NOMINACIJE I NAGRADE Dobitnik ”Dobri~Inog Prstena” 06

NOMINACIJE I NAGRADE Dobitnik ”Dobri~Inog Prstena” 06

POZORI[NE NOVINE BROJ 139 NOVEMBAR 2006. GODINA XV CENA 50 DINARA NOMINACIJE I NAGRADE Dobitnik ”Dobri~inog prstena” 06 BORA TODOROVI] Nagrade 1980. LJUBA TADI] DOSADA[NJI DOBITNICI NAGRADE 1981. MIRA STUPICA 1982. MIJA ALEKSI] ”DOBRI^IN PRSTEN” 1983. ZORAN RADMILOVI] (za `ivotno delo) 1984. NEVENKA URBANOVA 1986. RAHELA FERARI 1988. BRANKO PLE[A 1990. DANILO STOJKOVI] 1992. MARIJA CRNOBORI 1994. MATA MILO[EVI] 1995. LJILJANA KRSTI] 1996. PETAR KRALJ 1997. OLIVERA MARKOVI] 1998. RADE MARKOVI] 1999. STEVAN [ALAJI] 2000. MIRA BANJAC 2001. VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI] 2002. STEVO @IGON 2003. MIHAILO JANKETI] 2004. PETAR BANI]EVI] 2005. SVETLANA BOJKOVI] 2006. BORIVOJE BORA TODOROVI] nepoznat i neustaljen proces dodele za- ka pesnikinja, o svom kolegi ~ija je pes- gradu, sa socijalne ta~ke gledi{ta nije mu slu`nih penzija biti br`i? Na osnovu ni~ka generacija poumirala mlada, a on potrebna i penzija zaslu`nog umetnika, Gordijevog ~vora? je ostao da stari sam. Napisala je: “I ali sa umetni~ke ona mu svakako pripa- OBE]ANJA SU DATA Ili je ovo samo slatko predizborno postepeno je rasla cena toga {to nije da, zar ne? (Osim ako je izmislio novo obe}anje u kampanji za sveop{te izbore, umro mlad!” Lepo je po`iveti du`e, ali oru`je, pa dobio Nobela za mir.) esti o nacionalnim penzijama za la jedan sastanak u trajanju od pome- koja je prakti~no ve} po~ela, mada su cena, na `alost, stalno raste! Dostojan- zaslu`ne umetnike govore o tome nute dve nedelje, ali bez pauze, bez spa- Ako pretpostavimo da }e se u prvom izbori tek u januaru. Obe}anje za ~ije }e stvo je sve skuplje, {to je manje zdravlja. krugu pojaviti, ili barem izdvojiti na vrh Vda }e komisija za dodelu ovih pen- vanja i bez telefoniranja. I bez razli~itih nesprovo|enje (ili u boljem slu~aju, Smanjenje cifre, a pogotovo argu- zija biti formirana do polovine novem- mi{ljenja i sukobljavanja! Te jo{, ako bi rang liste, stvarno umetnici najzaslu`- neblagovremeno ispunjenje) biti kriv ment koji ga prati, je samo po sebi niji u svojoj umetnosti, oko ~ijih zasluga bra, da }e imati devet (9) ~lanova, da broj takav sastanak pre`iveli! ^ak kad bi se i neko drugi, a ne davaoci obe}anja? Ili }e me{anje socijalne politike u umetni~ke zaslu`nih penzija nije limitiran (dakle tako desilo mora}e da postoji i rok za ne}e biti spora (a takvih ima!) ipak }e ~ak biti krivi sami penzioneri, ako ne zasluge. Mada socijalna politika trako|e spor nastupiti u trenutku kada bude nu- nije 100 kao {to je ranije objavljivano, `albe, a ostaje posle jo{ i administrativna iza|u na izbore i ne izaberu davaoce treba da postoji! Ako ne ba{ dosto- Slovenci npr. imaju 70 premda ih je (birokratska) procedura, dok sve potvr- `no odvagnuti da li je nacionalno zaslu`- obe}anja? janstvenu, onda sigurno bar ne-poni- niji vajar od glumca, balerina od peva~a, mnogo manje), a da }e penzije zaslu`- |ene odluke pro|u kroz papirologiju i Dodatak za zaslu`ne umetnike izno- `avaju}u starost treba da imaju svi koji pesnik od lutkara ili slikara, muzi~ar od nima biti ispla}ivane ve} od decembra! institucije, pa dok se zatim sprovedu u sio bi, prema najnovijim vestima, raz- je do~akaju, a ne samo zaslu`ni umetni- scenografa, reditelja, kerami~ara, roma- Daj, Bo`e! Treba ne znati matematiku, delo, odnosno dok se zaslu`ne penzije liku izme|u njihove obi~ne penzije i ci. [to ipak ne zna~i da treba brkati soci- nopisac od komediografa... itd.itd. ni psihologiju, ni sociologiju, pa da se napokon isplate. Postoji li za ovo uop{te 100000 dinara. [to zna~i da bi onaj ko jalne i umeti~ke kriterijume. Ove su se poveruje kako komisija mo`e u roku od zakonska regulativa, ili je treba tek stvo- ima (ili bi mu po zakonu o penzijma pri- dve, u su{tini nespojive kategorije, na Posebno {to se ve} u javnosti ~uju i samo dve nedelje da razmotri npr. 100 riti, {to svakako ne}e mo}i komisija, pa padalo) 10 000 dobio dodatak od 90 000, vrlo dramati~an na~in ve} zamrsile kod mi{ljenja da za{to samo zaslu`nim zahteva (a sigurno je da }e ih biti vi{e), da je najefikasnija na svetu?! Zaboravi- a onaj ko ima 40 000 dobio bi jo{ 60 000. statusa samostalnih umetnika, ako se umetnicima kad postoje i zaslu`ni nau~- sve sa prilo`enom obimnom dokumen- mo, na ~as, da nam efikasnost ba{ i nije Na stranu {to se stra{no razilaze mi{- se}ate, kada je glavni argument za nici itd. koji su svojim radom zadu`ili tacijom i da se slo`i oko odluke koji su nacionalna osobina... ljenja umetnika oko toga da li su ovakve nepla}anje njihovog osiguranja bio da dru{tvo i dr`avu... E, to bi tek zakomp- umetnici zaslu`ni, a koji pak nisu. Po{to Poznato je da danas obi~ni novo- penzije prevelike ili nisu, da li treba “neki od njih imaju para da to plate likovalo stvari, po{to je zasluga za prethodno mora da se dogovori i oko toga pe~eni penzioneri ~ekaju svoju prvu obi- smanjiti dodatak pa “pokriti” vi{e za- sami!” [to je ta~no, ali ~injenica da neko dru{tvo vrlo {iroka i te{ko uhvatljiva, koje su umetnosti zaslu`ne, a koje nisu i ~nu, punu starosnu penziju mesecima, slu`nih umetnika, ili je ovo prava, adek- ima novaca ne ~ini ga nezaslu`nim! Kao dok je zasluga za dr`avu ~isto politi~ka po{to prethodno osmisli i utvrdi kriteriju- mada je proces i na~in njene dodele i vatna cifra, koja obezbe|uje dostojan- {to drugoga ~injenica da nema para ne kategorija! I me|u umetnicima ima onih me i metode sopstvenog rada i na~in do- isplate ve} odavno ustaljen i poznat. A stvenu starost zaslu`nih umetnika. ~ini ni zaslu`nim niti nezaslu`nim koji su zaslu`ni za Dr`avu, a da im je to no{enja va`e}ih odluka. Mo`da bi ko- postoji i kakva-takva zakonska regulati- Uzgred, da podsetimo na najbolju defini- umetnikom. Ako bi neki na{ umetnik najve}a zasluga... misija sve to mogla da obavi, kad bi ima- va. Na osnovu ~ega da verujemo da }e ciju starosti koju je napisala jedna poljs- (daj Bo`e!) sutra dobio Nobelovu na- M. O. LUDUS 139Lu 2 Metropola, s brda, s dola... Brankova Na sceni Ateljea 212 ZKM i SNP u JDP ^arobna frula Vesele `ene Jir`ija Mencla Na velikoj sceni JDP ~lanovi Pozori{tance ‘Pu`’ priredilo je Gost Narodnog pozori{ta bio je ansambla Zagreba~kog kazali{ta muzi~ki spektakl s neobi~nim video Jir`i Mencl koji }e u ovoj sezoni mladih, izveli su dramu Biljane efektima u kome 25 likova u boga- re`irati predstavu ‘Vesele `ene Srbljanovi}, ‘Skakavci’ u re`iji Ja- tim kostimima vode glavnog juna- vindzorske’ Viljema [ekspira. Po- nu{a Kice. Isti teatar je na Sceni ka kroz niz komi~nih situacija. Re~ vodom njegove posete na Velikoj Bojan Stupica izveo komad ‘S dru- je o premijeri predstave ‘^arobna sceni NP odr`ana je projekcija ge strane’ u re`iji Nata{e Rajkovi} i frula’, po tekstu Branka Mili}evi}a filma ‘Strogo kontrolisani vozovi’, Bobe Jel~i}a. To je jedina predstava Kockice, u re`iji Slobodanke Cace a gostu je dodeljena nagrada Zlatni iz Hrvatske koja je gostovala na Aleksi}. Predstava je, imala neko- pe~at jugoslovenske kinoteke. ovogodi{njem, 46. Me|unarodnom liko pretpremijernih izvo|enja, ‘po pozori{nom festivalu MESS u Sara- starom dobrom obi~aju’, kako je jevu. rekao B.M.Kockica. Dve premijere na Slovensko narodno gledali{~e Drama iz Ljubljane gostovalo je u Ateljeu 212 Srpsko narodno pozori{te je go- Sceni ‘Ra{a Plaovi}’ s predstavom Vladimira Bartola ”Alamut” u re`iji Sebastijana Horvata, za koju stovalo sa predstavom ‘Ujkin san’ Radovi} na novoj Premijera drame ‘Kosovska’ je dramatizaciju uradio Du{an Jovanovi}. Predstava je izvedena u koprodukciji s F.M. Dostojevskog u adaptaciji i re- @eljka Huba~a, nastala u kopro- festivalom Salcburger Festspiele i predstavlja prvu me|unarodnu koprodukciju `iji Egona Savina. adresi SNG Drame iz Ljubljane s jednim od najpresti`nijih svetskih festivala. Ina~e, na dukciji NP Beograd, [aba~kog tom festivalu je 2005. god. reditelj, Sebastijan Horvat, dobio nagradu Young Pozori{te za decu i tinjed`ere pozori{ta, NP Pri{tine - Srpska ”Du{ko Radovi}” posle 40 godina Directors Anjard za najboljeg mladog reditelja. JDP u gostima drama, zakazana je za 16. novem- kona~no }e biti obnovljeno! Dok se Za 19. i 20. novembar zakazano je gostovanje, odnosno prva repriza pred- bar na Sceni ‘Ra{a Plaovi}’. Sa predstavom ‘Brod za lutke’ ne zavr{i obnova pozori{te }e od Na istoj sceni, jo{ jedna premi- stave 'Tesla Electric Company' po tekstu Darka Luki}a u re`iji Toma`a po~etka slede}e godine biti na novoj Pandura i izvo|enju hrvatskog Theaters/Ulysses. Osniva~i ovog pozori{ta su Milene Markovi} u re`iji Slobodana jera do kraja novembra, ‘Kamen Unkovskog JDP u~estvuje na Festi- adresi, u zgradi biv{eg bioskopa za pod glavu’, drama Milice Rade [erbed`ija i Borislav Vuj~i}, knji`evnik i dramati~ar. Delovanje ovog teatra ”Jugoslavija” u ulici Goce Del~eva u je povezano s istarskim podru~jem oko Vodnjana, Fa`ane, Briona i Pule, a ime valu u U`icu u konkurenciji za Novkovi}, nastala u koprodukciji “Ardaliona”, dok }e komad ‘[uma’ Novom Beogradu.

View Full Text

Details

  • File Type
    pdf
  • Upload Time
    -
  • Content Languages
    English
  • Upload User
    Anonymous/Not logged-in
  • File Pages
    20 Page
  • File Size
    -

Download

Channel Download Status
Express Download Enable

Copyright

We respect the copyrights and intellectual property rights of all users. All uploaded documents are either original works of the uploader or authorized works of the rightful owners.

  • Not to be reproduced or distributed without explicit permission.
  • Not used for commercial purposes outside of approved use cases.
  • Not used to infringe on the rights of the original creators.
  • If you believe any content infringes your copyright, please contact us immediately.

Support

For help with questions, suggestions, or problems, please contact us