Borka Pavićević czkd 2017. GLAVA U TORBI Borka Pavićević Sadržaj 5 ZAŠTO I ZATO 131 Bogujevci/vizuelna istorija 7 ZABELEŽITI SVOJE VREME 135 Rezervna država 2013. 2014. 11 Ne radite „svoj posao“ 141 Čudo u Šarganu 14 Spomenik 144 Jututunska Juhahaha i Osmi putnik 18 Palme, Ana Lind i Zoran Đinđić 148 Bal na vodi 22 Dogodilo se u Berlinu 152 Elektrošok 27 4. april – Dan studenata 155 Botoksi i botovi 31 Amarkord 159 Sanjao sam noćas da vas nema 35 Vukovar je oslobođen 162 1914.-2014. 39 Skladište 166 Veliki i mali 43 Nekom rat, nekom brat 169 Užižena istorija 48 Čin ubijanja 173 Okupacija 52 Belavista 176 Hip hop u Nišu 56 Peć, Peja, Bistrica, Kosovo 180 Između 60 Freska 183 Đavolja varoš 65 General žive vojske 186 Aleksandra Zec 69 Poslednje dete 190 Kenotaf 73 Na Gvozdu 193 Šta je tu sporno 77 Što te nema 197 Sve je pod kontrolom 81 I did it my way, Dragan Babić 201 Magla izlazi na scenu 85 Songšpil o parama i vlasti 205 Berlin-Užice 89 Mira Trailović (1924.-1989.) 208 Uzdignuta zvezda 93 Na vest o smrti hotela „Crna Gora“ 212 Mitotvorno mesto 97 „Mira Trailović“, „Zoran Đinđić“ 215 Kula Janković Stojana i Oliver Frljić 218 Surovo pozorište 101 Libricid, biblioklazam, knjigocid 222 Gluvi i slepi 104 Jovanka Budisavljević Broz 225 Dobro jutro, Beograde 108 Savršeno dosledan 228 Nepodnošljivi hor 112 „Everyman Đilas“ 233 Sve je po zakonu 116 Pomeranje dna 236 Drugi jezik 119 Crvena jabuka 239 Okupacija u 26 slika 123 LIBERA! VIA, VIA... 243 Vreme koje se približava Mina Kovačević (1919.-2013.) 247 Parade 127 Prvi ili peti 250 Šarena jaja 253 Uživamo u prevazilaženju straha 387 Nitko i nitkovi 257 Marija Crnobori 1918. - 2014. 390 Oko Bogdana 260 Tirana iz nekoliko puta 393 Svi sveti 263 Ćirilov 266 Škeljzen, Kosovo i Jugoslavija 2016. 270 Između Ciprasa i Vulina 401 Čišćenje snega i leda 273 Veče u kome je promovisana 404 Kolarac, klub i trg Koraksova knjiga 408 Po ko zna koji put 412 Komunalna policija 2015. 415 Nije isto 279 Između Bečkog koncerta i Ulice 419 Milan Vukos otvorenog srca 422 Duša jedinica moja 282 Zanat 426 Uzaludnost proročanstva i 285 Jedan i jedan su dva dramaturgije 288 Prizor i besprizor 430 Liceulice 291 Makedonski izdajnici 434 Sreća se igra 294 Milena Dravić, pobednica 438 Jugoslavija kao otpor 297 Beograd na Savi 441 Vlažnost 300 Javni prostor ili čija je ova zemlja 445 Dom moga oca 304 Otpor estetike 451 Bageri mešalice nemešanja 307 Uvod u stvarnost 454 Tek će unuci biti vaši pravi sinovi 310 Biblioteka 458 Naše nasilje i vaše nasilje 313 Sviranje u diple 461 O pristojnosti 316 Ombudsman specijalis 464 Putovanje Reihl Kira 319 Pravnik i umetnik 468 To je jedna obična rupa 322 Odlazak advokata 472 Čiji grad, naš grad 326 Otac i otadžbina 475 Ona je tu 329 Geneza Cvijeta 479 Zašto se svi toliko bojimo? 332 Suroi 482 Čeri paradajz i burek 335 O kretanju i o šunjanju 486 BEZ (Mira Stupica 1923.-2016.) 339 Junaštvo i stvaralaštvo 489 Zar te to čudi 342 Šuma Birnemska 493 Spomenik spomenicima 346 Sa severa 497 Šta će sa nama biti 349 Nisu to imigranti, već izbeglice 500 Kako vam drago 353 Štetočinjarenje 504 Glasnost 356 Picin park 507 Vrata od utrobe 359 Reč nedelje – Ćirilov 511 Trepča 363 Nostalgija 515 Ustav Republike Hrvatske 366 Na svojoj zemlji 519 Sanjao sam da radim 370 Kompleks BITEF 522 Znaš li ti, bre, ko sam ja 373 Zemlja i kutija šibica 525 Ima li terora vlasti 377 Na Trgu Republike, Slobode, Pozorišta 529 Lazar naše mladosti 380 Svi bedževi Miljenka Derete 535 TORBA ZA NA GLAVU 384 Država i udari 543 Borka Pavićević, biografija ZAŠTO I ZATO „Glava u torbi“ zajednički je imenitelj, nadnaslov, kolumni koje sam objavljivala u vikend izdanju lista „Danas“ svake nedelje od maja 2013. godine do decembra 2016. godine. Do tada sam u „Danasu“ pisala kolumne sredom, od početka izlaženja lista, pod naslovom „Postdejtonska moda“, a posle 5. oktobra 2000. godine i pod naslo- vom „No Longer and Not Yet“ (Hana Arent). I bile su kraće. A onda me je uredništvo „Danasa“ bez naročitog upozorenja prebacilo na čitavu stranu nedeljnog dodatka. Nadam se da između „Postdejtonske mode“, „Not Longer and Not Yet“ i „Glave u torbi“ postoji određeni kontinuitet. Sudeći po materijalu koji stvarnost nudi možda će Glava u torbi po- trajati još desetak godina, kada list „Danas“ kome je dvadesetogodi- šnjica, bude obeležavao trideset godina i ja zajedno sa njim. Nigde danas „Danasa“ na kioscima – „Razgrabljen!“ kaže prodavac na „mom kiosku“ koji inače po instrukcijama pakuje „Danas“ negde ispod Sportskog žurnala. U znak solidarnosti čitaoci kupuju Danas koji je ugrožen združenim snagama režima. Mladi ljudi u protestu „Protiv diktature“, i svi ljudi u protestu, podržavaju i nose Danas, uzdižu ga iznad glave i torbe. Tamo gde se osvaja sloboda, uprkos svim „skretanjima“ „Danas“ je na pravom putu, putu slobode, protiv cenzure i ucene svake vrste. Drago mi je što sam danas deo „Dana- sa“, za danas i za budućnost. Izvinjavam se prodavcu u samoposluzi što ne znam šta hoću, a on kaže – „Možete da me davite koliko hoćete, čitam vaše kolumne i slažem se“. Strogi prijatelji su me potakli da objavim „Glavu u torbi“, uverili me da je to obaveza zbog razumevanja vremena u kome smo bivali i ak- Glava u torbi 5 teri i svedoci. Da se time potakne pamćenje protiv zaborava događa- ja i ličnosti, ili celine, pojma o celini, i današnju preku potrebu da se razume, a time i menja stvarnost. Dakle, evo mog udela u toj celini. Borka Pavićević 6 Borka Pavićević ZABELEŽITI SVOJE VREME Svi se mi rađamo u zanimljiva vremena. Okruženi savremenicima koji, u najboljem slučaju, vide isto što i mi i žive isto što i mi. I pamte. Za one koji dolaze ostaju naše priče, sećanja i svedočenja. To je dug i obaveza i doslovce ono najmanje što možemo i moramo ostaviti. Spremiti i spakovati u knjige. Dodati onim knjigama koje su nama ostavljene od prethodnika. Kad tad će priče o našem vremenu doći u ruke onima koji moraju razumeti vlastito doba, biće one kompas, oslonac i svetlo na nekim budućim raskrsnicama. Nema jasnijeg putokaza od onog ucrtanog u knjige. Pre više od pola veka čitala sam neke knjige – Orvela, Kamija, Bulga- kova, Zamjatina, Platonova, Hakslija... I nema tog nabrajanja koje bi saželo sva imena omiljenih mi autora. I to nije ni važno. Važno je to da je sva ta istorija ideja u njima izvirala iz prethodnika i da je dotrajala i do nas, da su recimo Ilijada i Odiseja i danas pod- jednako aktuelne kao onda kad su nastajale, otprilike osam vekova pre nove ere. Ovih dana je izašlo iz štampe u Švedskoj novo izdanje Mi Jevgenija Zamjatina, a Orvelova 1984. je upravo rasprodata kod Amazona, tre- nutno najvećeg distributera knjiga u svetu. Sve me to samo podseća na naše ogromne potrebe, ali i obaveze – da razumemo, da se sećamo, da pamtimo i da posvedočimo. O našem vremenu. Glava u torbi 7 Pa makar i sa glavom u torbi. Ljiljana Dufgran Publicista, kritičarka i prevoditeljka. Bivša predsjednica PEN centra Švedske, bivša članica upravnog odbora Saveta za kulturu Švedske, članica Matice crnogorske i diplomac Filološkog fakulteta u Beogra- du. Takođe osnivač i direktorka ImagoLit iz Stokholma. 8. marta 2017. Sarasota, Florida, USA 8 Borka Pavićević 20 13 NE RADITE „SVOJ POSAO“ Banka, naravno, ima čuvara, to je onaj koji otvara i zatvara vrata, do- čekuje vas i ispraća. Ljudi nema mnogo, ali ih ima. „Ko je poslednji“, pitam. Tišina, niko ni da zucne. „Iza koga da stanem?“ Ništa, jedna „gospođa“ gleda u daljinu, u zid iza šaltera. „Gospodin“ još malki- ce okreće leđa, nagoveštavajući tako svoju neželju za „komunikaci- jom“. Službenica za šalterom, hoteći da održi „dobar duh“, daje znak da sačekam. „Zašto, ljudi, zašto nećete da odgovorite, zašto nećete ništa da kažete kada vas lepo pitam?“ „Vidite ovdje majku i sina! Među njima je nastupila otuđenost (ist eine Entfremdung eingetreten)“ Bertold Brecht „Sto i pedeset dinara“. „Je li ovaj paradajz makedonski ili italijan- ski?“ „Sto i pedeset dinara“. „A ovaj krompir, turski li je, ili grčki , ili ivanjički?“ „Sto dinara“. Pare, pare, pare. „Legle su pare“. „Nisu legle pare“, lepo vidiš kako pare ležu, kako se dižu, kako spavaju, kako se bude i kako se cere. Kako beže, zatvaraju se, zaključavaju vrata, a deca lupaju i viču: „Otvaraj“. „Krompir kao delikates“ („Politika“, 6. mart 2013.): „Rod podbacio od Afrike do Rusije, u Srbiji nezapamćen pad proizvodnje pa nedostaje 200.000 tona“. Izveštaj ni manje ni više nego iz Guče: „Sušna godina desetkovala je prinos krompira u Srbiji, čiji je rod jedva dostigao 40 procenata uobičajenog. Umesto očekivanih 750.000, krompiri- šta u našoj državi dala su tek 300.000 tona, i do novog roda biće potrebno još 200.000 tona za prehranu stanovništva i preradu“. Ove podatke je, na osnovu izveštaja sa terena, prikupila asocijacija „Plo- dovi Srbije“. Ako nema krompira, ima banana. Glava u torbi 11 Bez obzira šta se u prevozu zbiva, da li je neko pao, da li je u autobus ušao neko ko bi trebalo da sedne, bez obzira da li se neko „gura“, po mogućnosti sa ruksakom na leđima i mobilnim za ispoved, bez obzi- ra da li nešto gori, ili se trese, ili će zemlja da se provali, ljudi gleda- ju kroz prozor kao da smo na sajtsiingu kroz Pariz ili Rim, nešto ima što vuče pogled dalje, i sve dalje od neposrednog zbivanja, dalje od stvarnosti i dalje od života. I ujutro umoran, narod gleda u daljinu, što dalje od bližnjeg, povlači se na sedištu, uvlači se u se, u sebe i za sebe.