Pi~Ek Nikita Milivojevi} Natalija Vagapova Tamara Vu~Kovi} Predrag Ejdus Toma` Pandur Janez Jan{A

POZORI[NE NOVINE BROJ 166–167 NOVEMBAR 2010. GODINA XVII CENA 100 DINARA

INTERVJU: Donka [pi~ek Nikita Milivojevi} Natalija Vagapova Tamara Vu~kovi} Predrag Ejdus Toma` Pandur Janez Jan{a Jubilej: 60 godina Pozori{ta „Bo{ko Buha” Pozori{na kritika i teatar za decu Osvrt na 44. Bitef ^ehov je specijalista za neizle~ive bolesti Reprint - intervju: Ljubivoje Tadi} Hronika pozori{nih doga|anja u Srbiji, 1. septembar – 15. oktobar 2010. godine

stanka dràvno-pravnog subjektiviteta, Andra{a Urbana – Ruà iz Ki{injeva ve} ose}anjem. Bavimo se zapravo vre- nastala je prema poeziji Ota Tolnaia. U BITEF, PREMIJERE, GOSTOVANJA... menom razdruìvanja svesni da smo na Pozori{tu mladih premijera lutkarske pragu novog udruìvanja koje se zove predstave Baba jaga koju je po motivima ni, polemi~ki sadràji. U Beogradskom Evropska unija.“ Na sceni Teatra „Bojan istoimene narodne ruske bajke reìrao dramskom pozori{tu je izveden mjuzikl Stupica” premijera Elijahovih stolica Boris Salaman~ev, gost iz Rusije. Na sce- Ana Tasi¯ Bu|enje prole}a, centralni projekat ovog (koprodukcija sa festivalom MESS), na - ni Kikindskog pozori{ta premijera â - pozori{ta, dugo planiran i dugo najavlji- stalih na osnovu romana Igora [tiksa. robnjaka iz Oza koju je, prema tekstu van, nastao prema Vedekindovoj „de~joj Reditelj Boris Lije{evi} ovako razmi{lja Frenka Bauma, reìrao Miodrag Dinulo- ezona je ove godine po~ela ne{to (obrazovanje, tolerancija, smrt, vera, tragediji“, ovde adaptiran kao rok mju- povodom predstave: „[ta je identitet? Da vi} (ovaj reditelj je sa kikindskim an- ranije. Prvu premijeru smo gledali seks, hrana itd). Zatim slede segmenti zikl (reìja Neboj{a Bradi}). Na Velikoj li je to ona li~nost koju godinama svesno samblom u pro{loj sezoni realizovao veo- Sve} 6. septembra, kada je [aba~ko gde glumci govore o izabranoj temi iz sceni Narodnog pozori{ta u Beogradu gradimo ili je to ne{to {to se krije u genima uspe{nu predstavu Slavuj i kineski pozori{te na sceni Narodnog pozori{ta u li~nih iskustava, uvek uvla~e nas, gle- realizovana je beogradska premijera ma, u pro{losti i nekim ljudima koje ni - car). U Ni{u premijera predstave Eufemi- Beogradu prikazalo Brehtove Bubnjeve u daoce, u igru, usmeravaju nas da se seti- predstave Zlatno tele u reìji Gorana smo upoznali? Da li onda mi gradimo zam u reìji Olje \or|evi}. Timon Ati- no}i u reìji Aleksandra – Sa{e Luka~a. mo svoje pro{losti, da razmi{ljamo o svo- Markovi}a. U Jugoslovenskom dram- identitet ili on ~eka da ga prona|emo. Ko njanin V. [ekspira u reìji Gor~ina Stoja- Naàlost, uprkos velikom trudu celog, jim èljama i snovima, da ih javno izraz- skom je bilo dve premijere. Na velikoj je u ~ijoj vlasti? U vremenu ratova, za - novi}a na sceni Srpskog narodnog pozo- brojnog {aba~kog ansambla, re~ je o jed- imo. Glumci Aleksandra Jankovi}, Hristi- sceni smo videli predstavu Ro|eni u Ju- brana i preìvljavanja identitet se gubi. ri{ta Novi Sad. noj monotonoj predstavi, prevashodno na Popovi}, Ana Markovi}, Joana Kne- goslaviji, autorski projekat Dina Musta- Naknadna potraga za njim je zamka Tako|e se, s po~etkom sezone, nasta- zbog neadekvatnosti igre. Na istoj, Ve- èvi}, Sr|an Jovanovi} i Bojan Krivoka - fi}a koji je okupio dramatur{ki tim u posle koje ostaje pitanje: da li je ono {to vio i beskrajno duga~ak niz festivala. U likoj sceni Narodnog pozori{ta ubrzo je dobijamo bilo vredno onoga {to smo izgu- Centru za kulturu Mladenovac odràn je gostovao Dramski teatar iz Skoplja s bili?“ peti festival „Teatar u jednom dejstvu”, predstavom Aleksandar (o Aleksandru U „Vuku Karadì}u” premijera pred- na kome je izvedeno {est predstava. U Velikom), ~iji je pisac i reditelj aktuelni stave Negovano vo}e ra|ene po tekstovi- Kragujevcu je realizovan peti „JoakimIn- ambasador Republike Makedonije u Beo - ma Ive Andri}a i {vedskog pisca Augusta terfest”, me|unarodni festival malih gradu Ljubi{a Georgievski. Zatim smo u Strindberga u reìji i dramatizaciji @elj - scena. Predstave po delima klasi~nih „Vuku” kona~no pratili premijeru pred- ka Santra~a. Predstava je zajedni~ki dramskih autora u savremenim stave PR ili potpuno rasulo, koja je treba- projekat dva {vedska pozori{ta – Teatron pozori{nim tuma~enjima izveli su lo da bude realizovana na kraju pro{le iz Malmea i Gradskog pozori{ta iz Lun da, ansambli iz Rumunije, Makedonije, sezone, ali je pomerena zbog povrede zatim pozori{ta iz Sombora i UK „Vuk Bugarske, Ukrajine, Italije, Bosne i Borisa Isakovi}a. Predstava je delo au - Karadì}”. U Bitef teatru je premijerno Hercegovine, Kanade, Rusije i Srbije. torskog tima Neboj{a Rom~evi} – Egon izvedena jo{ jedna predstava ura|ena u Povodom ovakvog koncepta programa, Savin, koji je pre nekoliko godina na- koprodukciji sa Gradom teatrom Budva – direktor Direkcije festivala Dragan pravio tematski vrlo sli~nu, izuzetno plesni Otelo, ra|en prema motivima [ek - Jakovljevi}, rekao je: „îni se sva ta raznolikost u delima, kada imamo autore uspe{nu i nagra|ivanu predstavu Para- spirove tragedije. Koreografi su Zoran od [ekspira, Bulgakova, Strindberga, doks u Narodnom pozori{tu u Somboru. Markovi} i Ma{a Kolar, kompozitor Laj ko Gogolja pa do nekih savremenijih klasi- Komedija PR ili potpuno rasulo se, tako - Feliks, a u predstavi nastupaju igra~i ka, u novom ~itanju daje pravu sliku i |e, bavi odnosom politike i tzv. „ne za - Bitef dens kompanije: Nikola Toma{evi}, visnih intelektualaca”. Protagonista dra - duh dana{njeg trenutka.“ U Zaje~aru su Strahinja Lackovi}, Milo{ Isailovi}, Mi lo{ odràni „Dani Zorana Radmilovi}a“, me je Leka (Boris Isakovi}), vizantolog Rasprava sa Ernestom ê Gevarom u reìji D. Petrovi}a, Atelje 212 (Foto: D. \or|evi}) Kecman, Tamara Ivanovi}, Milica Je vi} i koji pi{e knjige koje nikoga ne zanimaju; festival na kome je, u takmi~arskoj selek- pi} postaju specifi~ni moderatori razgo - sastavu: Minja Bogavac, Maja Pelevi}, Ana Ignjatovi}-Zagorac. ciji, prikazano sedam predstava: Gene- njegova porodica ìvi na rubu siroma - I u pozori{tima van Beograda bilo je {tva, u {trokavom stanu; èna Katarina vora koji podse}a i na grupnu terapiju – Filip Vujo{evi}, Boò Koprivica, Milo{ ralna proba samoubistva Zvezdara teatra gledaoci se predano uklju~uju, daju}i Kre~kovi} i Biserka Savi}. U predstavi niz premijera. U Somboru @enidba u re- iz Beograda, @aba u izvo|enju Teatra 55 (Du{anka Glid-Stojanovi}) permanentno ìji Ane \or|evi}, a zatim i gorepomenu- savete za re{avanje problema. Raspravu igraju Mirjana Karanovi}, Predrag Ej- iz Sarajeva, Doga|aj u stanu broj 2 je nezadovoljna, a }erka Teodora (Ma{a to Negovano vo}e Strindberga u adapta- Daki}) tinjedèka je, koja kroz svoj imid` sa Ernestom ê Gevarom je reìrao Du- dus, Branka Petri}, Marko Ba}ovi}, [aba~kog pozori{ta, Pokojnik Narodnog ciji i reìji @eljka Santra~a. U Narodnom pozori{ta iz Beograda, êkaonica i neprilago|enosti artikuli{e svoj bunt. {an Petrovi}, prema tekstu argentinskog Slobodan Be{ti}, Anita Man~i}, Goran pozori{tu u Subotici, u Drami na srp skom Pazarni dani Ateljea 212, Sama u ku}i i Jednog dana se njihov stari svet sasvim pisca Hosea Pabla Fajnmana. Radnja se Jevti}, An|elika Simi}, Radovan Vujovi} i jeziku, premijera predstave Demon iz Karolina Nojber Pozori{ta Timo~ke kraji- ru{i, neprimetno ìvotarenje se ru{i, de{ava no} uo~i streljanja êa (Aleksan- Milena Vasi}, a re~ je o istraìva~kom Debarmale prema tekstu Gorana Stefa- ne. Selektor ovogodi{njeg festivala bio je iska~e iz koloseka – u stan im dolazi dar Sre}kovi}), a u centru pa`nje je nje - gov susret s profesorkom Navarom (Bra- projektu o kom je reditelj rekao: „On se novskog u reìji Dragane Milo{evske. U glumac Branislav Apostolovi} (Branko Cveji}), ve{ti PR ne}e baviti Jugoslavijom, u smislu nepozori{tu Deè Kostolanji nova predstava Le~i}. jedne politi~ke partije koja je u vla sni - nka [eli}). Taj odnos je pokreta~ brojnih {tvu srpskog tajkuna. U njegovoj partiji filozofskih pitanja: o manipulaciji, revo - vi{e nema nekompromitovanih ~lanova, luciji, slobodi, razo~aranjima, na li~nom, te on kre}e u potragu za tzv. nezavisnim kao i na dru{tvenom planu. Gospodin je POÊLA JUBILARNA, 150. SEZONA predstava nastala prema crnohumornoj intelektualcem, s kojim }e, poput Mefi - NAJSTARIJEG SRPSKOG POZORI[TA stofela, sklopiti ugovor o saradnji, oduzi- drami savremenog nema~kog pisca Fili- maju}i mu svaku slobodu, individual- pa Lolea u reìji Stevana Bodroè koji ju je scenski interpretirao vrlo ve{to, preciz- Gala koncertom Opere Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, u subotu, 16. oktobra, na sceni „Jovan \or|evi}“ nost, izbor (u predstavi se koristi metafo- sve~ano je po~ela jubilarna, 150. sezona tog najstarijeg doma}eg teatra. Orkestrom SNP-a dirigovala je go{}a iz Nema~ke no, artificijelno. Scena je bela, nalik stri- ra „prodaje du{e”). U brzom, grotesknom Kornelija fon Kersenbrok i Aleksandar Koji}, a prva dramska premijera, izvedena 20. oktobra, bila je Timon Atinjanin V. menjanju okolnosti ìvota ove porodice, pu, a glumci Svetislav – Bule Gonci}, [ekspira u reìji Gor~ina Stojanovi}a sa Borisom Isakovi}em u naslovnoj ulozi. njihovom furiozno brzom pentranju po Milena Predi} i Bojan @irovi} ìvo igraju dru{tvenoj lestvici, sadràna je ~injenica pri~u o Gospodinu koji se buni protiv uàsnosti dru{tva u kome ìvimo, od su - otu|uju}eg, dehumanizuju}eg sistema, stva pravila, reda, logike, bilo kakve pra- potro{a~ke logike, glorifikacije materijal- vde. U liku njihovog kom{ije Bore (Pre - nih vrednosti. drag Ejdus) sublimirano je svo ono, nu - Onda je po~eo Bitef, vreme kada sve {i}evsko, odvratno licemerje i malo gra - drugo stane... |an{tina, divljenje i strah od uticajnih Po zavr{etku Bitefa je i zvani~no po - ljudi, koje vodi do nepodno{ljivo ljigave ~ela sezona u svim srpskim pozori{tima. snishodljivosti. U formi pitkog, zabavl- Na sceni Pozori{ta na Terazijama izve- ja~kog pozori{ta, predstava PR ili pot- dena je beogradska premijera mjuzikla puno rasulo tragikomi~ki odslikava na{e Glorija u reìji Ive Milo{evi} koji je letos dru{tvo... prvi put izveden u Budvi, u okviru festi- U Teatru u podrumu Ateljea 212, u vala Grad teatar. U dramatur{kom prila- septembru je bilo ~ak tri premijere. Ne - go|avanju sloène, psiholo{ko-filozofske posredno pre po~etka Bitefa premijerno je drame Ranka Marinkovi}a, u formu izvedena predstava rEvolucija: Master mjuzikla, do{lo je do zgu{njavanja melo- class, prema konceptu, reìji i dramatur - dramskog sloja – tragi~nost neostvarene giji zagreba~kih „Baca~a sjenki” (Kata- ljubavi postala je centralna tema pred- rina Pejovi} i Boris Bakal). Ovo interak- stave (adaptacija teksta Jovan ]irilov). tivno i interdisciplinarno scensko ostva- Kriti~ki aspekti Marinkovi}evog teksta, renje tematizuje problem revolucije (tekao {to su pitanja vere, njenih isku{enja matska odrednica protekle sezone u Ate - i granica, odnos telesnosti i duhovnosti, ljeu 212), pri ~emu se njime bavi kroz kao i manipulacija religijom, u dobroj radikalniju promenu forme. Gledaoci, vo- meri su opstali, ~ine}i ovu predstavu za- |eni glumcima, glasanjem biraju kojim nimljivom i zna~ajnom, zato {to su u po- Boris Isakovi} i Nenad Pe}inar u predstavi Timon Atinjanin }e se temama tokom predstave baviti pularnu formu mjuzikla utisnuti ozbilj- Timon, Boris i Pe}inar LUDUS 166–167Lu 2 Tema „Ludusa”: Pozori{na kritika i teatar za decu

ne mogu nikog da vu~em za rukav da me Londona, a od pre neki dan na repertoa- oceni.“ Napominje da kriti~ari ne dolaze ru nam je Lunja i Maza po tekstu Bore POZORI[TU NEMA KO DA PI[E u Pu` pa su prestali i da ih zovu. „Jedino Petkovi}a i u reìji Ane Radivojevi}. Eto, Branka Krilovi} do|e na svaku na{u to me sad zanima, a ne kritika. Ho}u da i „Kriti~ari zaobilaze de~ja pozori{ta, ali to decu, jedna je od najzaslu`nijih {to je premijeru.“ Slobodanka – Caca Aleksi}, kad Caca i ja odemo u penziju, ima ko da ima i svojih prednosti. De{ava se da ako {vedsko de~je pozori{te dostiglo ugledni rediteljka Puà, pri~a da su zvali na jed - nastavi na{ Puì}.“ neko nekad i napi{e kritiku, taj tekst bude nivo. Mislim da kad de~je pozori{te ima nu predstavu Ivana Medenicu, „vrh na{e Igor Bojovi}, upravnik Pozori{ta lu - ravnopravan status sa scenom za odra- kritike, istina davno, kad je tek po~injao taka „Pinokio“ ima ose}aj da „kriti~ari do te mere nestru~an da je bolje da ga nije sle, onda to uti~e i na njegov nivo. Naj - da se bavi kritikom. Do{ao je, ali nije ni zaobilaze de~ja pozori{ta“, ali dodaje da ni bilo. Najvi{e neostvarenih pisaca u kritici ~e{}e se na de~ji teatar gleda kao na za - re~ napisao o nama. Za{to, ne znamo. to ima i svojih prednosti: „De{ava se, da nalazi satisfakciju. A o tome da novinari bavu pa zato ni ne postoje visoka o~e - Prestao je da dolazi, a i mi smo prestali ako neko nekad i napi{e neku kritiku, taj da ga zovemo. Muharem Pervi} je ranije tekst bude do te mere nestru~an da je bo - kivanja od predstave. U na{im predsta- ~esto sebe promovi{u u kriti~are, ne}u ni da dolazio i veoma kvalitetno pisao, pa je i lje da ga nije ni bilo. Najvi{e neostvare- vama igraju glumci Jugoslovenskog dra - govorim“, kaè Igor Bojovi} on prestao. Povremeno o nama pi{e Jo- nih pisaca u kritici nalazi satisfakciju. mskog, Narodnog, i drugih pozori{ta za van ]irilov, ali to je esej a ne kritika, Sa- Pozori{na kritika se u~i samo na Fakul- odrasle, i oni to ne rade ni{ta lo{ije ili {a Milosavljevi} i @eljko Huba~ su pisali tetu dramskih umetnosti, ja sam je u~io Sonja ¬iri¯ druga~ije nego u svojim ku}ama, pa ne- dok su bili kriti~ari, i @eljko Jovanovi} kod Vave Hristi}a, ali ima odseka gde taj ma razloga da na{e predstave ne budu tako|e.“ Caca Aleksi}, ocenjuju}i na{u predmet ne postoji. Svi znamo da se lut - Srbiji postoje pozori{ta za decu, „Pozori{na kritika predstava za ona aktivno rade, na repertoari- decu i mlade kod nas gotovo da ne posto- Uma imaju atraktivne naslove, ji“, ocenjuje direktorka Malog pozori{ta njihovi autori i glumci su poznata ime- „Du{ko Radovi}“ Anja Su{a. „Kaèm na na{e pozori{ne scene, gledali{ta su ’gotovo’, zato {to ima nekoliko mla|ih im puna, svi znaju i smatraju da su tea- kriti~ara koji pokazuju interes za pred- tri za decu neophodni u procesu odra- stave namenjene deci najmla|eg uzra- stanja, pa ipak, u o~ima javnog mnjenja sta. Me|utim, oni mahom pi{u za mese~ - ona su u drugom planu. Na spisku stva- nike, pa ne stignu da ocene sve nove ri {ta se sve pruà teatrima za odraslu produkcije. Znam da mnogi stariji, isku- publiku a ne pruà se de~jim pozori - sniji kriti~ari kaù da bi bili voljni da {tima, vidno je istaknuta pozori{na osim o predstavama za odrasle pi{u i o kritika. Tekst koji sledi nema pretenziju de~jim, ali da njihova uredni{tva to ne da odgovori za{to je to tako, ve} da even- zanima, odnosno da u ve~itoj borbi za tualno iznova skrene pa`nju, aktuelizu- novinski prostor predstave za decu sma- je ovu staru i svima dobro poznatu te- traju manje va`nim u korist onih za mu, ne bi li stigla do kriti~ara i njihovih odrasle. Zna~i da bitku za kritiku de~jih medija od kojih, gotovo u celosti, zavisi. predstava osim nas, vode i sami U svakom ve}em gradu u Srbiji po - kriti~ari. O kriti~arima samo jo{ jedan stoji, kakvo-takvo, pozori{te za decu. Na detalj, odnosi se na mla|e kriti~are, primer, ima ga u Subotici, u Zrenjaninu mada o starijim ne mogu da govorim je Lutkarska scena Narodnog pozori{ta zato {to, kao {to sam ve} rekla, oni ne „To{a Jovanovi}“, Novi Sad ima Pozo- pi{u o nama: i kad su blagonakloni, u ri{te mladih i Lutkarsko pozori{te, Po - njihovoj kritici se ose}a nedovoljan zori{te lutaka je i u Ni{u, „[vr}a“ je u pojmovni aparat kojim barataju. De~je [apcu, De~je pozori{te postoji u Kragu- pozori{te je podvrsta koja ima posebne San letnje no}i, Pozori{tance Pu` jevcu, Kru{evcu, Kraljevu, „Puls teatar“ parametre. U kritici je, nai me, istaknut je iz Lazarevca, u Jagodini imaju i De~je evaluirane kao one namenjene odrasloj pozori{nu kritiku uop{te, kaè da „kri- karstvo nigde ne predaje, pa kako onda impresionisti~ki diskurs. To }u najbolje publici.“ ti~ari ne pi{u za publiku, ve} za pozori{te da o~ekujem kriti~ara stru~nog za lut - pozori{te i pozori{te „Stanislavski“... i objasniti citatom Volfganga [najdera, Anja Su{a smatra da je takav, ne - i svoje kolege. To se ose}a, i mislim da u karske predstave? O tome da ~esto novi- ko zna koliko jo{ {to profesionalnih predsednika ASITEJ-a, koji takve kriti- ravnopravan odnos, proistekao iz „grup- tome treba tako|e traìti razlog {to ljudi nari sebe promovi{u u kriti~are, ne}u ni pozori{ta, {to u okviru {kola, kulturnou- ke naziva ’crveni nosi}i i ra{irene nog automatizma koji se uspostavio to - ne ~itaju pozori{ne kritike, pa se ima uti- da pri~am. Radovalo bi me da je dru- metni~kih dru{tava... U Beogradu se okice’, opisuju}i njihov impresionisti~ki kom devedesetih godina kada su sak i da kritika nije veza izme|u teatra i ga~ije, da imamo kritiku koja }e biti i pu- bave decom Pozori{te „Bo{ko Buha“, sud koji se bazira na emotivnoj dimenzi- pozori{ta za decu pravila predstave s publike.“ Branko Kockica kaè da je oda - tokaz, korektiv onoga {to radimo.“ Ina~e, Malo pozori{te „Du{ko Radovi}“, Pozo- ji koju pozori{te proizvodi, {to je vrlo namerom da proizvedu iluzije koje }e vno prestao da odgoneta za{to kriti~ari kaè Bojovi}, pozori{ta za decu „prisutna ri{tance Pu`, „Pinokio“, Pan teatar, opasno. Kriti~ari ocenjuju predstavu na deci od vratiti pa`nju od realnog sveta, a ne pi{u o predstavama „Puì}a“, pogoto- su u medijima – javlja se o svakoj premi- Tea tar 78, ârapa, „Bakine pri~e“ na osnovu toga da li su deca ta{p{ala ili ne predstave koje uspostavljaju kontakt s vo {to „svakog dana ima stvari na koje Novom Beogradu... Svako od njih se plakala a ne na osnovu objektivnih realno{}u. Ali, ta situacija se promenila mogu da uti~em i koje mogu da re{im. Na jeri, festivalu, gostovanju, ~ak, imam uti- trudi da ostvari osnovni cilj svog posto- parametara kojima bi se trebalo posveti- pa sada rad svih pozori{ta za decu za- primer, u poslednje vreme se bavim pred- sak, manje-vi{e koliko se infori{e i o po - janja, da razvija de~ju ma{tu pa samim ti.“ sluùje da bude kriti~ki valorizovan.“ stavama bez Branka i Cace, predstavama zori{tima za odrasle. Do javnosti, zna~i, tim i njihovu kreativnost, ukus i U drugim sredinama, kaè Anja Su- Branko Mili}evi} Kockica, pisac, re - ’Puì}a’ koje }e raditi neko drugi, a koje dopiru informacije o na{em radu. Mo`da mi{ljenje. A o tome da li idu u dobrom {a, nemaju problem s kritikom. „Na pri- ditelj, glumac, a pre svega osniva~ i up - }e biti u na{em stilu. Izuzetno sam zado- }e jednom ta informacija dobiti i dopunu pravcu, ne bi trebalo suditi samo i jedi- mer, u [vedskoj, kriti~arka Margarita ravnik Pozori{tanca Pu`, u svom stilu voljan Snom letnje no}i koji je napisala i u formi pozori{ne kritike – no po de~jem aplauzu. Sorenson, poznata ba{ po kritikama za kaè: „Ja radim {ta radim i kako radim, i reìrala mlada Aleksandra Dejvis iz treba misliti pozitivno.“ AKTIVNOSTI UDRU@ENJA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE

okviru raznih, redovnih i van - – Petar Kralj (Beogradsko dramsko – Dobrila Stojni} (Madlenianum) za – Boris Pingovi} (Narodno pozori{te, – Gabriela Crnkovi} (Ujvideki szin- rednih aktivnosti Udruènja pozori{te) za ulogu Starog ~oveka u salvador i Gala u predstavi êkaj me na Beograd) za ulogu Krisa u predstavi haz, Novi Sad) za ulogu Irme u predstavi predstavi Rekvijem Hanoha Levina, u nebu, ljubavi moja Fernanda Arabala, u @ivotinjsko carstvo Rolanda [i- Udramskih umetnika Srbije u pe - Staklena cipelica Ferenca Molnara, u riodu koji pokriva ovaj broj „Ludusa“ reìji Milice Kralj; reìji Tatjane Mandi}-Rigonat; melpfeninga, u reìji Ksenije Krnajski; jedna od onih kojima je posve}ena pose- – Milena Pavlovi}-û~ilovi} (Beo- – Ma{a Daki} (Malo pozori{te – Aleksandar \urica (Narodno po - reìji Radoslava Milenkovi}a. bna pa`nja je konkurs za nagradu gradsko dramsko pozori{te) za ulogu „Du{ko Radovi}“) za ulogu Vendle u zori{te, Beograd) za ulogu Pante u pred- O {esnaestom laureatu ove Nagrade „Milo{ @uti}“ koja se dodeljuje za glu - Majke u predstavi Rekvijem Hanoha predstavi Bu|enje prole}a Franka Vede- stavi Pokojnik Branislava Nu{i}a, u odlu~iva}e ìri u sastavu: Gordana \ur - ma~ka ostvarenje na scenama Srbije u Levina, u reìji Milice Kralj; kinda, u reìji Anje Su{e; reìji Egona Savina; – Marko @ivi} (Beogradsko dram- – Hristina Popovi} (Malo pozori{te – Branimir Brstina (Atelje 212) za |evi}, glumica, Bojan @irovi}, glumac i periodu od 30.6 2009. do 30.6.2010. sko pozori{te) za ulogu Alana Feliksa u „Du{ko Radovi}“) za ulogu Ona u pred- ulogu potpukovnika Svetozara u predsta- pro{logodi{nji dobitnik, Mladen Popovi}, Shodno pravilima, tj. konkursom pred- predstavi Sviraj to ponovo, Sem Vudija stavi Bog je DJ Falka Rihtera, u reìji vi Pazarni dan Aleksandra Popovi}a, u loèni su slede}i glumci: dramaturg, Jelisaveta Sabli}, glumica i Alena, u reìji Marka Manojlovi}a; Milo{a Loli}a; reìji Egona Savina; Dragoslav Todorovi}, reditelj. – Draginja Voganjac (Srpsko naro- – Milena Dravi} (Beogradsko dra - – Nikola Vujovi} (Malo pozori{te – Emina Elor (Ujvideki szinhaz, dno pozori{te) za nekoliko uloga u pred- msko pozori{te) za ulogu Mod u pred- „Du{ko Radovi}“) za ulogu On u pred- Novi Sad) za ulogu Lucifera u predstavi U cilju povra}aja svoje bogate, na - stavi Nasrtaji na njen ìvot Martina stavi Harold i Mod Kolina Higinsa, u stavi Bog je DJ Falka Rihtera, u reìji ôvekova tragedija Imrea Mada~a, u cionalizovane imovine, UDUS je pristupio Krimpa, u reìji An|elke Nikoli}; reìji Milana Karadì}a; Milo{a Loli}a; reìji Kokana Mladenovi}a; intenzivnom prikupljanju sve relevantne – Neboj{a Ili} (Atelje 212) za neko- – Petar Ben~ina (Beogradsko dram- – Nenad Stojmenovi} (Narodno po - – Aron Bala` (Ujvideki szinhaz, dokumentacije, planova i tlocrta koji se liko uloga u predstavi êkaonica autora sko pozori{te) za ulogu Harolda u pred- zori{te, Beograd) za ulogu Dionisa u Novi Sad) za ulogu Adama u predstavi Borisa Lije{evi}a i Branka Dimitrije- stavi Harold i Mod Kolina Higinsa, u predstavi Bahantkinje Euripida, u reìji ôvekova tragedija Imrea Mada~a, u nalaze u arhivima grada Beograda, vi}a, u reìji Borisa Lije{evi}a; reìji Milana Karadì}a; Stafana Valdemara Holma; reìji Kokana Mladenovi}a; Srbije i Jugoslavije.

3 LUDUS 166–167 Intervju: Nikita Milivojevi}

ponudim novu perspektivu ~itave pri~e. Na kraju sam ih ubedio. Jedva, ali jesam. NEMA VELIKIH DOGA\AJA BEZ NEÎJE NESRE]E Treba imati na umu da je tamo druga~iji na~in mi{ljenja, druga~iji teatar i da je u „Paradoks je da vi u stvari treba da po ni- svemu tome trebalo da se na|emo. Jedini {tite literarnog Andri}a kako biste ga pre- argumenti bili su pozori{ni. Glumci su uvek i svuda veoma pragmati~ni, kad tvorili u scenskog. Tako sve te njegove ma e- vide da je neka scena dobra, uzbudljiva i stralne misli i re~i pretvarate u neko novo da ima emociju oni stanu iza vas, ne inte- dejstvo, u pokret, u gest, u neku novu, scen- resuje ih ni politika, niti bilo {ta drugo. Koje su ta~ke oslonca va{e predsta- sku snagu. U jednom trenutku sam pomislio ve: emocija, pri~a, odnosi me|u likovi- kako je prebacivanje Andri}evog romana u ma...? Emocija, uvek. Uvek me i pre svega scensku formu kao gradnja mosta“, kaè zanima taj arhetipski sloj. Kod Andri}a Nikita Milivojevi}, reditelj predstave Na toga zaista ima. Zanimljiva je bila i for- Drini }uprija izvedene u dizeldorfskom [au- Nikita Milivojevi} ma. Svega pet glumaca sve vreme pri~aju o mostu i svemu onome {to se de{avalo na {pilhausu radnu sobu i ovo sada je prava privilegi- ~ili smo da to budu divne male ljudske mostu, o ljudima i sudbinama, o tome ka- ja... To je i jedan od mojih prvih utisak pri~e koje se nalaze u tom Andri}evom ko se te pri~e do danas prenose s genera- vezan za Andri}a nakon premijere u Di - romanu koje kao da su upisane u most. cije na generaciju. Da je most je jo{ uvek Olivera Miloševi¯ zeldorfu. Bilo je veoma uzbudljivo tamo. To mi je bio cilj, da ovom predstavom po - tamo i da na{e vreme ispisuje i stranice Vi{estruko uzbudljivo. Zato {to ose}ate da ni{timo veliki ram istorije i stvorimo je- kojih nema u romanu a pripadaju mu. radite ne{to zaista vanserijski zna~ajno. dan mali u kome su sve te ljubavi, mr` - Pet glumaca nas vode kroz pri~u, oni ig- ivot je svetlost nad kojim stalno reditelj je za scenu priredio s dramatur- Raditi predstavu Na drini }iprija je proje- nje, strahovi, sve {to je prisutno u pri- vreba mrak“ – napisao je Ivo. Pi{e gom Kristofom Lep{im – delo je dramati- raju sve likove, njih tridesetak. To im je kat koji samo moète da sanjate. U Ne - ~ama tih ljudi. U jednom trenutku sam se bilo zanimljivo, da se u istom trenutku @o tome Ivo Andri} u ~uvenom zovano u 9 slika, ima 25 likova koje u ma~koj, na njihovom jeziku i u tako zna- setio i Mihiza i njegove divne re~enice iz smenjuju pri~e, likovi, situacije... To je romanu Na Drini }uprija u kome su, predstavi tuma~i petoro glemaca. ~ajnom pozori{tu. Mislim da nam se komada Banovi} Strahinja – „Moja pri~a izme|u ostalog, prepletene pri~e koje U radnoj sobi Ive Andri}a, tu gde je spolja{nja struktura i u su{tini gluma~ki predstava posre}ila. Dobili smo odli~ne je mala u va{oj velikoj pri~i“. Sve vi{e materijal nalazili su u razumevanju toga kroz vekove prate gradnju mosta u ìveo i gde je napisao ovaj roman, s Niki- kritike i ona nastavlja da ìvi. Bila je to imam razumevanja i ljubavi za te male Vi{egradu i govore o ìvotu oko mosta, na tom Milivojevi}em razgovaramo o uzbzu- ko su ti ljudi i kakva je pri~a koju tu - posebna pozori{na avantura za mene i ljudske pri~e. U njima sam prepoznao ma~e. Bilo je lutanja, jer te{ko su shvata- njemu i pored. Sam most koji je ve~an u dljivom pozori{nom iskustvu. voleo bih da je podelim s na{om publi- ne{to {to moè biti i velika pri~a. Na{a simbolici je suprotnost prolaznosti ljud- Lepo je da na ovom mestu razgova- li sve to, kad su bili Turci, a kada Austri- kom, da predstava gostuje ovde. predstava je takvog tkanja. skog ìvota. Tu je i istorija koja se ramo nakon premijere predstave Na janci, kad se most gradio, a kada i za{to Niste dramatizovali ~itav Andri}ev Postoji verovanje da ako neko èli da sudbinski me{a u ~ovekov ìvot i vlast Drini }uprija u Dizeldorfu. Kako su tamo se razgra|ivao i tome sli~no. Jednom su roman, ali koji njegov trag ste pratili u razume {ta se ovde de{ava onda treba da koja se uvek poziva na vi{e ciljeve. Tu su razumeli Andri}a? na probu doneli i mapu da razjasne gde predstavi? pro~ita Andri}a. [ta i kako su va{i glum- i granice koje ~ovek sam sebi postavlja... Stvarno, biti u Andri}evoj sobi, tu se sve to de{ava. To mi je bilo veoma sim - Takvog pisca kao {to je Andri}, od te ci razumeli tuma~e}i s vama najzna~aj - Reditelj Nikita Milivojevi}, nema~ki gde za radnim stolom jo{ stoji njegov ru- pati~no i ta mapa je postala vaàn deo suptilne misli i ti{ine, veoma je te{ko pre- nije njegovo delo? glumci i dramaturzi dizeldorfskog kopis ne{to je posebno. Dovodio sam ovde predstave. Bila je veoma kreativna i uz- [au{pilhausa na svoj na~in su ~itali svoje kolege iz Nema~ke, dramaturge i neti u pozori{te. I s tim u vezi je jedan pa- Mogu re}i da su oni ovom predsta- budljiva saradnja. Reditelj samo moè Andri}a grade}i predstavu Na Drini druge goste tokom priprema za rad na radoks, vi u stvari treba da poni{tite lite- vom otkrili Andri}a. Do tada nisu znali poèleti takve glumce. }uprija. ûveni roman na{eg nobelovca predstavi. Tada nismo mogli u Andri}evu rarnog Andri}a kako biste ga pretvorili u za njega i njegovo delo. To je jedan potpu- Svako od nas ima omiljeni deo iz scenskog Andri}a. Tako sve te re~i i sve no nepoznat svet za nema~ke glumce i Andri}evog romana Na drini }uprija. {to tu u zna~enju stoji pretvarate u neko njihovu publiku. Nedavno sam dobio i- Koji je va{? novo dejstvo, u pokret, u gest, u bilo {ta mejl u kom mi javljaju da je nakon pred- Stalno sam rade}i otkrivao neke nove {to bi imalo tu neku novu, scensku sna- stave rasprodat tira` romana Na drini stvari u tom romanu. U ovom trenutku gu. U jednom trenutku sam pomislio ka - }uprija na nema~kom jeziku. To me je pada mi na pamet jedna uzbudljiva ma - ko je to kao gradnja mosta: prebaciti An- posebno uznemirilio. Eto {ta sve moè la pri~a, kojom sam nekako branio i svoj dr}ev roman u scensku formu i uop{te jedna predstava. Te{ko je re}i {ta su sve koncept malih pri~a koje se uvek nalaze razmi{lajti o svakoj njegovoj re~i i re~e - videli i razumeli iz Andri}evog dela. Ali, u pozadini velikih istorijskih doga|aja. nici. To je dugo trajalo, a onda je na scenu ono {to sam poku{ao u ta dva meseca To je pri~a o tom nesretnom austrijskom stao u nekom novom jeziku. Prvi strah je rada s njima jeste da ih uverim u to da ne vojniku Fedunu koji ~itavu zimu ~uva bio kako izbe}i ta op{ta mesta kada se treba da se bavimo njihovim pomodnim most. Andri} na po~etku pri~e o njemu kaè roman Na Drini }uprija. Imate ose}anjem {ta je Balkan. Tu tako|e ima kaè kako veliki doga|aji ne mogu bez mnogo stereotipa vezanih za to, o mostu stereotipa. îtava ta ispolitizovana pro- ne~ije nesre}e. Nesre}a tog vojnika je {to kao simbolu povezivanja, o tome kako jekcija Balkana i Evrope. Oni su u startu se zaljubi u tamo neku devojku i kad treba graditi mostove koji }e nas povezi- o~ekivali jednu takvu pri~u. To {ta bi oni postane jasno da je to sve neostvarivo, on vati... to su sve asocijacije iz srednje i nema~ka publika voleli da vide. Govorio se ubije. To je potresno i uzbudljivo, ta {kole. Te stereotipe smo odbacivali i tra- sam im da to nije u ovom delu najva`nije nesre}a koja stoji u pozadini velikih do- ìli ne{to drugo, s dubljim smislom iz tog i da to mene ne zanima i da bi bilo dobro ga|aja je velika i Na Drini }uprija u dizeldorfskom [au{pilhausu materijala. E, sad {ta je to drugo? Odlu- da im, upravo zato {to dolazim odavde, istinita. ISTINSKI BA[TINIK „MIHIZOVSKOG“ DUHA Jordan Cvetanovi} dobitnik Mihizove {tinikom ’mihizovskog’ duha“ – re~eno je u obrazloènju nagrade. nagrade Jordan Cvetanovi}, ro|en je 1982. godine u Nik{i}u. Diplomirao je drama- agrada za dramsko stvarala{tvo ili objavljenim komadima Jordan Cve - turgiju na Fakultetu dramskih umetnosti „Borislav Mihajlovi} Mihiz” za tanovi} pokazuje da je savremena srpska u Beogradu. Napisao je zbirku pri~a N2010. uru~ena je u nedelju, 17. drama bogatija za jo{ jedan autenti~an, Pri~e za te{ku no}, uspavanka za odrasle oktobra Jordanu Cvetanovi}u, dramskom moderan i umnogom pogledu beskompro- (Prosveta, 2003), koja je prevedena na autoru iz Beograda, za dosada{nji os tva - misan autorski glas. Osnovne Cveta no - slovena~ki jezik i objavljena 2007. ([kuc, reni opus, na sve~anosti koja je odràna vi}eve tematske preokupacije su krizni Ljubljana). U nik{i}kom Gradskom po- u Domu kulture, u Mihizovom rodnom mikrokosmos porodice, relacija izme|u zori{tu izveden je njegov komad Pretis lo - Irigu. Cvetanovi} je {esti dobitnik Mihi- ’normalnosti’ i drugosti (duhovne, emo- nac (komad za ponijeti) 2003. u reìji zove nagrade, koju dodeljuju Fond „Bo - tivne, pa i seksualne), kao i problem ne- Uru~enje Mihizove nagrade Jordanu Cvetanovi}u rislav Mihajlovi} Mihiz“ i Srpska ~itaon- podno{ljivosti patnje – bolje re}i, nepod- Dragana Marinkovi}a, a godinu dana ica u Irigu, pod pokroviteljstvom Vlade no{ljivosti slobode. kasnije isti komad je imao i premijeru na Markovi}a. Isti komad }e uskoro biti stove i kolumne u nekoliko ~asopisa u Vojvodine i Ministarstva kulture. Drame Jordana Cvetanovi}a ubedlji- italijanskom jeziku na festivalu „Glumci premijerno izveden u teatru „Rugatino“ Srbiji, Sloveniji i Crnoj Gori. U ~ast laureata, Narodno pozori{te vo obr}u u o~ima posmatra~a ustaljenu traè pisca“ u Rimu u pozori{tu „Ljuiri- u Zagrebu. Dodeli nagrade prisustvovali su „To{a Jovanovi}“ iz Zrenjanina izvelo je vrednosnu hijerarhiju izme|u strategije i no“. Drama Dilovanje emocija (analni Njegov komad Simptomi (komedija o potpredsednik Vlade Vojvodine Du{an rodoslov) doìvela je javno ~itanje u Jakovljev, pokrajinski sekretar za rad, predstavu Gama kas, po tekstu Milene taktike. Naime, svojim prividno tak ti~ - bolesnom dru{tvu) osvojio je prvu na- Bogavac, koja je 2008. godine dobila po - kim, mikroskopski preciznim i slojevitim Reksu, 2006. u reìji Milana \ukanovi}a, zapo{ljavanje i ravnopravnost polova gradu u okviru konkursa „Novi dramski menutu nagradu. dramskim prosedeom, ovaj autor uspeva a iste godine je objavljena u ~asopisu Miroslav Vasin, Mihizova }erka Mila Po oceni ìrija, u ~ijem sastavu su ne samo da ra{~isti magle Velikih Laì, „Scena” (br. 2, april–jun 2006). U martu tekst“ Narodnog pozori{ta u Subotici gde Jankovi}, knjèvnici Dobrica ]osi}, Sve - bili Svetislav Jovanov, Kokan Maldenovi} ve} i da demistifikuje ~esto pogubni sjaj 2009. u Ateljeu 212 uspe{no je postavljen }e premijerno biti izveden u ovoj pozo - tislav Basara i brojni drugi gosti. i Ferenc Deak, „svojim do sada izvedenim Velikih Istina – a to ga ~ini istinskim ba- njegov komad Terapija u reìji Gorana ri{noj sezoni. Cvetanovi} objavljuje tek- G. Nonin

LUDUS 166–167Lu 4 Intervju: Toma` Pandur BLANKA PORTILJO JE GLUMA^KI MONSTRUM „Raditi Hamleta sa ènom u naslovnoj ulozi je odluka koja potpuno druga~ije odre|uje koncept predstave. Razmi{ljanje o Hamletu koga tuma~i èna otvorilo nam je nove poglede na taj [ekspirov komad“, kaè Toma` Pandur, reditelj koji je ulogu Hamleta poverio proslavljenoj Almodovarovoj glumi- ci Blanki Portiljo ro{le su godine od kako je kao stu - predstava je vrlo promenila moj odnos dent reìje postavio predstavu prema svetu i pozori{tu. Nakon nje vrata P[eherezada i zatalasao oko{talo su mi otvorila sva pozori{ta u [paniji, pozori{te eks-Yu prostora. Bila je to lekci- tako da deo svog ìvota sada provodim u ja iz kreativnosti, ume}a i ma{te. Od tada Madridu, stvaraju}i jedan kontinuitet Toma` Pandur vredno stvara svoje pozo- koji mi je postao vaàn. Nisam vi{e putu- ri{te u koje dovodi umetnike iz celog ju}i reditelj, stalno s koferom u ruci, koji sveta i predstave u kojima se niù velika- uvek po~inje iz po~etka. Sada imam ma - ni istorije, drame i knjièvnosti: Faust, nje-vi{e stalnu ekipu saradnika, stvore- Hamlet, Boànstvena komedija, Ruska no je i stalno gluma~ko jezgro budu}eg misija, Hazarski re~nik, Kaligula, Te - pozori{ta. Posle Baroka radio sam pred- Toma` Pandur sla... Toma` ve} ima veliku i zanimljivu stavu Alas, sa slavnim koreografom karijeru. Na Bitefu je u~estvovao tri puta, Na~om Duatom, zatim [ekspirovog a dva puta je odneo nagrade. Njegovo Hamleta s Blankom Portiljo u naslovnoj Medeja koju ste radili u [paniji i sa se vra}amo u Zagreb i Sloveniju. na{li smo ne samo zajedni~ki jezik, nego pozori{te povezuje razli~ite umetnosti u ulozi, pa s njom i Medeju. Stalno sam {panskim glumcima ti~e se jako prostora Radi}emo predstavu Rat i mir inspirisa- smo jedno od drugog prihvatali jezike jednu multikulturalnu i vi{ejezi~nu labo- tamo u novim projektima i [panija neka- Balkana. Kako i za{to ste tako tuma~ili nu romanom Lava Nikolajevi~a Tolstoja. stvarala{tva i stvorili neki tre}i. Angeli- ratoriju. Radi tamo gde ima istomi{ljeni- ko postaje zemlja u kojoj ostvarujem ovu gr~ku tragediju? Bi}e to, u stvari, dve vezane predstave. na je u poslednjih sedam godina sarad- ke u profesiji, mogu}nost za ostvarenje svoje pozo ri{te. U pravu ste, Medeja ra|ena u [paniji Jedne ve~eri }e se igrati Rat, druge Mir, nik na svim mojim projektima u svetu i svojih ideja i uslove za specifi~an rad. Da li je [panija jo{ uvek tako otvore- je s Balkana. Kao pri~a o izbeglicama. kao dva stanja duha i to je jedna od prvih zanimljivo je da se ne ponavljamo i da Ve} nekoliko godina je u Madridu njegov na za umetnost, s obzirom na godine Pri~a Medeje je za mene pri~a o egzodusu predstava koju radimo u koprodukciji sa smo jo{ u stanju da se me|usobno izne- dom. Glumica Blanka Portiljo s kojom je ekonomske krize? koji je sve nas sa prostora nekada{nje evropskom prestonicom kulture gradom nadimo, da jedan drugog inspiri{emo. Pedro Almodovar snimio svoja dva posle- U Madridu su u poslednjih godinu zajedni~ke domovine ozna~io i ozna~ava, Maribor u 2012. godini. Pri tome je Angelina trenutno jedini dnja filma je i njegova. S Blankom u gla - dana nastali veliki rezovi. Kriza je svu- jo{ uvek. Mi svi koji smo izgubili domovi- To je jo{ jedan veliki posao koji vas kostimograf na svetu koji svoje glumce vnim ulogama realizovao je Lakloove da, ali oni nekako nastoje da obezbede ne, koji smo izgubili gradove, kojima su ~eka kao predsednika Saveta projekta svla~i. To je istovremeno duhovito i ve- Opasne veze u predstavi Baroko, Euripi- osnovni i kvalitetan pravac umetnosti. promenili putne isprave i tako dalje... ali i Maribor – evropska prestonica kulture oma mudro, radi se o ogoljavanju, ne o dovu Medeju i [ekspirovog Hamleta. To Radim trenutno u Teatru Espanjol, jed - to samovoljno izbegli{tvo od svega toga 2012. [ta ste sve osmislili za taj do ga - optere}ivanju glumca kostimom, na naj- je u ovom trenutku jedini ènski Hamlet nom od vode}ih pozori{ta u ovom gradu, veoma odre|uje ~oveka, barem mene je |aj? bolji mogu}i na~in. u Evropi. i unutar repertoarske politike odlu~ili su odredilo. I Medeja je egzemplar varvarke, Mnogo toga. Radi se o veoma slo- Kakav je va{ odnos prema Bitef Medeju, inspirisanu balkanskom se da rade manje premijera, ali da odrè kako smo je zvali dok smo radili predsta- ènom projektu i to je ìvotni izazov koji festivalu? pri~om, reìrao je za letnji festival u ma- visok kvalitet. Rezovi u budètima pozo- vu, koja se sukobljava sa svojim naj bli - se ne moè odbiti, jer de{ava se zaista Bitef je bio presudan u mojoj pozo- lom {panskom mestu Merida. U anti~ - ri{ta su veliki, ali oni svoje programske ìma i s dràvom zarad pravde. Za mene jednom u ìvotu da grad u kom si ro|en ri{noj karijeri. Bez Bitefa ne bih bio to {to kom teatru, gde staje 3.000 ljudi, ispunje- vizije uspevaju da ostvare. Predstavama je ta predstava bila jedna od mojih najin- bude u centru evropske kulture. Do tada jesam i zato imam veoma emotivan od - nom do poslednjeg mesta u svih deset koje imaju veliki odjek kod publike. Na{ timnijih pri~a u kojoj su prisuntni razli~iti Maribor gotovo da nije postojao na kul - nos prema tom festivalu i autorima nje - ve~eri izvo|enja. Hamlet je izvo|en 54 puta uzastopno, motivi s Balkana, od starih srpskih ven - turnoj mapi sveta. Moj cilj je da od Mari- gove izvorne ideje. @ao mi je {to sve te Za sada poslednje svoje delo uradio je svake ve~eri pred punom salom i investi- ~anica, makedonske muzike, slovena~kih bora napravimo novu kulturnu destina- godine dolazim na Bitef samo da otvaram u Berlinu, predstavu Simfonija tu`nih cija se posle tridesetog izvo|enja isplati- paganskih maski u kojima se na kraju ciju i da taj grad upi{emo na tu mapu izlo`be, jer moje predstave ìve svuda po pesama u kojoj igra ovovremeni Nurejev, la, ostalo je bila zarada. pojavljuju Argonauti koji su plovili po sveta. To je za taj grad, nakon èleznice i Evropi i ~ini mi se da je vreme da se Be - baletski igra~ Vladimir Malakov i glumi- Blanka Portiljo, glumica u filmovi- Dunavu, Savi i Jadranskom moru... Pri~a generala Majstera koji je oslobodio taj ograd ponovo sretne s mojim pozo ri{tem. ca Hana [igula. ma Pedra Almodovara, govori da je To - je nekakav kompendijum onoga {to ja deo Slovenije od Austrijanaca, tre}a isto- Multikulturalnost je bio va{ pojam jesam ili kako se u ovom trenutku ose - U Beogradu je bio nakratko, na poma` Pandur drugi reditelj koji je obe - rijska prilika. Veliki izazov koji je mnogo pre nego {to je postao zna~ajan u Evropi. }am. Medeja je moj svet, taj put Argonau- ~etku Bitefa, da na Kalemegdanu otvori leìo njenu karijeru. Kako izgleda sara- vi{e od reìranja jedne predstave. Radi se [ta na toj va{oj mapi zna~i Beograd? ta je jedno od najlep{ih putovanja u istori- izlo`bu fotografija velikog formata, auto- dnja s njom, kakva je bila kao Hamlet, a o reìji arhitekture duha. Verujem da se Beograd u tom multikulturnom smi - ra Aljo{e Rebolja na kojima su prizori iz kakva je Medeja? ji. Nakon Medeje reìrali ste u Berlinu na taj na~in moè preporoditi i grad i slu smatram centrom Evrope. To je jedan Pandurovih predstava koje je u posle- Blanka je ~udesna glumica, glu ma~ - ljudi, i da nakon toga Maribor vi{e nika- od retkih gradova s dve reke. I geograf- dnjih nekoliko godina radio u evropskim ki monstrum kako ja u {ali govorim. Od predstavu Simfonija tu`nih pesama? Predstava je ra|ena uz muziku iz ~u - da ne}e biti grad bez budu}nosti. ska datost govori o karakteru tog grada. pozori{tima. Ovaj intervju radili smo na prvog susreta smo znali da smo ista pro - U Beogradu ste i zahvaljuju}i Ange- Bez obzira na evropske planove za 2020. fesionalna krvna grupa. Ona je ve} vene Tre}e simfonije Henrika Goreckog, a tom mestu s najlep{im pogledom na zala- lini Atlagi}, koja je va{ stalni saradnik i godinu kada se ovaj grad kandiduje za imala svoju slavu i profesionalno ostva- njena reìja bila je veliki izazov. Radi se o zak sunca i na u{}e Save u Dunav. na projektima koje ste pomenuli. Kako evropsku prestonicu kulture, mislim da Poslednji put smo se s vama u Beo- renje na filmu, posebno kod Almodovara, najpresti`nijoj operskoj ku}i u Berlinu, s trenutno najve}im baletskim igra~em na izgleda ta saradnja? Beograd to ve} jeste. Tu je osnovan Bitef, gradu sreli pre nekoliko godina, na otva- u dva filma – Volver i Slomljeni zagrljaj. Fest i druge manifestacije koje su starije svetu, Vladimirom Malakovom i s jednom Poznato je da sam zaljubljen u An- ranju izlo`be kostimografa Angeline U pozori{tu, me|utim nije bilo tako. Mi od mnogih sli~nih velikom glumicom, Hanom [igulom. Si- gelinu i u njen rad. Ona je od onih stva- Atlagi}, tada je va{a karijera u [paniji smo rade}i tri predstave, posebno Hamle- u Evropi. tuacija u kojoj se na{la ~itava ekipa bila je ralaca u mom opusu bez koje jednosta- bila u usponu. [ta se u me|uvremenu ta, ostvarili izazove najvi{eg ranga. vno ne ide. Tokom godina divne saradnje Olivera Milo{evi} de{avalo s vama i va{im pozori{tem? Raditi Hamleta sa ènom u naslovnoj nova za sve. Traìli smo potpuno novi kod Radio sam u Madridu predstavu Ba- ulozi je odluka koja potpuno druga~uje u izrazu. U{li smo u operu 19. veka, u ga- roko, po Lakloovim Opasnim vezama. Ta odre|uje koncept predstave. Razmi {lja - barite njihovog na~ina razmi{ljanja. Ideja nje o Ha mletu koga tuma~i èna otvorilo nije bila da im se dopadnemo, ve} da na- nam je nove poglede na taj [ekspirov pravimo radikalan rez i pokaèmo sami komad. Mislim da je u ovom trenutku sebi i publici da je budu}nost u sinergiji KULTURA OD NAS ona jedini ènski Hamlet koji i te kako svih pozori{nih elemenata. Da je potpuno PRAVI BOLJE LJUDE ima razlog svog takvog postojanja. Vidim pase u 21. veku govoriti o dramskom, to na gostovanjima svuda po svetu, ljudi operskom ili baletskom pozori{tu... Sve to Kako grade}i kulturni Mari- se polemi~no bave tom predstavom {to je smo pre{li u pro{lim vekovima. Vreme je bor razmi{ljate o tome koliko su veoma uzbudljivo. ~ak i za novu terminologiju. Od onih sam kultura i umetnost va`ni za jedno Koja je klju~na dilema ènskog Ha- koji veruju u mo} pozori{ta, ali u ono koje dru{tvo i jedan grad? mleta? se menja i raste s nama. Tako da mislim Mnogo su va`ni. Kutura i „To be or not to be“, jo{ uvek. Biti ili da je pozori{te dinami~an organizam koji umetnost predstavljaju otvorena ne biti. Ali ènski Hamlet ìvi druga~ije, se menja. Ono nas uvodi u neke svetove i vrata, provetravanje jednog ima druga~iju percepciju sveta, ima prostore za koje ina~e nemamo klju~. Po- dru{tva i njegovo oplemenjivanje. druge probleme, sa ènskim Hamletom zori{te je tu da otvori neke skrivene i nove Kultura tako od svih nas pravi se ru{e sve relacije unutar komada, sve prostore koje ina~e nosimo u sebi. bolje ljude. Ta mo} ne moè da se predrasude. Kakva je, recimo ljubavna Taj klju~ upotrebi}ete u novim pred- uporedi ni s jednom drugom silom veza sa Ofelijom, kakav je odnos s maj - stavama koje pripremate? kom, kakav sa ocem, u kakvoj je vezi na svetu. Ona je velika i kada smo Jedan klju~ ve} drìm u ruci, u Ma d - Ha mlet s Horacijom? Tu je ~itava plejada je svesni moèmo biti veoma ridu pripremam predstavu koja }e imati i senzualnih i seksualnih opasnih veza. premijeru u martu 2011. Radi je ista mo}ni. Kultura je osnova lepote Hamlet je na taj na~in dobio na odnosima ekipa. Angelina Atlagi} kostime, Sven koja je ovom svetu potrebna kao {to unutar komada. Blanka to igra savr{eno. Jonke scenografiju, Livia Pandur i ja mu je potrebna i promena sistema Ona to igra uz mnoge fizi~ke i emotivne dramatizaciju. Radimo po Viskontijevom vrednosti. transformacije, ima tu magi~nu sposob- filmu Sumrak bogova, i tako posle Medeje nost da te uvu~e u svoj svet. pratimo na{ neorealisti~an pristup. Zatim Hamlet (Foto: Aljo{a Rebolj)

5 LUDUS 166–167 Osvrt na glavni program 44. Bitefa SCENSKA TRAGANJA I DRUGE PRIÊ Uprkos raznim polemikama koje je izazvala, ka na tu predstavu, ali i na ovo novo novo vreme. Specifi~an proces pripreme sa- selekcija 44. Bitefa prikazala je publici stojao se iz nekoliko faza: Jovanovi} je u zanimljiva ostvarenja savremenog evrop- saradnji s glumcima Joìcom Avbelj i skog pozori{ta ~iji se zna~aj u {irem kontek- Matjaòm Jarcom, koji su u~estvovali i u staroj predstavi, poku{ao da rekonstrui{e stu ne moè osporiti, ~ak i ako su neka od se}anja na nju, Jan{a i glumci mla|e njih, mo`da, do nas stigla i s malim generacije Teja Reba i Bo{tjan Narat su zaka{njenjem im se kasnije pridruìli, a dokumentova- nu pomo} u rekonstrukciji pruìo im je jedan kratak video-snimak probe. Iako Vesna Radovanovi¯ ideja sama po sebi nije revolucionarna, krajnji rezultat zavre|uje pa`nju kako stavljen bez podnaslova kojim se istraùje temu monstruma kojima smo na nivou pozori{nog eksperimenta, tako i kao svojevrstan oma` nekada{njem po- naj~e{}e saèto objedinjuju domi- okruèni i onih koji se skrivaju u nama Bahantkinje (Foto: Sonja @ugi}) nantne teme predstava iz glavnog samima, kao i pitanja da li je krivica zori{nom vremenu: s dve generacije glu - O maca na sceni, novim izvo|enjem koje i programa, ovogodi{nji BITEF je spre~io dru{tva koje ih stvara ve}a od krivice podse}a na staro i namerno se razlikuje uobi~ajene polemike po pitanju toga da li njih samih, predstava je nudila daleko od njega, uz projektovane odlomke iz ta - i u kojoj meri se selekcija moè dovesti u vi{e od onoga {to je kao krajnji rezultat da {njih kritika i intervjua, predstava vezu s njim, ali je dovo|enje nekoliko prikazala. Prva polovina, koja prati prerasta u neku vrstu vremeplova, te }e predstava koje nisu nastale tokom pretho- kasting za film i u kojoj osim profesiona- pre svega ostati upam}ena od strane sta- dne ve} tokom neke od ranijih sezona, lnih glumaca u~estvuju i amateri, za - rije generacije koja je gledala obe pred- otvorilo prostor za nove diskusije me|u nimljiva je, brza, puna vrcavih dijaloga, stave i kojima se ona obra}a putem vi{e kojima je i pitanje da li bi se kriza, koja je i veoma jasna u prikazivanju monstru - kanala. poslednje dve godine dominirala i kao po - ma koje sre }emo u svakodnevnom ìvotu, Specifi~noj publici je namenjena i zori{na tema, zapravo, mogla smatrati a koje ~esto i ne prime}ujemo. U drugom predstava Dalije A}in Ko bi hteo mamu pravim podnaslovom i 44. beogradskog delu predstave, me|utim, tempo posusta- kao moju, zanimljivo zami{ljen audio- teatarskog festivala. je, a kraj se i{~ekuje sa ose}ajem monoto- vizuelni eksperiment koji je koreografki- Dve od tih, uslovno re~eno, starih nije i indiferentnosti prema doga|ajima nja izvela kroz razgovore sa }erkom, predstava, bila su i dva dela trilogije Sad na sceni. Takav pad kvaliteta mo`da se poku{av{i tim putem da se pozabavi pro- Face/Happy Face trupe Needcompany, moè objasniti time da je amater koji je blemima koji mu~e savremene roditelje: kojom se reditelj Jan Lauers po prvi put ina~e nosilac centralne uloge u drugom pitanja (ne)ispunjenih o~ekivanja, za me - predstavio beogradskoj publici i to ostva- delu predstave, zamenjen profesionalnim rki, prekora, malih èlja i velikih trenu- Franken{tajn (Foto: Sonja @ugi}) renjima razli~itog rediteljsko-dramatur - glumcem {to je u potpunosti promenilo taka bliskosti, u najintimnijem krugu. U {kog pristupa i veoma razli~ite energije. „odnos sna ga“ me|u izvo|a~ima i pore- èlji da sama sebi uskrati potpunu kon - Predstava Izabelina soba, kojom je festi- metilo koncept koji postoji u originalnoj trolu nad materijalom, s obzirom na to da val i otvoren, duboko je li~no suo~avanje postavi. Ipak, upravo ta „igra izme|u su odgovori koje devoj~ica daje rezultat reditelja s gubitkom oca, ali nam pred profesionalizma i amaterizma“, kako unapred pripremljenih pitanja, Dalija o~ima odmotava i istoriju XX veka, sa te - stoji u obrazloènju ìrija, donela je pred- A}in je osmislila plesni nastup kojim mama kolonijalizma, ratova, kulturnog stavi Specijalnu nagradu. prati odabrane odlomke iz snimljenih nasle|a i ostalih velikih tema koje su ga Jo{ jedna predstava koja donekle nije razgovora, a na izbor i redosled kojih ne obeleìle. S obzirom na to da je predstava uspela da ispuni o~ekivanja ve}eg dela moè da uti~e. Osim kao simpati~na igra nastala 2002. godine, mogla bi se posma- publike, bila je i T.E.O.R.E.M.A., polj- koja je umesto u ku}noj videoteci zavr - trati kao Luersov svojevrstan odgovor na skog reditelja Gègoà Jaìne. Pri~a o {ila na pozori{noj sceni, predstava Ko bi fin de siècle {to je, s dana{njeg aspekta, strancu koji se pojavljuje u ìvotima ni hteo mamu kao moju te{ko da moè biti ve} stvar pro{losti, ali ono {to traje jeste po ~emu posebne porodice i menja ih iz zanimljiva {irem pozori{nom auditoriju- neverovatna pozitivna energija kojom temelja, prikazana je stilizovanim scen- mu, ve} je zna~ajnija za samu autorku i predstava zra~i, izazivaju}i prevashodno skim sredstvima, gotovo koreografisanim ciljanu, roditeljsku publiku koja bi, pod - emotivnu reakciju kod publike. Razigra- neverbalnim izrazom uz tek nekoliko staknuta idejom, mogla poèleti da se po - nost i prividna lako}a kojom izvo|a~i li- izgovorenih re~enica, i veoma malo od- zabavi svojim odnosom sa sopstvenom nearnom naracijom prikazuju tok Izabe- stupa od istoimenog filma P. P. Pazolinija decom. line biografije i razvoj pro{loga veka, po kom je i ra|ena. Ono {to predstavu Drugi doma}i predstavnik na ovogo- ostvarena je koliko igrom toliko i zavod- razlikuje od filma ostavljaju}i je siro- di{njem festivalu bila je predstava Ba - Izabelina soba (Foto: Sonja @ugi}) ljivom muzikom (kompozitor Hans Peter ma{nijom za jedan nivo, jeste svo|enje hantkinje Narodnog pozori{ta iz Beogra- okruglom stolu mogli su da ~uju veoma Jirgena Go{a pred smrt, precizna je redi- Dal) koja doprinosi poeti~nosti predstave. teme oslobo|enja kao takvog na oslo- da, u reìji Stafana Valdemara Holma. zanimljivu diskusiju koja se razvila iz- teljsko-gluma~ka studija êhovljevih ju - S druge strane, Ku}a jelena, tre}i deo bo|enje tela, a potom i na sâmo seksual- [vedski reditelj ~ije je gostovanje u na - me|u koreografa Sijenija, antropologa naka. Promi{ljeno i pa`ljivo razra|eno do pomenute trilogije, potpuno je druga~ijeg no oslobo|enje koje, u kontekstu savre- cionalnom teatru deo saradnje te ku}e sa Aleksandra Bo{kovi}a, plesa~a Igora najsitnijih detalja, Go{evo ~itanje Ujka sentimenta. Uzimaju}i kao polazi{te pogi- mene „pornografizacije“ tela, deluje ana- Kraljevskim dramskim pozori{tem „Dra - Koruge i Sanje Krsmanovi}-Tasi}, plesa - Vanje ponire duboko u psihologiju likova, biju brata jedne od plesa~ica, koji je kao hrono. Scene susreta sluàvke sa stran- maten“ iz Stokholma ~iji je Holm doneda- izazivaju}i ose}aj tuge i sete svojstvenih vno bio umetni~ki direktor i upravnik, ~ice Dah teatra, uz moderaciju Minje ratni izve{ta~ stradao na Kosovu, Lauers cem i na~in na koji on na nju deluje – Bogavac, tokom koje su se u~esnici dota- êhovu. Sme{teni u zatvoren, klaustrofo- pri{ao je Euripidovoj drami vo|en idejom bi~an prostor, odli~ni glumci berlinskog istraùje pitanja pravde kao i li~ne i ko- tako|e osloba|aju}e, ali vi{e na jedan kli uticaja Levi-Strosovog dela i ritualnog da bi anti~ka tragedija trebalo da sadrì Doj~es teatra – me|u kojima se posebno lektivne krivice. Iako slikovno privla~na, metafori~ki na~in – odstupaju od tog pozori{ta ne samo na nastanak ove pred- dramatur{ki daleko razra|enija i kom - {ablona i izdvajaju se kao daleko naju - jasno prepoznatljive komi~ne elemente isti~u Ulrih Mates u ulozi Ujka Vanje i stave, ve} i savremenog plesnog teatra pleksnija, predstava je donekle herme- pe~atljivije u predstavi. Spor i monoton koji doprinose snazi tragike na kraju Jens Harcer kao doktor Astrov, koji su za uop{te, kao i da budu bliè upoznati sa ti~na i, za razliku od Izabeline sobe, osta - tempo, koji je kod ve}eg dela publike iza- komada. Taj pristup, kao i osavremenji- upravo ova dva gluma~ka ostvarenja vanje anti~ke drame koje je izvr{eno po- „deartikulacijom tela“ kao osnovnim vlja utisak tek nakon promi{ljenog sre - zvao neodobravanje, ima dramatur{ki progla{eni glumcima 2008. godine u Ne - vr{no, tek kroz kostime i muziku, rezul- principom rada trupe Vir|ilija Sijenija. |ivanja impresija. Za ove dve predstave zna~aj u prikazivanju u~malosti ìvota ma~koj od strane presti`nog pozori{nog tira predstavom koja je, u celini gledano Ovogodi{nji jubilej, 150 godina od Janu Lauersu je dodeljena „Politikina kojim ~lanovi porodice ìve. Daleko oz- ~asopisa „Teater hojte“ –najve}i su kvali- veoma zabavna, ali nakon {to se prvi ro|enja A. P. êhova, na Bitefu je dvojako nagrada“ za najbolje rediteljsko ostvare- biljniji problem je stilski neujedna~en tet predstave. Me|utim, iako najkomple- utisci slegnu, dolazi se do zaklju~ka da propra}en. Jednodnevna tribina pod na- ksnija i najslojevitija me|u ostvarenjima nje, a BITEF nam je njegovim dovo|e - gluma~ki izraz koji je u neverbalnim je, ~ak i me|u tim spolja{njim sredstvima zivom „êhov u XXI veku“, na kojoj su u glavnoj selekciji ovogodi{njeg Bitefa, o njem omogu}io uvid u delo jednog od po- sce nama izuzetno razra|en, usredsre- dosta onih koja su proizvoljna, nasumi~ - u~estvovali odabrani poznavaoci êhova, ~emu svedo~i ne samo gran pri festivala zori{nih stvaralaca koji, na vrlo specifi - |en, precizan i ~ist, dok one retke scene u na i ne ukazuju na neki jasan rediteljski bila je posve}ena poku{aju otkrivanja koji joj je dodeljen, ve} i nagrada publike, ~an na~in, estetikom koja je spoj pozo - kojima se govori ostavljaju utisak po - pristup koji bi stajao iza njih. razloga stalne privla~nosti njegovog dela, ostaje pitanje u kojoj se meri predstava ri{ta, performansa, muzi~ke i likovne vr{nosti, nedovr{enosti i gluma~kog „lu- Jo{ jedan rezultat me|unarodne sa- dok su svoje mesto u glavnom programu Jirgena Go{a moè smatrati novom pozo- umetnosti, uti~e na evropsku pozori{nu tanja“ u traganju za adekvatnim scen- radnje jeste i predstava Tu`ni tropi na- na{le dve postavke njegovih drama. Tri ri{nom tendencijom, odnosno da li je neka scenu ve} vi{e od dvadeset godina. skim jezikom. stala, u koreografiji Vir|ilija Sijenija pre - sestre Moskovskog teatra „OKOLO kraj vrsta povratka klasi~nijim ~itanjima, Franken{tajn-Projekat, ma|arskog Ne{to druga~iji oblik traganja za ma istoimenom klju~nom delu savreme- ku}e Stanislavskog“, u reìji Jurija Po- zapravo, izvesna vrsta novih trendova u reditelja Kornela Mundrucija koji je na{oj scenskim izrazom do{ao je iz Slovenije. ne antropologije Kloda Levi-Strosa, kao grebni~kova, ostavlja utisak da je u pita- pozori{tu. filmskoj publici poznat po jednoj od pri~a Predstava Spomenik G2, reditelja Janeza deo ENPARTS projekta u kom kao jedan nju work in progress, pogotovo ako se Sve u svemu, uprkos raznim polemi- u omnibusu Izgubljeno-na|eno, u kom je Jan{e, svojevrsna je rekonstrukcija, ta~- od koproducenata u~estvuje i Bitef. Osim ima na umu da je reditelju to ve} tre}i put kama koje je izazvala, selekcija 44. Bitefa u~estvovao i reditelj Stefan Arsenijevi}, nije „rememorizacija“, istoimene pred- prijatnog ugo|aja, vizuelne dopadljivosti u karijeri da postavlja isti komad. Te`nja prikazala je publici zanimljiva ostvarenja kao i po filmu Delta koji je na pro{logo- stave Du{ana Jovanovi}a, nastale 1972. bo ja i plesnih segmenata koji se, u seriji ka osavremenjivanju drame, iako vidlji- savremenog evropskog pozori{ta ~iji se di{njem Kanskom festivalu osvojio na - godine. Tada{nja predstava bila je odgo- scenskih prizora smenjuju pred o~ima va, sprovedena je nedosledno, ritam je zna~aj u {irem kontekstu ne moè sporiti, gradu kritike, izazvao je interesovanje ali vor na tada novo vreme preispitivanja publike tokom sat vremena, predstava te - neujedna~en, a predstava u celini mlaka ~ak i ako su neka od njih, mo`da, do nas je, u velikoj meri, izneverio o~ekivanja. partizanske pro{losti, dok Jan{ina obnov- {ko da je prose~nom gledaocu ponudila i nedovoljno zanimljiva. S druge strane, stigla i s malim Ra|ena kao filmsko-pozori{na pri~a koja ljena verzija zvu~i kao svojevrsna repli- ne{to vi{e. Me|utim, oni koji su ostali na Ujka Vanja, jedna od poslednjih reìja zaka{njenjem.

LUDUS 166–167Lu 6 Okrugli sto: „êhov na sceni u 21. veku” ÊHOV JE SPECIJALISTA ZA NEIZLEÎVE BOLESTI U okviru 44. Bitefa odràn je okrugli sto o protnosti. Posebno je upe~atljiv spoj em- Erik Lakaskad: Ve} petnaest godina Nikita Milivojevi}: [ta bi êhov patije i distance u odnosu na likove u nje - radim na êhovu, a imam vrlo malo in - trebalo da bude u 21. veku? Kao reditelj, êhovu na kome su o delu ruskog klasika i govim dramama. Njegovi likovi nemaju formacija o njegovom ìvotu i radu jer mi nakon ovog razgovora, ne bih znao {ta njegovim scenskim postavkama govorili nameru da budu sme{ni, ve} èle da po- je uvek va`no da zadrìm li~ni stav, bih sutra iskoristio za prvu probu, a mo- stignu neku veli~inu. On im ne zamera, ostanem nezavistan kada delo postavl- gao bih dosta toga upotrebiti i to opet ne Jovan ]irilov, Dejan Mija~, @or` Bani, Tomi ne kritikuje ih i ne osu|uje, ve} u tome jam na scenu. Sigurno je da je êhov bobi zna~ilo da bih glumca pomerio ni za Janeì~, Elena Kovalskaja, Jurij Po greb - pronalazi neku lepotu i ume da se sme - lji za male prostore, a kada je u pitanju milimetar. Najta~niji put, ono {to mene ni~ko, Ivana Vuji}, Nikita Milivojevi} i drugi {ka. Za razliku od Dostojevskog kod koga veliki prostor mislim da je glumac taj ko - pokrene kod êhova, uvek je bilo nekoli - su svi likovi on sam, êhov kao da sve ji nosi scenu. Sve je u snazi glumca da ko slika za koje se uhvatim ne shvataju}i vreme gleda {ta ljudi rade i da u tom iznese scenu i uspostavi odnos s pu bli - za{to je to tako. Nakon nekoliko reìja promatranju uìva i da voli tu razno- kom. Rad na êhovljevim delima, pre êhovljevih dela, imam utisak da se kre - likost. Za postavljanje êhovljeve drame svega, neverovatno je iskustvo za glum- }em me|u likovima koji se pla{e da im se Sonja Šulovi¯ na scenu va`na je jo{ jedna opozicija ili ca. Njegova dela su proèta ljudskim i ìvot nije desio. Mislim da je najva`nije tenzija – odnos izme|u situacija, dakle egzistencijalnim pitanjima koja su van- gde se govori pri~a i kome, ali s druge arafraziraju}i Getea, umetni~ka izvode iz êhovljevog dela. U drugoj po- doga|aj sam. Sve ~injenice, radnje, re - vremenska, a ispod privida jednostav- strane kada se prona|e supstanca u koju vrednost nekog dela moè se meri- lovini 20. veka stvara se metatekst zna- ~enice imaju sna`nu kontekstualizaciju. nosti nalaze se duboka i su{tinska pita- verujete onda je svejedno da li je êhov Ako se menjaju date okolnosti, situacija nja i stoga mislim da nema potrebe insi- 19, 20. ili 21. veka. Pti stepenom njegove nedoku~ivosti, ~ajnih reìja koji bitno menja na{u re- ili kontekst u kom se ne{to odre|eno de- stirati na modernosti po svaku cenu. Utisak koji se sti~e nakon svih izla- a jedno delo aktuelno je sve dok se ne cepciju êhova i koji obavezuje kasnije {ava ili neko ne{to govori ili ~ini, stvar Ivana Vuji}: Projekat Tri sestre je ganja mo`da i najbolje oslikava ono {to je moè do kraja pro~itati. Kako se dela reditelje. Danas dolazimo u fazu gde re- dobija potpuno drugi, a kod êhova mo - moj prvi êhov. Nisam mogla da radim naveo umetni~ki direktor i selektor Bite- Antona Pavlovi~a êhova igraju i danas ditelji izbegavaju bilo kakve spolja{nje, `da bi bilo ta~nije re}i da gubi bilo kakav êhova jer sam smatrala da nisam do- fa Jovan ]irilov – „êhov me|u klasici- {irom sveta, êhov kao da je pravi pri- ideolo{ke, filozofske i estetske pozicije u ili bar specifi~an smisao. Ali, êhov voljno slobodna, slobodna od same sebe u ma dramske knjièvnosti ve}a je enigma mer „jo{ nedoku~ivog“. Koja su isku {e - pristupu êhovu. kontekst ne opisuje re~ima, on ostavlja pozori{tu i ìvotu, a i me|u glumcima nego [ekspir i Molijer. Sva trojica ne nja ~itanja i postavljanja njegovih dela @or` Bani: êhovljev teatar je vrlo ~itaocu da ga zamisli i sam prona|e, a sam sumnjala da li }u na}i dovoljno do- silaze sa svetskih pozornica i na svu na scenu danas? Da li je êhov realista originalan jer se nalazi na me|i izme|u pozori{nom stvaraocu da ga na sceni bre partnere. Ovaj êhov do{ao je u mo - trojicu moè da se primeni formula Jana ili simbolista, da li su njegovi komadi nekoliko opre~nih elemenata. Pod njego - kreira. To je po meni ~ar êhova i izazov mentu mog iskrenog nesnalaènja. Uz Kota da su oni na{i savremenici, ali kao komedije ili drame, da li je dekonstrukci- ja i osavremenjivanje pravi i jedini put za inscenaciju êhova u veku ubrzanja koji nema sluha za „obi~ne ili banalne“ teme kao {to su pitanja o smislu i besmis- lu ìvota, prolaznosti, neostvarenosti, usamljenosti, ljubavi, apatiji...? Ovo je deo tema me|unarodne konferencije „ê - hov na sceni u 21. veku“ organizovane u okviru 44. Bitefa. Jubilej 150 godina od ro|enja ruskog klasika kao povod za razgovor (odràn 23. septembra u Sava centru) povezan je i sa mini-celinom prikazanom na ovogodi{njem Bitefu – dve predstave ra|ene po êhovljevim delima. Doj~es teatar iz Ber- lina izveo je Ujka Vanju u reìji premi - nulog reditelja Jirgena Go{a, i osvojio na - gradu stru~nog ìrija i nagradu publike. Doma}i i svetski poznavaoci êhova u~estvovali su na me|unarodnoj konferenciji „êhov na sceni u 21. veku”, organizovanoj u okviru 44. Bitefa (Foto: Sonja @ugi}) Na zavr{nici 44. Bitefa Moskovski teatar vim uticajem zavr{ava se 19. i po~inje i za reditelje i za glumce i za gledaoce. pomo} dramaturga Slavenke Milova- da je najmanje jasno za{to je me|u „OKOLO kraj ku}e Stanislavskog“ odi - 20. vek, a kako nije isklju~ivo ruski pisac Stvaranje ìvotnosti mo`da je najve}i novi} po~ela sam da radim. Kada smo dramskim piscima na razme|i 19. i 20. grao je Tri sestre reditelja Jurija Pogreb- nalazi se negde izme|u istoka i zapada. izazov u postavljanju êhova na scenu pro~itali sve pripovetke i drame najvi{e veka upravo êhov najprivla~niji za ni~ka. êhov je na raskr{}u istorije i velikog is- koji postaje sve aktuelniji u vremenu mi se dopala pripovetka Dosadna pri~a savremene reditelje i publiku.“ torijskog diskursa i onog intimnog i pri- kada je sve podlo`no diskusiji. Neki re- Na skupu, ~iji je moderator bio kri - koju je voleo Tomas Man. Pisma êhova êhov nije autor krajnosti. Kao pisac vatnog ìvota, on je unutar samog koma- ditelji su na svoj na~in shvatali ~injenicu ti~ar i teatrolog Ivan Medenica, u~e stvo - bila su mo`da i uzbudljivija od drama. koji pi{e o zaustavljanju vremena, o iz- da i nestaje u njegovom svetu, ali opet da je autor svoje drame opisao kao Na pitanje ko moè da glumi, odgovor je gubljenim ìvotima u jednom vremen- vali su doma}i i svetski poznavaoci ê - pruà i svoje vi|enje sveta. Postavlja su - komedije i shvatali da ih tako treba i hova – teatrolozi, pozori{ni reditelji i bio samo oni koji su potpuno oslobo|eni, skom }orsokaku, moè biti alternativa ili {tinska pitanja poput onog {ta je to u igrati. êhov nigde to nije rekao, ve} je oni koji su mnogo doìveli i preìveli. du{evni spas za vek u kome vladaju istori~ari knjièvnosti. O svojim li~nim ìvotu svrsishodno, a {ta izli{no, njegovi rekao da se igraju jednostavno. Uzeli smo materijal iz pisama i u celini nepozori{ni mediji, vreme u kome se scenskim iskustvima sa postavkama likovi ili dela mogu biti i komi~ni i dra- Elena Kovalskaja: êsto me pitaju komad Tri sestre s glumicama koje su „bezglavo juri“. Mo`da se danas njegov êhovljevih drama, kao i teorijskim ana - mati~ni... On je izuzetno moderan autor, za{to se êhov u Rusiji igra u starinskim velike zvezde. êhova, koji kao lekar i pi- Vi{njik moè shvatiti kao metafora da se lizama njegovih dela govorili su: Jovan jedinstven u spajanju jedne i druge di - kostimima i enterijerima. Bilo je poku- menzije, negde na preseku realizma i {aja da se on aktualizuje tako {to }e se u sac u~estvuje i promatra komad u kome ìvi jedan izdvojeni ìvot beskorisne ]irilov, Dejan Mija~, @or` Bani, Tomi se ra|aju njegovi likovi me|u kojima je i lepote, onda kada se zahteva samo rad Janeì~, Elena Kovalskaja, Jurij Pogreb- simbolizma. njega ubaciti neka nova ~itanja u ogol- Dejan Mija~: Nikada nisam mogao, jenom prostoru, ali Rusima takav êhov njegova èna, igrao je Rade Markovi} koji donosi momentalni materijalni ni~ko, Ivana Vuji}, Nikita Milivojevi}, ~itaju}i i rade}i êhova, da prona|em deluje glupo i sme{no. Postavljanje sta - koji nas je napustio. Ali, mislim da je ovo dobitak. Pitanje je da li }e êhov „istr- An|elija Todorovi}, Predrag [trbac, Eni- bilo kakav odgovor, ve} samo da do|em rinskog, kostimiranog êhova spektakl je na~in da stvorimo ìvot – da ne pokvari- peti“ radikalnije intervencije reditelja, sa Uspenski, Nalatalija Vagapova i Dmi- do odre|enih pitanja. êhov se na po - koji ne ljuti ni publiku ni kriti~are. Kada mo êhova, a da mu pri|emo na pravi ali je izvesno da vek êhovljeve dra- trij Trubo~kin. ~etku i predstavljao kao „doktor koga su bi Vi{njik koji simbolizuje ono izgubljeno pozori{ni na~in. Rad je naporan, ali maturgije tek dolazi i da }e ostati „glav- Ivan Medenica: Po~eo bih kratkim, napustili pacijenti”. êhov ima potrebu premestili u sada{nje vreme to bi u Rusi- iskren i samo tako se êhov moè raditi na hrana modernog uvodnim pregledom glavnih ta~aka i da pre dijagnoze napravi anamnezu u ji zna~ilo da àlimo za biv{im Sovjetskim – iskreno, pa makar se i poginulo. pozori{ta“. momenata u reìranju êhova u prethod- smislu „to dolazi od toga“. On izvodi Savezom. U êhovljevim pozori{nim ko- nom veku. Jedna od glavnih dilema i svoje ljude i stavlja ih u trenutak kada madima nalazim mno{tvo pripovedaka i izazova danas je pitanje nesporazuma moraju da ispovede svoje bolesno stanje, sigurna sam da vek njegove dra ma - Ludus citat izme|u êhova i Stanislavskog – Da li je da kaù {ta ih ti{ti, a on je depresivni turgije tek sledi. Olga Spiridonovi} êhov bio zadovoljan onim {to je i kako je lekar koji kruì oko postelje pacijenta i Jurij Pogrebni~ko: Za razliku od postavljao Stanislavski? Ovo pitanje sve nekako sa strane posmatra. êhov dogmatski shva}enog sistema Sta nislav - O GLUMI, PRIVATNOSTI, USAMLJENOSTI postalo je aktuelno u zapadnoj Evropi i vidi stvar kao specijalista za neizle~ive skog, êhov se do publike „prenosi“ pre- Rusiji nakon Drugog svetskog rata kada bolesti koji otprilike kaè: „Nau~ite da ko glumaca. Bez obzira na ono {to re - Ima va{ih kolega koji kategori~ki tvrde da mogu povu}i strogu granicu smo se upoznali sa êhovljevom kore- ìvite s tom ~injenicom“. êhov, lekar i ditelj unapred pripremi, ostaje jedino ono izme|u onoga {to je pozori{te i onoga {to je ìvot. spondencijom i njegovim pismima u koji- umetnik, ostavlja ~oveka na ~istini, sa - do ~ega dolazi kroz raspravu sa ~lanovi- I ja to mogu. Istog trenutka kad zavr{im svoju predstavu i zatvorim vrata ma se otkrivaju ~uveni nesporazumi po mog sa sobom da re{ava svoj problem. ma ansambla. Ispostavilo se da se ovog pozori{ta, ja nastavljam da ìvim svojim najnormalnijim ìvotom. Moji Doìvljavam ga kao pisca apsurda, a jo{ puta mnogo {to{ta promenilo, a ovo je pitanju ànra. U zapadnoj Evropi ê - prijatelji, moje ljubavi, recimo, doìveli su uàsne {okove zato {to sam ja u u mladosti sam ga doìveo i kao prvog tre}a verzija Tri sestre koju postavljam. svom li~nom ìvotu bila do te mere na zemlji, obi~na, jednostavna... Pa izludeli hova otkrivaju u Francuskoj ruski emi - ruskog pisca bez Boga. Ono {to predstave Ne zato {to su glumice novi nara{taj, ve} granti izme|u dva svetska rata i upravo bismo da glumimo i u privatnom ìvotu. Ja to i ne umem... Znate kad sam êhova treba da izazovu jesu ona pitanja zbog toga {to drugi ljudi igraju iste uloge. poslednjih godina najtu`nija i najnesre}nija... Dosta sam pri~ala ljudima o tada kre}e tendencija, nasuprot real- koja deca postavljaju, koja su logi~na, a Kako êhovljev junak sve vreme poku- isti~ko-naturalisti~kom pristupu, insisti- samo}i. Na samo}u se ~ovek navikne. Ja se jedino trudim da u toj samo}i ne na koja ne moète da date precizan {ava da se samospozna, tako i glumac, postanem osobenjak. ôvek koji ìvi sam postane vremenom osobenjak. Grozno ranja na onome {to je simboli~no u ê - odgovor. grade}i lik koji tuma~i, treba da spozna hovljevim reìjama. Znamo da nakon je biti osobenjak... Tomi Janeì~: Te{ko je biti pametan s svoje ja. I to je ono {to me zanima kod (Iz knjige „Glumci govore 2” Feliksa Pa{i}a, izdava~: „Prometej” i „Sterijino Drugog svetskog rata po~inje pristup u êhovom. Veli~ina njegove umetnosti êhova, to traènje i ostvarenje. Kad to pozorje”) kome reditelji insistiraju na globalnim manifestuje se u njegovoj specifi~noj ce- glumcima po|e za rukom ne znate koga metaforama i sinteti~kim temama koje se lovitosti koja ima veze sa spajanjem su- ste zapravo zavoleli njih ili njihov lik.

7 LUDUS 166–167 Prate}i programi Bitefa – tribina „No Logo”

je dolazak dobrog dela umetnika koji Mustafi} je istakao da selekciju MESSA u~estvuju na Bitefu potrebno bukirati dve karakteri{e to {to ona predstavlja i infor- FESTIVAL SA ILI BEZ SLOGANA godine ranije i za to platiti ogroman no- maciju i edukaciju, traì suo~avanje s vac dosta govori o odnosu trì{ta i aktu - razli~itim scenskim estetikama. U tom înjenica da ove godine Bitef nije imao dencija“ jeste jedna istorijska kategorija, elne umetni~ke produkcije. Tako|e, u smislu, on smatra da je uloga festivala da jer program Bitefa, danas, u najve}oj tome je sadràn i odgovor na pitanje da li ostavi dovoljno refleksije na nacionalnu slogan je i refleksija potrebe za pokreta - meri, zna~i predstavljanje najzna~ajnijih je Bitef mejnstrim festival. Danas se sve, produkciju, {to njima, naàlost, ne polazi njem javne diskusije o programu tog pre- mejnstrim teatarskih umetnika (mejn- naravno, komercijalizovalo, sve je posta- za rukom. Branislava An|elkovi}, iz lo roba, pa i umetnost. Ideja „No logo” je sti`nog festivala, njegovim redefinisanjem, strim u smislu vrhunskih umetni~kih pozicije direktora Muzeja savremene dela). Ipak, u kontekstu ove teme, treba onda oblik pobune protiv komercijal- umetnosti i umetni~kog direktora i selek- te autorefleksivnosti, ispitivanjem odnosa praviti bitnu razliku izme|u globalnog i izacije i merkantilizacije svega, pobuna tora 50. Oktobarskog salona, govorila je o prema sopstvenoj tradiciji i istoriji lokalnog. Ono {to su osamdesete i deve- protiv loga, brenda, marketinga. Ipak, to transformacijama Oktobarskog salona, desete donele u globalnom (Zapadnom) je neka vrsta virtualne pobune, jer ideja kao na{eg najzna~ajnijeg doga|aja na svetu ne moè se primeniti na Srbiju „Ne logo” zapravo postaje „Logo”. Poku- polju likovnih umetnosti. On je 2003. i Ana Tasi¯ kojoj su devedesete dovele izolaciju i san- {aj negacije brenda postaje brend, ne - 2004. postao me|unarodni i tada se pro- kcije. Imaju}i to u vidu, kao i stanje tea - gacija marketinga postaje marketing. To menio odnos prema njemu, od tada je, iz je ironija i paradoks na{eg vremena, iro- tarske produkcije u Srbiji, Bitef, u odre- godine u godinu rastao, da bi 2009. to ve} nija trì{ta, pokazatelj sloènosti i kon- Bitef teatru je, tokom Bitefa, odr - olo{ki kontekst se bitno promenio od |enom smislu i dalje jeste festival novih bila megaizlo`ba u duhu velikih mani- vremena osnivanja festivala. U poslednje tradikcija na{eg vremena. I bunt se da- àna tribina „No logo” bazi~no pozori{nih tendencija – u na{em/lo kal - festacija i bijenala. Miki Radonji} je, iz- usmerena na problem savremenih vreme su u stru~noj javnosti (od strane nom kontekstu. Na ovom mestu se, dakle, nas komodifikuje, postaje roba. U me|u ostalog, rekao da je Pozorje, tokom festivalskih politika. Polazi{te tribine je ~asopisa „Teatron“ i Muzeja pozori{ne defini{e va`no pitanje i polje za diskusiju *** devedesetih godina, poku{avalo da se bila ~injenica da ove godine, posle duè umetnosti Srbije) pokrenute diskusije o – pozicioniranje Bitefa – njegovo mesto, Na tribini „No logo” u~estvovali su godina, Bitef nije imao slogan, podnaslov, neophodnosti za izmenom programske zna~aj i funkcija u Srbiji, kao i njegovo predstavnici nekoliko festivala – Anja prilagodi jednom novom kontekstu, vre - ili temu, odnosno da je program koncipi- odrednice Bitefa, kao festivala „novih mesto i zna~aj u svetu. To je zna~ajno jer Su{a i Jovan ]iriliv (BITEF), Dino Mu - menu i prostoru, te je do{lo do redefini - ran pod odrednicom „No logo”. Takav pozori{nih tendencija”. Ovaj formalan je Bitef deo svetske ali i na{e tradicije, pri stafi} (MESS), Miroslav – Miki Radonji} sanja njegovog programa s ciljem da se izbor selektora Anje Su{e i Jovana ]irilo- zahtev je mapirao nekoliko zna~ajnih pi- ~emu je dru{tveni i umetni~ki kontekst u (Sterijino pozorje), Andra{ Urban (Desi- vidi gde se nalazi doma}a pozori{na pro- va dosta je provokativan i ima vi{e zna- tanja – {ta zna~i pojam novog u umetno- svetu i Srbiji prili~no razli~it i zato je to re), Branislava An|elkovi} (Oktobarski dukcija u odnosu na inostranu, a ne da bi ~enja, to jest pokre}e razmi{ljanja u vi{e sti danas, da li je on relevantan ili ana- pitanje toliko sloèno. salon), kao i Ivan Medenica, predstavnik se napravio novi Bitef u Novom Sadu. pravaca. S jedne strane, to je reakcija na hron, zatim pitanje odnosa izme|u istra- „No Logo”, naravno, referira i na kriti~ara/teoreti~ara. Razgovor je bio Andra{ Urban je rekao da }e festival situaciju koju smo imali u medijima u ìva~kog i mejnstrim teatra, kao i pitanje uticajnu studiju kanadske autorke i veoma zanimljiv i koristan, ~uli smo ra- „Desire“ u Subotici ove godine biti odràn proteklih nekoliko godina, a to je da su se koje proizlazi iz na{eg vremena – odnos aktivistkinje Naomi Klajn, objavljenu pre zli~ita iskustva, svi u~esnici su dali svoja drugi put, pa nije bilo prilike da se oni, u velikom broju slu~ajeva, u evalu- izme|u trì{ta i teatarske (festivalske) deset godina – antiglobalisti~ku studiju, vi|enja ovih zna~ajnih problema, ali, razmi{lja o njegovom repozicioniranju, aciji festivala bavili sasvim irelevantnim produkcije. Nije sporno da je koncept o{tru kritiku trì{ta, brendova, korpo- naàlost, razgovor je bio slabo pose}en. {to je slu~aj s velikim festivalima o koji- pitanjem – da li je program festivala „novih tendencija“, danas, posle postmo - racija, uticaja marketinga. U kontekstu Dino Mustafi} je govorio o tome da je ma je ovde re~. [to se ti~e kori{}enja loga „odgovorio na temu”, dok su su{tinski dernizma koji je institucionalizovao ek - festivala, razmatranja Naomi Klajn mo - MESS, koji ove godine slavi pedeset godi- i koncepcije programa tog festivala, Ur- va`nija pitanja ostala van fokusa. To je, lekticizam i ukinuo pojam novog u umet- gu se primeniti na problem komercijal- na, nakon raspada Jugoslavije i dolaska ban je rekao da oni koriste logo kao jednu o~igledno, bio rezultat ~injenice neraz u - nosti, u globalnom smislu, zaista postao izacije festivala, ili {ire, trì{nu eksploa - nove ekipe ljudi na festival, redefinisan i vrstu igre, a da ih manji budèt ogra- mevanja funkcije slogana, ~injenice da anahron. U tom globalnom smislu, od - taciju umetnosti. Danas je sve, naravno, da ve} trinaest godina postoji kao inter- ni~ava i onemogu}ava da dovedu on treba da bude samo fleksiblan, op{tiji rednica Bitefa kao festivala „novih ten- postalo roba, pa i umetnost. înjenica da nacionalni festival. Govore}i o programu, neka ve}a imena... tematski okvir. Slogani su, naravno, odli- ~na marketin{ka sredstva, pogodni za medijske eksploatacije, korisni u funkciji formiranja vesti, medijskih najava i pre - zentacija festivala. Iskustvo je pokazalo da su slogani ma~ s dve o{trice, jer koliko su korisni u medijskim prezentacijama doga|aja, toliko se i zloupotrebljavaju, ili pogre{no razumeju, postaju povod za nebitne diskusije. Dalje, ~injenica da ove godine nije bilo podnaslova je i refleksija potrebe za pokretanjem javne diskusije o programu Bitefa, njegovim redefinisanjem, te autorefleksivnosti, ispitivanjem odnosa prema sopstvenoj tradiciji i istoriji. To je, naravno, prirodna potreba, uzimaju}i u obzir da je re~ o velikom inter- nacionalnom festivalu koji je star 44 go - dine i koji je nastao u sasvim druga~ijem vremenu. Geopoliti~ki, dru{tveni, kultur- U~esnici tribine „No logo” odràne u okviru prate}eg programa 44. Bitefa (Foto: Sonja @ugi}) Makedonac Jane Spasi}, student Sloboda- osloniti na intuiciju, jer inspiracija pone- }e tekst reìrati. Na isti na~in izvla~e se i na Unkovskog, obreo se u Novom Sadu kad }uti“, otkriva Margareta. tri ekipe glumaca – A, B i C (oformi ih zahvaljuju}i beogradskoj saradnji s Ga- Dramsko takmi~enje startovalo je u prethodno dramaturg), a tako, iz {e{ira, [E[IR TAJNU ÛVA borom Pongom, jednim od glumaca No- Novosadskom pozori{tu pre deset godina. saznaje se i koja }e ekipa gde raditi, u vosadskog pozori{ta. Odu{evljen je doga - Sve po~inje 21. septembra ujutro kada kojoj sali, odnosno na kojoj sceni i kojim Odràno deseto dramsko tami~enje ma- |ajem koji nudi vanredan izazov za sva - dramaturg pozori{ta Kata \armati, na - }e se redom predstaviti publici. Izme|u |arskih vojvo|anskih pisaca u Novosad- kog ko je spreman da izazove, najpre se - kon listanja dnevnih novina, uvek je to svega toga do|e i koji sat sna ali zapravo, be a onda i druge: „Moto pokaì {ta skom pozori{tu/Ujvideki sinhaz „Ma|ar so”, ise~e desetak zanimljivih sve to – pisanje, reìranje i igranje – desi zna{, i to u kratkom roku, prilika je da se naslova koje stavi u {e{ir. Pisci potom iz se u realnih 24 sata. brzomisle}e preispitaju sve ve{tine i oso- {e{ira izvla~e naslove, dramaturg ih Va`no je jo{ napomenuti da su najbo- bine dramskog stvaraoca, bio on glumac, prethodno objedini jednim naslovom pod lji pisci sa ovog takmi~enja kasnije dobi- Sne¦ana Mileti¯ reditelj, pisac, ali i da se opipa puls i jali {ansu da njihov komad bude postav- razmi{ljanje same publike koja na taj kojim oni imaju zadatak da do kraja doga|aj dolazi ’na nevi|eno’. Tim pre je dana napi{u tekst. Na red dolaze reditelji ljen na scenu Novosadskog ajbolji pisac Desetog dramskog predstave, koje su izvedene pod zajed- ovo izazov za mladog ~oveka, ali mislim koji, opet iz {e{ira, izvla~e ime pisca ~iji pozori{ta. takmi~enja ma|arskih vojvo|an- ni~kim naslovom îzmoskida~i, odigrane da nije ni{ta manji izazov za nekog Nskih pisaca, odrànog u Novosad- su u nizu pred publikom. etabliranog ko nije navikao ovako da skom pozori{tu/Ujvideki sinhaz je \er| Iako uvek u znaku odli~nih glumaca radi i ko se mo`da uljuljkao u neke forme Serbhorvat, a najbolji reditelj Sorin Mili- – ovogodi{nje izdanje Dramskog takmi- i stereotipe.” Spasi} jo{ dodaje da mu se taru! Najbolji glavni glumci ovog nesva - ~enja imalo je goste iz celog regiona: po- naro~ito dopao entuzijazam s kojim su kida{njeg pozori{nog doga|aja, u okviru red glumaca iz Subotice, stigle su i kolege svi prionuli na posao te da tako ne~emu koga se sre}u tri pisca, tri reditelja i tri iz Temi{vara i Beke{~abe –takmi~enje je do sada nije prisustvovao. grupe glumaca koje je ove godine ~inilo bilo i u znaku jakog rediteljskog pe~ata, Tre}i reditelj bila je glumica Marga- ~ak 39 glumaca, da bi za – realnih – 24 stoga prikaz ovog doga|aja stiè upravo reta Taboro{i: „Anga`man na ovom do- sata napravili tri predstave, jesu glumac iz njihovog ugla... ga|aju, ma u kojoj ulozi da si – pisca, re - NP Subotica Ervin Palfi i glumica iz Jednu od predstava reìrao je Sorin ditelja, glumca ili organizatora, uvek je Temi{vara Enike Eder, dok su za najbol- Militaru, danas me|u vode}im reditelji- neizvesnost. Dolazi{ nespreman, ne zato je epizodiste progla{eni doma}ini: Tere - ma mla|e generacije u Rumuniji koji }e, {to je to tvoj karakter, ve} zato {to je to zia Figura i Atila Ma|ar. Drugo mesto ina~e, 5. novembra u Novosadskom pozo- su{tina doga|aja, potpuno je neizvesno zauzeo je tekst Ane Terek a tre}e drama ri{tu reìjom komada Ubijanje naroda {ta te ~eka, ne zna{ kakav }e biti tekst, pisca Endrea Maria{a. U ìriju, koji je austrijskog pisca Vernera [vaba otvoriti koja }e i kakva biti tvoja ekipa, a ima{ odlu~ivao o najboljima, bili su: reditelj novu sezonu. Predstava koju je napravio jako malo vremena da sve to uklopi{, za- Zoltan [eregi, pisac i dramaturg Tibor moè komotno da bude deo zvani~nog pravo, za kratko vreme mora{ da uobli~i{ Zalam, te glumica Irena Abraham. Tri repertoara ove ku}e. Drugi reditelj, mladi svoje ideje i mogu}nosti. Mora{ se vi{e Glumci îzmoskida~i stigli sa svih strana

LUDUS 166–167Lu 8 Intervju: Natalija Vagapova BITEF NADRASTA I VODE]E EVROPSKE FESTIVALE „Ube|ena sam, o tome i pi{em u knjizi, da su ruska pozori{ta po~ela da dolaze u Beo - grad iz politi~kih razloga. Jer, trebalo se pomiriti s Josipom Brozom Titom. I uvek kad nekog politi~ara treba odobrovoljiti prvo pu{taju kulturu. Ne mari na{a draga vlast mnogo za kulturu, ali kad ne{to treba da se odobrovolji onda ’ajde prvo kulturo na - pred“, ka`e Natalija Vagapova, autor knji - ge Bitef – pozori{te, festival, `ivot

Olivera Miloševi¯

i{e od ~etiri decenije Bitefa stalo je ruskog re~nika. Na postdiplomskim stu - izme|u korica velike, lepe i nekoli- dijama istraùje knjièvnost naroda Ju- Vko kilograma te{ke knjige Bitef – goslavije, doktorira temom „Rediteljska pozori{te, festival, ìvot ruske autorke delatnost Branka Gavele“. Objavila je i Natalije Vagapove. Vagapova, veliki eru - knjigu Formiranje realizma u scenskoj Promocija knjige Natalije Vagapove (Foto: Sonja @ugi}) dita i poznavalac teatra studirala je sla - umetnosti Jugoslavije. Pratila je Sterijino vistiku. Srpski jezik u~ila je od unuka pozorje. Bitef prati od sedamdesetih godi- dopunjeno izdanje preveo Novica Anti}. go za kulturu, ali kad ne{to treba da se U pravu ste, tih festivala sada toliko Natalija Vagapova je istovremeno jedna odobrovolji onda ’ajde prvo kulturo na - ima... ali nisu svi kvalitetni. Potpuno se Lava Nikolajevi~a, Ilje Ilji~a Tolstoja, po na pro{log veka. U Moskvi najpre 1999. od najvrednijih ruskih prevodioca slo - pred! I tako su najbolja ruska pozori{ta slaèm sa engleskim pozori{nim kriti - njenim re~ima autora najboljeg srpsko- objavljuje knjigu o Bitefu, koju je za ovo venske knjièvnosti. Do sada je prevela krenula u svet, na Bitef, u Beograd, dobi- ~arem Majklom Kovenijem koji kaè da dela Andri}a, Veljka Petrovi}a, Eriha jali su nagrade, a mi gledali {ta se u dru- Bitef po kvalitetu stoji uz vode}e evropske Ko{a, Svetlane Velmar Jankovi}, Milora- gom svetu u pozori{tima de{ava. festivale, kao {to su u Avinjonu i Edin- SLOGANI FESTIVALA SU MI POMAGALI da Pavi}a, Du{ana Kova~evi}a... Kada i kako ste po~eli da dolazite burgu, a nakad ih ~ak i nadraste, jer Bi- U SNALA@ENJU Na Bitef je prvi put do{la davnih go - ovde? tef je zaista kao laboratorija rediteljske dina kao prevodilac prvoj ruskoj delega- U maju mesecu 1968. godine sam misli, pre svega dramskog teatra. [teta je Bitef je, u stvari uticao i na va{e profesionalno opredeljenje? ciji, gostu festivala. Od tada je svake go - prvo do{la u Novi Sad na Sterijino pozor- {to nema dovoljno novca pa da se u vre- To je ta~no. Ja sam od mojih kolega iz Rusije ovde mnogo vi{e videla {ta se dine tu. je, ni{ta ne znaju}i o studentskim de- me trajanja festivala organizuju reditelj- de{ava u svetu pozori{ta. Mo`da i nisam sve najbolje razumela, ali sam sve Velika knjiga o Bitefu bila je za nju, monstracijama koje su bile u toku. Do{la ske radionice. Se}am se godine 1996. ka - da je do{ao Robert Vilson i drào svoj pa`ljivo pratila. Zatim sam razmi{ljala kako da sve to opi{em, kako da sve to kaè, veliki izazov. sam i u Beograd da obi|em svog pozna- master-klas. To su bile veoma te{ke godi- stavim u odre|enu formu. U tome su mi pomagali podnaslovi festivala, to {to je Kako biste opisali va{u veliku knji- nika koji je radio u ruskoj ambasadi i gu o Bitefu? ne za va{u zemlju, rat je tek bio zavr{en ove godine bilo No logo. Meni su ba{ ti logoi pomagali da se sna|em. Mira je na|em se usred praznog grada. Na ulici i tu dolazi veliki svetski majstor reìje sa imala odli~nu intuiciju, Jovan tako|e i sklapali su program koji predtavlja istori- Knjiga bi se mogla opisati kao istori- samo policija i ljudi u plavim kombinezo- ja Bitefa, me|utim ona to nije u nau~nom svojim vrhunskim predavanjem. To ju svetskog pozori{ta. Od kad je ameri~ko avangardno pozori{te postalo manje nima. Tada sam po~ela darazumem {ta smislu, ve} predstavlja niz mojih raz mi - mnogo, mnogo zna~i. Takvi doga|aji i zanimljivo, Bitef postaje laboratorija, pre svega, rediteljske misli. Volim i {to na se radi u va{oj zemlji. @elela sam da na- {ljanja o razli~itim temama kojima se sam Bitef mnogo podiù nivo i ugled ne okruglim stolovima Bitefa niko ne gnjavi. Ako neko kaè i veliku glupost niko se pi{em knjigu koja }e nastojati da raz- bavio i koje je otvarao Bitef. Pre svega samo Beograda nego i ~itave Srbije. Ljudi ne}e smejati, neko drugi }e opet re}i ne{to veoma pametno. @ao mi je {to nema jasni kakav je Bitef festival, ali i kakvi su kako je nastao taj festival, a pre toga ka- koji iz sveta dolaze na ovaj festival su vi{e biltena. Nosila sam ih ku}i u Moskvu, kasnije listala sa uìvanjem, u njima ko je nastao Atelje 212 i o Miri Trailovi} atmosfera i ìvot va{oj zemlji. Upoznala tako|e zanimljivi, kao moja stara prijate- je preno{en ne samo program, ve} i atmosfera Bitefa, ìvota Beograda i evropskih koja je sve to inicirala. Pi{em o tim prvim sam ovde najbolje ljude, sada naàlost ljica Nina Kiralji iz Budimpe{te i drugi kultura odre|enog perioda. Lepo je {to je to na internetu, ali bilten je tako|e tradi- godinama kada su na Bitef dolazili avan- pokojne, kao {to su Jovan Hristi}, Slobo- zanimljivi pozori{ni znalci, moje divne cija ovog festivala. Plakati tako|e, ta divna dela Slobodana i Savete Ma{i}. U gardni Amerikanci i kako onda Mira dan Seleni}, Miru koja je svima bila kao kolege iz Engleske, Italije, Poljske... Oni knjigu sam uvrstila i hroniku kulturnih i politi~kih doga|aja koji su pratili Bitef. insistira da do|u i Moskovljani. O tome maj~ica... I kad bih se vratila pri~ala bih koji jednom do|u veù se za ovaj festival kako je Atelje i{ao na gostovanje u Ame- u Moskvi kakvi su Srbi, i svaki put bih i uvek mu se vra}aju. riku, a upravnica do{la u sovjetsku am - zaklju~ila da su to neki neobi~ni ljudi. Bilo bi lepo da neko, a mo`da i vi{e basadu da ponudi gostovanje predstava Kako razmi{ljate o tome gde je da- njih jednom napi{u pravu istoriju Bitefa. KROKI MONOGRAFIJE O BITEFU Ko se boji Virdìnije Vulf i Kralja Ibija u nas mesto Bitefa u velikom broju festiva- Ova knjiga ipak predstavlja moje Moskvi. Taj repertoar je tada kod nas bio la po svetu? impresije o tom festivalu. Natalija Vagapova videla je mno{tvo Bitefovih predstava, bila je i u ìriju. U potpuno nepoznat. Mira je bila uporna i ovoj monografiji ona pi{e o tim predstavama i na nepretenciozan a upe~atljiv Atelje gostuje u Moskvi s tim predstava- na~in ih povezuje s dru{tvenim okolnostima u kojima su se festivali odvijali. Pi{e ma. Tako je pomerena gvozdena zavesa. i o tome kako je taj Bitef ubrzo nakon osnivanja 1967. prerastao okvire obi~ne Dobila sam zadatak da na ruskom na- smotre novih predstava. Postao je laboratorija savremene reìje, katedra i disku- pi{em program za to gostovanje. Vrtela LUDUS sioni klub ne samo teatarskih prakti~ara iz raznih zemalja, ve} i kriti~ara, sam se kao riba na vru}oj tavi, jer mora- pozori{nih pedagoga, studenata i obi~ne publike. Studija Natalije Vagapove la sam da napi{em sve kako jeste, a da ne zapravo je prva napisana istorija Bitefa. budem cenzurisana. I tako u Moskvu MO@ETE KUPITI... Autorka prikazuje i kulturolo{ki i dru{tveni aspekt Bitefa. Njena stremljenja po~etkom sedamdesetih godina pro{log da odrazi svu raznolikost Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala veka banu{e Jugosloveni iz Ateljea 212, Beograd: ogleda se i u strukturi knjige koja se sastoji iz pet poglavlja. U prvom „Reìja kako smo ih tada zvali, i nagrne publika promenljive stvarnosti“ re~ je o ra|anju same ideje festivala i njegovih prvih na njihove predstave. Bez ikakve rekla- U knjiàrama: „Beopolis“ (TC „Euro centar”, petnaest godina. Drugo poglavlje „Festival politi~ke jeresi“ (1987–1990) posebnu me i najave, pro~ulo se po Moskvi da Makedonska 30), pa`nju posve}uje ulozi koju je Bitef odigrao u oblikovanju liberalne kriti~ke misli dolaze. Bila je nevi|ena gu`va, ogromno u zemljama srednje i jugoisto~ne Evrope. Tre}i deo koji obuhvata period od 1991. interesovanje. Ljudi su, kako se to kaè, „Stubovi kulture“ (Trg Republike 5) i visili s lustera. O svemu tome sam èlela do 1996. „Politika plus postmodernizam“ posve}en je novom periodu istorije da pi{em, jer nastanak Bitefa treba stavi- „Aleksandar Beli}“ (Studentski trg 5), evropske kulture – godinama posle pada Berlinskog zida koje su, kako Vagapo- ti u odre|eni vremenski kontekst. va isti~e, „za oblast zapadnog Balkana postale vreme te{kih isku{enja“ i u koji- „Plavi krug” (Majke Jevrosime 2). Kako se vi se}ate tog vremena? ma je pre svega bilo va`no „o~uvanje same ideje Bitefa u sloènim uslovima i o Bitef je nastao uo~i doga|aja koji }e U „Supermarketu“ (Vi{nji}eva 10). novim tekovinama pozori{ne umetnosti koje je odrazio festival (...) o eksperimen- obeleìti 1968. godinu, vreme student- U pozori{tima (na mestima gde se prodaju tima postmodernizma i postavangarde s klasi~nom dramskom knjièvno{}u“. skih protesta, velikih nada, kasnije i veli- Razdoblje od 1997. do 2000. nazvano je „Devedesete“ i u njemu se na izves- kih razo~aranja. Ruska pozori{ta ne{to programi predstava). tan na~in produàva pri~a o tegobnom ìvotu festivala u uslovima istorijskog kasnije po~inju da dolaze na Bitef. Bilo je potresa poslednje decenije XX veka. „To {to Bitef tih godina nije prestajao sa to neobi~no za to doba hladnih odnosa radom, postalo je jedan od faktora povratka srpske kulture, kao i samog imena izme|u na{ih zemalja. Ja sam ube|ena, o Novi Sad: Srbije, na mapu Evrope.“ U petom poglavlju „Bitef u XXI veku“ u stilu kratkih tome i pi{em u knjizi, da su ruska pozo- izve{taja autorka prikazuje sedam izdanja Bitefa s posebnim akcentom na ri{ta po~ela da dolaze u Beograd iz poli- U „Du}anu“ Srpskog narodnog pozori{ta „rediteljskom pozori{tu” i nagla{ava da je Bitef jedinstven organizam u ~ijoj ti~kih razloga. Jer, trebalo se pomiriti s strukturi po~iva energija trajnog stvarala~kog ìvota i sposobnosti samoobnavl- Josipom Brozom Titom. I uvek kad nekog (Pozori{ni trg 1) i u knjiàri „Solaris“ janja. politi~ara treba odobrovoljiti prvo pu{taju (Sutjeska 2). kulturu. Ne mari na{a draga vlast mno-

9 LUDUS 166–167 Boris Lije{evi} o Elijahovoj stolici IZBEGLI[TVO JE BOLEST MODERNOG DOBA „[ta je identitet? I sâm sam se to pitao „Otac je ne{to nepremostivo i neza- podigli zidove. I onda jedni ìve u jednom menjivo. To se duboko ose}a. Otac se ne delu grada, drugi u drugom... I kao sve je rade}i predstavu. Da li je to ona li~nost koju moè sakriti, jer su tu u igri biologija, u redu, Evropa je na{la najbolje re{enje... mi svesno gradimo u ìvotu, svojim odluka- krv, genetika i to sve u nekom momentu a re{enje je najgore mogu}e – getoizaci- ma, iskustvom? Ili je to ne{to {to se krije u proradi. Veza izme|u oca i sina ne zavisi ja. To nije izmirenje sukoba, ve} samo ni od toga da li oni znaju jedan za drugo- razdvajanje sukobljenih strana, ogra - krvi, genima i nekim precima”, kaè reditelj ga. Istina dolazi i kroz snove i intuiciju.“ |ivanje ìcom. Tako nestaju gradovi, Boris Lije{evi} îtava ta pri~a na svoj na~in, veli dobijaju druga imena, koja vi{e odgova- reditelj, otvara i osetljivo pitanje identite- raju toponimiji dominantne nacije nego redstava Elijahova stolica, ra|ena Mirkovi}, kaè da je roman pro~itao jo{ ta i ozbiljne dileme u vezi sa njima: „[ta prethodno ime. A gubi se ono najdrago- po romanu Igora [tiksa u dramati- 2008. godine i odmah znao da treba da je identitet? I sam sam se to pitao rade}i cjenije – raznolikost jezika, naroda, ve - Pzaciji Branka Dimitrijevi}a, pre - radi predstavu po njemu: „Glavni junak, predstavu. Da li je to ona li~nost koju mi ra. Do|e jedan period netrpeljivosti i Boris Lije{evi} mijerno izvedena 16. oktobra na Sceni koji je 1941. ro|en kao Austrijanac, sin svesno gradimo u ìvotu, svojim odluka- sru{i sve ono {to se gradilo vekovima. To „Bojan Stupica” Jugoslovenskog dram- ma, iskustvom? Ili je to ne{to {to se krije se dogodilo mnogim gradovima i to je pla~u, a on napisao komediju. Sli~no nacisti~kog vojnika, u svojoj 50-oj godini mislim i o ànru realnosti u kojoj ìvimo. skog pozori{ta, pra}ena je burnim aplau- saznaje da je njegov otac neki Jevrejin u krvi, genima i nekim precima. Ne{to budu}nost koju [tiks naziva ’bole{}u {to odjednom proradi i iznenadi nas? Ko Svakome se dogodi da sa sahrane ùri jer zom prilikom svakog izvo|enja kao i koji je tada u Be~u radio za partiju i za- modernog doba’, na ~ijoj je listi bilo i koga gradi i ko je u ~ijoj vlasti? mora da stigne na slavlje... svadbu, pohvalnim ocenama, opaskama i komen- ljubio se u njegovu majku. Na{ junak je Sarajevo. Takvi gradovi kako ih on nazi- tarima. Svetozar Cvetkovi}, Jelena Trkul- „Po{to sazna za svoje pravo poreklo i va ’savremeni Vaviloni’ nestaju. Setimo slavu, premijeru... Koliko se ànrova zbog sticaja ratnih okolnosti morao da svog oca, glavni junak se u ovom komadu izme{a u jednom danu? I kako onda ja, Renata Ulmanski, Maja Izetbegovi}, dobije drugo prezime i ~itav ìvot pro - se Bagdada! Pred na{im o~ima!!! Za pita ko je on? A da li treba to da se pita? I nekoliko dana!!! uspostaviti dominantni ànr?! \uza Stojiljkovi} i Bane Jevti} maestral- ìveo kao Ri~ard Rihter, ne znaju}i da no do~aravaju pri~u neobi~noj sudbini da li uop{te moè to da se ne pita. Ima li „A ‘bolest modernog doba’ ostavlja „Ne mislim da je realnost tragi~na. mu zapravo pripada prezime [najder. 50-godi{njeg austrijskog pisca koji na- izbora? za sobom ljude proterane iz svojih domo- Svako vreme je te{ko. Stradanja mo`da kon raspada braka i emocionalne krize Nikada se nije ose}ao kao ne~iji sin, a Da li sam ja neko drugi ako saznam va. I oni ~itav ìvot nose klju~eve ku}a jesu masovnija u XX i XXI veku, nego u napu{ta Pariz i vra}a se u Be~, gde pro - sada to ose}anje sna`no proradi u njemu. da otac nije bio taj za koga sam mislio? koje su napustili. Klju~eve koji ih uvek drugima, ali ne zaboravimo, u svakom nalazi skriveno pismo pokojne majke iz Potreba da sazna ne{to o svom ocu dovo- Mo`da ne. U nekom slu~aju to ne mora podse}aju da su izbeglice. Eto, izbegli{tvo momentu se ra|aju deca i ìvot ipak op- ‘41. koje menja njegov ìvot i zbog koga di ga u Sarajevo 1992. Motivisalo me to ni{ta da promeni. Neko bi rekao... pa do - kre}e u potragu za svojim korenima, {to ose}anje sina prema ocu, ta potreba za bro, pa {ta onda? Ali ako je na{ junak izgradio svoju ga dovodi u ratom zahva}eno Sarajevo ocem. buntovni~ku li~nost i spisateljsku karije- ’92, gde doìvljava i lepe trenutke ljubavi „Otac je mislim, klju~na figura u ì - ru na otporu i osudi generacije svojih i prijateljstva. votu mu{karca. Otac prolazi kroz sve inicijacije i situacije pre sina. Uklju~uju}i roditelja, koju povezuje sa krivicom za Govore}i o svojim motivima da radi Drugi svetski rat, a sada saznaje da nije ovu predstavu, za koju scenografiju pot- i smrt. I zato je otac za sina uvek uzror sin nacisti~kog vojnika, nego sin Jevreja? pisuje Gor~in Stojanovi}, a kostim Maja koji se prihvata ili protiv koga se bori. Nije sin dèlata protiv koje je osu|ivao, nego sin `rtve!!! Onda se svojom literatu- rom nije borio protiv oca, kao {to je mi - OMA@ UMETNICIMA KOJI SU SE slio? Ve} se nesvesno borio protiv svog la - POZORI[TEM BORILI ZA DOSTOJANSTVO `nog oca, a u ime pravog oca za kog nije ni znao. Tu se onda menja. Po Lije{evi}evim re~ima posebno mu je rediteljski bilo uzbudljivo to {to „A naknadna potraga za identitetom Ri~arda (glavnog junaka) njegov ratni reporterski posao u Sarajevu (koji mu {ta donosi? ’Umre}e{ i rodi}e{ se tog sluì kao alibi za prave razloge njegovog boravka) dovodi na probu pozori{ne dana.’ To kaè Tiresija Edipu kada ovaj predstave. „Tako u ovu pri~u o potrazi za ocem ulazi i ljubav, ali i pozori{te. Odla- pita ’~iji sam sin’. Verujem da dugo skri- zio sam u Sarajevo da saznam o tome, kako i za{to su na 200 metara od prve lini- vane istine uvek ko{taju. Sve to {to miru- je fronta oni pravili predstave. Admir Glamo~ak mi je pri~ao kako je, kada su je u pro{losti, nekako mislim da je najbo- Elijahova stolica u reìji B. Lije{evi}a, Jugoslovensko dramsko pozori{te (Foto: E. Szabo) radili Godoa, Suzan Sontag krala kifle iz svog hotela i donosila im na probu, kako lje da tamo i ostane. A opet ne moèmo a da ne zabodemo lopatu u zemlju. Imamo je rezultat modernog doba. Ono je jedina staje. U svakom momentu negde nastaje bi imali ne{to da pojedu tog dana. Umesto honorara na kraju rada bi dobijali li izbora?“ istorijska konstanta. I pro{lost i sada- neka umetnost. Kada bismo samo mogli kutiju cigareta. Igrali su predstave ~esto pod sve}ama i u prehladnim salama. A Boris Lije{evi}, izme|u ostalog kaè {njost i budu}nost.” da sagledamo trenutak u 20h uve~e, kada sale su uvek bile pune. Posle jedne predstave aplauz je toliko dugo trajao, oni se da se Elijahova stolica bavi temama i Odgovaraju}i na pitanje ànra Elija- se po celoj Evropi, u raznim pozo ri {nim klanjali i klanjali, aplauz nije prestajao, dok nisu po~eli predstavu da igraju pitanjima koja nas se veoma ti~u. Po nje - hove stolice Lije{evi} podse}a da je njegov ispo~etka. Na bis. I odigrali je ponovo pred istom publikom. To se valjda nikada u centrima diù zavese i po~inju po zori{ne govim re~ima svedoci smo vremena kada profesor Bora Dra{kovi} rekao da je ànr predstave. Zamislite koliko predstava istoriji nije dogodilo. Tako su se svojim radom borili da sa~uvaju dostojanstvo. u XX veku postao gledalac: „Ako se publi- se za nekoliko godina razgradila zemlja po~inje ve~eras u 20h u Evropi? Zar to Pozori{te im je sa~uvalo ìvotno dostojanstvo, da ne pokleknu pred okolnostima koja je decenijama gra|ena. „Ne{to nam ka smeje, onda je komedija, kada po~ne zime, gladi, opasnosti, nedostatka osnovnih ìvotnih elemenata. Voleo bih da ova je udarilo u glavu i odjednom smo po~eli da pla~e, to postaje drama ili ve} tragedi- nije dovoljan razlog predstava bude mali oma` toj njihovoj borbi za dostojanstvom.“ da se zanimamo za nacionalnost, imena, ja... I êhov je druga~ije mislio o ànru za radost?!“ ko odakle dolazi... opredelili se, odelili, nekih svojih komada i ~udio se kako svi A. Dobrovi} GENERAL GLUMA^KE VOJSKE Otkrivena spomen-plo~a Zoranu Radmilovi}u Festivala ’Dani Zorana Radmilovi}a’, gde se svake ve~eri dodeljuje ’Zoranov brk’ i znak se}anja na Zorana Radmi - I – praznina i danas traje. Posle 25 srebrnjak s njegovim likom. Pre nekoliko lovi}a povodom 25 godina od godina! godina Zaje~ar je otkrio spomenik svome Usmrti, 21. jula 2010, na zgradi u Zoran Radmilovi} je bio jedinstven, proslavljenom Radmilovi}u. kojoj je ìveo s porodicom, u Mile{evskoj neponovljiv. Danas neki mladi vredni ljudi koji 38 (nekada Ulica Save Kova~evi}a), Mi, koji smo imali prilike da s njim èle da ovaj na{ grad bude lep{i, da ovaj otkrivena je spomen-plo~a. Na srpskom i radimo, da sedimo za istim stolom, da s na{ Vra~ar bude kutak u kome }e se iz engleskom jeziku pi{e: „U ovoj zgradi njim putujemo ili do~ekujemo zore, sve- dana u dan bolje i lep{e ìveti, potrudili ìveo je veliki srpski glumac Zoran doci smo da, gde je bio on, bio je tu i su se da na dana{nji dan odaju priznan- Radmilovi} (1933–1985).“ uspeh, bila je tu radost stvaranja, gde je je LEGENDI, velikom glumcu ~ije je delo Uz prisustvo porodice, malog broja bio on, tu se doga|alo pravo pozori{te. I ostavilo dubok trag u kulturi ovoga grada kolega i po{tovalaca, spomen-plo~u, rad mnogo {to{ta jo{ – pravog! i ove zemlje. vajara Zorana Male{a, otkrili su }erka Zato je taj ~ovek zaista i posle toliko Da se ne zaboravi: ovde, u ovoj zgra- Ana Radmilovi} i predsednik op{tine godina svakodnevno u na{im mislima, di ìveo je taj jedinstveni ~arobnjak, tu je Vra~ar Branimir Kuzmanovi}. Tom pri li - se}anjima, u na{im ìvotima. promi{ljao neke va`ne misli, ponekad i kom, kao Zoranov kolega i jedan od inici- Na pjaceti ispred Ateljea 212 vrlo ne{to va`no zabeleìo. jatora postavljanja ovog obele`ja, rekao brzo posle Zoranove smrti otkrivena je Ko zna koliko je puta ovim plo~ ni - sam: bista velikog glumca. Ona je posle renovi- kom kora~ao ùre}i ka nekoj sceni, ka „Dame i gospodo, dragi prijatelji, od ranja Ateljea preneta u gornji foaje Zora- nekom od nezaboravnih likova ili vra }a - danas je mnogo lep{e {etati Vra~arom! novog pozori{ta, a na pjaceti publiku sa- ju}i se onima koje je bezgrani~no voleo. Pre mnogo godina, pre ~etvrt veka na ~ekuje Zoran kao kralj Ibi. Siguran sam da }e se prolaznici rado Milan – Caci Mihailovi} na otkrivanju spomen-plo~e Zoranu Radmilovi}u dana{nji dan oti{ao je VELIKI GLUMAC. Ustanovljena je nagrada ’Zoran Rad- zaustavljati pred ovom plo~om, pred ovim {loga veka Zoran je na sceni svog Ateljea jeru, a koja tako pripada i na{em Zoranu I onda je nastala praznina. milovi}’ za gluma~ku bravuru, ima i imenom, jer svako se}anje na Zorana 212 odigrao Bulgakovljevog Molijera. Bili Radmilovi}a upisuje ga ponovo i ponovo Radmilovi}u: Tada{nji upravnik Ateljea 212, Lju - onih koji stanuju u Ulici Zorana Rad mi - smo tu, pored njega i Pera Kralj i Gaga bomir – Muci Dra{ki} rekao je: ’Moje lovi}a. U njegovom Zaje~aru je Pozori{te u besmrtne, ulep{avaju}i na{e du{e i ’Njegovoj slavi ne nedostaje ni{ta pozori{te je izgubilo generala gluma~ke Timo~ke krajine ’Zoran Radmilovi}’. du{e svih onih koji su ga na bilo koji Nikoli} i Aljo{a Vu~kovi} i ja. a na{oj slavi nedostaje On’.“ vojske, glum~inu koji se ra|a jednom u Svake godine Zaje~ar je nekoliko dana na~in upoznali. Zato zavr{avam re~enicom koju je dva ili tri veka.’ epicentar kulturnog de{avanja u okviru Davnih sedamdesetih godina pro- francuski narod namenio velikom Moli- Milan – Caci Mihailovi}

LUDUS 166–167Lu 10 Intervju: Predrag Ejdus, glumac [TA NAM (NE)ZNAÎ ZEMLJA KOJE NEMA „Jugoslavija je, sa svim svojim plusevima i minusevima, bila s dana{njim vremenom bilo bolje, {to na- uzbudljiva zemlja i ozbiljna dràva“, kaè Predrag Ejdus protago- ravno ne anulira ono {to nije bilo dobro. Izvesno, komunisti~ka elita koja je nista predstave Ro|eni u YU koja je privukla posebnu pa`nju stvorila dràvu ona ju je i rasturila. Prvi javnosti znaci duboko nacionalisti~kih poriva i sukoba su se prvo pojavili u Komunis ti~ - oj identitet je jugoslovenski“, re - ekipu razli~itih godi{ta i kroz njihove gosloven pa i danas. Vezan sam za tu dr - koj partiji, dràvnom vrhu pa onda u àvu, svestan i onog pozitivnog i onog kao je Predrag Ejdus, protago- pripovesti i ispovesti bavio se datom te - ostalim segmentima. Mada se idelogija, negativnog {to je obeleàvalo i obeleìlo Mnista predstave Ro|eni u YU mom. U tom gluma~kom timu je i Pre - ako je to uop{te i bila, vrlo brzo transpo - ìvot u u toj zemlji, u tom sistemu. Mada, Jugoslovenskog dramskog pozori{ta koja drag Ejdus koji, izme|u ostalog, napom- novala u ekonomske interese, tj. otima- odvajam zemlju i politi~ki sistem, ali i taj je privukla naro~itu pa`nju javnosti i kao inje: „Uzbudljivo je i zanimljivo bilo ra- ~inu i bitku za li~ne pozicije. sistem je doìvljavao svoje promene, pozori{ni ~in ali i u tematskom smislu. diti ovu neobi~nu predstavu. Za mene je [ta Jugoslavija (moè) da zna~i uspone i padove. No, to je sve obeleìlo Reditelj Dino Mustafi} je predstavu raspad Jugoslavije bio jedan od najtra- dana{njoj deci, omladini, nekome ko je moj ìvot, mene. Ne govorim o jugono - Ro|eni u YU koncipirao kao istraìva~ki gi~nijih trenutaka u ìvotu.“ ro|en na primer ’95? stalgiji nego, jednostavno, nemam ni re - teatarski poduhvat u kome se ne bavi Za{to? Bavimo se u predstavi i tom temom. zervnu mladost, ni rezervno detinjstvo u Jugoslavijom kao politi~kom kategorijom, Moj identitet je duboko jugoslovens- Ako mene li~no pitate, svesno ili nesves- kome bih se naknadno mogao formirati. ve} onim {ta je ona zna~ila ljudima, svo- ki. Iako je to moja privatna stvar, re}i }u no – zna~i im jer je formirala one koji Moja àl za tom zemljom postoji i zbog jim dràvljanima. Okupio je gluma~ku vam da sam se uvek izja{njavao kao Ju- njih formiraju. Mene je, kad sam bio toga {to je ona bila fantasti~na me{avina mlad, zanimalo da znam gde su mu u kojoj su se proìmale razne kulture, ìveli roditelji, baba i dede... U {koli smo, jezici, geografska podru~ja... Uzbudljiva Predrag Ejdus (Foto: Vukica Mika~a) zemlja i ozbiljna dràva. Da nam, reci- naàlost, u~ili vi{e o Napoleonovim osva- janjima i hunskim ratovima nego o srp- mo, iz Jugoslavije nisu ostali, dodu{e sad Pitanje gde smo sad, {ta smo sad... skoj istoriji. Na isti na~in danas neke ve} oronuli domovi kulture u svakom bez obzira na nove dràve i identitete, a stvari interesuju moju decu. ûo sam za malo ve}em selu ne verujem da bismo ih naro~ito posle tog stravi~nog rata, katak- jedan zanimljiv grafit koji kaè: „Ne sada napravili. A ima tu jo{ ~itav spektar lizme, tektonskog poreme}aja koji nam je znam Tita al’ rado ga se se}am“ u pot - stvari. svima duboko, duboko, uticao na ìvote pisu – tinejdèr. Na primer? na ovaj ili onaj na~in. Ima i farse i satire Sem uloge u ovoj predstavi koliko jo{ Raspad Jugoslavije i stvaranje ujed- i dramskih pasaà, ali sve sa ironijskom injene Evrope. Siguran sam da je Jugo - distancom posebno u odnosu na period imate tzv. ìvih uloga? Dosta dugo ste slavija, s mnogim svojim obele`jima, bila raspada i sveg tog stravi~nog ratnog div - me|u rekorderima. anticipacija ujedinjene Evrope. I to se sve ljanja, svih tih nazovipoliti~ara i te op{te Nikad ne znam ba{ ta~an broj jer ~e{}e pominje samo se sad zove jugos- plja~ke. Poslednji stadijum socijalizma neke se predstave skidaju s reperoara, druge nastaju... Ali, tu sam negde izme - Ro|eni u YU, Jugoslovensko dramsko pozori{te (Foto: Ema Szabo) feri~nost. âk i ta jugoslovenska planska mnogi, po meni s pravom, nazivaju ban - privreda, koja je bivala kritikovana kao ditizam. Uzbu|en sam pred premijeru |u 15 i 17-18. UMETNICI O PREDSTAVI RO\ENI U YU antitrì{na, zapravo je svojevrsan pan- ove predstave, ne samo u nekom gluma- Nedavno je premijerno prikazan dan da{njim tzv. kvotama u proizvodnji ~kom smislu, nego vi{e zato {to mi je film [i{anje u kome tako|e igrate, a koji Predstava Ro|eni u YU Dina Mustafi}a, premijerno izvedena 12. oktobra u u zemljama Evropske unije. Bila je jed- stalo do toga da vidim reakciju publike, je pra}en izuzetno pohvalnim komen- Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, istraìva~ki je projekat u kom je reditelj nopartijska dràva, ali izgleda da su ra - oslu{nem njihovu vizuru, preispitivan- tarima... okupio dramatur{ki tim (Minja Bogavac, Maja Pelevi}, Filip Vujo{evi}, Boò zlike me|u frakcijama unutar te jedne ja... Jer, ~injenica je da na ovim prostori- Odli~an film. Znao sam da }e biti Koprivica, Milo{ Kre~kovi}, Biserka Savi}) koji se zajedno s glumcima Mirjanom dobar ~im sam pro~itao scenario. Mladi Karanovi}, Predragom Ejdusom, Brankom Petri}, Markom Ba}ovi}em, Slobo- bile ve}e nego sada me|u razli~itim poli- ma prisutan stra{an zaborav. Imamo reditelj Stevan Filipovi} je napravio izu- danom Be{ti}em, Anitom Man~i}, An|elikom Simi}, Radovanom Vujovi}em, ti~kim partijama. No, mi se u predstavi jednu scenu koja se zove brisanje istorije. Milenom Vasi} bavio temom Jugoslavije. U umetni~koj ekipi su i Dragutin Broz bavimo na{im se}anjima, razmi{ljanji- Moète li re}i da nije postojao jedan vred- zetno hrabar film. Taj scenario koji je (scenograf), Maja Mirkovi} i Biljana Tegeltija (kostimografi), Vladimir Pejkovi} ma, ose}ajima transponovanim u neke nosni i moralni sistem? nastao pre ~etiri godine frapantno je (kompozitor) i Sonja Vuki}evi} (scenski pokret). male dramske forme. Nisu li upravo moralni i vrednosni anticipirao stvari. Na primer oko svih tih Dino Mustafi}: „Bavili smo se onim {ta je Jugoslavija zna~ila za ljude koji su Dakle, igrate sebe? sistem ne{to {to se sve ~e{}e pominje ne neonacista, ekstremnih grupa, ~itave pri - svojim ro|enjem, prebivali{tem, mati~nim brojem bivali vezanu za nju. Nakon Igram se}anje na sebe kada sam bio samo kada je re~ o pore|enju ovog i onog ~e oko tog Ustavnog suda koji ho}e ili raspada mnogima od nas, ako ne i svima, ìvoti su se potpuno promenili. U pred- devetogodi{nji de~ak, pa student, pa voj- vremena? ne}e regulisati njihovo delovanje. A evo, stavi se bavimo preispitivanjem {ta je to nama zna~ilo za na{e vaspitanje, ideje i nik, pa mladi glumac... Ostali akteri Naravno. Nema sumnje da su i vred- svedoci smo, da ve} 6-7 meseci Ustavni iluzije, {ta se dogodilo nakon loma, {ta imamo sad, kako se sve skupa odrazilo na tako|e, na neki na~in igraju sebe. Goran nosni i moralni sistem u Jugoslaviji imali sud ne objavljuje {ta je to {to je dru{tveno na{e ìvote, {ta smo izgubili, {ta spoznali... Mislim da smo svi iza{li sa neprihvatljivo. Zna~i, neko na odre|eni odre|enim oìljcima. U na{oj memoriji postoje talozi se}anja na bezbri`nost, Stefanovski i Du{an Jovanovi} su nam ozbiljnih mana i nedostataka, ali je u po - sigurnost, stabilan vrednosni sistem sa svojim vrlinama i manama. A s druge poslali svoje pripovesti koje mi izvodimo. re|enju s dana{njim vremenom bilo, re - na~in podràva te strane, u isto vreme, gorki talog te{kih iskustva, razo~aranje da se sve to Moè li se govoriti o nekoj niti koja cimo, mnogo manje nepravde. Satima bi stvari. de{avalo u odre|enoj matrici, ideolo{ki kontrolisanoj situaciji koja je morala da se provla~i kroz sve pri~e, povezuje ih? se moglo nabrajati {ta je sve u pore|enju Tatjana Njeì} pukne. Demontiranje zemlje bilo je pra}eno zamenom jednog kolektivnog identiteta drugim, s jedne strane, a s druge taj rat koji je bio krvav, stra{an, razara~ki je u svojoj pozadini o~igledno imao i motive ~iste otima~ine i plja~ke. Pri tom, jedno od osnovnih obele`ja svega toga jeste brutalnost. No, mi se u predstavi nismo bavili ratom, ve} fenomenima na{eg nekada{njeg ìvota i onoga {to je DANI DANILA – BATE STOJKOVI]A uplivalo u na{ sada{nji ìvot. „Rade}i predstavu iznova sam se sreo sa ~injenicom da 50, 60 godina u a ro|endan glumca Danila – ìvotu jednog ~oveka zna~i mnogo, ponekad i ~itav ìvot, a za dràvu i istorijski Bate Stojkovi}a, 11. avgusta proces to ne zna~i ni{ta. U tom smislu je stra{no kako te na{e biografije i li~ne pri~e bivaju samlevene u vrtlogu koji se zove istorija, realnost na terenu, svetske N2010. godine u Vrnja~koj Banji sile. Koliko je zapravo ~ovek mali u tim sna`nim turbulencijama. [ta pojedincu uprili~ena je lepa sve~anost. Od tog dana preostaje u svemu tome? Jedino {to ~ovek moè jeste da se okrene sopstvenim banjski amfiteatar nosi ime velikog principima koji }e mu sa~uvati dostojanstvo. Radim na prostoru ~itave biv{e glumca. Otkriven je i njegov portret u Jugoslavije. Ono {to je najstra{nija spoznaja to je da smo svi izgubili integritet i reljefu, rad Dragi{e Obradovi}a. da smo strahovito ponièni.“ Prikazan je i film o Batinim boravci- An|elika Simi}: „U po~etku sam imala zadr{ku u odnosu na temu. Sve {to se ti~e pro{losti, valjda zato {to smo njome toliko optere}eni na razne na~ine, nije ma u Vrnja~koj Banji, na video-bimovi- ne{to {to }e me iz cuga privu}i jer, koliko mogu, nastojim da ìvim sada{njost i ma du` {etali{ta banjski gosti su mogli mo`da mal~ice budu}nost. Do|e mi da viknem – malo futura, molim! Ali rade}i da vide filmove u kojima je Danilo Stoj - s Dinom i sa ekipom uvidela sam koliko je to uzbudljivo, interesantno, koliko nas kovi} ostvario nezaboravne uloge, a u se ti~e. Svako od nas je imao individualnu probu u kojoj se otvarao, govorio o kafanama su sluèni specijaliteti koje je svojoj intimi.“ Slobodan Be{ti}: „Ima i komedije i tragedije u scenama koje radimo, a tema Bata voleo: ~orbast pasulj i svadbarski Batina supruga Olga, Milan – Caci Mihailovi} i Ljiljana Dragutinovi} je zapravo bolna. Nismo ulazili u to ko je kriv a ko prav u svemu {to se de{avalo, kupus, tele}i repovi, svinjsko i jagnje}e na otkrivanju portreta Bate Stojkovi}a ve} se bavili onim kako smo mi kroz to prolazili. Li~no ponekad imam utisak da pe~enje, ljute papri~ice, ~varci... a sve Uz prisustvo Batine supruge Olge i govorio o Bati), Vrnja~ka Banja je na do - }emo se generacijama le~iti od ovog moralnog sunovrata i da nam je zaista pod budnim okom Cice Simi} i Nikole kolega iz Ateljea 212, Ljiljane Draguti- stojan na~in odala priznanje neophodno da izgradimo identitet nanovo, vratimo se nekim vrednostima. Teàk Dàmi}a, koji su i inicijatori i organiza- novi}, Branimira Brstine i Milana – Ca - voljenom glumcu i svom proces. Mislim da }e ova predstava biti kockica u tom novom mozaiku.“ tori Dana Danila – Bate Stojkovi}a. cija Mihailovi}a (koji je na sve~anosti dugogodi{njem gostu.

11 LUDUS 166–167 Intervju: Tamara Vu~kovi} MNOGO TOGA U @IVOTU JE PITANJE VERE, grada, pa rekla bih i dràve. Finansijski sigurnije jeste postavljati takozvane pro - A TEK U POZORI[TU...! dukcije za narod, a da li to zna~i da na - pravimo Farmu u pozoristu? To bi bilo „Uvek sam smatrala da ~ovek sam uti~e na najsigurnije! Isto tako, ni to nije zaga- svoj ìvot. Da formira sebe, svoj profesional- rantovani put finansijskog uspeha. Bilo ni i privatni ìvot, a opet, da se u svemu je dosta „predstava za narod“ i to sa sve zvu~nim imenima, pa nisu postizale tome i sam menja. Nekad je to bolje, nekad èljeni uspeh. Obrnuti primeri su isto gore, nekad se zaluta... pa se preispituje... tako poznati... Umetni~ke predstave po - stizale su ogroman uspeh i predstavljale Svako, ili bar skoro svi, stignu ta~no tamo su neke repere. Nije dobro da pozori{te gde bi trebalo da budu“, kaè Tamara primenjuje televizijske kriterijume. Podi- Vu~kovi} laènju sumnjivim ukusima u takvoj atmosferi nema kraja. Naravno, stvaranje umetni~kih pred- Sonja ¬iri¯ stava, ili poku{aj njihovog pravljenja, nosi malo vi{e rizika. Finansijskih, pre svega. Svuda u svetu je tako pa i kod nas. redstava Metamorfoze, premijerno kad je o~ekivano i kada to tekst nalaè. Ozbiljne dràve i gradovi prave strategi- izvedena krajem pro{le sezone na Emocija je tu, nije ona problem. Problem je, naravno transparentne i subvencio- Psceni Jugoslovenskog dramskog moè biti okvir u koji je postavljena i, na - ni{u pozori{ta, jer ona ne mogu sama da pozori{ta, povod je za razgovor s glumi- ravno, njena mera. se izdràvaju – jasno je. Mera tih sub - com Tamarom Vu~kovi}. Predstava je Divan je bio rad na toj predstavi. Ace vencija nije ista za sva pozori{ta. Neka gluma~ki izazovna zbog stalnih promena je imao poverenja u glumce i èlju da imaju ve}i nacionalni zna~aj, neka imaju na~ina igre unutar istog lika i zbog ~inje- zajedni~ki prona|emo na~in izraà va - ve}i umetni~ki zna~aj, neka su manja (u nice da svaki glumac tuma~i vi{e likova. nja. Povremeno me taj rad vra}ao u at - smislu veli~ine zgrade),a neka prosto Po mi{ljenju kriti~ara Ivana Medenice, mosferu koja je postojala kada smo radili ve}a. Kod nas bi u pozori{tima bilo mno- Bure baruta. „takav stil glume bio je najartikulisaniji go bolje kada bismo znali odgovor na pi- Na dnu, Jugoslovensko dramsko pozori{te (Foto: Nenad Petrovi}) u odli~noj igri Tamare Vu~kovi}, koja je Verujete li, kako tvrdi Ovidije u Me- tanje: o ~emu se ovde radi? tamorfozama a sa ~im se slaù i autori umela da nas uve~e u dramu jedne Eho Osim Metamorfoza, i predstava U stavu, Ekstazu smrti, koja je bila omilje- da to postiù samo sugestivne glumice, predstave, da svako od nas traga za sro- ili Junone, da bi nas, u sekundi, iz nje mo~vari je inspirisana anti~kom litera- na me|u filozofima i psihijatrima u Beo - dnim bi}em, za svojom drugom polovi- turom – Euripidovom Medejom. I Hester, bogate unutra{njom lepotom... izbacila, stvoriv{i jasnu ironijsku distan- gradu. Bilo je tu i Medeje. Tad sam, vrlo nom kojoj pripada? kao i Medeja, ostavljena je, i ona se sveti Nemam komentar. Nisam ni{ta od cu”. Pa naravno da je to tako, kada veru- ubijaju}i }erku. Kako ste je opravdali te{ko, kod sebe definisala granicu. U{la u toga sm{ljala unapred. To se pojavi ili ne Pre Metamorfoza, bila je veoma hva - jete, tako je! Mnogo toga u ìvotu je pita- pred sobom i pred publikom? tako sloène i rekla bih, opasne zone. ljena i zbog uloga u predstavama U mo - u zavisnosti od zadatka, reditelja. Mnogo nje vere, a tek u pozori{tu...! Mo`da Ne znam da li sam je opravdala pred U{la sam, svesno, u potpuno poistove- ~vari, Na dnu, Razvaljivanje, Neke devo- je va`no poverenje glumac–reditelj. Jedi- tragamo za svojom drugom polovinom, a publikom. O tome sude drugi, publika. }enje, s namerom da vidim {ta }e se desi- jke... ni put kad sam se skinula gola bilo je u mo`da je to ne{to drugo sto traìmo... Bilo je te{ko uraditi tu predstavu. Pre ti. Naravno, napravila sam iskorak kada [ta za vas, u ìvotu van scene, zna~i neki stalni nemir jeste.... svega, tekst je bio veliki problem, a onda je trebalo i shvatila sam gde je granica. predstavi Na dnu u JDP-u. Paolo Ma|eli promena? Da li i koliko ~ovek sam moè U Jugoslovenskom dramskom o~e- i prevod, potpuno neprimenljiv na sceni. Moja granica poigravanja sa sobom. mi je to predloìo, ja odbila, a onda me da uti~e na menjanje – i li~no i sudbin- kuju da }e Metamorfoze biti rado gleda- Predstava U mo~vari pri~a i o po - zamolio da probamo. Sala je bila zatvore- sko? Na tekstu se radilo sve do same premije- na predstava iako je ra|ena na bitefov- re. Scene su menjale redosled, replike gre{nim izborima. Kako birate projekte? na i name{tao je svetlo, dugo, dugo... Promenu svako shvata na svoj, kraj- skoj tradiciji. [ta vi mislite? Da li sma- nje subjektivan na~in. Uvek sam smatra- tako|e. îtaju}i strane kritike londonske Kako je mogu}e proceniti da li }e pred- Posle probe rekao mi je: „Govno si i glupa trate da je u dana{nje vreme ekonomske predstave s Holi Hanter, shvatila sam da la da ~ovek sam uti~e na svoj ìvot. Da stava biti dobra ili ne? si ako misli{ da sam ja ~ovek koji ne voli krize sigurnije postavljati takozvane su imali isti problem s tekstom. Ni{ta novo nemam da kaèm {to ve} formira sebe, svoj profesionalni i privatni ène!“ produkcije za narod, ili smatrate da je Pred samom sobom nisam je pravda- mnogo puta nije re~eno.Tekst, reditelj, ìvot, a opet, da se u svemu tome i sam jedan od glavnih zadataka pozori{ta da Svrstavaju vas u, grubo i banalno menja. Nekad je to bolje, nekad gore, ne - la. ekipa glumaca. A opet, svi mi pravimo obrazuje i vaspitava publiku? Medeju sam igrala u vi{e varijanti. pogre{ne izbore u ovom ili onom smeru. re~eno, karakterne glumice zato {to liko- kad se zaluta... pa se preispituje... Svako, Kaète „iako“? Pa da, u pravu ste... Predstava Razvaljivanje u reìji Ive To je tako normalno. Najgore sam se ose - vi koje tuma~ite, pomenu}u samo @enu u ili bar skoro svi, stignu ta~no tamo gde bi Mislim da je to „iako“ posledica nedovolj- trebalo da budu. Kod nas je to u nekim Milo{evi} tako|e se bavila tim fenome- }ala kada sam pre ulaska u neku pred- Razvaljivanju, imaju sloène i neuobi - ne hrabrosti da se upu{tamo u ne{to dru - nom. To je jedna od predstava u kojoj sam sferama ìvota krajnje diskutabilno. Ono go i novo, makar i pogre{ili. Mislim da je stavu imala lo{ ose}aj, a onda se on po- ~ajene ìvote. Da li ste i vi sami uticali {to je na tom putu va`no, bar meni, jeste napravila iskorak, ona mi je donela veli- gre{ka, ali ona prava gre{ka tako korisna ki korak sa samom sobom. Dokumentar- tvrdio u toku rada...To mi se, sre}om, da vas reditelji biraju uglavnom za takve otklanjanje predrasuda i raznih principa i lepa u pozori{tu. To zna~i da se ne{to desilo samo dva-tri puta. Desilo mi se i da likove? koje smo usvojili a da i sami nismo svesni na gluma. Sedeti 35 minuta u direktnom poku{ava, ne{to se mi~e... A kad nema obra}anju publici tekstom koji, na dopa- sam propustila da u~estvujem u nekim Ne znam, stvarno ne znam. Sigurno kako i kada. Skoro podjednako je stra{no predstavama. gre{aka, nema ni~ega. Trebalo bi podr - dljiv na~in, polako otkriva ubistvo sop - sam nekako uticala. Uticali su i oni na kada neko nema ba{ nikakve principe, àti svaki istinski i pravi poku{aj. I U mo~vari i u Na dnu, kao i u mno - kao i onaj koji je pun istih. Taj pun prin- stvenog deteta, sina, nimalo nije lako. mene. Sva{ta je u tom biranju u igri. Ne [ta zna~i kod nas ekonomska kriza? Dok smo radili tu predstavu, povre- gim ranijim predstavama, jedan od ele - cipa je, po definiciji, ~ovek koji se ne Mi je imamo stalno. Ve} dvadesetak godi- menata od kojih ste gradili likove bio je znam. menja i ne trpi promene. êsto je u ta- meno sam se prise}ala sebe i rada u pona. Pitanje je {ta se ho}e u okviru jednog erotizam postignut bojom glasa, pokre- Kako podnosite javnost? [tampa, kvim slu~ajevima to jednostavno pitanje drumu JDP-a 1997. godine, kada smo pozori{ta, a onda naravno i na nivou naro~ito ènska, opsedala vas je povo- inteligencije. [to se ti~e menjanja u {irem Leka i ja uradili jednu jako te{ku pred- tom ili diskretnim obnaìvanjem. Kaù kontekstu, u dru{tvu, mislim da i tu ~o - dom televizijske serije Na terapiji zato vek moè da uti~e na neke pojave, ba rem {to ste igrali sa svojim suprugom Miki- malo. Da ukazuje na njih i da se, even- jem Manojlovi}em. tualno, organizuje sa istomi{ljenicima i Nije me opsedala {tampa, ne znam tako skrene pa`nju javnosti. Kod nas je to za{to to mislite. Poneko je traìo intervju. retka pojava, zbog razumljivih razloga. Sve ovo sam lepo rekla, ali priznajem, Nije ta serija, naàlost, imala odgovara- hvatam sebe u inerciji. Do apatije nisam ju}u gledanost. Delom zbog termina pri- do{la, to je sigurno, i nadam se da nikad kazivanja, a najve}im delom zbog toga ne}u. {to se prikazivala na Foxu. Na terapiji se Predstava Metamorfoze je, nema su- reprizira u Bosni u udarnim terminima mnje, izuzetno zahtevna za glumca. na glavnoj, dràvnoj televiziji i to sa og- Opi{ite neku od proba, {ta je sve trebalo pokrenuti u sebi da bi se, na primer, do - romnim uspehom. Za{to je kod nas imala bila emocija koju opisuje Ovidije a koju takvu sudbinu, pitanje je za neke druge glumac nije iskusio? ljude. [to se javnosti ti~e, ona je vezana Do{la sam na otvaranje ovogodi{njeg za Mikija. Za mene ne, mo`da uà jav - Bitefa, na predstavu Izabelina soba. Ula - nost. Nije to lo{a kombinacija. Retko se ze glumci, po~inje predstava i ja shvatam da sam predstavu gledala. Desetak pojavljujemo u javnosti zajedno i godina- sekundi sam bila u nedoumici gde je to ma jedno drugog nismo pominjali iako su moglo biti... Ace Popovski nam je dao da pritisci ponekad bili vrlo jaki. Mi, zaista, pogledamo tu predstavu na DVD-u u na - imamo razli~ita mi{ljenja o raznim stva- meri da nam pokaè mogu}i put izra- rima, o raznim ljudima a ono {to je zajed - àvanja... Naravno, na{a predstava je ni~ko nije za javnost. Kada bih vam sada sasvim druga~ija, ali neki elementi su zajedni~ki, a to je pre svega na~in na koji i rekla ne{to vi{e o tome eto i nas i vas u jedan lik preuzima radnju od drugog a Farmi. Za~as! Bar ja tako da niko ne napu{ta scenu ili ulazi u nju U mo~vari, Jugoslovensko dramsko pozori{te (Foto: Ema Szabo) doìvljavam tu stvar.

LUDUS 166–167Lu 12 Jubilej – {est decenija Pozori{ta „Bo{ko Buha” VI[E IGRE, VI[E DUHA, POZORI[TE „BO[KO BUHA”

Pozori{te „Bo{ko Buha“ osnovano je 13. oktobra 1950. mce da se {to vi{e posvete radu de~jeg Eri}a u reìji M. Gaji}a, zatim {umadijski Deane Leskovar, {to nam je spoljni Savet godine, prerastav{i iz dotada{njeg Kulturno-umetni~kog pozori{ta. mjuzikl Torta na pet spratova (muziku je zabranio (navodno, bilo je suvi{e mra- dru{tva u prvo srpsko profesionalno pozori{te za decu i „Da dodam jo{ ne{to. Mi osniva~i napisao Kosta Babi} u reìji Dejana Mi- ~no). Dolaskom R{umovi}a, Savet nije omladinu. Me|u osniva~ima, najistaknutije mesto pripa- prvih de~jih pozori{ta nismo smeli ni da ja~a), ljupka, vesela, {arena predstava. uspeo da zabrani Klasnog neprijatelja na da gospo|i Giti Predi}-Nu{i}, }erki poznatog dramskog sanjamo o tome da dobijemo svoju pozo- Zatim Plavi zec Dejana Mija~a, {to je do na{oj Sceni kod konja, predstavu koja bi i pisca Branislava Nu{i}a. ri{nu zgradu. Toga se dobro se}am, a evo, danas za mene neprevazi|ena predstava, danas bila itekako interesantna. Igrali Od po~etka svog rada do danas, prva asocijacija na doìvljavam danas i najlep{e i najvi{e {to kola` od pet pesama sa pet glumica. smo Kod konja i Sumnjivo lice Branisla- sam mogla – otvaranje zgrade De~jeg I pored tako dobrih predstava, Pozo- va Nu{i}a u reìji Milana Karadì}a, i Pozori{te „Bo{ko Buha“ je bajka. Adaptacije bajki i klasi- pozori{ta ’Bo{ko Buha’, stalnog umetni~- ri{te je uvek nekako bilo zatvoreno, do - tada smo re{ili da igramo nezaobilazna ka za decu su, dakle, osnovno opredeljenje umetnika koji kog ansambla sa lepim imenima gluma - lazilo je malo mladih glumaca i novih dela klasi~ne literature i ponovo do{li do rade u ovom pozori{tu. A kako se svi oni razlikuju po ca i galerijom na{ih renomiranih umetni- reditelja, sve do dolaska Paola Ma|elija. [ekspira. San letnje no}i bio je me|u generaciji i umetni~kim rukopisima, tako se i njihove ka – reditelja, slikara, knjièvnika i On je uneo pravu ~aroliju u Pozori{te. Ni - prve tri najbolje predstave u Beogradu, a scenske adaptacije kre}u od najklasi~nijih (Mala sirena, muzi~ara – kao saradnika.“ kad na{a scena nije tako ~arobno izgle - Romeo i Julija igrali su se sa uspehom Petar Pan) do tematski, sadràjno i estetski osavremen- Donka Ignjatovi} dala kao u predstavi Aladinova ~arobna kod kritike i kod publike. Tre}i novitet bio jenih (Pipi duga ~a rapa, Gospodar muva, Plavi zec...). Ta- MOJA PRISE]ANJA lampa (Predrag Pani} u glavnoj ulozi), je {to smo dobili prvi put svog reditelja, ko|e, u Pozori{tu su zastupljeni i naslovi koji se sve manje [ezdeset godina BO[KA BUHE! Moje Pinokio (odli~na Zorica Jovanovi} i Minja mladog i ambicioznog Milana Karadì}a, oslanjanju na klasi~an dramski tekst (Miracle, Igra...). ~estitke, a uz to, evo i malo prelistavanja Vujovi}), i na kraju, najsmelija bila je koji se naro~ito pokazao uspe{an u po- Istovremeno, komadi s Ve~erne scene „Buha“ obra}aju se i prise}anja. adaptacija Hobita (Draga ]iri}, Zorica stavljanju bajki. Tako je zapo~elo na{e onom „omladinskom“ delu publike, {to zna~i pre svega srednjo{kolcima. Nakon sezone [ekspira i renesansne komedije (Ukro}ena goropad, Sluga dvaju gospodara...), na Ve~ernjoj sceni sada su zastupljeni savremeni prob- lemski komadi koji se bave goru}im dru{tvenim problemima (seksu alno sazrevanje, trgovina ljudima, sna- laènje malog ~oveka u duboko ukorenjenom sistemu), na na~in prilago}en mla |oj generaciji – Instant seksualno vaspitanje, Igra u tami, De~ko koji obe}ava... Osnovni cilj i èlja umetnika koji ra de u Pozori{tu „Bo{ko Buha“ je da se pribliè deci i mladima, tako da oni to i ne primete (dakle nikako didakti~nim, „ex catedra“ pri - stupom), i da ih podstakne da aktivno razmi{ljaju o problemima koji ih okruùju i u~estvuju u njihovom re{avanju. @elja svih ljudi koji se bave pozori{tem je da promene svet. Ma koliko ta ambicija zvu~ala neizvodljivo, sigurni smo da pozori{te koje se bavi generacijama koje dolaze, to ipak moè, makar i sasvim malim, jedva primetnim koracima. Ovim tekstom podseti}emo se istorije koja traje ve} {ezdeset godina, a koju su, predano i posve}eno, gradili svi okupljeni u i oko „Buhe“, bave}i se na{im najva` nijim sugra|anima – decom. Dakle, bilo jednom jedno pozori{te...

Gita Predi}-Nu{i} ditelj, a i kroja~, sufler i, po potrebi, glu - PRVA DE^JA POZORI[TA mica. „... Odmah posle oslobo|enja, 1945. „Se}am se prvog de~jeg pozori{ta“, Zaposleni sami sre|uju pozori{te rekla je u jednom razgovoru teta Gita, godine, otvoreno je Pionirsko pozori{te, a „koje su na po~etku ovog stole}a osnovali sav dekor i garderoba ’Rodinog pozo ri - Kada sam do{la u Pozori{te, slavili Jovanovi}, Predrag Pani}, Dobrila Mati}). pozori{te bajki – svake godine po jedna Mihailo Sretenovi}, u~itelj, i Branislav {ta’, sa~uvani za vreme okupacije, ustu- smo 20 godina. \ur|inka Markovi}, Pre na{eg Pozori{ta niko u Evropi nije nova bajka. Neke od njih su Bajka o Nu{i}, knjièvnik. To pozori{te je u pra - pljeni su ovom novom pozori{tu, koje je u upravnica, svima je poklonila torbice za igrao Tolkina. Tada smo ve} imali novog Vuku i Srbima Milovana Vitezovi}a, Us- vom smislu re~i bilo de~je, jer su u njemu zimu iste godine igralo sa puno `rtava. {minku. Bilo je to nekako porodi~no, ne - upravnika Mihajla Fariki}a, koji je bio pavana lepotica Ljubivoja R{umovi}a, isklju~ivo deca igrala sve uloge. Njegovi Probe, a naro~ito predstave, odràvane `no i toplo. Upravnica je bila bri`na i au - predan Pozori{tu i do kraja posve}en i Vasilisa prekrasna Miodraga Stanisav- osniva~i su sami pisali komade, spremali su u potpuno hladnim dvoranama. @rtvo- toritativna, do kraja posve}ena pozori{tu, koji je prihvatao na{e nove i nove pred- ljevi}a, Ma~or u ~izmama Igora Bojovi}a, decu, izra|ivali dekor i kostime, bili vala su se i deca iz publike, ali vesela sve je dràla pod kontrolom, a nepo gre - loge, i strepeo kako }e to ispasti. Igrala se Carev zato~nik Miodraga Stanisavljevi}a reditelji, sufleri, dekorateri, pa i garder- de~ja igra na sceni pobe|ivala je hlad- {ivo je umela da izabere saradnike, na - Stara prodavnica retkosti ârlsa Dikensa (veliki uspeh na Sterijinom pozorju). oberi, blagajnici i razvodnici. no}u. ro~ito reditelje, na na{u sre}u. Reìrali su u reìji M. Lazina, „sjajni mali pozori{ni Sne`na kraljica [varca donela je na - „Prirodno, dva siroma{na ~oveka – „Ovo pozori{te izvr{ilo je jednu ve - samo najbolji: Miroslav Belovi}, Minja vatromet“, kako je napisao Jovan Hristi}, gradu „Bojan Stupica“ Milanu Karadì - jedan knjièvnik, a drugi u~itelj – nisu liku misiju obilaze}i na{u decu koja su Dedi}, Srboljub – Lule Stankovi}, Bojan a na ve~ernjoj sceni Sve je dobro {to se }u. Dalje, se}am se predstave Lepotica i mogla iz materijalnih razloga dugo da bila u domovima u Bugarskoj. Putovalo Stupica, Arsa Jovanovi}, Dejan Mija~. Na dobro svr{i, u reìji D. Mija~a. „Bila je zver, i skoro da nema poznatije bajke izdrè sa ovom svojom retkom zamisli i to se autobusima iz mesta u mesto, iz doma repertoaru su bile ve} dugove~ne i napravi mali dragulj u pozori{noj beograd- koju nije novoadaptiranu izreìrao M. je pozori{te posle dve godine prestalo da u dom, i davalo nekad i tri predstave gra|ivane predstave Ukradeni princ i iz - skoj produkciji pa i vi{e od toga“, napisao Karadì}, a poslednje su sjajna Mala si- radi. dnevno. gubjena princeza (548 izvo|enja), Bajka je Vladimir Stamenkovi}. rena Ljudmile Razumovske i Petar Pan „... Posle trideset godina na inicija- „Ovim pozori{tem rukovodili smo o caru i pastiru, Biber~e, Kapetan Dòn Nisam zaboravila ni rasko{nu, ma - koga smo odavno prièljkivali. Te bajke tivu Branislava Nu{i}a, formirano je Sofija Vukadinovi}, Milivoj Predi} i ja. Piplfoks... Pepeljugu Aleksandra Popo- {tovitu, vi{eslojnu bajku Divlji labudovi su naravno veliko i rasko{no bogatstvo drugo de~je pozori{te ’Rodino pozori{te’, „... Se}am se i osnivanja De~jeg po - vi}a, ne bajkovito, nego savremeno re - (sa Dragom ]iri} i Milenkom Zabla}an - za jedno pozori{te za decu. ~iji su osniva~i opet bili pojedinci – zori{ta ’Bo{ko Buha’ 1950. godine. I taj ìrao je Miroslav Belovi}. Tu su i ârob- skim). Dramatizaciju smo pozajmili od Tom bogatstvu treba pridodati sjanu @ivojin – Bata i Sofija Vukadinovi}, Mili - po~etak bio je smeo, ali ovoga puta nije njak iz Oza u reìji Minje Dedi}a sa Se- pozori{ta „Unga Klara“, ~iji smo rad tako predstavu Vehtera [kola za klovnove u voj Predi} i ja. To je pozori{te sa isto to liko postojao onaj najteì problem – materi- kom Sabli} i Boletom Sto{i}em, Pipi duga upoznali, a reìrala je Mira Erceg. reìji Ljubomira Dra{ki}a, i bajku za od- `rtava i ljubavi po~elo i radilo, daju}i lepe jalno pitanje, jer je tu brigu sada na sebe ~arapa (igrala je Olja Grasti}), u reìji Nekako u to vreme, dolazi novi up- rasle K. Gocija Zeleni pti}. Prvi put se rezultate. Mnogi ~lanovi njegovog an- primila zajednica. Na{e je bilo samo da Dejana Mija~a koji je, mislim, u Beogra - ravnik Ljubivoje R{umovi}, a s njim i bavimo komedijom del arte uz pomo} sambla kasnije su se potpuno posvetili stvorimo umetni~ku predstavu. Vi{e nije du prvi put reìrao ba{ u na{em pozo - mnoge novosti. Kao najva`nije, on dovodi profesora cirkuskih ve{tina Brejeva s pozori{tu. Rat je omeo dalji rad, a ja ve- bilo pitanje koliko }e se odraslih glumaca ri{tu. veliku grupu mladih, talentovanih, am- moskovskog Gitisa. Na{i glumci Zorica rujem da bismo mi, iako smo potpisivali uzeti, nije bilo smetnji da se uzme i plati Ve} od 1959. godine Pozori{te je ima - bicioznih glumaca koji donose novu ener - Jovanovi}, Predrag Pani}, Nenad Ne - menice za opremu svake premijere, pro- reditelj, da nacrte za dekor i kostime iz - lo i Ve~ernju scenu. Na repertoaru je bio giju i radost. Slobodan Ninkovi}, Olga nadovi}, Dragan Vuji} i Mladen Andreje- duìli i dalje, jer smo znali da radimo rade renomirani slikari, da se nabavi sav Susret u reìji Bojana Stupice, sa izvan- Odanovi}, Duda Stojanovi}, Dragan Vuji}, vi} izvanredno su savladali klovnovske jedan posao koji traì mnogo ljubavi i potreban materijal. Ovo pozori{te oti{lo je rednom Oljom Grasti} i Milanom Milo{e - Goran [u{ljik, kao i goste Dragana Mi}a- ve{tine. A u Zelenom pti}u su se toliko `rtava, ali pruà zadovoljstvo i radost, jer jo{ jedan korak dalje od ’Rodinog po- vi}em u glavnim ulogama, zatim Leons i novi}a i Isidoru Mini}. Sad je ansambl razigrali da smo morali zbog lascivnosti je posve}en mladima. Ovo pozori{te oti{lo zori{ta’. To je pozori{te za decu, gde pre- Lena, ]orsokak... Se}am se, naravno, bio spreman za najsloènije zadatke. Jo{ da skinemo predstavu. je u svom radu korak dalje. U njemu su te`no igraju odrasli glumci, a samo po samo najboljih predstava kojima bi se jedna va`na stvar se dogodila. U na{em A onda je 1991. godine do{ao Jago{ uloge odraslih igrali stariji glumci, a deca potrebi deca – de~je role. Nama, njego - Pozori{te i danas ponosilo. \ur|inka stalnom poku{aju da oìvimo Ve~ernju Markovi} da reìra Crvenkapu Aleksan- samo de~je role. Po{to su za ovo pozori{te vim pokreta~ima, ostalo je bilo da oko Markovi} je angaòvala i dramaturga, scenu, bilo je dobrih i odli~nih predstava dra Popovi}a, i s mladim ansamblom uglavnom pisali Vuk Dinovi} i Predi}, ovog najmanjeg pozori{nog kolektiva tek diplomiranu Miru Santini, èle}i da koje se nisu odràle iz raznoraznih orga- uneo je novu energiju, àr, ma{tu i dar. gledali su da bude {to vi{e de~jih uloga u okupimo {to vi{e ljudi koji }e mu posveti- tematski i ànrovski obogati repertoar. nizacionih razloga. Mira je imala sve oz- Za decu je reìrao jo{ ârobnjaka iz Oza komadima, jer je odrasle glumce trebalo ti svoju pa`nju; zainteresovati knjièv - Mira je pratila de~ju literaturu i predla- biljnije i ambicioznije predloge. Za nas je (se}am se Ve{tice Gorana [u{ljika), a za honorisati. U ovom pozori{tu zajedno sa nike da pi{u za decu, muzi~are da kom- gala sve smelija i smelija dela. Osveènja adaptirana Golubnja~a Jovana Radulovi - Ve~ernju scenu pomenute San letnje no}i Vukadinovi}em i Predi}em, bila sam re- ponuju, slikare da slikaju, reditelje i glu - su bila mjuzikl Va{ar u Topoli Dobrice }a i Tri ~eki}a, a o srpu da ne govorimo i Romea i Juliju. Bile su to renesansno

13 LUDUS 166–167 Jubilej – {est decenija Pozori{ta „Bo{ko Buha” neobuzdane i razigrane predstave koje sala, uprava i administracija u to vreme slednjoj ljubavi. Prvi upravnik je go - Ali, mi smo nau~ili da ~ujemo nemi Ljubivoje R{umovi} su zra~ile mladala~kom i stvarala~kom nalazila se u Osnovnoj {koli „Njego{“ ko- spo|a Gita Predi}-Nu{i}. Tetka Gita, tako eho na{eg gledali{ta, mi znamo da ma - BUHINA PUBLIKA energijom. U Snu letnje no}i kvartet Du- ja se nalazila preko puta Engleske su je svi zvali, posle godinu dana predaje li{ani aplaudiraju ubrzanim ritmom sr - JE NAJLEP[A {anka Stojanovi} – Dragan Mi}anovi}, ambasade. Pozori{te na upravljanje drugarici \ur- ca, vlagom u o~ima, grimasom radosti i Jo{ ~uvam pismo koje mi je daleke Olga Odanovi} – Darko Tomovi} bili su Predstavom Beli jelen sve~ano je |inki Markovi}, koja najduè ostaje na tuge. 1989. poslala @eljka Jan~i}, u~enica ~e - neodoljivi, kao i Isidora Mini} i Dragan otvoreno Pozori{te 1.1.1951. godine. Kao upravni~koj funkciji, vi{e od dvadeset Na{a voljena osmehuje se samo du- tvrtog razreda O[ „Sedam sekretara Mi}anovi} u Romeu i Juliji. To su bili i druga predstava, postavljena je Sneàna godina. Posle njenog odlaska u penziju, {om. SKOJ-a“. moji najlep{i dani u Pozori{tu. Igraju}i i sedam patuljaka u kojoj dobijam ulogu upravnik postaje, do tada glumac-prvak, Nikad, kad dobro igramo, ne osta - „Dragi ~ika R{ume, da me nije tetka Titaniju, Dadilju Esmeraldinu, Baku itd. Durka u alternaciji sa jednom devoj~i - dugogodi{nji nosilac glavnih uloga Mi - nemo nenagra|eni tom tihom, plemeniti- dovela u tvoje Pozori{te, ja ne bih znala Onda su do{le godine renoviranja, lo- com. Moram da priznam da mi nije bilo hajlo Farki}, veliki entuzijasta i zaljub- jom i lep{om nagradom. da ono postoji. Sad znam, i nek jo{ ve~no {e organizacije, nemara i na{e predstave pravo. ljenik u pozori{nu umetnost. Njegovim Znamo: kao odraslim gledaocima postoji BUHA na rodost meni i mojoj tetki su propadale. Opet je trebalo po~eti Pozori{te „Bo{ko Buha“ je od po~etka odlaskom na zasluèni odmor, u „Buhu“ dlanovi, na{im gledaocima dugo jo{ posle koja se zove Olga...“ ispo~etka. potvrdilo opravdanost koncepcije da je tada stiè pesni~ka legenda i borac za predstave bride njihova mala srca. Postojati na rodost jednoj devoj~ici Lako je videti da u ovom bogatom re- I zbog toga smo sre}ni.“ kvalitet predstava prvi uslov da deca i de~ja prava, gospodin Ljubivoje R{umo - @eljki i njenoj tetki Olgi, ima li lep{eg pertoaru nema skoro nijedne predstave Miroslav Belovi} razloga za zadovoljstvo. @eljka sad ima mladi doìve pravo zadovoljstvo prate}i vi} R{um, koji vi{e od {esnaest godina sa sa savremenom temom iz de~jeg svakod- BAJKA JE VE^NA trideset dve godine a njena tetka verovat- nevnog ìvota. Jo{ 1989. godine, podsta - sve peripetije kroz koje prolaze njihovi velikim uspehom upravlja „Buhom“ i ra- SVE@INA POZORI[TA no preko {ezdeset. Verujem da @eljka knuta radom i uspehom {vedskog pozo- junaci. Zato od prvog dana Pozori{te duje se svakom uspehu pozori{ta. Vreme Svako moje vra}anje u „Bo{ka Bu - ovih dana dovodi svoju decu u „Buh“u, ili ri{ta „Unga Klara“ i nema~ke grupe angaùje najpoznatije reditelje i ostale neumitno prolazi i dolazi rastanak s hu” je povratak blistavim i nezabora- to mo`da ~ini tetka Olga, sada u ulozi „Grips“ i drugih, predloìla sam da mi, eminentne umetni~ke saradnike koji sve R{umom, koji upravlja~ku palicu preda- vnim predelima detinjstva i de~a{tva. bake. podu~eni njihovim iskustvom, poku{amo ~ine da do|e do takvog kvaliteta koji }e je glumcu-prvaku Pozori{ta gospodinu Kada ~ovek ostari ~ini mu se da je po A„ Buha“ „jo{ ve~no“ postoji, na na{u varijantu „problemskog“ pozori{ta. decu i omladinu vezati za pozori{nu Nenadu Nenadovi}u, koji pored du`nosti njemu popadao debeli sneg, a ispod sne- istom mestu, i na isti na~in ra{irenih ru - Nije bilo razumevanja, ni èlje. umetnost. upravnika i dalje igra i svoje uloge u ga klijaju prole}ne pesme. ku prihvata nove @eljke, èljne pozori{ne Nema sumnje da deca imaju proble- Skoro od samog po~etka, Pozori{te Teatru. Pored toga, osniva privatnu {kolu ^vrsto i dobro komponovane predsta- radosti. me kao i odrasli, i da im u re{avanju ma - otvara i ve~ernju scenu, koja se, dodu{e, glume za decu, u kojoj najmla|e upozna- ve u „Bo{ku Buhi” su dugoveke. Prika- Buha je – {kola. lo ko pomaè i da isto kao i odrasli imaju nekoliko puta gasi, i ponovo otvara. Ali, je sa magijom scenske umetnosti, i sa ~i- zuju se godinama, neke i decenijama, jer [koluje budu}u pozori{nu publiku. prava da razorne teme (nasilje, droga, evo, ve} dvadesetak godina na njoj se sa jim polaznicima Pozori{te uvek rado neprestano dolazi nova publika. Bajka je Obrazuje one koji imaju smisla za alkohol, prodi~ni problemi) budu umet- uspehom igraju dela najpoznatijih svet- sara|uje. ve~na sveìna pozori{ta, a valjano pozo- daske koje ìvot zna~e. ni~ki uobli~ene. Da se u njima prepozna- Usavr{ava mlade glumce i mlade ju, da se s njima suo~e i da o njima otvo- reditelje. reno govore. Predstava treba da posluì Budi u deci visoke estetske kriteri- da se identifikuju i uìvljavanjem i sa- jume. ìvljavanjem s problemom steknu dublji Prevodi ih radosno iz stvarnog u kompletniji „emocionalniji uvid“, {to nije nestvarni svet, pun ~uda i lepote. mogu}e samo racionalnim putem, preda- Drugarski u~i decu da misle i ose- vanjem ili ~itanjem. Treba o tome ponovo }aju. ozbiljno promisliti. „Buha“ je tradicija. Pre pet godina postavljen je novi up- U „Buhi“ su reìrali najbolji, od ravnik Bo{ko \or|evi}, najmla|i uprav- Bojana Stupice do Milana Karadì}a. nik „Bo{ka Buhe“. Odmah je uneo pro- U „Buhi“ je prohodao Miki Mano- mene u organizaciju pozori{ta. Ono {to je jlovi}, jer njegovi roditelji, glumci u za sada ve} vidljivo je da se ve~ernji „Buhi“, nisu imali kod koga da ga ostave. repertoar ustalio. Prvo je poku{ano sa „Buha“ je jedino pozori{te za decu [ekspirom, zatim renesansnim komedi- koje je osvajalo Sterijine nagrade. jama, a poslednjih godina igraju se ko - „Buhina“ publika je najlep{a. madi iz savremenog ìvota mladih De~ko „Buha“ je prvak u skakanju. koji obe}ava Neboj{e Pajki}a u reìji I kada pecka – „Buhu“ vole. @anka Tomi}a, Instant seksualno vaspi- „Buha“ se ne takmi~i sa drugima, tanje \or|a Milosavljevi}a u reìji Juga takmi~i se sa sobom. Radivojevi}a, Ne znam {ta je seks, ali Vi{e igre, vi{e duha, pitanje je odgovor Neboj{e Rom~evi}a u Pozori{te „Bo{ko Buha“. reìji Katarine Vraàli} i Igra u tami Jago{ Markovi} \or|a Milosavljevi}a u reìji Juga Radi- DONKU TREBA IZMISLITI vojevi}a sa odli~nim mladim glumcima. I TAMO GDE JE NEMA Ovaj poslednji ciklus predstava doti~e U „Buhi“ sam gledao divne pred- teme mladih {to raduje i ohrabruje. Na - stave Miroslava Belovi}a, Paola Ma- ro~itu radost mi je pri~inila predstava Go- |elija, Dejana Mija~a, Milana Karadì}a. spodar muva u dramatizaciji Tatjane Ili} Milanovih najvi{e. I najvi{e mi zna~e, sa grupom dece iz {kole Nenada Nena - naro~ito Vasilisa prekrasna! Pa, i Carev dovi}a i sa njim u izvrsnoj ulozi oca. Ko - Beli jelen, prva predstava izvedena 1951. godine zato~nik, Sveti Sava! Uspavana lepoti- na~no ne{to {to sam prièljkivala dvade- skih i doma}ih autora, na veliko zado- Danas, kada slavimo {ezdeset godina ri{te za decu je predvorje zna~ajnog tea- ca!... setak godina na na{oj sceni. Tako zastra- voljstvo odrasle publike. od osnivanja „Buhe“, proslavom tog ve- tra za odrasle. U „Buhi“ sam reìrao neke od mojih {uju}e rasprostranjen problem nasilja Nekoliko godina po osnivanju, u Reditelj èli da kroz predstavu pro- najva`nijih reìja. S tim predstavama me|u decom hrabro i uspe{no je reìrala likog jubileja rukovodi mladi gospodin, „Buhu“ dolaze u anga`man prvi svr{eni govori svojim glasom, da na stvari pogle- rasli smo i mi kao ljudi, kao zanatlije, \ur|a Te{i}. Iako „nije komercijalno“, reditelj Bo{ko \or|evi}, kome te~e ve} rasla su i na{a deca gledaju}i ih, i ìve}i studenti Pozori{ne akademije (takav je da vlastitim o~ima, odupre se raznim iako se tim problemom bavi i Malo po - drugi direktorski mandat. On, po mom s nama na{e pozori{ne ìvote i mladosti. naziv nosila ta obrazovna ustanova {ablonima. Reditelj oslu{kuje sebe, traì zori{te, da se tim problemom bave i mi{ljelju, uspe{no u sebi nosi umetni~iu Bila su to divna vremena. Ljuba R{um je druga pozori{ta za decu i odrasle, i sve kulture tada). Oni su na sceni „Buhe“ „ìcu“ i poseduje tehno-menadèrske svoju ispovest, svoj na~in rada s glumci- bio na ~elu ku}e. Bio je, tek sad shvatam, {kole, ne bi bilo suvi{e. u~inili prve korake i plasirali publici osobine, koje zahteva ovo vreme. Ja mu ma, svoj rukopis u kompoziciji predstave. izuzetan upravnik. Pred Novu godinu, Uz najbolje èlje za proslavu godi- svoju umetnost. Mnogi su i danas me|u èlim mnogo uspeha za kormilom ovog Tom tragala~kom procesu moè mnogo na{a deca, tada mala, dobijala su pa- {njice, èlela bih da se ne zaborave i najboljima u beogradskim pozori{tima. pozori{ta i da nastavi tamo gde su nje - zasmetati sklonost da se imitira moda, da keti}e od Deda Mraza u „Buhi“! Na festi- prednost i su{tina pozori{ta {to je od Pozori{te „Bo{ko Buha“ je za {ezde- govi prethodnici utabali staze uspeha i se sledi trend. Formiranje aktivne i origi- val u Kotor i{li smo skupa i ìveli kako vajkada u prisnosti i preno{enju energije set godina svog rada steklo velika umet- slave. nalne rediteljske zamisli uvek je borba treba, kao familija, u istinskoj slozi, ra - i emocija sa scene na publiku i obratno, ni~ka iskustva i postiglo mnogo uspeha Osvrnuo bih se, na kraju, na na{u protiv konvencija oko nas i u nama. dosti, {alama... @iveli smo i radili duhovi- {to je dragocena specifi~nost pozori{ta. koji ga po izjavama mnogih teatrologa najverniju publiku – decu. Povodom to - Stvaranje predstave je poku{aj da se to!!! Nezaboravno! Da se ne poklekne pred drugim medijima svrstavaju me|u najbolja pozori{ta za ga, citira}u izjavu proslavljene glumice, savladaju i sopstveni {abloni i oni koje „Buha“ mi zna~i se}anje na pravi decu i omladinu u Evropi. kolporteri nude kao „poslednji krik”. (kviz, tehnolo{kim i tehni~kim novosti- pokojne Dobrile Mati}, prvakinje pozo - rad, dubok, na kopanje po materiji, po Sa velikim zadovoljstvom i po{tovan- Oblikuju}i predstavu, reditelj nikada ma). Ne ìveti samo u bajci u ovo tako ri{ta, prve dobitnice Sterijine nagrade u umetnosti glume i reìje... Se}am se tih jem pominjem tehniku i administraciju ne sme da zaboravi decu kojoj je ona „bajkovito“ vreme. „Buhi“ za ulogu Carice u predstavi Bi- vremena, demonstracija na Trgu, nas Mihajlo Todorovi} Kepa bez kojih pozori{te ne bi moglo da funk- namenjena, decu koja mnogo vide i ose- zatvorenih u teatru, visimo na prozori- cioni{e. Doprinos ljudi iz tehnike, pri- ber~e profesora Ljubi{e \oki}a, u reìji }aju sve disharmonije u njoj. U svojoj igri DECA APLAUDIRAJU SRCEM profesora Miroslava Belovi}a. ma, hrlimo u masu pa na scenu i radimo, Stupio sam u Pozori{te „Bo{ko likom pripremanja i izvo|enja predstava deca su izuzetno nadahnuta i dosledna. radimo..!!! Romea smo u jednom tre - je nemerljiv. [ta oni rade na prili~no ne- „’Aplauz je umetniku isto {to i mla - Kriterij iz igre ona prenose i u pozori{te. Buha“ dva meseca po njegovom osnivan- di}u osmeh njegove voljene’ – rekao je nutku radili, na sceni ma~evanje, u prob- ju, no vembra meseca 1950. godine. Bio funkcionalnoj sceni, neki put se grani~i i Na kraju, rekao bih da nije stvar u noj sali Ljilja Mrki} govor, a Boàna jednom Ifland, govore}i publici. sam dete-glumac, a evo me, jo{ sam s nemogu}im. tome je li predstava za decu gra|ena s kostimsku probu u {najderaju!!!!!! Ne njemu, sada ve} nekoliko decenija kao Imao sam ~ast i veliko zadovoljstvo Na{a publika, deca, ne ume da apla- mnogo ili malo re~i, je li inovatorska ili radi se tako vi{e u Beogradu, al’ na sre}u inspicijent. da budem pod „vla{}u“ svih petoro pret - udira. Ta~nije, jo{ ne ume. tradicionalna. Stvar je pre svega u tome imamo mi neki u iskustvu i takve procese U po~etku, Pozori{te „Bo{ko Buha“ je hodnih upravnika-direktora (i sada sam Ostajemo tako mi, glumci u de~jem kako je osmi{ljena i ostvarena, do koje pa i rezultate... Igralo se mnogo i probalo imalo malo glumaca u anga`manu, ali pod upravom {estog direktora) ove svo- pozori{tu, isuvi{e ~esto bez one prve, mere su se sve rediteljske intencije kroz se mnogo. Bio nam je vaàn svaki stih u su u to vreme, kao i sada, na njegovoj jevrsne „fabrike“ bajki, komedija i dra- neposredne nagrade za muku, za znoj. fenomen glume (i drugih komponenata Snu letnje no}i ili Romeu i Juliji... An - sceni gostovali najbolji glumci iz drugih ma. S velikim po{tovanjem }u ih povo - Dobronameran ali neobave{ten posma- predstave) pretvorile u konkretnu i uzbu- sambl igra! U to vreme „Buha“ najbolja beo gradskih pozori{ta. Ne{to vi{e od pet dom {ezdeset godina postojanja Pozori{ta tra~, hitar na zaklju~ku, mislio bi da smo dljivu scensku celinu. u celom gradu! Bila je kao ono {to se zove godina, Pozori{te nije imalo svoju scenu, „Bo{ko Buha“ i pomenuti i ujedno im se nesre}ni jer nam pitanja ostaju bez (Ovaj tekst M. Belovi} je napisao sada master studije. Tu su po~injali ve} smo predstave igrali na sceni „Ko - zahvaliti {to sam bio, i sada sam, u mom odgovora, jer delamo i govorimo u pros- povodom proslave pedeset godina Pozo - najbolji, u~ili. Neki su ostali, neki su lar~evog narodnog univerziteta“. Probna najmilijem pozori{tu, mojoj prvoj i po - toru bez odjeka. ri{ta „Bo{ko Buha“.) po{li. Olgine uloge iz tog doba!!!!!!!!

LUDUS 166–167Lu 14 Jubilej – {est decenija Pozori{ta „Bo{ko Buha”

ûdo! Mi}kov Romeo, Isidorina Julija! skog supermarketa. Mir sam na{ao tek u bila privi|enja, ali i to je u redu – ionako I kona~no, ponosan sam {to sam te inspiraciji za na{e predstave. Sigurni Cvijin Puk! Donka – Titanija i Dadilja, avionu; mir i prostor za razmi{ljanje o niko nije uspeo da, na ubedljiv na~in, poznavao, {to sam bio gost tvoje utrobe, smo da deca uìvaju. I razmi{ljaju. [u{ljik – Ve{tica, Zorica – Stra{ilo!!! To ovim redovima. Ovaj ~lanak stajao mi je objasni manu u pustinji. {to sam radio u njoj. Goran [u{ljik je vrhunska gluma! A skupna igra! kao kamen na srcu. Dragi moj, ve} te odavno nisam vi - Ti, tako mlad, sada imas novi zada- POZORI[TE JE STRAST Neponovljiva. Duda u Crvenkapi! I u Pri~ati o Pozori{tu „Bo{ko Buha”, deo, mo`da su ~ak poku{ali i da ti pro{ire tak: da nadìvi{ hroni~nu glupost poli- Ne pi{em ovo kao se}anje. Vi{e kao Snu! njegovom veli~anstvenom kolektivu, ì- scenu, onu tvoju savr{enu minijaturu, ti~ara koji upravljaju svetom u ovo jadno uputstvo za upotrebu. Za one koji }e do}i. Olga, Boda, Donka, Vujke, Duda, Sa- votu koji smo zajedno proìveli, mnogo je tvoj trbuh spreman da prihvati dìnov- doba u kome je sve falsifikat, kad je isti- Bila je tek po~ela zima. U{unjah se ske snove poput utrobe koja je prihvatala {ka... Crvenkapa. Branka Kati} kao Do - teè nego {to sam mislio. Ja ne ~uvam nu teè na}i no iglu u plastu sena. kroz foaje, tada mra~an i uz crne ste- roti!.. I sad ~ujem pesmu Ljube Ninko- programe, ne zapisujem svoje premijere sve velike sneva~e – od Jone do Pinokija. Preìvi, dragi moj, nastavi da ide{ penice, do bifea. „Buha“ nema salon. vi}a maestra i R{uma iz Uspavane: „Ro - u posebnu bele`nicu i uredno bacam Kako su te promenili, ako su te promeni- napred, ali uvek u suprotnom smeru od di}e se jedno, pa drugo, pa tre}e, nema fotografije svojih predstava. Mo`da stoga li, ja ne znam i ne èlim znati; ti si u drugih. Nastavi i imaj snage i hrabrosti Sveti Sava, po~etak devedesetih. Strah ni{ta ve}e od ljubavne sre}e“... Pa iz {to sve ono {to predstavlja pro{lost pozo- mom se}anju ostao savr{en i na sre}u da shvati{ da }e{ moderno na}i samo ako sam krio u studentskom kaputu. Potreb- na{eg Oza pesme... Ljuba ingenioznu ri{ta – a malo je va`no i ako je to od ju~e niko nikada ne}e uspeti da te promeni u uspe{ mirno da pogleda{ unazad, ako no je uvek malo sre}e, pa onda taj neko muziku napisao. Crvenkapa, Oz, Romeo, – predstavlja vidljiv nagove{taj smrti. mojoj glavi. Lobotomiji, nadam se, ne}e poku{a{ da dopre{ do su{tine humanosti. koji vas namiri{e, mene je Milan. Mo`da San, Dùngla, Rokenrol i jedna mala, ali Fotografije (posebno one lepe) smrt su, pribe}i. Jer, tebe i mene interesuje humanost, zar po prvi put kaèm mu: hvala. Ali, biti divna novogodi{nja predstava... Ne dok mi programi li~e na beskorisnu Najdraì, reko{e mi da uskoro puni{ ne? Sve ostalo je mamac za glupake. spreman to je sve. Pozori{te je za mene i umem da pi{em... Se}anja naviru lepa, i zgu`vanu hartiju, a kasete na gomilu pedeset godina pa, po{to sam 3. marta i Povodom ove tvoje godi{njice {aljem dalje strast. I ljudi. Pozori{te je za mene i dovoljna za celu jednu pozori{nu bio - glasova koji dopiru s drugog sveta. Sve sam napunio koju godinu vi{e, dopusti ti iskrene èlje da ìvi{ bar jo{ milion dalje rad. Vera i rad. I mnogo ljudi s koji- grafiju... A atmosfera... Od Perse do sce- su to delovi mrtvog vremena koje mi niko da ti dam nekoliko saveta kao neko malo godina. ma deli{ strast. Mora{ biti spreman da ne, svi su disali za predstavu!!! Sve je to ne moè vratiti. Tri meseca tamo, ~etiri stariji. Pre svega, molim te da nastavi{ Katkad se seti i nas, onda kada nas ostavi{ barem dva kolena na tom oltaru. da {titi{ i uliva{ snagu i ma{tu mojim vi{e ne bude bilo, kao {to sam siguran da Bole}e te zauvek. Bio sam princ, pa opet glumcima (oni nisu ostarili, i nikada nese danas se}a{ onih koje su ve} oti{li. }e). Iz pristojnosti ne èlim da ih nabra- princ, pa opet, onda odjednom, na sre}u, S ljubavlju, uvek tvoj, Paolo Ma|eli ve{tica, na potpeticama, unjkava, kod jam, bilo bi glupo, ti ih odli~no poznaje{. (Ovo pismo Paolo Ma|eli je napisao A onda, jo{ jednom ti ponavljam: ne Jago{a. Umreh, nikad sre}niji, urli~u}i kao svojevrsnu ~estitku Pozori{tu „Bo{ko kao Merkucio. Sad znam, sve sam nau - primam lo{e vesti. Vra}am ih po{iljaocu. Buha“ kada je slavilo pola veka posto- Podu~i, strpljenjem, koje ti je svoj- janja) ~io u „Buhi“ i sve sam probao. I leteo. Da stveno, mlade glumce zanatu. Mazi ih, Milan Karadì} ne padam, ~esto i presudno pridràvao ali nemoj da zaboravi{ ni da ih dovede{ u @IVOT NIJE BAJKA, me je Pane. Ljutite se na upravnike kao nepriliku, nateraj ih da se ponekad ras - ALI BAJKA JESTE @IVOT na o~eve, da biste ih voleli. Moj je bio pla~u od besa; ili se pozdravi s njima, ili Staro pitanje o ulozi pozori{ta u ì - pravi. R{um mi je dao i stan i hranu. A im pomozi da odrastu svesni svog zana- votu deteta, nalazi se stalno pred svima pesnik. To je va`no. Popio sam tu, u tom ta. Da, da, jer pre no {to postanu umetni- nama koji u njemu radimo. Moj oprobani bifeu dovoljno, da vi{e ne moram. Ne ci, treba da budu savr{ene zanatlije; a recept glasi – bajka. kasnim na probe vi{e od deset minuta od bez patnje, ti to barem dobro zna{, ni{ta Ona nudi mnogo i stvaraocima i tada. Ne se}am se nijednog de~jeg lica. se ne moè nau~iti. publici. Stvaraocima nudi mogu}nosti za I molim te, izbij im iz glave onu Nadam se da se neko od njih mene pri- razli~ite tematsko-idejne pristupe, kao i glupu ideju da je pozori{te za decu neka se}a. Nije to presudno. Govorio sam [ek - za vizuelno razma{tavanje i prire|ivan- posebna vrsta pozori{ta, da u njemu po- spira po prvi put njima, tu, izme|u tog je ugo|aja u slici, zvuku, atmosferi, mi - Petar Pan stoji problem razumevanja. Nas dvoje kratkog proscenijuma i Kepe iza le|a. To risu pozori{ta... Bajka je i igra. znamo da to nije istina. Ti si me nau~io me je napravilo ~ovekom, ovakvim ka - da je de~ja fantazija mnogo ve}a i slobod- U bajci postoji sve, ne samo prin~evi kav sam. I reìrah po prvi put na tom i princeze, ve{tice i zmajevi, ve} i sva pi- nija od ma{te odraslih. Sada ve} svi istom proscenijumu, [ekspira. Sa Ke - tanja i problemi s kojima se susre}emo u znaju da, dok se odrasli svim silama pom. Dakle sve je tu, u „Buhi“, mogu}e. trude da uni{te ovaj svet, deca plove o~iju savremenom ìvotu. Ljubomora, diskri - minacija, prijateljstvo, izdaja, smrt... Ako sam negde u pozori{tu bio sre- uprtih u nebo, ili se provla~e kroz tajan- }an, to je bilo tu. I mnogo puta nesre}an, stveni tunel sve dok ne prona|u centar êsto kaèmo da „ìvot nije bajka“, i svi se u tome slaèmo, naro~ito u ovo tmurno ali tako je to. na{e Majke Zemlje i prolaze „kroz” nju @iveti u pozori{tu, to dobih na dar. ako to èle. U}i kroz malenu rupu na vreme, ali, s druge strane, bajka jeste ì - Ostaviti koliko moè{ za uzvrat. Ju`nom polu da bi kupili sladoled na vot. Severnom, a vratiti se ku}i u vla`nom i I zato joj se mi u Pozori{tu „Bo{ko (oprema i redakcija toplom trbuhu kita, za njih je avantura Buha“ vra}amo kao naj~e{}em uzoru i tekstova „Ludus“) od dvadesetak minuta. A odraslima... Sve u svemu, dragi moj, molim te da svim mojim mladim i starim kolegama (glumcima, reìserima, piscima) stvara{ nepremostive tesko}e ako u tvoju utrobu u|u s onom suludom idejom da je pozo- Sne`na kraljica ri{te za decu „neko druga~ije pozori{te”. Ali zato daj snage onim genijalcima ~uvala Donka [pi~ek, neponovljiva i je- ovde i tako redom... Poput {arenih zakr- za dramaturgiju da na repertoar stave, dinstvena, Donka bez koje nema teatra, pa na Arlekinovom kostimu. Malo – na primer, jednog Hamleta, pa }e{ videti Donka koju treba izmisliti i tamo gde je pomalo, kostim se popunjava, a onda... kako }e od toga ispasti ne{to mnogo lep{e nema. A Sloba, inspicijent, sufler. An|eo Koliko je pro{lo od moje poslednje od onoga {to tvoje nadmene kolege ~esto scene. Dejan Stepi}, mlad, po`rtvovan, reìje u Beogradu? Iskreno govore}i, ne rade u velikim pozori{tima. Poku{aj, si - stvarao je ~ega nema u ona te{ka vreme- znam. Koliko sam predstava u me|uvre- guran sam da }e i Vilijem zbog toga biti na inflacije. Mogao je sve!!!!!!!!!!! înio menu uradio u Evropi i svetu? Mnogo. sre}an. A tvoje }e kolege umirati od zavi- da scena bude ono {to moè biti: prostor Koliko ta~no u Hrvatskoj ili Sloveniji? sti. nemogu}eg! Pa kroja~i! Najbolji kostimi Preciznost mi u ovakvim slu~ajevima ni- Ne povla|uj nikada ljudima koji na svetu, Boànini i njihovi. Toma i svet- je ja~a strana i zato ne umem da odgovo- nemaju hrabrosti da istraùju, jer u pola!!!! A tek Kepa, pravi pozori{ni ~ovek, rim. Uporno se poigravam se}anjem, te zori{tu su najopasniji oni zadovoljni so - gospodin i {eret istovremeno! Nema mi na pamet pade pitanje: ko su danas bom i repetoarima po ustaljenim formu- Tom Sojer, 1961. godina kraja nabrajanju, a ne mogu svakog po- glumci „Bo{ka Buhe“? lama. Zna{ dobro da svi koji su prestali menuti. Svi iz „Buhe“ bili su majstori! Mnogo je vode od onda proteklo. Gde da istraùju nemir u sebi nemaju ni{ta Hvala svima. Jer reìje nema bez drugih su moji glumci? Nemam snage za lo{e da ispri~aju ni drugima. Molim te, ras - ljudi. Svi su va`ni zaista. A u „Buhi” vesti, molim vas, po{tedite me toga, kao krinkaj ih, progutaj ih. Zakloni ih sam mnogo nau~io i otkrio o samoj prepuna ~a{a sam. svojom zavesom. pozori{noj reìji. Dali su mi to drugi. I upravo da bih se}anja ostavio Nastavi da od svoga postojanja pra - Stvorili smo takvu atmosferu, da se i{lo nedirnuta odlu~io sam da ne ulazim u vi{ ve~iti praznik, svestan da za tebe ne do kraja, „ginulo”, bili smo mladi, ludi, semioti~ku analizu svog rada u „Buhi”. postoje tabui, zabranjene knjige, pri~e daroviti, zapaljeni. Divno je bilo u „Bu - Neka to, ako èle, rade oni kojima je to koje se ne mogu ispri~ati, da ne postoje hi”. Verujem da je i sada. Samo napred posao. ^vrsto sam odlu~io – nikakvi inte- jezici koji se ne mogu artikulisati, knji - na{e divno pozori{te! ûvaj svoj duh! lektualizmi; pisa}u o onome {to ose}am èvne vrste kojima se ne moè pri}i, niti Sre}no! na najjednostavniji na~in. neostvarivi snovi. Naprotiv – upravo to Paolo Ma|eli Dragi, maleni „Bo{ko Buha”, je tvoj ìvot. U tebi sam se uvek ose}ao PISMO „BO[KU BUHI“ Mo`da (ajme!) tvoja sedi{ta vi{e nisu slobodan i na tome ti zahvaljujem. I ne- Be~, 13. mart 2000. ipunjena slamom, a tvoje kao za lutke moj da zaboravi{ da sna`no, sna`no za - Upravo sam se vratio iz Belgije gde malene sobe ne vode vi{e do onog malog grli{ sve moje stare drugare s kojima pripremam Biljanin Supermarket (Bilja- ~udesnog bifea gde si, dragi moj, posle sam delio pustolovinu, kao i da iskreno na Srbljanovi}, prim. n.). U Belgiju sam proba, imao mo} da umnoàva{ hleb i poljubi{ sve nove koje nisam upoznao. doputovao odmah posle premijere @enid- ribu (a Bogu hvala i alkohol). Kad malo [apni im ne`no na uho: „Ovo je poljubac be u Novoj Gorici – pozdrav i put pod bolje razmislim, nikada mi nije bilo koji vam {alje jedan od vas, jedan od noge – da bih, napustiv{i Gogoljevo ludi- jasno odakle su, do dobuko u no}, stizale onih koji su deli} svog ìvota ostavili tu – lo, banuo u {izofreni~nu pustinju evrop- sve te boànstvene stvari; mo`da su to unutra.” Hobit, 1982. godina

15 LUDUS 166–167 Intervju: Donka [pi~ek

nih TV serija Zaboravljeni i Sivi dom gom... [ta ho}u da kaèm. Deca razume- koje se na svoj na~in bave tom temom? ju, znaju i vide mnogo vi{e nego {to se to SVET POKRE]U LJUDI KOJI VERUJU Obilazila sam s Gordanom Mihi}em ~ini. I moramo se baviti njima, posve}eno (pisac scenarija, prim. n.) te domove za i s ljubavlju se baviti njima kako bismo ih „Na{e dru{tvo je dru{tvo negativnih uzora, ovom pozori{tu svih ovih godina, bar ja decu, gledali {ta se tamo doga|a, bolesni nau~ili da se orijenti{u, da imaju neke okruèni smo negativnim primerima i idol- tako ose}sam, neguje taj lepi odnos. se vra}ali, verujte... Hvatali se za glavu. repere u ìvotu. Nije va{e da im kr~ite put Mo`da, iskrena da budem, u poslednje idu}i ispred njih, a to je i nemogu}e, nego ima. A to je mnogo ve}i problem nego Gordan napi{e, a ja se upla{iim. I Darko vreme se to malo i pokolebalo. Mi smo (Darko Baji}, reditelj, prim. n.). Nai|emo, da ih nau~ite da ~itaju znakove pored ekonomske i finansijske pote{ko}e. êsto se ovde, kao i mnogi drugi, na primer, pre- na primer, na devoj~icu koja je progutala puta a oni }e sami odabirati koje }e zna- pojavljuju krupni, te{ki problemi i u slu- ìveli i ru`ne trenutke i bombardovanje, makaze. Uradila je to, kaè, da bi iz za - kove pratiti. ~ajevima gde novca ne nedostaje, naprotiv. ali tad smo ovde kuvali zajedno, brinuli tvora do{la u bolnicu a u dom su je sme - Kako vi, kao ~ovek koji se ceo vek jedno o drugima... stili jer je odèparila staricu, uzela joj bavi decom i mladima vidite sada{nji Jedno od klju~nih pitanja s kojim smo suo - Mnogi danas govore o tome da smo neki sitni{. Ovo sada je stra{nije sto puta. trenutak? ~eni je pitanje smisla. Odsustvo smisla ra|a preìveli raznih muka za tri ìvota, ali Pre svega moram da kaèm da sam Ukratko, Zaboravljeni su uzrok, a Sivi da nikad nije bilo tako depresivno i bez- jako sre}na {to sam vek provela bave}i se razne, ogromne probleme od kojih je jedan dom posledica. nade`no kao sada? decom. Nema lep{eg. A {to se trenutka i potreba za agresijom” - kaè Donka Vreme kada ste vi po~injali, i kasni- Nevoljno moram priznati da se slati~ne on je nema sumnje teàk, kompliko- [pi~ek èm. Evo, i sada preìvljavam vrlo teàk je, obeleèno je pritiskom jednopartijskog van... Ali nema problema koji nema trenutak. Vidite {ta se de{ava s mladima i sistema, politi~kim neslobodama... re{enje, naravno ako se problemom bavi- Tatjana Nje¦i¯ njihovom agresivno{}u. Mene to i li~no Mislim da smo, dosta dobro, uspevali mo i ne zatvaramo o~i pred njim. Kad su poga|a. îtavog ìvota sam radila s de - da se nosimo s tim. deca u pitanju dve klju~ne re~i su ljubav i com, s mladima... Zabrinuta sam i stalno Danas je to stvar pro{losti. Danas je, eca su obeleìla moj ìvot“, rekla je pro{ao kroz te susrete ~etvrtkom. I, onda po{tovanje. Iskazani. Ogromni su danas se preispitujem koliki je udeo krivice te bojim se, sve vi{e dece koja su zaboravlje- Donka [pi~ek, savetnik upravnika problemi {kola i dru{tvo. Jer, deci treba su nam jedne godine do{la deca iz [ved - dece, a koliki roditelja i koliki dru{tva. na, prepu{tena sebi i ulici. Njima se niko de~jeg Pozor{ta „Bo{ko Buha“ i, dati uzore. D ske, hor de~aka. Smestili smo ih u poro - ne bavi na pravi na~in. Dru{tvo se brani da nije krivo, roditelji kako u {ali kaù, jedan od najve}ih kri- Znate li da danas deca kad govore o Slu{am de~ji program Radio Beogra- vaca za ~itav niz stvari ura|enih za decu, dice. To se ispostavilo kao veoma dobro, nemaju vremena da se deci posvete, a tome koju bi srednju {kolu upisali i ~ime deca su na ulici... I zato je dobro {to se u da, vodi ga Vesna ]orovi}-Butri}. Ta re- bi hteli da se bave ~esto iznose zapaànje zbog dece, oko dece... Razgovor s Donkom svima nam se dopalo, i tako smo do{li na dakcija jako dobro radi. Svakodnevno ra|en je u njenoj maloj kancelariji u poslednje vreme na pozori{nim scenama, da danas ima para samo onaj ko ne radi, ideju da pozivamo u goste decu iz Evrope. imaju problemske emisije. Mislim da su u „Buhi“, dva dana nakon proslave ro|en- u „Buhi“, u „Radovi}u“, u nekim filmovi- a onaj ko radi crkava od posla ali nema dana tog teatra i sve~anog obeleàvanja Prvu „Radost Evrope“ organizovali smo ma, otvoreno govori o tim stvarima. S de - tom smislu jedini. para? {est decenija njegovog rada i postojanja. Zanimljiva sagovornica, draga, topla i susretljiva, ìva enciklopedija... Iz svake njene re~enice izbija sna`na a tanana naklonost prema deci. Iako svoju nema, mnoga su, ba{ mnoga deca njena. Po~ev od onih kojima je tetka, pa do ko zna koliko, ko bi im sad broja mogao znati, nekada{njih i sada{njih mali{ana u zemlji i van nje. S Pozori{tem „Bo{ko Buha“ druguje, kaè, od {ezdesetih godina pro{log veka. „Zavr{ila sam ruski jezik i jugoslo- vensku knjièvnost na Vi{oj pedago{koj {koli, a potom upisala Fakultet dramskih umetnosti gde sam diplomirala organizaciju pozori{ne delatnosti. Tih, sad ve} davnih godina, Olga Novkovi} i tada{nji gradski Savez za staranje o deci su se po- starali da se zainteresujem i po~nem da radim tzv. susrete ~etvrtkom. Do{la sam na 65. susret a oti{la nakon {estopedese- tog. Bile su to zanimljive, javne tribine namenjene deci, koje su se odràvale u Domu sindikata. Bavili smo se raznim temama, dovdili najve}a imena da s decom razgovaraju...“ Iz tih susreta izrasla je manifestacija „Radost Evrope“? Da i zahvaljuju}i njima sam po~ela saradnju s „Buhom“. Bila sam nekoliko puta ~lan Saveta pozori{ta. Tada{nji di - rektor teatra bila je \ur|inka Markovi}, sjajna èna. Razumele smo se, lepo sa - ra|ivale. Dolazila je kod mene na susrete. U „Buhi“ sam upoznala gospo|u Gitu Predi}-Nu{i}, }erku na{eg ~uvenog pisca. Mislim da mo`da odatle i poti~e moja sna`na ljubav prema pozori{tu (Foto: @eljko [afar) I, po zavr{etku, iza|em sva uzbu|ena i usplahireno je pitam kako je bilo, jer vrlo ‘69. godine, a na veliku radost manife - com se mora razgovarati. [kola je toliko [iroka se lepeza pitanja otvara kad Znam. Znam i da govore kako ne}e sam po{tovala njeno mi{ljenje, a ona me stacija traje i danas. posrnula, izgubila mesto koje je nekad govorimo o stanju de~je nacije, da ih tako da u~e jer u~ili ne u~ili sutra ne}e dobiti pogleda pa kaè: „[to vam je lep taj bro{“. Nedavno je slavljen veliki jubilej, imala u odgajanju, {to bi se reklo, nazovem, danas i ovde. I, ne samo ovde, posao, a i ako ga dobiju radi}e za platu Tada sam nau~ila da onome ko je ne{to {est decenija „Bo{ka Buhe“. S kojim ose - zdrave, prave dece. Sveo{ti je pad vred- ali... od koje ne}e mo}i da ìve. Svima je ideal uradio, izveo ne treba odmah re}i ni do- }anjem, utiskom ste primili taj doga|aj? nosnog sistema. Deca su okruèna nega- Imate recimo vaàn segment, da otvore kafi}e, butike, ne{to... Da, bro ni lo{e. Jer, on je uloìo sebe, egzalti- Jako sam ponosna {to sam deo sa- tivnim primerima i idolima. A to je (ne)an gaòvanost dece. Da bi se dete znam. A znam i da oni to nisu izmislili. ran je... Treba malko da odstoji. \ur|inka da{njeg trenutka a i {to sam bivala deo mnogo ve}i problem nego ekonomske, bavilo sportom, muzikom, u~ilo strani Oni su to primetili, zapazili, shvatili... oni bi prilikom na{eg slede}eg vi|enja vrlo ranijih. Jer, mislim da je Pozori{te finansijske po te{ko}e i nemanje dovoljno jezik ili imalo neku drugu lepu aktivnost su se prilagodili datim reperima. Na{e „Bo{ko Buha“ ne{to nesvakida{nje u za to je potreban novac koji veliki broj dru{tvo je dru{tvo negativnih uzora, a to temeljno i precizno odgovorila na pre ne- sredstava. ê sto se pojavljuju krupni, ìvotu dece Beograda, i mnogo {ire. roditelja nema. I? S druge strane, oni koji je ogroman problem. S druge strane – kog vremena postavljeno pitanje, tj. anal- te{ki problemi i u slu~ajevima gde novca izirala i ono {to valja i ono {to ne valja. Imam jedno ose}anje zadovoljstva, a opet imaju novac obi~no nemaju vremena da roditelji. Nemaju ni vremena ni energije ne nedostaje, naprotiv. Jedno od klju~nih Upoznala sam i sve glumce, tesno ne mogu da verujem da je minulo ve} 60 prate svoju decu u svemu tome. Velika i da se posvete deci. Tata i mama, gde jo{ pitanja s kojim smo suo~eni je pitanje sara|ivala i sa, kako se to kaè, „Buhi- godina. Brzo je pro{lo. ozbiljna tema. Ali, mislim da je su{tina u postoje zajedno, sre}u se u prolazu. nom“ tehnikom. Tehni~ki direktor pozo - Va{ odnos prema pozori{tu? smisla. Odsustvo smisla ~esto ra|a potre- lju bavi i po{tovanju prema deci. Verujte, Natalitet nam je u sunovratu. Gledam ri{ta bio je Velja \or|evi}, divan ~ovek. Pre svega volim pozori{te. Volim ljubu za agresijom... Iskreno se sekiram, ne deca, i ona manja i ona malo ve}a, umeju ovu emisiju Vreme je za bebe na RTS-u. Ba{ mi je drago {to, sad kada ga nema, de u pozori{tu i po{tujem ih. Mislim da je mogu da se smirim... znam {ta smo da razumeju i da prihvate bez problema Lepo. Divno je kad do|e dete na svet. Ali, pozori{te dodeljuje nagradu s njegovim u njemu svako vaàn, i glumac i spre- radili, za {ta smo se zalagali, {ta je uspe- da ne{to treba ili da ne{to nema ako im to ako ti mladi roditelji nemaju stan, imenom. A tada, okrenem telefon: „Veljo ma~ica, i dekorater i rasvetljiva~... Ono je valo... s ljubavlju i po{tovanjem objasnite. I vrlo posao... kako }e da izvedu to dete na put. treba mi ovo, treba mi ono...“ A Velja sve ne`na i osetljiva biljka, relisti~ka bajka u Dugo godina ste radili u televiziji i, dobro prepoznaju da li ste iskreni! Ne- âk i ako imaju bogatu zale|inu to nije moè, zna... Nema umetnika koji nije kojoj su stvarno svi bitni. Mislim da se u izme|u ostalog, bili urednik vrlo cenje- mam svoje dece, a bdila sam nad dru - zdrava situacija. Su{tina problema je,

LUDUS 166–167Lu 16 Intervju: Donka [pi~ek mislim da to treba stalno ponavljati, u lo i nagovor, u „Buhu“ sam do{la ‘98. na skinuta, iako je imala punu salu, jer su vrednosnom sistemu, u uzorima. mesto operativnog direktora. Kad je oti{ao angaòvani glumci koji su zauzeti u dru - MONOGRAFIJE I u ranija vremena smo imali velike Ljuba i do{ao Ne{a Nenadovi} traìo je da gim pozori{tima. Ta takozvana koordi- te{ko}e sa sredstvima. „Radost Evrope“ ostanem, kasnije Bo{ko \or|evi}... Pre nacija na kojoj pozori{ta uskla|uju ter - Edicija posve}ena dobitnicima Nagrade ne bi opstala od sredstava koja je izdvaja- dve godine, naravno, do{ao je mla|i oper- mine i repertoare, pa to je te{ka borba. „Dobri~in prsten” lo dru{tvo. Tu manifestaciju odràvaju ativni direktor a ja sam savetnik, nadam No, nezavisno od toga ima jedan, pa mo- beogradski roditelji. Oni najve}e novce se da je korisno moje iskustvo. gu re}i, fenomen koji sam primetila po - daju, jer primaju decu po nedelju dana, Znam da mogu da budem od koristi i slednjih godina. MARIJA CRNOBORI paze ih i hrane kao svoje, kupuju im i dok budem mogla ja }u to raditi. Pre sve- To je? Priredio Aleksandar Milosavljevi} cena: 800 dinara poklone i nema {ta ne rade. Mi, prak- ga volim mlade ljude, volim da pomog- Do|u nam {kole, u~iteljice dovedu MATA MILOŠEVI] ti~no, samo organizujemo sve~anosti da nem, da poguram... razrede i ne idu s decom u pozori{nu salu. Priredile: se vidi da su do{li. Ina~e, kad ve} ponovo Neretko se mogu ~uti komentari da Ja ih zamolim da se vrate u salu uz ob ja- mr Ksenija Šukuljevi}-Markovi} i Olga Savi} pominjemo „Radost Evrope“, ho}u da vam je nekada{nji repertoar predstava {njenje da treba budu s decom unutra, da cena: 800 dinara naglasim da je to pre svega susret dece iz za decu bio bolji jer je bio vi{e okrenuit prate predstavu... One sede, piju kafu, ka - razli~itih sredina pa tek onda festival, bajkama... ù gledale su, znaju... Kaèm: „Ne znate, kulturna manifestacija. I dok bude tako, Mislim da de~je pozori{te, da „Bo{ko morate videti kako deca prate.“ I dok sam bi}e dobro. Znate li da je tu na{u mani- Buha“ treba da neguje bajku. Ukoliko radila na televiziji zalagala sam se da p- LJILJANA KRSTI] festaciju prenela Turska. Doslovce. Pre decu ne budemo u~ili da budni sanjaju i osle emisije Laku no}, deco, koja traje 3 Priredila Ognjenka Mili}evi} dve godine na tridesetoj manifestaciji bila da slede svoje snove {ta }e od njih biti. cena: 800 dinara minuta, mama, tata, baka, deka, tetka... PETAR KRALJ sam kao po~asni gost. Oni, dakle, tako|e Treba i da se obraduju i da se zapla~u ko god treba razgovara s detetom. Ina~e, Priredila Ognjenka Mili}evi} primaju decu u porodice. Vodili smo i na - zbog princa ili princeze, ve{tice, kralja... ovako, oni to gledaju, u svojim glavicama cena: 800 dinara {u decu. Sjajni su roditelji. Istina, kod Ube|uju me da novo vreme nosi nove to nekako primaju i doìvljavaju, ali ako (rasprodat tira`) njih dràva vi{e stoji iza toga. Bogatiji su, forme i nove teme, a ja mislim da one, ka- nema pri~e o tome za{to je ~avka ispusti- rade to sa vi{e sredstava. I neke druge kve god da su, ne isklju~uju i ne negiraju la komad sira, {ta je to {to se desilo, ako OLIVERA MARKOVI] dràve su preuzele taj recept. I svugde je bajku. ne steknemo uvid u njihove utiske... bo - Priredio Feliks Pa{i} dobro. A {ta kaè publika? jim se da nismo mnogo uradili. cena: 800 dinara Vratimo se slavljeniku, Pozori{tu Koliko ja vidim, publika voli bajku. Pri~a se da ste „krivac“ za neke pe - „Bo{ko Buha“. U upravu teatra do{li ste Mala sirena npr., ili ako ho}ete, pri~a je u sme ~uvenog nam i omiljenog Du{ka Ra- RADE MARKOVI] sredinom devedesetih, nakon penzion- osnovi svega. Voli bajku i staro i mlado. dovi}a, na primer o mamama? Priredio Zoran T. Jovanovi} isanja u RTS-u, na poziv Ljubivoja Svesno ili nesvesno vezuju se za odnose, Pre svega Du{ko Radovi} je bio veli- cena: 800 dinara R{umovi}a? za situacije, mada na prvi pogled deluje ki, veliki pesnik, divan ~ovek, plodan Sredinom devedesetih u RTS-u je kao vezivanje za likove. Nadam se da }e saradnik. A nagovaranja je bivalo... Ube- stvarno bilo jako te{ko. Nisam pravila se bajka vratiti na velika vrata. Evo, Mi- |ivala sam ga da napi{e pesmu o mama- STEVAN [ALAJI] probleme, stekli su se uslovi za penziju i lan (Karadì}, prim. n.) je napravio Petra ma za proslavu 8. marta i on mi je obe}ao Priredio Petar Marjanovi} oti{la sam. Ljuba R{um i ja smo bili stari Pana samo ako istrajemo s glumcima koji da }e pesma biti gotova za jedan dan. S cena: 800 dinara znanci i saradnici jo{ od ve} pominjanih u toj predstavi igraju. Veliki je to problem obzirom na to da nije bila gotova posle tri MIRA BANJAC susreta ~etvrtkom, preko scenarija koje je u svim pozori{tima pa i u „Buhi“, jer dana, pozvala sam ga u Dom pionira i Priredio Zoran Maksimovi} radio za RTS, ba{ sam volela onaj Ispeci, glumci, iz svojih razloga nemaju termine, smestila u moju kancelariju. Postarala cena: 800 dinara pa reci deci, pa do raznih drugih zajed- odlaze... Recimo, sjajna Ljubina predsta- sam se da bude okruèn ti{inom, da mu ni~kih poslova. Na njegov poziv, a poma- va U cara Trojana kozje u{i je odavno na dohvat ruke bude kafa... svi smo i{li na prstima po hodnicima ponosni {to tu, u na{oj blizini Du{ko pi{e pesmu. Nakon tri VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI] sata samo mi je kratko kazao da ni{ta Priredio Zoran T. Jovanovi} nije uradio. Sutradan je doneo pesmu, a cena: 800 dinara STEVO @IGON mi smo bili presre}ni {to je Du{ko Ra - Priredio Zoran T. Jovanovi} dovi} kod nas proveo tri sata. cena: 800 dinara ûvenu i prepoznatljivu pesmu Sve {to raste htelo bi da raste, koja je himna „Radosti Evrope“, napisao je na moj na - govor Du{ko Radovi}. Zaista je bio sjajna MIHAILO JANKETI] li~nost. Ure|ivao je de~je novine. Na Priredio Veljko Radovi} poslednjem spratu zgrade „Borbe“ bila je cena: 800 dinara redakcija novina „Pioniri“. Kada sam ga PETAR BANI]EVI] Priredio Ra{ko V. Jovanovi} zamolila da napi{e pesmu za „Radost cena: 800 dinara Evrope“, sastavio je tekst za pola sata (!), muziku je kasnije komponovao Miodrag Ili} Beli, a otpevali Dragan Lakovi} i de~ji SVETLANA BOJKOVI] hor „Kolibri“. De{avalo se da odem kod Autor: Ksenija [ukuljevi} Du{ka u zgradu Beogra|anke u pola Markovi} sedam ujutru i da }utim s njim po sat cena: 800 dinara vremena. BORA TODOROVI] Postoji li neki momenat u va{oj bo- Autor: Dragana Bo{kovi} gatoj karijeri koji izdvajate kao poseban, cena: 800 dinara najva`niji, presudan? Ima ih vi{e. Recimo, u „Buhi“ sam upoznala gospo|u Gitu Predi}-Nu{i}, }er- KSENIJA JOVANOVI] ku na{eg ~uvenog pisca. Bila je to, i jo{ Priredio Zoran T. Jovanovi} uvek je, ogromna ~ast. Upoznala nas je cena: 800 dinara \ur|inka Markovi}. Bilo je, blago re~eno, PREDRAG EJDUS veoma prijatno slu{ati je. Mislim da Priredio Zoran T. Jovanovi} mo`da odatle i poti~e moja sna`na ljubav cena: 800 dinara prema pozori{tu. Ona je bila izuzetna osoba koja je umela da vlast, dràvne vla- stodr{ce, argumentima, tihim i toplim Ostala izdanja glasom, bez mnogo buke, ubedi u {ta BRANKA VESELINOVI] treba i objasni {ta je to {to pozori{te treba Priredio Zoran T. Jovanovi} da bude i {ta mu treba dati. I, opet dolaz- cena: 800 dinara imo do toga {ta zna~i prava pri~a, raz- IVAN BEKJAREV govor, argumentima potkrepljeno iskreno Priredio Zoran T. Jovanovi} uverenje. Morate verovati u ne{to da biste cena: 800 dinara nekoga ubedili. Ja sam kroz svoj ìvot i rad verovala. I, ma kako u ovom vremenu Izdanja Udruènja dramskih umetnika Srbije moète poru~iti na u kom ìvimo to delovalo gubitni~ki... oni brojeve telefona: 2631 522, 2631 592, 2631 464 ili mejlom na koji veruju su ljudi koji pokre}u svet. Da adresu: [email protected] ili ih kupiti u prostorijama UDUS-a Jako sam ponosna {to sam i bila i ostala vezana za Pozori{te „Bo{ko Buha“ nisam verovala u sve {to sam (Beograd, Studentski trg 13/VI) (Foto: @eljko [afar) radila, ne bih ni{ta ni uradila.

17 LUDUS 166–167 Intervju: Janez Jan{a DRU[TVENI UTICAJ UMETNOSTI JE MINIMALAN „Postmodernizam je umetnost na neki na~in na|i nekoga u prostoru i ponovo doìvi s ZOOM i Muzeja moderne i savremene njim/njom taj poljubac”; „Seti se sva|a umetnosti podignuta je krivi~na prijava u~inio neodgovornom. U uslovima neolibe - sa svojom majkom. Uzmi makaze i raz - zbog skrnavljenja ugleda dràvnih sim- ralnog kapitalizma, koji ne samo da upija reì haljinu koju ti je kupila za 17. ro - bola Hrvatske. Sledile su burne reakcije svaku i najo{triju kritiku, nego se zapravo |endan”; „Besan si. Uzmi tanjir, baci ga javnosti i politike, uklju~uju}i i samu u zid i olak{aj bes”; „Treba ti pomo}. predsednicu hrvatske vlade. neprestano obnavlja kroz vlastitu kritiku i Klekni i pomoli se Bogu”; „Napi{i imena Bavite se i rekonstrukcijom realnih bavljenje samim sobom, umetnost je ane - svih mrtvih ljudi koje si poznavao”; „Stid politi~kih doga|aja. U predstavi Sloven- stetizovana“, kaè Janez Jan{a te je svog naroda. Uzmi makaze i odreì sko narodno gledali{~e rekonstrui{ete komadi} zastave”... gledaoca dovode do politi~ke demonstracije stanovnika jed - toga da se „sam sa sobom“ poga|a da li nog mesta kraj Ljubljane 2006. godine, }e neko od tih uputstava pretvoriti u koji su prisilili vlasti da isele romsko Janez Jan{a Radmila Ðurica akciju ili ne. Nema nikakve prisile, nema stanovni{tvo iz njihove okoline. U ka- izvo|a~a koji bi gledaoce u bilo {to uver- kvoj su vezi naslov predstave i taj doga- Vrlo zanimljivo re{enje prona{li smo ntervju sa slovena~kim rediteljem teatar kraja 60-ih. Obe predstave koje avali. Gledalac se tu pretvara u gledaoca- |aj? u saradnji sa organizatorima izlo`be Janezom Jan{om ra|en je na ovogo- sam rekonstruisao relevantne su za {iri, aktera (engleski spectActor), bri{e raz - Demonstracije protiv romske porodi- @ivot (u nastajanju) pro{le godine u Rio di{njem Bitefu, gde je u glavnom pro - ne samo nekada{nji jugoslovenski po - liku izme|u gledaoca i izvo|a~a i nepre- ce u selu Ambrus su za mene konstitu- de @aneiru. Upozorili su me da pojedina I uputstva mogu dovesti po~inioce i organi- gramu bila i njegova predstava Spo me - stano se preme{ta izme|u te dve pozicije. tivni ~in evropeizacije slovena~kog naro- zori{ni prostor. A razlozi za rekonstruk- zatore do pravnih posledica koje oni nisu nik G2. ciju su razli~iti. Budu}i da nema fiksnih pozicija gleda- da. Svaki evropski narod je rasisti~ki i nja, budu}i da gledaoce-aktere niko ne {ovinisti~ki. Evropa je zasnovana na mr- spremni da prihvate (npr. izloèni pi{tolj, Moète da nam obrazloìte sloven- Budu}i da je od premijere rekon- govor mr`nje, povreda nacionalnih sim- sko neoavangardno pozori{te danas, s strukcije Pupilija, papa Pupilo i Pupil~ki gleda i da se samo od sebe ni{ta ne desi, `nji drugih i u tom smislu je slovena~ - gledaoci se vrlo rado odazivaju na ve}inu kom narodu, koji je ve~ito bio pokoravan bola, nasilje nad decom i ìvotinjama...). obzirom na to da je Spomenik G jedna od pro{lo ve} ~etiri godine i da predstavu jo{ Dogovorili smo se da pored svakog spor - od pedesetak uputstava. A ~ak i ako ni{ta i pod tu|om vla{}u, na neki na~in bio kultnih predstava tog tipa teatra, mo`da uvek igramo u dokumentarni materijal nog uputstva napi{emo ~lan brazilskog vidljivo ne urade u njima se de{ava jedno potreban doga|aj manifestacije superi- da demistifikujete termin neoavangar - uklju~ene su i kontroverzne reakcije na zakona koji gledaoca upozorava s kojim de... veliko preispitivanje, npr. o tome koji po - ornosti. U Ambrusu se dogodio slove- rekonstrukciju. posledicama se moè suo~iti u~ini li rad- Pre nekoliko godina zajedno s ko- ljubac smatram kao svoj prvi: onaj u vr - na~ki narod. Ceo slu~aj oko romske po - Spomenik G2 je za razliku od rekon- nju. Uprkos tome, brazilska zastava je legama Bojanom Kunst, Aldom Milozni - ti}u u obraz, onaj u zatvorena usta, onaj rodice Strojan i njihovog kona~nog pre - bila ise~ena ve} prvih sata izlo`be. No, }em i Goranom Sergejem Prista{em po - strukcije Pupilije u velikoj mjeri zasno- s razmenom sline, onaj kada sam bio seljenja na drugu lokaciju ima dimenzije van na se}anju originalne ekipe, budu}i ono {to mi se u brazilskoj pri~i ~ini va`no krenuli smo platformu „East Dance Aca- prvi put zaljubljen... tragedije, budu}i da se radi o nere{ivom je to {to nad umetno{}u nije bila izvr{ena demy“ kroz koju se bavimo pitanjem po - da je dokumentacija originalne predstave Me|utim, mnoga od tih upustava di - problemu. Kao {to kaè jedan od likova vrlo {tura. On se sve vreme nalazi u krh- represija i ja nisam reagovao kao uvre - vesti savremenog plesa i performansa u raju na vrlo jednostavan i direktan na~in predstave: „Gospodine predsedni~e, nas |eni umetnik, ve} smo istovremeno izlo - kom stanju odno{enja na izgubljeni i za- dràvama u kojima ti oblici umetnosti u dubinu emocija svakog pojedinca ili u ne moète ostaviti da ìvimo zajedno.” ìli i „prekr{aj” i „zabranu” i time na ne - nisu bili institucionalizovani. Na{a teza boravljeni original. Za razliku od Pupili- dubinu se}anja i stvaraju posebnu tenzi- înjenica da dve etni~ke grupe ne mogu ki na~in pokazali da je rad cenzurisan je da savremeni ples ima svoju istoriju je, koja je napravljena potpuno u belom, ju u njemu. Nije toliko bitno ono {to }e se ìveti zajedno tragi~na je za celokupnu ali da se svejedno moè videti. koju treba traìti ne samo u neposrednim Spomenik G2 je predstava u crnom. vidljivo dogoditi, {to }e neko izvesti. Da- zajednicu dràve Slovenije. Kako vidite vezu izme|u umetnosti i plesnim predstavama, ve} i u drugim, aktuelnog trenutka ìvljenja. Jesmo li jo{ eksperimentalnim oblicima ìve umet- uvek u razdoblju postmodernizma? nosti (eksperimentalno pozori{te, perfor- Postmodernizam je zasnovan na ra - mans, koncerti, otvaranja izlo`bi, vi - zumevanju sveta u kom su zaklju~ene deo...). Ples se morao probijati kroz velike pri~e, utopije, dru{tvene iluzije. srodne oblike a istovremeno se na takav Umetnost postmodernizma se bavi sama na~in uspostavljao kao oblik umetnosti sobom i preigravanjem i kombinovanjem inherentno interdisciplinaran. Spomenik razli~itih ànrova, istorijskih stilova i G iz 1972. moèmo razumeti kao pred- naracija. Postmodernizam je umetnost stavu istraìvanja pokreta i telesnog na neki na~in u~inio neodgovornom. U izraàja i u tom smislu je to bila predsta- uslovima neoliberalnog kapitalizma, koji va savremenog plesa. ne samo da upija svaku i najo{triju kri- Na Bitefu ste ve} gostovali i bili na- tiku, nego se zapravo neprestano obnav - gra|eni za predstavu Pupilija, papa Pu - lja kroz vlastitu kritiku i bavljenje sa - pilo pa Pupil~ki – rekonstrukcija. Za{to mim sobom (kao i postmodernisti~ka ste za rekonstrukciju odabrali upravo tu umetnost), umetnost je anestetizovana. predstavu i do kakvih ste umetni~kih Njen dru{tveni u~inak je minimalan. rezultata do{li? Umetnost ne moè generisati toliku kri - Ta predstava je ostala zapisana u ti~ku masu kojom bi mogao neki interes kolektivnoj memoriji i slu`benoj pozori{ - ili ose}ajnost preto~iti u promenu dru- noj povesti kroz skandale, posebno golo - {tva. tinju i klanja koko{ki. Time je dodu{e Umetnost, me|utim, moè proizvesti izbegla zaborav, no skandalizovanjem su neki odnos do realnosti u kom gledalac potpuno zanemareni umetni~ki i politi~ki u~estvuje. Savremena umetnost se razli- kvaliteti Pupilije. Politi~nost nije bila u Spomenik G2 (Foto: Sonja @ugi}) kuje od tradicionalne upravo u tome {to neposrednom konfrontiranju sa tada{ - Kakva je razlika izme|u predstave u leko je va`nije ono {to se doga|a u pojed- Ina~e, predstava je u potpunosti za- pretpostavlja gledaoca, {to zna da je on njom vla{}u, ve} kroz njeno apsolutno 70-ih i va{e rekonstrukcije? incu. U tom slu~aju zanimljivo je videti snovana na re~ima koje su izgovorili tamo i da je ìvo aktivno bi}e, a ne neka ignorisanje. Pupilija je bila erupcija Izvo|a~i iz originalne predstave svoj gde se predstava doga|a. Gde je taj pro - stvarni ljudi, demonstranti, politi~ari, no - amorfna masa koju treba op~initi ili pro- mladala~ke energije (stvaraoci su imali deo su rekonstruisali na osnovu se}anja, stor? Ta predstava se doslovce doga|a vinari... niti jedna re~ nije izmi{ljena. Na svetliti. Daleko ve}u politi~nost vidim u od 18 do 21 god.), koja je politi~nost iz- istovremeno na sceni gledamo jo{ jednu izme|u uputstva i pojedinca. Izvan toga neki na~in radi se o dokumentarnom onoj umetnosti koja gledaocu ponudi gradila na antiautoritetnosti: za Pupiliju predstavu koja je zasnovana na analizi je nema. Uprkos tome {to je sve jasno i teatru. neku drugu mogu}nost, tj. mogu}nost da ne postoje niti spoljni autoriteti (dràva, kratkog snimka s probe iz 1972. Radi se o transparentno nju nije mogu}e videti. To U Sloveniji postoje tri slovena~ka na - moè biti druk~ije. nacija, partija, crkva, trì{te...), niti unu - dubliranju jedne i iste izgubljene pred- tako|erzadire u jednu politi~ku dimenzi- rodna pozori{ta i oni su najvi{i predstav - Savremena umetnost u gledaocu vidi tra{nji, estetski autoriteti (drama, dram- stave, na neki na~in insceniranju Deleu- ju koja se ti~e onoga {to nije vidljivo. nici dràvne kulture. To {to se desilo u potencijal pa mu omogu}ava, i, {tavi{e, sko pozori{te, elitna muzika, visoka lite- nagovara ga da na neki na~in sam za- zove razlike i ponavljanja: svaki poku{aj @ivot (u nastajanju) izvodimo kao Ambrusu moèmo smatrati i slovena~ - ratura, knjièvni jezik...). klju~i rad, odnosno da razvija dalje pita- ponavljanja neminovno proizvodi razli ku predstavu i postavljamo kao izlo`bu. Ti- kim i narodnim i pozori{tem, pa odatle i Pupiliju nisam rekonstruisao zbog nja koja umetnost otvara, a ne da mu da- i svako insistiranje na razli~itosti uvek me pokazujemo razliku izme|u izvo|a~ - neke nostalgi~ne èlje ili zbog muzejskog naslov predstave. Mislim, da bi ga u je odgovore. Ako gledaoca smatram ra- oìvljavanja predstave. Ne, u~inio sam to iznova predo~ava matrice, kli{ee i ke i vizuelne umetnosti. Ta je u nadzira - Srbiji morali prevesti u Srpsko narodno zumnim kriti~kim subjektom, onda sma - jer me zanima na koji na~in gotovo do- kulturne uslove neke predstave. nju vremena. U predstavi vreme kontro - pozori{te. Gledaoci bilo gde u Evropi lako tram da je on zaista takav – ne samo slovno kopiranje predstave stare 40 godi- U predstavi/izlo`bi @ivot (u nastali{e predstava sama: po~inje i zavr{ava u }e razumeti govor mr`nje jer je on uni- kada do|e da gleda moju umetnost, nego na moè delovati u nekom drugom vre- janju), koja je izazvala burne reakcije na nekom kontinuitetu i nikada se gledalac verzalan. da je kriti~ki, slobodan i delotvoran menu. Vrlo brzo mi je bilo jasno da do - gostovanju u Rijeci, gledaoci postaju ne moè vratiti i ponovo pogledati prvi Neki od va{ih radova bili su cenzu - subjekt u svojoj realnosti – da nije samo slovna kopija ne bi mogla funkcionisati. primarni akteri doga|aja koji kreiraju ~in. Na izlo`bi je posetilac taj koji nadzire rirani... brojka koja se svake ~etiri godine po- Zato je predstava strukturisana kao pa- predstavu u vlastitom ritmu. Na koji na- vreme: ostaje koliko èli, organizuje par- Tako je. Na zahtev organizatora u javljuje na izborima, ve} da participira u ralelni tok tri predstave: originalne, koju ~in se time menja uobi~ajena relacija cours kako èli, zadràva se na pojedi- Ljubljani morali smo promeniti kraj kreiranju iste realnosti kojoj i sama je mogu}e pratiti na malom ekranu, nje- izme|u gledaoca i izvo|a~a, koja se naj- nom delu izlo`be koliko èli. Izlo`ba je predstave Pupilija, papa Pupilo pa Pu- umetnost pripada. ne kopije koju izvode glumci na pozorni- ~e{}e svodi na pasivnost gledalaca? stvar dnevnog, a teatar ve~ernjeg isku- pil~ki – rekonstrukcija, a projekat Pot- To je daleko politi~kiji ~in od nepo - ci, te dokumentarnog gradiva, koje se Gledalac je na neki na~in uvek akti- stva. pis–Doga|aj–Kontekst bio je u posled- srednog bavljenja nekim konkretnim po- projektuje i koje neprestano gradi most van ~im stupi u odnos s umetni~kim de- Moète li nam re}i ne{to o nemilim njem trenutku izba~en sa otvaranja festi- liti~kim problemom. To, da gledalac do - izme|u dva vremena. Gledalac putuje lom. @ivot (u nastajanju) je poziv gledao - doga|ajima u Rijeci? vala Transmediale 2008. u Berlinu. U slovno oseti, da je ìvo bi}e, da nije pod kroz vreme i pri tom sam odlu~uje kom cima, da se kroz ~itav niz uputstava za Predstava/izlo`ba @ivot (u nastajan- tom smo radu virtualno potpisali na{e narkozom. Eto, vidite, sve to {to govorim, vremenu èli da pripada. vrlo jednostavne akcije sete ili zami{ljaju ju) postala je predmet politizacije i krimi- ime Janez Jan{a na Google planu spo- govori i o mom radu kog neprestano prei - Jovanovi} je jedan od autora koji je prizore iz svog ìvota. Uputstva kao {to nalizacije jednog malog segmenta rada. menika jevrejskim `rtvama ubijenim u spitujem i time kritikujem uneo mnoge eksperimentalne pristupe u su: „Priseti se svog prvog poljupca. Pro - Protiv mene, organizatora festivala Drugom svetskom ratu. samoga sebe.

LUDUS 166–167Lu 18 Narodno pozori{te NAJVE]A BOLEST DRU[TVA JE ZAKR@LJALA ETIKA Na sceni Narodnog pozori{ta Beograd svet- vra}a izgubljeni smisao. Naàlost, takvih pojedinaca sve je manje.“ ska praizvedba drame Dràvni slu`benici Upravo takvog pojedinca, glavnog Ronalda Harvuda junaka komada Rejfa Vigrema, slu`beni- ka ministarstva inostranih poslova En - gleske, koji je do{ao u posed veoma va`ne Mikojan Bezbradica dokumentacije iz koje saznaje da je ne - ma~ka avijacija, u tom trenutku, neupo- redivo ja~a od avijacije njegove zemlje, osle pauze od 13 godina, kada je na kretnim istorijskim doga|ajima, osim u igra Vuk Kosti}. On otkriva da se ve} na Sceni „Ra{a Plaovi}“ premijerno onim najop{tijim kao {to su svetska eko - prvo ~itanje zaljubio u ovaj komad, jer je Pizvedena njegova drama Majstor, nomska kriza, borba za opstanak na vla- Harvud napisao svojevrsni teatarski tril- beogradska publika bi}e ponovo u prilici sti, kriza preovla|uju}eg politi~kog dis- er, a to je, prema njegovim re~ima, ne{to da uìva u nekom delu jednog od najz- kursa... „U na{em, ratom i tranzicijom {to se zaista retko de{ava na pozori{nim Ronald Harvud na~ajnijih pozori{nih i filmskih stvarala- istro{enom i izmu~enom dru{tvu, meha- scenama. „Tekst vi{e podse}a na neki ma i ovog dana{njeg, Stani} isti~e da je ca dana{njice, oskarovca Ronalda Har - nizmi vlasti nisu tako precizno definisani filmski scenario, nego na pozori{nu dra - vuda. Ovoga puta, re~ je o Dràvnim slu - kao u jednom ozbiljnom dràvnom apa - „problem vlade koja krije neke podatke“ HARVUDOVO mu“, ocenjuje Kosti} i navodi da njegov ne{to {to je uvek aktuelno, ne samo u `benicima, koji }e 4. novembra na istoj ratu kakav je engleski, pa je adekvatna junak, za razliku od brojnih literarnih PISMO sceni imati svetsko praizvo|enje. Reìja paralela izostala, pre svega fenomen ne- Engleskoj, nego i u drugim zemljama. „usamljenih heroja“, koji poku{avaju da „Me|utim, meni su se ovde posebno svi - je poverena \ur|i Te{i}, dramaturg je strana~kih li~nosti, koje zauzimaju viso- ne{to promene i obi~no ne uspevaju u to - Zbog zdravstvenih problema, deli ti karakteri. Ja, isto kao i Dezmond, @eljko Huba~, scenograf Igor Vasiljev, ko mesto u dràvnom vrhu, ovde je tako- me, ipak, pravi odre|eni pomak u tom gospodin Harvud ne}e prisustvovati kostimograf Olga Mr|enovi}, kompozitor re}i nemogu}“, smatra na{a sagovornica pravcu. „On uspeva da ostvari to {to je imam tu crtu da istrajavam u odre|enom premijeri, ali }e tom prilikom biti Vladimir Pejkovi}, a u podeli su Vanja koja je u Narodnom pozori{tu reìrala naumio. Me|utim, cena je izuzetno viso- stavu bez obzira koliko ljudima izgledao pro~itano njegovo kratko pismo Ejdus, Lidija Pletl, Vuk Kosti}, Ljubivoje predstave Crno mleko i Bazen bez vode. ka. Rejf }e izvr{iti samoubistvo, jer sebe sme{an ili nerealan u svojim planovima, slede}eg sadràja: Tadi}, Bojan Krivokapi}, Tihomir Stani} i „Ali, ono {to jeste zajedni~ko je ~ovek i ne vidi kao heroja. On misli da ni{ta nije ambicijama i ne~emu {to verujem da je „Voleo bih da se o ovom mom Boris Komneni} u alternaciji, Neboj{a njegovi izbori, jer, kako to kaè jedan lik postigao i da je jalovost njegov jedini us- dru{tveno korisna stvar. Zna~i, postoje komadu razmi{lja kao o drami Kunda~ina i Miodrag Krivokapi}. iz komada: ’Nemojte nikada kriviti si - peh. Naravno, ovaj komad, kao i tok isto - takvi ljudi koji }e, iako ~uju, kako ve} morala. Ve} godinama me zapanju- Radnja komada, koji kao i ve}ina stem, ve} svoju nemogu}nost da razliku- rije, pokazuju da je uradio ne{to zaista kaè Dezmond, ’kako nebo odzvanja od ju akcije konkretnih hrabrih Harvudovih dramskih dela, ima istori- jete dobro i zlo!’ Svesni smo da je u na{- veliko, zahvaljuju}i njemu sa~uvani su smeha’ istrajati u veri da svaka kap u~e - li~nosti koje su imale snage da se jsko-biografsku podlogu, de{ava se u em dru{tvu apsolutno zakr`ljala etika milioni ìvota“, podse}a Vuk i dodaje: stvuje u tome da stenu pretvori u oblutak. suprotstave vladaju}em politi~kom Londonu, u jesen 1936. godine. U izjavi bilo kakve vrste i u tome i jeste njegova „Oduvek sam se divio tim usamljenim Drugim re~ima, odre|enim li~nim an ga - poretku. Naàlost, njih je nekolici- za „Ludus“, rediteljka kaè da paralelu s najve}a obolelost. Sartr je govorio da ~o- revolvera{ima koji dolaze u mali grad, `manom ne{to se sigurno moè pomeriti na i ra{trkani su. Rejf Vigram je dana{njim vremenom nije traìla u kon- veka ~ine njegovi izbori i da izbor uvek poku{avaju da re{e stvar i na kraju od - u dru{tvu. Na nivou celog komada, to je jedna od tih li~nosti.“ postoji. âk i kada su u pitanju najve}e ja{u u pravcu zalaska sunca. [alu na ne{to {to mi je bilo najzanimljivije.“ ìvotne neminovnosti, kao {to je smrt, na stranu, ali Rejf, zaista, ne moè da pod - Ljubivoje Tadi}, koji tuma~i lik sera primer. Govorio je da postojanje izbora nese to breme koje je, ipak, preveliko za Roberta Vansitarta, kaè da su Dràvni ~eva izmi{ljotina, u najboljem smislu te samoubistva svakog ~oveka ~ini egzis- njega, jer je on porodi~an ~ovek i vi{e se slu`benici veoma interesantani zato {to re~i.“ tencijalistom. Ili, kako to Harvud isti~e, pla{i za svoju porodicu, nego za sebe...“ iznose nama nepoznatu storiju o jednom Prema mi{ljenju dramaturga @eljka Uloga Dezmonda Mortona, jo{ jedne za vreme Hitlera sistem je dozvoljavao doga|aju koji je uzburkao tada{nju en - Huba~a, Harvud je u ovom pozori{nom va`ne karike ovog komada, poverena je u ubijanje Jevreja po koncetracionim logo - glesku vladu ~iji je premijer bio Nevil trileru, koji na Hi~kokovski na~in „vrca“ alternaciji Tihomiru Stani}u, jedinom êmbrlen. „Komad je jednim delom isto- rima, to se smatralo poèljnim, pa ipak od napetosti, ali i u kom sve trenutke gostuju}em glumcu, ~lanu ansambla rijski, zato {to je zasnovan na stvarnim nije svako to ~inio. Jedina mogu}nost na - dramske relaksacije „zapljuskuje“ maj - pretka i razvoja jednog dru{tva jeste u Ateljea 212, i Borisu Komneni}u. „Ovo je ~injenicama, a s druge strane moè se storski napisan, specifi~ni i zavodljivi otporu pojedinca. Nakon Drugog svet- jedna izuzetno lepa uloga, a Boris i ja posmatrati i kao savremena politi~ka engleski humor, po ko zna koji put po ka - skog rata, kada je potpuno poraèn pret- smo se dogovorili s \ur|om da je radimo drama koja se moè dogoditi bilo gde u hodni sistem vrednosti, a ljudi bili bez u jednoj ’kreativnoj alternaciji’ i to nas, svetu. Ti, dràvni i ostale vrste slu`beni- zao kako se pi{e, takozvani, dobro skro- ikakvog upori{ta, osiroma{eni i izmu- bar za sada, zaista veseli“, veli, kroz ka, otprilike su svuda isti, samo je dru- jen komad. „Na na~in za koji bi mnogi ~eni, Sartr je govorio da situaciju mo - smeh, Tika koji je na sceni Narodnog poga~iji nivo na kom oni raspravljaju i raz- danas rekli da je utopisti~ki, donkiho- èmo shvatiti ili krajnje tragi~no ili kao zori{ta, po~ev od 1981. godine, kada je na govaraju. Po{to nam je Harvud dao jednu tovski, Harvud u komadu Dràvni slu` - izuzetnu priliku da se izgradi potpuno nju prvi put zakora~io u Bra}i Karama- zamku na po~etku, rekav{i da je komad benici pokre}e niz pitanja koja se ti~u nov sistem vrednosti, novo dru{tvo. Sna- zovima, ostvario vi{e zna~ajnih uloga. istorijski, ali i da je on ne{to izmislio, morala, u vremenu u kojem je moral ba- ga pojedinca, ~ovekova savest, jeste ono Prave}i paralelu izme|u vremena u kom malo sam se bacio u istraìvanje, jer sam last, posebno unutar strukture koju \ur|a Te{i} {to radikalno pokre}e dru{tvene procese i se de{ava radnja u Dràvnim slu`benici- hteo da vidim {ta je tu stvarno, a {ta pi{ - nazivamo – dràvni aparat!“ U SUSRET MUZEJU NARODNOG POZORI[TA Ideja o osnivanju institucije koja bi se bavi- okupacijom, u „Srpskoj sceni“ (novom glasilu koje Narodno pozori{te objavljuje la ~uvanjem i izlaganjem arhivske gra|e, 1934–35. pod starim nazivom „Pozori{ni fotografija i drugih predmeta zna~ajnih za list“, potom nekoliko sezona pod imenom „Scena“, da bi tokom okupacije dobio istoriju nacionalnog teatra, stara je vi{e od prefiks „srpski“, kao {to je i Narodno po- jednog veka. Prvi trag o ovome nalazimo u zori{te postalo Srpsko narodno pozori{te), „Pozori{nom listu“, glasilu koje je pokrenuo u rubrici „Pozori{ne bele{ke“, izlazi duì tekst Borivoja Jevti}a, knjièvnog refe- i ure|ivao Branislav Nu{i} za vreme svog renta i urednika ~asopisa. Pod naslovom kratkog upravnikovanja ovim teatrom „Za muzej Srpskog narodnog pozori{ta“, on najpre prepri~ava razgovor sa uni - Crte` Narodnog pozori{ta verzitetskim profesorom Prì}em, koji je, arodno pozori{te u Beogradu na - izlazio najpre dva puta nedeljno, a potom uloge u kostimu, pisana dokumenta (va - stradao tokom vremena, {to usled bom - kao kolekcionar „starih srpskih gramo- javljuje otvaranje svog Muzeja uz svaku predstavu, od januara 1901. do `nija literatura, gluma~ki rukopisi, ar - bardovanja i ratova, {to usled na{e poslo - fonskih plo~a u koje su ubeleèni glasovi Nuo~i Dana pozori{ta, 21. novem- januara 1902). U rubrici „Pozori{ne ve- hiv, ~asopisi i razne edicije, pozori{ne li - vi~ne nebrige, Jevti} u ime uprave apelu- na{ih gluma~kih i operskih velikana, ili bra. Prostor u kom je do nedavno bio sti“, u broju 28, objavljena je kratka bele - ste sre|ene po sezonama kao gra|a za je na gra|ane da svojim prilozima pomo - va`niji odlomci iz srpskih opera pod di - sme{ten restoran „Boemi“ uùrbano se {ka pod naslovom „Pozori{ni muzej“: istoriju prve na{e scene, originalni ru- gnu da se zbirke popune i zaklju~uje: adaptira za novu namenu, a umetnici i „Prispele su iz Be~a dve osobito lepo iz - rigovanjem na{ih starih dirigenata i kopisi dela na{ih va`nijih dramati~ara); „Ideja na{eg pozori{nog muzeja nabaci- njihovi naslednici se odazivaju pozivu ra|ene slike na{ih velikih glumaca, pok. kompozitora“, predo~io mnogostruki zatim, rediteljske i koreografske knjige i vana je kod nas i ranije, ali nije dosad uprave i donacijama pomaù prikupljan- Ba~vanskog i T. Jovanovi}a, i za sada se zna~aj ovih zapisa za konzerviranje i nacrti, scenografske skice, makete va`ni - nikad razmatrana s planom. Na{ tipi~an je gra|e. mogu videti izloène kod M. Jovanovi}a, o~uvanje bar deli}a najefemernije od svih jih inscenacija, dragoceni kostimi, na - java{luk ostavljao je na{e kulturne po - Ideja o osnivanju institucije koja bi fotografa. One }e biti sme{tene u pozo - umetnosti, a potom se okre}e ideji o osni- me{taj od istorijske vrednosti, tipovi oru- trebe uvek za docnije, kao manje neop - se bavila ~uvanjem i izlaganjem arhiv- ri{nom foajeu i ~ini}e po~etak pribiranju vanju Muzeja: „O potrebi pozori{nog mu - `ja, tipovi na{ih starih varo{kih i seoskih ske gra|e, fotografija i drugih predmeta za osnivanje Pozori{nog muzeja. Ovim }e zeja suvi{no je raspravljati. On treba da enterijera, fotografije na{ih sirovih naro- hodne. Sada{nja Uprava nastoji da ovu zna~ajnih za istoriju nacionalnog teatra, se slikama ubrzo pridruìti i biste Joaki- sadrì sve ono {to ~ini istoriju prvog srp - dnih igara, itd; najzad, trofeji, venci, ideju pokrene s mrtve ta~ke i da joj u no- stara je vi{e od jednog veka. Prvi trag o ma Vuji}a i Jovana Sterije Popovi}a, tvo- skog pozori{ta, njegovo razvi}e, njegovu dokumenta o odlikovanjima i gostovanji- vom budètu obezbedi potrebna finansi- ovome nalazimo u „Pozori{nom listu“, raca srpskoga pozori{ta i dana{nje srp- veli~inu i njegovu slavu. Tu su, pored ma, kao i rukopisni godi{njaci sa izvaci- jska sredstva za prve po~etke.“ glasilu koje je pokrenuo i ure|ivao Bra- ske drame.“ pomenutih gramofonskih plo~a, portreti i ma iz dnevne {tampe (kritika, va`niji Nekoliko decenija i nekoliko nislav Nu{i} za vreme svog kratkog up- Nekoliko decenija i nekoliko ratova fotografije reditelja, glumaca, peva~a i doga|aji i datumi, polemike).“ Uz kon - ratova kasnije... ravnikovanja ovim teatrom („List“ je kasnije, u prvoj sezoni pod nema~kom igra~a, originali i maske, reprezentativne stataciju da je ve}i deo ovih materijala Jelica Stevanovi}

19 LUDUS 166–167 Sa{a Latinovi} – tri u jedan: glumac, lutkar i pedagog

gre{ka’ i mo`da dobije{ pravo na pona- kulture na njih je ogroman, i u pozitiv- vljanje, ali kod dece to ba{ ne prolazi. nom i u negativnom smislu. I {to ih vi{e LUTKARSTVO SE SVESNO GURA POD TEPIH Kada jednom izubi{ poverenje, te{ko ga gledam sve vi{e brinem za njih jer ako se „Nema pravednijih, surovijih i iskrenijih samo jednu lutkarsku predstavu. Pare moè{ vratiti. Mora{ ve`bati i glas, u~iti uskoro ne poradi ne{to na pozori{nom jesu problem, ali ne smeju biti izgovor. razne nove tehnike, svake godine dolaze menad`mentu, ako direktori pozori{ta ne sudija u pozori{tu od dece“, kaè Sa{a Lati- Nema ih, pa boè moj, hajde da uradimo mlade generacije i one te teraju da ne po - postanu ozbiljni menadèri koji }e stva- sustane{. Imam priliku da razgovaram s novi} ne{to s onim {to imamo! Pa vi{e smo ra- rati pare i budu i dalje kukali kako im njima i vidim u kom pravcu ide njihovo politi~ari ne daju iste, bi}e velikih proble- dili u ono najgore doba nego danas! Tako zanimanje za pozori{te. Pozori{ni ukus gubimo priliku da negujemo mladu pu b - ma. Jer, ne}e nas finansirati ni grad, ni Sne¦ana Mileti¯ novih generacija je potpuno druga~iji. pokrajina, ni republika, radi}e samo naj- liku. Gubimo va`ne karike u obrazova- Vi{e od polovine njih bi danas radije nju i oblikovanju tih mladih ljudi. Lutka- spretniji, to nam je budu}nost. I tekovina igralo neki mjuzikl nego nekog [ekspira. zapadne civilizacije kojoj stremimo. A arobnica iz Ulice Bonùr, dugo- tretman. Pa ni na Akademiji u Novom ri moraju da se bore za to pravo. âk i u Kod nas se to ne oslu{kuje, na{i repertoa- nije nemogu}e to posti}i, potencijal ima- ve~na predstava Pozori{ta mladih, Sadu nemamo, ne samo predmet, ~ak vi- vremenu kada velika imena rade tezga- ri postavljaju se po ukusu nekoliko pozo- mo, evo nave{}u samo Pozori{te na Tera- imala je ovog leta mini-turneju po {e ni seminare o lutkarstvu. I ko zna ko - ro{ke predstave, lutkari ne bi smeli da ri{nih veli~ina, kod nekih se tu komotno ^ zijama i novosadskog diplomca Ivana ju`nim krajevima eks-Jugoslavije – glu- liko smo, ili koliko }emo jo{ tako, za lut- mogu staviti znaci navoda. Neki za slu - odustaju od svoje misije.“ Bosilj~i}a, ili Novosadsko pozori{te/Ujvi- mci ovog pozori{ta igrali su je pred ra - karstvo talentovanih mladih ljudi propu- Latinovi} kaè da je rad u teatru koji ùju po{tovanje za ono {to su uradili, ali deki sinhaz u kojem su svi odreda, ne sa- doznalom de~jom publikom u Herceg stiti. Mi smo okoreli u dramski, verbalni se obra}a mladim ljudima izuzetno za - oni pripadaju ukusu drugog vremena. mo odli~ni glumci ve} isti takvi peva~i i Novom i Trebinju. Sa{a Latinovi}, scen- teatar, toliko smo postali bukvalisti na htevan: „Ostaje{ ve~no mlad – duhom Dolaze mladi ljudi, s novom energijom, plesa~i i sve to umeju jako dobro da isko- ski ekspert za de~ju du{u kaè da su sceni da ne moèmo da shvatimo i prih- svakako, ali stalno mora{ raditi na svom ali ne uspevaju da na|u svoj prostor, oni riste. I u Pozori{tu mladih mogao bi da se Slobodan Ninkovi}, Slavica Vu~eti} i on vatimo da ~a{a nije samo ~a{a, nego da telu koje te svakom godinom ograni~ava koji prona|u svoje mesto ubrzo postaju uradi mjuzikl, i tu ima potencijala, ali ne bogatiji za jedno dragoceno iskustvo a ona moè postati i vodoskok, i vodopad, sve vi{e, mora{ biti u toku sa savreme- kao ti stari ljudi, pa nije onda ~udo {to i dovoljno volje, ~ini mi se. Setimo se sa - svaki susret s decom, ma gde bio, mala je reka, more, jezero... @ao mi je, tako|e, {to nim kretanjima, mora{ biti informisan, mladi ljudi prave stare predstave. I onda mo kako uspe{na predstava su bili Mom- gluma~ka {kola. i na{e Pozori{te mladih, koje je prven- ~itati, pratiti {ta se u svetu lutkarstva de - ovi koji misle druga~ije bivaju stavljeni u ci iz benda. Pro{le godine u reìji Olivere „Znate ve} tu pri~u, deca su svugde stveno lutkarsko, ove godine najavljuje {ava... Kod odraslih moè{ re}i ’izvinite, poziciji da prave ono {to se svi|a pozori{nim veli~inama. Stalno isti kriti~ari, \or|evi} napravljen je mini-mjuzikl za ista, nemirna i radoznala, divna i pame- isti selektori, svi se vrte ukrug svojih li~ - zatvaranje zrenjaninskog festivala koji je tna, i takva i treba da budu, i ako ste im nih interesa. Pitam se, {ta }e biti jednog dobio puno komplimenata, a u kom su zanimljivi bi}e najbolja publika na svetu, dana kada neko uspe da prekine taj krug u~estvovali glumci iz gotovo svih pozo- a ako niste, moète hiljadu puta biti sla- la`nih vrednosti i isprepleteni krug inte- ri{ta u Vojvodini, tako ne{to proba}emo van i poznat glumac, ni{ta vam to ne vre - resa. Ti novi ljudi mogu tek da virnu na da uradimo i na sceni Pozori{ta mladih, di. Nema pravednijih, surovijih i iskreni- neki alternativni festival koji, niti ima krajem ove godine, i to sa Agotom Vitkai, jih sudija od njih. Potpuno su nemilosr- pare, niti medijsku pa`nju, a ni mo gu} - tako|e pedagogom na dni u svojoj iskrenosti, a to je najve}a nost da nekog od tih mladih ljudi prepo- novosadskoj Akademiji. lekcija svakom glumcu. I kada bi odma- ru~i nekom pozori{tu. Mi prosto ne voli- lena, sva, imala priliku da gledaju pred- mo promene, mi smo siroma{ni, jadni i stave za njih, kada bi tako odmalena bedni i nismo u stanju ni{ta da promeni- po~ela ta vrsta edukacije, slika na{eg mo. Pa ni sitnice. Koje ìvot zna~e. Na{ Sekretarijat za vrednosnog sistema, siguran sam bila bi kulturni koncept je totalni sunovrat u mnogo druga~ija, mnogo pozitivnija. A jedno veliko ni{ta. Na{e pozori{te je deca, uostalom kao i odrasli, gledaju ono mrtvac na aparatima, kao i na{a kultura. kulturu {to im se ponudi“, kaè Latinovi}. Pa mi nemamo elementarno, nemamo ni „Lutkarstvo je delikatna sfera pozo- de~ji, ni omladinski program na TV-u, i u ri{nog ìvota a kod nas, naàlost, nema tom smislu ne{to se moè promeniti jedi- Skupštine grada tretman koji bi moralo da ima i koji uo- no ako nam Evropska unija naredi pola stalom i zasluùje, jer to {to lutkari rade sata TV programa za decu“, kaè na{ sa- Beograda baza je za neku budu}u pozori{nu publi- govornik. ku. Lutkari zapravo odgajaju pozori{nu Latinovi}, me|utim, nije samo lut - publiku a ponekad su ~ak i razlog za{to kar. Pre izvesnog vremena po~eo je da predaje na novosadskoj Akademiji umet- usrdno dariva neka deca zavole glumu toliko da nekima nosti, i to prakti~ni deo na predmetu dik- od njih ona postane i profesija. @ao mi je cija. Studente u~i pravilnom disanju, {to je kod nas danas gotovo sramota re}i pravilnom govorenju, izgovaranju glaso- svoje jedine da si lutkar. I zato ja glasno kaèm: Ja va, akcentima, stihu, besedni{tvu... Pita- sam Sa{a Latinovi}. Lutkar! Meni se ~ini mo ga, kakva su ta nova deca, kako go - pozorišne novine. da je struka pomalo i sama kriva, ona za vore? samu sebe nema dovoljno po{tovanja a „Govore puno, ali govore skromno u onda te ni drugi ne mogu po{tovati. Ima- smislu fonda re~i. Ne{to je posledica „Ludus“ uzvra}a mo utisak da se lutkarstvo svesno gura ne~itanja, ne{to gledanja televizije, a ne - pod tepih. âk i na festivalima, na kojima {to savremenog autizma. Generalno gle - se ravnopravno takmi~imo sa tzv. veli- dano, dobro je {to su radoznali, gore od s blagodarnoš}u. kim predstavama, nemamo ravnopravan Sa{a Latinovi} èlje da u~e i to raduje. Uticaj zapadne

upoznaje Don Jerea, mu{karca u koga se RASPEVANA MELODRAMA zaljubljuje. To u njoj otvara èstoku unu - tra{nju borbu i ra|a odluku da se ljubavi Mjuzikl Glorija na sceni Pozori{ta na Terazi- treba prepustiti bez obzira na cenu. Ta jama ljubav joj ne biva uzvra}ena na pravi na~in, a ène su, rekla bih, spremnije da juzikl Glorija ra|en po delu Ran - da je to muzi~ka melodrama sa elementi- se za ljubav `rtvuju nego mu{karci. Ona ka Marinkovi}a u koprodukciji ma komedije. Jer, kada kaète mjuzikl se odlu~uje na svoj tragi~an kraj, ali na{a MPozori{ta na Terazijama i Budva ljudi o~ekuju vi{e koreografije i blje{tavi- predstava pre svega govori o tome kakvu grad teatra, izvo|en krajem jula u Budvi, la... Bilo je izazovno oprobati se u, za me- i koliko snagu ljubav ima, odnosno moè imao je beogradsku premijeru 5. oktobra ne, novoj pozori{noj formi i jednu ozbilj- imati.“ za koju se traìla karta vi{e. Pred pre - nu, slojevitu pri~u s tragi~nim krajem stoni~ku premijeru u umetni~koj ekipi su ispri~ati drugim sredstvima. Mi smo u Po re~ima umetni~ke ekipe Glorije,u isticali da su im, s jedne strane, izvo|enja Gloriji u prvi plan izvukli pitanje ljubavi, srcu te predstave je emocija, odnosno lju - u Budvi i kontakt s publikom mnogo zna- odnosno spremnosti da se ona pretpostavi bav kao klju~na ta~ka ìvota od koje se ~ili doprinose}i da likovi u toj dirljivoj i li~nim ambicijama, nekim, mo`da, pone treba distancirati bez obzira na tren- ne samo ljubavnoj pri~i – sme{tenoj u gre{nim uverenjima... Mislim da je ta te - dove vremena u kome ìvimo. pedesete godine pro{log veka u malo, ma vrlo aktuelna u ovom vremenu, kada Dramatizaciju Glorije potpisuje Jovan mediteransko mesto – budu jo{ potpuniji, se o ljubavi {to je manje ima sve vi{e go - Glorija, Pozori{te na Terazijama ]irilov, a gluma~ku ekipu ~ine i Rade celovitiji, a s druge, da se na mati~noj vori. Me|utim, Glorija otvara i pitanje Marjanovi}, Du{ko Radovi}, Fe|a Stoja- sceni predstava izvodi uz orkestar, tj. ì - manipulacije kao i pitanje o cilju koji tanja koja ti{te savremenog ~oveka, to su Naslovnu junakinju igra Ivana Kne - novi}, Katarina Gojkovi}, Milan Milosav- vu muziku {to donosi posebno ushi}enje. (ne)opravdava sredstva.“ èvi} koja isti~e da je re~ o ne`noj, osetlji- ljevi}... Scenograf je Gor~in Stojanovi}, Govore}i o radu na predstavi Iva Mi- Ivan Bosilj~i}, govore}i o predstavi i sukobi i borbe unutar ~oveka samog i kostimograf Boris âk{iran, koreograf lo{evi}, izme|u ostalog, kaè da se kao svom liku Don Jereu, kaè da ga je radio borbe sa onim {to ~oveka okruùje, borbe voj mladoj èni: „Ona je prvo bila arti- stkinja u cirkusu, jedinom svetu za koji Danica Arapovi}. U~estvuju balet i hor svojevrsnim polazi{tem u radu oslanjala „punom snagom“, da lik obeleàvaju, pre izme|u starog i novog, borbe za prome- i na italijanski neorealizam, Felinijeve svega, unutarnje borbe, da je to ~ovek je znala i u njemu se ose}ala sputanom. Pozori{ta na Terazijama, a originalnu ne... Evo, na{a beogradska premijera se filmove: „Bavili smo se ~istim emocijama, koji nam je i danas blizak: „Problemi Da bi na{la svoj mir oti{la je u manastir. muziku Kornelija Kova~a izvodi kao ne~im {to jeste najva`nije vrednosti Don Jerea nisu samo problemi jednog ka- odigrala na desetogodi{njicu petookto- Dakle u drugu krajnost. I kad je pomisli- orkestar tog pozori{ta. me|u ljudima. [to se ànra ti~e, rekla bih lu|era, ni samo ljubavne dileme; to su pi - barskih promena u zemlji.” la da je to njen ìvot, da se prona{la, ona A. Dobrovi}

LUDUS 166–167Lu 20 Teatarska de{avanja na inostranim scenama

ljih inscenacija Bihnerove drame koju sam ikada videla... kompanija i drama POZORI[TE JE I SREDSTVO ZA DRU[TVENE PROMENE perfektno odgovaraju jedna drugoj”. [ekspirov Timon Atinjanin je sme{ten u mi- „Cardboard Citizens“ je londonska organi- lje modernih seminara o menad`mentu, zacija koja menja ìvote besku}nicima i ’cilj’, ’li~ni razvoj’ i ’transformacija’ su principi, a drama, pome{ana sa savreme- ljudima s margina kroz teatar i izvo|a~ke nim svedo~enjima, u funkciji je motivaci- umetnosti je biznismena. U provokativnoj crnoj ko - mediji Visible preispitivali su la`nost na- izgled ’savr{enih’ ìvota i li~no pravo na Aleksandra Jakši¯ sre}u – bra~ni par, ~iji je ìvot ’med i mleko’ priprema nedeljni ru~ak za pri - ijedna kompanija u Ujedinjenom me pomenutog dru{tvenog sloja, oni jatelje i susede na kom ni{ta nije kako bi Kraljevstvu ne demonstrira bolje ohrabruju socijalno izop{tene ljude da trebalo da bude. Na [ekspirovom Periklu Nkapacitet teatra da transformi{e razviju samopouzdanje kroz projekte i radili su zajedno s pozori{tem „Royal ìvot kroz li~no ohrabrivanje i ponovnu radionice, rade na njihovoj inkluziji, a u Shakespeare Copmany”, a produkciji je izgradnju poljuljanog samopouzdanja. sve to im i prakti~no pomaù da prona|u prethodila ’saèta verzija’ koja je igrana Rad ’Cardboard Citizensa’ s besku}nici- dom, posao, da im obezbede zdrastveno za grupe izbeglica koje ìve u Londonu – za Avganistance, Ira~ane, Kurde, Lati- ma i na~in na koji njihove predstave ot- osiguranje itd. Radionice su najpre po - noamerikance, Afrikance, Bosance... Na varaju o~i publici i provociraju strastvene sve}ene ne{kolovanim i nezaposlenim izvo|enjima prisutni su pri~ali o svojim debate neprocenjivi su”, ovako ovu lon - mladima. Tako|e, svake godine kroz nji - izbegli~kim iskustvima... donsku organizaciju opisuje svetski po - hove programe obu~i se oko 300 prakti- Predstava Mincemeat „Cardboard Citizens” „Dosa|ivao sam se u hostelu i na znata glumica Kejt Vinslet, ujedno i pro- kanata i socijalnih radnika tehnikama predstavu sam oti{ao samo zbog besplat- moterka „Cardboard Citizensa“. Njihov „teatra potla~enih“. godi{njoj turneji, koja traje od sredne ja iz Drugog svetskog rata – kidnapo- nih sendvi~a. Me|utim, zainteresovao anga`man je koncentrisan na produkciju Jedna od glavnih aktivnosti kompa - oktobra do sredine decembra, igraju no- vanje sudije koji }e 2009. odgovarati za sam se, privukla me je gluma. Napustio pozori{nih predstava s besku}nicima i nije „Cardboard Citizens“ su godi{nje vu predstavu Or Am I Alone? nagra|iva - ratne zlo~ine, scena iz 1909. prati ìvot sam {kolu s devet godina i od tada prak- ljudima s dru{tvenih margina kroz koje „hostelske” turneje, koje se odràvaju u ne autorke Lizi Naneri. Pri~a prati tri mladog Hitlera u skloni{tu za besku}nike ti~no ni{ta nisam radio, nisam imao ni oni dele svoje iskustvo s publikom i u~e - hostelima za besku}nike, dru{tvenim ène, mladu Suzan koja poku{ava da u Be~u a u sceni iz 1943. more na {pan - nadu ni budu}nost. Sada vodim jedan od stvuju u re{avanju svojih problema. centrima, {kolama, pozori{tima – one su pobegne iz Londona, socijalnu radnicu skoj plaì izbacuje telo vojnika koji je kompanijinih kurseva u londonskom spre~io smrti hiljde ljudi. Komad je izvo - Praktikuju tehniku forum teatra, odnose pokazale kao najbolji model praktiko- Lusi koja svojim iskustvom ho}e da po- ’National Youth Theatre’”; „U hostelu u sno „teatar potla~enih“ Augusta Boala – vanja forum teatra (interaktivnog pozo- |en u jednom londonskom skladi{tu, a uz mogne ljudima s kojima radi i uspe{nu profesionalne glumce igrali su i biv{i kom sam bio sme{ten pogledao sam pred- pozori{te je sredstvo za dru{tvene prome- ri{ta gde svako iz publike na bini moè Danijelu ~iji biznis vrtoglavo propada. besku}nici. Tehnikom forum teatra bavili stavu Urban Wildlife. Re{io sam da se ne, tj. razvoj i obrazovanje u~esnika i pu- ponuditi re{enje problema protagonista), Pro{le godine „Cardboard Citizens“ su se problemima du{evne bolesti u Voj- pridruìm projektu ’Act On It’, i to je bila blike. Osniva~ je Edrijan Dèkson, prevo- inspirisanja, podsticanja publike (njiho- imali su vrlo zapaènu predstavu Mince- ceku; publika je suo~avana s pitanjem prva stvar koju sam ikada zavr{io. Celo dilac Boala, s kojim je 15 godina podu ~a - ve predstave su zasnovane na li~nim is - meat autora Edrijana Dèksona (on re - {ta bi radili kada bi neko u njihovom iskustvo mi je pomoglo da sazrim kao vao tehnike pomenute vrste teatra. Pored kustvima ljudi koji su pro{li kroz progra- ìra sve predstave ove kompanije) koja se okruènju po~eo da pokazuje {izofre ni~ - osoba”, samo su neka od svedo~enja sa- pravljenja predstava koje su namenjene me ove trupe, a svi glumci su u jednom bavila pitanjima identiteta, problemima ne simptome kao Vojcek. Po oceni kriti - da{njih ~lanova „Cardboard {irokoj publici da bi joj pribliìle proble- trenutku ìvota bili besku}nici). Na ovo - ìvota i smrti, pozadina su bila de{avan- ~arke „Gardijana” to je „jedna od najbo- Citizensa“. Dnevni~ka bele{ka o predstavi rEvolucija: Master class zauvek èlela da u ìvotu postane glumi- novi} – veseo, brz, vodic kroz predstavu. glumaca pri~alo nama {estoro na uho. Jo{ ca, pruà puno pravo da kaèm {ta mi- Nemojte da vas zavara njegov jo{ uvek uvek ne znam da li su pri~e bile iste. Ne- LAVIRINT KOJIM TREBA I]I slim, da pravim neobi~ne pokrete, da vri - de~a~ki mio izgled. I on ume da pod- ki od gledaoca mislili su da sam profe- Predstava-igra rEvolucija: Master class {tim, da... Ma ne, ne smem da vam otkri- vikne! Bojan Krivokapi} – nao~it mu - sionalna glumica ili da sam kao gledalac jem sve tajne. TAJNE MORATE OTKRI- {karac. Imate utisak da mu se ne treba omogu}ila mi je da saznam jo{ neku istinu o namerno uba~ena u predstavu. Posle VATI SAMI! suprotstavljati. Probajte! Tu su jo{ neve - premijere bila sam sva vru}a, kao da sebi, a tek mogu da zamislim {ta proìv - Mladi glumci koji igraju ovu igru su rovatno simpati~an inspicijent Milenko imam temperaturu, ustreptala i beskra- ljavaju glumci. To je lepota ìvljenja. Pone - lepi, sna`ni, duhoviti, tolerantni, autori- Adamov, za veoma bitnu postavku svetla jno po~astvovana jer su mi glumci rekli tativni, iskreni. Kupili su me ovom pred- zaduèn Du{ko Kova~evi}, a za svetla – da sam im ulep{ala predstavu i da mogu kada re~ima ne umemo da iskaèmo {ta Davor Duboka. Za ovu predstavu tehni- stavom za ceo zivot. Veliki su rad i proces da do|em kad god zaèlim. Ali, mogu i ~ari kaù da im je uvek zabavno da rade mislimo. Zato su tu pokret, geg, mimika, pro{li s Katarinom Pejovi} i Borisom Ba - svi gledaoci opet da do|u. kalom. Uneli su deo li~nog i u smislu di - i da je svaki put druk~ije. Nema klasi~ne Na slede}em izvo|enju na kom sam uzdah, smeh, suze jaloga i u vidu monologa koje govore. Oni scenografije. To su rekviziti – table, kre - su: Aleksandra Jankovi} – visoka, stasita de i zvonce koje ograni~ava i glumce i bila, morala sam da iza|em napola predstave i posle mi je Joana – energetska Duška ¸avi¯ ¤ozi èna plave kose. Nosi u sebi pri~u i dile- publiku da s pri~om ne odu u beskraj... a mu majke, moderne ène. Glumica. Mi- mogli bi. Jer bivaju upu}eni putem smer- bomba, rekla kako je na kraju bio {ou! slite, lako je njoj. „Ma, @ozi moja, nije nica koje tretiraju probleme savremenog Pa, ima li ve}e sre}e za glumce, tehni~ku a repertoaru Ateljea 212 u reìji i hovnom i fizi~kom reprodukcijom i zado- nikom lako“, rekla bi ona lepim, blagim ìvota kao {to su novac, ekologija, vera, ekipu, Katarinu i Borisa kada se tako ne - prema dramaturgiji Katarine voljstvom. splitskim naglaskom. Hristina Popovi}- obrazovanje, seks, hrana, materijalno {to desi! Jer, zaista su stvorili revolucio- NPejovi} i Borisa Bakala, iz zagre- Kao svoj zadatak kroz ovaj tekst sam Mijin – prelepa Valkira s kosom do kraja sticanje, zdravlje, strepnja, roditeljstvo, narnu predstavu. Stvorili su igru koja ba~ke trupe „Baca~i sjenki“, na{la se sebi zacrtala da ne otkrijem lavirint igre le|a. Ume da bude ozbiljna. To traje ne- tolerancija, smrt... I onda kre}e klupko vrca od emocija, neverovatnih pri~a iz interaktivna predstava koja ima jasni kojim Master class ide, ve} da navedem koliko trenutaka. Stru~njak za bap. Au- da se odmotava, petlja, zamotava, pa opet ìvota, u kojoj se publika otvara... po~etak, ali uvek nepoznati krajem – ~itaoca da ode u pozori{te i uplete se bez toritativna. Ana Markovi} – rekli biste klupko pobegne ispod neke stolice, pa ga Jedna gospo|a me je stra{no iznervi- rEvolucija: Master class. To je drugi deo odlaganja i mnogo razmi{ljanja u ovu „Aaaa, s njom ne}e biti nikakvih proble- na|u ZAJEDNO GLUMCI I PUBLIKA! E, rala svojom suludom idejom da ~etrnae - trilogije koja }e se ostvariti tokom 2010, u igru. Doìve}e pravu i istinsku katarzu. ma“! Al’ ume da podvikne. Itekako. Viso- to je su{tina igre ove! Tretiraju se mu{ko- stogodi{njaci ne mogu da donose odluke. saradnji tri pozori{ne ku}e: Zagreba~- Ja sam je doìvela u~estvuju}i na premi- ka brineta. Joana Kneèvi} – crnokosa. ènski problemi i odnosi, sve su teme i Na to sam ustala i zamolila jednog de- kim kazali{tem mladih (ZKM), Ateljeom jeri, zatim jo{ jednom. A nameravam da Malo |ule od ène. Vrca od energije. Vari- dijalozi mogu}i izme|u gledalaca koji ~a~i}a u publici da kaè {ta misli o tome 212 i Teatrom &TD iz Zagreba. postanem stalni gledalac ove neobi~ne ra od usijane do isklju~ene ringle. Sve ~e- postaju ravnopravni u~esnici. Vidi se i kao punopravni u~esnik Master classa. Jedna od slika vezanih za predstavu: predstave i da u~estvujem kad god mogu, tiri glumice su potpuno razli~ite. Lepe, ose}a u predstavi da je Atelje 212 s naj- Rekao je: „Pa naravno da mnoge odluke boljom voljom i velikim poverenjem iza- reditelj Boris Bakal je stajao gotovo ne - jer ona meni, kao osobi koja je jednom i interesantne, duhovite ène. Sr|an Jo va - donosim sam, ali za druge treba jo{ da primetno pored {anka u ~uvenom bifeu {ao u susret ovakvom pozori{nom ~inu, porastem.“ Glumci-naratori koji vode ra- Ateljea, dok sam razgovarala s mladim i koji bi se pre mogao nazvati igrom nego ~una o tajmingu sada bi pritisnuli zvonce veoma simpati~nim glumcem Sr|anom predstavom. Ali, ipak – ovo je delo „Ba- za kraj moje „besede“. Jovanovi}em. Sr|an je prvi vodi~ kroz ca~a sjenki“ i glumaca. Njihova mo}, do - predstavu. On upu}uje gledaoce na to da bronamernost i snaga da pri~aju i svoje Ova predstava-igra omogu}ila mi je je predstava druga~ija od onih na koje su privatne storije na neverovatno zanimljiv da saznam jos neku istinu o sebi, a tek navikli, da oni koji ne èle da u~estvuju i duhovit, ìvotan na~in dovode pojedine mogu da zamislim {ta proìvljavaju glu- mogu da iza|u vrlo brzo napolje, a da }e gledaoce u ~udno stanje. Ima ljudi koji su mci. To je lepota ìvljenja. Ponekad re- se tok u naredna dva sata menjati prema ve} vi{e puta bili na predstavi. ~ima ne umemo da iskaèmo {ta misli- pri~ama i reakcijama, pokretima i zvuci- ... îm sam u{la u salu ukapirala mo. Zato su tu pokret, geg, mimika, uz- ma glumaca i publike zajedno... Tada sam da vi{e ni{ta ne}e biti kao pre. dah, smeh, suze. Predstavu sada karak- sam shvatila da je Boris reditelj i nasta - Skembali su me da u~estvujem i bi}u im teri{u kao interaktivnu. Ali, ona je mno - vila da s njim razgovaram, po{to je Sr - zahvalna za to do kraja zivota. Jer, ìvot go vi{e od toga. Ona je paradigma istin- |an morao da odjuri na scenu. Bakal ka - su mi ulep{ali. Ne samo te ve~eri. Nego, ske demokrati~nosti, tolerancije, istine, è da se ideja suìvota i zajednice ras- za ceo ìvot. Svom snagom u~estvovala razumevanja i igre me|u ljudima. U na- pala, ali da postoji jo{ uvek ne{to {to sam u predstavi. Nisam se libila da go - {im srcima. Kome se ne dopada – MO@E spaja ljude. [ta je to? Prva predstava u vorim o najintimnijim stvarima, kao {to SLOBODNO DA IZA\E! U tome je snaga Zagrebu bavi se time. Ova u Ateljeu je na je – BITI LJUBAVNICA! Zatim, vri{tala i su{tina SLOBODE! Beograd je dugo neki na~in nastavak, a kre}e se s radom sam u mraku, jer trebalo je samo zvuci- ~ekao na predstavu kao {to je na tre}em delu delu koji }e se baviti du- rEvolucija, Atelje 212 (Foto: Du{an \or|evi}) ma reprodukovati pri~u koju je {estoro rEvolucija: Master class!

21 LUDUS 166–167 Pozori{ta u unutra{nosti Srbije

nju ne samo ova dva pozori{ta, ve} i predstave. E, s obzirom na sve gorenave- saradnju Kragujevca i Sankt Peterburga. deno prava je radost imati priliku pod- NEK JE SRE]NO O ÊMU SE RADI setiti narod, a i predstavnike vlasti koji o KRU[EVA^KO POZORI[TE kulturi brinu, da postoje i doma}i pisci, Po~etak sezone 2010/2011. u pozori{tima Teatar Al. Davila iz Pite{tija, Rumunija, U~e{}e predstave Dundo Maroje na da jo{ postoje i glumci i reditelji i sce - Rumunski patriotizam, M. Stefanesku, Pozori{nom festivalu u Mladenovcu nografi, kostimografi, dekorateri, maj- centralnog dela Srbije moè se posmatrati i reditelj Dan Tudor; Dramati~no-kuklen (6–12.10.2010), u okviru kog je predsta- stori svetla i zvuka i da ne nabrajam kao sve~arski momenat s pevanjem, igra - teatr iz Vraca, Bugarska, Sanjaju}i beg, va Mocart nagra|ena kao najbolja pred- dalje mno{tvo neophodnih ljudi za bilo M. A. Bulgakov, reditelj Nikolaj Poljakov; stava za decu, potpisivanje protokola o koji pozori{ni prikaz. Kako je pozori{te njem, pucanjem, ponosom, nadanjem, opi - Compagnia Berardi-Casolari, Teatro Sta - stalnom igranju Dunda Maroja na sceni luksuz kako za publiku, tako i za one jeno{}u, pijanstvom, sa vi{e ili manje ukusa bile di Calabria, Festival Internazionale Ateljea 212, te u~e{}e Tvr|ave na 30. koji u pozori{tu rade, ja eto dobih priliku Castel dei Mondi, Associazione Musicale Borinim pozori{nim danima, jasni su da se „luksuziram” na sceni Kru{eva~ - Auditorium, Rim, Ja probam da poletim, pokazatelji uspe{nosti prethodnih sezona kog pozori{ta. Ne, da se ne shvati pogre - autorska predstava \anfranka Berardi- Kru{eva~kog pozori{ta u kojima su ove {no, nije Kru{evcu car Lazar ostavio u ja; Ujvideki sinhaz, Novi Sad, San letnje predstave nastajale. Nova, velika, ansa - nasledstvo silne dukate pa se ima za po - Spasoje ¤. Milovanovi¯ no}i, [ekspir, reditelj Zoltan Pu{ka{; mbl predstava Put oko sveta B. Nu{i}a u zori{na de{avanja, nego se ~elni ~ovek i Kyiev Academic Theater Art Studio, reìji Juga Radivojevi}a i kooprodukciji zaposleni bore za svaki dinar makar ~e- ako se ~ini da naslov ovog teksta ne - elnom medijskom ludilu, usmerenom is - Kijev, Sve o ljubavi, A. Oles, reditelj Alek- Kru{eva~kog pozori{ta i jagodinskog fe- kali i dve godine pred vratima nadle`nih ma nikakve veze sa sadràjem njega klju~ivo na brzinu, spektakl, skandal, sej Kuzeljni; Narodno pozori{te Saraje- stivala „Dani komedije“, ve} tokom sa- koji samo treba da ispune svoju zakon- Isamog, ipak sam pojam sadràja, kao gde svako o svakom moè re}i svakojake vo, Gospo|ica Julija, Strindberg, reditelj mog procesa stvaranja zaintrigirala je sku obavezu. Na svu sre}u ansambl Kru - sublimacije tematsko-strukturalnog pre- nebuloze bez trunke li~ne odgovornosti. Gradimir Gojer; Talk is Free Theatre, naj{iru javnost. Upravo iz ovog razloga {eva~kog pozori{ta uz upornost kad je oblikovanja izvanumetni~ke u umetni~ - To svakako devalvira re~ koja leì u Barrie, Kanada, Pri~a o Ivanu Protiv smo napravili kratak intervju s Milora- dokazivanje postojanja u pitanju, neguje ku stvarnost, omogu}ava da se po~etak osnovi ljudske komunikacije. Ovogodi{nji Ivana, Gogolj, reìja Aleksandar Luka~; dom Mandi}em Mandom, koji tuma~i lik i neku vrstu tradicije da u komadima koji sezone 2010/2011. u pozori{tima central- festivala bi}e koncepcijski posve}en du - vrednovao je ìri: Boro Dra{kovi}, reditelj Jovan~e Mici}a. su na repertoaru ima i gostuju}e glumce. nog dela Srbije posmatra kao sve~arski bokoj, drevnoj i su{tinskoj vezi izme|u i predsednik, Dragana Bo{kovi}, tea- Vi{e od 40 TV serija, TV i igranih fil- Pre mene to su bili i Lane Gutovi} i \uza momenat s pevanjem, igranjem, puca- re~i i scene, knjièvnosti i pozori{ta, a trolog, i Slavko Milanovi}, dramaturg. mova, vi{e od 60 pozori{nih premijera, i Stojiljkovi}, Tanja Bo{kovi} i da ne na - njem, ponosom, nadanjem, opijeno{}u, sve u slavu velikih majstora pisane re~i, Najbolja predstava je San letnje no}i, prvi put u pozori{tu izvan prestonice? brajam mnoge druge. Moje prvo gosto- pijanstvom, sa vi{e ili manje ukusa, uz pre svega Borisava Stankovi}a i Me{e nagrada za reìju pripala je Ivani Vuji}, Kad ve} pravi{ podelu na prestoni~ - vanje za sve ove godine rada: iznena|en meze, sarmu, pe~enje, kiseli kupus, te i Selimovi}a. najbolja ènska uloga – Mediha Musli o - ka i ona druga pozori{ta red je da nave- sam, vedrinom duha, ambiciozno{}u, na znana i neznana slana i slatka, mr - Pozori{ni festival od pozori{ne do vi} za ulogu gospo|ice Julije, nagrada za dem i zajedni~ku muku – pare nisu pro- vredno}om, trudom i zalaganjem, ose- sna i posna jela, alkoholna i bezalkohol- turisti~ko-kulturne manifestacije? najbolju mu{ku ulogu ravnopravno je blem, para u svakom smislu – nema! }ajem za kolektivnu igru i profesional- na pi}a. Nadalje, kontekstualizacija po - Zna~aj festivala se moè posmatrati i no{}u, ja se uz ovaj rad podsetih {ta to zori{nog modela u/iz/ka/do modela voj - tuma~iti kroz vi{e aspekata: politi~ki, be{e zdrava atmosfera. A {to se razlika ske Republike Srbije proisti~e iz nata- ekonomskog, sociolo{ki, kulturolo{ki, ti~e, njih gotovo da nema. Svuda se upr - loènog iskustva koje asimiluje i antici- estetski... Pozori{te „Bora Stankovi}“ u kos problemima, a u skladu sa nemogu} - pira jedan op{ti napor da se u vremenu Vranju kao temelj ili baza kulture ~iji bi nostima radi naporno i uporno – bar za duboke krize srpskog dru{tva poku{a „stubovi“ trebalo da budu lokalna samo- sada. definisati ono {to trenutno svuda uzima uprava, privredni i dru{tveni subjekti, Jovan~a od Ilije Stanojevi}a, preko maha, s namerom da se takvom kretanju koji bi finansijskim ulaganjima omogu - Miodraga Petrovi}a ^kalje i mnogih odredi pravac. Na pojavnom planu kriza }avali da „Borini pozori{ni dani“ u na- drugih, pa evo do tebe – koliko je te{ko se, najuop{tenije govore}i, iskazuje stal- rednom periodu budu steci{te kulture ne ili lako odvojiti se od tradicije u glu- nim {irenjem podru~ja ìvota i stvarnos- samo u rodnom gradu Bore Stankovi}a ma~kom izrazu, izbe}i ili zahtevati upo- ti koji se dovo|e u pitanje, ili za koje se ve} i u zemlji. Kada bi srpska pozori{ta re|ivanja? makar po~inje smatrati da tek treba bila tretirana kao simbol gradotvornosti i Rad na pozori{nom komadu ima za bitire{eno – {ta im je su{tina i smisao, te kao ponos gradova iz kojih dolaze, i te pretpostavku èlju i volju aktera da se na koji na~in treba da budu ure|eni. Na kako bi postojala mogu}nost za prera - igraju, kako mi to kaèmo. Ni izdaleka ovaj na~in se pozori{te posmatra ne samo stanje „Borinih pozori{nih dana” u svoje - ne èlim sebe da poredim s legendama kao izraz, ve} kao i gradivna svest kon - vrsnu turisti~ko-kulturnu manifestaciju. srpskog glumi{ta, ali me raduje ~injenica glomerata naracija koje ~ine jednu dru - Danas, u tranzicionoj plutokratiji, pozo - da sam eto i ja dobio priliku da nastavim {tvenu stvarnost. ri{ta su naj~e{}e balast i drugorazredna da pri~am pri~u o Jovan~i Mici}u – istu obaveza osniva~a. pri~u, ali na svoj na~in i za neku novu POZORI[TE „BORA Pozori{te „Bora Stankovi}“ iz per - publiku. Jovan~a Mici} je bio i ostao onih STANKOVI]” – VRANJE spektive direktora? karakternih osobina kojima se odlikuje Dok ovaj tekst stigne pred ~itaoce Pozori{te }e u narednom periodu po- velika ve}ina gra|ana Srbije. Valjda zato „Ludusa“, o tridesetim, jubilarnim „Bori- ku{ati da sebe odredi kao centar profe- publika i uìva u njegovim dogodov{tina- nim pozori{nim danima“ u Vranju sionalne kulture gde }e se, osim rada na ma prepoznaju}i ~as sebe ~as svoje po - (21–26. oktobar 2010), razgovara}e se formiranju sopstvenog repertoarskog znanike. Za{to im oduzimati to zadovolj - ve} u pro{lom vremenu. Ipak, svaki za- identiteta koji vidimo kao spoj proverenih stvo. Smeh je najbolji lek, pa se i ja tru- interesovani ~italac mo}i }e nadanja tradicionalnih vrednosti (ali i kroz njiho- dim da sprovode}i rediteljski rukopis i Neboj{e Cvetkovi}a, direktora Pozori{ta vo preispitivanje, tj. kroz estetsko osavre- zadatak to ne zaboravim. „Bora Stankovi}“ – Vranje, pre samog menjivanje) i savremenog, pa, ako ho - Sto godina od Puta oko sveta i 50 go- po~etka Festivala, jednostavno da upore- }ete, i istraìva~kog. dina od tvog ro|enja – vrednosti koje di sa nekim drugim tekstom nastalim Poku{a}emo, dakle, da izgradimo traju? nakon njegovog odràvanja. identitet teatra koji }e, uz ozbiljan pijetet Za Nu{i}a znam – ve~no, za sebe... Nakon pro{logodi{njih „Borinih po- prema klasi~noj literaturi, probati da nemam nikakvu garanciju. Ako je {ta i zori{nih dana” napisao sam da oni re- u~estvuje u stvaranju kulturnih vrednos- vredelo do sada to se odavno ne broji za- pertoarski i organizaciono mogu da poti i u regionu. ra|enim novcem, ve} uspomenama na sluè kao model mnogim festivalima u Dundo Maroje Kru{eva~kog pozori{ta kolege i koleginice, na saradnike, ljude reginonu. Na koji na~in su koncipirani KNJA@EVSKO-SRPSKI koji su se drznuli da pomognu umetnici- ovogodi{nji „Dani”? TEATAR – KRAGUJEVAC dodeljena Anastasu Popdimitrovu za Iako je Beograd milionski grad i ima ma a da zauzvrat nemaju ni{ta od toga, i Radikalni preokret u kreiranju re- Po~etak sezone Knjaèvsko-srpskog ulogu Hludova u predstavi Sanjaju}i beg desetinu pozori{nih institucija retko se naravno na publiku prema kojoj se odno- pertoara festivala, „Borini pozori{ni da- teatra – Kragujevac obeleèn je 5. me|u - i Toniju Mihajlovskom za ulogu Jeronima neka od tih usude da se prihvate postavl- sim s po{tovanjem kako u poslu tako i u ni“ su doìveli 2009, kada je kona~no narodnim pozori{nim festivalom malih u Crvenoj magiji. Po mi{ljenju publike janja ansambl predstava. Razlog je ìvotu. Kad u snu pro|em u glavi tekst formiran selektorski tim koga ~ine tre - scena – Joakim interfestom, koji je trajao najbolja predstava bila je Ja probam da isplativost istih, jer sude}i po plate`noj uloge koju spremam, u nastavku obavez- nutno najzna~ajnija imena srpske tea- od 7. do 15. oktobra 2010. Ukratko, op- mo}i gra|ana i ono malo procenata pono sanjam aplauze i nasmejana lica tarske scene: Ksenija Radulovi}, direktor ravdao je u punom smislu zna~enja svo - poletim, koja je ujedno dobila i specijalnu publike. S obzirom na procenat zaintere- nagradu stru~nog ìrija. Kao kuriozitet zori{ne publike para za ulaznice nema. Muzeja pozori{ne umetnosti Srbije, Ivan jevrsnu titulu festivala od izuzetnog Sude}i po odnosu ljudi koji izme|u ostal- sovanih za pozori{ne predstave sve ~e{}e Medenica, teatrolog, i @eljko Huba~, dra- nacionalnog zna~aja. vezan za ovu predstavu jeste ~injenica da sanjam ista lica. Pa na kraju ako je i je pisac, reditelj i jedini glumac u njoj – ih zaduènja imaju i ono {to se zove bri- maturg. Pod motom „@enska stvar“, po - „Otkrivanje savremenosti”, kao crve- ga o pozori{tu i zaposlenima, kako je zbog njih – vredelo je svih mojih 50. red ve{to odabranih predstava na ve- na nit Festivala, omogu}ila je Draganu \anfranko Berardi slep. Otuda se pri~a o po~elo s finansijama i otpu{tanjima – na ~ernjoj sceni, ume{no i znala~ki je pri - Jakovljevi}u, selektoru i direktoru Knja- ~uvaru provincijskog pozori{ta, neshva - POZORI[TE TIMO^KE repertoarima mnogih pozori{ta igra}e se re|en i prate}i program, tako da je prema èvsko-srpskog teatra, da okupi pred- }enom glumcu, zarobljenom u prostoru KRAJINE „ZORAN monodrame – pod uslovom da glumac ne mi{ljenju nekih lokalnih medija, a pre stave koje „iako dolaze iz razli~itih kul- svojih odglumljenih likova i potucanja po RADMILOVI]” – ZAJEÂR svih publike, festival progla{en za kulturolo{kih, dru{tvenih i politi~kih okru- bude premoren od ~i{}enja sale, name- Prepuna sala Pozori{ta Timo~ke belom svetu, dodatno zaigrava u zaum- {tanja dekora i pode{avanja svetla. Izgle- turni doga|aj godine. ènja, svaka na svoj na~in, bacaju novo nosti doìvljenog pozori{nog ~ina. krajine „Zorana Radmilovi}a” tokom Ovogodi{nji festival je osmislila ista svetlo na odnos prema dramatur{koj ba - da da se uloga pozori{ta polako svodi na svake ve~eri trajanja 19. festivala „Dani Kona~no, muzi~ko-scenski program to da se spuste zavese i preko njih jedno ekipa i bi}e u znaku ~ak 3 jubileja: 30. po {tini i tradiciji. Postavljaju su{tinska uprili~en u ~ast nagra|enih, u kom su Zorana Radmilovi}a” u Zaje~aru (10–16. redu, 100 godina od objavljivanja Ne~iste pitanja i na prihvatljiv i moderan na~in veliko belo platno na kome }e se emito- oktobar 2010), u~e{}e najzna~ajnijih po- u~estvovali Mirko Babi}, prvak kraguje- krvi i od ro|enja Me{e Selimovi}a. Moto lucidno istraùju odnos pojedinca prema vati {panske i meksi~ke serije za sve one zori{nih stvaralaca Srbije, jo{ jedanput tridesetog izdanja „Borinih dana“ – „I bi istoriji i svetu”. Odabrane predstave: va~kog teatra, Bora Dugi}, muzi~ki stva - koji èle da utvrde novi maternji jezik, a su pokazali s jedne strane zna~aj ovog re~“ – zna~i da re~i, govor, kazivanje i Knjaèvsko-srpski teatar iz Kragujevca, raoc, te ~lanovi Dràvnog univerziteta za eto slu~ajno su u gradu i slu~ajno ba{ u Festivala za pozori{ni ìvot Srbije, dok s pripovedanje leè i u najdubljim osnova- Pioniri u Ingol{tatu, M. Flajser, re di - kulturu i umetnost sanktpeterburg{kog blizini ,,teatra stranih jezika”. Za one druge strane pokazuje svu neophodnost ma pozori{ne umetnosti. Povratak re~i - telj Ivana Vuji}; NUCK Anton Panov iz pozori{ta „Pod krovom”, na najbolji mo- ba{ uporne koji ne èle da zaborave ko su postojanja pozori{ne svetkovine, koliko ma, govoru, pri~anju pri~a i slu{anju je - Strumice, Makedonija, Crvena magija, gu}i na~in doprineo je sve~arskoj atmo - i odakle su, mo`da jednom mese~no moè god da se u poslednje vreme govori o ste, ujedno, i oblik otpora pozori{ta aktu- M. De Gelderod, reditelj Vladimir Mil~in; sferi i jasno naglasio predstoje}u sarad- da se emituje i snimak neke pozori{ne njihovoj hiperprodukciji. Otuda je pravo

LUDUS 166–167Lu 22 Pozori{ta u unutra{nosti Srbije zadovoljstvo bilo videti ministra Mla|ana Srbije, ali i regiona, pre svega kao mo- kih konvencija u sudaru i pretapanju sa te Don @uan Crnogorskog narodnog po - Dinki}a, koji je otvorio Festival, i minis- gu}nost realizovanja vapaju}ih zahteva uzusima savremenog teatra? A smeh kao zori{ta, Atelje 212 izve{}e êkaonicu, Za - tra Neboj{u Bradi}a, koji ga je zatvorio. za baletom, operom, i drugim zahtevnim ciljano dejstvo predstave? Mo`da u sme- greba~ko kazali{te mladih Bu|enje pro- Bez ikakvog politikanskog u~itavanja, uz inscenacijama koje nedostaju ovom delu hu malene, lekovite doze kriti~kog otklo- le}a, i Narodno pozori{te iz Sarajeva Sa- ve} zapo~eta razme{tanja vladinih slu`bi Srbije, NP Ni{ bilo je prinu|eno da svoju na prema iskrivljenjima morala? A mo- rajevsku pozori{nu tragediju. Poslednja i agencija po unutra{njosti, njihovo pris- prvu premijeru u teku}oj sezoni izmesti `da sve te neumesnosti, nemoralnosti i takmi~arska predstava jeste Metamor- ustvo uliva nadu da su u~injeni prvi u prostor Pozori{ta lutaka. Predstavom nepodop{tine rade neki drugi ljudi, mi se foze Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. koraci ka tako dugo najavljivanoj decen- EUfemmeIZAM, reìja i koncept scene samo smejemo? A smeju}i se prepoznaje- U ~ast nagra|enih, dobitnika festivalskih tralizaciji. Prvog dana Festivala, nakon Olja \or|evi}, uz besprekoran {arm glu - mo? priznanja „Ardalion”, poslednjeg dana Ludus ne moè pozdravnog govora gradona~elnika Za- mica Narodnog pozori{ta Ni{ (S. Krsto - Ko su likovi Mu{ice danas? Festivala bi}e izvedena predstava Kate je~ara, prigodnu besedu odrào je Du{an vi}, J. Hodì}, V. Josipovi}, I. Nedovi}, M. Ko su ti ljudi koji delaju, ìve i funk- Kapuralica Narodnog pozori{ta iz Som- bez Kova~evi}, kako o Festivalu tako i o dru - Vukojevi}-Cvetkovi}, N. Nedovi} – k. g.) cioni{u po principu: „Moram da te preva- bora. ènju i saradnji sa Zoranom Radmilo - progovorilo se o neophodnosti komuni - rim, da ti ne bi prevario mene“? Kako to [ABA^KO POZORI[TE Ministarstva vi}em. Iste ve~eri nastupio je Zvezdara kacije kao jedino mogu}em na~inu preda ni zanimanje, ni stepen obrazovanja, Kao i prethodnih sezona, i ovu je teatar predstavom Generalna proba sa- vazilaènja problema. Krenulo se u istra - ni broj godina ìvota ne hladi i ne osve{- [aba~ko pozori{te zapo~elo takmi~ar - za kulturu moubistva. Narednih ve~eri (selektor ìvanje koje polazi od pretpostavke posto- }uje te uporne traga~e li~ne koristi i di - skom Revijom pozori{nih predstava, pod Branislav Le~i}) predstavili su se sara- janja rodnog, pa i polnog identiteta, kao i rektnog }ara? Da li ta ljudska vrsta se - nazivom „Teatar na pravom putu”. Se- jevski Kamerni teatar 55 predstavom samog identiteta uop{te, da bi se jedino bi~njaka, koristoljubaca, sakuplja~a do - lektor i upravnik [aba~kog pozori{ta Zo- Republike @aba, [aba~ko pozori{te – Doga|aj u ispravno ishodi{te prona{lo u objedinju- biti uporno plovi s nama i u nama kroz ran Karaji}, odabrao je pet predstava – stanu br. 2, Narodno pozori{ta iz Beogra- ju}oj teoriji kulturnog konstrukta. trajanje ljudskog veka? I da li je to samo [aba~ko pozori{te, Bubnjevi u no}i B. Srbije, da – Pokojnik, Atelje 212 predstavama – sme{no, ili je i tu`no a i ru`no? Brehta, adaptacija i reìja Aleksandar êkaonica i Pazarni dan. Festival su NARODNO POZORI[TE U@ICE Razlike i sli~nosti izme|u „pre sto - Luka~ (ujedno i prva ovosezonska pre- a verujemo da zatvorili doma}ini, premijerom predstave Nepretenciozno u iznalaènju scen- ni~kih pozori{ta “ i onih u unutra{ njo - mijera tog teatra); Narodno pozori{te Karolina Nojber, tekst N. Rom~evi}, re - skog izraza, a opet pedago{ki i reper- sti? Sombor, @enidba Gogolja, reìja Ana \or- ni Ministar stvo ìja Milo{ Jagodi}. Ostaje àl {to ova toarski neophodno Narodno pozori{te Da li su razlike u ovako na~injenoj |evi}; Narodno pozori{te „To{a Jova no - predstava nije konkurisala za glavnu Uìce zapo~elo je sezonu 2010/2011. pre - podeli me|u teatrima samo geografske vi}“ Zrenjanin, Lj. Simovi} ûdo u [ar - nagradu Festivala. mijerom Rucanteove Mu{ice, koju je ada- prirode, ili tu ima jo{ pone{to? Da li je ganu, reìja Milica Kralj; Narodno po - ne moè bez Stru~ni ìri: Irfan Mensur, glumac, ptirao i reìrao Slavenko Saletovi}, kome bitno {to „centra{ki“ glumci, pa i reditel- zori{te Uìce, Rumunija 21 P. [tefana, dr Milivoje Mla|enovi}, teatrolog, i Bilja- je to stota premijera u karijeri. Profesor ji i ostali saradnici, posle drugog sata adaptacija i reìja Goran Golovko; Narod- Ludusa na Vujovi}, glumica – odlu~io je da glav- Saletovi} ljubazno se odazvao na{oj mol- probe pomalo gledaju u svoje ~asovnike, no pozori{te Tuzla, Malogra|anska svad- no festivalsko priznanje, nagradu „Zoran bi da prokomentari{e svoj rad na ovoj ukoliko ve} nisu odjurili na snimanja i ba B. Brehta, reìja Jovica Pavi}. Stru~ni Radmilovi}“ dobije Emir Hadìhafizbe- predstavi i prvu saradnju s Narodnim probe u drugim teatrima? ìri (predsednik – mr Spasoje @. Milo- zavr{etak bio u znaku ~etrdeset godina govi}, za ulogu Zeka u predstavi @aba. pozori{tem Uìce. Da li je u geografskom centru aku - vanovi}, teatrolog, i ~lanovi – Lilijana umetni~kog rada Petra Lazi}a, prvaka Ovaj glumac je dobio i nagradu „Zoranov Mu{ica danas, posebno Mu{ica u mulacija kvaliteta ve}a i samim tim kon - Ivanovi}, reditelj, i Branislav Stankovi}, ovog pozori{ta. brk“, koja se dodeljuje glumcu ve~eri. Uìcu 2010. godine? kurencija surovija? Da li se „tamo dale- istori~ar) za najbolju predstavu proglasio Za kraj valja ista}i ~injenicu da je Osim njega, istu nagradu dobili su: Pre - Za{to neko ili neki uporno, istrajno, ko“ radi predanije, skoncentrisanije i sa je Bubnjeve u no}i. [aba~ko pozori{te u sezoni 2009/2010. drag Ejdus za ulogu u Pokojniku, Aneta permanentno na ovoj na{oj planeti stav- vi{e ljubavi, uz divno ose}anje teatar- Po~etak Revije obeleìla je dodela Go - imalo najve}i broj premijera, ~ak devet. Toma{evi} za Eru Nikolajevnu u Doga - ljaju na repertoar pozori{ta skoro 500 go - skog, ponekad tako tegobnog, misionar - di{nje nagrade „Boris Kova~” za umet- Nadamo se da }e i u ovoj dosti}i taj kvan- |aju u stanu br.2, Branimir Brstina za dina (od 1530) komediju An|ela Beolka stva? Ili smo svi mi deca iste majke, ni~ki doprinos radu [aba~kog pozori{ta, titativni i kvalitativni uloge Kapetana, Biznismena, Psihijatra i Rucantea Mu{ica? Ili jo{ uè, najuè, {ta pozori{ne opsesije, a zapu{tenici oca koji koja je pripala Nikiti Milivojevi}u, dok je nivo. Advokata u Generalnoj probi samoubist- su imali na umu sastavlja~i repertoara u ima, a za nas ne haje? va, Neboj{a Ili} za ulogu u êkaonici, teatrima Beograda, Novog Sada, Sombo- *** Anita Man~i} kao [an~inka u Pazarnom ra, Subotice, Leskovca... kada su dogovo- Ako je oktobar bio u znaku Mu{ice, danu. Poseban ìri, u sastavu Dejan Soti- rili s rediteljima Zoranom Ratkovi}em, novembar }e ne samo u Uìcu, ve} da - rovi}, Mirko Stoki} i Dragoslav Nikoli}, Neboj{om Komadinom, Ljubomirom – leko {ire biti definisan 15. jugosloven- jednoglasno je doneo odluku da priznan- Mucijem Dra{ki}em, Slobodanom \u ki - skim pozori{nim festivalom, koji }e se je za najbolju scenografiju pripadne }em, Zlatanom Dori}em, Radi{om Gruji - odràti od 8. do 15. Selektorski par – B. {aba~koj predstavi, koju, kao i dramati- }em, Bogomirom \or|evi}em, Petrom Munjin, pozori{ni kriti~ar iz Zagreba, i zaciju i reìju, potpisuje Nikita Milivoje- Zecom, Milenkom Zabla}anskim, Ljubo- Z. Stamatovi}, direktor Narodnog pozo - vi}. Nagrada publike pripala je General- savom Majerom... (pra{tajte oni koje ri{ta Uìce – odabrali su predstave iz noj probi samoubistva. nisam, u neznanju pomenuo), a evo sada Srbije, Bosne i Hercegovine Hrvatske i U okviru Festivala odràne su i pro - i u Uìcu sa Slavenkom Saletovi}em, da Crne Gore koje, svaka na svoj na~in, te- mocije knjiga, de~je predstave, izlo`be i na scenu postave ovo dramsko delo? Ba - matizuje ili reinterpretira moto Festivala: tribina o decentralizaciji kulture u Srbiji. zi~na te`nja za razgaljivanjem sumorne „Ceo svet je pozornica, sve ostalo je }u- publike? Prekrasna prilika za razigra- tanje”. Festival }e biti otvoren predsta- NARODNO POZORI[TE NI[ vanje i komedijsko nadigravanje dela vom Falsifikator u izvo|enju ansambla Renoviranjem pozori{ta, kojim }e se ansambla? Tematski krug? (Moral, ver - Beogradskog dramskog pozori{ta, a za - potvrditi jedna od klju~nih pozicija Naro- nost, odanost, prevara, preljuba, izdaja?) tim }e nastupati Narodno pozori{te iz dnog pozori{ta Ni{ u teatarskom prostoru Ambicija istraìva~a klasi~nih komedijs- Uìca s predstavom Majstor i Margarita, EUfemmeIZAM, Narodno pozori{te Ni{

koje je pozori{te samo po zgradi u kojoj primer, izuzetno delikatna tema. U ovom je. Nije hteo da primi ~ak ni profesuru na trenutku u Pe{ti je jako lo{e stanje za OSLU[KIVANJE TELA, TRA@ENJE DU[E fakultetu. Sada je zaokupljen pedago- mlade glumce, imaju malo {ansi, zapra- {kim i kulturnim projektima koje radi u vo sve manje, ali prave svoje trupe, kon- Rediteljsko-koreografski put glumice Mar- koprodukciji sa cirkusom. U ovom trenu- kuri{u za pare na raznim mestima. Ko je garete Taboro{i tku jako je priznat Viktor Bodo, on ima uporan i ho}e da radi, sna|e se nekako. svoju nezavisnu trupu i vi{e radi u Au - Meni ceo taj pe{tanski pozori{ni svet i striji, a na jesenji festival u Pe{ti stiè ìvot prijaju, ose}am da druga~iji menta- Sne¦ana Mileti¯ njegova predstava iz Graca. U Pe{ti, litet jako inspirativno deluje na mene. ina~e, vlada mi{ljenje da, ako ho}e{ da Jako sam zadovoljna komunikacijom sa lumica Margareta Taboro{i diplo- koja }e se baviti savremenim pozori{tem vidi{ dobre predstave, onda treba da ide{ profesorima, dijalozi s njima su vrlo kori- mac je novosadske Akademije i svim izrazima i mogu}nostima koje ono u Joèf Katona pozori{te. Tamo je najvi{e sni, posle svakog semestra imamo kon- Gumetnosti, bila je deo ansambla nudi. Prve tri godine su takozvano osno- dobrih glumaca, to je prvo pozori{te u sultacije s njima i ta~no vidimo koliko Novosadskog pozori{ta, igrala je na voj- vno spremanje, ceo razred je zajedno. dràvi, ali nije i najzanimljivije. Alterna- smo napredovali. Ina~e, svako slobodno vo|anskim scenama, ali ju je pre godinu Mnogo radimo na telu, istraùjemo pona - tivne trupe su mnogo kreativnije. U ovom ve~e sam u pozori{tu, bioskopu, na kon - dana njena nemirna pozori{na du{a {anje tela na sceni, savremeni ples, Mar- trenutno dosta te{ka kriza stigla je umet- certu. Fakultet organizuje i work shopo- odvela u Budimpe{tu, na tamo{nji Umet - ta Graham tehniku, balet, taj-~i, aikido... nike u Ma|arskoj. Od nezavisnih trupa, ve, letos smo bili na radionici kod Joèfa ni~ki fakultet na kom je upisala pozo- U~imo istoriju plesa, drame, umetnosti i tj. alternativnog pozori{ta oduzeli su 34% Na|a. Osim toga, fakultet ima minibus, ri{nu reìju i to na novootvorenom smeru filma, imamo i teoriju muzike a u okviru budèta. U Pe{ti ima preko 40 pozori{ta i pa putujemo na izlo`be i predstave, pone- koreografa za fizi~ki teatar. Sada je na toga i kreativne muzi~ke ve`be. Tako|e, trupa, od nadasve umetni~kih do onih kad i u Be~. drugoj godini. U Novom Sadu, u ulozi poha|amo i ~asove glume i dikcije. Posle koji neguju mjuzikl, kabare, neverbalni „Ina~e, kad sam saznala da su me reditelja, obrela se nedavno na Dram- tre}e godine svako se specijalizuje, ili kao izraz. Najvi{e je, kao i svugde, komerci- primili u Pe{ti, pomislila sam da }u tamo skom takmi~enju ma|arskih vojvo|an - reditelj koreograf, ili plesa~. Ali ve} sada Margareta Taboro{i jalnih predstava. U Ma|arskoj je sve u na}i mesto odakle ne}u èleti da odem, skih pisaca... se vidi ko bi {ta da bude, ko ho}e da bude Pe{ti, sve {to je va`no i zna~ajno. Oni ne- ali to jo{ uvek nisam na{la. Zato ovo svo - Kako je ma|arsko pozori{te u ovom na sceni a ko ima tu stvarala~ku crtu. su mi verovali da moram potraìti svoje maju svoj Novi Sad... je {kolovanje doìvljavam kao {ansu za trenutku jedno od najzanimljivijih u Ev - Ima ih, me|utim, i nekoliko koji bi radili odgovore i ìvotno iskustvo, ja ih, evo, „Razlike u gluma~kom svetu tamo i dobijanje na vremenu, vremenu da po - ropi, i to ne samo zbog fascinantnog Ar- oboje. Za ove studije odlu~ila sam se jer sada ovde traìm. kod ku}e, me|utim, nema mnogo. Ima i smatram ljude. Imam utisak da ljudi u pada [ilinga, „Ludus“ sagovornicu prose li~no nisam dobro i sigurno ose}ala na „Ma|arska scena, konkretno ova u predstava bez publike, ali pozori{ta s Vojvodini imaju potrebu da odu negde pituje najpre o tome {ta to u~e na novo- sceni, ne{to mi je nedostajalo, imala sam Budimpe{ti, jeste raznolika. Treba znati pretplatnim kartama imaju dosta gleda- gde je sigurno bolje, ali istovremeno ima- otvorenom smeru... utisak da jo{ uvek nisam zrela za scenu i da Arpad [iling vi{e ne reìra u po zo - laca. Teme kojima se bave pe{tanska po - ju jaku te`nju i ùdnju za domom... Ja „Ovaj smer ustanovljen je jer su ljudi nisam mirno mogla da ìvim s tom mi - ri{tu, raspustio je svoju ekipu, razo~arao zori{ta su sli~ne ovima kod nas: ljudi bez ve} sada znam da }u biti tamo gde koji vode fakultet hteli da otvore katedru {lju. Naravno, zahvaljuju}i ljudima koji se u ’kameno’, ove{talo pozori{te – ono nade, nasle|e, globalizacija, Romi su, na bude bilo posla za mene...“

23 LUDUS 166–167 iznad svega, borba da se pojavimo na ve} trupe, DJ-evi raznih programa i brojne utvr|enom i uhodanom sistemu festivala predstave manjeg formata, dokazali smo DOBRO DO[LI U KRALJEVA^KO POZORI[TE i ìriranja koji postoji u Srbiji. da takva vrsta programa privla~i ogro- manje poèljno – iznutra. Novi po~etak Neobi~na je sistematizacija Kralje- man broj publike i da je dobitna kombi- je sam pogled na stvari – da nam je ne- va~kog pozori{ta: formalno imate zapo- nacija. ophodna izgradnja nove, mlade baze an- slenog samo jednog glumca? Jedno ste od retkih pozori{ta koje na Jelena Popadi¯ sambla, da nam je neophodno li~no pre- Prema postoje}em budètu u Kralje- adekvatan na~in tretira program za naj - gala{tvo i `rtva s obzirom na to da nema va~kom pozori{tu nema mesta ni za ko - mla|u publiku. Da li }ete kao upravnik akon ukidanja profesionalnog po - u na{oj ku}i koja je i bez toga bila dovolj- sredstava koja bi nam to dala na tacni i, ga. Svim silama }emo poku{ati da to pro- insistirati na tome i kako vidite de~ju zori{ta u Kraljevu 1956. godine, no te{ka. Tu, pre svega, mislim na budèt menimo u korist mladih i obrazovanih scenu u finansijskoj konstrukciji? Ntrebalo je da pro|e trideset sedam ove institucije koji spada u najmanje kadrova koji krstare Srbijom u potrazi za De~je predstave su isplative i, iz li~- godina, sve dok 1993. Skup{tina op{tine budète u Srbiji. Sada je jo{ manji. poslom. Imamo jednu glumicu. Uskoro }e nog iskustva, velika radost za glumca. Kraljevo nije osnovala Kraljeva~ko pozo- Govore}i o novoj sezoni, kazali ste ih biti dve. Pa tri i tako dalje. Moja li~na Vidim ih kao ogroman prostor za zadovo- ri{te. Sa novoizabranim upravnikom da je Kraljeva~ko pozori{te „na tragu èlja je da jednog dana ovde formiramo ljavanje potreba gledalaca najmla|eg ovog pozori{ta Vladanom Slavkovi}em novog po~etka“. [ta to zna~i? jasnu i zdravu, {kolovanu bazu ljudi koji uzrasta i kao prostor za stvaranje novog razgovaramo o radu ovog pozori{ta, neo- Upravo u nemogu}nosti stvaranja }e pisati novu istoriju ovog pozori{ta. plana pojavljivanja na festivalskoj sceni bi~noj sistematizaciji, planovima i pose- „komotnog“ budèta za izradu predstava Kakvi su planovi za novu sezonu? Srbije. Posle Ru`nog pa~eta moramo da }enosti. i programa (a to je, verujem, problem Postoje dve interesantne ponude za opravdamo taj kvalitet i sada nam je Kraljeva~ko pozori{te je poslednjih svih pozori{ta u Srbiji) leì kontinuiran koje trenutno okupljamo ekipu. Kralje- pre~ka podignuta visoko. Svake subote nekoliko sezona doìvelo nekoliko sme - sukob sa osniva~em koji ima suprotno va~ko pozori{te je na svojoj sceni oduvek imamo popunjene termine za decu i ta vi|enje rada pozori{ta od nas kojima je to gajilo percepciju novih tokova. I nasta- na direktora. O ~emu je re~? slika nas uvek te{i u ~itavoj skupini stva- i ìvot, i egzistencija, i ambicija. Dok se vi}emo tim putem. Ne bih da otkrivam ri. U pitanju je, pre svega, kadrovski pozori{te bori za svoj opstanak, mi kre- naslove i autore jer ne bih da se obrukam egzibicionizam politi~kih subjekata koji }emo u obnovu repertoara, u podmla|i - pred tim ljudima ukoliko se trud izjalovi. [ta nisam pitala, a trebalo je? su se smenjivali u lokalnoj skup{tini. vanje i profesionalizaciju ansambla i A kod nas je, kao {to znate, sve mogu}e. Ne znam kako bi glasilo pitanje, ali Njihovo poimanje stvari je da na mesto stvaranje plana za narednih deset godi- Ono {to sigurno znam je da }e Kralje- znam odgovor: Sezona 2010/2011. Kra- direktora postavljaju ljude koji su, u naj - na. Upravo je nedostatak vizije i nedosta- va~ko pozori{te pokrenuti letnji program ljeva~kog pozori{ta se simboli~no zove manju ruku, nekompetentni da rade ovaj tak èlje za iskrenom borbom bio pro- ispred pozori{ta. Manifestacijom „Pet „Dobro do{li u Kraljev~ko pozori{te“. Ose- nezahvalan i veoma specifi~an posao. Ti- blem koji je degradirao svaku aktivnost Vladan Slavkovi}, upravnik Kraljeva~kog dana septembra“, koja se sjajno pokaza- tite se tako i do|ite. Ovde ste me su neizmerno oteàli ~itavu situaciju pozori{ta i to odande odakle je to bilo naj- pozori{ta la, a u kojoj su se smenjivale baletske dobrodo{li!

Jovanovi} nas je dovukla u kanjon, samo spu{tanje trajalo je pola sata, uz opasnost ISPOVEST BEZ KONCEPTA da se neko od gledalaca strmekne u Krajem leta odràn deveti [UMES ambis. Dijana Milo{evi} se naslonila na stablo i iz njega crpela tekst o Dah teatru, Ivana In|in je podelila u~esnicima {ta - Bo¦idar Mandi¯ pove da ih drè na glavi, a zatim tragaju za harmonijom kolektiva. Nela Anto- o traga, sigurno ne}e na}i; ko ri- hvatljivosti, priu{tava delovanje rizika i novi} je sve vreme hodala bosa, a meni je zikuje doputova}e u neizvesnost. stvaranje eksperimenta, ba{, kao u po- bio dovoljan i panj. Sonja Kalaji} i Slobo- KNo, pozori{te ne postoji da bi ne{to ~etku stvaranja sveta. Ovakav na~in pre - dan Milivojevi} su nas obradovali kon - prona{lo, nego da bude potvrda napora zentovanja teatara i scenskog izvo|enja certom s testerom... Sve ukazuje na to da ka satisfakciji. Nikad ne bih pristao na nema oblik, nego se vreme i prostor pre - i mi, koji civilizacijski kasnimo tridesetak godina za svetom, ose}amo priziv umetni~ko delo koje sam upoznao svojim obli~avaju u umetnikov napor da bilo {ta nature. Ili je to mo`da naredba koja stiè znanjem i spoznajama. Zanat mi je jo{ stvori, pri tom, vode}i ra~una da prezen- iz sveta koji se zasitio napretkom i indus- manje impresivan. Umetni~ko delo, iz- tuje slobodu i nikog ne imitira. To je jed- nad svega tako vidim, pripada eksploziji trijskim razvojem. na vrsta usu|uju}e umetnosti. Estetika koja razara budu}nost. Pozori{te ne treba da menja svet, ve} I ove godine od 27. avgusta do 29. nije zamor, ve} poku{aj da ~ovek progov- da ga spasava i da ga otrgne iz ruku podno Rudnika odrào se deveti [UMES ori raznim jezicima: telo, pokret, re~, neodgovornog ~oveka koji samo raz - sa ovogodi{njim motom: „Ispovest bez misao... mi{lja o profitu, a ne i o opstanku na ovoj Deveti [UMES koncepta“. Ja nisam nikakav selektor, îni mi se, a vreme me nekako i po - planeti. niti postoji program za ovaj Festival, ve} tvr|uje, da i kod nas po~inje interesovan- Festival [UMES, {to zna~i – [umski inferioran. Festival okuplja i Jovana ]i- Festival [UMES kao i sva umetni~ka je sve spoj stvaranja atmosfere u {esdese- je za prirodu, pa ovaj festival dobija malu susreti – nastoji da stvara atmosferu rilova, mada je on u jednini. I daje dopri- delatnost „Porodice bistrih potoka“ tak sati sa akterima i publikom. Pred- pa`nju i primat da se scenska aktivnost zasnovanu na hipijevskim, {esdesetos- nos da ovakva vrsta manifestacije, reali- posve}ena je za{titi nevinosti i prirode, igra u potoku, na livadi, u kro{nji i vodi. pojedinca i poteskog dostojanstva. Mani- stave su plod intimisti~ke sve~anosti ma{kim i zelenim koncepcijama. Zato je zovana u komuni, dobije {timung ozbilj- „konceptualnom pozori{tu“ – predstava Uro{ Vuk{a je sko~io u elegantnom odelu na njega svako dobrodo{ao. Radi se o feataciju su potpomogli Ministarstvo se i ne mora izvesti, bitan je njen unu- u jezerce, tako da su mu se samo {e{ir i jednoj vrsti demokratske estetike u kojoj nosti i podstakne svako prisustvo na kulture, „Zorka–Alas–Kamen“ tra{nji doìvljaj. Trenutak, ili znak neu - glava pojavljivali u predstavi. Dragana svako moè da u~estvuje, a da ne bude kreaciju. i prijatelji. LJUDI SU @ELJNI SVEGA [TO NIJE VEZANO ZA POLITIKU Pri~a o Narodnom pozori{tu Pri{tina (Srpska sredinama, u kojima je veoma mali broj Srba: „Tri potpuno razli~ita ànra, s drama) sa sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici namerom da koliko-toliko oplemenimo pozori{ni ìvot ljudi, koji i po prvi put gledaju pozori{nu predstavu. Recimo, predstava Koko{ka 2 je igrana u spalje- Jelena Popadi¯ nom Domu kulture u Sredskoj, za ne{to vi{e od dvadesetak preostalih Srba iz tog arodno pozori{te Pri{tina, Srpska spoljni saradnici. Nisu sigurni da li su u kraja. Takve na{e akcije su ~este.“ drama, sa sedi{tem u Kosovskoj Srbiji ili Bejrutu!“ Na{ sagovornik iz Narodnog pozo- NMitrovici evidentno ima najne- Na pitanje gde ìvi ansambl Stoj- ri{ta Pri{tina (Srpska drama) sa se - obi~nije okolnosti u kojima radi, nesvaki- ~etovi} odgovara: „Onaj najva`niji deo di{tem u Kosovskoj Mitrovici kaè da }e s da{nji na~in rada i va`nu dru{tvenu ulo - koji je na plati i koji je radno angaòvan predstavama gostovati {irom Kosova: Orahovac, Pe}, Prizren, Uro{evac itd. Gostovanje predstave Koko{ka 2 u Sredskoj gu. O tome razgovaramo sa zamenikom ìvi i radi na Kosovu, ostali koji su na „Glumci }e igrati za nekoliko nepokret- direktora tog pozori{ta Bojanom Stoj~e - minimalcu su svuda po Srbiji, i to je nih staraca u njihovim ku}ama. Ako oni tovi}em. glavni uzro~nik njihovog neanga`mana. drugim sredinama. Mitrovica je opet opteretimo te ljude, ali ne èlimo ni da ih ne mogu u pozori{te, pozori{te }e do}i kod Govore}i o sistematizaciji Stoj~etovi} Svi koji mogu da doprinesu radu pozo- studentski grad, pa se moè opravdati uspavamo. Moraju znati ko su, ali i {ta njih.“ kaè da u tom pozori{tu ima 48 zaposle- ri{ta su ovde. Ima i onih koji bi i da do|u, toliki odaziv, ali mi smo posebno ponosni su mogli biti. @ivot ima dve strane. Uo- Govore}i o pose}enosti predstava kada napunimo sale (ulice, trgove, ku}e, stalom pozori{te ima dva lica, jedno koje nih, od ~ega je veliki broj na minimalcu, da se vrate na posao, ali je to veliki pro- Stoj~etovi} kaè: „S obzirom na to da tj. nisu radno angaòvani, kao i da blem, jer oni i nemaju gde da se vrate. stanove, dvori{ta) {irom Kosova, i to ta - se smeje, a drugo uplakano. Biramo tre - nam je sedi{te u Kosovskoj Mitrovici, naj - ko|e smatramo kao igranje na mati~noj nutke kada }emo im koje pokazati. Mi dvadesetak radnika (na plati) pokriva Na{ veliki problem je {to jedina ozbiljna blià scena nam je u Zve~anu. Tu gradi- pedeset radnih mesta tako da, recimo, kulturna institucija u pokrajini nema sceni. Zapravo, na{a je mati~na scena – moramo da postojimo dokle god postoji i mo svoj repertoar, ljudi iz Doma kulture Kosovo!“ direktor radi i kao reditelj, voà~... svoju zgradu i svoj prostor za kulturo- nam izlaze u susret koliko mogu. Pro{le jedan jedini ~ovek koji èli da odgleda „Radimo bez scene, dovijamo se kad lo{ko delovanje.“ godine smo obarali rekorde po pose }e - Po njegovim re~ima dru{tvena uloga dobru predstavu u Gnjilanu, [trpcu, je o probama re~, zami{ljamo dekor, U poslednje vreme ovo pozori{te je nosti. U jednom periodu smo za dve nede- tog pozori{ta je veoma va`na: „Godinama Gra~anici, Mitrovici, Zubinom Potoku, kostim... to je deo na{e svakodnevice i to radilo Zmijsko leglo, Be~ku stolicu, Ko- lje imali posetu od ~ak dve hiljade gleda- skre}emo pa`nju na to da smo mi jedino ]akovici, Uro{evcu, Pri{tini, Orahovcu, se u najmanju ruku zove neuslov! [to se ko{ku 2... Bojan Stoj~etovi} napominje da laca. Ljudi su tamo èljni svega {to nije pozori{te na teritoriji cele pokrajine. Vo - Prizrenu, Leposavi}u, Pe}i, Velikoj Ho~i i ti~e na{ih radnika oni su navikli, ali su planski ura|ene tri manje predstave, vezano za politiku i svakodnevicu. Samo dimo ra~una o tome {ta postavljamo i ka - Kamenici! A mo`da ~ak i ponekad imamo problema kada do|u koje su planirane da gostuju po manjim im treba pruìti ono {to imaju svi ostali u kav repertoar gradimo. Ne èlimo da u Beogradu!“

LUDUS 166–167Lu 24 njice. I ne bismo da opuùjemo nikoga 2. one koje hrabro, ne pla{e}i se pojedina~no, nijednu ideologiju ne èlimo estetskih problema, na scenu, skoro u na - NEPODNO[LJIVA LAKO]A TRANZICIJE da stavimo na stub srama ili pak da je turalisti~kom maniru, iznose dana{njicu, rehabilitujemo. Ko god da je jeo to kiselo Muzeja pozori{ne umetnosti Srbije, videli {to pozori{ni ~in ne ~ini ba{ prijatnim, ali Re~ selektora i umetni~kog direktora gro`|e, svim unucima nesporno trnu pet zna~ajnih teatarskih ostvarenja za - ga ~ini (ba{) pou~nim (êkaonica Borisa zubi. Pozori{nog festivala u Mladenovcu beleènih kamerom, poku{ala je da nas Lije{evi}a i Branka Dimitrijevi}a u reìji Predstave glavnog programa, po- uvede u predtranzicionu epohu, da nas Borisa Lije{evi}a, Atelje 212; Drama o delili smo na dve „sorte“: podseti na ambijent u kome smo konfor - Mirjani i ovima oko nje Ivora Martini}a ¤eljko Huba÷ 1. one koje dana{njicu tuma~e iz vi - misti~ki i sa osmehom gledali kako se, na u reìji Ive Milo{evi}, Jugoslovensko zure pro{losti, sugeri{u}i nam na taj nala`nim idealima koncipiran, svet pret- ~in kako u nas istorijsko nasle|e – ~itaj dramsko pozori{te i Igra u tami \or|a Tradicija Kada kaèmo „nepodno{ljiva lako}a vara u moralnu kaljugu. Uzbudljive „sa- Milosavljevi}a u reìji Juga Radivojevi}a, tranzicije“, mi naravno idemo dalje u od - „iskustvo“ – ne uti~e na racionalno po - Kada se susretnete s Festivalom koji ge“ o na{im zabludama i predrasudama, na{anje, naprotiv, kao da raspiruje ira - Pozori{te „Bo{ko Buha“). nosu na Kunderino vreme i literaturu. iza sebe ima dugu tradiciju i – ne ba{ proiza{le iz pera velikana poput Du{ka cionalnost (Pokojnik Branislava Nu{i}a Napominjemo da dejstvo jednog bez precizno ali ipak definisan – koncept I gde stièmo? Kova~evi}a (Balkanski {pijun JDP, 1983, u reìji Egona Savina, Narodno pozori{te drugog programa nije potpuno, te da se („Teatar u jednom dejstvu“), a pri tom se U dana{njicu. Profesionalac Zvezdara teatar, 1991), u Beogradu; Doga|aj u stanu br. 2, ova dva niza pozori{nih ~inova nadopu - od vas, kao umetni~kog direktora, traì Kakvu dana{njicu? Aleksandra Popovi}a (Bela kafa JDP, Harms, Vvedenski, Zabolocki, Pavlova, njuju na didakti~kom planu, ali i da zna~ajan zaokret koji bi celu manife- Nepodno{ljivu. 1991), Radoslava Pavlovi}a (Mala NP Zo{~enko, Majakovski, Bogajev, adapta - mnogo govore o evoluciji teatra u posled- staciju dodatno etablirao na gustoj festi- Za{to „nepodno{ljivu“? Sombor, 1990) i Dragoslava Mihailovi}a cija i reìja Nikita Milivojevi}, [aba~ko nje 2-3 decenije. valskoj mapi Srbije, to se, na prvi pogled, Odgovor (Kad su cvetale tikve Narodno pozori{te u pozori{te i Dundo Maroje Marina Drì}a Pravac evolucije nam je poznat – ~ini obeshrabruju}e komplikovano. Tim Mo`da je pretenciozno od jednog fe- Beogradu, 1984), trebalo je da nam poka - u reìji Kokana Mladenovi}a, Kru{e va~ - smer nismo pre {to na planu infrastrukture i budèta stivala traìti odgovor zbog ~ega se da na- ù za{to nismo zasluìli bolje od da na {- ko pozori{te); definisali. nema, da se eufemisti~ki izrazimo, puno {njica ~ini nepodno{ljivom, a jo{ preten- manevarskog prostora. No, dobra volja, cioznije je razmi{ljati o tome kako je mogu}e teatarskom fe{tom dejstvovati na sluh, razumevanje i entuzijazam svih U mladenova~kom Centru za koji su involvirani u proces stvaranja pojedinca u pravcu osve{}enja te iste sva - kodnevice, tj. u pravcu odlu~nog delova- kulturu, od 6. do 12. oktobra, odr- novog lica starog Festivala, ~ine atmo - nja u korist sopstvene budu}nosti. àn je Pozori{ni festival, na kojem sferu dovoljno kreativnom da èljeni po- No pozori{tnici, ta velika deca, nika- je, po odluci ìrija koji su ~inili maci postaju mogu}i. da se nisu odlikovala racionalno{}u. teatrolog Vladimir Stamenkovi} Koncept Predstave [to se ti~e koncepta, taj ve} definisan (predsednik), glumica Ljiljana Dra- Obja{njavati publici repertoarski gutinovi} i filmski reditelj Milorad „Teatar u jednom dejstvu“ nismo tuma~ili koncept zna~i indoktrinirati je, zloupo - strogo formalno (kao festival pozori{nih \oki}, za najbolju predstavu pro - trebiti za sopstvenu korist. Ova definicija gla{ena êkaonica Borisa Lije{e - predstava bez pauze), ve} kao ve~itu pozna~enja politi~kog marketinga – spo - vi}a i Branka Dimitrijevi}a, u reìji trebu pozori{tnika da svojom umetno{}u sobnog da od belog tvori crno, a od crnog presudno uti~u na svet. Ta utopisti~ka, ali belo – barata reprezentativnim uzorkom, Borisa Lije{evi}a, produkcija Atel- za umetnost su{tinska, egzistencijalna kom smo ove godine ponudili glavni pro- jea 212. De~ji ìri prate}eg tak- ideja, preto~ena u dana{njicu fokusira se gram i program svojevrsnog teatarskog mi~arskog programa za decu naj - na ~injenici da je, sa eskalacijom eko - vremeplova (video projekcija) a sve to za - boljom je proglasio predstavu Mo- nomske krize, tranizcioni proces po~eo ~inili razgovorima sa umetnicima na te- cart Kru{eva~kog pozori{ta, autora bitno da uti~e na kvalitet teatra, a da se mu „Estetika tranzicije, tranzicija este - i reditelja Zorana Lozan~i}a. Tokom teatar brani upiru}i prstom na sve one tike – Teatar u raljama trì{ta“, razgovo- Festivala mladenova~ka publika je devijacije svakodnevice koje ìvot ~ine rima od kojih smo o~ekivali da, koriste}i imala priliku da vidi jednu od naj- nepodno{ljivim. Ona „nepodno{ljiva la- predstavu kao povod, defini{u aspekte, boljih izlo`bi Muzeja pozori{ne ko}a postojanja“, koju je Kundera defin- barem neke, koji ugroàvaju egzistenciju umetnosti Srbije u poslednje vreme isao u vremenu totalitarnog komunizma, umetni~ki relevantnog pozori{nog ~ina. – Me{a Selimovi} u pozori{tu auto- danas u epohi (samo)proklamovane de - Elem, tzv. Teatroteka, koja ~ini pro - mokratije koju karakteri{e totalitarnost gram „Nema tikve bez korena“, a u okvi - ra Olge Markovi}. novca, postaje iznova aktuelna. ru koga smo, zahvaljuju}i video arhivi

Biljana Vujovi}, direktorka ni{kog nisu naj~e{}e dostignuti ni elementarni desi u najmanjem mestu (za {ta je Men- Narodnog pozori{ta, u svom izlaganju umetni~ki i tehni~ki standardi, koje bi sur izneo konkretne primere iz [panije), U SENCI LO[E POLITIKE nazna~ila je dobru saradnju s Mini star- valjalo jasno definisati. Bez tog nivoa a da bez udruìvanja i umreìvanja stvom, posabno s Narodnim pozori{tem u kvaliteta produkcije, odràvanje ansam- umetnici ne mogu da prepoznaju svoj Decentralizacija kulture i kulturna demo - Beogradu, ali je ukazala na potrebu de - bala ne bi imalo smisla i u takvim pri - interes, ali i svoju mo}. kratija centralizacije u oba smera, {to podrazu - likama bi trebalo razmi{ljati o stvaranju Razgovoru su se, iznose}i konkretne meva stimulisanje gostovanja provinci- otvorenih scena, na kojima bi bilo mo - probleme u svojim sredinama, priklju~ile okviru ovogodi{njeg Festivala rezultat imala konkretne infrastrukturne jskih teatara u Beogradu, jer su svi pri - gu}e realizovati gostovanja kvalitetnih „Dani Zorana Radmilovi}a“ orga- i programske pomake u nekim instituci- predstava, finansijski pomognuta od i kolege iz Pirota i Timo~ke krajine, uka- vredni potencijali tu, i bez prezentacije zuju}i na alarmantnu sliku stanja u kul- Unizovan je okrugli sto koji je za jama kulture. U uvodu su, potom, pre - kvaliteta u centru, nemogu}e je dobiti strane lokalnih vlasti i dràve. turi u provinciji na planu kadrova, orga- temu imao decentralizaciju kulture. zentovana i zanimljiva istraìvanja koja medijsku pa`nju i privu}i sponzore. Irfan Mensur je prisutne upoznao s Ovom pose}enom skupu prisustvovali su pokazuju da je proces decentralizacije tek Na to se nadovezao Bora Dimitrije- nekoliko modela sa kojima se susreo u nizacije, infrastrukture, i apostrofiraju}i neki od direktora teatara iz tzv. uè Srbi- na po~etku, te da razvoj tog procesa zavi}, direktor na regionalnom planu izu - inostranstvu, ukazuju}i na to da su do- da je jedini put izlaska iz evidentne krize je i nekolicina direktora institucija kul - visi ne samo od republi~kih institucija, zetno uspe{nog Muzeja u Zaje~aru, uka- bra organizacija, u okviru koje kvalitetni uvo|enje sistema valorizacije postignutih ture Timo~ke krajine. I pored obe}anja, ve} i od lokalne inicijative, a posebno je zuju}i na zakonsku obavezu dràve da menadèri imaju mogu}nost izbora i pla - rezultata u kra}em vremenskom periodu, razgovoru nije prisustvovao predstavnik vezan za procese ekonomske i politi~ke pomogne prezentaciju kulture u Evropi, smana predstava, i kulturna politika ko - koja bi omogu}ila postavljanje u prvi Ministarstva kulture, ali skup nije pro - decentralizacije. Jer, kako je nagla{eno, gde postoje kvalitetni fondovi koji su ja subvencioni{e kvalitet, najbolje smer- plan kvalitet, a ne partijsku tekao bez ministra kulture, uistinu biv- prava decentralizacija u kulturi jeste sjajan prostor za nalaènje finansijskih nice za decentralizaciju i razvoj kulture. {eg, Branislava Le~i}a, a diskusiji se pri - I on i Le~i} su se sloìli da kultura, u pripadnost. decentralizacija odlu~ivanja, o ~emu je sredstava, a da te fondove mi trenutno M. Jovanovi} klju~io i Le~i}ev kolega po struci, glumac podrobnije govorio Branislav Le~i}, izla- nedovoljno koristimo i zbog toga {to su dobro osmi{ljenom sistemu, moè da se Irfan Mensur. Od predstavnika nacional- ù}i svoja iskustva na zadatu temu to - nam kadrovski kapaciteti van Beograda nih institucija tu je bio direktor Sterijinog kom mandata u vladi Zorana \in|i}a. mali, za {ta je odgovorna dràva koja pozorja Milivoje Mla|enovi} i predstav - Le~i} je apostrofirao ~injenicu da ì - mora da obezbedi i stimuli{e edukaciju u nik Narodnog pozori{ta, dramaturg @elj- Pretplatite se na vimo u partokratijskoj dràvi sa mnogo duèm vremenskom periodu. ko Huba~, ujedno i moderator razgovora, „feuda“, {to neminovno dovodi do impro- Direktor [aba~kog pozori{ta Zoran koji je na po~etku izneo rezultate koje je vizacije u svim procesima, pa i u ovom. Karaji} apostrofirao je uspehe ovog teatra Narodno pozori{te ostvarilo u okviru na beogradskim scenama, gde {aba~ke LUDUS akcije „Srbija u Srbiji“ gostuju}i u ve- Po njemu, ljudi u kulturi moraju da se Godišnja pretplata za Srbiju:1000,00 din. odbrane od lo{e politike i kadriranja po predstave gostuju kao deo redovnog re - likom broju gradova pred nekoliko de - pertoara u nekoliko ku}a, a posebno je Dinarski teku}i ra~un: setina hiljada gledalaca, potom ugo{ }u - partijskom klju~u, a da bi se decentra - pohvalio akciju „Srbija u Srbiji“ i sloìo Savez dramskih umetnika Srbije ju}i veliki broj teatara iz Srbije na svojim lizacija postigla Ministarstvo kulture se sa iznetim mi{ljenjem da je neophodno scenama, pa i za priliku premijere ([a- koje je za taj proces najodgovornije mora intenzivnije raditi na podizanju kvaliteta 255-0012640101000-92 ba~ko pozori{te je u septembru premijer- da ima politi~ku podr{ku, koja bi se naje- kadrova i infrastrukture van Beograda. (Privredna banka Beograd A.D.) fikasnije videla kroz dono{enje va`nih i no izvelo Brehtove Bubnjeve u no}i u re - Direktor Sterijinog pozorja dr Milivo- Godi{nja pretplata za inostranstvo: 30,00 evra ìji Sa{e Luka~a na Velikoj sceni na- primenljivih zakona, poput onog o scen- je Mla|enovi} izneo je zanimljivo gledi{te cionalnog teatra) i najzad igraju}i neko- sko-muzi~kim delatnostima koje je nje - da su, pored Beograda, i Ni{ i Novi Sad i Devizni ìro ra~un: liko pretpremijera predstave Zlatno tele govo Ministarstvo predlagalo (predlog Kragujevac tako|e centri, s velikim bu- 5401-VA-1111502 krajem pro{le sezone na scenama van nije u{ao u skup{tinsku proceduru), a dètima, te da ako u ovim gradovima in - (Privredna banka Beograd A.D.) Beograda. Huba~ je u uvodu podsetio na koje je predvi|alo organizovanje nacio- stitucije kulture ne funkcioni{u dobro, da Instrukcije za uplate u evrima potraìti u izuzetno uspe{nu akciju „Beograd jugu nalne mreè sa centrima u celoj Srbiji, su za to odgovorne prevashodno lokalna Srbije“, koju je pre nekoliko godina podr - koji bi se bavili koordinacijom ponu|enih vlast i njeni kadrovi. U nekim manjim Udruènje dramskih umetnika Srbije àla vlada srpske prestonice, a koja je za sadràja i inicijativa. gradovima, po mi{ljenju Mla|enovi}a,

25 LUDUS 166–167 Reprint „Ludus”

Razgovor sa Ljubom Tadi}em radio je Feliks Pa{i} 1994. godine Kaè: „Kako otkazana? Tek je pola {est.“ ubistava ima samo u [ekspiru! @ao i je „Kad pola {est?“ Kaè: „Izjutra.“ To je {to nisam odigrao Hamleta. Hamlet je stra{na mora. To te izbezumi. Eto toga veliki ubica. Nije ba{ ubica, ali pokre}e glumca izbezumljavaju razne sitnice. ubistva... A Edip? Edip je ubio oca, pa se Gluma je jedna opsesija. Kad pri~a{ ova- oènio svojom majkom, ali je to uradio u IGRAMO NA MALIM SCENAMA ko, shvati{ da si jedan ludak. Pri~amo o neznanju... U filmovima sam ubijao, Uhvati me neka grozna mora {to ne mogu da odem tamo gde ja ovome glumcu. jesam, ali to nije va`no. Nije me se film, ho}u. Otkako se ovo dogodilo, ja iz Beo grada nisam iza{ao. Uvek Kaè Lir: „Kad se ra|amo, pla~emo {to Hrvati kaù, dojmio. To mi je bilo, ta - {to smo do{li na ovu veliku pozornicu ko pod b, pod c, {to sam snimao. Pozori{te sam nekud odlazio. Odem pa se vratim. A sad sedim ovde... budala.“ me je opsedalo, to sam voleo... Kad ~ovek Nekako mi je bilo {ire. Ja sam se zaista u toj zemlji koja je rasce- Vidi{ da je za svaki komad potrebno saldira svoj ìvot, izdvoje se neke stvari pljena ose}ao lepo. Ba{ sam se lepo ose}ao.“ neko predznanje publike, a i predznanje koje su bile prijatne. I lepi trenuci na glumca. U ovom komadu ima dosta cita- sceni ostanu u ~oveku. To je kao sa ì - prema{ u Jugoslovenskom dram- U komadu taj glumac igra Lira, komad rade. Ovo je moj posao. Moj ìvotni poziv. ta, naro~ito citata iz Lira. Ima kad on votom: ru`ne stvari zaboravi{ brzo, a skom pozori{tu Harvudovog Garde- se doga|a u garderobi. Ja sam dva puta Ja sam glumac...“ zaboravi tekst Lira, pa pre|e na Magbe- lepe stvari ostanu. Srobera. Igra{ ulogu starog glumca igrao Lira: jedanput u Dubrovniku i „... i {ta se koga ti~e ako odem odav- ta. Ima citat iz Bogojavljenske no}i, Ser @ivimo u vremenima koja nisu ni- koji igra Lira kojega si ti prvi put igrao u drugi put u Novom Sadu kod Lju{e Ri - de ve~eras, ili bilo koje ve~eri i prekratim Robija, ja sam to igrao o zahvalnosti kad malo lepa. Ti svaki dan odlazi{ na probe u Jugoslovensko dramsko, izlazi{ iz Dubrovniku. sti}a... Uloga je mnogo lepa. Nadam se da sebi ìvot.“ govori: „Ti si moj prijatelj. Ja moram da Evo, da po~nemo od toga. Ja od Su - jednog ìvota koji je takav kakav je i }u je savladati. Na{minkao sam se tom To kaè tvoj Ser u Garderoberu. Jesu vratim dug tebi...“ Govori garderoberu taj mraka nisam ni{ta radio u Beogradu. ulazi{ u predstavu koja se, opet, de{ava ulogom i mislim da }e dobro da bude. A li ti nekad dolazile u misao njegove re~i? citat. Glumci su optere}eni tu|im re~ima. Radio sam u Sarajevu, Zagrebu, Subotici. imam veliku potporu, prvo od Mija~a koji u nekim ru`nim vremenima. S kakvim Ja sam te re~i ponavljao. Govorio sam Harvud, odnosno Ser malo-malo pa ne{to Nisam, dakle, pravio veliku pauzu. Veli- je u velikoj formi, a onda... ja mnogo vo - citira. S druge strane, Ser ponekad iskre- ose}anjem ide{ na probu? da ne}u da obla~im odela drugoja~ija, ka pauza je moja u Beogradu. I vratio lim Peru Kralja, a igramo zajedno. Preu- no kaè ne{to, a oni oko njega se smeju To je lepo, i te{ko pitanje... Ja imam sam se... Greje me to, veoma je lepo raditi zimamo energije, ja njegovu, on moju, pa nego da ho}u da nosim svoja... Harvud je jer misle da glumi. Nikako ga ne uhvate neki svoj strah. Prvo, moram da se sret- uprkos svemu {to se dogodilo i {ta se nekako vezemo. Evo danas, kad smo anticipirao sve ono {to je u glumcu. kad glumi a kad ne glumi... Naravno, nem sa nekim svetom koji ja ne znam, doga|a... Kad pominje{ Dubrovnik, pa iza{li sa probe, zahvalio nam se Mija~ da Te{ko}a i jeste u tome {to mora{ svedeno bilo bi amoralno da ja koristim svoj zanat mo`da ga i ne razumem... Mislite na publiku? Zagreb, Ljubljanu, gde sam radio, imao smo bili inspirativni. Zaista smo lepo da igra{ ne{to {to ti je sli~no, {to je tvoje... da nekoga obmanjujem. Za stolom mo - Na publiku... Mo`da ga ne razu- sam neku vrstu nostalgi~nosti. Ali, po~eo probali. Po~elo je ne{to da klija, valjda }e To {to Ser kaè, to je ta~no. Taj neki drugi è{. Tako, sedim sa prijateljima ovde, u mem, ili sam imao iluziju toga sveta pa sam pomalo da ozdravljujem od te bolesti proklijati... Shvatio sam da je pozori{te u njemu ga tera: jo{, jo{... a on ne moè. „Maderi“, pa se okrenem i kaèm: „Do- sam mislio da ga razumem. Sada ga ba{ koja me je bila uhvatila. Vezao sam se za prete~a svih doga|anja. Sve {to se dogodi, Kaè: „@elim samo mirnu starost. Ne- bar dan, gospo|o“. Oni se svi okrenu, a pozornicu, za ljude koji su mi dragi, pa ne razumem. S druge strane, ulazim na sam nostalgiju nekako zaboravio. Mi - pozornicu da se pred sobom odbranim. slim, na kraju, da je malo i neu~tivo da se Niko me na to ne goni, sebe gonim ja bavim onim {to je bilo. Bilo je... Meni je sam... Meni to izgleda kao jedna lepa bilo prijatno. Mogao sam da sednem u avantura pred kojom sam. A pao mi je kola i da putujem po tom prostoru koji se ovaj komad, tako se nekako spojio sa zvao Jugoslavija, da putujem vrlo slobo- mnom. Kao kad pasijans otvara{, pa dno. Nisam imao nikad u glavi nijednu ima{ neko zadovoljstvo {to si lepo po - misao da se tu ne{to doga|a, da se tu re|ao te sto ~etiri karte... Tako i ovo. Iako neke mra~ne sile igraju... Kad se zamo- je Ser malo kaboten, iako je on ne{to rim da vozim, a volim da vozim, ja lepo drugo nego {to ja mislim o sebi kao glum- malo prodremam u slavonskoj nekoj cu, ceo jedan gluma~ki ìvot je sloèn u {umi, s kraja puta. Kad idem u Sarajevo, njemu. On pi{e neku biografiju, Moj ì- stanem pred neki bife da popijem kafu, vot, a stigao je do prve re~enice. I ne razgovaram s ljudima. I bilo mi je prija- moè glumac drugoja~ije, nego da pri~a tno, i u Ljubljani kad sam bio, u Zagrebu glumom svoj ìvot... Kad smo na{li taj kad sam bio. Ja sam u Zagrebu ba{ do komad, Rade [erbedìja i ja smo hteli u pred ovaj rat igrao u Zastavama Krle - onom pozori{tu da ga postavimo, posle ìnim... Rekoh da je neu~tivo, ja to tako Majke hrabrosti. Komad se doga|a u zovem uslovno, da se sada bavim nekim jednoj oskudici, u ratu. Nemaju pudera integralnim jugoslovenstvom. Postideo pa se puderi{u kukuruznim bra{nom pa sam se, kao {to su se mnogi ljudi postide- nemaju {minke... Oskudica je, bombar- li pred ovim doga|ajima, i moj prijatelj dovanje... Isto je Pera i ja trebalo da igra- tamo i mi ovde. Nekad ~ujem vesti o mo, i Mija~ da reìra. Pre dve godine... njima, i to mi prija. Vrlo mi prija kad ne- Zamisli da igramo komad, a bombarduje ko do|e pa me pozdravi otuda, a ja po - se Sarajevo. I publika sedi, i gleda. zdravim njih. Jo{ ìvimo, ali je to sve da- Tvoj Ser se obra}a publici i kaè: leko. Ta zemlja vi{e ne postoji. Jednom „@ivimo u opasnim vremenima. Na{oj sam rekao: sad smo se osudili da igramo civilizaciji prete mra~ne sile i mi, poniz- na malim pozornicama. Velike pozornice Ljuba Tadi} (Foto: Vesna Pavlovi}) ni glumci, ~inimo...“ vi{e nema. U NIN-u sam pro~itao skare- „... ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da dan ~lanak novinara Ignje. Napao me je u pozori{tu se najpre dogodi. Tako je bilo mam vi{e {ta da dam. Pusti me na nema nikoga. Zabavljam se s njima ma- se kao vojnici borimo na strani pravde u {to sam rekao tu re~enicu. Pa, on je glu- sa Godoom, tako je bilo s Tikvama... Sve miru.“ A onaj ga tera... lo. U prvo vreme su se ~udili, a sad se ovoj velikoj bici.“ Ja potpuno verujem u pav! To je bila jedna vrlo {iroka zemlja. se u pozori{tu dogodi. Ako neko ho}e da \avo? smeju... Ser kaè: „[ta se smeje{? [ta se to, i o tome ti govorim. Svi mi moramo da Ne moè da kaè nijedan glumac iz Beo - pla~e, on do|e u pozori{te da se ispla~e. Onaj Mefisto... A pri~a je to i o smrti. smeje{? Mora{ da bude{ spreman.“ A se izborimo za kvalitet svoga posla. Da se grada da, kad je gostovao u Zagrebu, da Ako ho}e da se smeje, do|e u pozori{te da On ose}a da nema snage, da je kraj blizu, garderobe mu kaè: „Ti?“ A ovaj se uvre- izborimo za kvalitet mlevenja mesa, da to nisu bile glavne predstave. Svi glumci se nasmeje... Gledam sebe. Uhvatio sam da ne moè... On je pobegao iz bolnice da di: otkud mu sad garderober govori ti! popravimo cipele kako treba... A svi mi na{i beogradski, srpski glumci koji su se za pozori{te, i veruj mi ove izbore kao bi igrao predstavu, a ne moè da se seti Kaè: „[ta re~e on?“ To je, opet, iz neke moramo da se izborimo za pravdu. Prav- igrali u Zagrebu, jo{ u u{ima slu{aju te da sam prespavao... Nisam bio nikad ni u ni prve replike. To je kao u snu. Ne posto- predstave... Jednog trenutka do|e{ u da danas nije uop{tena stvar, pravda je divne aplauze koje smo dobijali za na{ jednoj stranci, ali sam kibicer... ji glumac koji jedanput nije sanjao da krizu zbog tih tu|ih re~i, ho}e{ da o~isti{ na ulici. Glumac ne moè ni{ta drugo da posao... To je prekinuto. Ja verovatno ne- Bio si funkcioner Socijalsiti~kog sa - zakasni na scenu. Ustaje{ sav mokar od mozak od njih, pa postane{ svoj. Pa se radi, nego to da radi. Ser kaè jednog }u biti prisutan, {to kaù, obnavljanjima veza. znoja posle toga sna. trudi{, trudi{... A govorio sam mnogo trenutka: „Ja se izlaèm opasnostima. nekog kulturnog takmi~enja zajedni~kog [ta sam bio! Bio sam od mandata ~e- Koje su bile tvoje gluma~ke more? tekstova, i mnogo pametnih tekstova sam Ovde biju bombe. Ja to moram da radim. koje je potrebno. Kao {to pozori{te ne tiri godine dva-tri meseca, pa sam oti{ao. To. To su bile moje velike more, da ne govorio. Optere}ivali su me na neki na- Ja moram da bodrim narod i odràvam mogu da stignem, da kasnim na predsta- ~in, ali su me i nau~ili kako treba ìveti. moè da ìvi ako se ne upore|uje s dru- Video sam da je sve to detinjasto. Gluma veru.“ On to govori. vu... Igrao sam Raskoljnikova. Legao Kako ja sada mogu da budem ne{to Kad je po~eo rat, bilo je onih koji su gim pozori{tem, tako ne moè da ìvi ni - je mnogo lep{a i dublja nego politika. Svi jedna umetnost. A mi smo sada u okru - sam da spavam, negde oko pono}i. Sta- drugo van onoga {to sam radio? Mnogo smatrali da bi trebalo odloìti poslove smo ùdeli da se bavimo politikom. Ne ènju, pa radimo samo za sebe, a odjeka novao sam blizu pozori{ta, u Pop Stoja- {ta sam bio, ali sam uglavnom dosta umetnosti za mirna vremena, pa izme|u znam ~oveka koji nije èleo da se ubaci u nema. I velika je sre}a jednog dela glu - novoj ulici, u {upi. Ustao sam u pet sati, pozajmljivao samoga sebe, a od tih uloga ostalog zatvoriti pozori{ta... maca beogradskih {to rade kod Kusturi- politiku. mnogi su odustali, rezignirali... svanjivalo je, a ja sam mislio da imam u~io mnogo {to{ta. Prepotentno je to re}i, E, odmah moram da ti kaèm. Ne bih ce. Lepo je {to rade posao koji }e da iza|e Ne pada mi na pamet, a nije ni lepo da predstavu. Sav znojav sam se probudio, ali trudim se da odrìm neku vertikalu mogao da osudim one koji tako misle, a u svet... ôvek mora ne{to da radi... ovako sed u {eset pet godina – nemam brzo sam se obukao i tr~ao sam tih pet svoju, sopstvenu, da ne povredim nikoga, oni koji misle drugoja~ije – da treba da Harvud je napisao divan komad. Po~eli jo{, skoro }u napuniti – u {eset pet godi- stotina metara od ku}e do pozori{ta kao da ne u~inim ne{to skaredno, da ne igraju. Svak mora po svom ose}aju ne{to smo da ga spremamo jo{ pre dve godine, na da ja nekom solim pamet. Politikom lud. I do{ao sam pred pozori{te, i vidim: budem militantan. da uradi. Ja sam bio, sticajem vi{e okol- ali je ne{to puklo. Sre}a je da }emo ga moraju da se bave zdravi ljudi. Politika zatvorena vrata. Nema nikoga. No}ni Ubijao si na sceni, i bivao ubijen... nosti, u situaciji onih koji kaù da ne zavr{iti do petnaestoga januara. Harvud traì definitivno zdravlje. Dobro, zdravlje portir, gospodin Velimirovi}, tako smo ga Ja sam najvi{e bivao ubijen, ali treba raditi. Ali, kad sam pogledao oko je sada i predsednik me|unarodnog traì i gluma, ali gluma je teà disciplina zvali, valjda se ne{to {etao po pozori{tu i nisam ubijao. sebe, po~eo sam polako da se razboljevam PEN-a. Ka}u da }e do}i petnaestoga na od politike. pogledao je kroz prozor gluma~kog ula- Da li bi mogao da ubije{ ~oveka? u glavi. Evo, slu~ajno sam u{ao u taj ko- premijeru, i to bi bilo lepo, da makar do|e „Ne}u vi{e da farbam lice iz no}i u za. Otklju~a vrata, kaè: „Ljubo, Ljubo, Ne bih mogao. Ne bih mogao nikako. mad i odjedanput sam ozdravio. [to re - da vidi da mi ovde ìvimo i da ne{to radi- no}. Ne}u da nosim odela koja nisu mo- {ta je?“ Ja sam ga gledao sav izbezum- Ja pile nisam zaklao. Nisam. Takva sam kao Ljubi{a Jovanovi}: „Samo u pozori - mo, i da ne radimo samo na{e komade.... ja. Nisam dete da se obla~im za maska- ljen. Kaèm: „Je l’ predstava otkazana?“ priroda, i tako sam vaspitan... A koliko {tu me ni{ta ne boli. Kad iza|em na po -

LUDUS 166–167Lu 26 Reprint „Ludus” zornicu, ni{ta me ne boli.“ ôvek mora mogao da se od nje odvojim. Uvaìte mi se sprema... A ja sam u Gamlettu, to zna - jeva, razumeo. Novine su po~ele da pi - sam ~ovek, s te strane... Imao sam, kad da se brani, sam sebe da odbrani od ludi- taj razlog.“ I svi su aplaudirali. Svi ju svi sarajevski glumci, ne da sam ja {u... To je bilo vreme panjkanja svih su po~ele probe, osamdeset devet kilogra- la. Malopre ti rekoh: kao da sam prespa- glumci su bili: od Ljubljane do Skoplja. prorok, nego sam to instinktivno osetio, vrednosti. Jedno uàsno vreme. Ja sam to ma, sada imam osamdeset {est, a plani- vao ove izbore. Gledam izve{taje na tele- Pri~ali su mi o tome posle glumci u Za- govorio. na pozornici odigrao jedanput, to {to se ram da imam osamdeset tri... Malo imam viziji, a stalno se presli{avam... Moram grebu gde sam igrao. A poslednju pred- Gavela pita onog fundamentalistu: meni posle dogodilo – u Na rubu pameti. problema s ki~mom. Pao sam jedanput s da napravim strategiju uloge. Dok do|em stavu sam igrao u aprilu devedeset prve, „[ta je?“ Onaj kaè: „Mi }emo uzeti Doktor je tu samo zbog jedne re~i doìveo konja u Rusiji. Pa ve`bam. Eto... Rekao do tog govora Serovog publici, o – ja sam pa sam oti{ao. Bosnu, bi}e na{a...“ A ja onda kaèm strahovite rasture... A meni nikada nije sam ti za Ljubi{u Jovanovi}a. Kraj sezo- zavr{io ulogu! Kako je izgledao taj rastanak sa Za - ovako, Gavela kaè: „Ti }e{ da uzme{ Bo- bilo u pameti da vole}i svoj narod moram ne bio, a on je u leto umro. Pokojnom Stalno mi uloga ide kroz glavu. Glu- grebom? snu, ovi }e da uzmu ovo, oni }e da uzmu da mrzim neki drugi. I i{ao sam tom Ju- \okovi}u, upravniku, rekao je: „Stavi mi mac ne radi za stolom. Ja nemam kance- Nikakva scena nije bila. Ja sam u ono...“ Napravim pauzu i dodam: „A {ta goslavijom, celom, biv{om, ponosan {to jedno dve-tri predstave da igram...“ A lariju. Glumcu je kancelarija svuda: i uli - Zastavama igrao. Igrao sam trideset i }u ja? A gde }u ja?“ Dobijao sam aplauze predstavljam Srbiju, {to sam srpski glu - \okovi} kaè: „Pa Ljubi{a, ne mora{ ca, i park, i kafana, i ku}a... Ponavljam neku predstavu. Igralo se svakog meseca na to. A to sam ja dodao. Pa sam dodao mac. I nikad nisam imao neke velike ovog meseca da igra{, odmori se, bolestan ti: imao sam sre}u {to sam nai{ao na u setu od ponedeljka do petka. Putovao Krleù. Zna [najder, on mi je to odobrio. probleme sa mojim kolegama u Hrvat- si.“ Kaè: Dobro, ne moram.“ I po{li smo ovakav komad. Komad o potpunom ra - sam „Mato{em“. Vra}ao sam se u petak. Govorio sam o gluposti. Ja, kao Gavela, skoj, u Sloveniji, u Bosni... Ljubi{a i ja niz stepenice, a on na onom sturanju ~oveka i glumca u zlu vremenu, Po{to imam prvi deo, uzmem torbu i pa ho}u da ispri~am i tu pri~u. pri~am pri~u, i kad govorim o tom tam - Sad su i tvoje nekad najbliè kolege prvom odmori{tu stade, kaè: „Idemo odem na zagreba~ki kolodvor, i vratim I opet }e{ umreti? nom vilajetu, o Bosni, o tom Kranj~evi}u, vrlo daleko... gore kod \okovi}a. Pridrì me.“ Pri- se, spava}a kola... Nisam ni{ta prime }i - Opet }u da umrem... Ali }u pre toga kaèm, a uzmem to iz Ruba pameti: Sad smo svi daleko. Ne znamo vi{e drìm ga, do|emo do \okovi}a, on otvori da ispri~am pri~u koja je oda poku{aju vao. „@ivio sam cijeli svoj ìvot u galopu a ka- ni ko je umro, ne znamo, vi{e ni {ta igra- vrata, kaè: „Slu{aj, Milane, molim te ìvota. To je vrlo dobar komad za ovo [ta nisi prime}ivao? da sam se osvrnuo da spoznam {to se to, ju. Nemamo kontakt.... A mene obavezu- stavi mi ipak jedno dve-tri predstave...„ vreme. [ta se doga|a okolo. Vidim samo da zapravo, zbiva sa mnom, primjetio sam je mnogo {ta. Obavezuje me prijateljstvo Ja se zbunim, pa kaèm: „Gosin Ljubi{a, Rekao si u po~etku da si se izle~io od je neka velika gu`va, ne{to se doga|a i u da se u ogledalu javlja jedna mala poja- sa Krleòm, prijateljstvo sa mnogim lju- za{to vi ho}ete da igrate?“ „Boè, Ljubo, nostalgije za zemljom koje vi{e nema. vozu... Tamo su me primili potpuno neo- va, ponekad komi~na, koja drì u ruci dima iz Hrvatske. mene jedino na pozornici ni{ta ne boli. A Kakva je to bila nostalgija? ~ekivano. Pa, ne znam da li je bila jedna dje~a~ku sablju, uvjerena da je ta krhka Kad bi se sutra, nekim slu~ajem, sve me boli. Pa makar dva-tri sata da me Pa, nekako mi bi tu`no. Uhvati me predstava da nije bilo aplauza kad se trijeska... Glupost je nebeska sila. Glupost sreli srpski glumac Ljuba Tadi} i hrvat- ni{ta ne boli.“ To je glumac. Ja sam na pojavim. Do|e taj Stev~e Mihajlovi} u neka grozna mora {to ne mogu da odem se zaokupila dostojanstvom, i pozivima, ski glumac Fabijan [ovagovi}, o ~emu bi groblju to ispri~ao. posetu svome prijatelju sa studija iz Be~a, tamo gde ja ho}u. Otkako se ovo dogodilo, zvanjima i ~inovima. Godinama sam u razgovarali? [ta da rade oni koji nisu glumci? i prijatelj ga najavi: „Stigal je gospon iz ja iz Beograda nisam iza{ao. To mi se na{em smrdljivom zverinjaku razmi{ljao Beograda...“ I ja do|em da se pozdravim Evo ba{... Jedna [ovina prijateljica Neka rade... Kad pi{e, pisac valjda nije dogodilo za ~etrdeset i ne{to godina. o gluposti ljudskoj, osje}aju}i mutno kako koja ìvi u Zagrebu do{la je da obi|e ne misli na to da li ga boli noga ako treba Uvek sam nekud odlazio. Odem pa se sa Perom i, kad u|em na scenu, tako je vratim, odem pa se vratim. A sad sedim aplauz – od premijere do poslednje pred- ovde... To je jedna vrsta nostalgije. A stave. I lepo sam se ose}ao. Ba{ sam s druga... Nekako mi je bilo {ire. Ja sam se lepo ose}ao... I video sam jednog trenutka zaista u toj zemlji koja je rascepljena ose - da se ne{to poremetilo. Ja sam tamo }ao lepo. Ba{ sam se lepo ose}ao. Nisam igrao, a u Beogradu bilo ono {to je Leka se bavio politikom, ali i bavio sam se poli- (Le~i}) vodio, protest na Terazijama. tikom, onako amaterski. Bio sam samo April devedeset prve. I hteo sam da se glumac. Sad je do{lo vreme da glumac vratim, zvali su me, da se vratim iz Za - poèli igra~ku i dobije je. Ako je u stran- greba, ali ne mogu da se vrati, imam jo{ ci koja vlada, poèli i dobije. dve predstave. Savetujem se sa mojim [ta, na primer, dobije? prijateljima i kolegama u Beogradu. Ka - Dobije, recimo, pozori{te. Ho}e da ù: nemoj da se vra}a{, ostani... Lepo bude upravnik pozori{ta, i to dobije. On traì igra~ku od svoje stranke, i stranka sam do{ao na onaj kolodvor da se vratim mu da igra~ku, i on bude to. A kad ta ku}i i odjedanput mi pukne kao neki ~ir. stranka ode, {ta }e da bude? Da bude Prvi put sam u Zagrebu osetio da se ne{to glumac? doga|a... Neki mladi}i mi doviknu: „Hej Valjda si i ti u neka vremena mogao ti, Srbin!“ Ja se okrenem. Prozivaju me: da traì{ neku igra~ku? „Tadi}!“ Okrenem se, pogledam. Kaù: Mogao sam verovatno. Ali, ja sam „Idi van!“ Malo nervozan u|em u voz. A bio samo glumac. Ja to volim. Ja volim ja treba da idem u maju, na majski set. sve glumce kad su samo glumci... A meni Sneànu pitaj, ja sam hteo da lepo je u toj zemlji, kaèm ti, bilo prijatno. umrem od pomisli: gde }u tamo, kako }u Onda, u toj zemlji sam stekao prijatelje. tamo? To ve} pred rat... Zategnuto. U Imao sam dosta prijatelja. To te obavezu- garderobi smo zajedno bili Relja Ba{i} i je da misli{ drugoja~ije nego {to misle ja. I razgovarali smo, i Relja meni po~ne ovi... Ja sam radio i sa slovena~kim da pri~a: Rata }e biti. Ja mu stalno govo- glumcima, i sa hrvatskim glumcima, i sa rim: Ma kakav rat, nema od rata ni{ta! bosanskim glumcima, radio sam sa ma - Ne, kaè, rata }e biti! On je znao po kedonskim glumcima. Radio sam sa svi- Zagrebu {ta se pri~a. Ja nemam pojma... ma. To je bilo takvo vreme, tako smo I tako sam ja njima napisao jedan tele- ìveli... Miro Lasi} je bio direktor i selek- gram, nije duga~ak bio. Objasnio sam im Ljuba Tadi} (Foto: Vesna Pavlovi}) tor Festivala malih i eksperimentalnih da u ovoj situaciji nisam sposoban da iz raznih ljudskih postupaka izbija svoje u Beogradu. Zvala me je telefonom i da opi{e pikslu pred sobom... Ima dosta scena. Ja dobijem nagradu {to je bila za igram, da ne mogu da do|em, da ih mo- mra~na, opasna snaga koja ljude truje i saop{tila mi je da joj je [ova naloìo da sredstava odbrane. Recimo, prvo ukine{ jugoslovenskog glumca. Mersad Berber lim da uvaè moje razloge, da u tom staje napravio jednu divnu povelju, sa jed- nju mr`nje ne moè da se na{ posao radi razara. A ja sam zapravo volio ljude.“ E, me neizostavno pozdravi. I ja sam oti{ao novine. Ne gleda{ televiziju, sem sporta i nom kao freskom, u jednom vrlo lepom kao {to treba da se radi... Pozdravio sam taj Krleìn tekst sam ja ubacio u [najde- na autobusku stanicu da vidim tu go- filmova. Zatvori{ se u svoje zvono. ramu... Ali, nije stigao da zavr{i, nego su sve, i oni su to pro~itali. Nisu pro~itali rovog Gamletta, i jo{ nekoliko tekstova spo|u i pozdravim [ovu... Ostalo je na Pri~ao si pro{li put, a to nije snimlje- Peri Kvrgi}u i meni dali naknadno. I go- pred publikom, nego su pro~itali ansam- koji su mi se ~inili relevantnim. A taj pozdravima. Skoro je do{ao Janez Vrho- no, da su ti se ta~ke ìvota spojile... spodin Lasi} napravi sve~anost da nam blu... @ao im je bilo, pa su mi telefonira- tekst je u predstavi Na rubu pameti uba- vec, bio je u Ljubljani, kaè da mu je ne - Krug mi se potpuno zatvorio. Ono {to to preda. Pre te sve~anosti on mi ka è: li... Onda su veze prestale, i prestalo je cio profesor Mata Milo{evi}, reìraju}i. koliko puta Polde Bobi~ rekao: „Pozdravi sam video kao de~ak od dvadeset godina „Imate dosta Mersada. Davao vam je za sve. Ostalo je samo se}anje... I kaèm ti, Ubacio je kola` tekstova za kraj. Kad je Ljubu mnogo!“ Bili smo prijatelji, iako u Kragujevcu, u po~etku Drugog svet- Gamletta nekoliko sli~ica...“ Kaè: „Bilo sve to me je obavezivalo da ne mogu Krleà gledao generalnu probu, on je to on jedno misli a ja mislim drugo... preko skog rata, ~etrdeset prve, gledam opet. bi dobro da ostavite povelju da stoji u odmah glavom u rogove. Nije pitanje da l’ primetio, ili nije primetio, ali ne{to je Radeta, koji mi se javi ~esto, znam kako Kako sam onda ìveo, tako manje-vi{e festivalu.“ Da je ne uzmem. On }e meni si Srbin, da l’ si Hrvat, nego mora{ da rekao... A posle smo igrali predstavu u su i {ta rade Du{ko Jovanovi}, Milence ìvim i sada. Li~i. Ovo vreme po~inje da da je preda, a ja }u posle njemu da vra - bude{ tu gde si. Burgteatru. I Krleà je prvi put, preko Zupan~i}, Radko Poli~... Daleko smo. li~i na ono vreme... Nisam prorok, ali je - tim. U dvanaest sati je bila sve~anost... To Sarajevo devedesete... Drào si nas, odigrao u Burgteatru. Kaè{ da ìvi{ u stvarnosti. Kad se dino znam da ne}u prisustvovati razre- Lasi} preda Peri, pa preda meni. Pera re~ zahvalnosti... (Na ovom mestu zakazao je kaseto- zavr{i proba, obri{e{ li cipele pre nego {enju... Ono }e trajati mnogo dugo... Kaè zahvali, zahvalim i ja. Ali, ja u govoru Jeste. Rekao sam, pa su ovde hteli da fon, pa nije snimljen zavr{etak razgovo- {to ponovo u|e{ u stvarnost? Ser u Garderoberu: „Ja se izlaèm opa- kaèm (sve je to iracionalno)... Ispri~am me ubiju, rekao sam: „Zahvaljujem {to ra za stolom u „Maderi“. Ovo {to sledi na- Ne bri{em ja cipele. To su mistifika- snosti. Padaju bombe, a ja moram da ig- ste me proglasili jugoslovenskim glum- tu pri~u da me je gospodin Lasi} molio da stavak je razgovora, u gluma~kom salo- cije... Mene je ìvot uvek mnogo zani- ram. Moram da bodrim ljude i da odr- ostavim povelju da stoji u kancelariji fe- cem. Znam vrlo dobro da sam ja ro - nu Jugoslovenskog dramskog pozori{ta.) mao. Kad se spusti zavesa, ja sam naj - àvam veru. To mi je posao.“ Kaè Ser. stivalskoj, jer ja ve} imam dve-tri slike |enjem i ose}anjem Srbin, ali ne i zani- Mersada Berbera... „Ali vas sada ja mo- manjem.“ Ili sam rekao „zanatom“, ne Ona tvoja re~enica u Sarajevu... sre}niji {to odem s prijateljima... Moramo Da li se zeza ili ozbiljno misli? Ba{ smo lim, a najvi{e gospodina Lasi}a, da uva - se}am se. Zbog te re~enice su ovde hteli Optuìli su te da si maltene izdao naciju. da se odbranimo od depresije. A depresi- Mija~ i ja o tome dugo pri~ali. On ozbiljno ìte moje razloge. Moj je razlog vrlo jed- da me ubiju. Ja sam im onda citirao An- Ja sam jednog trenutka bio potpuno vno je sve. Gledam te ljude u redovima... misli! nostavan. Ja ne znam u kojoj }e zemlji da dri}a iz Proklete avlije: „I do|u tako neka zbunjen koli~inom mr`nje koja se pojavi- Pravo da kaèm, ja {to manje jedem, On se ozbiljno brani od pomisli da stoji ova povelja koju sam primio.“ Oni su vremena da ljudi, ina~e hrabri i ~asni, la kod nekih ljudi za koje ja nisam ni meni je, zbog prirode moje bolesti, bolje. treba da prestane. A nervira ga uàsno to se smejali kao ludi. Kao ja sada. I kaèm: po~ine mnoge neprili~ne stvari, a kada ta znao. Oni su iza{li iz nekih drugih bu- Malo p{enice, malo soje, malo raì, pa {to padaju bombe, a on igra [ekspira. I „Bolje da je nosim tamo gde ja ìvim, vremena odu, oni uvide da su i bez toga dàka: ti nacionalisti, ti mnogo-Srbi... narendam jabuku... Doktor mi je zabra- veruje da bodri ljude... Kad bih ja mislio neka bude pored mene, jer je mnogo lepa, mogli pro}i...“ Pa sam ih zamolio da sa - Nisam imao nesporazuma sa pametnim nio da uzimam mnogo belan~evina. Ne da on ne veruje, za{to bih radio a Mersad je moj veliki prijatelj. Ne bih mo pame}u moèmo da spasemo {to nam svetom koji je tu re~enicu, na kraju kra - pijem mleko, ne pijem jogurt... Sre}an ovaj komad?

27 LUDUS 166–167 EX YU scena (1.09.2010 – 15.10.2010)

ostvarenja dramskog teatra u okviru jedne sezone, od 18. do 29. oktobra, pravo KAZALI[NI DOGA\AJI U HRVATSKOJ nastupa u konkurenciji izborilo je dvanaest predstava po izboru Lade Marti - nac-Kralj, koje su, prema njenim re~ima, nastale iz podsticajnih, nestereotipnih Aleksandra Jakši¯ pozori{nih postavki, te donose razli~ite teatarske estetike. Predstave je mogu}e svrstati u tri tematska bloka, od kojih je estival svjetskog kazali{ta, osmi po paranoju, diktaturu tehnike i krizu iden- najzastupljeniji onaj zaokupljen i{~ita- redu, odràn je u Zagrebu od 17. titeta savremenih megalopolisa, te ne- vanjem klasi~nih tekstova (Bjesovi za- Fseptembra do 2. oktobra na scena- ljudske uslove u njima – re~ je o pozo - greba~kog HNK-a, Hamlet splitskog ma Hrvatskog narodnog kazali{ta i ri{noj refleksiji grada i tela. HNK-a, Per Gint Gavele, Sluàvke dubro- Zagreba~kog kazali{ta mladih. „Zajed- Najbolja predstava u celini 43. me - va~kog Kazali{ta „Marina Drì}a“, Bre- ni~ki imenitelj (pet odabranih) predstava |unarodnog festivala kazali{ta lutaka za vara`dinskog HNK-a). Savremeni jeste da se bave stvarima o koje se i sami PIF je Lirika i epika, Budimpe{tanskog dramski tekstovi, mahom hrvatskih au - svakodnevno spoti~emo. Predstave su te pozori{ta lutaka, koja je nagra|ena i za tora, ~ine tematski blok koji se bavi pro - koje vode dijalog sa svakim u publici, a najbolju reìju, te za kreaciju lutaka pitivanjem uloge glumca i pozori{ne ilu- najbolje odgovaraju vremenu u kome ne (koje su napravljene od kartona), dok je zije u odnosu s obi~no{}u; nasilja i nehu- znamo {ta nam se moè dogoditi sutra”, najbolja predstava za decu Neobi~an manosti, granica nelagode (Balon Teatra kazala je Dubravka Vrgo~; „Nastojali koncert moskovskog lutkarskog pozori{ta EXIT, Udarac splitske PlayDrame, Bar- smo, s jedne strane, dovesti majstorsko „Sergej Obrazcov“. belo, o psima i deci Gavele, Garaà ZKM- pozori{te, prepoznatljive i autorske pred- „Svi Molijerovi sredi{nji likovi su Tartif u zagreba~koj Gaveli a). Smeh i njegov terapeutski u~inak u stave, a s druge pokazati nove tendencije glupani, ako ne i idioti – ingeniozno je àri{tu su tre}eg tematskog bloka, bloka koje se re|e mogu videti na na{im daska- posredstvom ljudske gluposti dopreti do „Zdravlje neke nacije meri se po to- op~injavaju}u, komunikativnu i zna~enj- koji slavi lepotu pomalo zapostavljene ma”, dodao je Ivica Buljan, oboje selek- elementarnih spoznaja o ~oveku sa - me koliko se moè sama sebi smejati, a ski krcatu otvorenu scenu – radi se o vrste – komedije (@rtve zemljopisa 2 Tea- tori ovog festivala. U Moskvu! U Mo - mom“, rekao je italijanski reditelj Marko Hrvatska je prema tome bolesna. Ona neuspe{nom atentatu na tada{njeg bana tra &TD, Gra|anin plemi} zagreba~kog skvu! reditelja Franka Kastorfa, pozna - Sciakaluga uo~i premijere Tartifa, kojim zapravo jeste sme{na zemlja, ali nije Slavka Cuvaja u kome su, podstaknuti HNK-a, Okovani Galileo u me|unarodnoj tog po {okiranju konvencionalnog teatra je zagreba~ka Gavela zapo~ela novu po- duhovita“, kazao je reditelj Kre{imir Do- uspehom |a~kih {trajkova, idejno i prak- koprodukciji). Gaveline ve~eri zatvaraju smelim adaptacijama romana i gra|an- zori{nu sezonu. Kritika ovu postavku u len~i} povodom premijere njegove pred- ti~ki sudelovali i mladi Vala{i – druìna gosti iz Srbije predstavom van konku- skih komada, zapravo je êhovljeva dra- klasi~nom maniru ocenjuje kao maes- stave ûdo u Poskokovoj Dragi, nastale napredne omladine, srednjo{kolaca i rencije – Drama o Mirjani i ovima oko ma Tri sestre, ~ijom se politi~kom i de - tralnu osudu licemerstva, ostvarenje koje po istoimenoj hit knjizi Ante Tomi}a. mladih knjièvnika koja je izdavala i nje JDP-a. kadentnom dimenzijom reditelj poigrava, odli~no pokazuje kako je Molijer bio i Nova izvedba Kazali{ta Kerempuh pri~a istoimeni ~asopis. Naziv predstave preu - Jedina sa~uvana Euripidova satirska te u nju inkorporira istorijske doga|aje u ostao bezvremen, a i jedinstven u isme- je o Jozi Poskoku i njegovoj ~etvorici si- zet je od literarno-revolucionarnoga kru- Rusiji 20. veka. U predstavi Moj tajni vrt vanju ljudske gluposti. nova zarobljenih u prostoru Zagore, za - drama Kiklop u reìji Ivice Buljana i òka Janka Poli}a Kamova, uzora Va- adaptaciji Gorana Fer~eca, premijerna je nema~kog dramati~ara i reditelja Falka Povijest gledanja Olivera Frlji}a i boravljenih u vremenu koje ih mimoi la - la{a. Rihtera i njegovog francuskog kolege Studija za savremeni ples premijerno je zi. „Reditelj ne bi napravio posao do kra- inscenacija teksta za koji je, zbog njegove Stanislasa Nordija protagonist je depre- izvedena u Teatru &TD. Ono po ~emu se ja da u vrlo dobro doziranoj ironizaciji Najpoznatije delo engleskog pisca ànrovske neodre|enosti, kako kaù au- sivni reditelj u krizi, kroz koga se progo- ova predstava razlikuje od drugih ple- nije uveo tre{ poetiku (ki~ postaje kva- Dònatana Svifta „Guliverova putovan- tori, uvek nedostajalo hrabrih. Na grani- vara uop{te o Nemcima na po~etku ~et - snih predstava jeste uskra}ivanje ~ina liteta po sebi), u kojoj se pod istom kapom ja“ iz 1726. godine predloàk je po kom je ci komedije i tragedije, satire i slepstika, vrte decenije svog ìvota. Ulica Vanden- gledanja publici. Ve} u inicijalnoj situaci- grle tradicionalizam, globalizacija, rodo- reditelj Sa{a Ano~i} osmislio predstavu bez uzvi{enih i boànskih bi}a, bez obja- branden 32 trupe „Peeping Tom“ iz Bri- ji, pri ulasku u dvoranu, Frlji} gledaoce ljublje i i nabujali kapitalizam. Iako je Guliver u zemlji malih ljudi, ~ijom je preva velikih istina, ali prepun travestije, sela koncentrisana je na izolovanost i stavlja na su~eljene strane koje se me |u - predstava puna lakih nota, s umereno mijerom Gradsko kazali{te lutaka u Rije- parodije i bu~nog plesa, Kiklop se na osamljenost ljudi u zajednici zaba~enoj u sobno ne vide od zavese. Po razgrtanju rastu}om patetikom, bespo{tedno se go - ci otvorilo novu sezonu. Ano~i}ev Guliver Sceni Gorica pojavljuje uz pomo} benda nekoj snegom obavijenoj pustari. Pod zavese, oko se automatski usmerava na vori o hrvatskom dru{tvu danas, para - bavi se problemom sveprisutnog global- Let 3. naslovom Izvan konteksta, za Pinu ono dotad skriveno i pomno promatra doksima i kontroverzama koje nas okru- izma, kad se gube male manufakture, U Istarskom narodnom kazali{tu (Bau{, prim. A. J.) reditelja Alena Platela drugu stranu. ùju”, deo je kritike zagreba~kog „Vjesni- ljudi ostaju bez posla. Guliver, dakle, premijerno je izveden komad âst au- krije se plesna predstava o ekstazi, koja A Frlji} dimnom zavesom zastire i ka“. predstavlja sistem, tj. nevidljivi aparat stralijske knjièvnice Dòane Marej Smit slavi jednostavnost ìvota, odnosno pro - sam ~in plesanja, ~ime se cela izvedba Jo{ jedna premijera u pozori{tu &TD koji vu~e konce; koji istovremeno obliku- u reìji Ivice [imi}a. Kako kaè [imi}, pituje op{ta mesta na{ih ìvota. I kona~ - uzdiè na nivo metafore o nevidljivosti – Cefas Damira Bartola Indo{a i Tanje je ljude, ali ih i ubija. „drama je zanimljiv pogled na pri~u o no, peta predstava, Megalopolis argentin- hrvatskog najstarijeg plesnog kolektiva, Vrvilo svojevrsna je angaòvana lekcija Na ovogodi{njim jubilarnim 25. muù koji ostavlja svoju suprugu ske rediteljke Konstance Makras, hvata a moglo bi se re}i i cele plesne scene. iz hrvatske povesti. Autori su kreirali Gavelinim ve~erima, koje ~ine najbolja zbog mla|e ène”. NOVITETI SLOVENA^KOG GLEDALI[Â estival NETA (Nova evropska tea - (ZKM), Kockar u reìji Viktora Bodoa ra), Persona (Mini tetar, reìja Janez tarska akcija) pod umetni~kim (Sputnik Shipping Company, Budim- Pipan), Platonov (SNG Ljubljana, reìja Fvo|stvom Primoà Beblera i u or - pe{ta); rumunski plesni Fragile ~iju Vito Taufer), Privatni ìvot (SNG Ljubl- ganizaciji koparskog Primorskog polet- reìju i koreografiju potpisuje Gabor Go - jana, reìja Mojca Krajnc), Cenci (MGLJ, nog festivala i festivala MESS iz Saraje- da, me|unarodna koprodukcija Controllo reìja Diego de Brea) i Kada sam bio va, ove godine odvijao se u tri grada – Remoto Alesandra Panzavolte, te kontro- mrtav (SNG Ljubljana, reìja Diego de Trstu, Sarajevu i Kopru. Na repertoaru verzni Libido Sciendi autora Paskala Brea). manifestacije bili su: Don @uan u kopro- Ramberta, jer je po sredi stilizovani seks Mladinsko gledali{~e ljubljansko dukciji Crnogorskog narodnog pozori{ta i dvoje izvo|a~a. Ex ponto je deo programa po~elo je sezonu s ~ak tri premijere. [ek - Me|unarodnog festivala KotorArt, Cr - posvetio i okruglom stolu pod naslovom spirovog Romea i Juliju reìrao je Diego veno u produkciji Nete, Mortal kombajn „Detabuizacija hrvatske (po)ratne dra- de Brea, Golubove Nemca Davida Gajsel- Narodnog pozori{ta Sarajevo, Bahanatk- me“, na kom su u~estvovali Sibila Pet - mana Tijana Zinaji} i slovena~ku praiz - inje Narodnog pozori{ta Beograd i Uh, levski, Ivana Sajko, Slobodan [najder i vedbu Pomorandìne kore Maje Pelevi} ljubezen Slovenskog stalnog gledali{~a iz Tomislav Zajec. postavila je Ivana \ilas. Glavni lik Go- Trsta. Pozori{ni festival 45. Bor{tnikovo lubova umoran je od posla i dosadnog Pomorandìna kora u Ljubljani (foto: Mimi Antolovi~) I 17. EX PONTO protekao je u znaku ìvota, te planira bekstvo. Kada porodica sre~anje, na kom se izvode najbolja os - Nova predstava Slovenskog mladin- dije gde se u~ini sumnji~av sekretarici koprodukcijskih premijera. Ovaj me|u - tvarenja minule sezone, odràn je od 16. ~ita testament nestalog Roberta pojavlju- skog gledali{~a Kralj Lir u reìji Matjaà koja po~inje da ga maltretira svim mo - narodni festival, odràn od 15. do 23. do 25. oktobra u Slovenskom narodnom je se njegov misteriozni polubrat Fran- Bergera, sme{tena je u prostor srednjo- septembra u Ljubljani, otvorila je gore- kazali{tu u Mariboru. Jubilarno izdanje soa... Ovu komediju zamenjenih identite- gu}im metodama. Mile Korun je postavio vekovnog zamka ~ija zapu{tenost i suro - pomenuta predstava Kralj umire u reìji ovog najva`nijeg slovena~kog festivala ta i zabune prate klasi~ni modeli far - dramu Iva Prijatelja Totenbirt (re~ ozna - Silvija Purkarete, a zatvorila predstava obuhvata i „Slovena~ki {oukejs“ namen- si~nih situacija i pored njenog modernog vost odli~no odgovara [ekspirovoj drami. ~ava kafanu u blizini groblja gde se ljudi Crveno u reìji Martina Ko~ovskog, pro- jen upoznavanju inostranih gostiju s do - konteksta (problem individualnosti u „Po meni ovo je rediteljski najzahtevniji i okupljaju na da}u). Tekst po~inje in me- {logodi{njeg dobitnika nagrade za naj- ma}im produkcijama, program „Gene- savremenom svetu). najnepredvidljiviji [espirov tekst. Inspi - dias res, tokom obi~nog dana, kafana je boljeg mladog reditelja na MESS-u. Pre- racije“, namenjen mladoj publici, inter- Na sceni Slovenskog ljudskog gleda - ri sala me je estetika po~etnog Lirovog popri{te konflikata, kriza sredove~nih mijerno su na festivalu izvedena i ~etiri nacionalni program „Mostovi“, me|una- li{~a Celje premijeru je imao komad Ar - problema, podela kraljevstva... Lir je ljudi i pri~a o ljubavi i prjateljstvu, a nova autorska projekta koje potpisuju rodna konferencija kriti~ara, scenska tura Milera Smrt trgova~kog putnika u drama o ~asti i dostojanstvu... Postavka u komad se nalazi na me|i izme|u realiz- zamku u Klevevù bila je radikalna, Marko êh (R9-42U), Branko Poto~an ~itanja anti~kih drama, te izlo`ba posve - reìji Janeza Pipana, kao i komedija An- ma i simbolizma. kruta i intimna”, rekao je reditelj. (O~ima dodira), KUD Ljud (Elektri~na }ena 45-ogodi{njci festivala itd. U tak - tona Tomaà Linharta @upanova Micka Na Velikoj sceni SNG-a Nova Gorica ~ajanka) i Via Negativa, ali i Sneàna u mi~arskom programu izvedene su pred- u vi|enju Luke Martina [kofa. Ovoj krit- Na sceni Drame ljubljanskog SNG-a izvedene su tri nove predstave. Nastao u premijerno je izvedena tragikomedija produkciji Mini teatra, te Lova~ki prizori stave: Malogra|anska svadba (Drama ici dru{tva iz 1849, inspirisanoj prosve- {vajcarskog dramati~ara Fridriha Diren- iz donje Bavarske (PGK Kranj i Art cen - SNG Maribor, reìja Mateja Kole`nik), titeljskim idejama koje su podsticale koprodukciji Joneskov Kralj umire je mata Obisk stare gospe (Poseta stare tar Kranj) nema~kog dramati~ara Marti- Amado Mio (SMG i Gledali{ce [KUC, re- zdrav razum ljudi sa sela i kritikovale imao prvo festivalske premijere po na Spera u reìji Ivice Buljana. Buljan je ìja Ivan Peternelj), Bliè (Drama SNG idili~an svet noblesa, pisac je dodao i na- regionu. Komad Koverta napisao je itali- dame) u reìji Du{ana Jovanovi}a. Re~ je postavio dramu od 18 jednostavnih i real- Maribor, reìja Dino Mustafi}), Pogovori, cionalne i antinema~ke sadràje. Radnju janski dramati~ar Spiro Scimone a re - o o{troj i aktuelnoj kritici svih slojeva isti~nih scena koje pripovedaju o stanov - samogovori (SNG Nova Gorica, Ja{a Jam - pokre}e to {to je @upanova }erka Micka ìrao Marko Sosi~. Pisac je opisao dramu dru{tva. Radnju pokre}e dolazak boga- nicima bavarskog sela; ona ilustruje nik), Proklet bio izdajica svoje domovine zaljubljena u gradskog dèntlmena (koji beketovskih dijaloga i kafkijanske anksi - ta{ice Kler u njen rodni gradi} koji se njihovu glupost i malicioznost prema lju- (SMG, reìja Oliver Frlji}), @abe (MG Ptuj nema, ispostavi}e se, dobre namere) dok oznosti kao parabolu moderne demokra - bori sa siroma{tvom, te svi o~ekuju korist dima koji su druga~iji. Od inostranih go- Jernej Lorenci), Manifest K. (E.P.I. cen - njen otac èli da je uda za zemljoposedni- tije. Sve po~inje krajnje naivno: ~ovek od njenog potencijanog stovanja tu su Frlji}evo Bu|enje prole}a tar, Dramsko dru{tvo MUKI, grupa auto- ka... prima misterioznu kovertu, odlazi do su- ulaganja.

LUDUS 166–167Lu 28 EX YU scena (1.09.2010 – 15.10.2010)

kao preduslovu za ìvot, tj. o suo~avanju sa smr}u; kralj je simboli~no otelotvoren- TEATARSKE VESTI IZ MAKE DONIJE je svakog ~oveka koji je gospodar sop - stvenog ìvota. Selektor makedonskog programa MOT-a Dejan Lili} odabrao je: ekspirov Otelo u reìji Veljka Mi}u- Crnogorsko narodno pozori{te, Me|unar- novi}a, koprodukcija Budva Grad odni festival Ex Ponto iz Ljubljane, Kavkaski krug kredom prilepskiog teatra [teatra, sarajevskog MESS-a i Zet - Primorski poletni festival iz Kopra, „Vojdan êrnodrinski“, Gospo|icu Juliju skog doma sa Cetinja, otvorio je u Stru- Narodno pozori{te Sarajevo, MESS i Mal Turskog teatra, @ene kao vojno polje i mici 18. internacionalni festival kamer- dramski teatar – Produkcija B. M. Razgovor sa Spinozom Dramskog tea - nog teatra „Risto [i{kov”. Profil festivala (Bitolj, Skoplje). Nakon septembarskih tra... Od stranih predstava igrale su: „Risto [i{kov“ posve}en je glumcu i premijera u Makedoniji, Sloveniji i Italiji, Proklet bio izdajnik svoje zemlje i Ljubav glumi i prilikom selekcije predstava po- predstava je u oktobru izvedena i u moja SMG-a, Saloma Istarskog narodnog seban akcent stavljen je na razli~itu Podgorici i Sarajevu. „Iz dela Orhana kazali{ta, San letnje no}i Gradskog prirodu gluma~kog majstorstva poka- Pamuka sam izvukao dve osnovne ideje: pozori{ta iz Vilnusa iz Litvanije, Man- zanu od ve} renomiranih gluma~kih zve - uticaj nekada{njeg Irana na tradicional- sarda u Parizu s pogledom na smrt luk- zda zemalja u~esnica, ~ime je postignut nu Tursku, prevedeno na dana{nje sembur{kog „Kulturfabrika”, Libido ski - zreli, potvr|eni i popularni akterski vreme i poku{aj Zapada da uti~e na endi iz Francuske, Umetnosta stavljanja imid` oficijalne selekcije naslovljene vrednosti i na~in ìvota na Istoku“, rekao |ubreta pod tepih iz Bugarske, Belo kao „Bez maski”. Pored crnogorske pred- je Ko~ovski. jasmin i Malo malecko Odin teatra iz stave, u okviru festivala bi}e izveden i „Prate}i prvobitnu temu, predstava Danske. Najboljom predstavom MOT-a Drveni sanduk Tomasa Vulfa Narodnog istraùje pribliàvanje dva puta s kojima progla{ena je litvanska izvedba [ek spi - teatra iz Sarajeva, Komemoracija u kafe se danas suo~avaju mladi ljudi. Prvi je Najbolji na MOT-u: San letnje no}i iz Litvanije teatru iz Pri{tine itd... izrazito religiozan, dok je drugi – put rovog Sna letnje no}i u reìji Oskara Predstava Crveno koju je po motivi- neograni~ene slobode ìvota i svesti. Oba suo~ava s pitanjem kako se nositi s njom pod parolom „Osmeli se da sanja{”, otvo- Kor{unovasa. @iri je istakao njegov ma - ma romana Orhana Pamuka reìrao ma- puta imaju i zablude i vrline, pa tako i u odre|enom periodu”, zapisali su re- ren je predstavom Kralj je mrtav Eèna {tovit rediteljski koncept zasnovan na kedonski reditelj Martin Ko~ovski, pre- putanja vere i putanja ìvota koji se ditelj Martin Ko~ovski i dramaturg Bilge Joneska. Re~ je o francusko-slovena~ko- polifunkcionalnosti rekvizite i upotrebi mijerno je izvedena i u Bitolju. Re~ je o zasniva na slobodi, predstavljaju opas- Emin. luksembur{ko-rumunsko-makedonskoj minimalnih scenskih sredstava koja pozori{nom komadu koji je prva produk- nost da }e pojedinci izgubiti ose}aj za Me|unarodni teatarski festival MOT u reìji Silvija Purkarete, ~ija je insce- podsti~e gledao~evu imaginaciju, kao i cija asocijacije NETA (Nova evropska umerenost i osnovne crte ljudskosti. Rel- (Mlad otvoren teatar) u Skoplju, koji se nacija Pantagruel pobedila na pro{logo- gluma~ku igru koja dosledno i teatarska akcija), a koproducenti su i igija zauvek ostaje izazov, a Crveno nas 35. put odrào od 18. do 26. septembra di{njem festivalu. To je predstava o smrti predano prikazuje komad. [TA SE DOGA\A U POZORI[TIMA BIH redstava bjelopoljskog Centra za Jubilarni, pedeseti Me|unarodni tea- a najmanji je od 1997. i iznosi oko kulturu Jedan dan sa familijom tarski festival MESS odràva se od 15. do 250.000 evra. Uprkos tome ugosti}emo PKi{, po motivima Ki{ovog romana 31. oktobra pod motom „Zauvek mlad”. oko 600 gostiju i umetnika, dok }e se i „Ba{ta, pepeo“ autora Dragana Koprivi- Ovaj najstariji teatarski festival na Bal- ove godine u saradnji sa Bosanskim na - ce, otvorila je na velikoj sceni Narodnog kanu jedino ove godine ne}e biti tak- rodnim pozori{tem u Zenici deo festival- pozori{ta u Tuzli 10. me|unarodni festi- mi~arskog karaktera, ve} }e se odvijati u skog programa odvijati i u tom gradu. I val pozori{ta sa podru~ja Balkana „Po - sve~arskoj atmosferi koja }e slaviti tea- ove godine u~ini}emo sve {to je u na{oj zori{te bez granica 2010“. Na jubilar- tar. Govore}i o festivalskim imenima koja mo}i da nastavimo misiju {irenja po zo - nom izdanju do 19. septembra pored Cr - }e privu}i najve}u pa`nju, kako publike ri{ne umetnosti u sredine koje nemaju nogoraca u~estvovali su pozori{ni an - tako i medija, direktor MESS-a Dino teatarsku infrastrukturu tokom cele go- sambli iz BiH (DIS Teatar iz Banja Lu - Mustafi} izdvojio je Boba Vilsona, Mati- dine“, zaklju~io je Mustafi}. Evo nekih od ka), Srbije (Puls teatar iz Lazarevca), jasa de Koninga, pro{logodi{njeg laureta predstava koje }e biti izvedene na 50. Makedonije (Tetovski teatar) i Slovenije Jana Lauersa, te Docolomanskog i dvo- MESS-u: @ivot sa idiotom (Teatral Na- strukog dobitnika Zlatnog lovorovog ven - cional „Rada Stanca” Sibiu, Rumunija), (Harlekin teatar iz Postojne). Rumunska predstava koja je otvorila 50. MESS: @ivot sa idiotom ca za reìju Franka Kastorfa, koji dolazi êkaonica (Farm in the Cave, ê{ka), U Narodnom pozori{tu Republike nog diskursa (Teatr Dramatyczny, Polj- s teatrom Folksbine. Me|u imenima iz Hodnici ùti, purpurni, plavi (Radionica days of the polar nights (JAMU/I. M. Srpske 81. pozori{na sezona po~ela je regije, Mustafi} je izdvojio Olivera Frlji - integracije, Srbija), Crveno (koprodukci- Popovici, ê{ka), Kean (Folksbine, Ber - ska), O, ljubavi (SSG Trst), Zemlja bez praizvedbom drame Moj brat Neboj{e }a, Boruta [eparovi}a, Ivu Milo{evi}, ja), Kako sam nau~ila da vozim (MTM lin), Don Quijote (BNP Zenica), Kamer 10 re~i (Suite 42, Velika Britanija), Gene - Bradi}a, koja ima svojevrsno izvori{te u Dijega de Brea. Jubilarno izdanje MESS- Mostar), Saloma (INK Pula), Sarajevska (SNDO Amsterdam), Pulse (Amsterdam racija ’91–’95 (ZKM), „Spasavaj se ko delu Me{e Selimovi}a, ~ime je obeleèna a ponudi}e sadràje i za najmla|u pozori{na tragedija (MESS/NP Saraje- Hogeschool voor de Kunsten), Proslava moè”, nije lo{e za naslov (TgStan, Bel- stogodi{njica ro|enja tog klasika srpske publiku u okviru programa „Children vo), Elijahova stolica (JDP/MESS), Sa- (Atelje 212), Proklet bio izdajica svoje gija), Soba (Teatrino Giullare, Italija), savremene knjièvnosti, kaoi 80 godina MESS“, a i ove godine se odràva „Fu - njari (JDP), Corol. la (Angels Marga - domovine (SMG Ljubljana), Plastelin Pri~e o junu (Compagnia Pippo Delbono, od osnivanja banjalu~kog pozori{ta. Re- ture MESS“, program za mlade reditelje rit/Cia Mudances, [panija), Ku}a jelena (ASU Sarajevo), Ko se boji Virdìnije Italija), Pornobboy (Babilonia ìju Mog brata potpisuje Milan Karadì}. do 30 godina. „Budèt jubilarnog MESS- (Needcompany, Belgija), The amnesic Vulf (CNP Podgorica), Fragmenti ljubav - Teatri, Italija). POZORI[NE NOVOSTI IZ CRNE GORE redstava Gradskog pozori{ta iz ima veliku ljubav dukljanskog kneza po motivima istoimenog romana Orhana Podgorice Vi{e od terapije reditelj - Vladimira i makedonske princeze Kosa - Pamuka, o kom vi{e u nastavku teksta. Pke Alise Stojanovi} uvr{tena je u re, napisala je Zagorka Pop Antoska- Od 6. do 20. oktobra CNP organizuje zvani~nu selekciju „Balkan Theatre Fe - Andovska a reìrao Slobodan Milatovi}. Bijenale crnogorskog teatra, kada }e se sta“, koji je odràn u Tirani od 1. do 6. Komad se igra na crnogorskom i make- na scenama nacionalnog pozori{ta, Zet- septembra. donskom jeziku i ima elemente muzi~ko- skog doma i KIC „Budo Tomovi}“ odigrati Umesto proslave 25 godina od osni- scenskog spektakla. 15 predstava – 11 u takmi~arkom pro- vanja Festivala jugoslovenskog alterna- Novu sezonu Crnogorskog narodnog gramu i po dva komada u Selekciji off i tivnog teatra (FJAT), koji je sredinom pozori{ta otvorila je premijera Gogoljevog Selekciji plus. Selektor takmi~arskog de- devedesetih godina pro{log veka preras- Revizora u reìji Veljka Mi}unovi}a. la teatrolog Veselin Radunovi} kazao je tao u Festival internacionalnog alterna- „Sve se vrti ukrug i otre`njenje o~igledno da se na osnovu odabranih predstava tivnog teatra (FIAT), toj manifestaciji ne zasluùjemo, koliko god to nihilisti~ki moè sa sigurno{}u re}i da je Crna Gora preti ga{enje. Podgori~ki list „Pobjeda“ zvu~alo. Smejemo se ljudima u komadu, uspostavila zavidne estetske standarde. objavljuje u nastavcima niz tekstova koji zato {to se sami sebi smejemo. Postavka Bijenale je otvorila inscenacija Na ljeto- Crveno Orhana Pamuka u ex yu koprodukciji se prvenstveno odnose na zna~aj FIAT-a Revizora danas ne moè da podrazume- vanju CNP-a i festivala KotorArt, a izve- za crnogorsku kulturu, kao i na proble - va ne{to {to je bilo zanimljivo u Gogoljevo dene su i predstave: Suza Zetskog doma, gleze u produkciji i reìji NVO Off pro - raznolikost treba da uklju~i i nove prome u vezi s njegovim kontinuiranim or - vreme, kada je ova tema bila tabu. @i - Ko se boji Virdìnije Vulf i Antigona jekat i „âura“ baletske trupe Ballo iz dukcione centre koji kroz profesionalne ganizovanjem, u nadi da }e nadle`ne vimo u dru{tvu koje ne poznaje moralne CNP-a, Oro iz bajke i Instant seksualno Podgorice. Na programu Selekcije plus, u pozori{ne projekte mogu da, posebno sa institucije i svi subjekti koji mogu biti od kodekse, a tom dru{tvu samim tim ni{ta vaspitanje Gradskog pozori{ta Podgorica, izboru @eljka Huba~a, bile su predstave novom infrastrukturom na severu, pozi- pomo}i, prepoznati interes i kona~no po- nije strano. Neverovatno da se situacija Eksplozija sje}anja 5 Zetskog doma i êkaonica Ateljea 212 i Op{ta bolnica cioniraju kao centre za kulturu u na{em mo}i da se festival u potpunosti ne uga- toliko malo promenila od Gogoljevog doba KotorArta, Otelo CNP-a u koprodukciji sa Bosanskog narodnog pozori{ta Zenica. U pozori{nom atlasu. Da bi se to desilo si... do ovog na{eg tranzicionog vremena. A Zetskim domom, Budva Grad teatrom i okviru prate}eg programa prire|ena su treba osnaìti lokalne kulturne politike, Predstava Vladimir i Kosara koja je usudi}u se da kaèm i da je danas korup- MESS-om, Kasandra u koprodukciji ne- dva okrugla stola, javno ~itanje drama pre svega da razvijaju pozori{nu umet- premijerno izvedena u julu na otvaranju cija sastavni deo svakog biznisa, ali i koliko festivala iz regiona, Don @uan Ko- troje studenata dramaturgije Fakulteta nost kroz razli~ite projekte. Tako|e od Barskog ljetopisa u ambijentalnom pros- uslov njegove uspe{nosti, {to je posebno torArta i CNP-a i Hotel Boka – Novecen- dramskih umetnosti sa Cetinja i radioni- zna~aja je da se mladim umetnicima toru, sada je adaptirana za zatvorenu zanimljivo”, ocenio je Mi}unovi}. to u produkciji Centra za kulturu Tivat. ca pozori{ne kritike. „Bijenale crno gor - otvore razli~ite scene i uslovi za rad”, teatarsku scenu Doma kulture u Baru. Tako|e, na sceni istog teatra crno- Selekcija off, u odabiru rediteljke Ane skog teatra jeste mesto susreta razno- rekao je Janko Ljumovi}, Pri~u od pre deset vekova, koja u osnovi gorsku premijeru je imao komad Crveno Vukoti}, predstavila je Ne igraj na En- likosti pozori{nog sistema Crne Gore. Ta direktor CNP-a.

29 LUDUS 166–167 EX YU scena NAJBOLJA PREDSTAVA „NA LJETOVANJU“ Pregled Bijenala crnogorskog teatra da, {to se izraàva kroz ples, pesmu i nekoliko dramskih minijatura (produkcija Gradsko pozori{te, Podgorica). Predsta- Ana Tasi¯ vu je reìrao bugarski autor Bonjo Lun- gov, profesor i jedan od najzna~ajnijih Podgorici i na Cetinju je od 6. do ni{u, njeno zna~enje nadrasta taj kon- autora na polju lutkarske reìje, a izveli 20. oktobra odràn tre}i festival kretan problem i postaje univerzalna su je mladi glumci podgori~kog pozori{ta, Ucrnogorskog pozori{ta, prvi put u kritika niza drugih represija, dru{tve - pri ~emu su se svi, prvi put, profesonalno bijenalnoj formi. Glavnu selekciju, u ko- nih, politi~kih, religioznih (produkcija sreli sa scenskom animacijom lutaka, joj je prikazano jedanaest predstava (se - Kraljevsko pozori{te „Zetski dom“, Ceti- ostvaruju}i je s veliki elanom. lektor Veselin Radunovi}), otvorila je nje). Predstava je podeljena na ~etiri de- Eksplozija sje}anja 5 je predstava re - predstava Na ljetovanju rediteljke Rad - la, ~etiri pri~e, koju igraju ~etiri razli~ite ditelja Eduarda Milera, nastala na osno- mile Vojvodi} (produkcija CNP). Nastala glumice, predstavljaju}i lik Suze, u razli - vu dva teksta Hajnera Milera (Zadatak i na osnovu drame Maksima Gorkog, pred- ~itim ìvotnim dobima, s razli~itim pro- Kvartet), a govori o mo}i i represiji, indi- stava kriti~ki tretira umor, rezignaciju, blemima. Forma predstave je istraìva~ - vidualnim nesigurnostima i tenzijama u kao i snobizam dru{tevnih elita, u vre - ka, multimedijalna, snaàn utisak proiz- savremenim dru{tvenim odnosima, kao i Na ljetovanju menu dru{tvenih promena – umesto da vodi vizuelni aspekat predstave, njena o zavo|enju, ali i o nasilju u mu{ko-èn- budu vo|e progresa, oni svojim deka- metafori~ka likovnost, kao i uzbudljiva, skim odnosima koje dovodi do globalnog dentnim i trivijalnim pogledima na svet energi~na koreografija, naro~ito u tre}em nasilja, na dru{tvenom planu (produkci- zaustavljaju mogu}nost promene, odno- segmentu predstave, u prikazu Suze koju ja Kotor art i Kraljevsko pozori{te „Zetski sno odràvaju mrtva~ki status kvo. Pred- igra Nada Vuk~evi} koja je nesvaki da - dom“). Predstava je izuzetno zna~ajna stava je inicijalno izvedena u okviru {nje uzbudljivo, fizi~ki, kao i emotivno, za crnogorski teatar, zbog svoje suptilno festivala „Kotor Art“, u ~arobnom ambi- mo}no izgradila svoj lik. estetizovane forme, izuzetne poeti~nosti, jentalnom prostoru Instituta za prou ~a - Kultnu dramu Edvarda Olbija Ko se iako izvesne hermeti~nosti koju tekstovi vanje biologije mora koji je, zbog svoje boji Virdìnije Vulf koja slojevito, psiho- Hajnera Milera uvek podrazumevaju. I fascinantne specifi~nosti, bitno uticao na lo{ki uverljivo, prikazuje mu{ko-ènske ova predstava, kao i Na ljetovanju, pre- recepciju predstave, privla~e}i zna~ajnu odnose, {to je polazi{te za o{tru kritiku mijerno je izvedena u Kotoru, na otvore- pa`nju publike, gotovo potiskuju}i zna - dru{tvenih odnosa, izveli su glumci Var- nom prostoru; njenim prebacivanjem u ~aj ostalih segmenata predstave. Preba- ja \uki}, Branimir Popovi}, Milutin Mi - zatvoreni prostor dobijena je posebna civanjem predstave u zatvoreni prostor, lo{evi} i Kristina Stevovi} (reditelj Dino dubina, sna`niji doìvljaj, naglasila se na klasi~nu scenu, proizveo se jedan du- Mustafi}, produkcija CNP). Predstava je metaforika i poeti~nost koji nisu, u toj blji, sna`niji utisak o likovima i radnji, publiku ostavila skoro bez daha, iako meri, bili prisutni u ambijentalnom izvo- do{lo je do zgu{njavanja egzistencijali- traje dva sata, zbog izuzetne, suptilno |enju. Ovaj zaklju~ak, naravno, ne uma- sti~kih pitanja, nagla{avanja praznine, prodorne gluma~ke igre, kao i zbog oso - njuje vrednosti ambijentalnog izvo|enja, Don @uan apsurda i obezli~enosti ìvota tih likova, benog rediteljskog tuma~enja ove apsur- naprotiv, re~ je o druga~ijim doìvljaji- ti~nih, lucidnih, duhovitih rediteljskih sanskog narodnog pozori{ta iz Zenice te je predstava, u celini, postala efektnija, dne, mra~ne, psihodeli~ne Olbijeve dra - ma. I ovde nas je potpuno odu{evila igra re{enja, poigravanjima sa vi{ezna~nim (tekst Hristo Boj~ev, reditelj Goran Bula- Nade Vu~kovi}, njen specifi~an, izuzetno emotivno sna`nija (u predstavi, izme|u me – ona je ovde postala topla ljubavna detaljima: scena ljubavnog trougla izme - ji}). O êkaonici smo ve} pisali, a Op{ta uzbudljiv, precizan spoj sna`nog fizi~kog ostalih, igraju i Svetozar Cvetkovi}, Nada pri~a, pomalo i melodramska. Mr`nja |u [arlote, Maturine i Don @uana, igra bolnica je crnohumorna, problemska ko- izraza, svedene mimike, stroge kontrole [argin, Jelena \oki}). Drugo ve~e, na koju Marta i Dòrd` isijavaju jedno pre - badmintona, Elvira koja za sobom pa}e - medija, sa elementima apsurda, fantasti- svake re~i, pokreta, grimase. sceni Zetskog doma na Cetinju, videli ma drugom, tuma~i se kao prikrivena ni~ki nosi konzerve koje zveckaju itd. ke i poezije. Radnja se de{ava u bolnici, Tekst Instant seksualno vaspitanje smo predstavu Suza u reìji Nika Uppera ljubav, iz ~ega se name}e ideja da dru - Vi{ak je uklju~ivanje dva televizijska stvarnost se me{a sa fikcijom, pri ~emu \or|a Milosavljevi}a koji je pre dve godi- (pseudonim Nika Gor{i~a), nastalu na {tvo spre~ava ostvarivanje ljubavi, gu{i ekrana koji neopravdano, nejasno prika- se pokre}u pitanja odnosa realnosti i ne imao praizvedbu u Pozori{tu „Bo{ko osnovu teksta Herberta Ahternbuha njene potencijale. Nasilje je zapravo re - zuju video sekvence ulica starog Kotora. fantazije, normalnosti i ludila. Kao i u Buha“, na scenu Gradskog pozori{ta u (1979), u koju su uklju~eni i delovi ras- akcija na represiju ose}anja u dru{tvu. Predstava Novecento – Boka hotel posle- êkaonici, i u ovoj predstavi publika sedi prave Pol i karakter Ota Vajningera. Su- Oro iz bajke je izuzetno ma{tovita lutkar- Podgorici postavio je Nikola Vuk~evi}, dnja je prikazana na ovom Bijenalu, na sceni, {to stvara zgusnutiju, napetiju za se bavi problemom represije nad è - ska predstava koja se bavi crnogorskim bitno prilago|avaju}i tekst lokalnoj ànrovski se moè ozna~iti kao poetska atmosferu, odgovaraju}i, pri tome, tema- nama, ali, zbog svoje estetizovane forme i folklorom i obi~ajima, pri ~emu je usme- sredini (uklju~en je ~itav niz detalja ka- melodrama (produkcija Centar za kultu- ma komada (~ekanje, gubitak identiteta, metafori~ke poeti~nosti koje ju bitno defi- rena na razbijanje stereotipa i predrasu- ra kteristi~nih za ìvot u Podgorici). Iako ru Tivat). Nastala na osnovu teksta Ste- potreba za begom, osvajanjem slobode). dosta sirova, pomalo i estradna u svom Naàlost, zbog nedovoljne promi{ljenost izrazu, predstava ima vrednosti, preva- vana Koprivice u reìji \ur|e Te{i} predstava epski iscrtava istoriju dvadesetog rediteljsko tuma~enja, kao i nedostatka shodno u dru{tvenom smislu, uzimaju}i energi~nosti igre ve}ine glumaca, pred- veka, kroz prikaz odnosa i razvoja ìvota Milan Mihailovi} Caci u obzir da ona postavlja niz va`nih pita- stava nije naro~ito komunicirala s publi- ~lanova ~etvoro~lane muzi~ke grupe koja nja – porodi~ni odnosi, obrazovanje, na- kom. svira na terasi hotela „Boka“. U predsta- Iz „Uspomenara 212“ silje u dru{tvu, u formi koja je pitka, pri- @iri, koji su ~inili Blagoj Stefanovski vi se prepli}u li~no i politi~ko, slikaju se vla~na gledaocima. Predstava se na kra- (predsednik), Dragana ôli}-Biljanovski, individualne porodi~ne drame, turbulen- ju pretvara u rok koncert, {to mla|a pu - Barbara Orel, Slobodan Danko Selinki} i NARUD@BINA tni dru{tveni doga|aji, stvarnost se me{a blika sa odu{evljenjem prima. Sala pod- Petar Pejakovi}, doneo je odluku da je Dugogodi{nji {ef bifea Ateljea 212 je Novica Niki}. gori~kog pozori{ta uvek je puna, i dve s fikcijom, bajkom i poezijom. Na glavnom programu festivala je najbolja predstava Na ljetovanju, dok je Ovako izgleda jedna od narud`bina Dragana Nikoli}a: godine posle premijere, a predstavu glu - nagrada za najbolju reìju pripala Rad- – Novice, je l’ ima{ pivo? prikazana i Sofoklova Antigona, u reìji mci veoma vole igrati, {to se na sceni ite - mili Vojvodi} za isto ostvarenje. Nagrada – Imam! kako ose}a. Lidije Dedovi} (produkcija CNP), [ekspi- – Je l’ ti ’ladno? rov Otelo, pro~itan kao politi~ka drama, u za doma}i dramski tekst pripala je Lju- Don @uan u reìji Ane Vukoti} suptil- bomiru \urkovi}u za Kasandru. Najbolje – Jeste – kaè Novica. no je, poeti~no, fino aktuelizovano, nena- reìji Veljka Mi}unovi}a (Otela igra mu{ke role imali su Simo Trebje{anin i Pa, obuci ne{to, a meni daj jedan viski! metljivo savremeno ~itanje Molijerove Branimir Popovi}, Jaga Branislav Le~i}), Kasandra, prema tekstu Ljubomira \ur - Dragan Mi}anovi} u Don @uanu i Brani- (1996) komedije koja se razra~unava s dru- kovi}a, u reìji Slobodana Milatovi}a, mir Popovi} u Ko se boji Virdìnije Vulf. {tvenim licemerjem, la`nim moralom, koja je dala tuma~enje mita kroz vizuru Glumice koje su nagra|ene su Ksenija konformizmom, primitivizmom. Gotovo medijske kulture, rijaliti {ou obrasce. U Mi{i} za Eksploziju sje}anja 5 i Nada bez scenografije, savremeno obu~eni, sti - okviru selekcije Off (selektorka Ana Vu - lizovano, kao da su na modnoj reviji (ko - Vuk~evi} za Suzu, dok je Varja \uki} na - koti}), igrane su predstave Ne igraj na gra|ena za dve uloge, u predstavama Ko stim Leo Kula{), glumci odmereno, ta~no, Engleze pisca Vladimira \ur|evi}a koju bez velikih gestova, s finom psiholo{kom se boji Virdìnije Vulf i Na ljetovanju. su izveli mladi glumci Mi{o Obradovi}, @iri je odlu~io i da dodeli dve nagrade za uverljivo{}u, igraju ovu (tragi)komediju Petar Buri} i Goran Slavi} (produkcija o metafori~kom zavo|enju. Dragan Mi- autore-saradnike – Tamari Vujo{evi}- NVO Off projekat) i âura, plesna pred- Mandi}, autorki koreografije i scenskg }anovi}, sa velikom stra{}u, ali i neskri- stava baletske trupe „Ballo“ koja se bavi pokreta u predstavama Suza i Don @uan venim cinizmom, igra Don @uana, Simo temom potrage za kreativno{}u, traè - i Ivanu Marovi}u, autoru muzike za lut - Trebje{anin njegovog antipoda, u pogle- njem puta od zatvorenosti i jednoli~nosti du striktnog pridràvanja konformi sti~ - ìvljenja ka otvaranju, otkrivanju i izra - karsku predstavu Oro iz bajke. I glu ma~ - kih dru{tvenih na~ela. Don Luj Branimi- àvanju individualnih vrednosti. U okvi- ki ansambl komada Oro iz bajke dobio je ra Popovi}a je lokalno prepoznatljivi ru selekcije Plus, koja prikazuje predsta- specijalno priznanje. Nagrade za autor- „Urnebesna tragedija” D. Kova~evi}a: Sneàna Bogdanovi}, Tatjana borac za tvrde patrijarhalne vrednosti ve izvan Crne Gore koje su reìrali crno- ska ostvarenja u ostalim celinama – se- Van~elovska, Lazar Ristovski, Milan Caci Mihailovi}, Ljiljana Draguti- (ne odvaja se od svog pi{tolja, vi{e puta gorski reditelji (selektor @eljko Huba~), lekciji Off i selekciji Plus – pripale su novi}, Milena Dravi}, Danilo Stojkovi} i Dragan Nikoli}. Zvezdara puca na svog sina, poku{avaju}i da ga igrana je êkaonica Ateljea 212 (tekst plesnoj predstavi âura, odnosno glumcu teatar, 21.03.1993. ubije i tako opere ~ast porodice). Predsta- Boris Lije{evi} i Branko Dimitrijevi}, re - Neboj{i Ili}u za ulogu u predstavi va je specifi~na po prisustvu niza poe - ditelj Boris Lije{evi}) i Op{ta bolnica Bo- êkaonica.

LUDUS 166–167Lu 30 IN MEMORIAM

RADE MARKOVI] (1921 –2010) ~io da se posveti glumi, nastupaju}i pr vo u amaterskoj grupi na Kolarcu. U Beo - gradskom dramskom pozori{tu igrao je vi{e od deceniju i po, ~esto u predstavama NOSILAC POZORI[NE MAGIJE sa svojom prvom suprugom Oliverom rce moje samohrano, ko te dozva u Borisa Tadi}a, ministra kulture Neboj{e putem kojim se re|e i teè ide. Nosio je Markovi}. Bio je spiker prvih izdanja moj dom? Neumorna pletisanko, Bradi}a, prisustvovao je veliki broj po - plamen u umetnosti, magiju u pozori{tu. „Filmskih novosti“, kao i u brojnim krat- S{to pletivo plete{ tanko, me|u {tovalaca, ali i kolega me|u kojima su Ono {to Markovi} jeste bio mogu da sta- kometra`nim filmovima. javom i me|’ snom”... Nezaboravnim bili Voja Brajovi}, Ksenija Jovanovi}, vim u dve re~i: nosilac vatre“, rekao je, Glumio je u mnogim igranim fil - stihovima Laze Kosti}a, u maestralnoj Svetlana – Ceca Bojkovi}, Toma Kuru- izme|u ostalog, Neboj{a Bradi} opra- movima – Sofka, ûdotvorni ma~, Dale - interpretaciji Petra Kralja, tog sun~anog zovi}, Milena Dravi}, Ruìca Soki}, {taju}i se od velikog umetnika koji je pre - ko je sunce, Most, Roj, Valter brani Sara- popodneva, 15. septembra, u Aleji za- Svetozar Cvetkovi}, Radmila @ivkovi}, minuo 10. septembra u Zaboku, u Hr vat - jevo, Otpisani, @ivot je lep, Specijalno va- slu`nih gra|ana na Novom groblju u \ur|ija Cveti}... skoj. spitanje, Okupacija u 26 slika, Nacional- Beogradu, odata je poslednja po~ast bar- „Svoje darove je nesebi~no davao ge- Ro|en je 1921. godine u Beogradu. U na klasa, Petrijin venac, Variola vera, du srpskog glumi{ta Radetu Markovi}u. neracijama studenata koje je podu ~avao, rodnom gradu studirao je Tehni~ki, po - Sabirni centar, Tito i ja... Sahrani, pored porodice, predsednika ali i brojnim kolegama koji su s njim i{li tom i Filozofski fakultet, a onda je od lu - Mikojan Bezbradica PREDRAG TASOVAC (1922–2010)

Migajev (Talenti i oboàvaoci A. Ostro- jima je i Plaketa Narodnog pozori{ta, vskog), [jor Iè (Ribarske sva|e K. Gol - najve}e priznanje koje ova ku}a dodelju- BIO JE GOSPODIN GLUMAC donija), Sigmund Frojd (Analiza ili Fra - je. ospodin glumac, doajen srpskog aprila 2003, Pozori{te mu je napravilo nja Josif na krevetu Sigmunda Frojda M. Re~i njegove dugogodi{nje scenske Hubaja), Panikovski (Zlatno tele, Iljf i teatra Predrag Tasovac, oti{ao je od malo iznena|enje, ~estitav{i mu {ezdeset partnerke i prijateljice Ksenije Jovanovi} Petrov/ B. @ivi}a), Grof Rostov (Rat i mir Gnas 22. septembra. Ro|en je 9. av - godina umetni~kog rada! najbolje slikaju ovog izuzetnog ~oveka: L. Tolstoja), Pater Lorenco (Romeo i Juli- gusta 1922. godine u Bosanskom [amcu. Bio je rado vi|en gost na scenama ja V. [ekspira), Kaifa (Majstor i Margari- „Nezamenjiv u karakternim ulogama, Gimnaziju je zavr{io u Beogradu, studi- Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, Ate - ta, M. Bulgakov/ A. Petrovi}), Knez K. pouzdan, {armantan, duhovit, unosio je rao je na Ekonomskom, a potom na Filo- ljea 212, Pozori{ta na Terazijama, Pozo- (Ujkin san F. M. Dostojevskog), Te~a na scenu i u probnu salu pozitivnu ener - zofskom fakultetu – knjièvnost. ri{ta „Bo{ko Buha“, Hrvatskog narodnog Panta (Gospo|a ministarka B. Nu{i}a), giju i vedrinu. Nikad ga nisam videla Prvi put na scenu Narodnog pozo- kazali{ta u Osijeku, u projektima Dubro- Nikolaj Nikolajevi~ (Sveti |avo Raspu}in namr{tenog i mrzovoljnog, uvek elegan- ri{ta staje 1943, u komadu Sto miliona va~kih letnjih igara i na mnogim drugim A. Popovi}a), Krizal (U~ene ène @. B. P. dolara. Bio je potom u Kulturnoj ekipi scenama onda{nje dràve, ostvariv{i tan, odmeren, jedinstven ~ovek i glu - Molijera), Doktor (Pat ili igra kraljeva mac... Nosio je nenametljivo svoje go- Prve proleterske divizije, a posle oslo- preko dvesta pedeset pozori{nih likova. Pavela Kohouta), Pukovnik Pikering spodstvo, svoje gra|ansko vaspitanje, bo|enja jedan od osniva~a Beogradskog Me|u mnogima kojima je udahnuo du{u (Pigmalion B. [oa), Doktor Kati} (Sabirni dramskog pozori{ta i njegov ~lan od na sceni Narodnog pozori{ta, isti~u se i: centar D. Kova~evi}a)... obrazovanje i otmenost... Sa Predragom 1947. godine. U Narodno pozori{te se Stiva (Ana Karenjina L. Tolstoja), Stepan Igrao je u televizijskim dramama, Tasovcem oti{ao je, verovatno, poslednji vra}a 1953. i tu ostaje do poslednjeg da - Astahov (Tihi Don M. [olohova/ V. Lu- serijama i filmovima. Dobitnik je vi{e gospodin glumac moje generacije“. na. Po zavr{etku predstave Vi{njik, 21. ki}a), Klaudije (Hamlet V. [ekspira), priznanja i stale{kih nagrada, me|u ko- Jelica Stevanovi} VO JISLAV – VO KI KO STI] (1931-2010)

nario za dokumentarac o njemu, imali smo dobar naslov – Tempo rubato. Ali PROBLEME JE RE[AVAO MUZIKO M komisija koja ne ume da ~ita note odbila uzika se u~i kao i ìvot – borbe, trepet krila zalutale ptice, grom koji po - trabasima. Ima mnogo instrumenata u je kompoziciju koju smo ponudili. Autor nada, o~ajanje, pobeda. Pobeda nekad u Vokijevoj pesmi bri{e pogre{nu svakom orkestru, ljubav i mr`nja na muzike odbijanja, moram da kaèm, bila Mkoja se ne osvaja ìvotom nego notu. Ko se sve nije pojavio u muzici kraju rode muziku, mnogo je bilo teè je komisija iz beogradskog okruga. A u delom. Svi smo svoju muziku pevali. Vokija. Mi slavimo njegovo delo Ko to na}i pravu melodiju s ljudima. Pla{im se tom tekstu Vo ki je pri~ao, i to bez filma @ivot znali da ponudimo i drugima. Voki tamo peva misle}i da je to muzika ne o da ovo kaèm, ali moram, poslednjih go - ostade, sa svojom muzikom. Bio je pri - Kosti} je svoje probleme re{avao muzi - nama, nego o nekom drugom. Ne, to je dinu dana dogovarali smo se da sni ma - jatelj najpoznatijih kompozitora sveta. Za kom nasuprot svim preprekama koje se muzika koju je pokupio od nas svih sa mo dokumentarac o njegovom ìvotu. jedan film rekao mi je da muziku po~ - nalaze u noti zvanoj fatum. Ali taj fatum ponekad la`nim biografijama. Neko od Imali smo ideju da to bude ne ba{ bio - nemo mirno, uz {aljive note, da to na nalazi se i u traènju ne samo ìvota ne - onih koji zaista znaju {ta je muzika, grafija nego kako nastaje muzika, zbog kraju filma bude sirena radosti. Za taj go i pored ìvota, a muzika nalazi duh i mogli bi da na delu Vokija Kosti}a ispri - ~ega je Fis umesto mola u D-duru. Ho}u film dobio je nagradu u Italiji, a za film o u ~egrtanju oluka uz ki{u. Zaboravljena ~aju dijaloge koje je Voki vodio sa svojim re}i za{to je njegov ìvot imao molske i njemu, mo`da }emo imati vi{e sre}e na fla{a krije note koje se mogu iskoristiti i u instrumentima. Nije to uvek bila ljubav durske trenutke. Ne zbog ljudi, ne zbog nebu, kada se budemo opet sastali. Ale - stvaranju jednog muzi~kog dela. Voki je za muziku. To su bile sva|e izme|u nekih nesporazuma. Mnogo je teè biti u gro ma non tropo. u svojim delima dao ìvot obi~nim stvari- Vokija i violine, mo`da ne ba{ violine, sukobu s notama, jer i one se nekad po - Puri{a \or|evi} ma, ~a{a vode koja se presipa u vino, istinitije je da je imao probleme sa kon - na{aju ironi~no. Da, pisali smo taj sce - (re~ na komemoraciji) BORISLAV GRIGOROVI] (1928-2010) pozori{ta kada sam zaigrala u tvojoj su se tvoje predstave igrale preko 100 Bi}u ti zahvalna {to si u pozori{tu stva - DAROVIT I OT MEN pradstavi Goli ma~i}i, p o tekstu Mirka puta, a Ko{tana na velikoj sceni prikazi- rao zdravu atmosferu,{to nisi pravio Miloradovi}a, o studentskim protestima vana je 14 sezona i b ila dupke puna 300 klanove i delio ansambl i {to si nam omo - iho i diskretno kao {to je ìveo po - 1968. Reìrao si lako, lepo i uspe{no. Ka - slednjih godina oti{ao je iz ì vota puta. gu}io da pravimo predstave u radosti i ko tada, tako uvek, svih trideset godina Govorio si briljantan francuski jezik, ljubavi. Gluma je za nas tada imala ogro- Tna{ Bora Grigorovi} reditelj. Nje gov do svog odlaska u penziju. S tobom je bilo odlazak je bolni udarac za nas koji smo ne znm gde i kad si ga nau~io, ali, kao i man smisao, a ìvot u pozori{tu ~esto je lako napraviti komi~nu ulogu, poput ove u svemu drugom, ti od toga nisi pravio bio zna~ajniji od na~ih privatnih ìvota. ga poznavali, decenijama sara|ivali s u Golim ma~i}ima, ili one u Kategori~ - njim i prijateljevali. pri~u niti se razmetao.Se}am se ovacija Sastajali smo se s tobom u starom bifeu kom zahtevu. Lako mi je bilo da odigram koje smo doìveli na Festivalu malih i posle predstava i dugo raspravljali {ta je Na intezivnoj nezi Vojno-medicinske te{ku sudbinu Nade`de Mandelj{tam, ili akademije sreli su se poslednjeg dana eksprerimentalnih scena u Sarajevu ig - te ve~eri bilo bolje nego na prezhodnoj svojih ìvota Predrag Ta sovac i Bora da tuma~im sofistcirani Por roajal,rusku rajuci Strah i nadu Nade`de Man delj - predstavi, a {ta moèmo da pobolj{amo. Grigorovic, dva velikana Narodnog po - klasiku Gorkog i Decu sunca. S tobom {tam, i se}am se panegirik kritike za istu Imao si veliku podr{ku i uvaàvanje zori{ta, d va darovita, otmena, uljudna i smo lako pravili predstave jer si bio predstavu u Mariboru, kojom malo koji jednog od najuspe{nijih upravnika Naro- rafinirana umetnika, ve} u poznoj sta ro - nadaren, obrazovan, delikatan, takti~an, reditelj moè da se pohvali i koja }e osta- dnog pozori{ta Velimira Luki}a, p esnika Savka, koja te je odano volela i pratila sti za na{e uslove. Da li je to bila slu - a pre svega skroman. Po{tovao si glumce, ti u istoriji Narodnog pozori{ta kao sve - i dramskog piscabriljantnog ukusa, koji sve ove godine do poslednjeg dana, moè ~ajnost Pat ili Igra kraljeva (poslednja i sam si na po~etku karijere glumio, do~anstvo o tvom briljantnom i hrabrom je godinama pravio vrhunski repertoar i biti ponosna {to si ~itav ìvot bio dosto- predstava koju su zajedno radili), ili je davao si nam slobodu, prihvatao pred- rediteljskom ru kopisu. omogu}io ti da reìra{ najbolje dramske janstven i svoj. Bilo je to te{ko u ovim njihovim istovremenim odlaskom zatvo - loge. Voleli smo da radimo s tobom, jer su Zbornik koji je objavljen p ovodom 50 tekstove. smutnim vremenima, u ovoj „prokletoj ren krug i zavr{ena epoha u kojoj je bilo tvoje predstave bile uspe{ne, ot mene, godina tvog umetni~kog rada onima koji Bio si, d ragi prijatelju, poslednjih avliji“ u kojoj se jo{ uvek bavimo najefe- bitnije uvaàvanje kolega, ljudskost, za - svedene, poput n ekih Pitera Bru ka, s te nisu poznavali bi}e informacija o tvom godina svog ìvota ~esto setan i mu~en mernijim od svih poslova. Dra gi Boro, jedni~ko stremljenje od li~ne promocije u malo dekora, gde je misao pisca bila stvarala{tvu, a ja }u ti uvek biti zahval- nepravdom, a li oni koji su ti ostali du`ni najdraì moj reditelju, hvala ti na po - teatru? po{tovana, a lice glumca u krupnom pla - na {to si imao poverenja da nam povera- ima}e priliku da to poprave, uvaàvaju}i verenju i hvala za sve one divne pred- Dragi Boro, imala sam dvadeset jed - nu. Reìrao si krupan plan u pozori{tu, va{ velike i te{ke uloge dok smo jo{ b ili rad tvoje }erke Ane, koja je od tebe na - stave i uloge koje smo zajedno ura dili. nu godinu i bila pripravnik Narodnog zato je publika volela tvoje predstave. mladi, {to tada nije bio obi~aj i tako nam sledila dar, temeljnost i skromnost i koja Sonja Jaukovi} Proslavio si scenu „Krug 101“, na kojoj omogu}io da razvijamo svoje talente. je krenula tvojim stopama.Tvoja draga (re~ na ispra}aju)

31 LUDUS 166–167 Dnevnik

skom muzeju govorimo na temu „Umet- nost jednakosti ili Jednakost i umetnost“. FIZI^KI OBRAÛN SA SVETOM Pojma nemam {ta je hteo time da kaè taj Pozori{ne novine koji je to smislio. Izgleda da je „krivac“ YU ISSN 0354-3137 moj kolega filozof Tr{a. Putujem, mislim, ose}am Na ru~ku sa Srbima na Kosovu u re - COBISS.SR-ID 54398983 Potom pred samo predavanje ispade storanu „Gorenje“ sedim pored Rade Traj- Izlaze jednom mese~no da }emo Malji}i i ja govoriti stoje}i za mi - kovi} koja mi u prvom neposrednom su- (osim u julu i avgustu) Piše: Jovan ¬irilov krofonom. Jo{ jedno organizaciono izne- Tira`: 1500 primeraka sretu vi{e deluje kao „~ika doktor“ nego na|enje. politi~ar. Dolazi pravo sa operacije raka Pred taj nastup pri~am s direktorom Izdaje Beograd–Pri{tina, racionalna kao ve}ina demokratski ori- grla koju je to pre podne obavila. îni mi Udruènje dramskih umetnika Srbije 13. oktobar 2010. jentisanih intelektualaca. Borka (Pavi - muzeja. U centralnoj vitrini je totem za se da, kao specijalist za maligna oboljen- koji kaù da je iz Ulpijane. A meni li~i na Beograd, Studentski trg 13/VI Prihvatio sam da s grupom beograd- }evi}) kao i obi~no galami, ovoga puta ja, smatra da i u politici zlo}udno valja ono {to sam 1952. godine svojim rukama Telefoni: 011/2631-522, skih intelektualaca i umetnika odem u protiv arhitekture ki~-prostora u kom sto- {to radikalnije odstraniti. Veruje u sa rad - iskopavao na nalazi{tu Predionice, koje 2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873 misiju dobre volje u Pri{tinu i da s tamo - lujemo kao za stolovima neke krleìjan - nju i u dobru volju zapadnih zemalja da je vodio moj prijatelj Dragoslav Srejovi}, http://www.udus.org.rs {njim intelektualcima i umetnicima otpo- ske balkanske kr~me, koja tako jasno se odnosi izme|u kosovskih Srba i Alba- profesor direktora muzeja koji se ponosi e-mail: [email protected] ~nemo dijalog o mogu}nostima na{ih bol- protivre~i modernom politi~kom diskursu naca mogu i moraju srediti. {to je imao takvog slavnog i odli~nog pe- PIB 100040788 jih odnosa i predloìmo neke konkretne u~esnika rasprave – „Investiranje u ci - Pri{tina, 15. oktobar 2010. dagoga i nau~nika. Bio sam u pravu. Kad Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92 mere. Bivao sam ove decenije nekoliko vilni dijalog“. S temperamentom nagla- Za doru~kom se nalazim sa redite- sam mu rekao da sam bio na iskopavan- (Privredna banka a.d.) puta na Kosovu kao tada{nji predsednik {ava da su takozvana po~etna „tehni~ka“ ljem Bekimom Ljumijem. Zove nas na jima i da sam mo`da iskopao neku od tih Devizni ra~un: 5401-VA-1111502 Nacionalne komisije Uneska u dràvi pitanja o kojima na dràvnom nivou tre- svoju predstavu Crvena ko{ulja. impresivnih figurina koje imaju u muze- (Privredna banka a.d.) koja je za to vreme bar dva puta menjala ba da po~nu rasprave Srba i Albanaca, u U podne zanimljiv ru~ak sa ambasa- ju, re~e mi direktor da su skoro sve „za - ime – od krnje Jugoslavije (Srbija i Crna stvari duboko ìvotna pitanja. Tr{a, alijas dorima zapadnih zemalja na Kosovu. robljene“ u Beogradu. Bile su izloène u Predsednik Gora) do Republike Srbije. Tada sam SANU pre progla{enja nezavisnosti, a po- Ljiljana \uri} odlazio da vidim stanje manastira na sle toga nisu vra}ene Pri{tini. Neko re~e terenu, naro~ito posle nesre}nih mar tov - da sluè kao potencijalna „moneta za Glavni i odgovorni urednik skih razaranja srpskih manastira od raskusurivanje“ izme|u Srba i Kosovara. Tatjana Njeì} strane albanskih ekstremista. Ceo taj pe- Naravno da skra}ujem moj prilog o riod i{ao je uz prete{ke napore da se pre- jednakosti u umetnosti, jer govorimo sto- Savet Ludusa vlada teza vladike Artemija i njegovog je}i, kako rekoh prisutnima kao da je ne - Svetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, Goran sekretara Simeona da ne treba sara|ivati ka vrsta stand-up komedije. Ipak sam Markovi}, Dejan Mija~, Gorica Mojovi}, u obnovi manastira s „onim koji su ih ukratko izloìo sve {to sam bio zamislio, Ljubomir Simovi} ru{ili”, tako izjedna~avaju}i sve albanske po~ev od toga da se ose}am kao neki ma- Kosovare s ru{iteljima, {to je daleko od turant koji tek pred prijemni dobija zada- Redakcija istine. Druga struja pripadnika Srpske tu temu. Zatim analiziram da zlovolja iz- Branko Dimitrijevi}, Petar Gruji~i}, pravoslavne crkve {to na Kosovu {to u me|u Albanaca i Srba moè da se obja- @eljko Huba~, Aleksandra Jak{i}, Beogradu bila je za pragmati~no opredel- {njava onom ve} banalizovanom teorijom Aleksandar Milosavljevi}, Olivera jenje da s lokalnom vla{}u u interesu o „mr`nji (me|u narodima) malih razli- Milo{evi}, Miroslav – Miki Radonji}, obnove i svake preventive valja sara - ka“. Kako po mentalitetu ba{ i nismo Ana Tasi} |ivati. mnogo sli~ni, mogla bi da nam, po toj S beogradske strane inicijator sa - formuli, predstoji velika ljubav. Rekoh da Lektura i korektura da{njeg dijaloga s kosovskim Albancima Scena iz predstave Krvava ko{ulja je primer najboljih kli{ea o vrlinama Aleksandra Jak{i} je Hel{inski odbor u Beogradu, a sa al- Albanaca Bekim Fehmiu, ~iji ìvot je tra- Branimir Stojanovi}, sa stanovi{ta svoga Meni i Sonji Biserko zapao je ameri~ki gi~an, a dobrovoljna smrt herojska. Re - banske Sorosov Fond za otvoreno dru{tvo. Sekretar redakcije ambasador Kril Del. Verovatno diplomata koh da sam na Bitef doveo Psihozis iz Ni ne razmi{ljam ko bi mogao biti protiv filozofskog obrazovanja tvrdi da su na{e Radmila Sandi} od karijere, veoma ukusan ru~ak shvata Tirane u izvo|enju Eme Andreje, da bi ovih susreta, uveren da sa strane kosov- (albansko-srpske) traume u odnosima kao radni zadatak. Njega zanima kako Albanci bili oni koji su prvi upoznali skih Albanaca sre}om ima ljudi sli~nog ujedno i najbolja polazna ta~ka na{eg Tekstove i fotografije slati na: nekog budu}eg istorijskog sporazuma. gledamo na mogu}nost saradnje s Koso- kulturni Beograd sa ovom dekadentnom, [email protected] stanovi{ta kao i na{eg da do istorijskog ~ak i perverznom britanskom spisatelj- Sa olimpijskim mirom dobro potkovanog varima, a meni kao „diplomatu od neka- pomirenja izme|u Albanaca i Srba mora kom Sarom Kejn, kako bih demantovao Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu do}i. Znam da jedna poseta grupe ljudi istori~ara i iskusnog politi~ara Latinka rijere“ stalo je da mu jasno kaèm da nam je jako drago da Amerika s Hilari da su Albanci u pozori{noj sferi zaostali Tatjana Buha dobre volje ne moè re{iti vekovno pita - Perovi} govori o demokratiji, ne kao za Evropom i da su puritanski patrija- Klinton odlu~no menja, ne samo retoriku, e-mail: [email protected] nje, ali neki za~eci u istoriji uvek pretho- sredstvu, nego kao cilju humanisti~ke rhalni. ve} i su{tinu politike prema Srbiji. Ipak de krupnim i korenitim preobraàjima. orijentacije koja nije nova ni u Albanaca Posle mene je govorio na istu temu Dizajn LUDUSA ne propu{tam da mu kaèm da izjava Stièmo posle dugih sati autobusom u ni u Srba. ]utljivi [keljzen Malji}i po [keljzen Malji}i, koji nam je podelio go - \or|e Risti} Pri{tinu. Do~ekuje nas urbanisti~ki haos ugledu na homo fabera i homo ludensa kako bi Srbija mogla biti lider u Evropi i vor u svom prevodu na srpski. Kad sam u regionu daje suvi{e teàk i nepotrebni grada u tranziciji. Ostatke orijentalnog izraàva veru u homo poeticusa kao ga nekoliko sati posle toga pro~itao, video Redizajn LUDUSA zadatak. Osim ako ne misli da to zna~i da grada koji su drugde adaptirani u turi- li~nosti koja }e nam u orijentaciji najvi{e sam da je zavr{io protestom {to Beograd AXIS studio treba da budemo primer demokratije i sti~ke objekte ovde je zbrisao rani socrea- pomo}i da prevazi|emo predrasude u ne vra}a neolitsko blago Predionice i do - lizam, neka me{avina socrealizma i mo- dobrosusedskih inicijativa. Ako je to li- sta ~udnom konstatacijom da zvani~ni [tampa na{im odnosima i u nama samima. derstvo, onda je u redu. Beograd na re~ima obe}ava povra}aj, ali derne. Sav taj sloèn sraz istorijskih vek - Dragoljub Todorovi}, advokat van serije, Preduze}e za grafi~ko izdava~ku tora na Kosovu dao je i Pri{tini pe~at ur - Slede}i program je u Etnografskom se pona{a kao da je to njegovo vlasni{tvo, delatnost i usluge d.o.o. BRANMIL, za mene najve}e iznena|enje ovog kao {to uostalom smatra da je Kosovo banisti~kog pa~vorka, kako je to arhitek- muzeju. Skoknem na prvi sprat muzeja. Beograd, Borisa Kidri~a 24 skupa, grmi da ni{ta ne moèmo da [ta me je tamo zateklo – u vitrini pozna- srpsko vlasni{tvo. Oni su za njih „vi{ak“, ta Kolja Milunovi} formulisao urbani- re{imo izme|u nas i Albanaca dok se ne „uljezi“ i „smetnje“. Istini za volju, nigde sti~ki haos Beograda. Ono {to je lepo u ti kaubojski beli {e{ir madam Olbrajt. procesuiraju sva srpska zlodela. Veran Artefakt promena na Kosovu. Jedan od nisam nai{ao da je neki ~lan Demokrat- Ri~arda [eknera. Petorica studenata Po - Pri{tini to su mladi, odeveni kao svekoli- Mati}, direktor B92, podse}a nas da su se ske stranke izjavio da tako doìvljava zori{ne akademije izuzetne fizi~ke sce - ka omladina Evrope, koji vi{e ne znaju mnogih. Prikazana je zorno klju~na ulo - albanski i srpski pri vrednici ve} spora- Albance na Kosovu. ni~nosti, do pola obnaènog torza, èstoko srpski, ali znaju perfektno engleski. Neki ga ameri~kih politi~ara SAD u promena- zumeli, pa }emo se i mi, verovatno, ma. Posle ovog zvani~nog okon~anja izlaù temu osvete, zajedno sa jo{ dve bez akcenta. na{ih susreta sedimo Borka, Tr{a i ja u koleginice na nivou njihove spreme. Koli- U ovom gradu {etamo i glasno pri ~a - sporazumeti kad za to na|emo racionalni Tek ju~e sam saznao da je interes. predvi|eno da Malji}i i ja u Etnograf- kafi}u knjiàri „Dan i no}“. Sa albansko se moè razabrati, autor je sa svojim mo srpski, a da nas niko ne pogleda mr- kim doma}inima ~ekamo tu u blizini ansamblom izrazito protiv rodovske tra- ko. Tu je na velikim bilbordima od pre vreme po~etka predstave Krvava ko{ulja. dicije krvne osvete. Dobro je da je napred- neki na{a zajedni~ka prijateljica i go{}a, I tu sedi lepi mladi svet. Na ulici nema ni umetni~ki iskorak i iskorak u odnosu dràvna sekretarka Hilari Klinton. A nikoga ko bi na glavi imao ono belo ke~e na lo{u beskona~nost krvave osvetni~ke negde na nekom od pri{tinskih trgova i iz Kursadìja. Video sam samo dve mlade tradicije. Naravno ne tako da naravou - jedan od retkih svetskih spomenika ì- Albanke zabra|ene po adetima musli- ~enije bude ispisano kao parola, u ovom vom ~oveku, njenom suprugu Bilu Klin- manske vere. slu~aju na nepostoje}im kulisama. tonu. U dvori{tu zgrade najsli~nije na{em Pri{tina–Beograd, Sedim u foajeu hotela „Pri{tina“ sa Konaku kneginje Ljubice ~eka nas Bekim 17. oktobar 2010. Enverom Petrovcijem. @eleo bi da mi, Ljumi, reditelj mla|e generacije koji je za Vra}amo se na{im busom za Beo- Beogra|ani, vidimo njegovu pozori{nu dvadeset gledalaca postavio predstavu grad. Na granici voza~ diskretno menja salu. @ali mi se da mu nije nimalo lako, Krvava ko{ulja. U nekoliko re~i daje nam lokalne kosovske tablice za lokalne srps- ali ne pri~a o detaljima. klju~ za razumevanje predstave. Uzeo je ke. Za svaki slu~aj da nas ne napadnu Pri{tina, 14. oktobar 2010. [ekspirove scene u kojima se tretira mo- ekstremisti~ke budale na bilo kojoj strani. Okupili smo se za „okruglim“ stolom tiv osvete iz Magbeta, Ri~arda Tre}eg i Kad je o ekstremistima re~, u Pri{tini (u praksi je uvek, pa i ovde ~etvrtast), Hamleta , s tim da zavr{ava predstavu de - upitah jednog od kolega da li bi u slu~aju gosti i doma}ini sli~nog dru{tvenog i inte- lovima iz Kanona Leke Duka|inija (XIV Parade ponosa moglo biti razornog kon- lektualnog profila. Sonja Biserko, za vek) tako|e na temu osvete. U veoma traprotesta. Reko{e da bi do kontraparade razliku od poznatog kli{ea da je jedna od malom prostoru tradicionalne osmanlijs- moglo do}i, ali ne i razaranja svog grada. „ve{tica“ antinacionalisti~ke Srbije, izu - ke ku}e traje predstava izraèna jezikom Vra}am se u Beograd sa ose}anjem zetno je tiha osoba, koja ne diè glas ni u dobro uve`banog i smisaonog fizi~kog da davno nisam za kra}e vreme javnim ni u privatnim kontaktima, ali je [e{ir Madlen Olbrajt u Etnografskom muzeju u Pri{tini teatra u najboljoj tradiciji Grotovskog i stekao vi{e novih saznanja.

LUDUS 166–167Lu 32