NOMINACIJE I NAGRADE Dobitnik ”Dobri~Inog Prstena” 06
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
POZORI[NE NOVINE BROJ 139 NOVEMBAR 2006. GODINA XV CENA 50 DINARA NOMINACIJE I NAGRADE Dobitnik ”Dobri~inog prstena” 06 BORA TODOROVI] Nagrade 1980. LJUBA TADI] DOSADA[NJI DOBITNICI NAGRADE 1981. MIRA STUPICA 1982. MIJA ALEKSI] ”DOBRI^IN PRSTEN” 1983. ZORAN RADMILOVI] (za `ivotno delo) 1984. NEVENKA URBANOVA 1986. RAHELA FERARI 1988. BRANKO PLE[A 1990. DANILO STOJKOVI] 1992. MARIJA CRNOBORI 1994. MATA MILO[EVI] 1995. LJILJANA KRSTI] 1996. PETAR KRALJ 1997. OLIVERA MARKOVI] 1998. RADE MARKOVI] 1999. STEVAN [ALAJI] 2000. MIRA BANJAC 2001. VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI] 2002. STEVO @IGON 2003. MIHAILO JANKETI] 2004. PETAR BANI]EVI] 2005. SVETLANA BOJKOVI] 2006. BORIVOJE BORA TODOROVI] nepoznat i neustaljen proces dodele za- ka pesnikinja, o svom kolegi ~ija je pes- gradu, sa socijalne ta~ke gledi{ta nije mu slu`nih penzija biti br`i? Na osnovu ni~ka generacija poumirala mlada, a on potrebna i penzija zaslu`nog umetnika, Gordijevog ~vora? je ostao da stari sam. Napisala je: “I ali sa umetni~ke ona mu svakako pripa- OBE]ANJA SU DATA Ili je ovo samo slatko predizborno postepeno je rasla cena toga {to nije da, zar ne? (Osim ako je izmislio novo obe}anje u kampanji za sveop{te izbore, umro mlad!” Lepo je po`iveti du`e, ali oru`je, pa dobio Nobela za mir.) esti o nacionalnim penzijama za la jedan sastanak u trajanju od pome- koja je prakti~no ve} po~ela, mada su cena, na `alost, stalno raste! Dostojan- zaslu`ne umetnike govore o tome nute dve nedelje, ali bez pauze, bez spa- Ako pretpostavimo da }e se u prvom izbori tek u januaru. Obe}anje za ~ije }e stvo je sve skuplje, {to je manje zdravlja. krugu pojaviti, ili barem izdvojiti na vrh Vda }e komisija za dodelu ovih pen- vanja i bez telefoniranja. I bez razli~itih nesprovo|enje (ili u boljem slu~aju, Smanjenje cifre, a pogotovo argu- zija biti formirana do polovine novem- mi{ljenja i sukobljavanja! Te jo{, ako bi rang liste, stvarno umetnici najzaslu`- neblagovremeno ispunjenje) biti kriv ment koji ga prati, je samo po sebi niji u svojoj umetnosti, oko ~ijih zasluga bra, da }e imati devet (9) ~lanova, da broj takav sastanak pre`iveli! ^ak kad bi se i neko drugi, a ne davaoci obe}anja? Ili }e me{anje socijalne politike u umetni~ke zaslu`nih penzija nije limitiran (dakle tako desilo mora}e da postoji i rok za ne}e biti spora (a takvih ima!) ipak }e ~ak biti krivi sami penzioneri, ako ne zasluge. Mada socijalna politika trako|e spor nastupiti u trenutku kada bude nu- nije 100 kao {to je ranije objavljivano, `albe, a ostaje posle jo{ i administrativna iza|u na izbore i ne izaberu davaoce treba da postoji! Ako ne ba{ dosto- Slovenci npr. imaju 70 premda ih je (birokratska) procedura, dok sve potvr- `no odvagnuti da li je nacionalno zaslu`- obe}anja? janstvenu, onda sigurno bar ne-poni- niji vajar od glumca, balerina od peva~a, mnogo manje), a da }e penzije zaslu`- |ene odluke pro|u kroz papirologiju i Dodatak za zaslu`ne umetnike izno- `avaju}u starost treba da imaju svi koji pesnik od lutkara ili slikara, muzi~ar od nima biti ispla}ivane ve} od decembra! institucije, pa dok se zatim sprovedu u sio bi, prema najnovijim vestima, raz- je do~akaju, a ne samo zaslu`ni umetni- scenografa, reditelja, kerami~ara, roma- Daj, Bo`e! Treba ne znati matematiku, delo, odnosno dok se zaslu`ne penzije liku izme|u njihove obi~ne penzije i ci. [to ipak ne zna~i da treba brkati soci- nopisac od komediografa... itd.itd. ni psihologiju, ni sociologiju, pa da se napokon isplate. Postoji li za ovo uop{te 100000 dinara. [to zna~i da bi onaj ko jalne i umeti~ke kriterijume. Ove su se poveruje kako komisija mo`e u roku od zakonska regulativa, ili je treba tek stvo- ima (ili bi mu po zakonu o penzijma pri- dve, u su{tini nespojive kategorije, na Posebno {to se ve} u javnosti ~uju i samo dve nedelje da razmotri npr. 100 riti, {to svakako ne}e mo}i komisija, pa padalo) 10 000 dobio dodatak od 90 000, vrlo dramati~an na~in ve} zamrsile kod mi{ljenja da za{to samo zaslu`nim zahteva (a sigurno je da }e ih biti vi{e), da je najefikasnija na svetu?! Zaboravi- a onaj ko ima 40 000 dobio bi jo{ 60 000. statusa samostalnih umetnika, ako se umetnicima kad postoje i zaslu`ni nau~- sve sa prilo`enom obimnom dokumen- mo, na ~as, da nam efikasnost ba{ i nije Na stranu {to se stra{no razilaze mi{- se}ate, kada je glavni argument za nici itd. koji su svojim radom zadu`ili tacijom i da se slo`i oko odluke koji su nacionalna osobina... ljenja umetnika oko toga da li su ovakve nepla}anje njihovog osiguranja bio da dru{tvo i dr`avu... E, to bi tek zakomp- umetnici zaslu`ni, a koji pak nisu. Po{to Poznato je da danas obi~ni novo- penzije prevelike ili nisu, da li treba “neki od njih imaju para da to plate likovalo stvari, po{to je zasluga za prethodno mora da se dogovori i oko toga pe~eni penzioneri ~ekaju svoju prvu obi- smanjiti dodatak pa “pokriti” vi{e za- sami!” [to je ta~no, ali ~injenica da neko dru{tvo vrlo {iroka i te{ko uhvatljiva, koje su umetnosti zaslu`ne, a koje nisu i ~nu, punu starosnu penziju mesecima, slu`nih umetnika, ili je ovo prava, adek- ima novaca ne ~ini ga nezaslu`nim! Kao dok je zasluga za dr`avu ~isto politi~ka po{to prethodno osmisli i utvrdi kriteriju- mada je proces i na~in njene dodele i vatna cifra, koja obezbe|uje dostojan- {to drugoga ~injenica da nema para ne kategorija! I me|u umetnicima ima onih me i metode sopstvenog rada i na~in do- isplate ve} odavno ustaljen i poznat. A stvenu starost zaslu`nih umetnika. ~ini ni zaslu`nim niti nezaslu`nim koji su zaslu`ni za Dr`avu, a da im je to no{enja va`e}ih odluka. Mo`da bi ko- postoji i kakva-takva zakonska regulati- Uzgred, da podsetimo na najbolju defini- umetnikom. Ako bi neki na{ umetnik najve}a zasluga... misija sve to mogla da obavi, kad bi ima- va. Na osnovu ~ega da verujemo da }e ciju starosti koju je napisala jedna poljs- (daj Bo`e!) sutra dobio Nobelovu na- M. O. LUDUS 139Lu 2 Metropola, s brda, s dola... Brankova Na sceni Ateljea 212 ZKM i SNP u JDP ^arobna frula Vesele `ene Jir`ija Mencla Na velikoj sceni JDP ~lanovi Pozori{tance ‘Pu`’ priredilo je Gost Narodnog pozori{ta bio je ansambla Zagreba~kog kazali{ta muzi~ki spektakl s neobi~nim video Jir`i Mencl koji }e u ovoj sezoni mladih, izveli su dramu Biljane efektima u kome 25 likova u boga- re`irati predstavu ‘Vesele `ene Srbljanovi}, ‘Skakavci’ u re`iji Ja- tim kostimima vode glavnog juna- vindzorske’ Viljema [ekspira. Po- nu{a Kice. Isti teatar je na Sceni ka kroz niz komi~nih situacija. Re~ vodom njegove posete na Velikoj Bojan Stupica izveo komad ‘S dru- je o premijeri predstave ‘^arobna sceni NP odr`ana je projekcija ge strane’ u re`iji Nata{e Rajkovi} i frula’, po tekstu Branka Mili}evi}a filma ‘Strogo kontrolisani vozovi’, Bobe Jel~i}a. To je jedina predstava Kockice, u re`iji Slobodanke Cace a gostu je dodeljena nagrada Zlatni iz Hrvatske koja je gostovala na Aleksi}. Predstava je, imala neko- pe~at jugoslovenske kinoteke. ovogodi{njem, 46. Me|unarodnom liko pretpremijernih izvo|enja, ‘po pozori{nom festivalu MESS u Sara- starom dobrom obi~aju’, kako je jevu. rekao B.M.Kockica. Dve premijere na Slovensko narodno gledali{~e Drama iz Ljubljane gostovalo je u Ateljeu 212 Srpsko narodno pozori{te je go- Sceni ‘Ra{a Plaovi}’ s predstavom Vladimira Bartola ”Alamut” u re`iji Sebastijana Horvata, za koju stovalo sa predstavom ‘Ujkin san’ Radovi} na novoj Premijera drame ‘Kosovska’ je dramatizaciju uradio Du{an Jovanovi}. Predstava je izvedena u koprodukciji s F.M. Dostojevskog u adaptaciji i re- @eljka Huba~a, nastala u kopro- festivalom Salcburger Festspiele i predstavlja prvu me|unarodnu koprodukciju `iji Egona Savina. adresi SNG Drame iz Ljubljane s jednim od najpresti`nijih svetskih festivala. Ina~e, na dukciji NP Beograd, [aba~kog tom festivalu je 2005. god. reditelj, Sebastijan Horvat, dobio nagradu Young Pozori{te za decu i tinjed`ere pozori{ta, NP Pri{tine - Srpska ”Du{ko Radovi}” posle 40 godina Directors Anjard za najboljeg mladog reditelja. JDP u gostima drama, zakazana je za 16. novem- kona~no }e biti obnovljeno! Dok se Za 19. i 20. novembar zakazano je gostovanje, odnosno prva repriza pred- bar na Sceni ‘Ra{a Plaovi}’. Sa predstavom ‘Brod za lutke’ ne zavr{i obnova pozori{te }e od Na istoj sceni, jo{ jedna premi- stave 'Tesla Electric Company' po tekstu Darka Luki}a u re`iji Toma`a po~etka slede}e godine biti na novoj Pandura i izvo|enju hrvatskog Theaters/Ulysses. Osniva~i ovog pozori{ta su Milene Markovi} u re`iji Slobodana jera do kraja novembra, ‘Kamen Unkovskog JDP u~estvuje na Festi- adresi, u zgradi biv{eg bioskopa za pod glavu’, drama Milice Rade [erbed`ija i Borislav Vuj~i}, knji`evnik i dramati~ar. Delovanje ovog teatra ”Jugoslavija” u ulici Goce Del~eva u je povezano s istarskim podru~jem oko Vodnjana, Fa`ane, Briona i Pule, a ime valu u U`icu u konkurenciji za Novkovi}, nastala u koprodukciji “Ardaliona”, dok }e komad ‘[uma’ Novom Beogradu.