Pdf Lope Y Calderón En Las Escenas Serbias / Jasna Stojanović, Bojana

Total Page:16

File Type:pdf, Size:1020Kb

Pdf Lope Y Calderón En Las Escenas Serbias / Jasna Stojanović, Bojana LOPE Y CALDERÓN EN LAS ESCENAS SERBIAS Jasna stoJAnović / Bojana rAJić Universidad de Belgrado [email protected] [email protected] RESUMEN: En el presente trabajo trazamos un esbozo de la recepción de las obras de Lope y Calderón en Serbia (y Yugoslavia), desde la fecha del primer estreno, en 1874, hasta el año 2000. Registramos las traducciones de las comedias y de los dramas de los autores mencionados e investigamos en qué condiciones han sido realizadas, a partir de qué idioma y con qué calidad. Luego, recorremos las carteleras de los teatros a lo largo del país para registrar los estrenos de las piezas de Lope y Calderón. Analizamos las condiciones culturales, sociales e ideológicas en las que se han representado Fuenteovejuna, La dama boba, La discreta enamorada y El caballero de milagro de Lope, así como La vida es sueño y La dama duende de Calderón, reuniendo datos sobre las compañías involucradas, los directores, los actores, y la acogida del público y de la crítica. Palabras clave: teatro español, Lope, Calderón, recepción, Serbia. ABSTRACT: In this paper we outline the reception of the works by Lope and Calderón in Serbia (and Yugoslavia) from the first premiere, in 1874, until 2000. We collect translations of comedies and dramas of the above-mentioned authors and investigate the circumstances in which they were produced, the language they were translated from, as well as their quality. We subsequently examine repertoires of theaters throughout the country in order to register the premieres of Lope’s and Calderon’s plays. We analyze cultural, social and ideological conditions surrounding the performances of Fuenteovejuna, La dama boba, La discreta enamorada y El caballero de milagro by Lope, as well as La vida es sueño y La dama duende by Calderón. In addition to that, we gather information about theater companies, directors, actors, as well as critical and audience reception of these plays. Key words: Spanish baroque theater, Lope, Calderón, reception, Serbia. 560 Lope y Calderón en las escenas serbias 1. introduCCión El teatro español del barroco es relativamente poco conocido en Serbia. Las pri- meras traducciones realizadas directamente del original castellano datan del siglo xx, y la mayoría de las puestas en escena también. Se trata de obras dramáticas de Lope, Calderón, Tirso y Cervantes. Hoy día, disponemos en lengua serbia de traducciones fidedignas de los siguientes títulos: Fuenteovejuna y La dama boba de Lope, El burlador de Sevilla y Don Gil de las calzas verdes de Tirso, La vida es sueño de Calderón y los Entremeses de Cervantes (Stojanović 2009: 127-131). La recepción de estas piezas entre nosotros todavía no ha sido estudiada (exceptuando a Cervantes) y queda por hacer. El panorama de los títulos del barroco español puestos en las escenas serbias es un poco diferente del trazado anteriormente. Algunas veces se han representado textos traducidos solo para ser estrenados (y no publicados) o versiones vertidas de un tercer idioma. Partiendo de los catálogos que registran todos los estrenos en Serbia desde principios de la actividad teatral en nuestro país (vid. BiBliogrAfíA), y basándonos en materiales disponibles (artículos periodísticos, textos críticos, análisis de las versiones traducidas, etc.) en la Biblioteca universitaria de Belgrado y los archivos del Museo teatral y del Teatro nacional de Belgrado, hemos investigado la recepción de dos má- ximos representantes del teatro barroco —Lope y Calderón— en los teatros de Serbia, no sólo en la capital, sino también en las ciudades menores, como Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Sombor, Uzice, Leskovac, etc. 2. CAlderón 2.1. La vida es sueño El primer estreno de una obra del teatro barroco español es la La vida es sueño de Calderón, el 24 de febrero de 1874, en el Teatro nacional serbio de Novi Sad. Se presentó por primera vez a través de una adaptación realizada por el escritor austríaco Karl August West.1 Hay que subrayar que en aquel entonces el conocimiento de la literatura y la lengua españolas era escaso, si descontamos a los sefardíes del país y de la región (Serbia, Bosnia, Macedonia). Algunas que otras obras castellanas vertidas a nuestra lengua eran traducidas del alemán o del francés. En este primer montaje de La vida es sueño, los personajes ostentaban nombres sumamente raros, y muy poco castellanos —germanizados, por supuesto—: “Sigmunt” era Segismundo, “Astulf” Astolfo, “Klotald” Clotaldo, “Strelja” Estrella y “Vasilije” Basilio. Los papeles estaban distribuidos a un equipo de actores conocidos, entre los que destacan dos grandes figuras del teatro serbio de finales del siglo xix: Dimitrije Ružić (1841-1912), en el papel de Segismundo, y el entonces joven Pera Dobrinović 1. Pseudónimo de Joseph Schreyvogel (1768-1832). El traductor serbio fue Aleksandar Sandić. JAsnA stoJAnović / BoJAnA rAJić 561 (1853-1923) en el rol de Astolfo. Los demás eran Aleksandar Sajević, quien interpretaba al rey, luego Jelena Marinković y Lenka Hadžić como Estrella, Andra Lukić como Clotaldo e Ivana Sajevićka como Rosaura. Entre los pocos artículos aparecidos después del estreno, destacamos la opinión del autor anónimo de la revista Teatro, quien apunta que el título del drama calderoniano “atrae poderosamente a todo hombre que piensa”;2 es una obra “repleta de efectos teatrales y de poesía”, y su lengua, “magnífica, rica en imágenes multicolores”, resuena “milagrosamente en el oído y en el corazón de los espectadores”.3 El autor termina elogiando la puesta en escena de esta obra “difícil”,4 así como la interpretación de los actores. El mismo drama se llevó a escena dos veces más antes de finalizar el siglo, y ambas en Belgrado: en noviembre de 1875 y en septiembre de 1899, en el escenario más afamado de la época, el Teatro nacional. La adaptación de Karl August West5 seguía siendo la base textual de la que partían los directores Miloš Cvetić y Milorad Gavrilović, respectivamente, y los papeles estaban repartidos entre los artistas de la capital. Por ejemplo, Milka Grgurova, a la que dieron fama los papeles dramáticos y trágicos, encarnaba a Rosaura en el montaje de 1875. En el siglo xx, La vida es sueño se puso en escena en tres ocasiones: en 1964, 1987 y 1994. Esta vez los directores pudieron apoyarse en una traducción del original castellano moderna y esmerada, relizada por Nikola Milićević (1922-1999), poeta, tra- ductor y profesor universitario croata. Su versión, publicada en serbo-croata (una de las lenguas oficiales en Yugoslavia) y en verso mereció varios elogios por sus cualidades poéticas. Hoy día sigue siendo la única entre nosotros. El estreno de 1964 tuvo lugar en uno de los teatros más representativos de Belgrado y del país, el Teatro dramático yugoslavo (Jugoslovensko dramsko pozorište). De hecho, la sala y el nombre persisten, aunque Yugoslavia ya no existe, lo que testimonia el gran peso de esta institución en la vida cultural del país. La dirección fue confiada a Mata Milošević y la pieza se estrenó el 16 de diciembre. En el reparto participaron actores conocidos (Slavko Simić como Basilio, Stojan Dečermić como Segismundo, Petar Slovenski como Clarín, Olga Savić como Estrella, Maja Dimitrijević como Ro- saura, etc), pero, a juzgar por las opiniones emitidas después del estreno, el resultado final no cumplió con las expectativas. Parece que el reproche principal apuntaba a un juego escénico desigual desde el punto de vista estilístico, razón por la que el crítico y escritor Slobodan Selenić opinó que la función era “llena de papeles mal interpretados”.6 Mientras que Slavko Simić, en el rol de Basilio, optaba por un realismo casi total, S. 2. “[…] silno privlači čoveka koji misli” (Anónimo 1874). 3. “[…] punom efekta pozorišnog i pojezije /sic/, a divni jezik mu, bogatim šarenim slikama, čarobno odjekuje u uhu i srcu slušalaca” (Anónimo 1874). 4. “Predstava ovog teškog dela ispala je uopšte veoma dobro i okruglo” (Anónimo 1874). 5. Reparto en el estreno del (28-11-1875: Milos Cvetić (director), actores: Rajović (Basilio), Cvetić (Segismundo), E. Popovićeva (Estrella), Grgurova (Rosaura), etc. Reparto en el estreno del 25-09-1899: Milorad Gavrilović (director), actores: Miljković (Basilio), Lj. Stanojević (Segismundo), Ilićka (Estrella), Petkovićeva (Rosaura), etc. 6. “[…] predstava puna slabo odigranih uloga” (Selenić 1964). 562 Lope y Calderón en las escenas serbias Dečermić dotaba a Segismundo de un temperamento schilleriano inadecuado, “pre- dimensionando románticamente las emociones allí donde tenía que meditar sobre el sentido de la vida”.7 También Eli Finci escribía que la actuación era “una rara mezcla de realismo drástico, de contenimiento intelectual reprimido y de arrebato patético y hueco”.8 En su afán por presentar la obra de manera más clara y realista posible, el director no consiguió retratar a los personajes ni como seres reales ni como símbolos. Pero, a pesar de los defectos, es indudable que “El teatro había hecho un gran favor a la literatura avivando nuestro interés por esta obra realmente grande y, dada su im- portancia, insuficientemente conocida” (Selenić).9 Una veintena de años más tarde, registramos el estreno del drama de Calderón en los Juegos veraniegos de Dubrovnik (Dubrovačke letnje igre). Era un festival artístico- cultural de gran importancia en el ámbito de la ex-Yugoslavia, organizado año tras año desde 1949 en el ambiente pintoresco de la ciudad medieval dálmata. Los testimonios escuetos sobre su edición de 1987 revelan que el montaje de La vida es sueño fue protagonizado por Radko Polič, actor esloveno (Basilio), y Branislav Lečić, serbio (Segismundo), bajo la dirección de Dušan Jovanović. El último estreno de La vida es sueño data del 8 de noviembre de 1994. Se puso en la escena del Teatro nacional de Belgrado, en una época de crisis profunda, originada por la desintegración de Yugoslavia y la guerra civil, así como por un derrumbe políti- co, económico y moral generalizado.
Recommended publications
  • 1 Lenki I Relji, Mojim Unucima
    Lenki i Relji, mojim unucima 1 2 Feliks Pašić MUCI Ljubomir Draškić ili živeti u pozorištu 3 4 Ulaz u vilu »Nada« u Omišlju na ostrvu Krku 5 6 Mladom Svetozaru Cvetkoviću, tek pristiglom u Atelje 212, činio se kao ka- kav veliki lutan, očiju dubokih i crnih, sa podočnjacima koji su s godinama posta- jali sve tamniji i dublji. Mira Stupica pamti jedno štrkljasto i visoko dete, krakato, okato, nosato i pomalo dremljivo, koje je kapke imalo uvek napola spuštene, kao roletne. I u sećanju Aleksandra–Luja Todorovića javlja se u istoj slici: visok, štrkljast, šiljat, neopisivo mršav. Vojislavu Kostiću je, tako visok i mršav, sa šišanom bradom, ličio na Don Kihota. Ivana Dimić je imala dvanaest godina kad ga je prvi put videla, na slavi na koju je došla s roditeljima. Među gostima se izdvajao visok, mršav, duhovit čovek koji je psovao. Ogroman, tamnog lica i brade, izgledao joj je kao neki Azijat. Aleksandar–Saša Gruden seća ga se kao klinca koji je s majkom došao kod očeve rodbine u Užice. Prilog opštem utisku: štkljast, nosat, s ogromnim kolenima. Kad su ga upitali kako je, odgovorio je: »Zaštopal mi se nosek.« Posle je objašnjavao da je imao jezički problem: »Govorio sam hrvatski.« Dolasku u Užice 1941. godine prethodi prva velika životna avantura. Od ranih dana naučio je da svet i ljude vidi u slikama. U slikama Zadra, u koji se porodica 1939. seli iz Zagreba, kada je otac Sreten postavljen za vicekonzula Kraljevskog konzulata, prelamaju se, između ostalih, prizori ogromnog stana u kome, po jednom dugačkom hodniku, vozi bicikl.
    [Show full text]
  • MIKI MANOJLOVIC Monografija 08.Indd
    A ko si ti? Automonografija Predraga Mikija Manojlovića Ova knjiga je posvećena Predragu Mikiju Manojloviću, laureatu nagrade Dobričin prsten za 2012. Dobitnici nagrade Dobričin prsten LJUBA TADIĆ (1980.) MIRA STUPICA (1981.) MIJA ALEKSIĆ (1982.) ZORAN RADMILOVIĆ (1983.) NEVENKA URBANOVA (1984.) RAHELA FERARI (1986.) BRANKO PLEŠA (1988.) DANILO STOJKOVIĆ (1990.) MARIJA CRNOBORI (1992.) MATA MILOŠEVIĆ (1994.) LJILJANA KRSTIĆ (1995.) PETAR KRALJ (1996.) OLIVERA MARKOVIĆ (1997.) RADE MARKOVIĆ (1998.) STEVAN ŠALAJIĆ (1999.) MIRA BANJAC (2000.) VLASTIMIR ĐUZA STOJILJKOVIĆ (2001.) STEVO ŽIGON (2002.) MIHAILO MIŠA JANKETIĆ (2003.) PETAR BANIĆEVIĆ (2004.) Automonografija dobitnika nagrade Dobričin prsten SVETLANA BOJKOVIĆ (2005.) BORA TODOROVIĆ (2006.) KSENIJA JOVANOVIĆ (2007.) PREDRAG EJDUS (2008.) 7 VOJISLAV BRAJOVIĆ (2009.) JELISAVETA SEKA SABLIĆ (2010.) RUŽICA SOKIĆ (2011.) PREDRAG MIKI MANOJLOVIĆ (2012.) JASNA ĐURIĆIĆ (2014.) SVEČANA DODELA NAGRADE DOBRIČIN PRSTEN PREDRAGU MIKIJU MANOJLOVIĆU NASLEĐE VELIKOG GLUMCA LJILJANA ĐURIĆ, predsednica Udruženja dramskih umetnika Srbije Verujem da većina vas poznaje istoriju Dobričinog prstena, ali isto tako verujem da ima i onih koji do sada ovu priču nisu čuli. Zato mi dozvolite da pročitam kratak zapis gospođe Ksenije Šukuljević Marković: Udruženje glumaca Kraljevine Jugoslavije dodelilo je zlatan prsten Dobrici Miluti- noviću, velikanu srpskog glumišta povodom četrdesete godišnjice njegovog umetničkog rada 1937. godine. Udruženje je smatralo da Dobricu Milutinovića treba izdvojiti iz plejade velikih glumaca i ovenčati nesvakidašnjom nagradom koja će se pamtiti i simbo- lizovati njegovu umetničku ličnost. Odlučilo je da prsten bude prelazni, da se dodeljuje Automonografija dobitnika nagrade Dobričin prsten najboljem glumcu i da se na taj način sačuva trajan spomen na Dobricu. Donet je i pra- vilnik po kojem je trebalo da Dobrica odredi dobitnika prstena ili da to učini odabrana tročlana komisija.
    [Show full text]
  • Glava U Torbi
    Borka Pavićević czkd 2017. GLAVA U TORBI Borka Pavićević Sadržaj 5 ZAŠTO I ZATO 131 Bogujevci/vizuelna istorija 7 ZABELEŽITI SVOJE VREME 135 Rezervna država 2013. 2014. 11 Ne radite „svoj posao“ 141 Čudo u Šarganu 14 Spomenik 144 Jututunska Juhahaha i Osmi putnik 18 Palme, Ana Lind i Zoran Đinđić 148 Bal na vodi 22 Dogodilo se u Berlinu 152 Elektrošok 27 4. april – Dan studenata 155 Botoksi i botovi 31 Amarkord 159 Sanjao sam noćas da vas nema 35 Vukovar je oslobođen 162 1914.-2014. 39 Skladište 166 Veliki i mali 43 Nekom rat, nekom brat 169 Užižena istorija 48 Čin ubijanja 173 Okupacija 52 Belavista 176 Hip hop u Nišu 56 Peć, Peja, Bistrica, Kosovo 180 Između 60 Freska 183 Đavolja varoš 65 General žive vojske 186 Aleksandra Zec 69 Poslednje dete 190 Kenotaf 73 Na Gvozdu 193 Šta je tu sporno 77 Što te nema 197 Sve je pod kontrolom 81 I did it my way, Dragan Babić 201 Magla izlazi na scenu 85 Songšpil o parama i vlasti 205 Berlin-Užice 89 Mira Trailović (1924.-1989.) 208 Uzdignuta zvezda 93 Na vest o smrti hotela „Crna Gora“ 212 Mitotvorno mesto 97 „Mira Trailović“, „Zoran Đinđić“ 215 Kula Janković Stojana i Oliver Frljić 218 Surovo pozorište 101 Libricid, biblioklazam, knjigocid 222 Gluvi i slepi 104 Jovanka Budisavljević Broz 225 Dobro jutro, Beograde 108 Savršeno dosledan 228 Nepodnošljivi hor 112 „Everyman Đilas“ 233 Sve je po zakonu 116 Pomeranje dna 236 Drugi jezik 119 Crvena jabuka 239 Okupacija u 26 slika 123 LIBERA! VIA, VIA... 243 Vreme koje se približava Mina Kovačević (1919.-2013.) 247 Parade 127 Prvi ili peti 250 Šarena jaja 253 Uživamo u prevazilaženju straha 387 Nitko i nitkovi 257 Marija Crnobori 1918.
    [Show full text]
  • Searchable PDF Format
    - !-l t(xt0 trA(i'l's Atr()U'I' YUGOSLAVIA (t) 4tlr eclitiorr a-\ l2tl pagcs rl -30 lrltck.unrl-wlriIc photographs - 3 rrraps - Lurrgrr:tgt's: tinglish, French, -) (icrrnitn, I\rssian, Spanish 'l'lris b<xrk c:ontuins the basic facts E- llrorrt Yrrgttslavia GT]o(;I{APIIY, I{ISTORY, r-\ w-) S ATF, OR.GANIZATION, AA IIOREIGN POLICY, WORKTJRS' SELF-MANAGEMENT, -t INDT]STRY, TRANSPORT, ACRICULTURE, a EDUCATION, ARTS, E- SOCIAL INSURANCE, (J TOURISM, SPORT IOOO FACTS ABOUT YUGOST.AVIA r= O waRszAwA .^*-h-;; c_-?6 =i PUBLISHER IZDAVACKI ZAVOD "IUGOSLAVI.I A. Beograd, Nemamjiaa 34 FACTS ABOUT YI]GOSIAYIA COUNTRY AND POPULATION GEOGRAPHIC AREA POSITION The Social srt Federral Rerpub,lic of y,urgoslavia lies, u,ith its greater part (g0 percent) in the Balkan peninsula, Southeast Europe, and, with a smaller part (20 percent) in Central Europe. Since its southwestern ,regions occupy a long length of the Adriati,c coastal be1t, it is b,oth a continental and a maritime country. The country,s extreme points extend from 40o 57' to 460 53, N. lat. and from 13" 23' to 23o 02' E. l"ong. It is consequently pole, closer to the Equator than to the North and and Italy. it has the Central European Standard time. POPULATION AND BOUNDARIES ITS NATIONAL STRUCTURE Yugoslavia is bounded by several states and the sea. On the land side, it borders on seven states: Austria and Hungary on the north, Rumania on the northeast, Bulgaria on the east, Greece on the south, Albania on the southwest and Italy on the northwest.
    [Show full text]
  • MIKI MANOJLOVIC Monografija 08.Indd
    A ko si ti? Automonografija Predraga Mikija Manojlovića Ova knjiga je posvećena Predragu Mikiju Manojloviću, laureatu nagrade Dobričin prsten za 2012. Dobitnici nagrade Dobričin prsten LJUBA TADIĆ (1980.) MIRA STUPICA (1981.) MIJA ALEKSIĆ (1982.) ZORAN RADMILOVIĆ (1983.) NEVENKA URBANOVA (1984.) RAHELA FERARI (1986.) BRANKO PLEŠA (1988.) DANILO STOJKOVIĆ (1990.) MARIJA CRNOBORI (1992.) MATA MILOŠEVIĆ (1994.) LJILJANA KRSTIĆ (1995.) PETAR KRALJ (1996.) OLIVERA MARKOVIĆ (1997.) RADE MARKOVIĆ (1998.) STEVAN ŠALAJIĆ (1999.) MIRA BANJAC (2000.) VLASTIMIR ĐUZA STOJILJKOVIĆ (2001.) STEVO ŽIGON (2002.) MIHAILO MIŠA JANKETIĆ (2003.) PETAR BANIĆEVIĆ (2004.) Automonografija dobitnika nagrade Dobričin prsten SVETLANA BOJKOVIĆ (2005.) BORA TODOROVIĆ (2006.) KSENIJA JOVANOVIĆ (2007.) PREDRAG EJDUS (2008.) 7 VOJISLAV BRAJOVIĆ (2009.) JELISAVETA SEKA SABLIĆ (2010.) RUŽICA SOKIĆ (2011.) PREDRAG MIKI MANOJLOVIĆ (2012.) JASNA ĐURIĆIĆ (2014.) SVEČANA DODELA NAGRADE DOBRIČIN PRSTEN PREDRAGU MIKIJU MANOJLOVIĆU NASLEĐE VELIKOG GLUMCA LJILJANA ĐURIĆ, predsednica Udruženja dramskih umetnika Srbije Verujem da većina vas poznaje istoriju Dobričinog prstena, ali isto tako verujem da ima i onih koji do sada ovu priču nisu čuli. Zato mi dozvolite da pročitam kratak zapis gospođe Ksenije Šukuljević Marković: Udruženje glumaca Kraljevine Jugoslavije dodelilo je zlatan prsten Dobrici Miluti- noviću, velikanu srpskog glumišta povodom četrdesete godišnjice njegovog umetničkog rada 1937. godine. Udruženje je smatralo da Dobricu Milutinovića treba izdvojiti iz plejade velikih glumaca i ovenčati nesvakidašnjom nagradom koja će se pamtiti i simbo- lizovati njegovu umetničku ličnost. Odlučilo je da prsten bude prelazni, da se dodeljuje Automonografija dobitnika nagrade Dobričin prsten najboljem glumcu i da se na taj način sačuva trajan spomen na Dobricu. Donet je i pra- vilnik po kojem je trebalo da Dobrica odredi dobitnika prstena ili da to učini odabrana tročlana komisija.
    [Show full text]
  • NOMINACIJE I NAGRADE Dobitnik ”Dobri~Inog Prstena” 06
    POZORI[NE NOVINE BROJ 139 NOVEMBAR 2006. GODINA XV CENA 50 DINARA NOMINACIJE I NAGRADE Dobitnik ”Dobri~inog prstena” 06 BORA TODOROVI] Nagrade 1980. LJUBA TADI] DOSADA[NJI DOBITNICI NAGRADE 1981. MIRA STUPICA 1982. MIJA ALEKSI] ”DOBRI^IN PRSTEN” 1983. ZORAN RADMILOVI] (za `ivotno delo) 1984. NEVENKA URBANOVA 1986. RAHELA FERARI 1988. BRANKO PLE[A 1990. DANILO STOJKOVI] 1992. MARIJA CRNOBORI 1994. MATA MILO[EVI] 1995. LJILJANA KRSTI] 1996. PETAR KRALJ 1997. OLIVERA MARKOVI] 1998. RADE MARKOVI] 1999. STEVAN [ALAJI] 2000. MIRA BANJAC 2001. VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI] 2002. STEVO @IGON 2003. MIHAILO JANKETI] 2004. PETAR BANI]EVI] 2005. SVETLANA BOJKOVI] 2006. BORIVOJE BORA TODOROVI] nepoznat i neustaljen proces dodele za- ka pesnikinja, o svom kolegi ~ija je pes- gradu, sa socijalne ta~ke gledi{ta nije mu slu`nih penzija biti br`i? Na osnovu ni~ka generacija poumirala mlada, a on potrebna i penzija zaslu`nog umetnika, Gordijevog ~vora? je ostao da stari sam. Napisala je: “I ali sa umetni~ke ona mu svakako pripa- OBE]ANJA SU DATA Ili je ovo samo slatko predizborno postepeno je rasla cena toga {to nije da, zar ne? (Osim ako je izmislio novo obe}anje u kampanji za sveop{te izbore, umro mlad!” Lepo je po`iveti du`e, ali oru`je, pa dobio Nobela za mir.) esti o nacionalnim penzijama za la jedan sastanak u trajanju od pome- koja je prakti~no ve} po~ela, mada su cena, na `alost, stalno raste! Dostojan- zaslu`ne umetnike govore o tome nute dve nedelje, ali bez pauze, bez spa- Ako pretpostavimo da }e se u prvom izbori tek u januaru.
    [Show full text]
  • Početkom Devedesetih Glumica Mira Furlan Protjerana Je Medijskom Hajkom Iz Zagreba Jer Nije Pristala Na Mržnju I Podjele. Dana
    #1102 Samostalni srpski tjednik Petak 29/01/2021 10 kn/100 din/1.20 € 5720 Dosje Furlan Početkom devedesetih glumica Mira Furlan protjerana je medijskom hajkom iz Zagreba jer nije pristala na mržnju i podjele. Danas se građanke i građani spontano opraštaju od nje cvijećem i svijećama, ostavljenima na adresi na kojoj je nekada živjela str. 8-11. i 27. Novosti Tjednik za racionalnu manjinu piše 2 #1102, petak, 29. siječnja 2021. Milorad Krstulović RABLJENA SEDMICA hdz uživa 31,1 posto čelnika Željka Sabu u sličnoj raboti. Sabo je potpore, ali 57 posto građana ne podržava zbog toga odrobijao osam mjeseci. Šta li će Vladin smjer (Foto: Sanjin biti s hdz-ovom zvijezdom u državi koju Strukić/pixsell) desetljećima vodi hdz? Meštar A onda se oglasio Andrej Plenković. Preka- ljeni majstor relativizacije i veliki meštar svih hadezeovaca zapazio je kako je Tušek počinio ‘grubu političku pogrešku koja se nije smjela dogoditi’. Požalio se i kako nje- govi radari, a nedavno se hvalio njihovim dometima, ne funkcioniraju u klijetima i zapazio kako je ‘ovo jedna gruba politička pogreška’ te da se Tušek nije trebao naći sa Šimunićem. Slično je govorio i Gordan Sve bliže gradonačelničkoj kandidaturi – Gordan Maras Jandroković – a ne, govorit će drugačije – (Foto: Marko Lukunić/pixsell) ali i Zoran Milanović koji u Tušekovim riječima i postupcima ne nalazi elemente najvećoj opozicijskoj stranci Maras postaje kaznenog djela. Od početka godine otkrive- kandidat. O beznađu u socijaldemokratskim no je da je požeški gradonačelnik i saborski redovima svjedoči podatak da je drugi po- zastupnik hadezea Darko Puljašić nago- tencijalni kandidat bio Joško Klisović.
    [Show full text]
  • THE RIGHTEOUS WITHOUT a MEDAL Publisher: Jevrejska Opština Zemun, Dubrovačka 21, Zemun E-Mail
    IMPRESSUM THE RIGHTEOUS WITHOUT A MEDAL Publisher: Jevrejska opština Zemun, Dubrovačka 21, Zemun e-mail. [email protected] website: www.joz.rs Editor in Chief: Nenad Fogel Author: Milan Fogel Guest author: Filip David Translation from Serbian: Olivera Polajnar Proofreader: Ida Dobrijević Technical Editor and cover page: Jugoslav Rakita Copyright: JOZ and Milan Fogel Print: LaPressing, Lazarevac Print run: 300 Milan Fogel THE RIGHTEOUS WITHOUT A MEDAL AND THE RIGHTEOUS WITH THE MEDAL Zemun, 2019. CONTENT Introduction 7 THE RIGHTEOUS WITHOUT A MEDAL (saved Jews written in brackets) 9 The end of the nightmare (Rahela Ferari) 11 I never found out who saved us (Aleksandar Nećak) 21 You can bring a black-faced Roma but never a Jewess 31 (Marijana and Rihard Eberle) In an outhouse, an outhouse in Orašac (The Bohners) 35 Life-saving advice (Zvonimir Hercl) 39 A family chronicle - how we saved ourselves (Filip David) 49 The Rosenzweigs In Mandjelos (Josip Rosenzweig) 57 Salvation at the last moment (Edita Gaon) 61 Otto Komornik in Belgrade (Otto Komornik) 71 A letter from father (Helga Ungar) 87 A humane German woman (Vera and Sidonija Kelemen) 92 A Jew of Christian-Orthodox faith (Josip Levi) 97 We are packing for Israel (Dan Rajzinger) 101 Eva and Rade (Eva Nahir Panić) 109 Salvation in Kragujevac (Karolina Štajn) 117 How can I look them in the eye? (Laci Šporer) 123 I found out who saved us (Isak Tuvi Jusefović) 131 The story of Edita and Rade (Edita Boskovic) 135 THE RIGHTEOUS WITH THE MEDAL (The Righteous written in brackets) 141 From Kikinda
    [Show full text]
  • Samostalni Umetnici U Raljama Zakona Laureati Dobričinog
    POZORIŠNE NOVINE ■ BROJ 200–201 ■ JANUAR–FEBRUAR 2017 ■ GODINA XXV ■ CENA 150 DINARA Intervju: MILENA DRAV Ić DUšAN KOVAčEV DUšAN Ić KA GL id STOJANOV SVETLANA BOJ Ić KOVIć Foto: Dalibor Danilović SAMOSTALNI UMETNICI U RALJAMA ZAKONA LAUREATI DOBRIčINOG PRSTENA KRATAK PREGLED VREMENA JUBILEJ NARODNOG POZORIŠTA NIš Ilustracija: Jugoslav Vlahović Hronika pozorišnih događaja, decembar 2016 – januar 2017 KIR JANJA, ELEKTRA, HIPNOZA JEDNE LJUBAVI... sti sa stanjem fakata. Svet nikad nije bio Vi- prijatelj Pingleovih, komički razigran, blen- še (posedovao više) a bio Manje (nikada živo- tavo naivan i šarmantan. Na Sceni „Raša Ana Tasić ta nije manje bilo).“ Plaović“ Narodnog pozorišta premijerno je U Kragujevcu je sredinom decembra odigrana Elektra Danila Kiša (1968), obra- premijerno odigran Sterijin Kir Janja u re- đena prema Euripidovoj tragediji, u režiji Ive Pozorišni decembar u Srbiji je počeo pre- žiji Dragane Varagić, koja je izuzetno zani- Milošević. Ona se odlučila da komad postavi mijerom Večitog mladoženje u Srpskom na- mljivo, neobično postavila ovaj komad, vizu- u univerzalnom obličju, ne posežući za nje- rodnom pozorištu, u režiji Darijana Mihajlo- elno vrlo upečatljivo, sa markantnim panto- nim značenjskim osavremenjivanjem. Kiš je vića, a u dramatizaciji Petra Grujičića koji je mimskim scenama. Igra je snažno obojena ovu tragediju posvetio Artou, imajući u vidu U agoniji, Beoart 2015 (foto: Nenad Petrović) radnju upadljivo modernizovao. Priča o pro- tragičkim crtama, a u vezi s tim rediteljka je njegovo ritualno pozorište surovosti. U pred- pasti bogate srpske trgovačke porodice Sofro- u najavi predstave otkrila: „Kir Janja je ko- stavi nema direktnih prikaza fizičkih brutal- ljudskim okolnostima ih vodi Džoni, gastar- U koprodukciji Pan teatra i Dečjeg kul- nija Kirića, zasnovana na sukobu generaci- mični lik, ali posle Egonovog i Ejdusovog Kir nosti, scene ubistava su stilizovane.
    [Show full text]
  • Festival Dani Komedije – 40 Godina @Ivorad \Or|Evi} Festival Dani Komedije-40 Godina
    @IVORAD \OR\EVI] Festival Dani komedije – 40 godina @ivorad \or|evi} Festival Dani komedije-40 godina Izdava~: Medija total Za izdava~a: Dragan Markovi} Urednik: Dobrica Mili}evi} Grafi~ki dizajn: Slobodan [teti} Tehni~ki urednik: Nemawa Obradovi} Saradnik izdava~a: Festival Dani komedije [tampa: Papir komerc Jagodina, februar 2013. Tira`: 300 primeraka Sadr`aj: Radomir Putnik: DA SE NE ZABORAVI / 173 ^etiri decenije popravqawa sveta /4 O osnivawu Dana komedije: Ro|endan 14. decembar 1972 / 2011: Statuete Jovan~a Mici} i ]uran: SVE KARIKE FESTIVALSKOG Duhovita re{ewa V. Lalickog LANCA / 11 Konkurs za savremeni komediografski Selektori, `iriji, nagrade... tekst: Nade velike, rezulatati skromni Imenik Izdava~ka delatnost: Sporadi~no i ...pozori{ta, predstave, glumci, malo rediteqi... Statueta Joakim Vuji}: Priznawe Imenik izvori{tu zdravog smeha ...festivalske uprave (hronologija promena), 2012. PRVA KARIKA prate}i programi PETE DECENIJE / 179 Selektor, repertoar, `iri, nagrade, UZDARJE / 157 pozori{ta, predstave, pisci, redite- Miodrag Petrovi} ^kaqa qi, glumci... Danilo Bata Stojkovi} Uzdarje 2012: Milena Dravi} Dejan Mija~ Dobrica Mili}evi}: Vesnik prole}a Mira Bawac Qubomir Ubavki} Pendula Muharem Pervi} Milosav Mirkovi} Nikola Simi} Olivera Markovi} Bora Todorovi} Dragoslav Lazi} Vlastimir \uza Stojiqkovi} Petar Kraq Du{an Kova~evi} [4] FESTIVAL DANI K ^etiri decenije popravqawa sveta 1. qudske sudbine. Otud se za pojam komedije naj~e{}e ve`e ideja sre}nog raspleta, za razliku od tragi~kog Festival Dani komedije, verovatno jedini festival u nas koji podr`ava, afirmi{e i razvija jedan dramski pada iz sre}e u nesre}u, a wena kritika qudskog `anr, nastao je pre ~etiri decenije kao prirodno pona{awa izaziva smeh, za razliku od saose}awa sa ro|eno ~edo smotre profesionalnih pozori{ta tragi~kim protagonistom.
    [Show full text]
  • Repertoar Oktobar 2016 En.Indd
    REPERTOIRE FOR OCTOBER 2 0 1 6 . season MAIN STAGE 2016/17. “ RAŠA PLAOVIĆ” STAGE THU SWAN LAKE SEPT 19.30 SAT THE LIAR AND THE ARCHILIAR 29. Ballet by P.I.Tchaikovsky tour of Ekaterinburg State Academic Opera and Ballet ! eatre 01. 20.30 comedy by J. S. PopovićPopov ić SAT THE PATRIOTS - BITEF LULLABY FOR VUK NOBODY ОCТ 19.30 SUN 01. comedy by Jovan Sterija Popović 02. 20.30 drama by Bojana Mijović, based on the novel by Ksenija Popović SUN DON &UIXOTE THE MARRIAGE 19.30 MON 02. ballet by Ludwig Minkus 03. 20.30 comedy by N. Gogol MON THE MISUNDERSTANDING 19.30 IN REMEMBERANCE OF MIRA STUPICA - Actress of the century TUE 03. 04. 20.30 drama by Albert Camus TUE A MEMBER OF THE PARLIAMENT 04. 19.30 05. WEN THE IMPORTANCE OF BEING EARNEST comedy by Branislav Nušić 20.30 comedy by Oscar Wilde WEN LA TRAVIATA 05. 19.30 06. THU SERBIAN LAIKA opera by Giuseppe Verdi 20.30 comedy by Aleksandar Jugović, premiere of the NT Kikinda/ NT in Belgrade THU MARY STUART 06. 19.30 07. FRI THE BLACKSMITHS drama by Friedrich Schiller 20.30 comedy by M. Nikolić FRI AIDA SAT 07. 19.00 opera by Giuseppe Verdi ARTLINK FESTIVAL OF YOUNG TALENTS 08. 12.00 concert– tuba and piano, guests from Bruckner conservatoriun, Linz, Austria SAT &UEEN MARGOT 08. 19.30 SAT FRANKIE AND JOHNNY ballet to the music by Goran Bregović 20.30 romantic comedy by T. McNally, the National ! eatre in Belgrade and the National ! eatre Sombor MON TOSCA 10.
    [Show full text]
  • Multimedia Document As a Student's Project in the Department of Library and Information Science at Faculty of Philology In
    SCIENTIFIC PAPER UDC 004.55:378.147]:02(497.11) MULTIMEDIA DOCUMENT AS A STUDENT’S PROJECT IN THE DEPARTMENT OF LIBRARY AND INFORMATION SCIENCE AT FACULTY OF PHILOLOGY IN BELGRADE Aleksandra Trtovac* University Library “Svetozar Markovic”, Belgrade Abstract: Multimedia document is a new course for the students of fourth year of un- dergraduate studies at Faculty of Philology in Belgrade, the Department of Library and Information Science. The course is designed as a project during which students find, se- lect and digitise materials on a particular subject, using previously acquired knowledge. Work on the project results in creation of multimedia document. Through a description of the student’s project and work analysis on the first of the multimedia documents, we will show the stages in the development of this document and the qualitative indicators considering the needs and motivation of students to apply practically the knowledge they learned in theory. We will present one of possible models of cooperation among students of different faculties. The first multimedia document which students of the De- partment of Library and Information Science made is dedicated to Aleksandar Popović, a playwright. Keywords: multimedia document, Aleksandar Popović, digitalization, multimedia, li- brary and information science, cooperation. *[email protected] INFOtheca, № 2, vol XI, December 2010 45 ALEkSANDRA TrtovAC ‒ MULTIMEDIA DOCUMENT AS A STUDENT’S PROJECT... 1. Multimedia portance of multimedia documents is especially Multimedia is presenting text, audio, graph- evident in distance learning where students can, ics, animation or video in an integrated form by online or offline multimedia content, get all using computer technology.
    [Show full text]