POZORIŠNE NOVINE ■ BROJ 200–201 ■ JANUAR–FEBRUAR 2017 ■ GODINA XXV ■ CENA 150 DINARA

Intervju: Milena Dravić Dušan Kovačević Dalibor Danilović Foto: Dušanka Glid Stojanović Svetlana Bojković KONA MA ZA ICI U RALJA UMETN TENA TALNI G P RS AMOS RIČINO S I D OB MENA Š D VRE ŠTA NI LAUREAT REGLE OZORI RATAK P DNOG P K NARO JUBILEJ

Ilustracija: Jugoslav Vlahović Hronika pozorišnih događaja, decembar 2016 – januar 2017 KIR JANJA, ELEKTRA, HIPNOZA JEDNE LJUBAVI...

sti sa stanjem fakata. Svet nikad nije bio Vi- prijatelj Pingleovih, komički razigran, blen- še (posedovao više) a bio Manje (nikada živo- tavo naivan i šarmantan. Na Sceni „Raša Ana Tasić ta nije manje bilo).“ Plaović“ Narodnog pozorišta premijerno je U Kragujevcu je sredinom decembra odigrana Elektra Danila Kiša (1968), obra- premijerno odigran Sterijin Kir Janja u re- đena prema Euripidovoj tragediji, u režiji Ive Pozorišni decembar u Srbiji je počeo pre- žiji Dragane Varagić, koja je izuzetno zani- Milošević. Ona se odlučila da komad postavi mijerom Večitog mladoženje u Srpskom na- mljivo, neobično postavila ovaj komad, vizu- u univerzalnom obličju, ne posežući za nje- rodnom pozorištu, u režiji Darijana Mihajlo- elno vrlo upečatljivo, sa markantnim panto- nim značenjskim osavremenjivanjem. Kiš je vića, a u dramatizaciji Petra Grujičića koji je mimskim scenama. Igra je snažno obojena ovu tragediju posvetio Artou, imajući u vidu U agoniji, Beoart 2015 (foto: Nenad Petrović) radnju upadljivo modernizovao. Priča o pro- tragičkim crtama, a u vezi s tim rediteljka je njegovo ritualno pozorište surovosti. U pred- pasti bogate srpske trgovačke porodice Sofro- u najavi predstave otkrila: „Kir Janja je ko- stavi nema direktnih prikaza fizičkih brutal- ljudskim okolnostima ih vodi Džoni, gastar- U koprodukciji Pan teatra i Dečjeg kul- nija Kirića, zasnovana na sukobu generaci- mični lik, ali posle Egonovog i Ejdusovog Kir nosti, scene ubistava su stilizovane. Surovost bajter sa iskustvom. Ovi okviri su osnova za turnog centra realizovana je predstava o na- ja, izmeštena je iz mađarske Sentandreje u Janje u Narodnom pozorištu, ovaj tekst se ne je u samim likovima, u njihovoj nemogućno- urnebesno razigravanje problematike živo- silju nad ženama Sama je tražila, premijer- teksaški Sent Edrju. U nastavku decembar- može više čitati bez tragične note. To pripa- sti da oproste, da zakopaju prošlost i krenu ta u emigraciji, bavljenje temom prolazno- no izvedena na Maloj sceni Dečjeg kulturnog skog teatarskog života u Vojvodini u Narod- da i našem Kir Janji, ali u jednom drugači- dalje, konkretno i simbolički. sti i nostalgije prema domu, kao i na kritičko centra. Fragmentarne strukture, tekst pred- nom pozorištu u Subotici premijerno je izve- jem ključu.“ U decembru su i nezavisni projekti be- osvrtanje na našu nedavnu političku istoriju. stave je sačinjen od tekstova nekoliko pisa- dena urnebesna komedija 2 u 1 Britanca Re- I beogradski pozorišni život je tokom de- ogradskoj publici dali mnogo razloga za za- Glumci Predrag Ejdus, Boda Ninković i Irfan ca, Milana Markovića, Jasne Žmak, Brani- ja Kunija, jednog od najuspešnijih nasledni- cembra bio živ na temu izlaska novih pro- dovoljstvo. U produkciji „Beoarta 2015“, Mensur sa izuzetnom veštinom grade smeš- slave Ilić, Danijele Kulezić Vilson, Željka Hu- ka Žorža Fejdoa, a u režiji Petra Jovanovića. dukcija. U Zvezdara teatru je premijerno na Sceni „Raša Plaović“ je izvedena sjajna no-tužan svet ocvalih boraca za život. bača i Maje Pelević. Rediteljka Ksenija Kr- Njena radnja je zasnovana na farsičnim za- izveden dugo očekivani novi komad Duš- predstava U agoniji, prema tekstu Miroslava Posle novogodišnje pauze, sredinom ja- najski je u najavi rekla da ih je zanimalo glo- vrzlamama i višestrukim bračnim preljuba- ka Kovačevića Hipnoza jedne ljubavi. Reč Krleža, a u režiji i adaptaciji Ane Đorđević. nuara su se i pozorišta probudila iz zimskog balno nasilje nad ženama, zbog čega su temu ma, a u nju je uvedena i problematika laž- je o bajkovitoj melodramskoj groteski koja se Krležina društvena drama je bitno adaptira- sna. Drugi deo sezone je počeo premijerom posmatrale iz umetničkog, dokumentaristič- nog morala vladajućih političara s dvostru- prevashodno bavi problemom odlaska mla- na, iako je radnja ostala u epohi. U predstavi Magičnog popodneva na Sceni „Petar Kralj“ kog i statističkog ugla. Premijerno izvođenje kim standardima. Tako ispletena tematika dih ljudi iz zemlje. Radnja se dešava na na- pratimo tok drugog i trećeg čina, dok je prvi Ateljea 212. Predstava je nastala prema tek- je bilo kamerno i multimedijalno, publika je ljubavnih i političkih tokova ima i metaforič- puštenoj planinčugi, u nadrealno datim okol- u kojem se baron Lenbah ubija izostavljen. stu austrijskog pisca naturalističke provoka- sa tri strane posmatrala predanu igru glumi- ka značenja – prevare u brakovima politi- nostima preplavljujuće bede. Ljubomir Ban- Rasplet drame je takođe promenjen, ume- cije Volfganga Bauera čiji akteri provode vre- ca Branke Stojković, Olivere Viktorović Đu- čara su iskrivljeno ogledalo njihovog odno- dović je izvrsno prikazao protagonistu Ran- sto da ispali dva metka u sebe, kako je Kr- me u dosađivanju i glupiranju, odražavaju- rašković, Maje Mitić, Tijane Janković i Boja- sa prema društvu. Krajem decembra je u ta- ka, šumara zagledanog u zvezde, dobroćud- leža napisao, Laura ih ispaljuje u Križove- ći u tome njihovo stanje duha. U scenskom ne Đurašković. kođe subotičkom pozorištu „Kostolanji Deže“ nog zanesenjaka uverenog da će lepota spa- ca. Dok je kraj drame označavao simboličku tumačenju rediteljke Ane Grigorović (drama- Pozorišni januar u Beogradu je obeležilo premijeru imala predstava Kapitalizam – siti svet, po blagosti nalik Savi odžačaru iz nemogućnost promene poretka, kraj predsta- turgija Jelena Mijović), Bauerova radnja je i vanserijsko gostovanje Zagrebačkog kaza- geometrijskim redom izložen reditelja Zlatka Klaustrofobične komedije. ve ima suprotan smisao, razumemo ga kao vidno osavremenjena, uvedeni su detalji koji lišta mladih u Narodnom pozorištu, predsta- Pakovića. U osnovi radnje su migranti u Su- Pored premijere Kunijevog vodvilja u izraz pobune protiv društva zasnovanog na se direktno kritički odnose prema našim ak- ve Hinkeman reditelja Igora Vuka Torbice. botici koji, da bi preživeli, stvaraju kapitali- Subotici, u decembru je u Jugoslovenskom lažima. U produkciji „Yugoarta“, na sceni ze- tuelnim društvenim okolnostima. Prikaza- Polazeći od Tolerove ekspresionističke, an- stičku firmu za preradu pacova. O kontekstu dramskom pozorištu premijerno izveden i munskog pozorišta Carte Blanche, premijer- na je opšta potrošenost mogućnosti za akci- tiratne drame Hinkeman (1923), u saradnji koji je uticao na stvaranje predstave Paković vodvilj Kunijevog najvećeg uzora Žorža Fej- no je izvedena crna komedija Hor „bečkih“ ju, potpuna izgubljenost ideja vodilja, izumr- sa dramaturgom Katarinom Pejović, Torbica je u njenoj najavi rekao: „Ovo je najkomplek- doa Hotel „Slobodan promet“, u režiji Borisa dečaka, prema tekstu Miroljuba Nedovića, lost volje za promenama. Zatim je na sceni je izgradio strukturalno i značenjski slojevito snija tema koju sam obrađivao. Ovo je sistem Liješevića. Nesumnjivo čudan repertoarski u adaptaciji i režiji Irfana Mensura. Radnja Bitef teatra premijerno izvedeno Novo doba, i savremeno delo, spoj elemenata dramskog, u kojem mi živimo i umiremo, koji se name- potez ovog pozorišta doneo je upečatljivu igru ove inspirativne komedije se dešava u Beču, prema tekstu Vuka Boškovića, nastalom po fizičkog, kabaretskog, epskog teatra. Radnja će kao najbolji mogući sistem, kao sistem koji pojedinih glumaca. Nikola Đuričko je prota- u podrumčini bez prozora, sa jednim kreve- motivima knjige eseja Radnici i seljaci Vikto- je smeštena u kontekst izmučene Evrope, iz- omogućuje demokratiju i ljudska prava. Ova gonista Pingle, licemerni smušenjak, dok je tom koji na smenu koriste Vule i Aca, emi- ra Ivančića, u režiji Dina Mustafića, a u ko- među ratova, društva spektakla koje se za- surova teza je zapravo u totalnoj suprotno- Dragan Jovanović Matje, sporadično mucavi granti u godinama iz Srbije. Kroz život u ne- produkciji Bitef teatra i ArtHuba iz Sarajeva. bavlja uprkos svemu, čak i sopstvenim tra- Predstava je uzavrelo savremena, kroz fra- gedijama. Predstava je zaradila prezaslu- gmentarnu formu i preplitanje dva toka do- žene ovacije beogradske publike, izazivaju- gađaja na scenu se prosipaju aktuelne teme ći komentare da je obnovila poljuljanu veru snalaženja u paklenom procesu društvenih u moć pozorišta. tranzicija. Otvaraju se pitanja privatizacija A kada je reč o Narodnom pozorištu i lovljenja u mutnom, delovanja nedodirlji- u Beogradu, skoro pa beskrajna zavr- vih tajkuna, manipulacija političkog marke- zlama oko izbora upravnika je okonča- tinga, posleratnih trauma, kao i suočavanja na izborom Dejana Savića, či- sa aktuelnim prilivom emigranata u Evropu me je prekinuto četvorogodišnje i rezultujućim opštim haosom. v. d. stanje.

Republika Srbija MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA

Štampanje ovog broja Ludusa pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Hinkeman, Zagrebačko kazalište mladih (foto: Vicencio)

LUDUS PRETPLATITE SE NA LUDUS Prvi broj Ludusa objavljen je 5. novembra 1992. godine. Glavni i odgovorni urednik bio je Feliks Pašić, a članovi Uredništva: Svetlana Bojković, Broj računa: 200-2711270101033-28 • Udruženje dramskih umetnika Srbije Jelica Božović, Nebojša Bradić, Jovan Ćirilov, Ana Dapčević, Dejan Đurović (zamenik glavnog i odgovornog urednika), Maša Jeremić, Aleksandar Milosavljević, Ana Momirov (grafički urednik), Dejan Penčić Poljanski, Nenad Stanković. Umetnički direktor bio je Đorđe Ristić. Predsednik Udruženja u vreme pokretanja Ludusa bila je Svetlana Bojković, a članovi Predsedništva još i: Dragan Nikolić, Predrag Ejdus, Udruženje dramskih umetnika Srbije i Redakcija Ludusa ulažu velike napore Branko Cvejić, Vesna Čipčić, Milan Karadžić, Radoslav Milenković, Nikola Maričić, Zorica Jevremović, Miroslava Mima Janković i Miloš Žutić. da obezbede kontinuiran izlazak našeg lista koji se zbog finansijskih neprilika u više navrata, nažalost, suočavao sa svojim daljim opstankom. Prvih 200 brojeva Ludusa (u štampanoj, a potom i u elektronskoj formi) uređivali su: Feliks Pašić (1992–1999), Aleksandar Milosavljević Uz primerke ovog dvobroja štampali smo uplatnice za pretplatu na Ludus. (2000–2006), Mirjana Ojdanić (2006–2007), Tatjana Nježić (2008–2012), Maša Stokić (2012–2016) i Tatjana Nježić (od septembra 2016). Svaka pomoć je dobrodošla!

ludus 200-201 2 Narod koji ne potpomaže svoje pozorište, ili je mrtav, ili je na umoru Ovo je 200, jubilarni broj Ludusa posvećen Lorka posebno naglašava da „treba za- i 30, takođe jubilarnom, „Dobričinom prste- držati dostojanstveno ponašanje, jer će ono nu“, našem više nego prestižnom glumačkom zasigurno biti obilato nagrađeno. Za razli- priznanju koje dodeljuje Udruženje dramskih ku od drhtanja od straha iza paravana i umetnika Srbije. ubijanja fantazije, mašte i draži pozorišta, Svečan i tako važan trenutak. Bez sumnje. koja je uvek, uvek, umetnost, i uvek će biti I šta reći? uzvišena umetnost, premda je postojalo do- Govoriti o problemima? Problemima po- ba kada se umetnošću nazivalo sve što se zorišta, problemima umetnika, problemima ljudima dopadalo, da bi se narušila atmos- Udruženja… A ima ih. Brojni su i teški. Ali fera, da bi se uništila poezija i da bi pozor- da li ih treba pustiti da kao neman pojedu sve nica bila izložena vetrometini“. pred sobom uključivši i svečane i važne trenut- I gotovo da se u njegovim ispisanim reče- ke? S druge strane, šta znači i čemu vodi ako nicama, i između njih, može čuti topao a po- ih ćuteći gutamo? višeni ton kada kaže: „Umetnost iznad sve- Dok se ta dilema prostirala kroz moje dane i ga. Najplemenitija je umetnost; a vi ste, dra- misli, do ruku mi je došao tekst velikog Lorke (F. gi glumci, najveći umetnici. Umetnici od gla- G. Lorka, Publika, izdavač Književna opština Đorđe Tomić Foto: ve do pete, budući da ste se zbog ljubavi i po- Vršac, 2016). Naslovio ga je Reč-dve o pozori- ziva popeli u taj bolni svet pozorišnih dasa- štu, napisao 1935 – uzgred, samo godinu dana ka. Umetnici po zvanju i zaokupljenju. Reč pre nego što će biti ubijen – i u njemu tako sjaj- ’Umetnost’ valjalo bi pisati u salama i gar- no i tako snažno iskazao zapravo suštinu, esen- derobama svih pozorišta: od najskromnijeg ciju brojnih i teških problema koje pomenuh. što pozorište koje ne podržava pulsiranje druš- Ističe zatim: „Pozorište mora da se namet- do najluksuznijeg; u protivnom bismo mora- „Pozorište je jedan od najizražajnijih i naj- tva, istorijsko pulsiranje, dramu svog naroda i ne publici, a ne publika pozorištu. Stoga pisci i li da upotrebimo reč ’trgovina’ ili neku drugu korisnijih instrumenata za duhovno uzdizanje nepatvorenu boju svog krajolika, sa smehom ili glumci moraju da se naoružaju velikim auto- koju se ne usuđujem da izgovorim. Kao i reči jedne zemlje i barometar koji određuje njenu suzama, nema pravo da se zove pozorište, već ritetom, makar i po cenu krvi, jer je pozorišna hijerarhija, disciplina, žrtva i ljubav.“ veličinu ili njenu klonulost“, kaže Lorka i do- sala za igru ili mesto za onu užasnu rabotu ko- publika poput dece u školi: obožava ozbiljnog i Kome i ove reči ne bi za srce prirasle, kada su daje: „Prijemčivo pozorište, dobro utemeljeno u ja se zove ’ubijanje vremena’.“ strogog učitelja koji je zahtevan i pravedan, a ovako tačne: „Ne želim da držim lekcije jer sam u svim svojim žanrovima, od tragedije do vodvi- Pišući o krizi pozorišta veliki književnik posipa surovim iglicama stolice na koje sedaju poziciji da ih primam. Moje reči proističu iz ushi- lja, može u roku od nekoliko godina da prome- napominje: „To zlo leži u lošoj organizaciji. Do- stidljivi i ponizni učitelji, koji ne umeju ničemu ćenja i uverenja. (…) Znam da nije u pravu onaj ni senzibilitet naroda; dok razoreno pozorište, kle god glumci i pisci budu prinuđeni da stva- da nauče, a ne dozvoljavaju drugima da to čine. ko govori: ’Sad, odmah, sad, sad’, pogleda uprtog u kome kopita zamenjuju krila, može da obez- raju profitabilne, nečasne predstave, predstave Publika se da naučiti – namerno kažem u šalter biletarnice, već onaj ko kaže ’Sutra, su- vredi i uspava čitavu naciju. lišene svakog kriterijuma i bilo kakve odgovor- publika a ne narod. (…) Postoji potreba da se tra, sutra’ i oseća dolazak novog života koji lebdi Narod koji ne potpomaže i ne neguje svoje nosti, glumci, pisci, i čitavo pozorište svakog da- to učini zarad dobrobiti pozorišta i zarad ugle- nad ovim svetom.“ pozorište, ili je mrtav, ili je na umoru; isto kao na će sve više tonuti, bez mogućnosti spasenja.“ da i hijerarhije glumaca.“ Glumac Voja Brajović

Godišnja skupština UDUS-a U ovom broju Ludusa kroz naslovne strane i fotografije podsećamo na neke od ranijih izdanja naših novina, kao evetnaesta redovna godišnja i izborna ca Milosavljević i glumica Sanja Krsmano- od ukupno 107 miliona dinara (stanje u de- i na dobitnike prestižnog staleškog priznanja Skupština Udruženja dramskih umet- vić Tasić, obe u statusu samostalnog dram- cembru 2015. godine) koje Poreska uprava – Nagrade za životno delo „Dobričin psten“, koja se Dnika Srbije (UDUS) održana je 5. 12. skog umetnika. potražuje od njih kao obveznika plaćanja do- dodeljuje od 1980. godine (godišnje ili bijenalno). 2016, na Sceni Petar Kralj Pozorišta Atelje Skupština je jednoglasno usvojila Izve- prinosa. 212 u Beogradu. štaj Predsedništva o radu i Finansijski izve- Skupština je prihvatila plan i program štaj za period 1. 12. 2015. do 31. 10. 2016, kao Zakon o autorskim rada Vojislava Brajovića, jedinog kandidata i Izveštaj Nadzornog odbora. i srodnim pravima: za predsednika Udruženja, i izabrala ga za još jedan trogodišnji mandat, od 5. 12. 2016. Izmene Jedna od tema bio je i Zakon o autor- do 5. 12. 2019. godine. i dopune Statuta: skim i srodnim pravima, koji se odnosi na Predsedništvo će, u naredne tri godine, naknadu interpretatorima za javno saop- raditi u sastavu (po azbučnom redu prezime- Predsedništvo Udruženja je predložilo, štavanje, emitovanje i reemitovanje inter- na): Vojislav Brajović, Nebojša Ilić, glumac, a Skupština većinom glasova prihvatila, da pretacije sa izdatog snimka i više štiti pra- Goran Jevtić, glumac, Jelena Kajgo, drama- UDUS, u skladu sa Zakonom o kulturi, u na- va emitera. Skupština je konstatovala da se turg, Tatjana Mandić Rigonat, reditelj, Sun- ziv Udruženja unese i oznaku: „reprezenta- poslednjih godina sve manje poštuju autor- čica Milosavljević, reditelj u statusu samo- tivno udruženje u kulturi“. Sa ovom prome- ska i srodna prava i zaključila da Udruže-

stalnog dramskog umetnika, Vesna Stanko- nom su usklađeni Statut, pečat, štambilj, nje u narednom periodu treba da pojača na- Ilustracija Jugoslava Vlahovića vić, glumica, Nenad Todorović, reditelj, i Sa- oznake i druga opša akta Udruženja. Skup- pore za promenu člana 117 ovog zakona. ša Torlaković, glumac. ština je, takođe, usvojila predlog Predsedniš- Ludus broj 179–180, februar 2011 Skupština je jednoglasno konstatova- tva za izmenu i dopunu Statuta. Fond solidarnosti: la da se pozivu da prisustvuju Skupštini U Sud časti izabrani su (po azbučnom re- ca u statusu samostalnog dramskog umetnika, odazvalo malo članova, ukazala na značaj Samostalni Skupština je upoznata sa činjenicom da du prezimena): Dimitrije Jovanović, reditelj, Bo- Igor Filipović, glumac u statusu samostalnog interneta i društvenih mreža, čijim bi ko- umetnici: Fond solidarnosti našeg Udruženja već duže jan Krivokapić, glumac, Sanja Krsmanović Tasić, dramskog umetnika i Milan Čučilović, glumac. rišćenjem Udruženje poboljšalo obavešta- vreme nema sredstava za pomoć zdravstveno glumica u statusu samostalnog dramskog umet- Za zamenika člana izabrana je Đurđa vanje članova o aktivnostima koje preduzi- U fokusu pažnje članova Skupštine bio ugroženim članovima. U cilju popune sredsta- nika, Katarina Marković, glumica, i Vesna Čipčić, Tešić, reditelj u statusu samostalnog dramskog ma, uočena je potreba za formiranjem Rad- je gorući dugogodišnji problem koji imaju sa- va za potrebe Fonda solidarnosti, Predrag Miki glumica. Za zamenike članova izabrane su glu- umetnika. ne grupe koja će izraditi platformu za mo- mostalni umetnici u svim umetničkim udru- Manojlović je predložio da se članovima Udru- mice Dušanka Glid Stojanović i Hana Selimović. Skupština je jednoglasno usvojila i tivisanje članstva Udruženja i predloženo ženjima sa doprinosima za obavezno socijal- ženja uputi poziv da od svakog honorarnog po- U Nadzorni odbor izabrani su (po azbuč- Finansijski plan Udruženja za je da u Radnoj grupi budu reditelj Sunči- no osiguranje, nastalim kamatama i dugom sla uplaćuju 0,1 odsto u Fond. nom redu prezimena): Monika Romić, glumi- 2017. godinu.

3 ludus 200-201 Svetlana Ceca Bojković o pokretanju Ludusa

ko i po sadržaju. Nema takvih u našem regi- onu! Poslednjim objavljenim brojevima sam KAKO SMO IDEJE PRETOČILI U STVARNOST bila veoma zadovoljna i nemam nikakvu za- merku na sadržaje i izbor tema. Mislim da Ludus se prvi put pojavio osamdesetih godina prošlog veka kao list Udruženja dramskih umetnika Srbije – kaže je uprkos svemu Ludus zadržao tu šarolikost koja ga je krasila od samog starta, ali i zna- glumica Svetlana Ceca Bojković, koja je više nego zaslužna za ove jedinstvene pozorišne novine tiželju za novim tragalačkim tekstovima, sa merom su ispraćeni i jubileji i razne premi- da profesionalno vodi tadašnji tim i uređuje no- zorišta. Od bardova poput Ljube Tadića, Bobe Poslednjih godina, sa žaljenjem primeću- jere… Nažalost, mnogo smo kolega izgubi- vine. Moj zadatak, kao predsednika UDUS-a, Selenića, Mire Stupice, Olivere Marković, Deja- je Svetlana Bojković, „za Ludus nema novca, li tokom proteklog perioda o čemu je Ludus Milica Kosović bio je da obilazim uspešne firme i sakupljam na Mijača… Ako danas listate Luduse iz pro- a evo ovaj jubilarni broj je nada da će ponovo takođe pisao. novac jer je trebalo obezbediti hartiju i ostala teklih 25 godina, ne može se, ipak, mimoići sli- Ludusa biti među nama i da ćemo ga sačuvati Ove novine su mesto gde se s puno ljubavi, neophodna sredstava. Godinama smo dobijali ka u kakvim smo vremenima svi mi, uključu- od zuba vremena…“ topline, izvan onog ustaljenog i konvencional- edna od prvih aktivnosti Svetlane Boj- hartiju od firme ’Dunav papir’, ali to nije bilo jući i pozorišne stvaraoce, živeli. U tome leži još Ističe zatim: „Ludus su specifične novi- nog načina, piše o odlasku naših kolega umet- ković, nakon što je došla na čelo Udru- sve. Trebalo je obezbediti i sredstva da se Lu- jedna vrednost ovih novina.“ ne, jedinstvene i originalne kako po formi, ta- nika u nebeske visine. I to treba posebno nego- Jženja dramskih umetnika Srbije 1992. dus štampa.“ vati. Ludus je dragocen jer bez zazora i dnev- godine, bila je pokretanje pozorišnih novi- Govoreći dalje, između ostalog, napominje: ne politike piše i o problemima pozorišta uopšte, na, odnosno Ludusa. Oformljena je redak- „Sećam se da sam išla u razne firme i nailazi- vrlo otvoreno. E, sada, budući da živimo kako cija koju je u to vreme vodio teatrolog Fe- la na lep prijem, posebno kada bi čuli da je reč živimo, trebalo bi Ludus i negovati i obezbedi- liks Pašić. o pozorišnim novinama. Uopšte, bilo je to vre- ti mu budućnost.“ Pomenimo, Ludus je akronim od List me kada sam mogla da prikupim materijalna Ležerno i bespogovorno u isti mah do- Udruženja Dramskih Umetnika Srbije a latin- sredstva od raznih sponzora. Prvo je, zapra- daje: „Okreni-obrni na nama, umetnicima je ska reč ludus ima više značenja, i odnosi se na vo, počelo od sponzora, onda se probudilo i Mi- i da ga sačuvamo. Ne vidim drugi izlaz sem pojam igre, sporta, obuke. Ludus je isto tako si- nistarstvo za kulturu, pa nam je i ono i te ka- da se oslonimo na pojedince i na Ministar- nonim za igre na tabli, odnosno razigranost, ko priteklo u pomoć. I Ludus je zaživeo, postao stvo kulture. Budućnost Ludusa zavisi naj- kao i za pisanje poezije kao neke vrste igre. nezaobilazno pozorišno glasilo i izlazio je godi- više od resornog ministarstva. Postoje kon- Imao je Ludus te 1992, prisetimo se, svo- nama. Naravno, sve to vreme Ludus je izlazio kursi na koje uprava UDUS-a i redakcija jevrsnu predistoriju. Naime, izlazio je u vreme pod uredničkim budnim okom Feliksa Pašića Ludusa treba jednostavno da konkuriše i da osamdesetih godina prošlog veka. Kako pamte kao jedine pozorišne novine na Balkanu. Lju- se traže određena sredstva. Ministarstvo za hroničari, štampan je na šest strana, a u to vre- di iz našeg esnafa su ga čitali sa posebnom pa- kulturu, kako sam obaveštena, ima diskre- me pokrenuo ga je i vodio Dejan Đurović. žnjom, kako kod nas, tako i u regionu, a kasni- ciono pravo da ili poveća, ili smanji, ili pak „Ludus je u tom periodu izlazio vrlo krat- je je ovo naše izdanje moglo da se prati i pre- ukine sredstva. Bitno je da Ludus izlazi u ko, svega u nekoliko brojeva i narednih godi- ko sajta.“ kontinuitetu. U Udruženju isto tako posto- na se nije oglašavao“, kaže Svetlana Bojković Ludus je, podvlači Svetlana Bojković, dra- ji radno predsedništvo i predsednik, na nji- i dodaje: „Kada sam izabrana za predsednika gocen jer su u njemu „objavljivani tekstovi koji ma je da se bore za budućnost Ludusa, kao Udruženja dramskih umetnika Srbije – duž- su pozorišne umetnike obaveštavali o događaji- što smo se svojevremeno i mi borili. Među- nost koju sam obavljala od 1992. do 1996. godi- ma iz srpskih pozorišta, i iz Beograda i iz regi- tim, u naše vreme je ipak bilo lakše obezbe- ne, znači u dva mandata – odmah sam se an- ona, a Jovan Ćirilov nas je redovno informisao diti novac. Danas je situacija teža jer se teš- gažovala na realizaciji ideje da Ludus ponovo i o događajima iz sveta koje je ispisivao u svo- ko dolazi do sponzora. Kada bi sponzorisa- zaživi i krene sa izlaženjem. Setila sam se nje- jim zapisima na poslednjoj stranici, gde je izno- nje u kulturi bilo oslobođeno poreza, onda bi, gove kratke istorije, odnosno da mi kao Udru- sio podatke o predstavama koje je gledao u ino- nadam se, donatorstvo bilo češće. Poslovnim ženje imamo svoje pozorišne novine i da bi bi- stranstvu u svojstvu selektora Bitefa.“ ljudima bi se isplatilo da ulažu u kulturu, lo lepo i korisno da nastavimo da negujemo na- Bio je to, priseća se naša velika glumica, ovako je sve dodatno otežano. Država nema šu umetnost kroz pisanu reč. Ideje smo preto- lep pregled pozorišnih događaja. „Feliks Pa- novca, sponzori neće da doniraju novac ako čili u stvarnost. Srećom, bio je tu Feliks Pašić, šić je pravio studiozne intervjue sa značajnih nemaju povratni benefit i tako ukrug. Upr- veliki novinar i profesionalac, esejista i kritičar članovima našeg esnafa na centralnim strana- kos svemu tome Ludus treba negovati jer je koji se i sam nosio mišlju da osmisli jedno ova- ma Ludusa, na dve strane. Posle njegove smrti on spona između umetnika i pozorišnih ku- kvo pozorišno izdanje. Pašić je vrlo rado pri- objavljena je i knjiga sa svim tim intervjuima ća, zbog njegove jedinstvenosti i hvatio naš poziv da oformi ekipu saradnika i kao dragoceni materijal za istoriju srpskog po- Mikača Vukica Foto: originalnosti.“ LAUREATI DOBRIČINOG PRSTENA

I (1980) va, Azdak Kavkaski krug kredom Brehta...) i Jugo- II (1981) slovenskog dramskog pozorišta (Doktor Na rubu pa- Ljuba Tadić (31. 5. 1929, Uroševac, 28. 10. meti M. Krleže, Oderer Prljave ruke Ž. P. Sartra, Hen- Mira Stupica (17. 8. 1923, Gnjilane – 2005, Beograd), prvi laureat Nagrade Dobričin prsten rik IV Pirandela, Vukašin Smrt Uroša Petog S. Stefa- 19. 8. 2016, Beograd), proglašena za najveću srp- za životno delo. Bogatu glumačku karijeru započeo novića, Stari Perišić Kad su cvetale tikve D. Mihailo- sku glumicu XX veka. Glumačku karijeru započela 1945. kao učenik-glumac u kragujevačkom Narod- vića, Otelo i Kralj Lir Šekspira, Porfirije Petrovič Zlo- je 1941. u Umetničkom pozorištu u Beogradu, zatim nom pozorištu. Diplomirao na Akademiji za pozori- čin i kazna Dostojevskog, Mendelj Krik Sumrak I. Ba- nastavila u pozorištima u Šapcu, Nišu i u Narodnom šte, film, radio i televiziju, u klasi Joze Laurenčića. belja, Dodž Pokopano dete S. Šeparda, Ser Garderober pozorištu u Beogradu, a najznačajnije uloge ostvarila Bio član Beogradskog dramskog pozorišta (Saljoni Tri R. Harvuda, Sorin Galeb Čehova...). Igrao i na sceni na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kome sestre Čehova, Raskoljnikov Zločin i kazna Dostojev- Ateljea 212 (Vladimir Čekajući Godoa S. Beketa, Kralj je od osnivanja 1947. i čiji je doživotni počasni član Lir Šekspira, Furtvengler Na čijoj strani R. Harvu- (Petrunjela Dundo Maroje Držića, Lucijeta Ribarske da), na Dubrovačkim ljetnjim igrama (Šekspirov Ote- svađe i Mirandolina u Mirandolini Goldonija, Njegina lo, Edip Sofokla, Đivo Dubrovačka trilogija I. Vojnovi- Talenti i obožavaoci Ostrovskog, Grušenjka Braća Ka- ća) i u mnogim pozorištima u bivšoj Jugoslaviji. Mo- ramazovi Dostojevskog, Poli Pičom Opera za tri gro- nodrame Odbrana Sokratova i smrt Platona i Memo- ša Brehta...). Niz velikih uloga u rasponu od kome- ari Prote Mateje Nenadovića besedio tokom čitave ka- dije do drame ostvarila u Narodnom pozorištu (Na- rijere. Filmovi: Aleksa Dundić, Veliki i mali, Sibirska stasja Filipovna Idiot Dostojevskog, Katarina Madam ledi Magbet, Marš na Drinu, Vuk sa Prokletija, Bala- San Žen V. Sardua, Gruša Vahandze Kavkaski krug da o svirepom, Sutjeska, Doktor Mladen, Miris polj- kredom Brehta, Ana Karenjina Tolstoja, Kristina Cr- skog cveća, Poseban tretman... Igrao mnogo u dram- nina pristaje Elektri O’Nila, Barunica Kasteli Glem- skom programu radija, kao i televizije (El Greko Bur- baj Gospoda Glembajevi M. Krleže), Hrvatskog narod-

leska o Grku A. Hinga, Maestro Kiklop R. Marinkovi- nog kazališta u Zagrebu (Glorija R. Marinkovića, Ko- Mikača Vukica Foto: ća). Dobitnik je Sterijine nagrade, Zlatnog lovorovog lomba Ž. Anuja), Ateljea 212 (Danica Ljubav M. Đo- vijenca na Festivalu Malih i eksperimentalnih scena kovića, Alisa Play Strindberg F. Direnmata, Marija nja Fra Brne, Jara Gospoda, Hanka, Roj, Muški izlet, (MESS) u Sarajevu, Nagrade Pavle Vuisić za životno Marija se bori sa anđelima P. Kohouta), Beogradskog Stojan Mutikaša, Krvava bajka...) i televiziji (Preko Foto: Vukica Mikača Vukica Foto: delo i izuzetan doprinos u oblasti filma, četiri Zlatne dramskog pozorišta (Ignacija Večeras improvizujemo mrtvih, Poseta stare dame, Kalendar Jovana Orlovića, arene na Filmskom festivalu u Puli, Oktobarske na- L. Pirandela), Zvezdara teatra (Živka Nedić Đeneral TV bukvar – Kika Bibić, Operacija 30 slova...). Obja- skog, Nikola Naslednik D. Ćosića, Gas Uspomena na grade Grada Beograda, Sedmojulske nagrade i drugih Milan Nedić S. Kovačevića, Baba Jovana Naši sino- vila je knjigu sećanja Šaka soli. Dobitnica je dve Ste- dva ponedeljka A. Milera), Narodnog pozorišta u Be- pozorišnih i filmskih nagrada, kao i društvenih pri- vi Maramboa) i na sceni Kraljevskog pozorišta Zet- rijine nagrade, statuete Joakim Vujić, dva Zlatna lo- ogradu (Strogamer Sveta Jovana B. Šoa, Rogožin Idi- znanja. Velika scena Jugoslovenskog dramskog pozo- ski dom na Cetinju (Princeza Ksenija od Crne Gore vorova vijenca na Festivalu MESS u Sarajevu, pul- ot i Stavrogin Zli dusi Dostojevskog, Platonov Čeho- rišta nosi njegovo ime. R. Vojvodić). Značajan opus ostvarila na filmu (Bako- ske Zlatne arene, statuete Carica Teodora za film Roj

ludus 200-201 4 PRSTENOVANJE MONOGRAFIJE O nekim aspektima Dobričinog prstena ne i domaće patetike), ali i da je bremenita za a zatim neočekivano pronađenog prvog – re- nas tipičnom misterioznošću koja otvara pro- dovno se reprintuje u monografijama posveće- store za najrazličitija domišljanja. Od mitologi- nim svakom laureatu. Aleksandar Milosavljević zacije do najjednostavnijih objašnjenja „kafan- Otuda, u konačnom zbiru stvari stoje sko-boemske“ provenijencije. No, što bi rekla ovako: dva zlatna prstena, iz 1937. i 1939, jedna ovdašnja interpretatorka narodne muzi- ostaju u muzejskom sefu, majdanpečki pr- egenda veli – ili bismo barem vole- prisustvovala elita nemačkog glumišta, slede- ke, važno je da je happy end srećan. sten dobitnik nosi kući, njegova fotografija li da je to legenda – da su svojevre- ćem dobitniku je, kao punopravnom nasled- Razume se, tipično našijenski su i ovdaš- biva postavljena na zid u Udruženju dram- L meno nemački glumci odlučili da pr- niku, uručen prsten. No on je, primivši ga, pr- nji kuloarski komentari vezani za odluku o skih umetnika Srbije, a ime se upisuje u po- stenuju svog najvećeg glumca. Ovaj je, već u sten bacio u raku svog prethodnika, rekavši izboru laureata, ali sam na te priče preoset- vest srpskog teatra, dok kao praktično jedi- poznim godinama i bolestan, primio prsten i da većeg glumca Nemačka neće imati. Osta- ljiv pošto sam dva puta imao čast da budem ni teatrografski trag njegovog (pozorišnog) odmah odredio svog naslednika, takođe po- lo je, međutim, otvoreno pitanje da li je prvi član žirija za dodelu Dobričinog prstena, pa histrionskog umeća, ne računajući varljive znatog i velikog glumca. Ubrzo potom prvi naslednik prstena ovim gestom iskazao ličnu sam svestan s kolikom odgovornošću se uvek snimke pozorišnih predstava, ostaje mono- dobitnik prstena je umro. Na sahrani, kojoj je skromnost, ali svoje uvažavanje prethodnika, pristupa donošenju tako važne odluke – na či- grafija. Ona je, dakle, relevantno pisano sve- ili je pak, „sahranivši“ prsten, sebe ustoličio joj će se ruci naći Dobričin prsten. Važno je, dočanstvo o pozorišnom postojanju svakog Dobrica Milutinović kao poslednjeg dobitnika ovog priznanja. međutim, da je u glumačkim krugovima Pr- laureata! Sa stanovišta istorije ove knjige su Ni istorija Dobričinog prstena nije jed- sten prihvaćen kao nagrada posebne težine, zapravo najčvršća i najopipljivija priznanja. lo i borilo se da preživi. A ta borba, između nostavnija, premda ni Milutinović (1880– da je postao priznanje za životno delo i ulazni- Te monografije će neko čitati i za deset, dva- ostalog, podrazumeva i ogroman trud da bu- 1956), prvi dobitnik ovog priznanja, ni nje- ca za glumački Pantenon, hram uistinu naj- deset, pedeset, pa i sto godina, pa će moći i da de obezbeđen novac za publikovanje mono- govi naslednici nisu učinili ekscentrični gest većih. A uveren sam da nijedan od dosadaš- vidi šta su dobitnici Dobričinog prstena mi- grafija o dobitnicima Prstena… poput onog nemačkih kolega. Zlatni prsten, njih dobitnika Prsten nije dobio nezasluženo. slili o teatru, kako su se njime bavili, umet- No ovde ćemo stati jer smo ponovo dar Udruženja glumaca Kraljevine Jugosla- Druga je stvar što je ovo priznanje, verovatno, nički i zanatski mu pristupali, šta su o njima dospeli na teren našijenske patetike. vije, uručen je Dobrici 1937. povodom obele- zaslužio još poneko, no to samo potvrđuje isti- mislili njihovi savremenici… Čitaće ova iz- žavanja 40. godišnjice njegovog umetničkog nu da imamo zaista dobre glumce i glumice. danja znatiželjnici, no i istoričari, teatrolozi, rada, ali je prsten ubrzo nestao. Udruženje je Važno je, međutim, prisetiti se da laurea- pa i neke buduće kolege sadašnjih laureata. I 1939. Milutinoviću uručilo modifikovanu ko- tu, osim zlatnog prstena, pripada i monogra- doznavaće o njima mnogo toga, ali će sazna- Udruženje dramskih umetnika Srbije piju prethodnog prstena. fija. Uostalom, spisak svih dotadašnjih dobit- vati ponešto i o nama, o pozorištu naše epohe, najsrdačnije zahvaljuje JP Pošta Srbije na dragocenoj finansijskoj podršci organizaciji Nagradu su 1980, kada je obeležavana nika, pa i priča o uzbudljivoj sudbini Dobriči- teatarskoj estetici i poetici ovoga doba, dakle i realizaciji najznačajnije glumačke stogodišnjica Dobričinog rođenja, ustanovili nog prstena – izgubljenog, ponovo načinjenog o vremenima u kojima je pozorište postoja- Nagrade za životno delo „Dobričin prsten” Prsten Dobrice Milutinovića iz 1937. godine Muzej pozorišne umetnosti Srbije i Udruženje dramskih umetnika Srbije, a pridružila im se i Zlatara „Majdanpek“, koja izrađuje prsten po Zahvaljujući dobročinstvu gospođe đu njima su pokrovitelj predratnog Udruže- uzoru na onaj iz 1939. Slučaj je, međutim, hteo Dobrotvori Madlene Zepter, prsten Dobrice Milutinovi- nja kralj Aleksandar I Karađorđević, a za- da originalni prsten, onaj iz 1937, bude prona- ća – izgubljen 1937, pa pronađen 1998 – tim Ministarstvo kulture Republike Srbi- đen u Zagrebu 1998. godine, a blagodareći Lju- Zlatni prsten koji je Udruženje dram- otkupljen je i vraćen Udruženju dramskih je, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, bomiru Draškiću i Svetlani Bojković vraćen je skih umetnika Srbije dodelilo 1937. godi- umetnika Srbije. U narednih deset godina Pokrajinski sekretarijat za kulturu i mno- u Beograd. Otkupila ga je kompanija „Zepter“, ne Dobrici Milutinoviću izradio je i poklonio (1998–2008) Fond Philip i Madlena Zepter gi drugi. Njihov doprinos ostaje trajno za- pa su sada oba prstena (iz 1937. i 1939) pohra- slavljeniku Milivoje T. Stefanović, beograd- bio je generalni sponzor Nagrade „Dobričin beležen u bogatoj arhivskoj građi Udruže- njena u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije. ski kraljevsko-dvorski juvelir. Za dobitnike prsten“. nja dramskih umetnika Srbije, koje se s po- Cinik bi verovatno konstatovao da je u Ne- Nagrade „Dobričin prsten“ (od kada je usta- Pokrovitelj Nagrade 2014. godine po- nosom približava velikom jubileju – 100 go- mačkoj sve uvek jednostavnije, pa i priča o glu- novljena 1980. godine sve do 2014) zlatnu staje JP „Pošta Srbije“. dina postojanja. mačkom prstenu, no meni se, opet, čini da je kopiju prstena Dobrice Milutinovića izrađi- Tokom 80 godina istorije prstena Dobri- Udruženje dramskih umetnika Srbije ovdašnja povest Dobričinog prstena – osim što vala je Zlatara „Majdanpek“. Za dobitnika ce Milutinovića njegovom očuvanju i traja- još jednom zahvaljuje svima koji su pomo- je „naškija“ – i mnogo pozorišnija (pa i filmski- Nagrade 2016. godine prsten izrađuje g. Bo- nju doprineli su najpre članovi Udruženja, gli i učestvovali u stvaranju istorije Dobri- Prsten Dobrice Milutinovića iz 1939. godine ja), te da je lišena germanskog patosa (premda jan Jokić, zlatar iz Beograda. a potom i brojni pojedinci i kolektivi. Me- činog prstena.

Miće Popovića, Vukove nagrade, Sedmojulske nagra- larnost stekao je u televizijskim serijama (Ogledalo valu MESS u Sarajevu, statuete Ćuran, pulske Zlatne de, odlikovanja i drugih priznanja. Nosilac je poseb- građanina pokornog, Servisna stanica, Deset božjih arene, Oktobarske nagrade Grada Beograda, Sedmo- nog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kul- zapovesti, Muzej voštanih figura, Ceo život za godi- julske nagrade i drugih pozorišnih i filmskih nagra- turi u Republici Srbiji. nu dana...), na radiju (Rafajlo Raf Maksić Veselo ve- da, kao i društvenih priznanja. če) i ulogama u filmovima (Opštinsko dete, Drug pred- sednik centarfor, Ljubav i moda, Nema malih bogo- III (1982) va, Dr, Jutro, Devojka, San, Skupljači perja, Biće sko- IV (1983) ro propast sveta, Krvava bajka, Biciklisti, Maraton- Milosav Mija Aleksić (26. 9. 1923, ci trče počasni krug, Tango argentino...). Dobitnik je Zoran Radmilović (11. 5. 1933, Za- Gornja Crnuća kod Gornjeg Milanovca – 12. 3. 1995, Sterijine nagrade, Zlatnog lovorovog vijenca na Festi- ječar – 21. 7. 1985, Beograd) diplomirao je 1963. na Beograd) sasvim mlad igrao je u Srpskom narodnom Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u klasi pozorištu Okruga kragujevačkog i u Narodnom po- Mate Miloševića. Kao student igrao je u Savremenom zorištu u Kragujevcu. Od 1952. do 1965. igra na sce- pozorištu u Beogradu, a najznačajnije uloge ostvario ni Jugoslovenskog dramskog pozorišta i ostvaruje niz je na sceni Ateljea 212 koje je obeležio svojim uloga- komičnih i dramskih uloga u domaćem i stranom re- ma i koje je obeležilo njega kao glumca (Tata Ibi Kralj pertoaru (Proka Purić Ožalošćena porodica, Čeda Gos- Ibi A. Žarija, Trigorin Galeb Čehova, Ahmet Nurudin pođa ministraka i Ujka Blagoje Dr Nušića, Baltazar Derviš i smrt M. Selimovića, Kapetan Uloga moje po- Baltazarović Ževakin Ženidba Gogolja, Smerdjakov rodice u svetskoj revoluciji B. Ćosića, Molijer Molijer Braća Karamazovi Dostojevskog, Pjer Prisipkin Ste- M. Bulgakova, Radovan Radovan Treći D. Kovačevi- nica Majakovskog, Kristofer Man Vilovnjak od za- ća, Gajev Višnjev sad Čehova, Profesor Filip Filipović padnih strana DŽ. M. Singa, Dunja San letnje noći Pseće srce M. Bulgakova, Car Dušan Propast carstva Šekspira, Tartif Ž. Molijera...). Prelazak u Narodno srpskog M. Ševarlića, Miloš Obrenović Oj Srbi’o, nig- pozorište omogućava mu da nastavi započeto i uveća de ’lada nema Z. Jevremović, Simeon Njegovan Had- broj uloga koje predstavljaju studije karaktera i ka- žija Cincari ili Korešpodencija B. Pekića, Laza Kostić ri, majstori, Srećna porodica, Šećerna vodica, Mara- rakterne komike (Zganarel Don Žuan Molijera, Si- Santa Maria della Salute V. Lukića...). Uloge Kralja tonci trče počasni krug... Dobitnik je Sterijine nagrade rano de Beržerak Rostana, Lebjatkin Zli dusi i Foma Ibija i Radovana Trećeg označile su njegovu karije- za ulogu Vuka Rsavca u Betonu i svicima O. Daviča, Fomič Selo Stepančikovo Dostojevskog, Vule Pupa- ru i donele mu široku popularnost... Igrao i u pred- statuete Ćuran na Danima komedije u Svetozarevu za vac Podvala M. Glišića, Arkadije Srećković Šuma N. stavama na sceni Studentskog kulturnog centra (To- Radovana Trećeg, Oktobarske nagrade Grada Beogra- Ostrovskog, Jevrem Prokić Narodni poslanik i Aga- ma Krstić Tren 2 A. Isakovića i Psihijtar Politika kao da za ulogu Molijera i Sedmojulske nagrade za život- ton Arsić Ožalošćena porodica B. Nušića, Vili Loman sudbina E. Ćimića). Filmografija: Čudna devojka, W. no delo. Pozorište u Zaječaru, festival i nagrada koja Smrt trgovačkog putnika A. Milera...). Široku popu- R. Misterije organizma, Paviljon VI, Usijanje, Majsto- se dodeljuje nose njegovo ime.

5 ludus 200-201 Intervju: Duško Kovačević BEŽIM OD ANTIJUNAKA SAVREMENOG DOBA Sedamdeset odsto naših ljudi muči se da izgovori jednu suvislu, tačnu, dobro artikulisanu rečenicu. A današnje zvezde rijaliti programa pre samo pola veka bile bi u ne- koj duševnoj bolnici

Vukica Strugar

ova drama Duška Kovačevića Hipno- u Beogradu ili nekom drugom gradu u Srbiji. za jedne ljubavi obeležila je kraj proš- Razgovor s njima (a jedan takav bio je i su- Nle godine, film Ko to tamo peva rađen sret u Montrealu, na Filmskom festivalu) za po njegovom scenariju prvi je na listi sto naj- mene je, blago rečeno, poražavajući. boljih ostvarenja prošlog veka koje su kritiča- ri i drugi filmski radnici proglasili kulturnim Zašto? dobrom velikog značaja. Sam pisac odavno Sedeo sam posle projekcije filma sa dese- je „proglašen“ savremenim klasikom, a ne- tak mladih ljudi u elitnom hotelu, u kome su davno je dobio još jedno prestižno priznanje – svi oni zaposleni. Jedan od glavnih menadže- Nagradu „Ivo Andrić“ za ukupan životni do- ra hotela bio je čak iz dorćolske ulice u kojoj prinos srpskoj književnosti. sam nekad živeo. I svi su, odreda, pričali o to- U svemu onome što je proteklih decenija me kako teško rade, kako su zbog automobi- ostavio na ovdašnjoj pozorišnoj i filmskoj sce- la i stanova u ozbiljnim kreditima, i kako bi ni, kao i u životu, nestaju žanrovske razlike i želeli jednog dana da se vrate, ali... I to „ali“

prepliću se crnohumorni elementi komedije, se dalje komplikuje i pretvara u dugu priču o Martin Candir Foto: farse, drame i groteske... problemima s kojim bi se susreli ako se vra- Premijerno izvedena na sceni Zvezdara te. Pričali su i o tome šta se dobija, a šta gubi teatra 17. decembra 2016. Hipnoza jedne lju- u velikoj avanturi odlaska i menjanja identi- bavi jeste predstava koja na pozorišno čude- teta. Ne pripadaju više našem korpusu, a nisu Duško Kovačević o nestajanju naroda i jezika, Rusima i SAD, terorizmu, budućnosti Evrope, Trećem svetskom ratu... san način govori o gorućim problemima Sr- ni Kanađani. Oni su nešto između... Ipak, naj- bije 21. stoleća... bolnije je ono što sam čuo od jednog mog rođa- ništa napisano jer hoću da im se neposred- re. Ali, za razliku od ostalih, mi malo činimo ma. Što se tiče jezika, od devet odeljenja u SA- ka, vrhunskog inženjera u Vankuveru. Otvo- no obratim, kao i da bih želeo da se taj moj da to sprečimo. Znak inferiornosti ili nehata? NU jedno je književnosti i jezika. A od dva- U poslednje vreme okupira vas tema ne- reno mu je rečeno: „Mi vas primamo zbog va- govor pretvori u razgovor. Drugo, da nisam Sedamdeset odsto naših ljudi se muči da desetak članova tog odeljenja, šestoro-sedmo- stajanja naroda, s njim i zemlje i jezika. Koji še dece, jer ona će biti Kanađani.“ očekivao da među Srbima koji se okupljaju izgovori jednu suvislu, tačnu, dobro artiku- ro je pisaca, dok se ostali bave očuvanjem je- su sve razlozi (osim socijalnih) uticali da nas zarad dobra i budućnosti Srbije treba govo- lisanu rečenicu. Odgovornost ne može da se zika. Dakle, to jedno odeljenje ne može biti su- se iz godine u godinu sve manje rađa? Postoje i zvanični podaci kako se od svih riti jezikom drugog naroda. Nažalost, ovde je prebaci samo na institucije države. Ne vodi- više uticajno, kada su naspram njega stotine Mislim da je to veoma kompleksno pi- naroda u Australiji, zemlji doseljenika, Srbi bila reč o skupu druge ili treće generacije lju- mo mi računa ni o očuvanju okoline. Zaga- medija sa hiljadu programa u kojima se kvari tanje na koje nije lako dati jednostavan od- najbrže asimiluju? di srpskog porekla, koja je uveliko izgubila đujemo ovu zemlju, naruženu našom nebri- jezik! Možete da izdajete časopise, organizu- govor, jer bi se jednim odgovorom eliminisali Čuo sam od Mihiza anegdotu o brzoj veze sa kulturom i jezikom zavičaja. gom. Velika smetlišta, kese duž svih reka, go- jete kongrese i seminare, a svim tim skupovi- mnogi uzroci iz prošlih vremena. Kad priča- asimilaciji. Govorio je: „Srbi su narod koji se mile bačenih predmeta i kabastog smeća – ma prisustvuje sto-dvesta ljudi. U isto vreme, mo o srpskom narodu i odlasku Srba sa ovih najbrže asimiluje i postaje neko drugi, ali za- Kad već pominjemo Andrića, naš nobe- svuda su oko nas. A nebriga o zemlji preno- na jednoj televiziji sa nacionalnom frekven- prostora, taj proces traje više od jednog veka. to kad oni nekog prime i kad se taj neko asi- lovac je rado citirao Kafku i podsećao kako je si se i na jezik. Moje osećanje odgovornosti za cijom odvija se tok-šou ili rijaliti program sa Uzroci su uglavnom bili socijalni, odlazilo se miluje među Srbe – dobija Nobelovu nagra- za jezik govorio da je „zvučna domovina“... obrazovanje i jezik počiva, pre svega, u okvi- zvezdama koje bi pre pola veka bile verovat- u neke obećavajuće zemlje zarad hleba. Hleb du za književnost!“ To je priča o Andriću. Moja pristupna beseda u SANU bila je ru porodice. Ona je osnov i suština postojanja no negde u duševnoj bolnici, a danas su uzor kao simbol egzistencije pominjan je i u našoj Šala je u pitanju, ali je činjenica da naši ljudi posvećena nestajanju naroda, samim tim i jednog naroda, u njoj se uče osnovne vred- mladoj generaciji! Taj disbalans u populari- literaturi bezbroj puta: počev od uzrečica, do nekim čudom vrlo brzo zaborave jezik. Pre jezika. U toj besedi pomenuo sam nekoliko nosti sveukupnog življenja, pa i jezika. Ta- zaciji kulture i promociji primitivizma ne mo- pesama i priča. To je suština i jedne od naj- dvadesetak godina doživeo sam neverovat- uzroka i na kraju postavio pitanje: kome mi kođe, školski sistem bi morao da uvede neki že da ispravi jedno odeljenje. Morala bi to da lepših pripovedaka Sime Matavulja Pilipen- nu stvar, na Kongresu srpskog ujedinjenja to kao pisci pišemo, ako za 150 godina neće red i kao prioritet postavi pitanje istorije, tra- bude odgovornost svih institucija u državi, da, kada se i vera menja zbog vreće kukuru- u jednom američkom gradu. Organizatori su imati ko da čita?! Zašto ne na engleskom ko- dicije i jezika. Ministarstva kulture pre svega. Ali problem za. Odnosno, u Pilipendinom slučaju ne me- me zamolili uoči obraćanja skupu (kome je ji je toliko zavladao, zapravo preuzeo primat, je što političari već 25 godina, od nestanka Ju- nja... Današnji odlazak mladih je samo pri- prisustvovalo skoro hiljadu Srba iz svih kra- da je danas važnije pitanje da li govorite en- Da li SANU čini dovoljno da se njen glas, goslavije i onog decentralizovanog programa, vidno sofisticiraniji, mada su u suštini razlo- jeva SAD) da im dam govor, koji bi oni pre- gleski nego srpski. Uostalom, manji je greh ne ako ne daleko, ono bar dovoljno glasno ču- tolerišu privatne emitere sa nacionalnom fre- zi isti. Naravno, nije reč o hlebu već želji da veli i pročitali na engleskom! Objasnili su to znati srpski u Srbiji nego engleski. je? O kojim temama Akademija ne bi sme- kvencijom zarad lične promocije... Uostalom, se negde u nekoj zemlji ostvare mogućnosti činjenicom da među okupljenima ima ljudi la da ćuti? ako je neka televizija tokom proteklih četvrt rada i zasnivanja porodice. Naši mladi, a ja koji slabo govore i razumeju srpski. Rekao Dominacija anglosaksonske kulture i SANU je poslednjih godina sve više otvo- veka bila u službi određene političke partije sam ih sretao širom sveta, ostavili su roditelje sam im dve stvari. Prvo, da nisam spremio nove tehnologije ugrozile su i druge kultu- rena za razgovore i pomake na svim nivoi- kao njen promotor mogla je da radi šta hoće!

Hipnoza jedne ljubavi, Zvezdara teatar (foto Nikola Vukelić)

ludus 200-201 6 Kada je nestala jedinstvena i strogo kontrolisana zajed- kom. Ja sam čovek 19. veka, zato i volim Čehova. Ni- nička TV mreža, pojavili su se prvo privatni programi, sam prešao u dvadeseti, a o 21. veku ne znam – ništa. LAUREATI DOBRIČINOG PRSTENA a onda su dobili i nacionalne frekvencije. Ove godine obeležiće se vek od Oktobarske revo- V (1984) sko dramsko pozorište, na čijoj sceni ostvaruje niz ulo- Svaka društvena patologija ima i svoje patološke lucije. Kako bi današnji svet izgledao da se ona nije ga širokog dijapazona, u najraznorodnijim komičnim, pojedince. Ipak, čini se da su neki vaši junaci mnogo desila? Nevenka Urbanova (28. 3. 1909, Sta- tragičnim, vodviljskim i melodramskim ulogama: Kse- zdraviji i čestitiji od ovih našeg doba? Izgledao bi bitno drugačije. Rusija bi bila uspo- ri Bečej – 7. 1. 2007, Beograd) potekla je iz umetničke nija/Aksinja Jegor Buličov M. Gorkog, Sarka Ožalošće- Kad se pominje, na primer, simptom Ilije Čvorovi- stavljena kao država i sila, koja ne bi bila toliko uruše- porodice, pohađala Glumačko-baletsku školu u Beogra- na porodica B. Nušića, Dorimena Građanin plemić Mo- ća, nisam mislio da će on postati simbol špijunaže i po- na i ponižena. SSSR je napravljen kao pandan Atlant- du. Prvu ulogu ostvarila je 1923. u Narodnom pozori- lijera, Šjora Paškva Ribarske svađe K. Goldonija, Fjokla litičke patologije. Taj duboko nesrećni čovek koji je pre- skom paktu. Da njega nije bilo, tokom Lenjinove i Sta- štu u predstavi Kod belog konja, a poslednju 1965, kao Ženidba i Korobočka Mrtve duše Gogolja, Zelenićka Ro- živeo torturu ne radi iz ličnog interesa kao što to danas ljinove vladavine ne bi nestalo dvadeset miliona Rusa Eleonora u Mrožekovom Tangu, gostujući u Jugosloven- doljupci Sterije, Gospođa Higins Pigmalion B. Šoa, Gos- rade. On je bio žrtva i kao žrtva boji se. I to što prati pod- po logorima i gulazima. Najveću cenu komunizma pla- skom dramskom pozorištu. Tokom četrdeset godina na pođa Gogan Plug i zvezde O’Kejsija, Prosjakinja Krvave stanara nije zbog para („Mene ako se sete za Dan bez- tio je sam ruski narod i tek se sad oporavlja. Za razli- sceni Narodnog pozorišta ostvarila je 150 uloga, od po- svadbe Lorke, Mis Gilkrist Talac B. Biena, Kari Per Gint bednosti, neka se sete, a ako se ne sete, nikom ništa. To ku od nacizma, koji je masovno uništavao druge naro- modnog repertoara na početku karijere, preko dela Kr- H. Ibzena, Frade Dibuk A. Ski... Pamte se njena tetka je bila moja dužnost“). Danas je sve zbog novca. Špiju- de, po gulazima su nestajali ruski ljudi. Da nije bilo Ok- leže, Dostojevskog i Koktoa, do složenih dramskih liko- Ebi u predstavi Arsenik i stare čipke J. Keserlinga i Će- ni koje sada hvataju niti vole ovu zemlju niti one za ko- tobarske revolucije, bila bi to mnogo uspešnija i boga- va: Naruča Među vukovima Ž. Tuduza, Lola Montez Op- lava Žena u komadu Iz života kišnih glista Enkvista na je rade. Važno je samo ko im više plati. Nijedan moj ju- tija zemlja. sceni Ateljea 212. Igrala u programima Televizije Beo- nak, sa svim svojim manama, ne radi to što radi iz ma- grad, u dramama i serijama: Jerma, Preko mrtvih, Krč- terijalne koristi već zato što je čovek koji je pretrpeo lič- Otkud toliki animozitet, ne samo zapadnog sveta, ma na glavnom drumu, Čaj u pet, Slučaj Harms... Fil- nu ili porodičnu traumu, pa se „leči“ čineći ono što mi- prema Rusima? movi (izbor): Bube u glavi, Skupljači perja, Tesna koža, sli da je ispravno. I priča o Radovanu nije priča sni- Cela priča da je to rat protiv pravoslavlja, ruske Davitelj protiv davitelja, Lijepe žene prolaze kroz grad... mljena na video-traci, u kojoj je Zoran odigrao mog ju- kulture i čoveka je u drugom planu. U prvom planu je Dobitnica je Sterijine nagrade za ulogu Sarke u Ožalo- naka na maestralan način... Taj komad (koji će uskoro ono što je rekla Madlen Olbrajt, da ne može Rusija da šćenoj porodici i Sterijine nagrade za naročite zasluge ponovo biti postavljen) zapravo je priča o čoveku koji je ima resurse koje danas ima, u odnosu na ostatak pla- na unapređivanju pozorišne umetnosti, Oktobarske na- izmešten iz svog zavičaja, doveden u Beograd da radi, nete. Drugim rečima, bilo bi dobro da Rusija nestane, a grade grada Beograda, Sedmojulske nagrade, odlikova- a ostao je bez posla. Penzionisan, živi na dvanaestom mi njihovo podelimo. Ni Napoleon nije krenuo na Ru- nja i drugih nagrada i priznanja. spratu solitera. A soliter, kao svaki soliter, jeste „verti- siju zato što ne voli pravoslavlje, već da pljačka i otima. kalna ulica“ s mnogo neprilagođenih ljudi. U istoriji nije zapamćen kao zločinac samo zato što nije imao strašne logore poput nacista, ali je spalio sve što je VII (1988) Vaši komadi su samo na prvi pogled komedije? mogao! Danas se slavi kao veliki vojskovođa. Taj zliko- Moje priče su drame, razvijaju se iz dramskih ele- vac ima spomenike, šniclu i konjak sa svojim imenom... Branimir Branko Pleša, glumac menata. Bave se egzistencijalnim pitanjima iz raznih i reditelj (6. 3. 1926, Kiseljak kod Sarajeva – 8. 6. 2001, oblasti. Tako se i Hipnoza jedne ljubavi začela još pre Kako vidite budućnost Rusije i sveta? Beograd) završio je Glumačku školu u Zagrebu, jednu se- dvadeset godina, kada sam nešto slično video u jednom Nju vidim kao jednu od najozbiljnijih sila za us- zonu bio angažovan u Splitu, a 1947. postaje stalni član planinskom selu. Odlazak dece je, pre svega, strašna postavljanje ravnoteže u odnosu na američki imperija- Jugoslovenskog dramskog pozorišta, na čijoj sceni je tuga. Inače, reč „tuga“ u ovom komadu asocira na Če- lizam. Odlazeći s vlasti Obama je upozorio Amerikan- ostvario brojne kreacije (Maks Kralj Betajnove I. Canka- hovljevu priču Tuga – jednu od najlepših koje sam pro- ce na opasnost od Rusije, a on je tokom svoja dva man- ra, Groznoj Ljubav Jarovaja K. Trenjova, Franja Pucelj- čitao. Za mene je Čehov kao autor priča i pripovedaka data vodio rat za ratom. I najciničnije od svega je što ski Na kraju puta M. Matkovića, Ivan Karamazov Bra- jedan od najvećih pisaca sveta. je dobio Nobelovu nagradu za mir! Ipak, Hilari Klin- činjeni kralj T. Manojlovića, Vaska Koštana B. Stankovi- ća Karamazovi Dostojevskog, Arman Za Lukreciju Ž. Ži- ton i njen ratni štab izgubili su jer je američkom čove- ća, Elen Selbi Gospođa Selbi DŽ. Ervina, Rina Pokojnik rodua, Edgar Kralj Lir Šekspira, Valentajn Nikad se ne Gde su vaši junaci danas? Čime se bave, u šta i ko- ku postalo jasno da je američka sila izvan SAD opasna Nušića, za koju je 1948. g. dobila nagradu Vlade Narod- me veruju? po samu Ameriku. Činjenica je i da je u nekoj vrsti rata ne Republike Srbije, Keti Zajdl Matura L. Fodora, Baru- Moji junaci se kasnije „dograđuju“. Poprimaju sa- sa svim zemljama sveta, izuzev sa svojim saveznicima. nica Kasteli Glembaj Gospoda Glembajevi i Melita u Ledi moironične karaktere da se ne bi njihov privatni mrak ši- M. Krleže, Gospođa Erlin Lepeza ledi Vindermir O. Vajl- rio i pretvarao u opšti mrak. U mom slučaju, i u pisanju Terorizam postaje najveća savremena pošast, da, Hester Kolijer Duboko plavo more T. Ratigana, Julija i u privatnom životu, smeh je jedna vrsta samoodbrane. pred kojim je podjednako uplašen i ugrožen ceo svet? Lamber Obožavana Julija M. Sovažona, Serafina Tetovi- Već nekoliko godina izbegava se prava reč za terori- rana ruža T. Vilijamsa, Eleonora Tango S. Mrožeka... Za U današnjem društvenom miljeu ne tražite likove zam, a to je početak Trećeg svetskog rata. Strašno je to reći, dve uloge u radio-drami Liptonov čaj autora Radomira za svoju literaturu? ali je blisko istini. Jer suština terorizma je da je on ograni- Konstantinovića nagrađena je 1964. na festivalu radio- Bežim od antijunaka ovog vremena, nezanimljivi čen na male akcije i grupe ljudi, kao što su to bile „Crvene drame u Ljubljani. Napisala je knjigu Svici koji slovima su mi za literaturu. Do te mere su uprostačeni, zli, pri- brigade“ ili ETA. Danas se vode akcije širom planete. Ako svetle, gde rekonstruiše vreme i umetničku scenu izme- mitivni, bezosećajni, nevaspitani, da nisu za književ- se u svakom gradu na svetu bojite da će vas neko napasti, đu dva svetska rata. nost – samo za psihijatriju. „Junaci“ i „junakinje“ na- to se ne može nazvati terorizmom. Nova 2017. godina svu- slovnih strana tabloida žive samo u okviru prostora ko- da je dočekana pod strašnim merama obezbeđenja vojske ji im je dat i na društvenim mrežama kao paralelnom i policije. Dakle, radost branjena oružjem... Mnoge zemlje VI (1986) svetu. To je podzemlje ljudskog i duhovnog života. Lič- koje su živele od turizma nisu više poželjne, ni sigurne de- no, i dalje nemam mobilni telefon, kompjuter. Pišem ru- stinacija zbog straha od terorizma. Da SAD nije uvodila Rahela Ferari (27. 8. 1911, Zemun – „demokratiju“ širom sveta, ovo se ne bi desilo. Bar ne na 12. 2. 1994, Beograd) karijeru je započela u Srpskom ovaj način. Libija je simbol njihove pogrešne, katastrofal- narodnom pozorištu, odakle 1938. odlazi na usavršava- ne politike. Bila je zemlja u kojoj se dobro živelo i u ko- nje u Mađarsku, u Narodno pozorište u Budimpešti. Go- ju su ljudi dolazili da rade, a završila je u paklu jer se to dine 1940. igra u beogradskom Umetničkom pozorištu, nekom nije sviđalo. Rat se vodi bez kraja. Mi danas ne a zatim od 1945. do 1947. u Vojvođanskom narodnom možemo uopšte da predvidimo šta će se desiti sa Evro- pozorištu (Majka, Mati K. Čapek, Živka Gospođa mini- pom posle dolaska nekoliko miliona ljudi iz tog dela sveta. starka Nušić, Ulita Šuma Ostrovski...).Na poziv Boja- zna DŽ. Vortinga, Važno je zvati se Ernest B. Šoa, Ser Ro- na Stupice 1947. prelazi u novoosnovano Jugosloven- bert Čiltern Idealan muž O. Vajlda, Hamlet Šekspira, Ver- Hoće li migranti zauvek promeniti sliku Evrope? šinjin Tri sestre Čehova...). Igrao i u Ateljeu 212 (Čitač Gde će te nepregledne kolone ljudi, ko će ih primiti, Priča o vojniku I. Stravinskog, Žozef Garsen Iza zatvore- šta će raditi, kako će ubuduće izgledati gradovi... Me- nih vrata Sartra, Bora Šnajder Razvojni put Bore Šnaj- nja se identitet Evrope. Ali o tome neće niko da priča, dera A. Popovića) i u Zvezdara teatru (Johan Šuster Kus jer se postavlja pitanje ljudskih prava i sloboda. Negde petlić A. Popovića). Umetnost koju je nosio podjednako je ih treba skućiti, nemoguće ih je vratiti. U njihovim ze- iskazivao glumom i režijom. Ostvario je preko 40 režija u mljama armije i dalje ratuju. Tako migranti postaju je- pozorištu (Veseli dani ili Tarelkinova smrt, More, Šamar, dan od najozbiljnijih egzistencijalnih problema sveta. Mravinjak, Hekaba, Lorencaćo, Bela kafa, Kandid, Sa- Nad čovečanstvom visi opasnost globalnog rata. Treći birni centar, Mizantrop, Ljubinko i Desanka, Kus petlić, svetski rat bi se odavno desio (još sa krizom na Kubi) Filumena Marturano...), na televiziji (Jedan dan, Grešno da nije atomske bombe. Apsurd je da danas atomsko dete, Frontaš, Spiritisti, Sabinjanke...), a režirao i više- oružje čuva svetski mir... Nikad mi neće biti jasno za- struko nagrađen igrani film Lilika. Autor više dramatur- što evropske zemlje pod pritiskom SAD kreću da opko- ških tekstova (Boja praznine, Režija i glumac, Čovek tea- ljavaju Rusiju, kao što su radile i u 19. i u 20. veku. Po- tra pred dramskim tekstom, Odgovornost govora, Gluma- novo se „igraju“ i hoće da unište jedan lep i bogat život čin uma, znanja i nadahnuća...). Bio je dugogodišnji pro- zarad razularene američke sile. Da li građani koji ži- fesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Do- ve u blagostanju Rima, Pariza, Berlina pretpostavljaju bitnik je pet Sterijinih nagrada – dve za glumu, za režiju kakva im preti opasnost? Nestala bi civilizacija. Danas i teatrologiju i za životno delo, tri Zlatna lovorova vijenca Rusija ima moćno oružje. To nije ona zemlja iz 1941. za glumu i režiju na Festivalu MESS u Sarajevu, Nagra- godine, kada ju je Nemačka napala. Da ne pričam o de Bojan Stupica za režiju, Oktobarske nagrade Grada ruskom savezu sa Kinom. Napad na Rusi- Beograda, Sedmojulske nagrade i brojnih drugih umet- Foto: Vukica Mikača Vukica Foto:

Foto: Martin Candir Foto: ju je, zapravo, napad na dve milijarde ljudi... ničkih nagrada, odlikovanja i društvenih priznanja.

7 ludus 200-201 Položaj samostalnih umetnika u Srbiji Samostalni umetnici u raljama zakona Hronično aktuelan je problem položaja i statusa samostalnih umetnika. Pravno gledano komplikovan je koliko i težak. Duška Marković iz Udruženja dramskih umetnika Srbije svesrdno se i dugo time bavi, a uz njenu pomoć Ludus donosi genezu problema

načaj instituta samostalnog umetnika uplate doprinosa počinju da se izvršavaju prinosima za obavezno socijalno osiguranje) strane Ministarstva finansija viši tri puta od htev za odlaganje poreskog duga na rate, prepoznala je država pre više decenija preko umetničkih udruženja. Važno je na- utvrđenoj dinamici. zbirnog podataka iz listinga zaduženja svih pristupiće se plenidbi njihove imovine. Po- Zkada je odlučila da uplatom doprinosa pomenuti da Grad Beograd od 2003. godine Oktobra 2015, na predlog Asocijacije samostalnih umetnika, kao i da struktura reznici su se pozivali na Zakon o poreskom za njihovo osiguranje stimuliše umetnički (a kasnije i druge lokalne samouprave) po- umetničkih udruženja, Ministarstvo kul- duga ne odgovara listingu Poreske uprave, postupku i poreskoj administraciji (Sl. gla- rad koji ne može i ne treba da bude tržišno činje da uplaćuje doprinose za samostalne ture i informisanja i Sekretarijat za kultu- potrebno je da se iznova preispitaju poda- snik RS, 80/2002 … 15/2016), a Zakon o vrednovan. Umetnička udruženja utvrđuju umetnika po najnižoj osnovici osiguranja (u ru Grada Beograda pokrenuli su inicijativu ci o dugovanju samostalnih umetnika. Na doprinosima za obavezno socijalno osigura- taj status još od 1. 7. 1983. godine (na osno- početku 40 odsto, a onda 35 posto prosečne). za prikupljanje podataka o iznosu i struk- pomenutom sastanku u aprilu rečeno je da nje tretira samostalnog umetnika kao obve- će se u naredna tri meseca raditi na nalaže- znika uplate doprinosa (članovi 7, 8 i 25), a nju najcelishodnijeg rešenja za „stari dug“ u članu 64a daje odredbu po kojoj doprino- samostalnih umetnika i pristupiti se sistem- se umesto umetnika „MOŽE plaćati jedini- skom rešavanju problema. Treba reći i da ca lokalne samouprave, jedinica teritorijal- na sastanak nisu pozvani predstavnici Aso- ne autonomije, Republika Srbija ili ustano- cijacije koji su inicirali taj sastanak (?!), te va iz oblasti kulture čiji je osnivač jedini- je izostalo reagovanje na iznete podatke Mi- ca lokalne samouprave, jedinica teritorijal- nistarstva finansija. ne autonomije ili Republika Srbija“. Problem oko overe zdravstvenih knji- Upravo zbog reči „može“, Grad Beo- žica delimično je umanjen jer je Vlada RS, grad, odnosno nadležni organ u upravi, to na inicijativu Asocijacije umetničkih udru- je tumačio po principu „ne moram, ali ću ženja, donela Zaključak 27. 4. 2016. o overi plaćati kada ja hoću“, dakle uz potpuno od- zdravstvenih knjižica na (samo) tri meseca sustvo znanja, svesti o mogućim posledica- ukoliko su plaćeni tekući doprinosi, bez ob- ma svog delovanja, a uz mnogo proizvolj- zira na „stari“ dug. Međutim, kod realizo- nosti, nečinjenja, pa i bahatosti, a možda i vanja naknada za vreme bolovanja (trud- zbog smišljene namere. Kako je ipak Grad ničkog, porodiljskog i drugog dužeg bolova- iz budžeta godinama davao sredstva za do- nja) traži se od samostalnih umetnika da iz- prinose, a to su sredstva svih građana, ima mire sva dugovanja – i za zdravstveno i za se utisak da su ta sredstva bačena u bure PIO i za kamatu! bez dna, jer su samostalni umetnici i da- lje stalno zaduženi i ne mogu da ostvaruju Može da bidne, ne mora da znači svoja građanska prava. A ko je od toga mo- gao imati koristi? Možda Poreska uprava, Koliko je urađeno u vezi sa problemom a onda i država kojoj su se sredstva vraća- samostalnih umetnika koji je nastao ne nji- la u budžet kroz „naplaćenu kamatu“ (ka- Ludus broj 195, jun 2015 hovom krivicom, govori podatak da im je matu naplaćenu od samih doprinosa) i ka- Poreska uprava krajem prošle godine slala matu (pojednostavljeno govoreći – preosta- opomene sa naznakom da, ukoliko u roku lu kamatu koju Poreska nije ima- vu Zakona o samostalnom obavljanju umet- Zalud član 70 turi dugovanja koja se nepravedno pripisu- od pet dana ne izmire dug (koji nisu sami la od čega da naplati). ničke ili druge delatnosti u oblasti kulture, ju samostalnim umetnicima, pokazujući na napravili) ili ne podnesu u istom roku za- 1982, izmene 1993. i 1998), tada kao javno Iako Zakon o kulturi iz 2009. godine taj način razumevanje njihovih problema i ovlašćenje, a sada kao povereni posao. (Sl. glasnik RS 72/2009) i današnji Zakon o dalekosežni negativni uticaj koji ova situa- kulturi (Sl. glasnik RS 13/2016) u članu 70 cija može imati ne samo na kulturu u Srbi- U Srbiji ima 2.500 samostalaca predviđaju uplatu doprinosa za samostalne ji već i na ugrožavanje osnovnih ustavnih umetnike od strane lokalnih samouprava, građanskih prava samostalnih umetnika. Posao oko utvrđivanja samostalnog nisu sve donele odluke o plaćanju tih dopri- statusa država je poverila umetničkim nosa ili su to započele tek nedavno. Na pri- Reč zaštitnika građana udruženjima da ona, kao stručne organi- mer Niš je tek prošle godine počeo, Kruševac ili džaba krečenje zacije, to rade umesto nje. Ali, jasnoće ra- je odluku doneo još 2012, ali je ne primenju- di, napomenimo – država daje status samo- je, Stara Pazova neredovno uplaćuje, Para- U martu 2016. zbog ugrožavanja ele- stalnim umetnicima a udruženja samo ra- ćin je propisao uslov da umetnik mora ima- mentarnih građanskih prava na zdravstve- de povereni posao. Odnosno, reprezentativ- ti prebivalište u tom gradu najmanje 5 godi- nu zaštitu reagovao je zaštitnik građana, na umetnička udruženja na osnovu opštih na… Kod većine lokalnih samouprava dat a više puta i Nacionalni savet za kulturu. i posebnih umetničkih kriterijuma utvrđu- je kao jedan od uslova za plaćanje doprino- Krajem 2015. o tome je raspravljao i Odbor ju status samostalnog umetnika i vrše sve sa taj da je samostalni umetnik u obavezi za kulturu i informisanje Narodne skupšti- pravne i finansijske poslove u vezi s ostva- da bez naknade učestvuje u gradskim ma- ne Srbije. rivanjem tog statusa. nifestacijama! Prenebregava se da umetni- Ukupan dug samostalnih umetnika U Republici Srbiji danas ima blizu ci uplaćuju porez od svojih honorara u isti prema prikupljenim podacima umetničkih 2.500 samostalnih umetnika kojima repre- taj budžet lokalne samouprave. udruženja na osnovu dobijenih listinga Po- zentativna umetnička udruženja (16) utvr- Grad Beograd, u kome ima prebiva- reske uprave za svakog samostalnog umet- đuju samostalni status kao povereni posao. lište preko 90 odsto samostalnih umetni- nika krajem 2015. iznosio je oko 107 milio- Najviše samostalnih umetnika, njih oko ka, od 1. 7. 1983. uplaćuje doprinose, ali su na dinara. Krajem 2016. je taj iznos uvećan 1.900, ima prebivalište u Beogradu. oni, zbog nepostojanja regulative, uplaćiva- za kamatu. Međutim, podatak o ukupnom Uplatu doprinosa za penzijsko i inva- ni godinama sa zakašnjenjima. Grad je do- dugu samostalnih umetnika, koji je Mini- lidsko (PIO) i zdravstveno osiguranje preu- neo Odluku o plaćanju doprinosa 2003. go- starstvo finansija dostavilo Kabinetu pre- zimale su lokalne samouprave sve do kra- dine (Sl. list grada Beograda, 7/2003), ona mijera na sastanku održanom 15. 4. 2016, ja 1992. i to po različitim osnovicama osi- još uvek važi, a Zaključkom gradonačelni- iznosio je oko 347 miliona dinara. Skreće- guranja u zavisnosti od ostvarenog staža ka isplaćuju se svaki kvartalni doprinosi. mo pažnju da je u strukturu tog duga, osim umetnika i statusa istaknutog umetnika. U periodu od 2003. zaključno sa 2014. go- oba doprinosa i kamate, uključen i porez od Grad Beograd, za razliku od drugih grado- dinom Grad je doprinose uplaćivao sa veli- 8 miliona dinara koji ne postoji kao stavka u va, od 1993. nastavio je da preuzima upla- kim zakašnjenjima koja su u pojedinim go- listingu Poreske uprave kao zvaničnom do- tu doprinosa i zaključno sa 2005. godinom dinama u tom periodu iznosila i po 365 da- kumentu o zaduženju samostalnih umetni- sve uplate za PIO upućivao je direktno Fon- na. I ne samo to – u 2005. i u 2009. doprino- ka! Pretpostavljamo da je Poreska uprava du za PIO, a doprinosi za zdravstveno osi- se je uplatio u manjim iznosima nego što je dala podatak o svim obveznicima samostal- guranje oduvek su se uplaćivali preko op- trebalo. Tek od 2015. Grad uplaćuje doprino- nih delatnosti među kojima su i preduzetni- Ludus broj 151, mart 2009 štinskih filijala Poreske uprave. Od 2006. se blagovremeno, po zakonom (Zakon o do- ci. S obzirom na to da je iznos dostavljen od

ludus 200-201 8 LAUREATI DOBRIČINOG PRSTENA

VIII (1990) XI (1995)

Danilo Bata Stojković (11. 8. 1934, Be- Ljiljana Krstić (31. 10. 1919, Kragujevac ograd – 16. 3. 2002, Beograd) diplomirao je na Akademiji – 12. 4. 2001, Beograd) završila je pozorišni odsek Muzič- za pozorište, film, radio i televiziju 1959, u klasi Josipa Ku- ke akademije u Beogradu. Karijeru je započela u Narod- lundžića. Najznačajnije uloge ostvario na sceni Jugosloven- nom pozorištu u Beogradu (1945–1952. i 1963–1965, Uli- skog dramskog pozorišta (Ilija Čvorović, Balkanski špijun ta, Šuma Ostrovskog), igrala u Beogradskom dramskom D. Kovačevića), Zvezdara teatra (Sava Odžačar Klaustrofo- pozorištu (1952–1961: Olga Tri sestre Čehova, Gospođa bična komedija, Luka Laban Profesionalac, Vasilije Urne- Aleksandra Kolomba Ž. Anuja, Majka hrabrost B. Breh- besna tragedija i Dragan Nos Lari Tompson, tragedija jed- ta, Amanda Staklena menažerija T. Vilijamsa...), u Jugo- ne mladosti D. Kovačevića, Milan Nedić Đeneral Milan Ne- slovenskom dramskom pozorištu od 1962. godine (Junona

dić S. Kovačevića) i Ateljea 212 (Lopahin Višnjev sad Če- Bojl Junona i Paun Š. O’Kejsi, Ana Pavlovna Obična priča Mikača Vukica Foto: hova, Sava Lukič Purpurno ostrvo M. Bulgakova, Fjodor Gončarova, Milinka Kad su cvetale tikve D. Mihailovića, Karamazov Sladostrasnici – Karamazovi Dostojevskog, Beatrisa Dejstvo gama zraka na sablasne nevene Zinde- (Baron Minhauzen Baron Lagiša B. Milićevića, Narodnom XX Emigranti S. Mrožeka, Edgar Play Strindberg F. Dire- pozorištu Republike Srpske, Banjaluka (David Štrbac Jaza- nmata, Simeon Njegovan Lupus Cincari ili Korešpodenci- vac pred sudom P. Kočića). Ostvario je mnogobrojne uloge na ja B. Pekića, Sladek Audijencija V. Havela, Kapetan Otac A. filmu (Poseban tretman, Neka druga žena, O pokojniku sve

Strindberga...). Tumačio uloge u više od 40 filmova (Izdaj- Mikača Vukica Foto: najlepše, Oktoberfest, Poslednji krug u Monci, Tri letnja da- nik, Bubašinter, Zazidani, Testament, Hajdučka vremena, na, Sinovci, Sveti Georgije ubiva aždahu...), radiju i televi- Čuvar plaže u zimskom perodu, Balkanski špijun, Nacio- slednji dan, Tuđa zemlja, Priča o fabrici, Nevjera, Lazar), ziji. Dobitnik je Sterijine nagrade, pet Zlatnih lovorovih vi- nalna klasa, Varljivo leto, Bure baruta, Poseban tretman, radijskih i televizijskih drama (Heda Gabler, Crni sneg). jenaca na Festivalu MESS u Sarajevu, Nagrade Raša Pla- Ko to tamo peva, Idemo dalje, Vreme čuda, Maratonci tr- Dobitnica je dve Sterijine nagrade, Oktobarske nagrade ović, prvi je dobitnik Nagrade Miloš Žutić, Plakete Dobrica če počasni krug...), kao i u dramskom programu Televizi- Grada Beograda, Sedmojulske nagrade za životno delo, od- Milutinović, Nagrade Pavle Vuisić za životno delo i izuze- je Beograd (serije Diplomci, Sijamci, Dimitrije Tucović, Gr- likovanja i brojnih plaketa... Objavila je i zbirku eseja o po- tan doprinos u oblasti filma, Oktobarske nagrade Grada Be- lom u jagode...). Dobitnik je tri Sterijine nagrade, statuete zorištu Životić 2011. Nosilac je posebnog priznanja za vr- ograda i brojnih drugih nagrada i priznanja. Nosilac je po- Joakim Vujić za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umet- hunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji. sebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji. Mala scena Ateljea 212 nosi njegovo ime. X (1994) XIII (1997) Mateja Mata Milošević, glumac i reditelj (25. 12. 1901, Beograd – 18.10.1997, Beograd), Olivera Marković (3. 5. 1925, Beograd – 2. po završetku dramskog odseka Glumačko-baletske ško- 7. 2011, Beograd) diplomirala je 1952. u prvoj generaciji beo- le postaje član Narodnog pozorišta u Beogradu, u kome la, Murzavecka Vuci i ovce Ostrovskog, Vasa Železnova M. gradske Pozorišne akademije, u klasi Mate Miloševića. Ostva- je odigrao blizu 200 uloga iz domaćeg i stranog, klasič- Gorkog, Nehama Sumrak I. Babelja...), a gostovala je na rila je brojne uloge u Beogradskom dramskom pozorištu (Vi- nog i savremenog repertoara: Rastko u Rastku Nemanji- scenama Ateljea 212 (Stara Stolice E. Joneska, Marta Ko se vi Zanat gospođe Vorn B. Šoa, Marjana Margetićka Vučjak M. ću Nušića, Uroš u Uroševoj ženidbi Bojića, Kadet Horvat boji Virdžinije Vulf E. Olbija, Pamela Pik Čin-čin F. Bijedu, Krleže, Maša Tri sestre Čehova, Šen-Te/Šuj-Ta Dobri čovek iz u Krležinom U Logoru, Maks u Kralju na Betajnovi Can- Lavinija Čemberlejn Koktel T.S.Eliota, Madam Rospetl Ah, Sečuana B. Brehta, Katarina Ukroćena goropad Šekspira, Ka- kara, Don Karlos u istoimenoj drami Šilera, Arman Di- tata, siroti tata, mama me je obesila u plakar i ja sam tako rolina Belinić Karolina Riječka D. Žervea, Margaret Mačka val u Gospođi s kamelijama A. Dime sina, Raskoljnikov tužan A. Kopita, Hekaba Trojanke Euripida...), Narodnog na usijanom limenom krovu T. Vilijamsa, Iveta Potije Maj- u Zločinu i kazni Dostojevskog, Ruj Blaz u Igoovom Ruj pozorišta u Somboru i u Nišu. Na Festivalu Budva – grad ka hrabrost i njena deca B.Brehta...), Savremenom pozorištu Blazu, Moska u Volponeu Džonsona, Knez Miškin u Idio- teatar ostvarila je ulogu Majke u predstavi Banović Strahi- (Kraljica Draga Konak M. Crnjanski ...), Narodnom pozorištu tu Dostojevskog, Jago u Šekspirovom Otelu... Godine 1947. nja po tekstu B. M. Mihiza, a na Barskom ljetopisu tuma- u Beogradu (Maša Živi leš Tolstoja, Majka Hrabrost Brehta, prelazi u novoosnovano Jugoslovensko dramsko pozori- čila je Majku u Hasanaginici Simovića... Veliki opus ostva- Aleksandra Kolomba Anuja, Darja Tihi Don Šolohova, Kla- šte, na čijoj sceni je odigrao brojne uloge (Rakitin Mesec rila je u dramskom programu Radio Beograda i Televizi- ra Leda M. Krleže, Gospođa Olga M. Bojića, Gospođa ministar-

Foto: Vukica Mikača Vukica Foto: dana na selu Turgenjeva, Pastor Morel Šoovoj Kandidi, je Beograd. Bavila se pozorišnom pedagogijom. Dobitnica ka Nušića, Marta Krtičnjak M. Đukića, Filamenta Učene že- Karlo VI Pera Segedinac L. Kostića, Oliver Urban u Kr- je statuete Joakim Vujić za izuzetan doprinos razvoju po- ne Molijera...), Otvorenom pozorištu Studentski grad (Ortanz nosti, Nagrade Ljubiša Jovanović, četiri Ćurana na festiva- ležinoj Ledi i Jug Bogdan u Banoviću Strahinji B. Mi- zorišne umetnosti, Zlatne plakete Mata Milošević, Plake- Ženski orkestar Ž. Anuj)... Igrala u preko 60 filmova: Sumnji- lu Dani komedije, Zlatne arene i Srebrne arene Filmskog hajlovića). Smatra se začetnikom moderne režije na be- te Dobrica Milutinović, Godišnje nagrade Radio Beograda, vo lice, Vlak bez voznog reda, Diližansa snova, Sibirska ledi festivala u Puli, Nagrade Car Konstatntin i Ćele kula Film- ogradskoj sceni, a iz bogatog rediteljskog opusa izdva- Oktobarske nagrade Grada Beograda, Sedmojulske nagra- Magbet, Kozara, Radopolje, Nacionalna klasa, Majstori, maj- skih susreta u Nišu, Oktobarske nagrade Grada Beograda i jaju se postavke Škole ogovaranja i Suparnika Šerida- de i drugih umetničkih nagrada i društvenih priznanja. stori, Balkan ekspres 1 i 2, Već viđeno, Braća po materi, Sa- drugih brojnih umetničkih nagrada i društvenih priznanja. na, Nušićeve Ožalošćene porodice, Sterijinih Rodoljuba- birni centar, Tito i ja, Dnevnik uvreda ’93, Urnebesna trage- ca, Kostićevog Pere Segedinca, Na rubu pameti Krleže, dija...) i u mnogobrojnim TV dramama (Daleko je Australija, Jegora Buličova M. Gorkog i Šekspirovog Kralja Lira, Ib- XII (1996) Žute fešvice, Sile u vazduhu ...) i serijama (Grlom u jagode, Ne- IX (1992) zenove Hede Gabler... Objavio je knjige Moja gluma, Mo- ven, Babino unuče, Bolji život, Srećni ljudi...). Dobitnica je sta- ja režija i Moje pozorište. Bavio se pozorišnom pedagogi- Petar Kralj (4. 4. 1941, Zagreb – 10. 11. tuete Zlatni ćuran za ukupan doprinos pozorišnoj umetnosti, Marija Crnobori Fotez (1. 10. 1918, jom preko dve decenije na Pozorišnoj akademiji. Dobitnik 2011, Beograd) diplomirao je 1964. na Akademiji za pozo- Plakete Mata Milošević Akademskog pozorišta, Plakete Dobri- Banjole kod Pule, Istra – 21. 10. 2014, Beograd), najveća je četiri Sterijine nagrade, Nagrade Branko Gavela, Sed- rište, film, radio i televiziju, u klasi Mate Miloševića. Maj- ca Milutinović, Zlatne arene u Puli za filmove Službeni polo- tragetkinja naše scene. Završila Zemaljsku glumačku ško- mojulske nagrade, Nagrade AVNOJ-a, odlikovanja i broj- storstvo i nesvakidašnji osećaj za stih iskazao je rano (Mak- žaj i Balkan ekspres, Nagrade Slavica za ukupan doprinos ra- lu u Zagrebu 1942. Bila je članica Hrvatskog narodnog ka- nih plaketa... Scena Fakulteta dramskih umetnosti u Be- sim Maksim Crnojević L. Kostića, 1966) i na Dubrovačkim zvoju filmske umetnosti, Oktobarske nagrade Grada Beogra- zališta u Zagrebu do 1946, članica Jugoslovenskog dram- ogradu nosi njegovo ime. ljetnjim igrama (Hamlet, 1967). Najznačajnije uloge ostva- da, Sedmojulske nagrade... Nosilac je posebnog priznanja za skog pozorišta od osnivanja 1947. Igrala na Dubrovačkim rio je u Ateljeu 212 (Tola Živeo život Tola Manojlović M. Di- vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji. ljetnjim igrama, ostvarila brojne i značajne kreacije tuma- mića, Službenik Ziger-zager P. Tersona, Stenli Rođendan čenjem klasičnog svetskog repertoara: Titanija San letnje H. Pintera, Dimogacki Purpurno ostrvo Bulgakova, Miler noći i Ofelija u Hamletu Šekspira, Antigona u Antigoni i Jo- Kod lepog izgleda E. fon Horvata, Strindberg Noć tribada kasta u Kralju Edipu Sofokla, Fedra Rasina, Klitemnestra P. U. Enkvista, Ferdinand Vanek Audijencija i Vernisaž V. u Agamemnonu Eshila, Ifigenija na Tauridi Getea, Eliza- Havela, Hadžislavković Kosančićev venac 7 i Vidosav Pro- beta od Engleske F. Bruknera, Margareta u Geteovom Fau- kić Očevi i oci S. Selenića, Ivan Marojević Metastabilni gra- stu, Regana u Kralju Liru i Ledi Magbet Šekspira... Okvire al N. Prokića, Đorđe Džandar Sveti Georgije ubiva aždahu svoje umetnosti Marija Crnobori našla je i u likovima Fran- D. Kovačevića, Džems Dugo putovanje u noć J. O’Nila, Sta- cke Kralj Betajnove I. Cankara, Ljubav Jarovaje Trenjova, nislav Slovičin Knjeginja od Foli-Beržera Ž. Fejdoa, Seljak Kandide Šoa, Laure Lembah U Agoniji, Klare u Ledi i Jad- Karolina Nojber N. Romčevića, Arnojf Škola za žene Mo- vige Jesenske Na rubu pameti M. Krleže, Klare Dombrov- lijera, Džek Brana Mek Fersona ...), u Narodnom pozorištu ske J. Kulundžića, Ledi Čiltern u Idealnom mužu O. Vajlda, (Hendrik Hefgen Mefisto K. Mana, Andra Kad su cvetale ti- Vere u Lestve Jakovljeve V. Desnice, Gospođe Vorn u Zana- kve D. Mihailovića, Lefevr Madam San Žen V. Sardua, Stra- tu gospođe Vorn Šoa, Helene Alving, Aveti Ibzena... Sa an- žar Orestija Eshil...), u Zvezdara teatru (doktor Nikola Kos samblom Jugoslovenskog dramskog pozorišta gostovala je Doktor Šuster D. Kovačevića), Jugoslovenskom dramskom na mnogim scenama u zemlji i inostranstvu, sa predstava- pozorištu (Norman Garderober R. Harvuda, Iguman Teodo- ma i večerima monologa iz svojih uloga. Objavila je knjigu sije Lažni car Šćepan Mali P. P. Njegoša, Ulis Troil i Kresida dramaturških spisa Svijet glume 1991. i tekstove o radu na Šekspira...), Srpskom narodnom pozorištu (Deka Polit Mač- stvaranju uloga. Snimila više filmova (Sofka, Radijum, Po- ka na usijanom limenom krovu T. Vilijamsa), Pozorištu Puž Mikača Vukica Foto:

9 ludus 200-201 Intervju: Dušanka Glid Stojanović Umetnost mora da bude kao sekira za smrznuto more u nama

Olivera Milošević

rvakinja nacionalnog teatra Dušanka daju ljudima, praštanje i milosrđe pripadaju Glid Stojanović ne prestaje da nas sva- prorocima i njihovim najvećim autoritetima – Pkom novom ulogom opominje i opleme- bogovima koji ih gutaju kao žrtve. njuje. Tako je i odnedavno sa Klitemnestrom u Elektri Danila Kiša koju je na Sceni „Ra- A to znači…? ša Plaović“ režirala Iva Milošević. Duda je je- Kada bismo najjednostavnijim jezikom dinstvena glumica – emotivna, srčana, sme- ispričali lanac ovih zločina, on bi ličio na bilo la i hrabra da glasno kaže ono o čemu drugi koji današnji masakr u okviru porodičnog, po- šapuću. Izuzetna moć transformacije, kvalite- litičkog ili socijalnog nasilja. tan odabir uloga i njen nesvakidašnji pristup Dakle, muž Klitemnestrin Agamemnon svrstava je u red naših najznačajnijih pozoriš- zbog karijere žrtvuje najmlađu kćer Ifigeni- nih umetnica. ju. Zatim iz tog pohoda dođe sa novom ženom Kasandrom u koju se smrtno zaljubio, potpu- Klitemnestra se u tvom tumačenju tiho, no deformisanog ega od uspeha i slave. Tako bez buke i besa, susreće sa Elektrom i svo- zaslepljen prevideo je, zaboravio i odbacio mo- jim zločinom, u drami o svireposti koja proi- gućnost da je slomio srce svojoj ženi Klitemne- zlazi iz trauma i gneva. Kako si razumela tu stri. ženu i tu traumu? Ona ga sa svojim saučesnikom, novim Nije teško razumeti i osetiti tako veli- ljubavnikom Egistom, u stanju rastrojstva ko pesništvo Danila Kiša za koje prof. Mirja- ubije sekirom, a zatim otera svoju preostalu na Miočinović kaže da je najbolji proizvod pe- decu van zidova zamka kao svedoke njenog sničkog dara autora. Ta brutalna tema o otvo- tadašnjeg ludila, mahnitosti i obesti. U među- renoj mržnji, dugo spremanoj osveti i krat- vremenu postane usamljena, nesrećna, mrač- koj egzekuciji otvara polje potpunog mraka u na, izolovana i oklevetana jer narod mnogo vi- Dušanka Glid Stojanović pred početak Elektre u Narodnom pozorištu (foto: Jasmina Banović, masker) ljudskoj psihi. še mrzi žene tirana nego same tirane. Zapravo Na tom nesvesnom i podsvesnom planu u sve je u toj tragediji sasvim jednostavno. ćanja koja spadaju u prošlost, u sećanje i pro- Ovoga puta tokom procesa rada otkrila oko najznačajnije nacionalne pozorišne insti- kome se ovaj svečani mrak odvija otvorio se puštene prilike za sreću. Velike drame i teme sam da je umetnička trema koju sam imala tucije? u pozorištu novi prostor za mene. Aveti trau- Kod Danila Kiša u tragediji Elektra ljud- nas podsećaju da gledaoce treba da trgnemo, radeći mnoštvo predstava najčešće imala po- Igre bez granica dobrog ukusa. A sve se me kao večni svedoci su u našoj predstavi de- ska priroda prolazi kroz iskušenje osvete sa da njihovu podsvest pokrenemo da razumeju reklo u odgovornosti. To sam sada transpo- svodi na zakon. Razmišljam da možda Duša- ca, to jest hor, koji na jedan ritualan način po- mnogo više kolebanja nego kod Euripida, mo- da život nije samo naš, da se život otima, da je novala na publiku. Moja pojava dejstvuje tim nov zakonik neko dopuni kako bismo dobili navlja reči što ovu tragediju čine zločinom sa tivi mržnje su mutniji, a čin osvete gotovo be- život tajna i da niko ne zna kako će se okon- mirom, tom hladnoćom, tom slabošću punom rešenje… Neverovatno je da to ne može da se predumišljajem. smislen. Gledalac se na kraju pita čemu osve- čati. Da naša dela nisu zasluga za dobar život, privida moći. I tom dramaturškom pozicijom reši jednom zauvek nekim novodonetim zako- Klitemnestru sam razumela ženski, rodi- ta? a nedela da uzimaju danak. Da je smrt uvek na kraju komada... koja je, kako kažu, penal. nom koje bi podržao Nacionalni savet za kul- teljski i ljudski. U starom svetu nema hrišćan- Osveta ima mnoga svoja ruha... Iskušenje iznenađenje... A osveta je kao neka nezarasla Ali nisu svi penali ušli u gol. To deluje suludo, turu, SANU, sud... otkud znam ko bi sve tre- stva. Tako da dok strasti i nadasve nagoni vla- i kolebanje je kod sina Oresta, naslednika ose- rana... Kao operacija na otvorenom srcu, kao ali sam to osetila svim bićem prvi put u svom balo, i sama država. Stvari su jednostavne, na neka preživljena sramota i odbacivanje u ko- umetničkom životu. To je ta pažnja i tišina i tom mestu mora biti neko ko je nesporni au- me živi uvređena duša. Kada se osveta dogodi, svečanost koju tragedija mora da ima. Jer, ka- toritet. namire se računi. Pitanje za auditorijum i tre- ko kaže Kafka, „umetnost mora da bude kao ba da bude da li je ovo besmisleno delo bilo ne- sekira za smrznuto more u nama“. Pisala si ministru kulture. Kojim povo- ophodno. A zamislite da to proširimo na naro- dom i kakav odgovor očekuješ? de, na ratove, na vere. „U reci vremena sve izgleda sitno: sve Ministru sam pisala u svoje ime, ne kao osim života“, kaže Klitemnestra. Ne implici- deo ansambla. Pismo je u stilu, parafrazira- Zašto Elektra nije u stanju da oprosti i ra li to i potrebu praštanja, potrebu poštova- ću – da onima koji rade treba podići plate, dati razume kad od Klitemnestre dobije sve argu- nja života… satisfakciju ili vratiti ono što se nekada zvala mente da deluje suprotno? Pa šta mi znamo o životu? Mi samo ima- varijabila, jer ne može 50 ljudi izdržavati 700 Pa, ona je kao ekstremna žrtva veoma mo priliku da u pozorištu tvrdimo da ta dva onih koji niti znaju, niti ih interesuju proizvodi objektivna, a i samozvana. Njena zavisnost od sata širimo iluziju kroz dramsku literaturu da i dometi kuće u kojoj rade. Očekujem neku re- očeve ljubavi, divljenja, obožavanja i ropskog smo nadomak tog saznanja. akciju. Jer na platnom spisku Narodnog pozo- odobravanja njegovih odluka Elektru stavlja u Klitemnestra pred samo umiranje kaže rišta postoje ljudi koji ništa, ali pod milim bo- psihološke studije 20. veka, kao i Edipa. To je i: „Uprkos varljivom prividu kajanja i sum- gom ništa nisu radili i uradili godinama. Za to fatalna vezanost i seksualna žudnja za rodite- nje, ruše moju dušu. Pred velikom činjenicom vreme talentovani ljudi su bez posla na ulici. ljem suprotnog pola i samim tim prirodna mr- smrti sva su ljudska dela varljiva i tašta.“ žnja prema roditelju istog. Tako da ona maj- S druge strane, Drama Narodnog pozo- ku naprosto mora da ubije, da prekine perma- Paradoksalno je da najveće umetnič- rišta vredno radi. Poslednjih nekoliko sezona nentni trans samoodricanja, samomržnje, lju- ke domete poslednjih godina postižeš u svo- na scenu stižu izuzetna umetnička dela. To je bomore, zavisti i mnogih mora koje je osećala. joj matičnoj kući – Narodnom pozorištu – ko- još jedan paradoks? Zato ne može da oprosti. To je izvan moći bilo je je u permanentnoj krizi. Kako objašnjavaš I to je deo mog pisma ministru. Sve je po- koje psihoterapije danas. taj paradoks? sledica izbora reditelja i dramskih tema ko- Nemam objašnjenje... nekada se stva- je je Željko Hubač seriozno birao, opomenut Antička drama je uvek surova, u ve- ri događaju uprkos. Ni za jedno svoje ostva- onim što je godinama posmatrao kao drama- zi sa višim silama, sa sudbinom, bogovima i renje poslednjih godina nisam dobila nikakvu turg pozorišta, a to je niz loših i na brzinu do- uvek u vezi sa strašnim zločinima. Uvek je to naročitu satisfakciju od svog pozorišta, ni ne- netih odluka, partijskih i rođačkih kompro- i uzvišena poezija. Koliko je ovo doba u stanju ko naročito priznanje. Takav je ovaj period, a misa i vraćanja usluga... Pa neka se to zove i da razume toliku količinu arhaičnosti? kriza u Narodnom pozorištu? Nisam nikada u naknadna pamet. Hubač je ostvario kontakte Pa, čini mi se da tu i nema posebne arha- toj kući, u kojoj sam veoma dugo, doživela da i realizovao autorske projekte – Mariju Stju- ičnosti. Velika dela su najčešće razumljiva ako je nema. Tako da je gotovo sigurno da će ta- art Miloša Lolića, Rodoljupce Andraša Urba- se pametno izrežiraju i nadahnuto igraju. Ni- ko i ostati. na, Ivanova Tanje Mandić, Belu kafu Neško- je teško ući u tu igru podsvesti koju bas gita- vića, Elektru Ive Milošević. Upravo počinju ra Vladimira Pejkovića, koji učestvuje u pred- Konkursi za prvog čoveka nacionalnog probe Ričarda III u režiji Snežane Trišić, Car- stavi, tako snažno podstiče u nama glumcima. teatra su propadali, v. d. stanje je dugo vla- stvo mraka u režiji Igora Vuka Torbice, u to- Ti zvuci jeze, sumnje, straha, tuge, zle kobi... dalo Narodnim pozorištem? Kakve su to igre ku su dogovori sa Jernejem Lorencijem. Svi

ludus 200-201 10 ovi reditelji traže potentne glumce, mentalno Njih zato treba izdvojiti i platiti. To još mini- ličnost upravnika morala biti pametna, dobra Kolarcu, zove se Najbolje najgore vreme. To nutak sreće uhvatim, kada me obuzme i ka- emotivno i fizički spremne, pametne, obrazo- star treba da ima na umu. persona u svakom pogledu koja pozorište i voli je omaž svim dramskim piscima koji su ro- da ga ne puštam. To me čini posebno zado- vane i obaveštene o pozorištu. Tako da svi sin- Znam da je veoma teško kada neko vre- i poznaje, ličnost velike erudicije, znanja stra- bovali po tamnicama i pisali drame koje se voljnom i to što me u javnom poslu koji je dikati, upravni odbori i sve napravljene greš- me ne radi za tebe. To sam osetila na svojoj ko- nih jezika, širokog duha i modernih shvatanja i danas izvode. Kompozitor je Irena Popo- pun i osude i divljenja uopšte ne dotiče ni- ke sa zapošljavanjem na silu tu padaju u vo- ži mnogo puta. I za vreme Ljubivoja Tadića i za koji pored sebe s leve stane ima ekonomskog vić Dragović. ti jedno ni drugo. Volim što imam dobar in- du. Sva njihova nastojanja tu deluju staro- vreme Bobe Đurovića... a Dejan Savić je valjda eksperta, a s desne strane probrane ansamble. strument za meru a nije ni kantar ni libe- modno, to što ne dozvoljavaju goste, traže ne- bio nedovoljno upućen, pa je Majka Hrabrost Klitemnestra kaže da je sve besmisleno u la… to je moja intuicija. To me čini vital- ke konvencionalne kompromise... Jer reditelji bila incident, a ja u naslovnoj ulozi... a i grad Šta novo pripremaš? odnosu na život. U životu treba uživati. Šta te nom, vrednom, spremnom, srećnom. To pri- će, nema sumnje, i nadalje raditi sa tom gru- Pančevo je dao novac, pa im nije bilo preskupo. Izlazim na Konkurs ministarstva za ispunjava i čini srećnom? menjujem u pozorištu, na probama, dok či- pom vrednih i ostvarenih koji godinama rade Ono vreme – ne daj bože da se vrati. Tako savremeno stvaralaštvo sa svojim projek- Mnoge stvari me čine srećnom... imam tam, pišem, kuvam, smejem se... na sebi i koji su, uglavnom, u tim podelama. da sam našem novom ministru napisala da bi tom – dramsko-muzičkim manifestom na jednu dobru osobinu opažanja kada taj tre- jednostavno dok živim. LAUREATI DOBRIČINOG PRSTENA

XIV (1998) Šekspira (Ford Vesele žene vindzorske), Gogolja (Hljesta- ra Brehta, Doktor Konstantin Sveti Georgije ubiva aždahu kov Revizor), Čehova (Firs Višnjik, Vojnicki Ujka Vanja), D. Kovačevića, Hamilkar Rikoti Putujuće pozorište Rikoti Radomir Rade Marković (14. 10. Ibzena (sudija Brak Heda Gabler), Sterije (Ružičić Pokon- A. Baldučija...), Pozorištu Moderna garaža (Kapetan Petro- 1921, Beograd – 11. 9. 2010, Beograd) angažovan je 1949. direna tikva), O’Nila (Džems Tiron Mesečina za nasreć- vić Legija časti i Lazar Radić Grand prix B. Petkovića), Zve- iz Akademskog pozorišta u Beogradsko dramsko pozorište, ne), Kostolanjija (Domar Slatka Ana), Maksa Friša, Brehta zdara teatru (Križovec U agoniji M. Krleže, Kalafatović Mr- na čijoj sceni ostvaruje mnoge uloge: Pisar Žika u Nušiće- (Čarls Ferčajld Čovek je čovek), do Marinkovića (Floki Fleš tva tačka A. Popovića...). Snimio je brojne filmove (Pop Ćira vom Sumnjivom licu, Bif Loman u Smrt trgovačkog putni- Glorija), Aleksandra Popovića (Ljubinko Ljubinko i Desan- i pop Spira, Put oko sveta, Diližansa snova, Ljubav i moda, ka A. Milera, Rivuar u Noći gneva A. Salakrua, Brik Mač- ka), Simovića (Vasilije Putujuće pozorište Šopalović) i Du- Operacija Beograd, Za sada bez dobrog naslova), nastupao ka na usijanom limenom krovu T. Vilijams, Stenton u Opa- šana Kovačevića (Bili Piton Maratonci trče počasni krug). u više od 50 TV drama i serija (Paljenje Rajhstaga, Kuhinja, snoj okuci DŽ. Pristlija, Petručo u Ukroćenoj goropadi Šek- Igrao je i na scenama Narodnog pozorišta u Somboru, No- Mister Dolar, Diplomci, Na slovo na slovo, S vanglom kroz spira, Ćopićev Nikoletina Bursać, kralj Aleksandar u Ko- vosadskog pozorišta, Narodnom pozorištu Toša Jovanović svet, Više od igre, Pozorište u kući, Srećni ljudi...). Dobitnik naku Crnjanskog, Joakim Dobrivoja Ilića, Feliks mađioni- u Zrenjaninu i u Narodnom pozorištu u Subotici. Učestvo- je Sterijine nagrade, Zlatnog lovorovog vijenca na Festiva- čar Prenoćište S. Stojanovića, Salijeri u Amadeusu Šefe- vao je u Dramskom programu Radio Novog Sada, na tele- lu MESS u Sarajevu, statuete Ćuran na Danima komedi- ra, Mihajlo Pavlović u Kovačevićevom Sabirnom centru... viziji (drame Ančika Dumas, Švabica, Kir Janja, Dud, Do- je u Svetozarevu, statuete Zlatni ćuran za ukupan doprinos Igrao u Ateljeu 212 (Ljubinko Ljubinko i Desanka i Dragoj- ručak sa đavolom, Poslednje leto detinjstva ...), snimio je i pozorišnoj umetnosti, Plakete Dobrica Milutinović, Oktobar- ko Kape dole A. Popovića, Džordž Mur Akrobati T. Stopar- filmove Pop Ćira i pop Spira, Izbiračica, Parlog, Trofej ...). ske nagrade Grada Beograda i drugih umetničkih nagrada i da, Poco Čekajući Godoa S. Beketa, Hajberg Iz života kiš- društvenih priznanja. Nosilac je posebnog priznanja za vr- nih glista P. U. Enkvista...). Brojne uloge ostvario je na sce- hunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji. ni Narodnog pozorišta (Odisej I smrt dolazi na Lemno V. Mikača Vukica Foto: Lukića, Knjaz Miloš Obrenović Knjažev sekretar Ž. Lazi- ća, Ivan Terasa J. Hristića, Oblomov I. Gončarova...), a osta- to ’68, Balkanski špijun, Jagode u grlu, Lepota poroka, Bu- XVIII (2002) će upamćena i uloga Kir Janje u predstavi Tvrdica J. S Po- re baruta... Dobitnica je tri Sterijine nagrade, Zlatne medalje povića (Pozorišna družina UFGS). Snimio je preko 80 igra- Jovan Đorđević, Zlatnog lovorovog vijenca za životno delo, Stevo Žigon, glumac i reditelj (8. 12. 1926, Lju- nih filmova: Čudotvorni mač, Pesma, Put oko sveta, Voda Plakete Ljubiša Jovanović, Zlatne kolajne i Srebrne kolajne bljana – 28.12.2005, Beograd), lumu je studirao na Pozo- nešto nosi, Majstori, majstori, Variola vera... Snimao je i za na Festivalu monodrame i pantomime, Plakete Dobrica Mi- rišnom institutu u Lenjingradu i na Akademiji za pozori- dramski program radija i televizije (drame Brauningova lutinović, tri Zlatne arene u Puli, Vukove nagrade za dopri- šte, film, radio i televiziju u Beogradu, a od 1948. angažo- verzija, Obešenjak, Ozračeni, Operacija, Slučaj Openhaj- nos razvoju kulture, Oktobarske nagrade Grada Novog Sada van je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na čijoj sceni mer... serije Slom, Puč, Povratak otpisanih...). Uloga Dosi- i Grada Beograda, brojnih drugih umetničkih nagrada, od- je ostvario preko 50 uloga i režija (Hamlet i Fortinbras, Ha- teja Obradovića u TV drami Jastuk goba mog S. Stojanovi- likovanja i društvenih priznanja. Bila je predsednik Saveza ća proglašena je za najbolje glumačko ostvarenje Radio-te- dramskih umetnika Srbije. Nosilac je posebnog priznanja levizije Srbije od 1958. do 1993. Bio je dugogodišnji profe- za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji. sor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Dobit- nik je Sterijine nagrade za ulogu Nikoletine Bursaća, Na- grade Branko Gavela, Plakete Mata Milošević, Plakete Do- XVII (2001) brica Milutinović, Nagrade Slavica za ukupan doprinos ra- zvoju filmske umetnosti, Zlatne arene i dve Srebrne arene Dobitnik je Sterijinih nagrada za uloge Tošice (Izbiračica Vlastimir Đuza Stojiljković (30. 6. u Puli, Oktobarske nagrade Grada Beograda, Sedmojulske K.Trifković) i Šamike (Familija Sofronija A. Kirića J. Ignja- 1929, Ražnj kod Kruševca – 17. 6. 2015, Beograd) diplomi- tović), statuete Joakim Vujić za izuzetan doprinos razvoju rao je 1952. u prvoj generaciji beogradske Pozorišne akade- pozorišne umetnosti, Zlatne medalje Jovan Đorđević Srp- mije, u klasi Mate Miloševića. Tokom pedesetogodišnje plod- skog narodnog pozorišta, Plakete Dobrica Milutinović, Ok- ne umetničke karijere ostvario je preko 150 uloga u Kru- tobarske nagrade Grada Novog Sada, Ordena rada sa sre- ševačkom pozorištu (Fon Blauring Generali ili srodstvo po brnim vencem i Ordena zasluga za narod sa srebrnim zra- oružju B. Pekića, Srećković Šuma Ostrovskog...), Beograd- cima i brojnih drugih nagrada i društvenih priznanja. skom dramskom pozorištu (Inspektor SSKD Inspektorove spletke R. Marinkovića, Andrija Buđenje vampira B. Peki- ća, Laza Sportinf life B. Petkovića, Frulica Večeras improvi-

XVI (2000) zujemo L. Pirandela, Potkoljesin Ženidba Gogolja, Živa Re- Mikača Vukica Foto: kviziter U. Šajtinca, Vinsent Zver na mesecu Kalinoskog...), Mira Banjac (4. 11. 1929, Erdevik) diplomira- Ateljeu 212 (Genadij Panfilovič Purpurno ostrvo M. Bulga- mlet Šekspira, Marčbenks Kandida Šoa, Hipolit u Rasinovoj la je na Državnoj pozorišnoj školi u Novom Sadu. Najduže kova, AA Emigranti S. Mrožeka, Monogamov Čaplja V. Ak- Fedri, Franc Fon Gerlah u Sartrovim Zatočenicima iz Altone, angažmane ostvarila je na scenama Srpskog narodnog po- sjonova, Mihael Vernisaž V. Havela, Pičam Prosjačka ope- Nikolaj Ivanov Ivanov Čehova, Robespjer u Danteovoj smrti zorišta u Novom Sadu (Dorina Tartif Molijera, Eliza Dulitl Bihnera, Dr Ivan plemeniti Križovec U agoniji Krleže, Jago u Pigmalion Šoa, Evica Pokondirena tikva Sterije, Šarika, Zi- Šekspirovom Otelu, Grino u Prljavim rukama Sartra, Adujev ta, Etelka Traktat o sluškinjama B. Čiplića, Maga Džandr- u Običnoj priči Gončarova, profesor Higins u Šoovom Pigma- ljivi muž ili Koja je dobra žena J. S. Popovića, Više uloga, Se- lionu, Čerkun Varvari M.Gorkog...). Igrao je i u Ateljeu 212

Foto: Vukica Mikača Vukica Foto: lo Sakule, a u Banatu Z. Petrovića, Aksentija Topalović Ma- (Čemberlejn Koktel T. S. Eliota, Kurt Play Strindberg F. Di- ratonci trče počasni krug D. Kovačevića...) i u Ateljeu 212 renmata), Beogradskom dramskom pozorištu i u Narodnom nagrade i drugih nagrada i priznanja. Nosilac je posebnog (monodrama Ljubica, prvo lice množine M. Vučetića, Ka- pozorištu. Režirao u mnogim pozorištima bivše Jugoslavije priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Re- tica Radovan Treći D. Kovačevića, Ikonija Čudo u Šarga- (Mostar, Sarajevo, Zrenjanin, Novi Sad, Kragujevac, Zenica, publici Srbiji. Velika scena Beogradskog dramskog pozori- nu Simovića, Kaliopa Skorcov Pseće srce Bulgakova, Milica Dubrovnik, Bitola, Banjaluka, Vršac), ali i u inostranstvu, u šta nosi njegovo ime. Njegovan Cincari ili Korešpodencija B. Pekića, Janina Jegu- Moskvi i Lenjingradu. Igrao u programima radija i televizi- ljevska Majka Vitkacija, Tetka Daša Matr’jalisti P. Čudića, je, i snimio preko 30 filmova (Crveni cvet, Pet minuta raja, Stara Bel tempo B. Ćosića...). Igrala je i na sceni Zvezdara Rondo, Memento, Devojka sa Kosmaja, Idealist, Povratak ot- XV (1999) teatra (Dana kandilarka Grobljanska N. Romčevića). Broj- pisanih, Večernja zvona, Kaži zašto me ostavi...). Dobitnik je ne uloge ostvarila je u Dramskom i serijskom programu ra- Statuete Joakim Vujić za izuzetan doprinos razvoju pozoriš- Stevan Šalajić (23. 6. 1929, Borča – 1. 7. dija i televizije: Kuhinja A. Veskera, Pesma O. Daviča, Ru- ne umetnosti, Plakete Dobrica Milutinović, Nagrade Bojan 2002, Novi Sad), prvak Srpskog narodnog pozorišta u No- ski car, serije Priče iz radionice D. Krunića, Marija S. De- Stupica za režiju, Zlatne arene u Puli, Sedmojulske nagrade, vom Sadu, na čijoj je sceni, na srpskom i mađarskom jezi- lića, Oriđinali, Porodično blago S. Pavića... Snimila je pre- Ordena rada sa zlatnim vencem i drugih nagrada i društve- ku, odigrao preko 170 uloga u svim žanrovima, u delima ko 40 igranih filmova: Žuta, Hitler iz našeg sokaka, Čuvar nih priznanja. Prvi je dobitnik zlatne medalje Nikolaj Mor- pisaca svih epoha, od Aristofana (Starac Lizistrata), preko plaže u zimskom periodu, Sjećaš li se Doli Bel, Varljivo le- Mikača Vukica Foto: dvanov za doprinos razvoju pozorišne umetnosti, Moskva.

11 ludus 200-201 LAUREATI DOBRIČINOG PRSTENA

tan doprinos razvoju pozorišne umetnosti, Nagrade Brani- Krleže, Kraljica Margareta Ričard Treći, Gurmišska Šuma XIX (2003) slav Nušić za životno delo glumcu komičaru, Zlatne kolajne Ostrovskog, Liza Protasova Živi leš Tolstoja, Emilija Veštice Festivala monodrame i pantomime, nagrade Grand Prix Fe- A. Jovanovića, Kovaljevska Nušićev Ujež, Gospođa Higins Mihailo Miša Janketić (24. 5. 1938, stivala pozorišta za djecu, Kotor, Nagrade Zoran Radmilo- u Šoovom Pigmalionu, Hekaba Trojanke Euripida, Majka Petrovaradin) diplomirao je 1962. na Akademiji za pozo- vić, Nagrade publike na Sterijinom pozorju, Zlatnog ćurana Mamac Albaharija, Pintorovića majka Hasanaginica Si- rište, film, radio i televiziju, u klasi Mate Miloševića. Najvi- za životno delo, Plakete Dobrica Milutinović, Zlatne arene u še uloga ostvario je na sceni Jugoslovenskog dramskog po- Puli, Oktobarske nagrade Grada Beograda... Bila je predsed- zorišta (Oderer Prljave ruke Sartra, Ljuba Vrapče Kad su nica Saveza dramskih umetnika Srbije u dva mandata. No- cvetale tikve D. Mihailovića, Adujev Obična priča Gonča- silac je posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacional- rova, Raskoljnikov Zločin i kazna Dostojevskog, Gile Na- noj kulturi u Republici Srbiji. ši sinovi Maramboa, Stenli Kovalski Tramvaj zvani želja T. Vilijamsa, Žan Zvrčak V. Lanua, Osvald Aveti H. Ibze- na, Živojin Mišić Kolubarska bitka D. Ćosića, Blagoje Putu- XXII (2006) juće pozorište Šopalović Simovića, Gavrilović Rodoljupci J. S. Popovića, Jevrem Prokić Narodni poslanik Nušić, Gazda Borivoje Bora Todorović (5. 11. 1930, Jevrem Devojka modre kose V. Ognjenović, Begler-beg Laž- Beograd – 7. 7. 2014, Beograd) diplomirao je na Akademi- ni car Šćepan mali Njegoša), ali i u Zvezdara teatru (Mar- ji za pozorište, film, radio i televiziju 1953, u klasi Joze La- tinović Nečastivi na Filozofskom fakultetu I. Brešana), Cr- urenčića. Igrao na scenama gotovo svih beogradskih pozo- nogorskom narodnom pozorištu (Vukašin Vojinović Meda- rišta, u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, a naj- lja V. Radovića), Zetskom domu na Cetinju (Kralj Nikola značajnije uloge ostvario je u Ateljeu 212 (Levi half Kafani- Princeza Ksenija od Crne Gore R. Vojvodić), na Barskom Mikača Vukica Foto: ca, sudnica, ludnica, B. Crnčevića, Todor II Krmeći kas, Bo- ljetopisu (Iguman Stefan Gorski vijenac Njegoša i Hasan- ra Šnajder Razvojni put Bore Šnajdera i Odadžija Kape do- aga Hasanaginica Simovića, Malom pozorištu Duško Ra- Banjici...). Bio je dugogodišnji profesor glume na Akademi- le A. Popovića, Mark Balkon Ž. Ženea, Antoan Manjo Vik- ji umetnosti u Novom Sadu. Dobitnik je Sterijine nagrade, tor ili deca na vlasti R. Vitraka, Burgelas Kralj Ibi A. Žari- glumačkih nagrada Raša Plaović i Milivoje Živanović, Na- ja, Gojko Marić Ranjeni orao Mir Jam, Laki Topalović Ma- Foto: Vukica Mikača Vukica Foto: grade Zlatni lovorov vijenac na Festivalu MESS u Sarajevu, ratonci trče počasni krug D. Kovačevića, Kotrone Divovi sa Plakete Dobrica Milutinović, Oktobarske nagrade Grada Be- planine L. Pirandela, Mile Čudo u Šarganu Simovića, Štra- ograda i drugih umetničkih nagrada i društvenih prizna- ser Kod lepog izgleda E. fon Horvata, Poligraf Šarov i Ču- movića, Markiza Martejeva Opasne veze – Kvartet Mile- nja. Narodno pozorište u Beogradu ustanovilo je 2011. na- gunkin Pseće srce M. Bulgakova, Mihael Vernisaž V. Have- ra...). Igrala na scenama Jugoslovenskog dramskog pozo- gradu koja nosi njegovo ime. la...) i u Zvezdara teatru (kum Sveta Milosavljević Mrešće- rišta (Žena Tri visoke žene Olbija, Sofija Petrović Govorni- nje šarana i gazda Bogoljub, Pazarni dan A. Popovića, Glu- ca J. Markovića), Ateljea 212 (Marija Hosefa Dom Bernar- mac Beli Lari Tompson, tragedija jedne mladost D. Kova- da Albe Lorke, Baka Priče iz Bečke šume Fon Horvata, Isi- XXI (2005) dora Kako je daleko čovek od čoveka I. Sekulić – J. Sker- lić...), Teatra poezije (pesnička drama Nemam više vre- Svetlana Bojković (14. 12. 1947, Zemun) mena D. Maksimović izvedena više od stotinu puta). Do- diplomirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i televi- bitnica je Nagrade Raša Plaović, Nagrade publike na Ste- ziju 1970, u klasi Predraga Bajčetića. Od 1968. do 1984. an- rijinom pozorju, Nagrade Pečat za poseban doprinos radu gažovana je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (Jeli- Narodnog pozorišta, Plakete Dobrica Milutinović, Nagra- saveta, knjeginja crnogorska Đ. Jakšića, Margareta Lepeza de Vitomir Bogić za izuzetan doprinos radiofoniji, Oktobar- ledi Vindermir O. Vajlda, Heda Gabler Ibzena, Jovanka Pu- ske nagrade Grada Beograda i drugih umetničkih nagrada čina Nušića, Marusja Sumrak I. Babelja, Zulma Nahod Si- i društvenih priznanja. Nosilac je Ordena Svetog Save pr- meon Sterije Popovića, Maša Tri sestre Čehova, Nadežda Pe- vog stepena i posebnog priznanja za vrhunski doprinos na- trović Valjevska bolnica D. Ćosića...), zatim do 1993. u Na- cionalnoj kulturi u Republici Srbiji. Foto: Vukica Mikača Vukica Foto: rodnom pozorištu u Beogradu (Madam San Žen V. Sardua, kraljica Natalija Konak M. Crnjanskog, Kasandra Orestija dović (Djed Rade Bašta sljezove boje B. Ćopića)... Ostvario Eshila, Beliza Učene žene Molijera...). Stalni gost na sceni XXIV (2008) je mnoge uloge u TV dramama i serijama: Jednog dana moj Ateljea 212 (Siri fon Esen Noć tribada Enkvista, Vera Ver- Jamele, Veličanstveni rogonja, Kuhinja, Naši očevi, Glava nisaž Havela, Filumena Marturano E. de Filipa, Elizabeta Predrag Ejdus (24. 7. 1947, Beograd) diplo- šećera, Čedomir Ilić, Dimitrije Tucović... Dobitnik je tri Ste- od Engleske Marija Stjuart F. Šilera, Milica Pavlović Lagum mirao je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju rijine nagrade, nagrada Joakim Vujić, Milivoje Živanović, S. Velmar Janković, Rut Štajner Sabrane priče D. Marguli- 1972. Igrao na scenama mnogih pozorišnih kuća. Atelje 212 Raša Plaović, Ljubiša Jovanović, statuete Ćuran na Dani- sa...). Igrala i na drugim scenama: Moderna garaža (Mi- (Volođa Pred ogledalom I. Dimić, Boris Godunov A. Puški- ma komedije u Svetozarevu, Nagrade Branislav Nušić za lunka Savić Legija časti B. Petkovića), Srpsko narodno po- na, Gospodin Grin U poseti kod gospodina Grina DŽ. Baro- životno delo glumcu komičaru, Plakete Dobrica Milutino- zorište (Glorija R. Marinkovića), Kult teatar (Karmela Joj, Mikača Vukica Foto: na, Đavo, grof Oto fon Hauzburg Strah i njegov sluga M. No- vić, Oktobarske nagrade Grada Beograda i drugih umetnič- Karmela Sinstere), Narodnom pozorištu Republike Srpske vakovića... ), Crnogorsko narodno pozorište (Porfirije Petro- kih nagrada i društvenih priznanja. Autor je nekoliko knji- u Banjaluci (Živka Gospođa ministarka Nušića)... Značajan čevića...). Snimio je preko 30 filmova: Roj, Koraci kroz ma- vič Zločin i kazna Dostojevskog, Oblomov Oblomov I. Gonča- ga o umetnosti pozorišta. Nosilac je posebnog priznanja za opus ostvarila na televiziji, u dramama i serijama: Čedomir glu, Nacionalna klasa, Balkanski špijun, Poseban tretman, rova... ), Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu (Knez Uj- vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji. Ilić, Kuda idu divlje svinje, Dimitrije Tucović, Bolji život... Tajvanska kanasta, Ko to tamo peva, Balkan ekspres 1 i 2, kin san F. Dostojevskog...), Kult teatar (Labud Aškerc Ta- Za izuzetno odigranu ulogu Žanke Stokić u TV drami Smrt O pokojniku sve najlepše, Dom za vešanje, Profesionalac... mna je noć A. Popovića... ), Beogradsko dramsko pozori- gospođe ministake proglašena je za najbolju glumicu Radio- Učestvovao je u mnogim TV dramama i serijama: Ceo život šte (Dagi Delirijum tremens G. Markovića...). Najznačajni- XX (2004) televizije Srbije od 1958. do 1993. Prva je dobitnica Nagrade za godinu dana, Diplomci, Rađanje radnog naroda, Uspon i je uloge ostvario je u Narodnom pozorištu u Beogradu (Mo- Žanka Stokić za glumačku ličnost koja je obeležila pozoriš- pad Žike Proje, Vruć vetar, Gore dole... Dobitnik je Sterijine ska Volpone B. Džonson, Šamika Kirić Večiti mladoženja J. Petar Banićević (8. 2. 1930, Velimlje kraj ni život Srbije. Dobitnica je Statuete Joakim Vujić za izuze- nagrade, statuete Joakim Vujić za izuzetan doprinos razvo- Ignjatovića, Aleksej Fjodorovič Karamazov Braća Karama- Nikšića, Crna Gora – 4. 9. 2006, Beograd) diplomirao je na ju pozorišne umetnosti, Zlatnog medaljona sa likom Ljubi- zovi Dostojevskog, Izak Emanuelovič Babelj Konfiteor S. Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, u klasi Raše še Jovanovića, Nagrade Zlatni ćuran za životno delo, Pla- Šnajdera, Miškin Nastasja Filipovna, Dostojevskog/A. Vaj- Plaovića, 1955. Igrao je na scenama gotovo svih beograd- kete Dobrica Milutinović, Nagrade Pavle Vuisić za život- skih pozorišta, a najznačajnije uloge ostvario je u Narod- no delo i izuzetan doprinos u oblasti filma, nagrade Grand nom pozorištu u Beogradu: Miloš Obrenbegović Maksim Cr- prix na filmskom festivalu u Kanu za ulogu Luke Labana nojević L. Kostića, Vilhelm Sajler Komandant Sajler B. Mi- u filmu Profesionalac... Nosilac je posebnog priznanja za hajlovića, Rikardo Fontana Namesnik R. Hohuta, Atahual- vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji. pa Kraljevski lov na sunce P. Šefera, Hamlet Šekspira, Orin Crnina pristaje Elektri O’Nila, Leon Gospoda Glembajevi Kr- leže, Robespjer Danteova smrt Bihnera, Tanasko Međa Vu- XXIII (2007) ka Manitoga M. Bećkovića, Vojvoda Draško Popović Gorski vijenac Njegoša, Trigorin Galeb Čehova, Alsest Mizantrop Ksenija Jovanović (6. 6. 1928, Saraje- Molijera, Džems Tajron Dugo putovanje u noć O’Nila, Sta- vo – 1. 12. 2012, Beograd) školovala se na Visokoj film- ljin Lenjin, Staljin, Trocki K. Vermorela, Dimitrij Karama- skoj školi i od 1951. do 1961. bila u angažmanu u Beograd- zov Braća Karamazovi Dostojevskog... Na sceni Ateljea 212 skom dramskom pozorištu (Elizabeta Proktor Lov na vešti- Mikača Vukica Foto: igrao monodramu Crnjanski 1918. U dramskom progra- ce A. Milera, Erzilija Neka se odenu nagi Pirandela, Kra- mu Radio Beograda i Televizije Srbije igrao je u preko sto- ljica Natalija u Konaku Crnjanskog, Eva u Vučjaku Kr- tinu radio i televizijskih drama i serija i često tumačio isto- leže...), a zatim u Narodnom pozorištu (Jelena Ćetković u rijske ličnosti (kralj Aleksandar Obrenović u seriji Čedomir istoimenoj drami A. Popovića, Sara Bernar Sara i Krik ja- Ilić, Čerčil u drami Licem u lice u Napulju, Milan Nedić u Mikača Vukica Foto: stoga DŽ. Marela, Barunica Glembaj Gospoda Glembajevi

ludus 200-201 12 de, Astrov Ujka Vanja Čehova, Joakim Vujić Kako zasme- la pro filma“, Beograd. Od 2013. je predsednik Udruženja Šteten Kod lepog izgleda E. fon Horvata, Hane Iz života kiš- jati gospodara i Laza Dunđerski Je li bilo kneževe večere V. dramskih umetnika Srbije. nih glista P. U. Enkvista, Juliška Tolnaj Korešpodencija B. Ognjenović, Kir Janja J. S. Popovića, Ignjat Glembaj Gospo- Pekića, Meg Lepotica Linejna M. Makdone... Igrala je na da Glembajevi M. Krleže, Andre Škunca Predstava Hamle- scenama Pozorišta Dvorište (Gospođa Sluškinje Ž. Ženea, ta u selu Mrduša Donja I. Brešana, Života Cvijović Dr Nu- XXVI (2010) Markiza de Sad Mara Sad P. Vajsa), Zvezdara teatra (Luca šića, Tiresija Car Edip Sofokla...) i u Jugoslovenskom dram- Grobljanska N. Romčevića, Biserka Baš bunar A. Popovi- skom pozorištu (Dr Rank Nora H. Ibzena, Leonid Crnoje- Jelisaveta Sablić (13. 6. 1942, Beograd) ća, Vera Virus S. Kovačevića), Narodnog pozorišta (Kejt Sa- vić Schwartz Supermarket B. Srbljanović, Zlati Kum Skup diplomirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i tele- kati Bili M. Makdona, Šarlota Bergmanova sonata I. Ber- M. Držića, Đorđije Hadži-Milentijević Govornica J. Markovi- viziju, u klasi Mate Miloševića. Po završetku školovanja za- gmana, Tijana Velika drama S. Kovačevića), Pozorišta Sla-

ća, Šajlok Mletački trgovac Šekspira, Dr Šen Lulu F. Vede- počinje karijeru na sceni Pozorišta Boško Buha, igrajući u vija (Mama Moja mama R. Pavlovića, Žanka Stokić Žanka Mikača Vukica Foto: kinda, Jakov Nedeljković Tako je moralo biti B. Nušića...). predstavama Pepeljuga, Koncert za tinejdžere, Čarobnjak iz M. Ilića)... Odrigrala je i veliki mnoge uloge na filmu (Lju- Igrao je u brojnim filmovima, televizijskim dramama i seri- Oza, Tri musketara... Od 1968. godine je u stalnom anga- bavni slučaj ili Tragedija službenice PTT, Užička republi- jama. Dobitnik je dve Sterijine nagrade, Nagrade publike na žmanu u Ateljeu 212, na čijoj sceni godinama igra uloge ko- ka, Žuta, Kad budem mrtav i beo, Tesna koža, Pun mesec Sterijinom pozorju, dva Zlatna lovorova vijenca na Festivalu je ispisuju najznačajnije stranice njene i biografije ove ku- nad Beogradom, Zona Zamfirova) i televiziji, u dramama i MESS u Sarajevu, Zlatne kolajne na Festivalu monodrame i će: Joli Oldž Krmeći kas A. Popovića, Jelisaveta Jelisaveti- pantomime, Nagrade Raša Plaović, nagrade Grand prix Ta- ni ljubavni jadi zbog molera M. Jelića, Anđelka Bojanić Ra- dan doprinos evropskom filmu, Milton Manaki za doprinos nja Lukjanova Beogradskog dramskog pozorišta, Plakete njeni orao Mir Jam, Goca Razvojni put Bore Šnajdera A. Po- evropskoj i svetskoj kinematografiji, priznanja Stefan Prvo- Dobrica Milutinović, Oktobarske nagrade Grada Beograda i povića, Cmilja Čudo u Šarganu Simovića, Sofija Majka S. V. venčani za izuzetan doprinos srpskoj kulturi. Član je Evrop- drugih brojnih umetničkih nagrada i društvenih priznanja. Vitkacija, Lota Veliko i malo B. Štrausa, Hilda Sufle od po- ske filmske akademije i počasni doktor Univerziteta audio- Bio je predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije. Nosi- morandži S. Beloua, Sintija Harenhajt Čaplja V. Aksjonova, vizuelnih umetnosti Njujork–Pariz–Skopje. Autor je auto- lac je posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj Doti Iza kulisa M. Frejna, Turusina Kola mudrosti dvoja lu- monografije A ko si ti? Bio je predsednik Saveza dramskih kulturi u Republici Srbiji. dosti A. N. Ostrovskog, Tonka Babić Uho, grlo, nož V. Ru- umetnika Srbije. Nosilac je posebnog priznanja za vrhunski dan, Milanka Trst M. Radovića, Deda Uloga moje porodi- doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji. ce u svetskoj revoluciji B. Ćosića... Brojne uloge ostvarila je XXV (2009) kao gost na scenama drugih pozorišta – Kruševačkog pozo- rišta (Majka Dara Svinjski otac A. Popovića), Jugosloven- XXIX (2014) Vojislav Brajović (11. 5. 1949, Beograd) skog dramskog pozorišta (Dijana Kokoška N. Koljade, Luj osnovnu školu i gimnaziju završio je u Valjevu, da bi po- Veliki Molijer, jedan život M. Bulgakova), Narodnog pozori- Jasna Đuričić (16. 4. 1966, Ruma) diplomira- sle toga 1967. upisao glumu na Fakultetu dramskih umet- šta (Fema Pokondirena tikva J.S. Popovića, Gospođa Draga la je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi Bran- nosti u Beogradu, u klasi profesora Predraga Bajčetića. Di- Dr B. Nušića), Zvezdara teatra (Mirićija Pazarni dan A. Po- ka Pleše. U sezoni 1989/1990. dobija stalni angažman u plomirao je 1971. u klasi profesorke Ognjenke Milićević. Od povića, Vesela Kraj Klaustrofobična komedija D. Kovačevi- Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, gde ostaje do 1969. do 2012. bio je stalni član Jugoslovenskog dramskog ća, Divna Doktor Šuster D. Kovačevića), Kult teatra (Kosa- 2005, i za to vreme ostvaruje niz uloga u domaćem i stra- pozorišta (Semjon Vasa Železnova M. Gorkog, Žutilov Rodo- ra Tamna je noć A. Popovića, Marija Divče I. Bojovića), Bi- nom, savremenom i klasičnom repertoaru, visoko vredno- ljupci J. S. Popovića, Turnel Buba u uhu Ž. Fejdoa, Murza- tef teatra (Marija Kalas Master klas T. Meknelija i Klara Po- vanih od kritike i publike (Cmilja Čudo u Šarganu i Simka vecki Vuci i ovce A. N. Ostrovskog, Knez Matamor Pozoriš- seta stare dame F. Direnmata)... Igrala je u filmovima Ma- Putujuće pozorište Šopalović Simovića, Marica Sumnjivo li- ne iluzije P. Korneja, Dimitrije Bure baruta D. Dukovskog, ratonci trče počasni krug, Davitelj protiv davitelja, Tamna je serijama: Ceo život za godinu dana, Roman o Londonu, Je- ce B. Nušića, Olga Murlin Murlo N. Koljade, Izabela Mera za Tata Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) B. Srbljanović, Otac, noć, Ledina, Hadersfild, Igla ispod praga, TV serijama Ceo lena, Devojka sa tri oca, Čarapa od sto petlji, Gospođa mini- meru V. Šekspira, Barunica Kasteli Glembaj Gospoda Glem- Rafo Konforti, Pesnik Gospođica I. Andrića, Dnevnik o Čar- život za godinu dana, Čedomir Ilić, Roman o Londonu, Bo- starka, Kaktus i i ruže... Dobitnica je brojnih nagrada i pri- bajevi M. Krleže, Fema Pokondirena tikva J. S. Popovića, nojeviću M. Crnjanskog), gostovao je na scenama Zvezdara lji život, Ljubav, navika, panika, dramama Čep koji ne pro- znanja: dve Sterijine nagrade, dve Zlatne arene, Nagrade Margaret Mačka na usijanom limenom krovu T. Vilijamsa, teatra (Vasa Vučurović Mrešćenje šarana A. Popovića, Tom Žanka Stokić za glumačku ličnost koja je obeležila pozoriš- Lica Oslobođenje Skoplja D. Jovanovića, Glumica Greta, stra- Sardžent Pogled u nebo D. Hera, Beli Voz K. Makartija), Ate- ni život Srbije, Statueta Joakim Vujić, Zlatna kolajna Festi- nica 89 L. Hibnera, Majka, Udovica Nahod Simeon i Mala ljea 212 (Mamajev Kola mudrosti dvoja ludosti A. N. Ostrov- vala monodrame i pantomime, nagrada Ljubiša Jovanović, sestra, Alisa, Snežana, Zlatokosa, Palčica, Princeza, Žena, skog, Sigmund Frojd Posetilac E. E. Šmita), Srpskog narod- Branislav Nušić za životno delo glumcu komičaru, Statue- Veštica Brod za lutke M. Marković, Arkadina Galeb Čeho- nog pozorišta (Vićencio Mera za meru V. Šekspira), Crnogor- ta Zlatni ćuran za životno delo, Nagrada Pavle Vuisić za ži- va, Galina Šekspir u Kremlju I. Štivičića). Igra i na scenama skog narodnog pozorišta (Iguman Stefan Gorski vijenac Nje- votno delo i izuzetan doprinos u oblasti filma, Zlatni beočug Narodnog pozorišta u Subotici (Antigona Sofokla), beograd- goša, Teterev Malograđani M. Gorkog, Torvald Nora H. Ibze- za trajni doprinos kulturi Beograda, Oktobarska nagrada skog Narodnog pozorišta (Elmira Tartif Molijera, Ranjevska na), na festivalu Grad teatar Budva (Šćepan Mali Lažni car Grada Beograda... Objavila je knjigu sećanja Strast za lete- Šćepan Mali Njegoša, Radovan Radovan Treći D. Kovače- njem. Bavila se pedagoškim radom na Akademiji umetno- vića, Tiresija Troil i Kresida i Prosper Bura Šekspira), te na sti Braća Karić. Nosilac je posebnog priznanja za vrhunski Dubrovačkim ljetnjim igrama (Alonzo Oluja V. Šekspira)... doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji. Tokom karijere ostvario je i brojne uloge na filmu (Vojnikova ljubav, Otpisani, Povratak otpisanih, Nacionalna klasa, Ti- to i ja, Pozorišna veza, Boj na Kosovu, Turneja, Bure baru- XXVIII (2012) ta...) i televiziji (Šešir profesora Koste Vujića, Vuk Karadžić, Više od igre, Bolji život, Metla bez drške, Kir Janja...). Dobit- Mikača Vukica Foto: Predrag Miki Manojlović (5. 4. nik je mnogih najrelevantnijih domaćih i inostranih nagra- 1950, Beograd) diplomirao je na Akademiji za pozorište, da i glumačkih priznanja, među kojima se izdvajaju neko- film, radio i televiziju, u klasi Milenka Maričića. Od 1971. liko Sterijinih nagrada, Oktobarska nagrada Grada Beogra- do 1992. bio je stalni član beogradskog Narodnog pozorišta, Mikača Vukica Foto: da, Milivoje Živanović, Ljubiša Jovanović, Dr Branivoj Đor- na čijoj je sceni ostvario uloge od kojih se izdvajau Ligu- đević za lepotu govora, Zlatna maska, Ćuran, Ardalion, Žan rio Mandragola N. Makijavelija, Ivanko Ribarske svađe K. Marolt... Bio je ministar za kulturu u Vladi Republike Srbi- pušta vodu, Ujka Vanja, Kraj nedelje... Dobitnica je Steriji- Goldonija, Bif Smrt trgovačkog putnika A. Milera, Kaligu- je, savetnik za kulturu predsednika Republike Srbije, direk- ne nagrade, nagrada Ljubinka Bobić, Miloš Žutić, Bora Mi- la A. Kamija, Ljuba Vrapče Kad su cvetale tikve D. Mihai- tor u osnivanju Bitef teatra, v. d. upravnika Jugoslovenskog hajlović, Radoje Domanović, Branislav Nušić za životno de- lovića. Tumačio je brojne uloge na scenama drugih pozori- dramskog pozorišta i predsednik Upravnog odbora „Ava- lo glumcu komičaru, Žanka Stokić za glumačku ličnost ko- šta: Jugoslovensko dramsko pozorište (Prvi glumac, Faust ja je obeležila pozorišni život Srbije, Nagrade Ćuran i statu- Hrvatski Faust S. Šnajdera, Baal B. Brehta, Žan Batist Po- ete Zlatni ćuran za životno delo, Zlatne arene u Puli, Nagra- klen de Molijer Molijer još jedan život D. Jovanovića), Ate- de Pavle Vuisić za životno delo i izuzetan doprinos u oblasti lje 212 – Hamlet V. Šekspir, Bitef teatar – Raskoljnikov Zlo- filma... Nosilac je posebnog priznanja za vrhunski doprinos čin i kazna Dostojevskog, kao i na scenama Zvezdara tea- nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji. tra, Beogradskog dramskog pozorišta, Maribora i Londona. Višnjik Čehova), Ateljea 212 (Majka i Dama Roberto Cuko B. Paralelno sa pozorišnom tekla je i njegova filmska i te- M. Koltesa, Gospava Čudo u Šarganu i Jelisaveta Protić Pu- levizijska karijera. Snimio je preko 70 filmova u zemlji i ino- tujuće pozorište Šopalović Simovića, Maca Šuma blista M. XXVII (2011) stranstvu (Samo jednom se ljubi, Sezona mira u Parizu, Ne- Marković), Jugoslovenskog dramskog pozorišta (Ranjevska što između, Otac na službenom putu, Jagode u grlu, Vreme Višnjik Čehov, Gertruda Hamlet Šekspir), Bitef teatra (Ro- Ružica Sokić (14. 12. 1934, Beograd – 19. 12. čuda, Tito i ja, Podzemlje, Tuđa Amerika, Bure baruta, Za- mi Fogtlender Žena iz prošlosti A. Šimifenig), Crnogorsko 2013, Beograd) diplomirala je na Akademiji za pozorište, vet, Cirkus Kolumbija, Na mlečnom putu...), kao i brojne TV narodno pozorište (Celestina Montenegrini R. Vojvodić), Na- film, radio i televiziju, u klasi Josipa Kulundžića. Nakon serije i drame (Otpisani, Grlom u jagode, Sedam sekretara rodnog pozorišta u Banjaluci (Paulina Salas Smrt i devoj- kratkog članstva u Savremenom pozorištu 1962. odlazi u SKOJ-a, Vuk Karadžić, Vreme čuda, Bila jednom jedna ze- ka A. Dorfman), Radionice integracije (Ljubić Dok nas smrt Atelje 212, na čijoj sceni stvara uloge koje najpre otkrivaju, mlja...). Osnivač je i predsednik Radionice integracije u kojoj ne razdvoji M. Furlan)... Četvorostruka je dobitnica Steriji- a zatim i potvrđuju njen dar za tumačenje dela savremenog se realizuju programi namenjeni slepim, slabovidim i oso- ne nagrade, nagrada Žanka Stokić za glumačku ličnost ko- domaćeg repertoara, posebno opusa Aleksandra Popovića, bama sa invaliditetom i marginalizovanim društvenim gru- ja je obeležila pozorišni život Srbije, Zlatni lovorov vijenac, kao i stranih komada avangardne i moderne dramaturgi- pama. Bavi se i režijom. Dobitnik je mnogih najrelevantni- Jovan Đorđević, Pera Dobrinović, Ljubiša Jovanović, Miloš je. Na sceni ovog pozorišta ostvarila je brojne uloge među jih domaćih i inostranih nagrada i priznanja: dve Sterijine Žutić, Zoran Radmilović, Predrag Peđa Tomanović, Arda- kojima se izdvajaju Hani Ko se boji Virdžinije Vulf E. Olbi- nagrade, dva Zlatna lovorova vijenca, dve Zlatne arene, na- lion, Ćuran... Na festivalu u Lokarnu proglašena je za naj- ja, Mileva Krmeći kas A. Popovića, Žuta G. Mihića, Doroti grade Gordana Kosanović, Milivoje Živanović, Zoran Rad- bolju glumicu za ulogu Ružice u filmu Beli, beli svet u režiji Akrobati T. Stoparda, Gospava Čudo u Šarganu Simovića, milović, Car Konstantin, Pavle Vuisić za životno delo i izuze- Olega Novkovića. Bavi se pedagoškim radom na Katedri za Foto: Vukica Mikača Vukica Foto: Meri Tajron Dugo putovanje u noć J. O Nila, Baronica Ada tan doprinos u oblasti filma, Aleksandar Lifka za izvanre- glumu Akademije umetnosti u Novom Sadu.

13 ludus 200-201 Intervju: Milena Dravić PORAZ VREDNOSNOG SISTEMA JE UZROK SVEGA ŠTO NAM SE DEŠAVA Žao mi je što su sada sve produkcije prinuđene na to da im je daleko najvažniji novac. A ja mislim da novac nije presudan. Bitne su ideje, bitan je način. Pitanje mere. Društveni parametri. U atmosferi i načinu života kakav je danas kod ljudi proradi potreba da zga- ze onog do sebe, naročito ako je zaličilo da će biti bolji. To stvori jednu užasnu klimu. Uz to, danas se izbegavaju ljudi od iskustva, te tako dolazi do vladavine neznanja. Neznanje je ogroman problem – kaže Milena Dravić, laureat 30. „Dobričinog prstena“

Bavljenje tim pričama donelo je i smeh Jesam, iskreno. Naravno, to ne znači da pokazala da ju je uvek bilo, i da se tražila kar- i zadovoljstvo, a upravo nakon objavljivanja drugo ne volim. Daleko od toga. Komedija no- ta više, ali ja ipak pitam. Iskrena da budem, pi- Tatjana Nježić monografije Milena Dravić – više od umetno- si sobom pozitivnost, jedan poseban duh, snagu, tala sam i zbog treme. Kad mi kažu „puna sala“ sti našli ste jednu dragocenu fotografiju, kon- slobodu… Veliku radost. – meni se odmah nešto u utrobi stegne, kned- statovali da vam je žao što je niste ranije pro- Nije lako igrati u komedijama. Dosta dav- la u grlu… Zbog odgovornosti. Duboko poštu- obitnica je najvećih glumačkih prizna- Šta ste prvo pomislili, osetili kad ste dobili našli… no sam čitala jedan intervju sa sjajnim svet- jem publiku, duboko… I kad krene ta hemija nja, jedina sa ovih prostora i nagrade vest da ste laureat 30. „Dobričinog prstena“? Bilo bi lepo da sam je ranije našla, pa da skim glumcem Piterom O’Tulom, koji je upravo s njom i kad ona počne da reaguje kao na rok Dna prestižnom Kanskom festival (za Čast, zahvalnost… Vest o tom velikom bude i u knjizi, a to je slika sa čuvenim, velikim govorio o komediji i zastupao stav da je to mož- koncertu, onda utihnu brige, a razbokori se za- ulogu Kaće u filmu Poseban tretman), a ka- priznanju dobila sam u trenucima moje bit- piscem Eženom Joneskom. Nastala je u Ate- da i najteži glumački žanr. Naravno, ne misli se nos – i onda je to – to. da se govori o njoj, gotovo uvek se osim čude- ke sa bolešću, borbe i želje da je nekako pobe- ljeu 212 posle izvođenja predstave Lulu Fren- na neke bizarne lakrdije nego na pravu kome- snog talenta i maestralnog opusa ističe i njena dim. Tek kasnije usledilo je sećanje na Ska- ka Vedekinda u režiji Mucija Draškića. Na sli- diju. Imala sam sreće da igram takve uloge… Kada je reč o hemiji s publikom i vašim po- posvećenost poslu, te njene lične, ljudske oso- darliju kada sam bila mala devojčica, i ka- ci je i velika ličnost naše kulture i našeg pozo- Dobra, prava komedija je vrlo, vrlo ozbi- zorišnim ulogama, prisetimo se, recimo, pred- bine – predana, pronicljiva, dostojanstvena, da nas je majka ponekad vodila u Tri šeši- rišta Mira Trailović. Oni su bili prijatelji, što bi ljan posao. Komedija ozari ljude… Leči du- stave Zigi, zvezdana prašina? hrabra, otmena a prijemčiva… ra. U to vreme čuveni glumci su se tu oku- se reklo, bliski po pozorištu. Jonesko je bio odu- hovitošću. Nosi sobom nešto iskonski zdravo. Bitef me pozvao na saradnju i to je za mene Dejan Mijač je rekao da je ona i svojevr- pljali i uživali u duhovitostima, muzici, sme- ševljen predstavom. Iskreno mi je čestitao, sr- Smeh! Naravno, ne jeftin, bizaran, koji potce- bila čast i radost. Bio je to, ispostavilo se, moj po- stan lakmus papir jer, kako je naglasio, „ko hu… Sigurno je tu bio i Dobrica Milutinović, dačno… Sav ozaren. A kritika je inače bi- njuje ljude. slednji mjuzikl na sceni. ne ceni Milenu Dravić, iskustvo je pokaza- veliki umetnik. la vrlo oštra prema toj predstavi, dočekana je Kad govorim o komediji, mislim na ko- Sećanje me vodi ka Dejvidu Bouiju koga lo, čovek je u kome pretežu mane“. Goran Pa- Stanovali smo blizu Crkve Aleksandar na nož… Kad čovek o tome počne da razmi- mediju i duhovitost u punom, dostojanstvenom sam oduvek volela, zatim na Salvadora Dali- skaljević ističe da je „jedinstvena, neponovlji- Nevski, i ti odlasci u Skadarliju bili su za nas šlja, ne može se oteti utisku kao da ocene nisu smislu. Duhovitost i smeh su zasigurno među ja jer je u scenografiji bilo elemenata njegove li- va, jednostavno najbolja“. Radoslav Zeleno- decu, brata Radeta i mene, velika radost. Vest imale vezu prvenstveno sa određenim ostvare- najzdravijim stvarima za čoveka, pogotovo u kovne umetnosti. Konkretno, ona njegova čuve- vić da „sve što je radila, a radila je mnogo, bi- o „Dobričinom prstenu“ učinila je i to da u njem, ulogom, urađenim poslom, nego sa ne- ovom vremenu. na usta. lo je – reper, i interesantno koliko je, srazmer- ovim, za mene teškim trenucima prizovem u kim drugim, bočnim razlozima i povodima. Nažalost, kod nas se svašta trpa u isti koš. Igrala sam Galu Dali, partnerka mi je bila no gledano, malo relevantno pisano o njoj“. Po sećanje te dane sreće i osećanje duha Dobrice U svakom slučaju, meni su Joneskove čestitke Ne zna se više šta je šta… Pa ni šta je komedi- divna i prefinjena Ana Sofrenović, zatim Dra- rečima Jagoša Markovića, svojim ogromnim Milutinovića, velikana. mnogo značile. Setila sam ih se, i bilo mi je ja- ja, a šta jeftina lakrdija. gan Zarić, Bojan Dimitrijević, Nikola Đuričko, darom Milena Dravić je vrhunska umet- Danas kao glumica iskreno, najiskrenije ko drago kada sam mnogo godina kasnije ra- Sonja Vukićević, božanstveni muzičar Čavke i nost glumačke igre, i više od igre. „Ceo život vam kažem da Nagradu „Dobričin prsten“ ni- dila njegovu Ćelavu pevačicu, ulogu gospođe Vi ste komediju izabrali i za prijemni? njegova Linda, Australijanka, bila je kostimo- bez stalnog angažmana, bez klana, bez par- sam očekivala. Ali uvek sam čista srca uživa- Smit u predstavi koju je režirao Jagoš Marko- To je interesantno. Ljudi obično biraju Če- graf i uradila je sjajne kostime. Reditelj je bio tije, bez bilo koga ili bilo čega da joj čuva le- la u uspehu mojih kolega koji su je dobili i ža- vić u Kruševačkom pozorištu. hova, Šekspira… u svakom slučaju monolo- Milorad Milinković. đa. Sama, sa Draganom koji je od istih vred- lila što je i moj Gaga nije dobio. ge iz ozbiljnih komada. A ja, kad sam polaga- Jedne večeri na predstavu je došao čuve- nosti bio stvoren. Čestita, velika i svoja, traje Uz pominjanje te, inače hvaljene i nagra- la prijemni kod profesorke Ognjenke Milićević, ni, veliki glumac Harvi Kajtel, koji je u to vreme ovoliko decenija! To je pravi podvig, i ljudski Kada sam vam čestitala, rekli ste kroz đivane, predstave javlja se i sećanje na vašeg izabrala sam Nušićevu Gospođa ministarku. Ne snimao neki film u Beogradu. Vrlo srdačno nam i umetnički!“ osmeh: „Evo i trećeg prstena“… neobičnog partnera? znam zašto sam baš to izabrala… Možda zato je čestitao, mnogo mu se dopalo. Svi smo, narav- Od prvog pojavljivanja pa do danas, na Kada mi je Voja (Brajović, predsednik (Smeh) Bila je to divna predstava. Publi- što sam bila oduševljena Nušićevom genijalno- no, bili presrećni. malim i velikim ekranima, kao i u pozorištu, UDUS-a, prim. nov.) javio da je prsten sti- ka ju je obožavala. A dok smo je radili, i mi šću, a dosta sam ga čitala. Mnogo godina kasni- iz uloge u ulogu isijava, svaki put neponovlji- gao i da me čeka – nasmešila sam se. Ka- glumci Zinka, Janoš Tot, Šušljik i ja, i reditelj je moj se životni put ponovo ukrstio sa Nušiće- Tada ste pevali srpsku verziju Bouijevog vo, njen ogroman dar i blistavost. da ste mi vi čestitali, a ja rekla: „Evo i tre- Jagoš, i svi saradnici, svi smo radili puna srca vom Ministarkom, na televiziji, u režiji Zdravka hita The Man Who Sold the World… Milena Dravić, proglašena po anketi Ve- ćeg prstena“, bila je to asocijacija, pa i šala, i punom snagom. Probali, tragali… Tako sam Šotre. Čudesan je Nušić, a ta njegova junakinja, Da, Čovek što prodao je svet. A za Ludus černjih novosti uz Miru Stupicu i glumicom a spontano se nadovezala na dve moje isti- došla i do tog, kako kažete, neobičnog partne- malograđanka koja je postala „dama“ nije samo sam je se i prisetila: veka, slovi za briljant ovdašnje kulture. nite priče o prstenovima što se nalaze u mo- ra. Direktan partner mi je bila – pozorišna za- jedna ličnost nego deo duha naroda, duboka ka- Kada je o nagradama reč, kaže da dok ra- nografiji Knjaževsko-srpskog pozorišta iz vesa! I odlično je funkcionisalo. rakterna crta, koje mi, sva je prilika, ne može- Licem uz lice smo di ulogu, nikad o njima ne razmišlja, a kada i Kragujevaca, a koja je objavljena pred No- mo da se oslobodimo. prošlost dozivali iako tamo ne bejah ja, ako ih bude, to je onda znak da je neko prepo- vu godinu i čiji ste autor, pa je ta moja opa- Kada ste dobili „Zlatnog ćurana“, rekli ste, setio se da me zna. znao sve što je čovek uradio, dao, ostvario… ska i kod vas izazvala smeh. između ostalog, da volite da igrate komedije? Da li je duhovitost o kojoj govorite vrsta Iako tamo ne bejah ja eskapizma? s iznenađenjem u očima Ne, pre bih rekla da je način gledanja na rekla sam mu da sam mislila da umro je, stvari. Ne mora sve što je užasno i surovo da se pre mnogo, mnogo godina. na isti takav način prikazuje. Ima život i svo- A on će: ju drugu stranu. U ovom vremenu kada se lju- (refren) di sve manje zdravo smeju, a kad kažem zdra- O ne, ne ja, ja ne umirem nikada vo, to isključuje zlurad, podmukao smeh dru- jer ti si sad s onim što prodao je svet. gom čoveku, simptomatično je da mi danas ne- mamo kabare. To dovoljno govori koliko su ljudi Oprostismo se mi, i kući krenuh ja, ustuknuli pred komedijom, pred smehom. A bo- tražeći zemlju što je odavno nestala. jim se, time i pred slobodom. Verujem da bi, re- I mnogo ljudi s njom, tom zemljom prodanom, cimo, kabarei – mnogo značili. kao da smo umrli pre mnogo godina. (refren) Povodom nagrada „Tatjana Lukjanova“ Ko zna, ne ja, i prethodno „Žanka Stokić“, govoreći o svojim ja ne umirem nikada dramskim ulogama, govorili ste i o tome kako jer ja sam sad s onim što prodao je svet. se svakoj bezuslovno predajete, a kazali ste i O ne, ne mi, mi ne gubimo nikada da kad dolazite u pozorište da igrate predstavu, jer mi smo sad s onim što prodao je svet. uvek svratite do biletarnice? U pozorište, pred predstavu koju igram, Pomenimo i izuzetno popularnu predstavu znaju to ljudi koji su sa mnom radili, dolazim Kir Janja u režiji Dejana Mijača, jednu od prvih prva. Treba mi vreme da se koncentrišem, pri- produkcija posle Drugog svetskog rata… Milena Dravić sa Eženom Joneskom i Mirom Trailović premim… A uvek svratim do biletarnice, da Da, to je bila jedna od prvih, ako ne i pr- vidim šta se dešava, ima li publike. Praksa jeste va samostalna produkcija posle Drugog svet-

ludus 200-201 14 Intervju: Milena Dravić skog rata. Uloga Juce bila je veliki izazov za S druge strane, vašu filmsku karijeru svaku glumicu, pa tako i za mene. Divna eki- snažno je obeležio i autorski film tog vremena, pa: Rade Marković, Mića Tomić, Branislav Le- tzv. Crni talas? Ranko Munitić piše da ste kroz čić, Neda Arnerić i sjajni veliki glumac Jugoslo- ceo period autorskog filma „bili ne samo glav- venskog dramskog pozorišta Milan Ajvaz, koga na glumica i zvezda nego i sasvim osoben, ne- smo zvali čika Milan. Režiser je bio Dejan Mijač, zamenljiv zaštitni znak čitavog tog bogatog, vi- genije. Vlada Marenić je uradio scenografiju sa šeslojnog i zdravo individualizovanog talasa“. fenomenalnim rešenjem. U to vreme postojao je „Kino klub Beo- Predstava je imala veliki uspeh i igrali smo grad“, što je veoma važno jer upravo tu su po- je mnogo, i svuda po zemlji, po ondašnjoj Jugo- nikli sjajni reditelji, velike erudite i impresiv- slaviji. Jedno veče stigli smo i u Tutin. Voja Mi- ne ličnosti, reditelji kakvi su Makavejev, Kokan rić, divan glumac, s talentom i za organizaciju, Rakonjac, Žika Pavlović, Marko Babac, Vuksan u jednom skromnom tamošnjem prostoru na br- Lukovac, Aleksandar Petković, Branko Perak i du pripremio je scenu da možemo da igramo. mnogi drugi. Kostimi su bili stilski, Neda i ja u krinolinama Moje poznanstvo i rad s njima su za me- i žiponima… ne bili izuzetno važni. Veoma su mi bliske bi- Očekuje se početak predstave, ali nas dve le njihove ideje, a bili su superiorni i kao redite- molimo da svratimo načas u toalet. Moramo. lji i kao ličnosti… Crni talas je, kao što znamo, Međutim, čovek iz Tutina zadužen za naše go- ušao u svetske antologije filma. Ali filmovi Cr- stovanje kaže da moramo sesti u auto, onaj ko- nog talasa bili su i snažna, istinska kritika ta- ji nas je u Tutin i dovezao, i da će nas šofer od- dašnjeg društva. vesti do onog velikog drveta sa ogromnom kroš- njom… Pogledale smo se zapanjeno. Zasmeja- I danas mnogi prepričavaju kako ste smo se… Al’ nemaš kud, a moraš. spremajući ulogu u filmu Kros kontri imali Tako i bi. Auto nas je odvezao. Drvo, dve trenera za trčanje. Šta je vama bilo najbitnije krinoline, čučanj i mesečina. Auto nas je brzo u oblikovanju te junakinje? i vratio. Predstava je odigrana. A mi ispraćeni Da stigne ljubav za kojom juri. ogromnim aplauzom zahvalne publike. Inače, U to doba smo dobijali na vreme scenari- na svakoj predstavi koju smo igrali meni je bi- je, pa smo imali vremena da promislimo o ulo- la važna reakcija čika Milana Ajvaza, koji je iza zi, šta i kako raditi… Kad sam pročitala scena- zavese, kada nije imao scenu, sa tako zaraznim rio, uvidela sam da ima mnogo scena trčanja, smehom ispraćao naše scene. trčanja za glavnim junakom. Morala sam dobro Nikad tako nešto nisam više doživela. Hva- da se pripremim, i odlučila sam da sa priprema- la divnom čika Milanu Ajvazu. ma krenem mnogo pre početka snimanja, te da mi treba trener. Naslov Uloga moje porodice u svetskoj re- Puriša Đorđević omogućio mi je velikog voluciji obeležio je vašu i pozorišnu i filmsku trenera tadašnjeg vremena, Draga Štritofa iz karijeru. Šta je bilo važno za jednu, a šta za „Partizana“. drugu ulogu? Ozbiljno smo shvatili zadatak. Trča- To je bio moj pozorišni debi. Imala sam ma- la sam i po lepom vremenu, po kiši i po sne- lo vremena za pripreme jer sam uskočila u već gu i po ledu. Stekla sam neverovatnu kondici- Foto: Vukica Mikača skoro gotovu predstavu umesto Seke Sablić, ko- ju. Čak me je Štritof pitao – ako bi se snima- ja je bila sprečena da završi rad na toj ulozi i nje malo odgodilo, da bi me on predložio za tr- predstavi. ku na 100 metara… Ipak, film je moja ljubav. Za knjigu scenografa Ješe Ivkova nisam Poslednju poruku koju je imao za mene nje- nom životu, u načinu života uopšte, u vrednosnom Mira Trailović i Muci Draškić, koji je reži- Došao je i dan snimanja. Mogla sam da po- stigla da moj tekst o Živojinu Pavloviću pre- gova supruga Nena mi je prenela posle Žikine sistemu. To u kakvom smo vrednosnom sistemu za- rao taj sjajan komad Bore Ćosića, tražili su da navljam i 10 i 15 dublova a da se osećam per- dam na vreme, ostao je neobjavljen. smrti. Želeo je da mi kaže nešto o mojoj ulozi u fil- pravo je i uzrok i posledica sveopšteg posrnuća. je ja odigram. A ja – izbezumljena, jer oko me- fektno, nikako umorno. U jednoj sceni kame- Sa Žikom sam se upoznala davnih godina mu Bure baruta. Nena mi je prenela kako je ka- ne ekipa veličanstvenih: Zoran Radmilović, Đu- ra je bila na ševroletu, snimala sa automobila u „Kino klubu Beograd“. zao: „Uh, moram Mileni da se javim. Zaboravio A šta je to čime ste se rukovodili kroz rad, za Stojiljković, Maja Čučković, Renata Ulman- koji se kretao nemalom brzinom. Trčala sam Igrala sam samo u jednom njegovom fil- sam da joj kažem…“ Nena zna šta. Hvala mu! kroz uloge, kroz karijeru? ski, Taško Načić, Mija Adamović, Bule Butko- kroz Kablarsku klisuru. Molili su me da uspo- mu – Zaseda. Mislim da je bio zadovoljan na- Da u ekipi budem maksimalno fer, fer vić, Petar Kralj. rim. Da bi mogli da stignu da snime. Kud’ ćeš šom saradnjom. Impozantan je i impresivan vaš opus, a prema svima od far majstora preko kolega do Sva sam bila ustreptala – samo da se ne veći kompliment. Posle završenog snimanja Kasnije u životu sretali smo se na ulici, ili da li ste se u nekom trenutku sreli sa sopstve- reditelja i producenta. Poštovanje. Posveće- obrukam. Ali svi su mi pomogli. I s velikom Kros kontrija započeli smo snimanje šou-pro- na nekoj promociji, projekciji, ili na letovanju. nom rutinom? nost. Profesionalnost. radošću sam, istina i s tremom, odigrala ulogu grama Obraz uz obraz, a ja sa takvom kondi- Nekoliko nas beogradskih i nekoliko va- To ne. Nimalo rutine, nipošto rutina. Ka- Vidite, kad završiš scenu i kad vidiš da se ce- Borke. Odigrali smo je više od sto puta. Gostova- cijom. Videlo se sve. ljevskih porodica letovali smo godinama na Vr- da bih to osetila, onda ne bih radila. Jer to bi la tehnika utišala i gleda, znaš da je kadar dobar. nja su praćena vriskom od smeha. Zoran, Đuza, niku, ostrvcetu kod Korčule. Tamo nas je okupio suštinski značilo prazninu, a onda to više nije Naravno, važan je reditelj, ali ekipa je pokazatelj. Bule, Taško, Pera i ostali u ekipi činili su da bu- Slovite za osobu sa naročitom intuicijom Ljuba Popović, velika slikarska legenda, i nje- to, onda to više nije ni igra, ni gluma… Ruti- demo srećni i uspešni. koja je, između ostalog, na poseban način bila gova porodica. Bivao je tamo i Žika sa svojima. na ne ide uz umetnost. Nikako. Veliku zahvalnost, naravno, dugujemo i interesantna Živojinu Pavloviću? Uvek kada sam se s njim sretala, imala sam LUDUS Bori Ćosiću. Da… imam to nešto… predosećanje, in- potrebu da s njim potpuno otvoreno razgovaram, Kad se osvrnete na svoju raskošnu ka- Istoimeni film u režiji fantastičnog Bate tuiciju… ne znam kako bih to tačno nazvala. da mu se čak ispovedam… Da zamolim za sa- rijeru i uporedite je s današnjim vremenom? Dobitnik ste jubilarnog 30. „Dobriči- Čengića bio je veliki film. Ovih dana sam ga na Ali znam da se ispostavljalo kao greška kada vet bilo da je to nešto u vezi mog privatnog života, Nekada se radilo mnogo posvećenije. Pro- nog prstena“, a intervju tim povodom je za TV-u gledala posle toliko godina i uvidela koli- je ne bi poslušala. A Živojin Pavlović je u knji- bilo da je diskusija o nekim mojim, ili njegovim, blema je uvek bilo, ali je odnos prema poslu, što takođe jubilarni, 200. broj Ludusa… ko je zaista dobar, i svi mi u njemu: Dragan, Ba- zi Belina sutra napisao jedan deo o meni, o toj poslovima, i uvek je imao vrlo precizne i duboke će reći i prema problemima bio drugačiji. Me- Pre svega čestitam! Od srca. Zaista ni- ta Stojković, ja, Branka Petrić, Mića Tomić, Sto- mojoj intuiciji… Bila sam u Americi, i on je uvide i procene. ni je žao što su sada sve produkcije prinuđene sam u situaciji da se bavim medijima, da- le Aranđelović i drugi. bio, imala sam neke strašne slutnje, teške sno- Bivalo je da se ne vidimo po godinu, dve, na to da im je daleko najvažniji novac. A ja mi- jem intervjue… Jer sve sam svoje snage U filmu, za razliku od predstave, igrala ve. Ispričala sam mu to, rekla da će se desi- tri… Ali kada bismo se sreli, onda je to bilo slim da novac nije presudan. Bitne su ideje, bi- usmerila na pitanje zdravlja. Ali za Ludus sam tetku. U pozorišnoj predstavi tu je ulogu ti nešto strašno. I desilo se. Smrt bližnjeg… kao da smo se juče rastali. tan je način. Pitanje mere. Društveni parame- sam ipak smogla snage. Mislim da to do- igrala Renata Ulmanski. Film sazdan od fan- tri. U atmosferi i načinu života kakav je danas voljno govori o mom odnosu prema našem tastičnih scena zapravo raskrinkava ideologi- kod ljudi u borbi za opstanak proradi, nekad i esnafskom glasilu, kako kažu, jedinim po- ju tog vremena. Bio je zabranjen odmah posle otrovni, egocentrizam, potreba da zgaze onog do zorišnim novinama u ovom delu Evrope. Venecijanskog festivala na kome smo skoro svi sebe, naročito ako je zaličilo da će biti bolji. To bili, a tom prilikom bili smo smešteni u Hotelu stvori jednu užasnu klimu. Uz to, danas se iz- To je sjajan osećaj. A toga teško može biti bez po- „Danieli“, u kome je Viskonti snimio film Smrt begavaju ljudi od iskustva, te tako dolazi do vla- štovanja i bez ljudskih odnosa u ekipi. I potreb- u Veneciji. davine neznanja. Neznanje je veliki problem. na je izvesna smirenost. Danas su svi nervozni, mnogo se radi na brzinu… bez dobrih priprema, Kada je reč o vašoj raskošnoj filmskoj kari- U jednom od intervjua rekli ste da vam bez dovoljno proba. Ali ima pametnih i talentova- jeri, nju su, s jedne strane, obeležili partizanski nije jasno kako je moguće da neznanje i po- nih ljudi koji znaju šta treba i kako se radi. filmovi od kojih su mnogi i danas vrlo gledani? vršnost nadvladavaju u svim sferama? Bile su to zahtevne uloge, veliki poslovi, Nije mi jasno. Ni danas. Zbilja. Apsolutno ne Šta je gluma, umetnost glume? veliki projekti… Često se radilo u vrlo teškim mogu da shvatim kako su neznanje i površnost Teško da tu ima preciznog, tačnog odgo- uslovima, dugo je trajao rad, odsustvovali smo nadvladali u svim sferama, dobili legitimitet i čak vora. U svakom slučaju jeste i nastojanje da se od kuće mesecima… Snimali smo po ciči zimi, postali preporučeni model ponašanja. Pa, valjda na neki način opredmeti žudnja, žudnja da se ukočiš se toliko da jedva govoriš… gazili ledene svako treba da radi svoj posao najbolje što ume i da kroz razne likove, vremena, epohe, situacije, reke… Posle se razboljevali. Ne znam da li se to da najviše od sebe, ne samo da bismo išli dalje, na- analize u stvari otvore novi vidici, otkriju ni- danas može i zamisliti. Ali se radilo svojski, vrlo pred, nego da bismo opstali. A šta vidimo svuda oko janse čoveka… Bavljenje bogatstvom ozbiljno. Zato su i danas gledani. Foto: Dalibor Danilović sebe… Napravljena je opšta pometnja u kultur- životnih mogućnosti.

15 ludus 200-201 KRALJICA SCENE O Mileni Dravić, pozorišnoj glumici

Aleksandar Milosavljević

ada neko, kao što je to slučaj sa Mile- ostvario kontinuitet dramaturgije lika i obez- stavi činilo logično jer je korespondiralo s ulo- nom Dravić, ostvari više od sto uloga bedio logiku delanja. gama ove glumice u filmskom Crnom talasu. Kna filmu i televiziji, pa još kad za mno- Na drugoj strani su, međutim, svedo- Ne bi me čudilo da se tada, na početku ispisi- ge od ovih realizovanih uloga dobije apsolut- čanstva o pozorišnom glumcu koji od podiza- vanja svoje teatarske biografije, budući skro- no sve nagrade – pre svega na domaćoj sce- nja zavese i početka predstave ima uspostav- mna, osećala kao uljez, kao filmska zvezda ni, ali i prestižna priznanja na međunarodnoj ljen kontinuitet lika, scenske radnje i odnosa koja se našla na tuđem terenu. U svetu u ko- – onda je sasvim očekivano da će u kontek- s partnerima, ali je u isti mah suočen s gleda- jem, poput početnice, tek treba da potvrdi ra- stu takve glumačke karijere u drugom planu ocima – zastrašujućom nemani čiji dah i čije zlog svog postojanja. ostati pozorišne role. I zaista, o Mileni Dravić poglede oseća, ma koliko bio koncentrisan na Još sasvim zelen u pozorišnim poslovi- najpre govorimo kao o jednoj od najvećih glu- ono što radi. A to nimalo nije lako niti jedno- ma, 1981. sam na probama gledao (iz potaje mačkih diva nekadašnje Jugoslavije i legen- stavno, jer je tokom snimanja filma uvek mo- balkona Ateljea 212) kako Milena gradi ulo- di srpskog filmskog glumišta, kao o osobi ko- guće čuti spasonosni uzvik reditelja: „Stop!“, gu lekareve žene u Dekameronu ’81 Roberta ja je ostavila duboke tragove i u televizijskoj dok predstava, uprkos svemu, pa i mogućim Čulija, i video – tada još daleko od kritičarske dramskoj produkciji, tragovima potvrđenim greškama, mora da bude privedena kraju bez vizure – kako ovom liku pristupa delikatno, i statusom neprikosnovene zvezde televizij- „rezova“. kako ga nežno opipava sa svih strana, pažlji- skog zabavnog programa. Pa ipak, Mile- Sasvim je moguće ove dileme i teorije – vo osluškujući damare kolega na sceni; ka- na nije ništa manje značajna i kao dramska kao i mnoge druge koje pripadaju ovoj sferi ko ulazi u predstavu prepuštajući se s povere- umetnica koja, doslovce, blista u teatru. – svrstati u registar mistifikacija (jer svaka njem reditelju (nimalo fascinirana njegovim Mnogobrojni glumci su već toliko puta profesija je, kao uostalom i glumačka, u izve- renomeom), usredsređena na složenu mre- svedočili o razlikama između glume pred ka- snoj meri zavera protiv laika), no činjenica je žu relacija koje se uspostavljaju između Ču- merama, s jedne, i pred mrakom koji nevid- da u praksi postoji demarkaciona linija ko- lija kao „glavnokomandujućeg“ i svojih par- ljivom „rampom“ razdvaja prostor pozornice ja razdvaja filmske od teatarskih glumaca, tnera. I ništa „filmsko“ u njenoj glumi nisam od sale u kojoj sede gledaoci, s druge strane. kao što je i egzaktno moguće pokazati da su tad video, niti prepoznao tragove kakvi se mo- Bezbroj puta smo, dakle, slušali ili čitali da tu u našem (i svetskom) glumištu mnogobrojni- gu očekivati od fimske zvezde. Ovu predsta- razlike zapravo i nema, jer je gluma – glu- ji primeri da pozorišni glumci češće ostvaru- vu, osim po uzbudljivoj Čulijevoj režiji, pam- ma. Ali smo se, isto tako, naslušali (i načitali) ju uspešne karijere na filmu no što etablirani tim upravo po njoj. i priča o tome da neke glumce kamera voli, ili filmski glumci uspešno nastupaju u teatru. S Milenom sam, docnije, imao još je- da gluma pred „okom“ kamere podrazumeva Kako je Milena Dravić rešila ovu eni- dan susret na probi predstave – kada sam sasvim drugačiju vrstu koncentracije, budu- gmu, i na koji je način premostila barijeru iz- nenajavljen banuo na probu predstave ko- ći da se gotovo po pravilu događa da su poje- među svoje blistave filmske „priče“ i prelaska ju je pripremala u Centru za kulturu Ti- dini kadrovi iz istih filmskih scena snimani i na „daske koje život znače“ – to ona najbo- vat. S pozornice osvetljene reflektorima Mi- po nekoliko puta, a neretko i u nekoliko dana, lje zna, ali je lako utvrditi da je u pozorištu lena, s kojom sam već imao srdačne odno- te dramski umetnik u sebi treba da na „du- debitovala tek 1971. godine, u inscenaciji ko- se, nije videla ko se to usred njenog monolo- že staze“ sačuva odgovarajuću emociju da bi mada Bore Ćosića Uloga moje porodice u svet- ga muva po gledalištu, pa je mirnim tonom Ludus broj 8, jun 1993 skoj revoluciji, koju je u beogradskom Ate- reagovala tražeći da u sali ostanu samo oni ljeu 212 režirao Ljubomir Draškić, dakle čita- koji imaju veze s probom. Razume se, od- Tivatskom Bokeškom d-molu, po tekstu svakom njenom gestu prisutna je ova istorija, vih dvanaest godina pošto je snimila svoj pr- mah sam se bez reči povukao. Nekoliko sa- Stevana Koprivice i u režiji Milana Karadži- ta mitologija. Reč je, dakle, o polifoničnom ’viš- vi film Vrata ostaju otvorena i nakon četrde- ti kasnije u sobi tivatskog hotela u kojem ća, Milena je svojom glumom dala ključni pe- ku vrednosti’ kakvim u Jugoslaviji malo koji setak odigranih filmskih rola – kao već for- sam bio smešten zazvonio je telefon. Mile- čat. Oslobođena pritiska, odigrala je ulogu žene umetnik raspolaže“, napisaće s jeseni 1986. mirana filmska diva s nekoliko pulskih Are- na! Sva ustreptala, izvinjavala se zbog svo- koja je u stanju da majčinsku nežnost stavi na godine Laslo Vegel u „Politici“, kritičarski sve- na i zapaženim internacionalnim kinemato- je reakcije: od reflektora nije videla da sam tas kantara na čijoj su drugoj strani i prirod- dočeći o inscenaciji drame Ptic i ptica Sloboda- grafskim iskustvom. to ja ušao u salu i sada joj je neprijatno jer na roditeljska briga, i stolećima građena sta- na Stojanovića, koju je u Zvezdara teatru re- No mora biti da je – delikatna, čestita i ću pomisliti da me je izbacila s probe. Jed- menost vlastelinskog duha Perasta, i patriot- žirao Dejan Mijač. Ovom konstatacijom, zao- odgovorna kakvu ju je Bog dao – Milena u va sam je umirio iskreno tvrdeći da je greš- ski prkos i supružnička odanost. blizaći sva potencijalna „minska polja“ ka- svet pozorišta stupila oprezno i pod posebnim ka moja, a da ona ima pravo da na probi ne Vraćajući se na dileme vezane za od- kva nameće bavljenje distinkcijom dva pristu- pritiskom, opterećena svojom dotadašnjom bude uznemiravana. „Da“ – rekla mi je ta- nos filmske i pozorišne glume s početka tek- pa glumi, Vegel je definisao suštinu glumačke umetničkom biografijom više nego što su se da – „ali kada bih ja tražila da se sa film- sta, možda će najbolje biti navesti sledeći citat: harizme Milene Dravić. A učinio je to, pišući njenom karijerom opterećivali svi ostali. Ulo- skog seta uklone svi koji nemaju veze sa fil- „Milena Dravić nije danas samo jednostavno o njenoj pozorišnoj ulozi, savršeno gu moje porodice pamtim više po subverziv- mom, ne bih snimila nijedan kadar. U po- glumica, njena umetnost je deo jedne mitologi- precizno i tačno. nosti teme no po Mileni Dravić, ali se sećam zorištu je drugačije. Ono zahteva drugači- je, ona simboliše istoriju našeg osećaja života, Bokeški d-mol, Centar za kulturu Tivat da mi se Milenino pojavljivanje u ovoj pred- ju vrstu koncetracije“, objašnjavala mi je. našeg senzibiliteta. Što god ona danas igrala, u (Iz monografije „Milena Dravić – više od umetnosti“) LAUREATI DOBRIČINOG PRSTENA

XXX (2016) rišnih uloga, od kojih su mnoge obeleži- Međunarodnom festivalu u Taormini za zvezdana prašina, samostalni projekti Kir le ne samo njenu karijeru već su posta- ulogu u filmu Voda nešto nosi, dve Zlat- Janja, monodrama Milena u svetu muška- Milena Dravić (5. 10. 1940, le nacionalni kulturni fond. Filmovi (iz- ne arene i pet Srebrnih arena, Pavle Vu- raca i rimejk mjuzikla Kosa. Dobitnica je Beograd), najznačajnija glumica srpskog bor): Devojka, Čovik nije tica, Rondo, Ha- isić za životno delo i izuzetan doprinos u Nagrade Žanka Stokić za glumačku lič- i jugoslovenskog filma i trideseti laureat sanaginica, Nemirni, Kros kontri, Samrt- oblasti filma, Aleksandar Lifka za izuze- nost koja je obeležila pozorišni život Srbi- Nagrade Dobričin prsten za životno delo. no proleće, W. R. Misterije organizma, Su- tan doprinos kinematografiji Evrope, Beo- je, nagrade Grand prix Tatjana Lukjano- Filmsku karijeru započinje 1959, filmom tjeska, Grupni portret s damom, Rad na gradski pobednik beogradskog Festa... Na va, Zlatne kolajne Festivala monodrame i Vrata ostaju otvorena, a potom snima Di- određeno vreme, Nedeljni ručak, Nije la- pozorišnim scenama ostvarila je 20 uloga pantomime, Statuete Joakim Vujić za izu- ližansu snova, Zajednički stan, Uzavreli ko s muškarcima, Bure baruta, Nebeska (izbor): Atelje 212 – Uloga moje porodice zetan doprinos razvoju pozorišne umetno- grad... Reditelj Branko Bauer, film Preko- udica, Zona Zamfirova, Ljubav i drugi u svetskoj revoluciji, Lulu, Dekameron 81, sti, Zlatnog ćurana za životno delo... Nje- brojna i Zlatna arena u Puli označavaju zločini... Za ulogu Kaće u filmu Poseban Kod lepog izgleda, Zvezdara teatar – Ptic nu bogatu televizijsku karijeru obeležava prekretnicu u njenoj karijeri. Stalna sni- tretman Gorana Paskaljevića nagrađe- i ptica, Urnebesna tragedija, Lari Tomp- i čuveni šou-program Obraz uz obraz. Mi- manja sprečavaju je da dovrši studije glu- na je na festivalu u Kanu 1980. Dobitnica son, tragedija jedne mladosti, Kruševačko lena Dravić je jedina glumica sa ovih pro- me na Akademiji za pozorište, film, radio i je najviših filmskih domaćih i inostranih pozorište – Ćelava pevačica, Kult teatar – stora čije je ime uvršćeno u Svetsku enci- televiziju, u klasi Ognjanke Milićević. To- nagrada i priznanja: Zlatna ruža festiva- Oksimoron, Centar za kulturu Tivat – Bo- klopediju filma s kraja 20. veka. Nosilac kom gotovo šest decenija ostvarila je opus la u Veneciji za ulogu u filmu Jutro, Zlat- keški d-mol, Beogradsko dramsko pozo- je posebnog priznanja za vrhunski dopri- od oko 200 filmskih, televizijskih i pozo- ni David za najbolju evropsku glumicu na rište – Harold i Mod, Bitef teatar – Zigi, nos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji. Mikača Vukica Foto:

ludus 200-201 16 Sedam decenija Beogradskog dramskog pozorišta OD MLADOSTI OTACA DO NAŠIH DANA

Milica Kosović

re 70 godina, 1947, pokrenuto je, kako dramsko pozorište. Prvi direktor ove teatarske je prvobitno nazvano, Gradsko pozori- kuće bio je Obrad Nedović. Pšte, prvi novoosnovani teatar u posle- Daleke pedesete godine prošlog veka done- ratnom Beogradu a uskoro je usledilo i ime – le su brojna iznenađenja. Bilo je potrebno pro- Beogradsko dramsko pozorište. Prva premije- naći alternativu akademizmu i konzervativiz- ra Mladost otaca, po tekstu Borisa Gorbatova u mu koji su negovala vodeća pozorišta u Jugo- režiji Petra S. Petrovića, izvedena je 20. febru- slaviji. U tom periodu u pozorišnoj kući na Cr- ara 1948. godine. Budući da ovo pozorište u to venom krstu bio je primetan plodan, ali i kon- vreme nije imalo svoju zgradu, probe su odr- troverzan angažman rediteljke Soje Jovanović. žavane u Domu kulture, a premijera je izvede- Njena predstava Bal lopova je već posle treće re- na na „tuđem terenu“, u zgradi Narodnog po- prize skinuta sa repertoara na inicijativu ta- zorišta u Beogradu. U matično zdanje na Cr- dašnje ministarke za prosvetu. Novo pozorište venom krstu tadašnji ansambl od 29 glumaca je pomoglo da se tadašnja publika upozna i sa uselio se u sezoni 1948/1949. Na zvaničnom onim što se dešavalo na vodećim svetskim po- otvaranju premijerno je odigrano Nušićevo zornicama. To je ohrabrivalo prevode savreme- Sumnjivo lice u režiji Salka Repaka, a Grad- nog dramskog repertoara, ali i uspostavljalo no- Mladost otaca sko pozorište je preimenovano u Beogradsko vi pozorišni jezik.

dramskih pisaca, ali i plejadi reditelja, gluma- Od starijih glumaca bio je tu i Jovan Jere- ca, scenografa, kompozitora koji su ovde ispi- mić, koji je imao drugu manu: govornu. Kotr- sivali svoj umetnički rukopis. Pozorišni poklo- ljao je slovo „r“ pa zbog toga nije mogao da na- nici sa posebnim emocijama gledali su predsta- pravi zapaženu glumačku karijeru. Ali čika Jo- ve Smrt trgovačkog putnika, Majku Hrabrost, ca je imao drugih vrlina. Na primer, odlično je Mačku na usijanom limenom krovu, Staklenu igrao remi. Na svim turnejama na koje je kre- menažeriju, Pogled s mosta i mnoge druge u či- talo BDP znalo se u čiji džep odlaze dnevnice. jem scenskom iskazu su prednjačili Teja Tadić, Ali kako se radilo o malim sumama, niko mu Soja Jovanović, Vasilije Popović, Minja Dedić, nije to uzimao za zlo. Treba pomenuti i glum- Uroš Glovacki, Svetozar Rapajić, Nebojša Ko- ca Branka Jovanovića, oca glumice Ksenije Jo- madina… vanović, kao i Mišu Volića, kome je supruga za Tog perioda sa posebnim emocijama se se- premijeru, ma kako sporednu ulogu njen muž ća i reditelj Goran Marković čiji su roditelji Rade igrao, spremala najlepše moguće ponude koji- i Olivera Marković među prvima dobili anga- ma su se svi čašćavali. žman u ovom ansamblu. Angažovani su i Mi- BDP su načinili velikim pozorištem mla- ka Viktorović, Vlasta Velisavljević, Deba Popo- di glumci pristigli sa Akademije. Ljuba Tadić vić, Olgica Stanisavljević i Đuza Stojiljković. Sa je bio impozantna pojava među njima. Ljuba je njima su došli Tatjana Lukjanova, Mića Tomić, bio nesrećno zaljubljen u Olgicu Stanisavljević, Bata Paskaljević i, kasnije, Ljuba Tadić i Pepi a ova srećno u Đuzu Stojiljkovića. To je, ujed- Laković. Poslednji je pristigao, sa još nezavrše- no, bio prvi brak sklopljen među članovima an- nom Akademijom, Zoran Radmilović. Marko- sambla ovog pozorišta. vić ga se seća kako stoji za šankom bifea i oča- Zapamtilo je BDP i brojne krize kroz koje je java jer ga reditelj Milenko Maričić nije izabrao prolazilo, obogaćene povremenim uspesima, ali da igra premijeru već je za to odredio njegovu je zalazilo i putem stranputica, katkad bivalo Frederik ili Bulevar zločina alternaciju Ivana Jagodića. dezorijentisano u odnosu na epohu, pa i na svo- U periodu između 1959. i 1975. godine U pozorišnom bifeu, kako primećuje Mar- je primarne ciljeve. Bilo je godina kada su izvo- ova teatarska kuća je sa Beogradskom kome- ković, sve je bilo zadimljeno. Ispred vrata bifea đene samo dve predstave nedeljno, bilo je i po- dijom činila Savremeno pozorište, da bi de- nalazila se velika bista glumca Jovana Nikoli- zorišnih sezona kada je BDP izveo tek jednu je- cembra 1975. godine ponovo postala Beograd- ća koju je izradio Sima Janićijević, prvak Dra- dinu premijeru. Danas, predstave igraju na dve sko dramsko pozorište. Njegov ansambl uži- me i skulptor amater. Čika Jova je, inače, bio do- scene, sedam dana nedeljno i gostuju po Srbiji vao je veliku ljubav publike i finansijsku po- bričina sa malim psihičkim problemom. „Bio je, i u inostranstvu. Ansambl BDP-a predvode Ve- dršku države. naime, kleptoman. To su svi znali, pa kada bi sna Čipčić, Slobodan Boda Ninković, Milan Ču- U svoj dugoj istoriji BDP kao svoje „zlat- se utvrdilo da su im džepovi po garderobama čilović, Marko Živić, Paulina Manov, Ivan To- nog doba“ pamti period od sredine pedesetih i ispražnjeni, Mika Viktorović bi odlazio do Jo- mić, Daniel Sič… koji iz večeri u veče igraju u početka šezdesetih godina prošlog veka u ko- ve i nešto bi mu šapnuo, svi bi za trenutak otiš- predstavama: Ne igraj na Engleze, Sviraj to po- jem su se na kartu više igrala dela nastala po li u bife i kada bi se vratili, sve je ponovo bilo na novo, Sem, Oskar i mama Roz, Mle- tekstovima savremenih američkih i evropskih svome mestu.“ ko, Derviš i smrt…

Ćeif

Smrt trgovačkog putnika Sabirni centar

17 ludus 200-201 UMETNIČKI UGLED – PRE SVEGA Kakva je pozorišna praksa u Francuskoj, Nemačkoj, Turskoj, Švedskoj, Sloveniji, Hrvatskoj...

Vukica Strugar

ada je pre nekoliko godina poznati bi oni materijalnom nadoknadom pokri- makedonski reditelj Slobodan Un- li gubitak u kasi zbog angažovanja njiho- Kkovski na konferenciji za novina- vih glumaca. re najavljivao premijeru predstave Život Tek s uvođenjem Zakona o pozorištu je san u Narodnom pozorištu, istakao je (na koji se godinama čeka) valjda bi se us- kao kuriozitet činjenicu da tokom trome- postavio red i ustanovila neka jasnija pra- sečnih priprema niko od glumaca nije izo- vila. Kao jedna od glavnih stavki ovog za- stao sa proba! kona predviđa se rad po ugovoru koji bi po- Ovo, nesumnjivo, govori o autoritetu drazumevao precizne obaveze glumca pre- reditelja, ali i o pojavi koja je odavno uze- ma pozorištu, kao i pozorišta prema glum- la maha – odsustvovanju umetnika sa stal- cu. Inače, naši upravnici često ističu da bi nog (ili honorarnog) radnog mesta zbog to bilo veoma korisno u organizaciji posla, snimanja ili nekog drugog, možda isplati- ali i oslobađanju od određenog balasta, ka- vijeg posla. Nije tajna ni da teatri sve re- ko po profilu, tako i po gabaritu nekih glu- O predstavi Bure baruta JDP-a Ludus je pisao u broju 28, juna 1995 đe postavljaju velike ansambl predstave, maca. Tako, kako se često čuje u javnosti, u pošto nije lako „udenuti“ termin koji bi od- srpskim teatrima ima onih koji su se stal- snost intendanta odnosno ravnatelja, koja nici, dok se umetnici najčešće angažuju po kod nas često tumače i kao (zlo)upotreba govarao svima u glumačkoj ekipi jedne iste nim radnim odnosom osigurali do penzije mora sadržati uslove obavljanja određenih ugovoru na jednu sezonu. Ali ako su petna- položaja, pa je stvar često obrnuta. U sop- večeri. Male plate a veliki krediti, najčešći (mada su malo ili nimalo na njih računa), poslova“... est godina u kontinuitetu obnavljali ugovo- stvenim pozorištima umetnici se retko pro- je alibi zbog kojeg i pozorišne uprave gle- dok s druge strane mladi ne mogu da dođu A kakva su pravila u svetu? re, u poziciji su da dobiju i onaj na neodre- fesionalno angažuju, ali zato za honorar daju kroz prste svojim umetnicima, pa se do posla. Zdrava konkurencija bila bi po- Komedi fransez, nacionalni teatar đeno vreme – do penzije. Turska teatarska režiraju, glume, potpisuju scenografije i iz- u oskudnim vremenima i same zadovolja- željna u teatru, ipak, protivnici angažma- Francuske, u ansamblu ima dvadesetak praksa pak praktikuje dobijanje glumač- bor muzike u drugim teatrima i medijima... vaju manje ambicioznim predstavama (bar na po ugovoru kao argument iznose mo- stalno zaposlenih umetnika, dok se osta- kog posla na otvorenom konkursu, odnosno I na kraju, iako nema neposredne ve- kad je o broju učesnika reč), zamenom glu- gućnost zloupotrebe, nelojalne konkurenci- li angažuju po sezoni. Glumac nema mo- audiciji. Potom sledi radni odnos, sa obno- ze sa ovom temom, možda nije loše znati

Urnebesna tragedija, Zvezdara teatar (Ludus 35, mart 1996) Brod za lutke, Srpsko narodno pozorište (Ludus 147, novembar 2008) maca, alternacijama, promenom reperto- je, egzistencijalne nesigurnosti i slično. gućnost da odbije (ili ustupi, vrati, napu- vom ugovora svake naredne godine. Kao i u za još jedno švedsko pravilo. Bez obzira na ara. Ako bi ova pojava uzela još više ma- Onde gde ima jasne regulative, jasna sti) pod bilo kakvim izgovorom ulogu ko- Francuskoj, angažovani umetnik je u oba- materijalne mogućnosti i izdašnost sponzo- ha, uskoro bi mogli, kako su se dosetili Hr- su i pravila. U Sloveniji, na primer, postoje ju mu je dodelio upravnik bez njegove pisa- vezi da prihvati svaku ponuđenu ulogu. ra, ne znači da svako može priložiti dona- vati, da nemogućnost realizovanja nekih precizni ugovori u kojima je navedena čak ne saglasnosti. Podrazumeva se da prisu- Ako želi da radi na filmu ili televiziji, mo- ciju Dramatenu. Uslov je, pre svega, ugled predstava naplate od producenata tako što i klauzula da zbog mogućnosti povrede an- stvuje svakoj probi, a u obavezi je da se po- ra da dobije saglasnost uprave, koja zavi- koji firma ima. Podrazumeva se da ne im- gažovani umetnik ne može da ide na ski- javljuje na svim svečanostima ukoliko se to si i od procene da li je „ponuđena uloga na ponuje sponzor pozorištu, već po- janje! Doduše, tamo pozorišni prvaci ima- od njega zahteva. Ne može da igra ni u jed- nivou koji ne kompromituje državno pozo- zorište sponzoru. ju i do tri puta veće plate od prosečnih, pa je noj drugoj predstavi, učestvuje u emisiji za rište“. Zanimljivo je i da, za razliku od na- i raspon primanja unutar kuće mnogo veći radio ili TV, snima film ili disk – ako pret- še prakse, ne postoji mogućnost da pozori- nego kod nas. Poređenja radi, u našim tea- hodno ne dobije redovno odsustvo. A odsu- šte pozove glumca iz druge kuće ili iz redo- trima obično je odnos plate glumca počet- stvo će uvek biti odbijeno ukoliko konkretni va slobodnih umetnika. I na kraju, činjeni- nika i doajena kuće jedan prema dva, a iz- posao podrazumeva izostanak više od dva ca koja se, takođe, ne može prenebregnuti, među higijeničarke i vrhunskog baletskog umetnika Francuske komedije! Koliko se naprotiv: plate glumaca su do pet puta ve- umetnika – jedan prema tri i po... mora voditi računa o ugledu kuće, govori će od prosečnih u Turskoj, pa njihova zara- U susednoj Hrvatskoj Zakon o kaza- i sledeći podatak: tek od treće godine anga- da dvostruko premašuje i primanja univer- lištima, između ostalog, predviđa da sta- žmana uz svoje ime glumac sme da doda zitetskih profesora. tus nacionalnog prvaka dodeljuje mini- da je „iz Francuske komedije“, kada (na- Da su neki propisi gotovo nezamislivi star kulture na predlog stručnog povereniš- ravno, sa ovlašćenjem) radi negde na stra- u našem iskustvu, potvrđuje i slučaj Dra- tva koje se osniva pri nadležnom ministar- ni. Konačno, ukoliko je otišao iz ove reno- matena, švedskog Kraljevskog pozorišta, stvu, a „sredstva za platu nacionalnog pr- mirane kuće, zabranjeno mu je da ispred u kome upravnik tokom svog mandata ne vaka osigurava osnivač kazališta, odnosno ili iza svog imena, na plakatima ili rekla- sme da radi ni u jednoj kući osim sopstve- kazališne družine“. Takođe, tamošnji pozo- mama, dodaje da je nekada igrao u Kome- noj. Tako je reditelj Stafan Valdemar Holm rišni umetnici i drugi pozorišni radnici za- di fransez. Izuzeci su retki – opet uz pisa- mogao da dođe u Beograd da u nacional- posleni u javnom pozorištu ili javnoj pozo- no odobrenje. nom teatru postavi na scenu Bahantkinje Kate Kapuralica, NP Sombor rišnoj družini mogu obavljati poslove izvan U Nemačkoj većina pozorišta ima stal- tek kad je napustio upravničku funkciju. (Ludus broj 27, maj 1995) svoje matične kuće samo „uz pisanu sagla- no zaposlene samo u administraciji i teh- Ono što se u Švedskoj smatra lojalnošću, Ludus broj 195, jun 2015

ludus 200-201 18 Ludus broj 168, decembar 2010 Ludus broj 5, mart 1993 Ludus broj 22, decembar 1994 AVANTURA: Ludus, Ludus, Ludus… i tako 200 puta riznajem, kada me je početkom 1992. jazma, strpljivo i s punim poverenjem kre- li da Feliksovi učenici, zajedno sa mnom kao će, pa smo u jednom času obavešteni da dis- Problem prodaje „Ludusa“ do danas ni- godine Feliks Pašić pozvao da mu se ditirati samo da bi „Ludus“ održao konti- glavnim urednikom, mogu da srozaju ove no- tributeri bacaju bale „Ludusa“ u jarak po- smo sistemski rešili. A to bi bilo moguće, sa- Ppridružim u avanturi pravljenja po- nuitet izlaženja. vine na tako nizak nivo. U to doba su mi se jav- kraj pančevačkog druma. Mrzelo ih je, val- mo kada bi... Kada bi, na primer, ovdašnja po- zorišnih novina, nije mi palo na pamet da Nisam, takođe, predvideo ni ostrašćeni ljali prijatelji i pitali da li sam normalan, a ja jda, da se bave poslom za koji su plaćeni. Fe- zorišta samo malo povećala narudžbine… Ili će se one zvati „Ludus“, niti mi je nakraj bunt pojedinih ovdašnjih mediokriteta koji sam im odgovarao da pogledaju tada aktuelni liks je onomad uveo praksu redovnih promo- samo kada bi pozorišta kojima UDUS redovno pameti bilo da će potrajati sve do ovih dana. su „Ludus“ mrzeli samo zato što im se ime „Ludusov“ impresum te provere da li će tamo cija „Ludusa“ širom Srbije, što je ujedno bila šalje naše novine redovno uplaćivala novac… Predlog o imenu novina Feliks je, sećam nikako ne pojavljuje u ovim novinama, a ni- naći moje ime – kao urednika, člana redakci- i prilika da novine prodajemo, a i sam je ra- Ili samo kada bi svi koji „Ludus“ čitaju i pri- se, izgovorio oprezno na prvom sastanku re- je se pojavljivalo zato što je Pašić uporno in- je ili saradnika ovih do danas jedinih pozoriš- znosio sveže štampane primerke novog broja ložili koji dinar (da ne kažem: kada bi platili dakcije, premda sam ja već znao da je Pa- sistirao da „Ludus“ beleži samo relevantna nih novina. Srećom, nije dugo trajalo, i nakon od jedne do druge beogradske knjižare i no- primerak koji uzimaju)… Tada bi budućnost šić to samo formalno podelio s nama, člano- teatarska događanja, jer ćemo jedino tako te „pauze“ „Ludus“ je ostao na tragu koji je tra- vinarnice. Tika je, u doba kada je bio pred- ovih novina bila obezbeđena. Ili, tačnije, bila vima njegovog uredničkog tima, a da je on, steći i sačuvati ugled novina. Ni danas, me- sirao Feliks, vodeći nas do danas kroz uistinu sednik Udruženja, takođe distribuirao „Lu- bi obezbeđena njihova sadašnjost. Jer i ona je zapravo, odavno smislio kako će se novine đutim, nisam siguran da li sam Feliksu uisti- veliku avanturu. dus“ po kioscima, a to su činile i devojke iz dovedena u pitanje, a budućnost je nešto ma- zvati. Znao je, takođe, i da se „Ludus“ ni- nu poverovao da nam je neki anonimni lju- No, kad smo već kod „prvih i jedinih po- Udruženja, kao i članovi redakcije. I sada glovito pred nama. pošto neće baviti ludorijama (što je bila jed- bitelj „Ludusa“ donirao petsto maraka, i to u zorišnih novina“, i ovom prilikom podsećam Tanja koristi svaku priliku da organizuje No tako valjda uvek biva, a i mo- na od optužbi s kojom smo se suočili, jer bo- doba kada mesečna plata jedva da je dostiza- čitateljstvo da je Jovan Ćirilov, takođe jedan promocije „Ludusa“. Eto, nedavno smo o no- ra da bude, sa svakom pravom že moj, bezobrazluk je povezivati teatar i lu- la šest. Tek, pare smo dobili. od tvoraca ovih novina, uvek govorio da se, vinama govorili u Zaječaru. Problem je, me- avanturom. dilo, pisao je neki čitalac), no je to akronim – Bio sam svestan da „Ludus“ ima mnogo putujući širom sveta, nagledao i načitao po- đutim, što primerke novina nismo prodavali L(ist) U(druženja) D(ramskih) U(metnika) prijatelja, svakako više od neprijatelja, te da je zorišnih časopisa, revija, magazina i naj- nego džabe delili. Aleksandar Milosavljević S(rbije). Znao sam i da su Ceca Bojković, ta- snaga „Ludusa“ upravo u tome što su svi ti na- raznovrsnijih teatarskih publikacija, ali da da predsednica Udruženja, i Feliks prethod- ši prijatelji listom odlični u poslu kojim se bave. su „Ludus“ jedine pozorišne novine u regi- no razradili plan finansiranja i strategiju Znao sam i da mnogi naši saradnici neće traži- onu, tvrdio je u početku, a docnije je proširi- publikovanja novina, kao i da je Džo Ristić ti pare za svoje priloge, tekstove, fotografije, cr- vao geografske odrednice, pa smo tako pre- uveliko osmislio dizajn logoa i grafičko re- teže… no i da Pašić neće dozvoliti da honorari ko Balkana i Evrope, dospeli do – sveta. Ne šenje „preloma“ budućih novina. Tada, pri- kasne ili, sačuvaj bože, izostanu. I zaista nisu! znam da li je to tačno i, ako ću da budem po- znajem, nisam mogao znati kakvi će nas sve Znao sam i da će nam prijatelji na razne nači- šten, to me i ne zanima (pogotovo danas, ka- problemi uskoro čekati. ne pomagati, donacijama u novcu ili novinskoj da Jovan više nije sa nama), ali volim da mi- Nisam, eto, slutio, a ni verovao, da će hartiji, rođendanskim tortama, nenajavljenim slim da je Ćirilov govorio istinu. (Jedno, me- nas proganjati jer „Ludus“ štampamo lati- a izvanrednim prilozima… đutim, zasigurno znam: Željko Hubač, koji nično, a to nismo činili jer smo „iredenta“, Dobro sam poznavao Feliksa i od samog uporno insistira na tome da Narodno pozo- kako nas je optuživao jedan ovdašnji pro- početka, praktično već od prvog broja, bio sam rište publikuje izdanje koje su takođe novi- nonsirani smutljivac, nego zato što latini- potpuno svestan i da ćemo svi iz redakcije „Lu- ne, nije upravu, jer – ime nije uvek znak, a ca zauzima manje prostora (podrazumeva dusa“ uz Pašića proći vrhunsku školu novi- publikacija na koju misli je – podlistak, bu- manju količinu hartije, jeftinija je, dakle), a narstva, koja je za mnoge od nas, možda, i naj- dući da izlazi kao periodični dodatak velikih i da bi vesti iz pozorišnog života Srbije bile ozbiljnija u karijeri, a bio sam svedok i besa dnevnih novina.) dostupnije, pa i čitane na teritoriji cele ne- onih čije je tekstove glavni urednik morao da Ubrzo pošto smo pokrenuli „Ludus“, kadašnje Jugoslavije. „Ludus“ je i te ka- odbije, jer čak ni on od njih nije mogao da na- poželeo sam i najozbiljnije o tome maštao ko bio čitan, ovde kao i u celoj bivšoj SFRJ, pravi ozbiljan materijal za čitanje. A valja zna- da će ove novine jednog dana dobiti i svoje gde su naše novine s nestrpljenjem i znati- ti da je Feliks bio jedan od najstrpljivijih ured- elektronsko izdanje, ali nisam pretpostavio željom bile iščekivane, pa i u ratnim dani- nika s kojima sam imao priliku da sarađujem. da će doći i vreme kada će elektronski „Lu- ma kada su primerci „Ludusa“ do odredi- Nisam verovao ni da će Feliks napusti- dus“ biti i jedini mogući oblik njegovog pre- šta putovali zaobilazno, preko Mađarske i ti mesto „Ludusovog“ urednika, a kada je to življavanja. No Maša Stokić je učinila sve Austrije. Tada, na početku, nisam znao da ipak učinio, nisam nameravao da se prihvatim da do toga ne dođe, a kada su e-novine po- će Pašić od Mucija Draškića, iz Ateljeovog pozicije njegovog naslednika, sve dok mi Tika stale neizbežnost, trudila se da sačuva fe- fundusa, morati da pozajmi odelo kako bi Stanić, novi predsednik Udruženja, nije rekao liksovski nivo. se pojavio u „Metropolu“ na donatorskoj ve- da je to jedini način da novine prežive… Verovao sam i da ćemo bez većih proble- čeri koju je organizovala Ceca ne bi li bio A kada se „Ludusa“ u jednom času doko- ma organizovati i obezbediti normalnu dis- obezbeđen novac za štampanje novina, ni- pao dvojac iz četvrtog pasusa ovog teksta, mno- tribuciju „Ludusa“ po kioscima, ali se poka- ti da će nas pojedini štampari, zbog entuzi- gi od naših redovnih čitalaca nisu poverova- zalo da u ovoj državi tako nešto nije mogu-

19 ludus 200-201 Hronika pozorišnih zbivanja KRATAK PREGLED VREMENA krenulo u obimnije sređivanje (valjda starkom: tema je zakon o pozorištu, a Ne znam kada je Umjetnica otiš- bi bilo zatvoreno da nije!), pretpostav- pokušaće da dobiju i neku paru. Sli- la u daleku Ameriku. Evo je sada na Piše: Zorica Pašić ljam da je neko obećao novac, ali ga ka sa tog trojnog razgovora je lepa, Univerzitetu Vanderbilt, Nešvil, drža- nije dao, i upravniku je preostalo sa- a poruka u tekstu još lepša: Zakon o va Tenesi, predaje, priređuje izložbe, mo da zahvaljuje za svaku paru. pozorištu biće donet do kraja godine! dobija nagrade. Poslednja slika koja e sećam se da li je jesen 1992. tako nešto uključilo je i našu decu, Je- Procena da postoje i drugi po- Da li je taj zakon, konačno, donet? stiže je sa ženskog marša protiv Tram- bila kišna ili suva. Sećam se lenu da prekucava tekstove – kompju- zorišni novinari, a ne samo oni iz Prebirajući po iskricama seća- pa. Ko jednom prohoda beogradskim da Srbija nije bila u ratu, a tera neće još dugo biti – Damjana da N dnevnih listova, bila je ispravna. Po- nja, stižem i do pokušaja uvođenja ulicama u protestu, to ne zaboravlja. žestoko se ratovalo. Nisam sigurna raznosi novine. Ljubica Beljanski Ri- zorišnici nisu propustili da se uklju- pozorišne kritike u Ludus. Profesor Bez dnevnika Jovana Ćirilo- da li su te jeseni Dafina i Jezda već stić tražiće vinjete, prelistavati praš- če u novinarsku misiju. Pisali su i Slobodan Selenić preporučuje dva va teško bi bilo zamisliti ove novine. završili svoju patriotsku misiju, da ne knjige i artije tražeći prigodne ilu- glumci, i reditelji, i scenografi, i ko- svoja odlična đaka: Miomir Petrović Za mene, a verujem ne samo za me- li su već bili redovi za zejtin i šećer stracije i naslovne strane, i neće obja- stimografi, i koreografi, i kompozi- i Ivan Medenica. Valjda druga go- ne, bili su rušenje zida kojim smo bi- a prodavnice opustošene, da li su se viti nijedan tekst o Školigrici ili dram- tori scenske muzike... Branka Petrić dina studija. Pisaće u svakom dru- li okruženi i uverenje da iza tog zida ljudi otimali za besplatan hleb na Tr- skom obrazovanju. Redakcija Ludu- svoj prvi tekst objavljen u Ludusu gom broju. Sami biraju po dve pred- postoji neki drugi svet do kojeg ćemo, gu, da li su neki slutili da nailazi vre- sa bila je na Terazijama, a porodična završava sa: „Ovo je napisano godi- stave. Istina, ne pišu o premijerama jednom, i mi umorni stići. Njegov Po- me inflacije i šta je to. E, u tu neku je- manufaktura se bokorila na Dorćolu. ne 1993. u stanu gde je temperatura već o predstavama koje su malo od- zorišni kalendar nasledila je Jelena sen „kao za vreme okupacije, samo Ta fotografija nije objavljena, a na stojale. Prva četiri teksta su sjajna. Kovačević i vodi ga prilježno. malo drukčije“ uprava glumačkog njoj su Dejan Đurović (skoro da sam si- Sve je na mestu, sve je obrazloženo Zapravo, „sve će to, mila moja, esnafa zaključila je da je vreme za gurna, ali ipak ne proveravam da je on i – nemilosrdno presuđeno. Imali su prekriti snjegovi i šaš“. Da bi se za- Ludus. Feliks Pašić, radoznao i po- obnovitelj ideje o Ludusu), Marija Cr- priliku još jednom da biraju i sude. I borav na devedesete i prvih 67 broje- malo sklon nemogućim izazovima, nobori, Svetlana Bojković, Feliks Pašić, opet su bili nepodmitljive sudije. Za- va Ludusa koje je uredio Feliks Pašić prihvatio se da uređuje pozorišne no- tu je i velika bela torta, poklon posla- rad mira u kući, nema više kritike. malo usporio, nastala je i knjiga Kra- vine, i to – jedine na Balkanu! (Sve stičarnice „Petković“ Bratislava Bra- Kakvi su bili na početku, ostali su i tak pregled vremena. „Glumci su kra- se na ovim prostorima meri balkan- ce Petkovića, reditelja i dramskog pis- do danas. tak pregled i istorija vremena“, kaže skom jedinicom i mi smo uvek naj- ca a potonjeg ministra kulture, a tu su i Novembra 1995. u galeriji „Sa- Hamlet, dramski pisci, reditelji i po- bolji.) Pozorište, da, i kad smo goli i sitna svečano obučena deca. Petog no- bastijan“ fotografkinja Vesna Pavlo- zorišni kritičari dodaju svoje priloge i bosi, ali novine, da li su neophodne? vembra te 1992. u gornjem foajeu Ate- vić i Srđan Valjarević predstavlja- istoriji i vremenu. Ima li novca za taj neverovatni po- ljea 212 proslavljen je izlazak prvog ju projekat Zimski dnevnik. Vesna duhvat? Odgovor na pitanje o novci- broja Ludusa. Bila je svečarska atmos- Onda su Feliks Pašić i Đorđe Ri- izlaže 120 zimskih fotografija sni- ma je neodređen. Ko će pisati u tim fera, pilo se vino, dar Milutina Tineta stić otišli iz Ludusa. Manufaktura sa mljenih u 120 dana one prošle zi- novinama? Neće pisati oni koji bi pi- Stojšića iz Prigrevice, zahvaljivalo Če- Dorćola je zatvorena. I, kako je vre- me. Vesna, a svi je zovemo Umjetni- sali „kao u svojim novinama samo di Tasiću na papiru – danas je taj papir me prolazilo, odlazili su u naša seća- ca, tek je preskočila dvadesetu. Por- malo drugačije“. Godinama sam sa- žut i krt, sklon samouništenju. nja. Novo je vreme, došli su novi lju- treti koje objavljuje u Ludusu dobi- di da bogate svoja i sećanja drugih. mo bila svedok kako se prave te no- Prvo pitanje ima li novca za Lu- Ludus broj 12, maj 1993 jaju najviše ocene. Ne samo u mom vine. Nisam pisala. Onda je bio po- dus, bilo je na mestu. Novca, narav- Moja nedoumica od pre četvrt ve- 9 stepeni, u godini rata i sivila i kre- nego i mnogim sećanjima, objavlji- treban „pogled malo iskosa“, i tako no, nije bilo. Uz predsednicu Bojković ka, da li su potrebne pozorišne novi- tanja ka dnu do kojeg još nismo sti- vana bezbroj puta je ona Dejana Mi- je nastala Hronika pozorišnih zbiva- i urednika Pašića, svi su imali sveti ne kad smo gladni i bosi, otklonjena gli. Tamna je noć.“ jača kako izviruje iz pozorišne zave- nja. Ta se moja spisanija zvala „do- zadatak da nekako „namaknu“ nov- je. Dvesta bojeva Ludusa su ogromna Ako je u zimu 1993. bila tamna se. Često pomislim i na onu proroč- brovoljni prinudni rad“. ce za sledeći broj. Ludus je stalno bo- i tačna građa za istoriju pozorišta na noć, sledeća godina slutila je nabolje. ku: Slobodan Selenić u dugom cr- Ko će biti tehnički urednik, ko će goradio i blagodario. U jednom broju ovim prostorima i časna legitimacija Ministarka kulture je Nada Popović nom kaputu, okrenut leđima, umor- im odrediti vizuelni identitet? Đorđe objavljena je Oda donatorima Ljubi- pozorišnicima. Perišić. S kulturom je lepše. Predsed- no izlazi iz Studentskog parka. Ubr- Ristić, naš kum. To je nepotizam, su- voja Ršumovića, tadašnjeg upravnika Čestitam onima koji su nica i urednik septembra meseca od- zo zatim Selenić se preselio u naša kob interesa ili već tako nešto! To već Pozorišta „Boško Buha“, koje je baš verovali i istrajali. laze na zakazani razgovor sa mini- sećanja.

Anketa povodom jubilarnog, 200. broja Ludusa DRAGOCENO SVEDOČANSTVO I MOST KOJI NAS SPAJA O jedinim pozorišnim novinama u ovom delu svetu govore reditelji, glumci, upravnici, pisci, scenografi...

Dejan Mijač, reditelj Uprkos svim nedaćama sa kojima se susre- teresovanja velegradska dešavanja, ali isto tao tokom proteklih turbulentnih godina, on tako daje se akcenat i scenskim iskoracima VREDNOST KOJOM odoleva vremenu i traje. Možda i zbog svoje iz unutrašnjosti. Ludus su zapravo i novine SE PONOSIM svestranosti, pristupa prema svojim sago- koje povezuju umetničke porodice sa kraja vornicima, izbora tema i događaja o kojima na kraj Srbije. I tu je njegova dodatna veli- Ludus je jedino pozorišno glasilo u Sr- progovara. Poseban akcenat Ludus prak- čina i vrednost. Isto tako Ludus nisu samo biji, ako izuzmemo muzejske časopise ko- tično od svog osnivanja poklanja intervju- novine u kojima ti je pružena mogućnost da ji više pripadaju istoriji teatra i hronologiji. ima, a svi mi znamo koliko je to zahtevna se oglasiš, već je to i esnafski list koji nas na U ovom moru brojnih novina i tabloida Lu- forma kako za novinara, tako i umetnika- pravi način obaveštava o nekim našim pro- dus su jedine životne novine koje prate na- sagovornika. Naravno, budući da u Beo- blemima, događanjima, ali i nedaćama i di- ša scenska dešavanja. Zato ga treba nego- gradu ima više događanja s obzirom na ve- lemama. On je vrednost kojom se ponosimo. Dejan Mijač, foto Vesna Pavlović (Ludus broj 9, septembar 1993) vati – zbog svoje originalnosti i doslednosti. ću pozorišnu mapu, najčešće su u žiži in- Srećan vam jubilej.

ludus 200-201 20 Branka Petrić svega što čini pozorište i koje svu složenost 1992. Moja prva scenografija bila je za pred- NEPONOVLJIVO sa sobom nosi, beležeći sve promene, tra- stavu Iza kulisa Majkla Frejna, u režiji Ali- SVEDOČANSTVO gedije i radosti koje su nam se dešavale. se Stojanović. Ona je objavljena u knjizi World Neki od poslednjih brojeva su više in- Scenography 1990–2005. Jubilej Ludusa se Evo, na desetine Ludusa su preda telektualna arena, nedostaje im nešto od tako poklapa i sa 25 godina mog scenograf- mnom, što u nekim kutijama malo požu- života. Htela sam ponekad da napišem ne- skog rada.) telim, što u fasciklama. Kažem sebi, sti- što, ali čitajući o čemu se piše, učinilo se Verujem da Ludus višestruko utiče na po- sni srce, oslobodi se delimično tog mnoš- da bi ti moji zapisi delovali prosto kao za- zorišni život, ali mnogo manje na našu kul- tva brojeva, zauzimaju prostor i sakuplja- lutali, pa sam odustala. turnu sredinu, jer su to pozorišne novine ko- ju prašinu. Krenem u odabir, počnem da Mali je prostor da bih napisala sve je najviše interesuju pozorišne stvaraoce i teo- čitam, uživam, nalazim prave bisere i na što mislim. Nadam da će se pojaviti ne- retičare. Na sreću, pozorišna umetnost objedi- kraju odustanem. Skoro svaki broj mi de- ko ko će zapisivati na svoj način Putujem, njuje mnoge druge umetnosti: književnost, re- luje kao dragoceno i neponovljivo svedo- mislim i osećam, da će se i mladi glum- žiju, muziku, arhitekturu (scensko-gledališni čanstvo. To dovoljno govori o mom odnosu ci upuštati u avanture pisanja o drugima, prostor...), scenografiju, kostimografiju, dizajn prema Ludusu. pozorištu, pa i o sebi, kao što su činili Goj- svetla, zvuka, izvođačku umetnost (glumač- Sve moje misli i emocije su prvenstve- ko Šantić, Sekana Vukojčić, Gordana Đur- ku, opersku, baletsku...), slikarstvo, vajarstvo, no vezane za Feliksa Pašića, koji je tako đević i mnogi drugi. grafički dizajn, fotografiju, umetničke i druge znalački, kvalitetno i s ukusom i pravim pozorišne zanate, tako da su brojni umetnici i novinarskim nervom, osmislio i vodio taj teoretičari umetnosti zainteresovani za pozo- naš Ludus. Još davne 1994. imao je povere- Mihajlo Nestorović, Ludus među čitaocima u Narodnom pozorištu, aprila 1997, foto: Đorđe Tomić rišne događaje o kojima piše Ludus. nje i pristao je da pročita i na kraju štampa Narodno pozorište Sombor Dolaze nove generacije pametnih i talento- nekoliko mojih priloga, što se posle produži- vanih pozorišnih stvaralaca. Tu, pored drama- lo u dugu saradnju, pošto ga je uspešno za- NE SMEMO DA Igor Bojović, dramski pisac, flektuje i na Ludus. Zato bi pozorišne kuće turga, reditelja, glumaca, scenografa, kostimo- menio Aleksandar Milosavljević. DOZVOLIMO DA direktor Pozorišta „Boško Buha“ širom Srbije trebalo u okviru svojih redo- grafa itd., mislim i na mlade teoretičare i bu- Iako nas je Feliks napustio, Ludus je LUDUSA NE BUDE va da pronađu prostor da pomognu objav- duće kritičare. Potrebno ih je uključiti u redak- njegovo delo i on dalje živi. ZANIMLJIVO, ljivanje naše esnafske novine. To bih jed- ciju Ludusa i upoznati sa ozbiljnim problemi- Nasumice vadim broj, godina 2009. Osvrnemo li se oko sebe, primetićemo da KORISNO, VAŽNO nostavno nazvao apelom. Na nama je da ma sa kojima se danas suočava pozorišno stva- Sada je urednica Tatjana Nježić. smo u džungli, do grla zakopani treš štam- pomognemo da Ludus opstane jer nas ove ranje u Srbiji. To nije samo nedostatak novca Anita Mančić na naslovnoj strani, na pom, koja sebe naziva dnevnim novinama, Ludus su novine kojima bi se svaka ze- novine svojim sadržajima obaveštavaju o već pre svega nedostatak obrazovanih i struč- poslednjoj tekst Jovana Ćirilova Putujem, magazinom ili, ne daj bože, časopisom. Sa mlja ponosila. Reč je o vrlo značajnim novi- svim važnim događajima. Ludus je dra- nih ljudi u pozorištima, čija su zanimanja uga- mislim, osećam. Dragi Jovane, toliko ne- naslovnica nam se keze u lice polupisme- nama za kulturni i umetnički milje Srbije. gocen za istoriju pozorišta, njegov razvoj šena dolaskom „demokratije“ i „liberalnog ka- dostajete Beogradu, nama glumcima, i ne spodobe. Masnim slovima u oči nam ule- Zahvaljujući ovim novinama brojni reditelji, i kontakt sa svetom. Ako ne postoji mo- pitalizma“, a na način kako su ih protumači- naravno Ludusu. Zatim reprint – Felik- ću pretenciozni i vulgarni naslovi, nesuvisli glumci, pozorišni poslenici imaju na jednom gućnost da država stane iza ovih novina, li bivši komunisti. Mnogi pozorišni zanati, a sa sov intervju sa Slobodanom Stojanovićem tekstovi sa beznačajnih događaja... mestu uvid šta se dešava u njihovom esna- umetnici bi trebalo da se izbore za njihov njima i zanatlije, nestaju zauvek, potrebno ih Bez pokajanja nema nam spasa. Otišao je E, u tom moru gluposti, kao ostrvo fu na celoj teritoriji zemlje, a neretko i u re- opstanak. Konkretno, u Šapcu se Ludus i je vratiti i sačuvati. Treba reći budućim pozo- od nas i gospodin Stojanović. Zatim, Mira spasa, opstaje, ne znam kako, Ludus, no- gionu. Teme koje Ludus obrađuje su veoma te kako čita, ali nažalost zbog malog tira- rišnim stvaraocima da su pozorišta vodili veliki Banjac o sebi, crteži kostima za Malu si- vine koje jedino mogu da čitam. I kada ih zanimljive i korisne, jer Ludusu se umetni- ža nismo u mogućnosti da dobijemo ono- stalni umetnički timovi, u kojima je bilo mno- renu, Caci Mihailović – spomenar Ateljea, pročitam, presavijem ih, i tužan shvatim ci, stiče se utisak, upravo zbog svoje jedin- liko primeraka koliko bismo želeli. Zato go uglednih pisaca, dramaturga, teatrologa, re- govori i piše Zoran Radmilović o sebi, Mi- da nas je malo! Da, možda, nismo ni važ- stvenosti, poveravaju na suptilniji način. I se Ludus u našem pozorištu najčešće na- ditelja, scenografa, kostimografa, slikara, va- hailo Vukobratović o Pozorištu na Terazi- ni. Jer kome je još potrebna grupa nekih doživljavaju ga kao svoje matično štivo. Zato lazi u klubu gde ga čitaju članovi našeg jara, arhitekata, dizajnera, dok danas, na pri- jama, o trijumfu predstave Derviš i smrt, hiljadu i nešto ljudi koje zanima umetnost. bi intervjui sa značajnim stvaraocima mogli ansambla. Pojedini intervjui, prikazi do- mer, u Ateljeu 212, jednom od naših najznačaj- Ana Tasić zapisuje pozorišna dešavanja, Eto, to mi je žao. Žao mi je što bi retko ko- biti sakupljeni i objavljeni u nekoj antologiji, gađaja prepričavaju se u pauzama proba nijih pozorišta, stalni umetnički tim je sveden pre je to na osoben način zapisivala Zo- me palo na pamet da ove novine kupi na jer svaki za sebe ima svoju vrednost. ili uoči predstava. To je najbolji pokazatelj na direktora, dva dramaturga i jednog dizajne- rica Pašić. Olga Savić, koja nas je takođe kiosku. Žao mi je što ne možemo ove novi- Ipak, sugerisao bih Ludusu da više pa- koliko je važno što Ludus postoji. ra-scenografa. Slična situacija je i u ostalim te- napustila, znala je da nas obraduje svojim ne da delimo komšijama kao što nam hi- žnje posveti kritici predstava za decu jer ona atrima. Da li ovo ljudi primećuju, da li su zabri- tekstovima visoke lepote i pismenosti. Ta- ljade raznih uvaljuju u poštanske sandu- u potpunosti nedostaje. U sklopu toga treba- Darko Nedeljković, nuti, ili se pred ovom činjenicom žmuri!? kođe i Varja Đukić. čiće pred izbore. I to s masnim, kolornim lo bi obratiti pažnju i na prikaze repertoara arhitekta, scenograf, vanredni profesor Onda, 1994, briljantan portret Rahe- stranicama sa kojih nam se smeše „mom- dečjih pozorišta, festivala... jer i ove teatar- Milena Marković, pisac le Ferari iz glave i talenta Marije Crnobo- ci“, kojima su pomoću fotošopa „uvalili“ ske kuće imaju i te kakvih predstava i uspe- ri, sećanja Mire Stupice, Ksenija Jovano- kravate. Eto, to mi je žao. ha kojima mogu da se pohvale. RADUJEM SE DOBAR I vić o Miši Žutiću; Branka Krilović piše o Ludus je važan i koristan. Možda čak SVAKOM NOVOM NEUPADLJIVO Tamnoj noći u Njujorku, skice Borisa Čak- koliko i svaka naša nova predstava. Ne Zoran Karajić, BROJU NEZAVISTAN širana, Koraksove karikature. U jednom smemo da ga skrajnemo ponovo. Ne sme- broju nailazim na napis Baje Bačića (ni mo da dozvolimo da ga nema zato što ne- upravnik Šabačkog pozorišta Ludus doživljavam kao pozorišne novine Ludus je jedan dobar i pošten esnafski njega više nema), a bio je jedan od najbo- ma para. koje su ogledalo teatarskih zbivanja kod nas i list koji je uvek ravnopravno i nepristrasno, ljih i najnežnijih pesnika s ovih prostora, Kada u naše pozorište stigne tih neko- I ČITA SE I šire. Za 25 godina postojanja nikada nisu „po- raznovrsno i sa stilom, na svoj način, kroz sa sećanjem na Pepija Lakovića i pesmom liko primeraka Ludusa, na trenutak, dok PREPRIČAVA žutele“, niti dobile opšti budalasti ton danas godine ovakve i onakve, pokazivao šta se sve posvećenoj njemu. Na zadnjoj stranici Jo- se otimamo o novine, stvori mi se slika kao dominantan u dnevnoj štampi. Ludus nije teo- kod nas dešavalo i dešava u pozorištu. vanov Pozorišni kalendar, koji je posle za- da smo u nekakvom skloništu, a novine o Ludus takav kakav je zavređuje ve- rijski časopis već novine koje su ozbiljan i rele- Navikla sam se da Ludus postoji. Ne nimljivo ispisivala Jelena Kovačević. koje se otimamo jedini prozor u spoljašnji liku pažnju. Svojim profilom i kvalite- vantan svedok svih pozorišnih događaja, ten- znam da li treba nešto da se menja. Ludus To su samo delići dragocenih naslo- svet. Možda i jesu. tom potvrdio je da moramo da ga saču- dencija i umetničkih pravaca u dramskom i je ozbiljan, kontinuirano dragocen upravo va u nekoliko brojeva, na brzinu pregle- Ako je već tako, hajde da se još bolje vamo i da ga negujemo, i da vodimo ra- pozorišnom stvaralaštvu. Kao što sam kao dete zbog svoje neupadljive nezavisnosti. Kada danih. upoznamo. Da u svakom broju predsta- čuna o njegovoj budućnosti. To je, rekao s nestrpljenjem čekao Politikin zabavnik pet- bi sada on rastao, i bio časopis sa debelim Sve me je to ispunjavalo i ispunjava vimo što više glumaca. Da upoznamo tu bih, obaveza svih nas pozorišnih umetni- kom i „Dečju stranu“ četvrtkom, u dnevnom koricama, onda bih imala razne ideje. I da do današnjeg dana nekom vrstom esnaf- grupu zaverenika koja se trudi da svake ka. On je naša spona, most koji nas spaja. listu Politika, tako se i danas radujem svakom se štampaju drame, i ovo i ono... skog ponosa što postoji takav časopis (i večeri, nekome, bar malo oplemeni život. Znamo da je umetnički, odnosno kulturni novom broju Ludusa. Ovako je po meri. I da traje! ljudi koji ga osmišljavaju), preko puta Neka se čuje za njih. Oni to zaslužuju. segment društva uopšte u velikoj meri fi- (Rođen sam u Beogradu, a kao scenograf nansijski zakinut, ali to ne mora da se re- angažovan sam u pozorištu Atelje 212 daleke Jelena Kovačević, Milica Kosović

Tamna je noć, Kult teatar (Ludus broj 24, februar 1995) Ludus broj 43, januar 1997 Ludus broj 48, jun 1997 Ludus broj 153-154, jun 2009

21 ludus 200-201 _ U SLAVU RADMILOVIĆA U Zaječaru su sredinom decembra 2016. održani 25. Dani Zorana Radmilovića

Aleksandar Milosavljević

ada mi se telefonom javio Milutin Veško- rišta do kojih ne mogu da dobacim. U obzir, Čast da otvore Dane pripala je doma- vić, stari drugar iz Zaječara i glumac ta- naravno, dolaze produkcije prijavljene za Fe- ćinima, ne samo zbog statusa no pre svega Kmošnjeg pozorišta „Zoran Radmilović“, i stival, a taj spisak nije mali. Apsurdno je, ali otuda što je Dosije vojnika Čonkina odlična rekao mi kako stoje stvari s terminima eventu- moju selektorsku poziciju umnogome olakša- predstava koja afirmiše vrline zaječarskih alnog održavanja jubilarnih, 25. Dana Zorana va činjenica da Fondacija, organizator Festi- glumaca. Priča Vladimira Vojnoviča u režiji Radmilovića – da nas, dakle, u tom času od jedi- vala, nema para, tačnije: raspolaže obećanjem Saše Volića korespondira sa situacijom u ko- nog mogućeg datuma početka Festivala deli tek Opštine da će dobiti izvesna finansijska sred- joj se pojedinac sudari s besmislom autori- nekoliko sedmica, te pošto me je obavestio kakva stva koja im moraju biti dovoljna za održava- tarnog režima koji, praveći „najbolji od svih je trenutna situacija u teatru koji nosi Radmilo- nje Dana. Dobro! I to je nešto. svetova“, previdi logiku života. vićevo ime, da im je upravo deblokiran račun, da Bilo je, dakle, potrebno načiniti selekciju Tradicija nalaže da na Festivalu bude su vratili ogromne dugove prethodne uprave pa koja će se uklopiti u finansijski okvir koji sa- izvedena predstava Ateljea 212, gde je Rad- su sada na „pozitivnoj nuli“, ali i da su aktuel- mo možemo pretpostaviti. No da li se selek- milović ostavio najdublje glumačke tragove, na uprava i Fondacija „Zoran Radmilović“ spre- tori drugih naših festivala nalaze u boljem a Magbet u režiji Anđelke Nikolić nije na Fe- mni da učine sve kako bi sačuvali manifestaci- položaju? Zar sterijanci ili bitefovci, u času stivalu samo zbog tradicije već zato što afir- ju, pa mi predlažu da budem selektor – sve mi kad njihovi selektori počnu da gledaju pred- miše ateljeovsku smelost. Na osnovu Jone- je namah bilo jasno. A pre svega da Zaječarce stave, znaju s koliko novca raspolažu? Zar skove parafraze Šekspirovog Magbeta redi- muče iste muke kao i većinu ovdašnjih teatara, se sve češće ne dešava da konačne selekcije i teljka je napravila oštru, duhovitu i opomi- da je odlaganje Dana praktično nemoguće (jer bi naših najvećih festivala bivaju „krojene“ na njuću predstavu o patologiji borbe za vlast. se docnije „sudarili“ s drugim festivalima), kao osnovu naknadno „prikupljenih“ para? Za- Na sličnom tragu je i niški Herostrat Di- i da „preskakanje“ ovogodišnjih Dana neizbež- što bih se onda ja sada žalio. Moj je prven- mitrija Gorina u režiji Irfana Mensura. Ova no vodi njihovom gašenju. Dabome, pristao sam. stveni zadatak bio da obezbedim umetnički predstava, nastala na tragu opominjuće, Laureat Nagrade „Zoran Radmilović”: Branimir Brstina Vremena je malo, no ipak dovoljno da sa- kvalitet predstava koje se uklapaju u finan- promišljene stilizacije dramskog predloška, berem utiske o predstavama koje sam video u sijski „ram“, a s pozorištima su pregovarali britka je i „čitka“ u rediteljskom i glumač- ske umetnosti, pa i onda kada malo glumaca tor Festivalskog centra, predstavili su izdavač- poslednje vreme, otkad ponovo pišem kritiku, Davor Marušić, preduzimljivi, entuzijastični kom postupku, a suptilni Mensurov reditelj- igra brojne uloga. Da, ali kakvih glumaca! ku delatnost Sterijinog pozorja, Tatjana Nježić kao i da zatražim snimke predstava od pozo- i hrabri direktor zaječarskog teatra, i Veško. ski prosede našao je adekvatne odjeke u glu- Iz Banjaluke sam pozvao inscenaciju je govorila o svojoj knjizi Mira Banjac – Ne daj mačkom ansamblu niškog teatra. drame Mate Matišića Sinovi umiru prvi, sjaj- se! i Ludusu, a o svom dramskom stvaralaštvu U vremenima žestoke borbe za pozorišnog nu tragično-komičnu predstavu koja, u reži- je svedočio Željko Hubač, pisac i v. d. direktora gledaoca, kad se pozorište „takmiči“ s „rijali- ji Marka Misirače, na potresan način preis- Drame beogradskog Narodnog pozorišta. ti stvarnošću“, u selekciji su i produkcije na- pituje posledice ratova iz 90-ih godina proš- Javnost već zna da je žiri – Miloš Latino- stale po filmovima Konje ubijaju, zar ne? Sid- log veka. Dramski teatar iz bugarskog grada vić, književnik i direktor BITEF-a, Milija Vu- nija Polaka i 39 stepenika Hičkoka. Osim što Gabrova je nastupio s predstavom Još jedan ković, dramski umetnik, te Željko Hubač – po umetničkim kvalitetima zaslužuju da dođu Džekson Artura Nufilda i režiji Nevene Mi- odlučio da laureat Nagrade „Zoran Radmilo- na Festival, obe su zasnovane na odličnoj glu- teve, a van konkurencije, u čast nagrađenih, vić“ bude dramski umetnik Branimir Brstina mi. Prva – zemunske Opere i teatra „Madleni- izvedena je predstava Frenki i Džoni Terensa (Dankan u Magbetu), po ocenama publike naj- anum“ po tekstu Horasa Mekoja i u adaptaci- Mek Nelija u režiji Tee Puharić, beogradskog bolja predstava je 39 stepenika, kojoj je stručni ji Milice Konstatinović te režiji Borisa Todorovi- Narodnog pozorišta. žiri – Maja Živić, Mirko Stokić i Radmilo Ni- ća – referiše na aktuelnu stvarnost našeg sve- Dane je duhovitom besedom u slavu kolić – dodelio i Nagradu „Krstomir Milova- ta, kada se život sve češće svodi na beskrupu- Radmilovića otvorio dramski umetnik Petar nović“ za vizuelni identitet. „Zoranov brk“ su, loznu borbu za najelementarniju egzistenciju, Božović. kao najbolji glumci večeri, dobili: Dejan Tončić, i to u okolnostima navodne zabave, dok druga Tokom Festivala, u okviru pratećih pro- Aleksandar Krstić, Violeta Goldman, Dimo Di- – Pozorišta „Boško Buha“, nastala po romanu grama, postavljena je izložba Pozorišna foto- mov, Aleksandar Stojković, Branimir Brstina, Džona Bekena, a u režiji Vladimira Aleksića – grafija u Srbiji do 1914. godine Mirjane Odavić Goran Jevtić i Sloboda Mićalović. Nagradu za najbolju predstavu (39 stepenika Pozorišta „Boško Buha“) po oceni publike primio uverljivo dokazuje da teatar minimalističkim iz Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, Miroslav Na redu su, dakle, 26. Dani Zora- je Igor Bojović sredstvima može da odgovori izazovima film- Miki Radonjić, direktor, i Goran Ibrajter, direk- na Radmilovića.

IZDANJA UDRUŽENJA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE – Edicija posvećena dobitnicima Nagrade „Dobričin prsten“

marija crnobori RADE MARKOVIĆ MIHAILO JANKETIĆ PREDRAG EJDUS Priredio Aleksandar Milosavljević Priredio Zoran T. Jovanović Priredio Veljko Radović Priredio Zoran T. Jovanović

mata milošević STEVAN ŠALAJIĆ PETAR BANIĆEVIĆ dijalozi voji brajoviću Priredile Ksenija Priredio Petar Marjanović Priredio Raško V. Jovanović Autor: Dragan S. V. Babić Šukuljević-Marković i Olga Savić

LJILJANA KRSTIĆ MIRA BANJAC SVETLANA BOJKOVIĆ Priredila Ognjenka Milićević Priredio Zoran Maksimović Autor: Ksenija Šukuljević-Marković JELISAVETA SABLIĆ Priredili: Zoran T. Jovanović i Tamara Bijelić

PETAR KRALJ VLASTIMIR ĐUZA STOJILJKOVIĆ bora todoroVIĆ RUŽICA SOKIĆ Priredila Ognjenka Milićević Priredio Zoran T. Jovanović Autor: Dragana Bošković Priredio Zoran T. Jovanović

A KO SI TI? Automonografija Predraga OLIVERA MARKOVIĆ STEVO ŽIGON KSENIJA JOVANOVIĆ Manojlovića Priredio Feliks Pašić Priredio Zoran T. Jovanović Priredio Zoran T. Jovanović Saradnik na rukopisu: Jelena Kovačević

ludus 200-201 22 TRANZICIJA U ZRELOST Knjiga Tragedija inicijacije ili nepostojani princ Ivana Medenice

edavno promovisana knjiga profeso- je o ’egzistencijalnoj zaglavljenosti’ ju- inicijacije“, objašnjava autor knjige, i nešto ra Ivana Medenice Tragedija inicija- naka u situaciji inicijacije, nemogućno- dalje poredi je sa tranzicijom između dečaš- Ncije ili nepostojani princ (Clio i FDU) sti da je ostvari, da kroz nju prođe, nasil- tva/mladosti u zrelo doba. izazivala je pažnju i pre nego što je objavlje- nog prekida tog procesa ili nemogućnosti Nebojša Bradić, urednik biblioteke „Ar- na – pre svega iz dva razloga: prvi, autor da se on obnovi, a za šta sve odgovornost sScena“, doprineo je drugom delu naslo- ove knjige je autoritet naše kulturne scene, snosi, u izvesnoj meri, i sam junak. Ovde va: dodao je „ne“ ispred aluzije na Postoja- direktor Međunarodne asocijacije pozorišnih se tragičko jezgro nalazi u tome što alter- nog princa, baroknu dramu Pedra Kaldero- kritičara, umetnički direktor Bitefa, profesor nativa sazrevanju, odrastanju ili inicija- na, odnosno istoimenu čuvenu predstavu Je- Fakulteta dramskih umetnosti i uvaženi po- ciji – ne postoji.“ Naime, iako svi ovi ko- žija Grotovskog, a Ivan Medenica objašnjava zorišni kritičar, i drugi, knjiga se bavi istori- madi imaju karakteristike žanrova ko- da se toj igri reči s pravom nije moglo odoleti. jom i teorijom pozorišta, što kod nas nije če- jima pripadaju, „oni ujedno imaju, bar Naime, „svi protagonisti ove studije, sa izu- sta pojava. kako mi to ovde postuliramo, univerzal- zetkom Alsesta, jesu prinčevi, ili su kneževi- Tragedija inicijacije ili nepostoja- no tragičko jezgro. Ono se svodi, s jedne ći u najboljem srodstvu s vladarom, te mogu- ni princ, objavljena u „Cliovoj“ bibliote- strane, na uzvišenost junaka koji neće da ći pretendenti na presto kao što je Lorenca- ci „ArsScena“, zbirka je šest eseja o šest poklekne pred za njega spornim zahtevi- ćo. S druge strane, ta njihova ’egzistencijalna drama: Hipolit, Hamlet, Mizantrop, Lo- ma sveta odraslih i, s druge strane, gor- zaglavljenost’, nesposobnost ili nespremnost rencaćo, Don Karlos i Leons i Lena, a dost junaka iskazanu upravo u beskom- da ostvare psihološku i socijalnu tranziciju iz svaki od njih se bavi, kao što otkriva na- promisnom odbacivanju/negiranju an- jedne u drugu životnu fazu, opravdava me- slov, mladim junacima tih komada to- tropoloških i/ili društvenih neminovno- taforičko određenje ’nepostojani’“. kom inicijacije koju su im odredili Eu- sti, ili bar čvrstih konvencija vremena u Na konferenciji za novinare na kojoj je ripid, Šekspir, Molijer, De Mise, Šiler i kome žive, a koje su povezane sa pitanji- „Clio“ predstavio knjigu profesora Medeni- ću u ovom svetu da se igram“ legitimna i mi njavajući zašto u njegovom izboru nije bilo Bihner. Zašto bi, međutim, inicijacija bi- ma odrastanja i sazrevanja“. ce konstatovano je da je bitno baviti se i ova- moramo imati poštovanja prema onima koji mesta za Britanika, analizira pomenutu Ra- la „tragička“? Sintagma „tragedija inici- Međutim, da se ne shvati pogrešno: mla- kvim, svakako univerzalnim fenomenima odustaju, iako smo po svojoj prirodi ljudi ko- sinovu dramu sa stanovišta tragedije inici- jacije“ odnosi se na specifičnu dramsku dost junaka nije sama po sebi predmet istra- jer nam oni mogu reći nešto o našoj svakod- ji se bore. A upravo je deo „tragedije inicijaci- jacije. Možda nagoveštava nastavak teme u situaciju koja, u različitim varijetetima, živanja. „Mladi junak posmatra se u jednoj nevici iako nam istorijski deluju daleko. Ka- je“ reći „ne“ užasima koje živimo. drugoj knjizi (koja se, istina, pomi- postoji u osnovi svake od ovih drama, na- konkretnoj životnoj situaciji, koja je glavni ko je rečeno, ideja da se ne učestvuje u tom Zanimljivost za kraj: na poslednjih ne- nje kao analiza ženskih likova)? pisao je u uvodu profesor Medenica. „Reč razlog njegove tragičke sudbine: u situaciji svetu takođe je politička, te je ideja da „ja ne- koliko strana uvoda Ivan Medenica, objaš- Sonja Ćirić ZAPIS O KRITIČARSKOM KARAVANU Kad glumci i kritičari srdačno razgovaraju

ao i obično, Dušana Nikolić je sa- ji bi, uz pomoć Zajednice profesionalnih po- vanu učestvuju samo kritičari čije redakci- razlog, svaki teatar koji u goste pozove Ka- konstruktivan; kritičari su postavljali pita- vršeno isplanirala ovo putovanje – zorišta Vojvodine, uključio sve vojvođanske je objavljuju ili emituju kritiku uz napome- ravan samo je na dobitku, jer će se o njiho- nja, proveravali svoje utiske, iznosili rad- Ksve se odvija po unapred predviđe- teatre, ovde imam dobre prijatelje, ne jedi- nu da je ona deo projekta Kritičarskog ka- voj predstavi pisati i govoriti, a potencijalna ne teze, a glumci su ništa manje otvoreno noj satnici (za divno čudo čak i Medeničin no pozorišne, a Sombor je i rodni grad mog ravana koji podržava Ministarstvo kulture i tribina je jedan od oblika otvorenog razgo- odgovarali. Pokazalo se da smo, zahvalju- polazak iz Beograda, i dolazak automobila kuma Branka Maširevića, sada Parižani- informacija; domaćin može da organizuje i vora o Pozorištu. Razgovor je, znamo, uvek jući iskustvu, „napipali“ i neke neuralgič- po mene u Novi Sad), a i „prolazno vreme“ na. Imao sam čast i da nedavno govorim na tribinu o odgledanoj predstavi, a u razgovo- blagotvoran. ne tačke predstave, definišući ih slično kao starim somborskim drumom je odlično. Au- svečanoj akademiji kojom je obeležen jubi- ru učestvuju kritičari, domaćini i publika. Gogolend je, pokazaće se, odlična pred- i glumci, ali iz bitno drugačije perspektive. to elegantno klizi kroz zimsko, hladno pa- lej ovdašnjeg pozorišta. I sada su Sombor- Iskustvo veli da su učesnici Karava- stava, a i zahvalna za razgovor. Našem A opet, glumci su, dabome govoreći iz vla- nonsko veče, a mi usput pričamo o Ivano- ci sve savršeno organizovali, nenametljivo na uvek razgovarali s domaćinima o vi- somborskom je prisustvovala kompletna stitog ugla, jasno pokazali da je dijalog, ma vim „bitefovskim“ planovima, knjigama na i profesionalno. đenoj predstavi, i vazda su to bili otvoreni ekipa predstave (reditelj je bio u Makedo- koliko stanovišta aktera i kritičara bila ra- kojima trenutno radim, o njegovoj situaci- Pravila Kritičarskog karavana su ja- razgovori, no ipak su se za tri godine ko- niji), a u publici je bilo 20-ak gledalaca. zličita, ipak moguć. Kada je otvoren, iskren ji na FDU i mojoj poziciji u SNP, no najviše sna: predstave za Karavan mogu da prija- liko Karavan krstari Srbijom jedino Som- Sasvim dovoljno. Medenica i ja smo, naj- i pošten, razgovor može da bude instrukti- o tribini koja će u somborskom Narodnom ve sva pozorišta u Srbiji, osim beogradskih borci prijavili da organizuju zvaničnu tri- pre, objasnili da pisanje kritike podrazu- van i publici. Pa i zabavan. pozorištu biti održana po završetku pred- i novosadskih (jer u ovim gradovima posto- binu. Možda ostali misle da ovi razgovori meva proces tokom kojeg se u autoru uspo- A uistinu je ovaj naš somborski to i stave koju ćemo videti. ji etablirana pozorišna kritika, a i kritiča- ne zanimaju publiku, ili zaziru od javnog stavlja unutrašnji dijalog, pa se često dogo- bio. Akteri Gogolenda – Biljana Keskeno- U Sombor stižemo predveče, smeštamo ri redovno pohode tamošnje premijere); uče- susreta s kritičarima? Kao da je kritičari- di da kritičar započinjući pisanje ima stav vić, Branislav Jerković, Ivana V. Jovano- se u hotel i odmah odlazimo do pozorišta po snici Karavana (članovi Udruženje pozoriš- ma u takvim situacijama lako? Kao da je koji se tokom procesa promeni. Otuda, re- vić, Milica Janevski, Nenad Pećinar, Saša ulaznice. Naravno, rezervisane su i čekaju nih kritičara i teatrologa Srbije) ne dolaze desetak minuta između spuštanja zavese i kli smo, samo 15-ak minuta po odgleda- Torlaković i Irena Popović – bili su sjajni nas. U Kritičarskom karavanu smo ovog pu- na premijere (jer za njih najčešće domaći- početka tribine dovoljno da kritičar sabere nom Gogolendu, od nas mogu čuti tek pr- sagovornici, spremni da otvoreno i iskre- ta samo Medenica i ja. Izneverili su nas Sa- ni organizuju prevoz); učesnici Karavana utiske i pripremi se za javni nastup? Kao ve utiske, a ako bude uspostavljen kon- no analiziraju i svoj angažman i proces ra- nja Glovacki, Ana Tasić, Nataša Gvozdeno- putuju i, eventualno, noće u gradu gde gle- da glumac nije uvek u prednosti kada se na struktivni dijalog, možda uspemo i da de- da s rediteljem, da čuju zamerke, no i da vić i Igor Burić, s kojima obično u Karavanu daju predstave o trošku Udruženja; u Kara- sceni nađe s kritičarem? Ipak, šta god da je finišemo kritičarske sudove. Dijalog je bio se ne uznesu izrečenim pohvalama, a ka- krstarim Srbijom. Oni su već gledali Gogo- da se atmosfera još više opustila, sombor- lend Andraša Urbana, nastao po romanu Ja- ski glumci su priznali i da je upravo je- noša Hercoga. Malo je falilo da u Sombor do- dan od prisutnih kritičara neposredno in- đem sam; ne znam da li bi se u tom slučaju spirisao neke od replika iz predstave. Kri- moj dolazak uopšte računao u aktivnost Ka- tičari su pak postepeno, kroz diskusiju, de- ravana. Ivanu, razapetom između nedavne finisali svoje sudove i stavove, a Medenica besmislene gužve na FDU, redovnih preda- je čak upriličio i mini-performans animira- vanja, rada na završetku knjige eseja, se- jući publiku s namerom da obrazloži odnos lektorskih putovanja i ostalih obaveza, iskr- gledalaca i aktera na pozornici. sao je slobodni termin. Neverovatno da obo- Zaključak: razgovor vođen u sali som- jica nismo videli Gogolend, predstavu o ko- borskog teatra trajao je duže od predstave i joj se na sve strane priča kao o novom uspe- niko ga nije napustio, a docnije je, dabome u hu – i Andraševom i somborskog pozorišta. užem sastavu, produžen u pozorišnom klu- U Somboru sam kao kod kuće. Nekoć, bu do u sitne sate. Siguran sam da će biti na- kada sam redovno pisao kritiku, dolazio stavljen, nadam se u narednom ciklusu Kri- sam na somborske premijere, tu sam sara- tičarskog karavana, i to ne samo u Somboru, đivao kao dramaturg, bivao u žirijima fe- jer ovaj projekat je jedan od najkonkretnijih stivala, SNP je sa Somborcima razmenji- vidova borbe za očuvanje i popula- valo predstave, pravilo koprodukcije, za- rizaciju teatarskog života u Srbiji. Kritičarski karavan u Somboru jednički smo maštali o velikom projektu ko- Aleksandar Milosavljević

23 ludus 200-201 Pozorišta Srbije Jubilej narodnog pozorišta niš Narodno pozorište u Nišu postoji i radi 130 godina! Istorija niškog teatra započinje još davne 1887. godine, kada su ljubitelji pozorišne umetnosti osnovali putujuće pozorište „Sinđelić“…

reciznije, prvi poznati pozorišni doga- „Evropa“. Godine 1892. pozorište je obustavilo Pozorište Moravske banovine. U zgradi za- đaj u Nišu zabeležen je 1883. godine svoj rad, da bi godinu kasnije, 1893, konačno natskog doma bilo je 400 sedišta, a 1931. po- Pna plakatu za jednu predstavu putu- bilo osnovano niško pozorište „Sinđelić“. Tada zorište je otvorilo sezonu u Nišu izvođenjem juće družine koja je izvedena prigodno, po- je Niš postao treća srpska metropola. Smrti Majke Jugovića. Sedam godina pozori- vodom godišnjice stupanja u brak kralja Mi- Iako se stalno govorilo o potrebi podi- šte je radilo u Zanatskom domu, a 1936. pr- lana i kraljice Natalije Obrenović. zanja pozorišne zgrade, „Sinđelić“ je i da- vi put je prenošena preko beogradskog radi- Spajanjem pozorišnih družina D. Jova- lje izvodio svoje predstave u gostionicama: ja predstava – drugi čin komada Zona Zam- stavljana najpoznatija dela Šekspira, Dosto- značajnijim pozorišnim festivalima u zemlji novića i M. Dimića, početkom 1887. godine, „Evropa“, „Kruna“, bašti „Maćedonija“, firova S. Sremca – Sime Bunića. jevskog, Tenesija Vilijamsa, Judžina O’Nila, je impozantan. Na Sterijinom pozorju Narod- osnovano je niško pozorište „Sinđelić“. Prva „Pariz“, kasnije takozvanoj „Zelenoj gimna- Prvog januara 1939. godine u novosa- ali i domaćih pisaca Jovana Sterije Popovića, no pozorište u Nišu osvojilo je pet nagrada, a predstava bila je Srpski ’ajduci Sterije Popo- ziji“, te „Bulevar“. Godine 1906. sazidana je zidanoj zgradi na Sinđelićevom trgu prika- Stevana Sremca, Bore Stankovića. Plejada tu su i brojna priznanja sa prestižnog pozo- vića, a održana je 11. marta 1887. godine u sala „Ruski car“. Posle dvogodišnjeg odsu- zana je prva predstava Zidanje Ravanice ili glumaca, reditelja, kostimografa, scenografa, rišnog festivala u Užicu, Joakima Vujića (više gostionici „Knez Mihailo“. stva Niš je ponovo dobio svoje pozorište pod Zadužbina cara Lazara, u režiji Dragoslava stasavala je na sceni Narodnog pozorišta i ti- od 100 nagrada), Joakim festa i Dana kome- Inicijatori osnivanja pozorišta „Sinđelić“ upravom Koste Delinija (1904–1912). Kandića. Pozorište je imalo 687 sedišta. Prvo me ispisivala stranice istorije srpskog teatra. dije u Jagodini. Narodno pozorište sarađiva- bili su: niški profesor Stevan Sremac, učitelj Godine 1915. ponovo obustavlja rad. Od veliko obnavljanje zgrade bilo je 1968, drugo Pozorište ima salu u obliku amfiteatra sa 371 lo je sa brojnim teatarskim kućama i umet- Milorad Petrović, Stevan Nikšić Lala, Henrih 1921. do 1929. životari skoro improvizova- 1986, treće 2002/2003. godine. sedišta u parteru, te balkon sa 156 sedišta i nicima iz Rusije, Bugarske, Poljske, zemlja- Liler i Špira Kalik. Prvi upravnik bio je Mi- no pozorište. Zauzimanjem Branislava Nu- Dakle, 1939. je završena zgrada Narod- dva centralna foajea u parteru i na spratu. ma bivše Jugoslavije, a naše predstave vide- hajlo Dimić. Igrani su komadi: Ukroćena go- šića i udruženja glumaca, 1921. spojile su se nog pozorišta u Nišu – i osnovan stalni glu- Ispred velike scene koja ima mogućnost rota- la je publika u više od 15 evropskih država. ropad, Mizantrop, Dva cvancika, Podvala. družine „Sinđelić“ i „Gundulić“. Novo pozo- mački ansambl – u kojoj pozorište i danas cije projektovano je i udubljenje za orkestar, Proslava 130 godina pozorišnog života u Pozorište „Sinđelić“ je ušlo u drugu etapu ra- rište se zvalo Povlašćeno gradsko pozorište. radi. Zgrada u centru Niša na Sinđelićevom rekonstruisano 2009. godine. Time je stvore- Nišu započeta je premijerom komada Na čistini zvoja u periodu od 1890. do 1900. godine, u Godine 1922. na sednici niške opštine, na trgu je i spomenik kulture pod zaštitom drža- na prilika za igranje operskih predstava, pa po tekstu Svetislava Jovanova i Dušana Petrovi- vreme velikih partijsko-političkih okršaja u predlog Dragiše Cvetkovića, određeno je ze- ve. A za 130 godina u Niškom narodnom po- se iste izvode od 2013, čime je Narodno pozo- ća, inspirisanom pripovetkama Stevana Sremca poslednjoj deceniji vladavine dinastije Obre- mljište za podizanje pozorišne zgrade. U pe- zorištu izvođena su najznačajnija dela srp- rište u Nišu svrstano na mapu operskih kuća koje se ubrajaju kako u nišku, tako i nović. Svoje predstave je igralo u gostionici riodu 1929–1930. pozorište radi pod imenom ske i svetske književnosti. Publici su pred- Srbije. Za 130 godina bilans nagrada na naj- srpsku kulturnu baštinu.

LUDUS REPRINT (Ludus broj 9, septembar 1993)

ju, za goli opstanak. A šta će se dogoditi, ja Pa, šta ćemo onda s onim jadnim svetom ko- SPASA NEMA, PROPASTI NE MOŽEMO jednostavno ne smem da predviđam, jer bi to jemu je jedina oduška u tom nekom sirotom bilo neozbiljno i neodgovorno s moje strane. pozorištu? Na kraju krajeva, tako si smut- Srpsko narodno pozorište je opet napra- na, i gurava, i tužna, i ozbiljna i odgovorna Siniša Kovačević, upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu: „A onda možemo po- vilo jedan kvaliteta i koherentan repertoar, vremena, da je obaveza u tom smislu pove- slepodne svi na buvlju pijacu, pa ćemo tamo sretati primabalerine, koncert-majstore, glumce, i u Operi i u Drami, i u Baletu. Prošle godi- ćana. I sad, kako da vi na tako nešto ne rea- ne smo imali precizan tajming sa precizno gujete time što nećete igrati ili što ćete sma- kako trguju. Neko će da prodaje slavine koje je doneo iz Ukrajine, neko će prodavati cigarete...“ određenim počecima proba i datumima pre- njiti repertoar? Teže pitanje nisam odavno mijera, a ove godine to, jednostavno, ne sme- imao. Ali ni odgovor mi nije teže padao, ne mo da radimo jer je neodgovorno i neozbiljno. pamtim od kada. Kako preživeti? Uzdaju- ako preživeti sezonu 1993/’94? Ne Opet smo se vezali za sponzorski dinar, opet ći se u svoje sposobnosti, u pomoć sponzora, znam. Ja sebi, na ovom mestu, ličim očekujemo značajnu pomoć od Vojvođanske u štednju, tako što ćete svaki dinar tri puta Kna čoveka koji je, recimo, rešio da banke koja je mecena i dobrotvor Srpskog prevrnuti kroz prste pre nego što ga potroši- iskoči padobranom, a nikad nije skakao pa- narodnog pozorišta, u pravom smislu te re- te, u neke nabavke blagovremene unapred dobranom, a pri tom su mu ruke vezane li- či. Međutim, ni sponzorima ne cvetaju ruže. – eto, to je recept. A onda ćemo poslepod- sicama, a ključ je ostao kod pilota. E sad, pi- S druge strane, Srpsko narodno pozorište, sa ne svi na buvlju pijacu, pa ćemo tamo sre- tanje je hoće li se taj padobran otvoriti ili ne- svojim dignitetom, ne može uzimati sponzore tati primabalerine, koncert-majstore, glum- će. U pozorišnom smislu on se obično otvara. koji nisu neka nacionalna elita. Kao što se ni- ce, kako trguju. Neko će da prodaje slavine Pozorište ima tu neku neverovatnu vitalnost je vezivalo za razne bankare koji su sad neg- koje je doneo iz Ukrajine, neko će prodava- i tu osobinu da preživljava i u trenucima kad de odjezdili, tako se neće vezivati ni ubudu- ti cigarete... misle da je definitivno mrtvo. Čini mi se da će. Unutrašnjih, takozvanih, rezervi nema. Što se tiče repertoara za nastupajuću situacija nikada nije bila gora. Posebno iz „Trodomo“ pozorište mora da ima toliko i to- sezonu, mogu vam reći šta je u Drami Srp- aspekta Srpskog narodnog pozorišta. Reč je liko članova orkestra, toliko i toliko članova skog narodnog pozorišta planirano (jer je o enormnim troškovima ove zgradurine koja hora, baleta, toliko i toliko glumaca, toliko i Ludus, u prvom redu, okrenut dramskom je stravična. Bez obzira na sav entuzijazam toliko stolara, tapetara, šminkera, da ne na- repertoaru). Planiran je Arsenik i stare čip- u Kući, na želju za radom i potrebu za ra- brajam dalje. Vi se možete lišiti nekih ljudi iz ke, planiran je Pelagić Veljka Radovića koji dom, kad se na to nakaleme strašni troškovi administracije, ali to je na broju 600 ljudi kao treba da režira Branislav Mićunović, plani- oko pripreme predstave, onda... klati vola zbog kilo mesa. Glumački ansambl ran je Sterija i Ženidba i udadba koju treba Evo, za informaciju samo podatak: pred- je jedini koji se ne osipa, upravo zbog toga što da režira Egon Savin, planirana je Gospođa stava u onom svom robnom delu jednako ko- je glumcu jezik zavičaj, kao i piscu. Među- ministarka koju treba da režira Branko Po- šta kao i pre tri godine. Kila tutkala, kila ek- tim, ljudi koji komuniciraju s umetnošću i sa pović, planiran je Čehov, njegove jednočin- sera, kila platna, kubni metar građe, košta svetom univerzalnim jezicima, poput pevača, ke u adaptaciji i režiji Ljuboslava Majere, kao i pre pet godina. Koštalo je toliko mara- baletskih igrača, muzičara, oni listom odlaze. planiran je Jonesko, planiran je Breht, pla- ka, danas košta isto toliko maraka. Jedino što Najlakše bi sad bilo staviti ključ u bravu. Ako niran je Basara i njegov odličan komad Cr- je pojeftinilo i što je strašno obezvređeno je je trebalo dvadeset godina da srpska kultura na hronika, planiran je komad Moline Udo- broj 9, septembar 1993 ljudski rad. Nekad su vrhunski glumci dobi- dobije dve opere i dva baleta, i ako to sad utr- vički U ime oca i sina, napravljen je ugovor jali 1.000–2.000 maraka za igranje u pred- Ludus ne, trebaće ponovo dvadeset godina da do to- s Ljubomirom Simovićem da novi komad, stavi, danas dobijaju deset maraka. Ja, kao ga opet dođe... ako ga završi, da Srpskom narodnom pozo- pisac, dobijao sam 15.000–20.000 maraka pasti ne možemo.“ Da li će ovog puta Pašić na Solunskom frontu, i u Vijetnamu, i u vre- Dao sam nogo intervjua, ali nisam u ži- rištu... To je ona varijanta: kad bi bilo... Ili, za pozorišnu dramu, a danas sam u situaci- biti u pravu ili neće biti u pravu, da li ćemo me Drugog svetskog rata, da su pozorišta ra- votu bio konfuzniji, ne zbog toga što nemam kao što kaže jedna poslovica u Srbiji: „Mo- ji da mogu dobiti šest upravničkih plata, što ovog puta zaista doživeti to da stavimo ključ dila u Berlinu dok su bombe padale itd., itd. jasno vođenju misao, nego zato što jedno- že da bidne, a ne mora da znači.“ Šta će od smatram, u principu, krajnje korektnim, a to u bravu ili ne, ja ne znam. Neću ovde da fra- To se ne postavlja kao nepoznanica i kao pi- stavno ne znam šta da vam odgovorim. Nek svega toga biti, šta će izaći, to je u sve u svemu, uz neke tantijeme iznosi 100– ziram ili citiram istorijske fakte da je pozori- tanje uopšte. Ono što je pitanje ovog trenut- nam Bog bude u pomoći, jedino to. Name- Božjoj ruci. 150 maraka. Eto, takva je situacija. Da pa- šte radilo u najgorim mogućim situacijama i ka, to je situacija koja se može vezati za pa- će se, recimo, jedno rešenje: redukovaćemo rafraziram Pašića: „Spasa nam nema, pro- da je obaveza pozorišta da radi, da je radilo i sulj, za jogurt, za mleko, za cipele, za stru- repertoar, pravićemo restrikciju repertoara. Minja Lagator

ludus 200-201 24 Pozorišta Srbije POZORIŠTE U UZLETU Najvažnije je što su se gledaoci vratili u kragujevački teatar. Posebno me ra- duje što smo privukli i zadržali omladinsku i studentsku publiku – kaže Vojo Lučić, čelnik Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac

lovi za uspešnog upravnika jer rezultati like, u njima je i po dvadeset glumaca na sce- no me raduje, a to smatram i jednim od svojih to potvrđuju, na kraju je prvog mandata, ni, ali i u produkcijskom smislu su zahtevne, najznačajnijih rezultata, što smo privukli i za- Smedijima ležerno kaže: „Pišite o pozori- na primer Zeleni zraci (G. Marković/ M. Kralj), držali omladinsku i studentsku publiku. Kra- štu, a ne o meni“, a na insistiranje da baš on bu- Ubiti pticu rugalicu (H. Li/ N. Bradić), San let- gujevac je univerzitetski centar u kom živi i de sagovornik, srdačno se osmehuje: „Dobro, ali nje noći (V. Šekspir/Pjer Valter Polic) i druge. studira 10.000 visokoškolaca, pa smo se potru- kratko... koliko da pobrojimo“ – Vojo Lučić, prvi Učestvovali smo na više od 70 festivala, a dili da popularizujemo pozorišnu umetnost kod čovek Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac. samo u 2016. kragujevački teatar se predsta- ove populacije. vio na 17 pozorišnih smotri u zemlji i inostran- Četiri godine upravnikovanja su prošle...? stvu. Nakon 23 godine odsustvovanja kraguje- Kakva su iskustva u tom smislu? Četiri godine upravničkog rada u najstari- vački teatar se opet našao u zvaničnoj konku- Uverio sam se da tradicionalna marke- jem pozorištu u Srbiji su prošle brzo, a obeleže- renciji Dana komedije u Jagodini, i to tri godi- tinška praksa, poput plakata, flajera, radio-re- ne su mnogim različitim aktivnostima. ne zaredom, sa predstavama Moje bivše, moji klama, ne funkcioniše baš najbolje. Zato smo bivši (Di. Si. Džekson/S. Kilibarda), Do gole ko- pronašli drugačiji način da priđemo akadem- Jezikom brojki? že (Pjer Valter Polic) i Jelisavetini ljubavni jadi cima. Povezali smo se sa studentskim organi- Četiri puta je organizovan Međunarodni po- zbog molera (M. Jelić/M. Misirača). Pored festi- zacijama i udruženjima koja čine mladi ljudi, zorišni festival „JoakimInterfest“, na kome je uče- vala organizovali smo više od 60 gostovanja u kancelarijom za mlade, redovno smo organizo- stvovalo više od 40 ansambala iz 10 zemalja, tako- zemlji i van granica iste (u Mađarskoj, Rumu- vali promotivne sastanke s njihovim predstav- đe četiri puta održana je Revija pozorišnih predsta- niji, u zemljama regiona itd.) i prvi put u svojoj nicima i to je zaista dalo efekta. Mladi su, slo- va u čast domaćeg pisca „Joakimovi dani“, gde je istoriji gostovali u Rusiji. bodno možemo reći, danas najbrojniji gledaoci Vojo Lučić nastupilo više od 20 ansambala iz Srbije i regiona. Osvojili smo više od 30 nagrada, među ko- naših predstava. I to ohrabruje. Organizovali smo i na desetine pratećih jima su mahom bila glumačka priznanja, što Uveren sam da Knjaževsko-srpski tea- setih kada je bilo među vodećim teatrima u biv- Ćopić/M. Misirača) i Hladnjača za sladoled programa, promocija, izložbi, radionica, per- na moju veliku radost govori o kvalitetu kra- tar nakon četiri godine rukovođenja ostavljam šoj Jugoslaviji. (R.Vasić/P. Bebler). Ponosan sam i na naša iz- formansa, panela i sl. gujevačkog ansambla. Naše predstave su po- u mnogo boljem stanju nego što sam ga zate- danja objavljena u protekle dve godine, mono- beđivale i na različitim festivalima u zemlji i kao. U svakom slučaju, ostavljam ga s mno- Na koje predstave ste najponosniji? grafiju o Mileni Dravić i prethodno o Vlastimi- Koliko je bilo premijera? regionu. gobrojnim predstavama na repertoaru, uigra- Predstave na koje sam kao upravnik po- ru Đuzi Stojiljkoviću, a u okviru edicije „Joaki- U pomenutom periodu imali smo 16 pre- nim i izuzetnim glumačkim ansamblom i sa sebno ponosan su Kir Janja (J. S. Popović/D. movi potomoci“ posvećene dobitnici- mijera, u vreme kada se izdavajanja za kultu- Šta je najvažnije? imidžom pozorišta u repertoarskom uzletu. Varagić), već pomenuti San letnje noći, Ubi- ma Statuete „Joakim Vujić“. ru smanjuju a pozorišna produkcija jedva op- I profesionalno i meni najvažnije je što su Verujem da je kragujevačko pozorište na ti pticu rugalicu i Zeleni zraci, zatim Vrap- staje. Više od polovine novih predstava su ve- se gledaoci vratili u kragujevački teatar. Poseb- dobrom putu da povrati sjaj zlatnih sedamde- čić (N. Ilić/M. Jagodić), Bašta sljezove boje (B. A. Jakšić

JEDNA OD NAJUSPEŠNIJIH GODINA U NOVIJOJ ISTORIJI KRAGUJEVAČKOG POZORIŠTA

noći na festivalu „Teatar u jednom dejstvu“, „Protekla kalendarska godina u kragujevačkom Poslednjih dana 2016. godine objavljena je Predstava Vrapčić teatru bila je u znaku Šekspira i Sterije. Premijere koji se tradicionalno već tri decenije održava u monografija Milena Dravić – više od umetnosti, predstava po delima dvojice klasika obeležile su Mladenovcu. koju je Knjaževsko-srpski teatar publikovao u pozorišni život u Kragujevcu, ali i šire. San letnje Takođe, tokom protekle godine kragujevački okviru edicije „Joakimovi potomci“, a koja je deo noći u režiji nemačkog reditelja Pjera Valtera teatar je prvi put u svojoj istoriji gostovao u prestižne nagrade Statueta „Joakim Vujić“, čiji je Polica sa velikim uspehom premijerno je izveden Rusiji – na festivalu „Most prijateljstva“ u laureat bila i proslavljena glumica 2013. godine. u aprilu 2016. godine povodom obeležavanja gradu Joškar Ola. U okviru ovog festivala, a pod Premijere, gostovanja u zemlji i inostranstvu, četiri veka od Šekspirove smrti, a sam kraj 2016. pokroviteljstvom Ministarstva kulture Ruske učešća na različitim festivalima (među kojima bio je u znaku premijere Sterijine Kir Janje u Federacije, održana je i Međunarodna naučna su i prestižni Dani komedije u Jagodini, Bucini režiji Dragane Varagić. konferencija na temu „Pozorišna saradnja dani, Festival klasike u Vršcu...), brojna Predstavu San letnj e noći stručna javnost i – podsticaj kulturnom razvoju i socijalnoj publika, podignuta vidljivost i ugled pozorišta žiriji različitih festivala na kojima je učestvovala integraciji“ na kojoj je o uticaju internacionalnih u zemlji i van nje, organizacija festivala i najčešće su nazivali produkcijskim podvigom teatarskih festivala na razvoj pozorišne drugih za Kragujevac i širu zajednicu važnih kragujevačkog teatra, dok je Kir Janja prepoznat produkcije na lokalnom nivou govorio i direktor manifestacija, samo su neki od pokazatelja kao jedna od najznačajnijih predstava u 2016. teatra mr Vojo Lučić. da se 2016. godina može smatrati jednom od godini u srpskim pozorištima uopšte. Knjaževsko-srpski teatar je u 2016. uspešno najuspešnijih u novijoj istoriji našeg pozorišta. realizovana je u koprodukciji najstarijeg Cvijetić, Maja Sofronijević, Darko Bjeković, U protekloj godini ansambl Knjaževsko-srpskog organizovao i dva pozorišna festivala: u maju Aktuelan, hvale vredan momenat, u životu pozorišta u Srbiji Knjaževsko-srpskog teatra Aleksandar Trmčić i Predrag Paunović. teatra učestvovao je na 13 festivala u zemlji „Joakimove dane“ – reviju pozorišnih predstava u i radu ovog pozorišta je i predstava Vrapčić, i najmlađeg pozorišta u zemlji Puls teatra iz Scenografiju potpisuje Dejan Pantelić, kostim i inostranstvu na kojima je osvojeno sedam čast domaćeg pisca, a u oktobru 11. Međunarodni premijerno izvedena 28. januara. Ova Lazarevca. Naslovnu ulogu tumači Jasmina Sonja Kotoršević, prepev pesama Jasmina nagrada, a među najznačajnijim je i Glavna pozorišni festival „JoakimInterFest“ u okviru uzbudljiva pozorišna priča o životu Edit Pjaf, Dimitrijević, a igraju i Čedomir Štajn, Nenad Dimitrijević, muzički aranžman Gabor Lenđel, nagrada stručnog žirija za predstavu San letnje koga je izvedeno devet predstava iz pet zemalja. po tekstu Nataše Ilić i u režiji Miloša Jagodića, Vulević, Ivana Nedeljković, Lara Simić, Jelena a koreografiju Irina Mitrović.

LUDUS REPRINT Plan je da se, uz tri pomenute predsta- im, pre svega, plaćen stan za sve vreme dok ve, pripremi i nekoliko malih, pokretnih pro- su u ansamblu. UZ POMOĆ „VELIKIH“ I „MALIH“ jekata koji će, kao i u prethodnoj sezoni, moći Što se tiče odnosa sa osnivačem, u užič- da se igraju na scenama u mestima zlatibor- kom pozorištu nisu naročito zadovoljni. Fi- skog okruga. Na repertoaru će pozorište za- nansijska pomoć opštine svodi se na minor- Branko Popović, upravnik Narodnog pozorišta u Užicu: „Ako ne obezbedimo oko pedeset držati četiri predstave: Rado ide Srbin u voj- ne sume koje jedva da pokrivaju plate u visini nike Bore Ćosića, Princ Rastko – monah Sa- najniže cene rada, a troškove za struju, telefon tona goriva, ne treba veliki novac ni ulagati u predstave, niti ga uludo bacati“ va i Kralj i njegov komediograf Milovana Vi- i ostalo, takozvane materijalne troškove, pozo- tezovića i Čehovljevog Galeba. Pokušaće se i rište pokriva kako zna i ume. I ta sredstva se očetak nove pozorišne sezone počinje ve pripremaju i opremaju najviše zahva- sličan način biće finansirane Nikola Al- sa obnovom Simovićevog Čuda u Šarganu. U namiču kojekako, od ulaznica koje je nemo- u mnogim pozorištima pitanjem: ne ljujući sponzorima. Pomoć raznih predu- tomanović Save Telečkog i Gospođica Ive protekloj sezoni bilo je izmena u ansamblu, guće prodavati po realnoj ceni. Nedostaje i pu- Pšta i kako igrati, već kako pripremiti zeća iz „male“ i „velike“ privrede čini i do Andrića. I Branko Popović, upravnik, bri- ali, po rečima upravnika, upražnjena mesta blika. „Užičko pozorište nije ni lako napuniti“ predstave? Drugim rečima: kako prežive- devedeset odsto sredstava uloženih u pred- ne neumetničke brige. „Ako ne uspemo da su već popunjena. Došli su Jelena Obradov, – objašnjava Popović. „Sala ima šest stotina ti narednu sezonu? Užičko narodno pozo- stavu. Na taj način će biti i finansirane i obezbedimo oko pedeset tona goriva, što je prvakinja pozorišta iz Tuzle, i mladi glumac mesta, a grad šezdesetak hiljada stanovnika. rište ima nešto drugačiji problem. Kako se premijere u sezoni 1993/’94. Već se zna da minimum za grejnu sezonu, ne verujem da iz niške srednje glumačke škole Ivan Manić. S druge strane, prosek od oko dve sto- nisu mogli pohvaliti nekom naročito izdaš- je pokrovitelj predstave Crna hronika Sve- će bilo šta moći da se uradi, pa prema tome Mesta ima i za nove članove. U ovim teškim tine gledalaca nije zanemarljiv.“ nom pomoći osnivača, Skupštine opštine, u tislava Basare – premijera se očekuje u ne treba veliki novac ni ulagati u predsta- vremenima užički teatar čini za glumce vi- Nada Selaković pozorištu, u poslednje dve godine, predsta- septembru – Invest banka iz Požege. Na ve, niti ga uludo bacati.“ še nego druga pozorišta u Srbiji. Obezbeđuje (Ludus br. 9, septembar 1993)

25 ludus 200-201 Inostrana scena SVET REDITELJA IVA VAN HOVEA I FILMSKE I TV ZVEZDE NA TEATARSKIM DASKAMA

Aleksandra Jakšić

žejms Bond na Brodveju igra Jaga ili- „Reč je o kliničkoj evaluaciji teškog ko- ti Danijel Krejg i Dejvid Ojelou tuma- mada. Iako radnju prenosi u sadašnjost, ovo Dče glavne uloge u Šeskpirovom Otelu nije samo apdejtovan Ibzen ili pak verzija u u dinamičnom viđenju dobitnika Tonija Se- kojoj Heda napušta naš svet. Lukavije je od ma Golda na sceni New York Theatre Wor- toga i samosvesnije. Umesto da ublaži Ibze- kshop-a. Publika okružuje aktere sa tri stra- nov tekst savremenim govorom, adaptaci- ne na drvenim klupama, scenografija osli- ja Patrika Marbera veliča original: čudno je kava vojnički baraku, scena je prekrivena kruta, pomalo formalna i nejasno uznemiru- šperpločom, razbacanim dušecima, vojnim juća... Ovo je trijumf za Vilsonovu i reafirma- telefonima, sanducima municije, sve vrvi od cija Van Hoveove veličine. Ali takođe je pod- mišića i noževa, ali neprijatelj neće doći, već setnik kakvu je sjajnu godinu imao Nacio- će se nasilje pokrenuti iznutra. U ovoj pro- nalni teatar“, piše magazin Varajeti. dukciji umanjeno je pitanje rase i rasizma, Ivo van Hove je već režirao ovu Ibze- fokusirana je na to što je Otelo stranac, te ka- novu dramu u Americi 2004. godine i do- ko ga njegov status autsajdera tera da preis- bio nagradu Obi. „Volim da se ponekad vra- pituje svoju poziciju u društvu. Goldovo viđe- ćam istim tekstovima. Briljantno je da je Ib- nje počinje u mraku i naglašava zatvorenost zen, pišući pre više od veka, sve video tako likova koji nemaju poverenja u svoje prijate- precizno. Heda je isfrustrirana domaćica, ali lje, ne veruju neprijateljima, ali ni sebi. Pu- drugačija od Nore. Norini izbori su jasni, He- Trijumf Rut Vilson u ulozi Hede Gabler (foto: Jan Versweyveld) blika je, piše Gardijan, posle više od tri sata da ostaje enigma. Rut i ja smo radili na to- bila oduševljena. me da odgovorimo zašto je to tako. Nema jed- moram da postavim teatarski svet...“, izjavio vano. Majkl C. Hol je hipnotički briljantan“, šta nam je volja. Ako nećeš da rizikuješ, ne- Moderno viđenje Ibzenove Hede Gabler u ne istine. Kao reditelj ili glumac morate da je reditelj za Njuzvik. piše Independent, „Lazarus deluje kao Bou- moj biti u pozorištu. A čini mi se da isto va- tumačenju „usijane“ Rut Vilson (zvezde seri- tumačite niti... Volim da stvaram svet u ko- Međutim, treba se osvrnuti i na njegov ijeva poslednja turneja, testament i ekscen- ži i za život“, zaključuje Van Hove u inter- ja Luter i Afera) i režiji Iva Van Hovea od- me će drama najbolje procvetati“, kaže redi- mjuzikl Lazarus (New York Theatre Wor- trični projekat upakovani u jedno“, prenosi vjuu za Njuzvik. bacuje uobičajeno, utešno, protofeministič- telj za Njuzvik. kshop), koji je nakon nešto više od godine Tajm aut. „Proći će sigurno mnogo vremena U vezi navedene činjenice da su se kar- ko čitanje gde heroina čini strašne stvari jer Stiče se utisak da je Ivo van Hove, vrlo prikazivanja u Americi (karte su rasproda- dok ponovo ne vidimo džuboks mjuzikl toli- te za Lazarusa prodavale tek za nekoli- je žrtva. Debi belgijskog reditelja za london- specifičnog senzibiliteta i jakog izraza, me- vane za nekoliko minuta), u neku ruku obe- ko neobičan, skoro nerazumljiv i čudesno in- ko minuta, budući da je iza ostvarenja sta- ski National Theatre je, kritika kaže, zano- đu najpopularnijim svetskim rediteljima – ležavajući godišnjicu smrti Dejvida Bouija, trigantan poput Lazarusa“, razmišlja kriti- jao trio Boui, Majkl C. Hol i Van Hove, zani- san. Velika, ogoljena, gotovo prazna soba He- radi gotovo svuda, jureći iz projekta u pro- izvođen u Londonu krajem januara. Svo- čar Gardijana. Reditelj pak ne vidi šta je tu mljivo je pomenuti da je debi Kejt Blanšet na dinog i Tesmanovog novog doma je neprija- jekat. Nakon pomenute produkcije Hede Ga- jevrstan nastavak knjige Čovek koji je pao nerazumljivo: „Odmah sam uvideo da se ra- Brodveju (Ethel Barrymore Theatre) doneo teljska i gruba, „prozračna i prostrana“ kako bler bacio se na adaptaciju Viskontijevog fil- na Zemlju Voltera Tevisa iz 1963, i istoime- di o egzistencijalističkom komadu o čoveku adaptaciji Čehovljevog Platonova (komad u njen muž insistira, dok se njen otpor ogleda ma Opsesija gde glavnu ulogu tumači Džud nog filma iz 1976. u kojem je slavni muzičar koji je živi mrtvac, on večno pati za ljubav- viđenju supruga dvostruke oskarovke En- u zakucavanju cveća na zidove. Prostor po- Lo (produkcija Barbican Theatre i njego- igrao glavnu ulogu, napisali su Boui (uz pe- lju svog života, pitajući se kako da sve to do- drua Aptona nazvan The Present) čak mili- lako bledi zahvaljujući izuzetnim svetlosnim ve kuće Tonelgroep Amsterdam), premijera sme specijalno nastale za ovu of-brodvejsku bije neki smisao… Interesuju me dve osnov- on dolara u samo jednoj sedmici prikaziva- rešenjima Jana Versvejvelda, dok zbunjuje i je zakazana za kraj aprila. Kao što je Ludus produkciju) i Enda Volš. „Boui je učestvovao ne stvari. Naša egzistencija, kao u Lazarusu. nja, iako je predstava dobila podeljene kriti- uznemirava elektro „zanovetanje“ dizajnera već pisao, Van Hove se za Avinjonski festi- u radu na predstavi, njegov životni san je bio Zašto smo ovde? Može li ona da bude smisle- ke, mahom saglasne u odličnom tumačenju zvuka Toma Gibsona. Jedino olakšanje pru- val bavio adaptacijom Prokletih (ili Sumrak da stvori, kako je govorio, ’komad sa mojom na? Možemo izvršiti samoubistvo. Zašto ne lika Ane, udovice koja puni 40 godina. Po- žaju ironično raspoređeni delovi pesme Blu bogova), još jednog Viskontijevog ostvarenja. muzikom’“, rekao je Van Hove za Gardijan. bismo? A takođe me interesuje i politika, ali ređenja radi, a imajući u vidu da su ovolike Džoni Mičel koji opisuju svaku scenu. Sve „Pretvaranje filma u pozorišnu predstavu je Tomasa Njutona, „čoveka“ koji ne može da samo u antičkom smislu – polis kao druš- sume rezervisane samo za mjuzikle, ovose- doprinosi osećanju velike odvojenosti i dezo- veliki izazov, kao da ste prvi reditelj koji je umre i kojeg glave utopljene u džinu progoni tvo... Neki ljudi kažu da pozorište neće preži- zonska produkcija Višnjika inkasirala je u rijentacije, zalazeći tako sve dublje u okvi- režirao npr. Hamleta. Radeći film vi ste bog bivša ljubav, igrao je čuveni TV junak Dek- veti 21. vek, ja kažem da će postati umetnič- najposećenijoj nedelji nepunih 400.000 do- re Hedine izolacije. A ludi duh vreba u telu kreacije i na kraju sve montirate, što nika- ster, tj. Majkl C. Hol. „Oproštajni poklon Dej- ka forma. Zašto? Jer je živo. Ono je svet ma- lara. Zvezde zaista garantuju fi- društvene konzervativke u igri Rut Vilson. da ne može da se desi u pozorištu. Tamo pak vida Bouija svetu. Superiorno režirano i pe- šte. Teatar je prostor u kome možemo raditi nansijski džekpot... 2018 – godina evropskog kulturnog nasleÐa

Naredna, 2018. godina biće „Godina navedeno u saopštenju Evropske komisije, budu ponosni na sve ono što čini zajednički evropskog kulturnog nasleđa“, na osnovu do- jesu promovisanje kulturne različitosti, in- evropski identitet. govora Evropskog parlamenta i Malte, koja terkulturnog dijaloga i društvene kohezije, Nakon što bude završena administra- trenutno predsedava Evropskom unijom. isticanje ekonomskog doprinosa kulturnog tivna procedura proglašenja 2018. „Godi- Suočena s političkim, ekonomskim i broj- nasleđa razvoju kulture i kreativnih sek- nom evropskog kulturnog nasleđa“, što nim drugim podelama, kao i opasnostima od tora, uključujući mala i srednja preduzeća, podrazumeva i formalno usvajanje od- terorizma, Evropa će slaviti 2018. godine ra- te lokalni i regionalni razvoj. Takođe, želja luke u Evropskom parlamentu, biće mo- zličitost i bogatstvo svog kulturnog nasleđa, je da se naglasi uloga kulturnog nasleđa u guće i usvajanje nove legislative koja će koje uključuje spomenike, lokacije, tradicije, spoljnim odnosima EU, a to se odnosi i na omogućiti Evropskoj komisiji i članica- nematerijalno nasleđe i druge vidove kreativ- doprinos prevenciji konflikata, postkonflik- ma EU da na vreme obave neophodne nosti, kao i vredne zbirke koje čuvaju muzeji, tnom pomirenju i obnovi uništene kultur- pripreme. biblioteke i arhivi. ne baštine. Predstavnici Evropskog parlamenta bi- Cilj te inicijative je da se unapredi svest Evropska godina kulturnog nasleđa biće će u mogućnosti da učestvuju kao posma- o evropskoj istoriji i vrednostima, kao i da se finansirana iz postojećih budžetskih izvora, a trači na sastancima nacionalnih koordio- ojača osećanje evropskog identiteta. Istovre- imaće namenski finansijski okvir u iznosu od natora koji će biti organizovani povodom meno, biće skrenuta pažnja na mogućnosti osam miliona evra. „Evropske godine kulturnog nasleđa“. koje pruža oblast kulturnog nasleđa, ali i na „Kao Evropljani, imamo posebno boga- Ideja o „Evropskoj godini kulturnog na- izazove s kojima se suočava, kao što su posle- to kulturno nasleđe naše zajedničke istori- sleđa“ prvi put je istaknuta 2014, a Evrop- dice razvoja tehnologije ili sve češći primeri je“, istakao je ministar pravde, kulture i lo- ska komisija ju je formalno pred- krijumčarenja artefakata. kalne samouprave Malte Oven Boniči, do- stavila u avgustu 2016. godine. Glavni ciljevi proglašenja 2018. „Godi- dajući da će 2018. godina omogućiti svima Ludus broj 32, decembar 1995 nom evropskog kulturnog nasleđa“, kako je u Evropi da proslave zajedničku baštinu i (SEEcult.org)

ludus 200-201 26 EKS-JU pozorište SRPSKI REDITELJI U HRVATSKOM

Priče iz Bečke šume u zagrebačkoj Gaveli KAZALIŠTU

ok se još čuju i odjekuju hvalospe- što se zaljubi u šarmantnog i bezosećajnog teatar, pomešao je razne motive, pa tako na za komad, proizveli su predstavu koja je isto- ve trave, jedna klupa kao centar događa- vi posle gostovanja Zagrebačkog ka- kockara Alfreda, odluči da raskine veridbu sceni spaja beduina, balerinu, mesara i mla- vremeno i savremena i vrlo prisutna, koja se nja i pročelje kuće s četiri prozora iza kojeg Dzališta mladih u Beogradu s predsta- s dosadnim, ali pouzdanim mesarom Oska- dog austrofašistu, nevinu devojku milog li- tiče svih nas. A blizina glumaca na pozorni- je hladni svet koji ne vidimo, ali ga oseća- vom Hinkeman u režiji Igora Vuka Torbice rom. Raskid pokreće lavinu koja Marijanu ca i njenu čudovišnu sadistički erotizovanu ci omogućava nam da još više sudelujemo u mo u svetlima koja se pale i gase, u senama (koju izvodi izvanredan glumački ansambl odvodi sve dublje u tragediju… majku“, piše kritičar Jutarnjeg lista. onome što gledamo. Zaista sam zadovoljna, koje promiču, u mračnim oknima… Slike predvođen Ozrenom Grabarićem i Rakanom „Torbica je tekstu pristupio široko, upo- „Igor Vuk Torbica nadmašio je očekiva- pre svega načinom na koji je odabrano kako su to što gledalac želi da zadrži… Reditelj- Rushaidatom), treba pomenuti još jednu us- trebivši ga kao uzor prema kom razvija vla- nja Pričama iz Bečke šume (…) Po mno- će se raditi taj tekst, načinom na koji je rađe- ka Ana Tomović sve je podredila osnovnoj pelu hrvatsku produkciju našeg mladog re- stitu dramsku situaciju, pozivajući se na go čemu Bečka šuma svojevrsni je nastavak no s glumcima i načinom na koji su glumci muzičkoj formi, sonati – muzičkom obliku ditelja. Naime, na samom kraju 2016. u za- aluzije i analogije izvornika. Oduzeo mu je Hinkemana, ali je i veliki autorski korak izneli ovaj izuzetno težak zadatak“, naglasila s tri ili četiri stava suprotstavljenih ritmo- grebačkoj Gavelli postavio je Torbica pučki prostornu odrednicu, pa iako ne beži od to- napred, realizovan s jasnom idejom i pre- je upravnica Hrvatske drame Jelena Kovačić. va, pisanoj za solo instrument, najčešće kla- komad u tri dela Priče iz Bečke šume Ede- ponima – Beč se uzgredno spominje u neko- ciznom koncepcijom, u saradnji s drama- „Predstavu o jednom od najsloženijih vir, ređe za dva instrumenta. Čista, oslobo- na fon Horvata. liko navrata, kao i zloglasni Dahau – od njih turgom Katarinom Pejović“, dodaje Večernji odnosa, onom majke i kćeri, rediteljka To- đena od suvišnih pokreta i rekvizita, ogolje- Tekst jednog od najvažnijih austrijskih se udaljio dovoljno da posve izbledi izvornu list, dok Novi list konstatuje da „nema nijed- mović prikazala je kao kompleksan unu- na i oslonjena na snažan tekst dve glavne dramatičara međuratnog razdoblja je adap- Fon Horvatovu kritiku jačanja fašizma. Vi- ne uloge koja nije studiozno napravljena“. trašnji svet osećaja, strahova, čežnji, unu- protagonistkinje, majku Miru Furlan i ćer- tiran, pa je drama, izvorno oštra kritika zuelno i auditivno Torbica se ogradio od Fon Torbicu čeka još jedna premijera. U maju tar kojeg svi likovi preuzimaju obrise Ber- ku Mariju Tadić… Poput skalpelom odre- (bez)vrednosti i licemerja bečkog (malo)gra- Horvata: oduzeo je Pričama i bečke valcere i riječka publika imaće priliku da pogleda nje- gmanove duše koja ima samo jednu čežnju, zanih filmskih scena oslikavaju se stavovi đanskog društva neposredno pre dolaska na salonsku malograđansku estetiku, iz prosto- govo viđenje Molijerove drame Kritika škole onu za ljubavlju. Ingmar Bergman, šved- – susret majke i ćerke, nakon sedam godi- vlast fašista 1934. godine, pretvorena u goto- ra krajnje ugode koji sugerišu Štrausovi val- za žene na sceni HNK „Ivana pl. Zajca“. ski majstor pozorišta i filma, te portretisanja na, koji nosi želju za neizgovorenim straho- vo nakaznu metaforu samog društva. Pred- ceri svoje je junake premestio u prostor sva- U pomenutom HNK „Ivana pl. Zajca“ u kompleksnih i zamršenih ljudskih odnosa, u vima, pitanjima, optužbama, rasutom i iz- stava Priče iz Bečke šume donela je na scenu kovrsnih preterivanja. Zadržao je Fon Hor- januaru premijeru je imala rediteljka Ana Jesenjoj sonati koncentriše se na lik slavne gubljenom ljubavlju koje su obe željne. Sva- polusvet lišen junaka u komadu koji na te- vatov odnos prema pojedincu kao ’ne-oso- Tomović. Bergmanovu porodičnu dramu Je- pijanistkinje Šarlote koja se, potresena smr- ka u svom poimanju života, grešaka, istin- meljima avangardnog dramskog teksta Fon bi’ – likovi u toj drami jesu ’svet u malom’, senja sonata dramatizovali su Vuk Ršumo- ću svog muža, nakon godina odsutnosti po- ske čežnje za ljubavlju, odrastanja, nemoći i Horvata iz razdoblja između dva velika rata svet sastavljen od ljudskih bića koja odbijaju vić i Olga Dimitrijević a uloga majke povere- novo susreće s kćerima – Evom i Helenom neuhvaćenih niti odnosa prepunih moguć- razvija malograđansku grotesku 21. veka. da budu osobe. No Torbica je taj nedostatak na je Miri Furlan. koje i dalje žive posledice nedostatka majči- nosti za približavanje koje samo obe strane Fabularna okosnica Fon Horvatovog ’osobe u ljudima’ predstavio kroz preteriva- „Spoj teksta, osećanja koje on nosi, redi- ne ljubavi“, piše Novi list. treba da prepoznaju u datom tre- teksta je tužna sudbina devojke Marijane, nje koje je samo sebi svrha. Transponirajući teljke, te celog autorskog tima koji je sa sobom „Scena Ljerke Hribar koja odiše topli- nutku“ (HRT Radio Rijeka). kćeri vlasnika radnje igračaka koja, nakon realistično u maštu, u nešto što nije život već dovela, kao i zaista idealna glumačka podela nom, podloga u bojama jeseni, lišća i su- Aleksandra Jakšić

Milan Caci Mihailović Iz „Uspomenara 212“ DŽAJPUR Davne 1978. Ljubomir Draškić i veterinar da mu da sredstvo za umire- režira na Televiziji dramu Leonida nje. Džajpur je iskoristio nesmotrenost Andrejeva „Misao“. U glumačkoj eki- čuvara i izašao iz kaveza. Svi su pobe- pi su Nikola Simić, Svetlana Bojko- gli iz studija pred „kolegom“ koji od šale vić, Milan Mihailović, Irfan Mensur, može da savlada trojicu odraslih. Poče- Branko Cvejić, mlada Gorica Popo- la je nervozna šetnja kroz studio, a onda vić... Drama počinje dvadesetominut- je ušao u prostoriju u kojoj je bila gomi- nim kadrom, u kome su Nikola Simić, la monitora, pa je postojala opasnost da Milan Mihailović i veliki šimpanzo naš Džajpur napravi neprocenjivu štetu. Džajpur, za tu priliku doveden iz Za- Prolazili su sati i sati, glumci su če- greba. Pošto je trebalo da deluje bole- kali da Džajpur prestane da se majmu- sno, kao da je na samrti, pre snimanja niše, da se urazumi, da uđe u kavez i su majmuna obilno nahranili svim i da odigra bolesnog majmuna. U jed- svačim, a naročito gomilom banana nom trenutku nosilac glavne uloge Ni- i hlebom. Zamračili su studio i čeka- kola Simić, vidno iznerviran, viknuo je: li da on zadrema. – Pa, dobro, ljudi, ko je ovde važni- I zaista, Džajpur se smirio u svom ji, ja ili majmun? kavezu, pridremao, ali kada su popalje- – Majmun! – čuo se iz režije glas ni reflektori, a pogotovo kada su glumci Ljubomira Draškića, reditelja drame prišli kavezu da odigraju važnu scenu, „Misao“. šimpanzo se uznemirio, počeo da skače, Ta jedna jedina reč značila je da je da se vere po metalnim šipkama, da buč- ovaj snimajući dan na Televiziji zauvek no vrši nuždu i pušta vetrove. Pozvan je Mića Tomić, Ljubomir Muci Draškić i Marija Crnobori na susretu izgubljen. penzionera Udruženja dramskih umetnika Srbije, 1996, Atelje 212

27 ludus 200-201 LUDUSOV KALENDAR: LUDUS OD 1 DO 200 LUDUS Ćirilov predstavlja ovogodišnjeg nobelovca Darija Foa. Foovi crteži su vinjete 50. bro- Pozorišne novine Jelena Kovačević ja Ludusa. Zapisi Varje Đukić kako tokom leta sprema predstave i za Bar i za Budvu – već treće le- YU ISSN 0354-3137 to zaredom – ima po dve probe dnevno. „Postajem glumica na 50 m prsno... Ne znam da li ta- COBISS.SR-ID 54398983 5. novembar 1992, broj 1 Objavljen prvi broj pozorišnih novina LUDUS (List Udruže- ko mora, ali znam da može.“ nja dramskih umetnika Srbije). Udruženjem predsedava Svetlana Bojković, a list uređuje Ludus izveštava o predstavama naših autorki na nemačkim scenama: Heimatbuch Copyright@1992 Udruženje Feliks Pašić. (Knjiga o zavičaju) Kaće Čelan postavljena je u bonskom Schauspielu, a Priču o Karmen Na- dramskih umetnika Srbije Na gradskim ulicama – beda. U Bosni – rat, Sarajevo pod opsadom. U prilozima Slobo- de Kokotović izveo je Stadstheater u Konstanci. Prvi broj objavljen 5. novembra 1992. dan Selenić, Slobodan Stojanović, Aleksandar Tišma, Mair Musafija, Boro Drašković, Slobo- Odlazak Predraga Pepija Lakovića (28. mart 1929 – 9. septembar 1997). dan Novaković, Filip Davd, Ljubomir Simović... pitaju se o smislu pozorišta u besmislenom Tiraž: 1100 primeraka svetu. Ponekad referiraju na Beketa, nadrealiste, Korneja, Šekspirovog Hamleta. 23. decembar 2002, broj 100 Ludus se reklamira – izlazi na 36 stranica (prvi brojevi bi- Izdaje U Jugoslovenskom dramskom pozorištu igra se Hamlet u režiji Gorčina Stojanovića. Ha- li su na 20, a potom na 28 stranica). mlet je Branislav Lečić. Restriktivni potezi Sekretarijata za kulturu grada Beograda i Ministarstva kulture Srbi- Udruženje dramskih umetnika Srbije Prilog o predstavi Dah teatra Ova vavilonska pometnja. je ujednili su umetnička udruženja; ona traže – smenu nadležnih, Gorice Mojović i Branisla- 11158 Beograd, Studentski trg 13/VI Prati se šta se zbiva u pozorišnom svetu u drugim republikama. va Lečića. Petar Kralj izjavljuje da sebe smatra umetnikom, a ne socijalnim slučajem, ali da Telefoni: +381 (0) 11/2631-522, Prvi veliki Ludusov intervju dao je Jovan Hristić. mora da apeluje u ime kolega koji ne mogu ni da overe zdravstvene knjižice, dok se za kultu- Prvi broj koštao je 500 dinara. 2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873 www.udus.org.rs, www.ludus-online.rs 5. oktobar 1994, broj 20 28. Bitef – kao revija visoke mode, a predstava Titanik dobi- e-mail: [email protected] ja Gran pri „Mira Trailović“. U žiriju su bili: Mladen Popović, Alisa Stojanović, Ješa Denegri, Ivana Stefanović i Tanja Bošković. Matični broj: 07067283 „Situacija da nemam svoj jezik da se igram, lažem, ili se krijem, i da imam engleski je- PIB 100040788 zik uglavnom kao prepreku koju treba da savladam, pojačala je sve moje instinktivne reak- Tekući račun: cije“ – javila se Dragana Varagić iz Toronta. Za lik Maneta u predstavi Tamna je noć Dragan Mićanović dobio je Nagradu „Zoran 200-2711270101033-28 Radmilović“. (Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd) Zločin i kazna u režiji Egona Svina u Makedonskom narodnom teatru vraća na sce- Predsednik nu Meta Jovanovskog (Porfirije), a Nikola Ristanovski (Raskoljnikov) stupa kao njena ve- lika nada. Vojislav Brajović Ludusov veliki intervju sa Slobodanom Mašićem. Glavni i odgovorni urednik Novine koštaju 2 dinara. Tatjana Nježić 5. mart 1995, broj 25 Ludus prati pojavu novih dramskih studija i akademija. Redakcija Mira Sutpica daje portret svoje prijateljice i koleginice Marije Crnobori, a Marija se odu- Aleksandra Jakšić, žila – Olgi Spiridonović. Jelena Kajgo, Jagoš Marković postavio je Romea i Juliju u „Bošku Buhi“, a protagonisti su Dragan Mi- ćanović i Isidora Minić. dr Jelena Kovačević, „U programu predstave Garderober nećete naći ime Nenada Kostića. Tu je ironija potpu- dr Ivan Medenica, no zatvorila krug priče iz komada.“ Naime, Nenad je bio garderober Petra Kralja pa je Ludus Aleksandar Milosavljević, (Slavica Vučković) pisao o njemu i njegovom zanimanju. Prvi Ludus objavljen 5. novembra 1992 Olivera Milošević, Knjiga o Milošu Žutiću Slobodana Jokovića i Radoslava Dorića; zbornik o Bati Stojkovi- Vukica Strugar ću priredio Milo Gligorijević; Glumci velika deca Buce Mirkovića; Drame Slobodana Stojano- ru izdvaja svega 0,7 odsto budžeta. Najavljivan je i novi zakon o kulturi, ali su učesnici skupa vića; Crnjanski i pozorište Petra Marjanovića. bili protiv parcijalnih izmena a za donošenje sistemskih zakona u oblasti kulture i umetnosti. Lektura i korektura Rekonstruisana scena Komedi fransez. „U Beogradu se pre svega neguje dobar glumački teatar, a ja dolazim iz dramaturško- Aleksandra Jakšić Mariborski SNG otvoren premijerom Ruske misije Nenada Prokića u režiji Tomaža Pan- rediteljskog pozorišta“, izjavila je Mira Erceg, u vreme kad radi na Faustu u Narodnom po- dura. A o predstavi piše u časopisu Die deutsche Bühne. zorištu. Sekretar redakcije Ludus predstavlja glumice: Mašu Dakić, posle Skupa i Lepotice i zveri; Milicu Mihajlo- Radmila Sandić vić, dobitnicu nagrade za glumačku bravuru „Zoran Radmilović“ na Sterijinom pozorju; Ol- gu Odanović, posle komične uloge u Skupu i dramske u Domu Bernarde Albe; Branku Šelić, Tekstove i fotografije slati na: još jednu Jagoševu glumicu iz Doma Bernarde Albe. [email protected] Predstavljeno je Pozorištance „Puž“, večito sveže i novo pozorište za najmlađe Branka [email protected] Milićevića i Slobodanke Aleksić. Leskovačko pozorište ponovo gostuje u Zrenjaninu, Kikindi, Novom Sadu, Šapcu i Vršcu, Dizajn LUDUSA a ima i sa čim: Kući! u režiji Nenada Todorovića, Prosjačka opera u postavci Katarine Petro- Đorđe Ristić vić i Molijerov Žorž Danden u viđenju Radoslava Milenkovića. Hteo je da se njegova smrt prećuti, bar tog 5. novembra, „ali je zaboravio da će smrt sa- Redizajn LUDUSA ma objaviti svim njegovim prijateljima da ga je odvela“, zapisala je Marija Crnobori o Petru AXIS studio Slovenskom (1924–2002). U Beču, na festivalu Kontekst: Evropa, predstavljeni brojni mladi umetnici iz Srbije i Priprema i štampa drugih zemalja jugoistočne Evrope. JP SLUŽBENI GLASNIK U Mostaru još uvek nema mosta, ali Sead Đulić, direktor Mostarskog teatra mladih pravi BEOGRAD, Lazarevački drum 13-15 mostove u pozorišnim susretima s celim svetom na festivalu, koji neguje godinama. Novine uređuje Aleksandar Milosavljević. Feliks Pašić sa prijateljima Ludusa: donator Čedomir Tasić i Petar Kralj Februar 2009, broj 150 Bitef je inicijator i osnivač evropske mreže izvođačkih umetnosti ENPARTS, iza kog stoji namera da se baštini trajna saradnja između institucija izvođačkih 5. oktobar 1995, broj 30 U Beograd, na BITEF, došao je Bob Vilson. Dao je intervju Olji delatnosti u Evropi, kao što su La bienale di Venezia, Berliner Festspiele, Musik der Jahrhuder- Milošević za Ludus. te iz Štutgarta, Musikadhoy iz Madrida, Eclat i Dansens Hus iz Stokholma i drugih. Branka Šelić igra Kate Kapuralicu u režiji Jagoša Markovića, u NP Sombor. „Čovek je osuđen na to da živi od malih, ili eto, malo većih radosti“, izjavio je Đuza Sto- Goran Šušljik dobio Sterijinu nagradu i Nagradu „Zoran Radmilović“. jiljković prilikom primanja Zlatnog ćurana za životno delo u Jagodini. Nagradu su do tad do- Ksenija Jovanović objavljuje dnevničke zapise. Piše o izbeglicama iz Srpske Krajine koji bili vladari smeha, Čkalja, Bata Stojković, Mira Banjac, Pendula, Nikola Simić, Olivera Mar- su „krenuli u nepoznato, u nigde – tražeći spas za goli život“. ković, Bora Todorović. Tatjana Žerajić, glumica iz sarajevskog Kamernog teatra, igra sada u Gospođici u dra- Ateljeova predstava Posetilac, u kojoj Sigmunda Frojda igra Vojislav Brajović, a Dragan matizaciji i režiji Ljubiše Ristića u KPGT. Nikolić Nepoznatog, izazvala je veliko interesovanje u Zagrebu, a štampa je pisala: „Nadme- tanje legendi na pozornici Gavelle“. 15. oktobar 1997, broj 50 „Art najavljuje naočit, moderan, zgodan tim, kakav dolikuje Mala trilogija smrti Beogradskog dramskog pozorišta u režiji Nebojše Bradića izvedena je beogradskom, urbanom identitetu omiljenog pozorišta: hit-mejker Alisa Stojanović u avan- u Marselju u Teatru „Turski“. U predstavi po delu Elfride Jelinek igrali su: Đurđa Cvetić, Dra- turu režije ne kreće bez izazovnog komada“ – piše (Branka Krilović) o Ateljeovoj predstavi gan Petrović, Nebojša Dugalić, Milica Zarić. po tekstu Jasmine Reze. U Bitef teatru igra se Slučaj Vojcek–Hinkeman u režiji Ane Tomović. To je „pokušaj sagle- Šnajderov Zmijin svlak Čulijevog Teatra a.d. Rur izveden 8. i 9. septembra u filmskom davanja srpske posleratne stvarnosti iz perspektive generacije koja je potpuno nesvesno proš- studiju u Košutnjaku. la kroz devedesete“. Prijatelj Udruženja Na srpskom objavljena Tajna umetnost glumca Euđenija Barbe i Nikole Savarezea. Urednica Ludusa je Tatjana Nježić. dramskih umetnika Srbije

ludus 200-201 28