Predrag Ejdus, Dobitnik „Dobri~Inog Prstena“

POZORI[NE NOVINE BROJ 148 DECEMBAR 2008. GODINA XVI CENA 100 DINARA

Intervju: Predrag Ejdus, dobitnik „Dobri~inog prstena“

Intervju: Jasna \uri~i} Reprint „Ludus“ - Intervju: Slobodan Seleni}

Tema broja: Muke s repertoarom i/ili prezaposlenost glumaca „Turneja“ kao predstava i film „Kandid ili optimizam“ - Zalogaj iluzije sa ukusom smisla Pozori{ni `ivot na scenama Srbije EX YU scena Pozori{te i mediji

Potpuni nesporazum. tuma~i, da ga analizuje i da sintetizuje Na drugoj strani pri~e o medijima svoj nalaz. Dejstvo njegovog iskaza je OGLEDALO OGLEDALA stoje profesionalni gledaoci. Oni koji o odloèno, o njemu se mora razmi{ljati. svom doìvljaju ili utisku imaju svedo~iti Bez obzira da li je kritika glupava, po - re~ima, posredovati, modelovati onaj deo vr{na, neznala~ka, nesenzibilna, optere - javnog mnjenja koga se ti~e ne{to vi{e od }ena zlobom, ona proizvodi efekat koji Piše Gor÷in Stojanovi¯ puke informacije da se u nekoj vi{e ili dopunjuje pozori{no delo kod onih koji manje zamra~enoj sali ili otvorenom pro - uop{te ~itaju kritike. (Pouzdanog podat - ka nema: ima li vi{e gledalaca pozori{ta ta god se mislilo, govorilo, pisalo o me|utim, verovati i u ono {to je pozori{tu storu, svejedno, izvodi neko pozori{no delo. Beslovesni foto-reporter, ba{ kao i ili ~italaca pozori{nih kritika.) Intelek - tome za{to ~ovek ima potrebu za imanentno, a to je dejstvo na ~ulno- nedostanog obrazovanja; re~ je, vi{e od novinar koji ne mora svoje mi{ljenje tualno bez ~ulnog, tako, jednako je [teatrom, uvek se sve svodi(lo) na intelektualnu aparaturu gledaoca, na navedenog, o nerazumevanju su{tine isprazno kao i u obrnutom slu~aju. iskazivati, posreduju informaciju. Oni je, isto: da sazna, proveri, emocionalno doì - njegovu emocionalnu inteligenciju, na onog (u) {ta se gleda, re~ je o svesti obli - dabome, oblikuju u skladu sa svojim Teatar je, mo`da, ogledalo sveta, mo - vi ne{to o sebi. Otud apsolutna antropo- potrebu da iskustvo svog doìvljaja kovanoj „medijskim akcijama”, spoljnom znanjem o teatru, ali oni mogu ostati na `da svet sam. Ni Bard nije uvek bio si- centri~nost teatra, otud nemogu}nost podeli sa drugima. Uostalom, u pozori{te atraktivno{}u, ustrojstvom sveta kao razini ~ulnog. Kriti~ar, prikaziva~, onaj guran. Kako god bilo, mediji su ogledalo dokidanja ~ovekovog pristustva na sceni se odlazi da bi se dvostruko bilo sa „dru{tva spektakla”. Re~ je o svesti koji delo preporu~uje, me|utim, ima vi- teatra, onda kada odlu~e da zrcale njego- – ~ak i kad ga tamo nema; otud, uosta - drugima: drugima u gledali{tu, drugima oblikovanoj reklamama, kompjuterskim soku odgovornost: on mora biti konge - vu sliku. Ogledalo ogledala ili samo ram lom, demijur{ka pozicija reditelja, otud na sceni. Sa prvom grupom, u sre}nim igrama, video-klipovima sa mobilnih nijalan delu, mora mu se izloìti, mora za praznu sliku, oni su u paradoksalnoj poziciji istodobne izli{nosti i neophod - dramsko pisanje kao predlaganje sveta, trenucima, stvara se toplo zajedni{tvo telefona, geg-istinama sa r|ave televizije. ga razumeti, a ne samo voleti. O delu mo- nosti. U tom i takvom dvojstvu, valja im otud, ne na kraju, prvosve{teni~ka pozi - zadovoljstva u predstavi. U sadejstvu sa Re~ je o savremenoj svesti, dakle. ra govoriti iz dela. Za tako ne{to potrebno cija glumca, tog medijuma kroz kojeg sa - drugom grupom, onom na sceni, oblikuje U sudaru sa drevnim istinama tea- se batrgati sa vi{kom bi}a sa scene: ve li - mu je znanje, svakako. Ljubav prema ~ina teatra, naime, po~iva u njegovoj ne - znajemo svetove {to nam ih oblikuje de- se kolektivna radost igre. Ni fudbal na tra, takva svest proizvodi otpor, nerazu- pozori{tu imala bi se podrazumevati. No, svodivosti; svo|enje, pak, osnovni je za- mijurg. praznom stadionu nije isti kao na mevanje, odbacivanje. Akcija su obnaè - vi{e od svega, potreban mu je senzibilitet. Ako, dakle, ~ovek ima potrebu za punom. U praznoj sali – nema predstave. datak svakog medija: novinara re~i, ne grudi, ne emocionalne istine. Otuda se I dok novinari posreduju informaciju, on, elektronskog oka kamere, fajla iskaza- odlaskom u pozori{te, ona mu je, su{tin- Potreban je najmanje jedan gledalac. Pa, i ne moè razumeti u ~emu je greh ako obruàn znanjem i osetljivo{}u, posre - nog u bitovima i bajtovima. Bolan para- ski, neposredovana: mediji i sva prate}a makar to bio i reditelj. uperite objektiv i otpustite obara~ foto- duje misao o informaciji. Teìna i deli - doks: u susretu pozori{ta i medija, svi poputnina, sve to dolazi onda kada potre - [ta, ako je tako, imaju ~initi mediji, aprata: bez posredstva – bez medija – katnost njegove pozicije dodatno je kom - dobijaju i svi gube pone{to. ba postoji, kada je prepoznata. Mediji, {ta, zapravo, pozori{te ima za ponuditi? nema pravog interesa. Da bi ~ovek ra - plikovana ~injenicom da je, ~ak i kad je Osim gledaoca: on je uvek na dobit - tako, nisu i medijumi za posredni{tvo Idemo izokola, i na o~iglednom pri- zumeo, a ne samo voleo pozori{nu igru, r|avo, ~ak i nehoti~no, pozori{no delo ku, ponekad dvostrukom. izme|u bi}a teatra i gledaoca; to je, rekoh meru. Kada je Mirjana Karanovi} preki- mora o njoj ne{to znati. Svet slika, pak, svet za sebe. Sliku tog sveta, njegov opis Za teatar je potrebno biti talentovan. li, glumac. On sam jeste pozori{te, on je i nula premijeru „Fedrine ljubavi” zbog dopu{ta mogu}nost „svi|anja” bez razu - ponudi}e medijski delatnici. Od kriti~ara Ba{ kao i za govor medij, i reprezent, i sama reprezentacija. neovla{tenog fotografisanja scene sa mevanja. ûlno bez intelektualnog. se, imao on ili ne takvih mo}i, traì da ga o njemu. Simulakruma ima svuda, osim na toj obnaènim gornjim delom torza, u svoju da{~anoj istini zvanoj pozornica. I zato je je odbranu neki foto-reporter izjavio ka - medijski govor o teatru ne{to drugo. ko je to njegov posao: „da vreba i da dej - Pozori{te, naime, govori sobom sa- stvuje kad po~ne akcija”. Taj nedo tu pav - BITI ILI NE BITI SAMOSTALNI UMETNIK mim. Ono, bilo r|avo ili veli~anstveno, ni iskaz nije posledica (samo) li~nog i sâmo vr{i sopstvenu propagandu. To se pozori{nog nevaspitanja, odusustvo pro - moè zvati i mund-reklamom. Moè se, fesionalnog i eti~kog standarda i dokaz problem. U trenutku dok ovo pi{em ima - PITANJE JE SAD mo samo obe}anja da }e do sastanka do}i, ali se ne zna kada. Kao posledicu toga, KOO svake AKTIVNOSTI SDUS-a Ljiljana Ðuri¯ godine vodi manje ili vi{e uspe{ne pre - govore sa Sekretarijatom za kulturu gra- tupanjem na snagu novog zakona o ne}e da shvate. Ministarstvo kulture je da Beograda, koji po zakonu moè ali ne doprinosima za PIO i zdravstveno pre godinu i po dana prihvatilo inici- mora da upla}uje doprinose i moljaka ih Petar Gruji÷i¯ Sosiguranje septembra 2005, samo - jativu KOO za izmenu zakona u ta~kama da nas iz statusa sprema~ice unaprede u stalni umetnici su i zvani~no ozakonjeni koje se odnose na samostalne umetnike i status daktilografa. Kao {to je poznato, avez dramskih umetnika Srbije hovog drugorazrednog poloàja u odnosu kao gra|ani drugog reda. Naime, poslo - na tom se stalo. Zahtev je u maju pro{le stalno slu{amo istu pri~u – nema para. (SDUS) je u minulom periodu imao na ostale ~lanove Udruènja. Do sada je davac pla}a doprinose svim zapo sle nima, godine prosle|en Ministarstvu finansija, Grad pla}a umetnicima doprinose u Spune ruke posla, a ovom prilikom grad Beograd uplatio, a SDUS prosledio nezaposlenima starijim od 26 godina i ali odgovor nikada nije stigao. visini minimalne osnovice, ali ako je neki navodimo samo neke od najva`nijih filijalama Poreske uprave, doprinose za penzionerima angaòvanim po Trenutno poku{avamo da animira - samostalni umetnik za godinu dana za- aktivnosti. Sa Fondom Philip i Madlena prva tri kvartala 2008, po najniòj osno - autorskim ugovorima, ali ne i samostal - mo sada{njeg ministra kulture i sa- radio vi{e od 180 000, dakle mese~no oko Zepter potpisan je Ugovor o sponzorstvu vici osiguranja za oko 160 samostalnih nim umetnicima. U trenutku kada neko da{njeg gradskog sekretara za kul turu, 15 000 dinara, poreska uprava mora da Nagrade za ìvotno delo Dobri~nin dramskih umetnika u Beogradu. Tako|e, posle godina priprema i potro{ene znatne da podrè inicijativu umetnika. Od juna povede ra~una da mu ne bude mnogo, i prsten za 2008. godinu. @iri u sastavu predstavnici KOO su imali sastanak sume novca, uspe da upi{e bilo koju od meseca idu na{a nastojanja da bar da deo zara|enih sredstava Ksenija Jovanovi}, predsednik, Boris 24.11.2008. sa zamenikom gradskog se- umetni~kih akademija, dobrovoljno je onima koji se pitaju, objasnimo u ~emu je podeli sa svojim sugra|anima. Isakovi}, Biljana Maksi}, Fe|a Stoja - kretara za kulturu, u vezi sa pla}anjem pristao da bude gra|anin drugoga reda. novi}, Jug Radivojevi}, Svetozar Rapaji}, doprinosa po kona~nom obra~unu za Jer, u Srbiji ne postoji nijedna filmska dr Ra{ko V. Jovanovi} i po~asni ~lan dr 2007. g. do prose~ne zarade za samostal - Broj:1374/1 ku}a da zaposli filmskog reditelja, ni- 26.11.2008. g. Ivana Simeonovi}-]eli} jednoglasno je, ne umetnike koji su ostvarili tu zaradu. O jedna ustanova koja bi zaposlila vajara, na sastanku odrànom 20.11.2008, odlu- rezultatima ovih i svih budu}ih sasta - nijedna agencija koja bi u stalni radni Savez dramskih umetnika Srbije ~io da dobitnik Dobri~inog prstena bude naka od ìvotne va`nosti za sve samo - odnos primila umetni~kog fotografa, i da raspisuje Predrag Ejdus, kome }e Nagrada biti stalce, ~lanovi i javnost }e biti blagovre - ne nabrajamo dalje ~itav niz umetni~kih J A V N I P O Z I V – K O N K U R S uru~ena u nedelju, 28.12.2008, na Ve- meno informisani. zanimanja. likoj sceni Narodnog pozori{ta, u 13 sati. Novi Ludus, ~iji drugi broj drìte u [ta uop{te misle na{i politi~ari i za predlaganje kandidata za dodelu Nagrade za reìju Istog dana, pre dodele Nagrade, bi}e rukama, ponovo je pokrenut u organi - zakonodavci. Njima verovatno nije jasno otvorena postavka izlo`be fotografija zaciji SDUS-a, a potpisan je i Ugovor sa za{to se samostalni umetnici bune i {ta B O J A N S T U P I C A dosada{njih dobitnika Nagrade Dobri~in Ministarstvom kulture o finansiranju oni to zapravo ve} nekoliko godina bez - Nagrada se dodeljuje za najbolju pozori{nu reìju prsten pod nazivom Velikani scene, Ludusa. Prvi broj promovisan je u uspe{no traè. Izgleda da im je potpuno doma}eg i inostranog reditelja ostvarenu na scenama autora Vukice Mika~e. Ateljeu 212, 20.11.2008. nepoznata ~injenica da u Ustavu pi{e da profesionalnih pozori{ta Srbije i za predstavu U Pozori{tu Atelje 212 promovisana U okvuru programa SDUS Reha - su pred zakonom svi jednaki i da svi doma}eg reditelja ostvarenu u ino stranstvu, ukoliko je 11.11.2008. monografija o Bori To- bilitacija pozori{nih umetnika streljanih gra|ani imaju ista prava. Tako imamo gostuje na doma}im scenama. dorovi}u, dobitniku Dobri~inog prstena ili osu|enih za vreme II svetskog rata, dr situaciju da kada za isti posao, umetnici U konkurenciji za Nagradu u~estvuju reìje predstava 2006, autora Dragane Bo{kovi} i Marka Boro Majdanac je dostavio dokumen ta - potpi{u ugovor na istu visinu honorara, koje su premijerno izvedene u periodu od Misira~e, a u toku je izrada monografije ciju za glumce Aleksandra Cvetkovi}a, samostalni umetnik mora od tog hono - 01. aprila 2007. do 31. marta 2009. godine. o Kseniji Jovanovi}, koju prire|uje dr Jovana J. Tani}a i Lazara Jovanovi}a. rara sam sebi da uplati doprinose, a Zoran T. Jovanovi}, teatrolog. Zahtevi za rehabilitaciju su podneti Ok- zaposleni ne. Dakle, on je za isti posao Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta, dramski umetnici, direkcije i selektori pozo - SDUS je objavio i konkurs za pred- ru`nom sudu u Beogradu, ~ime je otpo~et znatno manje, u samom startu, pla}en, r{nih festivala, pozori{ni kriti~ari, redakcije stru~nih i laganje kandidata za gluma~ku nagradu proces o ~ijem toku }emo vas blago vre - jer zakonodavac nije obavezao poslo dav - drugih ~asopisa iz oblasti kulture, kao i umetni~ke Ljubinka Bobi}, sa rokom prijave do meno obave{tavati. ca da uve}a honorar za visinu doprinosa. ustanove, institucije i udruènja. 15.9.2009. Sa Akademijom umetnosti „Bra}a A i za{to bi. Ovako, velikim produ - Predloge sa pisanim obrazloènjem mogu se slati ve} [to se statusa samostalnih umetnika Kari}” potpisan je ugovor o poslovnoj sa- centima ostaje znatno vi{e sredstava, pa od danas, a najkasnije do ti~e, SDUS u okviru Koordinacionog od - radnji za period XI 2008 – X 2009, a ~ak neki od njih, mladim umetnicima, 15. aprila 2009. godine, na adresu: bora umetni~kih udruènja Srbije (KOO), Zoran @ivkovi}, ~lan Predsedni{tva uslovljavaju posao ulaskom u status Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, ulaè velike napore da se njihov postoje}i SDUS-a, u~estvovao je tokom oktobra na samostalnog umetnika. Studentski trg 13/VI, izuzetno nepovoljan poloàj, koliko je savetovanju u Zaje~aru na temu poloàja KOO umetni~kih udruènja godina- ili e-mailom, na adresu: [email protected]. mogu}e ublaì, kako po pitanju uplate profesionalnih pozori{ta ma poku{ava da ukaè na ovu ano ma - SAVEZ DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE doprinosa, tako i po pitanju promene nji- u Srbiji. liju. Na{ utisak je da nadle`ni namerno

LUDUS 148Lu 2 Festivali GDE SMO NAKON SVIH RATOVA

Svih sedam predstava izvedenih na 13. ostavio poslednji rat. Dve beogradske predstave, Barbelo, o psima i deci Biljane jugoslovenskom pozori{nom festivalu u Srbljanovi} iz Jugoslovenskog dramskog pozori{ta i Nevinost Dee Loer Ateljea Uìcu, podnaslova „Festival bez prevoda”, s 212, obe u reìji Dejana Mija~a, na tako|e veoma bolan na~in govore o za - jedne strane govore o onome {to ~ini na{e jedni~koj savremenosti, o intimnim i so- ìvote, svakodnevicu, a s druge one su u cijalnim neurozama, o danu posle svih na{ih ratova i tranzicija, o vremenu u me|usobnom dijalogu kojem nemamo mnogo razloga da budemo sre}ni, mada bismo to èleli. Pa Gradsko kazali{te Gavela sa [ekspirovim Olivera Miloševi¯ Snom Ivanjske no}i u reìji Aleksandra Popovskog, koja je sa ovog festivala od - nela ~ak 5 nagrada. Predstava koja Iz predstave San ivanjske no}i estival u Uìcu je od osnivanja Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne ma{ta ljubav kao jedino {to nam u ovim tragao za identitetom. Poslednjih Gore. One govore o nama danas, o tome neveselim vremenima preostaje. U njoj je nog pozori{ta, koja je dramatizacija vrhunsko pozori{no stvaral{tvo. Da li Fnekoliko godina ustaljen je kon - gde smo nakon svih ratova. Moderan neodoljiv u ulozi Puka legendarni Pero istoimenog romana Milutina Uskoko- treba re}i da su sve predstave igrane na cept koji nije pretenciozan i nije pre trpan senzibilitet i odnos prema onome {to sada Kvrgi}. vi}a, u reìji Aleksandra – Sa{e Luka~a, kartu vi{e? Upravnik uì~kog pozori{ta i idejama, ali je jasan i u dobroj ìvimo su, ~ini se, bili kriterijumi za Sliku nevesele stvarnosti, od koje ne a koja, uz vredan gluma~ki ansambl, direktor festivala Zoran Stamatovi}, na - komunikaciji sa publikom. Festival bez izbor predstava koje su vi|ene u Uìcu. moèmo pobe}i donele su i dve predstave stvarnosti nastoji da udahne i malo gla{ava da su svi gosti dobrodo{li na fe - prevoda je podnaslov koji sada prati Po mi{ljenju selektora, svaki festival slovena~kog reditelja Eduarda Milera. poeti~ne nostalgije. stival i u ovaj teatar. Da ono {to u bespa- mora da postavlja pitanja, mora da Jugoslovenski pozori{ni festival u Uìcu, Jedna je ra|ena u Sarajevu, a druga u Predstave odabrane za 13. jugoslo - rici nedostaje nastoje da nadomeste sr - sa idejom da spoji pozori{ta iz sada sa - uzbudi gledaoca i mora da govori o Podgorici. Prva Samoubica, realizovana venski pozori{ni festival u Uìcu su na da~no{}u i osmehom. Zanimljivo je da je mostalnih dràva koje su bile deo neg- ìvotu i istinama koje ga prate. Ovih strani pozori{ta koje se hrabro suo~ava je po osam decenija starom delu ruskog po jednoj anketi na U~iteljakom fakultetu da{nje Jugoslavije, a u kojima se, u ra- sedam predstava na jedan dobar i za- sa vremenom u kojem je, koje to vreme pisca Nikolaja Erdmana, kojeg je Staljin u Uìcu najpoèljnije zanimanje glumac zli~itim varijetetima, govori istim jezi - nimljiv na~in to rade. Selekcija je takava prognao u Sibir. Glumci Narodnog pozo- tuma~i i kriti~ki posmatra i koje je i da iz ovog nevelikog grada ima oko kom. Trinaesto izdanje ovog festivala je, da su predstave na neki na~in bile u ri{ta iz Sarajeva igrali su ovu aktuelnu spremno da pruì ruku, da le~i i da stotinu studenata koji studiraju neku od uz reditelje iz Slovenije i Makedonije koji me|usobnom dijalogu. Zagreba~ke Me- tranzicijsku pri~u o gubitniku koji ostaje razgovara o svim tabu temama. Ali, osim su radili predstave u Sarajevu, Podgorici tastaze Satiri~nog kazali{ta Kerempuh bez posla i u dru{tvenom bezna|u nudi profesionalnih razloga i prilike da se pozori{nih oblasti. i Zagrebu, bilo jugoslovensko. Ne i nastale su dramatizacijom istoimenog jedino {to mu je preostalo – ìvot. Breh - sretnu regionalna pozori{ta, ovaj festival Visok umetni~ki nivo predstava, jugonostalgi~an, ve} pravi, dobro romana Ive Belanovi}a, koji je ovo delo tova Malogra|anska svadba u Milero - je vaàn i zbog uì~ke publike. Mnogi iz srda~no gostoprimstvo i veliki odziv organizovan regionalni pozori{ni susret. najpre potpisivao pseudonimom, pla{e}i vom i tuma~enju glumaca Crnogorskog Uìca i okoline mesecima ranije kupe publike govori o zna~aju ovog festivala. Savremenost je bila u sredi{tu ovo- se reakcija hrvatske javnosti. Predstava, narodnog pozori{ta iz Podgorice postav- komplete karata, u vreme festivala uzi- Uìce je tako postalo mesto u kojem su godi{njeg festivala. U izboru selektora, u reìji i dramatizaciji Borisa Svrtana, ljena je tako|e kao ogledalo savreme - maju godi{nje odmore i prate ~itav pro- otvoreni prostori za ponovnu saradnju u hrvatskog kriti~ara, Bojana Munjina, kriti~ki promi{lja posledice koje je na nosti. U selekciji je bila i veoma za nim - gram. Uìce je grad koji ima tu vrstu regionu – u umetni~kom izvedeno je sedam predstava, iz Srbije, male ljude iz zagreba~kog predgra|a ljiva predstava Do{ljaci uì~kog Narod - kulturne potrebe, a koja podrazumeva i i ljudskom smislu. SHOWCASE – VA[AR, SAJAM, FESTIVAL, SAMOREKLAMERSTVO ILI NE[TO PETO Mo`da je sazreo trenutak da, mimo Bitefa i bi Srpsko narodno pozori{te moglo da uspostavi saradnju, video i nekoliko doma}ih bitefovskih predstava, uskoro bude odli~nih predstava {vajcarskih teatara. Izdvajam predstave Airport kids (Lola organizovan showcase, prilika da se glas o Arias & Stefan Kaegi), Requiem (Velma) i Artifact Willimama Forsythea (Zürcher va{em pozori{tu pro{iri (teatarskim) svetom, Ballett), ~ijoj premijeri sam imao sre}u srbijanskog teatra da prisustvujem. Za mene je od velikog zna~aja bila i mogu}nost da dobijem potpunu infor- Aleksandar Milosavljevi¯ maciju o delatnostima koje omogu}ava ~lanstvo u IETM-u jer sam uveren da je ko imate ne{to za {ta ste uvereni teatrolozima i kriti~arima, pre svega. Srpskom narodnom pozori{tu, teatru sa da uistinu valja, da vas i va{ rad I Bitef je tokom nekoliko svojih naj- dramskim, operskim i baletskim ansam- Amoè (i treba) na dostojan na~in novijih izdanja uveo praksu organizo - blima, itekako mesto u ovoj organizaciji, da reprezentuje, ako èlite da se ne~im vanja showcase-a, no najpre onih do- te da ~ujem razli~ita razmi{ljanja o fe - nomenima kulturnih razlika koje provo - pohvalite – pokaìte to drugima. A ako ma}ih predstava koje po svojoj estetici Predstava Showcase - Ja ili neko drugi uz to radite u pozori{tu – organizujte pripadaju bitefovskoj provenijenciji. ciraju mogu}nost nesporazuma kao i showcase. Srpsko narodno pozori{te ve} tre}u Haver, Foruma za novi ples Baleta SNP- ferencije IETM-a, ugledne asocijacije na~inima na koje umetnost, posebno po- Showcase je zapravo prilika da u godinu za redom organizuje showcase a, predstavu savremenog plesa. Mimo koja okuplja pozori{ne institucije i zori{na, moè da ih prevazi|e ili makar goste pozovete ljude koji nemaju redovno svoje Drame. Indikativno je da je nakon ovog termina, za posebnu grupu pozo - organizacije sa ciljem da zainteresovani umanji. U isti mah sam iskoristio i pri - priliku da vide produkcije pozori{ta u prvog izdanja ove revije SNP postalo ri{nih ljudi bi}e prikazana i predstava Je izme|u sebe razmenjuju informacije, pre liku da razgovaram s kolegama iz dru- kojem radite, a za koje smatrate da }e ~lanica Evropske teatarske konvencije, li bilo kneève ve~ere po tekstu i u reìji svega one vezane za predstave, nove pro - gih zemalja i promovi{em delatnosti i glas o va{em teatru pro{iriti teatarskim da je posle drugog showcase-a osnovana Vide Ognjenovi}. dukcije, ali i dramske pisce i ostale po- umetni~ki profil Srpskog narodnog po- svetom, i pokaète im svoje najbolje me|unarodna teatarska asocijacija Tek }emo da vidimo kakvi }e biti zori{ne autore. zori{ta. produkcije. U takvu kategoriju pozo - „Kvartet”, ~iji je Srpsko narodno pozo - rezultati ovogodi{njeg showcase SNP-a, Konferencija je organizovana u opu - Rastere}eni obaveze da deluju for - ri{tnika se ubrajaju zna~ajni teatarski ri{te, uz teatre iz Francuske, Ma|arske i no iskustvo sa tu|e, sli~ne inostrane {tenoj ali konstruktivnoj atmosferi, malno, krajnje opu{teni u kontaktima i producenti i menadèri, kriti~ari, teatro- ê{ke, jedan od osniva~a. revije, kada gostima nisu bili ponu|eni teatarski kompleks „Gessnierallee” je na~inu na koji su organizovali ovaj lozi, selektori i direktori internacional- Sada, tokom prvih {est dana de - vrhunski ili najreprezentativniji dometi pretvoren u direkciju manifestacije, u skup, doma}ini su ponudili najbolje od nih festivala, inostrani dramaturzi i cembra, gosti revije Drame SNP-a ima}e tek jednog teatra, ve} svojevrsna nacio - okviru koje je gostima omogu}eno da se svojih teatarskih sadràja i svako od reditelji, ali i urednici stranih pozori{nih priliku da vide dve predstave nastale po nalna „reprezentacija”, sugeri{e da je me|usobno lako i jednostavno pre po - zainteresovanih, bez obzira na to da li ga publikacija i novinari. delima Milene Markovi} – Nahoda Si- mo`da sazreo trenutak da, mimo Bitefa i znaju i upoznaju, te da razgovaraju (i zanima dramsko, muzi~ko ili plesno Kompletno na{e Sterijino pozorje, meona u reìji Tomija Janeì~a i Brod za doma}ih bitefovskih predstava, uskoro druè se) u klupskom ambijentu. Iskus - pozori{te, zaista je mogao da na|e po ta~nije dve festivalske selekcije – ona lutke koju je reìrala Ana Tomovi}, za - bude organizovan showcase srbijanskog nije ~lanice na{e delegacije kada su ne{to za sebe. Pri tom, organizatori go - koja obuhvata najbolje predstave na- tim Godoa na usijanom limenom krovu teatra, razume se zasnovana na pret- {vajcarski teatri u pitanju, Anja Su{a, stima nisu ostavili mnogo vremena za stale po doma}im dramskim delima, kao Branka Dimitrijevi}a, u reìji Nikole Za- hodnoj ozbiljnoj selekciji. Aja Jung i Dalija A}in, ve} su unapred uìvanje u lepotama Ciriha. Osim, na - i one nastale po delima insotranih auto - vi{i}a, êhovljevog Ivanova u postavci Naime, zahvaljuju}i, [vajcarskom znale {ta ih od ponu|enih programa ravno, ako ovi sami nisu uspeli da se ra – ve} godinama je zapravo svoje - Predraga [trpca, Ja ili neko drugi Maje umetni~kom savetu – Pro Helveciji i zanima, ali su i Ljiljani Milanovi} i meni sna|u, {to je bio slu~aj s na{om dele ga - vrsan showcase srbijanskog pozori{ta, Pelevi} i reditelja Kokana Mladenovi}a i, Ministrastvu za kulturu i medije Repu - pomogle da na~inimo izbor. Pokazalo se cijom. prilika da na jednom mestu okupimo napokon, Molijerovog Tartifa, u reìji blike Srbije, kao ~lan delegacije iz Srbije, – odli~an. Slede}i skup IETM-a bi}e organi- najbolje predstave i najja~e snage Du{ana Petrovi}a. Opcionalno }e zainte - od 6. do 9. novembra ove godine boravio Tako sam, osim zna~ajnih razgovora zovan u Bratislavi narednog prole}a, a ovda{njeg teatarskog ìvota, te da ih resovanim gostima biti ponu|eno da vide sam u Cirihu na showcase-u {vajcarskog sa selektorima nekoliko respektabilnih tada }e biti uprili~en i pokaèmo inostranim gostima – i Jezik zidova Gaja Vajzmana i Roni pozori{ta organizovanom povodom Kon - festivala i direktorima pozori{ta s kojima showcase slova~kog teatra.

3 LUDUS 148 Tema broja: muke s repertoarom i/ili prezaposlenost glumaca GDE GOD NA\E[ SLOBODAN TERMIN TU PREDSTAVU POSADI Sti~e se utisak da su glumci najzauzetiji ljudi televiziji ili filmu. Vi{e nisu problem sedmog decembra. Prirodno bi bilo da mo mesecima unapred kad }emo gde samo gluma~ke zvezde, ve} i oni koji tek ako je neka predstava na po~etku mese- gostovati – osim, naravno, ako idemo u u pozori{tu. Kome je zbog toga dobro, a po~inju, ~esto jo{ uvek studenti ili tek ca, bude opet na sredini. Ali, jednostavno, inostranstvo – mi ne znamo kada }e nas diplomirani glumci – Vlada Mili} na pri - mora ovako kako je: gde god na|e{ slobo- koji festival odabrati. Ta~no je da i u kome nije? Da li uop{te ima nekog kome – mer. Ta prezauzetost glumaca ne pravi dan termin, tu predstavu posadi!” Evropi znaju repertoar unapred, ali je samo problem repertoaru ve} i probama Nevena Nikitin, umetni~ki sekretar tako|e i ta~no da je nemogu}e preko no}i jeste? novih predstava. Na primer, za probe Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, 24 promeniti postoje}i sitem. Ali, moram da ponovim, na sre}u mi na koordinaciji se na{e nove predstave Ú pola cene´, an - godine brine o repertoaru. „Sastajemo se odli~no slaèmo.” Sonja ¬iri¯ sambl se jedva skupio zato {to su glumci sredinom meseca. Ranije su na koordi- Dodatni problem je, podse}a Ivan imali snimanja. Meni je lak{e da uskla- naciju repertoara dolazili samo perd- Medenica, {to glumca ne moète imati ni Ilustracije Jugoslav Vlahovi¯ dim sve njihove termine od, recimo, stavnici pozori{ta sa stalnim ansamblom, na probama. „Znam koliko se reditelji Jasne Novakov iz Ateljea 212, ili Nevene pa se onda pojavila Zvezdara, pa Pozo - ve ~e{}e i sve vi{e i zvani~no i ne - estrade. Ose}a se da glumci nemaju volje, zvani~no se govori o repertoarskim èlje da se bave svojim poslom, to je sve Smukama pozori{nih ku}a usled odràvanje, rad sa upola mogu}nosti. prezauzetosti glumaca, odnosno njihovih Naravno da u takvim okolnostima redi- brojnih anga`mana na raznim strana- telji ne mogu iz njih da izvuku maksima. Primerice, gostuju}i nedavno u mum, niti da realizuju svoj koncept. jednoj televizijskoj emisiji, Ivan Medeni- Mnoge predstave propadaju u umetni~ - ca, pozori{ni kriti~ar gotovo nenamerno kom smislu zato {to glumci nisu bili u otvorio je temu: dobrovoljna i svojevoljna stanju da ih iznesu. To je ozbiljan pro- prezauzetost glumaca, odnosno njihovo blem. Zato govorim da je srpsko pozori{te prihvatanje istovremenih projekata i u uslovno pozori{te, da o srpskom pozori{tu pozori{tu, i na filmu, TV i koje gde. Pod- moèmo da govorimo kao o umetnosti staknuta Medeni~inom izjavom, nekoliko samo ako prethodno napravimo konsen- dana kasnije, Neda Arneri} je iskoristila zus da je ta improvizacija umetnost. Ne prisustvo novinara na konferenciji za govorim o plemenitoj umetni~koj impro- {tampu u Beogradskom dramskom pozo - vizaciji koja moè da bude estetska kate- ri{tu organizovanoj povodom najave gorija, govorim o neèljenoj improvizaci- premijere „Mobilni”, da prokomentari{e ji, o iznu|enoj, o improvizaciji koja je prebukiranost glumaca. rezultat ~injenice da se nije temeljno i àle zbog toga. De{ava se i da ozbiljni I, tako je ta pri~a opet pokrenuta. Ovo ozbiljno radilo.” projekti propadnu zbog toga – setite se, je „Ludusov” prilog. Ivan Medenica – koji napominje da na primer, rad na Pirandelu Dejana Mi- „Nije mi jasno za{to se ta ~injenica nije direktno vezan za rad u pozori{tu ja~a u Jugoslovenskom dramskom pozo- skriva, izgleda da je prihva}ena kao ve} o tome saznaje od upravnika pozori{tu.” Dejan Mija~ dèntlmenski odgo- svaka druga svakodnevna pojava”, kaè ri{ta, reditelja, glumaca – kao najo~i - vara da „nije to {teta samo po jednu pred- Ivan Medenica. „Me|utim, to je takva gledniji primer posledica gluma~ke pre - stavu, {teta je za op{te stanje u pozo - anomalija, da mora ne{to da se izmeni! zauzetosti navodi planiranje repertoara: ri{tima. To {to vi zovete prezauzetost Mislim da nema smisla baviti se pozo - „Zna se koliki je pakao upakovati reper- Nikitin iz JDP-a, zato {to glumci mog ri{tance Pu`, pa Radovi} i Buha sa Ve - pozori{ta manje glume na drugim scena- ~ernjom scenom, Madlenianum, pa su se stvara stanje duha koje je antipozori{no. ri{tem dok se taj problem ne re{i. Na na - toare, zaista se divim ljudima koji su Pozori{te zna~i ~inodejstvovanje, pozo- {im teatarskim scenama sve je impro- zaduèni za taj deo posla u pozori{tu! ma. De{ava se da kad u Jugoslovenskom uklju~ili suboti~ko, somborsko pozori{te, dramskom igra jedna predstava, pet dru- ri{te zna~i odricanje, zna~i pristajanje na vizacija, a ako se i desi zna~ajno umet- êsto ni nove predstave nemaju dovoljno Srpsko narodno iz Novog Sada, Crno- gih pozori{ta ne zna {ta da radi tog dana kolektivni umetni~ki ~in, a sve to pred- ni~ko delo to je vi{e eksces nego rezultat termina za izvo|enje, a neke predstave gorsko iz Podgorice, jedno vreme dok je zato {to u tom komadu igraju njihovi kod nas igrala Mira Furlan konsultovali vi|a i odre|ene obaveze: disciplinu, i sistemskog promi{ljanja i planiranja. koje bi po umetni~kim kvalitetima zavre - glumci. Me|utim, sve se to na kraju ne- samodisciplinu i vaspitanje i karakter. Glumci su okupirani poslom na televiziji, |ivale da se duè igraju, umiru na sceni smo se sa Zagrebom, sad vodim ra~una i kako re{i. Recimo, sa sastanka koordi- o sarajevskom repertoaru zato {to kod Svega toga nema, a ima frke, trke i zbr- snimanjem serija, u~estvovanjem u i pre nego {to im biolo{ko vreme istekne nacije repertoara za decembar iza{la ke, ne{to {to bi se u na{em narodu na- raznim programima, i nemaju vremena zato {to nema mogu}nosti da se repertoar nas gostuje Ermin Bravo. Praksa je da sam tako da su mi svi dani pokriveni nam glumci do na{eg sastanka najave zvalo dr` – ne daj. I u toj op{toj zbrci, za bavljenje onim {to im je mati~na formira i odrì.” datume snimanja ili neke vanredne zau - pozori{te, s obzirom da zahteva uslove zetosti. Osim tih termina, moramo da vo - koje sam nabrojao, strada. Ako neko dimo ra~una i o gostovanjima i festivali- odlu~i da u~estvuje u toj trci, on je nema.” Nevena Nikitin pokazuje spisak sposoban za pozori~ni ~in i, naravno, pedesetak glumaca koji igraju u najman- opstruira ga zato {to ne moè da odgovori je po dva pozori{ta. Da li pozori{te u strogim zahtevima teatra. Delatnosti kao kome je glumac zaposlen ima prednost? {to su televizija i film su zbrdozdolisne „Moè se re}i da ima, ali to ni{ta ne oblasti u kojima se mnogo improvizuje. I zna~i, zato {to ako ja ho}u da na primer sad kad neko u|e sa iole programiranim ´Tartif´ igra tog-i-tog datuma zato {to je obavezama u ne{to {to je haos, tu strada Dragan Mi}anovi} glumac JDP-a, to mi red.” Dejan Mija~ ne veruje da bi zakon i ne}e pomo}i zato {to, na primer, tog dana propisi re{ili taj problem. „Zakon ne nije slobodan Boris Isakovi} ili ve} neko moè nikog obavezati na posve}enje koje drugi. Na sre}u, odli~no se slaèmo, pa se zahteva pozori{te. To je posve}enje kao na kraju svakog puta sve dobro zavr{i. kad neko ode u manastir. Ali, ako neko Mali problem je Madlenianum, odnosno ho}e i pozori{te i film i modne revije – to njihova potreba da prave repertoar za onda nije to. Ili jesi, ili nisi posve}en. nekoliko meseci. Nama, i ostalim pozo- Postoji prognoza da }e pozori{te postojati ri{tima je tako ne{to nemogu}e: mi ima - samo za posve}ene ljude, pa i ako nisu profesija. Ne radi se samo o tehni~kom Ana Jeli}, zaduèna za koordinaciju predstavama. Ono {to je najve}a mana mo neuporedivo vi{e predstava od njih, isuvi{e talentovani, i ako nisu zvezde. problemu koji je uzrokovan njihovom repertoara u Beogradskom dramskom na{ih repertoara je {to nemaju nikakvu samim tim imamo i neuporedivo vi{e Zna~i, ne}emo se na predstavama diviti prezauzeto{}u, zna~i nije stvar samo u pozori{tu, ima utisak da je iz godine u koncepciju. Na primer, ´Let iznad ku- glumaca ~ije termine treba uskladiti. Oni njihovim bravurama i gluma~kim krea- tome da glumac ne dolazi na probe, ve} je godinu sve teè i teè napraviti mese~ni kavi~jeg gnezda´ je na repertoaru 15. sebi mogu da dozvole da po nekoliko cijama, ali }emo zato imati pozori{te kao u pitanju njegova koncentracija i koliko repertoar. „Mnogi glumci igraju u neko- decembra, pa opet za dva dana, ili ´De - dana ni{ta ne igraju a mi ne, mi ne znana Bitefu: ne}emo zapamtiti nijednog on radi na ulozi van proba. Javna je liko pozori{ta, plus snimaju na nekoj lirijum tremens´ igra ~etvrtog pa opet glumca, ali predstavu – ho}emo.” tajna da podelu ne moète da oformite do [ta kaù glumci? Kako se brane od generalne probe, da se radi sa po dva-tri ovih optu`bi? glumca, da se ostale uloge markiraju. To „Na par~i}e se reù ne bi li postigli su jezivi uslovi, to je improvizacija. Pred- televiziju, film, i da bi pone{to odradili i u stava Kandid je dobar primer za ovo {to pozori{tu”, kaè Neda Arneri}. „I meni pri~am: tu se vidi da su i veliki glumci se ~ini da u poslednje vreme mnogi zapu{teni, da nemaju daha i snage da odra|uju ulogu, i to nije dobro. Pozori{te iznesu ozbiljan klasi~ni tekst i predstavu je za mene vrhunska od svih dramskih koja je zahtevna i fizi~ki i mentalno. Glumci na sceni su kao neka vrsta harti- umetnosti i traì posve}enje. Ja to mogu je gde se svaki otisak moè primetiti. da kaèm, jer kad radim predstavu, ja Vide se njihovi trikovi, gegovi iz TV radim samo predstavu. Samo tako se po - emisija, serija, vidi se stvarala~ka za - stiè maksimalna posve}enost, i ona pu{tenost na{eg glumi{ta. To nije pitanje mora da se vidi bez obzira na rezultat njihovog potencijala, ve} {ta su oni sa predstave: ~ak i kad nije najbolja, publi- svojim darom i talentom uradili. Retki su ka jasno vidi posve}enost – naravno ako na{i glumci koji rade na sebi, veoma je ima.” brzo se kontaminiraju raznim vidovima Goran Jevti} igra u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, Ateljeu 212, Zvez-

LUDUS 148Lu 4 Tema broja

stalni ansambl, odnosno iako angaùje glumce za svaku predstavu posebno. „Glumcima je uvek pre~e snimanje od KAKO DO REPERTOARA ILI AKO IKAD PRO\E TRANZICIJA rada u pozori{tu bez obzira {to i kod nas igraju za honorar. Zato se de{ava da, pri - Da li je u na{im pozori{tima danas mogu}e prepoznati osnovnu ideju repertoarske politike? likom odre|ivanja glumaca za novu Jedno od osnovnih pitanja koje svakodnevna praksa name}e na{im pozori{tima odnosi se na problem formiranja predstavu, ponekad moramo da odusta- repertoara. Ostavimo sada, makar na ~as, po strani pitanje repertoarske politike. Ono se, naime, ne ti~e samo dobre volje, nemo od onih koji bi najvi{e odgovarali bogatstva ideja, inventivnosti i ume{nosti teatarskih uprava, ve} zadire i u oblast kojom caruje (nepostoje}a ili nedovoljno nekom liku, zna~i, moramo da odusta- jasno definisana) kulturna politika od koje bi se u najmanju ruku moglo/moralo o~ekivati da uti~e na profilisanje, pa i ono nemo od svog principa: najbolja mogu}a podela. Do skora je Boda Ninkovi} bio koje se ti~e repertoarske politike, ovda{njih pozori{ta. najzauzetiji na{ (Zvezdarin) glumac, Pitanje iz prve re~enice ovog teksta odnosi se, me|utim, na problem pravljenja redovnog mese~nog pozori{nog igrao je i dve predstave iste ve~eri, a sad repertoara. Pri tom, valja naglasiti, ovde se najpre misli na one na{e teatre koji u~estvuju u famoznoj mese~noj koordinaciji, su to mlade glumice iz predstave ´Brod dakle na one ~iji glumci igraju u nekoliko srbijanskih pozori{ta, i na teatre u ~ijim predstavama igraju gostuju}i glumci. dara teatru, na Sceni za mlade „Du{ka ljubavi´. Nekad smo ugovorom obavezi- Pogledamo li mese~ne repertoare ve}ine takvih na{ih pozori{ta, moèmo li zaklju~iti kakav pogled na teatar, odnosno na Radovi}a”, u Pozori{tu „Bo{ko Buha” i u vali glumca na igranje odre|enog broja svet, oni poku{avaju da afirmi{u? Da li prose~nom gledaocu, na osnovu uvida u spisak predstava koje }e tokom bilo kog Srpskom narodnom pozori{tu u Novom predstava, ali smo s vremenom odustali meseca u sezoni biti odigrane u nekom od tih teatara, moè da bude uistinu jasno kakav stav na planu estetike ili poetike, Sadu. „Da, ja igram u mnogo pozori{ta. od toga. Ugovor vam ne garantuje da }ete ideologije ili politike „brane” uprave tih pozori{ta? (To pitanje je, dakako, aktuelno i u slu~aju Srpskog narodnog pozori{ta, neku predstavu igrati na primer pet puta Kvalitet mog posla jo{ uvek ne trpi zbog o ~ijem repertoaru se, izme|u ostalih, stara i potpisnik ovih redova.) mese~no zato {to ugovorom ne moète da toga, ali trpim ja privatno, moje okru - Ili }e pre biti ta~no ako kaèmo da je eventualni koncept mogu}e sagledati tek na osnovu uvida u kompletnu uskladite termine svih glumaca u toj ènje, ljudi koji me nemaju i ne vi|aju, repertoarsku politiku svake od ovih ku}a, a da je na mese~noj ravni gledaocu ponu|eno sve i sva{ta: red melodrame, red predstavi. Ugovori su, zna~i, u praksi porodica koja postaje moja publika a ne nepotrebni.” klasike na nov na~in, red radikalnog eksperimenta, red preispitivanja doma}e dramske ba{tine, red klasike na klasi~an deo mene... I ono {to je najopasnije, kao i Boìdar \urovi}, zamenik upravni- na~in, red radiklane komercijale, red doma}e interpretacije „bulevara”... svaka ma{ina, ~ovek je potro{na roba. ka Narodnog pozori{ta, podse}a da su u Tako, naj~e{}e, izgledaju posledice. No, ako se vratimo korak unazad i provirimo kroz od{krinuta vrata iza kojih se Nisam siguran ni za sebe, a ni za druge svetu pozori{ta podeljena na repertoars- jednom mese~no, u nekom od beogradskih pozori{ta, de{avaju sastanci ~iji je cilj koordinacija repertoara zainteresovanih da ovim tempom i pod ovim stresom moè ka i na producentska {to problem o kome teatara, zate}i }emo – pravi rat. I on besni svakog meseca sve è{}e i sve beskompromisnije. Tu se, kao na kakvoj pijaci, dugo da se izdrì i traje pa }e se desiti da pri~amo u osnovi ~ini nepostoje}im. „Kod licitira imenima i slobodnim terminima, odnosno zauze}ima najzna~ajnijih i najpopularnijih doma}ih glumaca, ~ije }e posle desetak uspe{nih, punih godina do|e 15-20 godina grozne patnje. I zbog prisustvo (ili odsustvo) zapravo definisati ponudu najmanje petnaestak pozori{ta, a samim tim i njihov mese~ni repertoarski toga nikoga ne}e biti briga, jer onog profil. trenutka kad ne budemo vi{e mogli da Svako od pozori{ta koje u~estvuje u koordinaciji {alje na sastanak predstavnika koji ima sveti zadatak da se izbori za glumimo koliko sada moèmo, vrlo lako i {to vi{e termina odre|enih glumaca, a samim tim i predstava na vlastitom repertoaru, uprkos potrebama, èljama, brzo }e nas zaboraviti. Ni oko sebe ne - namerama i planovima drugih teatara, ali u saglasnosti sa zauze}ima koja je glumac najavio (naj~e{}e unapred), a vezana }emo imati nikog, jer }emo bliske ljude su za filmska i televizijska snimanja. pogubiti u tih deset godina jurnjave. Ali, Prednost, razume se, imaju pozori{ta na ~ijim platnim spiskovima se nalaze imena traènih glumaca. Ovo pravilo ne ako bi vrsni glumci igrali nekoliko velik- mora uvek da vaì, barem ne u slu~ajevima kada pozori{te u ~ijim predstavama nastupa gostuju}i glumac ima premijeru, ih uloga godi{nje, onda ne bi jurcali da nastup na festivalu ili zna~ajno gostovanje. Tada se o~ekuje da na delu bude pozori{na solidarnost. snimaju koje kakve serije i {ta sve ne, S pojmom solidarnosti, me|utim, nikakve veze nemaju snimanja – filmska i televizijska. Temeljna pretpostavka na bilo bi vi{e zaposlenih, bio bi bolji osnovu koje funkcioni{e ovaj princip prioriteta sadràna je u ~injenici da su nastupi u televizijskoj seriji ili reklamnom spotu, kvalitet rada... No, to je ve} pri~a o odnosno filmu, prilika da glumci poprave svoje nezavidno materijalno stanje, ali i da im na taj na~in sko~i rejting prisutnosti kulturnoj politici, a kulturom se, zar ne, u javnosti, a samim tim i popularnosti. Pozori{tima moè kao uteha da posluì pretpostavka da ova popularnost indirektno bave kao ekscesom pojedinci.” pove}ava broj teatarske publike, no jedino u predstavama u kojima igraju odre|eni glumci. Naravno, oni iz serija, reklama Goran Jevti} kaè i da bi re{enje bili i filmova. ugovori na „dve, tri, pet godina koji bi Tako dolazimo do saznanja da mese~ne repertoarske profile na{ih najznajnijih pozori{ta (a uz to i sve {to podrazumeva obezbedili umetnicima i posao i pristojan definisanje tih profila na mese~nom planu) zapravo formira ume{nost, upornost, ja~ina argumentacije, strpljenje i volja ìvot. Niko od nas nema iluziju boga - u~esnika redovnih mese~nih koordinacija. Naravno, uvek ra~unaju}i na objektivno procenjivu pozicioniranost pozori{ta koje }enja, glumac bi sve dao da igra, ali ako ti u~esnici reprezentuju. Otuda valja bukvalno razumeti konstataciju da su u~esnici (ta~nije: u~esnice) koordinacije, s jedne bi nekako moglo da se, usput, i ìvi.” I strane, heroji najzna~ajnijeg dela ovda{njeg teatarskog ìvota, ba{ kao {to su i istinski mu~enici na{e pozori{ne stvarnosti drugi na{i sagovornici (osim Dejana koja im je nepravedno dodelila mnogo ve}u odgovornost od one koju treba da snose. Mija~a) u tom o~ekivanom zakonu vide I tako, re~ po re~, opet do|osmo do osnovnog i ve} pomenutog problema koji smo na po~etku teksta poku{ali da mogu}e re{enje. Ivan Medenica u zakonu zaobi|emo: do nepostoje}e ili barem nedovoljno jasno definisane kulturne politike. Ona bi morala da odredi prioritete, vidi – prvi korak. „Zakon bi omogu}io precizno pozicionira pojedina pozori{ta u kontekstu teatarskog, ili {ire gledano kulturnog ìvota odre|ene sredine (dràve, anga`man po ugovoru, pa i glumcima koji ho}e da rade u pozori{tu bolju platu regiona, op{tine, grada...), a tako bi uticala na profilisanje njihove repertoarske politike. Indirektno, jasna kulturna politika nego sad, a upravi ovla{}enja kojima bi bi pomogla i da napokon bude na~injena polarizacija izme|u komercijalnih i umetni~kih pozori{ta (naravno, ovde se misli glumce obavezali da dolaze na probe, i na grubu podelu koja u obzir uzima ciljeve i misije pozori{ta, te nihove pozicije u kulturnoj javnosti, ali i na trì{tu). na ispunjavanje ostalih obaveza. A U isti mah, ta polarizacija bi pomogla i glumcima da se opredele, doprinela bi formiranju filmskih, televizijskih i glumci koje to ne interesuje }e tezgariti, pozori{nih zvezda, omogu}uju}i i njihovo prirodno povremeno „preli vanje” do}i }e do razdvojenosti: neko }e raditi za iz jedne u drugu ili tre}u grupu. Ali se to ne bi de{avalo stihijski, kao {to je novac i za javnu slavu estradnog tipa, a danas slu~aj, ve} na osnovu pre t hodno na ~injenih (repertoarskih) pla nova drugi }e se posve}ivati, za solidnu na - i s jasno postavljenim ciljevima samog pozori{ta. Znalo bi se, naime, koja doknadu, istina ni pribli`nu toliku ko - filmska ili televizijska zvezda u~estvuje u odre|enom teatarskom projektu, liku imaju glumci van anga`mana, ali }e koji su njeni termini zauze}a na snimanjima, a koliko dugo ona moè da zato biti posve}eni svojoj umetnosti. „pripada” pozori{tu, participira u procesu proba i, docnije, „eksploataciji” Ovako, bez te diferencijacije, estrada ula- predstave. Nema sumnje da bi pozori{ni nastup takve zvezde pomogao zi u pozori{te preko glumaca, i to za na{e teatru, da bi imao blagotvoran uticaj ne samo na prodaju predstave nego i pare, jer od na{eg poreza se stvaraju popularizaciju pozori{ta. To, me|utim, ne zna~i da bi ovakve gluma~ke budètska pozori{ta. Mislim da nigde u zve zde isklju~ivo bile osu|ene na u~e{}e u estradnim pozo ri{nim svetu ne postoji da pozori{ni glumac projektima. No, to nas sada dovodi do terena na kojem treba napraviti tezgari. Glumac u Nema~koj ima problem filigranski preciznu distinskciju izme|u estradnog i komerci jalnog teatra, ako ho}e da igra u drugom pozori{tu! pri ~emu ova druga ka tegorija ne mora obavezno da bude li{ena ozbiljnih umetni~kih ambicija. Ukratko, zakon, taj prvi korak, neopho- dan je. Neka pozori{ta bi trebalo privati- No, o svemu tome }e tek biti govora drugi put, kada bude definisana zovati kako bi se oslobodio budèt za kul turna politika, njeni strate{ki ciljevi, sredstva kojima }e oni biti pozori{ta koja treba da finansira dràva. ostvarivani. Dakle, jednog dana kada pro|e tran zicija. Ako ikada pro|e. Ali, taj vru} krompir ovde niko ne èli da preuzme. Kada je Mla|an Dinki} raspu - Aleksandar Milosavljevi} stio banke, otpu{teni radnici su demon- strirali gradom i, to je bilo pa pro{lo. Ali, da su najdugove~nije one predstave koje nisu krivi {to idu s posla na posao. Mogu zatrpani predstavama i serijama, pa ne ako bi se otpustili glumci koji imaju po- nas toga nema, pa zato, kada se pravi su ura|ene sa ansamblom na{e Drame. A oni da budu nezaja`ljivi za novcem, ali poloè sve ispite. Zato kaèm da je ovaj pularnost, njihovo otpu{tanje bi na~inilo repertoar, umesto da se pravi po potreba- dugove~nost predstave dokazuje njen im vi to omogu}avate. Ako nekog treba problem dostigao metastazu i dok se ne veliku politi~ku {tetu onom politi~aru ma ku}e, pravi se po potrebama glu- koji bi imao tu vrstu hrabrosti da napravi maca. Me|utim, mislim da je pogre{no kvalitet – da nije tako, ona ne bi trajala. kriviti, onda su to uprave ko je ne ~uvaju re{i, srpsko pozori{te je za mene uslovno reda. To je, dakle, politi~ko pitanje. okriviti glumce za to, oni zasigurno nisu Jedini pozitivan momenat u ovom proble- interes pozori{ta ve} interes pojedinca.” pozori{te.” O~igledno, nije postojala politi~ka volja krivi. Dok sam bio direktor Drame Naro- mu je {to }e se doneti zakon, pa tako vi{e I Ivan Medenica tako|e nagla{ava da S druge strane ove pri~e su naravno da se napravi red na zakonskom nivou, dnog pozori{ta, pratila me je anatema ne}e mo}i da se desi da u desetak pozo- „nije ovo osuda gluma~kog esnafa, ve} glumci sa svojim dilemama, mukama, {to verovatno ne bi bilo dovoljno, ali je javnosti zato {to sam radio predstave ri{ta igra samo tridesetak glumaca a da ukazivanje na ne{to {to iznutra ugroàva planovima, potrebama... O tome drugom neophodno za postavljanje osnove.” isklju~ivo sa ansamblom Narodnog pozo - zato ostalima pro|e karijera a da nisu esnaf, a one ljude koji se ~asno bave tom prilikom. No, nema sumnje da sve skupa, Pozori{te o kome se od njegovog osni- ri{ta. Ako mi je bio potreban neki glumac dobili priliku da odigraju ozbiljnu ulogu.” profesija stavlja u nezahvalnu poziciju. izme|u ostalog, tako jako asocira na vanja, pre 25 sezona, pri~a kao o prete~i za neku predstavu, onda sam zahtevao Boìdar \urovi} kaè da je u Operi i Bale- Moji studenti glume su kontaminirani re~enicu Ljubivoja R{umovi}a u kojoj je poslovanja kakvo se o~ekuje od zakona, da bude primljen u anga`man. Tako su u tu bolja situacija nego u Drami zato {to potrebom da rade {ta bilo, da budu tra- citirao svoga oca a koja glasi: „Nije Zvezdara teatar, po re~ima Nenada Br - mom mandatu primljeni Predrag Ejdus, samo jo{ Srpsko narodno pozori{te ima, èni, ~ime dovode u pitanje i svoje studi- nesre}a kad se sudare pravda i nepravda. ki}a, izvr{nog direktora ovog pozori{ta, Olga Odanovi} i Miodrag Krivokapi}. osim dramskog ansambla, i Operu i Balet. ranje. De{ava se da studenti glume gube Mlogo je ve}a nesre}a ose}a problem o kome pri~amo iako nema Statistike Narodnog pozori{ta pokazuju „Hteo bih da naglasim, tvrdim, da glumci godinu zato {to su ve} od druge godine kad se dve pravde sudare.”

5 LUDUS 148 HRONIKA POZORI[NIH DOGA\ANJA, NOVEMBAR 2008. BOGATA TEATARSKA PONUDA, POBUNA NOVINARA, NAGRADE... vjuu za „Blic“, rekao da je gluma za njega stil ìvota: „Bave}i se glumom, u su{tini, otkrivao sam ìvot, a on je, zna - Ana Tasi¯ mo to, velika tajna. Bave}i se umetno{}u i glumom otkrivaju se tajne, iako nikad ada je re~ o premijerama u beo - videli smo novu crnu komediju, savre- do kraja, a najve}a tajna jeste umetnost gradskim pozori{tima, nakon mene tematike, sa elementima fantastike, ìvljenja.” (navod iz lista „Blic“, 22. Kumrtvljenog oktobra, u novembru U pola cene, prema tekstu Stevana novembar) je nadokna|en zastoj. U Jugoslovenskom Koprivice, a u reìji Sta{e Koprivice. A u Ateljeu 212 je promovisana dramskom je prikazan Kandid ili opti- U Zvezdara teatru je bilo dve pre- „Monografija o Bori Todorovi}u” (izdava~ mizam reditelja Aleksandra Popovskog, mijere, vrlo solidna i gledljiva Koza ili ko SDUS), ~ije je objavljivanje deo nagrade prema Volterovom romanu. Prvi deo je Silvija (Edvard Olbi/@anko Tomi}) i za ìvotno delo „Dobri~in prsten”. Bora predstave je bio malo otegnut i neza- Nesvrstana strana muzike, nastavak Todorovi} je ovo priznanje dobio u de - nimljiv, pa je nekima od nas malo falilo Sme{ne strane muzike, projekat Dragana cembru 2006. godine, a monografiju je da pauzu iskoristimo za diskretan beg iz Jovanovi}a, u koji je uklju~en bend „The priredila je Dragana Bo{kovi}. Povodom pozori{ta. Ipak, veliko strpljenje se Nesvrstans“. U Bitef teatru je otvorena nagrade, Bora Todorovi} je tada izjavio: isplatilo, drugi deo je bio mnogo vredniji, sezona, na renoviranoj sceni, sa pred- „Iznenadio sam se i radovao kao dete. intrigantniji, duhovitiji. Reditelj je lik stavom Rozenkranc i Gildenstern su Predstava [uma blista Izuzetna je to nagrada, najvi{e {to jedan Kandida zamislio i ostvario kao neop - mrtvi (Tom Stopard/Jovan Gruji}), koja je glumac moè u karijeri da postigne. I hodno nam otelotvorenje potrage za svet- letos imala uspe{nu premijeru na otvo - dromu, dok ~ekaju da se okon~a zastoj), biv{ih jugoslovenskih republika, a sada nema tog glumca koji se ne iznenadi. Svi lom ta~kom u ìvotu, makar se ona zvala renom prostoru, u predivnom ambijentu izuzetno nam se dopala njena iskrenost, samostalnih dràva, dokazuje paradok- smo u dilemi da l’ je zasluùjemo ili ne. i iluzija: „Bez toga ne postojimo. Ukinuli Vile Stankovi}, kod ôrtanovaca. U Mu - simboli~nost, savremenost, tragikomi~- salnost na{e pro{losti.“ Nisam o~ekivao. ‘Prsten’ je bio {ok; kad smo kategoriju ma{te jer ona u dana- zeju afri~ke umetnosti je igrana predsta- nost, izvanredna preciznost igre. Progla{en je dobitnik Nagrade „Ra{a sam ~uo, pona{ao sam se neprilago|eno i {njem svetu nema upotrebnu vrednost. va Pista za [eherezadu, koja, u prvom I u pozori{tima van prestonice se Plaovi}„, koja se dodeljuje za najbolje mojim godinama i okolnostima datog Ne znamo koliko ko{ta ma{ta i zato ona planu, diskutuje o problemu slobode. Na - nastavilo sa premijerama. U Narodnom gluma~ko ostvarenje na beogradskim momenta. Kada mi je javljeno, bio sam sa nema vrednost. Moja tiha revolucija koju stala je prema tekstu Marije Stojanovi} pozori{tu u Subotici su izvedeni Raz - scenama – Boris Isakovi}, za ulogu nekim ljudima potpuno izvan pozori{nog sam sproveo u ovoj predstavi jeste po- (po motivima romana „Snovi o zabra- bojnici (Fridrih [iler/Nikola Zavi{i}), u Orgona u predstavi Tartif Jugoslovenskog sveta. Po~eo sam da ~a{}avam, da se ku{aj da se ljudi vrate na teren emo- njenom vo}u” Fatime Mernisi), reìrala je komi~no-muzi~koj interpretaciji. U po - dramskog pozori{ta (@. B. P. Molijer radujem... ma, k’o dete. Gledali su me sa tivnosti, a junak Kandid nije budala nego Dara de Luka, a re~ je, za na{e produkci- zori{tu Kostolanji Deò je prikazana nova /Egon Savin). Isakovi} je tim povodom ~u|enjem. Kad sam im objasnio, rekli su: optimista. Optimizam je strast da se veru- jskee uslove, o vrlo hrabrom poduhvatu predstava Andra{a Urbana, Turbo Para- izjavio: „Naravno da sam se obradovao. ‘Pa dobro, u redu, al’ {ta sad...’ Naravno, je da je ne{to dobro iako se zna da nije” producenta Gorana Jevti}a. diso, nastala prema motivima iz Ki{ove Eto, imam nagradu ’Milivoj @ivanovi}’, nisu mogli sasvim razumeti {ta to nama (navod iz „Blica”, 12. novembar). Na beogradskim scenama se, i u no- „Enciklopedije mrtvih”, a u zrenja nin - ’Mi{a @uti}’, sad ’Ra{a Plaovi}’ jo{ mi glumcima zna~i. Ogromna satisfakcija Dan nakon premijere Kandida, u vembru, nastavila praksa brojnih gosto - skom Narodnom pozori{tu „To{a Jova- samo nedostaje ’Zoran Radmilovi}’ pa da za svakog glumca i u umetni~kom i u Narodnom pozori{tu smo prisustvovali vanja. U Ateljeu 212 su odigrane dve novi}„ Kron – (P)Lutaju}e Glumi{te mogu da se podi~im ’svim glumcima’. ìvotnom, ljudskom smislu. To zna~i da prvom izvo|enju spektakla Figarova predstave iz Zagreba. Satiri~ko pozori{te (Boris Senker/Robert Raponja). Dodu{e, imam i njega u ku}i. Dobila ga je je ~ovek za svoj poziv izabrao ne{to {to je ènidba i razvod Slobodana Unkovskog, Kerempuh je prvo nastupilo, sa odli~nom Na vranjanskom festivalu „Borini Jaca (Jasna \uri~i}, supruga B. Isa ko - pravo i da je u tome bio izuzetan. A sastavljenog od paralelnog izvo|enja Bo - predstavom Metastaze (reìja, sceno gra - pozori{ni dani“ do{lo je do pobune novi - vi}a). ’Ra{u’ sam dobio za Orgona u napraviti prave odabire u ìvotu nije mar{eove komedije, Horvatove drame i fija i dramatizacija romana – Boris nara, zbog toga {to im je, po njihovim ’Tartifu’, ulogu kojoj me u prvi mah, nimalo lako.” (navod iz lista „Blic”, 12 arija iz Mocartove opere. Iako nas je na Svrtan). Re~ je o istovremeno komi~noj i navodima, uprava pozori{ta onemogu}ila priznajem, privuklo to {to reìra Egon novembar) po~etku po{teno prepala informacija da prili~no sumornoj predstavi; autori daju da profesionalno i kvalitetno obavljaju Savin. Kasnije me sam lik vukao i za - Tako|e u Ateljeu 212, u gornjem predstava traje tri i po sata, po{to smo se direktnu, nimalo umivenu, anatomiju svoj posao, uskra}uju}i im, izme|u osta - vodio u svoje meandre. On je otvoren, foajeu, 20. novembra je odràna promoci- sasvim odvikli od predstava tako epskih ratova i njihovih posledica, devedesetih log, ulaznice za predstave. Afera sa dobar ~ovek koji zbog tih svojih osobina ja 147. broja „Ludusa”, koji je po~eo da razmera, po zavr{etku smo jedva okon- godina, na prostoru biv{e Jugoslavije. ulaznicama je zatim pokrenula ~itav niz strada. Danas se izgleda vi{e ne sme biti izlazi posle godinu i po dana pauze. Na ~ali svoje iskrene aplauze i uzvike odu - Slede}e ve~eri je prikazan San Ivanjske pitanja u vezi sa radom ovog pozori{ta – dobar, nije dozvoljeno, nije ‘in’„ (navod iz promociji su govorili Ljiljana \uri}, {evljenja glumcima, peva~ima, muzi - no}i reditelja Aleksandra Popovskog o netransparentnosti njegovog rada, ne- lista „Blic“, 19. novembar). Tanja Njeì} i Aleksandar Milosaljevi}. ~arima, reditelju, kostimografu (Angelina (produkcija pozori{ta „Gavella“), a onda namenskom tro{enju sredstava, nepotiz- Jednoglasnom odlukom ìrija, na- Skupio se veliki broj gostiju i novinara, Atlagi}), scenografu (Miodrag Taba~ki) su oba zagreba~ka ansambla oti{la put mu itd. U problem je uklju~eno i Mini - grada za ìvotno delo „Dobri~in prsten“ koji su sa rado{}u i entuzijazmom do{li itd. Uìca, da se predstave na 13. jugoslo- starstvo kulture, pa je, tim povodom, pripala je ove godine Predragu Ejdusu, da ohrabre i podrè „Ludus“, {to je sve U Ateljeu 212 je prikazana nova venskom festivalu. Ne{to kasnije je, na Neboj{a Bradi} izjavio da Ministarstvo, u saop{tio je Savez dramskih umetnika lep podstrek za na{ zajedni~ka predstava Milene Markovi} i istoj sceni, bila beogradska premijera tim i sli~nim slu~ajevima, nikako ne Srbije. Tim povodom, Ejdus je, u inter - dalji rad... Tomija Janeì~a, [uma blista, sigurno Godoa na usijanom limenom krovu treba da isle|uje, sudi, ka`njava, niti veoma zna~ajna za srpsko pozori{te, zbog (Branko Dimitrijevi}/Nikola Zavi{i}), stavlja zabrane: „U svakoj sredini postoje posebnosti rediteljskog pristupa – doslov - SNP-a iz Novog Sada, verovatno najbolje slu`be nadle`ne za utvr|ivanje istine, i nog naturalizma, koji implicitno tera predstave ovog pozori{ta u pro{loj sezoni. primenu odgovaraju}ih postupaka koji bi publiku da promeni svoje navike i o~e- U JDP-u je gostovalo kru{eva~ko pozo - od haosa napravili red. Ministarstvo ne kivanja od pozori{ta. Zatim smo, na maloj ri{te sa predstavom Art reditelja Vladi- treba da razre{ava interpersonalne kon - sceni Ateljea 212 pratili premijerno izvo - mira Popadi}a, koji je dao jednostavno, flikte niti da se bavi kadrovskim re{enji- |enje komada DNK Stefana Belbera, u vrlo stilizovano tuma~enje drame Jasmi- ma, ni u zaje~arskom, a ni u vranjskom vrlo dopadljivoj predstavi Stefana Sab- ne Reze, u kojem smo uìvali, razmi- pozori{tu. Ono je tu da pomogne i podrì li}a. Onda je u Beogradskom dramskom {ljaju}i o granicama kulturnog snobi- program tih pozori{ta, da afirmi{e nove pozori{tu prvi put odigrana predstava zma. Zatim je, tako|e u JDP-u, Zagre - kulturne manifestacije, po{tuju}i kultur- Mobilni (Sergi Belbel/Katarina Vraàli}), ba~ko kazali{te mladih prikazalo novi nu raznolikost i lokalne vrednosti koje se tako|e savremene tematike, ali znatno komad Tene [tivi~i} Krijesnice, u reìji neguju u oblasti pozori{ta, slikarstva, manje inspirativna, zbog gomile stereo- Janu{a Kice. Iako, u tematskom pogledu, filma i kulturne ba{tine. To je smisao i tipnih motiva, kojima nas je zasuo autor predstava nije nesvakida{nja (fragmen - uloga Ministarstva kulture i tu ulogu ono teksta. A na velikoj sceni istog pozori{ta tarno prikazuje nekoliko parova na aero- }e veoma transparentno i ostvarivati. Zadatak svih institucija koje Ministarstvo finansira je da redovno dostavljaju precizne izve{taje koji }e obrazlagati kako je novac utro{en. Ukoliko se tro{ilo nenamenski i neodgovorno, Ministarstvo preduzima odre|ene korake.” (navod iz lista „Danas”, 3. novembar). U Uìcu je odràn 13. jugoslovenski pozori{ni festival, od 10. do 17. novembra, pod sloganom „Festival bez prevoda”. Odlukama ìrija, predstava San Ivanjske no}i (Vilijam [ekspir/Aleksandar Popovski), progla{ena je za najbolju. Festival, koji od pro{le godine ima regionalni karakter, otvorio je Neboj{a Bradi}, poru~uju}i da je „saradnja Srbije sa okruènjem potreba i nu`nost“, te da „sada{nji nivo odnosa u kulturi izme|u

Olga Stojkovi} i Svetlana Bojkovi} Miodrag Krivokapi} (Foto: Miki Peri})

LUDUS 148Lu 6 PROMOCIJA MONOGRAFIJE „BORA TODOROVI]” knjigu o divnom i velikom glumcu i ~oveku, koji je 30 godina doprinosio svemu {to krasi duh ovog teatra”, pro~itao delove iz tekstova koje su za monografiju napisali glumci Petar Kralj i Vlastimir \uza Stojiljkovi}, skrenuo pa`nju i na druge sadràje monografije. Uz knjigu je objavljen mini kompakt disk sa insertima iz Todorovi}evih predstava, filmova i TV serija, a polusatna verzija tog materijala prikazana je u okviru promocije. Bo{kovi}eva je istakla da joj je izu - zetna ~ast i odgovornost to {to je pri - re|iva~ knjige koju je radila u saradnji sa Markom Misira~om, a predsednica SDUS-a Ljiljana \uri} podsetila je da je ovo 14. knjiga iz edicije posve}ene laure- atima „Dobri~inog prstena” i izrazila zahvalnost Fondu Philip i Madlena Cepter koji pomaù dodelu nagrade i objavljivanje monografija. Z.Dimitrijevi} Dve gluma~ke legende: Mira Stupica i Marija Crnobori(Foto: Caci Miajlovi}) LUDUS citat Tako su govorili... Bora Todorovi} O PREDSTAVAMA MENTALITETA [ta mislite o tom tzv. srpskom ili srbijanskom mentalitetu koji se toliko rado i toliko ~esto u moralnom smislu persiflira na sceni? – Predstave mentaliteta, da ih tako nazovem, imaju uspeha kod publike zato {to romocija monografije „Bora Todor- kovi}, Renata Ulmanski, Ruìca Soki}. svako prepozna sebe. To je jedan specifi~an mentalitet. Verovatno svaki narod ima ovi}”, posve}ena velikom glumcu Njihovi iskazi, dirljive re~i bile su neki svoj mentalitet, koji je druga~iji od nekog op{teg na~ina pona{anja i komu- Pkoja je deo Nagrade za ìvotno delo uglavnom „o Borinom jedinstvenom ta - nikacije. Ovaj na{ je karakteristi~an jer pokazuje na{e nali~je. Mi smo skloni da „Dobri~in prsten” predstavljena je u Ate- lentu da igra ~oveka iz naroda”, o „{ar - sebe mistifikujemo i da govorimo sve najlep{e o nama, skrivaju}i su{tinu koja je i ljeu 212, pred mnogobrojnom publikom u meru u dru{tvu i posve}eniku na sceni”, ovakva i onakva. Otkrivanje tih nekih negativnih delova svog nacionalnog i li~nog kojoj su bili njegovi prijatelji, kolege i o „histrionu plemenitog kova”... bi}a vodi ka prepoznavanju i zato je to interesantno i za pisce i za glumce. oboàvaoci. Todorovi} je na sebi svojstven, {ar - (Iz monografije „Bora Todorovi}, umetnik spontanosti“ Dragane Bo{kovi} i Marka Knjigu je priredila teatrolog Dragana mantan na~in izme|u ostalog rekao: Misira~e. Izdava~: Savez dramskih umetnika Srbije) Bo{kovi}, koja joj je dala i podnaslov „Hvala pre svega Ateljeu {to me je pred- „Umetnik spontanosti”. loìo za nagradu, {to se setio koliko sam Svetlana – Ceca Bojkovi}: O GLUMI U takvoj, spontanoj atmosferi pro - igrao i, da budem neskroman, kako sam Za mene, gluma je li~na ispovest pred publikom sa kojom razmenjujem ne samo tekla je i promocija. Na sceni pretvorenoj igrao. Hvala prired|iva~ima knjige i energiju, nego i istinu koju govorim sa scene. Znam da sve to dopire do du{a tih u kafanu iz predgra|a, za stolovima sa svima koji su pisali o meni, prijatno je ljudi i da me|u nama postoji jaka emotivna veza. kariranim stolnjacima, zajedno sa Todor- ~uti da te kolege toliko vole i cene.” (Iz monografije „Svetlana Bojkovi} Ksenije [ukuljevi}-Markopvi}. Izdava~: Savez ovi}em sedeli su u~esnici – Du{an Ma - Upravnik Ateljea, Svetozar Cvet- dramskih umetnika Srbije) kavejev, Du{ko Kova~evi}, Goran Mar - kovi} rekao je da mu je „~ast da predstavi ÊSTITKA MARIJI CRNOBORI oja Marija je po~etkom oktobra ove rada jednog od najneobi~nijih pozori{ta Je li to bio ro|endan Marije, udovice godine proslavila 90-ti ro|endan? tada{nje Evrope – Ateljea 212? reditelja, majke reditelja, svekrve dra - KIstrijanka koja je iz siroma{nih Dobitnica niza najzna~ajnijih doma - matur{kinje, koja ne propu{ta predstave Banjola, nadomak Pule, po{la u svet da }ih nagrada i priznanja koja je mogu}e svoje unuke, glumice? bi mu podarila izuzetan talenat kojim je dobiti za gluma~ko ume}e, izme|u Da li je to ista ona Marija koja go - obogatila pozori{te nekada{nje Ju go - ostalog i Dobri~inog prstena? dinama donosi kokice devojkama iz slavije? Gluma~ka legenda ~iji ulazak u Saveza dramskih umetnika Srbije, i na Devoj~urak koji je odmah po zavr- salon Jugoslovenskog dramskog pozori - taj na~in potvr|uju}i svoju odanost bran- {etku {kolovanja dobila anga`man u {ta, nakon odigrane premijere, i danas {i kojoj nije prestala da pripada kada je Hrvatskom narodnom kazali{tu u Za - provocira nagli muk, a ~ije se prve grebu? kolegijalne primedbe jo{ uvek doìv- si{la sa pozornice? Jedna od gluma~kih veli~ina koje }e ljavaju kao konstruktivna kritika, zna- Mo`da je to Marija koja je svako - na poziv Bojana Stupice do}i iz raznih ~ajnija od one oficijelne? dnevno, tokom obnove izgorelog Jugoslo - krajeva Jugoslavije u tek osnovano Ju- Redovna posetiteljka Bitefovih pred- venskog dramskog pozori{ta, i po èzi i goslovensko dramsko pozori{te da bi od stava za koju Jovan ]irilov veli da po ci~i zimi, po ki{i i snegu, dolazila na ovog teatra na~inili mitsko mesto doma}e najta~nije reaguje na predstave naj- gradili{te svog teatra da bi bodrila rad - pozori{ne umetnosti? novijih teatarskih tendencija? nike, ali i da bi proveravala da li radovi Jedna od najboljih i najlep{ih glu- Da li je to ro|endan nedavno, tiho i u napreduju i detaljno referisala o situaciju mica jugoslovenskog teatra? porodi~noj atmosferi, proslavljala ona na gradili{tu svojim prijateljima Miri, Velika dramska umetnica koja je Marija za ~ije se zdravlje danas redovno Kapo~ki, Branki, Perici, ali i kompletnom besprekornom dikcijom, tonom punim raspituju Puljani (Pulinezi) i Istrijani ~itateljstvu Ludusa? uzvi{enosti i patosa najplemenitije vrste, koji zasigurno nisu mogli da je vide na Ta Marija i danas svakodnevno za- o{trim pogledom prelepih o~iju, celo- sceni, koji te{ko da pamte televizijske pisuje dnevni~ke bele{ke, ali nema na - kupnim drànjem i svojom scenskom serije i drame u kojima je igrala, koji meru da ih objavljuje, ne èli da govori o pojavom nenadma{no nosila uloge anti~- nisu sedeli u gledali{tu pulske Arene sebi, ne trpi hvalospeve, ne pada joj na kih tragetkinja i junakinja dramskog kada su tamo prikazivani filmovi na- pamet da se odrekne teatra, ali svojim repertoara koji je zauvek stekao status javljivani na Festivalu plakatima na ko- stalnim osmehom uspeva da u sebi obje- literarne i pozori{ne klasike? jima je njeno ime bilo ispisano najkrup- Glumica koja je decenijama bila je - nijim slovima? dini sve Marije iz ove ~estitke. I svakako dan od za{titnih znakova Dubrova~kih Ili je to bio ro|endan bri`ne bake }e biti veoma ljuta na mene zbog ovog ljetnjih igara? koja je u najcrnja vremena na{e nedavne teksta. ^lanica male ali odabrane gluma~ke istorije ranom zorom stajala u redovima Pa ipak, sre}an Vam ro|endan, ekipe ~ija je inscenacija Geteovog Fausta, u kojima se ~ekalo mleko, da bi pripre - Marija! u reìji Mire Trailovi}, ozna~ila po~etak mila doru~ak svojim unukama? Aleksandar Milosavljevi} Marija Crnobori

7 LUDUS 148 Intervju: Jasna \uri~i} UMETNOST JE LEKOVITA I DALEKOVIDA Dokle }emo da se pravimo da nije bilo se menjaju, re{avaju... îni mi se da }e ubrzo do}i vreme kad ne}e mo}i da se poslednjih dvadeset godina, da nismo rade projekti sa vi{e od 2 ili 3 lica. Sama od sebe name}e se nu`nost sistemskog proìveli sve {to smo proìveli... Pa moja je re{avanja, sre|ivanja stvari. Recimo da du`nost, kao glumice, da stanem pred ljude se ljudi ugovorima veù za projekat, za ku}u, a da za uzvrat dobiju novce koje i govorim, predo~avam neki stav s kojim }e ina~e jure sa strane. Verujem da nisu malobrojni oni kojima bi odgovaralo da se neko sloìti ili se ne}e sloìti, al´ nema ne jurcaju toliko i satiru se. S druge stra - ne ima i onih koji se uop{te ne satiru, ravnodu{nosti naprotiv, a godinama uredno primaju plate u mati~nim pozori{tima i ne}e da Tatjana Nje¦i¯ igraju unutar njih. Kaù mala plata. O’ kej. Ali kad je mala {to ne da{ otkaz? Evo, stiè ti kafa a mogla bih i ja jo{ jednu, dugo je ovde nisam pila. ritika je prati re~ima da svaka „[uma blista”, „Putuju}e pozori{te [o - Od kada? njena uloga otvara pitanje dokle palovi}”, „Ja ili neko drugi”, „Greta”, Od „Vi{njika” (A. P. êhov u reìji A. Kseù njene neverovatne gluma~ke „Glembajevi”, „Brod za lutke”, „Nahod Popovskog, premijera 2003, prim.n.). mogu}nosti, publika aplauzima, za me - Simeon”. Bukvalno nisam u{la ovde od poslednje dije ne haje. „Ne suvi{e”, re~e, za}uta na tren i predstave „Vi{njika” a to je bilo... mislim Jasna \uri~i}. potom nastavi: „Nemam ba{ mnogo da ima ~etiri godine. Iako ìvi u Novom Sadu gde je pro - naslova {to je dobro. To mi je i bio cilj. (Stiè Boris. Seda u separe s nama, fesor na tamo{njoj Akademiji dramskih Mislim da nije potrebno... Jedna nova ispija nekoliko gutljaja kisele vode i ko- umetnosti, neretko se da sresti u Beo- uloga u sezoni, dve najvi{e to mi je u mentari{e kroz sme{ak ‘eto, posekla Vi{- gradu. Prevashodno zbog uloga koje odnosu na sebe samu, svoje psihofizi~ko njik i oti{la’. Smeh je za renutak pre - godinama unazad igra na beogradskim stanje, prava mera stvari. kinuo razgovor.) Nije ba{ sre}no pro{la scenama. Srpsko narodno pozori{te se, Takav odnos prema stvarima je, ta predstava. êsto mi se de{ava da naravno podrazumeva. (Ako nekog moglo bi se re}i, u suprotnosti sa tren- igram u projektima koji idu korak na- zanima kako sara|uje sa SNP-om koje dom. Danas je ~ak u pozori{tima veliki pred, a koji uglavnom nailaze na joj je nekada bilo i mati~na ku}a, od- problem praviti podelu i sastavljati re- nerazumevanje pozori{ne javnosti ove nosno scena nek pita Minju Lagator, ìlu pertoar upravo zbog ~injenice da jedan zemlje. Istovremeno, sre}na sam {to ih kucavicu tog pozori{ta, il’ Sa{u Milo - broj glumaca, po pravilu onih najboljih, radim, {to sam stalno u prilici da igram u savljevi}a, direktora Drame; ovde nema mnogo radi, odnosno igra na ko zna toj vrsti predstava. Igrala sam, igram i prostora za duga~ke hvalospeve. A i nisu koliko strana... igra}u i u onima koje se svima, ili bar Kad sam bila mla|a hrlila sam i ra- ve}ini, dopadaju, takozvanim uspe{nim zanimljivi kad ih je previ{e.) „Biram uloge koje me (nas) se ti~u“ Telefonom se dogovaramo za ovaj dila sve i sva{ta. Sad ne, odlu~ila sam da ali mi je, iskreno, mnogo drago {to sam razgovor. Ve~iti problem: vreme i mesto. ne moram. Trudim se da radim uloge i igrala u gotovo svim provokativnim tekstove koji me (nas) se ti~u, koji ne{to predstavama koje su se dogodile u po - doveka igrati jedno te isto i na isti na~in. Kao glumicu dru{tvena odgovornost Predlaèm joj da to bude 22. novembar, Smatram da je du`nost pozori{ne jav - me zanima samo na sceni. Svake ve~eri {to je u tom trenutku bilo za dva dana, jer donose, sa rediteljima sa kojima mislim slednjih deset godina na ovom prostoru. da mogu da idem dalje. To mi je vodilja. Na primer? Moèmo li izdvojiti ne- nosti da podrì takve projekte, ne pra- putem glume mogu da kaèm zaista tada svakako dolazi u Beograd zato {to mnogo toga. Ostale odgovornosti me ne Ne èlim da paralelno radim vi{e uloga. ku posebno? znim pohvalama ve} promi{ljenim, uve~e igra u Ateljeu 212, nedavno pre - zanimaju. I, ne mislim da su glumci od - Frustrira me kada tr~im na sto strana, Ne mogu. Svakako da je to pomenuti zanimljivim bavljenjem njima. Tako|e, mijerno izvedenu predstavu „[uma govorniji od drugih u tom dru{tvenom jer ~ovek onda ne moè da se posveti do „Vi{njik”, da je to najnovija „[uma mislim da je u obavezi vode}ih po zo - blista” Milene Markovi} u reìji Tomija ri{nih ku}a ove zemlje da u sezoni prave smislu. Zbog prirode posla, kao javne Janeì~a. kraja ni~emu zapravo. Mislim da je ta blista”... „[opalovi}i”, naravno... ima ih po neki takav projekt. Ne zaboravimo da li~nosti prosto su uo~ljiviji ali ne vidim Bi}e, odgovara mi, ve} oko podne neka pri~a oko jurnjave za novcem i da jo{... na{e vode}e ku}e imaju sjajne ansamble, za{to bi oni imali ve}u odgovornost od, toga dana u prestonici zbog Borisa kome mora toliko da se radi u izvesnoj meri i [ta je zna~ilo ono „ne nailaze na mistifikacija. Vi{e je tu re~ o svojevrsnoj zna~i imaju s kim. na primer, hirurga, pilota i svih drugih na sve~anosti u Narodnom pozori{tu prijem pozori{ne javnosti”? ljudi koji tako|e sagledavaju i komen - uru~uju „Ra{u Plaovi}a”. Izrekoh neko - ma{ineriji koja te uvu~e, a kad u|e{ u to Pre svega zbog puta kojim se dolazi Stalno slu{am kako treba da se prave vrzino kolo ne moè{ lako da se ispetlja{. komedije. Naravno, treba. Ali ko, na koji tari{u situaciju u kojoj ìve. Glumcu je liko komplimenata na ra~un, da se ci - do rezultata a koji je druga~iji, zahtevi su li~no, ili bar ve}ini glumaca, teè jer je Meni se, kaèm bez bespotrebne skrom - na~in? Gledala sam niz komedija na na- tiram, „glum~ine”, muà joj, Borisa druga~iji a onda naravno i ono {to uradi{ glumac senzibilno, osetljivo bi}e a pri nosti, zaista nude vrste poslova gde je {im repertoarima od kojih mi se pla~e, i Isakovi}a. je druga~ije. Sredstava koja se koriste u tom umetnost ima snagu da sagledava ve}a zarada, pre svega mislim na te - to ne od tuge nego od muke. Zaista ne Leèrno predloì da on, kako je re - pozori{tu nisu uobi~ajena. Izraz je dru- unapred, da vidi dalje od svega drugog. kla, bude „skeniran”. leviziju. U takvim situacijama, iskreno, ga~iji. Ide se ka jednostavnosti, gotovo ka razumem {ta zna~e pitanja i komentari tipa „za{to raditi crnilo... to ne}u da gle- Ona ti je i lupa i dvogled i skener i jo{ Svakako, kaèm, al’ dame imaju prvo pomislim ‘o, vidi{ fina lova, moglo filmskom izrazu, ka pravim realnim vi{e od toga. Umetno{}u se moè mnogo prednost. bi to...’. A onda kaèm sebi: ‘Je l’ to tebi trajanjima itd. Glumac nije tu (samo) da dam, to ìvim”... Pa, {ta }emo kad ovo ni - su godine poleta, ni Perikleovo zlatno ta~nije govoriti o stvarima, predvi|ati Traìm joj da ponese neke fotografije. neophodno? Jesi gladna, èdna? Je li ti zabavi. To su predstave koje, samim tim, ~ak. A kad iza|e{ iz toga te{ko je sna}i se (Nije se ba{ pretrgla oko istih, mora}e dete gladno? Ima{ li neki pravi egzi- traè i drugu vrstu anga`mana od pu - doba? Dokle }emo da se pravimo da nije bilo poslednjih dvadeset godina, da u zverinjaku koji te (nas) okruùju. docinije Minja Lagator da do|e do izra - stencijalni problem. Ne. E, kad nema{ blike. Da se razumemo, nije to ni{ta no - [ta je to ~ime nas predstava „[uma nismo proìveli sve {to smo proìveli... Pa àja, pomislih u trenutku susreta.) onda i ne mora{.’ Tako da za sada, ili jo{ vo, uveliko se de{ava na raznim stra - blista” dira, zbog ~ega nas se, ti~e? moja je du`nost, kao glumice, da stanem Sat iza podneva 22. novembra. Za- uvek, ne moram da radim ono {to ne}u nama sveta. Mislim da nam je to, iz raz- Ta predstava, kao da je pri~a o kraju ti~em je na IV spratu, u bifeu Narodnog jer me se ne ti~e i ne privla~i, a trudi}u se nih razloga, veoma potrebno i da ljudi pred ljude i govorim, predo~avam neki ovog sveta, o kraju ove civilizacvije. pozori{ta u Beogradu. Leèrno ispija da i ubudu}e bude tako. To sa glumcima, koji se bave pozori{tem treba da podr- stav s kojim }e se neko sloìti ili se ne}e Radnja se de{ava u kafani koja je nigde, produèni espreso s mlekom i kiselu repertoarom i podelama jeste problem. àvaju takve stvari, pa }e i publika kre- sloìti, al´ nema ravnodu{nosti. Gotovo ti junaci su ljudi koji su su{tinski odavno vodu. Tu je i Boris. Prijatan susret. Dobro Pogotovo ovde u Beogradu. Ne retko se nuti da se vozi i tim kolosekom. A ako da je potpuno zaboravljeno pitanje pre mrtvi. Katastrofi~no. Isto to, samo na raspoloènje. de{ava da do|e{ na probu a glumaca }ete iskreno uo~avam da i sada publika svega umetni~ke odgovornosti glumca? drugi na~in imate svakodnevno po no - Zajedni~ki nabrajamo njene tzv. ìve nema. Postoje}a situacija sve vi{e uka- bolje reaguje, ta~nije pulsira, od pozo- Tu se name}e i pitanje dru{tvene od- vinama, informativnim emisijama. A uloge, odnosno predstave u kojima igra: zuje na ~injenicu da }e stvari morati da ri{ne javnosti. Prirodno, jer ne moèmo govornosti glumca? opet, ti mrtvi ljudi, junaci komada, ipak imaju neke svoje èlje, snove, samo {to je sve ve} negde potro{eno, izlizano – bez nade, dok u njima jo{, i uprkos svemu, tinja ùdnja za ìvotom. ôvek po svojoj prirodi ima potrebu da veruje. I nada se. Uvek se nada. Nada se i kad zna da je sve izgubljeno. Ima toga i u „Brodu za lutke”. Ah, ta Milena Markovi}! Hvala bogu da je ima. (Dolazi Boris. „Ne znam {ta sad da uradim. Imam jo{ 15 minuta prakinga.. .moram da preparkiram kola... a {ta ako me prozovu?”... Odgovaramo mu da je uru~ivanje „Ra{e“ na kraju sve~anosti, te da ima vremena za preparkiravanje ako malo poùri. „Ma, da”, gotovo uzviknu i dodade non{alantno, „ako se zaglavim sa pandurima i sa parkingom nek´ iza|e Jaca da primi nagradu, pa Predstava Greta (Foto: M.Polzovi}) Predstava Zverinjak (Foto: M.Polzovi}) da...il´ da po{aljem pandura, mo`da bi

LUDUS 148Lu 8 se ~oveku dopalo.”) mu{ki svet. Svaka èna koja èli da radi samo te tako volim {to ti skre}em pa`nju U „Brodu za lutke” prisutna si na svoj (izabrani) posao dobro i da od toga na raznorazne stvari. Ukoliko ti povla - razne na~ine... poku{a da ìvi ima vrlo, vrlo stresan |ujem i licemerna sam iz ko zna kojih Bio je to veliki i lep zalogaj za mene. ìvot. Pri ~emu, naravno, u svemu tome sve (ne)poznatih razloga onda ja tebe Divan, poeti~an tekst. Pa jo{ junakinja – treba da odgaja i dete. zapravo, su{tinski ne volim. A ta iskre- umetnica; ne moè bolje. Naravno da me Kako se ti s tom „ulogom” bori{? nost ko{ta. Ba{ ko{ta. I zbog toga, usu- to sve zajedno isprvociralo. Impresivno je Borim se evo ve}... Una ima petnaest |ujem se da kaèm, mnogi ljudi ìve u to kako je akcentovana èlja za stra{}u, godina. Te{ko je, imam utisak da je ono izmaglici; laù jedni druge, povla|uju, za emocijom... i eto nas opet kod ùdnje {to se de{ava napolju daleko ja~e u odno- idu linijom manjeg otpora... Tu se opet za ìvotom pa ma kakav on bio. Na kraju su na ku}u i da su ti spoljni uticaji do te vra}amo na strahove. Ne}u da kaèm da komada ona, moja junakinja, èli ponovo mere stravi~ni i nasilni kako nikad nije sam ja neka super èna, niti da je Boris da se rodi. Ogromna snaga. Ona nije bilo. Udar na decu sa svih strana – jeziv, `rtva nego je (svesno) birala svoj put. super mu{karac jer nismo, ali se trudimo Hrabro. Sna`no. To tako vezuje i vu~e bez ikakvog filtera. îni mi se da kao da ostanemo na tom putu. Boè moj, dva publiku. Mo`da i zato {to ljudi uglavnom roditelj malo toga moè{ da u~ini{. Bojim umetnika u ku}i... pa to je ponekad nemaju hrabrosti u nekim klju~nim tre - se da uglavnom gubimo bitku. Ostaje ti ludilo! nucima u ìvotu i onda ostanu ni tamo ni otprilike da se moli{ Bogu da to nekako Kako se deca snalaze u tome, kako vamo. Strah je zavladao ne samo nama pro|e i da oni ispadnu ljudi na kraju. A reguju? ovde i danas ve} ~itavim svetom. A mi opet, ako svom detetu nisi pomogao, „Uvek ima ùdnje za ìvotom“ Navikla su. Stefan, Borisov sin iz smo se posebno nagutali straha u po- omogu}io mu da bude ~ovek, a ne zombi slova gde ne mora{ na taj na~in da se de{ava iza kulisa nego se ljudi pre - prvog braka, sad ve} ima 18 godina, ne - slednjih... mnogo godina, a taj strah se ili {ta sve, onda {ta }e{ ovde... Vre|a me tro{i{. poznaju u tim likovima, u odnosima, davno smo slavili punoletstvo, moja Una uvukao u krvotok ljudi, prenosi se na {to ljudi koji vode na{u zemlju – bilo koji, Ali, nije li umetnost spasonosno identifikuju se. I, to je prava komedija – 15, ide u dizajnersku {kolu. Verovatno bi generacije i ne znam kako }emo ga se sad su ovi, pre su bili oni, pa }e biti neki ostrvo u ovoj realnosti, naravno ukoliko ìvotno ta~na, daleko od prizemnog. Ima nekom detetu koje bi sa strane do{lo u osloboditi. Nije nikakva tajna da je strah tre}i –stalno imaju ne{to pre~e. Kada }e se za nju ima dara? dirljivih emotivnih momenata. Hepening, na{u ku}u sve bilo pomalo ~udno, ali {to jedna od najja~ih ljudskih emocija i da da se pojave oni koji shvataju da je Jeste! Ali, s druge strane... budu}i potpuna zabava i nama na sceni i lju- se na{e dece ti~e njima je OK, navikli su. upravlja ljudskim ìvotom. Mi smo kao primarno ozdraviti uslove za rast dece, da su umetnici osetljivi i ranjivi onda su dima u publici. Bilo bi im, verovatno, ~udno da sad narod, pride, u specifi~noj situaciji na - srediti nara{taje koji dolaze koliko je to stvari vrlo konfuzne, raspoloènja se Eto, zavela nas nagrada, ostavismo odjednom bude druga~ije. Oni vrlo zna- spram straha. Overdozirani smo njime. mogu}e... Ljudi su u problemu i vi{e niko Ogromna tema. Vu~e da sad razlaè{ smenjuju od faze do faze. Ali je ~injenica pitanje bez odgovora... la~ki promatraju predstavu i kad ti kaù kako je najgore to {to je on polusvestan, zapravo nema pojma kako da vaspitava da umetnost ~uva ljudsku du{u. Du- Misli{ na gluma~ki brak? ne{to ima da se smrzne{. Divno mi je to polukonkretan... A ta moja junakinja iz decu – da l´ da pravi{ od njih grubijane hovitost tako|e. Crni humor je lekovit. Da. Dakle? {to su potpuno oslobo|eni. Nema tu... kao „Broda za lutke” nema straha bez obzira i zombije koji }e kao takvi imati vi{e Li~no, mo`da mo`da ga najvi{e volim. S jedne strane gomila stvari izme|u Boris Isakovi} ili Jasna \uri~i}, pa kao na teàk ìvot. Teàk ìvot? Kome je {ansi da opstanu u zverinjaku ({to nosi Kad smo kod duhovitosti ne moèmo mu{karca i ène je jasna, mnogo toga ne ne znam ovo, ono... ma boli ih dupe, nego ìvot uop{te lak? Mislim da je u stvari tu hroni~nu unutarnju prazninu koja, a da se ne osvrnemo na predstavu koju treba obja{njavati, razume se i podra- ti kaù „to je to i to” pa ti se pu{i. Kad oni negde klju~ te junakinje, te predstave – nesumnjivo, ima svoje reprekusije) ili da ve} vi{e sezona igrate ti i Boris, uvek zumeva, govori se istim jezikom... to je sede u publici, sad sam ve} skapirala, pa {ta ako je teàk, pa nego kakav je se trudi{ da ga oplemeni{, u~ini{ ~o- pred prepunom salom – „Greta, stranica dobro. S druge strane, vrlo je te{ko. Nas bude mi malo frka. Ne mora da bude ìvot nego teàk. I otuda ta snaga i vekom istovremeno mu umanjiv{i {ansu 89” u reìji Borisa Lije{evi}a? dvoje ne {tedimo jedno drugo ni u jednom premijera, nije va`no koje je izvo|enje u spremnost, ona izvire iz svesti od samog za opstanak u zverinjaku. Da, sad ve} dugo igramo tu pred- smislu. Kada je o glumi re~ skloni smo da pitanju, ali meni seva u glavi „au, oni su starta da je ìvot takav kakav jeste. Da li bi svom detetu savetovala da se stavu, koju kad god i gde god igrali ni malo ne {tede}i komentari{emo jedno do{li ve~eras”. I, dopada mi se {to je tako, Junakinja ho}e ponovo da se rodi i mo`da bavi glumom? izaziva u ljudima ushi}enje. Pri~a o drugo... I to nije lako, ali jeste dobro. Jer bez obzira {to nije jednostavno. Pa, nije ni{ta ne bi ni menjala nego ho}e opet isto. Ne. Iscrpljuju}e je ako to radi{ po{ - pozor{tu, o glumcima a ispostavlja se da svaki odnos, ljubavni izme|u mu{karca i jednostavno ni igrati u projektima koji Fascinantno. Ljudi to prepoznaju i teno, do kraja. A ako ne radi{ tako onda je ljudi u publici vide kao svoju. Nije to ène tako|e, il’ mo`da pre svih, podra - idu korak napred a meni jeste drago {to vezuju se. Vidim da ène posebno, vidno nemoj da radi{. Ima toliko drugih po- samo znatièlja da zavire i vide {ta se zumeva iskrenost. Ako te volim... pa sam u njima. emotivno potresene izlaze sa te predstave. Ako se osvrnemo na literaturu Kun - Izlo`ba posve}ena glumici Tatjani Lukjanovoj u Muzeju pozori{ne umetnosti Srbije dera bi rekao „nepodno{ljiva lako}a postojanja”, Tagore „u naporu je ra - dost”... Blago njima kad su imali dara i RASKO[ STVARALA[TVA NEZABORAVNE MOD ume}a da tako jezgrovito a tako ta~no i sna`no iskaù stvari. Nije lako kad ima{ Gluma~ki izraz Tatjane Lukjanove odlikovao sna`no saznanje, ima{ ga i stomakom i kostima i glavom a ne ume{ da ga se neposredno{}u i prirodno{}u u nijanso- formuli{e{. Zato su tu knjige. Neverovat- no kako tamo neki daleki ~ovek u neko- vanom ovaplo}ivanju sloènih i ~esto psiho- liko redova sa`me i precizno izrazi neku lo{ki kontradiktornih stanja tvoju najintimniju dilemu ili muku. Al’ da ne otvaramo sad pitanje (ne)~itanja. înjenica da smo u Narodnom po - zori{tu u Beogradu zbog sve~anog uru - Mirjana Odavi¯ ~enja nagrade „Ra{a Plaovi}” Borisu Isakovi}u inicira razna pitanja, od odno- okviru svoje redovne izlo`bene blago), Hsjunga (Gospo|a Biserna Reka), sa prema nagradama do gluma~kog aktivnosti, Muzej pozori{ne umet- Peki}a (Bu|enje vampira), Beketa (Sre}- braka... Unosti Srbije, sredinom oktobra me - ni dani), Popovi}a (Utva ptica zlatokrila) Odakle da krenem? seca, otvorio je izlo`bu posve}enu stvara - i drugih. Njen gluma~ki izraz odlikovao Mo`da od lak{eg. la{tvu Tatjane Lukjanove (1923–2003), se neposredno{}u i „prirodno{}u u nijan - Nagrade su dobra, lepa, prijatna legende beogradskog i srpskog glumi{ta i sovanom ovaplo}ivanju sloènih i ~esto stvar. Mada mislim da tome treba dodati prvakinje Pozori{ta na Crvenom krstu. psiholo{ki kontradiktornih stanja.“ O po neko ako... Evo pozivaju Borisa da se Izlo`ba je zami{ljena kao svojevrsni tome svedo~i trideset i jedna crno bela pripremi, idemo u salu. oma` glumici koja je ostavila neizbrisiv fotografija, velikog formata, izloèna po Predstava Staklena Menaèrija (Sve~ano uru~enje je proteklo kako trag u istoriji srpskog teatra, naro~ito hronolo{kom redu u prostorijama Muze- dolikuje i kako to obi~no biva; ~estitke, Beogradskog dramskog pozori{ta, kome ja u Gospodar Jevremovoj ulici, broj 19. fotografije iz njenog najranijeg detinjst- aplauzi, sevanje bliceva... Vratismo se, va, slike njenih roditelja, majke Varvare, dodu{e bez Borisa, razgovoru i posled - je posvetila ceo svoj ìvot. Svoju ljubav prema igranju Tatjana Tokom skoro {est decenija prove- Lukjanova je prvo ostvarivala kroz Srpkinje slova~kog porekla i oca Lava njem, najsla|em srku kafe.) Mihailovi~a Lukjanova, belogardejca koji Gde smo ono stali. denih na „daskama {to ìvot zna~e”, balet, koji je, naàlost, morala da napusti Predstava Harold i Mod je iz Rusije u Srbiju stigao 1920. godine, Kod ponekog ako... Tatjana Lukjanova je ostvarila ~itavu zbog bolesti, te se svim srcem okrenula Da, nagrade su lepa i dobra stvar galeriju raznovrsnih i upe~atljivih liko - glumi, koju je po~ela da u~i kod Vere zatim fotografije iz vremena kada je u~ila koja je te 1980, prvi put dodeljena ako te ne uznesu i ne zavedu pa po~ne{ va, igraju}i sa podjednakim odu{evlje - Gre~, ~u vene glumice Hudoènstvenog glumu u Dramskom studiju, kao i glumcu pojedina~no. Slede}e godine joj neka pitanja da ostavlja{ i bez poku{aja njem i glavne i epizodne uloge, prihvata- teatra, a nastavila u Dramskom studiju plakati, koji nam ukazuju na Tatjanin je, za istu ulogu uru~ena i Nagrada da na njih odgovori{. A jesu potvrda da to ju}i sve {to joj se ponudi iz nekakvog pri Narodnom pozori{tu u Beogradu, u prvi gluma~ki anga`man u Nacional- Udruènja dramskih umetnika SR Sr- {to radi{ i ~emu se potpuno predaje{ – ose}anja discipline i etike pozori{ta. kome je i prvi put zaigrala, jo{ kao nom teatru, privatne slike, diplome, priz- bije. vredi. Proslavila se karakternim i lirsko- student. Godine 1947. Lukjanova je sa nanja, nagrade. Izlo`bu prati i katalog-monografija Kaè{ da ène intenzivnije doìv - dramskim ulogama, a i u oblasti kome - grupom mladih kolega raspore|ena u Kako to ve} ìvot izreìra, uloge za na osamdesetak strana, gde se, pored ljavaju „Brod za lutke”. Misli{ li da je dije pruìla je zavidan nivo. Po umetni~ - novoosnovano Beo gradsko dramsko koje se Tatjana Lukjanova najteè izbo - podataka o pozori{nom stvarala{tvu Ta- ènama danas, i ne samo danas, teè? koj snazi i ljudskoj toplini posebno se pozori{te na Crve nom krstu, kome je rila u svom radu, donele su joj zna~ajne tjane Lukjanove mogu videti i podaci o Jeste. Bez obzira na svu pri~u o slo- pamti njena veli~anstvena Mod u Harold ostala verna do kraja ìvota i gde je, nagrade. Tako je za Bertu u Bertinom njenim ulogama na filmu, radiju i tele- bodama i pravama èna. Tu te{ko ne{to i Mod, kao i njene uloge u savremenim tokom {ezdeset godina ostva rila blagu dobila Oktobarsku nagradu, za viziji. Uz katalog izdat je i DVD na kome moè da se promeni. Stvari su deter - Belu Radu u Utva ptica zlatokrila Na- su prikazane fotografije i plakati iz pred- minisane biolo{kom ~injenicom da je ameri~kim dramama (Staklena mena- neprekidnost igre stvaranja. èrija, Pogled sa mosta, Silazak Orfeja, Na izlo`bi su prikazani i materijali gradu „Ve~ernjih novosti“ na Sterijinom stava Beogradskog dramskog pozori{ta, èna majka, {to ima i svoju predivnu kao i sekvence iz filma Medaljon sa tri stranu: doneti ~oveka na svet! Dakle, ona Lov na ve{tice...), ali i u delima Krleè (U koji nam govore o raznim periodima ì - pozorju, a za Mod Nagradu Gradske sa- srca, TV adaptacije U agoniji i iz u samom startu preuzima daleko vi{e agoniji), êhova (Vi{njev sad), Brehta votnog puta Tatjane Lukjanove, dugom moupravne interesne zajednice kulture odgovornosti. No, ovo jeste i te kako (Dobri ~ovek iz Se~uana), Hinga (Bertino osamdeset godina. Tako se mogu videti za najbolje gluma~ko ostvarenje u godini, istorijske predstave Harold i Mod.

9 LUDUS 148 Kako je nastajala predstava „Figarova ènidba i razvod“ NA POZORI[NOM PUTOVANJU SA UNKOVSKIM Komentari Unkovskog ne odnose se na vreme u kojem doga|aji iz razli~itih peva~i. îtanje je detaljno, prou~en je ~ak nja i o~ekivanja. Iz Bomar{eove ekipe epoha teku jedan pored drugog... Sli~no i Bomar{eov opis likova nastao na osno - dolazi jedan presing, igraju prenagla- knjièvni, istorijski, filozofski zna~aj dela. je sa prostorom. Pored svakog od nas, vu premijernog izvo|enja iz 1784. Ko- {eno, stilizuju, komedijski izo{travaju. nevidljiv, prisutan je uvek jo{ neko, neko mentari Unkovskog ne odnose se na Poruka je jasna: {trih mora da bude Umesto toga, to su putovanja kroz skoro s kim smo se rastali malo~as ili pre mno - knjièvni, istorijski, filozofski zna~aj de - odlu~niji i da se na~ini {to pre. Predao go godina – kao u nekom ospoljenom, la. Umesto toga, to su putovanja kroz sam reditelju nov primerak teksta, sa anegdotske primere pona{anja razli~itih materijalizovanom toku svesti... I sve to skoro anegdotske primere pona{anja radikalnim {trihom. Sutradan, on ga ~ita skoro ezoteri~no pri~anje polako postaje razli~itih ljudi koje i on i svi mi prisutni glumcima, ali prime}ujem da mnoge ljudi koje svakodnevno susre}emo poznato ansamblu okupljenom na Veli - na probi, svakodnevno susre}emo i ~ije precrtane delove vra}a. Koleginica Maja koj sceni Narodnog pozori{ta. Ako ova - su reakcije na zadate situacije ~esto Pelevi} odva`no uzima tekst i krati ga jo{ kva iskustva u stvarnosti samo naslu - takve da ne mogu da se izraze nikako vi{e. Preteruje namerno. Unkovski su- Slavko Milanovi¯ }ujemo, pozori{te ih na konkretan na~in druga~ije nego glumom – gestom, mimi- tradan po~inje opet da vra}a manje svake ve~eri predo~ava. Ljudi iz udalje- kom i pokretom. Prou~avaju}i tekst od delove teksta. Svi se pitaju {ta èli. Jasno ovore}i o jednom postdiplomskom Kad je, iznose}i upravi Narodnog nih epoha oìvljavaju svakog dana na prve probe do premijere, Unkovski u nje- je: kra}enjem Bomar{eov tekst postaje radu koji je imao ambiciju da pozori{ta svoj predlog da radi „Figarovu hiljadama pozornica {irom sveta. Po~et- mu traì mesta koja su podlo`na teatra- funkcionalniji, ali Figarov lik gubi svoju Grekonstrui{e predstavu „Jane Za - ènidbu“ Bomar{ea i „Figaro se razvodi“ no „znam da ni{ta ne znam“ Unkovskog, lizaciji: zarez, znak uzvika, neka neo~e- simboli~ku vrednost, nije vi{e borac za drogaz“, Unkovski postavlja pitanje da li Fon Horvata kao jednu predstavu, po- nije obeshrabrilo ansambl. A napomena kivana re~ – mogu postati {ansa za celu klasna prava nego samo komi~ki pokre - je to uop{te mogu}e: „Kako da spakujemo novo, po ko zna koji put „priznao“ da da se „ovakve predstave ne odlepljuju scenu. Unkovski traì ono pozori{no ta~ radnje. Horvatov tekst je osnova pri~e predstavu u istraìva~ki folder? Da nema koncept, to je moglo da izazove lako od tla“, da „uzle}u sporo, kao boing koliko u literaturi, toliko i u savreme - predstave, a pisan je ekonomi~nije, ume - moè, video sam. Da li treba, ne znam. samo osmeh. Predlog je u svakom po - 747“, izaziva sme{ak dodatnog ohrabre - nosti, u prividnoj o~iglednosti fenomena sto {trihova potrebna su suàvanja, saì - Sve moè da se zapi{e: informacije, gledu bio prihvatljiv – kao da je „pre - nja: zna~i, mogu}e su, na kraju ipak stvarnosti. U o~ima glumaca sjaj otkro - manja replika. Ipak, Milo{ \or|evi} je autenti~nost, mizanscen, prostor, kostimi, pisan“ iz programskih na~ela Narodnog polete. Svako je u trenutku svestan da venja – Figaro, grof Almaviva, Suzana... uporan – svakog dana dolazi sa novim ali ono ne{to najva`nije – zauvek }e biti pozori{ta: jedan klasi~an i jedan mo - preuzima koautorsku odgovornost za nisu neke apstrakcije iz pozori{nog predlogom mogu}eg skra}ivanja (ali se izgubljeno. Posle toliko godina rada u deran tekst, a sve o jednom tro{ku. (Osim predstavu i da u nju treba uneti ne samo arhiva ni apstraktnog iz sveta ideja. U zadràva na kra}enjima svog teksta). To teatru ne umem da objasnim one pre kra - toga, lako je bilo setiti se uspe{ne pred - znanje i umetni~ko iskustsvo, nego i li~ni delovima ili celi, sa nekim sitnim gestom nije bio razlog da, skoro dvadeset dana sne pauze u uvodnom monologu Krum stave koju je prema ista ova dva dela pre doìvljaj sveta. ili reakcijom – ovi likovi su sve vreme posle prve probe, Unkovski izvr{i zame- Stojanova (...) prisutnu neprisutnost dvadesetak godina reìrao Paolo Ma|eli.) Probe su bile – serija podsticajnih bili prisutni me|u nama, samo ih nismo nu: Igor }e igrati Figara kod Horvata, Me{ka... Pere. [ta bi bila ta predstava Ali Unkovski je tome dodao jo{ jedan improvizacija. Po~injale su uvek u 10 videli; oni su na{i savremenici. Glumci su Milo{ kod Bomar{ea. Pro{la je premijera, izvedene su dve bez Mitinih fantazama? (...) Ne postoji tekst – da Ponteov libreto za Mocartovu ~asova fizi~kim ve`bama, kojima je ko- odgovorili na poziv za igru i svi razu- reprize, kroz salu Narodnog pozori{ta proces kroz koji bih uspeo da dokaèm operu „Figarova ènidba“. (Uveren sam reograf Dimitris Sotiriu neosetno doda - meju kao svoje, re~i Unkovskog koji kaè vao po neki element plesa, a nastavljale protutnjao je prvi talas entuzijasta i materijalnim dokazima da je to postojalo, da je njegova glavna inspiracija bila da je za njega „prostor scene u vreme znatièljnika zaslu`nih {to se gradom da smo to bili mi.“ mogu}nost da u Narodnom pozori{tu u se ve`bama improvizacije. Skoro sve probe – prostor apsolutne slobode“. ve`be bile su ograni~ene samo jednim: proneo glas da je re~ o predstavi – kakva Ne bi bilo te{ko preneti, makar i po dramsku predstavu uvede operu i oper - Nije bilo nikakvog nestrpljenja {to se vi|a jednom u deset godina! Svi mogu se}anju, rediteljsku eksplikaciju kon- ske peva~e.) Traìo je i da se prona|u u~esnici su morali da ostvaruju me|u - desetak dana nije bilo re~i o kona~noj sobni kontakt. Pokazalo se, kasnije, da da odahnu, reakcija publike i kritike cepta predstave, uputstva glumcima, dela iz repertoara Narodnog pozori{ta podeli uloga. Ali je bilo iznena|uju}ih razvejala je i poslednje tragove nesigur- dramaturzima, scenografu, drugim sa - koja za temu imaju brak i razvod, sve su neke od njih na{le svoje mesto u otkrovenja: Olga Odanovi}, tipi~na komi - predstavi. Prvih pet dana jedini „tekst“ nosti i ve} moè da se kaè: eksperiment radnicima... kad ovaj reditelj ne bi mak- „ènidbe“ i „udadbe“ (a takvih je bilo na ~arka, dobija ulogu Grofice u Horvatovoj „Figarova ènidba i razvod“ je uspeo. Ali bili su improvizovani dijalozi na izmi{ - simalno izbegavao diskurzivni jezik. desetine od 1868. do danas), odnosno drami; Du{anka Stojanovi} istu ulogu otkud ova zastarela re~ „eksperiment“? I Mesto diskurzivnog kod Unkovskog scene iz tih dela koje bi na neki na~in ljenim jezicima. Pokazalo se da na iz- kod Bomar{ea; Milo{ \or|evi}, „najza- Slobodan Unkovski zna da su, kako kaè zauzima ~itav repertoar verbalnih i ne- korespondirale sa situacijama iz „Fi - mi{ljenom jeziku moè da se izrazi skoro bavniji ~ovek na svetu“, tako|e je dobio jedan od klasika avangarde Ri~ard verbalnih na~ina da podstakne glumca gara“. Pre prve probe (koja je odràna tri sve: od jednostavnog odnosa simpatije ili ulogu u drami – igra Figara u Horvato - [ekner, svi savremeni eksperimenti „re - da zajedno do|u do autenti~no teatar- meseca kasnije, 8. septembra), bilo je po - sukoba, do op{irnih monolo{kih prepri- vom tekstu; Igor \or|evi}, ve{t u stilizo- priza ve} vi|enog i da ne vode ne~emu skog, neizrecivog, samo u mediju glume znato i to da reditelj ne èli da se Bo - ~avanja doga|aja. U jednom trenutku vanju likova – kod Bormar{ea; Grofa {to publika prethodno nije iskusila“. mogu}eg izraza. Nikada ga nisam ~uo da mar{e i Horvat izvode sukcesivno (kao u bili smo skoro zaboravili da nas o~ekuje igra Voja Brajovi}, a Grafa Boris Komne- Publika to ne mora da zna, ali svi koji su je glumcu dao detaljno uputstvo za neki pomenutoj Ma|elijevoj predstavi) nego rad na tri obimna teksta koji, spojeni u ni}; Suzanu Nada [argin, kod Horvata – sa Unkovskim pro{li put od prve probe do postupak obja{njavaju}i {ta bi to trebalo istovremeno, sinhrono, kao u filmskoj jedno, iznose – trista strana! Nata{a Ninkovi}. Mladi glumci igraju premijere, svesni su koliki rizik su sve ostale likove. da uradi sa stanovi{ta lika, odnosa, „paralelnoj montaì“. I to je bilo sve. Prva ~itanja najpre Horvatovog, a preuzeli. Da bi u Narodnom pozori{tu celine predstave ili efekta koji treba da se Na prvoj probi, koja je u stvari bila slede}ih dana Bomar{eovog dela. Nema Kra}enje je oprezno. Glumci su ve} prikazali jednu predstavu koja nije „mejnstrim“, koja nije ono {to se dobije. Dok radi, njegov „razgovor“ sa susret svih u~esnika na Velikoj sceni podele, ~ita se u krug, replika za repli- uznemireni. Pogleduju prema dramatur - u ve}ini pozori{ta radi. glumcem pre bi mogao da se opi{e kao Narodnog pozori{ta, Unkovski je ponovio kom, ~itaju svi sve, i glumci i operski zima sa me{avinom znatièlje, nestrplje- jezik pantomime nego kao jezik re~i. A da ne zna da li ovakva zamisao uop{te kako probe odmi~u, ta vrsta komuni ka - moè da funkcioni{e. (Prisutni upravnik cije usavr{ava se do te mere da deluje Predrag Ejdus i direktor Drame, hrabro kao da se glumci i reditelj razumeju na su otrpeli ovo rediteljevo „priznanje“.) U pogled, ako ne i na pomisao. nastavku, umesto eksplikacije, usledile Unkovski ne implementira svoj kon - su ve`be sa koreografom Dimitrisom cept na glumce i ostale saradnike, nego Sotiriuom. Potom razgovor o budu}oj ga zajedno sa njima razvija. On, u stvari, predstavi. Unkovski kaè da nema odbija da govori o konceptu. Jedino {to bi re{enje za prostor, kostime, sa drama- eventualno prihvatio da tvrdi je – da turzima je pre leta razmenio tek nekoliko koncept ne postoji. I tako nije tek sada, re~i... sve mora da se re{i zajedno, sa kada je Unkovski svetski poznati umet- svim saradnicima. Zato je potrebno da nik koji pripada „novom establi{mentu svi budu prisutni na probama sve vreme proisteklom iz pozori{ne avangarde“, – i kada se postavljaju scene u kojima kako bi rekao Ri~ard [ekner, nego tokom sami ne u~estvuju. (Tako je i bilo: ne cele njegove karijere. Ovaj reditelj nikad samo glumci nego i operski peva~i, koji nije priznao da ima ~vrst i obavezuju}i imaju druga~iji ritam obaveza, dràli su koncept, nije mu bilo stalo do toga da se ovog dogovora kada god je to bilo pokaè da unapred zna sve, nije krio da mogu}e.) Unkovski zatim govori o svom nema re{enja i da o~ekuje od glumaca da utisku da je savremena umetnost me - ih potraè zajedno s njim. U malobrojnim lanholi~na. Mo`da i zbog toga {to je na{ tekstovima koje je napisao o svom radu, doìvljaj vremena sloèniji nego u vreme kod njega }ete uvek na}i: „nisam imao Bomar{ea, Mocarta, pa i nama blièg re{enje“, „nisam umeo da mu pomog- Horvata. Ose}anje hronolo{kog reda je nem“ (glumcu), „i{lo je te{ko, nismo nestalo. „Memorija putuje... Na{a i tu|a znali da li smo na dobrom putu“, itd. iskustva se vuku kao repovi... I susre}u Kako je ovaj ~ovek uop{te uspeo da op - se neo~ekivano, po nekim zakonima stane u svetu pozori{ta, gde je vera u relativnosti... Svako vu~e balon sa se - uspeh potrebnija od sveg znanja? Mislim }anjima... Re~i koje izgovorimo u samo}i da je to upravo zato {to ni od sebe ni od dospe}e do nekoga u nekom drugom vre - saradnika nikada nije krio da je sre}a i menu...“ Preporu~uje svima knjigu fizi - tragika bavljenja pozori{tem – njegova ~ara i pisca Alena Lajtmena, kod koga efemerna priroda. „Ne moète da se vreme moè da se kre}e unazad, moè da interesujete za reìju, ako imate potrebu bude svojstvo, ili da proti~e sporije na za ve~no{}u. Predstava traje od 19.30 do mestima koja su udaljenija od centra 22.15, sve ostalo je samo ideja za jedan Zemlje; a postoji vreme koje zastaje, koje san“, kaè Unkovski. ciklli~no zamenjuje uzrok i posledicu, Figarova ènidba i razvod

LUDUS 148Lu 10 140. ro|endan Narodnog pozori{ta SVEÂNOST, NAGRADE, SE]ANJA Kada je osnovano Narodno pozori{te, ljudi- Dore u predstavi „Seksualne neuroze na{ih roditelja“, Dragana Jugovi} del ma koji su ga ~inili, i usmeno i pismeno dato Monako za ostvaren visok umetni~ki nivo u dve od tri premijere prethodne je u zadatak da „svoju slu`bu vr{e svojski i godine („Aida“ i „Verter“), Dejan Mak - simovi} za odli~no realizovane uloge u od srca i tako koriste i narodu i svome operama „Don Paskvale“ i „Verter“, moralnom i materijalnom poloàju...“ Dragoljub Baji} za briljantno reali - zovanu naslovnu rolu u operi „Don Pas - kvale“ i Konstantin Kostjukov za ulogu Bore u baletu „Ne~ista krv“. Gospo|a del Jelica Stevanovi¯ Monako je nov~ani iznos Nagrade poklonila u humanitarne svrhe – za bolesnog kolegu Milivoja Petrovi}a. Nagrade za vrhunska umetni~ka ili radna ostvarenja u sezoni 2007/2008, odnosno za izuzetno zna~ajan ukupni umetni~ki, ali i radni doprinos, dodeljene su scenografu Borisu Maksimovi}u za realizaciju scenografije predstava „Don Paskvale“, „Ne~ista krv“ i „Dr“, te Bravarskoj radionici za rad na predstavi „Seksualne neuroze na{ih roditelja“. Za najbolju predstavu Narodnog pozori{ta u sezoni 2007/2008. progla{ena je dramska predstava „Seksualne neuroze na{ih roditelja“ Lukasa Berfusa, u reìji Tanje Mandi} Rigonat. Po odluci Upravnika Narodnog po - zo ri{ta, Predraga Ejdusa, Plakete povodom zna~ajnih aktivnosti u ìvotu i radu Na rodnog pozori{ta dodeljene su Narodno pozori{te 1908. godine ove godine primadoni svetskog renomea i pedagogu ~iji u~enici pronose slavu re 140 godina, 16. jula 1868. u 44 hiljade gledalaca. Povratak ovog na{eg operskog pevanja {irom Evrope, Beogradu po~inje svoj rad oko or - teatra na evropsku, pa i svetsku pozori - gospo|i Biserki Cveji} i starom Pganizovanja Narodnog pozori{ta {nu scenu, obeleìlo je i u~e{}e na me- saradniku Narodnog pozori{ta, veliki pozori{ni Odbor. Zahvaljuju}i |unarodnim festivalima – 11. festival Akcionarskom dru{tvu „Gale nika“. glumcima novosadskog Narodnog pozo - „Iberoamerikano“ u Bogoti, u Kolumbiji Tradicionalno, kruna sve~anosti je ri{ta, umetni~ka trupa je brzo formirana. („Kraljica Margo“), Festival „Grad teatar dodela Nagrade „Ra{a Plaovi}„ – za Angaòvani glumci i glumice stigli su u Budva“ („Car Edip“), BITEF („Car Edip“ najbolje gluma~ko ostvarenje na beo - Beograd krajem septembra, a od 1. okto- i „Seksualne neuroze na{ih roditelja“), gradskim scenama izme|u dva Dana bra im te~e redovna plata. Pod upravite- Prvi me|unarodni pozori{ni festival pozori{ta. Jednoglasnom odlukom ìrija ljem Jovanom \or|evi}em, zadatak im je „Akademija” u Omsku, u Sibiru („Gos - (A. Glovacki, M. Pelevi}, E. Savin, B. da „svoju slu`bu vr{e svojski i od srca i po|a ministarka“), „Teatarski susreti: Cveji}, K. Mladenovi}) Nagrada „Ra{a tako koriste i narodu i svome moralnom i pogled Nacionalnog pozori{ta Severne materijalnom poloàju...“ Tako je, pre Gr~ke na jugoisto~nu Evropu“ u Solunu Plaovi}„ za 2008. je dodeljena Borisu 140 godina, ro|eno Narodno pozori{te. („Car Edip“) i 43. festival „Dimitria“, Isakovi}u, za ulogu Orgona u predstavi Prva predstava je bila „\ura| Bran - tako|e u Solunu („@izela“). Samo pred - „Tartif“, u produkciji Jugoslovenskog kovi}„ Karla Obernjaka i odigrana je 22. stave Narodnog pozori{ta, na mati~nim dramskog pozori{ta. novembra 1868. u kafani „Kod engleske scenama i na gostovanjima, videlo je U obrazloènju odluke stoji: kraljice“. O proslavi stogodi{njice, 1968, preko sto sedamdeset hiljada gledalaca. „U ulozi Orgona u predstavi ‘Tartif’, ovaj datum je progla{en Danom Narod- Od brojnih nagrada i priznanja izdvo- Isakovi} je prikazao nastajanje prita- nog pozori{ta i od tada se obeleàva sa jena su ona za ìvotno delo: Nagrada jenog zla na{ih dana – ekstremizam koji velikim po{tovanjem. Sve~anost su ove „Dobri~in prsten“ koja je dodeljena prva- poga|a prostodu{ne, naivne i dobrona - godine svojim prisustvom uveli~ali i kinji Drame, gospo|i Kseniji Jovanovi}, merne ljude, koji zato {to ne prepoznaju najstarijem teatru na teritoriji Beograda i Nagrada za ìvotno delo koja je dodeljena zlo, ne mogu da se izbore sa njim i negda{nje Srbije odali po~ast ministar za prvakinji Baleta gospo|i Miri Sanjinoj podleù njegovoj zarazi. kulturu Republike Srbije Neboj{a Bradi}, [iljegovi} i Nu{i}eva nagrada za ìvotno Boris Isakovi}, umetnik u punoj brojni predstavnici na{eg kulturnog delo glumcu komi~aru, ~iji nosilac je gluma~koj snazi, nadahnato govore}i miljea, diplomatije i medija, te saradnici, prvak Drame, gospodin Predrag Ejdus. aleksandrinac, omogu}io nam je da se aktivni i penzionisani ~lanovi Ku}e. Doma}in proslave, zamenik uprav - zanesemo muzikalno{}u, lako}om, ljup- Proslava je po~ela izuzetno zanim- nika Boìdar \urovi}, podsetio je pri- ljivim insertima TV drame „67. skup{ti - sutne na brojne probleme sa kojima se ko{}u i svim onim vrlinama koje zapra- na Knjaèvine Srbije“, koju je prema teatar od svog postanka sa uspehom bori vo mora da sadrì molijerovsko pozo - originalnim zapisnicima sa tog zaseda- (a koji ne?), ali je zaklju~io da su sve ri{te. nja svojevremeno uprizorio Arsenije generacije stvaralaca i gledalaca bile Ulogom Orgona Boris Isakovi} je Jovanovi}, a koje je RTS, zahvaljuju}i „uverene da je njihova pozori{na stvar- pokazao da vlada vrednostima po kojima ljubaznosti uprave i kolega iz Video- nost bila kvalitetnija i bolja od dru{tvene pamtimo glumu Ra{e Plaovi}a – doneti dokumentacije, ustupio Pozori{tu za emi - stvarnosti sa kojom se neminovno na scenu istinitu dramu lika, a isto - tovanje na ovoj sve~anosti. Sledilo je proìmala i iz koje je crpela umetni~ku vremeno izgovoriti stih sna`no, ubed - prise}anje na rezultate koje je Nacionalni inspiraciju“. A nama je danas lak{e „jer ljivo, muzikalno i artikulisano.“ Pored teatar postigao u toku protekle, kao i na mi – uprkos ne ba{ sre}nim vremenima diplome i nov~anog iznosa Nagrade koju po~etku ove sezone – brojnih premijera, – stvaramo oslonjeni na ple}a gorostasa dodeljuje Pozori{te, Isakovi} je od zna~ajnih gostovanja, festivala, nagra - pozori{ne umetnosti ~ija imena ne treba Vladisava Krsmanovi}a, predsednika da... zaboraviti.“ Op{tine Ub, rodnog mesta Ra{e Plaovi}a, Izme|u dva Dana pozori{ta, da pod - Potom je usledilo opra{tanje od ~la - dobio i poklon – sliku Dragana Gavri - setimo, izvedeno je pet dramskih pre mi - nova Ku}e koji odlaze u penziju, uru - lovi}a. jera – „Talenti i oboàvaoci“, „Dr“, „Sek - ~ivanje priznanja za 20 godina rada u Uz obaveznu „Vinsku pesmu“ iz sualne neuroze na{ih roditelja“, „Vita - Narodnom pozori{tu – Zlatne zna~ke sa mini“ i „Figarova ènidba i razvod“, tri grbom pozori{ta, godi{njih Pohvala i opere „Travijata“ i ~a{u {ampanjca ko- operske – „Aida“, „Don Paskvale“, „Ver - Nagrada. Prema odluci Upravnog odbo - jima je zavr{en oficijelni program pro- ter“, te praizvedba doma}eg baleta „Ne- ra, Nagrade za najbolja individualna slave, ro|endansko slavlje je nastavljeno ~ista krv“. Odigrane su 52 predstave na premijerna umetni~ka ostvarenja u uz prijateljski razgovor, evociranje gostovanjima u beogradskom Centru Sa - okviru repertoara Narodnog pozori{ta u uspomena i obilazak Izlo`be fotografija va, u drugim gradovima u zemlji, te u Beogradu, u sezoni 2007/2008, dobili su: „Premijere u 139. sezoni“, autora Sr|ana Crnoj Gori, Sloveniji, Austriji, [vedskoj, Radmila @ivkovi} za ulogu Mare u Mihi}a, koja je postavljena Gr~koj, Italiji i Kolumbiji, pred ukupno predstavi „Dr“, Vanja Ejdus za ulogu u foajeu II galerije. Uru~enje nagrade „Ra{a Plaovi}“ Borisu Isakovi}u

11 LUDUS 148 „Kandid ili optimizam“ ZALOGAJ ILUZIJE SA UKUSOM SMISLA „U nekim vremenima zadatak teatra jeste protiv surove realnosti. Optimizmom! Dakle ne~im {to Volterov ‘Kandid’ nosi i bio da raskrinkava la`ne slike. Danas, kada kao pri~u i kao znak nastao u nekom je slika stvarnosti definitivno surova, mislim davnom vremenu, a tako je savremen. Mnogi koje sam zamolio da pro~itaju da bi zadatak pozori{ta mogao biti stvara- ´Kandida´ kaù da je veoma moderan i da ih podse}a na kombinaciju Montija nje nove iluzije, nove vere”, rekao je Popov - Pajtona i Alana Forda. To je delo koje ski. A {ta o tome kaù drugi umetnici, govori o tome kako ìvimo u najboljem od svih mogu}ih svetova u trenutku pozori{ni ljudi, publika? kada je izvesno da nije tako. Znam da ovo delo, kao i pri~e o optimizmu uop{te pozori{tu se bavim onim {to me se, „Kandida”. Kaè, stalno po ku{ava (sam uzev, otvara i pitanje la`nog optimizma. ili ako ho}ete, {to nas se vrlo ti~e” sebi) da na|e neke odgovo re na pitanja i Me|utim, u nekim vremenima zadatak U– rekao je Aleksandar Po povski dileme koje name}e trenutak koji ìvimo: teatra jeste bio da raskrinkava la`ne kada su ga pitali za{to radi Volterovog „kako se boriti protiv ovog vremena, slike. Danas, kada je slika stvarnosti

KAKO JE RA\ENA PREDSTAVA „KANDID ILI OPTIMIZAM”

U nedelju 21. septembra u {est po podne zakazana je prva proba za predstavu Kandid ili Optimizam prema dramatizaciji istoimenog Volterovog romana u reìji Aleksandra Popovskog. Ne{to pre {est u pozori{te dolazi Gordana \ur|evi}, glumica koja u Novom Sadu godinama igra izuzetno zna~ajne uloge, a sada je prvi put u jednoj podeli u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Ona stoji u holu Velike scene na kojoj }e se u novembru pojaviti u ulozi Starice: „Moj profesor glume Branko Ple{a, ~lan JDP-a od osnivanja, umeo je neverovatno ìvo i duhovito da pri~a o svojim savremenicima, glumcima i rediteljima sa kojima je radio. Gluma~ki sam ‘rasla’ u ambijentu ~uvenih pri~a o JDP-u”, kaè. Direktor pozori{ta Branko Cveji} predstavlja je ekipi na prvoj probi kao „na{u Gordanu \ur|evi}”. Ona zdu{no prihvata ovaj prisni odnos ultimativnog me|usobnog poverenja. Re~ preuzima reditelj Aleksandar Popovski: „Volterov Kandid govori o optimizmu kao filozofskoj ideji i ìvotnom stavu. Optimizam je danas krajnje problematizovan. âk je popularno re}i da je optimista u stvari lo{e obave{teni pesimista. Da li je ba{ tako? Da li je do{lo vreme da ovaj aforizam preokrenemo pa da kaèmo da je pesimista, u stvari, optimista koji nema hrabrosti da istraje? U stereotipnom vi|enju Kandid je dobra budala koju zli i prepredeni, dakle, oni koji znaju ‘kako stvari stoje’, varaju, poniàvaju, ugroàvaju. Da li je ba{ tako? Da li je samo Kandid naivan ili su naivini i oni koji misle da poznaju i razumeju ustrojstvo sveta?” Dok Popovski govori o svom vi|enju projekta Kandid ili Optimizam, scenograf Sven Jonke pokazuje koje su njegove inspiracije i kako }e izgledati scenografija za predstavu. Istovremeno, od dramaturga Milo{a Kre~kovi}a i samog reditelja saznajemo da tekst koji glumci imaju pred sobom nije kona~na verzija, ve} da }e se na njemu jo{ raditi. Popovski: „Scenografija mi je stvarno va`na na samom po~etku proba. Ne pamtim da sam kretao u predstavu ne znaju}i u kom prostoru radim.“ Prave ~ita}e probe traju relativno kratko (nepune dve nedelje) jer i reditelj i glumci hitaju da svoje ideje isprobaju u prostoru. U radu reditelja Aleksandra Popovskog nema jasnih i o{trih prelaza izme|u jedne faze rada u slede}u. Ako je neophodno, glumci i reditelj se iz „prostora“ vra}aju za sto da bi proverili svoje ideje o tekstu. êsto vra}anje za sto kada su mizanscenske probe uveliko u toku nije uobi~ajeno u pozori{tu, ali je mogu}e i ~ak inspirativno za glumce o ~emu svedo~i Nikola \uri~ko: „Rad na predstavi Kandid je u pravom smislu re~i saradnja. Ose}anje da aktivno u~estvujem u stvaranju predstave je za mene najva`nije. Aktivno u~estvovati zna~i imati kreativnu slobodu da se sve predloèno isproba. Iz improvizacija se otvaraju scene i dobija se ose}aj strasti u re{enju scenskih problema.” Glumci, vo|eni istovremeno ~vrstom i ne`nom rukom reditelja Popovskog slobodno napreduju svi zajedno, ali svako u svom ritmu. Gordana \ur|evi} ve} na prvim progonima jasnim bojama slika karakter svog lika, dok Nata{a Tapu{kovi} lagano „iznutra” priprema svoju Kunigundu da bi se u trenutku kada je potpuno gluma~ki spremna otvorila kao cvet. Svi na probi su odu{evljeni kako je svoj monolog napravio Dragan Jovanovi} koji igra Doktora. Kontrast izme|u njegovom mirnog, gotovo blaènog glasa i apsurdnog teksta o „stolici koja vlada svetom” stvara izuzetan dramski efekat. Najve}i teret je ipak na \uri~ku koji igra Kandida. On je na svim probama kao i reditelj, i kao i on mora da bude va`na podr{ka i oslonac svim kolegama. „Priznajem da nisam znao mnogo o Volteru ni Kandidu pre ovoga. Mislim da ima neke sli~nosti izme|u Kandida i mene, mada je njegovo iskustvo neuporedivo ve}e i gore. Predstava }e se zvati Kandid ili Optimizam, a s obzirom da igram lik iz naslova mogu}e je da od moje igre zavisi dosta, ali ne mislim da od glavne uloge zavisi sve. Va`no je da svi ose}amo predstavu kao svoju, kao va`nu i zanimljivu. ’Nose}e’ uloge zahtevaju samo malo vi{e kondicije i to je sve.“ Kondicija za projekat Kandid ili Optimizam je neophodna i glumcima i reditelju. Svakodnevno se odràvaju dve probe tokom celog oktobra i po~etkom novembra. Vaàn element rada na probama u prostoru je muzika Kirila Dàjkovskog. Muzika je tihi pratilac koji stvara atmosferu, inspiri{e i podsti~e glumce i reditelja. Popovski vodi probe na taj na~in da svako ko je na probi pa bio on glumac, asistent ili organizator bude i emocijom i energijom uvu~en u proces rada. Scenograf Sven Jonke je ~esto na probama, ali jo{ ~e{}e u radionici. On ima dodatne ideje da drvene daske od kojih se sastoji scenografija stalno padaju, ispadaju, „napadaju“ aktere. Prva proba u dekoru na Velikoj sceni „Ljuba Tadi}“ je 1. novembra. Ideja sa daskama deluje veoma zanimljivo, ali i prili~no komplikovano te je zato odlu~eno da se ovaj element scenografije koristi samo onda kada ne remeti gluma~ku igru. Predstava po~etkom novembra polako dobija svoju formu. Sada reditelj i glumci fiksiraju i tekst. „Meni se stra{no dopala sama knjiga i bilo mi je va`no da u dramatizaciji imam {to vi{e od Volterovog na~ina pri~anja pri~e. Veoma mi se dopada to prepri~avanje scena i doìvljaja, taj unutra{nji mizanscen likova kroz monologe. Nastojao sam da radnju i dinamiku dobijem pri~om. Ta forma u kojoj likovi pri~aju je moderna i bliska dana{njem govoru. Mislim da glumcima daje mogu}nost Kandid ili optimizam da stvore poseban na~in igre“, kaè reditelj. Taj na~in igre se vidi u sceni putovanja „brodom“ (kadom) kada Gordana \ur|evi} pri~a tu`no-sme{nu-potresnu pri~u- dramu o papinoj k}eri koja je zavr{ila kao starica-sluàvka. Vidljiva je i u drugom delu predstave kada glumci kroz dinami~ni pokret-ples, koji je zajedno sa rediteljem kreirala Sonja Vuki}evi}, pri~aju Kandidove dogodov{tine u Parizu. Novembar lagano odmi~e, premijera se pribliàva, a Popovski izjavljuje: „Moja tiha revolucija je poku{aj da se ljudi vrate na teren emotivnosti koju }e prepoznati u mojoj predstavi i potraìti je u sopstvenom ìvotu.“ Stigli smo do 14. novembra – dana premijere. U premijernoj podeli su: Bogdan Dikli}, Nata{a Tapu{kovi}, Goran [u{ljik, Vojin ]etkovi}, Nikola Simi}, Mi{a Janketi}, Milena Vasi}-Ra`natovi}, Dragan Jovanovi}, Dubravko Jovanovi}, Tijana ûrovi}, Sr|an Timarov, Marinko Mad`galj, Igor Filipovi}, Marko Ba}ovi}, Vlasta Velisavljevi} i Nikola \uri~ko. Predstave u pozori{tu obi~no po~inju podizanjem crvene, pozori{ne zavese. U spomen na proterane iluzije (iz pozori{ta, ali i na{ih ìvota) ova predstava po~inje pred spu{tenom gvozdenom zavesom. Mi{a Janketi} izlazi pred publiku i kaè: „Za{to svako ~ini samo jednu desetinu od op{teg dobra koje bi mogao da u~ini? ... Dakle, KANDID ili OPTIMIZAM: Kandid (candide) – bezazlen, prostodu{an ili Optimizam – o~ekivanje povoljnog ishoda; vera u budu}nost; sagledavanje ìvota s lep{e strane. Bezazlenost, prostodu{nost ili vera u budu}nost, ili i jedno i drugo, ili ni{ta od toga, ili mo`da ipak sve? KANDID ili OPTIMIZAM? Marina Milivojevi}-Ma|arev

LUDUS 148Lu 12 „Kandid ili optimizam“ definitivno surova, mislim da bi zadatak desi. Ba{ nam je uzbudljivo ovo vreme pozori{ta mogao biti stvaranje nove ilu- koje nikome nije trebalo, ali pro}i }e i to. zije, nove vere.” A kad pro|e, lak{e }emo videti koja je Popovski tako|e dodaje da veruje u (bila) uloga pozori{ta.” vi{estruku mo} i snagu umetnosti a ideja Nepretenciozno za~eta pri~a na datu o, uslovno re~eno, novom zadatku po - temu me|u publikom u pauzama neko- zori{ta uletela je u orbitu poput meteora. liko predstava rezultirala je, o~ekivano, „Sumnjam u toliku mo} pozori{ta”, razli~itim opaskama, uvidima, komen- kaè Dragan Petrovi} – Pele, poznat sem tarima. Razli~iti vidovi podr{ke bili su po vrsnim ulogama i po duhovitosti, i znatno ~e{}a reakcija od negodovanja i dodaje: „Na kraju komada ‘Tri sorele’ odbacivanja, ali ono {to je vi{e nego mar - Stevana Koprivice ima jedna, blago kantna odrednica je ~injenica da nema re~eno, indikativna re~enica. Naime, te~e ravnodu{nih. monolog u kome se govori {ta je to bilo u „Impuls koji {alje pozori{te, umet- Kotoru, pa da l´ je bilo, pa kako, pa da l´ nost uop{e, mnogo je {ireg opsega od sta - ovako il´ mo`da onako... i onda zavr{ii tisti~kog broja publike. Ne znam ukratko re~enicom: ‘Nema istine, samo fantazi- precizno da objasnim kako, ali uvi|em ja´. Moèmo sve i ~itav ìvot tako po- da jeste. Skoro sam u nekim hrvatskim smatrati. Pa dobro, to je moja istina. novinama pro~itala da je Paolo Ma|eli Kom{ijina istina je neka druga. Sve za- rekao da je pozori{te mesto intelektual - visi od perspektive iz koje se posmatraju nog otpora”, rekla je sme|okosa dama stvari. privla~nog izgleda, koja je bila deo ve}e Dakle, publika koja dolazi da gleda grupe pu{a~a okupljenih oko pepeljare, predstave (ne)daje mo} pozori{tu. me|u kojima se na kratko zapodenuo Ako publika ne èli da vidi ili da razgovor iako se, o~igledno, nisu pozna- prepozna te mo}i o kojima govorimo – vali. „Mislim da je sva ta i ne samo ta onda one ne postoje, ako ih prepozna pri~a o pozori{tu stvar precenjivanja, onda postoje. To je kao i sa problemima mistifikacije”, ubacila se u razgovor ili radostima u ìvotu, ti si taj koji im druga gospo|a dodaju}i: „Ube|ena sam daje{ mo} i zna~aj. Ako im ti ne da{ onda da je, kad te ne{to u ìvotu o{ine, mnogo oni ne postoje. Snaga pozori{ta je, pre lekovitije kupiti dobar par cipela il’ svega, u publici. A to da je trenutak u negde otputovati, nego do}i u pozori{te.” kome ìvimo dramati~an bez prepoz- Smeh koji je nastao nakon njenog natljivog smisla (pao bi na ispitu iz, reci- komentara gotovo je prekinuo gospodin Nikola \uri~ko kao Kandid mo, dra maturgije nema dileme) u {irim koji je nakon nekoliko duhovitih opaski razmerama vidi se iz aviona. Kao i rekao: „Uvek su pojedinci ili manjina bili Pri~u i dilemu o snazi pozori{ta i da - strane, pre ili kasnije bude to grudva koja kritika... zavisi od svake predstave ~injenica da je to tako ne zbog natprirod- i kreatori i inicijalna snaga. Kad stvar na{njoj subverzivnosti pozitivnog, pot - kre}e s vrha brega”, rekla je Lji ljana posebno. Re~ju, pozori{te ima pravo na nih stvari ili ne znam ~ega, nego zbog krene kvan titet se geometrijskom pisnik ovih redova zapodenuo je i na Petrovi}, profesor u srednjoj {koli koja, sve teme i na sve scenske jezike.” ~oveka samog. Ljudi su sami sebe doveli progresijom raz vija i u dobrom i u lo{em jednoj slavi. „Potpuno je izvesno da se kako kaè, u pozori{te ide nekoliko puta Knjièvnik Vladislav Bajac je ideju u situaciju u kojoj su. Ne{to mora da se pravcu. Da kle...” iskra koja se tu desi razvrca na sve godi{nje. Na njene re~i nadovezao se reditelja Popovskog video kao vrlo sredove~ni gospodin, pravnik po struci, uzbudljivu, sna`nu i vrlo mogu}u: „I kako se tokom ve~eri moglo videti znatno sam sam ~itavog ìvota, pre svega u ve}i poklonik fudbala nego po zori{ta, spisateljskom smislu, bio svesni roman- intervju: Aleksandar Popovski rekav{i: „Mislim da se zbilja mo è tik, utopista i naivac. Ako se moè govo - govoriti o ozbiljnoj snazi odjeka pozo - riti o zadatku umetnosti onda je on (bio i OVAJ SVET JE NAJBOLJI OD ri{ne umetnosti ~ak i me|u ljudima koji bi}e) ne samo da demistifikuje i otkriva SVIH SVETOVA su sporadi~na, ili uop{te nisu publika.” Njegova bolja polovina je ubrzo preuzela nego i da le~i i pokriva. Naravno, name }e re~ ilustruju}i pomenuti stav: „Nedavno se pitanje {to bi sada poku{avala U ovim vremenima punim pesimizma vi sa Kandidom tragate za sam ~itala intervju Gorana Jevti}a po- knjièvnost, umetnost na ovaj ili onaj optimizmom, da li je otimizam uop{te mogu} u ovom vrmenu? vodom predstave ‘Pista za [eherezadu’ u na~in da re{ava ono {to dnevna politika Time se bavim u nekoliko poslednjih predstava, sve u potrazi za kojoj on ne igra, ve} je ponukan, ne se- ili ìvot nisu uspeli. Me|utim, izvesno je nekom novom lepotom i nekom novom idejom. Umorio sam se od toga }am se kojom, knjigom producirao pred- da su posledice dobrote u umetnosti, na - da samo konstatujem svet u kojem ìvimo. U devedesetim smo konsta- stavu. Naàlost nisam je gledala jer je ivne strane njene egzistencije, zapravo tovali taj surovi realizam, ali tom konstatacijom, sa kojom moèmo da igrala samo nekoliko puta u Muzeju za dobrobit ljudski i za ne{to {to se zove ìvimo, ni{ta ne moèmo da promenimo u svojim ìvotima. îni mi se afri~ke umetnosti, nadam se da }e biti jo{ vera u budu}nost. [ta je to {to nam danas da je moj zadatak da probam da prona|em i neki bolji svet i neku novu prilike. No u tom intervjuu je govorio da nedostaje da se izborimo sa crnim ru- i bolju ideju. Namerno sam insistirao na naslovu Kandid ili se predstava bavi tamnicama koje sami u pama nastalim od politike i raznih dru - Optimizam, zna~i ne jednako, ve} ili, kao dve suprotstavljene stvari. sebi nosimo, okovimo koje smo sami sebi gih po{asti? Energija. Kako se energija Kandida vidim kao velikog borca za optimizam, ne kao nekog naivka nametnuli... Verujte, gde god sam se za- sti~e? Pa tako {to se stvari osmisle a koji veruje u sve. Vidim ga kao ~oveka koji sumnja, ali i koji mislii da desila tih dana samo se pri~alo o tome dru{tveno jezgro zagreva za optimizam. treba da traga za tim. kako mi sami sebe gu{imo. Ve}ina nas iz Umetnost je uvek bila i pozitivno îtav taj trend nove evropske drame i brutalnog realizma je do raznih razloga nije stigla da vidi podriva~ka.” Svetlana Velmar Jankovi} nas u Beogradu stigao iz Makedonije, sa komadom „Bure baruta” predstavu ali nam je ubacio bubicu.” skre}e pa`nju na ~injenicu da je na{a Govorilo se potom o mehanizmima Dejana Dukovskog i sa va{om generacijom koja je prva na Balkanu dana{nja stvarnost vrlo sli~na neka- koji su plasirali i nametnuli „Velikog krenula to da istraùje pozori{tu. Vi sad me|u prvima iz te generacije da{njim stvarnostima. „Surovost ìvota tragate za novim optimizmom? brata” i „Grand paradu”, pozori{tu koje (ne)moè s tim da se izbori, sopstvenim je uvek bila stra{na, iako se nama, pri- To je veoma ta~na konstatcija. I „Bure baruta” i „Mamu mu jebem rodno, pri~injava da smo se na{li u naj- ko je prvi po~eo” su bili komadi koji su pucali u taj surovi realizam. nadama da bi upravo sa scene, mo`da ba{ u ruhu subverzivnog pozitivizma crnjem od svih crnih vremena, u vla - Sada imam potrebu da ispri~am neku drugu pri~u. Tamo vi{e nemam davini ~istog zla. Pri tom dok tako ni{ta novo da kaèm. Mislim da svet sada stvarno ima potrebu za mogla sti}i i nada, odnosno mogu}nost re{enja za dezorijentisanost, destruktiv - ose}amo, verovatno i ne gre{imo, jer ne- ne~im drugim. Nedostaje nam neki belle epoqe, neka nova lepota i nova ideja koja bi nas pokrenula. nost i agresiju mladih koji su zapravo mamo vremena da poredimo koli~ine i [ta to na po~etku 21. veka moè da bude nova lepota i nova ideja? krik i vapaj za smislom i putokazom. u~inke nesre}a i zla u onim vekovima Volterov roman se zavr{ava re~enicom Ja moram da obra|ujem svoj vrt... Mi najpre moramo da se vratimo sebi, (Uzgred, svi su zaklju~ili kako je to koji su nam prethodili. Ali – shvatite to sopstvenim emocijama i vrednostima. Ja sam, recimo reditelj i znam da pravim pozori{ne predstave, ali ne moram da budem bila jedna od najlep{ih slava jer je nu`nu kao moj odgovor na pitanje o predstavi i deo op{te slike u koju poku{avaju da nas uvuku. Makedonija. Srbija... i ta op{ta slika je ~isto politi~ka. Mi smo svi postali raspravu oko politike „kona~no smenio Kandid ili Optimizam koju jo{ nisam deo neke politi~ke slike. Pitam se za{to moram da budem predstavnik onoga {to zastupa politika dràve iz koje sam? Za{to razgovor koji ~ini da se ose}a{ dobro”.) gledala – na brdu od godina na koje sam bih nu`no bio u znaku jednakosti sa tim. Devedesetih smo svi izgubili svoju individualnost, svoj sistem vrednosti i svoje Za ljude od umetnosti pri~a o svo- se popela nastojim, i sada, kao u baj kama dominantne emocije. Ako se vratimo sebi i svom vrtu mislim da imamo {anse da, svako za sebe, krene i razvije jedan jevrsnoj mogu}oj novoj ulozi pozori{ta koje prenose istinu, da verujem u pobedu druga~iji svet. kao graditelja novih iluzija i uverenja, i dobra – naro~ito u periodima u kojima Optimizam ste poku{ali da vratite i u Zagreb sa predstavom „San Ivanjske no}i”, koju ste po [ekspirovom komadu njegovoj (ne)mo}i, razume se, pokazala zlo izgleda kao pobednik. Pri tom nikako radili u Gradskom kazali{tu Gavela, a koju je pre „Kandida” videla publika u Beogradu, Novom Sadu i Uìcu? se intrigantnom. Po re~ima Ljubomira ne spadam me|u optimiste.” Ta predstava je neki po~etak onog {to trenutno istraùjem u pozori{tu. Rezultat u Zagrebu je bio neverovatan. Predstava Simovi}a iluzija je nezgodna re~ jer Na{a velika glumica Jasna \uri~i} za manje od godinu dana ima svoje pedeseto izvo|enje. Progla{ena je najboljom predstavom u Hrvatskoj. Ovde je odli~no bila asocira na negativna zna~enja. „Se}am primljena. Zato mislim da umetnost ima mo} da menja svet. Ako pogodimo ta~nu stvar, emocija probije. I to }e biti reakcije se da je Du{an Mati} rekao da pozori{ta sa sme{kom i svojevrsnim odobravanjem gde god bude igrana ta predstava. treba da postanu nove crkve. Zagovor nici komentari{e stav i ideju Aleksandra Da li imate nameru da ovakvim predstavama najavite neko novo, lep{e doba? politi~kog pozori{ta kaù da ono treba da Popovskog i zaklju~uje: „Danas samo Ono {to èlim je da se bavim ovim temama koje mi se ~ine krajnje uzbudljivim. Postaje avangardno ponovo otkriti ljubav postane neka vrsta politi~ke tribine. Ja dobronamerni i promi{ljeni pesimista na sceni. Zato i dalje idem u tom pravcu. Ako ni{ta drugo treba da ostanemo otvoreni i da vidimo takve stvari. Ima jedna mislim da pozori{te u svakom vremenu moè biti optimnista i ne{to eventualno i odli~na re~enica u Kandidu – Ovaj svet je najbolji od svih svetova. ôvek samo treba to i da vidi. To je ono {to mene sada treba da ostane pozori{te. A {ta }e biti cilj uraditi, u pozori{tu i van njega. A mo`da zanima u pozori{tu. Da to vidim. teatra i teatarske predstave, da li }e to biti je tako bilo i u mnogim ranijim Olivera Milo{evi} stvaranje ili razbijanje iluzija, da li }e to stra{nim trenucima istorije.” biti igra ili satira, da li }e biti analiza ili Tatjana Njeì}

13 LUDUS 148 Intervju: Predrag Ejdus

repertoara Narodnog ali je Dugali} i ja jom dobrom prijateljicom koja tamo ìvi, igramo na raznim gostovanjima. Najsta - u dru{tvu jednog glumca koga sam da - rija ìva uloga mi je Portfirije Petrovi~ u vno pre toga gledao na nekom od prvih MENE JE GLUMA UÎLA @IVOTU „Zlo~inu i kazni” Dostojevskog, reìja Bitefa kada me i odu{evio. U trenutku tog „@ivimo u jako opasnom vremenu. Ljudi su brzina – surovi diktat ovog vremena. Egon Savin. Predstava je imala tri ver - susreta on se vi{e nije bavio glumom ali Bila je jedna sjajna predstava „Selo Stje- zije, prvo u Bitefu gde je Raskoljnikov bio se zapodenula uzbudljiva pri~a o toj temi, zaglavljeni u lavirintu ìvota koji je toliko pan~ikovo” Dostojevskog. Igrala Olivera Miki Manojlovi}, potom u Crnogorskom o ulogama, piscima, teatrima. Pitao me komplikovan i bezdeàn. Svakog dana u Markovi}, Mija Aleksi}, trebalo je da igra narodnom sa Banetom Popovi}em i sada {ta radim i pomenuo sam nekoliko tada i Ljuba Tadi} pa napustio jo{ u toku u istom pozori{tu sa Nikolom Ristanov - aktuelnih naslova, neke prethodne, svoja svakomn pogledu ~oveka ne{to uniàva i proba zbog zdravstvenih razloga. Re- skim. Igram je 18 godina. izvesna gluma~ka iskustva. Gledao me s devastira. Nema kriterijuma ni vrednosne ìrao Arsa Jovanovi}. Nikad ne}u zabo- Zna~i, punoletna je... nevericom i pripitkivao zajedni~ku prija- raviti jednu probu. Naime, Mija Aleksi} (Smeh) Da... sve moje uloge su rasle i teljicu nisam li ja neki te{ki la`ljivac il’ vertikale. Tranzicija? To je kao neki put, ali je tu imao jedan vrstan, ~uveni monolog, zrile sa mnom i ja sa njima. U~ile me mitoman. Kaè, u Americi bi za to tre balo da l´ mi sad tim putem idemo unapred il koji dok on govori, Ljuba Tadi} i ja ìvotu. tri ìvota. [ta ho}u da kaèm; velika je stojimo iza zavese i hrupimo u jednom Moè li se iz tog {irokog spektra i privilegija kad u ìvotu moète sve to da unazad. Davnih godina sam ~uo jednu vic- trenutku, prekinemo ga na{im replikama nesumnjivo velikog broja uloga izdvojiti pro|ete. Oduvek sam voleo da putu jem, kastu, ali vrlo visprenu i ta~nu opasku koja i demistifikujemo ukazav{i da je re~ o neka ili neke? menjam, bivao nezadovoljan stacio- lo{em ~oveku, prevarantu... I trebalo ja Te{ko. Ove ìve, koje trenutno igram niranjem samo u jednoj teatarskoj ku}i. glasi: poslednji stadijum socijalizma }e biti da lik koji tuma~i Ljuba Tadi} prvo ne{to su mi, prirodno, bliè: „Glembajevi” i Duboko negde imao sam i prezir i strah banditizam”, kaè Predrag Ejdus kaè pa potom moj junak. Krenemo da „Ujkin san” u Novom Sadu, „Mleta~ki prema stalnom radnom odnosu, isti redi- probamo i u jednom trenutku Ljuba, trgovac” i „Tako je moralo biti” u JDP-u, telji, partneri... k’o tesne cipele. Na tre}oj obra}aju}i se pre svega Arsi, kaè: „Sta - Salijeri u „Amdeusu” Beogradskog probi ve} zna{ ve}inu stvari, i sve se po - Tatjana Nje¦i¯ ni. Bri{i ovu moju prvu re~enicu. Neka dramskog, „Delirijum tremens” koji je lako pretvara u kancelarijski rad. Dakle, mali (pokazav{i na mene) odma’ kaèr Goran Markovi} napisao delimi~no uvek sam imao potrebu, {to sam i ~inio, Foto: Vukica Mika÷a {ta ima.” A na zbunjeno upitne re~i i inspirisan i mojom ìvotnom pri~om, „U da pored anga`mana u instituciji radim i poglede odgovori: „Posle ovog monologa poseti kod gospodina Grina” u Ateljeu, ne{to drugo, negde drugde, da traìm ide fantasti~an aplauz, duga~ak. Ako ja „Dr” i „Car Edip” u Narodnom, „Oblo - nove puteve, nove na~ine, a pre svega itavog svog veka bavio sam se ve} bio legenda. Do{av{i tada u Narodno budem morao da izgovorim prvu re~e- mov” u Crnogorskom narodnom... Vidite, nove teme. Pogotovo u ono komunisti~ko rizicima isprobavaju}i meru sop - pozori{te gledo sam ga u mnogim pred - nicu tog aplauza ne}e biti. Da ne bi dola - ta predstava je, izme|u ostalog, svoje - doba kada zbilja nismo oskudevali u ^stvenih mogu}nosti i kad bih po - stavama a posle bio i partner sa njim. zio u isku{enje neka mladi kolega po~ne vrsna ilustracija o zna~aju promi{ljanja tabuima. ~injao iz po~etka uradio bih, u principu, Zajedno smo igrali, recimo, u predstavi da govori a onda aplauz nek traje kolko koncepta, postavke, karaktera... u toku Ne retko se moè ~uti da je gledano sve isto – rekao je Predrag Ejdus u inter- „Smrt trgova~kog putnika” Artura ‘o}e.” Tako je i bilo, tu ulogu je kasnije rada. Za{to? To je predstava koja je za- iz dana{nje perspektive to komunisti~ko viju za „Ludus” ra|enom u njegovoj Milera. Divio sam se njegovim re{enjima upravni~koj kancelariji u Nardonom po - i reakcijama ne samo u toj predstavi. zori{tu u Beogradu, povodom najpre- Imao je posmatra~ki dar i ume}e da na- sti`nijeg gluma~kog priznanja, Nagrade ma, mladim kolegama na pravi na~in za ìvotno delo „Dobri~in prsten”. ukaè na prave stvari. Dva brata u toj Pri~ao je, kao da na glas razmi{lja, o predstavi igrali smo Miki Manojlovi} i ja tome koliko bi mu bilo i drago i va`no da kao vrlo mladi glumci. I danas pamtim to mu desetak bliskih prijatelja bude prisut- ose}anje da si stao rame uz rame sa ne - no na sve~anosti uru~enja 28. decembra. kim kome si se divio. Mo`da to zvu~i Govorio o tome kako bi voleo da mu Feliks pateti~no, ali je tako. Pa{i} radi monografiju. On je, veli, ne Nagrada za ìvotno delo ne retko samo ~ovek od lika i dela ve} zajedno sa inicira da se ~ovek osvrne iza sebe, re - Renatom Ulmanski ‘prakrivac’, rodona - zimira? ~elnik te ideje o sada aktuelnoj nagradi. Nagrada za ìvotno delo se obi~no Jer, oni su ga uz jo{ neke kolege, kri- dodeljuje pred kraj radnog puta. Sa ti~are, ljude iz teatra i predloìli za „Pr- ve}inom dosada{njih dobitnika „Dobri - sten”. Istini za volju to se ne de{ava ~esto, ~inog prstena” to jeste slu~aj. Rekao bih obi~no to bivaju institucije, pozori{ta... da se ja me|u onim malobrojnijim, uz Prise}ao se, potom, po~etaka. Na neki Peru Kralja, Cecu Bojkovi} koji su je na~in ~ak obra~unavao sa nekim svojim dobili a jo{ rade punom parom. Dakle, ulogama, periodima... moj pogled je, pre svega, usmeren una - „Najmanje je dvostruka teìna pr- pred. Imam jo{ gluma~kih èlja, ambi- stena”, kaè, nasmeje se na opasku da je cija, planova. on sada gospodar prstena i nakon kratke Na primer? pauze nastavlja: „Prvo, nagrada nosi Igrao sam mnogo likova ali, izvesno ime Dobrice Milutinovi}a, a i tada kada je, da sam igrao relativno malo Nu{i}evih je ustanovljena, pre Drugog svetskog i jo{ manje [ekspirovih junaka. Te{ko je rata, imala je tendenciju da se dodeljuje glumcu da pravi planove, to pre ide neza ìvotno delo.” kako uz reditelje i upravnike. Vide}emo. igrao Tasovac, al’ ovo re{enje je fiksirano mirala pa bivala obnavljana. Predstave vreme bilo k’o Perikleovo zlatno doba? A drugo? Pa upravnik ste u Narodnom pozo - a aplauzi su zaista, na svakom izvo|enju se najbolje ~uvaju ~vrstim konceptom. U Pa sad... dalo bi se tu na}i ozbiljnih Drugo, a rekao bih i najva`nije je di - ri{tu? bili duga~ki. Vidi molim te, pa na sceni toj postavci ima toliko radnji, teksta, primedbi. U to vreme na, da je tako gnitet prethodna 24 dobitnika. To je vrh Mo`da bi bio omanji sukob interesa komplikovano je. I kad tako ne{to treba nazovemo, of-sceni napravili smo pozo - na{eg glumi{ta. Nema prevare. U nekim da sad tu sam sebi spakujem... [alu na Narodnog pozori{ta sam prvi put zako - nagradama se ponekad mo`da de{ava da stranu, naravno da se time ne}u baviti ali ra~io u glumu...s ad sam se setio... da me obnoviti tu ume da bude pakao. Me|utim, ri{te „Pod razno” gde smo radili nekoliko kriterijumi budu promenljivi da... Ovde to svakako ne zna~i da ne treba da igram neko pre 15 minuta pitao kako si u{ao u kad sam krenuo u proces obnavljanja, neobi~nih, generacijskih, zaista dobrih su majstori. Sa ve}inom njih sam igrao, na ovoj sceni koja je, izme|u ostalog, deo glumu ne znam da li bih mogao odmah shvatio sam da se sve samo od sebe otva- predstava. Jedna od njih bila je „Savre - me|u kojima su mnogi naàlost pokojni, mog ìvota ve} ~etrdeset godina, na kojoj da odgovorim. Dakle, moja prva profesio- ra, funkcioni{e, postavlja na svoje mesto, menik” Radoslava Pavlovi}a u kojoj su od njih u~io, ~ak potkradao zanat. Mija ve} 16 godina igram „Kir Janju”, na koj nalna uloga bila je u Narodnom pozori{tu odnosno da je svojevremeno vrlo dobro igrali Miki Manojlovi}, Laza Ristovski, Aleksi}, na primer. sam odigrao ogroman repertoar, za koju i opet sa Mijom Aleksi}em. Dodu{e, osmi{ljeno, sloèno, ~vrsto postavljeno i Dara Dòki} i ja, i predstava je oti{la na Name}e se pitanje po~etaka, prvih me veù tolika se}anja... nismo razmenjivali replike, ali... kao takvo ne{to {to u vama traje bez Sterijino pozorje u zvani~noj konkuren- koraka u karijeri? Vratimo se na po~etke i na se}anja ... Dakle, kako ste u{li, zakora~ili u obzi ra da l´ ste u nekom trenutku toga ciji. Bila je to, za ono vreme, velika stvar. Kada sam po~injao, Mija Aleksi} je ... Prebrzo smo ih napustili. Suluda glumu? svesni ili ne. No, ono na {ta sam posebno Prvi put da jedna ‘ad hok’ predstava Spavaju}i i dobijaju}i batine! Igrao ponosan kada je o mojim ulogama re~je bude u zvani~noj konkurenciji. sam straàra u komadu „Knjaèv sekre- nji hov zaista {irok spektar. Naravno, bilo Ko je bio selektor? tar” @ike Lazi}a. Igrao sam na samom je tu i padova i proma{aja ali sam igrao Vladimir Stamenkovi}. U to vreme Pozivamo vas na sve~anost dodele po~etku, otvarao predstavu leè}i na pro- {irok dijapazon, na raznim scenma, sa do}i u zvani~nu konurenciju!... Pa tih Nagrade za ìvotno delo u 2008. godini scenijumu kad se zavesa digne i glume}i mnogobrojnim partnerima, radio sa naj - godina Narodno pozori{te duè vreme zaspalog straàra, u vreme Milo{a Obre- boljim rediteljima... Igrao sam i igram od nije moglo da u|e u selekciju. Kasnije Dobri~in prsten novi}a, a nailaze oni koji ga zbog pre - farse do tragedije. Neki moj profesionalni sam bio u drugim neformalnim trupama, Gospodinu Predragu Ejdusu kr{aja du`nost premlate i izbace sa sce - san je bio da me ne stave u jedan fah, u u Studentskom kulturnom centru, u ne. Dakle, krenulo je s batinama. Ali ba - jednu fioku. U nekim trenucima je Kultu... Dakle, mnogo sam radio van Narodno pozori{te, Beograd, Velika scena tinama od veeelikooog glumca Mije Alek - postojala ta opasnost. Borio sam se. Nije institucija i jo{ onda, pre 30 godina se Nedelja, 28. decembar 2008. g, u 13 sati si}a! bilo lako. Iz sve snage sam se trudio da i zalagao za druga~iji odnos producentata, Generalni pokrovitelj i sponzor Nagrade Dobri~in prsten: A onda ste krupnim koracima do{li sebe i druge uverim da mogu da savla - glumaca... Ve} tada se zalagao za anga` - Fond Philip i Madlena Zepter do trenutka kada ste imali i po 18 tzv. dam i taj i ovaj i onaj ànr. mane po ugovoru. Imam kod ku}e ~itavo ìvih uloga u isto vreme? Jeste li se sretali sa nevericom? brdo papirologije na tu temu. Bio sam Sponzor izrade zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovi}a: Sada ih imam 14, na scenama u Jesam. Neke su mi ~ak bile i kom - jedno vreme i predsednik SDUS-a. Na toj Zlatara Majdanpek raznim pozori{ta a i van njih. „Govorna pliment. Se}am se, recimo, pre vi{e od funkciji smo u kontinuitetu bili Miki mana” Gorana Markovi}a je skinuta sa petnaest godina bio sam, zajedno sa svo- Manojlovi}, Ceca Bojkvi}, Dragan – Gaga

LUDUS 148Lu 14 „Dobri~in prsten“

OBRAZLO@ENJE ODLUKE @IRIJA ZA DODELU NAGRADE „DOBRI^IN PRSTEN“ U 2008. GODINI

Predrag Ejdus deluje u na{em glumi{tu od samog po~etka sedamdesetih godina pro{loga stole}a. Pre no {to }e diplomirati, jo{ kao student glume na Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju, on se pojavljivao na najstarijoj beogradskoj sceni, u Narodnom pozori{tu, tuma~e}i mla|e dramske junake, obi~no u epizodama, ali katkad i sa znatnijim scenskim zadatkom. Bilo da su u pitanju znatnije uloge, kao {to su Golovan Jesaul u Bekstvu Mihaila Bulgakova, i Jan-Erik u drami Kenta Andersona U pesku, ili da se radi o epizodama kakve su Drugi seljak u predstavi Majka Hrabrost i njena deca Bertolta Brehta, Kristofer Ursvik u [ekspirovom Ri~ardu III ili Piter Hajls u drami Judìna O’Nila Crnina pristaje Elektri, Predrag Ejdus tuma~io ih je predano i sa podjednakom pa`njom i anga`manom. Ve} tada bili su primetni njegova op~injenost pozori{tem, koja se ogledala u nastojanju da na sceni precizno odgovori svim zahtevima reìje, ali bez stvaranja posebnih efekata: ve} tada sve je u njegovom izrazu bilo podre|eno krajnje disciplinovanom i sa ostalim partnerima savr{eno usagla{enom delovanju na sceni. Usledila je, juna 1972, opet u Narodnom pozori{tu, diplomska predstava – Dama iz Maksima @orà Fejdoa, koju je postavio Milenko Mari~i} i u kojoj je Predrag Ejdus tuma~io ulogu Gospodina Petipona. Otad on glumi mnogo malih i velikih uloga ne samo u Narodnom pozori{tu, nego i scenama gotovo svih beogradskih teatara, zatim u Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu, Narodnom pozori{tu „To{a Jovanovi}“ u Zrenjaninu, Crnogorskom narodnom pozori{tu u Podgorici i drugim. Sa istinski histrionskom energijom, Predrag Ejdus tuma~i veoma raznolik repertoar, po~ev od tragedija i velikih drama sve do komedija, vodvilja i kabarea. Menjaju}i ànrove i demonstriraju}i zavidnu mo} transformacije izraza, ne beè}i ni od manjih uloga, on ispoljava majstorstvo u scenskom oìvotvorenju ~itave galerije razli~itih likova, koji plene punom upe~atljivo{}u. Kao glumac inventivno iznalazi sredstva izraza, demonstriraju}i savr{enu tehniku kako kada je re~ o dikciji i govornom izrazu, tako i kada se imaju u vidu scenskog kretanja i mimike. Ali, sve bi to bilo uzalud da njegove uloge nisu odraz temeljne studije likova, {to mu omogu}ava da na sceni izgradi veoma sloène kreacije, ~esto otkrivaju}i, pa i pravdaju}i razli~ite protivre~nosti, ~ak i nedore~enosti pojedinih likova. Proìmaju}i ih iskrenim emocionalnim anga`manom, pa`ljivo ih psiholo{ki sen~e}i, uz delikatno nagla{avanje karakternih osobina, Ejdus je tuma~io vi{e od sto pedeset uloga, uspev{i da uvek bude nov i originalan, da se u interpretativnim re{enjima ne ponovi. Ako bi se izdvojila najzna~ajnija Ejdusova gluma~ka ostvarenja moralo bi se ukazati na veliki broj uloga. Najuì izbor svakako bi morao obuhvatiti Kumperta u drami Guba Hajnriha Bela, Judìna Ma~benksa u Kandidi Bernarda [oa, Hepija u Smrti trgova~koga putnika Artura Milera, Borisa Beànova u komadu Lenjin, Staljin, Trocki Kloda Vermorela, Jana Kunca u Havelovom Memorandumu, Mosku u komadu Volpone Bena Dònsona, Isaka Babelja u drami Konfiteor Slobodana [najdera, Kneza Mi{kina u Nastasji Filipovnoj i Porfirija u Zlo~inu i kazni Dostojevskoga i Vajde, Astrova u êhovljevom Ujka - Vanji, Napoleona u drami Napoleon I Fedinanda Bruknera, Orgona u Molijerovom Tartifu i druge. Poseban doprinos dao je Predrag Ejdus prilikom prvih izvo|enja novih doma}ih dramskih dela: Ubistvo u kafani Dardaneli Radomira Smiljani}a (Bole Kotrljajka), Markse, Markse, koliko je sati Milovana Vitezovi}a i Pavla Min~i}a (Slepac), Sveti \avo Raspu}in (Nikolaj II) i Tamna je no} (Labud A{kerc) Aleksandra Popovi}a, Kako zasmejati gospodara Vide Ognjenovi} (Joakim Vuji}), Supermarket Biljane Srbljanovi} ([varc), Govorna mana (Mi{el) i Delirijum tremens (Dagi, slavni glumac) Gorana Markovi}a i drugih. Predrag Ejdus nije obi{ao ni dela srpske i hrvatske klasike. Bio je sjajan kao Zlati Kum u Drì}evom Skup, dok je kao Kir Janja u istoimenoj komediji Jovana Sterije Popovi}a na originalan na~in uspe{no nastavio tradiciju velikih tuma~enja toga lika u na{em pozori{tu, koju su izgradili Pera Dobrinovi}, î~a Ilija Stanojevi}, Radomir - Ra{a Plaovi} i Rade Markovi}. Sli~no se dogodilo i kada se nedavno pojavio kao @ivota Cvijovi} u Nu{i}evoj komediji Dr, tuma~e}i, autoritativno i òvijalno u isti mah, poznati lik velikoga komediografa. Nikoli}. Mi smo ve} tada, a nije ni bilo skidaju sa scene. Kaù mi, po njihovim Tokom poslednjih desetak godina, u punoj stvarala~koj zrelosti, Predrag Ejdus niè uspeh za uspehom: Rabin u Demonu Isaka Ministarstva kulture, odlazili kod raznih kriterijumima ona je izigrana. Predstava Basevisa Singera, Ignjat Glembaj u Gospodi Glembajevima Miroslava Krleè, Pukovnik u drami Sema [eparda Stanje {oka, Faust nadle`nih, onda{njih mo}nika, borili se se igra 70-80 puta i gotovo. Dolaze nove. u istoimenom Geteovom delu, Dr [en u drami Lulu Franka Vedekinda, [ajlok u [ekspirovom Mleta~kom trgovcu, Salijeri u za druga~iju organizaciju, za anga`ma - Ne mogu, kaù, sebi da dozvole da budu [eferovom Amadeusu, Knez u Ujkinom snu Dostojevskog, Tiresija u Sofoklovom Caru Edipu... ne po ugovorima i dobijali uveravanja da zagu{eni, nerentabilni. Jako drè do Glumac nevi|enog istraìva~koga elana, neumoran u iznalaènju lucidnih pojedinosti u prikazivanju dramskih i komi~nih bi mo`da mogao da se uvede taj princip. planiranja a ono je, zna se, izuzetno uloga, koje, pojedina~no posmatrane, uvek predstavljaju skladno izvajane umetni~ke celine, Predrag Ejdus ve} vi{e od jedne Anga`man po ugovoru, odnosno po - va`no. Mada, iako se zna koliko je va`no decenije nesebi~no prenosi svoja majstorska stvarala~ka iskustva bave}i se pedago{kim radom na Akademiji umetnosti u zori{te bez stalnog ansambla otvara i dragoceno kod nas ga uglavnom nema. Beogradu. Sa svojim studentima priprema za diplomske predstave prete`no nekonvencionalan repertoar, upravo {to na pitanje dugove~nih predstava a samim Naàlost. visokoprofesionalan na~in ~ini deluju}i na scenama na{ih pozori{ta i zalaù}i se ~itavim svojim umetni~kim bi}em za nova dela, tim i onih koje na taj na~in postaju Na ~elu ste nacionalnog teatra koji, i nove izvo|a~ke stilove, tako da se ne}e pogre{iti ako se kaè da pozori{nom ìvotu u Srbiji ovaj rasni glumac daje posebno kultne? Sa zadovoljstvom ste, recimo, koliko je poznato, broji oko 800 stalno obele`je. Sa izuzetnim anga`manom, vo|en èljom da unapredi organizacione aspekte savremene pozori{ne delatnosti, Predrag zaposlenih. Dakle, na potezu ste? Ejdus prihvatio se i vo|stva na{eg nacionalnoga teatra, uveren da je napredovanje u svim sferama pozori{ne delatnosti, pa i u onim govorili o svojoj punoletnoj predstavi... pored i iza scene, imperativ XXI veka. Zato Nagrada Dobri~in prsten dolazi u pravi ~as na pravu ruku. Ima razli~itih modela, a mo`da ta Da ali za to treba imati jasne i ure - moja predstava ne bi bila punoletna u |ene odnose sa dràvom. A to je ve} pitanje kulturne politike za koju se, U Beogradu, 20. novembra 2008. g. U ime @irija za dodelu Nagrade Dobri~in prsten, drugim okolnostima. Nema nikakve su - Ksenija Jovanovi}, predsednica mnje da su predstave u Americi i zapad- koliko znam, jo{ uvek ne dobija „Do - noj Evropi ra|ene na ugovornom prin- bri~in prsten”. On se dobija za gluma~ku karijeru a moja je uz vrhove, nagrade i cipu pa ipak jedna „Mi{lovka” Agate je, naravno u drugoj rediteljsko-gluma~ - mi sad tim putem idemo unapred il una- kaèm da me je gluma u~ila ìvotu. dobre uloge, naravno imala i padove i Kristi se igra decenijama u Londonu, koj ekipi, postavljena u Sarajevu. Igrali zad. Davnih godina sam ~uo jednu vic- Kada bih kretao iz po~etka mo`da bi razo~aranja... Prolazio sam i prolazim naravno u drugim gluma~kim podelama. su u njoj Zijah Sokolovi}, Josip Pejakovi}, kastu, ali vrlo visprenu opasku koja neke stvari malo redukovao ali bi, u Dobro, verovatno da ve}ina predstava, jedan bogat gluma~ki ìvot kroz koji sam bila je i na Sterijinom pozorju al´ ovde je glasi: poslednji stadijum socijalizma }e principu, ponovo radio isto, ponovo bi bez obzira na kvalitet ne bi imala {ansu kro~io vo|en, izme|u ostalog, i dobrim imala samo generalnu probu. Pre izve- da ìvi decenijama. Me|utim, u svemu rediteljima. Ta~no je da pozori{ta nema biti banditizam. poku{avao da se bavim {to razli~itijim tome ima jedna vrlo va`na stvar; ne sme bez glumca, ali je isto tako ta~no da ve- snog vremena pravili smo i svojevrstan I, kad sve saberete i oduzmete - {ta poslovima i rizikovao, iako zaista ni iz pozori{te da bude socijalna institucija. To likog pozori{ta nema bez velikog redi- simpozijum o tome kakav mehanizam je je gluma? daleka ne mogu re}i da je bilo lako. je smrt za pozori{ta, jer onda je kreacija telja. sru{io tu predstavu. Kasnije je Ljubi{a Svakog dana razmi{ljam o tome i Naprotiv. u drugom, tre}em planu. I samouprav- Koliko vas je kroz karijeru i uloge Risti} napravio jednu, po meni, krivo tvo - svakog dana imam drugu definiciju. No Imaju}i u vidu saznanje koliko nije ljanje je bilo koska, i katastrofa. Ne samo pratilo preplitanje politike i pozori{ta, renu varijantu. {to sam vi{e u tome i {to vi{e starim lako gledati na to {to vam je }erka Vanja za pozori{te nego za dru{tvo uop{te. Jer, ose}anje da pozori{te potkazuje ìvot...? Poredite li nekad to vreme kad su dobijam i jednu ironi~nu distancu prema oti{la u gluma~ke vode? Strepite li? ne vrede svi isto. I, ta~ka. A to da se ljudi Imao sam prilike da igram u koma - predstave zabranjivane i ovo dana{nje? svim saznanjima do kojih sam do{ao Ne, ne strepim. Jer Vanja je dokazala sastanu pa dogovore i odlu~e da ne vrede dima koji su se prepleli s politikom i/ili Pozori{te, rekao bih, vi{e nema tu tokom vremena. Sublimiram i sve vi{e da nije zalutala u glumu. Ona je mlada, svi isto... e, to je iz oblasti apsolutno ne- potkazivali realnost. Neki su bili zabra- vrstu politi~ke teìne. Ono se sticajem dolazim do zaklju~ka da je ona u~enje vreme je tek pred njom, ali ono {to je do mogu}eg. Zna~i neko mora da kaè taj njivani, kao recimo „Karamazovi”. Jedna okolnosti bavilo politikom. Gde pi{e da je ìvota. Bave}i se teatrom ~ovek barata sada uradila ukazuje na ~injenicu da je vredi toliko a onaj onoliko; i - ‘tejk it or od mojih turobnih epizoda. To je bila pozori{te politi~ka institucija? Daleko razli~itim saznanjima, karakterima, mo - re~ o pravom opredeljenju. A moje pe - liv it’ (take it or leave it). Naravno, treba fantasti~na predstava Du{ka Jovanovi}a. bilo. [to ne zna~i da ne treba da se bavi ralnim vrednostima... To je u mladosti dago{ko i gluma~ko iskustvo govori da }e da postoje sindikati, odnosno mehanizmi Otkako sam do{ao na mesto upravnika nekim politi~kim temama. Danas ìvimo koji onemogu}avaju teror bilo koga. naravno haoti~no, s godinama dobija za nju biti posla, jer nema Narodnog, pokrenuo sam neke stvari i strahovito ubrzano. I to ispostavlja svoje Umetnost ima svoju ozbiljno surovu svoje obrise i konture i ja danas mogu da mnogo takvih glumica. ako bude sve teklo po planu gleda}emo cehove. Ono je bilo vreme kada se zgu{ - stranu. Princip ugovora ne mora nu`no njavala ideja o padu komunizma, padu da isklju~i dugove~nost predstave. Istina, rimejk te predstave. Ona se bavila tabuima, potkazivala ìvot, a {to je najstra- tortura komunisti~ke represije.... u svetu je sada dominantan princip po [ta se danas zgu{njava? Pozivamo vas kome se skupi trupa, naprave predstavu, {nije potpuno je pogre{no protuma~ena @ivimo u jako opasnom vremenu. na sve~anost otvaranja izlo`be fotografija igraju mesec, dva tri, pet i to je to. Na - ovde u Beogradu, od strane tada{njih cenzora, ljudi iz oblasti kulture koji su se Ljudi su zaglavljeni u lavirintu ìvota rodno pozori{te, kao {to je poznato, ima „Dobitnici Nagrade za ìvotno delo sjajne odnose sa Dramatenom, kraljev- kao razumeli i u politiku i u pozori{te, pri koji je toliko komplikovan i bezdeàn da skim {vedskim pozori{tem. Oni rade ~emu zapravo ni{ta nisu znali {to se te{ko moè da se stavi u jedan suvisli DOBRIÎN PRSTEN“ delimi~no po principu ugovora. Kada ubrzo dokazalo. Nije to bila zabluda za komad. Svakog dana u svakom pogledu smo nedavno bili, gledao sam jednu fan - koju su potrebne decenije da bi se ~oveka ne{to uniàva i devastira. Ni u autor Vukica Mika~a, umetnik fotografije tasti~nu predstavu koja je igrala dva-tri razotkrila. Ne, ve} za mesec dana je isti naznakama nema iole jasnih op{tih nedelja, 28. 12. 2008, u 12,30 sati meseca i koja je ubrzo trebalo da bude taj komad u Zagrebu dobio nagradu za kriterijuma, vrednosnih vertikala. [ta je foaje Narodnog pozori{ta u Beogradu skinuta iako je sala puna. Pitao sam najbolji tekst. Nagrada je bila bijenalna, dobro {ta je lo{e, {ta je gore {ta je dole... kako je mogu}e, za{to takvu predstavu a dodeljivao ju je „Start”. I odmah zatim Tranzicija? To je kao neki put, ali da l´

15 LUDUS 148 „Turneja“ kao film i predstava

je „Turneja” – „pristupa~na na mnogim nivoima i publici ~ije je razumevanje RASKO[NA RAPSODIJA O NA[OJ NESRE]I sukoba u biv{oj Jugoslaviji veoma ograni~eno, {to je upravo svrha ovog filma, izvedena na komi~an na~in.” „Ovo „Svi smo bili zaista dirnuti jer smo negde gotovo sasvim promenjena. Markovi} to ni... Bilo je primedaba i na rediteljevu obja{njava stavom da je podela tako|e nesigurnu idejnu vizuru predstave, na ostvarenje }e se punom snagom probiti u ose}ali vezu te predstave sa uàsnom kreativni ~in po sebi. „Nisam èleo da gluma~ku igru koja se „svela na puku festivalske krugove i u{etati u prostore u ‘ukradem’ Karadì}evu podelu. Jedini ilustraciju”, na „kabasti” dekor... (Ivan kojima se neguje umetni~ki film”, prog- stvarno{}u u kojoj smo ìveli i kojoj smo bili izuzetak je Bane Popovi}, jer jednostavno Medenica „Politika”, Avdo Muj~inovi} nozira kriti~ar tog ~asopisa Edi Kokrel nisam mogao da zamislim boljeg od nje- „Ekspres”). (Eddie Cockrell). sau~esnici na razne na~ine”, kaè Milan ga za tu scenu”, kaè pisac i reditelj fil - Ipak, na Sterijinom pozorju 1997. Beleìmo kao kuriozitet da je ma. Sergej Trifunovi} bio je odli~an i kao Markovi} je dobio Sterijinu nagradu za „Turneja” dospela i na sud. Slu`ba za Karadì}, reditelj pozori{ne predstave Lale u predstavi i kao vo|a „srpskih pan- najbolju savremenu dramu. Sterijine na - borbu protiv organizovanog kriminala tera” u filmu. Iz predstave u film pre{la grade dobili su i Geroslav Zari} za sceno- podnela je krivi~nu prijavu protiv lica „Turneja”, koja je na Sterijinom pozorju je i Branka [eli}, ali ne kao u~iteljica ve} grafiju, Ivana Stefanovi} za muziku i osumnji~enog zbog neovla{}enog isko- kao dopisani lik profesorke filozofije. U Mladen Andrejevi} za ulogu @akija. Pred- 1997. godine dobila ~etiri nagrade oba projekta u~estvovao je Gordan Ki~i}, ri{}avanja filma tako {to je umnoèna stava je te, 1997. godine, u~estvovala i na kopija, bez odobrenja nosilaca autorskih u prvom kao „statista sa zadatkom” Jugoslovenskom pozori{nom festivalu u prava, postavljena na odre|eni internet (Vojnik), a u drugom u velikoj roli (Lale). Uìcu. Zorica Dimitrijevi¯ Interesantno je da je i Svetozar Cvetkovi} „Turneja” kao film sada je na uspe{ - sajt i omogu}eno je korisnicima sajta da igrao u predstavi, mada samo dva-tri noj festivalskoj turneji po svetu. Nedavno je preuzimaju. puta kada je Bane Popovi} bio spre~en. U Izme|u predstave i filma, „Turneja” cenario i drama, predstava i film vocira u smislu inscenacije, pa mi je filmu Cvetkovi} igra upe~atljivu epizodu je dobila nagradu publike u Solunu, a „Turneja” Gorana Markovi}a ispre- ‘Turneja’ i iz tog ugla bila jako uzbudlji- prethodno od festivalskog ìrija u Monpel- se smestila i me|u korice Markovi}eve (ratnog) hirurga, ali i jednu od glavnih knjige „Osma sednica i druge drame”, Spleteni su na vi{e na~ina, a pri~a va.” uloga u celom projektu – producenta. jeu nagradu koja donosi novac za bio - jo{ nije gotova jer sledi, kako je najavl- Karadì} kaè da su odabir i tretman Koproducent, Tihomir Stani} napravio je skopsku distribuciju u Francuskoj. Ugled- koju je 2002. godine objavio jeno, i televizijska serija. Velika i ra sko - teme bili vrlo hrabri: „U to vreme tek je u filmu izuzetnu kreaciju u liku Stani- ni ameri~ki ~asopis „Variety” ocenio je da „Dnevnik” iz Novog Sada. {na freska nesre}nih doga|anja iz naj- bio okon~an Dejton, gra|anske protestne slava, koga je u predstavi, tako|e bri- novije balkanske istorije – pisala je {etnje ’96/97. jo{ nisu po~ele. Ina~e, ljantno, igrao Branimir Brstina. Pored doma}a {tampa posle premijere pred- upravnik Atelja koji je stavio ovaj naslov njega, gluma~ku druìnu u predstavi su stave „Turneja” koju je po Markovi}evom na repertoar bio je Neboj{a Bradi}, sa - igrali Aljo{a Vu~kovi}, Mladen Andreje- tekstu u oktobru 1996. u Ateljeu 212 reda{nji ministar kulture Srbije koji }e, vi}, Sergej Trifunovi}, Dara Dòki} i ìrao Milan Karadì}. nadamo se, pomo}i da film ´Turneja´ Jasmina Ivani{evi}. U filmu su te likove Proteklo je 12 godina, a glumci iz dobije dostojnu promotivnu kampanju u glumili Dragan Nikoli}, Josif Tati}, Gor- ovog komada – Mi{ko, @aki, Sonja, Lale, Americi kao srpski kandidat za nagradu dan Ki~i}, Mira Furlan i Jelena \oki}. Stanislav i Jadranka ponovo su krenuli Oskar, u kategoriji najboljeg filma van Lik „nacionalnog” pisca Ljubi}a tuma~ili na turneju, samo sada ne na rati{te ve} engleskog govornog podru~ja.” su: u predstavi Radoslav Milenkovi}, a u po me|unarodnim filmskim festivalima. Isti~u}i da mu je bilo idrago i ~ast da filmu Vojislav Brajovi}. Uloga voza~a „Savr{eno u{timovani traktat o haoti~ - radi taj odli~an dramski komad, Kara- \ure, koju je na pozori{noj sceni igrao nosti rata i slabostima ~ove~nosti, o dì} ocenjuje da je Markovi} istu pri~u Dragoljub Denda, za film je pro{irena i glumcima koje njihova naivnost dovodi u sjajno uradio za film. „Mislim da su ~ak dodeljena Slavku [timcu. centar stravi~nih doga|aja, ali ih istovre- neke scene koje je on kasnije raspisao ili Predstava je bila veoma gledana, meno i spasava iz neverovatnih i po ìvot dopisao, bolje nego u predstavi i da su uvek rasprodata ali je tokom pet sezona, Scena iz predstave Turneja opasnih situacija”, ocenila je inostrana najbolje u filmu. Naro~ito scene sa Serge- do maja 2000. godine, odigrana samo 64 kritika ove jeseni, nakon {to je na Inter- jom Trifunovi}em kao vo|om srpskih puta. Karadì} obja{njava da je bila nacionalnom festivalu u Montrealu pre- paravojnih jedinica i sa Mirom Furlan u glomazna, sa mnogo statista i zato te{ka mijerno prikazan film „Turneja”, u Mar - susretu sa hrvatskim vojnicima.” za funkcionisanje. On dodaje da mu je kovi}evoj reìji. Tom prilikom on je na- Milan Karadì} se prise}a i recepcije jedno od najboljih izvo|enja bilo na festi- gra|en za najbolju reìju, a film je dobio predstave: „Prvi utisak je bio da su ljudi valu Budva Grad teatar. „Ta skalamerija i priznanje Fipresci, koje dodeljuje Me- veoma ganuti snagom istine koju je ona koju je Gera fantasti~no napravio, kao |unarodno udruènje filmskih novinara nosila. Mada postoji i zabavni deo, kada neko groblje tenkova, topova..., na Cita - i kriti~ara. su glumci na rati{tu, ne{to kao u filmu deli, na kamenu ispod vedrog neba izgle- Ovo delo popularnog i cenjenog auto- ‘Me{‘, mnogo ja~a je bila i nekako je dala je savr{eno”, kaè Karadì}. ra pro{lo je neobi~an razvojni put. Za preovladavala scena na kraju, sa musli- Kriti~ari, me|utim, nisu bili blago- razliku od uspe{nih predstava po kojima manskim vo|om (Bane Popovi}) i mla - nakloni. Najvi{e zamerki svojevremeno se snimaju filmovi, „Turneja” je prvobit- dom glumicom (Jasmina Ivani{evi}). Ta je upu}ivano tekstu – da je {teta {to se no nastala kao filmski scenario, jo{ 1995. scena je davala pe~at predstavi. Ljudi su umesto freske nije dobila drama, da je godine. Po{to u tada{njim okolnostima mi prilazili, moje kolege, reditelji, veliki preoptere}en op{tim mestima, da ne nije bilo nikakve {anse da ga snimi, glumci. Neki su i plakali, toliko su bili donosi katarzu, da su likovi kli{eizira- Kadar iz filma Turneja Markovi} je odlu~io da, posle desetak dirnuti jer smo svi negde ose}ali vezu te uspe{nih filmova i jo{ ve}eg broja nagra- predstave sa uàsnom stvarno{}u u kojoj ja, radio sam na parkingu. Sad sam mno- da, poku{a kao debitant u pozori{tu. smo ìveli i kojoj smo bili sau~esnici na go napredovao; dobro vladanje, potkazi- Tako je „Turneja” postala predstava, kao razne na~ine. Naravno, mi u ovoj profe- vanje drugova, javno odricanje od ideja i neka vrsta me|u~ina izme|u scenarija i siji smo dosta otvoreno pri~ali od po~etka KRATKE I DUGE DRAME to...” snimanja. o svemu, jo{ od 1987. godine. Ako su ljudi Knjige i pozori{te Pa`nju privla~i i „Izgubljeno pismo” Pozori{ni reditelj Milan Karadì}, igde imali svesti, ~ini mi se da su je u najve}eg nepoznatog rumunskog pisca koji se mnogo kasnije i sam oprobao u pozori{tu imali. Ipak, to sa ‘Turnejom’ je Jon Luke Kara|ale. Re~ je tako|e o izdan- filmskoj reìji (prvi put pro{le godine u bilo ne{to posebno. Te{ko je precizno ju KOV-a. O komediji preobraàja rumun- romanti~noj drami „Promeni me” po sce- objasniti. îni mi se da je u tom trenuku Branka Krilovi¯ skog pozori{ta Eèn Jonesko beleì: „Kre - nariju Stevana Koprivice), prise}a se u bilo va`no to da smo se usudili, svi zajed- nuv{i od ljudi svoga doba Kara|ale je razgovoru za „Ludus” da mu se tekst no, na {elu sa piscem, da iznesemo u vogodi{nji Sajam knjiga doneo je je i recenzija Bore Dra{kovi}a u dramskoj kriti~ar dru{tva uop{te. Ono {to ga izdva- „Turneje” jako dopao. „Pre svega, tema javnost, na scenu takvu stvar. Goran je u nekoliko novih zbirki drama ali i formi. Lik C kaè: „Da, knjiga najkra}ih ja jeste izuzetna zajedljivost njegove je bila sjajna, bila je uàsno uzbudljiva i nekom krugu na{ih kolega i drugara ~uo Opodsetio na ranija takva izdanja. drama sva je od klimaksa, kriti~nih kritike. I doista, ~ove~anstvo, onakvo dirljiva, naro~ito s obzirom na ono uà - pri~u o gluma~koj lakomislenoj avanturi, Knjièvna op{tina Vr{ac, popularnije ta~aka, sazdana je od niza naslova- kakvim ga je predstavio ovaj autor, izgle- sno vreme u kojem smo ìveli tih 90-ih. poku{aju da odu na tezgu u krizno pod- KOV, objavljuje kratke, kra}e i naj kra - eksplozija u kojima se ispoljava sloèna da kao i da ne zasluùje da postoji.” Naravno, znao sam Gorana od ranije, ru~je. Dakle, stvarni doga|aj ga je inspi - }e drame na svetu, u izboru Jovana ]iri- me|uzavisnost, munjeviti sklad gra|e i Oporavljeni izdava~ „Nolit” predstavlja jako sam cenio njegove filmove i stvarno risao da napi{e pri~u koja je jako ozbilj- lova. Prvo izdanje najkra}ih drama na forme. Mogu}e je citirati ~ak ~itavu dra - tri drame Ronalda Harvuda u prevodu mislim da je jedan od na{ih najboljih i na, ali ima i izvesnu dozu cinizma.” Harvudovog prijatelja i najboljeg prevo- najkompletnijih filmskih autora, a ‘Tur- Prilikom snimanja filma, me|utim, svetu {tampano 1999. godine, te{ko je micu nema~kog pesnika Fridriha Hebela. na}i pa ]irilov nastavlja traganje za Naslov joj je „Originalna drama”. Kaè: dioca na srpski, \or|a Krivokapi}a. neja’ je bila na{a prva saradnja. Ono Markovi} je opisivao deo pri~e sa glumci- „Preobra}enje” je posve}eno verskom minijaturama. Kad mu nisu dovolj - „U drugoj sceni }e biti ispri~ano ono {to ~ega sam se u prvom trenutku upla{io, a ma kao „ljubavno pismo gluma~koj pro- preobra}enju Gustava Malera, „Kolabo- samim tim osetio i izazov, jer ja sam vi{e fesiji”, a film je posvetio, kako je zapi- ni Kjogen, @ari, Andri}, Breht, Borhes, se u prvoj nije dogodilo, a u tre}oj ono {to racija” [trausu, a „Engleska tragedija” ~ovek-zanatlija, bio je prostor doga|anja sano na {pici, svojim roditeljima, dram- osvr}e se po svom „kom{iluku”, traì po je ispri~ano u drugoj, i – tako do kraja.” Dònu Ejmriju, optuènom za veleizda- komada. Prostor je bio potpuno filmski. skim umetnicima Oliveri i Radetu Mar- doma}em terenu, pona{a se kao neprin- Meni li~no, najbolji je „Manifest” Bi - ju. Tokom adaptacije u pozori{nu verziju kovi}u. Naravno, nisu to jedine razlike cipijelan antologi~ar koji }e zarad uvo- ljane Srbljanovi} o Karlu Marksu. Po{to Nesu|eni glumac Harvud, sa dugim svesrdno nam je pomagala Ivana Dimi}. izme|u predstave i filma. Utisak mnogih |enja dragih imena, dramom proglasiti i je iznenada sleteo s neba da bi jednog staòm u pozori{nim garderobama, naj- Ipak, ostalo je dosta scena tipa: ulaze u gledalaca je da je predstava bila mra~ - ono {to uistinu nije. Ali sastavlja~ je mladog demonstranta odvratio od }orava bolje zna istinu o ìvotu umetni~kih veli - kombi, putuju, pa onda nailaze u jednom nija, a da je film, i pored te{kih scena, u samo ~ovek, a s obzirom na ljudsku veli- posla, ùri natrag jer deùra na ulazu kana, o relativnosti umetni~ke slave. Na gradu na ovo u drugom na ono, pa onda celini lepr{aviji i da ima vi{e humora. To ~inu ]irilova, sve mu je opro{teno. Po{to jednog nebeskog zasedanja. „Traì}e me. primeru takvih gromada, Harvud zapra- no}... Upla{ilo me je, ali to je i bila prava se tuma~i razli~itom prirodom dva medi- mu je In|ija draga destinacija, kaè da Danas zasedaju nacionalni odbori, trenu- vo testira dru{tvene okolnosti. Veliki stvar. [to sam stariji, u pozori{tu mi je ja, ali i promenama u dru{tvenim prili - bi podnaslov antologije mogao da glasi tak je teàk, teì nego ikad. Evropa se umetnici su indikatori politi~kih nedo- sve teè da radim ne{to {to nema tu vrstu kama i atmosferi u kojima su primane „Od Indije do In|ije” zato {to je prvi malo zanela u tom svom brisanju grani- slednosti u kojima su sami nedostojno provokacije. Ako su na pozornici ~etiri dve verzije „Turneje”. autor u knjizi Indijac Amaru a poslednji, ca. Nemoj tako da me gleda{, nije to ba{ tretirani pa ~ak i dokraj~eni. ~oveka u sobi, onda nema {ta da me pro- [to se ti~e gluma~ke ekipe, ona je In|ijac Zoran Jovanovi}. Zanimljivo je da najgore... Kad se osnivala Evropska uni - Psiholo{ki ili fizi~ki, svejedno.

LUDUS 148Lu 16 Festivali DE^JI SVET OD DASAKA [TO @IVOT ZNAÊ U Pozori{tu „Bo{ko Buha” od 27. novembra zemunski lutkari u svom vi|enju „Ba- stijena i Bastijene“ u reìji Nikole Zavi- do 4. decembra odràn je 14. Festival {i}a. Kraljevi} Marko je dobio i svoje pozori{nih predstava za decu – Festi}. Pored lutkarsko vi|enje u izvo|enju kragu je - va~kog Pozori{te za decu, autor teksta je nacionalnih teatarskih ostvarenja profe- Miroljub Nedovi}, a reditelj Veselka Kun - sionalnih teatara za decu i de~jih dramskih ~eva. Emilija Mrdakovi} je i predstavom „Puk! (U potrazi za ~arobnim biserom)„ studija, u okviru prate}eg programa gosto- Pozori{ta mladih iz Novog Sada, pokazala vala je i „Tvornica lutaka” iz Zagreba da ima druga~iji estetski pristup reìji, {to njene postavke bitno razlikuje od ostalih komada za decu. Ovaj pozori{ni mini- mjuzikl i pravi vizuelni spektakl, nastao Aleksandra Jakši¯ je po tekstu jednog od najve}ih bugarskih pesnika, Valerija Petrova. A ni{ko Pozo- ri{te lutaka je scenski te{ko prevodivog ktuelna mapa festivala u Srbiji, grafija, koja, uz brzu igru glumaca, „Malog princa“ u~inilo atraktivnim za Gran pri Festi}a:Kragujeva~ki „Kraljevi} Marko“ postavila je Festi} na poziciju doprinosi dinamici postavke, suprot- decu. Egziperijevu pri~u je postavio Zoran sa predstavom Nemu{ti jezik u nadah- poznajemo?”, odrànog u saradnji sa Ajedinog koji tretira isklju~ivo do- stavljena je Zmajevoj epohi koja nam Lozan~i}. ma}a teatarska ostvarenja za najmla|e. pruà mogu}nost da ~ujemo mnoge zabo- nutoj reìji Slavice Uro{evi}, i moderne ASSITEJ centrom Srbija, odnosno na sa- Po oceni ìrija, koji su ~inile Bra - inscenacije Pepeljuge Ace Popovi}a iz radnju novonastalih dràva na Balkanu, Festi} se za tu poziciju izborio kvalitetom ravljene, divne izraze srpskoga je zika. nislava Ili}, Ivana Dragutinovi} i Jelena koji pozori{ta prepoznaju, ali to je pri~a Malo pozori{te „Du{ko Radovi}„ izvelo je Kru{evca, adaptaciju i insce naciju pot - pre svega onih eks-ju, zbog sli~nog jezika Helc, ovogodi{nja selekcija je pokazala da pisuje Miodrag Dinulovi}, i Lepotice i i kulturno-istorijske povezanosti. Koliko koju ne treba posebno pominjati, jer adaptaciju êhovljeve pripovetke „Stepa“ su najve}i pomaci napravljeni u lutkar - postoji ve} 14 godina... u reìji Bojana Milosavljevi}a. Drama - zveri , jedne od najlep{ih ev ropskih bajki, su mladi znatièljni i spremni da skim predstavama koje smelo ulaze u koju je u â~ku uprizorila Draga ]iri}- otkrivaju najbliè prostore? Gostovanjem Ovogodi{nji repertoar Festi}a, ta~nije tur{ka konstrukcija predstave li~i na istraìvanje nekih novih formi scenskog jednog programa ovog, po formi kom - slikovnicu u kojoj }e se re|ati vizuelni @ivanovi}. @iri u sastavu: Tadija Mileti}, malih umetnika iz Hrvatske videli smo izraàvanja. Jelena Petrovi} i Aleksandar Nikoli} da interesovanje postoji. Da li se deca i pleksnog, festivala je, po sudu Umetni~ - simboli ruske kulture, a ose}anja junaka Gran pri festivala pripao je predstavi kog saveta, precizan presek trenutnog su, umesto verbalizovana, prikazana „Kraljevi} Marko“, a nagra|eni su: reìja proglasio je za najbolju predstavu mladi od strane dru{tva podsti~u da stanja u pozori{tima za decu u Srbiji, i govorom tela. Ovakvo rediteljevo vi|enje, Bojana Milosavljevi}a („Stepa“), dramski Lepoticu i zver. upoznaju svoje vr{njake iz zemalja u kvalitativno je porastao u proteklom pe - u kome glumci menjaju dvadesetak ulo - teks Ivane Dimi} („Zmajovini panga - U okviru prate}eg programa Festi} je okruènju? Zajedni~ki utisak je da riodu. Uop{teno, svi teatri su predstav - ga, prilago|ava êhova svakom de~jem lozi“), gluma Damjana Kecojevi}a („Ste - ugostio „Tvornicu lutaka“ iz Zagreba. saradnja i dalje po~iva na individualnom ljeni odli~nim izvedbama, me|u boljima uzrastu. „Pipi kratka ~arapa“ Pozori- pa“), i Zorane Milo{akovi} („Bastijen i Osobenost njihovog rada je {to se deci na planu ili preko me|unarodnih/regional- u poslednjih nekoliko sezona, ambicio- {tanca „Pu`“ tandema Mili}evi}–Alek - Bastijena“), total dizajn predstave „Mali sceni pridruùju i odrasli, odnosno profe- nih centara, poput ASSITEJ-a ili Epi - znim sa produkcijskog ali i umetni~kog si}, interaktivna je predstava, po ànru princ“ i kolektivna igra novosadskog sionalni glumci. Predstave nastaju kao centra. Gde je mesto kulture/izvo|a~kih stanovi{ta. komi~ni triler, i ima dominantnu edu - „Puka“. posledica interakcije „malih“ i „velikih“ umetnosti za mlade i koja je mo}, zna~aj Umetni~ki savet Festi}a koji ~ine kativnu notu. Knjiga pri~a za decu „Ve- Pored programa koji obuhvata pro - izvo|a~a, njihovog me|usobnog u~enja. ili kvalitet koji na ovom planu moè Donka [pi~ek, @eljko Huba~ i Aleksandar tru{kina ledina”, o malom skrivenom fesionalna pozori{ta, Festi} nudi i presek Tako se, na neki na~in, u njihovom radu doneti pozori{te za decu i mlade? I saèt Voli}, izabrao je devet predstava. svetu ~udnih ìvotinja, u zrenjaninskoj najboljih ostvarenja de~jih dramskih prepli}u dve selekcije Festi}a, profesion- odgovor bi bio da je u sada{njem vreme - „Zmajovini pangalozi“ Ivane Dimi} u predstavi je dobila svoje lutkarsko obli~je. studija u bloku „Deca za decu“. U~e{}e na alni blok i blok „Deca za decu“. Izveli su nu uloga porodice u mnogome zapostav- reìji Bobana Skerli}a, i izvo|enju doma - Komad za NP „To{a Jovanovi}„ napisao 14. Festi}u izborila je beogradska pred - komad ovog tipa, „Carevo novo ruho u ljena, a ona bi morala biti jezgro odra- }ina Festi}a – Pozori{ta „Bo{ko Buha“ – je Uglje{a [ajtinac a reìrala Irena Tot. stava [kola za roditelje „Teatra 13“ u zemlji ~uda“ @eljka Huba~a u reìja stanja svakog deteta, i da tu zato moraju otvorili su festival. Komedija o delikven - „Pan“ teatar je svoju adaptaciju poznate reìji Svetislava Jankovi}a, autorski Petre Radin i Ane Sunte{i} i monodramu postojati edukatori, u~itelji, institucije, tima za decu, ~iji su akteri iza{li iz poe- bajke nazvao „Sneàna u zemlji patu - projekat Cvijete Jovanovi} i Zorana Ra - za decu „Bravo, Maestro!“. Zemlja iz odnosno da na ovom planu ali i mnogim zije Jove Zmaja, govori o nesta{lucima i ljaka“ u reìji Miodraga Milovanova. Za dulovi}a Kad bi kulise pri~ale iz Crvenke, koje su do{li gosti direktno je povezana drugim pozori{te moè batinama. Savremena muzika i koreo - svaku pohvalu je iskorak koji su na~inili De~ja pozori{na radionica iz Kragujevca sa temom okruglog stola „Koliko se doprineti... Prvi festival Pozori{ne ascijacije „Kvartet” KARTA ZA ULAZAK U EVROPU NUMERISANIH SEDI[TA Pozori{na asocijacija „Kvartet“ koju ~ine gradski teatar, dok je „Riktus” teatarska Havela (Zapadno~e{ki teatar), Dùngla koju vodi francuski reditelj Loran Man- trupa. Trebalo je, naime, usaglasiti ova na asfaltu Silvena Leveja („Riktus”) i don, dok su mu pomo}nici dramaturzi iz ~etiri teatra iz Srbije, Francuske, Ma|arske i ~etiri razli~ita organizaciona modela, te Brod za lutke Milene Markovi} (SNP), ali ostala tri pozori{ta. U Radionici u~estvuje ê{ke, predstavila je nedavno u Srpskom na~initi predstave koje }e mo}i da budu i da prisustvuje javnim ~itanjima drama po dvoje glumaca iz svakog teatra, a kroz prikazane na ~etiri festivalska izdanja, u savremenih pisaca iz Francuske, Ma|ar - sistem improvizacija, bez teksta, razra- narodnom pozori{tu svoj projekat i svoju, ~etiri grada i ~etiri razli~ite teatarske, ske i ê{ke, koja su u reìji Ane Ili} izveli |uje se situacija zasnovana na neo~ek- pozori{nu viziju Evrope organizacione i produkcione situacije. glumci SNP-a, kao i programima organi- ivanom susretu po dvoje Francuza, Ma- Zato je odlu~eno da sve produkcije zovanim u okviru nacionalnih dana ino - |ara, êha i Srba. Bi}e to prilika da se unapred budu limitirane – broj svih stranih gostiju. Prate}i programi su bili i me|usobno su~ele razli~ite predstave/ u~esnika (glumci, tehnika, organizatori) izlo`ba fotografija Novi Sad o~ima stran- predrasude o predstavicima nacija koje Aleksan d ar M ilosavljevi¯ ne sme da prema{i broj od dvadeset dve ca, razgovori sa studentima i srednjo- participiraju u projektu. osobe, scenografija mora da bude jedno - {kolcima na teme vezane za me|unarod - Festival se iz Novog Sada seli u Heb i oncem oktobra i po~etkom novem- tekstu savremenog doma}eg autora, ali stavna i lako prenosiva, dimenzije scene bra u Srpskom narodnom pozori - na op{tu temu koja je u isti mah i naslov moraju da budu prilago|ene najmanjoj nu kulturnu saradnju, te javne debate o Eger slede}e godine, 2010. }e biti izveden K{tu odràno je prvo izdanje festi- samog festivala – „Vizije Evrope”. Pret - pozornici od onih na kojima }e predstave smislu i mogu}im dometima ovog pro - u Nantu, da bi finale imao u Novom Sa - vala Pozori{ne asocijacije „Kvartet”, ~iji postavka je da svaka od ~lanica, shodno biti igrane. Za finansijski deo i cene jekta. du, gde }e biti odràna poslednja sesija su ~lanovi, osim SNP-a, Teatar „Riktus” svom iskustvu i stepenu involviranosti u tro{kova pojedinih predstava i prate}ih Pa ipak, pokazalo se da je naj za - Radionice i njena javna iz Ansenija (Francuska), Pozori{te „Geza procese evropskih integracija, ima spe - programa pobrinuo se formular Evropske nimljiviji prate}i program Radionica prezentacija. Gergenji” iz Egera (Ma|arska) i Zapad- cifi~an pogled na Evropu. Francuzi su komisije koji do u tan~ine previ|a svaki no~e{ki teatar iz Heba (ê{ka). Ova ~etiri jedni od osniva~a Evropske unije, êsi su mogu}i (i nemogu}i) izdatak. A on je, pozori{ta su se udruìla da bi kroz formu odavno njeni ~lanovi, Ma|ari su im se uprkos ovda{njoj aktuelnoj pozori{noj pozori{nog festivala, koji }e u naredne nedavno pridruìli, a mi stojimo pred praksi, morao da bude unapred planiran. dve godine obi}i gradove iz kojih su vratima. Neki, dakle, jo{ uvek svoj stav Nije bilo jednostavno popuniti ovaj ~lanice Asocijacije, ispitali mogu}nosti prema Evropi kao zajedni~koj domovini formular, ali se pokazalo da se isplatilo: najrazli~itijih oblika saradnje. pre svega temelje na nadi, drugi su imali ne samo da su obezbe|ena znatna mate- Prvi zadatak Asocijacija je obavila kad da formiraju kriti~ku distancu ba - rijalna sredstva, ve} je i podr{ka Evropske vi{e nego uspe{no – na~inila je zanimljiv ziranu na ozbiljnom iskustvu, tre}i preis - komisije animirala vlasti u pojedinim i valjano osmi{ljen projekat koji je Ev - pituju svoju poziciju, dok su ~etvrti u fazi dràvama iz kojih dolaze ~lanovi „Kvar - ropska komisija za kulturu visoko vred - adaptacije. Pozicije su u najmanju ruku teta” da priteknu u pomo}. S druge strane, novala dodeliv{i „Kvartetu” maksimalnu – provokativne. ispostavilo se i da rigorozan i naizgled subevenciju (polovinu finansijskih sred- Provokativnost ovog projekta je, iz- rigidan sistem, kakav predvi|a pomenuti stava neophodnih za realizaciju sva ~etiri me|u ostalog, i u tome {to su ~lanovi formular, zapravo omogu}ava sasvim festivalska izdanja i sve prate}e pro- „Kvarteta” pozori{ta potpuno razli~itog dobar okvir za budu}e produkcije, ali i grame. Polovinu para, dakle, moraju da organizacionog ustrojstva – SNP je organizovanje ~etiri festivalska izdanja. obezbede sama pozori{ta – ~lanovi velika nacionalna teatarska ku}a s tri Tako je novosadska publika prva Asocijacije). umetni~ke jedinice (Drama, Opera, Ba - imala priliku da vidi predstave „Kvar - Slede}i zadatak je bio da svako od let), Zapadno~e{ki teatar je regionalno teta” – îka Pi}ukin san Jano{a Haja pozori{ta napravi po jednu predstavu po pozori{te, Pozori{te „Geza Gergenji” je („Geza Gergenji”), Zaverenici Vaclava „Conspirators“

17 LUDUS 148 Reprint „Ludus“

Deo intervjua Slobodana Seleni}a koji je radio Feliks Pa{i} 1994. g. TU LOGIKE, PROSTO NEMA Nije mi bila namera da otkrijem logi~ki kakvu budu}nost ovog dru{tva. Budu} - nost ovog dru{tva je da u slede}ih dva- mehanizam koji kreira na{u istoriju, nego deset ili ne znam koliko godina poku{a da pokaèm svetu: ako se ne opametimo, nekako da zagladi sva uni{tavanja koja su u~injena... Ne govorim samo o ratnim napravi}emo istu glupost. Naàlost, nismo uni{tavanjima, nego o potpuno uni{tenoj privredi, apsolutno uni{tenom moralu, se opametili potpuno poreme}enoj hijerarhiji vrednosti. Mene je zgrozio onaj de~ak na te- ad bi dramski pisac imao tu mo} donosila sre}u, ni onima koji su pomereni leviziji: kad su ga pitali {ta èli da bude da svoje junake u jednom tre - a ni onima me|u koje su dovedeni. Tako kad odraste, on je rekao da ho}e da bude Knutku vrati u ìvot, u realnost, da neka paralela izme|u Beograda u diler. Nije samo vic taj duhovit odgovor bilo bi, recimo, vrlo zanimljivo videti gde kome se ~etrdeset ~etvrte godine pojavila deteta. Ja mislim da su zaista lopovi i su danas stanovnici „Mili}evog zdanja“ nova klasa, ali sa svim prerogativima dileri preuzeli ovo dru{tvo i da stvaraju sa Kosan~i}evog venca 7 ili oni ili pobednika, ulazi u op{tu sliku i u krvotok nove hijerarhije koje }e biti stra{no te{ko njihovi po tomci. Beograda, bojim se na jedan obostrano uni{titi. Vrlo je glupo, krajnje nepametno, Pa, ja mislim da su se njihovi po- negativan na~in. misliti da moè{ uzeti kriminalce da ti tomci vratili u Beograd. Me|utim, vero- U „Kosan~i}evom vencu“, govorim o obave jedan deo posla i da ih skloni{ kad vatno su samo druk~ije raspore|eni. Ima drami, postoje dve strane: jedna je gra - ti vi{e nisu potrebni. Oni su kao rak, oni ih u hotelu „Srbija“, ima ih po prihva - |anska klasa u umiranju, usahla ve}, a se {ire, to je jedna po{ast koja je proèla tili{tima u banjama, ali bogami ima ih i u druga je taj novi socijalni sloj pobednika, celo dru{tvo... [ta }e biti s tom gra|an - hotelu „Hajat“. Vozaju se i u najluk - vrlo agresivan i vitalan. Ne misli{ li da skom klasom? Ta gra|anska klasa beì suznijim automobilima... Ima ih raznih. su potomci pobednika prerasli ve} u ovu glavom bez obzira. Beì sve {to je do- Me|utim, jo{ uvek to nije progla{eno za gra|ansku klasu koju potiskuju novi voljno mlado da moè da tr~i. I te{ko im do{ljaci? je to zameriti. [ta njih o~ekuje ovde? Na Nismo se razumeli... Ja nisam go - prijemnom ispitu se ove godine na na{oj vorio uop{te o deci onih mojih junaka, ve} Akademiji opet pojavio ogroman broj o ovim novim prido{licama koji sa tom kandidata na svim grupama. Mislio sam decom i sa danas urbanizovanim delom da }e ih biti manje, s obzirom na ovu stanovni{tva verovatno nemaju veze. tragi~nu situaciju. Ko moè da snima Kako da ne. Deca tih junaka su, sigurno, film? Pozori{ta }e prestati da rade... I u najve}oj mogu}oj meri ve} gra|ani i razgovarao sam s tom decom. Jedan de~ - ve} su uspeli, pre ovoga rata, da for- ko mi je dao najbolji odgovor. Hteo je da miraju jedan gra|anski sloj u Beogradu upi{e filmsku reìju. Pitao sam ga: Za{to Slobodan Seleni}, pisac koji je stekao neke razvijenije navike, ho}e{ da studira{ kad zna{ da ne}e{ mo}i mnogo, ~ak i me|u vrhunskim na{im mo`da, sli~nosti, i potreba da svoje koji je imao neke potrebe koje ne samo da da snima{ filmove u ovoj zemlji? On mi je intelektualcima, koji doìvljavaju svet nedoba~enosti opravdamo krivicom ne - su ~inile njihov ìvot onakvim kakav je odgovorio: Znate {ta, {ta god da zavr{im maltene onako kako ga je doìvljavao koga ko je pored nas. âk, recimo... ja to bio, nego su ~inile i grad jednom sre - u ovoj zemlji, ja ne}u imati posla, pa ma - Njego{ev vojvoda Dra{ko. To je ne{to ne mogu da tvrdim po{to ne znam sasvim dinom u kojoj se ìvelo relativno skladno. kar da studiram ono {to mi se svi|a... Sve ~udno, to je ne{to opasno, a po{to je sa- dobro taj mentalitet, ali Srbi sa Kosova su Ta klasa je pre ovog rata rasla, bila je smo u~inili da taj srednji sloj, koji drì svim druk~ije nego {to smo mi, samim nesravnjeno bliì po svom mentalitetu socijalno zna~ajna, a mislim da je u ovom jednu zemlju, uni{timo, i neverovatno je tim je okrenuto protiv nas... Uop{te mi- [iptarima, nego, recimo, Srbima iz Voj- ratu do kolena potu~ena, bukvalno uni- kako smo brzo uspeli da ga uni{timo. slim da je odmeren odnos prema dru gima vodine. I prirodno je to, tako mora biti, smenjivanje jedne klase i dovo|enje dru- {tena, ne mo`da na isti na~in kao ~etr - Kakva je njegova budu}nost? Koliko }e ne{to od ~ega u velikoj meri zavisi zdra - ìveli su stotinama godina zajedno. ge na njeno mesto, nije progla{eno zva- deset ~etvrte godine, kada su bili hap{eni, trajati njegov oporavak? Vrlo je te{ko vlje jedne sredine. Na{ odnos prema Ma|aru, Nemci i Srbinu koji su ìveli u ni~nim. Jo{ su dedinjski stanovnici re- oduzimani im stanovi, ali prosto je osiro- re}i. svetu je krajnje neodmeren. Ili imamo istom {oru, ku}a do ku}e, posle sto lativno sigurni u svojim vilama i ne izba - ma{ena do poniàvaju}eg nivoa. Inte- Jovan ]irilov je pi{u}i pogovor tvo - jedno kolonijalno oboàvanje i nekriti~ko godina isto su im dvori{ta izgledala, isto cuju ih oni koji su do{li s neke planine. lektualne navike ne{to ko{taju, gra |an - jim dramama, stavio u naslov „Ruènje prihvatanje svega {to dolazi sa strane, su obra|ivali zemlju, jela su im postala Ali, kako se stvari razvijaju, mislim da ske navike ne{to ko{taju. Mislim da je naroda u tri drame“, parafraziraju}i na - po{to je samim tim {to dolazi sa strane ista. To je potpuno prirodno kad ljudi ìve }e prisustvo tog novog, neurbanog celom ovom politikom u poslednjih neko - slov tvoje drame... Taj komad su neki bolje nego {to je kod nas. Ili imamo, {to je zajedno. Ideolo{ke razlike su dobre kao elementa u na{em ìvotu bivati sve liko godina najbri`ljivije uni{tena ba{ ta ljudi primili zaista kao ruènje svoga masovnije, potpuni autizam, odbacivanje pretekst za sukob, ali ìvotne razlike se osetnije, i ve} je osetno. Ve} se ose}a jedno srednja klasa na kojoj je, po mom mi{lje - naroda. To nije bilo tako davno. sveta. Za sve ove agresivne Srbe taj svet bri{u kroz godine, kroz vreme... Malo je veliko pose lja~enje Beograda. Ne treba u nju, po~ivao prosperitet ove zemlje. Pod Se}am se da je Mi}a Popovi}, koji je ne postoji. Pogledaj kako se pona{a onaj skladnih zajednica. Naravno, postoji srednjom klasom podrazumevam sve te ovom tre nutku tu re~ – poselja~enje – jedan divan ~ovek i s kojim sam ja dobar strana~ki vo|a. To nije pona{anje nor - primer [vajcarske, ali postoji i primer silne inènjere, doktore, profesore... koji uzeti u peòrativnom smislu. Prosto, prijatelj, bio direktno ljut na mene i, da malnog ~oveka. To je apsolutno autisti~ko Irske. Nismo mi jedinstveni u tom po - su davali ton ovome gradu i ~inili njegovo pona{anje. On je sebi dovoljan, on sebe gledu. Ali, ja moram priznati da sam dolaze ljudi koji nisu navikli na grad, oni bih ja to lak{e podneo, vikao je i na mene duhovno jezgro. i na svoju suprugu, govore}i da mi ne- slu{a, on je zadovoljan ako se sa njim apsolutno zapanjen stepenom i primiti- se u njemu ose}aju nesre}nim, a Po{to se u svojim dramama na neki mamo pravo da govorimo po{to smo mi slaù samo oni koji su u njegovom dvo - vizmom ispoljavanja mr`nje u ovom unesre}uju i taj grad. Ta velika na~in bavi{ cikli~no{}u pojava, nalazi{ li oni koji smo preveèni s onim veslom ri{tu. Izvan tog dvori{ta, oko tog dvori{ta ratu. Mislim da su za to krivi ljudi koji su pomeranja stanovni{tva nikada nisu da je ta cikli~nost istorijska neminovnost odande i da sve to ne razumemo... Bilo je ne postoji ni{ta... Danas, ne biti kom- taj rat vodili. Oni su prosto morali znati na na{im prostorima? Recimo, u slu~aju dosta ljudi koji su se ose}ali uvre|enim i patibilan sa svetom, ne sara|ivati sa da ima ~ak i u ratu stvari koje nisu ra|anja i uni{tavanja gra|anske klase. koji su smatrali da sam prikazao srpski njim, zna~i zavr{iti svoju sudbinu, uni- dozvoljene, i mislim da su bili kadri da ih Da... Globalno, postoje dve teorije. narod u negativnom svetlu. Prvo, nije mi {titi samog sebe. Primitivna nacionalna spre~e. Ne kaèm da su one samo kod Jedna je upravo ta cikli~na, kako si je ti padalo na pamet da prikaèm ceo srpski samodovoljnost je pogubna za jedan Srba, ima ih i kod Hrvata i kod Musli - nazvao... Jedna je sinhronijska, a druga narod, nego sam prikazivao jednu si- narod, naro~ito u modernom svetu i nar - mana, ali hrvatski i muslimanski zlo~ini dijahronijska. Po Marksu, sve se kre}e, tuaciju iz ~etrdeset pete godine u zatvoru o~ito kad se nalazi u centru Evrope kao svakako ne opravdavaju na{e. okolnosti nikada nisu iste, iz jednih izra - mitrova~kom i, naravno, celu stvar aran- {to se mi nalazimo. Ja mislim da smo mi Po~eo si da pi{e{ dramu o Bejrutu, o Ludus ne staju druge, uslovljene su jedne drugima. ìrao tako da to bude razgovor o na{em zbog toga i tako ~udni tom svetu. Svet besmislenom libanskom klanju, a na- moè bez On, ipak, u krajnjoj liniji govori o nagra|anskom ratu, o tom me|usobnom prosto ne moè da veruje da smo pre - pisao si Ruènje naroda kad si shvatio pretku ~ove~anstva. I, naravno, tome su ubijanju ~etvorogodi{njem koje niko sa nebregli sve savete o izop{tenju iz civili - da ne shvata{ ko je ko u toj drami, Ministarstva suprotstavljene, po mom mi{ljenju legi - strane nije mogao da razume i da objasni zovane zajednice i u~inili sve ono {to odnosno da ti u libanskim podelama ni- timnije, teorije da se menjaju neke para - koje je verovatno sezalo u neke dublje nam je zapre}eno da ne smemo da u~i- {ta nije jasno, bar ne onoliko koliko su ti za kulturu fernalije, da se menjaju neki spoljni obli - korene na{ih pona{anja i na{ih kontro - nimo ukoliko ho}emo u njoj da ostanemo. jasne na{e podele, kao {to nije jasno ci ìvota, ali da se sam ~ovek, pa prema verzi. S druge strane, uvek sam mislio da Mi smo to ipak vrlo hladno u~inili, pre onom britanskom pukovniku ko je ko u Republike tome i dru{tvo, vrlo sporo menja. I zbog du`nost pisca svakako nije u tome da verujem ne zbog politi~ke gluposti, na - na{em ratu i ko koga i zbog ~ega ubija... toga sti~emo utisak da se stvari ponav- hvali svoj narod. Ako ikakve du`nosti u ravno i zbog nje, nego zbog tog tradi- Kad sam ~itao knjige o Libanu da Srbije, ljaju. Prosto, ~ovek ostaje neizmenjen, tom pogledu ima, onda je njegova du`- cionalnog neshvatanja uzajamnosti sve - bih se spremio za pisanje te drame, bio ~ovek ne moè da proizvede druk~ije nost da ukaè na zatamnjene delove tog ta, nu`nosti da se u svetu ìvi i da se sa sam apsolutno u istoj poziciji u kojoj su a verujemo dru{tvo nego onakvo kakav je on sam. nacionalnog spektakla i da o njima pro- svetom ìvi... Onda i pojedinac – a ve}a bila ona dva Engleza kad su poku{avali Kada on postane socijalniji i tolerantniji, govori pravu re~. Onih koji }e hvaliti zajednica ljudi se tu ne pona{a druk~ije da shvate na{e sukobe i kontroverze. Nije da ni onda }e proizvesti jedno socijalnije i narod uvek ima, po{to se to uvek isplati. nego pojedinac – po pravilu ne}e nikada ih te{ko shvatiti zato {to su tako kom- tolerantnije dru{tvo. A to ide sporo, ni To zatamnjeno u nacionu ti si ozna- za svoje nedoba~enosti kriviti sebe. Uvek plikovana, nego zato {to su zaista ne - Ministarstvo izdaleka onako brzo kao, na primer, u ~io kao agresivnu srpsku parohijalnu je lak{e na}i nekog ko je kriv za razne shvatljive, po stepenu iracionalnosti i tehnici i u nekim drugim saznanjima. svest. vrste tvojih neuspeha, a hvala bogu kod gluposti. Ko se okoristio ratom u Bejrutu? ne moè bez Kakva je, onda, budu}nost ove gra- Pa, verovatno je ona posledica neke nas ih je dosta. Ni{ta lak{e nego izmisliti Niko. Niko, naravno, nije pobedio u tom |anske klase? vrste parohijalizma koji ide od autizma. I Jevreja. Kad ~ovek ìvi u izme{anom ratu... Kad sam napisao Ruènje naroda, Ludusa Ja se borim protiv sopstvenog pesi- ranije, dok jo{ ni izdaleka nismo bili u dru{tvu kao {to mi ìvimo jo{ ga je lak{e ispostavilo se vrlo brzo, na moju veliku mizma, ali mislim da on nikada nije bio ovako tragi~nim okolnostima, pla{io sam na}i... Ne moè se govoriti da su razlike àlost, da na{ rat ~etrdeset pete zapravo bolje zasnovan nego sada. Ne vidim ni - se tih Srba koji se boje sveta. A tih je jako razlog za na{e sukobljavanje – pa, nije zavr{en. On se, evo, nastavllja, sa

LUDUS 148Lu 18 Reprint „Ludus“

istom merom besmislenosti i ludosti, ~ak {tenih ljudi, i utoliko je to, mo`da, bilo koliko god bezna~ajan, ali napor u sa nekom ve}om merom pogubnosti... lak{e u~initi na ovim na{im prostorima. okvirima mojih snaga da ne{to izmenim. MONOGRAFIJE Nema logike. Kakva je logika u bombar - Mada... Govorilo se u osam naestom veku Pravljenje pozori{ta je danas poku{aj da dovanju Sarajeva? To je apsolutno iznad da su Nemci jedan izrazito neratoboran se stvari promene. svake logike i iznad svake pameti. To narod. Hitler, pre toga Bizmark, pretvo- Kneza Pavla zavr{ava{ devedesete. MARIJA CRNOBORI nikad i nikome ne}e biti mogu}e da se rili su ih u jedan izrazito agresivan na- Premijera je u Jugoslovenskom dram- Priredio Aleksandar Milosavljevi} objasni... Samo zamra~enjem svesti. To rod koji je, uprkos civilizovanosti u raz- skom u maju devedeset prve, dakle cena: 500 dinara je, prosto, jedna bolesna psiha. Ne radi nim oblastima svoga po stojanja, po~inio otprilike mesec dana pre nego {to }e MATA MILOŠEVI] se, u ovom slu~aju, ~ak ni o nacionalnoj bestijalnosti koje se te{ko mogu porediti po~eti da se raspada druga Jugoslavija. Priredile: mr`nji, nego o potpunoj jednoj osleplje- sa bilo ~im drugim {to je u~injeno ~ak i u Komad, tako, deluje kao utvr|ivanje mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi} nosti, ostra{}enosti koja svodi ~oveka na mnogim divlja~nijim vremenima nego istorijskog gradiva, neka vrsta oglednog cena: 500 dinara nivo najkrvolo~nije ìvotinje. {to je dvadeseti vek. ~asa iz istorije. Razli~ito su tuma~ene i tvoje isto- Nemam, naravno, iluzija u mo} po - Apsolutno tako. Ja sam, prosto, na - LJILJANA KRSTI] rijske paralele u komadu: Drugi svetski zori{ta, ali ne misli{ li da predstave kao nju{io sli~nost izme|u situacije trideset Priredila Ognjenka Mili}evi} rat, Milo{, ~ak Nemanji}i... {to je Ruènje naroda mogu da imaju devete godine i one devedesete, i sa stra- Te neke krvave transverzale bi mo - neko terapeutsko dejstvo? hom po~eo da verujem da }e i ra spleti cena: 500 dinara gle da se provuku kroz sva~iju istoriju. Ja mislim da mogu, naro~ito u ovim biti u ne~emu sli~ni. Nisam pisao taj RADE MARKOVI] Ali, ja sam i hteo da kaèm da postoji ozbiljnim vremenima. Ne ~udi me {to su komad s ambicijom da bude izveden. Priredio Zoran T. Jovanovi} jedno civilizacijom nesavladano divlja- pozori{ta puna. Ljudi idu po neke od- Imam jedan princip u pisanju: pi{em o cena: 500 dinara {tvo u pona{anju svakog naroda, pa i u govore koje sami ne mogu da na|u. A onome {to me u tom trenutku zanima. To pona{anju na{eg. A kroz Milo{a sam ve} kad idu s tom ambicijom, oni ih od je dominantan princip prilikom dono- hteo i neke konkretne oblike na{eg prim- po zori{ta i dobijaju, ovakve ili onakve. {enja na~elne odluke: ho}u li u ne{to da itivizma da pokaèm: da pokaèm da oni Ne bih ja potcenjivao ulogu umetnosti u|em ili ne}u. I u|em obi~no s one OLIVERA MARKOVI] nisu umrli sa nepismenim Milo{em, uop{te i te vrste uticaja koji moè da strane koja mene najvi{e privla~i. U tom Priredio Feliks Pa{i} nego da se reperkutuju kroz nepismenog izvr{i. Naravno, mnogo ve}i uticaj, na trenutku shvatio sam da je moja os- cena: 500 dinara MIRA BANJAC vo|u u Drugom svetskom ratu ili kroz povr{ini i fakti~ki, vr{i televizija. Me - novna opsesija – politika i istorija, i ta neke druge ljude, da su u na{em men - |utim, tvorci nekih op{tih ose}anja i stra{na nesposobnost da ne{to nau~imo, Priredio Zoran Maksimovi} talitetu neki izvori na{e nemogu}nosti uverenja su ipak pre svega ljudi koji idu da budemo pou~eni lo{im primerom. cena: 500 dinara da na ljudski, tolerantan na~in razre- u pozori{te. To mi{ljenje, bez obzira na to Evo, samo pola veka po{to smo po~inili {imo kontroverze koje su prirodne me|u koliko bilo manjinsko, ne treba meriti jedan vid samoubistva i ubistva na isti ljudima. Prosto sam hteo da kaèm da brojem ljudi koji ga zastupaju, nego na~in, istim povodom ulazimo u drugi. STEVAN [ALAJI] ono {to se de{avalo u Drugom svetskom intelektualnom snagom stanovni{tva To me je zgrozilo. Svesno sam doneo Priredio Petar Marjanovi} ratu ima svoje korene, svoj razvoj i svoj koje se formira, izme|u ostalog i pod odluku da izbegavam dramatizaciju i cena: 500 dinara konti nuitet, i unazad prema Milo{u i uticajem pozori{ta. Vreme fermentacije literarizaciju u svakom pogledu. Hteo Kara |or|u, ali bogami, kao {to vidimo, i je dugo, ali kvasac se tu pravi i od njega sam da vidim koliko je jedan nesumnjivo unapred prema Karadì}u i Mladi}u... }e zavisiti koliko }e hleb da se podigne. dramati~an istorijski dokument kadar STEVO @IGON Naravno, mentalitet se menjao i menja S druge strane zna{ da i me|u tvo- da postane dramati~an u pozori{nom ili Priredio Zoran T. Jovanovi} se. Samo ja ne znam nikada koliko je ta jim kolegama ima mi{ljenja da bi u literarnom smislu re~i. Trudio sam se cena: 500 dinara civilizacijska skrama, koja ~ini da dru- trebalo sa pozori{tem pri~ekati dok da prepustim se faktima, da se potpuno {tvo funkcioni{e, otporna na agresiju, pro|u ove nevolje, do boljih vremena... izmaknem kao pisac, u krajnjoj liniji i VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI] koliko lako jedan divlja~an ~ovek, ~ovek Ja ~ujem njihove argumente, ali ne kao aranèr doga|aja... Stra{no je koliko Priredio Zoran T. Jovanovi} sebi~an probije tu skramu kada je mislim da su ispravni. To je jedno jako smo malo pouka izvukli iz jednog cena: 500 dinara doveden u okolnosti da se ispolje njegova komotno stanovi{te... Mene je bilo sra - tragi~nog iskustva... Naravno, o Pavlu bi se mogla napraviti jedna sasvim druga - ~ija drama. Kao li~nost je veoma za - PETAR BANI]EVI] nimljiv. Ali sam se ja klonio psi holo - Priredio Ra{ko V. Jovanovi} gizacija. U toj drami ima verovatno cena: 500 dinara osamdeset posto teksta koji je izgovoren, ili je na|en u dnevnicima, ili je vrlo lako bilo pretpostaviti da su oni morali ne{to MIHAILO JANKETI] tako da kaù u takvim okolnostima. I, Priredio Veljko Radovi} pokazalo se – ne govorim o vrednosti cena: 500 dinara komada – da istorija obi~no nije tako dramati~na, ali da je ta istorija imala SVETLANA BOJKOVI] potreban intenzitet za jednu predstavu Priredila Ksenija [ukuljevi} koja se sa velikim zanimanjem gleda. A Markovi} naro~ito je pun bio nekakve energije taj cena: 800 dinara susret doga|aja koji su se ve} odigrali i onih koji su tom situacijom, u deve - BORA TODOROVI] desetoj godini, ve} bili anticipirani. Autor monografije Dragana Bo{kovi} Ako britanski pukovnik, ~etrdeset Saradnik Marko Misira~a tre}e u Kairu, zaklju~uje da u obja- cena: 800 dinara {njenjima njegovog pot~injenog, majora, nema logike, moèmo li je na}i u onome o ~emu govori drama Knez Pavle? BRANKA VESELINOVI] To moje insistiranje da nismo re{ili Priredio Zoran T. Jovanovi} nijedan od na{ih nere{enih problema, da cena: 500 dinara ponavljamo iste gre{ke ima vi{e peda - IVAN BEKJAREV go{ku svrhu. Iza njega ne stoji moje Priredio Zoran T. Jovanovi} uverenje da je to ba{ tako u istoriji. Nije cena: 500 dinara mi bila namera da otkrijem logi~ki mehanizam koji kreira na{u istoriju, nego mi je bila namera da pokaèm svetu: ako PORUD@BENICA se ne opametimo, napravi}emo istu Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja glupost. Naàlost, nismo se opametili, napravili smo istu glupost, ne toliko zbog Saveza dramskih umetnika Srbije: logike... U tome se zaista slaèm sa Slobodan Seleni}: Krajnje je nepametno misliti da moè{ uzeti kriminalce samo da ti obave Atertonom: nema logike u ovome {to se jedan deo posla. Oni su kao rak, {ire se kao svaka po{ast danas radi. Nema nikakve logike. Ra- cionalnog ni~eg nema. Ja sam u jednom nikad do kraja savladana divlja~nost i mota {to sam se, bez obzira na kako intervjuu, mo`da ~ak osamdeset devete, antropolo{ka surovost. Uro|eno divlja - periferan na~in, ume{ao u politiku, ali rekao da me optimistom ~ini mo`da Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanja {tvo postoji u svim narodima i u svakom sam uradio to zbog toga {to su me suvi{e samo to {to verujem da }e ljudi koji ras- pojedincu, ali krivica je do onih koji ga opteretila pitanja: imam li prava da polaù na{im sudbinama shvatiti da se Naru~ilac: aktiviraju s nekim ciljevima koji su kraj- sedim sa strane i iz prvog reda fotelja rat pred kojim se nalaze ne moè dobiti i, nje ne~asni i parcijalni... Svakako, men- posmatram stra{ni prizor? Nema nikog drugo, da }e Jugoslaviju mo`da spasiti talitet nije ni{ta trajno, a pogotovo nije drugog ko }e razre{iti na{e stvari ako ih strah od na~ina na koji ona jedino moè Adresa: ratobornost jednog naroda ne{to uro|eno. mi sami ne razre{imo... Dobro, nau~io da se raspadne. Naàlost, o~ito da ti ljudi To je ne{to {to se indukuje, pogotovu u sam svoju lekciju i video da nisam nisu imali tog straha. Do rata je i do{lo dobu takve mo}i kakvu imaju masovna mogao ni{ta da uradim, ali mi je malo zbog toga {to su sve zara}ene strane, iz Telefon: sredstva komuniciranja. Istina je, me- mirnija savest {to sam makar poku{ao razli~itih razloga, mislile da taj rat mogu |utim, da je lak{e zavesti primitivan da uradim {ta mogu. Lo{ije bih se ose}ao dobiti. Evo kako smo ga dobili! Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 2631 464, 2631 522, 2631 592; narod nego narod sa ve}im brojem osve - da nisam u~inio kakav-takav napor, Svi smo ga izgubili.

19 LUDUS 148 Odjeci: Belef’08 POZORI[NA IGRA ZA BUDU]NOST Radnja predstave „Dueti” Dalije A}in, izve- stave, njen enko der i dekoder i „intimni svedok”. Jedino je komunikacija izme|u dene na Belefu ´08, odvija se paralelno u tri ljudi razmena u kojoj niko ne gubi, gde odvojena prostora. Na po~etku to izaziva dolazi do izraàja bogatstvo saznatog, unutra{njeg, duhovnog sveta ~oveka, a zbunjenost i nestrpljivost a zatim ova koja zavisi od ponu|enog odnosa posetio- ca i izvo|a~ice. Prisustvujemo mehaniz- provokacija prerasta u vrsni umetni~ki mu pomo}u kojeg ljudski odnosi egzisti- hepening. raju i razvijaju se. Ti odnosi su svi simboli duha sa sredstvima njihovog preno{enja kroz prostor i njihovog Nela Antonovi¯ o~uvanja u vremenu, gde su uklju~eni izraz lica, stav, gestovi, ton glasa, re~, pa rojekat „DUETI / meet the expecta- komunikaciju kao razmenu informacija, sve do novih tehnologija. tion” na ovogodi{njem BELEF-u poruka, znanja, zna~enja i iskustava, U prvom, glavnom prostoru smo svi Pdoneo je uzbudljivo, nekonven- kao transmisiju dru{tvenih vrednosti, ili koji nismo u{li u prostor akterke i nemamo zvuk iz te prostorije. Taj duet koji cionalno, transmedijalno pozori{no do ga- preno{enje i primanje informacije, sig- ne ~ujemo ostaje intimizovan, gledamo |anje koje svojom neobi~no{}u i inovaci- nala ili poruka posredstvom gestova, ga i tuma~imo na svoj na~in, neminovno jom preispituje i istraùje komunikaciju re~i ili drugih simbola... komentari{emo sa poznanicima ili gle- u pozori{tu. Polaze}i od principa da je Fizi~ki dolazimo u prostor neodre - daocima pored nas, ili slu{amo interpre- manifestovanje umetnosti forma, a sadr- |enosti ali sa druge strane i ponu|enog tatora. Ako nam tuma~enje interpretato- àj umetnosti komunikacija, ovaj pro - polilognog mno{tva za koje se u „post- ra ne odgovara moèmo uzeti slu{alice Predstava Dueti (Foto: Ana Adamovi}) jekat kritikuje i istaùje. Evolucija forme dramskom pozori{tu” izme|u ostalog koje vise na zidu prostora i slu{ati mu- mora da prati i evolucija komunikacije. predlaè ideja ve~no virtuelne „prika - ziku uz sliku koju pratimo na ekranu. slu~aju komunikacija saop{tavanje ideje skim stapanjem i u~estvovanjem. Svako Komunikacija je razmena, gde enkoder zivosti”, za razliku od uobi~ajenog pri - Ova sloboda dovodi do toga da kreiramo i saznanja interpretatora, gde dolaze do gledanje performansa jeste dokaz u~e{}a (glumac ili reditelj) komunicira preko kazivanja, a time i odre|ivanja. Uputst- sopstvene interpretacije, koje se iz ~asa u izraàja individualna saznanja i ose- u komunikaciji, op{teg procesa koji pred- sadràja do dekodera (publike), a kod vo je, koje gledalac dobija ulaskom u ~as menjaju i uzbu|uju. Novo pozori{te }anja, postala op{ta za one koji slu{aju. stavlja osnov svake kulture. Projekat „Dueta” se radi o interesantno smislenoj prvi, a za ve}inu gledalaca i jedini pros- se kre}e putem od apstrakcije ka atrakci- Uop{teno, komunikacija i jeste proces istraùje na nivou interpersonalne i izme{tenosti. Ako dvosmernost nije obez- tor, da se radnja odvija paralelno u tri ji, pri ~emu se tajna privla~nosti nalazi pomo}u kojeg nastaje akt manipulisanja, grupne komunikacije, a idejnom i dra - be|ena, kao kod TV medija, ili {to se odvojena prostora. Na po~etku ovo izazi- opet u apstrakciji i mogu}nosti interpre- a sa kojom se autori ovog projekta ve{to matur{kom modifikacijom transferisan je de{ava u neverbalnom i plesnom teatru, va zbu njenost i nestrpljivost u i{~e - tacije. igraju. Prisustvujemo otvorenom procesu preko masovne komunikacije u pozori{te. radi se o jednosmernim procesima infor - kivanju, a zatim ova provokacija prera- Sve tri ve~eri izvo|enja ovog projek- predstave u kome je niz akcija u nepre - Ovaj projekat zbog provokativnosti i ri - misanja, obave{tavanja, davanja na sta u hepening za ve}inu gledalaca koji ta interpretatori su se menjali, {to je kidnom kretanju, koji je usmeren pre - zika je vaàn, jer ne pripada nijednoj od znanje, nare|ivanja, manipulacije itd... u|u u fenomen. U prvom prostoru su TV doprinelo uzbudljivosti gledanja naro~ito cizno odre|enom cilju predstave. Tako u horizontalnih i vertikalnih podela tradi- Sloèni na~in promi{ljanja kroz koncept ekrani gde publika prati doga |anje u za one koji su sva tri dana bili tu. Inter- svakom od mogu}ih dueta nastaje dina- cionalnog teatra, a nudi novu realnost, i izvo|enje Dalije A}in i dramaturga drugoj prostoriji bez zvuka gde je autor- pretatori, reditelji: Bojan \or|ev, Milo{ mi~ki proces transfera zna~enja, trans- mogu}nost za budu}nost pozori{ta. Od- Sa{e Boì}a rezultirao je u novi model ka. Na svakih 10 minuta po jedan Loli} i Anja Su{a su, svako na svoj na- misije vrednosti i razmene iskustava. stupanje od konvencionalnog u teatru na pozori{ne komunikacije, gde transmedi- posetilac ulazi u prostor bazena Turskog ~in, komentarisali video prenos. Bili su „Komunikacija kao zaraza”, kako u ovaj na~in razvija i transmedijalnu po- jacija dueta moè da se posmatra kao kupatila gde su sto, dve stolice i kamera. izdvojeni u tre}u prostoriju u kojoj je po - jednom naslovu kaè Leman (Hans- zori{nu kritiku, kao inovativnu formu bezbroj interpretacija. Ve}ina autora koji Gledalac sam odlu~uje da u|e i tako stojao mikrofon i monitor, tako|e bez Thies Lehmann) nije samo preno{enje savremene pozori{ne se bave teorijom komunikacije defini{e postaje u~esnik procesa nastajanja pred- zvuka iz druge prostorije. Tako je u ovom informacije, ve} je izjedna~ena sa mimet- umetnosti.

Se}anja: Stevo @igon ZIMA JEDNOG LAVA ILI JAGNJETA „Jutros sam imao osamnaest godina, traì prozor, vrata, izlaz u bilo {ta, samo je va`no ne biti sam.” a sada sam star koliko svet. Danima nisam mogla da re{im sce nu Kad pro|u jo{ sto godina, Ofelijinog ludila. Danima smo }utali, reditelj i glumac (Hamlet) i glumica svi }emo biti istoga doba starosti. (Ofelija). Re{enje ne ide lako. Strpljenje i Odlazim u no}, uàsnu uznemirenost koju je @igon i nosim tajnu u srcu.” donosio na probe su bile pokreta~ iz one jedne jedine re~ce da – dati, davati, da - (B. [o) rivati... I tako se rodi scena te{ka za mla - du glumicu, ali taj muk u kome se ~inilo Piše Mirjana Vukoj÷i¯ da ponekad ima i nesporazuma izrodi jednu od najboljih scena u komadu. o`da je osam prekora~io sedam, Mar~benksa, Robespjera, Hamleta, Iva - Pomo}! Da! Pomo} – detinjstvo. Igra sveti broj. Mo`da u toj osmici leì nova... da misli [ekspira, Dostojevskog, lutaka! Horacijo, moj nerazdvojni drug u M|avo, an|eo. Od 8. do 28. decem- êhova, [oa, Gorkog pretvori u pravo „Hamletu” i ja odemo u na{e detinjstvo i bra (zaokruìti osam) protekne ~itav ~inodejstvije; da starijem glumcu u~ini napravimo scenu Ofelijinog ludila kao jedan ìvot. Od ro|enja do smrti. Zima malu „prevaru” da je najbolji, najlep{i, de~ju igru, jer kad se igra{ ima{ prava na zaborav – kao deca. Horacijo me jednog lava ili jagnjeta. Sa nepunih 18 najmla|i; da mladom glumcu otvori zavrti, ja sam ~as princeza, ~as pas, ~as godina Stevo @igon odveden je u Dahau, mala vrata kroz koja }e pro}i lagodno, a lutka, ~as mrtva devojka... Tako je sa nepunih 28 postao glumac, sa nepunih iza}i na velika vrata sa teretom ume}a Stevino „da, ali?!” ponukalo glumicu da 48 postao reditelj, a sa punih 80 godina zanata koji se zove gluma; da o{amari i se izbori sa scenom zbog koje je moglo da ìvota (08.12.2005) rekao: „Evo, krckam izrekne poneku prejaku re~; da klekne se desi ne – nije dobro! Najlep{a {ara polako ovu osamdesetu”. I potom kao io zamoli za opro{taj – jer to je sve za- Ofelijinog ludila – to je bio zapis posle vitez sa ma~em u ruci, na belom konju, jedni~ka muka ili igra u kojoj nema po- premijere. hote}i da po ko zna koji put proja{e sta- {tede. To je gluma! „Biti spreman, to je Rad, red i slobodoumlje tako bi se zama svog detinjstva, drumovima od sve.” ([ekspir) moglo re}i za ~oveka koji je svako svoje Slovenije, Srbije, Rusije, i vrati se svom Zato odre~na re~ca ne nije postojala da ili pre}utano ne utkao u rad sa glum- uto~i{tu – domu – glumi. Da zasadi po - u druènju sa njim, ni na sceni, niti u cima, bilo sa onima sa velikim iskustvom neku brezu, jelku; da otr~i do Ade; da ìvotu. Postojalo je samo „da, ali?!” I tu i zanatom, ili sa mladima bez prevelikog stigne na voz za Kraljevo, Ni{... da pojuri po~inje pri~a o ~oveku koji je neprestano znanja o tome {ta ~ini ~ari scene i njene nekog op{tinara, ne bi li se kojem rad- traìo, molio, zapovedao, ~inio da ne bu- zamke. Biti go, a potom navu}i na sebe niku dodelio stan; da, ako treba, odveze de da. „Da, sunce moje, ali vidi{ ova „odore” Hamleta, Franca fon Gerlaha, nekoga do lekara; da kad do|e u pozo - scena nije ludilo, to je ùdnja za ìvotom. Higinsa, êrkuna... dati im dah svog ri{te bude spreman da svakom glumcu Ako si makar i za tren doìveo ljubav, sopstvenog ìvota da izgovore to ve~no kaè dobru re~ ili koju grdnju, svejedno, raspoznao je moè{ da poludi{ ako je da. To je dato glumcu i reditelju jer to je rad; da na sceni bude manji od vi{e nema. E onda ~ovek nije lud, nego Stevi @igonu.

LUDUS 148Lu 20 FIST/Knjige MLADOST I BEZ LICA I BEZ NALI^JA ve} da pruè priliku svakom pojedincu Festival internacionalnog studentskog tea- da se predstavi onakav kakav zaista tra 04 bavio se ove godine temom preispiti- jeste.“ Prva predstava prvog dana festivala vanja identiteta, fenomena koji je mapiran bila je „Projekat Ljubica“, predstava sa kao odsutan, pre svega kod mladih ljudi kojom su autorke Andrijane Tasi} i Alek- sandre Tomi}, studentkinja glume FDU u izgubljenih u (ne)mogu}nostima koje savre- Beogradu, diplomirale. Problematizuju}i temu seksualnog ìvota, scene svakod- meni svet pruà nevne, pomalo stereotipne igre zavo- |enja, rituala i navika, postaju definicija me|uljudskih odnosa. Prikazuju}i mu- Aleksandra Pavlovi¯ {ko-ènske odnose nekad i sad, predstava postavlja pitanje da li, zapravo postoji razlika u njihovom odnosu u pro{losti i IST, Festival inernacionalnog stu- deo glavnog programa, FIST dokumen- sada, u na{em dobu tehnolo{ki savre- dentskog teatra je festival koji je tarni film, a od ove godine i radio. Ove menijem, ali mnogo otu|enijem. Koliko Fosnovan 2005. godine na Fakultetu godine Fist je ugostio u~esnike iz Finske, je, iza tih vremenskih okvira ~ovek za - dramskih umetnosti u Beogradu, sa os- Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine, pravo isti? novnim ciljem da se prikaù najnovija Rumunije, Meksika, Irana, Izraela i ê{ - Drugi dan festivala ponudio je pred- ostvarenja studenata pozori{ne umetnos- ke koja je, kao pobednik pro{logodi{njeg stave Apsint i Mulan. Apsint je predstava ti iz zemlje i inostranstva. Sa puno ener - Fista, realizovala svoju predstavu u studenata glume na zavr{noj godini gije i ne{to manje nov~anih sredstava, uz koprodukciji festivala i ~e{kog tima mostarskog Fakulteta humanisti~kih na - veliku pomo} uprave fakulteta, Fist je Skutr. uka, Odseka za dramsku umetnost. Ovo ove godine doìveo svoje ~etvrto izvo- Selektor glavnog programa bio je je pri~a o devojci, koja ose}a nepodno{- |enje. Fist je u potpunosti organizovan od Matias Lukas De Man iz Belgije, dok su ljivu prazninu i neostvarenost. Pri~a koja strane studenata Katedre za menad` - ìri ~inili: Kis Marton (Ma|arska), Jelena rezultira samoubistvom... ali stanje ment i produkciju u pozori{tu, radiju i Kujundì}-Rusjan (Slovenija), Sneàna ostavlja nepromenjene, kao da tim ste- kulturi uz potrebnu saradnju sa drugim Tri{i} (Srbija), Rianne van Hassel (Ne- reotipnim re{enjima, banalizovanim katedrama. Misija ovog festivala je da ma~ka) i Andreja Kor{i~ (Srbija). sredstvima, me|uljudske odnose i tretira predstavi ostvarenja studenata pozori- Fist se ove godine bavio temom pre- bez nekog posebnog razloga. {nih akademija i grupa iz zemlje i sveta, ispitivanja identiteta, fenomena koji je Tre}i dan festivala bio je odràn van {uju}e sli~nog“. Likovi su uniformisano gradu za najbolju predstavu, dobio prili- da omogu}i studentima dodatnu edukaci- mapiran kao odsutan, pre svega kod fakulteta, {to je jedna od novina ovogo- isti a predstava... uglavnom banalna i ku da radi sa srpskim studentima, u srp- ju i razmenu iskustva sa kolegama iz mladih ljudi izgubljenih u (ne)mo gu} - di{njeg Fista. Jugoslovensko dramsko bez ukusa, kao da je na umu samo imala skim uslovima i po srpskim pravilima, sveta, da promovi{e savremene pozori{ne nostima koje savremeni svet pruà. ideju „beàti od sli~nog“, pa bilo da su to pozori{te, scena „Bojan Stupica“ ugostio ali je iz toga proiza{la izuzetno zanimlji- tendencije, afirmi{e studentsko stvara- Otkud ideja da ba{ identitet bude lajtmo- je rumunski Plugor [andor umetni~ki Plautove komedije, {kolske obaveze, sam la{tvo. Na glavnom programu na sceni tiv festivala, na koji na~in on komunicira licej, nezavisnu privatnu dramsku {kolu. ìvot ili ne{to drugo... va predstava. Martin Kuku~ka je i sam „Mata Milo{evi}“ i alternativnoj sceni sa celokupnim programom, da li se pre- Ova predstava je traktat o pozori{tu, o Jussi Moila je poznat publici FIST-a, izjavio: „U Pragu je sve lako, ima nov- „Studio“ u~estovalo je 25 zemalja, iz poznaje i da li se potencijalno re{enje, tzv. njegovoj ulozi u ìvotu ljudi koji ga stva - po gostovanju njegove prethodnog koma- ca... ovde nema ni{ta, ali ima energije.” regiona, Evrope i sveta. Od juna 2006. recept, tokom ovih pet dana festivala raju i menjaju. Ona je potraga za novim da „Knives cut the air - A northern tra - Ljudske sudbine, intimne pri~e, strahovi i godine, Fist je ~lan IYMM - International zaista ~ini dostupnim? Odgovor na to gedy in four persons“ koja je osvojila pozori{nim izrazom i pravim zna~enjem, sumnje, se}anja i istorija. I linije koje ih Young Makers Marathon mreè, sa~i- pitanje, i uop{te na zadatu temu festi- koje u~enici ove {kole zajdeno sa svojim specijalnu nagradu. Ovogodi{nja pred- njene od osam evropskih studentskih vala, ponudili su performansi studenata guruom, mentorom Mi{ijem i pronalaze u stava, koja se ina~e sastoji iz ~etiri dela, povezuju, koje ih spajaju. I to je sve. pozori{nih festivala. Po evidenciji direk- 3. go dine pozori{ne i radio reìje, koji su jedinstvu pozori{ta i religije. Ovakvom na FIST stiè samo iz dva dela-prvog, Ceremonija zatvaranja (reìja A. Ni- cije festivala i Fakulteta dramskih umet- sve ~ano otvorili, a onda i zatvorili Fist. stvarala~kom procesu pristupaju kroz pod nazivom „Tatina devoj~ica“ i posled- koli}) bila je {areni intermeco izme|u dve nosti, Fist je do sada posetilo skoro 11 Ivan Baleti}, autor performansa otvara - formu rituala i religijske ceremonije. njeg, koji je zapravo pank koncert. takmi~arske predstave. Pobednici su bili „Nevermind“ - pri~e o mladosti je „anti- hiljada ljudi i za vreme odràvanja Fista, nja koji se odrào u foajeu fakulteta, Subota, 15. novembar je bila zaka- progla{eni i nagrade dodeljene kasno u Fakultet dramskih umetnosti zaista oba- izjavio je: „Mladi ljudi ìve pod maskama zana za predstavu Fakulteta dramskih politi~ka predstava o nebitnim ljudima“, vije ~udnovato lepa, kreativna i vesela unifor misanosti, pod pritiskom barijera, umetnosti iz Makedonije „Strah od Plau- koja upravo i jeste vaàn dokument za no}. Potom se slavilo, do ranog jutra. Na radna atmosfera. Ceo FDU postane Fist! ba{ kao ljudi sa maskama okruèni ta“ i komad finske Pozori{ne akademije shvatanje socio-politi~kih uslova ìvota kraju, ostalo je i vremena za rezimiranje êtvrti po redu FIST odrào se od 12. ìcom u performansu, umesto da tragaju „Nevermind, pri~e o mladosti“. „Strah od mladih. svega {to je ura|eno i postignuto, pro - do 16. novembra ove godine, sa ustaljen- za sop stvenim identitetom.“ Ana Grig- Plauta“ je gluma~ki ispit druge godine Koprodukcija Fista i rediteljskog dua ma{eno i pogre{eno. A zadatak za nared- im rasporedom i raznolikim programom, orovi} je u svom video radu predstavila glume, zapravo sublimacija improvizaci- Skutr iz ê{ke prikazala je poslednje ni period je u~iti na gre{kama i isprav- sa~injenim od glavnog takmi~arskog pri~e {est razli~itih ljudi, èle}i da ja baziranih na situacijama iz Plautovih ve~e festivala svoju predstavu „Neogra- dela, off - programa i radionica. FIST ta- prikaè „njihove identitete i uputi ljude komedija Menaechmi, Aulularia, Captivi, ni~ene linije“. Pro{logodi{nji pobednici, ljati ih. Jer, Fist je ve} sada veliki i vaàn ko|e ima sopstvenu produkciju, koja da treba da upoznaju jedni druge, da ne Mercator. Tema cele predstave je, kako ~e{ko-slova~ki rediteljski duo, Martin festival za studente, {ansa i podrazumeva: FIST predstavu, koja je procenjuju na osnovu spolja{njeg izgleda autori kaù, „bezuspe{ni beg od zastra- Kuku~ka i Luká{ Trpi{ovský je, kao na- mogu}nost za mnogo toga. Knjiga: „Teatar o teatru“ PORODICA BISTRIH POTOKA orodica bistrih potoka je na{a najs- scenu. Njegovi akteri ne glume, ne vr{e ose}aju snaàn doìvljaj u stomaku bez tarija komuna osnovana jo{ daleke mimiku, ne govore dobrim akcentom niti ikakvog povoda. P1977. godine. Nastala je kao konti - se scenski kre}u po sceni, ve} jedno- Upravo o nazna~enim delatnostima nuirani projekt avangardnih doga|anja stavno donose sami sebe u filozofiju teat- „Porodice bistrih potoka“, ~ije predstave iz sedamdesetih, i konceputualnih aktiv- ra. îni mi se da bi se i na njih mogla (Nagoni, Dim, Scnske skice, Teatar o nosti mladih novosadskih umetnika. primeniti definicija Elfrid Jelinek – Ne teatru...) se igraju od Narodnog pozori{ta Njen osniva~, Boìdar Mandi} je knji - pratim ja pozori{te, neka ono prati mene. do ulica i trgova, iza{la je knjiga koja èvnik, likovni istraìva~ i teatarski ak- Vladan Radovanovi}, na{ najistak- tuma~enjem i samotuma~enjem osmi - tivista. Celokupno delovanje ove komune, nutiji avangardista, veli za njih: „Teatar {ljava ovu vrstu avangardnog pozori{ta u stvari, nastalo je na samoj umetnosti bistrih potoka nije teatar svemo}nog (Izdava~ „Porodica bistrih potoka“ i ìvota, traganju za novim smislom pred reditelja koji nije napisao tekst, ni mu - Gradski sekretarijat za kulturu Beo gra - kraj pro{log veka i putovanju kroz ziku, niti sam glumi. To je teatar reditelja da). Sam moto knjige nazna~io je @elimir sopstveno iskustvo. Tako bi se moglo koji je i pisac teksta i dizajner mizan - @ilnik: „Oni su predstavnici ljutog dile- ukazati da ona, kao i sam Boìdar, pri - scena i glumac. Time se sa~uvalo ne{to tantizma“, zasigurno jedan od najlep{ih padaju traga~ima autohtone estetike, one od pozori{ta pred nadiranjem perfor- komplimenata autora koji je i sam jezdio Jovan ]irilov dodaje da dok bude takvog energije ptica u jatu – unutar pozori{nog koja ne poseduje komparativnu ispo - mansa, a ostvarila se njihova prihvat - po nepriznatoj i priznatoj estetici, ali koja otpora prema napastima kloparanja dela. Ne postoji razlika u podizanju glasa ljenost, nego riskantnu i krajnje person- ljiva simbioza.“ Sam ~in ostvarivanja je bila njegov autoportret, njegovo iska- ma{ine, savr{enosti kompjutera, postoji i alnu realizaciju. Osnovni moto, mo`da bi pozori{ta jeste usredi{tenje razvoja li~ - zivanje angaòvane misli i filmskih kad- utopija koju istinski, gotovo linvigovski, izme|u reditelja i aktera, ve} muzi~ki ton mogao biti: „Moja umetnost ne li~i ni na nosti. Neprestano napredujem jer po zna - rova u suprotnosti sa ovim svetom. Bo - ìvi Porodica bistrih potoka. koji ~ini – kaè Dragana Jovanovi} – da {ta!“, a sli~na konotacija mogla bi se jem patnju, rezignaciju i njihovo pretva- ìdar Mandi} svoju estetiku naziva – Akteri Boìdara Mandi}a, Dragana primeniti i na njihov ìvot. ranje u igru. Kad posmatramo igra~e estetika „divljizma“. Nikakav nov pra - Jovanovi}, Uro{ Vuk{a i Nina Juri{i}, i u~estvovanje u teatru „Porodice bistrih Upravo takva iskustva ìvota u {umi njihovih predstava ne vidi se ni{ta od vac, ve} potraga za spasom kao i u svim nisu glumci nazna~enog modela, oni su potoka“ ose}am kao slobodu i uzbudljivo preko tri decenije, rad u vrtu, preska- klasi~nih konstrukcija pozori{nih pret - vremenima kad su civilizacija i umetnost solidarnosna zajednica u kojoj vlada kanje potoka, penjanje na planinu, postavki, nego iz njih izbija energija. bili u krizi, odlazilo se u divljinu i tragalo zakon dodira i emulzije koja ih sve po - ispoljavanje. Mandi} je iskoristio da transponuje i na Zato se ~esto de{ava da gledaoci pla~u ili se za novom – pro~i{}enom lepotom. vezuje, a zatim i vodi – poput kolektivne B.M.

21 LUDUS 148 GLUMA^KI KRIK O LJUDSKIM TAMNICAMA ODA ZIDU O, zidu, ti koji nas {titi{ od zala koja se nalaze iza zida toga koliko nas se pri~a o haremu vrlo „Pista za [eherezadu” komad je o granica- Hvala ti {to nas {titi{ od tih ovaj zala i {to nam ne da{ da tek tako bilo kada neposredno ti~e”, kaè Marija Stojanovi}, idemo da kupujemo u{e}ereni susam i u{e}ereni badem i da ne dobijemo bolest ma, onim koje treba da prevazi|emo i onim autorka teksta, i dodaje: „U stalnim i od kako se zove `deranja u nevreme i da ne dovedemo na{e doma}instvo u intenzivnim razgovorima o tom komadu prosja~ki {tap koje treba da usvojimo u nastajanju, rediteljka Dara de Luka i ja I {to nam ne da{ da kad ho}emo idemo u bioskop kad god ho}emo pa da smo razmi{ljale o tome {ta sve moè da oslepimo Aleksandra Jakši¯ bude harem i shvatile da ga uo~avamo I {to nam ne da{ da kad god ho}emo odlazimo u hamam pa da nam prsti na krajnje neo~ekivanim mestima i to postanu ko sundjer i da se ne pretvorimo u patke ili ribe boèsakloni onima koja su nam vrlo bliska i prepo- I {to nam ne da{ da odjurimo u Vil Nuvel pa da nas tamo pregaze Francuzi ista za [eherezadu, premijerno prolaz i se}anje i zidovi koji spre~avaju znatljiva. Ravan junakinja koje ìve 40- Onim svojim besnim autobovilovima. izvedena 11. novembra u Muzeju kretanje, a u stvari su samo zavese koje ih u Fesu kombinovana je sa odrazima u I zide hvala ti {to nam ne da{ da odemo u Rabat gde ìvi more pa da se u Pafri~ke umetnosti, projekat je je lako pomeriti. Komad je inspirisan svetu danas i sa [eherezadom iz 1001 njemu udavimo kao lete}i ma~i}i koji mogu da prelete zid pa se zato svaki ~as glumca Gorana Jevti}a. Pomalo neobi~no romanom „Snovi o zabranjenom vo}u – no}i. Prvobitna verzija je bila puna udave u nekoj vodi. za srpske uslove, Goran je na{ao novac i pri~e o odrastanju u haremu” Marokan - dijaloga koji su kasnije dobili li~nije (Iz predstave „Pista za [eherezadu”) okupio ekipu koju, izme|u ostalih, ~ine ke Fatime Mernisi, i prati odrastanje de - obli~je, pretvoreni su u monologe, spisateljica Marija Stojanovi}, rediteljka voj~ice u haremu u Fesu, koja poku{ava ispovesti. Sedam likova igra ~etiri glu- Dara de Luka i glumice: Katarina Mar- da odgonetne pravo zna~enje pojmova mice, od toga tri igraju po dve uloge iz navaju ka ostalim likovima... Sloboda u Jevti}. kovi}, Vladislava \or|evi}, Irina Mi~i- granice i sloboda, onima nametnutih razli~itog vremena, potpuno su druga - ovom komadu je na razli~itim nivoima, Rad na predstavi je, napominje Ma - jevi}-Rodi} i An|elika Simi}. U pitanju je spolja ili unutar nas. ~ije, a opet osvetljavaju jedna drugu. I tu uzimaju}i u obzir da je i fizi~ki nedo- rija, bio „fleksibilan sa ogromnim me|u- predstava sloène strukture, ispreple- „Prvobitna zamisao bila je da radi- je devoj~ica Fatima, ona otkriva ~udnovat sti`na. Prisutna je stalna te`nja, toliko sobnim uvaàvanjem i ugodan, pred - tanih de{avanja, vrlo poetskog teksta, mo adaptaciju romana, ali toliko mi je svet, poku{ava da doku~i {ta je harem, bliska nama u Srbiji, da se pre|e u drugi stava je proizvod zajedni~kog rada svih minimalne scenografije. Scena Igora sve to bilo blisko da nisam mogla da kako funkcioni{u odnosi izme|u èna i okvir, zemlju, strukturu, ~ak i tamo gde u~esnika a obzirom da ljudi na to rea- guju emocijom, ostvarili smo cilj.” Vasiljeva je aerodrom i harem i soba i odolim èlji da komad pro{irim u smislu mu{karaca, neki njeni uvidi se razgra - nije tako idealno i èljeno kako nam Govore}i o utiscima publike i odjeci - izgleda sa drugog mesta. Ovo je komad o ma u javnosti, Jevti} kaè: „Obave{tavali granicama, onim koje treba da preva- smo putem interneta, imamo i grupu na zi|emo i onim koje treba da usvojimo.” Facebook-u. I neki mediji su nam iza{li u [eherezada kao mogu}i model prav - susret, neki nisu. Saznao sam da postoje ljenja pozori{ta, izlazak iz insitucije? mnoge predstave na raznim mestima u „Bilo mi je interesantno da vidim gradu, da postoji ~itav paralelni kulturni kako se pravi pozori{te a znao sam {ta svet Beograda koji medijima nije zanim - bih hteo. Umesto da stra}im svoju popu - ljiv, a nu`no se govori o bilo ~emu {to larnost na deljenje intime sa javno{}u, iza|e iz institucije. Niko nikom nije kon- iskoristio sam je za traènje novca da bih kurencija, treba svi da radimo i kvali - stvorio ne{to {to me intimno zanima. Sad tetom se izborimo za svoje mesto. Imao bih smeo da se usudim da kaèm ljudima sam nenormalnu tremu pred premijeru, da prave svoj teatar, na scenama gde imam je obi~no zbog sebe, ali sada je to prvenstveno ima grejanja J. Organiza - bilo zbog cele ekipe, muzeja, publike. ciono i ekonomski to nije nemogu}e, uve- Broj ljudi koji je dolazio do Muzeja rio sam se da moè da postoji pozori{te u afri~ke umetnosti, koji niti je blizu niti je Srbiji ili Beogradu koje nije u pet insti- do njega lako sti}i, pove}avao se iz dana tucija. To svakako jeste mogu}i pozori{ni u dan, a komentari koje smo dobili su model, ali mi nismo imali ambiciju u veoma dobri. Kao gledalac volim ovu smislu razbijanja institucija. Naprotiv, predstavu, tekst je poezija, reìja je vi{e ovo je model kojim moè da se u|e u plesna nego mizanscenska, igra se li~no, instituciju. U pregovorima smo da pre- gluma~ki je ispovedni krik.” |emo na scenu pozori{ta koje prostorno i Kvalitet „Piste za [eherezadu” izve- po duhu odgovara na{oj predstavi, jer sno otvara mogu}nost da predstava pre|e ona ne moè da zavisi od mene. Od mene na neku od beogradskih pozori{nih ne moè ni repertoar da se odrì”, scena. No, mora}emo Komad o granicama: Pista za [eherezadu (Foto: Vladan Kujovi}) obja{njava producent komada Goran da sa~ekamo.

Teatarski `ivot na inostranim scenama

kidno nalaze na scenama nema~kih teatara. Hajdelber{ko pozori{te uspe{no MILER, [ILER, ÊHOV... igra Razbojnike (orginalni naslov je „Die Räuber – Neue Fassung”) u reìji Marti- na Nimza. Autroski tim je ovom klasi~ - Strana scena: od istraìvanja li~nih ra - nom tekstu udahnuo, bez imalo preten- zo~aranja preko pri~a o subverzivnim cioznosti i ki~a, novi duh. Dramaturzi su pojedincima do operskih arija na ljubavne radikalno skratili opse`nu dramu koja tako traje samo dva sata. Moderna sce - teme nografija (kao i kostim) na dva nivoa pri- I Went To The House But Did Not Enter kazuje sasvim iste dnevne boravke, Priredila Aleksandra Jakši¯ suge ri{u}i paralelizam radnji u jednoj Court Theatre”, progla{ena je london- jektima, npr. ´majmunski´ projekat „normalnoj”, dru{tveno prihva}enoj po- skim hitom sezone, imala je veoma uspe- benda „The Gorillaz” ili operske verzije rodici, i onoj odmetni~koj i subverzivnoj. {nu turneju na Brodveju. Kristin Skot filma „Muva” u reìji Davida Kronenber- ova predstava bitefovskog milje- nosi srednje doba i o strahu od smrti, koji Tako iscrpljuju}a i iritantna ponavljanja Tomas („Engleski pacijent”, „êtiri ven- ga. „Welcome to the Voice” Kostelovog nika Hajnera Milera, u ~ijim ko- nosi tihu poetiku izvedbe. Kroz 90 minu- svakodnevnog procesa hranjenja (simul- ~anja i sahrana”) odli~na je u ulozi klavijaturiste Stiva Niva, libreto je na- Nmadima se malo toga de{ava a ta predstave kreira se sna`na atmosfera tano vi{estruko spremanje i raspremanje Arkadine, pruàju}i joj aspekt sme{nog i opet ostavlja fascinantan utisak, premi- stvorena od nostalgije, kajanja, propu- stolova) pribliàvaju i semanti~ki raz- hrabrog. Kritika se slaè da je ovo jedno pisala peva~eva supruga Mjuriel Teodori, jerno je izvedena letos na Edinbur{kom {tenih prilika i izazova. êtiri mu{karca dvajaju dva na~ina ìvota. Dalje, reditelj od najboljih izvo|enja êhova koje su slavi mogu}nosti ljudskoga glasa kao festivalu. I Went To The House But Did u tamnim kaputima ulaze u svetlosivu je pretvorio druìnu kojoj se priklonio videli u ìvotu, gotovo idealno uprizore- instrumenta. Pri~a prati sudbinu radni- Not Enter u produkciji Teatra Vidy- sobu i polako, tiho otkrivaju simetri~no glavni junak Karl Mur (koji su zagova - nje jedne od ~etiri velike drame ruskog ka u ~eli~ani, gr~kog imigranta Dionisa Lozana, muzi~ki je komad koji se sastoji postavljene: set za ~aj, vazu i cve}e, por - rali slobodarske i antifeudalne te`nje) u pisca, da je u pitanju sna`na izvedba na - (Sting), koji otkriva draì operske mu - iz tri scene, posve}ene 20. veku, sa tek- cije za pse, zavese, sto i tepih. Metodi~na neku od teroristi~kih grupa iz {ezdesetih dahnjuju}e glume, bogata slojevito{}u li - zike i postaje njome opsednut, zaljublju- stovima T. S. Eliotove poeme „Ljubavna dekonstrukcija prostora potom se menja, godina, npr. Bader-Majnhof koja se bori- kova, tzv. „must-sea” predstava. ju}i se usput u mladu opersku peva~icu. pesma J. Alfreda Prufroka”, zatim „Lu- predmeti koji su bili beli postaju crni. la protiv ostataka nacizma u Nema~koj, *** Kolege poku{avaju da ga nagovore da se dilo dana” Morisa Blan{oa, i na kraju Akteri povremeno zastanu da pevaju na {ta upu}uje i spominjanje njihovih Rok i pop ikone, Sting i Elvis Kostelo vrati poslu, a on je odlu~an u nameri da Beketova novela „Worstward Ho”. Zajed- Eliotovu poemu... krvavih akcija i uzimanje talaca... Mana oku{ali su se u operi, nastupom u scen- bude na stepenicama opere dok ne upo- ni~ko pomenutim delima je fragmento- *** ove, rediteljski vrlo zanimljive predstave skoj praizvedbi dela Welcome to the van, anonimni narator u prvom licu. Iako }emo slede}e godine videti mno - su gluma~ke interpretacije. Voice, na sceni „Theatre du Chatelet”. zna peva~icu. Tokom no}i, pose}uju ga duhovi Karmen, Madam Baterflaj i Nor - Njihove pri~e se zaokruùju u posma- ge nove postavke drama Fridriha [ilera, *** Ovo pozori{te, osim po visokokvalitetnim tra~evom umu. Re~ je o iznena|uju}e li~ - jer se proslavlja 250 godina od ro|enja êhovljeva drama Galeb u reìji Jana operskim produkcijama, poznato je i po me, èle}i ga u operskom nom istraìvanju razo~aranja koje do - slavnog pisca, njegovi komadi se nepre - Riksona i izvo|enju britanskog „Royal neobi~nim saradnjama i crossover pro- raju...

LUDUS 148Lu 22 Dramatur{ki informator

mogu}u opskurnost pop motiva o kojima akteri diskutuju, vrlo va`na, zbog da - NOVA EDICIJA NAMENJENA DRAMSKOM TEKSTU na{nje rasprostranjenosti fenomena. Iako dosta mra~na, ponekad i obes - Izdava~ka ku}a „Kulturni centar Ribnica” Noera ili 5 puta 2 Fransoa Ozona. Ovaj setih godina pro{log veka (osim Vojnova, hrabruju}a, drama Bebina no} u gradu oblik naracije nije samo formalni ekspe - u ovoj „srpskoj frakciji“ su i tekstovi Dimitrija Vojnova, uz adekvatan redi- pokrenula je ediciju u kojoj objavljuje riment Dimitrija Vojnova, ve} je u funk - Milene Bogavac, Filipa Vujo{evi}a, Maje teljski koncept, mogla bi da bude dobra ciji uzbudljivog gra|enja dramske ten- dramske tekstove. Prve dve knjige obu- Pelevi}, Slobodana Vujanovi}a itd.). osnova za gra|enje neke bitne predstave zije, druga~ijeg i negde provokativnijeg, Kao i u drugim tekstovima Dimitrija hvataju drame Du{ana Spasojevi}a („Dve nego da su doga|aji dati normalnim, o lutanjima i traganjima jedne osaka}ene Vojnova, Velika bela zavera ili 72 device, generacije. drame“) i Dimitrija Vojnova („Nevine progresivnim tokom. autor koristi svaku priliku da diskutuje o Likovi drame Bebina no} u gradu su popularnoj kulturi. Da bi se u potpunosti zavere”). dvadesetogodi{njaci Du{an i Petar, koji razumela referentnost na te pop tekstove, Dimitrije Vojnov – provode no} u gradu, na ùrci i oko ùr - neophodno ih je solidno poznavati; na Ana Tasi¯ ke, vode}i sa sobom osmogodi{njeg Alek- primer, likovi Bebine no}i se pozivaju na Biografija sandra, Du{anovog brata, jer njega nije video spotove Pet Shop Boysa, muziku imao ko da pri~uva. Komad daje jednu grupe Placebo, ili filmove Zlo~in na Ro|en 1981. godine u Beogradu. Go- edavno je u izdava~ka ku}a „Kul- ovoj rubrici, kao ilustraciju, i podr{ku dine 1992. osvojio je Specijalnu srebrnu turni centar Ribnica“, iz Kraljeva, poduhvatu izdava~ke ku}e „Kulturni dosta tamnu, beznadnu, iako u pojedinim talasima i Poslednji akcioni heroj. To je momentima i tragikomi~nu, sliku o odra - posebno bio slu~aj i sa autorovom dra - {koljku na Filmskom festivalu u San Nobjavila dve knjige dramskih centar Ribnica“, predstavimo komad Sebastijanu za ulogu u filmu Tito i ja. Od stanju, bu|enju seksualnosti, gubljenju mom Velika bela zavera, kojoj su poje- tekstova, autora mla|e generacije. U Bebina no} u gradu Dimitrija Vojnova. 1998. do. 2006. godine je pisao filmske nevinosti. Ovi prikazi iz ìvota mladih dinci zamerali zbog opskurnosti pojedi- knjizi Nevine zavere Dimitrija Vojnova kritike u nizu dnevnih, nedeljnih i me - ljudi, dati i u jednoj trilerskoj formi, nisu nih motiva, odnosno ~injenice da pisac objavljeni su tekstovi Velika bela zavera, se~nih novina, a teorijske radove objavio 72 device i Bebina no} u gradu. U knjizi Bebina no} u gradu mnogo prostora daje pop stvarala{tvu ulep{ani, niti obojeni nekakvim eska- u seriji zbornika. Debituje kao pisac za Dve drame Du{ana Spasojevi}a, {tam- pisti~kim tonovima, ve} opstaju izvan koje nije poznato izvan uìh krugova (Likovi – dva mu{ka, plus jedan ljubitelja pop kulture (na primer, disku - pozori{te 2004, sa dramom Velika bela pane su drame Odumiranje i Zverinjak. svih iluzija i zata{kavanja realnosti. sija o muzici grupa Posies ili Weezer). zavera na maloj sceni Ateljea 212, u Re~ je o prvim izdanjima ove edicije i de~ak koji ne govori i jedan glas) Akteri su zakopani u posledicama odra - Zbog toga se ti delovi teksta, verovatno, reìji Milo{a Loli}a. Taj komad je kasnije èlja izdava~a je da se nastavi sa objav - stanja u abnormalno surovim dru{tve- ljivanjem dramskih tekstova mla|ih au - Bebina no} u gradu je komad spe ci - nisu na{li u predstavi Velika bela zavera postavljen i u kamernom Teatru 55 u Sa - nim okolnostima devedesetih godina, {to tora. fi~an po svojoj formi – obrnutoj hrono - sarajevskog Kamernog teatra 55, redite - rajevu, u reìji Aleksandra Jev|evi}a, i Po{to se oba ovde objavljena teksta logiji doga|aja koji se predstavljaju. To je u drami direktno, eksplicitno brutalno lja Aleksandra Jev|evi}a. U svakom slu- adaptiran za hrvatski i srpski nacionalni Du{ana Spasojevi}a ve} izvode u srpskim pri~anje „otpozadi“, odnosno obrnuta, prikazano. U tom smislu, za ovaj tekst se ~aju, likovi drame Bebina no} u gradu, radio. Godine 2006. je bio ko-scenarista pozori{tima (Odumiranje u Ateljeu 212, fragmentarna, naracija, nije, naravno, moè re}i da pripada grupi koja se moè kao i autor sam, odrasli su na pop kultu- najgledanijeg srpskog filma te sezone, A3 Zverinjak u SNP-u), a to je i slu~aj sa nov dramatur{ki postupak. Kori{}en je, definisati kao srpska frakcija neobru- ri, pa je, u tom kontekstu, izraèna pro - – Rock’n’Roll uzvra}a udarac. U Dadovu Velikom belom zaverom (Atelje 212), kao na primer, u drami Prevara Harolda Pin - talisti~ke dramaturgije, koja je obeleìla blematizacija njenog uticaja na obliko - 2007, Milan Ne{kovi} postavlja i sa 72 device (Dadov), odlu~ili smo da u tera, kao i u filmovima Otpozadi Gaspara evropsko dramsko stvarala{tvo devede - vanje identiteta aktera, bez obzira na komad 72 device. KRIK MLADE GENERACIJE Najbolje jedno~inke autora Ivana Jova - novi}a, Dejana Petkovi}a i Marjana Todo- rovi}a na konkursu „Art fondacije”, reditelj Kokan Mladenovi} „skrojio” je u prijem~ivu predstavu Odabrani i uni{teni, angaòvanu i aktuelnu koja nikog ne ostavlja ravno - du{nim i za koju se u Ni{u mesecima traì karta vi{e

Slobodan Krsti¯

i{ka „Art fondacija” na ~ijem je Srbiji. Podse}anja i na vreme koje pri- ~elu slikar Lale \uri}, krajem tiska, steè i obuzima generacije sada- N2006. godine objavila je konkurs {nje, najvi{e one pred kojima je „svetla za kratku dramu na temu – pro{lost, perspektiva – budu}nost” u 21. veku. sada{njost i budu}nost Ni{a. U propozija- Lajtmotiv svih jedno~inki saèt je u ma je stajalo i to da }e tri prvonagra|ena naslovu „OdabraNi i uNI[teni”, sa gor- teksta biti postavljena na scenu Naro- kim, iskrenim porukama aktera ovog Uspe{an pozori{ni triptih: Odabrani i uni{teni dnog pozori{ta u Ni{u u formi triptiha, scenskog triptiha. odnosno celove~ernje predstave. Mnogo logijom, biramo da za{titimo svoj rad arskoj knjizi Ístina o mome ìvotu´. mi{ljaju, èle da rade i stvaraju kva - radova i kandidata ~ija prose~na starost umesto da za{titimo sebe”, kaè Ivan Upravo je ta knjiga za mene bila pro- litetne stvari. Ako se i dogodi da ih neko godina nije prelazila trideset petu! U Eho premijere Jovanovi} i dodaje, „rad sa Kokanom vokacija”, otkriva svoj predloàk Petko - vidi, prepozna u njima kvalitet i na neki ìriju znana imena: Jovan ]irilov, Mladenovi}em je doneo druga~iji pristup vi}. „Kona~na verzija komada za izvo - na~in ih odabere, sistem i oni koji u nje- Radmila \uri~in i Anja Su{a. Prva na- Dugotrajni aplauzi protagonistima tekstu od vizure koju sam imao. Tekst je |enje nastala je u saradnji sa rediteljem, mu imaju vlast, odmah se potrude, ne sa - grada pripala je Ivanu Jovanovi}u, Beo- na premijeri bili su nagove{taj uspe{nog ubrzao, u~inio ga emotivnijim i puno - a posebno tokom rada sa dramaturgom mo da umanje i poni{te njihove vred- gra|aninu sa diplomom dramaturga nastupa na kragujeva~kom „Joakim - krvnijim, a osu sukoba sa tri lika spustio Branislavom Ili}, koji je rezultirao ne nosti, ve} i da ih totalno rasformiraju i FDU. Ni{lije – Dejan Petkovi} (diplomi- festu” (nagrade stru~nog ìrija dobila je na dva mu{ka koji su nosioci u njegovoj samo nesumnjivim uspehom komada i uni{te... Ipak, da ne bude zabune, Oda - rao na Filozofskom fakultetu u Ni{u na predstava u celini, reditelj Kokan Mla- predstavi. Brzo smo se dogovorili i razu - predstave u celini, ve} i izvanrednom brani i uni{teni, kvalitetan su pozori{ni grupi za srpski jezik i knjièvnost) i denovi}, glumac Dejan Cicmilovi} za meli oko teksta, mizanscenskih re{enja, interakcijom autora i dramaturga u ~in, i jedna od dve predstave iz celo- Marjan Todorovi} (glumac sa ste~enim ulogu \or|a Kara|or|evi}a u „Via Do- koja su izme|u kabarea i samrtnog rop - procesu adaptacije integralnog teksta u kupnog repertoara ni{kog teatra, koju akademskim zvanjem na FU u Pri{tini) leresu” i autor te jedno~inke, Dejan ca. Odabrani su dobili neophodnu tenziju ´pozori{ni´ format”, dodaje Dejan. sigirno treba pogledati. Jer – vredi”, kaè za jedno~inke „Via Doloris”, odnosno Petkovi}), i na Susretima „Joakim Vuji}” i snagu koja prosto vu~e gledaoce kroz Todorovi}. „Ees mooda”, dobili su drugu i tre}u na - u Kru{evcu (nagrada stru~nog ìrija pola sata i ne ostavlja ih ravnodu{nim.” Raznoobrazno dramsko {tivo, ume{- gradu. Ono {to je konkursom predvi|eno reditelju Mladenovi}u i glumcu Cicmi- Komad „Via Doloris” Dejana Petko- Bolno iskustvo nim rediteljskim i dramatur{kim spa - – 14. februara 2008. godine – realizo- lovi}u). Slede nastupi u Narodnom po - vi}a transportuje u dramsku ravan tra- janjem, gluma~kom igrom (Aleksandar vano je u ni{kom Narodnom pozori{tu. zori{tu u Beogradu, na Festivalu „Teatar gi~nu sudbinu princa \or|a Kara|or- Marjan Todorovi} pojavljuje se u Mihailovi}, Ninoslav \or|evi}, Katarina Koprodukcijski projekat pod naslovom na pravom putu” u Mladenovcu... |evi}a, nekada{njeg regenta Kraljevine dvostrukoj ulozi u predstavi „Ees mo o - Miti}, Dejan Cicmilovi}, Vladimir Posa - „Odabrani i uni{teni” (u postavci Ni{lija Ko su, zapravo, mladi i talentovani Srbije, ro|enog brata Aleksandra Uje- da”: kao pisac i glumac. Uspe{no! „Veo- vec, Aleksandar Krsti}, Marjan Todoro- – reditelja Kokana Mladenovi}a i dra - dramski pisci, ~iji rukopisi 2008. godine dinitelja. Kao `rtva neobi~nih okolnosti i ma mi je bitno {to sam igrao u komadu vi}, Aleksandar Marinkovi}), scenskim i maturga Branislave Ili}), uzburkao je ne ispisuju lepe stranice Narodnog pozori{ta de{avanja po~etkom 20. veka, ali i voljom koji sam napisao, pogotovo {to mi je ovo kostimografskim re{enjima (Vesna [tr - samo kulturnu javnost Ni{a. Posle neko- u Ni{u, koje iza sebe ima tradicuju ve} nekolicine uticajnih politi~ara toga vre - prva velika i zna~ajna uloga. Na samom bac i Irena Belojica), muzi~kom matri - liko sezona, ovim izvo|enjem vratilo se duù od 120 godina? „Ideju za jedno - mena i njegovog brata, \or|e }e doìveti po~etku karijere desilo se da sara|ujem com (Marko Grbi} i Aleksandar Ran- staro, dobro, prepoznatljivo ni{ko pozo - ~inku Odabrani dobio sam posmatraju}i uàsnu sudbinu politi~kog neprijatelja i sa vrsnom ekipom, to je dragoceno isku - |elovi}), uz stru~nu konsultaciju Jovana ri{te. Iz vi{egodi{nje u~malosti i scenskog kako se lo{i izbori cikli~no ponavljaju u vi{egodi{njeg zato~enika Bolnice za du- stvo, koje }u dugo pamtiti... @alosno je {to ]irilova, pretvoreno je u zanimljivu, an - dremeà prodrmali su ga mladi, talento- istoriji Srbije, ma koja epoha ili situacija {evno obolenje u Gornjoj Toponici kraj moram da konstatujem da naziv pred- gaòvanu i aktuelnu predstavu koja vani, daroviti umetnici. A tema bogom bila. Izme|u ~asti i ljubavi, prijateljstva i Ni{a. „Svoja se}anja na te dane i brojne stave na bolan na~in odslikava stanje i nikog ne ostavlja ravnodu{nim. Zato se dana za vra}anje se}anja na turobne patriotizma ili nade i sukoba, svi mi, a tu doga|aje koji su obeleìli noviju istoriju poziciju u kojoj se nalaze mladi i krea- za reprizna izvo|enja, mesecima dane s po~etka 20. veka u Ni{u i zemlji uklju~ujem sebe, povu~eni na{om genao- Srbije, princ \or|e opisao je u memo- tivni ljudi u Ni{u, oni koji umeju da raz - u Ni{u traì karta vi{e!

23 LUDUS 148 Pozori{ne scene Srbije DVA JUBILEJA SRPSKOG LUTKARSTVA ni{kom „Malom princu“ gluma~ke na- Ovogodi{nji repertoar Susreta profesional- grade osvojili Mirjana \or|evi} i Svetla- nih pozori{ta lutaka Srbije u Ni{u, pokazao na Mihajlovi}, a za kreaciju lutaka nagra|ena je Erika Janovi}. Senka Petrovi} je ujedna~eni kvalitet, kao i to da likovnost dobila je nagradu za ulogu u predstavi Lutkarske scene zrenjaninskog Naro- predstava i dizajn lutki, generalno, nisu na dnog pozori{ta „To{a Jovanovi}„ „Vetru- zadovoljavaju}em nivou {kina ledina“ Uglje{e [ajtinca, koji je dobio Nagradu za tekst. Predstava „You“ suboti~kog teatra za decu, u reìji Biljane ¤eljko Huba÷ Vujovi} (koja je dobila Nagradu za kreaciju kostima) nagra|ena je priznanjem za najbolju scenografiju (Sarapka Tibor). rpsko lutkarstvo je krajem novem- @eljko Huba~, Rade Radivojevi} i Milan Mali princ u Ni{u bra u Ni{u obeleìlo dva velika ju- Ma|arev odlu~io je da Nagradu za naj - Pozori{te mladih iz Novog Sada, koje je Sbileja. Tamo{nje Pozori{te lutaka bolju predstavu ravnopravno dodeli pre- na festivalu izvelo predstavu „Puk!“ u kvalitet, a apostrofirano je da likovnost kim rukovodiocem gospodinom Festini - proslavilo je 50 godina profesionalnog dstavama zemunskog i ni{kog Po zori{ta reìji Emilije Mrdakovi}, dobilo je Na- predstava i dizajn lutki, generalno, nisu jem, a ansambli gostuju}ih teatara bora- rada, a u gradu na Ni{avi, od 23. do 27. lutaka – „Bastijen i Bastijena“ u reìji gradu za najbolju muziku (Miodrag – na zadovoljavaju}em nivou. vili su ve}im delom Susreta u Ni{u, dru - Miki Mladenovi}) i gluma~ku nagradu Ina~e, doma}ini ovogodi{njeg Susre- novebra, odràn je 40. Susret profesion- Nikole Zavi{i}a i „Mali princ“ u reìji ìli se, razmenjivali iskustva i u~estvo - alnih pozori{ta lutaka Srbije na kome su Zorana Lozan~i}a, koji je dobitnik i Na- (Slobodan Ninkovi}). Nagrada „Milena ta su se potrudili da u Ni{u okupe veliki u~estvovala pozori{ta iz Subotice, Zre- grade za reìju. Za ulogu u zemunskoj Sadàk“ za najboljeg mladog glumca broj gostiju iz Srbije, ali i okruènja. vali u radionici koju je vodio poznati njanina, Novog Sada, Beograda, Zemu- predstavi „Bastijen i Bastijena“ nagra- dodeljena je Dariji Ne{i}, za naslovnu Specijalni gosti smotre bili su kolege sa francuski umetnik na, Kragujevca i Ni{a. @iri u sastavu |ena je Zorana Milo{akovi}, dok su u ulogu u predstavi „Radoznalo slon~e“ u zagreba~kog PIF-a, predvo|ene umetni~- Patrik Konan. reìji Todora Valova, a zna~ajno lutkarsko priznanje „Janko Vrbnjak“ dobio je Goran Balan~evi}, za animaciju lutke u ÂROBNJACI IZ NI[A SEMINAR „OD IDEJE DO LUTKE” predstavi „Konac delo krasi“ Malog po - zori{ta „Du{ko Radovi}„, u kojoj je glu- Pozori{te lutaka iz Ni{a je, povodom svog jubileja, objavilo monografiju Kao prate}i program ovogodi{njeg Susreta odràn je seminar „Od ideje do ma~ku nagradu zasluìo i Damjan Keco- lutke”, koji je finansirao Fond za otvoreno dru{tvo. U pitanju je nastavak „ârobnjaci iz Ni{a“ autora Slobodana Krsti}a. U ovom ambicioznom izdanju jevi}. Na sve~anosti dodele priznanja, istog naslova, na vi{e od 300 strana autor obra|uje period od 1951, kada saradnje ni{ke Umetni~ke {kole i Pozori{ta lutaka, sa èljom da se na Nagradu za trajni doprinos lutkarstvu, Umetni~koj {koli otvori novi odsek, tj. ogledno odeljenje za {kolovanje po~inje rad Marionetske sekcije Pionirskog doma „Stanko Paunovi}„ u Ni{u, koju dodeljuje Pozori{te mladih, dobio je koja je radila do 1958. godine, kada je osnovano Pozori{ta lutaka. Prate}i pola konstruktora – majstora za izradu lutaka. teatrolog Radoslav Lazi}. @iri udruènja veka istorije ovog pozori{ta, Krsti} pi{e o produkcijama, prostorima u kojima se Naime, u Srbiji ne postoji profesionalna edukacija lutkara, posebna ili lutkara UNIMA, koji su sa~injevali mr radilo, potom su tu i tekstovi o gostovanjima, u~e{}ima na festivalima, samostalna {kola ili akademija ili odsek za lutkarstvo. Na{i teatri uglavnom Alenka Pirjevec, Olga Vojnovi} i Vesna priznanjima i dr. U drugom delu knjige autor nas podse}a na rukovodioce angaùju majstore lutkare iz inostranstva, jer u Srbiji radi mali broj majstora @drnja, dodelio je nagradu predstavi za izradu lutaka. Zahtev za otvaranje pomenutog oglednog odeljenja ve} je „Bastijen i Bastijena“. Pozori{ta lutaka, a o Teatru pi{u i zna~ajni glumci i upo{ljenici iz razli~itih upu}en Ministarstvu prosvete i sporta, a dok ~ekaju odgovor, ni{ki lutkari su U obrazloènju svojih odluka ìri je sektora. Tre}i deo monografije je zna~ajan sa stanovi{ta estetike i teorije odlu~ili da organizuju niz seminara i radionica, u kojima bi bio edukovan primetio da se dugogodi{nji problem, koji lutkarstva, jer su u njemu objavljeni tekstovi teoreti~ara i stvaralaca, poput nastavni kadar, likovni umetnici, studenti Fakulteta primenjenih umetnosti, je mu~io ovda{nje lutkarske teatre, a to je Henrika Jurkovskog, Srboljuba – Luleta Stankovi}a, Jovana – Bate Putnika, voditelji dramskih sekcija u {kolama i vrti}ima, glumci, kreatori i pozori{ni manjak kvalitetnih glumaca, uspe{no @ivomira Jokovi}a, Radoslava Lazi}a, Dejana Pen~i}a Poljanskog, Slobodana radnici. Seminar, koji je trajao tokom Susreta, obuhvatio je 4 radionice, koje su prevazilazi zahvaljuju}i {kolovanju Markovi}a, Predraga Bjelo{evi}a, Anastasa Ilkova, Viktora Klim~uka, Edija vodili bugarski umetnici, Miroslav Cvetanov i Diliana Nikolova, profesori na mladih u dramsko-lutkarskim studijima Majrona i drugih. êtvrti deo knjige je ispunjen preciznim teatrografskim Nacionalnoj Akademiji za pozori{nu i filmsku umetnost „Krsto Srafaov” u i akademijama u okruènju. Sa stanovi - podacima koji govore o repertoaru pozori{ta i pouzdan su izvor za prou~avanje Sofiji. {ta celine, stoji dalje u obrazloènju, ovo- lutkarstva u Srbiji. godi{nji repertoar pokazao je ujedna~eni RU[ENJE GRANICA I USKR[NJA JAJA Antiratna drama Slobodana Stojanovi}a Gocev. @enski deo ansambla pirotskog teatra pojavljuje se u ulogama vila. „Veliki dan” u reìji Vladimira Lazi}a, izve- Posle vrlo uspe{ne premijere i re - prize u Pirotu, po~etkom novembra izvedena u pirotskom Narodnom pozori{tu, dena je premijera i repriza u Vracu. Oko pri~a je o surovostima i besmislu rata zasno- hiljadu gladalaca sa odu{evljenjem je pozdravilo predstavu. I beogradska pu - vana na autenti~nom doga|aju iz Prvog blika je, sude}i po reakcijama, komen- svetskog rata i pesmi Ivana Vazova tarima i aplauzima, sa zadovoljstvom pratila i odgledala predstavu kada je 25. novembra izvedena u prepunoj sali Beo- Zoran ¤ivkovi¯ - ¤u¯a gradskog dramskog pozori{ta. Direktor pirotskog pozori{ta, Gradi- razmenjuju uskr{nja jaja. Dok se dve mir Filipovi} kaè da je povod postavke ove predstave devedesetogodi{njica pro- vojske mire i igraju kolo, umorni od be - Predstava Veliki dan smisla ratovanja, njihove komande nare - boja Solunskog fronta. „I ranije je posto- |uju topovsku paljbu i ga|aju po svojim jala ideja da se ovaj projekat realizuje, ali tek sada su se sloìle kockice. Uspeli smo njegovi glumci prvi put nastupali u na{oj rat. Naprotiv, ovo je pri~a o besmislu rata vojnicima... prestonici. „Stekla su se neka nova i o surovim uslovima u kojima se sve to Ovu antiratnu dramu Slobodana Sto - da na|emo odgovaraju}e pozori{te u Bu - garskoj i vrlo sam zadovoljan kako se sve prijateljstva izme|u srpskih i bugarskih odvijalo. Reakcije publike u Srbiji i Bu - janovi}a, Narodno pozori{te Pirot reali- odvija. Bilo je ovo veliko isku{enje za umetnika koja vi{e niko ne moè da sru - garskoj su iznad mojih o~ekivanja.” zovalo je u koprodukciji sa „Dramati~no- nas, s obzirom da je sve realizovano od {i. Granica izme|u ova dva naroda, koji Narodno pozori{te Pirot 15. decem- kuklen teatrom” iz Vraca (Bugarska). su veoma sli~ni, samo nas spre~ava da bra u Rakovici u~estvuje na festivalu Ansambl predstave „ Veliki dan”, sopstvenih prihoda jer smo zakasnili kod Adaptaciju i reìju predstave uradio je odgovaraju}ih fondova. Nadam se da }e ostvarimo jo{ ve}u saradnju na umet- najboljih ostvarenja u pro{loj pozori{noj Vladimir Lazi}, njegov pomo}nik bila je predstava biti dugo na repertoaru pirot - ni~kom, a i na svim drugim poljima”, sezoni sa predstavom Dòrdà Bernarda Narodnom pozori{tu Pirot 15. Ana Popdimitrova, a scenografiju i ko- skog i vra~anskog pozori{ta, bez obzira kaè Popdimitrov. [oa „Pigmalion” u reìji Bo{ka Dimitri- oktobra, premijerno je izvedena stime uradio je Petja Na~ev iz Bugarske. {to imamo gostuju}e glumce te je te{ko Po re~ima reditelja Lazi}a, ova vrsta jevi}a. Pisac ovih redova je, u novembru Udrama Slobodana Stojanovi}a U bugarskoj zemunici likove tuma~e sve to organizovati. U decembru nas koprodukcije je jedinstvena u Srbiji: „Do pro{le godine, ovim komadom obeleìo „Veliki dan“. Komad je nastao po motivi- glumci iz Vraca: Dimitar Dimitrov, Ste- o~ekuje nekoliko izvo|enja u Bugarskoj i sada nije bilo takve saradnje izme|u dva dvadeset godina profesionalnog umetni - ma pesme „U rovu“ bugarskog pesnika fan Poljakov, Kalin Kostadinov, Teodor gostovanje u Lazarevcu i Negotinu”, ka- pozori{ta dve susedne dràve. Bilo je ~kog rada, a predstava je do sada u~e- Ivana Vazova, i hronike „Srpska trilogi- Gajdardìjev, Sava Georgijev i Anatolij è Filipovi}. zanimljivo {to su paralelno ra|ene dve stvovala na dva festivala: Susreti profe- ja“ Stevana Jakovljevi}a, zasnovane na Benkin, a u srpskoj: Rade Marjanovi} i Nasko Popdimitrov, direktor „Dra - identi~ne scenografije. Najva`nija je ide - sionalnih pozori{ta Srbije „Joakim Vuji}” istinitom doga|aju iz Prvog svetskog Aleksandar Trm~i}, gosti iz Beograda, i mati~no-kuklen teatra”, isti~e da je veo- ja da pozori{ta rade komad koji je u u Kru{evcu i Vr{a~ka pozori{na jesen. rata. U zemunicama i rovovima Solun- glumci iz Pirota, Zoran @ivkovi}, Milan ma zadovoljan kako je predstava pri- istorijskom pam}enju dve dràve a da Ina~e, ovo je prvi put u istoriji pirotskog skog fronta srpski i bugarski vojnici, za Nakov, Slobodan Aleksi}, Aleksandar hva}ena i u Srbiji i u Bugarskoj, a pose - nema ideolo{ki predznak da je jedna ze - pozori{ta da jedna predstava bude Uskrs, prave primirje i na ni~ijoj zemlji Radulovi}, Aleksandar Zlatanov i Igor bno posle beogradskog izvo|enja, jer su mlja kriva a da je druga vodila pravedni u sel ekciji tri festivala.

LUDUS 148Lu 24 Pozori{ne scene Srbije OD „HASANAGINICE” DO „AN\ELE” Leskova~ki pozori{ni maraton okupio je predstave iz najzna~ajnijih teatarskih ku}a u Srbiji i preko 2500 gledalaca ¤eljko Huba÷

leskova~kom Narodnom pozori{tu propratila kreacije Branislava Le~i}a, je od 5. do 11. novembra odràn Mirjane Karanovi} i Milice Mihajlovi}. UPozori{ni maraton koji izazavao Pretposlednje ve~eri smotre, 11. novem - veliku pa`nju publike. Naime, u gradu bra, nastupilo je Kru{eva~ko pozori{te sa ~iji se teatar ve} godinama bori sa pogub- predstavom „Svinjski otac“ ra|enoj po nim minulim nasle|em koncepta TV drami Aleksandra Popovi}a, u reìji besplatnog pozori{ta, oli~enog u (besmis- Egona Savina, sa Jelisavetom Sekom lenoj) krilatici „Pozori{te svih, pozori{te Sabli}, Dubravkom Kovjani} i Neboj{om za sve“ dogodilo se to da su stanovnici Milovanovi}em u glavnim ulogama. Predstava Hasanaginica putem medija prozvali upravu teatra s Leskova~ki Pozori{ni maraton 2008. za- optu`bom da je karte podelila po principu tvorio je Zvezdara teatar sa predstavom li~nih simpatija. Organizatori Maratona „An|ela“ po tekstu Stevana Koprivice, a su bili istinski ushi}eni ~injenicom da su u reìji Milana Karadì}a. Bila je to, po nimalo jeftini kompleti planuli na blaga- mi{ljenju publike, u gluma~kom smislu, jni za tri dana, a potom i zate~eni pro - jo{ jedna kruna vi{ednevnog doga|anja, zivkom onih koji su danima pred Mara- s obzirom na gluma~ke bravure Bra ni - ton poku{avali da kupe kartu, ube|eni mira Brstine i Isidore Mini}. da su one, po starom principu – deljene. Za sedam dana koliko je trajao, Ovogodi{nji Maraton zami{ljen je leskova~ki Pozori{ni maraton je pokazao kao komercijalni projekat, koji je za cilj da je, uz pa`ljivo planiranje i dobar mar- imao i profit, {to je, s obzirom na pro - gram koji je ponu|en publici, namera keting, ali i uz obostranu saradnju sa vredna hvale. Program je, po re~ima teatrima u pozori{nim centrima Srbije, organizatora, pa`ljivo pripreman neko- mogu}e na sasvim komercijalnim osno - liko meseci, uz pomo} prijatelja teatra vama uprili~iti lokalnoj publici pravu ostvareni su zna~ajni kontakti sa upra - teatarsku fe{tu. Publika je reagovala vama mnogih pozori{ta koje su imale pozitivno, za sedam dana je preko 2500 sluha za èlju Leskov~ana da kvalitetom gledalaca posetilo leskova~ko pozori{te, a privuku publiku, ostvareni su i kontakti ostaje da se vidi da li }e i osniva~i imati sa Ministarstvom kulture koje je po - sluha za ovakav vid decentralizacuije krenulo akciju gostovanja dva nacional- kulture, za koju se verbalno zalaù. Ili }e na teatra u Srbiji, i, ono {to je jako va`no, ih i dalje, takve kakvi su „mo}ni“ i „pro- Maraton je, u saradnji sa lokalnim medi- lazni“ na{i teatri interesovati samo onda jima, dobro marketin{ki prezentovan u kada treba „uhlebiti“ gradu, te je rezultat svega bio neizbe`no nekoga od svojih. Predstava Pred penzijom dobar i po publiku, ali i po budèt teatra. A svi se u gradu na Veternici slaù da jo{ od akcije „Beograd jugu Srbije“ u kojoj su zahvaljuju}i Skup{tini grada Beogra- da gostovali prestoni~ki teatri u Les - POZORI[NI AMATERIZAM U NOVOM RUHU kovcu, ali i u Madve|i i Bujanovcu, nije bilo tako kvalitetnog pozori{nog doga- „Razvojni put Bore [najdera“, u reìji |aja u gradu, koji o~igledno èli da vidi Miroslava Trifunovi}a, Gradskog pozori{ta dobru pozori{nu predstavu. Pozori{ni maraton otvorilo je Na - „Abra{evi}“ osvojio je ~etiri nagrade na rodno pozori{te iz Beograda Simovi}e - Drugom regionalnom festivalu amaterskih vom „Hasanaginicom”, u reìji Jago{a Markovi}a, jednom od najuspelijih pred - pozori{ta „Repassage fest“ na Ubu stava nacionalnog teatra u poslednjih nekoliko sezona. Ve} sutradan gostovao ¤eljko Huba÷ je Teatar Perovo iz Moskve, sa pred - stavom A. Kurej~ika „Pa`nja, idu ène“, teatar koji je na{a publika imala priliku aro{ nadomak Beograda, gradi} sa Cepenkov“ iz Prilepa, koji su izveli za - da vidi na festivalima u Novom Sadu i desetak hiljada stanovnika, rodno nimljivu koreodramu „Pri~a o vojniku“ Beogradu, ali i u regionu i {ire, u Crnoj Vmesto dva velikana srpskog teatra, po [arlu Ferdinandu, u reìji Igora Gori (Budva grad teatar), Albaniji, Slo - Ra{e Plaovi}a i Aleksandra Popovi}a, bio Trp~evskog i u koreografiji Kire Miladi- va~koj, Ukrajini, Egiptu... Tre}eg dana je od 9. do 16. novembra sredi{te pozo - noskog. „Nema predstave“ naslov je ipak Maratona gostovalo je Srpsko narodno ri{nog amaterizma eks-Jugoslavije. U odràne predstave Javne ustanove „Za - pozori{te iz Novog Sada sa predstavom lokalnom Centru za kulturu, u okviru humlje“ iz Nik{i~a, ra|ene po tekstovima „Dàndrljivi mu`“ Jovana Sterije Po po - koga radi amatersko Pozori{te „Ra{a Danila Harmsa, a u reìji Petra Pejako - Predstava Razvojni put Bore [najdera vi}a, u reìji Radoja ûpi}a, koja je, kao Plaovi}„, okupili su se pobednici smotri vi}a. Slovenci su gostovali sa sjajnim vi{estruki laureat Dana komedije, iza - amatera dràva koje su nastale na pro- teatarskim eksperimentom „Godi{nji od- La{i}, novinar Mirjana Rado{evi} i po- programa ({to bi mogao da bude izazov zvala odu{evljenje publike. Doma}ini su storu SFRJ, na „Repassage festu“ koji se mor“ po tekstovima Tima Grabnara, a u svoju predstavu, Nu{i}evo „Sumnjivo pokazao kao dobro koncipiran regionalni reìji Zorana Petrovi}a, dok su se gosti iz zori{ni kriti~ar Feliks Pa{i}, pored Na- za organizatora u pripremi slede}eg Fe - lice“ u reìji Velimira Mitrovi}a, izveli festival sa kvalitetnom infrastrukturom i Hrvatske predstavili adaptacijom Kuni- grade za najbolju predstavu, dobili i stivala) donekle su nadomestili vrlo po- dan kasnije. Beogradsko dramsko pozo - dobrom organizacijom, sa podr{kom jevog vodvilja „Kidaj od svoje ène“ u Nagradu za najbolju reìju, Nagradu za se}eni razgovori sa stvaraocima, na koji- ri{te gostovalo je sa predstavom ra|enom op{tine i Republike, ali i mnogobrojne reìji adaptatora Nina [krabea, koji je najbolju mu{ku ulogu (Branko Antoni}) i ma su glumci iz razli~itih sredina po- po tekstu Martina Mekdone „Jastu~ko“, u publike, koja je iz dana u dan svojim radnju komada postavio u Zagreb iz Nagradu za najbolju kostimografiju kazali razli~ite pristupe pozori{nom reìji Anje Su{e. Ovaj irski pisac je, ina- glasovima birala glumca ve~eri. osamdesetih godina pro{log veka, u je - (Branka [i{ina~ki- Obradovi}). Laureat amaterizmu – od sistema vi{emese~ne ~e, poznat leskova~koj publici, s obzirom „Repassage fest“ su otvorili gosti iz dan vrlo provokativni kontekst koji je, Nagrade za najbolju ènsku ulogu bila je posve}enosti edukaciji onih koji tek po- da je njegov komad „Poru~nik s Ini{- BiH, iz Trebinja, Pozori{te „Male stvari“ pak, izazivao salve smeha publike. ~lanica pozori{ta doma}ina Mirjana Si - ~inju da se amaterski bave teatrom (gde more“ imao vrlo uspe{nu srpsku pra - predstavom „Uho, oko, obraz, trtica...“ po Apsolutni pobednici ovogodi{njeg Fe - mi}, Nagrada za najbolju scenografiju je predstava u drugom planu i neretko izvednu upravo na ovoj sceni, u reìji tekstu Muze Pavlove, u reìji @eljka Mi- stivala bili su amateri iz valjevskog pripala je Makedonki Bojani Artinoskoj nema formu celine), do sistema potpuno Nenada Todorovi}a. Jugoslovensko dra- lo{evi}a. Potom su nastupali doma}ini sa Gradskog pozori{ta „Abra{evi}„, koji su Trp~evskoj, za predstavu „Pri~a o voj - profesionalizovanog procesa rada u do- msko pozori{te u~estvovalo je na Mara- Fejdoovim komadom „Idemo u lov“ u re - izveli predstavu Aleksandra Popovi}a niku“, dok su gosti iz Slovenije sa Uba bro organizovanim pozori{tima u kojima tonu sa predstavom „Pred penzijom“ po ìji Milenka Pavlova, a tre}eg dana Festi- „Razvojni put Bore [najdera“ u reìji poneli kolektivnu Nagradu za pozori{ni su samo glumci amateri, ali i oni iza sebe tekstu Tomasa Bernharda u reìji Dina vala gostovali su amateri iz Teatarske Miroslava Trifunovi}a. Oni su od stru~ - eksperiment. imaju vi{edecenijsko iskustvo Mustafi}a, a publika je s ushi}enjem radionice Centra za kulturu „Marko nog ìrija, koji su ~inili glumica Ljiljana Ina~e, odsustvo ve}eg broja prate}ih rada u amaterizmu.

25 LUDUS 148 EX YU scena [TA SE DOGA\A U POZORI[TIMA BIH tara. „Malogra|anska svadba“, koja je na poslednjim Igrama u Jajcu progla{ena najboljim ostvarenjem, jedno~inka je iz Aleksandra Jakši¯ prve faze Brehtovog stvarala{tva, i kritika je mentalnog sklopa ki~ ~oveka. An - arodno pozori{te iz Sarajeva go- Srbije i Crne Gore. Od pro{le godine smo- sambl iz Slova~ke je izveo „Smrt u ru ì - stovalo je na festivalu u Uìcu tra je koncipirana kao regionalni festival ~astom” Ljubomira Feldeka, u reìji Mi- Nkomadom Samoubica. Ova aktu - najboljih pozori{nih ostvarenja pisanih haela Nahlika. Predstava o ìvotu izvan- elna drama napisana je za vreme Stalji- jednim od tri slu`bena jezika u BiH. redne francuske peva~ice Edit Pjaf upe- nove vladavine i odmah zabranjena, a Br~anska publika je videla: „Danila” ~atljivo pokazuje da ljudska sloboda pod - njen autor, Rus nema~kog porekla Niko- CNP-a iz Podgorice, „Tvr|avu” Teatra razumeva `rtvu. Prvi put je u~estvovao i laj Erdman proteran je u Sibir. „Kabare” iz Tuzle, „Narodnog poslani- Teatar Exit iz Zagreba, i to sa predstavom Erdmanov tekst je zanimljiv za ze- ka” Narodnog pozori{ta RS, „]eifa” Beo- „Kako misli{ mene nema!?“, ~iji je autor mlje u tranziciji zbog „le{inarskog” vre - gradskog dramskog pozori{ta, „Baladu o i redatelj Ivica Balaban. „Muholovac“ mena u kom ìvimo, kada su pojedinci, Omeru i Merimi” NP Sarajevo, „Kulina” Zilhada Klju~anina, u reìji Ale{a Kurta, makar i preko ne~ije smrti, spremni da NP Mostar, „Metro – pri~e iz belog sveta” Kamernog teatra 55, ti~e se mentalnog napreduju u ìvotu. Dje~ijeg pozori{ta RS i „Kauboj” Teatra sklopa Bosanaca. Predstava „Bog, rat i Predstava @ivotinjska farma Dje~ijeg „Exit” iz Zagreba. Selektor Sr|an Vuka- ostalo“, autora @an-Kloda Grumberga, u pozori{ta Republike Srpske u reìji Alek- dinovi} iz Tuzle rukovodio se i „drugom reìji Ale{a Kurta, koju je izveo Sarajevs- seja Ljeljavskog, osvojila je ~etiri na gra - repertoarskom odrednicom – istorijskim de na 17. festivalu „Dani Zorana Rad- krugovima u savremenom teatarskom ki ratni teatar, sastoji se od tri jedno~inke milovi}a” u Zaje~aru. Me|u njima je i trajanju. Re~ je o kulturolo{kim krugovi- ovog francuskog autora – „Mi{ko” je „Zoranov brk” koji je prvi put dodeljen ma koji u vrtlogu istorijskih zbivanja lako prepoznatljiva pri~a o ksenofobiji, celom ansamblu. Pripala im je nagrada prate sudbinu ju`noslovenskog ~oveka i „Rat i mir” opominje ljudski rod da obi- za najbolju predstavu od strane publike, odvajaju ga od dru{tva modernosti.” ~ne gra|ane u ratu i miru iskori{tavaju nagrada „Krstomir Milovanovi}” za Predstavom „Malogra|anska svad- elite i „Job” je deo predstave u kojem se „Zoranov brk” za ceo ansambl: @ivotinjska farma scenografiju, te priznanje za dizajn. ba“ Bertolda Brehta, u reìji Jovice Pa- preispituje savest ljudi. Narodno pozo - Mesto u sredi{tu zemlje Ezena Jule, u „Ovo je jedna ènska predstava, jedan U zvani~noj konkurenciji 25. Susre- vi}a, i produkciji Narodnog pozori{ta Tu- ri{te iz Sarajeva izvelo je „Baladu o Ome- reìji gosta iz Turske M. Nurulaha Tun- ta pozori{ta BiH u Br~kom od 20. do 29. zla, po~eli su 15. pozori{ni dani u Tuzli. ru i Merimi“, u reìji Sulejmana Kupuso- uspeh èna”, kaè reditelj za novembra na{lo se pet predstava iz bh. Izvedeno je deset predstava – pet bosan- vi}a, a beogradski Atelje 212 „Branu“ u |era, prva je premijera u novoj sezoni pozori{ne produkcije i tri iz Hrvatske, skohercegova~kih i pet inostranih tea - reìji Milice Kralj... Bosanskog narodnog pozori{ta Zenica. izvedbu u kojoj igra 11 glumica. TEATARSKE VESTI IZ MAKEDONIJE remijerom predstave @ena mi se U Narodnom pozori{tu u [tipu izve- Premijera komada Figaro se razvodi zove Boris Kumanovskog teatra, dena je komedija [ta je batler video, Edena fon Horvata, u postavci albanskog Pzavr{en je 11. Me|unarodni tea - britanskog pisca Dòa Orsona u reìji reditelja Kustrima Bekte{ija izvedena je tarski festival „Dani komedije”. Tokom Sini{e Evtimova. u Makedonskom narodnom pozori{tu, 20 dana prikazano je deset predstava Posle dvogodi{nje pauze, odnosno istog dana kada je „Figarova ènidba i koje je videlo oko 7000 ljudi. Komad Rafi- uspe{nih gostovanja u Ju`noj Koreji, razvod” imala premijeru u beogradskom ja [arta u reìji Koleta Angelovskog pri - Soveniji, Litvaniji, Austriji i BiH, komad nacionalnom teatru u reìji Slobodana kazuje bra~ne probleme nevernog supru- ]elava peva~ica u reìji Igora Ivkovi}a i Unkovskog. „Komad je o ljudima koji ga, koji umesto da se kloni neprijatnih produkciji „Teatra 007” vra}a se na sce- provode gotovo ceo ìvot u nekoj vrsti susreta, upada u neobi~ne i komi~ne nu De~jeg kulturnog centra. tranzicije, promene dru{tvenih sistema, Crna kuga napada u reìji Vladimira situacije. Publika, kao i organizatori ku - bez osigurane budu}nosti, ~ekaju}i da se Mil~ina nova je premijera Bitoljskog manovskog festivala, bili su veoma zado- ne{to dobro dogodi, boje}i se onog {to teatra. Re~ je o emotivnoj, muzi~koj pred- donosi sutra”, rekao je Bekte{i. voljni izvedbom. stavi koja je bazirana na poeziji Mihaila Narodni teatar iz Prilepa premijerno Strni{te Z, komad Mihaila Leven- Rendòva, kori{}ene su i makedonske je izveo komad bugarskog pisca Ivana skog je poslednji projekat na sceni bio- narodne pesme protiv kuge, kao i dela Vazova Slu`bogonci. Predstava u reìji skopa Frosina, nastao u koprodukciji poznatih autora: Bihnera, Dòna Vil - Sofije Ristevske u celosti je aktuelna, Makedonskog privatnog teatra i De~jeg sona, Pu{kina, Defoa i dr., kao i delovi iz odslikava socijalnu situaciju u Make- be~ke opere „Siroti Avgustine”. „Ova kulturnog centra. [est tu`nih pri~a, sme- doniji, ali i {ire – èlja malog ~oveka, predstava je korak ka kreiranju novog {tenih „iza re{etaka” spajaju se u jednu njegova svakodnevna borba za opstanak – sve se ti~u torture, dru{tvene dekaden- ànra koji se moè definisati kao teatarska patnja. U muzici, emocija zna~i rad i preìvljavanje, te`nja ka boljem socijal- cije, kako one zbog koje su akteri u nom statusu i bliskosti sa vla{}u. zatvoru tako i one koju sprovodi polici- posve}en ne~ijoj patnji, i ovaj projekat je patnja Mihaila Rendòva. Njegovu poe- Premijera predstave za decu De~ak jsko osoblje. Reìju potpisuje Grozdanov. ziju smo poku{ali da pretvorimo u slike, sa koferom britanskog dramskog pisca Na sceni Narodnog pozori{ta „Voj - muziku, pozori{te... Kuga kao pojava mi Majka Kenija, u reìji Zoje Buzalkovske, dan êrnodrinski” u Prilepu, izvedena je je bila interesantna i kao metafora izo- odràna je u De~jem kulturnom centru u nova predstava za decu ârobnjak iz pa~ivanja i obe{~a{~ivanja. Pojava koja Skoplju. Komad govori o dvanaestogo- Oza. Ovu poznatu pri~u za scenu je deluje, ~ini se bez smisla, u biti je di{njem de~aku koji za vreme rata Uvek aktuelan Horvat: Figaro se razvodi prilagodio Petar Dimoski. smrtonosna”, rekao je reditelj. traga za bratom po celom svetu. KAZALI[NI DOGA\AJI U HRVATSKOJ ova zagreba~ka pozori{na scena zabavan i duhovit na~in vodi u svet pra - ljenjima i grubim odrastanjima. „Lea Deutsch” otvorena je mo - vila pona{anja u saobra}aju: od prelaza Predstava Deca sa CNN-a, nadahnu- Nnodramom Sam svoja èna Daga ulice i prepoznavanja osnovnih znakova ta televizijskim izve{tajima o deci koja su Rajta, oven~anoj Pulicerom i Tonijem, u i signalizacije, preko pona{anja u sred- bila `rtve rata u Hrvatskoj i BiH, glumca izvo|enju Du{ka Valenti}a. Drama stvima javnog prevoza, do izgradnje i dramskog pisca Amira Bukvi}a, u reìji do~arava ìvot Berlinca Lotara Berfelda, pravilnog odnosa prema policajcima. Aide Bukvi} premijerno je izvedena u iliti transvestita [arlot von Malsdor. S ljubavlju, Dènis najnovija je pred- zagreba~kom Histrionskom domu. Ko- [arlot je postala slavna jer je sa~uvala stava zagreba~ke Komedije koja je po - mad nas uvodi u ìvot dvoje dece, sada jedini preostali Vajmar-kabare. Zato je ku{ala dati druk~iji uvid u ìvot pop devojke i mladi}a, 15 godina posle, koji primila i dràvno odli~je. Ipak, otkri}e da zvezde Dènis Dòplin. Predstava, koju se igrom slu~aja ili sudbine sre}u u Za- je komunizam preìvela zahvaljuju}i je postavio Lorens Kiru, nastala je prema grebu i spontano se sprijatelje, ne znaju}i odavanju podataka o gostima svog lokala dramskom predlo{ku ameri~ke of-Brod- kako dele jedan specifi~ni ìvotni trenu- i svojim prijateljima, dovodi je od na- vej produkcije Randala Majlera iz 1998, tak. Re~ je o ìvotnoj i potresnoj predstavi Maratonski plesovi kao reality show: I konje ubijaju, zar ne? cionalne junakinje do persone non grata. na~injenoj prema istoimenoj knjizi pe - jer priziva u se}anje traume svih naroda Splitsko Gradsko kazali{te mladih va~icine sestre Lore. Intimna biografska s ovih prostora. je~ku premijeru je doìvela na sceni jaka, tekst je redukovan ali tako da su premijerno je izvelo Pona{anje u sao - pri~a prikazuje drugu Dènis, njene è - Drama italijanskog nobelovca Lui - bra}aju Branka Ruì}a u reìji Marice lje, strahove, borbu sa samom sobom i s |ija Pirandela Ve~eras improvizujemo u HNK-a Ivana pl. Zajca, gde ju je postavio pi{~eva promi{ljanja ostala netaknuta. Grgurinovi}. Edukativna predstava na o~ekivanjima okoline, detinjim odu{ev - izvedbi ansambla Talijanske drame, ri- Paolo Ma|eli. Predstava je estetski vrlo Podsetiv{i da je ovo jedino Pirandelovo

LUDUS 148Lu 26 EX YU scena delo koje, nakon reìje u beogradskom U istom rije~kom teatru predstavom tili sa nagradom festivala „Vr{a~ka ski (posebno u SAD-u) vrlo eksponiran deca ili njihovi civilizovani roditelji. teatru u mladosti, ponovno radi, Ma|eli „ârobna frula – ku{nja” ansambla pozori{na jesen”, za „originalno izvo - problem pedofilije u Katoli~koj crkvi. U zagreba~kom HNK-u premijerno je rekao: „Ovo delo postavlja zanimljivo Kontraste, Pozori{ta Talia iz nema~kog |enje velikog klasika”. Nagra|ena je Novi komad Jasmine Reze Bog ma - je izveden tekst I konje ubijaju, zar ne? u pitanje koje se ti~e celog sveta. @ivot je Nirnberga, otvorena je 13. revija lut- [ekspirova Ukro}ena goropad u reìji sakra u Hrvatskoj (ve} izveden u Lju - dramatizaciji i reìji Ivice Boban. Re - nesavr{en; ima po~etak i kraj. Da bi se karskih pozori{ta. Od 3. do 9. novembra, Vite Taufera. bljani, i u pripremi u Ateljeu 212), na ostvario, u neprestanom je kretanju, a diteljka je na{la vezu izme|u organizaci- ugo{}ene su 3 inostrane i 13 doma}ih Zagreba~ko kazali{te lutaka pro sla - scenu HNK Split postavila je Nenni ja maratonskih plesova ameri~kih tri- umetnost, kao npr. u muzeju, stati~na je i predstava. U nema~koj izvedbi koriste se vilo je {est decenija postojanja. Delmestre. Predstava o porodi~nom na- ostaje zauvek. Pitanje je moè li ìvot biti desetih godina pro{log veka sa dana- ginjol lutke koje se animiraju na stolu. Privatno pozori{te „Planet Art”, koje silju odu{evila je i nasmejala publiku. umetnost? Ne. Moè li umetnost biti {njim reality show emisijama. Naàlost, ìvot? Ne moè, ali jedno bez drugog ne Tu je i bajkovita papirna scenografija, je postiglo veliki uspeh s predstavom „U „Izvedba stilski balansira izme|u drame, dva glumca lutkara ~ija je animacija poseti kod gospodina Grina”, pred zagre- komedije i teatra apsurda”, kaè reditelj- kritika kaè da je komad ameri~kog pu - mogu zato {to umetnost kao da osve{}uje bliciste Horasa Mek Koja umesto soci- ìvot... Pozori{te bi trebalo biti mesto za namerno vidljiva publici. U~estvovala su ba~ku publiku donosi nagra|ivani brod- ka. Drama je ironi~na komedija koja potragom istine; mesto intelektualnog pozori{ta iz Zadra, Osijeka, Virovitice, vejski hit Sumnja, ameri~koga dramskog govori o relativnosti pojma `rtve i krivca jalne drame prikazan kao ilustrovanje otpora.” Kostimi i scenografija od papira Sarajeva, Mostara, Splita, Zagreba, Hva - pisca i reditelja Dòna Patrika [enlija u i o tome je li disfunkcionalna porodica trenutno najotu|enijih i moralno najma- pokazali su koliko krhkost moè biti ra, Rijeke... reìji Marka Torjanca. Komad s odli~nim uzrok de~joj, a potom i agresiji odraslih. nipulativnijih {ou magi~na. Rije~ani su se s turneje po Srbiji vra - dijalozima problematizuje vru} i medij - Ili, ko je gori i nasilniji – problemati~na programa. NOVITETI SLOVENA^KOG GLEDALI[Â

ajbolje originalno dramsko delo ribica ispunjava èlju, i mladi par koji brobit nacije Ivana Cankara. Pisac koji 2008, ovena~ano Grumovom na - slu~ajno pokuca na njegova vrata te se se bavio kritikom dru{tva, ovaj komad je Ngradom, komad Sme}e na mesecu upli}e u njegovu ìvotnu zgodu. Drama napisao u svom tzv. zrelom periodu Roka Vil~nika izvedeno je u Mestnom nepredvidljivih obrta, iskrenog i duhovi- (1901–1910), kada je realno prikazivao gledali{~u Ptuj, u reìji Nika Apera. tog dijaloga drì nas u napetosti sve do slovena~ke socijalne, moralne i politi~ke Re~ je o uznemiravju}em i potre - ~asa neo~ekivanog raspleta. razmere, prepli}u}i ih sa elementima snom umetni~kom delu, koje jezive teme No} ili poziv u pomo}, autorski aktivisti~kog mi{ljenja i duhovne senzi- prikazuje na originalan na~in. Dete u projekat Damjana Kozole, nova je pred- bilnosti. Ova Cankarova prva komedija komadu je subjekat divljenja, ~istote, u stava Slovenskog mladinskog gledali{~a. se oslanja na Gogoljevog „Revizora”. moralno zaga|enom okruènju. Alisa u Njegov prvi pozori{ni tekst povezan je sa Politi~ke mahinacije, ljubavni~ke afere, zemlji ~uda ili Samjuel u Guliverovim igranim filmom „Zauvek”, koji je imao novinarski otpor, demonstracije, za putovanjima otkrivaju sakriven svet premijeru gotovo u isto vreme kao i pred- proteklih sto godina nisu se promenili. dece, dok Vasilka otkriva skriveni svet stava. De{avanje je zgusnuto u jednu U Sloveniji je prvi put izveden ko - odraslih. no}, mali broj lokacija, izrazito je emo - mad Tomasa Bernharda Mo} navike na Radko Poli~ u Cankarevom komadu (Foto: Matej Kristovi~) Na sceni Pre{ernovog gledali{~e tivnog inteziteta. Glavni junak Martin sceni ljubljanskog SNG-a, u reìji Ja- Kranj, poznatom po izvo|enju novih mora da se odlu~i za ìvot ili smrt. nusza Kice. Praizvedba komada, koju je insistira da se svakodnevno ve`ba kla - lutkarskim sredstvima. Svet Sne`ne kra - drama, premijeru je imao komad Ukoso Usamljen, depresivan i izgubljen u svetu autor naslovio kao komedija, desila se na si~na muzika, s tim da niko od njih nema ljice je predstavljen u formi animiranog prelaènje autoputa ili Pri~a o zlatnoj uspeha, pozove u pomo}. Na drugoj stra- salzbur{kom festivalu 1974. godine i pojma o muzici niti vidi smisao tog filma, {to predstavi posebnu dimenziju. ribici estonskog autora @ana Tatea (Jaan ni ìce je studentkinja psihologije, puna prili~no je iznenadila kritiku. poduhvata... Re~ je o vizuelnoj poemi sastavljenoj od Tätte). Njegov komad je te{ko uvrstiti u ìvotnog optimizma. Pred njima i nama Pet cirkuskih artista, direktor Ga - U kolektivnoj postavci Gledali{~a delova originalne bajke Andersena i neku kategoriju, najbliè bi se mogao de - je duga no}... Predstava govori o stra- ribaldi, njegova unuka – hoda~ica na Labirint, premijerno je izvedena Sne`na finisati kao realisti~na drama u kombi- hovima koje svi nosimo u sebi. ìci, òngler, krotilac i komi~ar poku - kraljica na sceni Gledali{~a Glej. Izvedba pesama iz komada Ferija Lain{~ka, a sa naciji sa dramatikom apsurda. Akteri su Na sceni mariborskog SNG-a Seba - {avaju izvesti kvintet „ Pastrmike” Fran- je bazirana na kombinaciji prefinjenih minimalnom upotrebom usamljen i ~udan mu{karac kome zlatna stijan Horvat je postavio komad Za do- ca [uberta. Garibaldi je tvorac ideje i klasi~nih lutki i ìve animacije razli~itim govora. POZORI[NE NOVOSTI IZ CRNE GORE a Dan CNP-a na Velikoj sceni pozori{te u pitanju, te granice su odavno nacionalnog teatra, po prvi put u prevazi|ene”, kazao je Janko Ljumovi}, Nzatvorenom scenskom prostoru direktor CNP-a. (premijera je bila u julu na Cetinju) izve- Predstava Kako se ko rodi proslavila dena je opera Balkanska carica. Prvu je deceniju igranja na sceni nacionalnog crnogorsku operu italijanskog kompozi- teatra. tora Dionizija de Sarna San \or|a, po Komediju po tekstu Nikole Prvog libretu iz drame Njego{a, reìrala je Petrovi}a Njego{a reìrao je Blagota Radmila Vojvodi}. Erakovi}. înjenica da ova predstava na Crnogorsko narodno pozori{te posta- moderan na~in korespondira sa savre- lo je ~lan Evropske teatarske konvencije. menim gledaocem, u~inila ju je du go - „Pripadnost ETC-u je nova evropska di - ve~nom. Jedino dramsko delo kralja Ni - menzija nacionalnog teatra, ~lanstvo }e kole u prozi, pisano je u dva navrata – doprineti ja~anju crnogorske kulture 1895. i oko 1910. Radnja se doga|a u izvan njenih granica. Zapravo, kada je doma}inskoj ku}i seoskog kmeta \ura, nedaleko od Cetinja i vezana je za kraj 19. veka, za temeljne promene u Crnoj Gori u vremenu stvaranja nove moderne Ismevanje mana dru{tvenog poretka: Art eksport (Foto D. Kalezi}) Sekretarijat za dràve, njene prosvete, po uzorima na kulturu moderne evropske zemlje. Predstava Gradskog pozori{ta iz autora iz zemalja nastalih na nekada- naizgled sitne ~arke svojstvene stra - „Sanjivi nagon” cetinjskog Kraljevskog Skupštine grada Podgorice gostovala je u Herceg Novom. {njem jugoslovenskom prostoru inspiri- stvenim kladioni~arima, te koje }e istine pozori{ta Zetski Dom, „Art eksport” CNP- Komad ra|en za Kotorski festival Ka- sana je mentalitetom sredina u kojima otkriti jedan o drugom i njihovom dugo - a, „La`ljivci” Gradskog pozori{ta iz Beograda petan Crna Brada, kakao i ~okolada po pisci ìve. Reìju, scenografiju i izbor godi{njem prijateljstvu. „Linija manjeg Podgorice... tekstu Branka Dimitrijevi}a, reìrao je muzike potpisuje Sla|ana Vujovi}. otpora jeste kredo junaka komada” – Nova predstava CNP-a je predstava usrdno dariva Nikola Zavi{i}. Predstava se, kroz du - Premijera predstave Ne igraj na Pauna, Buleta i Piksija. Po{to je uvek Art eksport. Komad je nastao po motivi- hovit i pou~an na~in, bavi „problemom” Engleze po tekstu Vladimira \ur|evi}a, neko drugi kriv za probleme koji ih prate ma „Impresarija iz Smirne” Karla Gol - svoje jedine a u produkciji i reìji „Off Projekta” izve- i po{to se sve to moè zaboraviti uz konz- dana{njih gusara u novom, globalizova - donija, koji je makedonska spisateljica dena je u DODEST-u u Podgorici. „Ne- ervu piva i tiket, oni su na to ~uveno pozorišne nom svetu. Podgori~ani su u Herceg No - @anina Mir~evska osavremenila i dodat- vladina organizacija Óff Projekat´ po- par~e papira poloìli ne samo novac ve} i vom izveli i predstavu La`ljivci. Crnu no ga u~inila aktuelnim, a reìju potpisu- novine. komediju proslavljenog engleskog pisca, krenuta je zbog nezavisnih pozori{nih prijateljstvo i ~itave ìvote... je Lidija Dedovi}. Junaci su obi~ni talen- „Ludus“ reditelja i glumca Entonija Nilsena, re - produkcija i saradnje mladih dramskih Manifestacija „Trg od pozori{ta”, ìrao je Marko Manojlovi}. stvaraoca, sa èljom da se otvori dodatni koja se ove godine prvi put odràva u tovani, polutalentovani ili propali umet- uzvra}a s Na Sceni 213 u Nik{i}u Hercegnov- prostor za njih”, kazao je Petar Buri}, Kotoru po~ela je komadom „Medeja”. nici, nesre}ni direktori, ~inovnici vlasti, sko pozori{te izvelo je predstavu Na{ ~o - osniva~. A komad je pri~a o tri najbolja U~estvovale su i predstave: „\eti} u par- hedonisti-mo}nici... Satira na opaku glad blagodarnoš}u. vek kojom je otvorilo nedavni festival druga koji su se razli~ito kladili na istu lamentu” Nik{i}kog pozori{ta, „Betula u za novcem, preterane ambicije, HAPS. Omnibus predstava od {est pri~a utakmicu i o tome dokle }e ih odvesti malu valu” tivatskog Centra za kulturu, korist, lobiranja, manipulacije.

27 LUDUS 148 PUTUJEM, MISLIM, OSE]AM Pozori{ne novine Montreal i globalna kriza YU ISSN 0354-3137 COBISS.SR-ID 54398983 Izlaze jednom mese~no Piše Jovan ¬irilov (osim u julu i avgustu) Tira`: 1500 primeraka Beograd - Frankfurt - Montreal, 18. jave ~ak i ako ga prona|u, jer su veoma Izdaje novembar 2008. zaposleni. Smrklo mi se. Savez dramskih umetnika Srbije Imao sam avio-kartu za ju~e, ali je, Predstavu „novog cirkusa” gledam Beograd, Studentski trg 13/VI kao posledicu petodnevnog {trajka koji je rasejano. A predstave sa off-programa ne Telefoni: 011/2631-522, zvani~no bio zavr{en, Air Frans ipak mnogu ni da se setim. Samo imam ose - 2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873 otkazao let. Sutradan }e navodno ko - }anje da ono {to je slaba{no u umetnosti http://www.sdus.org.yu na~no biti normalizovan saobra}aj. I uz veliku brigu jo{ slabije, a ono {to je e-mail: [email protected] tako sa jo{ ju~e spakovanim koferima dobro, moè da se izdrì i pored {oka. PIB 100040788 ~ekam dana{nji let, i to preko Frankfur- Kad sam se kasno uve~e vratio u ho - Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92 ta. Kad usred svoje sobe ugledam kofere, tel, ljubazna recepcionerka me je obrado- (Privredna banka a.d.) ose}am se kao da ~ekam let na aerodro- vala da je paso{ prona|en. Kaè ipak se mu. javio carinik da saop{ti dobru vest i da Devizni ra~un: 5401-VA-1111502 Pole}em rano ujutro. Let do Frank- do|em sutra li~no po paso{. Ne daju ga (Privredna banka a.d.) furta mi deluje kratko (naro~ito uz nikom ~ak ni uz neku potvrdu. Predsednik re{avanja najteè varijante sudokua) u Ljiljana \uri} odnosu na sedam sati leta preko okeana Montreal, 19. novembar 2008. Predstava Sumrak okeana Danijela Levalija (Kanada) Glavni i odgovorni urednik koji me tek ~eka. Ali, sre}om imam ve} êkam na aerodromu nekog izve- Tatjana Njeì} uve`banu zanimaciju na dugim letovima snog Lea na {alteru izgubljeno-na|eno. ~lan ìrija ako mu poslovi u Veneciji kako to Amerikanci zovu, „front nudity”. Savet Ludusa – sre|ujem svoje fotografije. Zvu~i ne- Nije tu. Nervozno ~ekam. Najzad dolazi i dozvole da dve nedelje bude odsutan. Voli Katkad mu{ki „ponos” postaje sme{an Svetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, Goran verovatno, ali jedva da je bilo dovoljno daje mi paso{. Pitam gde je prona|en. Beograd, grad gde je igrao za vreme koliko njime landaraju. U redu. Moè vremena da sredim po albumima svaku „Ne dajemo takve informaciju, niti nas ratnih doga|anja. Kaè na{i ljudi i igra~i kao izuzetak. Ne bi ba{ valjalo da svi Markovi}, Dejan Mija~, Gorica Mojovi}, sliku sa upisanim podacima na pole|ini. interesuju.” imaju „guts”, ne re~e „balls”. po~nu da igraju nagi. Ljubomir Simovi} Izbegao sam ~ak da se upustim u razgov- U Hotelu Fermon le Ren Elizabet Dvojica glumaca kanadskog porekla Montreal, 21. novembar 2008. Redakcija or sa saputnikom kraj mene, za koga se rano po podne otvaranje oko tri stotine iz Holandije igraju predstavu na temu Dan neizrazitog programa, osim Branko Dimitrijevi}, Petar Gruji~i}, pri kraju putovanja ispostavilo da je {tandova sa informacijama o predstava- dijaspore. Tako im se zove i trupa. Nejas- poznatog Dèz baleta Montreala. Mene je @eljko Huba~, Aleksandra Jak{i}, Poljak, zaposlen u Ujedinjenim nacijama ma. Naravno, najvi{e {tandova ima iz no mi je na {ta se àle Kana|ani kad odu{evila gotovo neverovatna kombina- Branka Krilovi}, Aleksandar sa radom u Africi ispod polutara. Pitam Kanade, ali dosta i iz drugih zemalja. Tu kaù da su u egzilu. Za{to su uop{te mo- cija brejk densa i klasi~nog baleta. Pros- Milosavljevi}, Miroslav Miki Radonji}, ga da li Afrikom i dalje hara sida. Kaè se mogu dobiti flajeri, dvd-snimci, knjige rali da odlaze. Pitam nekog Kana|anina to neverovatna kombinacija! Ali ve}ina Ana Tasi} da je daleko ve}i problem kolera, od koje i knji ìce, kao i ljubazan osmeh dosta u ~emu je stvar. Re~e to su stari sukobi stru~ne publike smatra da je ovaj poznati umire vi{e osiroma{enih domorodaca dobro obave{tenih stru~njaka o predsta- Lektura i korektura izme|u frankofonog i anglofonog dela ansambl krenuo u neku vrstu komerci- Aleksandra Jak{i} nego od „kuge XX veka”. vama koje nam kao producenti ili agenti stanovni{tva. Njihovi roditelji su morali jale. U Montreal stièm oko 13 sati po nude. da emigriraju ne ba{ tako davno, jer su Dan kao stvoren za one koji bez Sekretar redakcije lokalnom vremenu. Zadovoljan sam da Uve~e sa off-programa predstava frankofoni. zadr{ke prate {ta rade novi mladi umet- Radmila Sandi} mogu da stignem da se registrujem u „Majski dan”. Igra nao~ita Crnkinja i Jo Strongmen kompanija iz Norve - nici. Zavr{ava se prijatnim iznena |e - Tekstove i fotografije Hotelu Fermon le ren Elizabet, i prisu - njen partner bez jedne noge do kolena. {ke igra izuzetno precizno joneskoidno njem. Manjem broju selektora bez publi- stvujem sve~anom otvaranju predstavom Naravno da je ples prilago|en njegovim slati na: apsurdan komad o trojici ljubitelja kafe, ke prikazan je „work in progress“ Kineza [email protected] kanadsko{vajcarskog „novog cirkusa” mogu}nostima. Nije neprijatno. Posle koji me|u stotinama {oljica sa kafom nastanjenog u Kanadi, Van Veja. On je Eloiz. predstave sretamo se Ismail Ivo i ja sa nai|u na jednu {oljicu sa ~ajem. Dolazi smislio da igra~i imaju u ruci velika Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu U hotelu konstatujem da nemam njima dvoma. Ja na svoj otvoren na~in do pravog policijskog mu~enja, u humor- fazanska pera. Ona vibriraju, na neobi - AXIS studio, Beograd paso{a. [ok! Kako }u natrag. Preturam pitam direktno mladog igra~a: „Kako si noj varijnati, kako bi krivac priznao da ~an na~in, na svaki pokret, bilo da je e-mail: [email protected] po koferima. Nema ga. Rekonstrui{em izgubio nogu?” „U saobra}ajki.” „To sam je upravo on podmetnuo {olju ~aja. Sjajno element erotskih uzbu|enja ili drhtaji od {ta se to dogodilo. Sve mi se ~ini da je i pretpostavio. Da li si imao krizu?” „Ne Dizajn logotipa „LUDUS“ pevaju francuske {ansone, majstorski straha. Predstava jo{ nema pravu dra- \or|e Risti} mladi carinik zaboravio da mi vrati tako veliku kako se moè o~ekivati.” koriste borila~ke ve{tine... Deluje kao maturgiju. Mladi koreograf je sve naje- Redizajn logotipa „LUDUS“ paso{. Na granici paso{e i robu, i to pre Ismail Ivo je usred svog mandata povratak drami apsurda iz 50-ih godina, fektnije iskoristio na po~etku, tako da se AXIS studio svega alkohol i cigarete, kontroli{e is- selektora plesnog programa na Veneci- ali zadivljuju}e precizno, na neki na~in na kraju ponavlja. Posle probe sam mu klju~ivo carina. Zvrje telefoni. Recepcio- janskom bijenalu. Do sada je programi- sveè i {armantno. Bili su, na inicijativu savetovao da se ozbiljno pozabavi dra- [tampa nerka mi pomaè. Kaù da se javljamo rao ~etiri sezone, a sad je imenovan na Milana Lu~i}a, u Beogradu sa isto tako maturgijom svoje predstave. I Ivo i ja Preduze}e za grafi~ko izdava~ku svaka dva sata, da oni ne mogu da se jo{ ~etiri godine. Do}i }e na Bitef da bude preciznom predstavom na temu japija. smo zainteresovani za njegov rad za na - delatnost i usluge d.o.o. BRANMIL, Uve~e veliki satiri~ni kabare „Sedam {a dva festivala. Beograd, Borisa Kidri~a 24 prstiju na ruci” za nekoliko hiljada gle- Re{enjem Ministarstva za informacije dalaca. Novi kabare, sa elementima cir - Montreal, 22 novembar 2008. Republike Srbije Ludus je upisan u kusa, razlikuje se, izme|u ostalog, od Na doru~ku slu{amo Argentince o Registar sredstava javnog klasi~nog cirkusa {to se poigravaju sa njihovom pozori{tu, ali za razliku od ju - informi sanja pod brojem 1459 temom smrti i {to se jedan od protagonis- ~era{njeg doru~ka sa Brazilcima, pri~aju ta skida do gole koè. Toga u cirkusu krajnje neinventivno i dosadno, same zaista nije do sada bilo. Morao je da brojke, goli podaci, bez su{tine i prikazi- Grci, Turci, Makedonci, Srbi, mo`da i ne - Milan Mihailovi} - Caci postane nov da bi ga bilo. Brbljivi konfe- vanja slike pozori{nog ìvota u Argenti- ki Rom... Orkestar zapo~ne poznati rom- ransije tokom predstave je pokazao da je ni, bez opisa nove dramaturgije ili odno - ski repertoar sa puno temperamentna. i savr{en òngler, kao i onaj {eprtja koji sa dru{tva i teatra. Jana je odu{evljena. Ne ide joj se ku}i. Iz “Uspomenara 212“ se svla~i. Nema vi{e iznena|enja na Sinartsu. Meni se vra}a u hotel. Na vratima nas Adaptacija proze „Kenteberijski duh” stiè mlada peva~ica koja je malo~as Montreal, 20. novembar 2008. Oskara Vajlda sa mnogo nepotrebne mor - dobro pevala. Kaè: „Nisam kafanska Prelepe Kubanke igraju perfektno bidnosti. Vade „mrtva~ke” glave iz ko - peva~ica, ve} studentkinja operskog pe- SJEBI RUKE ki~-varijantu flamenka, odli~no fera, kao glavnu caku. vanja. Ovako zara|ujem.“ Sre}na je {to Godine 1971. mala scena Narodnog pozori{ta zvala se „Krug 101“. Bio sam uve`bane, sjajno kostimirane i beskrajno Direkcija festivala organizuje pres- moè svojim roditeljima da kaè da me je student III godine Akademije za pozori{te, film, radio i televiziju i, kao temperamentne. Svi se u sebi pitaju gde konferenciju o {oku koji je nastao kad je srela. Jana kaè da je odmah videla da je stipendista Nacionalnog teatra, igrao prvu ulogu kao profesionalac. Bio je to su tako odnegovane odrasle u uslovim vlada saop{tila da su ukinuli dotacije za mlada, ima inteligentno lice. Montreal, 24. novembar 2008. Gavrilo Princip u „Sarajevskom atentatu“, Radoslava Dori}a. Reìrao je svekolike nesta{ice. Posle kubanskog oko 600 turneje kanadskih ansambala po Celo pre podne pakujem gomile har - Arsenije Arsa Jovanovi}. usledio je ja panski ki~. Isto lepe, a svetu. Generalni direktor Sinartsa, Alen sladunjave. Pare drì govor u kom nagla{ava da on tije, flajere, bro{ure, kataloge, programe, Dakle, scena okrugla, glumci u sredini, a oko „Ne~ista vizija”, do sada najpamet- nema nameru da se konfrontira, ve} sa - kako bih ih {to vi{e preneo u Beograd. nas – publika. Dok smo radili imali smo lektora – nija predstava na smotri. Naravno u mo upozorava na nesagledive posledice Napravio sam pravo ~udo. Naizgled ne - trebalo je savladati jekavicu. pitanju je Najdèl ârnok. Plesa~ ne igra uskra}ivanja dotacija pozori{nim trupa- savladiva koli~ina propagandnog materi- Na jednoj predstavi, sudija, koga je igrao Bogi} uobi~ajenu za ples tipi~nu radost ìvota, ma u njihovim poduhvatima i plasmanu jala svela se na dve torbe i jednu kesu. Bo{kovi}, ispituje Gavrila Principa. Ne se}am se ve} teskobu i borbu sa svojim telom. u inostranstvu. Zatim nas nekoliko stoti- êkaju}i vreme za aerodrom, u foa- teksta, ali znam da, po reìji, u jednom trenutku Eroti~ni ples „Surova svita” sa è - na gostiju jedan po jedan penjemo se na jeu Hotela kraljica Elizabeta ponovo povisim ton na sudiju, na {ta Bogi} Bo{kovi} viknu nama i mu{karcima na {tiklama. Ljub- pozornicu i potpisujemo peticiju. sedim sa Ismailom Ivom i pri~amo o utis- iz sve snage, valjda da pokaè da je savladao ljenje u svim kombinacija. Jedan glas Uve~e se sa Janom Kramberger upu - cima sa Sinartsa. Do vi|enja u Beogradu! jekavicu: protesta iz partera kad se ljube dva }ujem na predstavu „Lubo i Kaba horo“, Jana je napravila ~udo. Rezervisala - Sjebi ruke! mu{karca i dve ène. zapravo Ljube Aleksandrova, na temu je karte za raniji let iz Montreala, da ne Publika oko nas na pola metra, nema{ gde da Svi se na showcase-u unapred pale romskih pesama. Jana je pravi tip orga- bismo imali samo 55 minuta u Parizu za pobegne{, a ìv si ~ovek – ne moè{ da izdrì{, na ples nagih igra~a po tome nadaleko nizatora koji radi u umetni~koj ustanovi dalji let, ona u Ljubljanu, a ja u Beograd. Sarajevski atentat 1971, Na{a nervoza se pretvorila u spokojstvo. B. Zamolo, M. \eri}, ho}e{ da pukne{ od smeha. Grize{ se za usne, uvla~i{ ~uvenog Danijela Levejea. Neobi~na igra kao {to je Cankarjev dom, a istinski voli, G. Sultanovi}, Milan Caci glavu u ramena, publika to vidi, razume, smeje se, – svakih nekoliko minuta plesa~i se prati i poznaje scenske umetnosti. Stigli Svi mi, kanadski gosti odlazimo iz Montreala sa brigom da li }e i na{e festi- Mihailovi} (Gavrilo Princip), poneko ponavlja kroz smeh: „Sjebi ruke, sjebi zaustave da bi odigrali slede}i kratak smo na periferiju grada. Mi jedini iz na{e P. Manojlovi} i sled pokreta najbliìh borila~kim ve{ti - grupe od „sinartovaca”. Kafi} krcat vale zapljusnuti i ojaditi ruke...“ i – aplauz! D. Maksimovi} nama. Nije vulgarno, iako je u pitanju, mladim ljudima, Makedonci, kao i Ljuba, svetska kriza.

LUDUS 148Lu 28