MIRJANA KARANOVIĆ Dobitnik Nagrade „Dobričin Prsten“

POZORIŠNE NOVINE ■ BROJ 204 ■ DECEMBAR 2019 ■ GODINA XXVIII ■ CENA 150 DINARA

MIRJANA KARANOVIĆ Dobitnik nagrade „Dobričin prsten“

Intervju: NEBOJŠA DUGALIĆ MIRA BANJAC NENAD JEZDIĆ JOVANA GAVRILOVIĆ MIRJANA ODAVIĆ TENA ŠTIVIČIĆ Foto: Vukica Mikača Vukica Foto:

KO KOGA (I ŠTA) OVDE POTKAZUJE TESTIRANO NA LJUDIMA KULTURA U BORBI ZA BOLJI BUDŽET JESEN FESTIVALA ILI JESEN POZORIŠTA DECENIJA I PO SARADNJE DRAMATENA I NARODNOG

J u POZORIŠTA BEOGRAD g o s la v V l ah PRVI RUTA FESTIVAL ov ić CRTAČKI TEATAR APSURDA JUGOSLAVA VLAHOVIĆA Povodom jubileja – stogodišnjica udruživanja dramskih umetnika POZORIŠNA UMETNOST OSVETLJAVA I PREOBRAŽAVA ŽIVOT Performansom po motivima čuvenih Šopalovića otvorena izložba o razvoju srpskog pozorišta (Etnografski muzej, novembar 2019) koja pre svega ukazuje na sveproži- majući odnos teatra i života

ovodom obeležavanja veka od osnivanja ni, na veliko zadovoljstvo prisutnih, program staleške organizacije dramskih umetni- je nastavljen i među izložbenim panoima unu- Pka (UDUS) upriličena je obimna temat- tar Muzeja. Zatim smo čuli odlomak iz Šekspi- ska izložba o razvoju teatra u Srba – Pozori- rovog komada Kako vam drago u izvođenju šte u vremenu svakom. Otvaranje iste upriliče- studenata prve godine glume Fakulteta dram- no je 1. novembra performansom savremenog skih umetnosti, u klasi profesora Dragana Pe- cirkusa prema motivima Putujućeg pozori- trovića, čime je izložba zvanično otvorena. Ni- šta Šopalović Ljubomira Simovića, u kojem su slučajno budući glumci recitovali o hrabro- se, ukratko, Filip Trnavac „drvenim mačem“ sti lude: „Ruho šareno dajte mi, i dajte / Pra- obračunava sa aždajom oličenoj u grotesknoj vo da zborim kako mislim, pa ću / Taj zaraže- lutki turbo-folk pevačice, metaforički pred- ni svet da pročistim / Do samog dna, ukol’ko stavljajući borbu teatra sa sveopštom nekultu- ovaj lek moj / Primao bude sa strpljenjem“ – rom u našem vremenu neukusa i rijalitija, za- na amblemu Udruženja nalazi se stilizovani pravo vremenu totalnog sunovrata svih vred- kostim arlekina, koji je jedini u stanju da kaže nosti. „Ja u stvarnost ne mogu da uđem i da u istinu, što je i uloga pozorišta. Teatar mora biti njoj učestvujem sam! Ja u nju mogu da uđem hrabar kao dvorska luda. jedino sa celom svojom umetnošću kojoj pripa- Kako i priliči, posetiocima se obratio Vo- Branka Veselinović i Voja Brajović na otvaranju izložbe (foto Đorđe Tomić) dam!“, kaže Filip i time „razrešava dihotomi- jislav Brajović, predsednik UDUS-a. Pozdrav- ju život–umetnost. Umetnik strada, ali spasa- ljajući sve okupljene skrenuo je pažnju na to Predsednik Udruženja je potom ukazao Narod koji ne potpomaže svoje pozorište, izložba dala tek naznake ove složene teme“, va život, menja tok događaja, menja svet kad da je Udruženje osnovano pre sto godina, „ka- na nekoliko neverovatno aktuelnih misli o po- ili je mrtav ili je na umoru; isto kao što pozori- ističe Mirjana Odavić, vođa autorskog tima. visoko podigne mač umetnosti kojoj celom du- da je naša Branka Veselinović prohodala“, a zorištu Federika Garsije Lorke iz 1935, godinu šte koje ne podražava pulsiranje svoga naroda Sve ovo, naravno, ne bi bilo moguće bez šom, bez ostatka pripada“, zapisala je Tanja kako bi pozorišni umetnici pokazali da su pre nego što je streljan, misli koje direktno ko- i nepatvorenu boju svog krajolika, nema pra- velikog angažmana dama iz UDUS-a. „Za za- Mandić Rigonat povodom njene postavke Si- istinski važan segment društvenog života, te respondiraju i s idejom izložbe Pozorište u vre- vo da se zove pozorište, već sala za igru ili me- poslene u Udruženju dramskih umetnika Sr- movićeve drame početkom godine u Narod- koliko su i kako podsticali i pratili društvene menu svakom: sto za onu užasnu rabotu koja se zove „ubija- bije ovaj događaj – obeležavanje 100 godi- nom pozorištu Niš. tokove i doprinosili zaštiti kulturnog identiteta Pozorište je jedan od najizražajnijih i naj- nje vremena“. na Udruženja – ima poseban značaj. S jed- Autorka i rediteljka performansa je Ma- naroda i države kojoj pripadaju, uz sve prepre- korisnijih instrumenata za duhovno uzdiza- Nakon što je Brajović, aplauzom praćen, ne strane, u smislu izazova i uzbuđenja ko- rija Krstić; dizajn lutke, scene i kostima potpi- ke koje su imali. Zahvaljujući autorskom timu nje jedne zemlje i barometar koji određuje nje- završio svoje kazivanje, auditorijumu se spon- je nam je doneo posao organizovanja izložbe, suje Filip Jevtić, njihovu izradu – Tamara Je- i svim institucijama koje su učestvovale u re- nu veličinu ili njenu klonulost. (…) Prijem- tano obratila vidno uzbuđena Branka Veseli- odnosno učestvovanja u radu na projektu ko- remić, a izvođači su: Vojislav Vojko Šantić, Ta- alizaciji ovog projekta, kao i svima koji su ga čivo pozorište, dobro utemeljeno u svim svo- nović, zahvalna što je prisutna i zdušno po- ji je podrazumevao mnogobrojne učesnike (pr- mara Jeremić, Jelisaveta Obradović, Đorđe Ži- podržali, posebno je zahvalio predsedniku SA- jim žanrovima, od tragedije do vodvilja, mo- zdravljajući sve. Kako kaže, osetila se pozva- vo na istraživanju građe, a potom i u realiza- vadinović Grgur, Renato Ivić, Đorđo Ivanović i NU Vladimiru Kostiću koji je „prvi prepoznao že u roku od nekoliko godina da promeni sen- nom da se obrati budući da je Mlađa Veseli- ciji izložbe, kataloga, pratećih programa...), ali Tanja Milanović. Publika je ovu zabavnu igru, našu ideju i dao nam prvobitni podsticaj, te do- zibilitet naroda; dok razoreno pozorište, u ko- novića bio dugogodišnji sekretar Udruženja i zbog velikog zadovoljstva u radu s vrsnim uz ples, žongliranje i baratanje vatrom prati- kazao da je SANU – Srpska akademija nauka me kopita zamenjuju krila, može da obezvredi dramskih umetnika Srbije i generalni sekre- stručnjacima i prilike da saznajemo i učimo. S la ispred Etnografskog muzeja, a pošto su „pe- i umetnosti, a ne Srpska akademija nauka i i uspava čitavu naciju. tar Jugoslovenskog centra ITI-ja (Međunarod- druge strane je i činjenica da većina nas dugi vačica“ i njena silikonska punjenja savlada- nekih umetnosti“. nog pozorišnog instituta). „Borimo se za do- niz godina radi u Udruženju, pa smo praktič- brotu“, istakla je Branka. no svedoci, a na neki način i učesnici u stvara- Izložbu Pozorište u vremenu svakom za- nju više od četvrt veka njegove istorije. Udru- jednički su realizovali Udruženje dramskih ženje dramskih umetnika Srbije doživljava- umetnika Srbije, Muzej pozorišne umetnosti mo, slobodno mogu da kažem, kao svoju dru- Srbije, Pozorišni muzej Vojvodine, Arhiv Sr- gu kuću – sve njegove uspone i padove, rado- bije i Istorijski arhiv Beograda. Članovi autor- sti i razočaranja, osećamo i kao lične uspehe i skog tima su: Mirjana Odavić (MPUS), Zoran neuspehe, pa nas tako, poznajući i posredno i Maksimović (PMV), Miroslav Perišić (AS), neposredno bogatu i burnu stogodišnju istori- Jelena Kovačević (UDUS) i Snežana Lazić ju Udruženja, ovaj jubilej ispunjava posebnim (IAB). Jovan Tarbuk potpisuje dizajn „najve- ponosom“, zaključuje Radmila Sandić. će izložbe koju sam dosad radio, a koja je bi- Otvaranju izložbe, odnosno obeležavanju la veliki izazov zbog količine materijala i pro- veka postojanja UDUS-a, pored brojne publi- stora u kojem je izložen“, dok je video-materi- ke, prisustvovala je i Svetlana Bojković, koja jal, koji je sastavni deo postavke, uradio Pre- je vodila Udruženje tokom kriznih devedese- drag Tončić. tih godina, takođe bivša predsednica UDUS-a „Lep jubilej – čitav vek! Za mene, koji Ljiljana Đurić, Dejan Čavić, Aleksandar Gru- 50 godina živim u tim vodama, podsećanje na den, Branko Dimitrijević, Vesna Stanković, mnogo štošta što je nezaobilazna istorija pozo- Nađa Rodić, Milica Mihajlović, Ivana Dedić, rišta, podsećanje na mnoge velike ličnosti ko- Stevanka Češljarov i mnogi drugi. je su ostavile neizbrisiv trag u umetnosti. Uz- Nakon mesec dana održavanja u Beo- burkane emocije – ukratko! Ipak, bogatih sto gradu, izložba je otvorena 3. decembra u Srp- godina našeg udruženja zaslužilo je veći pro- skom narodnom pozorištu Novi Sad, gde će stor jer je značajnog materijala bilo i te kako!“, trajati do 20., a u martu naredne godine bi- utisci su Milana Cacija Mihailovića. će upriličena i na festivalu „Tea- „Obimnost raspoloživog materijala je pre- tar na raskršću“ u Nišu. vazilazila okvire jedne postavke, tako da je Svetlana Bojković i Milan Caci Mihailović (foto Đorđe Tomić) A. Jakšić

LUDUS 204 2 Mirjana Karanović dobitnik nagrade „Dobričin prsten“ Uvek sam preispitivala. Ne samo druge nego pre svega sebe i svoja nastojanja; da li sam ispunila ono što smatram da treba, da li varam samu sebe, da li govorim jedno, a radim drugo… To ne dozvoljavam, pre svega sebi. I onda kad sam tako stroga, ako je to strogost, onda mislim da je u redu da takve stvari očekujem i od drugih. Očekuješ i iskrenost, predanost. Uvek sam želela da imam svoj kriterijum. Nekako sam mislila – šta god da bude, znaću da sam bila to što jesam, da nisam bila kukavica, da se nisam pokorila onome čemu ne verujem. Kad sam bila mala, kad sam išla u osnovnu školu, zaista sam bila vaspitavana na tim idejama; imati čast, imati veru, žrtvovati se… Tako da cenim i kod drugih i kod sebe – da ne sagneš glavu – reči su Mirjane Karanović

raj godine u Udruženju dramskih osim dobitnice Mirjane Karanović, nomino- žem se sa tim. Ja sam autor svojih uloga, da razmišljam šta se u stvari desilo sa gospo- umetnika Srbije, bez sumnje, obele- vani su i Saša Torlaković, Radmila Živković, autor njihovih života.“ đicom Julijom, šta se desilo i sa mnom. Mislim Foto: Vukica Mikača Kžavaju pre svega dve stvari – izbor- Tihomir Stanić, Gordana Đurđević Dimić, Ra- Kao i: „Kad vidim nepravdu, ne mogu da da ona ne pristaje na to da ispunjava okvir kona skupština i odluka o 32. laureatu nagrade de Šerbedžija, Branislav Lečić i Miodrag Kri- ćutim (...) Toliko je neverovatno ovo što nam ji joj je zadat, ima tu neku buntovnu prirodu, „Dobričin prsten“ za 2019. godinu. vokapić. se dešava da se ponekad i upecam na teori- koja obeležava i nju i mene, ima svoj put. (…) U vreme zatvaranja ovog broja Ludusa Već više od tri decenije svojim brojnim ju o tajnim zaverama, tajnim grupama ko- Nepristajanje ne samo na tuđa nego i na sop- (10. decembar) bilo je izvesno da će se izborna ulogama na pozorišnoj sceni, malim i velikim je nam kroje kapu. A onda vidiš da je toliko stvena očekivanja. U nekom trenutku shvatiš skupština održati 23. 12, budući da dosadaš- ekranima, glumica Mirjana Karanović osva- budala koje donose bitne odluke na važnim da je to nešto što si preuzeo od društva a da za- njem predsedniku Vojislavu Brajoviću ističe ja i publiku i kritiku. U zemlji, regionu, svetu. mestima, a oni su gori od svake zavere. Kad pravo život koji želiš da živiš, život koji izbija drugi mandat. Ko su kandidati za novog pred- Uz raskošan dar i harizmu, kao i vrlo bogatu imaš njih ne treba ti nikakva zavera da bi bio iz tebe jeste nešto drugo i da te nosi u drugom sednika biće poznato kad broj već bude bio u karijeru, kada se govori o Mirjani Karanović, upropašćen.“ pravcu. Shvatiš i da u svemu tome ima mno- štampi ili čak odštampan, a ko će biti izabran neretko se ističe i njena, kako se to kaže, druš- Čitav je niz njenih uzbudljivih rola u te- go lutanja, iskustava koja nisu prijatna, i da – znaće se 23. decembra. tvena hrabrost. atru a među njima i autorski projekat Juli- zbog te silovitosti i strasti koju nosiš u sebi put Ja, premijerno izveden oktobra 2017, o čemu kojim ideš nije neki miran i ravan nego je vrlo je, kako su mediji zabeležili, kazala: „Nazva- komplikovan, neretko bolan, težak… Sa ovo- la sam je JuliJa jer ona više nije bila Strind- liko godina, čini mi se da mnogo bolje razu- bergov komad nego moja kombinacija teksto- mem i nju i sebe.“ va. Delove sam izdvojila iz Strindbergovog de- Činjenicu da je odlikuje društvena, gra- la, ima rečenica i iz Per Ginta i iz Ibzenove No- đanska hrabrosti, za koju je dobila i nagradu re, delove teksta sam sama napisala, a delove „Osvajanje slobode“, komentarisala je: „Ni- dramaturg Nina Džuver. Ukratko, sve je po- kad nisam imala ideju da želim da budem čelo od Gospođice Julije, a završilo mojom pri- hrabra. Mene su u životu vodili drugi moti- čom. Kao vrlo mlada konkurisala sam i na Fa- vi. (…) Borila sam se protiv toga da budem kultetu dramskih umetnosti sa monologom iz sputana. Uvek sam imala problem s autori- tog komada, ali nisu me tada primili. I, uopšte tetima. Imam i danas. Sa ljudima koji mimo druge nego pre svega sebe i svoja nasto- uzev, ta Strindbergova Julija mi je uvek bila sle da samim tim što su na određenoj poziciji, janja; da li sam ispunila ono što smatram da na neki način fascinantna i pronalazila sam zaslužuju da budu slušani. Za mene je auto- treba, da li varam samu sebe, da li govorim mnogo dodirnih tačaka sa njom. Nisam je ni- ritet nešto što se zaslužuje, nešto što mora da jedno a radim drugo… To ne dozvoljavam, kad igrala, a nisam posebno ni želela. Zapra- se samim sobom dokaže a ne nešto što se po- pre svega sebi. I onda kad sam tako stroga, vo, nisam ja naročito oduševljena tim tekstom, drazumeva zato što je čovek na poziciji, bilo ako je to strogost, onda mislim da je u redu Predstava Rođeni u YU, JDP (foto Emma Szabo) više sam isprovocirana likom te devojke. I evo kakvoj – roditelj, direktor, neko ko ima moć da takve stvari očekujem i od drugih. Oče- sada, kad je prošlo toliko godina, počela sam nad ljudima. Uvek sam preispitivala. Ne sa- kuješ i iskrenost, predanost. Uvek sam žele- Na sednici održanoj 10. decembra žiri u U intervju za Ludus, aprila 2011, iz- la da imam svoj kriterijum. Nekako sam mi- sastavu: Vida Ognjenović, Svetlana Bojković, među ostalog je rekla: „Moj rad na ulozi slila – šta god da bude, znaću da sam bila to Nada Šargin, Goran Marković, Boris Isako- traje dokle god uloga živi, dokle god po- (Ludus , 5. april 1993) što jesam, da nisam bila kukavica, da se ni- vić, Dragan Bjelogrlić i Vojin Ćetković doneo stoji. Nisam od onih koji s premijerom za- Tebi pozorište ipak dođe kao neka vrsta terapije? sam pokorila onome čemu ne verujem. Kad je odluku da glumačko priznanje „Dobričin vrše rad na ulozi. Ona je u tom trenutku Neka vrsta lečenja, možda... sam bila mala, kad sam išla u osnovnu ško- prsten“, koje UDUS dodeljuje za životno delo, samo osvojena u jednoj meri da mogu da- Da li ti povremeno dođu neke rečenice iz Majke Hrabrosti? lu, zaista sam bila vaspitavana na tim ide- pripadne velikoj glumici bogatog opusa Mir- lje da baratam njome. I potpuno mi je ja- Ne baš neke konkretne... Ta Majka Hrabrost je bila divna zato što je bila potpu- jama; imati čast, imati veru, žrtvovati se… jani Karanović. sna potreba umetnika da se ne razdvaja no emotivna. Zbog te velike emocije meni je bilo zadovoljstvo da je igram. Tako da cenim i kod drugih i kod Pomenimo, u konkurenciji za priznanje od svoga dela. (...) Neki kažu da gluma sebe – da ne sagneš glavu.“ bilo je osam istaknutih dramskih umetnika: nije umetnost nego interpretacija. Ne sla- Tatjana Nježić

RADOVI JUGOSLAVA VLAHOVIĆA Na stranicama ovog broja Ludusa objavljujemo nekolicinu radova našeg renomiranog stvaraoca Jugoslava Vlahovića, na kojima se, na svoj način, bavio teatrom a koji će biti deo izložbene postavke u Narodnom pozorištu Beograd. Izložba će biti otvorena 24. decembra, a na njoj prikazano stotinak njegovih dela od kojih je više od polovine objavljivano u Ludusu tokom dugogodišnje lepe saradnje ovog istaknutog ilustratora i karikaturiste, i jedinih pozorišnih novina na Balkanu, kako je Jovan Ćirilov neretko govorio za Ludus. Jugoslav Vlahović

3 LUDUS 204 KO KOGA (I ŠTA) OVDE POTKAZUJE? ILI O GRANICAMA IZMEÐU POZORIŠNE SCENE I ŽIVOTA Kod nas je stvarnost učinila pitanje iz naslova posebno složenim. Tačnije, ovde se politika najdirektnije Predstava Pad Centra za kulturu Svilajnac umešala u teatrologiju

Piše Aleksandar Milosavljević

itanje iz podnaslova ovog teksta gažovanog u protestima protiv vlasti, a jedno je od temeljnih i izuzetno zapravo u borbi za normalizaciju ov- Pvažnih za svako ozbiljno teatro- dašnjeg društva. Problem je, međutim, loško ili kritičarsko promišljanje su- u tome što se narečena scena nije do- štine teatarske umetnosti, a od odgo- godila – ni na premijeri izvedenoj pre vora na njega zavisiće i temeljna tea- bezmalo deset meseci, a ni na jednom trološka, odnosno kritičarska pozicija od mnogih scenskih izvođenja pred- iz koje teatrolozi/kritičari sagledava- stave koju je režirao Kokan Mladeno- ju poetike autora dramskog ili pozoriš- vić, takođe oštri kritičar aktuelnog po- nog umetničkog dela. Kod nas je, me- litičkog stanja u Srbiji. To će reći da je đutim, stvarnost učinila ovo pitanje još „kritičar“ video nešto što u Padu ne po- složenijim. Tačnije, politika se kod nas stoji. Istina, pozorišnim kritičarima se najdirektnije umešala u teatrologiju (u neretko dešava da previde nešto što se kritici je, naime, odavno prisutna). na sceni desilo, ali, eto, i ovo je, kao što da sa sobom u scensku umetnost done- negativce publika je htela da linčuje, a čaja“ (ne) cepanja zastave u prestavi Prvo se dogodilo da je neko kvazi- vidimo, postalo moguće, naročito kada se i naslage životnosti kojih u predstavi spasavale bi ih njihove kolege – pozi- Pad ili od uvođenja lukrativnih moti- kritičarski, čak ne ni u rubrici Estrada se kriterijumi na osnovu kojih se pro- jednostavno – nema. Pozorište, naime, tivci, odnosno tumači likova partizana va u „dramaturgiju“ ovdašnjeg politič- koja u naše vreme sve češće zamenjuje cenjuje viđeno/neviđeno ne zasniva- i na ovakav način može da potkazuje i drugih predstavnika proletarijata ili kog života, a odavno ih nudi niz javnih onu koja se zvala Kultura, konstatovao ju na estetici nego na politici. Iz ovoga život, što bi rekao Dušan Kovačević. u predstavi potvrđeno osvešćenog na- nastupa i akcija čiji smo svakodnev- da je Branislav Trifunović u predstavi se, dakle, može zaključiti da stvarnost Sledeći problem s ovom „kritičar- roda. Sada, međutim, glumci bi mogli no svedoci – od izbora kao oblika stra- Pad pocepao nacionalnu zastavu. Cilj ume biti do te mere napeta da se gle- skom“ konstatacijom je u tome što njen da nastradaju i na osnovu pretpostav- načkog nadmetanja, preko permanen- ove „kritičarske“ opaske je, dabome, daocu lako dogodi da dozvoli životu da autor ne pravi razliku između predme- ke šta su na sceni činili. tnih mitinga, pa do svečanih otvaranja bio usmeren ka difamaciji glumca an- nahrupi u teatar, i to takvom silinom ta koji pripada realnom životu i scen- I taman se nekako razjasnilo da svega i svačega. Ovde ćemo se, među- ske rekvizite, jer u predstavi se uistinu zastava u Padu nije cepana, kada je tim, fokusirati na sistem funkcionisa- pojavljuje zastava Srbije, ali je Trifu- drugi od Trifunovića, Branislavljev ro- nja ovdašnjeg republičkog parlamenta. nović ne cepa (lik koji on tumači u Pa- đeni brat, pokazao da je našem politič- Nepotrebno je prepričavati šta se du već će biti mrtav u času kada se na kom životu moguće obezbediti još veću sve tamo događa jer televizija redovno pozornici pojavljuje srpska trobojka) dinamičnost finim uvođenjem drama- prenosi skupštinska zasedanja, a gle- nego od nje ćerka lika kojeg u predsta- turške intervencije. Sergej je, naime, daocima ove forme rijaliti šoua logično vi igra Trifunović pravi odeću za svo- izjavio da mu je neko ponudio 500.000 se nameće poređenje s teatrom. Tamo, je buduće estradne nastupe. Istina je, evra da bi postao predstavnik takozva- naime, svako ima unapred definisanu dakle, da se zastava ovde pojavljuje ne konstruktivne opozicije. Nuđeno mu ulogu, scenografija je standardizovana kao pozorišna rekvizita, da ona ozna- je, kazao je Trifunović, još sve i svašta, po strogom žanrovskom modelu, a evi- čava jedno od nacionalnih znamenja, ali u državi u kojoj se svaka društve- dentno je da u zgradi Parlamenta po- baš kao što i scenski pištolj nije pra- na akcija namah pretvara u kvazipo- stoji i srpska zastava. Pa ipak, ma šta vo oružje nego rekvizita, dok teatarska zorišnu produkciju, sve je najbolje od- na ovu temu imali da kažu predstavni- scenografija samo označava neki kon- meriti novcem, što političkoj stvarno- ci parlamentarne opozicije, neprestano kretni prostor... Primera ima bezbroj, a sti daje dimenziju konkretne opipljivo- valja imati na umu da u Skupštini ne svi se svode na to da pozorište nije isto sti. No kakve zapravo ima veze ova ne- sede glumci, premda većina tamo pri- što i život, premda ima moć da ukazuje pristojna ponuda s teatrom, a najpre s sutnih nevešto sriče tekstove rola koje na najmračnije aspekte vlastite stvar- dramaturgijom? Sergej je svojom izja- kao da je napisao neko drugi. Ni skup- nosti. vom, naime, najdirektnije otvorio sle- štinske klupe i govornica nisu sceno- Nama se, ako nastavimo da se na deće pitanje: ko (sve) na našoj opozici- grafija, iako u sali ima dovoljno vrata ovakav način bavimo „kritikom“ pozo- onoj sceni nije progovorio o sličnoj po- koja su, inače, obavezan dekor za izvo- rišta, lako može desiti nešto posve ne- nudi jer ju je prihvatio. Na taj način je, đenje vodvilja. I na koncu, izložena za- obično. Čak i za naše uslove neobično. rečnikom dramaturgije, radnji našeg stava Srbije tamo nipošto nije rekvizi- Naime, početkom prošlog veka članove „političkog komada“ obezbeđen motiv, ta. Niko je – barem za sada – u sa- ovdašnjih putujućih pozorišnih druži- a istovremeno je pripremljen i teren za li Skupštine Republike nije cepao, ali na bi na gostovanjima ugostili doma- pozorišni rasplet u kojem ćemo do sa- se čini da se pred njom, ipak, perma- ćini iz varošica u kojima bi predstave mog finala „predstave“, kao u kakvoj nentno događaju skaredne stvari koje bivale izvođene. One pak glumce koji inscenaciji dramatizacije novele Agate se bolno tiču njenog dostojanstva. su, u recimo Boju na Kosovu, tumačili Kristi, nagađati ko je ubica. Ili, kao u Drugim rečima, ma šta ko o tome mi- uloge Murata ili Vuka Brankovića ni- Agatinom Orijent ekspresu, ko je (sve) slio, Skupština nije teatar. Tamo se, naime, ko nije hteo da primi na konak. Docni- ubica. Pozorište, drugim rečima, i te događa takozvani pravi život. To je, dakle, je, nakon Drugog svetskog rata, glum- kako ima šta da podari stvarnosti. uistinu naša realnost. I, ujedno, jedan od do- Jugoslav Vlahović ce koji su u predstavama na temu par- Drugi primeri mešanja teatra i re- kaza kako je danas kod nas lako tizanske borbe protiv okupatora igrali alnog života mnogo su stariji od „slu- pobrkati život i pozorište.

LUDUS 204 4 Intervju: Nebojša Dugalić SVAKO POKOLENJE MORA DA IMA SVOJE ODGOVORE NA IZAZOVE SVOG VREMENA

Govorili su nam da je istorija učiteljica života, međutim, često je nad tom učiteljicom vršeno raznovrsno nasilje, a s druge strane, kao i kod svakog učenja, čovek mnogo više zaboravlja nego što ostane u njemu

Foto: Anđelko Vasiljević Foto: Milica Kosović

nez Miškin, Sigismund, Karađoz, Pavle Isakovič, To možda jeste tako, ali je, u svakom slučaju, uvek teksti u kojima se zatičemo u svome dobu toliko su jedin- danost u nešto buduće i vezanost za ono prošlo, dok nam Rakitin, Simeon Njago, Hadži Zamfir, Vladimir dobro i osvežavajuće kada se takvi pisci, kakav je Stan- stveni da se u njima osećamo nesigurno i neizvesno po- „ovde i sad“ uvek izmiče. Šekspir zapravo i govori o tome KDedijer, Nikola Pašić, Jovan Jovanović ... samo su ković, vrate na scenu. Takva dela bi pozorišta, po mom put dece koja još nisu prohodala. Takođe, svako pokole- kada kaže da je ovo vreme iskočilo iz zgloba. On misli na neki scenski junaci kojima se u godinama iza nas nese- mišljenju, trebalo da neguju u okviru svojih repertoa- nje mora da ima svoje odgovore na izazove svog vreme- sva vremena i na neizlečivost tog iščašenja. bično davao glumac Nebojša Dugalić, prvak ansambla ra. Pri tome ne mislim samo na njegova dramska dena i tu nikakav prethodni nauk nije od pomoći. Kao uo- Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, uz Efendi Mitu, la već i na dramatizacije njegovih proznih dela, kao stalom i u ljubavi. Milioni su voleli pre tebe a opet njiho- Crnjanskog se setimo kada nam je zgodno. Andrić Kralja Edvarda, Proku Purića... sto je i roman Nečista krv. S druge strane, mislim da vo iskustvo neće ti biti ni od kakve pomoći kad budeš vo- se i dalje povlači po medijskim polemikama. Da je Nu- Uz kompleksne dramske junake s kojima „živi“ na izostanak s repertoara pisaca kakav je Bora Stanko- leo sam. I svi smo mi uvek radikalno neiskusni za ono šić danas živ, da li bi se podsmevao ili bi bio tužan i go- pozorišnim scenama, Nebojša Dugalić ove jeseni upo- vić, i mnogih uz njega, nije prosto posledica neke ne- što nas zatiče, koliko god da se trudimo da od istorije ne- rak...? Kako se vi prilagođavate ovom vremenu? redo snima dve serije – Državni službenik, u kojoj tu- pravde zapostavljanja nego pre svega simptom nedo- što naučimo. Govorili su nam da je istorija učiteljica živo- Mislim da se Nušić podsmevao baš zato što je bio mači lik Milojevića, i Žigosani u reketu, gde igra sport- zrelosti vremena da o dometima takvih stvaralaca po- ta, međutim, često je nad tom učiteljicom vršeno razno- gorak. Da je to bio njegov način da preživi onu temelj- skog menadžera Vojislava Todorovića. Pomenimo i nje- svedoči. Zato je svako vraćanje njima znak da je u jed- vrsno nasilje, a s druge strane, kao i kod svakog učenja, nu gorčinu života koju je nosio i svojom sudbinom i svo- gov muzičko-poetski kabare Da, to su bili dani, koji u sa- nom vremenu, ako ništa drugo, barem narasla želja da čovek mnogo više zaboravlja nego što ostane u njemu. I jim iskustvom sveta oko sebe. Bojim se da nijedno vreme radnji s Borisom Pingovićem izvodi od 2004. godine i koji im se vratimo, makar i kao nemušti čitatelji njihovog sve to zajedno ga opet iznova čini neiskusnim. neće biti slobodno od takvih neodgovornosti prema oni- je subotu, 30. novembra, u Kombank dvorani u Beogra- nesagledivog slova. ma koji su nam ostavili najbolja ogledala, a to su svaka- du imao svoje jubilarno, 300. izvođenje! Uloge dolaze, odlaze. Jednako ste autentični, uz- ko Crnjanski i Andrić. Da su sva trojica živi, mislim da bi Nebojšu Dugalića, i njegove junake, i publika i ko- Uz Efendi Mitu, Kralja Edvarda, Proku Purića... budljiv i u pozorištu i na filmu. Koliko je delikatno traja- se osećali vrlo gorko, ali da bi imali snage da se zajedno lege i stručna javnost prate pohvalama i nagradama. U već 15 godina igrate u svom kabareu Da, to su bili dani, ti na samom vrhu scenskog izraza toliko dugo istim in- nasmeju svemu. svojoj bogatoj biografiji do sada je upisao brojna prizna- kolažu sačinjenom od muzike, poezije i humora, u sa- tenzitetom rada? nja: Nagradu za životno delo KPZ Beograda, Nagradu radnji s Borisom Pingovićem. U čemu je snaga njego- Teško je trajati uopšte. Čovek jedino može da poku- Gledamo sa zebnjom kako nam mladi svet odlazi. Grada Beograda, Nagradu „Miloš Žutić“, četiri „Zorano- ve dugovečnosti budući da kabare nije česta forma na ša da zaista u svakom novom zahtevu da ono najbolje od Gladni smo lepih vesti, siti crnih hronika. Kako gledate va brka“, tri Sterijine nagrade, četiri „Zlatna viteza“ i našim scenama? sebe. Da u svakoj novoj prilici prepozna mogućnost da na aktuelnu stvarnost? dva „Srebrna viteza“ u Moskvi, Nagradu „Zoran Rad- Uvek je dobro za glumca da vlada što šarolikijim sublimiše prethodno iskustvo i da proba da iskorači ne- Uvek se trudim da u svakoj stvarnosti prepoznam milović“, više nagrada matičnog nacionalnog teatra… izražajnim sredstvima, da tokom svog stvaralačkog pu- kuda dalje, da osveži ubedljivost svog izraza. Naravno, simptome nekih dubljih oboljenja. Nažalost, ništa me od ta ovlada mnogim veštinama, upravo zato što ga na glu- to zahteva postojani, neprestani rad i nikada nije izve- toga ne iznenađuje jer sve što nam se zbiva nekako su Kakvo je vaše glumačko iskustvo u slučaju Efen- mačkom putu čekaju raznovrsni izazovi i zahtevi. Treba sno kakvi će rezultati iz tog truda izaći, ali uvek može- prirodne posledice toga kako smo se kao narod stekli i di Mite koji je propao u tranziciji, a kojeg ste ostvarili u biti spreman i odgovoriti što većem i raznovrsnijem bro- mo da se potrudimo. prema čemu sve nismo bili odgovorni. Jedino mogu da se predstavi Nečista krv po delu Bore Stankovića, u režiji ju tih zahteva. Muzika i poezija najvećim delom čine naš nadam da će se u budućnosti dogoditi neki diskontinui- Milana Neškovića u Narodnom pozorištu? kabare, a bez njih, ujedno, ne bih mogao da zamislim Vezani ste za rusku klasiku. Kakvu avanturu ži- tet i da će taj točak koji se sada okreće k tom mračnom i Dugo se bavim Borom Stankovićem zato što mislim svet. Od kako znam za sebe činilo mi se kako je sve ra- vite kroz dela Dostojevskog, Čehova, Tolstoja, koje zna- tamnom ipak jednoga dana promeniti svoj smer, i da će da je on jedan od retkih i jedinstvenih pojava u svetskoj zloživo na muzičku strukturu. Sve ono što nisam prepo- te i da režirate? nas povesti ka svetlijim vedrinama. literaturi. Stanković je značajan po slojevitosti literarnog znavao kao poeziju i muziku nisam naprosto bio u sta- Koliko god puta da prođete kroz njihove tekstove, de- zahvata i dubini pogleda kojim sagledava i unutrašnje i nju da doživim i prihvatim kao istinito i stvarno. Samo u la, romane svaki put iz početka nađete obilje nepročita- Čemu učite svoje studente na Fakultetu savreme- spoljašnje oblike jednog konteksta i vremena. Stanković takvim bleskovima ljudskog duha, u kojima prepoznam nog, nečega što vam je promaklo i svaki put iznova širite nih umetnosti? je izuzetno značajan pisac za glumce. Svakome bih pre- da je neko umesto mene progovorio nešto što je moje, ose- oči kao da se prvi put susrećete s njima. To samo govori o Pre svega da nauče da gledaju, analiziraju, da nau- poručio da se ozbiljno pozabavi Borom Stankovićem, po- ćam da se krećem u svetu koji bih mogao nazvati svojim. obimu, dubini i snazi njihovog pogleda i genija kojim su če da iščitavaju svoju stvarnost i da se zagledaju u te du- što se kod njega mogu pronaći neuporedive slike unu- umeli da oslikaju ono nepregledno u nama, i da pobude blje problemske strukture onoga što ih okružuje. Mislim trašnjih zapleta čovekovog bića i njegove egzistencijal- Vladimir Dedijer, Nikola Pašić, Jovan Jovanović... u nama obavezu da se pred tim svojim u njihovom pro- da je to osnovna pretpostavka da bi mogli da budu istinski ne situacije. I svi ti nabori koje on gradi su zaista naj- Tokom karijere ostvarili ste i ceo spektar istorijskih ju- govoru neprestano ogledamo. kreativni u bilo čemu, ali sve to, kao i svaki nauk, kao i u veći dometi ne samo naše nego i svetske literature. Bo- naka. Koliko su ljudi zapravo naučili od istorije imajući svakoj situaciji u kojoj čovek želi ozbiljno nešto da uči, zara Stanković je zapravo vrlo dobra mapa za pristup bilo u vidu da joj se neprestano vraćaju? Vezani ste i za Šekspira. Da li je ovo vreme „isko- hteva trud na mnogo frontova. Potrebno je postepeno, ras- kojoj analizi, bilo kojem ozbiljnom bavljenju dramskom Obično postoji floskula o tome da od istorije nismo ni- čilo iz zgloba“? poređeno usvajati neka znanja, ali je isto tako neophodno umetnošću. šta naučili i to je verovatno tako. Međutim, postavlja se Mislim da je svako vreme već iščašeno iz svoga zglo- i da čovek bude u žiži svog iskustva. Nekim stvarima tre- pitanje da li je moguće od istorije naučiti bilo šta. Na sve- ba i da je to u prirodi vremena, da smo mi izglobljeni kao ba vreme, naprosto ne možemo sve primiti odjedanput, ali Ne čini li vam se da je Bora Stanković u našem po- tu se sve već odavno dogodilo i kroz čitavu istoriju pre- ljudska bića. Zato što je vreme protočna stvar i nikada ne mislim da je isto tako neophodno strpljivo raspo- zorišnom miljeu pomalo zapostavljen? poznajemo događaje koji nam se ponavljaju, a opet, kon- možemo biti na svom mestu jer nas određuje naša zagle- ređivanje uvida i pogleda koje iskušavamo.

5 LUDUS 204 Intervju: Mirjana Odavić ŠTA SU GLUMCI ZNAČILI ZA ISTORIJU, A ŠTA ONA ZA NJIH Tokom Prvog svetskog rata među mobilisanom vojskom bilo je mnogo glumaca, i ama- šoj pozorišnoj istoriji, a to su novosadsko NP patnike, ali i sebe same. Pozorište je bukvalno (predznak srpsko izbačen je u Kraljevini Ju- bilo deo borbe za goli opstanak. Fantastična je tera i profesionalaca, oni su mahom na osnovu sećanja ispisivali tekstove, režirali ih, goslaviji), NP u Beogradu, NP Dunavske priča iz Lazuaza, logora gde se vojska opo- banovine, NP Moravske banovine, ali i NP ravljala – na toj poljani u blizini grada Bizer- potom organizovali predstave, bodreći tako svoje saborce, sapatnike, ali i sebe same – Skoplje – odlučili smo se za ovaj teatar jer te u Tunisu bila je izgrađena i bina, entuzija- kaže Mirjana Odavić, vođa autorskog tima izložbe Pozorište u vremenu svakom kojom mu je Nušić još 1913. udario temelje, veliki zam i volja bili su toliki da su naši ljudi čak glumci su stvarali u njemu, bilo je baš pravo zakupili štampariju u Bizerti, štampali novi- je Udruženje dramskih umetnika Srbije obeležilo vek postojanja srpsko pozorište. Treba reći da se i pored sve ne, repertoar, vesti na ćirilici. više institucionalnih teatara putujuća pozo- Za vreme Drugog svetskog rata pozoriš- rišta nisu ugasila, mnogo su i dalje znači- ni život je ipak postojao u gradovima, izme- la za širenje i nacionalnog duha i pozoriš- đu ostalog UDUS se trudio da njihovi člano- Aleksandra Jakšić ne umetnosti na našim prostorima. Takođe, vi rade, da se uposle mnogi izbegli iz Hrvat- osniva se Akademsko pozorište, Glumačko- ske, da imaju od čega da žive. Narodno po- zorište u Beogradu, čija je zgrada stradala idejom da ukaže na to da pozorišno stva- tokom bombardovanja 1941. i posle obnov- ralaštvo doprinosi očuvanju jezika, nacio- Jelica Stevanović, Jovan Tarbuk ljena, ima repertoar, a tu je recimo Centra- Snalne svesti i identiteta, te razvoju duhov- i Mirjana Odavić (foto Predrag Tončić) la za humor, zbog koje je Žanka stradala… nosti naroda, zapravo razvoju srpskog društva Na frontu deluju brojna partizanska pozo- uopšte, Udruženje dramskih umetnika Srbi- rišta, izložili smo fotografije Kulturne ekipe je je vek svog postojanja obeležilo izložbom Po- Prve proleterske divizije, u kojoj su i Mira zorište u vremenu svakom (Etnografski muzej, Banjac i Predrag Tasovac. novembar 2019. godine). Pored UDUS-a u rea- lizaciji ove sveobuhvatne postavke učestvovali Period od 1945. do 1990. podeljen je na su i Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Pozoriš- brojne podsegmente, od socrealizma preko ni muzej Vojvodine, Arhiv Srbije i Istorijski ar- osnivanja profesionalnih umetničkih ško- hiv Beograda. Ludus ovim povodom razgovara s la i novih institucionalnih pozorišta, dok su vođom autorskog tima Mirjanom Odavić, muzej- veliki teatri – SNP, NPB, NP Niš – prikaza- skim savetnikom iz MPUS-a. ni u novim okolnostima, a osnivaju se i sa- mostalne pozorišne grupe, teatri za decu… Imajući u vidu zadati vremenski i te- Zanimljivo da ste se dotakli i cenzure? matski okvir izložbe – istorija razvoja srp- U delu nazvanom Ideologija i pozorište skog teatra – odakle ste krenuli i čime ste se ideja je bila da se pokaže da je cenzura, kao vodili u odabiru materijala? što je postojala kroz čitavu istoriju teatra, po- Mnogi istoričari pozorišta naglašava- stojala i kod nas. Nisu retki slučajevi direk- ju da se u Zakonopravilu Svetog Save prvi tnih diktata repertoarske politike, ili zabra- put pominje reč glumac, u današnjem smi- na priprema i izvođenja predstava od stra- slu, tako da smo mislili da je interesantno da ne vlasti. Pošto nema zvaničnih dokume- počnemo od toga, odnosno od ilustracije jed- nata da to i potvrde, izložili smo fotografije ne strane prepisa Krmčije, čiji sam prepis iz lansiram tako da sva pozorišta budu zastu- stu umetnosti vide u funkciji kulturnog na- spornih predstava, isečke iz štampe; izdvoji- 16. veka našla u SANU, a tu je i detalj freske pljena, ali naravno da su prvi teatri – SNP, pretka. Drugi segment izložbe posvećen je baletska škola pri NPB, što je udarilo ozbilj- li smo najupečatljivije primere uticaja vlasti Kainovo potomstvo iz 14. veka (Visoki Deča- NP – dobili veći prostor jer se provlače kroz izgradnji nacionalne svesti i moderne srp- nije temelje za kasnije stvaranje FDU, Aka- na repertoar – Kad su cvetale tikve, Golub- ni) kako bismo ukazali na to da iako pra- ceo period od 19. veka do danas. Takođe, Ste- ske države i obuhvata vreme do početka Pr- demije u Novom Sadu… njača, Karamazovi, koji nisu ni izvedeni, fo- voslavna crkva nije poštovala pozorište, i tu rija i Nušić su izdvojeni od pisaca budući da vog svetskog rata… Zanimljiva je priča o Rodinom pozori- tografija je s probe… nema zbora, ipak je bilo svirača, igrača, za- su udarili pečat književnoj strani srpske po- S obzirom na to da se istorijski otvara- štu, prvom dečjem pozorištu koje je osnova- bavljača, što predstavlja deo teatarske vizije. zorišne umetnosti... ju vrata nezavisnosti Srbije, jača potreba za la Gita Predić Nušić. Bilo je vrlo popularno Upečatljiv je još jedan period kada je Prelazimo onda na 18. vek i školsko pozori- stvaranjem nacionalnog identiteta. Osniva i specifično budući da su dečje uloge uvek pozorište pokušavalo, kao i u Velikom ratu, šte, Kozačinskog sa đacima Latinske škole u Izložba je podeljena po segmentima… se Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, igrala deca, a profesionalni glumci odrasle, da digne moral ljudima u tim teškim vre- Sremskim Karlovcima, tu je Joakim Vujić, a Pratili smo istorijsku liniju razvoja po- a zatim Narodno pozorište u Beogradu. Po- a ugasilo se na početku rata. menima. „prava“ priča počinje zapravo od osnivanja zorišta kod nas. Prvi segment nazvan krat- što smo pokušali da prikažemo one koji su U segmentu Devedesete – teatar mo- prvih profesionalnih teatara… Pošto slogan ko i jasno Počeci obuhvata sve ključne tre- najviše doprineli razvitku teatarske umet- Rekla bih da segment Pozorište i rat ra biti hrabar simbolično je prikazano da se Udruženja glasi Glumac i njegova sudbina, nutke do osnivanja Srpskog narodnog pozo- nosti i stvaranju identiteta, obavezan akce- najbolje pokazuje teatar kao istinski važan pozorište usudilo da priča o tadašnjem sa- dogovorili smo se da glumci i kuća gde su rišta – srednji vek je, pomenula sam, pred- nat je bio na putujućim pozorištima, jer su deo života i njegovu moć u kriznim vreme- vremenom problemu, što smo ilustrovali fo- stvarali svoju umetnost budu u prvom pla- stavljen s dva eksponata, tu je nekoliko dobila naši veliki misionari književnog jezi- nima, te koliko su pozorišni umetnici dopri- tografijama kultnih predstava, očekujući da nu. Na 66 panoa prošli smo kroz istoriju ra- kumenata o školskom pozorištu u 18. stole- ka, dela, pronošenja kulture. Ne zaboravi- nosili zaštiti, odnosno održanju nacional- će ih ljudi prepoznati budući da smo savre- zvoja srpskog pozorišta od 13. veka do da- ću (šematski prikaz scene, potpis rodona- mo da u to vreme postoje samo dve pozoriš- nog identiteta. menici tog doba. Odlučili smo se za njih pet: nas, s tim da naglašavam da se zbog preobi- čelnika školskog teatra Emanuila Kozačin- ne zgrade, igralo se po kafanama, na polja- Tokom Prvog svetskog rata pozorišni ži- U potpalublju i Bure baruta (JDP), Mera za mne teme i ograničenog prostora radi samo skog, naslovna strana njegove Traedokome- nama i sl. Zato je prisutan niški „Sinđelić“, vot u Srbiji zamire i prenosi se van granica meru (SNP), Tamna je noć (Teatar Kult) i o naznakama dešavanja. dije, inače prve srpske pozorišne predstave), koji je udarilo temelje teatarskoj delatnost u zemlje, putevima naše vojske, izbeglog gra- Porodične priče (Atelje 212). Jovan Rajić kao autor prve srpske drama- tom delu Srbije. Smatrali smo da ne smemo đanstva i zarobljenika – na Krf, Korziku, So- Istakli smo i da su pozorišni umetni- Više institucija je učestvovalo u rea- turške obrade pozorišnog komada (prera- da zaboravimo „Orfeum“ Brane Cvetkovića, lunski front, u Tunis, Bugarsku, Mađarsku i ci aktivno učestvovali u društvenim prome- lizaciji izložbe, koja građa vam je bila na dio je Traedokomediju), zatim Joakim Vu- prvo privatno pozorište osnovano krajem 19. Austriju. Na Krfu je bio i Brana Cvetković – nama, demonstracijama, tokom bombardo- raspolaganju? jić kao bitna figura naše istorije pozorišta, i veka a koje je radilo u dva navrata; čak se u kao iskusan čovek dobio je direktivu da po- vanja pozorišta su izašla na ulicu – NP je Najveći deo materijala koji obuhva- prikaz Rondele u Pešti, gde je Vujić 24. av- jednom trenutku NP toliko osetilo ugroženo krene svoje pozorište jer su vlada i kralj zna- imalo scenu na otvorenom u Dositejevoj uli- ta period do 1945. nalazi se u MPUS. Ar- gusta 1813. postavio Kreštalicu, prvu pred- od tog humorističko-satiričnog repertoara da li da je narodu u izbeglištvu potrebno nešto da ci, „Duško Radović“ igra za decu na Tašmaj- hiv Srbije ustupio je deo građe u vezi s te- stavu na srpskom jeziku; prešli smo na Tea- je tražilo od Ministarstva zabranu Braninog im vrati duh. Kompletno putujuće pozorište danu. Slika sveopšteg stradanja je prikaza- mom postavke, uglavnom se radi o 19. veku tar na Đumruku, prvi put pominjemo Steri- pozorišta dok se igra u NP, pa je on pomerao Mihaila Lazića došlo je u Solun, od vlade je na npr. kroz potresno pismo Mire Banjac o i početku 20. stoleća. Istorijski arhiv Beogra- ju pošto je bio jedan od ljudi koji su omogućili vreme svojih izvođenja. dobilo odobrenje da tu izvodi predstave (u tea- našim žrtvama, tu je naslovna strana Ludu- da obezbedio je mahom dokumenta o Narod- da se stvori ovo pozorište, besplatno je ustu- Tada se pojavljuje i neka vrsta scenske tru „Odeon“). Lazićeva družina ubrzo prera- sa s metom, simbolom tog vremena. nom pozorištu i deo o Udruženju. Iz Arhi- pao svoja dela za njegove potrebe, nabav- fotografije, što vizuelno utiče na tok postav- sta u Vojničko pozorište „Toša Jovanović“, ide va Jugoslavije koristili smo dokumenta bit- ljao garderobu, scenografiju…; tu su Teatar ke. Inače, trudili smo se da posetiocu bude i i po frontu, povremeno igra u Zejtinliku među Hronologija razvoja srpskog teatra za- na za Udruženje pre svega, i naravno, naj- „Kod jelena“, Leteće diletantsko pozorište… slikovno jasno da menjamo segmente, sva- rekonvalescentima, a na jednoj predstavi u vršava se sadašnjim trenutkom, predstava- iscrpnija građa od 1950-ih vezana za Udru- ki ima svoju boju i strelice koje usmeravaju Solunu 1917. prisustvovao je i prestolonasled- ma koje će tek ući u istoriju? ženje nalazila se u samom UDUS-u. Materi- U drugoj polovini 19. veka organizuju kretanje kroz izložbu. nik Aleksandar. Među mobilisanom vojskom Kroz naslove iz štampe hteli smo da pri- jal su nam dali i Pozorišni muzej Vojvodine, se mnoge pozorišne družine – amaterske ili bilo je mnogo glumaca, i amatera i profesio- kažemo odnos države prema pozorišnoj kul- Matica srpska, Biblioteka grada Beograda, profesionalne putujuće – i u Austrougarskoj Sledi međuratni period (1919–1945)… nalaca, oni su mahom na osnovu sećanja is- turi uopšte, da ukažemo na problem koji po- Muzej grada Beograda, pozorišta i festivali i u Kneževini Srbiji, što svedoči o sve ve- Akcenat je stavljen na kuće koje su oz- pisivali tekstove, režirali ih, potom organizo- stoji… A što se tiče predstava u novom mile- u Srbiji... Sve vreme sam pokušavala da ba- ćoj popularnosti teatra u Srba koji ovu vr- biljno nastavile da produbljuju temelje na- vali predstave, bodreći tako svoje saborce, sa- nijumu – 21 teatar je predstavljen fotografi-

LUDUS 204 6 jama likovno najefektnijih njihovih postav- nić iz NP optuženi su za saradnju s Nemci- o sto godina Udruženja koja se završava la- dostupni i ranije, u katalogu se, posle uvodne Izložba na otvorenom je predstavljena na ki. Na kraju se nalazi pano posvećen festi- ma i streljani, Žanki Stokić je uzeta građan- ureatima Dobričinog prstena. reči predsednika UDUS-a, nalazi presek srp- reklamnim panoima kompanije „Alma Qu- valima, ali i to je sve u naznakama, akcenat ska čast… U vitrinama se nalaze i original- Moram da pomenem da bez pomoći skog pozorišta koji je priredio Zoran Maksi- attro“, a vizuelna rešenja je uradio „Orange je na Bitefu, Sterijinom pozorju… ni eksponati i skenirana dokumenta, izlo- Radmile Sandić i Branislave Atanacković iz mović po tekstovima prof. Petra Marjanovića, Studio“ – građani tako mogu da vide fotogra- žen je Orden Sv. Save III reda koji je Udru- Udruženja ne bismo sve izgurali. dok je o Udruženju prvi put sve odjednom na- fije velikih glumaca, značajnih ličnosti našeg Poseban segment izložbe, naravno, po- ženje dobilo 1934, i danas je veoma ponosno pisano. Prvih pedeset godina UDUS-a obra- teatra i pročitaju njihove pametne misli. svećen je radu Udruženja dramskih umet- na to, a prvi put su javno prikazana i oba Za kraj pomenimo i da izložbu Pozori- dila je Snežana Lazić, drugu polovinu veka Postavka Pozorište u vremenu svakom po- nika Srbije. prstena Dobrice Milutinovića. Predstavlje- šte u vremenu svakom prati katalog (prihod Jelena Kovačević; Zoran T. Jovanović se osvr- sle Beograda se seli u Novi Sad, gde će publika Upečatljivim dokumentima pokuša- ne su i članske karte, nagrade koje Udruže- od njegove prodaje ide Fondu solidarnosti nuo na prve pokušaje organizovanja gluma- moći da je vidi do 20. decembra u Srpskom nali smo da ispratimo celu priču od osnivanje dodeljuje, časopisi koje je izdavao UDUS, Udruženja), da je „izašla“ na ulice Beogra- ca, a na kraju se nalazi prilog o nagradama rodnom pozorištu, a na proleće će biti predstav- nja 1919, da istaknemo pravila koja su ima- Ludus, te monografije. da i Novog Sada, a pošto se završi u Etno- i izdavačkoj delatnosti UDUS-a iz pera Zora- ljena u Nišu tokom trajanja festivala, a očeku- li, tu su fotografije iz novina s prve skup- Vrlo sam ponosna na deo izložbe koji je grafskom muzeju čekaju je gostovanja. na Maksimovića. jemo da će i drugi gradovi biti zainteresovani. štine, priča o imovini, o stradanju glumaca radio Predrag Tončić, tj. na video-materijal Katalog je pre svega vrlo značajan jer se Katalog je nastao uz veliku pomoć Jeli- Sve u svemu, bilo je još toliko toga što je za vreme Drugog svetskog rata, ali i posle koji je on oformio na osnovu građe. Na jed- sad na jednom mestu nalazi priča o sto godi- ce Stevanović i Jovana Tarbuka, dizajnera i moglo da se ispriča, ali u ovom tre- njega – Aleksandar Cvetković i Jovan Ta- nom televizoru se koncizno prikazuje priča na Udruženja. Mnogi istorijski podaci bili su kataloga i celokupne postavke. nutku ovo je bio maksimum. SVI PREDSEDNICI UDRUŽENJA U trenutku pripremanja ovog broja Ludusa predstojala je izborna 20. skupština Udruženja dram- sku organizaciju. Napomenimo, Udruženje je menjalo svoj zvanični naziv a funkcija predsednika bi- skih umetnika Srbije, zakazana za 23. decembar 2019. U godini u kojoj obeležavamo stogodišnjicu la je ukinuta jedino u vreme okupacije, kad su staležu dramskih umetnika bili nametnuti komesa- osnivanja Udruženja zanimljivo je podsetiti se, makar nabrajanjem, ko su glumci koji su vodili esnaf- ri. Dužnosti predsednika, dužina mandata i mogućnost reizbora varirali su kroz istoriju Udruženja.

Udruženje glumaca Kraljevine SHS Udruženje pozorišnih umetnika i trudbenika SAVA TODOROVIĆ (Beograd, 1862 – Beograd, 1935), čiji je predsednički mandat trajao od 1919. do MATA MILOŠEVIĆ (Beograd, 1901 – Beograd, 1997) – predsednički mandat 1948–1949?) 1925, bio je jedan od glumaca koji je prešao Albaniju. Učestvovao je u pozorišnom životu tokom izbeglištva i bio u odboru za osnivanje Udruženja. Izabran je za prvog predsednika Centralne uprave Udruženja glu- Udruženje dramskih umetnika Srbije maca, a ukupno je tri puta biran, dakle – na Prvom kongresu u Beogradu 1919, na Petom u Splitu 1923. i RAŠA PLAOVIĆ (Ub, 1899 – Beograd, 1977) – predsednički mandat 1950–1952. na Šestom u Beogradu 1924. Poslovanje Udruženja zavisilo je od redovnog plaćanja članarina, priloga do- JOŽA RUTIĆ (Zagreb, 1910 – Mostar, 1967) – predsednički mandat 1952–1956, 1961–1963. brotvora, ugovorenih poslova s inostranim kompanijama i filmskim produkcijama, a naplaćivao se i tzv. po- zorišni dinar po svakoj prodatoj bioskopskoj ulaznici. Imetak koji je Udruženje steklo u prvoj godini rada STRAHINJA PETROVIĆ (Beograd, 1892 – Beograd, 1966) – predsednički mandat 1956–1959. iznosio je – 30.000 dinara (primera radi, 1920. na svetskim berzama, za 100 dinara dobijalo se oko 25 švaj- MIRA STUPICA (Gnjilane, 1923 – Beograd, 2016) – predsednički mandat 1959–1961. carskih franaka, pa je prema toj računici, Udruženje sakupilo 7500 franaka). BRANKO PLEŠA (Kiseljak, 1926 – Beograd, 2001) – predsednički mandat 1963–1968. DRAGOLJUB GOŠIĆ (Grocka, 1882 – Beograd, 1948) – predsednički mandat 1925–1929. SLAVKO SIMIĆ (Novi Bečej, 1924 – Beograd, 2007) – predsednički mandat 1968–1973. Udruženje glumaca Kraljevine Jugoslavije MILAN PUZIĆ (Kruševac, 1926 – Beograd, 1994) – predsednički mandat 1973–1976. MIODRAG RADOVANOVIĆ MRGUD (Čačak, 1929 – Beograd, 2019) – predsednički mandat 1976–1980. BOŽA NIKOLIĆ (Smederevo, 1882 – Beograd, 1968) – predsednički mandat 1929–1940. MIROSLAV BIJELIĆ BJANKI (Beograd, 1937 – Beograd, 2010) – predsednički mandat 1980–1982. JOVAN GEC (Pirot, 1893. ili 1894. – Beograd, 1962) – predsednički mandat 1940–1941. MIRA BANJAC (Erdevik, 1929) – predsednički mandat 1982–1984.

Sava Todorović Dragoljub Gošić Boža Nikolić Jovan Gec Mata Milošević Raša Plaović Joža Rutić Strahinja Petrović Mira Stupica

Branko Pleša Slavko Simić Milan Puzić Miodrag Radovanović Miroslav Bijelić Mira Banjac Miki Manojlović Predrag Ejdus Dragan Nikolić

Savez dramskih umetnika Srbije BRANISLAV MILIĆEVIĆ KOCKICA (Zemun, 1946) – predsednički mandat 2002–2004. MIKI MANOJLOVIĆ (Beograd, 1950) – predsednički mandat 1984–1986. SONJA JAUKOVIĆ (Beograd, 1946) – predsednički mandat 2004–2006. PREDRAG EJDUS (Beograd, 1947 – Beograd, 2018) – predsednički mandat 1986–1990. MILAN GUTOVIĆ (Umka, 1946) – predsednički mandat 2006–2008. DRAGAN NIKOLIĆ (Beograd, 1943 – Beograd, 2016) – predsednički mandat 1990–1992. Udruženje dramskih umetnika Srbije, od 2010. godine SVETLANA BOJKOVIĆ (Beograd, 1947) – predsednički mandat 1992–1996. LJILJANA ĐURIĆ (Konjic, 1955) – predsednički mandat 2008–2013. SVETISLAV BULE GONCIĆ (Beograd, 1960) – predsednički mandat 1996–1998. VOJISLAV BRAJOVIĆ (Beograd, 1949) – aktuelni predsednički mandat od 2013, a posle izbor- TIHOMIR STANIĆ (Šeškovci, 1960) – predsednički mandat 1998–2000. ne skupštine 23. 12. znaće se ko ga nasleđuje. DANICA MAKSIMOVIĆ (Reljinci, 1953) – predsednički mandat 2000–2002. J. Kovačević

Svetlana Bojković Svetislav Goncić Tihomir Stanić Danica Maksimović Branislav Milićević Sonja Jauković Milan Gutović Ljiljana Đurić Vojislav Brajović

7 LUDUS 204 O godini za nama i aktuelnom pozorišnom trenutku

Decenija bez Strategije za razvoj kulture Sledeće godine navršava se 10 godina od kako je trebalo da bude doneta Strategija razvoja kulture, koju je predvideo Zakon o kulturi, usvojen 2009. Prvi nacrt ove strategije pojavio se tek 2017. KULTURA U BORBI godine. S jedne strane, Ministarstvo kulture i informisanja, koje je u saradnji sa Zavodom za pro- učavanje kulturnog razvitka izradilo strategiju, dobilo je pohvale što je dokument konačno pripremljen, ali je na javnim raspravama kritikovano zbog načina izrade, metodološkog pristupa i ideološ- kog okvira koji je u delu javnosti ocenjen kao etno-nacionalistički. Strategiju je kritikovala i Asocija- cija Nezavisna kulturna scena Srbije. ZA BOLJI BUDŽET Dve godine kasnije Strategija za razvoj kulture još uvek nije usvojena, a po rečima Dejana Ma- slikovića neće ni biti još neko vreme. Procenat izdvajanja sredstava za kulturu iz budžeta Republike Srbije „Strategija sadrži predlog da se budžet Republike Srbije za kulturu povećava svake godine za 0,1% u narednih 10 godina. Do kraja realizacije strategije mi bismo došli do nekih 1,5% što u Mini- za 2019. godinu iznosio je 0,74%, a prema Predlogu Zakona o budžetu starstvu kulture i informisanja smatramo minimumom za funkcionisanje kulturne i umetničke pro- Republike Srbije za 2020. taj procenat biće i manji (0,73%)! dukcije u Srbiji“, kaže Dejan Masliković.

reporuka Organizacije Ujedinjenih Cilj panela koji je organizovala NKSS bi- nacija za obrazovanje, nauku i kultu- lo je formiranje zajedničkog fronta koji bi či- Pru (UNESKO) je da izdvajanje za kul- nili predstavnici privatnog, javnog i civilnog turu svake države treba da bude najmanje sektora, kako bi svi zajedno mogli da se bore 1% budžeta, što je po njihovom mišljenju ne- za bolji položaj kulture. ophodno za održiv razvoj jedne nacionalne Prvi razlog za reagovanje pojavio se kulture. Međutim, naša zemlja još uvek ni- ubrzo, sa Predlogom Zakona o budžetu Re- je dostigla ovaj minimum. Procenat izdvaja- publike Srbije za 2020. godinu. nja sredstava za kulturu iz budžeta Republi- „Asocijacija Nezavisna kulturna scena ke Srbije za 2019. godinu iznosio je 0,74%, Srbije smatra skandaloznim i zabrinjavaju- a prema Predlogu Zakona o budžetu Repu- ćim smanjivanje procentualnog izdvajanja blike Srbije za 2020. taj procenat biće i ma- za kulturu na 0,73% ukupnog budžeta u vla- nji (0,73%)! dinom Predlogu budžeta Republike Srbije za Kampanja „1% za kulturu“, koju je Aso- 2020. godinu. Država koja za svoju kulturu cijacija Nezavisna kulturna scena Srbije po- izdvaja najmanje po glavi stanovnika u regi- krenula u junu, postala je još aktivnija uo- onu i čiji je budžet za kulturu manji od budže- či usvajanja budžeta za narednu godinu, u ta za kulturu gradova u okruženju, trebalo bi nadi da će na ovaj način moći da se utiče na da ubrzano povećava ovaj budžet i omogući donosioce odluka, pošto njihovo zalaganje pristup i participaciju u kulturi svojim gra- može da promeni dosadašnji položaj kultu- đanima i građankama. Asocijacija Nezavi- re. Inicijativa se zalaže i za uvođenje jasnih sna kulturna scena Srbije poziva kulturne i transparentnih procedura koje bi omogući- radnike i radnice da dignu glas protiv mar- le odgovorno upravljanje i distribuciju jav- ginalizacije uloge kulture u društvu i da nam nih sredstava u kulturi, kao i uključivanje se priključe u kampanji za minimum 1% za svih aktera u procese donošenja odluka ko- kulturu“, navodi se u saopštenju Asocijacije. je se tiču upravljanja javnim budžetom i dru- Jedino su predstavnici Srpskog književ- gim javnim resursima u kulturi. Ovi zahtevi nog društva objavili svoj apel da se budžet za upućeni su Ministarstvu kulture i informisa- kulturu za 2020. godinu s predviđenih 0,73% nja, Kabinetu predsednice Vlade, Savetu za poveća na 2%. kreativne industrije i Ministarstvu finansija. „Kao udruženje književnika koje je izu- Inicijativa „1% za kulturu“ zasnovana zetno zainteresovano za deo budžeta name- je na rezultatima istraživanja Centra za em- njen za književno stvaralaštvo i izdavaštvo, pirijske studije kulture jugoistočne Evrope Srpsko književno društvo je ocenilo da je iznos (CESK). Komparativnom analizom republič- od 150 miliona dinara (1,44 miliona evra) sva- kih i gradskih budžeta država u regionu u pe- kako nedovoljan za podršku književnoj umet- riodu od 2015. do 2019. godine, CESK je došao nosti. Smatramo da književnost zaslužuje bar do zaključka da su budžeti Republike Srbije i milijardu budžetskih dinara, što je još uvek Grada Beograda drugi po veličini, a izdvaja- manje od budžeta Filmskog centra Srbije. Pi- nja za kulturu iz ova dva budžeta najmanja u sana reč je osnov, ne samo svih umetnosti već odnosu na druge zemlje iz regiona. i same civilizacije. Kultura je ključna za pre- Asocijacija Nezavisna kulturna scena poznatljivost u svetskim okvirima. Kultura ni- Srbije (NKSS) uložila je veliki trud da ovi po- Jugoslav Vlahović je trošak, kultura je ulaganje. Kultura stvara daci stignu do što šire javnosti. Pokrenuta je razgovora bila je Virdžinija Đeković iz Asoci- NKSS nekoliko godina prati i objavljuje nost da bolje podelite taj kolač, nego kolač nove vrednosti i onda kada ne donosi nepo- i peticija „Svi za 1% – 1% za sve“, koja zain- jacije Nezavisna kulturna scena Srbije. rezultate godišnjih konkursa za sufinansira- mora da bude veći“, kaže profesor Cvetiča- srednu finansijsku dobit. Kultura znatno po- teresovanim građanima daje mogućnost da NKSS ne zahteva samo povećanje nje projekata u oblasti kulture koje sprovode nin. diže kvalitet života koji se ne može svesti na podrže inicijativu i iskažu svoj stav o važno- budžeta za kulturu već i drugačiju raspodelu Ministarstvo kulture i informisanja i Grad- On naglašava da je veoma važno prati- zadovoljenje elementarnih potreba. Kakvo to sti povećanja budžeta za kulturu. sredstava kojima se raspolaže. ski sekretarijat za kulturu grada Beogra- ti način na koji se raspoređuje svako poveća- društvo gradimo ako budžetom izdvajamo vi- Drugi korak u borbi za poboljšanje tre- „Moramo danas stvarati nešto što ćemo da. Predstavnici NKSS primećuju da resorno nje sredstava u budžetu, jer je suština da se še sredstava za zatvore nego za kulturu“, po- nutnog položaja kulture u našoj zemlji bio za budućnost ostaviti u nasleđe i zato traži- ministarstvo pozitivno reaguje na dosadaš- više novca izdvoji za programski sadržaj ili ručilo je Srpsko književno društvo. je panel organizovan 1. novembra u Kultur- mo, između ostalog, i povećanje procenta iz- nje primedbe. Procedura po kojoj se sprovo- decentralizaciju kulture, a ne za spomenike, Na skupštinskoj raspravi o Predlogu Za- nom centru Grad. U razgovoru su učestova- dvajanja za savremeno stvaralaštvo, s obzi- di konkurs je transparentnija, a sve je manje jarbole ili gondole. Cvetičanin takođe smatra kona o budžetu Republike Srbije za 2020. goli pomoćnik ministra kulture Dejan Masli- rom na to da se trenutno za podršku savreme- sumnjivih organizacija koje se osnivaju ne- da je Ministarstvo kulture previše pasivno u dinu ministar finansija Siniša Mali rekao je ković, rukovodilac pomenutog istraživanja nom stvaralaštvu od ukupnog budžeta name- posredno pre konkursa, i nestaju odmah na- odnosu na druge centre moći, na šta je po- da budžet koji se izdvaja za kulturu već či- Predrag Cvetičanin i bivša gradska sekre- njenog Ministarstvu kulture i informisanja kon dobijanja sredstava. Ipak, naglašavaju moćnik ministra kulture Masliković dao od- ni skoro 1% ukupnog republičkog budžeta. tarka za kulturu Gorica Mojović. Moderator izdvaja samo 6%“, kaže Virdžinija Đeković. da ovakav napredak nije zabeležen u Grad- govor u daljem razgovoru. NKSS je odmah u medije poslala odgovor da skom sekretarijatu za kulturu. „Da li možemo da utičemo na povećanje je ova informacija netačna jer je „ministar Dok hiljade aktera koji se prijavljuju na budžeta za kulturu? Nažalost, ne. Na to utiče zaboravio“ da pomene da se radi o budžetu Rezultati istraživanja CESK-a konkurs Ministarstva kulture i informisanja mišljenje Međunarodnog monetarnog fonda i za kulturu i za informisanje i da je ovogo- treba da podele samo 4% ukupnog budžeta, i drugih eksperata koji imaju svoju metodo- dišnji budžet za te namene oko milijardu i sto Rezultati komparativnog istraživanja pokazuju da je u periodu od 2015. do 2019. godine pro- koliko se izdvaja za konkurse, vodeće usta- logiju. Ministar kulture i informisanja Vla- miliona dinara manji nego prošle godine, kao centualno izdvajanje za kulturu u odnosu na ukupan državni budžet bilo najveće u Severnoj Ma- nove kulture od budžeta Ministarstva kultu- dan Vukosavljević se zaista bori za povećanje i da je procentualno (0,995%) najmanji u po- kedoniji (tokom posmatranog perioda preko 2%, a u 2019. godini 1,55%) i Sloveniji (u 2019. go- re i informisanja dobijaju ukupno 70% sred- procenta za kulturu, ali određeni su drugači- slednjih šest godina“. dini – 1,68%). stava, primećuje Predrag Cvetičanin. ji prioriteti. Kada neko kaže da moraju da se Zahvaljujući istraživanjima ove podatke Izdvajanja za kulturu u Crnoj Gori bila su stabilno iznad 1%, a najmanji procenat ukupnog „Problem je u stvari što su i kulturne in- obnove zdravstveni centri i da treba da se ob- sada bolje razumemo, ali za još uvek nedo- budžeta u posmatranom periodu izdvajan je u Hrvatskoj (2019 – 0,88%) i Srbiji (2019 – 0,74%). stitucije koje dobijaju lavovski deo budžeta, nove putevi, nemate vi mnogo načina da ga stižnih 1% budžeta za kulturu, a zašto ne i U pogledu izdvajanja za kulturu po glavi stanovnika, u 2019. daleko prednjači Slovenija (78 i na nivou Republike Srbije i na nivou gra- ubedite da je ipak važno i snimanje filma ili više od toga, potrebno je kontinuirano zajed- evra), potom Hrvatska (39 evra), Crna Gora (36 evra), Severna Makedonija (28 evra), dok najma- dova, takođe u veoma lošem položaju. A ako da od autorskih prava država može da ostva- ničko delovanje svih aktera kul- nje izdvaja Srbija – samo 11 evra za kulturu po glavi stanovnika. oni koji dobijaju najviše ne mogu da sasta- ri dobar prihod na godišnjem nivou“, kaže turne scene i javnosti. ve kraj s krajem, onda ne postoji moguć- Masliković. Maja Milić

LUDUS 204 8 Intervju: Jovana Gavrilović AKO NE RAZUMEŠ SEBE, KAKO ĆEŠ RAZUMETI DRUGE Moji snovi o budućnosti ruinirani su od svega što se deša- va sada i ovde. Uznemiravaju me. Tako da sam odlučila da ih više neću sanjati. Sanjarim na kraće staze, na primer, o sutrašnjem danu. To me više ispunjava. Gradim svoj sistem vrednosti i trudim se da ga svakodnevno živim i sprovodim

a svoje mlade godine Jovana Gavrilo- nje podstakla da izađem na prijemni ispit iz glu- vić ima brojne izuzetne uloge i pregršt me. Rešila sam da je poslušam. Pala sam pri- Znagrada. Glumu je diplomirala u klasi jemni, ali je to osećanje bitisanja na sceni bilo profesora Vladimira Jevtovića. Kao studentki- nešto najčudesnije što sam ikada doživela. Po- nja četvrte godine dobila je nagradu za najbo- sle dve godine sam primljena u klasu profesora lju mladu glumicu na Međunarodnom festiva- Vladimira Jevtovića. A ono osećanje mog prvog lu malih scena u Rijeci, za ulogu Mine u pred- izlaska na scenu me i dalje podiže kada upad- stavi Dok nas smrt ne razdvoji. Za tu ulogu, kao nem u neke dileme. i za rolu u Zmajeubicama nagrađena je iz Fon- da Dara Čalenić za najbolju mladu glumicu na Koliko je pitanje identiteta važno za for- Sterijinom pozorju 2015. godine. Za ulogu Ran- miranje umetnika? ke u predstavi Moje dete Beogradskog dram- Mislim da je neprocenjivo važno. I da- skog pozorišta takođe dobija brojna priznanja. lje tražim svoj identitet. Kad ne razumeš sebe, Ove godine dobila je Sterijinu nagradu za naj- onda teže razumeš i druge. Nekad mi to pravi bolje glumačko ostvarenje, za naslovnu ulogu šum u građenju lika. A neke uloge mi pomo- u Petrijinom vencu, komadu rađenom po isto- gnu da otkrijem nešto novo o sebi. imenom romanu Dragoslava Mihailovića. Jova- na je član Ateljea 212 i jedna od najvrednijih Čega to u pozorištu ima što u drugim mladih glumica. umetnostima nema? Nikada nisam razmišljala o tome. Razmi- Kako je izgledao tvoj prvi susret s pozo- šljala sam o sličnostima. Mada je za mene tiši- rištem? na u pozorištu u trenutku potpune prisutnosti i Iz ove perspektive moj ključni susret s po- s jedne i s druge strane nešto vrlo posebno. Ona zorištem je bio na daljinu. Iz gradskog autobu- se retko dešava, ali je vrlo moćna. sa 65. Kada bih pobegla iz škole sa Zvezdare i krenula ka gradu. Autobus je prolazio Sveto- Gluma je zanat, veština da se bude neko Foto: B. Petrović Foto: gorskom pored Ateljea212. I tada bih uvek zu- drugi; kako ti postaješ neka druga i koliko te Jovana Gavrilović rila u pozorište i u Zorana Radmilovića kao ima u likovima koji nisu ti? Kralja Ibija. Do tada sam nekoliko puta bila u Da bi postao neko drugi, nije dovoljan samo pozorištu, nisam maštala o glumi. Ali kada bih zanat. Glumački zanat jeste veština, neki meha- ćam sigurno, a u isto vreme kao da sam i da- Kada se ne pripremim dobro, kada ne odgovo- Kakav je tvoj san o budućnosti? prolazila pored Ateljea, osećala sam neku ne- nizam kojim se dolazi do lika. Ali na koji način lje na početku. rim sebi na sva pitanja za vreme procesa, onda Moji snovi o budućnosti ruinirani su od objašnjivu privlačnost. Zamišljala sam kako se postaje neko drugi, to ni sama ne znam. To su imam ritual da lupam glavom o zid, ne bi li mi svega što se dešava sada i ovde. Uznemira- izgleda sve to unutra, kako izgleda pozorišni zaista blistavi trenuci za sve ljude na sceni i u A predstave Moje dete i Petrijin venac? proradio mozak. vaju me. Tako da sam odlučila da ih više ne- život, zamišljala sam predstave koje nisam gle- publici. Apsolutno pristajanje na igru. Kao neka Obe predstave su mi donele mnogo radosti ću sanjati. Sanjarim na kraće staze, na pri- dala. Lepo je to što sam danas član Ateljea 212. čvrsta vera u novu istinu. Ne znam. i prostora za maštu. Likove koje igram, Ran- Šta je po tebi zadatak umetnosti i pozorišta mer, o sutrašnjem danu. To me više ispunja- ku i Petriju, obožavam. Divim im se i lako im i zašto su oni važni za društvo kao što je naše? va. I tako više ispunim dan. Gradim svoj si- Kako si donela odluku da gluma bude tvo- Kada glumački zanat postaje umetnost? se prepuštam. Takođe, zaista sam do sada ima- Zadatak pozorišta je da sakupi ljude na stem vrednosti i trudim se da ga svakodnev- ja profesija? Recimo, kada se ne vidi a nije izostao. la sreće da radim s mnogo kolega nadahnjuju- jedno mesto, da jedni drugima nešto kažu, da se no živim i sprovodim. Pa kad pogledam una- Kako je za pozorište potrebno dvoje, rekla ćih u raskoši veštine. Da od njih učim. I na to- nasmeju, rasplaču, uznemire ili ostanu ravno- zad, vidim pomak. bih da sam te ambicije razvijala još od detinj- Dok nas smrt ne razdvoji Mire Furlan u me sam zahvalna. dušni, pa da se posle i dalje smeju, plaču ili grle, stva. Na razne načine sam pokušavala da se režiji Mikija Manojlovića je prva tvoja profesi- da se zamisle, posvađaju ili razbesne. Tako bih Šta te ljuti, čemu se raduješ? izrazim, da nešto nekom predstavim. Ali nisam onalna predstava. Igraš je još uvek. Šta ti zna- Da li imaš svoj metod rada, neke rituale? to svojim rečima rekla iako zvuči površno i pa- Ljute me nemar, lenjost, pakost, a najviše imala svest o tome. Bavila sam se drugim stva- či taj naslov? Kako ulaziš i izlaziš iz likova? tetično. Umetnost može da bude i jeftina i veli- nepravda. Raduju me prijatelji, živo- rima. Kasnije me je moja profesorka srpskog je- To je moja pozorišna kolevka i prva po- Volim da se dobro pripremim u procesu ra- čanstvena. Njen zadatak je da izazove reakciju. tinje, priroda i konfete. zika Vesna Knežević na moje veliko iznenađe- zorišna porodica. U toj predstavi se uvek ose- da na predstavi. I onda je to moje, u meni je. A u pozorištu treba da ima mesta za sve. Olivera Milošević

ZANIMLJIVOST POZORIŠTE U VREMENU SVAKOM Početkom decem- Autor grafičkog Katalog izložbe povodom 100 godina Udruženja dramskih umetnika Srbije bra, posle mnogo godina, rešenja je Rajka Mi- zahvaljujući poseti na- lović, grafički diza- Celokupan prihod od prodaje kataloga namenjen je šeg velikog reditelja re- jner. Amblem i slo- Fondu solidarnosti dramskih umetnika. ditelja Gorana Markovi- gan su prvi put pred- ća UDUS-u, saznali smo stavljeni na Gala veče- Katalog izložbe „Pozorište u vremenu svakom“ uz obilјe fotografija donosi stručne tekstove o zanimljivost. Naime, reč ri glumaca Jugoslavije, istoriji pozorišta u Srbiji i o osnivanju i radu staleške organizacije („Pozorište u Srba“, priredio Zoran Maksimović, „Prvi pokušaji organizovanja glumaca“, Zoran T. Jovanović; „Udruženje je o činjenici da je upra- 26. 3. 1988, povodom glumaca Kralјevine Jugoslavije”, Snežana Lazić; Udruženje dramskih umetnika Srbije posle vo on autor slogana Glu- obeležavanja Međuna- Drugog svetskog rata“, Jelena Kovačević; „Izdavačka delatnost“ i „Odličja Udruženja dramskih mac i njegova sudbina, rodnog dana pozorišta, umetnika Srbije“, Zoran Maksimović). Uvodnu reč u katalogu „Nadživeće i preživeće pozorište sve izazove“ daje Vojislav Brajović, koji se nalazi na amble- u Velikoj dvorani cen- predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, a belešku o strukturi izložbe i korišćenoj građi mu Udruženja. tra Sava u Beogradu. – urednik Mirjana Odavić.

9 LUDUS 204 SNAGA POZORIŠNE UMETNOSTI Prvi festival Regionalne unije teatara (RUTA) u Beogradu

Don Kihot, Gradsko pozorište Podgorica remijerom predstave Liliom (po tek- Radivojević objašnjava da svako pozo- (foto www.bdp.rs) stu Ferenca Molnara u režiji Ane To- rište nastupa s predstavom po sopstvenom Pmović) otvoren je, 1. decembra, u Beo- izboru. Festival je revijalnog karaktera i je- gradskom dramskom pozorištu Prvi festival dan od ciljeva je kontinuirano prisustvo svih RUTA (Regionalne unije teatara). teatara tokom čitave godine pred publikom, Idejni tvorac Unije (i festivala) je Jug u celom regionu. Radivojević, reditelj i upravnik pozorišta na Druge festivalske večeri na programu je Crvenom krstu, koje je u prvih šest dana de- bila predstava u režiji Lenke Udovički Bak- cembra bilo domaćin gradskim teatrima iz he (po motivima Euripidovih Bahantkinja, Sarajeva, Ljubljane, Skoplja, Podgorice i sa u koprodukciji „Ulisisa“ i Zagrebačkog ka- Briona. Jer, kako napominje, sva ona imaju zališta mladih), a za njom je sledio Servan- „zajednički put, pravac i putovanje“, pa je tesov Don Kihot u rediteljskom čitanju An- nedavno protokol o saradnji potpisao sa So- draša Urbana i izvođenju Gradskog pozori- fijom Kunovskom (Dramski teatar), Vedra- šta iz Podgorice. nom Fajkovićem (Kamerni teatar 55), Bar- „Formiranje Regionalne unije teatara barom Heing Samobor (Mestno gledališče) i RUTA predstavlja veoma značajan kultur- Duškom Ljuštinom (Ulysses). ni događaj na Balkanu. Ujedinjenje eks-YU „Beogradsko dramsko pozorište pokre- zemalja na kulturološkom nivou je veoma nulo je inicijativu za osnivanje Regional- bitno za svaki narod ponaosob i jačanje na- ne unije teatara (RUTA) koju čine šest re- cionalnog identiteta svakog od nas. Ne ’su- prezentativnih pozorišnih kuća širom regi- protstavljamo’ se već, naprotiv, na druga tr- ona, ujedinjeni u estetskom, repertoarskom žišta svako donosi svoj identitet i promovi- i organizacionom modelu. Smatrali smo da še ga na pravi način“, ističe Dušan Kova- će RUTA doprineti povezivanju, prezentaci- čević, umetnički direktor Gradskog pozori- ji i promociji svih članica unutar čitavog re- šta Podgorica. „Veoma sam ponosan na ovaj giona“, objašnjava Jug Radivojević. „Osim projekat i zahvalan kolegi Jugu Radivojevi- festivala koji će biti organizovani u sva- ću koji je sve brzo organizovao, kao i osta- Kovačević dodaje da uz iskustvo profe- brigu o umetničkim delima kojima admini- i raskošan projekat. Imam osećaj da člano- kom glavnom gradu bivših republika, RU- lim kolegama koje su inicijativu prihvatili sionalnog glumca već nekoliko godina kao strativne granice ne znače mnogo. Ovom prvi svih šest ekipa, ujedinjenih oko istog cilja, TA će pokrenuti i brojne koprodukcije, a sa- punim srcem. Posle prvog sastanka jedno- producent, kroz svoje TV i filmske projek- vom inicijativom – da se tokom jedne godi- poseduju dovoljno strasti za radom, umet- te, i sam pokušava da objedini region: „Sva- ne, na svaka dva meseca, jedan blok od šest ničke radoznalosti i požrtvovanosti, koje će ki početak je težak, možda se kod nekih jav- predstava izvodi u svakom pozorištu koje je biti potrebne za realizaciju tako zahtevnog Bakhe, „Ulisis“ i Zagrebačko kazalište lja sumnja u održivost ovako velikog projek- u uniji – uspostavlja se novih šest praznika. poduhvata – gotovo preko noći i sa ne pre- mladih (foto www.bdp.rs) ta. Međutim, energija i vera vodećih ljudi u Oni će slaviti pozorišnu umetnost, na veliko više sredstava.“ „Ruti“ obećava uspehe na velikim kopro- zadovoljstvo i profesionalaca i pozorišne pu- Direktorka MLG napominje i: „Vrlo važ- dukcionim projektima, nadam se dugi niz blike u ovim zemljama.“ nom mi se čini činjenica da će na taj način godina. Posle Beograda, zadovoljstvo mi je U susretu s kolegama Barbara Heing i mladi umetnici imati mogućnost konfron- da pozovem i sve čitaoce Ludusa na RUTA Samobor iz MLG Ljubljana „otkrila“ je, iz- tacije pozorišnih praksi i iskustava. Tako- festival u Podgoricu, koji se održava od 2. do među ostalog, da kada na njihovoj sceni go- đe inspiracije, naravno. MGL će u prvom 8. marta naredne godine.“ stuje neka predstava iz regiona, sala po- festivalskom programu učestvovati s dra- Vedran Fajković, direktor Kamernog te- zorišta je puna „i to bez velike kampanje, mom Plah udah mladog autora Nejca Ga- atra 55, naglašava: „Tokom svakog festivala što nije slučaj sa predstavama iz Zapadne zvode. Delo je nastalo po narudžbini našeg Sarajevo se probudi i postane ono staro Sa- Evrope“. pozorišta i u ovoj godini već je primilo neko- rajevo, koje dočekuje goste raširenih ruku. „Iz iskustva i načina rada u Ljubljani liko bitnih priznanja, među njima i Grumo- Zato je ova ideja plemenita – umetnici u svo- znam koliko je velika i za uspeh presudna vu nagradu za najbolji tekst 2019. i Borštni- jim glavama nemaju granice...“ moć povezivanja. Zbog toga mi se inicijativa kovu nagradu za dramski tekst. Zato se ve- Dramski teatar iz Skoplja ima svog fa- Beogradskog dramskog pozorišta da stvori- oma radujem iskustvu gostovanja, kao i go- vorita (Kralj Ibi Alfreda Žarija, u režiji Vasi- mo savez šest pozorišta iz regiona već na po- stoprimstva – u aprilu u Ljubljani. mim tim i razmenu stvaralaca. Ponosni smo glasno smo utvrdili da mi, umetnici, imamo la Hristova), a njegova direktorka Sofija Ku- četku učinila uzbudljivom i logičnom. Ali U predstavi Beogradskog dramskog na činjenicu da smo za samo tri meseca od potrebu za kulturološkom razmenom. Važ- novska za Ludus kaže: „Proces razdvajanja definitivno me je oduševio susret s kolega- koja je otvorila festival, Liliom Ferenca Mo- inicijalne ideje stigli do potpisivanja proto- na je za nas stvaraoce, između ostalog, zbog na našim područjima u kulturnom smislu ma iz pozorišta! Tolika raznolikost, a ipak lnara u režiji Ane Tomović, uloge tuma- kola o formiranju Unije, u oktobru, u Skup- razmene iskustva o načinu rada, pozoriš- bio je neprirodan i nepotreban. Samo je bilo jasan zajednički cilj i iskren interes. Divno. če Andrija Kuzmanović, Maja Izetbegović, štini grada Beograda. Unija je jedinstvena i nim trendovima i dr. Ali i zbog publike ko- pitanje vremena kada će te oslabljene stru- Kao što to u umetnosti često i biva, ovog mo- Ivana Nikolić, Petar Benčina, Vesna Čipčić, po svom modelu koji podrazumeva da će se ja će, nadam se, moći da uživa u predstava- ne povezivanja ponovo biti ojačane. Povezi- menta je naš najveći kapital nada u proje- Aleksandra Anja Alač, Marko Ži- festival na svaka dva meseca seliti u druge ma i da gleda glumce koje nema priliku da vanje je nužnost i podrazumeva ne samo po- kat“, ističe Barbara Heing Samobor. „Festi- vić, Vladan Milić i Marko Gvero. gradove članice.“ viđa često.“ moć ljudima koji se bave umetnošću nego i val RUTA, čini se, već u prvoj ediciji je veliki Vukica Strugar

Plah udah, MLG Ljubljana (foto www.bdp.rs) Mirna Bosna, Kamerni teatar 55, Sarajevo (foto www.bdp.rs)

LUDUS 204 10

Petrijin venac (www.atelje212.rs) Intervju: Miodrag Krivokapić Intervju: Mira Banjac ČOVEK JE MERA ŽIVOTA Sećam se da sam otprilike odmah posle Drugog svetskog rata išla u Prag. Bio je neki ogroman red. Pomislila sam da se deli hrana, jer svi su u to vreme bili gladni. Pitam, šta čekaju? Kažu mi, za divadlo – ulaznice za pozorište. Ogroman red. Tako da, kada sam pre nekoliko godina videla onaj red ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta – srce mi je poskočilo. Mislim da u ovom vremenu mi dramski umetnici i naša pozorišta nismo dovoljno utemeljeni u društveni sistem kao veliki i značajni životni segment. A mi to zaista jesmo – kaže Mira Banjac

Olivera Milošević

aša velika, proslavljena glumica Mira ne. U pozorištu je najvažnije to što kod publike Banjac nedavno je proslavila devedese- ostane od našeg davanja. Pozorište ne treba da Nti rođendan i sedam decenija bavljenja bude siromašno. Sirotinjsko pozorište je tužno glumom. Jedna je od naših najnagrađivanijih pozorište. Pozorište ili treba da ima značaj koji glumica. Ima dve Sterijine nagrade, tri pulske zaista ima u društvu, a to je prvorazredni zna- Zlatne arene, nagrade „Pavle Vuisić“, „Joakim čaj, ili neka ga nema. Vujić“ i „Žanka Stokić“. U svojoj kolekciji ima Vidite, u zemljama u kojima su pozorišta i Zlatnog ćurana, Nušićevu nagradu, Dobričin zaista temelj kulture ona su mesta koja oko do- prsten za životno delo... I sada vredno radi. De- brog okupljaju ljude. I za vreme ratova gde se vedeseti rođendan je proslavila snimajući film sve rušilo tamo se išlo u pozorište. Sećam se da i seriju. sam otprilike odmah posle Drugog svetskog ra- Srele smo se nedavno u Etnografskom mu- ta išla u Prag. Bio je neki ogroman red. Pomi- zeju u Beogradu, na izložbi Pozorište u vreme- slila sam da se deli hrana, jer svi su u to vre- nu svakom, posvećenoj jubileju – stogodišnjici me bili gladni. Pitam, šta čekaju? Kažu mi, za osnivanja Udruženja dramskih umetnika Srbi- divadlo – ulaznice za pozorište. Ogroman red. je, čija je predsednica i sama bila osamdesetih Tako da, kada sam pre nekoliko godina videla godina prošlog veka. Nalazimo je na izložbi, na onaj red ispred Jugoslovenskog dramskog pozo- fotografiji sa širokim osmehom, u sredini par- rišta – srce mi je poskočilo. Mislim da u ovom tizanskog odreda pred oslobođenje 1945. godi- vremenu mi dramski umetnici i naša pozorišta ne, iz vremena kada je počela da glumi, ali i na nismo dovoljno utemeljeni u društveni sistem još nekoliko snimaka iz tog perioda. Malo je rekao veliki i značajni životni segment. A mi to ći kakav je užitak razgovarati s njom. Blista i u zaista jesmo, ili bi trebalo da budemo. Trenut- devedesetim i ima recept za dugo trajanje: rano nam je „kako padne“ – danas i sutra može- diti, samo raditi. mo, imamo dovoljno, već sledeći dan ne može- mo, nema dovoljno. Problem je u glavama onih Kakav je značaj Udruženja dramskih koji za to treba da izdvoje novac i stvore uslove umetnika i zašto je važno da se dramski umet- za rad. Nije problem u parama, vidite i s malim nici udružuju i budu solidarni? parama dogodi se velika pozorišna predstava, Zato što mislim da je Udruženje naša dru- veliki film, velika knjiga, velika muzika. Iza ga kuća, naša matica. Zato što Udruženje pra- toga ne stoji novac već čovek. Čovek je mera ži- ti naš celokupan rad i negde ga pohranjuje. To vota. Čovek je mera svega. je kuća gde nešto ostaje iza nas. Sada, na kraju svojih radnih godina, razmišljam kako je sve Kako razmišljate o tome kakav je odnos to lepo, sve te nagrade i priznanja, kako je le- društva prema pozorišnoj umetnosti i umetni- po kad ste mladi. Kasnije one samo obavezu- cima? ju i zahtevaju odgovornost da sve to štitite, da Mi svi delimo život. Politika je život, mi ži- ne budete ispod svog nivoa, da budete dostojan- vimo politiku od jutra do mraka. Često smo ne- stveni. Najvažnije u mojim godinama je ono moćni zato što nismo jaki društveni segment što ostane u čoveku. Evo na ovoj izložbi je do- koji može na nešto da utiče. Mi olako pristaje- Mira Banjac (foto Vukica Mikača) sta naših fotografija. Treba se zapitati koliko mo na sve. Kad kažu nema, mi pristajemo, kad je sudbina ispod svake fotografije? Proces na- kažu ne sme, mi takođe ćutimo i pristajemo. stanka predstave je za nas koji radimo u pozo- Bila sam predsednik Udruženja u jedno teško rištu uvek važniji od same završnice i izlaska vreme, kada je u Novom Sadu bila zabranjena Šta znači biti glumac u Srbiji, da li od to- no raditi u tom životu i biti taj jedan mali šraf pred publiku. Ali to je naša sudbina. Mislim da predstava Golubnjača u režiji Dejana Mijača, i ga može dobro da se živi? Kakav je to posao? koji nešto pokreće. Svako može da nešto ma- glumci još uvek ne shvataju dovoljno kakav je ne samo to nego i kada se na predstavu ula- Može dobro da se živi. Živela sam samo lo pokrene u svom životu. Ne samo umetno- značaj našeg udruženja. U drugim zemljama zilo sa spiskom, neke značajne ljude nisu hte- od toga. To što prođem ulicom pa me svi zna- šću. Vidite koliko ima vrednih seljaka koji ne- je to veoma bitno. Nije to samo plaćanje člana- li da puste u pozorište. Znala sam da će u jed- ju znači da je tu trebalo da budem, da je tu moj što stalno rade i pokreću, okupljaju porodicu i rine već i briga o svima nama koji smo članovi. nom trenutku morati i sa mnom, s predsedni- život bio. Svako u svoj život donese onoliko ko- oni su srećni, a život ide... I to je život. Nije ži- Pa i ova divna, velika izložba. Znate li vi koliko com Udruženja da razgovaraju. Tako je i bilo, liko može. Da, lepo je bilo u Srbiji biti glumac, vot samo na visokoj nozi i položaju. Ni ja to ne je tu bilo posla, koliko je toga sačuvano zahva- taj jedan značajan čovek iz Ministarstva kul- mislim da je lepo i sada to biti. Mi smo bili po- znam. Evo, koliko imam godina i koliko radim ljujući Udruženju i organizovano da nas dram- ture pozvao me na sastanak u kafanicu pored svećeniji pozorištu, a mladi danas isuviše trče uvek pripadam srednjoj klasi. Nemam bazene, ske umetnike ovako predstavi javnosti. zgrade ministarstva. Ja dođem i, čemu se on ni- s jednog snimanja na drugo, pa u pozorište, pa ne idem na Maldive, jer nemam ... ali sam veo- je nadao, dovedem novinare. Krene njegova ra- na film... Nekada mi ih je žao, pomislim – pa ma srećna što sam se tako polako razvijala. Ni- Izložba, između ostalog, ima nameru sprava sa mnom i ja na kraju njemu kažem: oni nemaju vremena ni da vode ljubav. Nema- sam nikada bila zvezda, nisam nikada bila u da ukaže na to koliko su dramski umetnici i „Gospodine, vi ste čovek mandata i mislite sa- ju vremena ni da se druže. Ali takvo je vreme. fokusu velikih događaja, ali sam tu. Kada me umetnost koju stvaraju važan segment našeg mo o mandatu. Mi mislimo o večnosti, o pret- Svako vreme ima svoje breme. trebaju tu sam, uvek me nađu i uvek koristim društva. Kako razmišljate o tome? hodnim i budućim generacijama.“ Tako smo se da kad nešto od mene traže, dam to što imam. Mislim da je veoma značajna i bitna naša izborili da se Golubnjača izvodi u Beogradu. Bi- Divim se vašoj generaciji! Vas nekoliko i Sada sam na kraju svega. Ali nisam osoba ko- uloga u društvu. Pozorišna umetnost je jaka i lo je to sve na ivici velikog političkog skandala, dalje radi s istim entuzijazmom i prati sve što ja će sedeti i čekati da dođe taj neminovni trenu- važna u svakom vremenu, pa i u ovom našem, ali se Udruženje izborilo za jednu pravu i pra- se u pozorištu dešava – Renata Ulmanski, Vla- tak. Možda sam mali čovek koji je uplašen pred siromašnom. Naše vreme je siromašno ne sa- vednu stvar. Sa mnom i oko mene su u Udru- sta Velisavljević, vi. Kako trajati dugo u živo- neizvesnošću, ali ne tako strašno. Mislim da tre- mo materijalno već i duhom, a pozorište je „ži- ženju bili vrlo značajni ljudi: Ljuba Tadić, Pera tu i profesiji? ba biti spreman, kako kaže Isidora Sekulić. Tre- vo meso“, direktan susret s publikom. To je kao Kralj, Miki Manojlović, Berček ... bila je to gru- Ne umem na to da odgovorim. To je kao ka- ba sebe čistiti. Koliko god možete sebe očistiti. Ne kada u šteker uključite nešto direktno u stru- pa mislećih ljudi, ljudi stabilnih u svojim mi- da biste me pitali kako je uopšte živeti. Život je da to uradi sveštenik ili bilo ko drugi već sami se- ju i krene kontakt. U pozorištu uvek po reak- šljenjima koji su mogli takve, hrabre odluke da jedan od najvećih fenomena koje nam je Bog be. Za to treba prava ljudska snaga. Ja sa- cijama publike znam koliko sam dala, a koliko donesu. podario. Život je jedno čudo. Drugo čudo je stal- da silno pokušavam da to radim i uradim.

11 LUDUS 204 Intervju: Nenad Jezdić Samozadovoljstvo je obmana, samosažaljenje još veća

Maraton je posebna filozofija, i ovaj glumački posao jeste postao istrajavanje jer sebi neprestano govoriš: ne odustajem. Istrči dalje, istrči do cilja. S tim što maratonac nekako i zna cilj, a mi opet zbog te efemernosti, tog nekog usuda glumačkog, zapravo i nismo sigurni gde je naš cilj. Jedino je sigurno da je on uvek publika. Onaj čovek koji će gledati i na koga će predstava imati neko dejstvo. Naš cilj je i ona na- ša mala, sitna, nazovimo to sujeta, odnosno velika, pusta želja da vidimo dokle možemo i gde su naše granice – kaže Nenad Jezdić, laureat nagrada „Miloš Žutić“ i „Raša Plaović“

Milica Kosović

otovo u isto vreme kada smo se s čija se premijera očekuje na proleće glumcem Nenadom Jezdićem do- 2020. godine. Ggovarali da radimo intervju povodom Nagrade „Miloš Žutić“ Udruže- U različitim trenucima čovek na- nja dramskih umetnika Srbije, prizna- grade doživljava različito. Vama prednja koje je osvojio za tumačenje Jožefa stavljaju samo predah u „maratonu“? Kantora u Kralju Betajnove Ivana Can- Maraton je posebna filozofija, i kara i režiji Milana Neškovića (Jugo- ovaj glumački posao jeste postao istra- slovensko dramsko pozorište), stigla je javanje jer sebi neprestano govoriš: ne vest da je dobio i „Rašu Plaovića“. Ovo- odustajem. Istrči dalje, istrči do cilja. S ga puta esnaf ga je nagradio za ulogu tim što maratonac nekako i zna cilj, a Gazda Marka u predstavi Nečista krv mi opet zbog te efemernosti, tog nekog Bore Stankovića i Maje Todorović, ta- usuda glumačkog, zapravo i nismo si- kođe u Neškovićevoj režiji, u produk- gurni gde je naš cilj. Jedino je sigurno ciji Narodnog pozorišta u Beogradu. da je on uvek publika. Onaj čovek ko- Samo četiri dana kasnije za istu ulo- ji će to gledati i na koga će predstava gu nagrađen je za najboljeg glumca na imati neko dejstvo. Naš cilj je i ona na-

27. festivalskom izdanju „Vršačke po- ša mala, sitna sujeta da vidimo dokle Lidija Antonović Foto zorišne jeseni“. možemo i gde su naše granice. Kada te Nenada Jezdića, glumca snaž- na putu do tog cilja još kolege nagrade, nog, upečatljivog scenskog izraza, to je onda krepilište gde trkač zastane, naka sve vreme insistirali na reči: ra- nih iskonskih ljubavi, potreba... Samo Ko je Kantor naših dana? filmska publika nedavno je premijer- pa uzme bocu vode da se polije. Pa ka- zumeti? što to neko teže priznaje, nekoga otvo- Kantor je zapravo samozvanac, no gledala i u filmu Realna priča Gor- že, e sad ću lakše. Naravno da je lak- Glumac mora da razume svu nega- re, a drugoga zatvore. Delikatni su pu- ali ograđujem se. Ipak je nekako do- dana Kičića, a proteklih dana zavr- še posle nagrada jer se malo rasteretiš tivnost. Razumeti sebe u ovom poslu, tevi kojima se dolazi do toga. I to je- dirljiv taj moj Kantor, nije bez ele- ste ono romantičarsko što malo ko oče- mentarne empatije. Kontekst vreme- kuje od mene. U poslednje vreme, zai- na kada je nastao komad ga je uči- sta, svoj život smatram vrednijim uko- nio brutalnim. Naravno, imamo taj liko što više različitosti unesem u sebe, dramski predložak, to ubistvo; mnogo metabolišem ih i svakoj od njih uspem je Kantora danas, ali se u odnosu pre- da se približim. To mi posebno glumač- ma tim Kantorima ne osećam inferi- ki posao pruža. Kako to Aca Popović u ornim. Osećanje inferiornosti je tako Mrešćenju šarana reče: „Postoje dobri i intimna stvar, toliko delikatna, nedo- manje dobri ljudi“, a ja nekako roman- kučiva i duboka a koju pojedinac vr- tičarski u to verujem. lo teško želi da prizna. Nikada se u životu, osim prema Bogu, nisam ose- Umetnost je velika mera, preteš- ćao inferiorno. Inferiornost je delikat- ka reč, ogromno breme. Zašto je ova na priča koju čovek mora u sebi da Cankareva priča napisana 1902. godi- prepozna i s kojom mora da se izbori, ne iz vaše umetničke vizure danas za- kao što se bori sa samim sobom. Kao nimljiva? što se bori sa svojom naravi, karakte- Zato što su razlike očigledne, u mo- rom. Ne smatram da je neko suprotno gućnostima, šansama za ostvarenjima. od inferiornosti ako je u polutami so- To su kategorije koje nisu nastale u be, ako je na društvenoj mreži i ako ovom našem novom dobu, već su odu- laje i luči otrov, a zanosi se kako nije. vek postojale. Tu se vraćamo na dobre i Celog života radim. Znam kako izgle- manje dobre ljude, isto tako postoje ak- da kada se pokosi trava, kako kada se tivni i manje aktivni pojedinci. Mašto- voće oreže, zaštiti. Veoma sam foku- viti i manje maštoviti. Ne može nema- siran na svoje projekte i isto tako na štovito biće da se bavi uspehom i pros- sve ono što se oko mene događa, a što Kralj Betajnove, JDP (foto Nenad Petrović) peritetom. Postoje čitavi korpusi ljudi jesu stvaralački izazovi. koji su sebe osudili na tastature, na polutamu svoje sobe, na 20 kafa dnevno „Plaovića“ ste osvojili za Stanko- posle kojih ne mogu ni da spavaju. Na vićevog Gazda Marka – on je, opet, šio je snimanje filma Vikend sa ća- i kažeš: znam kako to izgleda. Da vidi- sebe prema karakteru, karakter pre- elektronsko bdenje, i ništa ne čine da ostao bogataš koji može da priušti sebi letom Miroslava Momčilovića. Tre- mo gde je sledeći punkt za osveženje. ma ostalim karakterima i prema pu- bude drugačije, na opciju brze hrane da kupi mladu ženu. Šta se promeni- nutno je angažovan na snimanju se- blici. Ne može se posao raditi ukoliko koju im neko donosi u tu polutamu so- lo od Sofkinog, Stankovićevog vreme- rija Državni službenik i Junaci na- Jožef Kantor volju za vlast iskazu- ne tražiš načine da razumeš zašto je be. Ti ljudi ne postoje, oni stvaraju ne- na do danas kada je, recimo, porodica šeg doba, dok u pauzi između seto- je na brutalan način. Vaš Kantor ima neko, pa makar to bio i Kantor, takav kakav fiktivni svet. Od takvih ljudi ne u pitanju? va istrajava na svojoj prvoj monodra- istinsku želju da bude shvaćen, da vo- kakav jeste. I onda iz te potrebe za ra- može da se očekuje ono realno stvara- Promenilo se sve i ništa. I ljubav, mi po delu Knjiga o Milutinu Danka li i da bude voljen na svoj način. Za- zumevanjem dolazimo do spoznaje, da lačko. I sam sam se u proteklom vre- ah ljubav, ko si bila ti..., kaže pesma. Popovića, u režiji Egona Savina, a što ste tumačeći ovog Cankarevog ju- smo svi sazdani od emocija, od život- menu u to uverio. Naravno, ovde je u pitanju neka vrlo

LUDUS 204 12 Samozadovoljstvo je obmana, samosažaljenje još veća

formalna bračna ljubav. Mi smo pričali i istra- bavi od drugih ka sebi i obrnuto. To su ta univer- živali porodične relacije i ljubav. Zapravo smo to zalna pitanja kojima se uvek bavimo. pitanje i postavili kada smo radili s Neškovićem na prvoj, drugoj probi. Čini mi se da su reči tek- Kroz kakav proces rada, propitivanja prola- sta, karaktera uvek neke zamke, zagonetke i neke zite spremajući monodramu po delu Knjiga o Mi- izreke koje se trude ili da prikriju ljubav ili da je lutinu. Koje dileme, nedoumice, spoznaje vam je otkriju. I to je uvek neka interaktivna igra u sve- doneo Milutin, šumadijski seljak, domaćin, voj- mu tome što se dešava, a mi smo pokušali da od- nik koji dugo pamti? gonetnemo: Gde je nestala ljubav, što i jeste bila Milutin je tačan, iskren, pragmatičan, mudar paradigma Neškovićeve predstave. čovek. Od onih primeraka ovog naroda koji je uprkos svemu sačuvao i čast i obraz, nikada se nije Ne postoji u glumi manji ili veći izazov, ne svetio, gordio, a voleo je. I ako je sudio svojoj zemlji, volite tu reč. Vrlo upečatljivo ostvarili ste i lik i ako se ljutio na nju, voleo je svoju zemlju, uprkos Astrova u predstavi Ujka Vanja u režiji Egona svemu. Taj Milutin ima nečeg svetačkog, krotkog, Savina. Na šta je Čehov hteo da upozori kroz lik trpeljivog, mirnog u sebi. Sve njegovo bih voleo da Astrova? imam i sam. Naravno nemam, ali glumci imaju to Opet na tu iskonsku kategoriju samosažalje- zadovoljstvo, luksuz da kada rade neke uloge, čine nja. I to je vrsta inferiornosti. Meni je ovaj Uj- i sebi dobro, zato što kroz te likove imaju priliku da ka Vanja i taj proces s Egonom Savinom jedan makar u vreme izvođenja predstave žive taj neki od dragocenijih događaja u pozorišnom životu za život i misle tim nekim karakterom. sve ove godine od kada sam u teatru. Zato što smo se vratili na glumačka slova, na glumačke pele- Pravili ste izvesnu umetničku pauzu zbog di- ne, uvili smo se u naše početke i dozvolili Egonu lema, ljudskih i kreativnih. Kako danas gledate na da nas provede kroz studiozan, sistematski pre- to vreme budući da ste ponovo aktivni u pozorištu? gled tog čehovljevskog. Naravno, došli smo do to- Nemam osećaj nekog gubitka vremena, nega da niko od Čehovljevih junaka nije negativan i mam ni osećaj da prolazi vreme, kao ambiciozan niko od njih nije pozitivan. Kako to odigrati? Ka- čovek i s nekom energijom vreme posmatram kao ko doći do toga? Kao što niko od nas koji ovde obi- fenomen. Koliko god se protiv njega i s njim bu- tavamo nije negativan, niti pozitivan. Život za- dem nosio, koliko god budem istrajavao da prola- pravo i jeste sazdan od tog izobličavanja jednog znost učinim neprolaznom, to će mi biti sve teže, i drugog kroz sebe, kroz okolinu. Samozadovolj- sve manje moguće da zapravo tu stvar i dokučim. stvo je obmana, samosažaljenje još veća. Insisti- Vreme je nedokučiv, delikatan fenomen i mi ne mo- ranje na tome da si neshvaćen i da si nedosto- žemo da utičemo na njega, možemo da se zanosi- jan i nedovoljan svetu zato što si neshvaćen, to su mo da na nešto utičemo, ali nikad se neću probuditi sve kategorije koje su mi bile skrivalice kada je s pomišlju da je neko vreme izgubljeno. Možda da, Astrov u pitanju. Stalno smo se bavili njegovom kada su konkretne stvari u pitanju, odrastanje dece lekarskom čistotom, entuzijazmom. Zaneseno- i bliskost s decom koja odrastaju tu pored tebe, a ti šću, ogromnom ljubavlju prema šumama, priro- ideš u lovinu i stalno juriš. Za vremenom se jedno- di, ekologiji, ali uvek se dođe do toga da svi ima- stavno ne žali. S vremenom se nosiš, s vremenom i mo grešku u sistemu i da moramo imati onaj an- s prolaznošću vremena zaspiš uveče, ustaneš uju- tivirus program koji će prepoznati grešku i očisti- tro. Vreme preračunavaš u dane, sate, minute ... i ti je. Astrov je čovek koji se izolovao u svoj svet. dođeš do cifre koja je vrlo ograničena kada je vek u On je vrsta onog čoveka u polutami svoje sobe, čo- sekundama u pitanju. Ljudi barataju s mnogo vi- veka koji ne može da se ostvari. Zapravo, suštin- še milijardi novca nego što mi baratamo s milijar- ski problem svakog dramskog junaka, ko god da dama sekundi. I onda je besmisleno i iluzorno ža- ga je pisao, klasik ili savremeni autor, vrti se oko liti za vremenom. Ne postoji vreme. Po- Nenad Jezdić (foto RTS) pitanja ljubavi, osvajanja ljubavi, dobijanja lju- stoji samo ovaj trenutak koji sada živimo.

IZDANJA UDRUŽENJA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE – Edicija posvećena dobitnicima Nagrade „Dobričin prsten“

MARIJA CRNOBORI RADE MARKOVIĆ MIHAILO JANKETIĆ PREDRAG EJDUS Priredio Aleksandar Milosavljević Priredio Zoran T. Jovanović Priredio Veljko Radović Priredio Zoran T. Jovanović

JASNA ĐURIČIĆ Autor: Aleksandar Milosavljević MATA MILOŠEVIĆ STEVAN ŠALAJIĆ PETAR BANIĆEVIĆ DIJALOZI VOJI BRAJOVIĆU Priredile Ksenija Priredio Petar Marjanović Priredio Raško V. Jovanović Autor: Dragan S. V. Babić Šukuljević-Marković i Olga Savić

MILENA DRAVIĆ LJILJANA KRSTIĆ MIRA BANJAC SVETLANA BOJKOVIĆ Autor: Tatjanja Nježić Priredila Ognjenka Milićević Priredio Zoran Maksimović Autor: Ksenija Šukuljević-Marković JELISAVETA SABLIĆ Priredili: Zoran T. Jovanović i Tamara Bijelić

PETAR KRALJ VLASTIMIR ĐUZA STOJILJKOVIĆ BORA TODOROVIĆ RUŽICA SOKIĆ Priredila Ognjenka Milićević Priredio Zoran T. Jovanović Autor: Dragana Bošković Priredio Zoran T. Jovanović

A KO SI TI? Automonografija Predraga NEBOJŠA GLOGOVAC OLIVERA MARKOVIĆ STEVO ŽIGON KSENIJA JOVANOVIĆ Manojlovića Autor: Tatjana Nježić Priredio Feliks Pašić Priredio Zoran T. Jovanović Priredio Zoran T. Jovanović Saradnik na rukopisu: Jelena Kovačević

13 LUDUS 204 Velika scena BDP-a ponela naziv „Olivera i Rade Marković“ KLASIKU JE PRETVARALA U MODERNI TEATAR, I OBRNUTO Početak ove pozorišne sezone ostaće upamćen i po tome što je velika scena Beogradskog dramskog ponela i ime naše velike glumice Olivere Marković. Od februara 2011. velika scena BDP-a je nosila naziv „Rade Marković“, a od 9. oktobra ove godine – „Olivera i Rade Marković“

e večeri, 9. oktobra, o Oliveri Marko- u Puli i „Slavica“ za ukupan doprinos razvoju vić (1925–2011), njenim ogromnim filmske umetnosti (ta je nagrada kasnije prei- Tglumačkim postignućima, harizmi, menovana u „Pavle Vuisić“)…. veličini, o tome šta je značila za ovdašnju O tome šta su značili glumačka umet- kulturu, teatar, a posebno za Beogradsko nost i pozorišna nadahnuća Olivere i Ra- dramsko pozorište govorili su Renata Ul- deta Markovića, između ostalog za Beo- manski, Vlasta Velisavljević i Jagoš Mar- gradsko dramsko pozorište, teatrologija ković. A toliko se puta među mnogobroj- će, verovatno, tek pisati a po rečima Vide nim prisutnima nezvanično moglo čuti koli- Ognjenović: „Olivera je glumica koja je sa- ko je to zavredela, koliko su u glumačkom i ma bila ansambl, sve je mogla i umela da umetničkom smislu ona i Rade zajedno ra- odigra, nije bilo uloge da nije dostigla do dili i uradili, kakvog traga ostavili, koliko „i njene vrhunske mere, klasiku je pretvara- bogu mora biti pravo što su im imena tu, zala u moderni teatar a nove uloge koje su za jedno“ bez obzira što su se njihovi lični živo- nju pisane postajale su klasika posle njene ti u nekom trenutku razmimoišli... Doduše, interpretacije. Malo je pozorišnih ljudi koji te su se reči neretko izgovarale od trenutka su uživali tako bezgranično poverenje kao kada se čula ideja da se imenu „Rade Mar- Olivera Marković koja je poznavala svaku ković“, koje scena nosi od 2011, godine, do- poru pozorišta, puls scene, umela da pove- da i Oliverino ime. de publiku za sobom. Sa radošću sam iš- la na probe kada je u mojim predstava- Sanjala sam... ma igrala Olivera zbog njene divne priro- de, volje za rad, kolegijalnosti, humora, sa Nakon dirljive svečanosti odigrana je njom je bilo lako probati, ponekad sam joj premijera predstave Ko se boji Virdžinije Vulf govorila da je gotovo nepotrebno jer ona je E. Olbija u režiji Lenke Udovički (koprodukci- već na čitanju pokazala da je sve razume- ja teatra Ulisis i BDP-a), sa Radetom Šerbed- la, da će to odigrati maestralno.“ žijom u glavnoj ulozi. A Olivera... „Ma ne staje Olivera u reči“, kako to kaza Jagoš Marković. Glumački No ukratko i listajući knjigu Olivera Mar- Lope de Vega ković, koju je Feliks Pašić uradio kako pripa- dajući deo nagrade „Dobričin prsten“, čiji je Kako su mediji zabeležili, Darko Bajić je laureat ova velika glumica bila 1997. godine... istakao: „Olivera Marković je bila i ostala ve- Rođena je 3. maja 1925, u Beogradu, u lika zvezda na nebu srpske, jugoslovenske i Lješkoj ulici. Otac Velizar Đorđević bio je sre- evropske kinematografije. Još za života posta- ski načelnik, majka Olga – Čehinja iz Pra- la je legenda, bila je sjajna glumica koja je us- ga. Starija joj sestra Nataša tada je imala če- pevala da od umetnosti stvori život a od živo- tiri godine. Olivera i Rade Markovic u predstavi Sila- ta umetnost.“ Za oca je govorila: „Dobričina, emotivan i zak Orfeja, BDP, 1959 (foto arhiva MPUS) Ostale su zapamćene i reči Jagoša Mar- duhovit. Svi su ga obožavali. Duh sam od nje- kovića: „Olivera je glumački Lope de Vega. A ga nasledila.“ A za majku: „Sve što sam napo lakoći, Rosini. Sve, i televizija, i film i te- sledila umetničko, verovatno sam od nje na- atar, i pesma.“ sledila. Baš umetnička duša. Umela je lepo da bitke ... ali stvaralački žar ostaje kao seme koje A kad je o tim godinama reč, ostala je zaje dodeljuje nacionalni teatar, Plaketu, dobi- O privatnom životu gotovo da nije go- slika, umela je da peva, pevala je u crkvenom će izroditi čudesne plodove. beležena i njena rečenica: „Svi su čuvali Gora- la je 1988. godine. vorila u javnosti. Nakon 17 godina braka horu, umela je lepo da piše, ostavila je za so- Za Radeta Markovića (1921–2010) udaje na, najviše Ljuba Tadić. Kad je Ljuba primio Ostvarila je raznovrsne dramske likove razišla se s Radetom Markovićem, a potom bom memoare. I pobožna je bila. Velika dobro- se 1945, naredne godine rađa se sin Goran. A honorar od svog prvog filma, kupio mu je gu- na brojnim pozorišnim scenama širom ne- udala za poznatog glumca Dušana Bulajića tvorka. Svi manastiri nju znaju.“ iste godine kada se udala u Opatiji se snimao mene čizme koje je Goran silno želeo.“ kadašnje Jugoslavije, a njen opus broji više (1932–1995). Godine 1929. porodica se selu u Senjski film U planinama Jugoslavije reditelja Abrama Nizale su se blistave uloge, i na drugim od sto uloga. U gorepomenutoj knjizi Feliksa Pašića, rudnik, gde je otac sreski načelnik, potom se Roma, u sovjetsko-jugoslovenskoj produkciji. scenama, a 1954. snimila je i prvu ulogu na Dobitnica je mnogobrojnih pozorišnih na- mozaičke strukture, o Oliveri Marković, pored sele u prištinu pa u Niš... A 1930, u Senjskom Ostalo je zabeleženo kako je rekla: „Mog velikom ekranu u filmu Sumnjivo lice Soje Jo- grada, među kojima su Specijalna nagrada na ostalih, govore i Jovan Ćirilov, Marija Crnobo- rudniku, u datoj prilici recituje pesmu koju će muža igra čuveni glumac Martvinov. Opasan, vanović. Danima komedije, Oktobarska nagradu grada ri, Goran Marković („Imala je magiju, alhe- pamtiti ceo život: zgodan. Učim ruski, probam s njim, ali nešto mičarsku radionicu u sebi, nešto za šta mož- mi nije dobro. Pita reditelj: Da ova devojka nije da sama nije bila zaslužna, ali je to umela da Sanjala sam san čudesni bolesna. Ne, kažem mojoj garderoberki, ja sam U intervju za Dugu (1964) na pitanje koja čovekova osobina za vas nosi, razvije i odneguje u neviđeni cvet glu- baš kao da je bila java u drugom stanju, treći mesec. Kad je to redi- ima najveći značaj Olivera odgovara: „Iskrenost i dostojanstvo“ mačke umetnosti. Nije bila srećna zbog toga; oko mene sve drveće telj čuo, hteo je da se onesvesti. Kaže: neka ide nije bila ni nesrećna“), Rade Marković („Po a na grani ptica plava. u Beograd, neka sredi tu stvar i nek se vrati. čemu se Olivera izdvajala? Ona je plenila. U Ta mi ptica trešnje bere Oni će me čekati. Sa Radetom odem kod neke Usledile su maestralne role u teatru, čude- Beograda, plakete „Mata Milošević“ i „Dobrica početku svojom mladošću, temperamentom, i u moje krilo baca doktorke. Ona kaže: Olivera, zbog jednog filma sne uloge na malim i velikim ekranima, pevač- Milutinović“, „Dobričin prsten“. izgledom, svojim ritmom, a posle – dubinom al’ mi žao samo bilo hoćete da uništite jedno dete?! Izađem plačući. ka karijera, nagrade... Snimila je više od 60 filmova, među ko- talenta, bogatstvom i raznovrsnošću duhov- što se sve to u sni zbilo. Kažem Radetu: Javi da neću doći na snimanje. jima su Vlak bez voznog reda, Kozara, Put nog materijala koji unosi u svoju igru“), Vla- Posle sam imala običaj da kažem da sam izgu- Jezikom brojki oko sveta, Sibirska ledi Magbet (režirao An- dimir Stamenković, Ksenija Jovanović, Đuza U Beograd se porodica ponovo doseljava bila jedan film, ali sam dobila jednog reditelja.“ džej Vajda), Nacionalna klasa, Petrijin venac, Stojiljković („Velika glumica! To se ne može 1939, Olivera pohađa Četvrtu žensku gimna- Te 1946. studira istoriju umetnosti, 1947. u Jezikom brojki i naziva, na preskok: čla- Majstori, majstori, Moj tata na određeno vre- objasniti. Ko nije s njom igrao, ne može to ni ziju u Dušanovoj, a prva ljubavna pisma joj Akademskom pozorištu proglašavaju ih za pr- nica Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je me, Balkan ekspres, Već viđeno, Braća po mada oseti ni da doživi. Ona zrači već samom piše dečko iz suprotne smene – Radivoje Lo- ve tumače Sistema Stanislavskog, upisuje Po- ostvarila više od 30 značajnih uloga, postaje teri, Sabirni centar, Urnebesna tragedija... Na svojom pojavom“), Mira Stupica („Olivera je la Đukić. zorišnu akademiju kao prva generacija, u kla- 1967. godine. U penziju odlazi 1989. godine, a televiziji više od devedeset drama, serija, krat- umetnik, ona je i zvezda, ona je uvek na sce- Tokom okupacije zanesena je pozorištem, si profesora Mate Miloševića... Godine 1949. poslednju premijeru na sceni nacionalnog tea- kih filmova, šou-programa… Preko pedesetak ni glumački događaj“), i, konačno, Olivera kao i grupa mladih gimnazijalaca i entuzijasta Dobrica Ćosić ih iz Akademskog ubacuje u Be- tra odigrala je 1998 (uloga Mame u Makdoni- uloga u radio-dramama. Publika je pamti i kao Marković o sebi samoj: „Bože, kakve sam le- u kojoj je i Rade Marković. Probaju na Kolarče- ogradsko dramsko, po rečima Radeta Markovi- nom komadu Sakati Bili sa Inišmora). vrsnu, po mnogima, najbolju pevačicu ruskih pe uloge igrala! Uglavnom sam odigrala sve vom univerzitetu, pa u nekom stanu na Tera- ća, „uz uslov da se ne ponašamo i ne deklariše- Nagradu Narodnog pozorišta dobila je romansi i šlagera. što sam želela.“ Goran Marković re- zijama, spremaju predstave... Rat će ih, narav- mo kao grupa, već da napravimo pozorišnu re- dva puta, za uloge Majke Hrabrosti (1972) Među filmskim nagradama ističu se Sre- če: „Da li čoveku treba još nešto?“ no, omesti u mnogo čemu, doneti strahote, gu- voluciju iznutra“. I napravili su je. i Klare (Leda, 1978). Najveće priznanje ko- brna i dve Zlatne arene na Filmskom festivalu Tatjana Nježić

LUDUS 204 14 O predstavi Testirano na ljudima ŽIVIMO U VREMENU MENTALNO-PSIHOLOŠKE BERZE Internet je mogao da bude prostor najveće demokratije, a postao je mesto kontrole i eksploatacije. Širina izbora u radnjama, TV programima, velnes-centrima, kao i sve više rijaliti programa – tehnike su vladanja kojima elite skreću pažnju sa sopstvenog gomilanja privilegija. Živimo u obilju privida i prividnom obilju – kažu protagonisti predstave Testirano na ljudima

od intrigantnim naslovom Testirano na drugom nivou mogu sagledati posledice, Pele- ludima, u Ateljeu 212, polovinom no- vićeva odgovara: „Nema potrebe da idemo u Pvembra kada je ovaj razgovor vođen, neku daleku budućnost da bismo videli posle- tekle su probe novog komada na njihovoj sce- dice ovog poretka. One se ogledaju najpre u pot- ni: dramu Maje Pelević režira Bojan Đorđev, puno uništenim sistemima vrednosti, što je vid- a premijera se očekivala sredinom decembru. ljivo ne samo kod nas već i na globalnom pla- Ovo je, inače, druga drama iste autorke na re- nu. Jasno je da su svi veliki projekti od tehno- pertoaru kuće – Pomorandžina kora premijer- loške revolucije do ’demokratskih’ zajednica no je izvedena u maju 2006. godine (preporuče- propali – danas već živimo tu distopiju koje na i Sterijinom nagradom za najbolji dramski se toliko plašimo. Fašizam se opet nudi kao je- tekst) i posle gotovo deceniju i po i dalje je jedan dini izlaz iz sveopšte krize, prisustvujemo sve od najpopularnijih naslova. većem jačanju nacionalizama, s druge stra- „Hteli mi to ili ne, bilbordi i reklame krene provodimo sate i sate na internetu gde do- iraju ženski identitet. Najbitnije mi je da ima- zvoljavamo da naše lične podatke koriste kom- mo svest o tom neizbežnom uticaju“, rekla je panije poput Gugla i Fejsbuka radi generisa- uoči prethodne premijere Maja Pelević. Kao i u nja dobiti. Internet koji je mogao da bude mesto svim dosadašnjim dramama, sa „svešću o ne- najveće demokratije, postao je mesto kontrole i izbežnom uticaju“, posvetila se novoj temi u či- eksploatacije...“ jem središtu je, kako se najavljuje u Ateljeu, fe- Uostalom, kako naglašava naša sagovor- nomen rijaliti formata različitih internet i tele- nica, čitav neoliberalni kapitalizam počiva na vizijskih šou-programa, pitanje prostora kon- lažnim izborima, počevši „od parlamentarne struisane, odnosno virtuelne realnosti, veštačke demokratije koja je odavno izgubila smisao, do inteligencije kao krajnjeg, finalnog cilja razvo- malih prividnih izbora poput toga kako da se ja novih tehnologija i digitalnog života. obučeš, šta da radiš, kako da živiš svoj život“. Proba predstave Testirano na ljudima, Atelje 212 (foto Milana Matejić). „Nisam se bavila rijaliti programom i kri- „Jednu vrstu totalitarne kontrole je zame- tikom istog, verujem da toga već ima sasvim nila druga, nevidljiva, koja se nalazi svuda oko U komadu Testirano na ljudima veštačku velnes-terapijama, kao i sve više rijaliti pro- u sopstvene udobnosti, u konzumerizam svake dovoljno na našim televizijama i da je taj fe- nas pa uveliko i u nama samima. Još je veći inteligenciju autorka vidi kao krajnji cilj razvo- grama, služe samo jednom. Sve su to tehnike vrste, nasukali smo se kao društvo i društveno nomen već uspešno obrađen pre dvadeset godi- problem kada misliš da si svemoćan i da moja novih tehnologija i digitalnog života. Koliko vladanja kojima elite skreću pažnju sa sopstve- uređenje na jedno jedino pitanje: ko smo i kuda na u antologijskom filmu Trumanov šou“, isti- žeš da izađeš iz tog ’slobodnog’ zatvora iz koga smo blizu svemu tome? nog gomilanja privilegija što je direktno zavi- dalje? U obilju privida i prividnom obilju, doš- če Maja Pelević. „Bila mi je namera da poku- je nemoguće izaći, kao kad je Truman udario u „Iskreno se nadam da će veštačka inteli- sno od potpunog obespravljenja i pljačke naro- li smo do tačke repeticije sopstvenih skučenosti šam da istražim fenomen naše društvene i pri- onaj zid od oblaka i shvatio da nebo ne postoji. gencija preuzeti našu ulogu, jer sam sigurna da. S tim u vezi, Testirano na ljudima na ko- i nesnađenosti, i lenjo se predali vođstvu ekra- vatne realnosti koja je sve više medijski posre- Najstrašnije je kad osvestiš da je sve protiv čega da će inteligentnije i bolje voditi ovaj svet od nas mičan, ali i bolan način pokušava da insceni- na. Prilično se svesno predali opitima, a Maja dovana, i postavim pitanje da li je uopšte danas si se borio lažno koliko i sama tvoja realnost.“ ’pravih’ ljudi. Ako se na greškama uči, imaće ra metafore današnjice koje će publika sigurno Pelević je ovim komadom nepogrešivo ’ubola’ moguće živeti van tog poretka. S druge strane, Posle direktnog prenosa seksa, zlostavlja- dosta toga da nauče. I stvarno nisam fatalista, i s lakoćom dešifrovati.“ okosnicu novog doba. Zatočeni u kavezu slobo- htela sam da se bavim novim oblicima kontro- nja, ostaje dilema šta je sledeće, odnosno da li ne vidim to kao distopiju, već kao jedan od mo- Glumica Aleksandra Janković podseća da de, živimo neke lajf-koučinge, net-peticije, net- le u prividno slobodnom demokratskom druš- smo toliko otupeli da ništa više ne može ni da gućih izlaza iz ove situacije u koju smo se kao već dugo živimo u vremenu ekrana, Gugla, vaj- ratove i mržnje...“ tvu. A tu, pre svega, mislim na ekspanziju lajf- nas dirne ni da nas šokira. čovečanstvo doveli.“ faja i ostalog, pa joj je potrebna prilična kon- Jankovićeva primećuje i da sakriveni iza koučinga i raznih drugih eskapizama kojima „Mislim da je pravi primer za to koliko Reditelj Bojan Đorđev ističe da komad Te- centracija da se priseti doba pre interneta. plave svetlosti (koja nas ohrabruje da sopstve- se okrećemo da bismo na trenutak zaboravili ništa više ne može da nas šokira ne seks već stirano na ljudima, pa i predstava koja po nje- „Munjevito se menja ljudska percepcija nu agresiju stavljamo u službu neimenovanih i u kakvoj realnosti zapravo živimo. Želela sam snimak poznat kao ’Kolateralno ubistvo’, koji mu nastaje, govori, pre svega, o prostoru privi- stvarnosti. Živimo u vremenu mentalno-psi- nevidljivih) „spremni smo da robujemo i glođe- i da pokažem kako smo svi mi pripadnici sred- je pre skoro deset godina procureo preko Viki- legija: ušuškanom prostoru srednje klase u ko- hološke berze, gde jedan koeficijent nema istu mo sopstvene kosti“. nje klase učesnici u tom ’projektu’ i da koliko liksa i Čelsi (tada Bredli) Mening na kome vi- jem je svaki izbor (konzumacije, traume, iden- vrednost ujutru i uveče. Nema ni istu kvalifi- „Distopija je na dnevnom redu. Mi svakod- god kritikovali sistem, često svesno uživamo dimo kako američki vojnici ubijaju nedužne titeta) moguć i stimulisan. kaciju, kvalitet, pa ni vlasnika. Izborom demo- nevno izvršavamo zločine, prvenstveno nad u svim privilegijama koje nam on nudi. A to civile u Bagdadu. Ljudi koji su taj čin naloži- „Ali samim tim mogućnost političkog izbo- kratije kao idealnog društvenog uređenja dobi- samima sobom, tako da nisam sigurna šta to nas dovodi do jednog klaustrofobičnog ćorsoka- li danas i dalje sede na rukovodećim mestima ra ili delanja je u potpunosti blokirana. Sve veli smo slobodu kontrolisanog govora i kontro- može šokirati vrstu na Planeti, osim povratka ka gde istovremeno hranimo aždaju koju želi- u američkoj vojsci, a osobe koje su obelodani- ća opsednutost prvim, podrazumeva odricanje lisanog kretanja. Dopuštanjem da nam ekran čoveka samom sebi. Bez obzira na sve, nisam mo da uništimo.“ le ovaj zločin trunu u zatvoru. I ništa nam to od drugog i prepuštanje važnih odluka o tome kao oko Velikog brata uđe u spavaće sobe, dali defetista, i verujem u život koji uvek, Na pitanje da li se na mentalnom, psiho- nije mnogo šokantno nego se bavimo seksom nekom drugom“, kaže Đorđev. „U tom smislu, smo i poslednji embrion istinske slobode“, ned- iznova, pronalazi put.“ loškom, moralnom, egzistencijalnom i svakom na televiziji.“ brojnost izbora u radnjama, TV programima, vosmislena je Aleksandra Janković. „Uvaljani Vukica Strugar TEATROLOGIKE – pozorište u krupnom kadru

vake nedelje u 22.50, na Drugom pro- hova dela i najznačajnija pozorišna priznanja U prvoj sezoni serijala „Teatrologike“‚ Četrnaest umetnika iz prve sezone „Tea- gram RTS-a, možemo da pratimo novu koja su dobili u sredinama u kojima žive i stva- koji je prošle godine emitovan na RTS-u, bilo trologike“ su: Biljana Srbljanović, Oliver Fr- Ssezonu serijala „Teatrologike“, autorke raju, u regionu, ali i u svetu. Drugi kriterijum je 14 epizoda. Namera je bila da se u toj sezo- ljić, Jernej Lorenci, Dino Mustafić, Mirjana Ka- Olivere Milošević. je bio „drugačiji“. To za autorku serijala zna- ni široj javnosti predstave umetnici iz genera- ranović, Ivana Sajko, Marko Mandić, Selma Serijal „Teatrologike“ razmatra ideje i či biti društveno i umetnički odgovoran. Sva- cije koja je u vreme raspada Jugoslavije, deve- Spahić, Ivan Medenica, Ozren Grabarić, Maja prakse značajnijih pozorišnih umetnika koji ko od njih se u javnim nastupima kritički od- desetih godina prošlog veka, stupila na pozo- Izetbegović, Aleksandar Popovski, Nina Violić, stvaraju u regionu. Sagovornici su umetnici ko- nosi prema svemu što ugrožava ljudska prava rišnu scenu i u to nedoba umetnički i ljudski Ermin Bravo. ji se u svojim delima i javnim istupima kritički i ljudsko dostojanstvo, prema društvenim, po- sazrevala. Svaka epizoda je posvećena jed- U drugoj sezoni za „Teatrologike“ govo- odnose prema zajedničkoj prošlosti, sadašnjosti litičkim, ideološkim, istorijskim i svim drugim nom umetniku koji govori o svom stvaralaš- re: Rade Šerbedžija, Nikola Ristanovski, Tanja i društvenim okolnostima. Svaka emisija pred- nepravdama i nedoumicama. tvu, ali i o tome šta mi to danas živimo u regi- Šljivar, Andraš Urban, Aljban Ukaj, Dragan stavlja princip rada, način razmišljanja i krea- Potraga za istinom i suštinom, na umet- onu i kakav je savremeni svet, razmatra po- Živadinov, Bobo Jelčić, Nikola Đuričko, Kse- tivne procese svakog od njih, a serijal je na ne- nički relevantan način, jeste motiv koji inspi- jam slobode i značaj umetnosti u takvom sve- nija Marinković, Milena Zupančič, Svetozar ki način ogledalo ne samo savremene pozorišne riše njene sagovornike, savremene pozorišne tu. Svaki sagovornik govori i o pojmovima ko- Cvetković, Tena Štivičić, Boris Liješević, Ivica umetnosti već i društvenih okolnosti u regionu. stvaraoce iz regiona. Ona se ispoljava u svoj ra- jima svi težimo, a to su ostvarenost i sreća. I Buljan i Lenka Udovički.Sve epizode su nakon Prilikom izbora sagovornika Olivera ima zličitosti značenja ta dva pojma, kroz suočava- svaka epizoda ima obilje inserata iz predsta- emitovanja dostupne i na RTS-ovom nekoliko kriterijuma. Jedan je – izuzetni umet- nje s nedavnom prošlošću, s moralnim dilema- va koje govore o njihovom značaju za pozoriš- kanalu na jutjubu. Olivera Milošević (foto Selena Pleskonjić) nici. Svi oni to zaista jesu. O tome govore njima, nas sa sobom i s drugima. nu umetnost. Dana Simić

15 LUDUS 204 Vukica Strugar

Intervju: Tena Štivičić U POTRAZI ZA IDENTITETOM Mislim da je jedan od velikih problema današnjice informacijsko preopterećenje i zbog toga smo svi tako umrtvljeni, od te tolike količine informacija. Svaki dan moramo reagovati na tu gomilu informacija o stravičnim događajima na celoj planeti, sve nam je to dostupno i to svakodnevno. To izaziva totalnu apatiju. Zbog toga ne reagujemo tako kako treba reagovati. Mili- on ljudi izađe na demonstracije pa ništa ne bude. O tome se pišu članci i kolumne, potpisuju se peticije i opet ništa. Sami smo krivi, a opet i nismo. Nemoćni smo – kaže Tena Štivičić

i koji je moj glas i koje su moje teme. To Šta je tebi u pisanju važnije – sadržaj sala, da ti malo popravi? Da, još uvek me je sve stiglo naknadno, onda kad sam na ili forma? to pitaju! Tako da se ili navikneš na to ili, trećoj godini napisala komad Nemreš po- I jedno i drugo. Mislim da su forma i kao ja, odeš da živiš u neku drugu zemlju. Olivera Milošević bjeć od nedelje. Kada je to izašlo iz mene, sadržaj vezani jedno uz drugo, da su ne- znala sam da je to – to. Mislim da sam s odvojivi. Ali sadržaj može biti originalan Kako sada odgovoriš na pitanje ko sam ja? tom dramom našla nešto što se zove au- samo kada nađe svoju formu. Ako govori- Moj identitet određuje to što sam spi- ena je rođena u Zagrebu. Diplomi- Pijana noć 1918 i Štivičićevoj dramskoj torski glas i onda sam znala šta želim. mo o podeli u dramskom pismu na ono što sateljica i to što sam emigrantkinja. Prese- rala je dramaturgiju na zagrebač- adaptaciji Krležine priče Šekspir u Kre- je više narativno, dajem prednost priči. Is- liti se i živeti u nekoj drugoj sredini, ma- Tkoj Akademiji dramske umetnosti, mlju. Obe drame izvedene su u Kazalištu Koje su tvoje teme za dramsko pisanje? pitivanje forme je zanimljivo samo pisci- kar to bilo i namerno i željeno, dakle ne pod a 2004. magistrirala na londonskom Gold- Ulisis na Brionima. U stvari ne znam da li imam svoje tema, mislim da to publici nije naročito in- prisilom, to je potresno, gotovo na moleku- smits koledžu, na Odseku za dramsko pi- Tena Štivičić živi u Velikoj Britaniji i me. Kada sam počela pisati, bavila sam se teresantno. U tom smislu, ako bih morala larnom nivou. Kada odeš da živiš u drugu smo. Zagrebu. Razgovarale smo letos na Brio- muško-ženskim odnosima, to jest odnosi- da biram, odlučila bih se za sadržaj. Ma- zemlju, dogodi se to da se odjedanput na- Prvu dramu Nemreš pobjeć od nedjelje nima. ma u odnosima, odnosima u obitelji, odno- da zaista mislim da svaki sadržaj prolazi đeš u situaciji u kojoj tvoje tkivo i tvoje bi- napisala je na trećoj godini osnovnih stu- sima s drugim ljudima i mislila sam da težak put da nađe svoju savršenu formu. će, tvoj pogled na svet, tvoje navike i tvo- dija. Komad je iste godine imao praizved- Kako si postala dramski pisac? će to biti moj fokus. Međutim, kada sam je vrednosti nisu utkane u prostor oko tebe bu u Zagrebačkom kazalištu mladih i osvo- Kao mala želela sam da budem glu- se preselila u Veliku Britaniju, onda sam Tvoj tata je Ivo Štivičić, ugledni jugoslo- na način na koji si navikla. Nađeš se u ne- jio Rektorovu nagradu i „Marina Držića“. mica. Bila sam ljubomorna na decu ko- nekako bez namere postala deo tog veli- venski i hrvatski dramski pisac i scenarista. koj tako strašnoj samoći i jednoj zastrašu- Drama Dvije prvi put je izvedena u ja su učestvovala u filmovima i u pozori- kog emigrantskog talasa. Objasnili su mi Kakav je njegov uticaj na tebe i tvoj rad? jućoj situaciji koja ostavlja snažne posledi- beogradskom Ateljeu 212 2003. godine. štu. Moja porodica je bila deo tog nekog da i ja pripadam u te druge, što je zakom- U mojoj najranijoj dobi je njegovo za- ce na identitet. Meni se čini da se to na lju- Bila je to prva nova hrvatska drama po- miljea. Moj tata je pisac i često sam bi- plikovalo tu osnovnu temu. Tako se pozi- nimanje svakako uticalo na moja intere- dima može prepoznati, da se vrlo brzo kad stavljena na srpskoj sceni nakon raspa- la na filmskim setovima i u pozorištu. On cija jedne emigrantske drugosti senzibili- sovanja. Deca kada su mala, vole imitirati stupiš u komunikaciju s nekim, vidi da li je da Jugoslavije. Tena ubrzo odlazi u Lon- nikada nije bio sklon da me u to uvlači, a sala na neke teme koje nisam mislila da svoje roditelje. Moj tata je imao to neko mi- imao to iskustvo ili je celi svoj život proveo don. Prva godina boravka tamo inspirisa- ja sam jako želela. Jednom sam iskamči- će biti moje. Zatim sam se mnogo u svo- steriozno zanimanje. Zatvarao se noću u relativno ugodno pa makar i iritantno. Biti la ju je za dramu Fragile!, koja je izve- la dva kadra. Jedan s jednom replikom i jim dramama bavila pitanjima identiteta sobu i pisao. Uvek je pisao po noći i naglas spisateljica znači stalno čeprkati po toj ra- dena u nizu evropskih zemalja, uključu- jedan u kojem sam skakala školice, u se- u emigraciji i imigraciji, time gde je dom, govorio dijaloge svojih likova. To se čulo ni i stalno je dalje produbljivati, istraživa- jući Veliku Britaniju, Nemačku, Austriju riji Putovanje u Vučjak. Sećam se da smo gde pripadam, šta ostavljam iza sebe, šta iz druge sobe u vreme kad sam ja morala ti. Onda se u tom mom identitetu stalno ta- i Tursku. Prevedena je na nekoliko jezi- snimali dva dana. Čitala sam tu repliku nosim sa sobom, kako se prilagoditi novoj spavati. To je sigurno uticalo na mene i na kmiče hrvatsko-balkanski kulturni iden- ka, osvojila mnoge nagrade, među koji- s letka prvog dana. Drugog, dok Rade sredini, šta gubim, šta dobijam i tako da- neki način me impresioniralo, pa sam že- titet i britanski, zapravo londonski, i onda ma Evropsku autorsku nagradu i Nagra- Šerbedžija ulazi u haustor, ja sam igrala lje... To je nešto što se samo usložnjava. lela da radim isto što i on. Ali tata i ja smo si stalno u nekoj vrsti nadmetanja – ma- du za inovativni dramski tekst u Hajdel- školice. Ne znam da li sam ja loše skaka- Vreme je takvo da te teme postaju sve ak- po svemu različiti: on je najpre i pre svega lo je jedan jači, malo je drugi, a sada je još bergu 2008.godine. la ili je Rade loše ulazio u kadar, ali mi tuelnije i sve kompleksnije i u krajnjoj li- pisao za televiziju, ja sam se tek nedavno došlo i majčinstvo, tako da koliko god ima- Povodom obeležavanja pola veka le- smo to ponavljali milion puta. Na premi- niji ljudi su sve više svesni da su to sada počela baviti televizijom, uglavnom sam la različite identitete, bila građanka, par- gendarnog teatra „Rojal kort“ u Londo- jeri sam videla da moji kadrovi nisu dos- identiteti. To su sada neki novi konstrukti se bavila pozorištem i pisanjem za pozori- tnerka, ljubavnica, nečija sestra, prijatelji- nu 2006. uvršćena je među pedeset mladih peli u seriju. Doživela sam to kao stravič- i to su neki novi oblici sklapanja porodič- šte. To su dve prilično različite discipline. ca, kći, sve se to da uklopiti, ali majčinstvo dramskih pisaca koji će obeležiti sledećih nu nepravdu i kao jedan paradigmatski nih zajednica. To su mi sada teme intere- Njegove teme i moje teme su potpuno ra- ti baš tektonski poremeti taj osnovni iden- pedeset godina pozorišta u Velikoj Britaniji. udarac koji glumački poziv, u stvari, tr- santno za drame. zličite. Čak je i naša metodologija i pristup titet koji je već sam po sebi nemiran. Sada Drama Krijesnice, nastala u Studi- pi sve vreme svog trajanja. Tako sam is- pisanju i proces potpuno različit: ja pišem sam u procesu traženja nekog novog iden- ju „Nešenel teatra“ u Londonu, otvorila je ključila ideju da ću biti glumica, shvatila Kako pišeš, kako izgleda taj proces? danju, on piše po noći. Ja pišem štreber- titeta koji se možda može naći, ali ja to još Festival nove evropske drame u Visbade- sam da to nije za mene. Imala sam tada Mislim da niko ne piše lako. Mislim ski, on piše kampanjski. Ja poštujem roko- nisam savladala. nu 2008, a tekst je objavljen u nemačkom šest godina i onda sam, pošto sam jedini- da lako pišu skribomani i oni koji imaju ve i stižem na vreme, a njemu, a njemu su časopisu „Teatar Hojte“. ca, kada sam otkrila reči, shvatila da tu neku drugu vrstu poremećaja. Čini mi se stranice otimali iz ruku jer su kamere već Svako od nas s prostora nekadašnje Ju- Njena drama Tri zime, koja prati če- zabavi nema kraja, da je to nepresušni da je Hemingvej jednom rekao da je pisa- snimale dok je on još završavao scenario. goslavije nosi neku traumu iz devedesetih. tiri generacije zagrebačke porodice tokom izvor svega što želim da radim. To mi je ti lako, da samo treba sesti za sto i krvari- Nas dvoje smo zaista toliko različiti da ni- Kako si ti doživela te godine? turbulentnog 20. veka, praizvedena je u uvek išlo i to sam uvek volela raditi – pi- ti. Ja sam sklona demistifikaciji. Kako pi- kad nisam osećala niti njegov pritisak niti Imala sa 14 godina kada je počeo rat. „Nešenel teatru“ u Londonu, 2014. godine, sati pesmice, pisati dijaloge, neke mini- šem? Jednostavno – sednem i pišem. Sve njegovu senku. U tom tabloidnom i senza- Bila sam emotivna i vrlo sam dramatič- u režiji slavnog Hauarda Dejvisa i potom osvo- romane i onda me je zapravo ta ljubav i ostalo je zavaravanje i odgađanje. Narav- cionalističkom smislu jesam to često oseti- no sve to doživela jer smo mi imali prija- jila prestižnu nagradu „Suzan Smit“ za najbo- ljubav prema pozorištu dovela do toga da no da ima istraživanja, ali treba sesti i pi- la, pitali bi me jel’ ti tata to napisao!? Me- telje po celoj Jugoslaviji i osećali smo se lju dramu. spojim dve stvari i upišem dramaturgiju. sati i to je najteže. Mnogo je lakše čita- ne takvi novinari još uvek to pitaju, čak i vrlo slobodno na svim mestima u toj ze- Kao dramaturg je sarađivala sa ocem, Ali sve do treće godine akademije uop- ti knjige, pripremati se, tražiti. Na kraju dobronamerni ljudi iz tabloida me pitaju mlji. Osećala sam bliskost s raznim ur- piscem Ivom Štivičićem, na predstavama šte nisam znala šta to hoću i zašto i kako ipak samo treba sesti i pisati. da li pošalješ tati da ti pogleda šta si napi- banim sredinama širom Jugoslavije vi-

Izdavanje ovog broja Milan Caci Mihailović Ludusa pomogao je IZ „USPOMENARA 212“ SRCE ZA TANJU Čuvena Georgina iz Radovana Trećeg, „koja je već pet godina u drugom stanju“, Ta- tjana Tanja Beljakova pričala nekome u bifeu Ateljea 212 kako obožava lubenice. Ali, ka- že, one male najčešće su nikakve, kao tikve, zelene, a one velike je teško doneti sa pija- ce koja nije baš blizu. Priču čuo i Tanjin vršnjak, kolega i prijatelj Danilo Bata Stojković. Jednoga dana Tanja je sa svojom mamom u stanu, u Zemunu. Odjeknu zvono. Ta- nja otvori vrata i ugleda svoga kolegu Batu, oblivenog znojem. Pod jednom miškom ogro- mna lubenica, pod drugom, takođe, a treću nogom zakotrlja ka Tanji. Ona, zaprepašće- SEKRETARIJAT na, skoro vrisnu: ZA KULTURU – Bato, pa da li si ti normalan, ko će pojesti tolike lubenice? GRADA BEOGRADA Bata kratko reče: Tatjana Beljakova i Milan Caci Mihailović, AOI Jukia Mišime u režiji – Jedite srce, a ostalo bacajte! – okrenu se i požuri ka taksiju koji ga je čekao. Miloša Lazina, Atelje 212, 1975

LUDUS 204 16 še nego što sam osećala bliskost s nekim milu informacija o stravičnim događajima na drugim sredinama unutar Hrvatske. Ka- celoj planeti, sve nam je to dostupno i to sva- da sam se počela baviti pisanjem, sećam kodnevno. To izaziva totalnu apatiju. Zbog to- se da sam neko prvo vreme dugo ima- ga ne reagujemo tako kako treba reagovati. la otpor da se bavim temama koje se tiču Milion ljudi izađe na demonstracije pa ništa tog perioda i tih događaja, imala sam baš ne bude. O tome se pišu članci i kolumne, pot- otpor. Čim sam s tim prvim komadom po- pisuju se peticije i opet ništa. Sami smo krivi, čela izlaziti van granica Hrvatske, svi su a opet i nismo krivi, nemoćni smo. me samo pitali o tome, o ratu u Jugosla- viji i zašto ne pišem o tome. Meni se to Šta je za tebe u ovom vremenu zadatak tada činilo tako nekako nepotrebno. Bio umetnosti? je to moj instinktivni doživljaj, a danas, Ne znam da li je to zadatak, ali mislim nakon toliko godina, imam potrebu da o da umetnost ima moć da inspiriše nezavisno tome pišem. U to vreme želela sam da se razmišljanje. Svi smo toliko ugrađeni u te ne- bavim normalnim temama, običnim ži- ke službene oblike i službene narative u re- votom mladih ljudi, mada to u tom tre- alnosti koju živimo. Teško je nekad to skloni- nutku nije bio profitabilno. Bilo bi mnogo ti od sebe. Kad pišem, stalno pokušavam ogu- profitabilnije da sam se tada bavila tim liti sa sebe taj sloj koji se lepi na mene u sva- temama, ali bilo je tako kako je bilo. Čini kodnevnom životu. Mislim da pozorište stvar- mi se da su istorija Jugoslavije i žensko no ima tu moć da skrene pažnju i da prekine pitanje teme koje će sigurno biti prisutne taj narativ, da istrgne iz uljuljkanosti. Ne mi- u mom pisanju. slim da je to zadatak pozorišta, ali da ono ima tu moć. Zadatak dramskog pisca je sasvim U Londonu si za svoj rad dobila veliko drugačija. Jedino i osnovno je to da mora biti priznanje. Tvoje Tri zime izvedene su u Na- zanimljiv. Mislim da je to teško. Moj zadatak cionalnom teatru u Londonu, a potom na- kao dramske spisateljice je taj da ne izneve- građene za najbolju dramu. Kako objašnja- rim poverenje koje mi publika daje kada ku- vaš taj uspeh? pi kartu i odvoji svoje vreme. Kada se ugase Mislim da sam imala mnogo sreće, mno- svetla, ja imam njihovu pažnju, a moj jedini go faktora je uticalo na to, napravljeno je i zadatak je da održim tu pažnju i da im ne do- mnogo malih koraka koji su doveli do toga. sađujem. Mislim da ljudi u pozorište ne dola- Tri zime su izvedene u NT u poslednjoj se- ze po lekciju i neko objašnjenje, niti po mani- zoni rukovođenja upravnika Nika Hajtnera. fest, niti po političku poruku, niti ljudi dolaze Mislim da je on u toj sezoni, pošto je bila po- u pozorište po društvenu promenu. Mislim da slednja, bio smeliji nego inače. Da toga nije ljudi dolaze u pozorište na zabavu. U najbo- bilo, možda ne bi ni Tri zime bile na reperto- ljem obliku ta zabava je i plemenita i podsti- aru. Imala sam veliku podršku reditelja, jed- če na razmišljanje i postavlja pitanja i ostav- nog od najznačajnijih u Velikoj Britaniji, polja neki trag koji je trajan. Ali to je bonus, to je kojnog Hauarda Dejvisa, koji je naprosto že- pozorište u svom najboljem obliku. leo da režira tu dramu i borio se za nju. Bez

njegove želje da se baci na moju dramu isto Boris Šitar Foto: Kakav je tvoj san u budućnosti? možda ne bi bilo tog izvođenja. Tako da je Volela bih da imam tu slobodu da mogu mnogo nekih srećnih okolnosti odigralo ulo- još dugo, decenijama još da pišem, da osta- gu, ali to i dalje nije neka garancija za bu- da je već s mojom ćerkom to peta genera- generaciji, koliko je to uticalo da se u sva- živi uspon Artura Uija, to je neka alegorija nem u dobrom psihofizičkom stanju. Što sam dućnost. Ovaj posao je takav da se često kre- cija. Ta neka krivulja od moje prabake do koj generaciji naš glas dalje razvija. o usponu fašizma, smeštena u sredinu malih starija, čini mi se da ima sve više tema i ra- će iz početka ili ne baš iz početka, ali si stal- mene, to odakle smo krenule, od neke so- gangstera i povrćara. To danas više nije ale- zloga da se piše. Bitno mi je, naravno, sada no u poziciji da moraš uvek i iznova da pro- cijalne nemoći, od nepismenosti i potpune Kako razmišljaš o tome u kakvom sve- gorija, to su danas ljudi koji nam kroje sud- da gledam svoju kći kako raste, kako se ra- izvodiš nove drame, jer ne može se živeti sa- prepuštenosti na milost i nemilost okolno- tu danas živimo? bine, a stvarno jesu mali gangsteri i povrćari. zvija i kako osvaja svet i nekako se nadam mo na lovorikama. stima, do moje generacije, do mene koja Mislim da u svetu danas vlada takva ka- Oni se uvek najbolje snađu u situacijama kada će sve ovo o čemu pišem, pogotovu kada imam glas, koja taj glas koristim i to na kofonija glasova da je teško kroz nju se probi- kva je ova ekonomska kriza od koje svi danas su to pitanja koja se tiču žena i ženskih pra- Tri zime su zaista posebna drama, kom- dva jezika – to je za mene bilo moćno ze- ti. Mislim da se uvek u nekim potresnim pe- patimo. Pa ta velika migrantska kriza, pa ta va ona prevazići. Nadam se da će to njoj ne- pleksna na mnogo nivoa. Šta je tako speci- mljište za pisanje. Imala sam jaku potre- riodima, kada se događaju neki veliki druš- velika klimatska kataklizma koja nam preti. što značiti i da će formirati njeno odrastanje. fično u toj drami? bu da to istražujem i da svakoj od tih ge- tveni potresi, da tada isplivaju najgori. U Uvek se ti ljudi najbolje snađu. Mislim da je To je jedna moja sebična, ali iskrena želja. Autentično je svakako to da kada sam neracija dam glas i kontekst i da probam tim vremenima se najgori najbolje snađu. To jedan od velikih problema današnjice infor- Nadam se da će nam svet preživeti dovoljno pisala Tri zime, bila sam četvrta ženska da shvatim koliko je naša sredina i sva ta je bilo i devedesetih. Pod njihovom vladavi- macijsko preopterećenje i zbog toga smo svi dugo da moja kćer može proživeti život koji generacija po maminoj liniji. Nije bilo si- društvena uređenja koja su se tako dra- nom mi živimo i danas. Kada gledam, na pri- tako umrtvljeni, od te tolike količine informa- bi bio barem toliko srećan koliko je nova u toj porodici četiri generacije. Sa- matično i turbulentno menjala u svakoj mer, jedan komad kao što je Brehtov Nezadr- cija. Svaki dan moramo reagovati na tu go- moj do sada.

Jedno veče na 14. Joakim Inter Festu Zabava za Borisa (foto www.pgk.si) ZNAKOVITI MINIMALIZAM

avršne večeri ovogodišnjeg, četrna- ninu), duhovito razigravaju rediteljkin zna- S kostimografom Marinom Sremac izatka- estog, Joakim Inter Festa u Kragu- koviti minimalizam. Ostvarili su spregu ma- ne su jarke, minuciozne, ekspresivne i asocija- Zjevcu Prešernovo gledališče iz Kra- tematičke tačnosti i radosti igre. Ovako fizič- tivne vizije. Kao primer za ovu tvrdnju izdvojiću nja u koprodukciji s Mestnim gledališčem ki i mentalno zahtevnu predstavu mogli su elizabetanski kostim kraljice koji sugeriše i že- Ptuj prikazalo je predstavu Zabava za Bo- da odigraju samo glumci odnegovanih izvo- lju za vladanjem i egzibicionizam Dobrine kom- risa austrijskog pisca Tomasa Bernharda đačkih veština. pleksne psihičke strukture. u režiji Snežane Trišić. Komad je sarka- Otvorenost za rediteljkinu maštariju u pro- Muzika Irene Popović prožima rediteljsku stična kritika bezdušnog društva i lažnog mišljenim koordinatama dovela je do moder- tvorevinu stvaralački kompatibilno. dobročinstva. nog, poetičnog i katarzičnog pozorišnog čina. Za koreografa Branka Potočana bilo je Ujednačen glumački ansambl, gde se Snežana Trišić, istančanog sluha za mnogo delikatnog posla, ali s ovakvim ansam- prosto ne zna ko je od koga bolji, predvo- vrednosti teksta, odnoseći se prema njemu blom ništa nije bilo nemoguće. de briljantna Darja Rajhman u ulozi Dobre, kao prema partituri, prevodi ga na jezik sce- Fina dopuna scenskog tkiva bile su i ma- prefinjeni Simon Šerbinek kao Boris i decen- ne svojim već prepoznatljivim rukopisom, ali le uloge Sluge (Ciril Roblek) i Čelistkinje (Judi- tna Vesna Slapar u liku Johane. Kvartet Bo- uvek s obiljem iznenađujućih rešenja. ta Polak). risovih prijatelja u tumačenju Boruta Vesel- Glavna junakinja, kontroverzna Dobra, ži- Hvala Joakim Inter Festu što je u svoj repertoar ka, Brana Grubara, Blaža Setnikara i Mihe vi u svojevrsnoj mentalnoj kapsuli za koju je, u uvrstio predstavu Zabava za Borisa u kojoj Rodmana činio je prava scenska čuda. Svi saradnji sa scenografom Brankom Hojnikom, je kragujevačka publika zaista uživala. pevaju, svi sviraju (na raštimovanom pija- nađen odličan prostorni izraz. Zorica Simović

17 LUDUS 204 OVACIJE ZA MINISTARKU TRI PUTA PRED PUNOM SALOM DRAMATENA Decenija i po saradnje Dramatena i Narodnog pozorišta Beograd

Dramatenova Jedna švedska letnja noć na sceni Piše Vukica Strugar Narodnog pozorišta Beograd (foto narodnopozoriste.rs)

raljevsko pozorište iz Stokholma „Prvi korak ka saradnji Narodnog nedavno je gostovalo na Velikoj pozorišta i Dramatena desio se u zimu Ksceni Narodnog pozorišta u Beo- 2002. godine, kada su me tadašnji uprav- gradu: Dramaten je ovog puta stigao pred nik Ljuba Tadić, šef produkcije Bora Ba- našu publiku s predstavom Jedna šved- lać i Slavko Milanović, direktor Drame, ska letnja noć, po tekstu Erlana Jozefso- pozvali telefonom, izrazivši želju da sara- na i u režiji Erika Stuba. Tako se još jed- đuju s Dramatenom. Zamolili su me da im nom „overila“ saradnja uspostavljena pre pomognem da stupe u kontakt sa Šveđa- petnaest godina, kada je potpisan ugovor nima“, otkriva za Ludus kako je sve po- između dva teatra, a već iste sezone Šve- čelo Vesna Stanišić, dramaturg i prevodi- đani su došli u Beograd – sa Strindbergo- lac. „U to vreme radila sam u ’Pygmtea- vom Igrom vatrom. tru’, a s Dramatenom sam sarađivala kra- Od tada su se razmenjivale predstave, jem 90-ih u vreme prethodne uprave. Ta- ali i umetnici: sledeće godine naš nacional- dašnjeg (novog) upravnika Stafana Val- ni teatar odlazi u Stokholm s Gospođom mi- demara Holma poznavala sam vrlo površ- nistarkom, domaćini uzvraćaju Magbetom no. Iskreno, nisam verovala da će do sa- i Hamletom, potom je ansambl Cara Edi- radnje doći tako lako, znajući Dramaten. pa ponovo predstavio naše Narodno pozo- No pozvala sam Stafana, i preko njegove rište švedskoj publici... Komad tadašnjeg sekretarice zakazala sastanak, očekuju- upravnika Dramatena Stafana Valdemara ći da će se predlog, zbog nedostatka vre- Holma (jednog od najmlađih na tom mestu mena, ili odbiti u startu ili će ga zakazati u istoriji kuće, kojom je rukovodio i slavni kroz nekoliko meseci.“ ten korisno da stupi u kontakt s beograd- im pomognem da stupe u kontakt s Drama- Ne treba zaboraviti ni da je svako go- Ingmar Bergman) postavljen je u beograd- Neočekivano, odgovor joj je stigao već skim kolegama. tenom... ’Važi’, reče Stafan, nakon nepunih stovanje podrazumevalo serije pratećih skom Narodnom pozorištu krajem 2008. posle nekoliko dana. I to pozitivan. Kako „Pripremila sam priču o Bitefu i našoj 30 sekundi. Jednostavno, brzo, netipično za programa: seminara, radionica, konfe- godine, pod nazivom Ptiče ili Pravda za kaže, znajući koliko švedske kolege malo publici koja je izuzetno obrazovana, rado- Dramaten. U mojim očima ohrabrujuće da rencije, nastup Mladog Dramatena na fe- Zigfrida. Iste godine jedan reditelj iz Srbije znaju o pozorišnoj situaciji i o dramskom znala i profesionalna, da će sigurno napu- je pravi čovek, u pravom trenutku, na pra- stivalu TIBA. niti salu, da poznaje i Bergmana, i Strind- vom mestu...“ „Pošto Dramaten ima i Mladi Drama- berga, i švedske glumce. A spremila sam i U to „Stafanovo vreme“ organizovana ten, svoju nacionalnu scenu za decu i mla- ubedljiv argument da je švedsko nacional- su tri gostovanja Dramatena u Narodnom de, paralelno se sprovodila saradnja s beo- no pozorište dužno da svojoj (jugosloven- pozorištu pred punim gledalištem, a doma- gradskim pozorištima za decu i mlade, pr- skoj – srpskoj) publici, koja vredno plaća ćini su uzvratili s dva dolaska u Stokholm: venstveno s Malim pozorištem ’Duško Ra- porez za postojanje Dramatena, pruži pred- „Gospođa ministarka izvedena je tri puta u dović’, koje je tada vodila Anja Suša, i lut- stavu koja im se direktno obraća, odnosno sali koja prima 2.200 ljudi. Svaki put sala karskim pozorištem ’Pinokio’, s upravni- da švedsko nacionalno pozorište treba da se je bila krcata! Na predstavu su dolazili na- kom Igorom Bojovićem. Saradnja švedskih obraća celoj svojoj naciji. Stafan, koji je u ši ljudi iz svih krajeva Švedske, što organi- i srpskih pozorišta za decu i mlade zahte- Stokholm došao iz Malmea, iz jedne mno- zovano, što privatno, vozovima, autobusi- va jedan poseban tekst, tako da o tome nego opuštenije pozorišne atmosfere, primio ma, kolima. Ansambl Dramatena je s mno- ću mnogo ovog puta, ali moram da podvu- me je u legendarnoj kancelariji – istoj onoj go ljubavi dočekao svoje kolege i srdačno čem da je ta saradnja ako ne više, a onda u koju su ulazili i Strindberg, i Bergman, uzvratio nezaboravnu posetu, godinu dana isto toliko vredna koliko i saradnja Drama- i Erland Jozefson, i Greta Garbo i Ingrid ranije. Erland Jozefson je s odmora na Go- tena i Narodnog pozorišta. Kao inicijator i Bergman, i Maks fon Sidov.“ tlandu doleteo avionom, ne bi li se susreo sa vođa svih tih kontakata, aplicirala sam za Vesna ne krije da je bila uzbuđena, svojim prijateljem i kolegom Radetom Mar- dotacije kod Švedskog instituta i oni su u to- jer Dramaten po tradiciji nije putovao na kovićem, s kojim je glumio u filmu Variola ku tih godina, za projekte saradnje, odobrili gostovanja, a još manje primao gostujuće vera. Inače, Radmila Živković je za glumce nekoliko miliona švedskih kruna.“ predstave. Dramatena bila otkrovenje, pa su me najče- Naša sagovornica podseća i da je jubi- „Dramaten je tvrđava zatvorene orga- šće pitali: ’Vesna, kako ona to radi? Kako se larnih sto godina zgrade Dramatena obe- nizacije i ustaljenih rutina, s jasno ucrta- to glumi?’ S druge strane, Jagoš Marković leženo 2008. predstavama Gustav Vasa, nim repertoarskim prioritetima, od kojih nije izdržao, nego se pod nekim ogromnim Kristina i Gustav III Augusta Strindberga. se izuzetno teško odustaje. Svako pomera- plaštom išunjao na veliku scenu Dramate- „Radila sam autorske obrade sve tri nje je ogroman napor i povlači niz posle- na i učestvovao u završnoj sceni Ministar- drame i bila dramaturg predstava. Sve su dica u celoj organizaciji. Publika koja do- ke u slavu događaja, u slavu svih slavnih igrane iste večeri, s tri različita ansambla lazi u Dramaten nenaviknuta je na gosto- koji su na toj sceni stajali. U slavu publike, i tri različita reditelja. A trajale su oko pet vanja sa strane, nezainteresovana da pra- koja je bila u ekstazi... Sećam se mojih suza sati. Izvođene su pod zajedničkim naslo- ti predstavu na stranom jeziku. Odana je u ’slapovima’ dok sam iz Bergmanove lože vom Tri krune. Predstava Kristina, ko- Dramatenu, stilu kuće i njegovim glumci- puštala poslednji titl onom delu švedske pu- ju je režirao Jagoš Marković, odjeknula je ma. Bila sam svesna da je predlog za sa- blike koja je pratila prevod Đorđa Žarkovića u švedskoj pozorišnoj javnosti i pobrojala radnju s Narodnim pozorištem u Beogra- na švedskom jeziku. Dakle, o svemu tome fantastične kritike. Kostim su radile Boža- du, u vreme kada niti Beograd, niti Srbi- mogao bi da se napravi film. Gostovanje Mi- na Jovanović i Marina Medenica, a scen- ja nisu imali reputaciju za pohvalu, treba- nistarke u Stokholmu, juna 2005, bilo je pr- ski pokret Marija Momirov.“ lo dobro odbraniti.“ vo gostovanje jednog pozorišta s Balkana na Posle Holma na čelo kuće došla je (iz- Vesna Stanišić Tom prilikom u razgovoru je sazna- velikoj sceni Dramatena tokom njegove isto- među 2009. i 2014) Mari Luiz Ekman, li- la da novi čelni čovek kuće ne želi da uno- rije. Okupilo je celokupnu dijasporu srpsko- kovni i filmski umetnik, dekan Likovne si ikakve promene u kabinet, jer „one tre- hrvatsko-makedonskog govornog područ- akademije. U toku njenog mandata Dra- ba da se vide na sceni, a kancelarija neka ja, samo nekoliko dana nakon Srebrenice. maten nije davao prioritet internacional- stvara u Dramatenu – Jagoš Marković re- stvaralaštvu na tlu Jugoslavije, za susret bude kakva je oduvek bila“... To gostovanje, koje je onih 30 odsto švedske noj saradnji, pa tako prestaje i saradnja s žirao je Strindbergovu Kraljicu Kristinu, a sa Stafanom pripremila je dug i temeljni „Zatim sam uzela vazduh i započe- publike navikle na stil psihološkog realiz- Narodnim pozorištem u Beogradu. dve sezone kasnije Holm je u Beogradu po- prikaz celokupne beogradske scene, kao i la pripremljeni polusatni monolog: Narod- ma bacilo u trans, imalo je mnogoznačenj- No zahvaljujući Miloradu Mikiju Jo- stavio Bahantkinje... „gomilu“ argumenta zašto je za Drama- no pozorište iz Beograda me je zamolilo da ske konotacije, čije efekte osećamo i danas.“ vanoviću kontakt se ne gubi. Između 2010.

LUDUS 204 18 i 2019. komunikacija ova dva teatra se dom, na ovu temu kaže: „Saradnja između Malim pozorištem „Duško Radović“ i često EVROPA NA OKUPU uglavnom odvija preko Bergmanovog fe- nacionalnih teatra je jedna od najvitalnijih učestvovao u projektima saradnje između stivala: Narodno pozorište daje doprinos stvari koje održavaju pozorište, a internaci- pozorišta za decu Srbije i Švedske. Prošle godine predstava Topografija raja, koju je Narodno pozorište realizovalo evropskoj koprodukciji predstave Salon onalizacija se ostvaruje preko festivala i go- „Kao kuriozitet, vredno je podvući da u saradnji s teatrima iz Švedske, Španije, Danske i Nemačke, premijerno je izvede- madam Nilsen (2016), a dramaturg i ne- stovanja. Sve to utiče ne samo na ono što se promene čelnika Narodnog pozorišta u Be- na 25. avgusta na sceni Kraljevskog dramskog pozorišta Dramaten iz Stokholma. kadašnji direktor Drame Slavko Milano- dešava u pozorišnim kućama nego u druš- ogradu nisu uticale na saradnju a Drama- Autorski projekat danske umetnice Madam Nilsen (koji se bavio temom naci- vić učestvuje u seminaru Evropski razgo- tvu uopšte – nestaju svi klišei.“ tenom. Naprotiv. Svaka uprava za ovih 16 onalizma) povezao je osim Narodnog pozorišta i Dramatena, Teatar Liure iz Bar- vori 2018. Iste godine je na Bergmanovom Zanimljivo je i da će od marta sledeće godina veoma profesionalno je negovala taj selone (Katalonija, Španija), Akademiju scenskih umetnosti Ludvigsburg (Baden- festivalu premijerno izvedena Jedna šved- godine na čelo Dramatena doći dramski pi- kontakt. S Dramatenom je slučaj, nažalost, Virtemberg, Nemačka) i Kraljevsko pozorište iz Kopenhagena (Danska). Izveden ska letnja noć Erlanda Jozefsona, u reži- sac i reditelj Matias Anderson, koji s Beo- obrnut. Promena direktora uticala je na sa- je u okviru Bergman festivala, prestižne internacionalne teatarske manifestacije. ji nekadašnjeg upravnika kuće Erika Stu- gradom već ima bliske pozorišne veze: kao radnju, iako su ljudi zaposleni u kući jasno bea, predstava s kojom je Dramaten nedav- upravnik Baka teatra u Geteborgu, Matias izrazili želju da se saradnja sa no nastupio u NP u Beogradu. Tim povo- Andersom je sarađivao sa Anjom Sušom i Narodnim pozorištem nastavi.“

Jovan ĆIRILOV za sasvim drugi žanr – istorijsku dramu kad sam jednom spomenuo moju, tada još s dalekog severa. živu majku i rekao da je rođena 1910, ote- Na predstavu Tri krune u Dramatenu lo joj se da je i ona tad rođena. Sad bi joj, PUTUJEM, MISLIM, OSEĆAM odlazim s uzbuđenjem. Drago mi je da u znači, bilo 98 godina. Našao sam u svom jednom od tri najstarija teatra u Evropi vi- starom iskrzanom inostranom imeniku dim kako je naš Jagoš uspeo da napravi od- njen kućni broj telefona i, znajući da Šve- Jagoš u Švedskoj, u Solunu više umetnika nego umetnosti... ličnu predstavu, koju je ovo pozorište staro đani dugo žive, pozvao sam je. Prepoznao 220 sezona stavilo na repertoar u čast sto- sam njen starački glas. Pitala je nekoliko Stokholm, 26. mart 2008 kako je radio Bergman. Svašta sam kinje imaju izuzetno mesto. Poslednji godišnjice „nove“ zgrade u secesionistič- puta ko je to zove. A onda je shvatila da Kungliga dramatiska teatern zvao saznao. Recimo, da je na prvu pro- susret s mojim, tada već višegodišnjim kom stilu Fredrika Liljekvista. Istorijske sam to ja i bilo joj je milo što sam u njenom je Nikitu, Anju i mene na premije- bu pozivao sve do biletara, kako bi ce- upravnikom Milanom Dedincem, bio drame su iz doba njegove zrelosti, kad je gradu. Ona je jedina osoba koju poznajem ru Hamleta, u režiji sadašnjeg direk- lo pozorište znalo šta se i zašto radi. je ujedno i jedini koji se završio nje- verovao da svetom vlada Moć, koja kažnja- a koja bi mogla da mi bude majka. Posled- tora Stafana Valdemara Holma. Niki- Glumca je znao da grdi kad mu pro- govom ispovešću. Bilo je to, sećam se, va neumitno po pravdi, pred veliko finale s nja koja je to mogla, bila je još starija Ne- ta je odustao od puta. Anja je bila na be nisu išle, a onda ga je narednog da- u šetnji obalom jedne od beogradskih fantazmagoričnom Igrom snova, koja će bi- venka Urbanova, koja je umrla u 99. godi- premijeri. A ja sam izabrao dane kad na tešio i objašnjavao mu šta treba da reka, pred njegov odlazak u Opatiju da ti prethodnica ekspresionizma u svetu. ni, krijući ih do poslednjeg dana. u Dramatenu, kako se kolokvijalno zo- radi. Dekor je tražio rano. Zato je posle na Talasoterapijskoj klinici leči svo- Na predstavi sam s Vesnom. Ona Na predstavi Tri krune (Vesnin na- ve Kraljevsko dramsko pozorište, mogu svake probe imao sastanak s tehnikom je neizlečivo nadrealističko srce. Re- je po porudžbini Dramatena napravi- slov) o tri švedska kralja kako ih je vida vidim i Hamleta i Tri krune, gde je i administracijom. Predstava je uvek kao mi je da je kao upravnik JDP-a sve la adaptaciju tri celovečernje istorijske deo Strindberg, o Gustavu Vasi, kralji- jedna kruna u Jagoševoj režiji. Do Be- bila gotova bar dve nedelje pred pre- vreme zapravo samo „služio narodu“. drame, koje se danas retko izvode. ci Kristini i Gustavu Trećem, potvrdio ograda je stigla vest da je Jagošev dru- mijeru, kojoj nije nikad prisustvovao, A Sluškinje su jedino delo koje je stavio Radila je oko dve godine na tom pro- sam ono što smo već čuli: da je Jagošev, gi deo trilogije: Kristina, najbolji. To već je odlazio na svoje ostrvo. na repertoar u skladu sa svojim najin- jektu. Iz nje prosto bujaju podaci o Strind- srednji deo najbolji. me raduje i želeo sam u to i lično da se Ovde u Stokholmu sunce pripe- timnijim estetskim sklonostima. bergu. Ona ne samo da mi olakšava sna- Poenta za mene je da su i druga uverim ili, lepše rečeno – uživam, što klo, a kod nas prohladno. Ispred zgra- laženje po Stokholmu, da neprestance ne dva dela veoma dobra. Njegov je neka- mi se sve ređe dešava u pozorištu. de stogodišnjaka Dramatena skulptu- buljim u plan grada, već me vodi na odre- ko najduhovitije sazdan. Rediteljka pr- Iste večeri gledam Stafanovog Ha- ra punačke žene obučena apa-dra- dište i uz to priča zanimljive priče o vog dela Marija Oberg napravila je go- mleta. Igra ga Jonas Malmsje, prvak pa. Svaki drugi prolaznik dodi- Jagoševom radu na predstavi, o tovo klasičnu istorijsku dramu od dela Dramatena. Videli smo ga na gostova- ruje joj stomak. Pitam Vesnu njegovom asketskom živo- koje se smatra najboljim među Strind- nju u Narodnom pozorištu u Strindber- u čemu je stvar. Reče da je tu u Stokholmu i o muci bergovim istorijskim dramama. A Osa govoj izuzetnoj predstavi Igra vatre, to švedska Marija Crno- gde da nađe mesto da Kalmer, mlada rediteljka trećeg dela, takođe u Stafanovoj režiji. bori, pokojna tragetki- puši u ovom gradu prebacila je radnju s kraja XIX u poče- Formula je – izuzetna ličnost menja Margareta Kruk. prognanih pušača. tak XXI veka, danas i tamo. đu neizuzetnim savremenicima. Vreme Njena skulptura is- Ali mi je, iako to- Namerna ružnoća kostima, a u nji- – dosadne godine prošlog veka. Istinski punjena je toplom ga nije svesna, ma moralne rugobe oko tog nedovoljno majstor scenografije i kostima, Stafano- vodom. Na tom održala lekciju snažnog kralja. Život bez velikog smi- va supruga Bente Like Meler, izabrala toplom stoma- da ne treba br- sla, bez ideala, osim vlasti, ako se to je enterijer hola na Bledu, jedne od mno- ku često se greju zo zaključivati može nazvati idealom. gobrojnih Titovih rezidencija. Sve je na stokholmski be- o bilo kojoj sre- Prisećam se šta je Krleža komplek- dvoru trulo: od Šekspirove Danske do da- skućnici. dini na osnovu sno pisao o Strindbergu, nesumnjivo našnjih centara moći. Hamletu ništa ne To još ni- prvih utisaka. impresioniran njime. Uočava mnogo ostaje nego da pomahnita i pobije pola sam doživeo! Be- Tako mi kaže da više nego neki drugi poznavaoci ovog podele, kako je to cinično primetio T. S. značajna, čak loša je Stokholm veo- Skandinavca koji ga čak decenijama Eliot, dakle, više nego najveći Šekspirovi predstava u repre- ma levo orijentisa- proučavaju. On smatra da je, iako pro- zločinci kakvi su Magbet ili Ričard Treći. zentativnom Kungli- na sredina, u kojoj testant, uvek bio obuzet nekom vrstom Pitam Vesnu Stanišić, koja će bi- ga dramatiska teaternu se s prezrenjem gleda katoličkog osećaja krivice i, mada mi- ti moj anđeo čuvar tokom boravka u – Ženeove Sluškinje. Sre- čak i na nekog ko svaki stik i dekadent, neko ko je krajem živo- Stokholmu, zašto je za plakat s likom ćom u sjajnom dekoru, tako čas uskače u taksi, kao na ta bio žestoko opredeljen za Drugu in- tog neobičnog mladog glumca izabran da sam, kad mi je bivalo mnogo osobu koja se prepušta luksu- ternacionalu i socijaldemokratiju, te je fotos na kom je on tako banalan. Reče da strašno tokom prestave, ipak imao zu. Imao sam oduvek utisak da u radnička mladež demonstrirala njemu Ju je namerno fotografisan tako da sugeri- u čemu da uživam. goslav Vlahović Švedskoj vlast ulaže mnogo u kulturu. u čast dok je ležao na samrtnom odru, še praznoglavog macana iz stokholm- Kako sam Žene kaže, njegov ko- Kaže da to uopšte nije tačno. Mislio sam dok je u ruci ipak držao Novi zavet. skog centra, gde je i Dramaten. mad je tragedija Enona (Enona se zo- 29. mart 2008 da Švedska ima bar deset internacional- Jagoševa predstava Kristine, koja Tada je iznenađenje još veće za ve služavka u Rasinovoj Fedri). Dakle, Već se čulo u Beogradu da je direkci- nih festivala raznih profila, bar koliko mi. je na premijeri za Strindbergova života, onoga ko dođe na predstavu. tragedija skrajnutih služavki kraj Fe- ja Dramatena pozvala Jagoša na osnovu Ne, Stokholm zasada nema nijedan. Sta- negde 1907, propala, veoma je vizuelna. dre, koja ima apriorno pravo na svoju njegove režije Gospođe ministarke, ko- fan je uspeo tek posle Bergmanove smr- Delom neverbalna. Ne mogu sad do deta- 28. mart 2008 elitnu tragičnu sudbinu. Naravno da ju su Švedi videli u Stokholmu na svo- ti da osnuje pozorišni festival u Stokhol- lja da opisujem predstavu. Obećavaju da Čekam Vesnu da se sretnemo s no- Enone zbog toga pate. Rediteljka Ke- joj najstarijoj sceni. Svidele im se i ova mu. A Šveđani imaju pozorišni festival će taj deo dovesti u Beograd u Narodno, s voimenovanim ambasadorom Šved- ti Mičel zamislila je da glumice tokom naša klasična komedija i Jagoševa reži- blizu polarnog kruga, na krajnjem seve- kojim su u zvaničnom prijateljstvu. ske u Beogradu Kristerom Bringeu- pola predstave budu usplahirene. Ne ja. Govorili su da je to sjajan narod kad ru Švedske. Bergmana su počeli da cene U svakom slučaju, Jagošev drugi do- som. Kaže mi da je čovek veoma nefor- znam šta je time htela da kaže. Mož- tako otvoreno govori o svojim slabostima. tek posle smrti. To mi čak zvuči najneve- lazak u Stokholm imao je puno smisla. malan. Uvek bez kravate. Kad, gle, do- da tek da se razlikuje od dosadašnjih Prilikom dogovora o režiji, preporučili su rovatnije! Ozbiljno je radio, a dobro ih je na šao je na sastanak sa mnom uparađen reditelja. Oni su dosad, onako makar mu da se ne odriče sebe, znači da i ne po- Kad je o Bergmanu reč, setio sam se probama zabavljao, igrajući sve uloge. po propisu, s loše vezanom kravatom. ženeovski, trovanja prikazivali kao kušava da, kao reditelj, „glumi“ ono što njegove prve Ledi Magbet u karijeri, neg- Ne, nije to foršpilovanje već su to Pričam o ideji da dođu dve predstave mračni ritual, koji ima donekle i psi- nije, Šveđanina, već da Strindbergovu de u unutrašnjosti, mislim u Malmeu. To njegove indikacije. iz Švedske na 42. Bitef. Učiniće sve da hološko opravdanje. Znate: komplek- Kristinu režira kao što režira u Beogra- je Ingrid Luterkvist, koja je studirala po- švedska strana pripomogne. si itd. Usplahirenost nije ni ritual ni du. Zaista je dalekovido osećati da redi- zorišnu akademiju s Gretom Garbo. Dola- (Ljubaznošću Vesne Stanišić LUDUS je do- Srećem se i s menadžerom Drama- psihološko stanje prikladno u pozori- telj, koji je tako sjajno napravio komedi- zila je do pre desetak godina na Bitef, ma- bio ovde plasirani dnevnik Jovana Ćirilova tena. Pošto je stariji gospodin, pitam štu. U mom pozorišnom iskustvu Sluš- ju tamo negde s juga Evrope, ima dara i lo, rumeno stvorenje. Krila je godine. Ali iz 2008. godine.)

19 LUDUS 204 i garderobe, šminkernice i radionice... Ali i ne više samo članovi prestoničkih ansamba- – što je teže i komplikovanije – nove teatar- la, i što će sada već ozbiljan broj njih popra- ŠTA (SVE) OBELEŽAVA POČETAK ske svetove koji su taman toliko stvarni koviti svoje finansijske prilike. No, s druge, po- liko je to bio onaj slavni drveni mač kojim je datak da je upravo u toku snimanje dvadese- Simovićev Filip Trnavac, jurišajući na oku- tak televizijskih serija ozbiljno dovodi u pita- NOVE TEATARSKE SEZONE U SRBIJI patore, pokušavao da promeni svet. No ima nje mogućnost organizovanja proba za nove li šta stvarnije od tog parčeta tesanog debla, prestave, ali i uopšte održavanje pozorišnih ima li ičeg ubojitijeg od tog zatupljenog i ne- repertoara. Veliko je pitanje o čemu će se na no da izdvoje pare za pojedinačna gostova- naoštrenog komada drveta, postoji li nešto u famoznim koordinacijama svakog 18. u me- Jesen festivala ili jesen pozorišta nja iole ozbiljnih pozorišnih predstava. One realnosti sa čime je moguće uporediti izma- secu dogovarati predstavnici teatara i o če- druge, takozvane tezge, ili se samofinansi- štane svetove koji samo na tren, koliko tra- mu će razgovarati? Ili će se samo ljubazno Piše Aleksandar Milosavljević raju, ili je za njih lakše u lokalu izmamiti je predstava, blesnu pred očima gledalaca, ispričati o meteorologiji, razmeniti nekoliko novac. Ko je ovde u pravu – optimisti ili pe- da bi se odmah po spuštanju zavese ponovo tračeva (zbog čega nisu ni morali da potegnu simisti – i da li je ovdašnja festivalska je- vratili u korice knjige i postali, što bi rekao na sastanak), popiće obligatnu kafu i tužno vaku stvar ili pojavu na ovom svetu mo- „Metamorfozom“ praktično popunili i onu ma- sen zapravo jesen našeg pozorišnog života, Hamlet, reči, reči, reči... konstatovati da su iscrpeli sve teme, a da ono guće je posmatrati iz najmanje dva razli- lenu rupu koja je postojala u jesenjem kalen- tek ćemo videti. I šta bi u ovakvom slučaju, kad pozori- malo glumaca koje je moguće „upariti“ mo- Sčita ugla, pa je otuda, gotovo po pravilu, darskom festivalskom rasporedu, a Nišlije su Osim festivala, aktuelnu teatarsku jesen šte napokon – nakon višegodišnjih podsta- že biti (pozorišno) angažovano jedino u mo- povodom bilo čega moguće izvući i taman toliko smelo svojom manifestacijom, i pre „otvaranja“ u Srbiji obeležilo je i svečano otvaranje obnov- narskih muka – dobija zgradu, a s njom i nodramama, jer su čak i duodrame nesigur- zaključaka. Dakako, oni će neretko međusobno prvog budžetskog kvartala, na teatarskom pla- ljene (nove) zgrade Pozorišta „Bora Stanko- normalne uslove za rad, šta bi dakle bilo mo- ni projekti sa stanovišta koncipiranja reper- biti dijametralno suprotni. Ako tome još dodamo nu označili početak nove godine i ukinuli pau- vić“ u Vranju. Legenda veli da se životni vek guće staviti na drugi tas – naspram radosti toara za celu sezonu. i subjektivni aspekt svake vizure, oličen u veči- zu između zime i proleća. svakog pozorišta odvija u ciklusima od po se- i osećanja nepomućenog zadovoljstva? Isku- Rečju, ako srpski teatar uopšte preživi tom sudaru dva pogleda, od kojih je po jednom I dok će se neki, a naročito niška i lesko- dam godina. Ciklus može biti prekinut iz naj- stvo, međutim, daje mogući (ne i nužno ta- ovo iskušenje i izdrži nekako bez glumaca flaša poluprazna, dok onaj drugi nedvosmisle- vačka publika, radovati zbog činjenice da će različitijih razloga: odlaskom glumaca ko- čan) odgovor: strah da bi se i Vranjanci- u naredne dve-tri godine (jer do tada će se, no konstatuje da je boca polupuna, jasno je ko- u Srbiji biti povećana fluktuacija predstava, ji nose repertoar ili reditelja koji je umetnič- ma moglo dogoditi ono što su doživeli dru- vele upućeni, ispostaviti da celokupni regi- liko je stvarnost komplikovana i do koje mere je da će i oni imati priliku da uživaju u pozo- ki profilisao repertoar, smenom uprave, odlu- gi: da novi teatar, bolji uslovi za rad, savrše- on nema kapacitet gledalaca za toliko serija), teško analizirati je. Naročito ovde kod nas. rišnim svetkovinama, te konstatovati da su kom vlasti da zatvore teatar, zabranom pred- no scensko svetlo i ozvučenje ne donesu i no- dogodiće nam se radikalna promena reperto- Upravo će zato neko s ushićenjem zaklju- dva nova festivala rečiti doprinos decentra- stave (što je za pozorištnike, videli smo, uža- vi kvalitet, nego, naprotiv, ansambl smalak- arskih politika SVIH domaćih pozorišta. Ili čiti da je u ovoj državi jesen odavno inauguri- lizaciji jednog od oblika savremenog stvara- sna trauma), no najgore je kad život teatra še jer je potrošio energiju boreći se i čekaju- će – što je manje verovatno – rešenje morati sana u sezonu pozorišnih festivala. Naš teatar- laštva, drugi će, čak i ako nisu zluradi, za- prekine – vatra. ći... Jer čekanje zna da istanji veru u moguć- da bude potraženo u intervenciji Države ko- ski život, naime, svake pozorišne (nove) godine ključiti da je ovako intenzivna festivalizaci- Pozorišnim pogorelcima se čini da su u nost vaskrsenja tananih pozorišnih svetova ja bi, recimo, mogla da donese zakon o pozo- otvara Bitef, a nakon njega sledi serija festiva- ja pozorišnog života zapravo posledica bes- požaru zauvek stradali i da su iz teatarske satkanih od paučinaste mašte i krhkih sno- rištu koji bi, na tragu definisanja sistemskih la, pa kritičaru ne preostaje ništa drugo no da u parice koja je ukinula negdašnji uobičaje- zbilje (koja nema nikakve veze s realnim ži- va. No tu je i bojazan da bi finansijeri rekon- i održivih rešenja, napokon konstatovao dve kofer spakuje što više odeće i započne putova- ni sistem gostovanja i mnogo češću redov- votom, a možda i ima?) iščileli svi pozorišni strukcije pozorišnog zdanja sada mogli da važne stvari. Prva je da imamo teatar, a dru- nje. Odnedavno su na domaću festivalsku manu razmenu predstava između pozorišta Sr- duhovi – i oni odavno odigranih uloga, ali i dignu ruke od svega što u umetničkom smi- ga da postoji dobra volja da on i ubuduće po- pu upisane još dve manifestacije – niški „Te- bije. Pozorištnicima iz Niša i Leskovca, kao duhovi glumica i glumaca koji su pozoriš- slu treba da ispuni novu zgradu. stoji. U tom bi slučaju, na primer, bile regu- atar na Raskršću“ i Festival mladih stvarala- uostalom i organizatorima drugih festivala, nim daskama darivali svoje (umetničke) ži- I na činjenicu da su nam ove jeseni, na lisane i obaveze zaposlenih ili ugovorom an- ca „Metamorfoza“. Ovim drugim je leskovačko lakše je da ubede svoje lokalne vlasti da ulo- vote. Sve se to pretvori u pepeo iz kojeg va- samom početku sezone, glumci prezaposle- gažovanih glumica i glumaca prema odre- Narodno pozorište široko otvorilo vrata teatra že finansijska sredstva u manifestacije ko- lja sve ponovo graditi, zidove i scenu, portal i ni, moguće je gledati dvojako. S jedne stra- đenim teatarskim kućama. A da se ne bi do- mlađem naraštaju pozorištnika. Leskovčani su je će „povećati vidljivost lokalne zajednice“, proscenijum, pozorišni bife (dušu pozorišta) ne, moramo se radovati što su angažovani godilo da svi ovdašnji glumci i sve naše glumice odluče da postanu „samostalci“, valja- lo bi i da se Država obaveže da će im obezbe- di adekvatan novac na ime materijalne na- doknade za rad koji je predviđen njihovim potpisom na rešenju o radnom odnosu ili na ugovoru. Svakako znatno veći novac od onog koji sada primaju. S tim u vezi treba konstatovati da je Ministarstvo za kulturu i informisanje još proletos iniciralo niz konsultacija na temu formulisanja pomenutog zakona. Kako će se ovaj proces dalje odvijati, videćemo. A ako jednog dana dobijemo zakon o pozori- štu, verovatno će i njega biti mogu- će sagledati najmanje iz dva ugla... NP Bora Stanković posle požara Nova zgrada NP Bora Stanković

JUNAK NAŠEG DOBA Lorencačo (foto JDP) o je junak našeg doba podnaslov zorišnog festivala „Bez prevoda“. Za nje- četka težio da svojim učesnicima, i umet- je 24. Jugoslovenskog pozorišnog ga je upravo ta publika junak našeg doba. nicima i publici, pruži neku vrstu utočišta Kfestivala „Bez prevoda“, koji je u „Nadali smo se da će doći vreme kada i veru u humanost, pokušavajući da uka- Užicu od 5. do 12. novembra okupio naj- će narodi koji dele isti prostor i govore slič- že na sistemsku dehumanizaciju druš- značajnije predstave iz regiona, pozoriš- nim jezikom moći da razgovaraju i to je bio tva“, kaže Nemanja Ranković, umetnič- ne stručnjake i publiku koja je svake ve- naš ideal. Pomaci su na jednoj strani neo- ki direktor NP Užice i Festivala. On isti- čeri do poslednjeg mesta punila salu Na- graničeni, dok na drugoj strani još uvek vi- če da Festival nastoji da se kritički odnosi rodnog pozorišta. Selektori su i ove godine dim primitivizam koji se zove nacionalizam, prema stvarnosti, da predstave polemišu s Bojan Munjin, pozorišni kritičar iz Zagre- verske i druge vrste isključivosti. Festival je problemima koji nas tište. „U trenutku ka- ba, i Zoran Stamatović, direktor Narodnog u potpunosti obavio svoju misiju, a ovu dru- da su institucije pozorišta ozbiljno ugrože- zorišta iz Beograda, a za rolu u tom komadu lja. „Ardalion“ za najboljeg mladog glumca i pozorišta Užice. gu nije mogao da ostvari. Možda smo bine, ovo je festival koji predstavlja mesto su- Milan Marić je nagrađen za najboljeg glum- Nagrada Politike „Avdo Mujčinović“ otišli su Pred užičkom publikom su se naš- li idealisti i pomislili da će pozorište prome- sreta teatara iz regiona. U njegovom fokusu ca. Nagrada za najbolju režiju pripala je Pa- u ruke Miodraga Dragičevića (Lorencačo). le predstave koje na sceni potkazuju ži- niti svet. Ipak, pozorište nije promenilo svet, je čovek i njegova subverzivnost se ogleda u olu Mađeliju, za Kavkaski krug kredom Ber- Specijalna nagrada „Ardalion“ dodeljena je vot, osećanje sveta koje je puno iluzija, po- ali nam je ulepšalo život“, kaže Stamatović. borbi za očuvanje etičkih principa ljudsko- tolta Brehta (koprodukcija Narodno pozorište predstavi Tartif – autorski projekat Igora vršnosti, lažnih idola i potrage za novim Nečista krv, Lorencačo, Vrat od sta- sti“, objašnjava Ranković i dodaje da Jugo- Sarajevo i Scena MESS), a toj predstavi pri- Vuka Torbice (koprodukcija SNP Novi Sad vrednostima. Na sceni su tih dana pro- kla, Sjećaš li se Doli Bel, Tartif, Kavka- slovenski pozorišni festival u Užicu ruši ta- pale su i nagrada za najbolju glumicu (Maja i NP Sombor) po motivima Molijerove dra- defilovali izuzetni glumci, raspetljavaju- ski krug kredom, Blu mun i Kako ži- bue i predrasude i poziva da promislimo Izetbegović) i najbolji kostim (Lejla Hodžić). me – za inovativnu nadogradnju dramske ći savremenost. vot naslovi su predstava koje su na fe- naše vreme i probleme savremenog čoveka. Najbolju scenografiju uradila je Adisa Va- klasike. „Naš festival imaće smisla sve dok po- stivalu u Užicu okupile pozorišta iz Sa- Nagrade „Ardalion“ dodelio je petočla- treš Selimović za Sjećaš li se Doli Bel, Abdu- Do kraja festivala nismo dobili odgovor zorišni gledalac, prosečni Užičanin, ku- rajeva, Beograda, Zagreba i Sombora, ni žiri kojim je predsedavala rediteljka Len- laha Sidrana u režiji Kokana Mladenovića, na pitanje „Ko je junak našeg doba?“, jer puje ne baš jeftine ulaznice za predstave“, a koje polemišu o dilemama i problemi- ka Udovički. Najbolja predstava je Lorenca- Kamernog teatra 55 iz Sarajeva; u toj pred- pozorište je tu da postavlja pitanja kaže Zoran Stamatović, direktor Narod- ma s kojima se svakodnevno suočavamo. čo, po tekstu Alfreda de Misea, u režiji Bori- stavi je najbolja i epizodna uloga Festivala – na koja sami tražimo odgovore. nog pozorišta Užice i Jugoslovenskog po- „Jugoslovenski pozorišni festival je od po- sa Liješevića, Jugoslovenskog dramskog po- Emir Hadžihafizbegović u roli Mahmuta Zo- Olivera Milošević

LUDUS 204 20 Gospodin Mokinpot, PUT OKO SVETA NP Toša Jovanović, Zrenjanin Beleška na polovini pozorišne sezone 2019/2020. u Vojvodini

na koprodukcija sa Srpskim narodnim po- zorištem nakon Tartifa, koji je prošle godi- Piše Igor Burić ne, po Molijeru, režirao Igor Vuk Torbica. Najnovija vest iz Srpskog narodnog pozorišta je da su počele probe za predstavu trenutku pisanja ovog teksta naj- jem, ona s pauzama traje skoro šest sati, a Jovanča na putu oko sveta, prema Nušiće- aktuelnija predstava u Vojvodini scenski je postavljena u vidu triptiha ko- vom Putu oko sveta, u režiji Zoltana Puška- Uje Semper idem Đorđa Lebovića, u ji čine delovi „Od raja do pakla“, „Sazre- ša. Vraćajući se unazad, Drama SNP-a za- dramatizaciji i režiji Gorčina Stojanovića vanje“, „Predskazanje/ Veliki sunovrat“. beležila je i premijeru komada Smederevo (Narodno pozorište Sombor). Reč je o pr- U predstavi igra 20 glumaca, a lik Đorđa 1941 Ane Đorđević, zasnovanog na istinitoj voj inscenaciji Lebovićevog autobiograf- Lebovića tumači Marko Marković. priči o eksploziji na početku Drugog svet- kovića, o ovde „večnom“ pitanju odlaska/ gracije iz sopstvene zgrade uskoro može skog romana, koji je i te kako vezan za U Somboru je do sada, u sezoni skog rata, u kojoj je, među hiljadama dru- ostanka, Srpsko narodno pozorište produci- da očekuje povratak u matičnu kuću, pre- Sombor kao velikim delom njegovog živo- 2019/2020. premijerno izvedena i Trav- gih, poginulo 17 glumaca iz Novog Sada, ralo je na samom početku sezone, u kopro- mijerno je izvelo Radničku hroniku Pe- ta. Kuriozitet ove predstave je da, u skla- nička hronika Ive Andrića, u dramatiza- tadašnjeg Narodnog pozorišta Dunavske dukciji sa Udruženjem „Mansarda“ i Fon- tra Mihajlovića, u režiji Veljka Mićunovi- du s obimom romana i njegovim znača- ciji i režiji Nikite Milivojevića, kao još jed- banovine. Predstavu Katar Ognjena Pet- dacijom „Novi Sad 2021“. ća. Veoma uspešno, sudeći po pozorišnim U Novosadskom pozorištu (Ujvdeki kuloarima. U toku su probe predstave Sa- sinhaz) premijerno je izvedena Tolstojev- kati Bili sa Inišmana Martina Makdone, ljeva Ana Karenjina, u dramatizaciji i re- u režiji Petra Jovanovića, a planirane su žiji Dejana Projkovskog. Naslovnu ulogu još i predstave Ko se boji Virdžinije Vulf tumači Marta Bereš. Edvarda Olbija, u režiji Dušana Petrovića, Pozorište mladih, takođe u Novom i Kus petlić Aleksandra Popovića, u režiji Sadu, publici je predstavilo Zaljubljiva- Milana Neškovića. nje, autorski projekat Olje Đorđević. Na Petar Jovanović režirao je i u Narod- redu je Kosa, mjuzikl koji rade u saradnji nom pozorištu Kikinda, predstavu Buba u upravo sa Novosadskim pozorištem (Ujvi- uhu Žorža Fejdoa. U Kikindi planiraju da deki sinhaz). do kraja sezone ostvare još dve premije- Subotica, koja ima bogat i živ jese- re – Kovače Miloša Nikolića, u režiji Ti- nji pozorišni život, uprkos nadaleko ču- jane Vasić, i Anđelu, po romanu Vladimi- venoj depresiji, u ovoj polusezoni publi- ra Arsenijevića. ci je ponudila nekolicinu premijera. Pozo- U Kikindi očekuju i završetak radova rište „Deže Kostolanji“ predstavilo je Kraj na rekonstrukciji sale i foajea pozorišta. nije raj Gergelja Kondača, u režiji Borisa Gospodin Mokinpot Petera Vajsa, s pod- Kučova. Predstava, u podnaslovu „zapad- naslovom „Izbavljenje iz patnje“, svojevr- njačka moralna drama“, bavi se preispiti- sni je povratak reditelja Ljuboslava Majere vanjem pojma sreće. Nakon toga, i Festiva- na sceni domaćih pozorišta. Tema je nemoć la savremenog pozorišta „Dezire“, na redu kao dominanta, nemoć da se bilo šta prome- je novi autorski projekat Kokana Mladeno- ni. Narodno pozorište „Toša Jovanović“ u vića, Gustav, po istoimenom crtanom filmu, Zrenjaninu, koje je producent ove predsta- o čoveku koji (ne) želi preko crte... ve, u drugoj polovini aktuelne sezone pono- Radnička hronika, NP Subotica Narodno pozorište Subotica (Nepsin- vo će biti domaćin Festivala pro- haz), koje nakon skoro višedecenijske mi- fesionalnih pozorišta Vojvodine.

O „Danima Zorana Radmilovića“ u Zaječaru UMETNOST TREBA DA BUDE HRABRA I POKAŽE SVETU NJEGOVO LICE I NALIČJE

a ovogodišnjim „Danima Zorana koji je rekao pred Drudi svetski rat – Za- uputio je pismo zahvalnosti u kome, iz- Radmilovića“, tokom osam festi- ista živimo u teškim vremenima. Da i mi među ostalog, kaže: „Radeći na predsta- Sjećaš li se Doli Bel, Kamerni teatar 55 Nvalskih dana, od 18. do 25. okto- zaista živimo u teškim, možda najtežim vi trudili smo se da teatru vratimo ono op- (foto: Tatjana Galić Zetović) bra, u takmičarskoj konkurenciji i prate- vremenima ove civilizacije. Svedoci smo šte mesto koje mu u kulturi naših društve- ćim programima odigrano je 17 predstava užasnih ekoloških katastrofa sa kojima se nih konteksta pripada, a koje je padom si- iz Srbije, regiona, Rumunije i Bugarske. susreće ova naša planeta, svedoci smo ne- stema vrednosti poslednjih nekoliko dece- Žiri 28. „Dana Zorana Radmilovića“ pravednih ratova koji uzimaju nevine ži- nija ozbiljno narušeno. Teatar je od stare u sastavu: Nebojša Bradić, Duško Ljušti- vote, svedoci smo užasnih korupcija, sve- Grčke pa naovamo uvek imao dva zadat- na i dr Miroslav Radonjić, doneo je odluku doci smo bede i nemaštine u kojoj živi- ka. Da otvara probleme i da popravlja lju- da Nagradu za najbolje glumačko ostva- mo i koju naš narod vidi. Šta mora umet- de. Ako otvori problem, to je već bio us- renje na Festivalu dodeli Radetu Šerbedži- nost? Mora biti hrabra, mora biti odvaž- peh, a ako još popravi čoveka – to je tri- ji za ulogu Džordža u predstavi Ko se bo- na, mora svetu pokazati njegovo lice i na- jumf teatra. Vođeni tom iskonskom teatar- ji Virdžinije Vulf po tekstu Edvarda Olbija, ličje i vlast prisiliti da se pogleda u ogleda- skom misijom gradili smo ovu priču i ove u režiji Lenke Udovički i produkciji Ka- lo. Moramo praviti hrabre, umetničke pro- neverovatne likove.“ zališta „Ulisis“ i Beogradskog dramskog jekte, samim tim braniti svoj narod, svo- Za glavne festivalske nagrade konku- pozorišta. Obrazlažući nagradu predsed- ju naciju, svoje ljude. Da izdrže, da pobe- risalo je šest predstava. Pored pomenutih nik žirija Nebojša Bradić je istakao: „Vir- de zlo oko njih, da prave dostojanstveniji to su Dok nas smrt ne razdvoji Radionice tuozna i suptilna, pročišćena do suštine, život za svoju decu. Život koji ovaj narod integracije Beograd, Petrijin venac Ateljea glumačka igra Radeta Šerbedžije dubo- zaslužuje, sećajući se divnih Nikole Tesle, 212 iz Beograda, Predstava Hamleta u se- ko promišlja društvo i svet u kome živi- Branka Miljkovića, Ivana Gorana Kovači- lu Mrduša Donja Narodnog pozorišta Re- mo i umiremo.“ ća. Živeli. Ne dajte se!“ publike Srpske i Osama – kasaba u Nju- „Zoran Radmilović“, u zaječarskom nase- ušića (Marko Adžić). Žiri 2. Festivala malih Laureat Rade Šerbedžija obratio se Najbolja predstava po izboru publi- jorku Zvezdara teatra iz Beograda. Festi- lju Kotlujevcu, održan je 2. Festival malih pozorišnih formi u sastavu: Ivan Bekjarev, putem video-linka: „Zahvaljujem na ve- ke, sa prosečnom ocenom 9,54, bila je Sje- val je otvoren premijerom predstave Petra pozorišnih formi. Za nagradu ovog festiva- predsednik, Spasoje Ž. Milovanović i Ne- ličanstvenoj nagradi koja nosi ime mog ćaš li se Doli Bel Abdulaha Sidrana u re- zaječarskog teatra po tekstu i u režiji Ir- la konkurisale su monodrame Sve što sam nad Novaković, jednoglasno je doneo odlu- prijatelja, jednog od najvećih glumaca na žiji Kokana Mladenovića, i izvođenju an- fana Mensura, a koja je bila van konku- prešutjela (Mia Begović), Krojcerova sonata ku da za najbolju predstavu proglasi Kroj- ovim našim prostorima, Zorana Radmilo- sambla Kamernog teatra 55 iz Sarajeva. rencije. (Vlado Kerošević), Lov na srne (Srna Lan- cerovu sonatu u izvođenju Vlada vića Zokija. (…) Šta da kažem u času pri- Upravnik tog pozorišta, koji je i protago- U okviru pratećeg programa na maloj go), Spavaju li ribe (Vjera Vidov), Ima neka Keroševića. manja nagrade? Citiraću Bertolta Brehta nist predstave, Emir Hadžihafizbegović sceni Narodnog pozorišta Timočke Krajine tajna veza (Milan Dimić) i Don Žuan iz Le- Biljana Glišić

21 LUDUS 204 Zagrebačko-beogradski dani i događaji ŽIVOT JE PREPUN ŽANROVA

U samo dva dana, 22. i 23. novembra, nekoliko pozorišnih i kulturnih događaja, koji su rištu. I to s ovakvom predstavom. Odličnom Na pitanje da li je za Fine mrtve d(j) u svakom smislu“, a Svetlana Ceca Bojko- evojke imao neki konkretan povod i motiv, svojevrsna srpsko-hrvatska razmena i saradnja, obeležili su ovdašnji kulturni život... vić naglasila: „Izvanredna predstava, tekst odgovorio je: „Ta je drama nastala posle fil- je odličan, aktuelan i duboko nas se tiče. Ve- ma. Možda bismo sad mogli reći da je motiv eč je o gostovanju zagrebačkih po- sceni potopa, sve s monologom hora upla- lestvici moći (dobit se podrazumeva), s ove ili liki ansambl sa zaista sjajnim glumcima. I bio film, da se popravi nešto iz scenarija. Ali zorišta Gavela s predstavom Stela kanih anđela...“ s one strane zakona svejedno. ne mislim samo na izvanredne Ninu Violić i nije, nije bilo tog koncepta. Znam da se mo- Rpoplava u Ateljeu 212 i HNK Za- „Sve vreme lebdi pitanje odnosa Boga i mladog Filipa Vidovića, nego zaista na sve.“ je drame tiču društvenih pitanja, trenutka, greb s komadom Ciganin, ali najljepši u Ciganin... ljudskih muka nad Nuzatom (svedeni, potre- da su angažovane, ali to ne prethodi. To ni- Narodnom pozorištu Beograd, te promoci- sni Dušan Bućan). Kurd iz Mosula koji na- Mate Matišić je deo plana, nije deo namere. Pre te društve- ji knjige drama Mate Matišića, a koji dan Predstava Ciganin, ali najljepši, rađena pušta porodicu i kreće u ono što neki zovu ne odgovornosti pisac ima odgovornost prema pre toga Vedrana Rudan je na predstav- po romanu Kristiana Novaka (dramatizaci- potraga za boljim životom, a drugi izbegliš- Tog 23. 11. u Beogradskom dramskom dramskom svetu koji stvara. Tako radeći često ljanju svoje autobiografije Ples oko sun- ja Ivor Martinić) u režiji Ivice Buljana, a ko- tvo. Za početak prevaren od strane trgovaca pozorištu premijerno je odigrana predstava sam pišući video i zastrašujući prevaru pove- ca („Laguna“) izjavila da će se po njenom ja okuplja preko 30 glumaca, bila je prvo go- ljudima, za kraj bez krivice kriv, a u među- Fine, mrtve d(j)evojke” Mate Matišića u re- sti, vere, nacije, ljubavi… Jasnije video dubi- delu Dabogda te majka rodila raditi pred- stovanje HNK Zagreb na sceni Narodnog po- vremenu raspet između potrebe da bude čo- žiji Patrika Lazića. Veče pre toga u pozoriš- nu zabluda unutar kojih egzistiraju neke ve- stava u Ateljeu 212. zorišta Beograd posle 38 godina. Istina, u po- vek, odnosno božanskog u sebi, i (valjda još nom foajeu „u glavnoj ulozi“ bila je prezenta- like ideje. Jasnije sam video nemoć čovekovu Pomenuti događaji bili su i predmet slednje dve decenije bilo je mnogih drugih uvek legitimne) potrebe da preživi i opstane. cija knjige njegovih drama u izdanju „Služ- da razume svet koji stvara i koji je stvorio.“ medijske pažnje. gostovanja na relaciji Beograd–Zagreb, ali „Prepuna elana, sočnosti i nepodnošlji- benog glasnika“. Ako postoji zajednički imenitelj u delima No krenimo redom. je ova činjenica pobudila medijsku pažnju. ve lakoće postojanja je priča o Mileni (izvan- Kako su mediji zabeležili, Matišić je te Mate Matišića, kako je to i sam rekao, onda Ivan Medenica beleži da ovom predsta- redna Nina Violić), razvedenoj ženi u četr- večeri rekao i: „Moji likovi su nesrećnici koji je to tema smrti. A u gorepomenutoj knjizi u Stela... vom dominira njena scenografija, rad beo- desetim koja je ostala bez posla te se vraća pokušavaju da se snađu u vlastitim životima. uvodnom tekstu je zabeležio: „Od mog prvog gradskog, međunarodno priznatog sceno- u rodno mesto gde, uz nešto bratovljeve po- Oni misle da svoje sudbine mogu da kreiraju dramskog teksta Bljesak zlatnog zuba do po- Pod naslovom „Zagrebački vikend u Be- grafa Aleksandra Denića. „Osim time što je moći, treba da brine o pomalo svojeglavom preduzimajući nešto ljudsko. No baš to postaje slednjeg, Smrt je, govoreći filmskim jezikom, ogradu“ Ivan Medenica u NIN-u piše: „Ko- metafora univerzalne ljudske patnje i mu- neobičnom starcu i Sandokanu, Saniju (odli- uzrok njihove tragedije. Uljudnost se na ovim ta koja pokreće likove. Smrt je u mom živo- mad Dina Pešuta Stela, poplava ima dve ja- ke, scenografija diskretno razgrađuje svo- čan Filip Vidović). On je mladi Rom sa iskre- prostorima plaća životom.“ tu bila prisutna u svojim raznim identitetima sno razdvojene narativne i, pre svega, žan- ju realističku pojavnost i začudnim detalji- nom žudnjom za boljim i drugačijim, koji do- O knjizi su govorili glumci iz pomenute (…) Ukratko, Smrt je bila prva radnja mog rovsko-stilske celine. Prva je o Steli, druga ma, koje Denić i inače voli da razmaštava u lazi iz miljea u kome su i mladi i stari na predstave, zatim Filip Grinvald, Petar Arbu- života. (…) Iako to nikad nije rečeno niti na- o poplavi. Sarajevska rediteljka Selma Spa- pisano, mislim da su moje drame uznemira- hić prepoznala je ovu razliku i, u saradnji sa vale – politički ili verski – upravo zbog pove- scenografom Igorom Pauškom, maštovito ju zanosti Smrti s politikom i verom. Politika je u je i duhovito scenski predočila. U prvom de- mojim dramama umesto novog i boljeg druš- lu predstave scenografija je realistički prikaz tva (države) donosila vreće s mrtvacima. Vera enterijera sobe i hodnika u hotelu. U drugom don Fabiana iz Svećenikove dece umesto ži- se kulise rasklapaju, rotiraju, pokazuju nam vota donela je smrt.“ svoju deziluzionističku pozadinu, te grade Bilo je podsećanja na njegove reči „da apstraktni prostor otvoren za različita tuma- se uljuđenost na ovim prostorima plaća ži- čenja, mada je duhovita asocijacija na Noje- votom“, te da na ovim prostorima „mogu us- vu barku (što potvrđuje i neonski natpis Ar- peti samo neljudi, a oni skriveni u brlogu ili ka 2.0) najubedljivija, jer je utemeljena u Pe- u šutnji mogu opstati, a to je vrlo blizu pe- šutovoj metafori poplave ili -– potopa. ćinskom čoveku“… A u osvrtu na to šta ka- „U enterijeru hotela nižu se adekvatne, rakteriše naše živote, naše vreme, rekao je: realističke epizode iz života glumice Stele, „Okruženi smo svim i svačim što nas nadi- doduše jasno i ubedljivo žanrovski pomere- lazi. Možda nismo dorasli vremenu. Poseb- ne, kako u Pešutovom tekstu tako i u glu- no mi smetaju pojedinci koji smatraju da su mačkoj igri, ka salonskoj komediji u stilu vlasnici istine da znaju kako realno izgleda- Oskara Vajlda i Noela Kauarda. Stela ni- ju stanje pa nam hoće tumačiti. Ima i onih je, podrazumeva se, bilo kakva glumica već koji se predstavljaju da bolje znaju vaš vla- ’zvezda’ (opet nomen est omen), a pratimo stiti život od vas samih. Čudno vreme koje je kako u prisustvu svojih najbližih koje nas nadilazi. Puno se laže. Ljudi puno lažu. obožava, mada im je, podrazumeva se, to- Ciganin ali najljepši, HNK (foto www.narodnopozoriste.rs) I danas samo jedna obična faktografska isti- talno sjebala živote (ups!), dolazi u još mana ljude zbuni. Potpuno. Ta kombinacija la- nji balkanski grad nego onaj u kome živi ži je uzrok puno većih problema. Moja dra- i koji je uveliko guši (konkretno, iz Zagre- budžacima svojih scenskih čudesa i kraso- ovaj ili onaj način prinuđeni da budu građa- tina, Gordana Milosavljević, a pisac je napo- ma Sinovi umiru prvi – već u naslovu ne- ba u Sarajevo) da bi, iako tek u cvetu svo- ta, makar ih samo on video, iz prikrajka im ni drugog reda, iz porodice koju čine upečat- menuo da je to zapravo prva knjiga njegovih što nije u redu. Jer, nije normalno da sino- jih pedesetih, dobila nagradu za životno de- se smejao ili zbog njih suzio. Takav je i por- ljiva majka (sjajna Alma Prica) čiji je mo- izabranih drama i da je u njoj prvi put publi- vi umiru prvi. A drama je nastala kad sam, lo. U ovom narativnom okviru umrežava- tret Šabana Bajramovića: on nije realistički to ’kad se pomiriš sa smrću a sa životom ne kovan komad Balon. pre 10, 15 godina došao u svoje rodno selo, u ju se složeni porodični i ljubavnički odno- detalj u dekoru romske kuće već vrlo upe- možeš’, njen partner Đani (upečatljivi Livio Čuveni hrvatski dramski pisac (i mu- gostionicu i uvideo da sam najstariji a jedi- si, koliko psihološki utemeljeni toliko i kvir čatljiva, samostalna vizuelna posveta rom- Badurina), što je tom mladiću punom nade zičar) regionalne reputacije je tim povodom, ni nisam bio u penziji. Svi ostali jesu. Lju- ili kemp iščašeni, istovremeno autentični i skom melosu, po čijim motivima su roman u uvo duše šapnuo da može drugačije, ali je između ostalog, kazao: „Malo sam zbunjen. di od 25 godina umirovljenici. Kad je dra- stereotipni. Kao u ’zadatoj kemp vežbi’, tu Kristiana Novaka i predstava Ivice Buljana teško. Njihova je ljubav, naravno, zabranje- Knjiga je zapravo rekapitulacija nekog vi- ma objavljivana u Nemačkoj, zvao me izdaje i Stelin dobar prijatelj, direktor pozorišta, i dobila ime.“ na po više osnova. No, oni bar na neko vre- šegodišnjeg rada. U zadnje vreme pišem tri- vač telefonom i kaže – e ima greška, piše 25 osrednji umetnik i matori peder (odlično ga U daljem tekstu iznosi i kritičke primed- me uspevaju da je ostvare, prkoseći predra- ologije. Ne znam zašto, prosto tako se slažu g. umirovljenik. Rekoh mu – ne, to je kod igra bivši, dugogodišnji direktor Gavele, be a ovdašnji mediji su istakli i da je „odigra- sudama, pravilima svojih sredina, pa uz sa- stvari. No, lepo je videti ovakvu knjigu, poseb- nas realna situacija. Ima dosta tih slika ko- Darko Stazić), sin-edipovac, darovit umet- na sa velikim uspehom“, “ispraćena ovacija- mo malo prava na snove čak i sudbini. no ovako dobro uređenu, dobro koncipiranu, je same za sebe dramaturški rade. Treba sa- nik i, naravno, mladi peder (takođe odlič- ma u prepunoj sali Narodnog pozorišta“, kao „Protagonisti, antijunaci od krvi i me- štampanu... Jer, eto, čovek sagleda da ima nemo imati opažaj pa da ih vidite. Konstatova- ni Filip Križan), te njena, naravno, ano- i da je „već od prvih scena tokom puna tri sa- sa, uglavnom su onakvi kakvim ih je napra- kog smisla – nisam džaba traćio vreme pišući nje tih činjenica je već dramaturški zahvat.“ reksična i aseksualna kći, isfrustrirana ve- ta (sa pauzom) publika bez daha pratila po- vilo to gde i kako žive; čudesna Ksenija Ma- te drame. (…) Pitaju me zašto pišem drame, Konstataciju da je, osim angažovano- ganka ili vegetarijanka (takođe odlična Te- menutu predstavu u kojoj se prepliću priče rinković, vlasnica frizerskog salona Fani- zašto ne na primer prozu ili poeziju. Ja ne- sti, odlika njegovih drama i duhovitost prona Nemet Brankov). Kao što se pretpostav- o ljubavi između sredovečne žene i mladog ka, Ana Begić kao njena ćerka, Siniša Po- mam odgovor. Mogu iskonstruisati priču da je komentarisao je rekavši: „Valjda. Mislim da lja, prva među jednakima u ansamblu je- Roma, ubistvo i istraga, te izbeglice koje be- pović kao Hamer, Franjo Kuhar kao Rudo- to možda vezano za moje odrastanje, da sam je to važno ne samo za dramski tekst nego i ste Jelena Miholjević, koja Stelu igra s pra- že iz Mosula... Sadašnjost se povremeno pi- lf, Milenin otac. Krešimir Mikić kao zagre- iz kraja epike i pripovedanja (rođen u Imot- u životu. Pogledajte oko nas u ovom klubu, vom kemp merom između emocija i ironi- kantno meša sa prošlošću, stvarnost s iluzi- bački inspektor Bule, Goran Grgić kao međi- skom 1965, prim. nov.), kraja koji obiluje za- u ovoj situaciji ima ko zna koliko žanrova. je, pravdanja i podsmeha. (…) Prelaz od jom ili onim što iznedriti može zrno duha u murski inspektor, Bojan Navojec kao krimi- nimljivim likovima i dijalozima... Mogao bih Tamo oni ljudi u odelima su možda mafijaši, manje-više realističke priče ka alegorij- čoveku ako ga ima, radnja se odvija u unu- nogeni Rom.“ tako naći što šta. Ali ja zapravo odgovor na to možda se u onom drugom ćošku dešava lju- skom prizoru potopa gradi monolog novi- trašnjosti Hrvatske, Iranu, Grčkoj“. Reditelj Ivica Buljan je za beogradske pitanje ne znam. Prvu dramu napisao sa 19 bavna priča. Život je prepun žanrova. Mo- narke Ivane koja će pokušajem samoubi- Mediji beleže i da „sve počinje pucnjem. medije izjavio: „Posebno sam dirnut, naroči- godina. Igrala je u HNK, Bljesak zlatnog zu- je drame su žanrovski nečiste, ali je to ne- stva u kadi izazvati poplavu. Ksenija Pajić Odnosno policijskom istragom, koja razume to reakcijom publike. Imali smo malu tremu ba. Naprosto u srednjoj školi počeo sam pisa- kako moja vlastita poetika i vlastito oseća- je sigurno, tačno, svedenim sredstvima tu- se može imati političke posledice. Ili bolje reći zbog jezika. Jedan deo predstave je na međi- ti dramu. A nisam pre toga puno išao u tea- nje života.“ mači kao depresivnu, ’utišanu ženu’ (kako neverovatnim, pozorišno izvrsno vivisecira- murskom, a to je komplikovan dijalekt.“ tar, moji roditelji nisu iz kazališnog sveta. Ne Kako je rekao, sledeće, kada je o pisanju se u tekstu i kaže), koja u samrtnom času nim mehanizmom kako i smrt, odnosno ubi- Branko Cvejić je istakao: „Veliki je do- znam ni sam zašto, ali kada sam počeo pisati, reč, jeste kvatrologija: „Zove se , sebe vidi kao Boga, a što je lepa poetska sli- stvo, postaju predmet manipulacije u funk- gađaj što je HNK Zagreb posle toliko vreme- počeo sam pisati dijalog i dramu. Tako drame treba da radi Vito Taufer.“ ka kojom pisac pravi taj prelaz ka zaumnoj ciji očuvanja sopstvenog položaja i mesta na na zaigrao u beogradskom Narodnom pozo- i danas nastaju.“ T. Nježić

LUDUS 204 22 EKS-JU SCENA UVEK AKTUELAN ČEHOV I MALOGRAÐANI KOJI GURAJU U PROPAST

maturg Željka Udovičić Pleština, za „T- pomaka možda i nema i ne može biti sve Pozorište, kao rendgen, treba da obelodani šta je u unutrašnjosti čoveka, a portal“, dodaje da je Gorki u sukobu dva do onog trenutka dok se ne sakupi hra- sveta i dva svetonazora koje prikazuje brost i ne založi za odbranu ličnih i jav- gledaoca čak i da uplaši, kaže Andrej Žoldak, reditelj Ivanova u CNP-u u budućnost osigurao samo onima koji su nih interesa“, ocenjuje novu „Gavelinu“ odlučni, jaki i imaju snage da se suprot- predstavu kritičarka Nina Ožegović za Podgorici, dok Paolo Mađeli, koji se bavio Malograđanima u zagrebačkom stave i zakorače u novo doba, „dok su svi „T-portal“. drugi – a to smo svi mi, većina – osuđeni O „malograđanštini“ piše i Eden fon teatru „Gavela“, napominje da današnje društvo ima još manje vrednosti da životarimo u svojim malim uskim i te- Horvat – Večni malograđanin je veselo- snim malograđanskim egzistencijama“. gorka priča o lakomislenom i zgodnom nego ranija, pre svega zato što je gotovo sasvim odustalo i od debate i od raz- „Premda se predstava direktno ne mladiću koji putuje Starim kontinen- osvrće na aktuelnu situaciju u Hrvat- tom kako bi našao damu pokroviteljku, mišljanja kako biti bolji skoj, Malograđani su i te kako aktue- a povija se kako duva vetar, tj. u skladu sa svojim interesima, premda je to samo osadašnji deo sezone u Crnoj Go- okvir pripovesti; u središtu je Evropa na ri svakako je obeležila predsta- rubu fašizma a čija je malograđanština Dva Crnogorskog narodnog pozori- gura u propast. šta Ivanov. Prvu Čehovljevu dramu (ne Predstavu Večni mladoženja reži- računajući Platonova) postavio je ukra- rao je grčki reditelj Anestis Azas, a reč jinski a svetski poznat reditelj Andrej je o koprodukciji Zagrebačkog kazališta Žoldak. O svom radu na komadu kaže: mladih, nemačke kuće Šaušpil Štutgart „Režirao sam Čehova u Finskoj, Šved- i Novi teatra iz Varšave. Sve je deo pro- skoj, u Helsinkiju, Upsali, Stokholmu jekta Evropski ansambl, zamišljenog i u Moskvi, tri različita Čehova: Gale- kao platforma za ispitivanje evropskog ba, Višnjik i Ujka Vanju. U tim predsta- identiteta u trenutku kad se društvena vama tema je takođe obični, takozvani klima rapidno menja; čine ga glumci tri mali čovek. U Ivanovu ja sam tu temu navedena ansambla a umetnički direk- sklonio u stranu, pomerio je na perife- tor je Oliver Frljić. riju, jer u ovoj predstavi istražujem šta „Dinamično, vizuelno atraktivno, i kako ljudi govore i šta misle, a prećut- sa sjajnim mladim glumcima koji kori- kuju. Mi govorimo jedno, mislimo dru- ste četiri jezika (…) Pozornicom defilu- go, a radimo treće. To je veoma aktue- ju razni likovi, razočarane demokrate, lan problem u životima mnogih od nas. nacionalisti i fašisti: Horvat je neobično Ovom predstavom pokušavam da po- aktuelan, sve je isto kao danas, i dalje je kažem skrivene impulse, jer me zani- tu isti nacionalizam, ista nacionalna rima šta se nalazi iza, šta je skriveno iza valstva, u seni velikog brata iz Ameri- rituala uobičajenog i svakodnevnog.“ ke (…) radnici više nisu opasnost (…) Zato je najmračnijeg Čehovljevog lika Predstava završava naglo, kao odse- reditelj poslao u orbitu nitkova poput čena. I tera gledaoca da je sam dovr- Rogozina kod Dostojevskog; Žoldaka ši, postavljajući pitanja: pa, dođavola, zanima čovek iz podzemlja, čovek bez Ivanov u Crnogorskom narodnom pozorištu (foto: CNP) gde su vam novi argumenti za ujedi- kočnica koji izjutra ide u crkvu, a uve- njenu Evropu? Zašto bi uopšte bilo važ- če u javnu kuću ili kockarnicu ili napa- vanja su Čehovljeve Tri sestre; s glum- predstave koja izvanredno funkcioniše lan komad jer su vrlo suptilno ’uhvatili’ nije biti Evropljanin nego Hrvat ili Ne- da nekog na ulici. „Mi s takvim ljudima cima bavi se ne samo sudbinom dram- na svim nivoima – režijski, estetski i kolektivno osećanje našeg doba. Šta se mac? Zar se baš ništa novo nije pojavilo radimo, živimo, a šta se s njima zapra- skih junaka već svih nas, tražeći od- konceptualno“ na 34. Gavelinim večeri- događa kada razgrnemo cinizam našeg u ovih skoro stotinu godina? Osim neko- vo zbiva, šta je u unutrašnjosti čoveka, govore na brojna pitanja postavljena ma, na kojima je za najbolju predstavu doba? Mađeli nam u svojoj vrlo esteti- liko desetina miliona mrtvih, baš ništa e to je veliko pitanje. Upravo pozorište u inicijalnom tekstu. Najpre je izvedbu proglašen „Petrijin venac“ Ateljea 212. ziranoj, zabavnoj, duhovitoj, ciničnoj, novo“, rezimira Snježana Pavić kao rendgen treba to da obelodani, čak izmestio iz Hrvatskog narodnog kaza- Dok Čehov piše Tri sestre, prvih go- a povremeno i rasplesanoj predstavi ni- u „Jutarnjem listu“. i da uplaši gledaoca“, objašnjava ukra- lišta u Zagrebu, koje stoji iza ovog pro- dina 20. veka, u Rusiji se pojavio još je- malo optimistično daje da naslutimo da A. Jakšić jinski stvaralac. jekta, u (mnogo manje) prostorije An- dan pisac, Maksim Gorki, koji je sa svo- Ova izuzetna petočasovna predsta- sambla Lado preko puta HNK-a. Zatim jim Malograđanima i dramom Na dnu va, po oceni i rečima „Politikine“ krije krajem prošle sezone predstavio pr- bio mnogo popularniji od Čehova. Ta- tičarke Ane Tasić, donela je prepoznat- va dva čina tokom kojih je publika mo- da su se od književnosti očekivale ve- ljiv Žoldakov rukopis, uobličen na li- gla da učestvuje, a posle susreta s gle- like istine koje će promeniti stvarnost, niji avangardnog pozorišta 20. veka u daocima nastavlja proces rada uzima- no pitanje je samo da li iznošenje istina pogledu istraživačkog pristupa i goto- jući u obzir njihove reakcije s pomenu- može promeniti stvarnost ili pak ono što vo religioznog odnosa prema teatru i tih otvorenih proba, da bi u oktobru Tri Čehov zagovara – prihvatanje te stvar- glumcima. Reč je o svojevrsnoj dekon- sestre imale premijeru. nosti. Današnje društvo pak, tvrdi Pao- strukciji komada, teatralizovanoj, de- „Reditelj i sjajni glumci prikazali su lo Mađeli koji se bavio Malograđanima patetizovanoj i opojno razmaštanoj ver- nam klasičnog Čehova, samo na druga- u zagrebačkom teatru „Gavela“ (ovaj ziji drame. „Ona u multimedijalnom, čiji, jako prezentan način: nisu nas uživ- tekst ga je zaokupljao i osamdesetih, i snolikom, vizuelno spektakularnom ljavali u prošlost od stotinu i više godi- dvehiljaditih, kada ga je režirao u Cr- obliku traži neočigledna, podsvesna na, nego nas stalno vraćali na ovo danas. nogorskom narodnom pozorištu), ima značenja radnje, esencijalna za razu- Svetlo se ne gasi, publika nikad ne do- još manje vrednosti nego pre, ono je po- mevanje Čehova koji jedinstveno odra- bije priliku da se odvoji od scene. Glum- sve odustalo od debate kako biti bolji. žava dubine, odnosno provalije, ljudske ci komuniciraju s gledaocima, postavlja- „Glumcima sam govorio da smo svi duše (…) jezik je fragmentaran, aline- ju nam pitanja: i mi smo deo drame. Nji- mi, i ja sebe prvog stavljam na čelo te du- aran, češće ima logiku sna, nego logi- hova pitanja naša su pitanja, njih muči ge kolone, da smo svi malograđani. Sva- ku jave. Replike likova učestalo uranja- ono što muči i nas ovde: kako preživeti ko od nas imao je neku utopiju koju ni- ju u preglasnu muziku, puštajući da ih ovu provinciju? Otići ili ostati, i kako se- je realizovao. I mi smo prihvatajući fru- ona savlada, jer je muzika najsnažnije bi oprostiti ostanak? O tome kako ti život stracije koje nam ova društva nude, ne sredstvo izražavanja metafizičkog, koje prolazi mimo tebe a ti nikako da preuz- govorim dakle samo o Hrvatskoj nego o Žoldak postojano koristi.“ meš odgovornost. Šta zbilja želiš? Ko tre- čitavoj Evropi, prihvatali smo činjenicu Širom regiona poznato je (i nagra- ba da napravi prvi korak?“, piše Snježa- da niko od nas u suštini nije imao hra- đivano) specifično shvatanje teatra kao na Pavić za „Jutarnji list“. brosti za ozbiljan prekršaj. Niko od nas mesta komunikacije između pisca, re- Prva potvrda Jelčićevog pregnu- nije revitalizovao bunt. Dakle, svi smo ditelja, glumca i gledaoca Boba Jelčića. ća stigla je ubrzo posle premijere – na- mi malograđani“, kaže Mađeli u inter- Polazišna tačka njegovog novog istraži- građen je za najbolju režiju „višeslojne vjuu za zagrebački „Telegram“, a dra- Jugoslav Vlahović

23 LUDUS 204 CRTAČKI TEATAR APSURDA LUDUS Pozorišne novine JUGOSLAVA VLAHOVIĆA YU ISSN 0354-3137 COBISS.SR-ID 54398983 Copyright@1992 Udruženje dramskih umetnika Srbije UDUS IN FABULA je zbirka po- Mladi Vlahović već kao student Prvi broj objavljen 5. novembra 1992 zorišnih karikatura-ilustracija Akademije primenjenih umetno- LJugoslava Vlahovića od kojih je sti u teatru je intenzivno boravio, Tiraž: 1100 primeraka polovina objavljena u Ludusu, pozo- pre svega u Ateljeu 212 učestvuju- rišnim novinama koje od 1992. izda- ći u popularnom mjuziklu Kosa od Izdaje je Udruženje dramskih umetnika Sr- 1969. do 1973, a imao je i malu ulo- Udruženje dramskih umetnika Srbije bije. Poput pozorišne predstave od tri gu u viktorijanskoj drami Rano ju- 11158 Beograd, Studentski trg 13/VI čina sadrži tri grupe radova. Dvade- tro Edvarda Bonda u režiji Arse Jo- set četiri naslovne strane – osim pr- vanovića. Ova predstava je, po Vla- Telefoni: +381 (0) 11/2631-522, ve iz 1995. u vreme Feliksa Pašića hovićevim rečima, za njega bila 2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873 na mestu glavnog urednika, ostale su značajna jer je, za razliku od ša- www.udus.org.rs, www.ludus-online.rs objavljene u periodu 2008–2018. ka- rene Kose, vizuelno bila grafička, e-mail: [email protected] da je čast da taj posao obavlja imala crno-bela, na beloj sceni igrali su moja malenkost. Uglavnom na celoj glumci-ministri u crnim odelima Matični broj: 07067283 strani, nekoliko u kombinaciji s ak- i obrnuto, beli na crnoj sceni, sa- PIB 100040788 tuelnim fotografijama. Još toliko ilu- mo povremeno akcentovanoj crve- stracija uradio je uz tekstove na unu- nim horor detaljima otkinutih udo- Tekući račun: trašnjim stranama i prema temama, va. To ga je inspirisalo da i svo- 200-2711270101033-28 tekstovima iz određenih brojeva, me- je likove crta na crnoj podlozi mi- (Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd) seci, godina… A treća grupa je od mo tadašnje prakse i rano oformi radova nedavno nacrtanih, za ovu svoj prepoznatljiv grafički poenti- Predsednik priliku, tj. za knjigu. Kuda će ih put listički stil. Po diplomiranju 1974. Vojislav Brajović dalje odvesti, videćemo. Ukupno pre- s bibliofilskom knjigom karikatu- ko stotinu. Uzbudljivi „crtački tea- ra Veni, vidi, vic, na predlog Mla- Glavni i odgovorni urednik tar apsurda“ ovako sakupljen dobi- dena Vujovića iz uprave „Dado- Tatjana Nježić ja i poseban smisao jer se realizuje va“ u tom omladinskom pozorištu u godini značajnog jubileja, 100 go- priredio je jednu od svojih prvih Redakcija dina od udruživanja dramskih umet- izložbi. Aleksandra Jakšić, nika ovih prostora. Na sceni Teatra u podrumu Jelena Kajgo, Rečit je crtež Jugoslava Vlahovića. Ateljea 212 Jugoslav je sa svojom, dr Jelena Kovačević, U svoj svojoj umetničkoj autonomno- inače prvom jugoslovenskom au- dr Ivan Medenica, sti, vrednost se podrazumeva, odiše torskom akustičarskom grupom, Aleksandar Milosavljević, privrženošću scenskom duhu i odano- osnovanom 1968, Porodična manu- Olivera Milošević, sti pozorišnom dahu. Isijava iz njego- faktura crnog hleba, koja je izvodi- Vukica Strugar vih radova podrška teatarskom živo- la balade Maje de Rado, njegove se- tu i biću koje je odraz i ogledalo vre- stre od tetke, priredio preko 20 kon- Lektura mena, društvenih (ne)prilika i isto- cerata-predstava. Aleksandra Jakšić vremeno njihov (ne)mogući korek- Interesantno je još da je u istom tiv. Odjekuje, kao Munkov Krik, bli- prostoru 1970. učestvovao u prvom Sekretar redakcije skost s bićem pozorišta, sa činjenicom nastupu, zapravo performansu ču- Radmila Sandić da je ono, kako to kaže F. G. Lorka, je- venog američkog reditelja Boba dan od „najizražajnijih i najkorisnijih Vilsona, koji je od Jovana Ćirilova Tekstove i fotografije slati na: instrumenata za duhovno uzdizanje zatražio „glumca“ u crnom, da sve [email protected] jedne zemlje i barometar koji određuje vreme, tokom dva sata, sedi nepo- [email protected] njenu veličinu ili njenu klonulost“ jer mičan na sceni pokriven crnim ve- „dobro pozorište može u roku od samo lom. Izdržao je to „bez reči“. Dizajn LUDUSA nekoliko godina da promeni senzibi- Vlahovićeva performans grupa Đorđe Ristić litet naroda“. Zrači svojevrsna toplina Ekipa A3 (Ekipa za akciju i ano- spram svih onih i svega onog što po- nimnu atrakciju) bila je deo Bite- Redizajn LUDUSA zorište stvara. Na svoj način nežno, a fa 1973 (neprevaziđeni Apsolutni AXIS studio tako snažno u isti mah. Kao led ispod Jugoslav Vlahović hepening sa više od 5.000 gleda- koga gori vatra, crteži Jugoslava Vla- laca), a njihova ulična akcija Dej- Priprema i štampa hovića, u posebnom maniru smireno a stvo pozorišnog kostima bila je ta- JP SLUŽBENI GLASNIK bezuslovno i bespogovorno, fokusiraju knem: ’Mama, kuca, av-av!’ Cela sa- Jugoslava Vlahovića. No, u sva- kođe podržana od Ateljea 212. Glas BEOGRAD, Lazarevački drum 13-15 i tren i večnost prelamajući ih u jed- la se smejala.“ kom slučaju, pošto je kročio kroz Zorana Radmilovića bio je deo ori- nom prizoru. I u onom odblesku pri- Trebalo bi i vremena i prosto- svet stvaralaštva bivao je vezan i ginalnog audio-vizuelnog hepe- kazanog motiva u kome se sažimaju ra da se iscrtaju makar obrisi onog za svet teatra. Na razne načine, i s ninga-predavanja Crni reflek- i tajna i odjek poruke, i same za se- što čini radnu biografiju i bogat opus raznih strana. tor (SKC, 1972) u totalnom mra- be i za nas. ku, a fotografije svedoče o prisu- U svom ukupnom, bogatom opu- stvu brojnih umetnika, pa i Mari- su, pa i u onom delu koji je posvećen ne Abramović. temama vezanim za teatar nije od- Jugoslav je 1994. uradio neobičnu, stupio od za njega svojstvenog, pre- duhovitu scenografiju za komediju Ilj- poznatljivog poentilističkog stila. Ra- fa i Petrova Zlatno tele na velikoj sceni dovi Jugoslava Vlahovića neretko bi- Narodnog pozorišta u Beogradu. vaju okarakterisani kao višeznačne, Autor je i nekoliko plakata za duhovitošću prožete čarolije. A o du- pozorišne predstave: Lekcija Ežena Izdavanje ovog broja hovitom tonu koji ih prožima najza- Joneska u režiji Ivane Vujić (DKSG, Ludusa pomoglo je nimljivije svedoče njegove reči, u jed- 1980), Mravlji metež Aleksandra nom tekstu u Politici iz 2011. godine: Popovića (A212, 1989), nova Kosa MINISTARSTVO „Moja duhovitost je prvi put došla do (SC, 1994), kao i naslovne strane KULTURE izražaja sa dve godine. Roditelji me o jugoslovenskoj sceni za nemački I INFORMISANJA poveli u bioskop (nisu imali kome da pozorišni časopis Die Deu- REPUBLIKE me ostave), ja video na najavi filma tsche Buhne (1989). SRBIJE poznatog MGM lava kako riče, i vi- Tatjana Nježić Jugoslav Vlahović

LUDUS 204 24