NOMINACIJE I NAGRADE Dobitnik ”Dobri~Inog Prstena” 06

POZORI[NE NOVINE BROJ 139 NOVEMBAR 2006. GODINA XV CENA 50 DINARA NOMINACIJE I NAGRADE Dobitnik ”Dobri~inog prstena” 06

BORA TODOROVI] Nagrade

1980. LJUBA TADI] DOSADA[NJI DOBITNICI NAGRADE 1981. MIRA STUPICA 1982. MIJA ALEKSI] ”DOBRI^IN PRSTEN” 1983. ZORAN RADMILOVI] (za `ivotno delo) 1984. NEVENKA URBANOVA 1986. RAHELA FERARI 1988. BRANKO PLE[A 1990. DANILO STOJKOVI] 1992. MARIJA CRNOBORI 1994. MATA MILO[EVI] 1995. LJILJANA KRSTI] 1996. PETAR KRALJ 1997. OLIVERA MARKOVI] 1998. RADE MARKOVI] 1999. STEVAN [ALAJI] 2000. MIRA BANJAC 2001. VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI] 2002. STEVO @IGON 2003. MIHAILO JANKETI] 2004. PETAR BANI]EVI] 2005. SVETLANA BOJKOVI] 2006. BORIVOJE BORA TODOROVI]

nepoznat i neustaljen proces dodele zaka pesnikinja, o svom kolegi ~ija je pes- gradu, sa socijalne ta~ke gledi{ta nije mu slu`nih penzija biti brì? Na osnovu ni~ka generacija poumirala mlada, a on potrebna i penzija zaslu`nog umetnika, Gordijevog ~vora? je ostao da stari sam. Napisala je: “I ali sa umetni~ke ona mu svakako pripa- OBE]ANJA SU DATA Ili je ovo samo slatko predizborno postepeno je rasla cena toga {to nije da, zar ne? (Osim ako je izmislio novo obe}anje u kampanji za sveop{te izbore, umro mlad!” Lepo je poìveti duè, ali oru`je, pa dobio Nobela za mir.) esti o nacionalnim penzijama za la jedan sastanak u trajanju od pome- koja je prakti~no ve} po~ela, mada su cena, na àlost, stalno raste! Dostojan- zaslu`ne umetnike govore o tome nute dve nedelje, ali bez pauze, bez spa- Ako pretpostavimo da }e se u prvom izbori tek u januaru. Obe}anje za ~ije }e stvo je sve skuplje, {to je manje zdravlja. krugu pojaviti, ili barem izdvojiti na vrh Vda }e komisija za dodelu ovih pen- vanja i bez telefoniranja. I bez razli~itih nesprovo|enje (ili u boljem slu~aju, Smanjenje cifre, a pogotovo argu- zija biti formirana do polovine novem- mi{ljenja i sukobljavanja! Te jo{, ako bi rang liste, stvarno umetnici najzaslu`- neblagovremeno ispunjenje) biti kriv ment koji ga prati, je samo po sebi niji u svojoj umetnosti, oko ~ijih zasluga bra, da }e imati devet (9) ~lanova, da broj takav sastanak preìveli! âk kad bi se i neko drugi, a ne davaoci obe}anja? Ili }e me{anje socijalne politike u umetni~ke zaslu`nih penzija nije limitiran (dakle tako desilo mora}e da postoji i rok za ne}e biti spora (a takvih ima!) ipak }e ~ak biti krivi sami penzioneri, ako ne zasluge. Mada socijalna politika trako|e spor nastupiti u trenutku kada bude nu- nije 100 kao {to je ranije objavljivano, àlbe, a ostaje posle jo{ i administrativna iza|u na izbore i ne izaberu davaoce treba da postoji! Ako ne ba{ dosto- Slovenci npr. imaju 70 premda ih je (birokratska) procedura, dok sve potvr- `no odvagnuti da li je nacionalno zaslu`- obe}anja? janstvenu, onda sigurno bar ne-poni- niji vajar od glumca, balerina od peva~a, mnogo manje), a da }e penzije zaslu`- |ene odluke pro|u kroz papirologiju i Dodatak za zaslu`ne umetnike izno- àvaju}u starost treba da imaju svi koji pesnik od lutkara ili slikara, muzi~ar od nima biti ispla}ivane ve} od decembra! institucije, pa dok se zatim sprovedu u sio bi, prema najnovijim vestima, raz- je do~akaju, a ne samo zaslu`ni umetni- scenografa, reditelja, kerami~ara, roma- Daj, Boè! Treba ne znati matematiku, delo, odnosno dok se zaslu`ne penzije liku izme|u njihove obi~ne penzije i ci. [to ipak ne zna~i da treba brkati soci- nopisac od komediografa... itd.itd. ni psihologiju, ni sociologiju, pa da se napokon isplate. Postoji li za ovo uop{te 100000 dinara. [to zna~i da bi onaj ko jalne i umeti~ke kriterijume. Ove su se poveruje kako komisija moè u roku od zakonska regulativa, ili je treba tek stvo- ima (ili bi mu po zakonu o penzijma pri- dve, u su{tini nespojive kategorije, na Posebno {to se ve} u javnosti ~uju i samo dve nedelje da razmotri npr. 100 riti, {to svakako ne}e mo}i komisija, pa padalo) 10 000 dobio dodatak od 90 000, vrlo dramati~an na~in ve} zamrsile kod mi{ljenja da za{to samo zaslu`nim zahteva (a sigurno je da }e ih biti vi{e), da je najefikasnija na svetu?! Zaboravi- a onaj ko ima 40 000 dobio bi jo{ 60 000. statusa samostalnih umetnika, ako se umetnicima kad postoje i zaslu`ni nau~- sve sa priloènom obimnom dokumen- mo, na ~as, da nam efikasnost ba{ i nije Na stranu {to se stra{no razilaze mi{- se}ate, kada je glavni argument za nici itd. koji su svojim radom zaduìli tacijom i da se sloì oko odluke koji su nacionalna osobina... ljenja umetnika oko toga da li su ovakve nepla}anje njihovog osiguranja bio da dru{tvo i dràvu... E, to bi tek zakomp- umetnici zaslu`ni, a koji pak nisu. Po{to Poznato je da danas obi~ni novo- penzije prevelike ili nisu, da li treba “neki od njih imaju para da to plate likovalo stvari, po{to je zasluga za prethodno mora da se dogovori i oko toga pe~eni penzioneri ~ekaju svoju prvu obi- smanjiti dodatak pa “pokriti” vi{e za- sami!” [to je ta~no, ali ~injenica da neko dru{tvo vrlo {iroka i te{ko uhvatljiva, koje su umetnosti zaslu`ne, a koje nisu i ~nu, punu starosnu penziju mesecima, slu`nih umetnika, ili je ovo prava, adek- ima novaca ne ~ini ga nezaslu`nim! Kao dok je zasluga za dràvu ~isto politi~ka po{to prethodno osmisli i utvrdi kriteriju- mada je proces i na~in njene dodele i vatna cifra, koja obezbe|uje dostojan- {to drugoga ~injenica da nema para ne kategorija! I me|u umetnicima ima onih me i metode sopstvenog rada i na~in do- isplate ve} odavno ustaljen i poznat. A stvenu starost zaslu`nih umetnika. ~ini ni zaslu`nim niti nezaslu`nim koji su zaslu`ni za Dràvu, a da im je to no{enja vaè}ih odluka. Mo`da bi ko- postoji i kakva-takva zakonska regulati- Uzgred, da podsetimo na najbolju defini- umetnikom. Ako bi neki na{ umetnik najve}a zasluga... misija sve to mogla da obavi, kad bi ima- va. Na osnovu ~ega da verujemo da }e ciju starosti koju je napisala jedna poljs- (daj Boè!) sutra dobio Nobelovu na- M. O.

LUDUS 139Lu 2 Metropola, s brda, s dola...

Brankova Na sceni Ateljea 212 ZKM i SNP u JDP ârobna frula Vesele ène Jirìja Mencla Na velikoj sceni JDP ~lanovi Pozori{tance ‘Pu`’ priredilo je Gost Narodnog pozori{ta bio je ansambla Zagreba~kog kazali{ta muzi~ki spektakl s neobi~nim video Jirì Mencl koji }e u ovoj sezoni mladih, izveli su dramu Biljane efektima u kome 25 likova u boga- reìrati predstavu ‘Vesele ène Srbljanovi}, ‘Skakavci’ u reìji Ja- tim kostimima vode glavnog juna- vindzorske’ Viljema [ekspira. Po- nu{a Kice. Isti teatar je na Sceni ka kroz niz komi~nih situacija. Re~ vodom njegove posete na Velikoj Bojan Stupica izveo komad ‘S dru- je o premijeri predstave ‘ârobna sceni NP odràna je projekcija ge strane’ u reìji Nata{e Rajkovi} i frula’, po tekstu Branka Mili}evi}a filma ‘Strogo kontrolisani vozovi’, Bobe Jel~i}a. To je jedina predstava Kockice, u reìji Slobodanke Cace a gostu je dodeljena nagrada Zlatni iz Hrvatske koja je gostovala na Aleksi}. Predstava je, imala neko- pe~at jugoslovenske kinoteke. ovogodi{njem, 46. Me|unarodnom liko pretpremijernih izvo|enja, ‘po pozori{nom festivalu MESS u Sara- starom dobrom obi~aju’, kako je jevu. rekao B.M.Kockica. Dve premijere na Slovensko narodno gledali{~e Drama iz Ljubljane gostovalo je u Ateljeu 212 Srpsko narodno pozori{te je go- Sceni ‘Ra{a Plaovi}’ s predstavom Vladimira Bartola ”Alamut” u reìji Sebastijana Horvata, za koju stovalo sa predstavom ‘Ujkin san’ Radovi} na novoj Premijera drame ‘Kosovska’ je dramatizaciju uradio Du{an Jovanovi}. Predstava je izvedena u koprodukciji s F.M. Dostojevskog u adaptaciji i re- @eljka Huba~a, nastala u kopro- festivalom Salcburger Festspiele i predstavlja prvu me|unarodnu koprodukciju ìji Egona Savina. adresi SNG Drame iz Ljubljane s jednim od najpresti`nijih svetskih festivala. Ina~e, na dukciji NP Beograd, [aba~kog tom festivalu je 2005. god. reditelj, Sebastijan Horvat, dobio nagradu Young Pozori{te za decu i tinjedère pozori{ta, NP Pri{tine - Srpska ”Du{ko Radovi}” posle 40 godina Directors Anjard za najboljeg mladog reditelja. JDP u gostima drama, zakazana je za 16. novem- kona~no }e biti obnovljeno! Dok se Za 19. i 20. novembar zakazano je gostovanje, odnosno prva repriza pred- bar na Sceni ‘Ra{a Plaovi}’. Sa predstavom ‘Brod za lutke’ ne zavr{i obnova pozori{te }e od Na istoj sceni, jo{ jedna premi- stave 'Tesla Electric Company' po tekstu Darka Luki}a u reìji Tomaà po~etka slede}e godine biti na novoj Pandura i izvo|enju hrvatskog Theaters/Ulysses. Osniva~i ovog pozori{ta su Milene Markovi} u reìji Slobodana jera do kraja novembra, ‘Kamen Unkovskog JDP u~estvuje na Festi- adresi, u zgradi biv{eg bioskopa za pod glavu’, drama Milice Rade [erbedìja i Borislav Vuj~i}, knjièvnik i dramati~ar. Delovanje ovog teatra ”Jugoslavija” u ulici Goce Del~eva u je povezano s istarskim podru~jem oko Vodnjana, Faàne, Briona i Pule, a ime valu u Uìcu u konkurenciji za Novkovi}, nastala u koprodukciji “Ardaliona”, dok }e komad ‘[uma’ Novom Beogradu. To je i prilika da NP Beograd i Pozori{ta ‘Zoran teatra je oma` Dèjmsu Dòjsu, knjièvniku koji je u Puli boravio kao profesor se oìvi prostor biv{eg bioskopa engleskog jezika, davne 1904-5 godine. Ova predstava je ponela epitet najboljeg A.N. Ostrovskog u reìji Egona Sa- Radmilovi}’ iz Zaje~ara. vina biti izveden u ~ast nagra- ”Jugoslavija” koji }e ubudu}e slu- pozori{nog projekta u Sloveniji i Hrvatskoj u 2006. godini. ìti kao kulturni centar za mlade Na velikoj sceni Ateljea 212, 20. novembra je premijera predstave „Zmijsko |enih. Na Me|unarodnoj pozori{noj do 18 godina. Procenjuje se da bi Brzina tame u Leglo“ Vasilija Sigarjeva u reìji Ive Milo{evi}. Po re~ima rediteljke komad je i obnova de~jeg teatra mogla da traje ‘metafora stanja sveta u kome ljudi vi{e ne ìve ve} samo postoje, sveta u kome reviji ”Tuzlanski Pozor{ni Dani 2006” JDP gostuje sa predstavom dve godine Po zavr{etku rekon- Zvezdari su se ne`nost i ljubav izgubile.’ strukcije, pozori{te }e biti do- M.J. ‘Pred penzijom’ Tomasa Bernharda Predstava ‘Brzina tame’, Sto- u reìji Dina Mustafi}a. gra|eno i ima}e ve}u salu. Do tada, jana Stiva Te{i}a, doìve}e svoje M.J ”Radovi}” }e sa svojim predstava- prvo izvo|enje u Srbiji 26. novem- ma gostovati po Srbiji. bra, kada je zakazana premijera u M.J. Zvezdara teatru. U reìji Branka PEPELJUGA I DEKAMERON Popovi}a, muziku radi Rambo Amadeus, a glume Mi{a Janketi}, Pozori{tu Bo{ko Buha izvedene peljugu igra Jelena Petrovi}, a princa Sonja Jaukovi}, Miki Krstovi}, Ha- su, sa razmakom od par dana, @arko Stepanov, studenti FDU, dok Predstava na krstu na Jov~i} i Ivan Bosilj~i}. prve dve premijere sezone U ma}ehu igra Gorica Popovi}. Od 13 M.J. 2006/7. “Pepeljuga” za koju je, po na- u~esnika, 11 su dame, a samo 4 momci. Tendencija predstavljanja novih, ili nepoznatih komada stranih i doma}ih rud`bini napisao tekst Igor Bojovi} a autora zapo~eta 2000. god u BDP tokom novembra je nastavljena premijerom “Dekameron” u dramatizaciji i reìji reìrao je Milan Karadì}, Umetni~ki predstave ‘Bluz za Mesiju’ Artura Milera, u prevodu Zorana Paunovi}a, uz direktor Buhe. Njemu je ovo tre}i put da Ane \or|evi} igraju Goran Jevti}, adaptaciju i u reìji Jago{a Markovi}a. Tekst je nastao prema poslednjoj drami reìra isti naslov. Prethodne dve reìje Radovan Vujovi}. Milo{ \or|evi}, Artura Milera, zavr{enoj mesec dana pre njegove smrti. Predstava se bavi Jasmin u Berlinu bile su po tekstu Aleksandra Popovi}a, Bojana Tu{up i Jana Mili}. imaginarnom dràvom ~iji diktator, general Feliks Bario, (igra ga Dragan Bjel- jedna u Crnoj Gori, a jedna u Buhi. Pe- D. K. ogrli}) nevinog ~oveka osu|uje na smrt razapinjanjem na krst. Kako je ova Predstava Teatra ‘Slavija’, predstava primljena od publike i kritike, mo`da najbolje svedo~e re~i Mirjane ‘Jasmin na stranputici’, po tekstu Bobi} Mojsilovi} objavljene u ‘Blicu’: “Mnogi su pojurili da sahrane i predstavu Ljiljane La{i} i Vladimira Lazi}a, i reditelja i upravnika BDP, a ~injenica je da je sama predstava, bar na premi- gostovala je u teatru ‘Renesans’ u jeri doìvela sudbinu mesije - to jest razapeli su je na krst.” Berlinu. Gostovanje je bilo u organizaciji Srpske pravoslavne crkve. G-din X i g-|a Y

Na Novoj sceni BDP je premijerno izveden komada ‘X + Y = O’, Borisava Peki}a, u reìji Milice Kralj i izvo|enju Svetlane Bojkovi} i Petra Kralja. Re~ je o mu{ko-ènskoj pri~i, komediji, o dvoje ljudi koji se petnaest godina dogovaraju da se vide, ~eznu jedno za drugim, a kad se sretnu, ispostavi se da su u ìvotnoj kolote~ini ove{tali u pravilima. Peki} je ulogu Gospodina ‘H’ pisao ba{ za Petra Kralja . M.J.

KAD JE LJUBAV ZABRANJENA, A MR@NJA NIJE

Nenadom Stojmenovi}em i Vanjom bio inspirisan italijanskom pri~om, iz Kapuleti biti mo`da Demokrati, a Monte- Ejdus u naslovnim ulogama. Ovo su Verone, o nesre}noj deci kojoj nisu dali da gi valjda Radikali? Ili seksisti~ko, gde }e tre}i Romeo i Julija koji se trenutno se vole... roditelji biti heterosaksualni, a deca ho- igraju u Srbiji. “Najstariji” su oni u Name}e se pitanje: da li je tema za- mo... ili obratno? Kragujevcu, zatim Novosadski... pa ovi branjene ljubavi jo{ uvek stvarno toliko Normalno, uvek postoji ve~ni argu- pomenuti. aktuelna i danas, kad se ovoliko propagi- ment o ve~noj temi, ali se onda postavlja Zanimljivo je da Vanja Ejdus igra i raju sveop{te slobode i ljudska prava, i pitanje: da li uop{te ima dve hiljade naslovnu ulogu u “Plavoj Jevrejki”, kad su mladi neosporno u modi, ili je u dramskih situacija ili ih ima jedva dva- predstavi koja tako|e promi{lja temu pitanju - kriza tema, odnosno repertoar- desetak? I - da li je “ve~na tema” za- inhibirane ljubavi mladih ljudi. ska kriza? Ako tema stvarno jeste toliko pravo kec iz rukava kad ~ovek dobije Nedavno je snimljen i koprodukcioni aktuelna, onda je to prili~no porazno za {ansu da ne{to kaè i uradi, a zapravo film, muzi~ka melodrama, pod radnim civilizaciju koja 2000 godina propagira nema {ta da kaè i ne zna {ta bi uradio, i Julija Romeo naslovom “Gu~a”, ~ija je komplikovana svaku ljubav (osim seksualne, narav- a {teta da se propusti {ansa?! postprodukcija upravo zavr{ena, (gde no!). Da li to zna~i da }emo osim poro- Da li sve ovo zajedno mo`da ima za prijatelji uhvatili da se me{a u ljubavni a maloj sceni Narodnog pozori{ta igraju natur{~ici Marko Markovi}, di~nog, verskog, rasnog (rasistri~kog), cilj da zapla{i decu od zabranjene lju- ìvot svog odraslog sina, mada je neme- u Beogradu, koja nosi ime velikog mladi truba~ i Aleksandra Manasijevi}) nacionalnog, generacijskog (hormon- bavi? Ili im se mi samo unapred izvi- {anje propagirala ~itavog svog radnog Nglumca Ra{e Plaovi}a, izvedena tako|e inspirisan [ekspirovom pri~om, skog), psiholo{kog,... itd. tuma~enja iste njavamo {to }emo im komplikovati ìvot? veka, emotivno odgovorila: “Ama ljudi, je nova verzija [ekspirove tragedije prenesenom u Romski milje i Sabor teme uskoro morati da gledamo i Kao jedna poznata dama ( ina~e ~uveni ono je bila teorija, a ìvot je praksa!” “Romeo i Julija” u reìji Ivane Vuji}, a sa truba~a u Gu~i. Uostalom, i [ekspir je politi~ko tuma~enje, na primer, gde }e psiholog!) koja je, kad su je zgranuti D.K.

3 LUDUS 139 Nagrade

”Raisa Pavlovna Gur- Predrag Ejdus u ulozi Sali- mi{ska Svetlane Bojkovi}, jerija u predstavi “Amadeus” po crno-bela zverka, podozriva, tekstu Pitera [efera, a u reìji svadljiva, vazda na oprezu, u Alise Stojanovi} “daje portret gr~u i kriku da joj ljubav, ~oveka, koji je u svetu bez bo- NOMINOVANI ZA NAGRADU labudova pesma ne izmakne, ànske sankcije, u ogor~enom, da joj se ne desi da ne kupi, apsudnom dijalogu s ispra`njen- ne proguta sve {to joj gu- im nebom, koji ni u sebi ni u bernija, njen poloàj i novac, svojoj muzici ne pronalazi ~vrst, pruàju. Povremeno, promi- pouzdan oslonac za sopstvenu caji melodramati~nosti. Stu- SVETLANA BOJKOVI] egzistenciju, ne uspeva ni da diozno i ubedljivo... ” - Raisa Pavlovna Gurmi{ska prihvati ni da odbaci ni svoj ”Strogo, iscrpno, istino- ljubivo”, Muharem Pervi}, u predstavi ”[uma”, produk- umetni~ki status ni svoju ljudsku Politika, 31. decembar 2005. cija JDP Beograd sudbinu”. (Nin, Vladimir Sta- ”Svetlana Bojkovi} je menkovi}) li~nim {armom i prostudira- “Predrag Ejdus je Salijerija no{}u uloge Gurmi{ske bila vrlo zanimljiva, neverovatno simpati~na i igrao sa neophodnom dozom komi~arski raznovrsna...” iskrene patnje {to se u njegovoj PREDRAG EJDUS - Salijeri u ”Od ljubavi do slobode”, Dragana Bo{kovi}, Danas, 29. decembar blizini pojavilo Nedosti`no. Svoj predstavi ”Amadeus”, produkcija 2005. uspe{ni dru{tveni i umetni~ki BDP, Beograd ”... (Gurmi{sku) - igra je zrelo i bogato Svetlana Bojkovi}... ìvot, Salijeri bi proìveo lako i Odlu~na i jasna da jasnija ne moè biti... briljira i podmla|uje se iz ~asno, da se Mocart nije “dogodio”. Ejdus to dvojstvo, iskreno divljenje scene u scenu kao da se dopinguje eliksirom mladosti i kao da u taj za genija, i svoju ljudsku i umetni~ku ljubomoru, sa druge strane, igra ”MILO[ @UTI]” 2006. eliksir zaista veruje...” ~itljivo i jednostavno. Njegova transformacija od starog u mladog Sali- ”[uma”, Goran Cvetkovi}, Radio Beograd 2, 29. decembar 2005. jerija, njegove dileme zbog o~iglednog greha koji }e ga obeleìti u istori- O posve}enosti Mirka Ba- Svetlana Bojkovi} nagra|ena je za ulogu Raise Pavlovne ji, sve je to Ejdus odigrao na sopstvenom nivou, zna~i vrlo istinito i bi}a, prvaka drame Teatra Gurmi{ske Godi{njom nagradom Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. uverljivo.” ('Danas', Dragana Bo{kovi}). ”Joakim Vuji}” u Kragujevcu, predlaga~: JDP “Salijeri Predraga Ejdusa tek je prividno ~ovek harmonije, uspeha. misiji pozori{ta i umetnosti Milan Vasi} je osvojio: Ironiziraju}i,ali bez prezira, sa ose}anjem za tragi~ko kao neostvareno glume, najbolje govori njegova u sopstvenom bi}u, Predrag Ejdus lagano, gotovo sladostrasno, gorko- umetni~ka biografija. Po zavr- 1. Nagradu za najboljeg glumca na ”Joakim festu” u cini~no i lukavo, pa opet, sa provalama iskrenosti i samokriti~nosti, {enoj Akademiji za pozori{te, razara Salijerijevu “bednu sigurnost”, pa u obostrano tragi~nom kraju, film, radio i TV (1973) vra}a se u Kragujevcu za ulogu Don @u- ana u predstavi ”Don @uan” nekada mo}ni Salijeri, nestaje u sumnji i samoporicanju, sa bolnom rodni Kragujevac, nose}i svoju izvesno{}u da je Mocartova muzika ono pravo {to pripada budu}nosti.” umetnost u sebi, iako je imao vi{e NP Leskovac 2. Nagradu za najboljeg ('Politika', Muharem Pervi}) ponuda da ostane u beogradskim Predarag Ejdus ulogom Salijerija u predstavi “Amadeus” Pitera MIRKO BABI] - Otac u mladog glumca na festivalu pozori{tima. Veoma brzo postaje [efera u reìji Alise Stojanovi} i produkciji Beogradskog dramskog predstavi ”Poslednje mene”, ”Dani komedije” u Jagodini nosilac i glavni oslonac reper- pozori{ta ozna~ava nove putokaze u razvoju glume i dugogodi{njim produkcija Teatar ”Joakim 3. Nagradu za najbolje toara. Do dana dana{njeg mnogo radom osvedo~uje posve}enost umetnosti glume i odgovornost prema Vuji}” Kragujevac ostvarenih uloga u pozori{tu, na gluma~ko ostvarenje na festivalu ”Borini pozori{ni dani” u misiji pozori{ta. filmu i televiziji. Njegov izuzetan MILAN VASI] - Don predlaga~: BDP dar i uspe{no ostvarene uloge adekvatno su vrednovani brojnim @uan u predstavi ”Don @uan”, Vranju od 21. do 31. oktobra 2005.g. za lik Don @uana nagradama i priznanjima. Bio je najmla|i [ekspirov Lir na na{im produkcija NP Leskovac GORAN JEVTI] i IVAN TOMI] u predstavi ”Okamenjeni princ” pozori{nim prostorima, ali i jedini dobitnik nagrade ìrija, nagrade 4. Nagradu za najbolje publike na festivalu monodrame i pantomime u Zemunu za ulogu gluma~ko ostvarenje u pred- Ljube Vrap~eta u monodrami ”Kad su cvetale tikve” Dragoslava stavi ”Ivkova slava” na festivalu ”Tetar na pravom putu” u [apcu od Mihailovi}a. 7. do 13. oktobra 2005.g. Ono {to Babi}a preporu~uje kao kandidata za ovu presti`nu predlaga~: NP Leskovac nagradu, koja nosi ime na{eg pozori{nog velikana Milo{a @uti}a, jeste njegova poslednja ostvarena uloga OCA u predstavi ”Poslednje mene” JELICA VUÎNI] - Majka u Furia Bordona, a u reìji, tako|e Italijana, Masima Lukonija, koju je predstavi ”Sam kraj sveta”, produk- Teatar ”Joakim Vuji}” realizovao u koprodukciji sa Emilia Romagna cija MP ”Du{ko Radovi}” Beograd Teatro Fondazione iz Modene. Mirko Babi} je briljirao u ulozi Oca (u Italiji je ovo bila poslednja pozori{na uloga Mar~ela Mastrojanija; istu ulogu je uspe{no igrao \anriko Tedeski). U poeti~noj poemi o samo}i i pri~i o nesposobnosti da se voli, sa U produkciji MP ”Du{ko Radovi}” ogromnom koncentracijom i bri`ljivo doziranom energijom Babi} Re~ je o vanserijskim gluma~kim ostvarenjima koja funkcioni{u gradi lik ostarelog profesora knjièvnosti koji se sprema na odlazak u kroz fantasti~no preciznu zajedni~ku igru dva glumca koji, igraju}i vi{e stara~ki dom kako ne bi vi{e bio na smetnji sinu, snaji i unucima. likova i neprestano ih smenjuju}i uz minimalnu pomo} rekvizite i deko- Variraju}i tragi~ne i komi~ne elemente sa izuzetno izraàjnom Ova sjajna glumica je tokom svog dugogodi{njeg rada u na{em ra, ve{to i precizno barataju svojim gluma~kim aparatom i uspevaju da govornom elegancijom, Babi} ulogu gradi kao muzi~ku partituru, pozori{tu ostvarila niz odli~nih uloga u predstavama za decu, ali kako do~araju kompleksni proces gubitka razuma i uàs neprihvatanja smenjuju}i sarkazam prema starosti, gor~inu, ose}anje sete, to obi~no (i nepravedno!) biva na na{im prostorima kada je re~ o okoline na koji je osu|en glavni junak. prigu{enu tugu. Svode}i ra~une sa samim sobom i sopstvenim pozori{tu za decu i mlade, nikada nije bila adekvatno nagra|ena za Goran Jevti} i Ivan Tomi} su ve} nagra|eni Nagradom kritike na ìvotom, Babi}ev OTAC, kao kakav Beketov junak; izgovaraju}i svoj rad. U predstavi 'Sam kraj sveta', koja se od nedavno izvodi na internacionalnom festivalu za mladu publiku ”Rainbow” koji je u maju monologe o ìvotu, rezigniran i usamljen, ~istu emociju, daleko od Ve~ernjoj sceni Malog pozori{ta ”Du{ko Radovi}”, Jelica Vu~ini} je 2006.g. odràn u St. Petersburgu, a pomenuta predstava je na me|una- svake patetike, Babi} je pretvorio u turobnu filozofiju prolaznosti, ostvarila veoma zahtevnu, ali vrlo domi{ljato i konsekventno sprovede- rodnom festivalu TIBA osvojila Grand Prix u junu 2006.g. posebno u drugom ~inu gde je sam na sceni. Svestan da govori o uni- nu igru u gra|enju lika Majke koja ìvi od uspomena i nostalgije i koja Predlaèmo navedene glumce kao kanditate koji bi mogli da podele verzalnim kategorijama, on svoj lik OCA osloba|a svakog suvi{nog je nesposobna i neodlu~na da se suo~i sa realnim ìvotom. U namerno Nagradu ”Milo{ @uti}” zbog specifi~nosti postavke u kojoj je nemogu}e gesta, ~ine}i tako veoma upe~atljivim dobovanje prstiju po kolenima, fizi~ki veoma svedenoj postavci najve}a zasluga za uspeh i dobar odjek posmatrati njihove kreacije zasebno. ne`no milovanje albuma, ili pa`ljivo zalivanje bosiljka. Likom ove predstave pripada njenom gluma~kom ansamblu, a u prvom redu, predlaga~: MP ”Du{ko Radovi}” odlaze}eg, ali ìvahnog starca, na trenutke mu{i~avog, ali i plemeni- svakakao, Jelici Vu~ini}, koja je ovom ulogom kona~no dobila tog, usamljenog, ali i saose}ajnog, zlobnog i osvetoljubivog, ali i zasluènu pa`nju {ire javnosti. Vanja Ejdus veoma uspe{no ~e`ljivog i ne`nog, Babi} ostvaruje upe~atljivu ulogu koja je, bar za predlaga~: MP ”Du{ko Radovi}” gradi lik {esnaestogodi{nje sada, kruna njegovog bogatog gluma~kog opusa. Iako imaju}i iza sebe devoj~ice, koja odbija svoj polni CVIJETA MESI] - Majka u predstavi brojne uloge i veliko gluma~ko iskustvo, Babi} je uspeo da prona|e identitet zbog tragi~nih i po- ”Dragi tata”, produkcija JDP, Beograd originalna i uvek nova gluma~ka sredstva, ne ponavljaju}i se ni u reme}enih odnosa u porodici i na jednom detalju. U pomenutom liku glumica uspe{no taj na~in postaje oli~enje uni- Izuzetno uspe{na saradnja i razumevanje sa rediteljem Lukoni- spaja tri aspekta jedne li~nosti: alko- verzalnog predstavnika stra- jem u~inila je da Babi} svoj gluma~ki opus obogati radikalno novim holi~arku, neodgovornu, ali bri`nu maj- danja proma{ene, neshva}ene, gluma~kim izrazom, koji je i ovoga puta odjek njegove du{e - vatrene, ku i }erku akademika, oli~enje strada- neprilago|ene mlade generacije grozni~ave i strasne, kako je davno rekao za njega jedan pozori{ni nja jedne stare intelektualne beogradske na na{im prostorima, danas. kriti~ar. porodice. Lik gradi na tragi~an i duhovit Glumica je pa`ljivo oda- predlaga~: Teatar ”Joakim Vuji}” na~in, {to kod gledalaca istovremeno VANJA EJDUS - Mali u branim gluma~kim sredstvima, izaziva ose}anje teskobe, ali i smeh. predstavi ”Dragi tata”, produk- na osoben i nekonvencionalan Posebna vrednost ove uloge jeste uspe{no gradiranje alkoholnog cija JDP, Beograd na~in, ma{tovito, inteligentno i stanja iz scene u scenu {to je izuzetno teàk zadatak za glumca, jer kreativno gradila svoj lik, izbe- ALEKSANDAR MIHAILOVI] - kada glumci igraju pijane osobe lako skliznu u stereotipe, {to je Cvijeta gavaju}i stereotip u igranju deteta i time je sigurno pomerila granicu Garderober u predstavi ”Edmund Kin”, Mesi} uspe{no izbegla. Samim tim ona je ostvarila sloèn lik i odgovo- u gluma~kom izrazu. Mislim da je zasluìla da je ìri uzme u obzir produkcija NP Ni{, rila misiji pozori{ta. kao kandidata za nagradu. predlaga~: NP Ni{ predlaga~: Jasminka Petrovi}, pisac, saradnik Kreativnog centra, predlaga~: Mila Be{ti}, na~elnik Odeljenja za institucionalnu autor predstave ”Seks za po~etnike” dogradnju u Vladi RS

LUDUS 139Lu 4 Nagrade

”... Na kraju ono Vladica Milosavljevi} VLADICA MILOSAVLJEVI] - DRAGAN MI]ANOVI] - ”Samo je mo}an glu- najbolje, s obzirom na mac poput Branislava Le- ve} godinama pripada Majka u pred- Hamlet samom vrhu beograd- na~in na koji se Dra- produkcija JDP ~i}a (nikad studiozniji, stavi ”Trka~”, pro- gan Mi}anovi} (kao skog i srpskog glumi{ta. dukcija ”MP ”Du{ko bolji, fleksibilniji, nikad Navikli smo da nas ~esto Hamlet) izborio sa Radovi}” uverljiviji, nikad tako obraduje nestandardnim svim okolnostima, ne- kompleksan) mogao da na~inom igre i izrazitom premostivim prepre- stoji ravnopravno uz Mi- inteligencijom i ma{tovi- kama i nemogu}im }anovi}a, da u~ini da bor- to{}u u kreiranju svojih pozicijama u koje je ba ta dva lika bude i uloga. Ni predstava 'Tr- bio doveden, ~ini se teatarski uzbudljiva, ple- ka~' nije izuzetak u tom kao da je re~ o glumcu menita, ravnopravna bor- smislu. koji nije sa ovih pros- ba dvojice gluma~kih divo- U pomenutoj pred- tora, ve} neko ko je va!...” stavi, Vladica Milosavlje- slu~ajno do{ao me|u vi} igra bolesno ambi- ”Igra gluma~kih divo- nas.” cioznu majku koja sistematski psihi~ki zlostavlja svoju ”nesavr{enu” 'Dragan Mi}a- va”, Darinka Nikoli}, Dne- }erku. Ve{to balansiraju}i izme|u bolesne opsesivnosti vo|ene vnik, 4. avgust 2005. BRANISLAV LEÎ] - Klaudije u novi}', @eljko Jova- sumanutom ambicijom i sopstvenim nezadovoljstvom i letargije u koju novi}, Blic 13. oktobar ...Posao koji treba predstavi ”Hamlet”, produkcija JDP, lik Majke povremeno upada, Vladica Milosavljevi} pronalazi sasvim 2005. obaviti fenomenalno je, Beograd jedinstven stil igre koji nikoga u publici ne ostavlja ravnodu{nim. ”Jovanovi}ev i sredstvima agresivne povr- predlaga~: MP ”Du{ko Radovi}” Dragana Mi}anovi}a {nosti, odbranio Branislav Le~i}... Najnoviji Le~i}ev uspeh... Hamlet na scenu izla- 'Predah za Hamleta', Branka Krilovi}, Politika, 16. avgust 2005. zi kao tu`ni, nesre}ni, Branislav Le~i} nagra|en je za ovu ulogu Godi{njom nagradom Igraju}i dve potpuno razli~ite uloge, gospodin Milan Mihailovi} je i ovoga uplakani de~ak, zbunjen atmosferom u ku}i/dvoru, duboko povre|en Jugoslovenskog dramskog pozori{ta za lepotu govora ”Dr Branivoj puta pokazao da je umetnik specifi~nog brzinom maj~inog presvla~enja iz crnine u ven~anicu. U njegovom \or|evi}” senzibiliteta koji bri`ljivo odabranim drànju je vi{e inata no pobune, vi{e otpora spram hipokrizije no predlaga~: JDP sredstvima gradi likove sugestivno i mr`nje... prisustvujemo veli~anstvenoj, potresnoj transformaciji tog majstorski. Igraju}i 35 godina preko lika, antologijskoj, psiholo{ki logi~noj i doslednoj, gluma~koj studiji stotinu pozori{nih uloga, preko 80 uloga koja klimaks doseè u sjajnoj, autokatarzi~noj sceni Mi{olovke... MILAN CACI MI- u TV dramama, serijama i filmovima i Ironi~an i samoironi~an do autopovre|ivanja, intelektualno i fizi~ki HAILOVI] - Branislav oko 500 uloga u dramama Radio òvijalan, duhovit i potresan, „glava luda“ i hladni rezoner, manip- Nu{i} u predstavi ”@an- Beograda, dokazao je posve}enost umet- ulisan i manipulant, momak koji strasno voli i mrzi, a istovremeno u ka”, produkcija Pozo- nosti glume. sve sumnja... sve je to Mi}anovi}ev Hamlet, antologijski ostvaren lik ri{te ”Slavija” Sigurni smo da bi veliki glumac, danskog princa, uloga u kojoj su se, na nekom metafizi~kom planu, pokojni gospodin Milo{ @uti}, bio zado- srele koordinate [ekspirovih vizija i izuzetnog gluma~kog potenci- voljan da odli~je s njegovim imenom do|e u ruke takvog umetnika, u jala.” ruke jednog og retke gospode beogradskog glumi{ta - u ruke gospodina Milana Mihailovi}a Cacija. 'Igra gluma~kih divova', Darinka Nikoli}, Dnevnik, 4. avgust predlaga~i: M. Deli}, knjièvnik, Nada Pavlovi}, profesor, 2005. MILORAD MANDI] - Indijanac u predstavi ”Let iznad Boìdar \urovi}, reditelj. ”Razbaru{eni mladi}... Mla|i od sebe, sam u li~nom vremenu i kukavi~ijeg gnezda”, produkcija BDP, Beograd i Malvoli u predstavi drami, Mi}anovi} je izdigao i {titio snagu ose}anja i melodiju ”Bogojavljanska no}”, produkcija Pozori{te ”Bo{ko Buha”, Bgd. [ekspirovog stiha... Mi}anovi} prolazi niz transformacija na gestual- Milutin Milo{evi} nom, ritmi~kom, glasovnom planu. Poput vrhunskog sportiste, ras- je jedan od najza- Ovo su dve sasvim razli~ite i ànrovski udaljene uloge, jedna je pore|uje snagu, kombinuje ubrzanja i zati{ja da bi do fini{a i nimljivijih predstav- komedijska, a druga dramska u uèm smislu, {to je, pre svega, pokaza- nika najmla|e gene- kre{enda, pro{ao vi{e obli~ja Hamletovog umnog i fizi~kog bi}a... lo zama{an dijapazon u Mandi}evoj sposobnosti za transformaciju i racije srpskih gluma- Ubedljiv je u odbrani prerano sazrelog Hamleta filozofa... Mi}anovi} raznovrsnost gluma~kih sredstava kojima raspolaè kao i zavidnu ca koji se predstavio moè sve: da glasom pro{eta od falseta do najdubljih tonova, da se od gluma~ku ve{tinu. Vredno je pomenuti da je Mandi} koristio nesvaki- doma}oj publici u uti{ane mudrosti odlepi i poleti kroz vazduh. Njegovo osvajanje i usva- da{nja komedijska sredstva u gra|enju uloge Malvolija. Nije posegao ni MILUTIN MILO[EVI] - predstavama razli- janje Hamleta je vertikalno i horizontalno, uzima ga svim plu}ima, za jednim brzim, lakim i sigurnim sredstvom da zavede ili nasmeje Adolescent u predstavi ”Trka~”, ~itih beogradskih po- njime puni {ake, natapa vid... da bi mogao uistinu da svet gleda publiku, ve} je suptilnim sredstvima studiozno gradio svog Malvolija, produkcija MP ”Du{ko Radovi}”, zori{ta. U predstavi Hamletovim o~ima. Ne smeta mu ni mnogo radova koje mora da obavi njegovo postepeno uzno{enje, sme{nu oholost i pad. U~inio je Malvolija Beograd 'Trka~', Milo{evi} je pritom: presvla~enja, koreografisani dijalozi, ma~evanje, „poslu{nost“ ìvim i autenti~nim, jer je igrao ~oveka sa stavom i sudbinom, koga su nadasve zanimljivim zahtevnoj, ali izvanrednoj scenografiji... sve to ga do kraja predstave mane ~inile sme{nim, ali je njegov pad tragi~an i tuàn. Milorad izborom gluma~kih sredstava i vrlo svedenim, ali preciznim stilom tro{i, ali i ~ini mla|im...” Mandi} jo{ jednom je pokazao svojim darom i ve{tinom da je veliki igre, uspeo da do~ara lik adolescenta koji, konfrontiraju}i se sa svojim 'Predah za Hamleta', Branka Krilovi}, Politika, 16. avgust 2005. glumac i da zasluùje hvalu i priznanje. Stoga predlaèmo Milorada agresivnim vr{njacima, poku{ava da prona|e svoje ”mesto pod Dragan Mi}anovi} nagra|en je za ovu ulogu na festivalu Grad Mandi}a za Nagradu ”Milo{ @uti}”. suncem”. Smatramo da ovaj mladi, ali ve} zreli glumac svakako teatar Budva Nagradom za dramsko stvarala{tvo i Godi{njom predlaga~: Pozori{te ”Bo{ko Buha” zasluùje pa`nju ìrija koji }e odlu~iti o Nagradi ”Milo{ @uti}”. nagradom Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. predlaga~: MP ”Du{ko Radovi}” predlaga~: JDP Po na{em mi{ljenju Nata{a Markovi} odgovara svim zahtevima DOSADA[NJI DOBITNICI NAGRADE 'MILO[ @UTI]' koji su navedeni u konkursu. Ono {to je ~ini jo{ specifi~nijom i kva- litetnijom je njena iskrena i duboka posve}enost glumi za decu, po nama najzna~ajnijoj disciplini u gluma~kom nadme- 2002/2003 - OLGA ODANOVI] PETROVI] tanju. 1994/1995 - PETAR KRALJ, uloga d-mol' Stevana Koprivice, Centar za Normana u predstavi 'Garderober' kulturu, Tivat. - uloga Milice Gerasimovi}, koloraturnog Nata{a Markovi} u Ronalda Harvuda JDP. soprana u predstavi 'Govornica', JDP. ovoj predstavi igra ne- 2000/2001 - NEBOJ[A GLOGOVAC, gativnu ulogu, ali njena 1995/1996 - JASNA \URIÎ] uloga Simeona Njaga u predstavi 'Zlatno 2003/2004 -DRAGAN MI]ANOVI] - uloga prefinjena persiflaà, JANKOV, uloga Olge u predstavi 'Murlin Porcije u predstavi 'Mleta~ki trgovac' Viljema dobro odmerena boja zla Murlo' Nikolaja Koljade, SNP Novi Sad. runo' Borislava Peki}a, Prod. G 17 +. [ekspira, JDP u karakteru i, nadasve, 1996/1997 - JELISAVETA SEKA 2001/2002 - \UR\IJA CVETI] - potpuna predanost liku, SABLI], uloga Marije Kalas u predstavi 2004/2005 - NEBOJ[A GLOGOVAC -uloga u~inili su da je deca 'Master klas' Terensa Meknelija, Bitef uloga Skupa u predstavi 'Skup' Marina Ivana u predstavi 'Hadersfild' Uglje{e [ajtinca, prihvate kao opomenu, a teatar. Drì}a, JDP. JDP ne kao kaznu, to jest da 1997/1998 - BRANISLAV ZEREM- njene stavove kritikuju, SKI, uloga Ivana u predstavi 'Art' a da nju ne zamrze, da Jasmine Reze, Atelje 212. NATA[A MARKOVI] - je se ne upla{e. Zbog 1998/1999 - BORIS ISAKOVI], svega ovoga predlaèmo Madam u predstavi ”Aleksa u zemlji ~uda”, produkcija Pozori{te uloga Predsednika dràvnog saveta u Nata{u Markovi} i predstavi 'Leons i Lena' Georga Bihn- smatramo da bi dodelom ”Pu`”, Beograd era, JDP i Grad teatar Budva. ove ugledne nagrade njoj bili istovremeno nagra|eni svi oni glumci koji svoj talenat i energi- 1999/2000 - JELENA \OKI], uloga ju posve}uju deci. Katarine [parovi} u predstavi 'Boke{ki predlaga~: Pozori{te ”Pu`”

5 LUDUS 139 Na{i u svetu - Moskva ZLATNI VITEZ U SLAVU LJUDSKE DU[E

ikolaja Petrovi~a Burljajeva, fil- iz inostranstva, pa i iz na{e zemlje dolaze dnog ìrija.“To zna~i neustra{ivost!“, mofili najvi{e pamte po glavnoj samo male forme i monodrame, no, to je, re~e./ Nulozi u filmu „Ivanovo detinjstvo“ o~igledno, uslovljeno sredstvima, koja su Ipak, najpre o ovogodi{njim selekci- nezaboravnog Andreja Tarkovskog. I uvek izvestan problem organizatorima jama. nadalje je Burljajev, Zaslu`ni umetnik festivala. Za ansambl predstavu trebalo Ako ostavimo po strani selekciju Rusije, a to je titula koja se ne sti~e lako, bi obezbediti avionske karte /koje pla}aju pozori{ta za decu, koja je poslovi~no igrao mnoge zna~ajne uloge /kao {to je sami u~esnici/ i sme{taj i ishranu {to prebogata smislom, bojama, idejama, u ona Turgenjeva/ u ruskoj kinematografiji pla}a doma}in/ za stotinu i vi{e ljudi, {to kojoj reìraju velikani, kao {to su Kama i na moskovskim pozori{nim scenama. U je u ovom trenutku, zaista, nemogu}e. Ginkas i Pjotr Fomenko, pogledajmo, dosluhu sa Nikitom Mihalkovim, oska- Uostalom, svi mi koji se festivalima bavi- najpre, koga je Nikolaj Burljajev pozvao rovcem, Nikolaj Burljajev je pokrenuo mo, imamo identi~an problem. No, i ono u selekciju velikih pozori{nih formi, na mnoge kulturne akcije, a jedna od njih je {to su doma}ini odabrali za selekciju scenu Akademskog teatra ruske armije, osnivanje „Zlatnog viteza“, pre petnaest velikih dramskih formi je obi~no kvalitet- velelepnog zdanja u centru Moskve, na godina, filmskog festivala slovenskog i no i raznovrsno. Ne, mo`da, onako kako Prospektu Mira, koje je ukazalo gosto- pravoslavnog filma, na kojem su mnogi to ~ini nacionalni festival ruskog po- primstvo svim gostima, primiv{i ih /nas/ na{i umetnici dobili zna~ajna priznanja, zori{ta, „Zlatana maska“, gde je svaka u prijatan hotel „Slavjanka“, pored tea- a neretko i monumentalne statuete „Vi- predstava remek delo, ali, u granicama tra, koji pripada, sude}i po uniformisan- teza“. Nikolaj je za tu svoju aktivnost mogu}eg, i „Zlatni vitez“ po{tuje svoj im portirima, ruskim oruànim snaga- Zlatni vitez, Put u carigrad vi{estruko odlikovan od strane dràve, a ma. uslov kvaliteta. Borisa“, A.K. Tolstoja, u reìji Vladimira na njegovim festivalima se redovno po- Dakle, ove godine, na êtvrto izdanje Republikanski teatar beloruske dra- Jo{ jedna monodrama, po tekstu „Mocart javljuju kako magi~ni Mihalkov /“Varlji- maturgije iz Minska, igrao je, zanimljivo Bejlisa. Grandiozno. i Salijeri“ je bila zanimljiva, a igrao je Me|unarodnog tetarskog foruma „Zlatni Moskovski akademski teatar „Vla- vo sunce“, „Mehani~ki pijanino“, „Tri da- vitez“, u okviru Male teatarske forme, po- je, srpskog pisca, Zorana Kosti}a iz Re- Aleksandar @danovi~. Nagradu je u toj na iz ìvota Oblomova“, „Urga“, „Sibirski publike Srpske, „Put u Carigrad“, u reìji dimir Majakovski“, koga vodi slavni re- kategoriji zasluèno dobila Nina Dro- zvano je Beogradsko dramsko pozori{te, ditelj Sergej Arciba{ev, igrao je, u reìji berberin“.../, tako i ministri za kulturu Sergeja Kovalj~ika. Bugarska trupa „Ne- bikova, za monodramu „Na prekretnici“, sa predstavom „Zlatno runo“, po tekstu majstora, Gogolja. Doma}ini, Centralni Rusije, va`ni dràvni ~inovnici, pa ~ak i Borislava Peki}a /dramatizacija Ma{a {enel art“, oko ~etrdeset izvrsnih plesa~a a njoj se pridruìo najvi{e nagra|ivan njegovo preosve{tenstvo Patrijarh mos- akademski teatar ruske armije /na ~ijoj Jeremi}, @eljko Jovanovi} i Neboj{a na balkanske teme, koja „hara“ u ovom glumac „monospektakala“ do sada, kovski i cele Rusije, gospodin Aleksej. fasadi je bilbord nove predstave, „Hamle- Bradi}/, u reìji direktora BDP i reditelja, trenutku Evropom i Amerikom, pod up- Ukrajinac, Mihail Meljnik, igraju}i Rekosmo „festivali“, jer je filmski ta“/, igrao je „Davnim-davno“, herojsku Neboj{e Bradi}a. U predstavi koju na{a ravom gospo|e Ne{ke Robeve, igrala je monodramu „Molis“, po „Krotkoj“ Dosto- „Zlatni vitez“, koji je u svojim doga|anji- izuzetan spektakl, „Arami“. Iz Belgoroda komediju A. Gladkova na muziku Hre- ma proputovao celu ogromnu rusku publika, pa i ~itaoci „Ludusa“, verovatno, nikova „Hamlet“, u ~ast 100 godina od jevskog. I jo{ jedna monodrama, u istoj dobro znaju, jer se igra ve} mnogo godi- /jo{ jedan Beograd/, u Moskvu je stigao zemlju, bivaju}i uvek u drugom gradu Dràvni akademski dramski tatar pod ro|enja [ostakovi~a. Reditelj je bio Boris selekciji, opet Gogolj, „Dnevnik jednog / pa je tako stigao i do Irkutska, u Sibiru, na, nastupaju majstori glume, Neboj{a Morozov. ludaka“, ovoga puta u interpretaciji Dugali} /Simeon Njago/, Vojin ]etkovi} imenom '[}epkina' i odigrao Gribojedo- a jednom se doga|ao i na krstare}em va,“Nevolje zbog pameti“. Reditelj je bio „Savremenik“ je jedno od najpose- Vla}eslava Ribnikova, iz Estonije. /Kajsonizade/ i Ivan Tomi} /Demon/. brodu/ pre ~etiri godine dobio i mla|eg Boris Morozov, poznati ruski umetnik, }enijih moskovskih pozori{ta, jer na Pored „Zlatnog runa“ Beogradskog Predstava je mnogo gostovala, od Istan- vite{kog brata - Me|unarodni pozori{ni glavni reditelj Teatra ruske armije, profe- repertoaru ima osavremenjene klasi~ne i dramskog pozori{ta, u maloj formi su se forum, sa istim juna~kim imenom, uglav- bula, Kijeva, do Praga i dalje i svuda bila sor na GITISu, nagra|ivan mnogo puta. stvarno moderne komade. Igrali su, u pojavili i velikani kao {to je Pjotr Fo- nom, se odvija u Moskvi, na razli~itim srda~no primljena. S pravom, jer je re~ o Slede}e ve~eri, iz Irkutska, Sibir, doputo- reìji Aleksandra Ogareva, „Pet ve~eri“ menko, sa svojim „Studijem Pjotra Fo- scenama. A ni scene nisu bilo koje. Pre izuzetnom Peki}evom tekstu, o {minka- vao je neodoljiivi Irkutski regionalni Volodina, pisca koji podse}a na Vampilo- menka“, moskovskim teatrom u koji se dve godine, na primer, kada je na{a pred- nju mrtvog sultana Sulejmana pod Sige- teatar mladog gledaoca, „Aleksandar va. odlazi na kartu vi{e / igrao je izvrsne stava „Idiot“ u reìji Steve @igona /koji je tom, da bi vojska mislila da je jo{ ìv i Vampilov“. Reditelj Viktor Tokarev, zna- Moskovski dramski teatar „Stani- „Bele no}i“, Dostojevskog, u reìji Niko- osvojila grad. Majstor {minke, Njago, jedna od Vitezovih ikona/ dobila „Zlatnog lac i dragocen tuma~ dela Vampilova, slavski“ se predstavio sa tekstom Ostro- laja Dru~eka/, i MHAT, sa „@ivi i pamti“ Cincarin, posmrtno na{minka sultana. viteza“, a nagra|en je bio i Neboj{a doveo je na „Zlatnog viteza“- „Sara- vskog „Ljubav i karte“, kompilacijom Valentina Raspu}ina, u reìji Vladimira Dugali}, kao Knez Mi{kin/, igrala se, ni No, da li je to gr~kom rodoljubu Kajso- fanove“, po, jasno je, tekstu A. Vampilo- komi~nih motiva slavnog pisca, reditelja nizadeu, sultanovom lekaru, po volji, i da Petrova, a izuzetnog „Revizora“ po Go- manje, ni vi{e, nego na sceni Teatra na va. Teatar „Pu{kin“, iz Magnitogorska, Vladimira Krasovskog. A onda se pojavi- golju odigrali su Miti{}inski teatar lutaka Taganjke, ~iji je umetni~ki rukovodilac i li }e ova dvojica to preìveti, neka ostane la na{a starija poznanica sa BITEFA, koji traje tridesetak godina,osniva~ po- „Ognji{te“, po ideji reditelja Petru Vut- „spiritus movens“ li~no Jurij Ljubimov! scenska tajna. Da je Siget pao, istorijska znatog pozori{nog festivala „Teatar bez Henrijeta Janovska i njen „Teatar junova Dakle, pozori{ni „Zlatni vitez“ je zaje ~injenica. zritelja“, /Teatar mladog gledaoca/ i karea, iz Moldavije. I opet, Teatar ruske granica“, zaigrao je, u reìji Maksima armije, sa „[kolom ljubavi“, Kolina Hi- drào sva karatketisti~na obele`ja ovog, Na sceni Teatra ruske drame „Ka- Kaljsina, poznat bugarski komad „Pu- odigrao, u reìji slavnog Kama Ginkasa, do tada filmskog, festivala: da se u selek- merna scena“, tako|e na Taganjki, gde kovnik ptica“, Hrista Boj~eva. Dostojevskog, „Velikog inkvizitora“, iz ginsa, u reìji Andreja @itkina. ciji mogu na}i samo realisti~ki prosedei, su se igrale sve male forme, „Zlatno ru- Umetni~ki mali teatar, koji je mali „Bra}e Karamazovih“. Najzad, Omski Ve~e uru~enja nagrada je bilo uz psiholo{ki teatar, da u~estvuju slovenske, no“ je bilo veoma pose}eno, do poslednjeg samo zato {to je sme{ten pored Balj{og, tetar „Galjerka“ i reditelji Andrej Rusi- simfonijski orkestar, sa video bimom u po mogu}stvu, pravoslavne zemlje, da milimetra prostora i propra}eno ovacija- velikog teatra, na Teatraljnoj plo{}adi, u nov i Nina Rusakova predstavili su „Leto pozadini, u prisustvu Ministra za kultu- ~itav doga|aj ima za cilj „slavljenje ma. Bilo je ljudi iz na{e ambasade, gotovo srcu Moskve, poznat i kao „Dom Ostro- gospodnje“, Ivana [meleva. Njima se, za ru Rusije A.S.Sokolova, sve{tenih lica, ljudske du{e“! Op{tehri{}anski ideali su, i svi dopisnici zna~ajnih pisanih medija, vskog“, puni ove godine, 250 godina! Od kraj pridruìo Dramski teatar Tihooke- mnogobrojnih ~lanova ìrija, na{eg koor- po Aristotelu, sadràj uzvi{enog pozo- ruske televizije, RTS, mnogo kolega i ukaza kralji~inog do danas, Mali teatar je anske flote iz Vladivostoka, sa pred- dinatora, skromnog Jovana Markovi}a, ri{nog ~ina. Dakle, te{ko bi bilo i pobe}i prijatelja. Saznalo se, pred predstavu, da proneo rusku klasiku svojom scenom stavom „^morik“ Vladimira @erebcova, u bez koga ne bismo ni videli ovaj festival, od njih, ako se ho}e kvalitetno pozori{te. je ministar Kojadinovi} te ve~eri u stotine i hiljade puta, a êhov mu je, reìji Stanislava Maljceva. generala, od kojih je jedan, torèstveno, No, kako Me|unarodni teatarski forum Moskvi. Na predstavu nije do{ao/!/ odmah po{to ga je napisao, dao „Galeba“. U selekciji Male teatarske forme, na kraju manifestacije, zaka~io na levi „Zlatni vitez“ ima za u~esnike velikom Da li odmah re}i da su Neboj{a i No, Ostrovski je tu glavni autor i smireno igrano je nekoliko monodrama, me|u rever Nikolaju Petrovi~u Burljajevu ve}inom zemlje biv{e sovjetske domovine, Neboj{a dobili nagrade? /„To je karakter- sedi u bronzi pred vratima teatra. kojima je bila i „Dnevnik jednog luda- orden. Ne znamo koji. Na desnom reveru u selekciji se nalazi mnogo zna~ajnih isti~no srpsko ime“, rekao je Zoran Kosti}, Jurij Solomin, koji je gostovao i u ka“, u izvo|enju Srbe Milina, i „Memo- je ve} imao jedan, Andreja Prvozvanog. ruskih dramskih i proznih pisaca, iste pisac iz Banja Luke, na ve~eri dodele Beogradu, rukovodilac Malog teatra, ari prote Mateje Nenadovi}a', u izvo- Nagradu za najbolju reìju, umesto provenijencije kao {to je proklamovao nagrada, sa scene, ina~e ~lan me|unaro- doveo je na êtvrtog zlatnog viteza „Cara |enju gospodina Pavla Ili}a iz Sarajeva. Neboj{e Bradi}a koji je ve} bio otputovao N.P.Burljejev. Dakle, ako se igraju Dosto- jevski, Gogolj, êhov, Vampilov, Pu{kin, /poslovi, problemi, ugovaranja/ primio je Gribojedov, Ostrovski... cilj je unapred Ivan Tomi}, a svoju nagradu za najboljeg postignut. mu{kog glumca êtvrtog zlatnog viteza Tri su selekcije pozori{nog „Zlatnog /jednu je ve} dobio za „Iidiota“/ Neboj{a viteza“: Velika teatarska forma /u slu~aju Dugali} je primio mirno, sabrano, kao {to ruskog pozori{ta, to su ogromne ansambl on ume, izgovoriv{i nekoliko stihova u predstave/, Mala teatraska forma /u koju ~ast Burljajeva, na ruskom jeziku. Na- spadaju i monodrame/ i Pozori{te za javio je, za idu}u godinu, svoju monodra- decu. @iri je sastavljen od pet eminentnih mu po Dostojevskom. pozori{tnika i uvek su u njima po jedan Boravak u Moskvi, koji se poklopio ili dva stranca. sa obeleàvanjem Velike oktobarske re- Pro{le godine, da zavr{imo sa retro- volucije na Crvenom trgu, bio je prijatan spektivom, na Tre}em pozori{nom „Zlat- i dragocen. Mnogo predstava, mnogo nom vitezu“, na{ijenci su tako|e „osvet- susreta, emocija. lali obraz“ mnogobrojnim nagradama Mnogi su imali divan sme{taj, kao /kojih, ina~e, ima puno/. Ovo festivalsko mi, novinari, pravi apartman sa nekoliko izdanje je odràno u Minsku, Belorusija, soba. A poneki, kao Neboj{a Bradi} i ~lan od 28. oktobra do 6. novembra 2005. godine i u tri pomenute selekcije, u „Maloj gradske vlade, gospo|a Dragana Zelj- teatarskoj formi“, briljirale su Zorica Jo- kovi}, dobili su sobe koje su spojene sa po vanovi}, koja je dobila „Specijalnu diplo- jo{ jednim kupatilom. U tu drugu je re- mu ìrija“ za svoju monodramu „Neto~ka cepcija, bez pardona, kod oboje pripustila Nezvanova“, po Dostojevskom, i Rada „vesele“ ruske oficire, pred jutro. \uri~in, koja je ponela Zlatnu diplomu Kolektivni duh, slavjanstvo, ruska ìrija, za interpretaciju monodrame „Ka- du{a, bratstvo... Moè i tako. tarina Ivanovna“. Izgleda neobi~no to {to Zlatni vitez, Pukovnikj ptica Dragana Bo{kovi}

LUDUS 139Lu 6 Iz sveta

Veliki doga|aj se, kaù, o~ekuje i u Pozori{noj ku}i „Ojkumena“, na sceni NOVEMBAR NA[IH /TEATARSKIH/ SNOVA teaatra Meseca 18. i 24. novembra, a na sceni Majakovski 27. novembra i 11. novembru mesecu, kao svakog na koji se treba obratiti je www.shek- vskog“, kako ga jo{ zovu, u okviru, kaè, decembra. U pitanju je predstava „Li- meseca, uostalom, iza{alo je novo hovfest.ru Me|unarodnog pozori{nog festivala, u bido“, po tekstu ûgunova. Komediju je Uizdanje „Pozori{nog plakata“, ~a- Op{toj svetskoj festivalizaciji, ni Rusi ~ast jubileja ugo{}uje na svojoj sceni reìrao Aleksandar Ogarev. www.oiku- sopisa koji detaljno obave{tava o mo- nisu odoleli. Ako zakaù gostovanje pozori{te „Pikolo di Milano“, iz Italije, sa mene.ru skovskom pozori{nom ìvotu. O njemu se velikana iz inostranstva oni, odmah, spektaklom „Tako ~ine sve“ Mocarta, u Moskovski akademski teatar moè re}i i toliko da „Teatraljnaja afi{a“ naprave manju ili ve}u smotru, i eto fe- reìji \or|a Strelera, 2. i 3. novembra. 5. „Majakovski“ 25. novembra igra, jo{ ima, obi~no, oko tri stotine strana. stivala! Me|unarodni fond K.S. Sta- i 6. novembra su se igrali „Sre}ni dani“ jednom „Mrtve du{e“, Nikolaja Gogolja. Prvih dana novembra, kada smo se, nislavskog u Drugoj pozori{noj sezoni Samjuela Beketa, tako|e u Strelerovoj Reditelj je vrlo traèni Sergej Arciba{ev. sa Beogradskim dramskim pozori{tem, Stanislavkog, 15. i 16. novembra na reìji. 10. novembra je gostovao tetar iz 28. novembra se, na sceni teatra na na{li u Moskvi, kupujemo, odmah, u scenu Moskovskog teatra Nova opera, Estonije, sa estonskim piscem Kivir- Taganjke, igra „Medeja“ od Euripida, u drvenom kiosku sa pozori{nim kartama, dovodi Geteovog „Fausta“, Teatar Studija jakom, u reìji Prijita Pedajasa. 17. no- reìji na{eg starog poznanika, Jurija ovaj ~asopis, neku vrstu Jelou Keb-a. „Meno fortas“ iz Litvanije, u reìji ne- vembra }e nastupiti pozori{te iz Ham- Ljubimova. „Ljubimov voli maske i Babu{ka, iznutra, u rukavicama i sa verovatnog Ejmuntusa Nekro{iusa. 22., burga, a onda Belorusi, pa Kijevljani, sa senke“, kaè, u svom prikazu predstave {ubarom, strogo dodaje list. Mora{ dobro 23. i 24. novembra, na sceni MJUZa, svojim nacionalnim teatrom. Sajt je kriti~arka @ana Filatova. Umesto da se sagne{, ako ho}e{ pozori{nu kartu, ljubitelji pozori{ta /blago njima/ mogu www.maly.ru kamena Korinta, vre}e s peskom. veoma skupu, uostalom. Dobra predstava da prisustvuju izvo|enju [ekspirovog Na{a dobra poznanica sa BITEFa, Metalni kran, a svi u dìnsu. Ljubimov se, reprizno, pla}a i do 2000 rubalja po „Kralja Lira“, u vi|enju Leva Dodina iz Svetlana Vragova, imala je premijeru 4. je „Medeju“ uradio s muzikom, u svom jednoj ulaznici, a to je nekih 60 evra. Petrograda. novembra, i ~itav ovaj mesec se igra maniru. Kompozitor E. Denisov. svoje velike komade u novembru, u U Moskvi se sprema êhovski festi- 23. i 24. novembra, u Sezoni Sta- njena predstava „Stari dom“, po Ka- Jedan pozori{ni „slatki{“: Konstan- Moskvi. A uz njih, i akademski cirkus, i val, na kojem igra mnogo gostuju}ih nislavskog se prikazuje i „Andromaha“ zancevu, na sceni Teatra Modern. tin Rajkin igra Lira u „Kralju Liru“, mjuzikl, i de~ja scena. I jo{ mnogo gosto- predstava, a me|u njima dolaze, Luka Persevala, teatra „[aubine“ iz I opet „Meno fortas“ ! 13. novembra reditelja Jurija Butusova i Aleksandra vanja. najavljuju, i Piter Bruk, i Tada{i Suzuki, Nema~ke, na sceni RAMTa. se, kada ovo budete ~itali, ve} odigrao [i{kina, 24. i 30. novembra, u teatru www.teatr.ru i Pina Bau{, i Robert Lepa`. Ne zna se, Svojevrsni festival prire|uje, kao êhovljev „Vi{njik“ u reìji, opet, Ejmun- „Satirikon“. Da li selektor BITEFa ima sluha za po ovom izvoru, ta~an datum po~etka smotru, moskovski Mali teatar, koji slavi tusa Nekro{iusa! Opet fond K.S. Sta- Pjotr Fomenko, Kama Ginkas, to? festivala sa imenom slavnog pisca. Sajt 250 godina postojanja. „Dom Ostro- nislavskog! Vasiljev, Ljubimov, Vragova... Igraju Dragana Bo{kovi} OLIMPIJSKI TEATAR U VI]ENCI “SKAKAVCI” [ta gra|ani mogu da urade za svoj grad, ili ka- U PARIZU ko obezbediti sebi sigurno mesto u istoriji grada rvi stalni teatar zatvorenog tipa u nara. Donatori su predstavljeni za ve~- periodu Renesanse ro|en je u Vi- nost. Mora da su bili zadovoljni posma- P}enci. I danas Olimpijski teatar traja}i vlastite figure koje su dale poseb- predstavlja glavni kuriozitet Vi}ence. A no zna~enje njihovom delu. Pored lepote teatar nije nastao milo{}u kralja ili kojom zra~i, Olimpijski teatar je i poruka nekog drugog mo}nika. Nastao je slogom da ujedinjeni gra|ani mogu mnogo da gra|ana Vi}ence. Oni su stvorili Olimpi- urade za svoj grad. jsku akademiju. Dvadeset i jedan gra- Na sceni teatra je od XVI veka |anin Vi}ence prihvatio je za moto (gra|en je od 1580. do 1585.) isti dekor - delanja „Hic opus, hic labor est“ (iz Vir- maketa ulica Vi}ence. Dekor je naprav- gilijeve Eneide). Njihov uzor bio je ljen za predstavu Kralj Edip od Sofokla. Herkul, polu bog, koji je vlastitim delima Za{to drevna Teba ne bi nalikovala Vi- obezbedio mesto na Olimpu. Me|u ~la- }enci? Tako je potonjim vekovima ostala novima Olimpijske akademije bio je i maketa grada iz XVI veka. Dekor je i arhitekta Andrea Paladio poznat po vila- sam muzeolo{ki vredan. ma du` kanala Brente i u oblasti Vi- 1996. Vi}enca sa Olimpijskim tea- }ence, autor projekta Olimpijskog teatra. trom i vilama Andrea Paladia, me|u ko- Prekrasna zgrada teatra sledi filozofiju jima se posebno izdvaja Rotonda, upi- Olimpijske akademije - scene iz Her- sani su me|u najzna~ajnije spomenike kulovog ìvota na bareljefima, a u ni- svetski vredne ba{tine pod pokrovi- {ama statue ~lanova Olimpijske aka- teljstvom UNESCO-a. demije odevene u kostime rimskih legio- Nade`da Radovi} a atraktivnoj sceni Gradskog problemima starenja i suo~avanja sa aspekt, koji Srbljanovi}eva isti~e, pozori{ta u Parizu izvedena je u smr}u, koju je Biljana Srbljanovi} rediteljski je ostavljen u senci ideolo{ke Nutorak 7. novembra 2006. premi- napisala “...o starima koji ne èle da vizije. Sude}i prema izjavi autorke, koju jera drame “Skakavci” na{e ~uvene ostare i o mladima koji se ose}aju stari je dala “Tanjugu”, pariska publika ipak autorke Biljane Srbljanovi}. Reìrao je ve} sa prvom menstruacijom...” reditelj je prepoznala su{tinu pri~e ispod Dominik Pitoaze, direktor Nacionalnog je postavio kao lokalnu, etno-srpsku lokalne muzike i detalja, jer da njih pozori{ta u Bordou. Univerzalnu pri~u o pri~u, insistiraju}i na karakteristi~nim nema u predstavi, mogla se radnja odvi- materijalnim detaljima ({al sa jati i usred Pariza... Kona~no, Srbi nacionalnim grbom, “Igrale se delije”, imaju mnogo mana, naravno, ali Dani novokomponovana muzika itd.) i na starenje ipak nije isklju~ivo na{a gre{ka jasnim vremenskim odrednicama i greh. vojvo|anskog (Ko{tuicin govor sa RTS-a), dok se u Elitna pariska publika, koja je ma|arskog programu insistiralo na “... cini~noj toplim aplauzom pozdravila premijeru, viziji dru{tva koje je izgubilo repere...” navodno o ìvotu u Srbiji danas zna glumi{ta te na “postmilo{evi}evskom Beogradu u skoro isklju~ivo i Kusturi~inih filmova kojem je nemogu}e voleti i razgovarati, “... limena muzika i to...” Dakle, Od 27. do 30. oktobra odràni a da se ne probude demoni pro{losti” i znaju da nismo crnci, po{to ne ìvimo u su u Subotici peti po redu ‘Dani na “ceni koju treba da plati nacija koja Aziji. Toliko o mundijalizmu i o tome vojvo|anskog ma|arskog glumi{ta’ je odlu~ila da prekora~i poslednju koliko se poznajemo. tokom kojih su nizom manifestacija granicu i porine u varvarstvo.” Patrik Premijeri je prethodila duga i us- (~itaju}e predstave, izlo`be, knji- Sur, pozori{ni kriti~ar, napisao je u afi{i pe{na najava. Prevod “Skakavaca” èvne ve~eri) obeleèni rad i posto- objavila je izdava~ka ku}a “L’ar{”, a predstave i ovo: ”Ovim razotkrivanjem janje ~etiri ma|arska ansambla u plakati su bili na svim najprometnijim Vojvodini: Pozori{te “Kostolanji najcrnjih mana svojih sugra|ana, metro stanicama (mada je dikutabilno Deè”, De~je pozori{te, Drama na Srbljanovi}eva zapo~inje neophodan da li se elitna publika ba{ vozi podzem- ma|arskom i ÚUjvideki sinhaz. rad na suo~avanju sa pro{lo{}u i na nom èleznicom) i na svim klju~nim M.J. poku{aju da se obnovi dru{tvo i da se mestima u gradu. napokon krene napred.” Univerzalni D.K.

7 LUDUS 139 EX YU

[ta se doga|a NOVA SRPSKA DRAMA U MOSTARU u pozori{tima Bosne irektor 46. Internacionalnog tea- savremenog teatra koji predstavljaju bilo i izvedbi Compagnia sud Occidentale; tarskog festivala MESS, reditelj mainstream bilo alternativu u pozori{tu. venac za najbolju reìju podelili su Silvio i Hercegovine DDino Mustafi}, rekapitulirao je Specifi~nost MESS-a u odnosu na druge Purcarete za reìju predstave Na tri ovogodi{nju programsku orijentaciju Fe- sli~ne festivale je u promovisanju umet- kralja u izvedbi Nacionalnog pozori{ta stivala: ”Ocena je da je ovo bio najujed- ni~kog autorskog pozori{ta.” ”Marin Sorescu” iz Craiove i Jürgen na~eniji festival koji je u svojoj ponudi ”Bh. teatar umnogome zaostaje za Gosch za reìju Tri sestre ansambla ostao veran estetskim potencijalima ovim {to smo gledali na Festivalu. Mi [auspilhanover iz Hanovera… Publika MESS-a. Dakle, imali smo priliku da smo konzervativni, zatvoreni, nismo je nagradila predstavu Lacrimosa iz gledamo razli~ite teatarske tokove, istra- reorganizovali pozori{te na potreban Vroclava. ”Zlatni lovorov venac” za veli- ìva~ki teatar, novu ose}ajnost u pozo- na~in, nemamo hrabrosti prema ki doprinos teatarskoj umetnosti dodeljen ri{tu. Videli smo predstave koje su zasno- istraìvanju. Mi smo arhai~ni, staromod- je glumici Ka}i Dori} i akademiku vane na ekstremnim istraìvanjima ni i pogubili smo komunikaciju izme|u Tvrtku Kulenovi}u. jednog alternativca i performera Rodriga pozori{ta u BiH, dakle, unutar nas Direkcija MESS-a je u saradnji sa Garcije koji nas je uputio u proces nasta- samih, tako da je danas lak{e u Sarajevo Beogradskim dramskim pozori{tem ras- janja performansa, zatim dokumentar- dovesti trupu iz Vilniusa nego iz Banje pisala javni konkurs za najbolju savre- nog u teatru {to je karakteristika pred- Luke ili Tuzle.” menu dramu na bosanskom/srpskom je- Najbolja reìja na MESS-u: Tri sestre stave S druge strane Bobe Jel~i}a i @iri u sastavu: Jovan ]irilov (pred- ziku. Konkurs je otvoren do 15.03.2007. Nata{e Rajkovi} do konvencionalnih sednik), Selma Alispahi}, Almir Im{i- *** no{}u, potraìo svoj dobrovoljni egzil i *** scenskih izvedbi i specifi~nog ~itanja revi}, Andrea Tonga i Vladimir Stoisav- Gost Messa je bio i Rodrigo Garsija, samo}u u pribeì{tu vlastite knjiàre, Gran pri za najbolju predstavu ìri 5. klasi~ne literature kao {to su predstave ljevi}, doneo je odluku o dobitnicima kontraverzni {panski reditelj i vlasnik odjednom postao i predmet zanimanja me|unarodnog festivala pozori{ta za de- Na tri kralja i Tri sestre. Kroz ovaj festi- Zlatnog lovorovog venca. Najbolja pred- teatra La Carniceria (mesara). Evo otkud okoline. cu ”Banjaluka 2006” dodelio je predstavi val prodefilirala su najpoznatija imena stava je U Palermu rediteljke Eme Dante taj naziv: ”Moj otac je bio mesar i èleo je *** Dìn Lutkarskog pozori{ta ”Guliver” iz da i ja budem mesar. U po~etku sam i Tuzlanske pozori{ne dane, koji }e se Var{ave. Nagradu za najbolju reìju radio u jednoj mesari. Me|utim, shvatio u Narodnom pozori{tu Tuzla odràti od dobio je @ivomir Jokovi} za predstavu sam da vi{e volim knjige. Osnovao sam 14. do 23. novembra, otvori}e glumci NP Balada o [arcu Pozori{ta lutaka ”Pino- ÔVEK BEZ SE]ANJA JE ROB svoju teatarsku trupu kojoj sam dao ime RS izvedbom Nu{i}eve Gospo|e kio”. 'La Carniceria', kako bih na neki na~in ministarke. Bi}e izvedeni i Legenda o Ali *** prkosio mome ocu, u smislu da mu ka- pa{i NP-a iz Sarajeva, Velika bela Kamerni teatar 55 iz Sarajeva ovogodi{nju sezonu zapo~eo je premijerom èm da i ja imam svoju mesaru”, obja- zavera Kamernog teatra '55, Zagrljenici snio je Garsija. drame Erika Emanuela [mita Enig- SARTR-a, Ajmo na sex podgori~gog Sarajevskoj publici se predstavio ko- matske varijacije (Zagonetne varijacije madom ”Pribliàvanje pojmu nepovere- CNP-a, Greta str. 89 SNP-a Novi Sad, u NP Beograd) u reìji Violete Dòleve. nja” u kojoj se pojavljuju i koko{ke. Kr~marica Mirandolina iz Osijeka, Ova drama je svoju praizvedbu imala u ”Zanimalo me je kori{}enje druga~ije Balkanski {pijun zagreba~kog Kerem- Parizu, a glavnu ulogu je igaro Alen De- formule, mo`da ~ak pomalo i diletant- puha i JDP s komadom Pred penzijom. lon. ske.”, objasnio je Garsija. *** Premijerom predstave Oblik stvari *** Pozori{ne novosti iz Crne Gore *** U Teatru mladih u Mostaru tokom Nova Premijera u Narodnom pozo- autora Nila Labuta, a u reìji Stojana novembra odràn je 3. Forum dramskog ri{tu u Mostaru je Fundamentalist ili Matavulja na velikoj sceni NP RS po~elo pisca na kojem je predstavljena nova Tajna mlade udovice, autorsko-poro- je s radom novoosnovano Gradsko po- srpska drama. Na javnim ~itanjima izve- di~nog dvojca Emine i [emsudina Gegi}a zori{te ”Jazavac” iz Banja Luke. deni su komadi Dragi tata M. Bogavac, Zapaèno gostovanje na MESS-u: Nigdje nikog nemam sa [emsudinom kao rediteljem i gostu- Ova drama je imala svetsku premi- Dobro jutro g. Zeko M. Markovi}, Po- a nedavno zavr{enom MESS-u, skog pisca Martina Mekdone, adaptirala ju}om glumicom Sneànom Savi} iz jeru 2001. u Londonu. Re~ je o komadu o morandìna kora M. Pelevi}, Lice od Crnogorsko narodno pozori{te je i reìrala Ana Vukoti}, izvedena je na Beograda. Gegi} se upustio u vrlo bizaran ljubavi i umetnosti, u kojem se pisac bavi stakla Marije Karaklaji}, Halflajf Filipa Nimalo zapaèno gostovanje sa Sceni ”Studio” Crnogorskog narodnog i avangardan ugao promatranja savre- problemom modernog pigmalionstva i Vujo{evi}a i Hadersfild Uglje{e [ajtinca. predstavom Nigdje nikog nemam. Dra- pozori{ta. mene bh. posleratne stvarnosti i para- modernog odnosa me|u ljudima samim Prva generacije studenata glume Fakul- mu Edvarda Bona je reìrao Egon Savin. “The Beauty Queen” je ise~ak iz po- noi~nog mentaliteta proizvedenog posled- ”ogoljavanjem srì problem, a bez preve- teta humanisti~kih nauka Univerziteta ”Dèmal Bijedi}” iz Mostara izvela je Za vreme boravka u rodnom Sarajevu, rodi~nog ìvota dve usamljene ène osu- njih godina u BiH, a izvazvanog ratom i like radnje”. Predstava je ura|ena pod refleksijama doga|aja daleko van BiH. diplomsku predstavu, komad Ler Maje reditelj se prisetio svojih po~etaka i |ene jedna na drugu (po sopstvenom rediteljskom palicom Stojana Matavulja, emotivnog zna~aja ovog festivala na Tako je glavni mu{ki lik pritisnut stvar- glumca i reìsera iz Vara`dina. Pelevi}. uverenju) ~iji se interesi sudaraju. Ko- A.J. njegov budu}i rad: ”MESS je festival na mad predstavlja pri~u o mentalitetu ras- kojem sam kao gimnazijalac sticao prva trzanom izme|u lokalnih obi~aja i glob- iskustva u teatru. On me nau~io da volim alnih tokova, a rediteljka je posebno na- pozori{te i da odlu~im svoj ìvot posvetiti glasila sli~nost temperamenata i atmo- PRIKOVAN teatru. Na njemu sam dobio svoje prve sfere ìvljenja izme|u Crne Gore i Irske. nagrade. Na ovom festivalu prikazane su moje prve predstave.” *** ”Edvard Bond uvek problematizuje Crnogorsko narodno pozori{te obele- ZA TEATAR stvarnost i govori o potrebi kombinova- ìlo je jo{ jednu godi{njicu delovanja, nja Brehtovog teatra, ali ne u muzi~kom uru~ivanjem nagrada onima koji su ”Od trenutka kad sam spoznao da smislu, nego u smislu ispitivanja zapad- umetni~kim dostignu}ima doprineli po- osoba koja stoji na sceni, prikazuje nih vrednosti. Njegovi tekstovi ispituju meranju teatarskih granica. Za visok skriveno, ono {to je nemogu}e razotkriti, {ta je ~ovek u svetu koji ga okruùje. umetni~ki rezultat u pro{loj godini postao sam prikovan za prostor teatra”, Pitanje se}anja, kojim se ovaj pisac bavi, nagra|en je gluma~ki ansambl pred- izjavio je Jozef Na|. Njegova nova pred- futuristi~ki je san, ali vrlo realan. Tekst stave Smija. Predstavu po tekstu savre- stava Asoba (Igra) koja je imala premi- govori o tome {ta bi nam se moglo dogodi- menog slovena~kog dramskog pisca jeru na Avinjonskom festivalu, gostovala ti u budu}nosti ako se prestanemo se}ati. Zorana Ho~evara reìrao je Niko Gor{i~. je na sceni Cankarovog doma. ”U Vesti iz ôvek bez se}anja je rob, on najlak{e @anrovski, predstava je definisana kao pozori{tu me interesuje razmera, odnos slovena~kog gledali{~a pristaje na totalitarni sistem, ~ovek koji veseli komad sa àlosnom notom, odno- koji se uspostavlja izme|u tela, i figura se ne se}a nije sposoban za emociju”, sno kao komedija mentaliteta. U centru koje telo pravi. Zanima me odakle se Sumrak bogova u SMG-u objasnio je Savin razloge za postavljanje zbivanja su mali ljudi sa margine ra|aju pokreti koje delimo kada se ove drame. zavesa digne. O ~emu govori taj jezik? O dru{tvenih zbivanja, penzioneri ~iji je reìja Janusz Kica, SNG Nova Gorica; Dobitnik Bor{tnikovega prstana izvor saznanja i uverenja magi~na kuti- ne~emu {to se skriva pod na{im maska- *** ma i na{im kretanjima, o onome o ~emu Skakavci ili Moj otac igra loto Biljane 2006 je Peter Ternov{ek. Ostali na- Nik{i}ko pozori{te je na Sceni 213 ja zvana televizor, a ~iji je paradig- gra|eni su: premijerno izvelo predstavu Siroti mali najradije }utimo”, kaè Na|. Srbljanovi}, reìja Eduard Miler, SNG mati~ni predstavnik Smija, voditeljka Nova Gorica; Fuìnski bluz Andrej E. Ana Lasi} za tekst Za sada nigde, a hr~ki, koju je po tekstu Gordana Mihi}a maglovitog obrazovanja i opasnog *** gluma~ke nagrade su pripale Barbari reìrao Goran Bulaji}, a igraju: Mladen Dru{tveno angaòvano, politi~ko po- Skubic, Ana Lasi}, reìja Ivana \ilas, smeha... zori{te je na slovena~kim scenama u Cerar i Vanji Plut za uloge u komadu Nelevi}, Mirko Vlahovi}, Simo Trebje- SNG Drama Ljubljana i Kulturno dru{tvo Bolest mladosti i Radku Poli~u za ulogu {anin, Boban ^vorovi}, @ana Garda{evi} *** poslednje vreme retko. Zato se izdvojila Predstavu Trg ratnika, po drami B-51 Ljubljana; Brucknerova Bolest u Kvartetu. i Velizar Kasalica. tragikomedija Borisa A. Novaka Lipi- mladosti, reìja Mateja Kole`nik i Za Nika Vuda, reìrala je mlada crnogorska canci gredo u Strasbur u reìji Zvoneta *** Re~ je o komediji koja se ne veè za sada nigde Ane Lasi}, reìja Aleksandar Na sceni SNG Nova Gorica premijer- rediteljka Lidija Dedovi} na sceni Kra- [edlbauerja. Polazi{te Novakove pri~e je: konkretne dru{tvene okolnosti, ve} osve- Popovski, SNG Drama Ljubljana; Kvartet no su izvedene Euripidove Bakhe u ljevskog pozori{ta Zetski dom na Cetinju. lipicanci su plemenita bi}a, dragocena do~eno nosi univerzalnu dimenziju. ”Mi- Hajnera Milera, reìja Sebastijan koprodukciji sa SSG Trst i Teatrom Sta- slim da smo, posle brojnih verzija i To je drama o povratku u normalnost kulturna dedovina, pa zato nisu sposobni nakon ìvotne traume. Junaci „Trga Horvat, E. P. I. Center Ljubljana i MGL; bile iz Trsta. Reditelj ove anti~ke drame izvo|enja, takore}i u svim pozori{tima jer se vrednosti tradicije ne propoveda- je Vito Taufer. Euripid, najmla|i i naj- biv{e Jugoslavije, uspeli da ovoj dobro ratnika“ su ljudi koji su bili prisiljeni da ju... Sve skupa se prepli}e poeti~no i Severni sjaj Draga Jan~ara, reìja Mile Korun, Drama SNG Maribor; Ep o moderniji od tri velikana anti~ke drame, skrojenoj pri~i velikog dramskog pisca zauzmu stranu u podeljenom svetu satiri~no, komad je za~injen songovima. opisuje promene u Tebi po dolasku Dion- dodamo svoju boju”, rekao je reditelj. kakav nudi svaki rat. Re~ je o deci koja *** Gilgame{u, reìja Jernej Lorenci, i Frag- isa. Dionis je stigao iz Azije da pro{iri *** polako, ali sigurno, iznova u~e da ìve, Na 41. Bor{tnikovo sre~anju u tak- ile! Tena [tivi~i}, reìja Matja` Pograjc i svoj orgija~ki kult, dok stariji Tebanci Predstava The Beauty Queen, koju je vole i saose}aju. mi~arskom programu su igrale pred- Jedna i druga Bota [trauba, reìja Ivica poku{avaju da poni{te njegovu mo} i da po drami Lepotica Linejna, irskog dram- Aleksandra Jak{i} stave: Alisa R.Cecati, A.Anehino, J.Kica, Buljan, SMG Ljubljana.

LUDUS 139Lu 8 EX YU

Juvan~i}a i izvedbi Kazali{ta Virovitica obe}avam da }u vam barem poslati spre~e populaciju da ga oboàva. razglednicu”, kaè reditelj. Njegova osveta je stra{na i krvava… jedna je od najboljih predstava tog Bakhe govore o strahu od novog, stra- KU]A CVE]A KOJE LETI pozori{ta. Garderober, koji je zbog odli~- *** nog, koje samim tim preti da naru{i nog teksta i intrigantne teme za svakoga Na sceni Talijanske drame HNK-a stabilnost sveta poznatog i o~ekivanog. Kazali{na de{avanja u Hrvatskoj dramskog umetnika izazov, doìveo je Ivana pl. Zajca, svetsku praizvedbu je Komad prikazuje dva principa - mu{ki ostavljanjem predstave Mala sire- va iz hrvatske pro{logodi{nje dramske brojne uspe{ne inscenacije i ekranizacije. doìvela drama Edoarda Erba Dramma i ènski, predaju i kontrolu. na, Zagreba~ko kazali{te mladih ponude. Predstave su pratili selektori i Heroji na sceni sa svojim velikim gestovi- Italiano / Ku}a cve}a koje leti u reìji *** Pobeleìlo je dvestoti ro|endan naj- direktori inostranih festivala iz Austrije, ma u velikim [ekspirovim delima, posta- Lorenca Lorisa. Radi se o tekstu napi- Nova predstava Slovenskog ve}eg pisca za decu, Hansa Kristijana Turske, Estonije, Slova~ke i Rusije. Na-- ju mali i upla{eni ljudi, a pravi protago- sanom po narud`bi, kojim Talijanska mladinskog gledali{~a je Sumrak bogo- Andersena. Reìju potpisuje Robert Waltl, gradu ”Dr Branko Gavella” za najbolju nisti na pozornici svakodnevnoga ìvota drama proslavljaju {ezdeset godina po- va. Po tekstu Nicola Badalu~a i Enrica slovena~ki reditelj i glumac. Scenska predstavu festivala osvojila je izvedba njihovi su pomo}nici, epizodisti. stojanja. Erba je autor koji uvek zalazi u Madiolija, predstavu je reìrao Diego de bajka o Maloj sireni koja je zbog ljubavi Vrata do Renea Medve{eka, u produkciji *** prostor nadrealnog, nekonvencionalnog, Brea. ”Nisam ja taj koji je napadan, ja prema Kraljevi}u odlu~ila da napusti Zagreba~kog kazali{ta mladih. Lari Zapija se posle reìje Bolesti u zonu iznena|enja. Ovog puta je svoju napadam vas, nisam ja koji je optuèn, Morsko kraljevstvo i postane devojka, u porodice M u JDP-u, latio reìje jo{ pa`nju usmerio na istorijsku rekonstruk- ja optuùjem vas. Branite se!”, moto je *** ovoj izvedbi pretvara se u mjuzikl s Premijernom izvedbom opere Ero s jednog komada poznatog italijnaskog ciju: radnja se odvija '48, u Rijeci u kojoj komada. Radnja je hipnoti~na, veli~an- onoga svijeta po~ela je 100. sezona u pisca Fausta Paravidina. Re~ je o triler- nije bilo lako ìveti. U prvom planu je stvena, monumentalna, ~udna, bizarna rasko{nim, blje{tavim kostimima, Hrvatskom narodnom kazali{tu Osijek. psiholo{koj drami Mrtva priroda u jami ljudska pri~a. i vru}e senzualna. Radnja u kojoj se ”podmorskom” scenografijom, ras- Komi~na opera Jakova Gotovca izvedena na sceni rije~kog HNK Ivana pl. Zajca. prepli}u prefinjen apsurd i nadreali- plesanim sirenama i muzikom za koje je ”Kad sam prvi put stigao u Rijeku, tekstove osmislio poznati pesnik Enes je povodom pete godi{njice smrti reditelja ”Danas je retkost da ti neko da brod (a jo{ najvi{e me dirnula ljubav italijanske sti~na fantazija. Radnja se de{ava re|e tri) u ruke i da te jo{ blagoslovi pred februarske no}i 1933, kad je goreo Ki{evi}. Petra [ar~evi}a, a upravo je prema nje- zajednice za njihov jezik. Odmah sam govoj postavi reìju potpisao Ivan Ivica put. Nema vi{e zapadnih Indija koje pomislio, ako ikad budem pisao o Rijeci Rajstag, i zavr{ava se neposredno posle *** ~ekaju da ih neko oplja~ka i pokori. No i ”no}i dugih noèva”, juna 1934. Opisu- Predstavom Sinovi umiru prvi u Kraja~. Proslavljena opera stigla je na ili za Rijeku, to bi morala biti tema”, neko malo, ranije neprime}eno ostrvo je raspad nema~ke druìne u ~asu reìji Boìdara Violi}a po tekstu Mate pozornicu osje~koga HNK-a prije vi{e od kaè Erba. Obja{njavaju}i, nadalje, {ta moè biti vi{e nego dovoljno za ekspedici- nacisti~kog pohoda. Mati{i}a u GDK ”Gavella” zapo~ele su 21. {est decenija. ga je nadahnulo za pisanje ove drame, ju koju gura è| istraìva~a i hrani A.J. Gavelline ve~eri. Takmi~ilo se 11 predsta- *** kaè: ”Poznavao sam glumicu koja je Premijera komada Tenesi Vilijamsa gramzivost imperijalnih riznica. Kaù izgubila dar govora i pomislio sam da bi da je Fausto Paravidino ostavio upravo Iznenada pro{log leta u reìji Snjeàne takav lik mogao biti izvrstan protagonist. takav jedan neopaèni otok oplakivan Banovi} Dolezil i izvedbi Hrvatskog Pro~itao sam knjigu Lurije, pionira morem za koje smo mislili da ga dobro narodnog kazali{ta u Vara`dinu, nije neuropatologije, koji se zanimao za takve pro{la kod kritike. ”U vremenu kada je poznajemo. Sad je preda mnom i pred pacijente i poku{avao ih izle~iti. I tamo kriza katarze potpomognuta globalizaci- mojom posadom zadatak da ga, po sam na{ao slu~aj ène obolele od {loga jom ukusa i senzibiliteta sve izrazitija, o~ekivanoj inerciji na{ih predaka, kolo- koja se vra}ala govoru, ali umesto da kada je saose}anje gotovo do apsurda nizujemo. Valja nam zabosti zastavu u obezvre|eno, mo`da i nije zgoreg latiti se tekst koji je na svojoj povr{ini kriminal- kaè pravu re~ - koje se nije sje}ala - Vilijamskovog teksta. Zapravo problema isti~ka pri~a, ali koja ima neslu}ene govorila je drugu, emotivno blisku. Re- i tema kojima se taj pisac bavi - porodica, dubine psiholo{kih drama iskazane u zultat je bio da su njene neobi~ne izreke odnos roditelja i dece, du{evne bolesti, narativnoj, ispovednoj, a ne dijalo{koj izgledale poput stihova, kao da govori nasilje, pitanja li~nog identiteta, homo- formi, u tekst koji ne poznaje linearnost poeziju.” Reditelj Lorenzo Loris o pred- seksualnosti... Uop{te problema dana- fabule, koji s lako}om menja mesta rad- stavi kaè: ”U tekstu Edoarda Erbe ku}a {njega ~oveka, koji se pretvara ~as u nje, rakurse pripovedanja i protok vre- u kojoj je sme{tena drama predstavlja `rtvu, a ~as u zombija… Zbog poma- mena, teraju}i ve} i povr{nog ~itaoca da fizi~ki prostor tranzicije za lica porodice njkanja reìjske inventivnosti, ta sim- budan ~eka slede}i trilerski meandar. koja privremeno ìvi u i{~ekivanju dobi- fonija rasto~ene intime, ova izvedba i nije Kao i svaki izazov, i ovaj je uzbudljiv. janja dozvole za odlazak u Italiju. To je mogla zazvu~ati druk~ije nego {to je âk i u doslovnom, eroti~nom smislu. mesto prolaza iz stvarnosti koju napu- zazvu~ala - suvi{no i dosadno”, kaè Mo`da i zato jedva ~ekam da ra{irimo {taju za neku drugu neizvesnost koju jo{ kritika. jedra. Priznajem, malo se bojim jer znam ne poznaju. Vrata koja su, ~ini se, sinteza *** da nisam ba{ poslu{an kolonizator. onoga {to je Rijeka predstavljala vekovi- Po mi{ljenju kritike, predstava Gar- Nema veze. Ako mojom krivicom ne ma za priliv useljenika.” Pobednici 21. Gavelinih ve~eri: Vrata do derober Ronalda Harvuda, u reìji Jo{ka zavijori imperijalni steg na tom otoku, A.J.

Teatarske novosti JONESKO U RAZNIM VERZIJAMA iz Makedonije enri V I.Kornelisena u reìji Zoje stradanju poslednjih petnaest godina na moskovski teatar ”Senka”, Sidnejska Buzalkova premijerno je izveden balkanskim prostorima i glavni lik je plesna kompanija… Hu De~jem pozori{nom centru. Re~ Makedonac. *** je o klasi~nom delu de~je literature, koje *** Reditelj Dejan Projkovski radi Delir- je nastalo po motivima [ekspirove isto- Predstava Nirvana Konstantina Ilie- ijum za dvoje Eèna Joneskog. “Po- imene drame. Drama govori o apsurdu, va u reìji Vladlena Aleksandrova i ku{avamo da dostignemo komi~no u zlobi i manipulacijskim mehanizmima izvedbi Narodnog teatra iz [tipa, u~e- tragi~nom i obratno. Bi}e smeha do sveta politike. Predstava je na albanskom stvovala je na drugom me|unarodnom suza… Komad je poku{aj da se zaustavi sa simultanim makedonskim i turskim festivalu ”Balkan tetar fest” u Dimitrov- vreme i da se ìvi sada i ovde”, rekao je prevodom. gradu, u Srbiji. Ovim nastupom je po~ela reditelj. *** balkanska turneja {tipskog pozori{ta, *** Makedonsko narodno pozori{te sle- koje }e nastupati u Pirotu, Splitu, Ni{u, Predstava Ne {etaj se gola! @orà de}e godine slavi stogodi{njicu ro|enja Sofiji, Pazardìku i [umenu. Fejdoa u reìji Koleta Angelovskog barda makedonskog teatra Petra Pr- premijerno je izvedena u Centru za *** Gluma~ka nagrada na MESS-u: Nikola Ristanovski li~kog. ”U njegovu ~ast, repertoar MNT-a Nikola Ristanovski je dobitnik ”Zlat- kulturu ”Trajko Prokopiev” u Ku- }e biti u znaku glumca. Planirana je i nog lovorovog vrnca” na 46. MESS-u. manovu. saradnja sa balkanskim umetnicima, ne Nagra|en je za uloge u predstavama Don *** je rekao da mu je tekst njegovog sunaro- samo glumcima ve} i rediteljima i pisci- Pozori{na grupa koja je putovala *** ma”, najavio je direktor pozori{ta Sa{o @uan u reìji Ace Popovskog i izvedbi Premijera Ohridskog leta Jedno ve~e dnika bio veoma blizak jer je pripadao makedonskog Dramskog pozori{ta i kroz biv{u Jugoslaviju dve decenije sa sa…, po Molijerovim U~enim ènama, Milenkovski. komadom Audicija, ponovo se okuplja generaciji koja je bila pod reìmom Nigde nikog nemam u reìji Egona doìvela je i svoju premijeru u pozori{tu bra~nog para âu{esku. Koncept je tre- *** Savina i izvo|enju podgori~kog CNP-a. tamo gde je putovanje i po~ela - u Sko- Predstava Na{i novi neprijatelji ”Centar”. “Pri~u sam stavio u pedesete balo da razotkrije delirijum Ledi Makbet. Don @uana je publika ocenila ocenom plju. Premijera Audicije III je odràna u godine pro{log veka, koje su po~etak Elene Penge, u reìji Aleksandra Po- bioskopu Milenijum. “Mislim da smo povskog osvojila je publiku Narodnog 7.67. masovne kulture, pa likovi nose sme{ne *** uspeli da napravimo zabavan komad, Nova predstava Vele{kog teatra je pozori{ta u Solunu. Prvi put je makedon- frizure, slu{aju rok muziku, i dobre *** prepun anegdota koje su se de{avale u Kako lepo dan po~inje hrvatskog pisca ski reditelj radio na pomenutoj sceni. Reditelj Aleksandar Ivanovski po- devojke se zaljubljuju u momke u ko`nim Bosni i celom exyu prostoru. Pri~a o Zvonimira Ba{i}a u reìji glumca Alek- Popovski je dobio ponudu da jo{ dve stavlja de~ju predstavu ârobna frula u jaknama. Molijer govori o ènskoj eman- sandra Gjorgieva. ”Re~ je o veoma poz- godine sara|uje sa solunskim teatrom, a Pozori{tu za decu i mlade. Predstava emigrantskoj sudbini je prili~no li~na, jer cipaciji, ali ja sam mislio da je bolje radi- ima i ponuda iz Atine. ”Neskromno je da nastaje po tekstu Rusomira Bogda- smo svi, manje ili vi{e, deo nje”, rekao je ti sa univerzalnim motivima koriste}i natom tekstu apsurda koji je izveden u 13 kaèm, ali reakcije su bile kao da je ova novskog, koji se drào libreta Mocartove reditelj @eljko Nin~i}. ikonografiju i muziku pedesetih jer je to zemalja, ~ak i u Japanu. Napisan je predstava ne{to novo za njih. Ovo po- opere. *** vreme bliè nama”, rekao je reditelj Dean sredinom sedamdesetih i imao je premi- Glumac Blagoja Spirkoski-Dùmerko zori{te retko ima iskustva sa me|unaro- *** Damjanovski. jeru u Austriji. Re~ je o duo drami gde su je prvi dobitnik Nagrade za ìvotno delo glavni akteri penzioneri, profesor i dnim saradnicima. A meni je bio izazov Glumac Traj~e Gorgijev je sa svojom *** da postavim preciznu predstavu, ~iste pantomimom ôvek nastupio na Osmom ”Petar Prli~ko”, koju je ustanovila glu- Makbet, baziran na Joneskovom udovica. Tekst je blizak Joneskovim Stoli- forme. Veoma sam zadovoljan ovom me|unarodnom festivalu u [angaju. Po- ma~ka asocijacija ”Dìn”, Vele{ki teatar i tekstu, u reìji Rumuna Jona Karamitra cama”, rekao je Gjorgiev. saradnjom i boravkom u Solunu”, rekao red njega, nastupao je simfonijski orke- Vele{ka zajednica, u ~ast legendarnog premijerno je izveden u Bitolju posle Prevela i priredila je Popovski. Komad govori o meteù i star BBC-a, tetar ”Pikolo” iz Milana, makedonskog glumca. premijere na Ohridskom letu. Karamitru Aleksandra Jak{i}

9 LUDUS 139 Intervju - teatri za decu

Na{i mladi glumci redovno se {koluju na lutkarskom odseku sofijske Aka- HARMONIÂN RAD I REZULTATI demije. Zahvaljuju}i razumevanju profesora NATFIZ-a nastava se odràva i u Milorad Beri}, direktor Pozori{ta lutaka u Ni{u diplomate, u~itelja, lekara, dràvnika... Ni{u tako da na{i {kolarci igraju u pred- To je predstava koja oboga}uje mladog stavama. Okosnicu ansambla u 'Carevom ~oveka. zato~niku' i 'Amadeusu' ~ine na{i mladi ilorad Beri} je godinu i po dana pozori{te svuda u zemlji i inostranstvu na ~elu Pozori{ta lutaka u Ni{u, Sa nestrpljenjem se o~ekuje izvo- glumci. Bugarskim profesorima i asis- prepoznatljivo. Svi znaju za Pozori{te |enje predstave 'Amadeus' Mocart me- tentima veliko hvala {to su pristali da Mgde je kao reditelj do{ao 1988. lutaka u Ni{u, visoko cene na{e pred- godine. Do sada je potpisao 15 reìja |u lutkama!? dolaze u Ni{. Dobi}emo kvalitetan kadar, stave i stalno dobijamo pozive za u~e{}e Da, Mocart me|u lutkama. Podloga bi}emo pozori{te sa naj{kolovanijim me|u kojima se izdvajaju 'Simfonija u na festivalima. Zbog nedostatka novca bolu', 'Igra odba~enih lutaka', 'Trnova pri~e o Mocartu su pisma i zapisi nje- lutkarskim kadrom, jer ne zaboravimo ~esto izostajemo sa festivala iako smo gove sestre, ali se kroz svet lutaka pri~a da u pozori{tima mladih rade glumci sa ruìca', '[uma sniva', 'Hajdi', 'Kir Janja', po~astvovani pozivima. Za mene je veliki 'Sveti Sava'... Komad 'Sveti Sava', prema jedna dirljiva, ~udna biografija. Postav- beogradske i novosadske akademije, ali uspeh i {to smo lane sa 3 predstave gosto- ljaju se mnoga pitanja, a odgovore treba ne sa lutkarskim smerom. tekstu Marine Bjeli} \uri}, premijerno je vali u srpskim enklavama na Kosovu. izveden 28. januara ove godine i nai{ao da prona|u gledaoci. Komad reìra Zo- Sve se ~e{}e govori da }e i Ni{, od- Nastupili smo 14 puta na zadovoljstvo nosno Pozori{te lutaka, biti uskoro je na sjajan prijem publike. Od sredine ran Lozan~i}, a premijera }e biti krajem tamo{nje dece, njihovih roditelja i doma}in me|unarodnog lutkarskog oktobra je ponovo na repertoaru i traì se novembra. Verujemo da }e 'Amadeus' me{tana. Prvi put su deca Kosova videla festivala. Koliko ima istine u tome? Milorad Beri} karta vi{e. Trenutno je rediteljske poslove zaintrigirati i srednjo{kolce. lutku, glumce, ~ula srpsku re~ sa scene. Koje }e komade ni{ki mali{ani vide- U Sofiji se odràva festival pod stavio u ”drugi plan”, okrenut je vi{e Duboko su mi ostale u se}anju re~i jedne ti do kraja sezone 2006/07 ? imenom ”Va{ar lutaka”. Ove godine smo i osmi{ljvanju i ostvarivanju repertoara i devoj~ice : ”Sve je ovo lepo, ali ni{ta ne gra|ujete pozori{te sredstvima iz Na- Svake godine mali{ane Ni{a obradu- mi u~estvovali i razgovarali da se on organizacionom sre|ivanju ku}e. Za valja ako opet ne do|ete”. A mi }emo, cionalnog investicionog plana i budèta jemo Novogodi{njom predstavom. Ove ubudu}e odràva u trijanglu - Sofija, Ni{, nepunu godinu dana od premijere, ovaj obe}avam, opet biti sa predstavama na godine to }e biti 'Pomo}nici Deda Mraza'. Solun. Po{to je re~ o bijenalnom festivalu Grada Ni{a. [ta sve va{a ku}a dobija? komad je dobio 22 (kolektivne i pojedi- Kosovu. Uspeh je i jedno lepo smirivanje Nastupi}e na{i mladi glumci koji se poku{a}emo da tu ideju ostvarimo kroz Konkurisali smo za dva projekta: za na~ne) nagrade, najvi{e u ~etrdese- situacije u na{oj ku}i. Harmoni~no delu- {koluju u Sofiji na tamo{njoj Akademiji dve godine. Uporno insistiram na tome modernizaciju i unapre|enje rada i do- tosmogodi{njoj profesionalnoj istoriji jemo i radimo. za lutkarstvo (NATFIZ). da u gradu Ni{u bude organizovan gradnju prostora. @elimo da napravimo ni{kih lutkara. Uspeh vredan svakog Pomenuli ste etno-bajku 'Carev za- Po~etkom naredne godine, i to tek me|unarodni festival lutaka, zarad sa- svoju lutkarsku radionicu, da lutke ne po{tovanja, pogotovu ako se zna da su u to~nik'. [ta taj komad ~ini tako prijem- posle verifikacije na{eg Programa rada mih gledalaca, da bi videli {to vi{e pred- naru~ujemo kod drugih pozori{ta u ze- mnogim ìrijima bila i takva imena ~ivim za gledaoce, ali i za ~lanove na sednicama Upravnog odbora i Skup- stava iz drugih zemalja i sa njima po- mlji i inostranstvu. Ni{ ima Umetni~ku poput znamenitog svetskog lutkarskog stru~nih ìrija na festivalima? {tine Grada, postavi}emo (najverovatni- redili na{a ostvarenja. Njihov kriti~ki maga, Henrika Jurkovskog, pa Edi Sa 'Carevim zato~nikom' vratili smo {kolu i to je prilika da iskoristimo njen je) komade 'De~ak Zvezda', Oskara Vajl- sud bi bio daleko istan~aniji i objektivni- potencijal, na|emo kadar za kreiranje i Majerona, Dejana Pen~i}a Poljanskog, se klasi~nim, vrednim dramskim pred- da u reìji vrhunskog majstora, Belorusa ji. izradu lutaka i formiramo svoj prepoz- Luke Paljetka, Eve Farka{ove... lo{cima i tekstovima. Ne treba zaboraviti Viktora Klin~uka, 'Biber~e' Ljubi{e \o- Kroz dve godine obeleì}ete 50 Ovih dana uveliko priprema reper- da je Mijodrag Stanisavljevi} za ovaj ki}a u reìji @ivomira Jokovi}a, potom godina profesionalnog radapozori{ta. natljiv lutkarski stil. Ra{}i{}avamo imo- toar do kraja sezone. U razgovoru za tekst dobio Sterijinu nagradu. Prihvatio jednu predstavu na{ih studenata sa sofi- Uveliko se pripremate za taj jubilej? vinsko - pravne odnose i sredstvima ”Ludus” isti~e da repertoarsku politiku sam predlog glumca Zorana Lozan~i}a jske akademije u reìji njihovog profeso- Ve} razgovaramo o predstavama i grada dogradi}emo na{u ku}u i dobiti kreira prema svom ose}anju, mogu}- da reìra ovaj komad i urodilo je plodom. ra Bonje Lungova. Re~ je o zavr{noj rediteljima. @elimo da cela 2008.godina prostor za stolarsko-bravarsku i lut- nostima ansambla, potrebama gledalaca Lozan~i} je na{ao pravi pristup na{em predstavi na njihovoj tre}oj godini studi- bude u znaku na{e pedesetogodi{njice. karsku radionicu. Probna sala vi{e ne}e i trì{ta. @elja mu je bila, a u tome je i etnosu. Ova pri~a ti~e se i Bugara, Ru- ja. Tekst jo{ nismo odabrali ali, ali }e biti Dove{}emo najbolje predstave iz zemlje i biti kroja~nica. Pro{iri}emo depoe za uspeo, da se pozori{te vrati svom ”izvo- muna, Ukrajinaca, Rusa... Univerzalnost iz na{e klasi~ne litearature za decu. inostranstva. Pripremamo i monografiju odlaganje lutaka, kostima, scenografije. je njena posebnost. U rediteljskom ru- Planiramo da uradimo i jednu predstavu ri{tu” - lutki, marioneti. Osim 'Ivice i sa se}anjima ljudi koji su pre 50. godina Obezbedi}emo garaù za vozni park, kopisu je savremena: ne igramo se sa male forme, sa kojom bi obilazili mesta u Marice' na repertoaru je sada i lutkarska utrli put ni{kom lutkarstvu. Ima dosta urediti klub, napraviti prostorije za predstava 'Kralj @abac', a do kraja paravanima, insistira se na visokom okolini Ni{a, gradove u Srbiji i srpske stavaralaca koji su ostavili dubok trag u tehni~ko osoblje... sezone ni{ki mali{ani vide}e jo{ jednu artizmu, a u prvom planu je lutka. enklave na Kosovu. Reditelj Milo{ Jago- na{em pozori{tu. Nikog ne smemo da Iz sredstava Nacionalnog investi- marionetsku predstavu. Beri} smatra da Veliki uspeh imala je i predstava di} postavi}e 'Zvezdanu pahuljicu'. zaboravimo. Kompjuterizujemo se i mo- treba zaposliti ljude, da svako radi ono 'Sveti Sava' koju Vi potpisujete. Koji su Glumac i reditelj Zoran Lozan~i}, po dernizujemo po evropskim standardima, cionog plana unapredi}emo jo{ vi{e svet- svemu sude}i, radi}e 'Sne`nu kraljicu'. {to najbolje ume. Takav pristup i odnos bili Va{i motivi da postavite taj komad? tako da }e mnogi u svetu znati {ta sve losni park. Dobi}emo najsavremeniju Sebe kao reditelja niste ”videli” u prema radu, doveo je do velikih uspeha 'Sveti Sava' je nastao kao produkt spremamo za jubilej na{e ku}e i srpske audio-vizuelnu i kompjutersku opremu. mog protesta. Odjednom smo svi postali ovoj sezoni? Bi}emo povezani ne samo sa Gradom i na umetni~kom polju i u organizaciji Imam mnogo posla. Predstoji nam i kulture. posla. Nema sva|a, trzavica, sukoba. pravoslavci odlaènjem jednog reìma sa Ovaj razgovor vodimo u trenutku Republikom, ve} i sa svetom. politi~ke scene, a zapravo mi o na{im modernizacija i rekonstrukcija ku}e. Vra}en je osmeh, na svakom koraku kada po~injete da modernizujete i do- Slobodan Krsti} svecima malo znamo. Deca o Savi samo Zbog tih obaveza nisam u stanju da ose}a se radost igre i zadovoljstvo radom. znaju da je svetac. U to sam se uverio, maksimalno odgovorim rediteljskim za- Dobri repertoarski i organizacioni pitaju}i mnoge, pre nego {to sam po~eo dacima. Po{tenije je apstinirati nego potezi dali su vidne rezultate. Koje po- rad na predstavi. âk i intelektualci nisu dovesti sebe i ansambl u nelagodnu sebno èlite da istaknete i za{to? znali da je svoj ìvot zavr{io u Velikom situaciju. Svesno sam se opredelio da u 124 GODINE SOMBORSKOG TEATRA Ne èlim da nabrajam sve nagrade i Trnovu (Bugarska). U meni je progovorio narednom periodu obavljam direktorski priznanja koje smo dobili.U pozori{no- pravoslavni tradicionalizam. @eleo sam posao. Kada taj posao zavr{im vrati}u se 25. novembra Narodno pozori{te Sombor obeleàva 124 godine od osniva- lutkarskim krugovima to je ve} poznato. da o na{oj istoriji kaèm ne{to deci. rediteljskim zadacima i poslovima. nja, premijerom komada ‘Poslednja smrt Frenkija Suzice’ Slobodana Evidentno je da smo od postojanja ku}e, Maksimalno smo koristili dostupne do- Poznato je da va{a ku}a mnogo ula- Vujanovi}a u reìji Kokana Mladenovi}a. 1958.godine, dobili najvi{e priznanja, kumente, a likovnost predstave (rad è u {kolovanje kadrova. Kroz godinu i Predstava’Laà i paralaà’ Jovana Sterije Popovi}a u reìji Gor~ina Stojanovi}a otvara 15. novembra 11. Jugoslovenski pozori{ni festival u Uìcu. U ~ak 22 za predstavu 'Carev zato~nik'. Nenada @ivadinovi}a) jo{ vi{e je do- po dana dobi}ete {estoro visokoobrazo- konkurenciji za nagrade u~estvuju jo{ i BDP, JDP, Atelje 212, Novosadsko Hteo bih posebno da naglasim da mi je prinela uspehu postavke. Deci i mladima vanih lutkara. Ima}ete naj{kolovanije smo na lep na~in pribliìli li~nost prvog pozori{te - Újvidéki színház i NP iz Ni{a. Predstava ‘Va`no je zvati se Ernest’ mo`da jo{ draè saznanje da je na{e glumce - lutkare u zemlji Srbiji! Oskara Vajlda u reìji Olivere \or|evi} u novembru gostuje u Novom Sadu, u Srpskom narodnom pozori{tu i u Beogradu, u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, a ‘Klopka’ Robera Toma u reìji Marka Manojlovi}a gostuje u Narod- nom pozori{tu u Subotici. Na sceni somborskog pozori{ta u novembru }e gostovati Novosadsko pozori{te - Újvidéki színház sa predstavom ‘Medejini krugovi’ i Jugoslovensko dramsko pozori{te koje }e izvesti predstavu ‘Hadersfild’ Uglje{e [ajtinca, u reìji Aleks Cizholm. M.J.

Scena iz Carevog zato~nika

LUDUS 139Lu 10 Intervju - teatri za decu

U ~emu se ogleda saradnja sa drugim pozori{tima? BUDU]NOST DONOSI SRBIJI MNOGO 'MALIH' POZORI[TA Sara|ujemo sa nekim pozori{tima iz alo pozori{te 'Pan teatar' postoji Vremenom je taj prostor adaptiran zadovoljna do kraja. Sada nam je cilj da maè na{e pozori{te, a veoma uspe{nu Beograda, Para}ina, [apca, Kru{evca, ve} jedanaest godina. Od putu- (poslednje renoviranje se desilo u maju ìvimo ve~ernju scenu koja je jo{ u saradnju ve} drugu pozori{nu sezonu Petrovca na Mlavi, Pan~eva, Vr{ca. Oni Mju}e grupe glumaca izraslo je u ove godine) i sada sala zadovoljava sve za~etku i koja mora da se izbori za svoju imamo sa kompanijom ''Ciciban''. Glavna gostuju na na{oj sceni, a mi na njihovoj. instituciju u kojoj igra 37 profesionalnih tehni~ko-scenske uslove jednog publiku. sredstva za produkciju (oko 70%) obez- U pregovorima smo da napravimo kopro- glumaca. kamernog teatra. Kakva je budu}nost malih pozo- be|ujemo sami iz prihoda ostvarenih od dukciju ve~ernje predstave sa dva po- Pri~amo sa Oliverom Viktorovi}, ''Pan teatar'' u sezoni odigra tri do ri{nih scena? pozori{nih ulaznica i gostovanja, a 30% zori{ta. Te predstave }e se igrati i na osniva~em Pan teatra. na{oj i na njihovoj sceni. Tako|e, sa- ~etiri de~ije premijere i jednu do dve Mislim da }e budu}nost doneti jo{ obezbede navedene institucije. Vi i Va{ suprug ste 1995. godine ra|ujemo i sa pozori{tima iz inostranstva ve~ernje. Po{to smo ve} izveli dve de~ije mnogo ''malih'' pozori{ta u Srbiji. Na- Bavite se i organizacijom de~ijih osnovali Malo pozori{te 'Pan teatar' kao ravno, to nije ni{ta novo na prostorima (Toronto, Be~, Viljnus). Osim {to gostuje- premijere (''Ru`no pa~e'' i ''Ciciban ro|endana. Koliko se tu prepli}u umet- putuju}u grupu glumaca. îni li Vam se karta''), krenuli sa probama na predstavi Evrope. Kod nas su doskora postojala mo kod njih, organizujemo i njihov sada da je to bio jako hrabar potez? ni~ko i komercijalno? dolazak u na{ grad, pa je na{a publika ''Princ - àba'' (planirana premijera je samo institucionalna pozori{ta. Me|utim, Da, mislim da je to bio vrlo hrabar Beograd realno ima malo pozori{ta (a Bavimo se, ali na pomalo neuobi- ~esto u prilici da vidi kako izgledaju potez. Tada nismo razmi{ljali o tome da po~etak decembra), ove sezone }emo ~ajen na~in. Ro|endani se organizuju u predstave inostranih pozori{ta. Upravo sigurno pove}ati taj prose~an broj premi- dosta pozori{nih radnika) pa je sasvim je mogu}e napraviti ''pravo'' pozori{te sa normalno da se ljudi iz na{e struke, u produètku predstave, zapravo deca koja smo dogovorili da gostujemo na Festivalu stalnom scenom koja bi imala stalni jera koje izvedemo na na{oj sceni. su na ro|endanskoj proslavi gledaju de~ijih pozori{ta u Litvaniji (u maju), a Ulaù}i u nove projekte spre~avamo da potrazi za poslom, sami organizuju i repertoar. Me|utim, nakon par godina traè na~in na koji bi bili u kontaktu sa predstavu sa redovnog repertoara, a publikom. Igrala sam kao gostuju}i glumac u mnogim beogradskim pozori{tima, gostovala na scenama u unutra{njosti, bila ~lan de~ijeg pozori{ta ''Du{ko Radovi}'' a zatim i ~lan BDP. Vremenom je posla bilo sve manje jer je protekle decenije produkcija bila veoma siroma{na, a ja sam htela da igram. To je ono {to je pokrenulo i mene. Po{to suprug i ja, osnivaju}i ''Pan teatar'', nismo sebi mogli da priu{timo (iz finansijskih razloga) nekoga ko bi se bavio prodajom, marketingom, produkcijom i organizaci- Mala Sirena, Pan teatar jom, pored svog gluma~kog posla morala sam da se bavim i tim poslovima. To je do|e do zasi}enja na{e publike. Realno, rada uvideli smo da nam je potrebna put koji }e svako morati da pro|e ukoliko svaka predstava sa na{eg repertoara se stalna scena pa smo krenuli u realizaci- èli da otvori stalnu scenu. ju. Po~etak je bio najteì jer je osim scene odigra jednom do dva puta mese~no. Da li jo{ neko, osim Op{tine Zve- bio potreban kontinuitet izvo|enja pred- Kakve ciljeve ste imali onda i da li Ciciban, Pan teatar zdara, podràva va{ rad i na koji na~in? stava, a bilo je potrebno i animirati pu- ih danas smatrate ostvarenim? Op{tina Zvezdara nas podràva i po- posle toga oni u pozori{noj sali provedu njihovo de~ije pozori{te }e do}i kod nas bliku nenaviknutu da dolazi u na{ pro- Tada nam je cilj bio da na|emo pro- jo{ 90 minuta uz ma|ioni~arski prona Festival ''Pozori{te Zvezdari{te''. stor. Po{to su deca naiskreniji kriti~ari, u stor i oìvimo u njemu pozori{te koje }e maè od po~etka, na ~emu smo im ne- izmerno zahvalni, a od skora je renovi- gram, kreativne igre i igre uz muziku. U Va{im predstavama pruàte pritom slu~aju nemate pravo na gre{ku. svojim predstavama zadovoljavati krite- Smatram da je ovaj program druga~iji liku svojim studentima glume sa BK Predstave moraju biti kvalitetne i rijume publike. Svi znamo da to nije ranjem sale u~inila da radimo na jednoj od najlep{ih kamernih scena u gradu. od ostalih ponuda u gradu. Organizaci- Akademije da zaigraju. Da li je to jo{ sadràjne jer gubljenjem njihove pa`nje lako. Treba naviknuti publiku, na}i jedna lekcija glume, ispit, ili ne{to Posle dve godine rada, kada su iz Sekre- jom ro|endanskih proslava pla}amo gubite i publiku. sredstva za produkciju. Naravno, tre}e? tarijata za kulturu uvideli ozbiljnost samo deo tro{kova, a to je veoma Na na{u sre}u i SO Zvezdara je bila po~etak je teàk, ali treba ga izdràti. zna~ajno za na{ budèt. Sve pomalo. Smatram da mladim zainteresovana za otvaranje de~ije scene Smatram da je deo ciljeva ostvaren, da na{ih namera da od male kamerne scene ljudima treba dati {ansu da {to vi{e rade. napravimo jedan ozbiljan prostor i oni su Prisutni ste na mnogim humani- na svojoj teritoriji, te su nam ustupili na smo se izborili za status na{e scene i za tarnim akcijama. Osim li~ne satisfakci- S obzirom da sam provela 4 godine sa po~eli da pomaù na{e nove projekte. kori{}enje prostor sale MZ ''Lipov Lad''. njenu publiku. Naravno, ja nikad nisam je, da li to ima i neke druge benefite? njima mislim da znam {ta mogu i koliko Ponekad i Ministarstvo za kulturu po- Bez trunke patetike - u|ite jednom u vrede. Kroz {kolu sam ih nau~ila onome Tir{ovu, odigrajte za tu decu predstavu i {to znam, a sada smatram da kroz kon- na kraju mi kaìte da li postoji honorar tinuirani rad treba da steknu rutinu. Decu ne moète prevariti koji bi vas toliko usre}io kao osmesi tih Smatram da su to njihovi prvi koraci u malih ljudi? Osim Tir{ove ~esto igramo profesionalizmu i da }e im zna~iti u anas, 7 godina od otvaranja scene, upravnica pozori{ta i docent glume na za decu ratnih vojnih invalida, decu njihovim karijerama. Vi istovremeno glumite, reìrate, na de~ijem repertoaru ima 30 na- Akademiji dramskih umetnosti 'BK'. prognanih sa Kosova, itd. Osim li~ne Najmla|i ~lanovi ovog dramskog studija satisfakcije ne postoje drugi benefiti jer bavite se pedago{kim radom. Da li je to Dslova. Bili su prvo de~ije pozori{te cena uspeha? igraju na op{tinskim i republi~kim tak- je licemerno traìti ne{to od nekoga koje je igralo za na{u decu u Kanadi, a U ovom momentu jeste. Da bi ne- mi~enjima mladih dramskih umetnika, kome je potrebna pomo}. Svakako, ta gostovali su u Francuskoj, [vajcarskoj, na{a pomo} je vrlo mala jer mi tu decu smetano radilo pozori{te, ne moète se na kojima su imali zapaèn uspeh. Nema~koj i Austriji, uglavnom zahva- nasmejemo samo sat-dva. Kada bi bilo samo baviti glumom. Moj dan po~inje ljuju}i podr{ci Ministarstva za dija- Na pitanje: ”[ta Vama zna~i de~ija mnogo vi{e takvih trenutaka, toj deci bi ujutro oko 6, do 10 obavljam telefonske sporu. scena i kako biste je predstavili?” Oli- te{ko detinjstvo bilo mnogo lak{e. razgovore vezane za gostovanja Posve}enost deci 'Pan teatar' po- vera Viktorovi} kaè: Gluma je deo Va{e porodi~ne tradi- pozori{ta, zatim odlazim u prostorije tvr|uje i brojnim humanitarnim pred- ”De~ija scena je moje ''prvo dete'' i cije, ve} tri generacije. Kako opisujete ''Pan teatra'' gde nastavljam sa dnevnim stavama za decu bez roditeljskog sta- veoma sam ponosna na nju. Ona je i svoju porodicu iz tog ugla? aktivnostima (probe, sastanci, i sl.), po- ranja, decu sa posebnim potrebama i zaslu`na za puni razvoj ''Pan teatra''. Odrasla sam u pozori{tu. Otac - glu- tom odlazim u grad (obaveze vezane za decu iz izbegli~kih kampova. U 'Pan Gostuju}i sa de~ijim predstavama na mac, brat - reditelj, pa na kraju i ja - BK Akademiju, Skup{tina grada, itd.), teatru' postoji i {kola glume za decu festivalima, uvidela sam po reakciji na- glumica. Valjda je to normalno kada se u popodne oko 6 sam napokon u svom pred{kolskog i {kolskog uzrasta u kojoj jmla|e publike da moj rad ide u pravom ve} imamo nekoliko. Naravno, imamo i ku}i pri~a samo o pozori{tu. Bratova domu. Tamo nastavljam sa papirologi- u~e scensko izvo|enje, slobodnije po- smeru jer decu ne moète prevariti. Ona nekoliko nagrada stru~nog ìrija, k}erka, Teodora, je tako|e glumica i radi jom, planovima vezanim za pozori{te, na{anje pred publikom, pravilan izgo- su najiskreniji gledaoci. Svakako su nam uglavnom vezanih za gluma~ka u ''Pan teatru'', a evo i moja desetogo- itd. Naravno, sve navedene obaveze se vor... âsove im drì Olivera Viktorovi}, najdraè nagrade de~ijih ìrija, a mi ih ostvarenja. di{nja k}erka, Bojana, polako kre}e mo- menjaju kada gostujem sa pozori{tem, ili jim stopama (nedavno osvojila prvu nam se bliì neka premijera kada jedan nagradu u Be~u na Evropskom takmi- deo ovih obaveza preuzima moj suprug. ~enju u lepom ~itanju), iako je ne forsir- Nije mi te{ko {to se osim glumom Ve~ernja scena Pan teatra amo u tom pravcu - kao {to ni mene nije bavim i drugim poslovima. Vi{e mi forsirao moj tata. smeta {to taj vi{ak vremena ne mogu da Gde vi{e pronalazite sebe: na de~ijoj provedem sa svojom porodicom. Zato O Ve~ernjoj sceni 'Pan teatra' Olivera ve~ernju scenu se brzo pro{irila pa su ili ve~ernjoj sceni? posle Nove godine (10 dana) i leti za Viktorovi} kaè: mnogi ve} ponudili saradnju. Po{to smo Naravno, ja sam glumica ~iji je vreme pauze u pozori{noj sezoni (jul i ”Sa razvojem de~ije scene, pristupili u pregovorima, izvesno je da }e se na glavni cilj bio da igram u predstavama avgust) potpuno sam joj posve}ena. smo otvaranju i stalne ve~ernje scene, a na{oj sceni uskoro na}i dosta vrlo ve~ernje scene. Prelazak iz pozori{ta Kako }e izgledati 'Pan teatar' za otvaranje renovirane sale je bio pravi kvalitetnih ve~ernjih predstava. Upra- ''Du{ko Radovi}'' u Beogradsko dramsko deset godina? trenutak za to. U ovom momentu se igra- vo nam izlazi premijera predstave pozori{te je donekle to nagove{tavao, ali Verujte da mi je veoma te{ko da vam ju ~etiri ve~ernje predstave iz na{e ‘’Pro{la si kroz moj ìvot kao krava eto - vratila sam se de~ijoj sceni i nije mi ta~no odgovorim na to pitanje. Ciljevi se produkcije, a dva-tri puta mese~no gostu- kroz kukuruz’’, po tekstu Du{ana ào. Po{to sam u svom pozori{u otvorila i stalno menjaju, valjda zbog moje ambi- Cveti}a. Po~etkom decembra krenemo ve~ernju scenu uskoro }e me biti i u cioznosti. Jedno je sigurno. @elim da ju predstave pozori{ta sa kojima godina- ''Pan teatar'' ostane ono {to je sada - sa probama jedne, a zatim krajem ve~ernjim predstavama. Svakako, moja ma sara|ujemo. To su pozori{ta iz [apca, neostvarena èlja je da igram glavnu jedna velika porodica, mesto okupljanja februara i druge ve~ernje predstave. Petrovca na Mlavi, Kikinde, itd. Na{i ulogu u ''Gospo|i ministarki''. General- svih dobronamernih ljudi koji èle da planovi su da jednog dana ve~ernja Vi{e detalja o ovim predstavama }e biti no, najvi{e volim da igram pred ispun- provedu neke lepe trenutke u druènju scena bude kvalitetna i pose}ena kao pred same premijere.” jenom salom, bez obzira da li je u pitan- sa nama. na{a de~ija scena. Vest da smo otvorili M. J. ju de~ija ili ve~ernja predstava. Mirjana Jur~i}

11 LUDUS 139 Nove ve~ernje scene

pod je od jelovine, a {to se tehnike ti~e, mesec” po Silviji Plat i predstavu neki tamo koji }e kad vide to {to smo imamo ne{to malo {to smo pribavili to- ”Drakula- svetlosti trenutka” po motivi- napravili re}i: ”E, mi smo to ve} videli NOVI POZORI[NI LABORATORIJ kom prethodnih godina, a pomo} nam je ma Stoknerovog romana. Za decembar je na Bitefu pre 20 godina!” [ta da radimo ”Deè Kostolanji” teatar dobio svoju scenu za tehni~ku opremu obe}ao pokrajinski planirana premijera ”Ukro}ene goropa- mi koji zbog godina nismo stigli to tada Sekretarijat za kulturu i obrazovanje. di,” a negde oko Nove godine glumac i da vidimo?! uboti~ko pozori{te ”Deè Kostola- festivala ”Maska” i Ansambla Andra{a Jako dobra vest je da nam je odo- reditelj Zoltan Pu{ka{ po~e}e da reìra Ono {to smo mi radili u ”Deè Ko- nji” postoji ve} 12 godina, a tek 10. Urbana, igraju: Silvija Kriàn, Hermina breno otvaranje nekoliko radnih mesta, Mroèkov ”Tango”. stolanji” pozori{tu do sada svakako je Snovembra ove godine zvani~no }e Erdelji i Zoltan Pletl, a muziku uìvo pa smo zaposlili mlade glumce: Arpada Plan nam je sasvim jednostavan - bilo deo ma|arske kulure, ali i kulture dobiti svoju mati~nu scenu. izvodi Silard Mezei. Mesaro{a, Imrea Mike{a, Martu Bre{ i da se okrenemo sada{njosti. Jedan od zemlje u kojoj ìvim i zato smatram da Umesto dosada{njeg podstanarskog ”Ludus” razgovara sa Andra{om Andreu Erdei. Slede}i potez je da ovde onih sasvim konkretnih je da za novu moramo da komuniciramo jedni s drugi- statusa u NP Subotica, svoje predstave Urbanom koji je od maja ove godine pozovemo reditelje koji nisu konven- publiku obezbedimo i simultani prevod. ma. Osim toga, ima}emo i dobru komu- igra}e ubudu}e u prostoru stare bio- direktor ”Deè Kostolanji” pozori{ta. cionalni i koji su nezavisni od aktuelnih U tom smislu voleo bih i te{nju i ozbiljni- nikaciju sa Ma|arskom, u prvom redu skopske sale OKUD ”Mladost”, nekada- ”Prostor smo dobili od Grada koji ga pozori{nih poetika. Rado }emo ju saradnju srpskih i ma|arskih sa segedinskim festivalom ”Maska”, s {njeg kultnog mesta u Subotici. iznajmljuje za nas. Pet prethodnih mese- sara|ivati s glumcima NP Subotica, ali i glumaca. Glumaca generalno. Ne kojim ja ve} dugo radim. sa ljudima sa kojima smo ve} sara|ivali, Va`no mi je, dakle, da na{a scena U ~ast va`nog pozori{nog doga|aja ci sre|ivali smo ga sopstvenim snagama govorim to sad na fonu neke nostalgije - poput Dene{a Debreija, Henrijete Varga, bude steci{te ozbiljnog pozori{nog ekspe- bi}e izvedena predstava ”o,1 mg”, koju je poku{avaju}i da od njega napravimo eks ju nostalgije, ili nostalgije za Mina Tanake... Do tada, publika moè da Risti}evim pozori{tem, ve} sa èljom da rimenta, a znam sasvim sigurno da pod po motivima dela Geze âta reìrao dobro mesto za ozbiljan pozori{ni labora- vidi na{e predstave ”êkaju~i Godoa” po ovde nastanu dobre i zna~ajne predstave na{im krovom ne}e nastajati komercijal- Andra{ Urban. U predstavi nastaloj pre torij. Radi se o sali povr{ine 25 x 11 dve godine u produkciji segedinskog Beketu, ”Devojku koja je lajala na o ~emu }e suditi jedino publika, a ne no i provincijalno pozori{te. metara koja nema klasi~no gledali{te, S. Mileti} NE[TO, IPAK, NOVO U DR@AVI DANSKOJ Novom Pazaru je Regionalno po- rediteljka je imala u vidu kako mladost i koju su odigrali mladi, jo{ studenti zori{te, pod upravom Aide Koàr, neiskustvo svojih glumaca, tako i krajnje glume. Ali, njihova energija, njihov tim- Uzabeleìlo jasan poen premijernim skromna sredstva kojima Regionalno ski rad, radost sa kojom su igrali u te{- prikazivanjem drame „Omer i Merima“ pozori{te raspolaè, u tehni~kom pogle- kim uslovima, govore o tome da je uspeh Miroslava Belovi}a. du. Svetlo je moralo biti krajnje svedeno, na vidiku. Mlada glumica, Aida Koàr, vra- a mikrofona uop{te nije bilo. Mladi su se Jer, kako ono re~e Lope de Vega, }aju}i se sa stranih univerziteta, gde se iz sve snage upinjali da „dobace“ do „dajte mi jednu strast i dva gledaoca i usavr{avala /osnovne studije je zavr{ila sredine velike sale novopazarskog Kul- napravi}u vam pozori{te“, publika je An|ela Mari} Lemana Be}irovi} Sandra Miljkovi} turnog centra, gde je Regionalno pozo- na pri{tinskoj Akademiji, u klasi profeso- onaj zna~ajan faktor koji }e izo{triti ra Vladimira Jevtovi}a/ imala je viziju ri{te sme{teno. Ali, publika, iako, za {ta Novopazarska vam ovaj kriti~ar svedo~i, nije mogla da kriterijume mladih glumaca. oìvljavanja ove multinacionalne sre- Dobrodu{na, iskrena, emotivna, no- gluma~ka dine, uz pomo} ìve re~i i emotivnog ~uje sve valere nihovog dijaloga, reago- vala je potpunom patnjom i tihim uzdasi- vopazarska publika je, na o~i va{eg izve- klasa ~itanja pozori{nih predstava i doma}e {ta~a, freneti~nim aplauzom pozdravila dramaturgije. Odnedavno i direktor Re- ma u posve}enom mraku sale. O~igledno, problem koji je Aida izabrala, kada se kako izvo|a~e i autorku predstave, tako i gionalnog pozori{ta u Novom Pazaru, svoj greh. Niko nije oti{ao mirne savesti Aida Koàr je, sa svojim studentima tre}e roditelji, iz materijalnih razloga, me{aju u ljubav svoje dece i name}u im izbor, sa svojoj ku}i, te subote, dva dana pred godine glume na Internacionalnom obaveznim tragi~nim krajem, nikog nije Bajram. univerzitetu u novom Pazaru, u klasi ostavio ravnodu{nim. Ponajmanje mlade [ef klase Envera Petrovcija, sa~inila uzbudljivu Najavljujemo, dakle, novu klasu glumce, koji su patili sa svojim junacima, glumaca na srpskom pozori{nom nebu: Enver Petrovci predstavu po tekstu Miroslava Belovi}a. jo{ nedovoljno obu~eni da se od njih za- Du{an @ivani} S obzirom na to da se novopazarska Lemana Be}irovi}, An|ela Mari}, San- natom distanciraju, a da ostanu istiniti. dra Miljkovi}, Haris [e~erovi}, Rifat sredina, uprkos velikom industrijskom Osim misije oìvljavanja pozori{nog bumu krajem pro{log veka, odlikuje Rifatovi}, Du{an S. @ivani}. ìvota Novog Pazara i plemenite te`nje Izraàjna scena, u obliku pti~jeg velikom tradicionalno{}u, u svim konfe- da se ovaj region vrati na kartu pozo- gnezda nad glavama protagonista, delo sijama, Aida je odlu~ila da im, pred ri{nih zbivanja kod nas, region veoma prepunom salom, prikaè kako izgleda- bogat temama, doga|ajima, pri~ama, je Dejana Panteli}a, koji je kreirao i ju, po Belovi}u, Kapuleti i Montegi, kada senzibilitetom, Aida Koàr nam je pri- ta~ne kostime. Scenski pokret je uradila Romea i Juliju zamene mladi Omer i kazala i klasu od osam novih mladih Dijana Kozarski, a muzikom se bavio Merima. umetnika koji, zdu{no i strasno, sa ve- Enes Uki}. Organizator, Muzafer Hvataju}i se u ko{tac sa izuzetno likom ljubavlju i elanom, grabe ka zve- @upljanin, u~estvovao je u predstavi kao te{kim dramskim {tivom, poetskom zdama. da igra u njoj. dramom koja bi se mogla porediti sa Mo`da je prerano da se o gluma~koj Kako je i red! Marko Nedovi} Haris [e}eragi} Rifat Rifatovi} Lorkinim „Krvavim svadbama“, mlada igri govori posle prve velike predstave Dragana Bo{kovi} NE PREPU[TAJMO SE ZAGLUPLJUJU]OJ BUCI KOJA NAS ZASIPA

igurno je da ima lepih priloga i 30.X 2006. Lidija Stevanovi} nam je geografski najudaljenije zemlje. Upravo nuo je i vi{e bolno nego {kakljivo pitanje na{em pozori{nom ìvotu u odnosu na emisija o pozori{nom ìvotu na predstavila festival pozori{ta nema~kog ona je tada inicirala dolazak Bronvin objektivnosti selektora na{ih pozori{nih onaj zagreba~ki, 'ponekad se sa strane, a Sprogramu Radio Novog Sada, ali taj jezika koji se u Pragu odràva do 19. Tvedl, novozelandske glumice, rediteljke festivala, premda manje uklju~enom ne samo sa brda, bolje vidi'. Ipak, na radiju glumci i reditelji do program na prose~nim radio-prijemnici- novembra, a na kome }e tamo{nji gledao- i profesorke univerziteta, a razgovor s slu{aocu nije u takvim razgovorima lako istinski kreativnog izraza dolaze u ma ni u Zemunu, ni u Novom Beogradu ci uìvati u predstavama iz Berlina, Bokonji}em bila je ujedno najava go{}ine da razlu~i kad je re~ o opravdanoj ljutnji ne moèmo ~uti. Jeste, mora se i od Be~a, Luksemburga... predstave ”Kvartet” u kulturnom centru Dramskom programu Radio Beograda, valjanih, a neuvr{}enih, a kad o buci i koji se ne bez razloga di~i da je najve}e slu{aoca zahtevati malo truda, ali mu Dragoljuba Bokonji}a, izme|u osta- ”Rex”. Svojevrsna specijalnost go{}e iz besu opravdano izostavljenih. Uostalom, na{e va`ne radio-stanice - bez obzira na log, pamtimo i po nekim radio-dramama pozori{te u Srbiji. âk i kad uvi|a svu daleka upravo su dela nema~kih pisaca, nije lako biti selektor i ~lan ìrija ni kad va`nost radija i kad se ne odri~e uìvanja to da li ih nazvali nacionalnim ili posve}enim pozori{tima Srbije koje je ali je s pravom upozoreno na sloènost si zaista stru~an i nepristrasan, jer se u njegovim vrednostima, slu{alac neretko mati~nim - moraju kao javni servis biti svojevremeno - pre nekih desetak godina kulturne tradicije Novog Zelanda kao svetu (pa ni onom pozori{nom) ne moè sasvim pristupa~ne, da se ipak ne bi i neoprostivo lako propu{ta premijere - sa~inio sa Jovanom \uri}em. Sada zemlje Pacifi~kog regiona. Pomenuto me- ugoditi. Ni u ovom razgovoru nisu izo- radijskih drama. Sre}om, tih premijera sasvim, ili skoro sasvim, prepustio blagi i dobro}udni Bokonji}ev glas |usobno povezane polusatne emisije stali Nemci. Kako je ovo vreme tranzicije zaglu{uju}oj i zaglupljuju}oj buci koja jo{ uvek ima dosta, pa ih sve ne pro- slu{amo u jutarnjim emisijama Radiovi- valja ista}i, realizuju se i subotom. Posto- i projekata, smeli koprodukcijski poduh- ga odasvud zasipa. Mada ne{to bolja, ni pu{tamo. U ustaljenom terminu, u petak, zor i Kult-pres. Ulogu urednika i vodite- ji rizik da }e ih toga dana prespavati oni vati naj~e{}e se mogu ostvariti predla- ~ujnost programa Radio Beograda nije 27.10.2006., od 18 sati i 32 minuta, lja tih emisija ima nekoliko novinara. koji ih slu{aju uz rad, a subotom ne rade, ganjem projekata fondacijama i drugim premijerno je emitovano delo ”Ser Tomas jo{ uvek zadovoljavaju}a, ali je barem Bokonji}a prepoznajemo i po ne{to ve}em ali i verovatno}a da }e ih ~uti oni koji Mor” Ljubi{e Mi}anovi}a, u reìji Zorana tolika da raznolike sadràje - pa i one donatorima. Na taj na~in pozori{te iz udelu muzike - valjda da se slu{alac ni samo subotom i nedeljom pa`ljivije Kikinde zajedno sa berlinskim pozo- Rangelova, proizvedeno u oktobru. To je koji se ti~u pozori{ne umetnosti i kulture kulturnim sadràjem ne bi preopteretio. slu{aju radio. uspela drama o uvek aktuelnom odnosu uop{te - nekako moèmo pratiti. Neko- ri{tem Forum konkuri{e za koprodukciju Koga strpljenje zbog tih muzi~kih preda- êtvrtog novembra emisije je uredila despota i `rtve, dèlata i `rtve, ~asti i liko priloga na talasima II programa su predstave ”Gde ti ìvi{” Ane Lasi}. ha ne izda, moè ~uti zanimljive infor- i vodila Mira Kneèvi}, pa nije ~udo {to vlasti, mudrosti, ludosti i pravdi, ostvare- bili posve}eni teatru nema~kog jezi~kog Prvog novembarskog dana u popod- macije i dobre Bokonji}eve sagovornike. smo upravo tada slu{ali (kako se ona na kroz radiofonski ìvotopis engleskog podru~ja. Svakog ponedeljka u emisiji nevnoj emisiji ”Kulturni krugovi”, koju Drugog novembra sagovornik je tele- pravnika, mislioca i kraljevog savetnika, ”Pozovi 99” u prilici smo da slu{amo izrazila) duì, ali sadràjniji razgovor sa je tog puta uredila i vodila Tamara fonskim putem bila Jadranka An|eli} iz Milo{em Latinovi}em, upravnikom Na- Vu~enovi}, emitovan je osvrt na prethod- pisca ~uvenog dela ”Utopija”. Zaista su javljanja dopisnika iz raznih evropskih i imponovali: Vladan @ivkovi} u ulozi svetskih metropola i budemo upoznati sa Centra za pozori{na istraìvanja Dah rodnog pozori{ta u Kikindi. Zanimljivo je ne ve~eri u Beogradu, izvedenu pred- teatra, umetnica koja je jula ove godine govorio o njihovom izvo|enju Krleìnog stavu Zagreba~kog kazali{ta mladih, a Kralja, Jadranka Selec kao Morova kulturnim zbivanjima u belom svetu, pa supruga Alisa, Biljana \urovi} kao Ana ponekad i sa onim pozori{nim. Tako boravila u novozelandskim gradovima ”Vu~jaka”, o gostovanjima u Beograd- istog jutra u Kult-presu - u kome se Velingtonu i Oklandu i tamo dràla skom dramskom i u novosadskom Srp- prelistavaju kulturne rubrike u {tampi - Bolen i Tanja Divni} kao Morova k}i sti~emo utisak, ili nadu, da smo deo tog Margarita, iako su i ostali dramski umet- sveta i da duhovna strujanja - jednos- umetni~ke radionice i predavanja, a sve skom narodnom pozori{tu, o postavljanju delimi~no pro~itan razgovor sa glumcem Perom Kvrgi}em za Politiku. Razgovor u nici, ba{ kao i muzi~ki saradnici, lektor i merna i naizmeni~na - koliko-toliko u sklopu vi{egodi{nje saradnje toga tea- jednog Sterijinog i jednog Simovi}evog tonski snimatelj, bili na visini zadatka. oplemenjuju i nas i taj svet. U toj emisiji tra sa pozori{nim umetnicima iz nama komada, o predstavama za decu, pokre- kome je Kvrgi} izneo i neke pohvale Mr Ranko Buri}

LUDUS 139Lu 12 Intervju

îni se da dosta gostujete. Koliko ste gostovanja imali pro{le godine, koliko VA@NO JE NE RASIPATI ENERGIJU I NOVAC festivala, nagrada itd.? Verovatno smo pozori{te koje najvi{e mogu}nosti ne{to drugo. Znate, na kraju novim pozori{tem, koje bi se isklju~ivo gostuje, jer u poslednjih pet godina broj godine se uvek pravi projekcija planova bavilo najmla|ima. Iz tog razloga smo Branislav Nedi}, na{ih gostovanja je oko 50 puta godi{nje. za slede}u godinu. I onda nakon {to moji pokrenuli inicijativu, u saradnji sa Op{ti- direktor Kru{eva~kog pozori{ta Pro{la godina je bila naro~ito uspe{na za saradnici i ja lepo sastavimo repertoar, nom Kru{evac, o izgradnji pozori{ta za nas {to se ti~e odlaska na festivale. koji upravni odbor odobri, suo~imo se sa decu. Na taj na~in, uz dobijanje posebnog U~estvovali smo na devet festivala (Steri- surovom istinom da finansijski plan, koji budèta za rad na predstavama, bili bi jino pozorje, Dani komedije, Joakim fest, smo tako|e isplanirali ne bude odobren. smo u mogu}nosti da maksimalno Festival drame u Zenici...) i osvojili 20 E, onda se pitamo ~emu sve to planira- uve}amo produkciju i godi{nje napravi- nagrada! Najvi{e zasluga za ovakav nje? Pozori{ta van Beograda su stalno mo 7, 8 novih predstava, koje bi mogle da ‘’skor’’ pre svega nosi predstava ‘’Svinjs- suo~ena sa tim problemom. Naime, se igraju skoro svakoga dana. To bi budèt za rad na predstavama je oko pomoglo u stvaranju novih generacija ki otac’’, Aleksandra Popovi}a, u reìji dva, dva i po miliona. Znaju}i koliko ljubitelja pozori{ta i stvranju novog Egona Savina. Predstava se odigrala danas ko{ta nova produkcija, shvatamo talasa budu}ih mladih umetnika. preko 60 puta i u~estvovala bukvalno na da sa tim novcem nije mogu}e uraditi ni Imate li publike? Koliko ko{ta kar- svakom festivalu u na{oj zemlji. Mislim jednu ambiciozniju predstavu. Najsveìji ta? (Kojim procentom sopstveni prihod da ova predstava nosi i najve}e zasluge primer je na{ plan rada na predstavi po u~estvuje u ukupnom budètu teatra?) {to je na{e pozori{te i dalje na dobrom romanu Me{e Selimovi}a ‘’Tvr|ava’’, u Cenu karte nismo menjali u posled- glasu. reìji i adaptaciji Neboj{e Bradi}a, po- njih nekoliko godina, i ona se kre}e od Kako bi, po Va{em mi{ljenju, trebalo vodom proslave 60 godina na{eg po- 120 do 400 dinara, u zavisnosti od tro- da izgleda i da funkcioni{e idealno zori{ta. Budu}i da smo dokazani u radu {kova predstave. Ono {to mogu da prime- repertoarsko pozori{te izvan metropole? na klasicima na{e knjièvnosti (Prokleta tim da je i ova cena, za pojedine poseti- (Koliko glumaca? Glumica? Koliko teh- avlija, Dervi{ i smrt, Koreni…), o~e- oce skupa. Recimo, kada grad finansira ni~kih i operativnih lica? Da li treba da kivali smo da }e se za ovaj projekat zain- gostovanje neke predstave, od trenutka ima svog reditelja? Scenografa? Dra- teresovati sve nadle`ne ustanove. objavljivanja informacije da su karte maturga? Marketing? Kolika sala?) Op{tina Kru{evac je obe}ala polovinu besplatne, dovoljno je da pro|e nekoliko Kada se jednoga dana napravi zakon sredstava, mimo planiranih, jedan deo je sati da karata vi{e nema. Tako da proda- o pozori{tu, mnoge stvari se mogu po- pribavljen od donatora. Ostatak je ja karata ve}inom odlazi na grupne staviti na svoje mesto. Za neke }e to biti o~ekivan od Ministarstva kulture. Na kupovine pojedinih firmi, kojima onda suo~avanje sa surovom istinom, ali za àlost, od njih smo dobili samo 300000 odobravamo popust. Tokom godine, pros- ostale koji vrede i èle da rade, on moè dinara, {to nije ni desetina potrebnih ek popunjenosti na{e sale je oko 60, 70%, samo biti produktivan. Jer onaj koji radi, para. Morali smo da stanemo, i da {to mislim da je u ovim uslovima zado- kona~no }e biti adekvatno nagra|en. odloìmo rad za neka bolja vremena, voljavaju}e. Naravno, èlja nam je da taj Trenutno stanje u svim pozori{tima van koja }e mo`da do}i… procenat uve}amo, pa smo ove godine Beograda je takvo da vi{e od 60% budèta Po kojim osnovnim kriterijumima odlu~ili da po prvi put {tampamo i odlazi na plate zaposlenih, i to nepra- birate naslove? Pa kvalitetu samog teks- godi{nje karte za zainteresovane ljubite- vedno raspore|eno. Iz tog razloga, nakon Kru{eva~ko pozori{te slovi kao projekat godi{nje, i nekoliko manjih, ta? Po njegovoj popularnosti? Po pred- lje pozori{ta. Zna~i vlasnik godi{nje izbora direktora firme sa utvr|enim jedno od najboljih u Srbiji. Kako to tako|e vode}i ra~una o kvalitetu. logu reditelja koji }e raditi? postiète? [ta pripremate za upravo zapo~etu karte ima svoje sedi{te tokom ~itave planom i programom, neophodno je Prema raspoloìvom ansamblu? Ili postaviti odgovorne u svim sektorima Lepo je ~uti takvo mi{ljenje. Mislim sezonu? prema nekim drugim kriterijumima? godine, za sve programe koji se dogode u da zaslugu za dobar kontinuirani rad U septembru smo po~eli rad na pred- pozori{tu. Pored toga, postoje stalni (umetni~ki direktor, tehni~ki {ef, {ef Biraju}i naslove novih predstava, finansija...) a zatim za po~etak, napraviti imaju i prethodne uprave, jo{ od po~etka stavi ’’Zaobi|i gospo|u Markam’’, Reja sledimo na{u osnovnu repertoarsku lini- popusti za penzionere, |ake, studente… devedesetih, od kada i kre}e jedna uzla- Kunija u reìji Vladimira Popadi}a. Rej U ukupnom budètu pozori{ta, Op{tina ugovore sa svim zaposlenima, na jednu ju igranja doma}ih pisaca i pre svega do tri godine. Na taj na~in }emo, vre- zna putanja na{eg pozori{ta. Osmi{ljen Kuni je poznat na{oj publici po pred- praizvedbi tekstova. Ukoliko pravimo Kru{evac u~estvuje sa oko 80 %, a na{ menom, biti u mogu}nosti da uskladimo repertoar, koji se zasnivao na radu na stavama ’’Kidaj od svoje ène’’ i ’’U mre- dogovor sa nekim eminentnim redite- prihod iznosi oko 20%. Situacija sa spon- stvarne potrebe ansambla u dolaze}em klasicima doma}e knjièvnosti postao je ì’’. Oba teksta su postavljana na sceni ljem, vodimo ra~una , koliko je mogu}e, zorima je zadnjih godina pod velikim periodu (vode}i ra~una o finansijama), oslonac u radu na{eg pozori{ta. Tako da Kru{eva~kog pozori{ta i igrana puno da uskladimo na{e èlje, sa èljom i znakom pitanja. Jednostavno, sve se smo u prethodnih petnaest godina igrali puta sa velikim uspehom. U predstavi senzibilitetom reditelja, koji uglavnom svodi na dobru volju i svest pojedinaca. maksimalno ga upotrebiti, i ne dozvoliti tekstove na{ih ’’klasika’’, Ive Andri}a, igraju glumci Kru{eva~kog pozori{ta, a dobro poznaju na{ ansambl. Jo{ jedna Dok smo nekad uspevali da nabavimo nezainteresovanost pojedinih koji ra~u- Me{e Selimovi}a, Ljubomira Simovi}a, kao gost se pojavljuje prvak Uì~kog zanimljiva stvar je i naj~e{}e pitanje dosta novca za projekte (‘’Korene’’ smo naju na svoju ‘’sigurnu’’ platu. Govorim i Dobrice ]osi}a, Aleksandra Popovi}a… pozori{ta, Toma Trifunovi}. Tako|e, za prose~nog posetioca pozori{ta, da li je ta i realizovali 70% novcem donatora), danas o umetni~kom i o tehni~kom ansamblu. Mislim da smo na{li jedno polje delova- ovu priliku smo angaòvali i tri mlade ta predstava komedija? Na{ narod voli se ta pomo} ogleda pre svega u davanju Pri~a se kako mladi po zavr{enom nja kojima se druga pozori{ta manje neafirmisane glumice. Na taj na~in komedije i mi se trudimo da {to je ~e{}e autobusa, kamiona, goriva... Mislim da {kolovanju ne}e da se vrate u tzv. pro- bave. A to je scenska adaptacija romana. potvr|ujemo stav da smo otvoreni za mogu}e iza|emo u susret takvim bi i neki budu}i zakon trebalo da bude vinciju, ali se pri~a i da je provincija Pored toga, pa`ljiv odabir saradnika, mlade umetnike, èljne rada i dokazi- ljubiteljima pozori{ta. stimulativan za sve one koji èle pomo}i stanje duha (pa ne mora biti izvan met- reditelja, glumaca, scenografa... Kod nas vanja. Mislim da kod ve}ine mladih Koliko premijera imate godi{nje? kulturu, sport ili neke druge neprof- ropole!). [ta je Vas po zavr{etku {kolo- postoji praksa da se za svaki ambiciozni- danas postoji problem odlaska na rad u Godi{nje izvedemo 4 do 5 premijera, itabilne organizacije. vanja zadràlo u Kru{evcu? ji projekat, doma}em jakom ansamblu pozori{ta u unutra{njosti. Koliko mogu od kojih je jedna namenjena na{oj Maloj Ako je predstava dobra, za koliko [ansa. Kada vam odgovorni ljudi u pridodaju i neki vrhunski srpski glumci. da procenim, èlja im je da ostanu u sceni ‘’Jovan Putnik’’ i jedna na{im naj- repriza imate publike u samom Kru- 27. godini ponude mesto sa koga moète Na taj na~in, podiè se kvalitet pred- Beogradu po svaku cenu, pa makar i ne mla|im posetiocima. {evcu? direktno da uti~ete na rad jedne stave, gledaoci u Kru{evcu gledaju neka igrali, ili samo ’’unosili tacne’’. Za Koliko ukupno predstava odigrate U zavisnosti od kvaliteta predstave, pozori{ne ku}e, to je jednostavno stvar nova lica na sceni, a tako je i mnogo mladog glumca je neophodno da {to vi{e godi{nje? O toga koliko na mati~noj mogu}e je igrati petnaest do dvadeset koja se ne moè odbiti. lak{e organizovati gostovanja u drugim radi, da sti~e iskustvo od starijih kolega i sceni (prose~no ili u pro{loj sezoni), puta, sa dobrom posetom. Nakon toga, [ta smo propustili da Vas pitamo, a gradovima. U planiranju u manjim sred- reditelja. U tom smislu smo uspostavili koliko na gostovanjima? Koliko za decu, moè imati svoj ìvot na gostovanjima, trebalo je? inama je, va`no ne rasipati energiju i saradnju sa Fakultetom dramskih umet- a koliko za odrasle? povremeno i na na{oj sceni uz malo Mislim da ni{ta niste propustili. novac, tj. ne dozvoliti da jedna predstava nosti i o~ekujemo da u novembru na Godi{nje se na sceni pozori{ta izvede dodatnog zalaganja oko prodaje. D. Kosa~evi} ''ugu{i'' drugu. A to zna~i, jedan ''veliki'' na{oj sceni ugostimo diplomsku pred- oko 250 programa, od toga 150 predstava stavu odseka za glumu. U pitanju je tekst na na{oj sceni (gostuju}ih i doma}ih) i Patrika Marbera ‘’Bliè’’ u reìji Darka izme|u 40 i 50 gostovanja na{eg pozo- [VABICA U NI[U Baji}a, a igraju Viktor Savi}, Borka ri{ta u drugim gradovima. Pored toga, Tomovi}, Ivana Nikoli} i Petar Ben~ina. na{im posetiocima nudimo i puno izlo`bi, Ovogodi{nja sezona Narodnog Ukoliko bude obostranog interesa, pred- knjièvnih ve~eri, koncerata... Termin u pozori{ta iz Ni{a otvorena je premi- stava bi trebala da nastavi da ìvi na kome obi~no igramo za decu je subota, i jerom predstave „[vabica“, prema na{oj sceni, a samim tim i na scenama izvedemo 4 do 5 predstava mese~no. motivima pripovetke Laze Lazare- {irom Srbije. Naravno, bilo bi lepo da Da li predstave za decu imaju isti vi}a, u reìji Miroslava Benke. jedna ovakva saradnja zaìvi i da svake tretman, ili imaju manji budèt? Benka se dramatur{ki oslanja na godine budemo u prilici da uìvamo u Rade}i predstave za decu, vodimo dve Lazarevi}eve pripovetke, ‘[va- igri budu}ih diplomaca. ra~una da se one produkcijski ne bicu’ i ‘Vetar’, iz koje je pozajmio Ko pravi repertoar u va{em teatru? razlikuju od ve~ernjih predstava, kako u lik oca \or|a koga tuma~i ni{ki (mislim, ko odlu~uje o naslovima koje glumac u penziji, Radoman Konti}. angaòvanim glumcima, tako i u opremi. }ete igrati) Vi? Upravni odbor? (koliki je “Ovom predstavom èli da pokaè Budu}i da trenutno radimo samo jednu da je L.Lazarevi} dobro razumeo uticaj Upravnog odbora, ko se u njemu predstavu za decu godi{nje, ose}amo probleme sudara srpske tradicio- nalazi, koliki mu je mandat i kako se obavezu da ta predstava bude kompletna, nalnosti i evropskog duha s po~etka formira?) u vizuelnom i estetskom smislu. @elja 20. veka.” kaè direktor Narodnog Pitanje repertoara, u ovom trenutku nam je da se u bliskoj budu}nosti maksi- pozori{ta Sa{a Hadì Tan~i}. naàlost vi{e odre|uje finansijska situ- malno angaùjemo na polju rada pred- M.J. acija, a ne na{i stvarni planovi. @elje su stava za decu. Mi{ljenja smo da u jedno, a u poslednje vreme, naàlost, Kru{evcu postoji realna potreba za Prokleta avlija

13 LUDUS 139 Festivali i intervjui

larnost o~igledno nije zaboravljena, jer Gost iz ê{ke, Jan Nova~ek, dra- Na prvom Joakim Inter Festu u Kra- su svi ùrili da se rukuju i pozdrave maturg i direktor pozori{nog festivala u gujevcu videli smo neke zaiste dobre, JOAKIM INTER FEST 2006. [piru Giberinu i Ivicu Vidovi}a, sjajne Brnu, konstatovao je, recimo, da je naj- uzbudljive predstave i moèmo konstato- zagreba~ke glumce. U foajeu, pre i nakon ve}a prednost repertoara ovog festivala vati da, festivala nikada dosta, pogotovo Kragujevcu je nedavno zavr{en putnik i spisatelj srpski, Joakim Vuji}, predstava, druìli su se i ìri i publika, {to je pre svega okrenut mla|oj publici. zavrteo pozori{nu ~igru, ona se u na{em ovih koji se mogu svrstati pod formu ma- Prvi me|unarodni pozori{ni festi- {to je i ~inilo ovaj festival posebnim. ”Video sam puno razli~itih predstava, val malih scena Joakim Inter Fest. gradu nije nikada zaustavila.” rekao je lih scena. Komadi koji nemaju zahtevnu U Spontana vesela atmosfera, kafa uz i{~i- trupa, na~ina rada. Moje generalno mi- U periodu od 7. do 14. oktobra prikazano reditelj i direktor Tatra ’Joakim Viji}’ i scenografiju, skupe kostime, brojni an- tavanje biltena, pravili su ono uzbu|enje {ljenje, pogotovo posle doma}ih predsta- je dvanaest predstava iz Srbije, Crne Direkcije Joakim Inter Festa 2006. sambl svakako, na prvom mestu moraju koje postoji samo u teatru. Nakon svake va, je da je srpska pozori{na scena vrlo Gore, Slovenije, Hrvatske, Rumunije i Dragan Jakovljevi}. ”Umela je da se usija pleniti publiku dobrom igrom, a to se predstave odràn je okrugli sto koji je ìvotna i dinami~na. I stalno ’’nezado- Velike Britanije. Ovaj grad sa dugom od ubrzanja i uzbu|enja izazvanog upravo dogodilo ovog oktobra u Kragu- smi{ljeno, znala~ki i duhovito vodio voljstvo’’ onim ura|enim done}e samo jo{ teatarskom tradicijom, pored ve} pozna- dohvatanjem nedohvatnog, ili da se goto- jevcu. Publika je zadovoljno izlazila iz urednik u RTS-u i pozori{ni kriti~ar, bolje umetni~ke rezultate.” istakao je tog Joakim festa, ove godine otvorio je vo ohladi usahlo{}u pozori{nih utopija, sale svake ve~eri hvale}i kvalitet koma- Slobodan Savi}. Engleski pisac, Dòn reditelj i ~lan ìrija Polic. vrata jo{ jednom pozori{nom festivalu, i ali stala nikada nije.” da i gluma~ke interpretacije. Merdok, koji godinama ìvi u Nema~koj, ”Mala scena obi~no podrazumeva to me|unarodnog karaktera, a i ìri koji Ta pozori{na ~igra koju je spomenuo jednu vrstu siroma{nog pozori{ta, ali I tako, festival je zavr{en, stranci su je odlu~ivao o nagradama, vrlo je pa`- direktor pozori{ta na otvaranju Festivala, i nema~ki reditelj, Pjer Valter Polic, du- smo se mi opredelili za jednu postmoder- poùrili na svoje letove ka Evropi, a ljivo odabran: predsednik Dragana Bo{- vrtela se uspe{no osam dana nude}i hovitim opaskama, a i neposrednim dru- nu definiciju po kojoj smo re{ili da kao Kragujev~ani zadovoljni doìvljenim sa kovi}, teatrolog, i ~lanovi: Sneàna Ko- ~aroliju glume kragujeva~koj publici, ènjem, osvojili su {armom sve nas, malu scenu tretiramo svaki projekat u rado{}u obe}avaju da }e uskoro po~eti sa va~evi}, kostimograf, Dòn Merdok, pisac koja je svakodnevno hrlila u pozori{nu ponekad pomalo u{togljene u opho|enju, kome se doga|a autenti~an pozori{ni pripremanjem ve} narednog, drugog i Pjer Valter Polic, reditelj. salu i uìvala u izvo|enjima komada i ponovo nas podsetili, da tamo negde u eksperiment, bez obzira na broj likova u festivala malih scena u gradu velikog ”I tako, od kada je, pre 171. godine u malih pozori{nih formi iz vi{e inostra- Evropi, ìvi neki normalan, neoptere}en, njima.” objasnila je teatrolog i predsed- pozori{nog ~oveka, Joakima Vuji}a! tada{njoj prestonici Srbije, Kragujevcu, nih i doma}ih gradova. Vi|eni su po- neposredan svet. Bilo nam je zadovoljstvo nik ìrija, Dragana Bo{kovi}. A. P. opijen izazovom teatraskog ~ina, ve~iti znati glumci iz ex Jugoslavije, ~ija popu- druìti se sa njima. RE@IRAO BIH ”ORESTIJU” U SRBIJI Pjer Valter Polic ored Dòna Merdoka, dramskog reditelj tog gluma~kog studija. Kako je pisca poreklom iz [kotske koji ve} izgledao rad sa studentima? dramu sa plesa~ima, peva~ima, komple- Pdecenijama ìvi u Nema~koj, ~lan Radio sam kao reditelj i kao umet- tan projekat koji bi se odnosio na va{e me|unarodnog ìrija Joakim Inter festa u ni~ki direktor segmenta koji se bavio dru{tvo, zato sam i izabaro Srbiju. Mi- Kragujevcu, bio je i nema~ki reditelj, Pjer edukacijom studenata sa Fakulteta slim da bi to bio veliki izazov jer srpski Valter Polic. dramskih umetnosti u Lajpcigu. Odnos- glumci imaju veliki potencijal, tempera- Bili ste direktor i reditelj autorske no, oni se posle dve godine studija bave ment i neku strast koja odgovara takvoj radionice Bavarskog dràvnog gluma- prakti~nim radom u pozori{tu, takore}i vrsti komada. Radio sam 2004. u teatru ’’Joakim ~kog teatra u Minhenu u periodu od studiraju u pozor{tu. Bio sam profesor Vuji}’’ [ekspirov komad ’’Romeo i Juli- 1989-1993. Kakva delatnost, kada je za pozori{nu reìju, i za filmsku reìju i glumu. ja’’ sa glumcima u va{oj zemlji, a da teatar u pitanju, je obeleèila ovaj period pritom ni{ta nisam razumeo, za razliku va{eg ìvota? Od 2000. ste radili kao reditelj u Ingl{tatu. Koji su projekti bili u pitanju? od zemalja gde sam ranije radio, iz Bio sam direktor jednog segmenta Radio sam komad {vedskog pisca govornih podru~ja gde sam jezike teatra koji se bavio novom dramaturgi- Larsa Lorina ’’Demoni’’. Predstava je razumeo. Ali to je za mene bilo zna~ajno jom i cilj je bio da se ta dramaturgija izazvala skandal zbog otvorenog ispolja- iskustvo, jer je za pozori{te najva`nije kako neke stvari kaè{, odnosno u igra, a ne samo da se prou~ava. Jedno vanja seksualnosti, a mo`da i nasilja. tetaru je bitniji izraz nego re~i. vreme sam radio u Royal court Academy Jedan od likova se kastrirao na sceni. Bila je odli~na saradnja izmedju sa umetni~kim direktorom tog teatra Drugi lik u komadu, recimo uzima urnu Dragan Jakovljevi} i Pjer Valter Polic Ingl{tata i Kragujevca, po{to su to gra- Stivenom Doldrijem. @eleli su da pisci na sceni sa pepelom pokojne majke i u~estvuju u izradi predstave, a ne samo dovi partneri, i ta saradnja je odràna i prosipa sadràj na glavu svoje ène! prva ruka dramatizacija koju je radio komadu Nika Vuda, engleskog savre- da budu prisutni kao ime. @anrovi nisu na kulturnoj osonovi. I tako sam do{ao Predstava je bila godinu dana na reper- da odrìm pozori{nu radionicu i shvatio \or|e Lazin. Do{ao sam do tog teksta i menog pisca po kome sam radio i pred- bili bitni, ve} taj novi koncept savremene toaru i nije skinuta zbog takve sadrìne, da je taj rad sa va{im glumcima mogu}. voleo bih da to reìram, ovde, u Kragu- stavu pre nekoliko godina. Naziv je dramaturgije. Bio je to prvi projekat ve} je to tako kao deo repartoara po- jev~akom pozori{tu. Po~injem sa pripre- Nije mi bio problem da budem ~lan ’’San o belim konjima’’, po imenu takve vrste u Nema~koj i sada posle deset zori{ta. U svim zemljama u kojima sam mama u martu slede}e godine, i nakon ìrija na festivalu u Kragujevcu i nije poznate stene u Engleskoj. Film }e se godina razvijaju se takvi projekti u mojoj stvarao, moj rad je bio zasnovan na novoj toliko bitno {to nisam sve razumeo, ve} dva meseca bi trebalo da bude premijera. snimati u Enleskoj, Italiji zemlji. Zna~i da je to zaìvelo. dramaturgiji. mi je bitniji taj gluma~ki izraz. Tako|e, zapo~injem rad i na novom 1998. ste radili u pozori{tu ’’Glu- Jedna od neostvarenih èlja mi je da Planiran je projekat ’’Seobe’’. Dopao mediju, na filmu, po{to sam do sada i Nema~koj. ma’’u Lajpcigu, kao upravnik i kao reìram 'Orestiju' u Srbiji, ali kao koreo- mi se filmski scenario Sa{e Petrovi}a i radio samo u pozori{tu. To je tekst po Anita Pani} PORNOGRAFSKI, DUHOVITO I UVRNUTO

U Kragujevcu je novembra pro{le nuo, ali kako nisam ta~no znao kuda godine reìrao sopstveni komad ’Doktor èlim da idem, po{ao sam autostopom za Strap’, sa poznatim kragujeva~kim Aziju, a potom sam u povratku zavr{io u glumcem Mirkom Babi}em u glavnoj Beogradu. Taj grad je bio mesto, odakale ulozi. Ovaj komad sa tri lica je upravo sam odlu~io kuda }u dalje u ìvotu. vizija kako jedan engleski dèntlmen Se}am se, bilo je to 1958.godine, sedeo vidi i shvata dogovor sa |avolom. San o sam ispred èlezni~ke stanice i raz- èni, njenoj lepoti i zadovoljstvu koje taj mi{ljao {ta da radim. Onda sam odlu~io porok, po mu{karcima, pruà. Dòn da }i i}i u Indiju. Dve godine sam proveo Merdok, pisac i reditelj ove predstave u Indiji, u Nepalu, radio kao turisti~i bavi se neograni~enim poljem erotike. vodi~, kao knjigovo|a u [ri Lanci, a Velika tema obra|ena na engleski na~in - onda sam odlu~io da }u i}i u Australiju pornografski, duhovito i uvrnuto. Njegov da studiram, gde sam u Sidneju i Pertu Faust u liku doktora Strapa, u Minhenu studirao istoriju. Na Univerzitetu Novog je igran duè od godinu dana, a izvo|en Ju`nog Velsa sam stekao doktorsku titu- Sa }e Boò, svaki ~as je u Berlinu, [tutgartu i Hamburgu. lu. Komadi Dòna Merdoka izvo|eni su Oènio sam se vrlo mlad tamo, dok- Moja èna je bila kompozitor za opere, morbidan, o fanatizmu i smrti. Radio {irom [panije, Engleske, Nema~ke... neki torirao sam istoriju i deset godina sam tako da sam i ja do{ao u kontak sa tom sam i dosta komada o strasti i ljubavi bez od njih spadaju u naj~e{}e igrana nova ìveo na tom kontinentu. Pisao sam ug- umetno{}u i radio libreta za opere u Li- politi~kih konotacija. Napisao sam do Dòn Merdok, ~lan me|unarodnog ìrija dela u Nema~koj. lavnom biografije, dosadne akademske verpulu, u Londonu sam uradio i jednu sada oko devedeset komada. U Minhenu knjige, ali sam u isto vreme pisao i dra- Ovaj simpati~ni, neposredni i nada- operu za decu i izvo|ena je pet stotina je Pjer Polic prvi put reìrao moj komad sve duhoviti dramski pisac je ~ovek me. Doktorirao sam na pri~i, odnosno edan od ~lanova me|unarodnog ìrija puta. ’Doktor Strap’, a ovaj komad sam ja, kao u Kragujevcu na Prvom JoakimInter- neobi~ne biografije. biografiji de~aka iz Engleske koji je sa Volim duhovite komade, ne samo ko- {to znate reìrao u kragujeva~kom po- festu bio je Dòn Merdok, (John Mur- ”Kao mlad nisam ba{ imao sre}no devet godina radio u rudniku, a kasnije J medije klasi~ne, ve} i crne komedije, kao zori{tu.” doch 1939), [kotlan|anin koji ve} tri- detinjstvo i odlu~io sam da napustim postao premijer Australije i postao najbo- deset godina ìvi u Nema~koj. [kotsku. Sa~ekao sam punoletstvo i kre- lji prijatelj engleskog Kralja Dòrdà V. {to je ’Prvi {panski inkivizitor’, dosta Anita Pani}

LUDUS 139Lu 14 Festivali i intervjui HAPPY END JE HOLIVUDSKA IZMI[LJOTINA a nedavno odrànom, prvom me- ure|enom, ili neure|enom sistemu? vano oko desetak projekata, me|u kojima |unarodnom festivalu malih sce- Zapravo, {ta mi ~ekamo? je i ova koja je gostovala na JoakimInter- Nna, JoakimInterFest 2006. jedna Komad fantasti~no odgovara ovom Festu u Kragujevcu. od gostuju}ih predstava, bila je ”Sa’ }e na{em vremenu, kao da je napisan pre ”Mi smo jako temeljno ~itali Beketov Boò, svaki ~as”, po motivima Beketovog godinu dana. I zbog toga ta adaptacija komad, dok smo radili ovu predstavu i to Godoa, koju je reìrao Mario Kova~. To je Beketova, ~ini mi se, ovde uop{te nije je fascinantno, jer je to matemati~ki prec- zapravo ovovremensko vi|enje klasi~- nametnuta, ve} veoma odgovara, jer ovaj izno napisan komad. Na{a je èlja bila nog komada koje je napisao Ivica Iva- komad moè korespondirati sa svakim da prvenstveno dijalektom, dobijamo tu ni{evi}, a sjajno odigrala gluma~ka eki- gradom, svakim ambijentom. Ja sam neku prisnost sa tim komadom, a samu pa zagreba~kog teatra ’Rugatino’. Glavne odrastao oko takvih ljudi u Splitu, znate. temu mi ìvimo. To zna~i da vreme koje uloge, umesto Vladimira i Estrogena, u Ima svuda takvih ljudi, koji su bez igde je do{lo sada, po~etni kapitalizam, nas verziji Fabijana i Jerka, tuma~e [piro ikoga i koji su osu|eni samo da ~ekaju i melje, tako da je najve}i sloj ljudi, tako- Guberina i Ivica Vidovi}. preìvljavaju. zvana srednja klasa, bez vere, bez nade. Ivica Vidovi} je ina~e, sa ovim tea- Imam ose}aj da vas dvojica dok Ja sam pre mnogo godina na Bitefu [piro Guberina trom gostovao u Kragujevcu, sa predsta- izgovarate replike u komadu, tuma~e}i gledala Beketovu reìju ovog komada, i Ivica Vidovi} vama ’Aj Karmela’ i ’Antigona u Nju- Beketove likove, doìvljavate male tre- ona je bila fascinantno ta~na, ali ~ovek se jorku’. U predstavi ”Sa’ }e Boò, svaki nutke radosti ìvljenja, odbljeske sre}e. nekako gu{i gledaju}i to. Mi smo stupili u ”Ako postoje nekakvi fahovi, ja sam velika boljka za glumce {to se repriza ~as” igra Jerka. Oni u toj svojoj patnji, tuzi i nevolji, u kontakt sa piscem Ivani{evi}em, koji je bio svrstan u karakternu komiku, ali igra posle deset dana nakon premijere. ”Beketa smo pro~itavali i uzeli da toj svojoj tragediji, su zapravo veseli. vrhunski poznavalac splitskog dijalekta, moram re}i da sam sre}an, eto, Beket mi Utoliko sam ja nakon ove predstave osetio igramo, a ~ujte, nije to moda, ali smo i Imaju ljubav jedan prema drugome. Oni jedan duhovit ~ovek, i koji je u neku ru- je falio. Ne mogu se poàliti, igrao sam u ve} zaudaraju, raspadaju se, jednoga bo- dra` da igram svako ve~e. Onda te Molijera i [ekspira, Pirandela poku- ku napravio slobodan prevod, ima dosta ìvotu stvarno mnogo toga, igrao sam le noge, drugoga boli glava, ali ne mogu gluma~ke kreacije narastu. Ja sam stasao {avali pribliìti dana{njem vremenu. Pa slenga, mada se naravno u najve}em najpoznatije svetske pisce, ali falio mi je jedan bez drugoga! Ali takva su Beketo- u karijeri na [ekspiru i Molijeru, a od i Nu{i}a, ’Oàlo{}enu porodicu’ su dva delu drào pisca.” rekla je Gordana êhov i Beket. I sretna je okolnost da je va lica. Oni su bez ruku, bez nogu, ìve u komad preba~en u na{e podneblje, a i doma}ih pisaca na Drì}u. Recimo, meni amaterska i jedno profesionalno pozo- Gadì}. kantama za |ubre. Ovde je to malo Ivica i ja se dugo poznajemo. Ina~e, igrali je najdraì pisac Ranko Marinkovi} i ri{te igrali u Zagrebu, tema je ostala ista druga~ije napravljeno, nismo i{li u takvu ”Duboko uronjena u prepoznatljivi lokalni kolorit i ova se nova stara pri~a, smo zajedno u nekoliko pozori{nih i tele- kultna predstava ’Kiklop’ koja je igrana samo su je prebacili u drugo vreme. Tako drasti~nost i grubost! vizijskih projekata, tako da smo dobro preko sto puta, ali u deset godina, {to je nam se i Beket u~inio ba{ zahvalan u Jesu li Vama danas tesne Va{e glu- na kraju, ispostavlja kao anti-pri~a. Ha- korespondirali, pa imam ose}aj da su dokaz da kada je tekst dobar, da dugo ovom vremenu, naro~ito Godo, koji trpi ma~ke cipele? ppy end je holivudska izmi{ljotina, kaù nam uloge u ovoj predstavi odgovarale. traje. Eto, taj moj pozori{ni vek je pro{ao, sve promene, moè{ ga igrati u bilo kom A ~ujte, sva sre}a da imamo papu~e, evropski intelektualci. Bilo kakav end pateti~na je la`, dodao bi Beket. Bez Volim se oprobati u komi~nim, a i ovim imao sam sre}e da igram mnoge pisce delu sveta, jer uvek ima takvih ljudi i pa ih ponekad skinemo. Stalo je u njima tragi~nim komadima, kao ovaj koji ima dosta toga. Nabije se sva{ta, tesne, ikakve èlje da protivre~im pokojnom koje sam voleo. Sada sam sa~ekao i Beke- sudbina, autsajderskih ljudi, koji su me{tru, ”Sa’}e Boò svaki ~as”...trudi se nekoliko slojeva, a Beketovi likovi nam to imali ne{to, a sada vi{e nemaju.”-kaè tesne... pruàju, i ja sam se jako dobro ose}ao na ta, nekako mi je ào, {to je izostao êhov. Glumica Gordana Gadì} u komadu pokazati da i u toj deprimiraju}oj maksi- Vidovi}. Zato smo svi mi krenuli u taj sceni. Mi smo tokom ove godine odigrali A {to se ti~e gluma~kih plata, i penzija, ”Sa’}e Boò svaki ~as” tuma~i lik Lakija, mi ima razloga za lekoviti smeh.”-rekao ako ho}ete biti po{teni u tom poslu, ne}ete posao i ~ini mi se da nije bio uzaludan. je o svom komadu Ivica Ivani{evi}. nekih {ezdeset predstava i uvek imamo ili Luke u novom tuma~enju pisca Ivice se domo}i nekakvih para i lagodnog Ne moè{ pobe}i od Beketa i njegove Ivani{evi}a i producent je ove predstave. [piro Guberina u ovom novom, sa- publiku. sudbine, a Beket je bio stra{no sujeverna Ina~e, teatar ‘Rugatino’ iznajmljuje pros- vremenom vi|enju Beketovog Godoa igra Ja sam ~itav svoj ìvot proveo u ìvota.” osoba. Bio je saradnik Dòjsov, a ovaj je tor za predstave i na taj na~in je realizo- lik Fabijana. Hrvatskom narodnom kazali{tu i tu je Anita Pani} nosio tesne cipele da bi imao manju nogu. Zato smo mi u na{em komadu liku Na{a ku}a ima redovnu razmenu sa Estragona dali velike cipele” -smeje se pozori{tima na teritoriji Vojvodine, a Vidovi} obja{njavaju}i neke izmene u Drama na ma|arskom jeziku ima i OPASNO PO @IVOT specifi~nu misionarsku ulogu da obilazi samom tekstu. Da li ima dovoljno doma}eg savre- Intervju sa direktorkom suboti~kog teatra mesta naseljena ma|arskim ìvljem i da menog teksta na hrvatskim pozori{nim im poklanja pozori{ne doìvljaje. [to se scenama? “Ja sam poslanik teatra koji je u ìvoj Danas smo stigli do toga da srpska ti~e me|unarodne saradnje, najponosni- Stra{no se puno pi{e u Hrvatskoj, materiji i nemam otklon da mogu da de- drama ima 16, a ma|arska drama 17 ja sam na razmenu sa Hrvatskim naro- ima puno konkursa i te se drame igraju, fini{em teatar, ja ga jednostavno ìvim glumaca u stalnom anga`manu. Ustalili dnim kazali{tem iz Osijeka koja funk- naravno, vi{e se napi{e, nego {to se moè sada”, rekla je mr Ljubica Ristovski, up- smo ~etiri do pet premijera po drami, {to cioni{e ve} 5 godina, od mnogo pre nego igrati. Ima mnogo mladih ljudi, pamet- ravnica Narodnog pozori{ta u Subotici zna~i osam do deset premijera u sezoni. {to su na{e dràve potpisale dogovor o nih i zrelih, kao {to je Dubravko Mi- prilikom intervjua za LUDUS. îni nam Godi{nje odigramo izme|u 200 i 250 saradnji. Sa Osije~kim kazali{tem raz- hanovi} koji je napisao komad ’Bjelo’ i se da je u ovom slu~aju ”ìveti teatar” predstava, {to u ku}i, {to na gostovanji- menjujemo predstave po reciprocitetu, a komad ’@abe’ koji je trenutno jedna od sinonim za ”uspe{no ga voditi” ~ak i u ma, a nasledila sam prosek od nekih 60 najboljih predstava u Zagrebu, igra se u nadam se da }e se ta saradnja i produ- situaciji kada je dve tre}ine zgrade u predstava godi{nje. Osnovne karakteris- biti i da }emo raditi i zajedni~ke projek- teatru ITD. Potom Vidi}, Mati{i}. tike oba ansambla su da su glumci veo- ’Ribarske sva|e’, divna predstava u kojoj se vredno stvara iluzija, opasno po te. Tu su i brojni festivali na kojima ma mladi, profesionalni i radni, a re- kojoj igram, izvodi se deset godina i jo{ ìvot. Mr Ljubica Ristovski u~estvujemo. uvek se igra i uvek je pozori{te puno. To Po ~emu je Narodno pozori{te u ditelji koji su radili kod nas naglasili su Ho}e li najstarija pozori{na zgrada je komedija koju publika voli, ja volim Subotici jedinstveno? da su zahvaljuju}i tome ovde uspeli da mo {to bolje i umetni~ki kvalitenije pred- na ovim prostorima kona~no biti rekon- igrati u tom komadu. Igram jednog ri- îne ga dva ansambla, Drama na ostvare veoma zna~ajne i zahtevne predstave. struisana? bara, znate, u toj predstavi ribari se stal- srpskom i Drama na ma|arskom jeziku. stave, koje ne bi mogli da postave ni u Kako ste zapo~eli novu sezonu? Mi radimo u zgradi koja je izgra|e- no sva|aju, ali se i jako vole. Takvo ustrojstvo postoji od samog osni- jednom drugom teatru u dràvi. Sezonu smo po~eli najlep{e mogu}e, na 1854. i koja je bila jedinstvena po Da li u Hrvatskoj dolazi vreme koje vanja pozori{ta 1945. godine. Veliku borbu vodila sam i {to se ti~e dvema premijerama. Drama na srpskom tome {to je istovremeno bila pozori{te i name}e zapad, da se predstave igraju Ono po ~emu smo tako|e jedinstveni same zgrade i stvaranja nekih osnovnih jeziku izvela je predstavu “Venecijanka” hotel. Izgradio ju je Jano{ [kulteti, ali i kratko, premijera i nekoliko repriza? jeste ~injenica da smo pre dve godine uslova za igru. Jedno vreme radili smo u nepoznatog autora u reìji Vesne Topalov, pored toga {to su Suboti~ani èleli svoj maloj sali, koja je sluìla i kao probna, Mi nismo jo{ uvek u tom sistemu, da imali premijeru na hrvatskom jeziku. a prva premijera Drame na ma|arskom pozori{ni ansambl to se nije ostvarilo sve po{to nam je gra|evinska inspekcija radimo kao u inostranstvu, recimo Italiji, Re~ je o drami “Pti~ice” Filipa [ovago- jeziku bio je komad “Netaknuta” ( Érin- do 1945. godine. Pozori{na zgrada izgo- gde se sastavi ekipa, spremi se komad, zabranila upotrebu jednog dela zgra- vi}a u reìji Roberta Raponje, hrvatskog tetlen) u reìji \er|a Hernjaka. Predstoji rela je 1915. godine. 1925. ponovo je igraju po celoj Italiji, onda se rastanu, i de.To se popravilo 2003.godine kada nam reditelja koji ponovo reìra u na{em tea- nam rad na tekstu ”Fritzspiel” Borisa otvorena i bila je u funkciji sve do 1993. rade novu predstavu. je na kori{}enje data scena biv{eg bio- tru. Tu dolazi do izraàja na{e strate{ko Senkera koju }e reìrati hrvatski reditelj godine. Poslednji put je “{minkana” Kod vas je nedavno done{en Zakon o skopa ‘Jadran’, koja je adaptirana za opredeljenje, misija da zadovoljimo po- Robert Raponja. Poslednja premijera u pozori{tu. U kojoj meri on {titi glumce potrebe teatra. U me|uvremenu smo 1974. godine. êtiri decenije gotovo bez dok aktivno igraju, a kakav je status trebu publike. Uzimaju}i u obzir koliko je otvorili i jednu malu scenu i nazvali je po ovoj fiskalnoj godini, ako tako govorimo ulaganja, dovelo je do toga da nam je glumca prvaka, kada ode u penziju? Subotica raznolika i koliko razli~itih glumcu Lajo{u [olti{u koji je tragi~no po{to se tako i finansiramo, a ne kako Velika sala ve} pet godina potpuno Ne moèmo civilizovano ìveti od nacija i naroda u njoj ìvi, na{a ku}a nastradao, a ostavio je veliki pe~at u bismo èleli po sezonama, imamo jo{ da neupotrebljiva i na nju ne sme da se penzije. Iluzorno je re}i koja je cifra, ali nastoji da odgovori na sve prohteve. Vojvo|anskom miljeu kao pedagog, glu- uradimo jednu premijeru i to }e biti tekst kro~i. To zna~i da je dve tre}ine na{e ne moè se ìveti od tih para. Radim jo{ Upravo zbog toga na scenu postavljamo i mac i reditelj. Danas funkcioni{emo na Agate Kristi ”Mi{olovka”. [ekspirov zgrade gra|evinski nebezbedno i opasno uvek, radio sam i neke filmove, kod po jedan hrvatski tekst. tri scene i moèmo u potpunosti da real- tekst “Mnogo vike ni oko ~ega”, bi}e po ìvot. Do{li smo do toga da je 1998. Hrvoja Hribara, kod Matani}a, kod Pe- Za sedam godina, koliko ste u izujemo repertoar, a ranije smo govorili prvo {to }emo raditi u novoj godini, a godine zapo~et jedan projekat adaptaci- tranovi}a. Radio sam i ne{to za televiz- suboti~kom pozori{tu, mnogo toga ste reìra}e ga direktorka drame Olivera je, izgradnje i rekonstrukcije zgrade. iju, ali uvek mora{ paziti {ta }e{ prih- da bismo voleli da do~ekamo dan kada }e promenili.... svaka drama, svakog meseca imati po 30 \or|evi}. Glavni projekti su zavr{eni, konkurisali vatiti ’da ne ode{ k vragu’. Kada sam je nasledila, ova ku}a je [to se ti~e Drame na ma|arskom je- smo u Nacionalnom investicionom Govore}i o ovom komadu, rekli ste predstava. imala ogromne dugove, a {to se ti~e planu i dobili sredstva. Ministarstvo da se ne zna ta~no {ta se ~eka, da li Od kako sam ovde, ustanovili smo ziku ura|ene su tri premijere, a do kraja tramvaj, neka devojka, ili prosto se ansambala, Drama na srpskom jeziku marketing slu`bu i trudimo se da unese- godine realizova}e i muzi~ku komediju kulture uvrstilo nas je me|u prioritete i ~ekaju bolja vremena. Koliko ovaj brojala je pet glumaca, a Drama na ma- mo novine u rad sa publikom, da sve to ”Ibu{ar”(Ibusár), koja govori o zgodama zaista se nadamo da }e u Subotici kroz komad ima tu beketovsku fikciju situaci- |arskom samo dva. Koncipiranje an- merimo kako bismo bili {to bliì stra- u jednoj provinciji susedne Ma|arske. par godina kona~no osvanuti jedno je, kao dramskog ~ina, a koliko kore- sambla bilo je moj prvi cilj. U tome mi je te{kim ciljevima koje smo postavili. Do- Kakva je saradnja suboti~kog Naro- zdravo pozori{te koje nije opasno po spondira sa ovim na{im bezna|em i mnogo pomogao tada{nji direktor drame terali smo tehni~ku opremu, i jo{ mnogo dnog pozori{ta sa drugim teatrima u ìvot ni publici ni zaposlenima. nekim na{im, malim ìvotima u nekom Du{an Petrovi}. toga, a osnovno je da nastojimo da radi- zemlji i inostranstvu? Tatjana Ki{ êgar

15 LUDUS 139 Iz Vojvodine

pa`nju. Znamo jo{ iz osnovne {kole da su sve teme odavno ispri~ane. Za mene je PRAVA DRAMA RA\A SE NA SCENI jedina autenti~na tema ona koju proiz- vede tvoja sopstvena emocija. Volim dra- vadesetpetogodi{nja Maja Pelevi}, àve jo{ uvek nemaju katedru za dra- mnom svoje probleme. Prvu ozbiljnu me u kojima se ose}a iskrenost. One autor drama ”Pomorandìna ko- maturgiju. Onda sam ponosna {to sam praksu sam upravo stekla na tom projek- mogu biti odli~ne, ili manje dobre, ali te Dra”, ”Beograd-Berlin”, ”Ler”, bila |ak na{e akademije. Ne kaèm da tu. Iako projekat NADA nije ono {to je bio uvek na neki na~in potresu. Moja slede}a ”ESCape” ”Fake Porno”, ”Budite Lejdi ~ovek bez {kole ne moè biti pisac, na svom po~etku, on i dalje ima svoj drama, koju radim u saradnji sa redite- na jedan dan”, dobila je u kratkom roku naprotiv, ali mislim da je put na ovaj smisao. Milan Markovi}, Filip Vujo{evi}, ljem Kokanom Mladenovi}em za SNP, dve va`ne nagrade za dramsko stva- na~in mnogo lep{i i lak{i. A {to se ti~e Milena Bogavac i ja smo pored sajta za bavi}e se medijskim manipulacijama. rala{tvo - ”Borislav Mihajlovi} Mihiz” i prakse, to nam definitivno nedostaje. U Poku{a}u da prikaèm na koji na~in promovisanje savremene srpske drame ”Slobodan Seleni}”. Njeni tekstovi izve- tom smislu najve}i problem je nepove- mediji konstrui{u poèljnu sliku stvar- (www.nova-drama.org) - a po stoti put deni su do sada na scenama Beograda, zanost katedra na FDU. Niti se reditelji nosti, kako od tu|e nesre}e prave rekla- napominjem da SVI zainteresovani pisci Subotice i Mostara, ali i berlinskog interesuju za dramaturge, niti ih iko - mu i kako je nekada bolja izolacija od mogu da oka~e svoje drame na sajt - u Volksbuehne theatra i West Yorkshire ~ast izuzecima- motivi{e da rade tekstove nekontrolisane mreè medijskih slika poslednje dve godine realizovali i neko- Playhouse-a u Lidsu. Pelevi}eva, koja je svojih kolega. Svoja prva izvo|enja pisci koje predstavljaju pojedinca u pogre{nom kodirektor projekta NADA, a od leta za tako uglavnom doìve uo~i kraja studija, liko radionica i javnih ~itanja komada, svetlu i prave od njega reality show. nama i selektor INFANT-a, za ”Ludus” ili posle, a i sam kraj studiranja je trau- {to je za nas pokazatelj da projekat i dalje Saradnja sa Kokanom Mladenovi}em je u govori {ta joj zna~i pisanje: mati~an. Kada ti profesori {aljivo kaù funkcioni{e. Drugu praksu, koja je apso- ovom slu~aju po~ela ve} pri nastanku ”Dok sam studirala dramaturgiju “êstitamo, sad ste zvani~no neza- lutno neophodna u ìvotu svakog dram- Maja Pelevi} ideje. On mi je predloìo temu koja se stalno sam se àlila da moj fakultet nije posleni” pokazatelj je da piscima treba skog pisca, dobila sam rade}i u pozori{tu. dovoljno dobar, da su predmeti zastareli, dati neki ventil izme|u studiranja i njemu u ovom trenutku u~inila intere- Na svakom projektu nau~i{ ne{to novo, Krimpa. U pozori{tu uglavnom ne biram santnom i ponudio mi da napi{em tekst, da nema dovoljno prakse. Stalno mi ne{to profesionalnog ìvota. polako po~inje{ da se osloba|a{ sujete i {ta gledam. Gledam sve za {ta dobijem nije bilo po volji a danas, s izvesnom U tom smislu je projekat NADA, uz potpunu autorsku slobodu. U tom shvata{ da bi probe trebalo da budu akti- karte. Toplo preporu~ujem sva izvo|enja distancom, iako, {to je razumljivo, i dalje onako kako ga je koncipirao i realizovao smislu, mislim da je saradnja pisca sa van proces u kojem se tekst neprestano mladih ovda{njih pisaca u poslednje vre- imam neke primedbe, shvatila sam i Milo{ Kre~kovi} u NP, dobra inicijativa rediteljem, gde su oboje angaòvani i u konstrui{e i dekonstrui{e. Svaka moja me (“Dragi tata” Milene Bogavac, “Half- mnoge pozitivne stvari koje donosi studi- za motivisanje mladih izgubljenih pi- procesu pisanja, a i kasnije u procesu drama samo je predloàk za predstavu i lajf” Filipa Vujo{evi}, “Dobro jutro gospo- ranje FDU. Pre svega, to je baza bez koje saca. Ja i dalje nisam sigurna, da nije realizovanja teksta - neophodna. Ja se ne moè. [to se bolje savladaju naj- volela bih da se, u zavisnosti od reditelja, dine Zeko” Milana Markovi}a, “Velika uglavnom tako funkcioni{em. Prva, bilo tog projekta, da bih bila tu gde sam glumaca i koncepta, svaki tekst prila- dosadniji klasi~ni elementi tehnike dra- sad. To je definitivno bilo mesto gde sam bela zavera” DimitrijaVojnova). [to se druga, ili-retko- tre}a ruka drame nasta- me, to se kasnije na njima lak{e eksperi- go|ava toj novoj ideji. Zato mi ne bi bilo na{eg pozori{ta ti~e, mislim da je to za je za stolom, a tekst dobija svoje potpuno istovremeno mogla da se ose}am kao kod interesantno da reìram svoje tekstove. menti{e. Najpozitivnije aspekte studira- ku}e, a da oko sebe imam svoje kolege {iru analizu. U ovom trenutku samo uobli~enje i smisao tek na probama, sa Reditelj je tu da unese novu dimenziju nja u Beogradu shvatim kad odem u ino- koji su u svakom trenutku bili spremni èlim da pohvalim uprave pozori{ta koje rediteljem i glumcima. Nau~ila sam da stranstvo. înjenica je da na{a {kola ima teksta, a publika }e ga opet na kraju tu- da mi pomognu oko drame i da podele sa su se kona~no setile da po~nu da po- nemam problem sa {trihovanjem teksta, tradiciju i da mnoge velike evropske dr- ma~iti na svoj na~in. Pozori{te, na kraju dràvaju ovda{nje novo dramsko pisanje. niti sa dopisivanjem. To ~ak smatram krajeva, uvek funkcioni{e kao lavina. I nadam se da }e to postati praksa u poèljnim. U saradnji sa Sla|anom Ki- NOVOSTI IZ SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA îtam sve i sva{ta, u zavisnosti od budu}nosti. Nisu se odjednom namnoìli libardom, Ksenijom Krnajski, Jelenom raspoloènja. Od “Glorije” do Barta. Do- dobri mladi pisci, nego su pozori{ta Bogavac i Goranom Markovi}em shvatila U zajedni~koj adaptaciji Svetislava du{e, ~e{}e “Gloriju”. Trenutno fanati~no sam da je najbolje pustiti tekst da sam Jovanova i rediteljke Ksenije Krnajski izvede- kona~no po~ela da ih izvode. i{~itavam sve objavljene romane mladog sebe prona|e na probama i da je uvek na je na Kamernoj sceni SNP premijera Ja vi{e ni sama ne znam {ta me se drame Henrika Ibzena ‘Aveti’. Ibzenova norve{kog pisca Erlanda Lua. A od dra- ti~e. To se menja iz dana u dan. @ivimo u neverovatno zadovoljstvo kad oseti{ da je drama govori o pra{tanju gre{aka, sebi~nosti ma uglavnom ~itam savremene (nema- takvom vremenu da su senzacije na svaki ~lan ekipe utkao deo sebe ili kukavi~luka, i preuzimanju odgovornosti ~ke, britanske...) pisce. S nestrpljenjem svakom koraku. Te{ko je skoncentrisati u dramu. ‘koje je tema na{eg doba’. i{~ekujem svaku novu dramu Martina se na jednu stvar. Ne{to ti stalno skre}e S. Mileti} SNP je najavilo premijeru [ekspirovog “Troila i Kreside” u reìji [vajcarkinje Lorans Kalam za 25. novembar na sceni “Pera Dobrinovi}”. Ova predstava je nastala STARI [TRAJK U POZORI[TU MLADIH u koprodukciji SNP-a, Kompanije “03” i Pozori{ta Karuà. Interesantno je {to u njoj poslednjih mesec dana dobili smo igraju i na{i i [vajcarski glumci, na srpskom dvadesetak razli~itih elektronskih i francuskom jeziku. Predstava }e biti izvede- Upisama vezanih za {trajk u PM. na sedam puta od 24. do 30. novembra i to }e Najvi{e ih je stiglo od {trajka~a, koji bez biti jedina prilika da je publika vidi, jer zbog izuzetka nare|uju da se njihova pisma sloènih produkcijskih uslova vi{e ne}e biti na repertoaru. objave u celini. Ima nekoliko od publike, Pre premijere u SNP predstava “Troil i Kresida” je premijerno izvedena u sli~nih onom {to smo objavili u br. 138 i [vajcarskoj, (u Sijeru i @enevi). jedno potpuno suprotno, gde se tako|e zahteva kompletno objavljivanje. Stigao Gosti SNP je i jedan li~ni stav podr{ke {trajka~ima Iz Zvolena u Slova~koj stigao Molijerov “Tvrdica”, u reìji Martina Kako{a i iz Novosadske Opere. izvo|enju pozori{ta “J. G. Tajovskog”. Narodno pozori{te iz Zrenjanina, za gosto- Kada bismo sva pisma objavili ne bi vanje u SNP je odabralo komediju “Iza kulisa” Majkla Frejna,u reìji Olivere ni{ta vi{e stalo u Ludus. Zato smo odlu~ili \or|evi}. Predstavu “Vu~jak” Miroslava Krleè, u reìji An|elke Nikoli} izvelo je da ne objavimo ni{ta i da sa~ekamo NP iz Kikinde. rasplet. Me|utim, stiglo je i nekoliko pisama od mladih glumaca koji gostuju u Pozo- ri{tu mladih. Me|u njima ima vrlo duga~kih, èstokih i ogor~enih na {trajk. Odlu~ili smo da objavimo jedno blaè, benevolentnije, zbog toga {to ovi mladi Iz predstave Sneàna i 7 patuljaka ljudi predstavljaju ~etvrtu stranu nepri- sad', a na osnovu gledanja ispitne pred- opstruiraju igranje pomenute predstave i jatnog sukoba, odnosno - njegovu drugu stave na Akademiji umetnosti u Novom nas, direktno ugroàva time {to samim kolateralnu {tetu. Naime, sukobljeni su Sadu. Samim tim èlimo da iskaèmo neigranjem predstave ugroàva na{u {trajka~i i direktor, a kolateralna {teta su zahvalnost na ukazanoj prilici i povere- materijalnu egzistenciju i spre~ava da se publika, tj. deca i gostuju}i mladi glumci. nju da nam kao mladim {kolovanim svojim poslom bavimo na jedini mogu} Po{to smo zahteve {trajka~a, stavove glumcima pruì {ansu za profesionalni na~in. direktora i stav publike ve} objavili u rad u pozori{tu. Nagla{avamo da je I na kraju da citiramo Ljubomira pro{lom broju, smatramo da valja objavi- gospodin Kneèvi} otvoren i spreman za Sinovi}a iz teksta 'P.P.[.' ”U ovom svetu ti i stav ~etvrte strane. Koji glasi: dalje angaòvanje mladih {kolovanih glumaca {to je zaista prava retkost kada u kom pretvaramo ovcu u koùh, medve- znamo da danas veliki broj glumaca da u {ubaru i svinju u ~izme, ko }e ISTINA O nema posla i {ansu za pokazivanjem. u~initi ako ne}e{ ti, da koùh zableji, da Na osnovu predstave 'Beograd nekad {ubara zamumla i da se ~izme oprase... POZORI[TU MLADIH i sad' koju smo radili sa velikim entuzi- Mi{lju mudraca koga je praporac s mape jazmom i èljom da se kao novi mladi oglasio, iza zavese svetli svet koji se pred Iz predstave Va`no je zvati se Ernest Ovim putem obra}amo se vernoj glumci dokaèmo pozori{noj publici i njom ugasio.” pozori{noj publici, gra|anima Novog opravdamo poverenje gospodina Tomis- Mi samo èlimo da svet nastavi da SNP u gostima Sada i svim ljubiteljima i po{tovaocima lava Kneèvi}a, nedavno nas je reditelj- svetli i da na pozornici pokaèmo koliko Predstava “Greta, stranica 89” u reìji Borisa Lije{evi}a izvedena je u Tuzli, pozori{ta jer smo sticajem okolnosti ka Marica Vuleti} Naumovi} angaòvala “Ujkin san” u reìji Egona Savina u Beogradu, a “Aveti” u reìji Ksenije Krnajs- uvu~eni u situaciju koja se trenutno umemo i znamo. za rad na predstavi 'Sneàna i sedam ki u Zrenjaninu. “Romeo i Julija” u reìji Predraga [trpca u~estvuje na Jugoslo- doga|a u Pozori{tu mladih. Novi Sad, 31.10.2006. patuljaka'. venskom pozori{nom festivalu u Uìcu. Od strane upravnika Pozori{ta mla- Bojan Beli} Na~in na koji pojedini glumci iz M.J. dih, Tomislava Kneèvi}a, smo pozvani Sanja Radi{i} predstave 'Sneàna i sedam patuljaka' za rad na predstavi 'Beograd nekad i Jelena Mini}

LUDUS 139Lu 16 Nagrade OD SAD ]EMO VAM GOVORIT´ - 'Vi' ”Dobar dan. Zovem iz Sarajeva. Ja Ka}a je odmah posle zavr{ene Aka- la~i itd., Ka}a je sve to sa nama zaista sam Irena iz organizacije MES-a. Va{a demije do{la ovamo. Desilo se to nekako bratski delila. koleginica, Ka}a Dori}, prvakinja sara- brzo. Kad je stigla jesen, nje vi{e nije bilo Velika mama Danka! âst mi je bilo jevskog pozori{ta, dobija Zlatni venac u Beogradu. Svako ima svoje predo- poznavati tu nadasve izuzetnu ènu, pa- MES-a za ìvotno delo, kao i Tvrtko Ku- se}anje budu}nosti. I tako je na razli~itim metnu, toplu, kupala nas je svojom lju- lenovi}, pisac, dramaturg, esejista. @eli geografskim stranama krenuo na{ ìvot bavlju i razumevanjem nemerljivo, kao da joj vi budete gost pored Zijaha So- dvo~asovni, kad po~injete i nevoljno da vojvo|anska ravnica i bila je mo`da naj- kolovi}a i gospo|e Muzaferije, a o Tvrtku pripadate svima. A ~etiri godine studija duhovitija èna, koju sam upoznala. Tih }e govoriti profesorka Mirjana Mio~ino- glume (1955-1959) koje smo takore}i godina se punio na{ kov~eg ìvotni, na{a vi}.” Naravno da pristajem. nerazdvojno provele pripadalo je samo zaloga za budu}nost. Saznavale glumu, Posle se ~ujem sa Ka}om. ”Koliko nama. Klasu je vodio profesor Tomislav ljubav, predose}ale budu}nost. mogu o tebi da govorim?” Tanhofer sa asistentom Minjom Dedi}em i Imamo po 20 godina. Leto je. U Splitu ”Ti }e{ govoriti o na{em zajedni~kom Ljiljanom Krsti}, a Ka}a se najvi{e dru- smo. [etamo izme|u zidina Diokleci- studiranju u Beogradu, kako si èlela, ali ìla sa Batom Stojkovi}em, Pljakom Ko- janove pala~e. Ugledamo u isti mah nao- ne vi{e od 3 minuta”, skoro hladno odgov- sti}em, Nenadom [egvi}em, Mi}om Koe- ~itog, visokog mladi}a. I on razgleda, fo- ori Ka}a. nom, Marijom Milutinovi}, Milkom Fru- tografi{e. Obema nam se dopao. Odluka ”Tako kratko”, kaèm. {i}. pada. Pozva}emo ga na kafu. Pokazalo se ”Moè i manje”. Pozdrav. I tako sam upoznala jedno devoj~e - da je [panac, odgovorio je, valjda, na en- Ovo je mali uvod. Neko je rekao, nije Ka}u. Kovrdàve kose - zlatasto-sme|e, gleskom - ”Zahvaljujem se! Ali ja bih pre bio gost va{eg srca, nego va{eg dèpa.” dovoljno biti samo talentovan. velikih i lepih o~iju, ja~ih obrva, zaraz- To je za nas bio tako fantasti~an do- Razlog {to sam pro{irila svoju pri~u o nog smeha vitkog vretenastog stasa, po- ga|aj i dugo smo to prepri~avale na koji Ka}i Dori}: mi veoma malo znamo jedni o gleda koji gleda pravo u tvoju dubinu. je on to na~in kazao, ma to moè samo drugima, odnosno o kolegama koji ìve i Po~elo je na{e prijateljstvo. jedan [panac! rade van gradova u kojima ìvimo mi. A Ka}a je bila nemirnog duha. Rado- Akademsko pozori{te je bilo mesto tu ima zaista izuzetnih biografija. Jedna znala, sve je interesovalo, vredna. Pratili gde smo sticali prakti~na iskustva. Zajed- od tih je Ka}ina, a sada nisam morala da smo {ta se de{ava i kuda idu umetni~ki no smo igrale u predstavi ”ôvek, no` i pazim na tajming. Dino Mustafi} koji je tokovi, oslu{kivali promene (polovina je vatra” u reìji Miroslava Belovi}a. U nedavno imao veoma uspe{nu premijeru pedesetih), a neko ko je (nikad nisam epizodi 'ôvek' - partner joj je bio ba{ u Teatru 'Bojan Stupica' i bio predsednik uspela da saznam kako joj je to polazilo Bekim Fehmiu. Se}am se jedne Bruco- ìrija ovogodi{njeg Bitefa, pozdravio je za rukom) me|u prvima to saznavao i {ijade, satiri~ne predstave kojom su do- laureate i predao im Zlatne vence. ose}ao, bila je Ka}a. Se}am se dana ~ekivani bruco{i iz cele Jugoslavije. Ja Ka}a Dori} kao Ofelija u Hamletu A ja sam je ovako oslovila (mislim da je bio sun~an) kad nam je sva sam bila kao manekenka, tad su u modi 29.10.2006. u Kamernom teatru u Saraje- uzbu|ena pri~ala o nekom vajaru bile dàk haljine. Haljina je bila zaista od Stiè vest, Ka}a se udala i dobila Mala anegdota vu. Vukovi}u i njegovoj skulpturi Ranjenika, dàka, a Ka}a voditelj cele te priredbe. }erku Andreu. ”Pozdravljam Te draga Ka}a, sa ne{to novo, ~udesno. Vukovi} je ubrzo Ona je to radila tako sjajno da bi dana{nje U kamernom teatru 55 reìrala je Ide Ka}a na probu. Sve~ano doter- velikom zahvalom {to si me pozvala i postao tema dana i bilo je mnogo polemi- voditeljke mogle {to {ta da nau~e. 'Groblje automobila' i 'Koncert u jajetu' - po~astvovala da prisustvujem ovom na- ana u visokim {tiklama. Snajperi su ka u vezi te njegove skulpture. Ka}a je odmah po dolasku u sara- dva Arabalova komada. dasve sve~anom ~inu. Znam da se i sama gospodari ìvota i smrti. Zapuca metak. Donosi stihove Milana Dedinca, up- jevsko Narodno pozori{te, gde je provela Ka}a je sa Zijahom Sokolovi}em grozi{ bilo koje vrste slavopojki, ali ào Ka}a stane. Pa jo{ jedan. Nasta op{ta ravnika Jugoslovenskog dramskog pozo- ceo gluma~ki vek, u reìji dr Marka Fo- igrala jednu predstavu 347 puta pa i u mi je, mora}e{ da izdrì{. ri{ta. Ona i Bata Stojkovi} bivaju oda- trka. Ka}a i dalje stoji ukopana. Misli ”E teza zaigrala Ofeliju. Sledi Nata{a Rosto- mraku kao {to se desilo u jednom mestu. Pozori{te se na razne na~ine ume{a- brani da ih govore me|u starijim ~uve- va u 'Ratu i miru' jedan od koreditelja i ”Ugovor ste potpisali, a u ugovoru ne ne}u ba{ da se maknem”. Kad tr~im u valo u na{e privatne ìvote pa i dra- nim glumcima, jer treba da se ~uje kako i dramaturg bio je Me{a Selimovi}. Pa pi{e da li sa svetlom ili bez svetla”, bio je {tiklama znam da izgledam bangavo (to mati~no. êsto i spasonosno, Ti to najbolje mladi govore i razumeju njegovu poeziju. 'Bogojavljenska no}', 'Romanti~ne du{e'. neumoljiv upravnik Doma kulture, kako je Ka}in izraz), treba jo{ i da mi se zna{. Pa, evo i sada (ba{ pomalo trivijal- A bili smo tek druga godina studija. 'Mali princ', Egziperijev, je prva solo se se}a Zijah Sokolovi}. smeju. Kasnije je saznala da je dobio no) da nije prekinut projekat u mom Ka}a je me|u prvim putovala u ino- produkcija (monodrama) u onda{njoj Sve smo se re|e ~ule i vi|ale. Uglav- opkladu snajperista koji je rekao da ne}e mati~nom pozori{tu ne bih mogla biti stranstvo, a u Parizu je provela {est Jugoslaviji. Sada ima toliko monodrama - nom vesti o njoj pri~ao mi je njen voljeni ovde. A kako sam sino} imala predstavu meseci kao stipendista, pri~ala nam je Ka}a je u tome bila prva. Gostovala je i u potr~ati. u Zvezdara teatru, nisam mogla druk~ije novosti iz tih krajeva. Ateljeu 212. Igra Molijera, Krleù, Acu brat, Zlatan Dori}, reditelj i pisac. Kad su najzad posle dve godine us- do}i danas, nego jutarnjim autobusom. Stanovala je u iznajmljenoj, mogu da Popovi}a, Fejdoa, Dostojevskog, takore}i Pa onda do|e neki rat.(1992-95) peli da iza|u iz Sarajeva, gospodin Do}i u grad Sarajevo koje je samo po kaèm sobici. Otvorite vrata i hop, odmah sve glavne uloge, da bi jedna od posled- Trogodi{nja opsada Sarajeva (duà od Zdenko dobija mogu}nost da predaje u sebi poseban simbol, ali i grad u kome su morate da sednete, ili legnete u krevet. njih uloga u mati~noj ku}i, bila Ko- opsade Staljingrada, a ipak kra}a od Londonu, a ona opet neumorna, u~estvu- opsade Troje). Ka}i i njenom suprugu, se ven~ali moji roditelji ba{ u Crkvi Sv. Vi{e mesta nije bilo. Ali, moglo je da stane robo~ka u 'Mrtvim du{ama'. Kad se osno- je u predstavi opera 'Sarajevo' sa Ra- Vinka, tako mi se zvao otac, a moj su- cenjenom knjièvniku Zdenku Le{i}u, nas nebrojeno, kad bi iz Ba~kog Gradi{ta vala pozori{na akademija u Sarajevu detom [erbedìjom, igra u TV drami i prug, Bekim Fehmiu, je ba{ ovde ro|en stizale ~udesne |akonije Ka}ine - mama postaje profesor, a njeni u~enici su Zijah pripada dve godine sa samo nekoliko da- reìra na srpskom i na engleskom tekst (oprostite, nisam mogla, a da to ne pome- Danke. Lepo ime Danka. Ti paketi su Sokolovi}, Miralem Zup~evi}, Etela Par- na bez granata. Pa {ta ti valja ~initi, kad nem). nezamislivo bogati - najfiniji sirevi, ko- do. do|u te{ka vremena? Za {ta ima{ snage? Mire Gavrana, 'Ljubavi Dòrdà Va- Zbog ~ega vredi ìveti kad je toliko smrti, {ingtona' sa Etelom Pardo. Dozvola nesre}e i zla oko tebe, a ne zna{ meseci- boravka u Londonu se bliìla kraju, ma, {ta ti je sa jedinim detetom niti dete Zdenko postaje profesor slavistike u zna {ta je sa roditeljima? Devoj~e Seulu. Sa studentima slavistike napravi- Andrea se ~udom spasila iz Sarajeva, la je predstavu na srpskom 'Ljubavno stigla do Londona, a sada se na maminoj pismo Koste Trifkovi}a', a profesor proslavi sa suprugom Englezom i Zdenko Le{i} je napisao uzbudljiv }erkom Larom, koja izgleda kao hoda- roman o Koreji i njihovom boravku tamo. ju}a lutka, pojavila kao prelepa sofistici- Zove se 'Tara'. rana mlada èna. Ka}a i Zdenko su delili Ka}a je dobila sve nagrade koje istu sudbinu svojih sugra|ana, on je mogu da se dobiju za glumu, rad u pisao uz {um najlona koji su zamenjivali prozorska stakla, (kaù da je celo Sara- kulturi i umetnosti. Pored ostalog ima jevo nekako sablasno {u{talo kad bi ”samo” tri Zlatna lovorova venca na duvao vetar), a Ka}a bodrila svoje MES-u. studente, izreìrala predstavu Ka}in talenat, duh, hrabrost, svest o 'Ljubovnici', nepoznatog autora, i dovela vremenu u kome ìvi i poriv i saznanje do premijere antiratni mjuzikl 'Kosu' {ta joj valja u kom ~asu ~initi su utrli put koju su ~esto igrali i uz sve}e, muziku ka ovom velikom priznanju. Kaù na granata i ne{to zajedni~kog uzvi{enog mom primorju kad ne{to zasluìte - od pla~a. U tom ~asu to su jedine predstave sad }emo vam govorit´ -Vi. Odavno je u opkoljenom Sarajevu. Jedino duhovno trebalo tako da bude. upori{te. Do karata se nije moglo do}i. Draga Ka}a, drago mi je {to ste me Pravo ludilo. Nije bilo zna~ajnije TV pozvali da na ovoj pozornici budem Va{ ku}e u svetu koja nije emitovala odlomke gost. Primite pozdrave i ~estitanja od iz te predstave. Sve svetske novinske mog supruga Bekima Fehmiua. Ka}a Dori} i Tvrtko Kulenovi} agencije su o tome pisale. Branka Petri}

17 LUDUS 139 Knjige

vidimo, od njenih prvih koraka na pozor- natopljen retorikom, pateti~nim ekskla- ja donosi i spisak uloga koje je Grgurova nici do najve}ih ostvarenja. Strpljivo macijama i povi{enim govorom. Pa ipak, ostvarila, kao i listu naslova njenih knji- O MILKI GRGUROVOJ istraùju}i korak po korak glumi~inog pozori{ni kriti~ari toga doba, navodi Vera èvnih radova. uspona, Vera Crven~anin ~itaocu pruà i Crven~anin, uo~avaju da se gluma~ka Studijom o Milki Grgurovoj, Vera umetnost Milke Grgurove razlikuje od {irok uvid u dru{tvene, politi~ke i kul- Crven~anin kao da je oduìla i na{ zajed- enciklopedijskoj bele{ci o Milki dobiju u „Zavedeniju za vaspitanje i turne prilike u Beogradu u drugoj polovi- romanti~arskog zanosa, da je Grgurova Grgurovoj stoji: Grgurova Milka obrazovanje srpskih k}eri“, a dobro je na sceni istinita, da poseduje izvanrednu ni~ki, nacionalni dug prema najzna- ni devetnaestoga veka, nastoje}i da obi- ~ajnijoj srpskoj glumici XIX veka. U(1840-1924), glumica, ~lanica savladala nema~ki i francuski jezik. ljem informacija ponudi sveobuhvatnu tehniku govora, da „zanosi svojim gla- Narodnog pozori{ta u Beogradu, jedna od Zbog propasti o~eve trgovine biva, pro- sliku srpske prestonice i okolnosti u koji- som, mekim, toplim i prijatnim“, da pose- Radomir Putnik najve}ih i najomiljenijih srpskih tragetk- tivno svojoj èlji, udata za trgovca Mati}a ma se razvijao pozori{ni ìvot toga doba. duje sigurnost na sceni i da se njene ulo- inja romanti~nog perioda, beogradska u Sremske Karlovce kada je imala Gluma~ka delatnost Milke Grgurove ge odlikuju psiholo{kom prostudirano{}u Sara Bernar. Bavila se i knjièvnim ra- {esnaest godina. Posle ro|enja k}erke, pripada pionirskom razdoblju rada Naro- i tananom analizom. dom. Ostvarila niz uloga iz [ekspirovih Milka odlu~uje da napusti muà sa kojim dnog pozori{ta, periodu u kome su se iz- Vera Crven~anin posve}uje du`nu dela: Dezdemona u Otelu, Ofelija u se nikako nije slagala i vra}a se osiro- gra|ivali koliko sam teatar, toliko i publi- pa`nju li~nom i privatnom ìvotu Milke Hamletu, Julija u Romeu i Juliji, Regana ma{enim roditeljima u Sombor. Tada je u ka kojoj su predstave bile namenjene. Grgurove u kome se glumica neprekidno u Kralju Liru, kao i role iz srpskog i njoj sazrela odluka da se profesionalno Formirano po uzoru na Burgteatar, Naro- susretala s neda}ama, materijalne i nema~kog repertoara. bavi glumom. Pomo} joj pruà Jovan dno pozori{te je - osim principa organi- zdravstvene prirode. Svega deceniju i po Ovih {est-sedam {turih redova ne da- \or|evi}, pod ~ijim rukovodstvom je Srp- zacije rada - od be~kog pozori{ta preuze- Grgurova je proìvela u sre}nom, dru- ju, razume se, ni dovoljnu ni preglednu sko narodno pozori{te, pa Milka Grguro- lo i deo repertoarske orijentacije, da bi gom, braku s oficirom Konstantinom delatnost najzna~ajnije srpske glumice va postaje glumica ovoga teatra. Slede}ih osamdesetih godina devetnaestog veka Aleksi}em. devetnaestog veka. Reditelj i pisac, Vera nekoliko godina Grgurova provodi u postepeno menjalo i svoj repertoar i pro- Autorka monografije opisuje i Crven~anin, naumila je da istraì ìvot- ovome ansamblu, naj~e{}e na putovanji- {irivalo ga francuskim salonskim koma- poslednje dane Milke Grgurove kada je nu i umetni~ku biografiju Milke Grgu- ma po ju`nim predelima Austrougarske dima i melodramama. Kao znak zrelosti i glumica, skoro sasvim zaboravljena, rove i da monografijom posve}enom ovoj carevine, a malo borave}i u Novom Sadu. naraslih mogu}nosti ansambla moèmo tavorila u sobici u dvori{tu „Manjeà“, glumici upotpuni na{a dosada{nja sa- Javlja se na konkurs za glumce koji je ozna~iti postavljanje [ekspirovih tragedi- bez odgovaraju}e nege i u oskudici. znanja o njenom stvarala{tvu. raspisalo tek osnovano Narodno pozori{te ja u kojima je jedno od najzna~ajnijih Vera Crven~anin govori i o knjièv- K}i doma}ice Sofije i trgovca Save gde biva primljena i u kome }e ostati do mesta zauzela Milka Grgurova. Taj rani nom radu Milke Grgurove, zaklju~uju}i da je i u ovoj oblasti stvarala{tva Grguro- Grgurova, Milka, ro|ena je u Somboru kraja karijere. period rada Narodnog pozori{ta na{a 1840. godine. Stekla je valjano obrazo- teatrologija obeleàva kao romanti~arsko va predstavljala zna~ajnu pojavu u Izdava~: Muzej pozori{ne umetnosti Srbije, Vera Crven~anin detaljno prati glu- knjièvnom ìvotu Beograda. Monografi- vanje koje su devojke u to doba mogle da ma~ki i ìvotni put Milke Grgurove, kako razdoblje u kome je gluma~ki izraz bio Beograd, 2004.

„Rodoljubaca“ Mate Milo{evi}a iz 1956, preko Mija~evih reìja „Pokondirene KONZERVATIVNO O STERIJI tikve“ i „Rodoljubaca“, do Savinovih i Majerinih reìja „Kir Janje“. Upravo su ao svoj doprinos obeleàvanju vi{ta konzervativne nauke o knjièvno- upravo sa stanovi{ta interpretacije Steri- ova scenska uprizorenja inicirala i nova jubileja Jovana Sterije Popovi}a - sti. Nikola Grdini}, u autorskom prilogu o jinih komedija koje su tokom poslednje tri teatrolo{ka i knjièvnokriti~ka istraìva- K200 godina od ro|enja i 150 godi- Steriji „Zapadnjak i slavjanofil“ iskazuje decenije doìvele vi{e uspe{nih scenskih i nja Sterijinog dramskog dela, koja Grdi- na od smrti - izdava~ka ku}a Dragani} se kao pouzdani istori~ar knjièvnosti i televizijskih postavki. ni} ne navodi ni u izabranoj literaturi o objavila je izbor iz dela znamenitog pis- njegova razmatranja dva osnovna roda Osporavanju podleè i Grdini}eva ca. Ova knjiga koju kao urednik potpisu- srpske knjièvnosti - posebno poezije - u Popovi}u. procena da je Sterijin komediografski „Dela Jovana Sterije Popovi}a“ izdaje Jovan Zivlak, svojom koncepcijom i devetnaestom veku predstavljaju ga kao opus u periodu posle Drugog svetskog obimom (preko 1000 stranica) zasluùje nau~nika koji uspe{no sintetizuje raspo- va~a Dragani}a, urednika Zivlaka i rata bio prikazivan upro{}eno, ili u skla- prire|iva~a Grdini}a vr{e osnovnu na- pa`nju na{e kulturne javnosti. loìvu knjièvnu gra|u i ostvaruje zadu s ideolo{kim potrebama komunizma. nimljive stavove. Ali, kada treba na isti menu i ispunjavaju primarni cilj: upoz- Knjiga je komponovana iz dva dela. Zbog toga su intelektualni krugovi, veli na~in da istraì dramski rod, Grdini} se naju ~itaoca sa najzna~ajnijim stranica- U prvom se nalazi izbor iz Sterijinog Grdini}, preneli akcenat sa Sterijinih oslanja na pre|a{nje autoritete i njihove ma koje je Sterija napisao. Drugi za- stvarala{tva, a u drugom ogledi o Steriji- komedija na njegovu poeziju nalaze}i u nom delu i odlomci iz ve}ih radova o Ste- analize koje su - sa stanovi{ta savreme- datak, da bude pouzdani oslonac ~itaoci- nih knjièvnokriti~kih metoda - nepot- njoj glavnu vrednost. Ova Grdini}eva ma koji èle da se podrobnije upute u riji. ocena, izvesno je, proizilazi iz njegove Kada je re~ o prvome delu knjige, pune ili prevazi|ene. Otuda se prire|i- literaturu o Steriji, ovo izdanje nije neobave{tenosti o pozori{nim interpre- Beograd, 2006. moèmo konstatovati da je prire|iva~ va~u moè uputiti zasnovan prigovor da izvr{ilo u potpunosti. tacijama Sterijinih komada, od postavke Prire|iva~: Nikola Grdini} Nikola Grdini} odabrao reprezentativan je izbor iz literature o Steriji nedovoljan Radomir Putnik izbor iz Sterijinog opusa. Objavljeno je deset komedija i tragedija „Smrt Stefana De~anskog“. Iz pesni~kog stvarala{tva 29 GODINA NA SCENI SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA Grdini} je odabrao 23 pesme, a od proznih dela {tampani su „Roman bez Se}anje na glumca: Vladislav Ka}anski romana“ i „Knez Janko iz Konjske i dahija Aganlija“. U prvome delu knjige nalaze se jo{ i odabrani satiri~ni, redinom ovog oktobra, ba{ tog 15. junaka, ali i Sterijinih, Peki}evih, humoristi~ki i zabavno-pou~ni spisi, ne- njegovog dana, put nebeskih scena Kova~evi}evih, [oovih, [ekspirovih, koliko Sterijinih ogleda o jeziku i knji- zauvek se zaputio Vladislav Ka- Popovi}evih... èvnosti, dva napisa iz „Retorike“ i dva S }anski. Glum~ina, hedonist i lucidni Oni koji su s njim gradili ~udesni pisma upu}ena Vuku Karadì}u. klovn pozori{nih muza, koji je bespreko- ìvot na sceni znaju da je na kraj umeo Sam prire|iva~ veli da je izbor iz da iza|e sa zahtevnim prohtevima svih dela Jovana Sterije Popovi}a „bio ruko- rno i uvek s izvesnom dozom finog ciniz- vo|en sa dva kriterijuma: da se u izboru ma, iz sebe i likova koje je igrao umeo - reditelja, od Egona Savina, Vide Ognjen- na|e sve ono {to je priznato i prepoznato kao retko ko - da izvu~e najneobi~nije i ovi} i Dejana Mija~a, do Steve @igona, kao trajna vrednost njegovog dela, ali i do tad sasvim nepoznatije boje. Ljubi{e Georgievskog, Slobodana Unkov- da se pruì uvid u celinu njegovog rada Bio je prvak Drame Srpskog narod- skog, Branka Ple{e, Du{ana Jovanovi}a i kroz, makar redukovan, izbor onih njenog pozori{ta u kojem je proveo ceo svoj Ljubi{e Risti}a... ali i mladih lavova govih radova koji se ne smatraju va`nim gluma~ki vek, bezmalo od 1977. godine. poput Stefana Sabli}a, ili svog li~nog ili zna~ajnim“. Poslednji put na sceni je stajao 22. mladog lava - Marka Ka}anskog. Drugi deo knjige sadrì, kako je ve} septembra ove godine, kao Mu` u ”Na- Pamti}emo svakako njegovog Hekto- re~eno, izbor iz kriti~kih osvrta o Steriji- hodu Simeonu”. ra i dirigenta u ”Stendalovom sindro- nom delu. mu”, ujka Vasu u ”Gospo|i ministarki”, Ovaj deo knjige na~injen je profesor- Slavu ovozemaljsku i nemire njene Vlada Ka}anski po~eo je da pribavlja jo{ Blagoja Babi}a u ”Putuju}em pozori{tu ski pedantno i, tako|e, profesorski konz- [opalovi}”, Rajka Pevca u ”Svetom ervativno. Prire|iva~ se, druga~ije rekao student ~etvrte godine glume FDU, Georgiju’’... Pamti}e ga svakako i svi oni ~eno, oslonio na odavno objavljene recen- kada mu je pripala nagrada ”Bojan zije i oglede o Sterijinom delu, a sasvim je koji su ga videli u predstavama Akadem- Stupica”. Usledile su nagrade Udruènja skog pozori{ta ”Promena” ili pak u Su- zanemario studije koje su se pojavile dramskih umetnika Vojvodine, Susreta posle 1989. godine. Ako je prire|iva~ i botici, u nekoj od predstava u kojima je vojvo|anskih pozori{ta, Zemun festa, igrao u tamo{njem pozori{tu. na{ao valjane razloge da objavi tekstove Vr{a~ke pozori{ne jeseni, godi{nje Pavla Popovi}a, Tihomira Ostoji}a ili Dragi Vladislave Ka}anski, Gospo- Stojana Novakovi}a, ne nalazimo osnove nagrade i pohvale SNP-a ... Dobio je i dine Glum~e, neka su Vam laki i mirni za njegovo izbegavanje da preuzme ba- Sterijinu nagradu za ulogu Svete nebeski puti, a na njima, kad ih sretnete, rem delove iz eseja koje su o Sterijinom Milosavljevi}a u predstavi ”Mre{}enje pozdravite Pe|u, i [alaju, i sve one s koji- delu napisali Vaso Milin~evi}, Ljubomir {arana”. ma Vam je ubudu}e na toj sceni gore Simovi} i Neboj{a Rom~evi}, izuzev u Za svojih 56 leta u~inio je da ga mi stajati. stanovi{tu da su ova {tiva objavljena koji smo stajali s ove strane scene S po{tovanjem - oni koji su Vas voleli tokom poslednjih petnaestak godina, pa zauvek pamtimo kao jednog od i na sceni po{tovali. su otuda jo{ „neverifikovana“ sa stano- Nu{i}evih, êhovljevih i Molijerovih S. M.

LUDUS 139Lu 18 KLASIKU TREBA ÛVATI, ALI I STVARATI teatra (4,65) “Greta str 89” Novosadskog Tomi}a, oko koje su se sloìli i publika i SNP-a (4,61), “Laà i paralaà” NPBGD ìri. (4,45), “Jazavac pred sudom” NPRS i ZT Ne{to stariji gledaoci sigurno se (4,33), “Igra parova” BDP (4,29), “Ne se}aju istoimenog kultnog filma koji je {etaj se gola” tako|e Slavija T (4,27) svojevremeno napravio “poharu Oskara” “Jedan poreme}en dan” ponovo doma}eg u SAD, a trijunfovao je, naravno i na teatra (4,19) i “Rodoljupci” Pozori{ta Festu, otkada se Dèk Nikolson ubraja u Sterija iz Vr{ca (3,70). Ocene govore o vrhunske glumce, mada je sve naredne vrlo samosvojnom stavu vranjanske uloge igrao sli~no kao Makmarfija. Oni koji pamte sve ili skoro sve seti}e se i festivalske publike a posebno o njenoj predstave “Pukovnik ptica” bugarskog ljubavi prema Bori Stankovi}u, koji je savremenog autora Hriste Boj~eva, koja kao {to je otvaraju}i festival, naglasila je igrana u JDP Bg. Tekst je bio pobedio gospo|a [op “Sinonim za Vranje”. na me|unarodnom konkursu Britanskog Osim ve~ernjih, odigrane su i tri puta saveta i Royal court teatra, premda je u Scena iz Ko{tane vranjanskog pozori{ta po dve (od 12 i od 14. sati) predstave za svemu (ideji, likovima, zapletu, mestu decu: “Bra}a Grim i sedam patuljaka” radnje itd.) gotovo preslikao “Let...” Jedi- autorima samo je jedan savremeni ìvi Marjanovi} (kao Mitke). Pored glumaca, Pozori{tanceta Pu` Bg, “Carev zato~nik” Scena iz Ko{tane vranjanskog pozori{ta no {to se doga|ao u Bugarskoj, na Staroj pisac, ali i njegov komad govori o li~- ìri je izdvojio i dva reditelja. @anka Ni{kog lutkarskog pozori{ta te “Princ ide planini (dakle, nedaleko od Vranja). I [to nostima i dogadjajima pro{losti. U ukup- Tomi}a za reìju “Leta...” i Juga Radivo- pe{ke” teatra doma}ina. je umesto Makmarfija mani~no-depresi- nom ovogodi{njem repertoaru nedostaju jevi}a za reìju “Laè i paralaè” NP BG vadeset i {esti Borini pozori{ni Selekciju je izvr{io direktor i reditelj van tamo bio neki ruski pukovnik... savremena dela, aktuelna, ìva komedi- i vranjanskog “Gazda Mladena”. Za naj- dani uspe{no su protekli u Vra- vranjanskog pozori{ta Radoslav Radivo- @iri, Borinih pozori{nih dana, koji je ja i drama koji bi u Borine pozori{ne bolju predstavu 26. Borinih pozori{nih nju, od 21.10.do 31.10. 2006. Festi- D jevi}, ali je jasno da su na selekciju radio u sastvavu Zora @ivadinovi} Davi- dane uneli vi{e ìvosti, vedrine, dana @iri je, kao i publika, proglasio “Let val je otvorila gospo|a Ljiljana [op upitanosti, ali i smeha...” Izme|u ostalog uticale i materijalne mogu}nosti festivala dovi}, Dejana Bogdanovi} i Muharem iznad kukavi~jeg gnezda” Beogradskog sekretar Ministarstva za kulturu repub- pi{e u obrazloènju ìrija, iz ~ega se ili tehni~ke mogu}nosti scene, tako da se Pervi} je u obrazloènju svoje odluke dramskog pozori{ta, u reìji @anka To- like Srbije, koja je iskoristila priliku da napisao kako “... smatra da Borini moè lako zaklju~iti da je na Borinim mi}a. na festivalu na{lo dosta mobilnih pred- direktoru Pozori{ta “Bora Stankovi}” pozori{ni dani i nadalje valja, da kao pozori{nim danima nedostajalo ono {to Lepo je {to tokom festivala nisu stava sa nevelikim scenskim zahtevima. najzad uru~i Vukovu nagradu. Vukova va`nu komponentu svog repertoara, nedostaje ili je barem deficitarno i u zaboravljena ni deca, i {to je za njih Ali zato sa izvrsnim glumcima. Ne mi- ukupnom pozori{nom ìvotu Srbije. nagrada je Pozori{tu dodeljena jo{ pro{le zadrè dela klasi~ne srpske dramaturgi- odigrano, u prate}em programu nekoliko slimo samo na predstavu “Greta str. 89” Impozantna je i reprezentativna godine, ali do sada nije sve~ano predata, je, pre svega Bore Stankovi}a ~ije ime predstava. Ne bi bilo lo{e kad bi jo{ pone- pozori{te i festival nose, a da se pri tom lista dramskih umetnika, glumaca, koje zbog raspada SRCG. koja se od same premijera, a posebno ki festival “ukrao” ovu ideju. odkad je odnela oba ]urana iz Jagodine, pro{iruju ansambli, pozori{ta i reditelji, je @iri izdvojio i nagradio slikom Zorana Tokom 11 ve~eri, pred prepunom Petru{ijevi}a: Ruìca Soki} (kao @anka), Posebno je simpati~no {to je festival pobedonosno {eta po svim festivalima u koji }e tragati za novim, druga~ijim, salom, odigrano je isto toliko predstava u teatarski bogatijim i raznovrsnijim pris- Petar Kralj (Kao David [trbac), Boris {tampao ”Ko{tanu” u veli~ini blok~eta, zemlji i - ubire zasluène nagrade. konkurenciji koje je publika ocenila tupima delima Bore Stankovi}a i drugim Isakovi} i Jasna \uri~i} (kao svi likovi u neznatno ve}eg i malo tanjeg od obi~ne ovako: “Let iznad kukavi~jeg gnezda” U Vranju je ipak trijumfovala pred- delima na{e klasi~ne drame i komedije. ” Greti str. 89), Milan Gutovi} (u “Ne {etaj kutije cigareta. Zgodno je i kao suvenir BDP-a (4,78), “Ko{tana” pozori{ta doma- stava Beogradskog dramskog pozori{ta Nu{i}u, naprimer! Tradiciju treba ~uvati se gola”), Dragan Bjelogrli} (kao Rendi za publiku, a i za |ake je idealno - za }ina (4,75), “@anka” Slavija teatra Bg “Let iznad kukavi~jeg gnezda” Kena ali je valja i stvarati... Od 11 predstava 7 Makmarfi), Neboj{a Dugali} (Kao Mita), prepisivanje. (4,70), “Gazda Mladen” tako|e doma}eg Kizija i Dejla Vasermana u reìji @anka su po doma}im autorima. Me|u doma}im Neda Arneri} (kao Vera) i Dragan Boà D. Kosa~evi} NIKADA NISAM ODBILA DA IGRAM ada je devedesetih godina Sla|ana sam osjetila da je izgra|eno povjerenje ve} aplauzi i uspjeh predstave i ansam- Zrni} prvi put iza{la na scenu izme|u mene i rediteljke, prepustila sam bla. Nije birala svoje mjesto u nekom od Kbanjalu~kog teatra u ulozi Afrodite se radnji i tekstu koji je izvanredno dosada{njih pozori{nih ostvarenja jer u ”Tebanskoj kugi” Du{ana Petrovi}a, napisan. Zahvaljuju}i tome uloga je tvrdi da je najbolje kada uloga prona|e ve} tada je bilo jasno da posjeduje auten- uspijela. Vrlo mi je zna~ajno {to sam nju. ti~an gluma~ki izraz. Kroz osam godina radila sa Mirom Erceg jer sam dobila - Nikada nisam odbila da igram ne- rada u ansamblu NP RS sazrijevala je neku vrstu leèrnosti na sceni sa kojom ku ulogu {to ne zna~i da nekad ne}u. Ve} kao Stratilda, Olivija, Kaja, Nade`da, smatram da glumac prestaje da bude davno sam odustala od toga {ta èlim Ina, Vasilisa, Jenny, Kalerija, Margerita, mlad. Predstava je nai{la na dobar igrati, kada i sa kim, ali sam prezado- Mirandolina i Dara, dok je nijema k}i prijem u Banja Luci”, - rije~i su Sla|ane voljna slijedom doga|aja u mojoj karijeri. Katrin u ”Majci hrabrost” poslednja rola Zrni}. Odkako je Tihomir Stani} na mjestu koju je maestralno ostvarila. Obrazovanje je stekla na Akademiji umjetni~kog direktora NP RS i Rade - Bila sam jako upla{ena da }e moji Umjetnosti u Banja Luci, te Univerzitetu Simovi} upravnik, ja taj period nazivam postupci na sceni biti identi~ni Nade`di Umetnosti u Beogradu gdje je specijal- novi po~etak u pozori{tu jer su zaista iz 'Porodi~nih pri~a', jer je takva vrsta izirala na Interdisciplinarnim specijal- ukazali povjerenje ansamblu. Dozvolili uloge bez teksta gdje se komunicira isti~kim studijima iz oblasti Ameri~kog drugim sredstvima. Gotovo ~itavu pred- su nam da kaèmo {ta èlimo, sa kim i Mjuzikla. Nekoliko puta je nagra|ena stavu sam na sceni, pa sam imala i tu kako mislimo sara|ivati, uvaìli su na{e vrstu straha da }u mo`da predugo biti festivalskim nagradama u BiH i regionu, predloge, doveli nam vrhunske profesion- prisutna. Rediteljka Mira Erceg mi je a nedavno je dobila priznanje za najbolju alce i napravili jako uspije{nu sezonu. rekla da ne treba da se pla{im i ja sam se glumicu u 76. sezoni NP RS u Banja Glumci koji su radili sa nama su prije oslonila na nju, Brehta i na~in na koji je Luci. Kako za ”Ludus” kaè, nikada joj svega veliki ljudi, umjetnici i profesional- on stvorio Katrin. Onog trenutka kada vodilja u profesiji nisu bila priznanja, ci sa kojima smo divno sara|ivali i od kojih smo zaista mnogo nau~ili. - kaè Sla|ana. Vanja Stevanovi} Sla|ana Zrni}, najbolja glumica u 76. sezoni NP RS u Banja Luci

DJE^IJE POZORI[TE REPUBLIKE SRPSKE U BANJA LUCI

Predstava ”Postojani olovni vojnik”na festivalu u Njema~koj Sa velikim uspijehom ansambl Dje~ijeg pozori{ta RS u Banja Luci, 31. oktobra izveo je predstavu ”Postojani olovni vojnik” na 13. pozori{nom festivalu UNIDRAM u Njema~kom gradu Potsdamu. Prema motivima bajke Hansa Kristijana Andersena, predstavu je reìrao Aleksej Ljeljavski. U glavnoj ulozi je Aleksandar Blani}, dok su u ostalim rolama Du{ko Mazalica, Aleksandra Spasojevi} i Aleksandar Terzi}. Prva premijera u 50. sezoni DP RS u Banja Luci Na sceni Dje~ijeg pozori{ta RS u Banja Luci, od 5. novembra scenarista i reditelj Jaroslav Antonjuk iz Poljske sa banjalu~kim glumcima radi predstavu ”Mali dimnja~ar”. Premijera je zakazana za 24. novembar. Antonjuk je ovu lutkarsku predstavu sa songovima postavljao i u Tetaru lutaka i glumaca u Lomù i izvedba poljskih umjetnika dobila je izvanredne kritike na na êtvrtom me|unarodnom festivalu pozori{ta za djecu u Banjoj Luci. Ansambl u Njema~koj V.S.

19 LUDUS 139 Kratka pri~a

razloga. Aleksandra je morala da zavr{i pomenute nedelje nije mi uspelo ni jed- tu svoju ispitnu dramu koju je trebala da nom. zavr{i jo{ letos dok smo svi mi bili izvan Aleksandra je ve} odavno bila na Pozori{ne novine DRAMA OKO DRAME grada, a ona bila sama u sto kvadrata, kraju ìvaca... ali je nije napisala jer je, da izvinete, Predve~e je moj ìvotni saputnik ilo je to u nedelju. Na {ezdeset i moma~ku svetlo-plavu sobu koju sam s ~ista Srpkinja, pa mora sve da uradi ne u napokon, pod izgovorom da ide na bi- YU ISSN 0354-3137 pet do dvanaest, nego u dvanaest i deset! prvi ro|endan Nikite Mihalkova ljubavlju uredila za mog naslednika, dok rali{te, oti{ao u svoju kladionicu (mogu Bakica svekrvica gledala je u “svo- COBISS.SR-ID 54398983 Bnajboljeg ìvog ruskog (i neru- Budu}nost Srbije spava u dnevnoj sobi i da se kladim!). Manijak je prestao sa skog) filmskog reditelja, na sto deseti moète misliti {ta misli i govori o svom joj” sobi televizor, gde je na svim kanali- ma bio referendum, pa je svakih 15 testerisanjem samoinicijativno (valjda Izlazi jednom mese~no ro|endan njujor{kog Kipa slobode, naj- ugroènom statusu u rodnom domu. oti{ao na ve~eru, ne verujem da njemu ve}eg svetskog spomenika iluziji, na Moja k}erka Aleksandra, ina~e minuta pani~no izbauljavala u pred- (osim u julu i avgustu) treba bilo kakav Zakon koji bi ga mogao pedeset i prvi ro|endan Bila Gejtsa, naj- studentkinja dramaturgije, postavila je soblje sa sudbinskim pitanjem za onoga Tira`: 1500 primeraka bogatijeg svetskog dase, za koga se ja na odavno, odmah, svojevrsno verbalno koga tu presretne: “Jesi ti bio (bila) na omesti u Teroru Bukom). Prvi broj objavljen 5. XI 1992. àlost nisam udala... Ili, ako vam se tako minsko polje ispred svoje sobe, ne dozvol- glasanju? Osta}ete bez Ustava, kukala Budu}nost Srbije je oti{ao “u ìvot” vam majka neodgovorna!” vi{e svi|a, na sam dan ro|enja Novog javaju}i da joj uselimo ro|enog brata. sa “~uvarima kraja” (to su ina~e tine- Izdaje Samo da ona nije tu|a dràvljanka, jdèri koji gluvare po kraju i koje Alek- Srpskog Ustava, najva`nije Knjige na Polje jeste verbalno, ali je opasno Savez dramskih umetnika Srbije teku}em Sajmu knjiga, po oceni aktu- eksplozivno, isto koliko i minsko. U tim imali bismo mi ve} tri Ustava! sandra zove “~uvari kraja”, ma {ta to Beograd, Studentski trg 13/VI elnog srpskog metafori~ara. sam rovovima ja ratovala punu deceniju Hranitelj porodice, kako sebe voli da zna~ilo.) Svekrva je, Bogu hvala, zadre- Dakle 29. oktobra 2006. i predala se bezuslovno kad je gospo|ica naziva moja manje lepa polovina (prem- mala, a ja sam uzela povodac sa Telefoni: 011/2631-522, da ja vi{e zara|ujem!) je otprilike u istim Jo{ se nije znalo da li }e Ustav separatistkinja postala gimnazijalka i Dùkelom i krenula u {etnju da bih Alek- 2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873 razmacima {etao predsobljem svoju stvarno biti usvojen. Mamica, odnosno kad je useljavanje princa-klinca stvarno http://www.sdus.org.yu izgu`vanu piàmu i zavirivao u kuhinju sandri obezbedila bar koji sat mira za Skup{tina ga je za~ela i takore}i donela postalo kontraproduktivno. kreativni rad. e-mail: [email protected] na svet, ali je bilo nu`no da ga Tatica, Moj suprug, kome ne bih ime pomi- sa tako|e dramati~nim pitanjem: “Ka’}e Kad sam se vra}ala, mislim da je odnosno Narod, prizna. I sami znate njala po{to uz njega idu pridevi nepri- ru~ak (doru~ak, kafa, uìna, kola~, PIB 100040788 kako to biva kad se od Tatica traì da hvatljivi za {tampu, dao bi rado svojoj ve~era...), jel ti misli{ da ja gladan pro{lo 20 sati, ali je moja kom{inica, Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92 priznaju ~edo, za koje nisu imali pojma roditeljki na{u spava}u sobu, samo da tu donosim Ustav?” tezgaro{ica na punktu, smatrala da sam (Privredna banka a.d.) Damjan mi se, uzaludno i{~ekuju}i “u blizini birali{ta” pa me dovikala da se da im se omaklo, jer ili su bili pijani ili je ja nisam postavila drugo minsko polje. Devizni ra~un: 5401-VA-1111502 da mu se sestra “skine sa ma{ine” ~itav “izjasnim”. Kao za vraga imala sam ba{ tu vr{ljalo jo{ hipoteti~kih partnera... da Tre}e, jo{ ve}e (minsko polje) napravilo (Privredna banka a.d.) ne upotrebim Onu imenicu. Oni nikad se samo, pred kupatilom za koje je op{ta i dan muvao po kuhinji i kadgod sam i li~nu kartu kod sebe, a nisam se doseti- nisu sigurni da je ~edo ba{ njihovo. Uvek konstantna otima~ina. U Dnevnoj sobi, poku{ala da ga nekud po{aljem (po la da slaèm kako mi je ostala kod ku}e! Predsednik sumnjaju da im je uvaljeno, takvi su... onoj koju je zapravo prisvojio moj sin, lebac, po novine, da pro{eta Dùkelu) pa âk mi je i Dùkelu pripazila ispred Referendum je raspisan, za vikend, na mada uporno tvrdi kako on tamo samo da malo slobodnije di{em, on bi me ot- punkta! Tako sam se izjasnila. Kako? [ta Milan Gutovi} ka~io istom re~enicom “Oladi, bre kevo, 48 sati, kao 48 sati svadbe, live show na podstanari{e po na{em nare|enju, nalazi se to vas ti~e, to je moje diskreciono ima}e{ Ustav !” nacionalnoj televiziji. U nedelju se nije se ne{to {to bi se, u skadu sa prethodnom pravo. Mogu kako ho}u. Mogu u ve}inu, Glavna i odgovorna urednica jo{ ni{ta znalo, jer je u subotu iza{la terminologijom, moglo smatrati ku}nom Da stvar bude gora, kom{inica koja mogu u 1% a mogu i u onih par promila Mirjana Ojdani} jedva tre}ina upisanih bira~a, kao da su atomskom bombom. Tu nam je naime je tezgarila na na{em bira~kom punktu mi se svako malo javljala mobilnim da nevaè}ih. U svakom slu~aju, u~estvo- svi ostali subotari, a ne pravoslavni ({to zajedni~ki kompjuter, na kome na{a Redakcija ina~e tvrde aktuelni velikodostojnici). U }erka Aleksandra pi{e svoje ispitne tek- me obavesti kako su prvo iza{li “funk- vala sam u usvajanju Ustava u kojem se toj podobnoj tre}ini nije bilo ni jednog od stove, drame, seminarske radove itd, na cionalni penzioneri” (u njenom àrgonu, Kultura pominje u pola re~enice, a Stevan Koprivica, Igor Bojovi}, tri glasa iz na{e porodice. Mi naime pred- kome na{ Damjan surfuje i jo{ sva{ta, ne to su oni koji hodaju i pi{u sami) a posle Poslani~ki Imunitet na nekoliko strana. Dragana Bo{kovi}, Vladimir Arsi}, stavljamo, tj. nas troje, skoro svaki dvo- znam {ta, gde se nalaze rezultati za sve- njih su po~eli da “donose nefunkcio- Snosi}u posledice. I dobre i eventualne. Mr Milovan Zdravkovi}, milioniti glas u Srbiji. Na{a mala famili- ukupnu bogatu sportsku aktivnost moga nalne”... Oko pet popodne javila se sva Snosila bih ih i da nisam u~estvovala... Isidora Masnikovi}, Dragan Vuji}, uzbu|ena ~injenicom da se pojavio i prvi ja ima dodu{e, ve} petnaest godina pet supruga, odnosno izve{taji iz kladionica i Gore, Aleksandra jo{ nije zavr{ila Sloboda Mi}alovi}, Ivan Bekjarev ~lanova, ali je Budu}ost Srbije odnosno sa koga ja - bri{em pra{inu. Otima~ina bira~ ro|en posle 1960 godine, dakle na{ dramu (imaju li te nove drame kraja, vr{njak, zapamtila mu je adresu, na}i }e moj ~etrnaestogodi{nji sin Damjan, ma- oko te odvratne sprave jo{ je ve}a nego uop{te?) ali je bila na zadnjoj sceni. Jo{ i broj telefona... Boè, sakloni! Ona je, Lektura i korektura loletan kao {to i sama brojka kaè. Moja oko kupatila. Jedini put kad su se moj sin samo malo. Svekrva se probudila i i k}erka sloìli, sloìli su se oko ~injenice naime, napaljena usedelica. Mirjana Jur~i} mila svekrva nije, naravno maloletna, proverila da li sam glasala. Jesam, go- nego samo nije deo na{eg bira~kog tela, da se stvar zove personalni ra~unar i da Na sve to, jo{ je i Aleksandra pro- spo|o, naravno. Za za! po{to je jo{ uvek glasa~ jedne susedne bi u tom smislu svaka persona u na{oj se~no na pola sata napu{tala kreativni Sekretarica redakcije Budu}nost Srbije se vratio minut pre dràvice iz koje je, onomad izbegla na ku}i morala da ima svoj! Sa ~im se ja, zanos i provirivala u kuhinju sa bes- Aleksandra Jak{i} par dana, pa ostala kod nas, kao {to normalno, ne slaèm po{to je meni dosta pogovornim zahtevom: “Kevo u}utkaj nego {to nam je nestalo struje. Malo je falilo da ostane u zaglavljenom liftu. rekoh, celu deceniju i po. U doti~nom stvari sa kojih bri{em pra{inu. Ne slaè onog manijaka, ubi}u ga danas! Skroz Tekstove i informacije slati na: zavi~aju ona ostvaruje svoje bira~ko se ni svekrva jer je njoj to isto {to i televi- mi razbija koncentraciju!” To je ve} Onog ~asa kad je Aleksandra istr~ala iz [email protected] pravo, po{to ni jedno drugo pravo jo{ nije zor, pa smatra da su nam dosta onaj u jednom zamalo uradila ga|aju}i istog sobe sa urlikom “Zavr{ila sam! Narode!” uspela da ostvari. Moè da bira i ni{ta “njenoj” sobi, onaj u na{oj i onaj u Alek- Manijaka sa teglom punom krastavaca... - nestade struje, a njen se pobedni~ki Fotografije, sa potpisom, slati na: vi{e. Stan nisu mogli da joj vrate, jerbo je sandrinoj. (Uzgred, to je jedino pitanje po Sre}a te ga je proma{ila jer izra~unajte vi urlik pretvorio u frku: “Jebote, {ta je ovo?! posle rata (verskog? bratoubila~kog? kome se svekrva sloìla samnom!) Istina masu tegle, teìne oko kilograma, visinu Ubi}u se ako mi se izbrisala!” - “Zar nisi [email protected] ~etvrtog sprata, puta ubrzanje... Da ga je gra|anski nije bio, to vam ja dobra sto- je da i PC ima TV karticu, nije na{a baki- sejfovala, koko{ko glupa?” odmah joj je ca budala, videla je ona i na tom ekranu potrefila u tvrdu glavurdu, on bi pravo jim, po{to gra|ana tamo slabo da ima! iskazao bratski prezir Damjan i raz- Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu Kao i ovde, uostalom!) nekoliko puta sva{ta. na Le{}e, a moja devoj~ica u para}inski AXIS studio, Beograd Zavod za ène. Dakle da ga ona stvarno cerekao se. Slatko bih ga o{amarila, zbog prodavan i preprodavan. Stan. Penziju E sad ja ne znam imate li vi dovoljno e-mail: [email protected] }e sigurno dobiti ~im tamo{nji nadle`ni ma{te da zamislite kakva se dramati~na ne bi ponela na du{i, okra}’o joj fitilj od te tog cerelanja... Samo da nije moj i da nije organi utvrde da na istu ima pravo kao situacija napravi u na{em stanu, nede- dramaturgije, ja sam preuzela na sebe ja~i... zakonita supruga nosioca, preminulog ljom kad smo svi kod ku}e i kad je svima poku{aje da ga naciljam mlazom vode i Bakica je u “svojoj” sobi vriskom Dizajn logotipa „LUDUS“ pred sam rat... Tu ima neka birokratska sve hitno. Pogotovo kad se usred te dra- da ga tako u}utkam. Manijak je ina~e otkrila Ameriku. “Deco, kakav je ovo \or|e Risti} zvr~ka po{to je i ven~anica stara pola mati~ne situacije pi{e jo{ i ispitna dra- kom{ija iz ne znam koje zgrade, (imamo mrak?” - “To ti je Ustavni Mrak baba, ne veka (ina~e iz tre}e novonastale drà- ma! jedno 10 000 bliìh kom{ija, znate!) koji boj se. Srbija je najlep{a u mraku.” Redizajn logotipa „LUDUS“ vice) i smrtovnica mla|a tri i po decenije Onaj ko misli da je ~etverosoban stan se ispred svoje garaè svaki dan uredno smrdljivo se na{alio moj sin, Budu}nost AXIS studio (iz ~etvrte dràvice gde se moj svekar na petom spratu dovoljan za toplo poro- igra svojom motornom testerom. Ne Srbije. “predstavio” dok je bio u vazdu{noj ba- di~no gnezdo, moè da do|e sutra ujutro znam {ta testeri{e, kad imamo parno, A onda smo ~uli sporadi~nu puc- [tampa mo`da ima tamo neku Privatnu Inicija- nji, na bregu), ostale u ostavljenom sta- oko 6 sati, na U{}e, sa odabranim oru- njavu izbliza i potmulu sistemati~nu Preduze}e za grafi~ko izdava~ku nu, koji je naravno kasnije, pre prodaje `jem. Ja tamo svakog jutra {etam Dam- tivu, pa testeri{e i terori{e ~itav blok tutnjavu izdaleka... Svekrva je, sa bate- ispra`njen, da ne kaèm poharan. A janovu Dùkelu, pa }e mi biti zadovolj- svojim odvratnim zvukovima. Jo{ nam delatnost i usluge d.o.o. BRANMIL, duplikate je komplikovano povaditi po stvo da mu iza|em na dvoboj i ubijem ga Bog, ove jeseni, dao takvo divno miholj- rijskom lampom, izvu~enom ispod jastu- Beograd, Borisa Kidri~a 24 raznim dràvuljcima. Dala je nekim kao psa. To jest onoga koji misli da je sko leto, prozori otvoreni, pa umri od ka, a na osnovu iskustva, za`dila ka advokatima da joj to obave, ali advokati ~etverosoban stan dovoljan, a ne Dam- budale i njegove motorne pile! Zato ja podrumu, ali je odustala ~im je shvatila Re{enjem Ministarstva za informacije provu~em tu{evo crevo kroz kupatilski da ni lift ne radi i da se iz njega ~uje neka imaju vremena... Tako da }e joj penzija janovu Dùkelu, koju moram da vratim Republike Srbije Ludus je upisan u sigurno sti}i negde oko njenog 134-og ku}i u ispravnom stanju i veselom raspo- prozor, na balkon, namestim se u mrtvi dreka, otprilike oko {estog sprata... ro|endana. Svekrvica je k nama stigla loènju da mi se Budu}nost Srbije ne ugao, da me Manijak ne opazi i po- Aleksandra se pipaju}i zidove i Registar sredstava javnog sa svojom damskom ta{nicom, bez ika- naljuti. Nemojte misliti da ga zovem ku{avam da ga naciljam mlazom hladne name{taj vratila do proklete ma{ine da informisanja pod brojem 1459 kvih dokumenata jer naravno nije imala Dùkelom zato {to ga mrzim! Naprotiv, vode. Ako odvrnete tu{evu glavu, prstom sa~eka strujin povratak i vidi {ta joj je pojma da }e rat potrajati (tvrdila je kako volim ga, a Dùkela mu je prosto ime, skoro sasvim zatvorite otvor creva, iza|e ostalo od ispitne drame... je to privremeno i da }e to na{a mila mili- koje mu je dao vlasnik, moj sin~i} Dam- vam kroz mali ostatak otvora prili~no Ja sam za sinom iza{la na terasu da U ovom broju cija i svojska vojska srediti sve za par jan~i}. On mu je Vlasnik, a ja sam mu o{tar i dalekoseàn mlazi}, vrlo pogodan gledamo vatromet, premda je baba ku- dana, pa je ponela samo dva para ga}a). Sluga. Dùkeli. za umirivanje ludog kom{iluka. Na- pominjemo preko kala da se sklonimo od zalutalih meta- Nije verovala da }e se Jugoslavija ras- Eto, to je ~injenica koju ba{ ne obo- ravno, ako vas ne uhvate... Kad ima 100 raznih nagrada. pasti. Kao da se ve} jedna Jugoslavija àvam, a Dùkeli ni{ta ne fali... vetra, nema vajde, po{to se voda raspr{i, ka... nije raspala na njene o~i 1941. Smestila Nedelje su, kao {to rekoh kod nas ali kad nema ko{ave natrefim ga koji Moj bra~ni saputnik je jo{ uvek Razmislite o tome. se u Damjanovu sobu, po{to je on tek bio uvek krizne, ali ova gorepomenuta bila je put. On se onda povu~e u garaù, pa ga negde u mraku overavao... ne{to. na putu da se rodi. I dan danas zauzima jo{ kriznija ako se tako moè re}i. Iz vi{e ~ujemo malo manje i lakne nam. Gore- Tijana Larma

LUDUS 139Lu 20