Dnevnici U Doba Korone Svedočanstvo O Medijima Iz Ugla Auditorijuma
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
D NEVNI CI U D OBA KORONE : S VED OČANS T VO O ME D I JI MA I Z U G LA AU D I T ORI JU MA DNEVNICI U DOBA KORONE SVEDOČANSTVO O MEDIJIMA IZ UGLA AUDITORIJUMA Izdavač: Novosadska novinarska škola Adresa izdavača: Kosovska 1/27, Novi Sad http://www.novinarska-skola.org.rs Kontakt izdavača: [email protected] 021 42 41 64 Urednice Zbornika dnevničkih medijskih eseja: prof. dr Dubravka Valić Nedeljković i Radmila Đurđev Za idavača: Milan Nedeljković Dizajn: Radmila Đurđev Izvor grafike: Canva Izvor fotografija: Pixabay Edicija: Medijske reference Urednica edicije: prof. dr Dubravka Valić Nedeljković Novi Sad, avgust 2020. Sadržaj 1. Uvod: Prvi krug - proleće 2020. ..............................1 1.1. Zašto medijski dnevnik?.................................. 2 1.2. Ko je odgovorio na poziv?................................2 1.3. Kako čitati dnevnike?.......................................6 2. Dnevnički eseji .......................................................7 2.1. Prva sedmica: 16 – 22.03.2020....................... 7 2.2. Druga sedmica: 23 – 29.03.2020.................... 11 2.3. Treća sedmica: 30.03 – 05.04.2020................ 41 2.4. Četvrta sedmica: 06 -12.04.2020.................... 69 2.5. Peta sedmica: 13 – 19.04.2020...................... 95 2.6. Šesta sedmica: 20 – 26.04.2020.....................115 2.7. Sedma sedmica: 27.04 – 03.05.2020............. 135 3. Šta smo naučili o medijskim navikama čitajući medijske dnevnike pisane u doba pandemije kovida 19? ............154 3.1 Po sedmicama sažeto pisci dnevnika su nam poručili .................................................................154 3.2. Autori o ideji vođenja medijskih dnevnika....... 166 1. Uvod: Prvi krug - proleće 2020 Prva sedmica „ostani kod kuće”, druga sedmica „i ovo će proći”, treća sedmica „Ana Lalić”, četvrta sedmica „ovo su dve ključne sedmice”, peta sedmica „Hristos voskrese”, šesta sedmica „100 eura“, sedma sedmica „bukom protiv diktature” . Bilo pa prošlo i (ne)ponovilo se. Izgledalo je da će za sedam sedmica sve to nekako biti prošlost i da ćemo se svi vratiti svojim obavezama i svojim zadovoljstvima. Pokazalo se da smo se vratili zadovoljstvima, više nego obavezama, i onda je sve krenulo ponovo, mediji su radili svoje, građani svoje, krizni štab i stručnjaci svoje, a političari njihovo. Rezultat: u sred leta, kad mu po svim stručnim predviđanjima, vreme nije, virus korone se razmahao. Drugi krug epidemije kovida 19, višestruko pogubniji od prvog, prolazi mukotrpno ali bez karantina, samoizolovanja, policijskog časa, pa je tako i pisanje drugog kruga medijskih dnevnika, za taj novi period, ostao bez motivišućeg opravdanja. Prvih sedam sedmica ostaje jedinstveno svedočanstvo kako su se mediji poneli prema auditorijumu u, sada već svi o tome pišu, najpogubnijoj kriznoj situaciji u celom svetu od završetka Drugog svetskog rata. Možda je ocena prejaka, ali i nedoba je ozbiljno. Tim pre su medijski dnevnici, koji su pred čitalačkom publikom otvoreni ovim uvodnikom, zaista štivo koje će podsetiti, osvežiti, inspirisati i pokazati koliko je važno biti medijski pismen u doba masovnih komunikacija i novih digitalnih medija, društvenih mreža, koje bujaju, i interneta kao globalne „Alajbegove slame”. U medijskim dnevnicima je ostalo zabeleženo kako je sve počelo i kakve smo sve „strahove i nade” imali u prvih sedam, sad već dalekih, sedmica i šta su nam tada Page | 1 mediji nudili, dok su se još vežbali da izveštavaju o jednoj dugoj, ozbiljnoj, neizvesnoj kriznoj situaciji sa kojom niko baš nije znao kako da se nosi. 1.1. Zašto medijski dnevnik? Zadatak je bio jednostavan i nezahtevan: „Svakog ponedeljka Vas molimo da nam pošaljete esej (dužina eseja neka bude jedna stranica) o tome kako su po vama lično mediji (TV, novine, radio, internet, društvene mreže...) razumeli komunikativne potrebe građana u vreme vanrednog stanja, izolacije, potpuno minimalizovanih društvenih kontakata, usamljenosti mnogih, promenjenih životnih navika i rasporeda dnevnih aktivnosti”. I pozvani su se odazvali i slali. Ispočetka više zbog datog obećanja, ali kako je vreme odmicalo, sve više i iz ličnog zadovoljstva i motiva da imaju prostor gde će moći otvoreno da kažu šta misle u vreme koje za bilo kakvo „mišljenje” i „razmatranje” nije bilo baš najpogodnije. Dnevnici su se pokazali kao svojevrsno svedočanstvo o tome kako su građani, ne samo Srbije, već i nekih drugih zemalja, u prvom naletu, proleće 2020, pandemije kovida 19 odgovorili na poziv Novosadske novinarske škole da kritički promišljaju delovanje medija u kriznoj situaciji i kako su razumeli suštinu medijske politike u društveno-političkom kontekstu epidemije. Ostavili su dnevničke zabeleške o jednom vremenu koje je za sve bilo potpuno nova situacija koja je ugrožavala i zdravlje, i slobode, i društvene kontakte i posao i porodicu i obrazovanje svakog pojedinačnog građanina i građanke. Istovremeno kriza je proizvodila manje, ili više, paniku, usamljenost, strepnju, neizvesnost, nezaposlenost, brigu o tome koliko će trajati i šta i kako „sutra” kad se sve završi? Da li su mediji razumeli u takvoj situaciji šta su zaista komunikativne potrebe građana i građanki i kako su na njih odgovorili? Dnevnik je, setimo se, najvrednija naučna i istorijska građa, nezamenljiva. Dnevnik je ujedno i način da se osoba koja se odluči da ga vodi istovremeno i oslobodi stresa, da usredsredi misli, da uspostavi dijalog, koji se širi u prostoru i vremenu, beležeći sopstvenu svakodnevicu. Pisanje dnevnika je tako i mnogim autorima dnevničkih medijskih eseja, učinilo da im dan na kraju dobije osmišljeni završetak, a sedmica „tačku”. 1.2. Ko je odgovorio na poziv? Vođenje medijskog dnevnika od 16. marta do 3. maja 2020. (sedam sedmica prvog talasa epidemije korone u Srbiji) prihvatilo je 40 različitih osoba, većinom spisateljice (77%). Jedno što im je zajedničko je da nikada to nisu radile i tim im je izazov bio veći. Pojedini su isticali da ne prate medije, ali da će zbog „zadatka” koji su dobili, početi to da rade. Druge su opet smatrale da je važno da istaknu kojim sadržajima su „zamenile” medije. Neke su mislile da je dovoljno da se jave samo jednom i iskažu svoje nezadovoljstvo onim što se nudi u tradicionalnim i onlajn medijima u ovoj kriznoj situaciji koja preti da zaustavi „planetu”, a druge su, nasuprot tome, rešile da baš zbog tog nezadovoljstva vode dnevnik redovno i sva zapažanja o uređivačkim politikama mu povere i to podele sa zainteresovinim čitaocima kada knjiga Page | 2 dnevničkih zapisa bude objavljena, jer će to ostati kao autentično svedočanstvo o jednom neponovljivom vremenu. Dok su pisali dnevnike nalazili su se u 10 mesta u Srbiji i u 7 država u svetu. Mesto Sremska Kamenica 1 Paraćin 1 Vrbas 1 Kraljevo 1 Sremski Karlovci 1 Beograd 2 Bačko Gradište 2 Pančevo 3 Inostranstvo 8 Novi Sad 20 0 5 10 15 20 25 Mesto Page | 3 Pisci iz inostranstva Kanada 1 Katar 1 Francuska 1 Hrvatska 1 Nemačka 1 Slovenija 2 Velika Britanija 1 0 0.5 1 1.5 2 2.5 Pisci iz inostranstva Najviše je bilo onih 65+ što je i razumljivo jer je ta populacija bila gotovo svih sedam sedmica u samoizolaciji, dakle po prirodi svog karantiranog položaja, okrenuta medijima, kao jedinom „prozoru u svet“ i vezom sa stvarnošću kakva god da je ona bila. Oni radno najaktivniji (40 do 50 godina) su i u vreme epidemije bili na poslu i snabdevali i one mlađe i one starije, koji su bili vezani za kuću, tako da je među tom uzrasnom grupom bilo i najmanje pisaca medijskog dnevnika. Istini za volju ta uzrasna grupa nije ni imala vremena za medije. godine starosti 65god.+ 12 50-65god. 10 40-50god. 2 30-40god. 10 20-30god. 6 0 2 4 6 8 10 12 14 godine starosti Page | 4 Pisci medijskih dnevnika su bili visokobrazovane osobe različitih zanimanja, što je posebna dodatna vrednost medijskih dnevnika. Pišući dnevnik ukazuju, iz različitih perspektiva, na koji način su mediji u doba korone ostvarili komunikativne potrebe osoba različitih profesionalnih opredeljenja i interesovanja. Ideja i jeste bila da dnevnike pišu osobe koje imaju stav. Polazište i nije bilo da nivoi obrazovanja pisaca dnevnika budu razni (od osnovne škole do doktora nauka) jer je na ovaj način dobijena osnovna, polazna, ujednačenost. zanimanje geograf 1 simuntalni prevodilac 1 komunikolog 1 stjuart 1 učitelj 1 turizmolog 1 istraživač 1 doktor 1 politikolog 2 projektni menadžer 2 sociolog 2 ekonomista 3 student 3 nastavnik 3 inženjer 3 profesor 3 pravnik 4 novinar 7 0 2 4 6 8 zanimanje Page | 5 1.3. Kako čitati dnevnike? Dnevnici su svrstani u sedam poglavlja koja su datumski obeležena sedmicama u kojima su vođeni. Mogu se čitati u kontinuitetu, ili odabrati sedmicu koja je čitaocu po nečemu ostala u sećanju i izazovna. Može se početi od kraja, kako neki vole da čitaju novine, ili od početka, što mnogi smtraju logičkim izborom. Ni jedna od mogućnosti nije niti ispravna, niti pogrešna, jer dnevnici su štivo koje dozvoljava svaki način čitaočevog uvida u tuđe viđenje svakodnevice opterećene pretnjama raznih vrsta u vreme pandemije kovida 19. To je kod dnevnika zgodna stvar, koju god stranicu da otvorimo nema upitanosti a šta je bilo pre i šta će biti posle. U dnevniku je uvek i jedino važno sada i zato su izazovno štivo. Ovi dnevnici će čitalačku publiku, nadamo se, izazvati da se prisete šta su oni u to vreme pratili od medija i da li su mediji odgovorili na njihovu potrebu da se informišu, obrazuju i zabave. Doduše možda će neke podstaći da vode svoje medijske dnevnike i ostave ih kao svedočanstvo njihovog vremena. Nikada nije kasno da se započne vođenje dnevnika, a medijskih posebno. Tek tako će, kada se onaj koji dnevnik vodi, a i oni koje odabere kao svoje posvećene čitaoce, vrati unazad i pročita zabeleženo, biti sasvim jasno zašto se mediji smatraju „sedmom” ili „četvrtom” silom ili „psima čuvarima demokratije” ili jednostavno „filerom” za vreme koje ne znamo kako bismo ispunili, odnosno zanimacijom za dokolicu koju smo zaboravili kako da korisno provodimo. Teoretičari bi rekli medijski dnevnici su odličan početak medijskog opismenjavanja, a bez medijske pismenosti, kao važne funkcionalne pismenosti, veoma je teško u prvoj četvrtini 21.