A Story of Thoughtful Growing Interviews Conducted By
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
VATRONOŠA ВАТРОНОША A story of thoughtful growing Прича о мисаоном одрастању VATRONOŠA A story of thoughtful growing ВАТРОНОША Прича о мисаоном одрастању Special thanks to Kalliopeia Foundation, Tides Foundation for making this publication possible. CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 7.071.1(497.11)”19”:929(047.53) 7.038.54 Пајић С. 821.163.41-94 DRAGIŠIĆ, Marija, 1980- Vatronoša : a story of thoughtful growing / interviews conducted by Marija Dragišić and Zorana Đorđević ; [English translation Aleksandra Subić] = Ватроноша : прича о мисаоном одрастању / разговоре водиле Марија Драгишић и Зорана Ђорђевић ; [превод на енглески језик Александра Субић]. - Beograd : Z. Đorđević = Београд : З. Ђорђевић, 2019 (Beograd : Publikum = Београд : Публикум). - 145 str. : ilustr. ; 24 cm Uporedo engl. prevod i srp. tekst. - Tiraž 100. ISBN 978-86-900886-0-7 1. Đorđević, Zorana, 1983- [особа која интервјуише] [издавач] a) Пајић, Слободан (1945-) - У успоменама b) Ватроноша (пројекат) - У успоменама c) Уметници - Београд - 20в - Интервјуи COBISS.SR-ID 274409484 VATRONOŠA ВАТРОНОША A story of thoughtful growing Прича о мисаоном одрастању Interviews conducted by Marija Dragišić and Zorana Đorđević Разговоре водиле Марија Драгишић и Зорана Ђорђевић Belgrade, 2019 Београд, 2019 CONTENT САДРЖАЈ PROLOGUE УВОДНА РЕЧ 7 INTERVIEWS РАЗГОВОРИ VERA ILIJIN ВЕРА ИЛИЈИН 13 IVANA GOLUBOVIĆ ИВАНА ГОЛУБОВИЋ 31 VLADIMIR LAZAREVIĆ ВЛАДИМИР ЛАЗАРЕВИЋ 59 EVGENIJA DEMNIEVSKA ЕВГЕНИЈА ДЕМНИЕВСКА 97 SLOBODAN DAN PAICH СЛОБОДАН ПАЈИЋ 117 PROLOGUE УВОДНА РЕЧ Attic University, Wizard Tower, Šejka’s picture, Поткровни универзитет, кула чаробњака, a corner full of magic, a cabinet of curiosities filled with Шејкина слика, магични кутак, кабинет carefully selected objects… that is how our interlocutors куриозитета препун пажљиво одабраних remembered a small room of Slobodan Dan Paich, a предмета... Тако су се наши саговорници присетили miniature studio in a building loft in Narodnog fronta собице Слободана Пајића, минијатурног атељеа street, Belgrade. This unusual space is the starting који се налазио у поткровљу стамбене зграде point for a story about a group of young people from у Улици Народног фронта у Београду. Овај the sixties; they had gathered with an idea of joint необичан простор полазиште је приче о групи creativity and serious self and world exploration. With младих људи који су се шездесетих година прошлог their perspectives from the last 50 years, five former века у њему окупљали с идејом о заједничком classicists and high school students have shared what стваралаштву и озбиљном истраживању себе their creative endeavors looked like, how they saw и света. Петоро некадашњих класичара и it then, and what it’s like today after a turbulent life београдских гимназијалаца присетило се данас, са of adventures. дистанцом од пуних педесет година, како су њихови Slobodan Dan Paich, himself, has invited us стваралачки подухвати тада изгледали, како су их to record the memories of a long-range primordial видели онда, а како их виде данас, након бурних initiative of young Belgraders, so our interviews were животних пустоловина. carried out in a warm and informal spirit with Vera Да забележимо сећање на једну дубинску, Ilijin, Ivana Golubović, Vladimir Lazarević, Evgenija исконску иницијативу младих Београђана позвао Demnievska, and Slobodan Dan Paich. Considering нас је управо Слободан Пајић, те смо у топлој, that this whole story is concerning, as Slobodan said, неформалној атмосфери разговоре водиле their little history and cognition, it was almost impossible с Вером Илијин, Иваном Голубовић, Владимиром to prepare for the interviews. Despite an incomplete Лазаревићем, Евгенијом Демниевском и самим understanding of the coverage and the task at hand, Слободаном. С обзиром на то да се цела прича тиче, we bravely trod into unknown territory, not knowing како је Слободан то назвао, њихове мале интимне what awaited us. 7 Slobodan made the initial contact with our историје и спознаје, било је такорећи немогуће да interlocutors, and he gave them general guidelines for се припремимо за вођење ових разговора. Упркос further discussion. It is about our adulthood memories, непотпуном разумевању обухвата и задатка који as it is subjective, your own... different memories имамо пред собом, храбро смо крочиле, не знајући are good because the Vatronoša* theatre was not an шта нас чека. ideology. We were spontaneous supporters in an elusive, Слободан је остварио иницијалан контакт organic way. These interviews are a celebration of са нашим саговорницима и сваком понаособ our thoughtful childhood, youth, and existential deep дао опште смернице за даљи разговор: „Говори friendship. Whatever you say is worthwhile and even о сећању у нашем зрелом добу, онако како је if there are contradictions it is wonderful because it is субјективно, твоје… Различита сећања су добра, real. Such a seemingly broad guideline gave space to јер позориште Ватроноша није представљало everyone to approach the assignment in their own одређену идеологију. Ми смо били спонтани way. Interviews were conducted in a free form, with no истомишљеници на неухватљив, органски начин. strict framework, which would allow respondents to Ови интервјуи су прослава нашег мисаоног focus their memories in its sole discretion. Therefore, детињства, младости и егзистенцијалног, дубоког every conversation is focused on different content. пријатељства. Шта год кажеш вреди и ако су Interviews were recorded, transcribed and restructured контрадикције, то је дивно, јер је право”. Овакво in order to follow the chronological timeline of events. наизглед широко упутство дало је простора да After that, each one of the interviewers made the свако задатку приступи на свој начин. Интервјуи necessary corrections and additions, thus the final text су вођени у слободној форми, без строгих had been shaped. оквира, што је допуштало да саговорници своја Trying to catch the threads, the interviews сећања усмере према сопственом нахођењу. were directed toward what we considered the Управо зато, тежиште сваког разговора је на backbone of their communion, and that was the idea различитом месту. Интервјуи су снимани, а затим of Vatronoša theatre. Although Vera Ilijin was not a транскрибовани и реструктурирани како би прича part of that youthful enterprise, her memories about пратила хронологију догађаја. Након тога, свако the period that preceded should serve as a prelude to од саговорника извршио је неопходне корекције и understanding the context in which this idea was born допуне, те је текст финално уобличен. and developed. However, it soon became clear that Покушавајући да ухватимо конце, интервјуе the story goes beyond the imaginary frames. Each told смо усмеравале ка ономе што смо саме у почетном тренутку сматрале окосницом њиховог заједништва, * Vatronoša is a complex word in Serbian language, meaning а то је идеја о позоришту „Ватроноша”. Иако Вера one who carries fire. There is no adequate word in English, so it is left in Serbian (interpreter’s note). Илијин није била део тог младалачког подухвата, 8 Shy of Her Beauty She Felt Protected by Her Love of Reading, Slobodan Dan Paich While working on the book, Slobodan has regularly sent us his pictures over the internet. We are going to present some of them. Посрамљена својом лепотом, осећала се заштићеном својом љубављу за читањем, Слободан Пајић Током рада на књижици, Слободан нам је редовно слао своје слике имејлом. Приказаћемо неке од њих. their vision of Vatronoša and Slobodan Dan Paich, as њена сећања о периоду који му је претходио its initiator, but our interlocutors paid equal attention требало је да послуже као увертира за разумевање to the description of the environment of growing up in контекста у коме се родила и обликовала ова Belgrade in the sixties. Thanks to that, this publication идеја. Међутим, убрзо је постало јасно да прича makes a small collection of memories about the whole превазилази замишљене оквире. Свако је испричао subculture of educated Belgraders and a venture of своје виђење „Ватроноше” и Слободана Пајића engaged high school students. We are writing these као њеног иницијатора, али су наши саговорници memories with the natural focus on Slobodan Dan подједнаку пажњу посветили и опису средине у Paich’s work; Slobodan as someone who brought којој су одрастали у Београду шездесетих година. those we have interviewed together in the past, as well Захваљујући томе, ова публикација чини малу as today. збирку сећања о читавој супкултури образованих Evoking vivid images of growing up, our Београђана и једном подухвату ангажованих interlocutors were proud to talk about the quality of гимназијалаца, са природним освртом на рад 9 the former school system which created high quality Слободана Пајића, као неког ко их је окупио онда, students, as well as Belgrade with the various cultural али и данас, када записујемо ова сећања. contents, could be classified within the world’s cultural Дочаравајући живу слику свог одрастања, capitals. An especially interesting story is about The наши саговорници су са поносом говорили о Classical Grammar High School, which does not exist високом квалитету тадашњег школског система anymore, and used to provide an exceptional education који је стварао ђаке озбиљног формата, као и to its students. Famous names and illustrious careers о Београду који се по богатству садржаја могао of its former students cast doubt on the reasons for сврстати међу светске престонице културе. its abolition. This school was considered