Festival Dani Komedije – 40 Godina @Ivorad \Or|Evi} Festival Dani Komedije-40 Godina

$Festival Dani Komedije – 40 Godina @Ivorad \Or|Evi} Festival Dani Komedije-40 Godina$ @IVORAD \OR\EVI] Festival Dani komedije – 40 godina @ivorad \or|evi} Festival Dani komedije-40 godina Izdava~: Medija total Za izdava~a: Dragan Markovi} Urednik: Dobrica Mili}evi} Grafi~ki dizajn: Slobodan [teti} Tehni~ki urednik: Nemawa Obradovi} Saradnik izdava~a: Festival Dani komedije [tampa: Papir komerc Jagodina, februar 2013. Tira`: 300 primeraka Sadràj: Radomir Putnik: DA SE NE ZABORAVI / 173 êtiri decenije popravqawa sveta /4 O osnivawu Dana komedije: Ro|endan 14. decembar 1972 / 2011: Statuete Jovan~a Mici} i ]uran: SVE KARIKE FESTIVALSKOG Duhovita re{ewa V. Lalickog LANCA / 11 Konkurs za savremeni komediografski Selektori, ìriji, nagrade... tekst: Nade velike, rezulatati skromni Imenik Izdava~ka delatnost: Sporadi~no i ...pozori{ta, predstave, glumci, malo rediteqi... Statueta Joakim Vuji}: Priznawe Imenik izvori{tu zdravog smeha ...festivalske uprave (hronologija promena), 2012. PRVA KARIKA prate}i programi PETE DECENIJE / 179 Selektor, repertoar, ìri, nagrade, UZDARJE / 157 pozori{ta, predstave, pisci, redite- Miodrag Petrovi} ^kaqa qi, glumci... Danilo Bata Stojkovi} Uzdarje 2012: Milena Dravi} Dejan Mija~ Dobrica Mili}evi}: Vesnik prole}a Mira Bawac Qubomir Ubavki} Pendula Muharem Pervi} Milosav Mirkovi} Nikola Simi} Olivera Markovi} Bora Todorovi} Dragoslav Lazi} Vlastimir \uza Stojiqkovi} Petar Kraq Du{an Kova~evi} [4] FESTIVAL DANI K êtiri decenije popravqawa sveta 1. qudske sudbine. Otud se za pojam komedije naj~e{}e veè ideja sre}nog raspleta, za razliku od tragi~kog Festival Dani komedije, verovatno jedini festival u nas koji podràva, afirmi{e i razvija jedan dramski pada iz sre}e u nesre}u, a wena kritika qudskog ànr, nastao je pre ~etiri decenije kao prirodno pona{awa izaziva smeh, za razliku od saose}awa sa ro|eno ~edo smotre profesionalnih pozori{ta tragi~kim protagonistom. Tema, likovi, radwa i Srbije. O~eva, kao u svakoj komediji ima vi{e i ne zna jezik u komediji uvek su neposrednije uslovqeni se ba{ pouzdano kome pripada ~ast o~instva, ali majka navikama, shvatawem i pojavama jednog odre|enog je pouzdano poznata: varo{ Jagodina, nekad dru{tva i vremena, nego {to je to slu~aj u tragediji, Svetozarevo. Od tada pa do dana{wih dana, Dani koja teì pesni~kom uop{tavawu i univerzalnosti komedije jesu nezaobilazan ~inilac u pozori{nom mita. Istorijski, komedija se javila posle tragedije, ìvotu Srbije, a nekada – i to treba re}i – pre|a{we pa mnogi autori u tome vide wenu satiri~ku funkciju Jugoslavije. ironi~nog relativizovawa vrednosti koje tragedije uvek apsolutizuje, izraàvaju}i osnovna uverewa svoje 2. civilizacije.“ Vaqa nam da se pozabavimo teorijskom osnovom ovog Obeleàvaju}i poja~anim slovima svojstva komedije festivala. Ne zato {to znamo ili ne znamo {ta je koja je razlikuju od tragedije, potpisnik ovih redova definicija komedije, ve} zbog toga {to je potrebno da èleo je da istakne barem dve osobine po kojima se dokaèmo kako je ànr komedije neophodan, nezaobi- komedija neposredno nadovezuje na teku}i ìvot. lazan i lekovit u moralu jednog naroda. Prva je: konkretan ìvotni sadràj. Druga: poku{aj da Iscrpnije podatke o komediji ~italac moè na}i u se kriti~kim sagledavawem r|avih dela ili ~iwewa Re~niku kwièvnih termina izdava~a Nolita; u ovom popravi dru{tveni moral. „Moje je le~iti rod“, dragocenom leksikonu komediji je s razlogom napisao je pozivaju}i se na ovu karakteristiku posve}eno mnogo prostora, a iz zbira napisa komedije melanholi~ni pesnik i dramski pisac Jovan izdvoji}emo samo deo osnovnog teksta o pojmu komedi- Sterija Popovi}. Re~ je, dakle, o nameri, naumu i je: „Komedija je jedna od dve osnovne dramske vrste, potencijalu komedije da ukaè na mawkavosti, koja, za razliku od tragedije, sa komi~ke distance poro~nost, nepo~instvo i zlomisao svojih savremenika, obra|uje re{ive sukobe dru{tvenog ili psiholo{kog ne bi li se oni blagovremeno prenuli, trgli i odrekli porekla, a ne univerzalna i nere{iva protivre~ja zabludelosti. Ako tragedija po~iva na velikim [5] KOMEDIJE – 40 GODINA apstraktnim temama i pitawima koja iz wih grafske osnove. Iskustvo gledalaca neumoqivo proizilaze, komedija u novoj eri proisti~e iz svedo~i o potrebi intenzivnog ritma komi~ke igre; ogre{ewa o deset Bo`jih zapovesti – pri ~emu wih ne kada ste gledali komediju koja traje tri-~etiri sata? dovodi u pitawe, ve} ih, naprotiv uznosi kao uzore Ako je i bilo takvih komedija, one su izuzetak u koje treba slediti. pozori{noj praksi. Teatrolog Milenko Misailovi} decenijama se bavio Najzad, trebalo bi da u ovom pregledu posve}enom teorijskim pitawima komediografije; Misailovi} je teoriji komedije, barem navesti osnovne oblike u kojima uveo u kori{}ewe pojam komi~ke krivice kao osnovnu se pojavquje ovaj ànr tokom posledwih dvadeset pet jedinicu stvarawa komi~ke situacije ili obrta. Re~ je vekova. Pojavne oblike ne spomiwemo radi dokazivawa o postupku junaka komedije kojim se suprotstavqa pretpostavqenih komedijskih mogu}nosti, ve} zato uvedenim standardima, konvencijama i obi~ajima na {to je wih verifikovala pozori{na praksa. Pri tome kojima po~iva organizacija ìvota jednog dru{tva, vaqa uzeti u obzir i ~iwenicu da svaka istorijska teè}i da ostvari li~ni prosperitet i time dospeva u epoha, a tako|e i woj primereni politi~ki, raskorak sa sopstvenim mogu}nostima, dru{tvenim dru{tveni i ekonomski odnosi, podràvaju odre|eni statusom i postoje}im moralom. Na primer, Fema iz oblik komedije, jer on na najboqi na~in odgovara Sterijine Pokondirene tikve èli da ostvari vi{i potrebama gledalaca toga doba. Ne}emo sresti savremenu dru{tveni poloàj – {to je sasvim prihvatqivo komediju pisanu u skladu s estetikom renesanse, niti }e u nastojawe – ali ne uvi|aju}i da joj za takav status vreme restauracije u Engleskoj (od sredine 17. do po~etka nedostaju vaspitawe i znawe, pa otuda weni poku{aji 18. veka) komediografi stvarati tekstove po uzoru na da postane „noblesa“ i jezik kojim govori i èli da anti~ku komediju. Ova zakonomernost proisti~e iz iskaè svoje dru{tveno napredovawe postaju komi~ni, premise na kojoj je zasnovano pozori{te: gledaocima treba a ona sama `rtva svoje nerealne ambicije. Postojawe govoriti o svome vremenu i pitawima koje ono donosi. komi~ke krivice je, dakle, prvi uslov za stvarawe komi~kog sièa; na wega }e se, docnije nadovezati i Zbir komediografskih ànrova poznaje nekoliko desetina drugi konstitutivni elementi komedije – jezik, zaplet, podànrova; ovom prilikom vaqa navesti one osnovne peripetije i rasplet, uz jo{ jednu zna~ajku – ritam koji se, potom, granaju u posebne rukavce, u zavisnosti od igre. Ritam se ovde ne spomiwe kao sporedan, ve} kao sredine, dru{tva i jezika, ali, nesporne su komedija jedan od odlu~uju}ih u~esnika u izgradwi komedio- intrige, komedija karaktera, komedija naravi i komedija [6] situacije. Postoje, razume se, i drugi podànrovi: na po~etku ovog rada; „Moje je le~iti rod“. Sterija, kao groteska, lakrdija, komedija restauracije, komedija i komediografi pre i posle wega, uvek su imali taj zabuna, vodviq, muzi~ka komedija, burleska, itd. U tome zadatak – da osveste, otrezne, pole~e i privedu svesti obiqu ànrovskih podela na kojima insistiraju zabludele i zalutale, da im ukaù u ~emu se sastoji kriti~ari i teatrolozi, teatarska praksa pokazuje da je wihova komi~ka krivica i da ih vrate u okvire ìvota izvesno proìmawe ànrova, a doba u kome ìvimo i kojim ìve wihovi savremenici i saplemenici, ne vladaju}a estetika postmoderne, dopu{taju me{awe ne heroji i tragi~ki junaci koji teè ostvarewu samo ànrova, ve} i dramatur{kih, rediteqskih i savr{enstva, ve} obi~ni, mali qudi. Ljudi}i, kako bi gluma~kih sredstava, {kola i pravaca, insistiraju}i rekao pozori{ni mislilac Muharem Pervi}. jedino na eklekti~koj formi predstave. 3. Komedija, po pravilu, poseduje humornu osnovu. Bez proplamsaja humora nema komedije; da bismo mogli Obeleàvaju}i ~etrdeset godina jedinstvenog, da uo~imo {ta je humorna baza komedije, trebalo bi da ànrovskog festivala Dani komedije, du`ni smo da, se pozovemo na osnovna tuma~ewa zna~ewa ovog pojma. koliko je to mogu}no, istaknemo wegove vrline i Za evropske romanti~are, humor je na~in tuma~ewa i zasluge za podsticaj razvoju komediografskog ànra. razumevawa qudske ludosti, setan blagonaklon pogled Osloni}emo se na statistiku. Ova dragocena nauka na li~ne slabosti koje ~ine qudsku prirodu, budu}i da pokazuje nam kojim se putem razvijao festival, a samim ~ovek nije idealan. Za jedan broj pisaca humor je „smeh tim uvodi nas i u wegovu estetiku. kroz suze“, {to }e re}i prikazivawe ~ovekovih Na Festivalu je prikazano 320 predstava. mawkavosti sa vedrim pristupom, iza koga, ipak, ostaje setna poruka. U svakom slu~aju, humorom se komentari{u U ovoj impresivnoj brojci nalazi se 37 postavki razli~iti vidovi odstupawa od tzv. normalnosti i komedija na{ih savremenih pisaca: Du{ana Kova~evi}a, obi~nosti, {to izaziva komi~ke efekte; smisao Aleksandra Popovi}a i Stevana Koprivice. humornog slikawa qudske prirode nalazi se u potrebi âk 40 scenskih postavki imaju komedije srpskih da se ona popravi i pribliì ako ne idealima, a ono klasika: Branislava Nu{i}a i Jovana Sterije makar op{tim standardima. Popovi}a. Sada nam je, ~ini se, jasna pozicija i svrha komedije i Prisutna su i dvojica najzna~ajnijih svetskih postaje nam razumqivija Sterijina krilatica navedena komediografa, [ekspir i Molijer sa ukupno 13 postavki. [7] [ta moèmo zakqu~iti posmatraju}i ove cifre? saglasju sa na{im teatrima koji u~estvuju Prvo, da jagodinska publika – koje se moè smatrati i u festivalskom programu. vaqanim uzorkom pozori{ne publike u Srbiji – Ne moè festival da bude boqi od pozori{ta koja na poverewe poklawa svojim piscima, savremenim i wemu u~estvuju.

Load more