Ludus 112.Qxd

POZORI[NE NOVINE BROJ 112 FEBRUAR 2004. GODINA XII CENA 50 DINARA

GORAN JASMINA TATJANA VLADISLAV MIRJANA I[TVAN STEFANOVSKI AVRAMOVI] VEN^ELOVSKI MIHAJLOVI] MARKOVINOVI] BI^KEI

Praznik u Ne snalazim se Kao da nisam Bez straha od @iv festival ne Dom je tamo gde Beogradu u banalnim ni odlazila glume prave samozado- je jastuk na kome temama voljni ljudi spava{

Milena Dravi}: U OVOM BROJU: SAMA SEBI UPRAVNIK @elela bih da Du{ko Kova~e-

vi} napi{e ne{to (Foto: Vukica Mika~a) za mene, za SKELA ZA DVA VEKA Scenskim spektaklom Skela Gorana otvaranje no- Petrovi}a, u reìji Kokana Mladenovi}a, izvedenim u Ora{cu vog, obnovlje- obeleèna su dva veka nog Zvezdara moderne srpske dràve Teatra. Vreme- na ima, samo da smo ìvi i zdravi, kaè (Foto: \or|e Tomi}) dobitnica na- IVA MILO[EVI]: grade „@anka PREDSTAVA JE NA PRVOM MESTU Premijera u Jugoslovenskom Stoki}“ dramskom pozori{tu HRONIKA POZORI[NIH ZBIVANJA

govori}e Mira Jokovi}, glumica na pri- slovi kao „boemska rapsodija“ i „oda je vremenom radu u Americi, Esma Redè- poslednjim mohikancima prestonice“. pova, peva~ica romskih pesama, dva Glavnu ulogu tuma~i Goran Sultanovi} Roma iz „Gradske ~isto}e“... Projekat je KAFANA KOD ZAJEDNO (za njega je Kafana i pisana), a par- vi}eve drame. Autor kaè da su likovi i me|unarodni i o~ekuju se me|unarodna tnerke su mu Ljiljana La{i} i Iva [trlji}. doga|aji stvarni, ali da nije smatrao da gostovanja. treba da ih prikaè u obliku koji isto- U Slavija teatru bila je premijera Pri~a je o ~uburskom novinaru, boemu, Zorica Paši¯ ri~ari smatraju svetinjom. O~ekuje da }e novog komada Ljiljane La{i}. Naslov: filozofu i pijancu Aleksi, vlasniku kafane se stru~njaci mr{titi nad nau~nim sveto- Kafana Kod zajedno. „Komad samo}e“ koju su namerili da sru{e. ilena Dravi}, ovogodi{nja dobili{e prema budu}im ratovima, a ovda{nja gr|em, kao {to se ~uvari nacionalnih mi- tnica nagrade „@anka Stoki}“, da se postradali narod zapita, ili zabrine tova uàsavaju nad „srozavanjem“ sr- na sve~anom uru~enju priznan- nad svojom sudbinom. Sami smo skrojili pskih veli~ina. Jedno niko ne moè M osporiti: kralj i kraljica su iskasapljeni i ja u Narodnom pozori{tu rekla je da ga neke veli~anstvene trenutke na{e istorije, izba~eni kroz prozor dvora. ne doìvljava kao trofej ve} kao – misiju. ali i neke ogromne zablude koje su nas, Pisac se, veli, rukovodio umetni~kom Posve}enost @anke Stoki} pozori{tu i na kraju te na{e novije, dovele na istori- MARIJA CRNOBORI istinom, svestan posledica koje mu takav umetnosti nasilni~ki je prekinuta jo{ pre jsku stranputicu. Moramo da ìvimo i sa Priredio Aleksandar Milosavljevi} pristup moè doneti. Na pitanje u ~emu je 6 decenija. Mira Stupica je krenula, pre 2 svojim uspesima i sa svojim porazima“. savremena konotacija dvorskih, krvo- cena: 400 dinara godine, u veliku misiju. Pridruìla joj se Reditelj je u pravu, samo tu lekciju treba lo~nih doga|aja s po~etka pro{log veka, Svetlana Bojkovi}, kao prva dobitnica ~e{}e ponavljati. odgovara: „Analogija je mnogo. Pre MATA MILOŠEVI] @ankine nagrade. Sada je tu i Milena Skela je odigrana na Sretenje u ta~no sto godina, zbog ubistva kralja Dravi}, uvek solidarna i odana. Umetni- Ora{cu, TV je prenosila i – nema vi{e. Priredile: Aleksandra i kraljice Drage, Srbija je ca kroz ~iju se biografiju moè ispri~ati i Sad treba ~ekati 11 godina do proslave mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} bila izolovana od ostale Evrope. U centru prelomiti epoha, znana je kao osoba koja godi{njice Drugog srpskog ustanka, do i Olga Savi} stra{nih doga|aja i onda, kao nedavno, ne odustaje. Samo, kada }e @anka Stoki} Takova. Kod nas je uvek tako: ko ne cena: 400 dinara bio je bra~ni par na vlasti“. biti rehabilitovana? Mogle su razne ve~era u „Ora{cu“, ide u „Takovski grm“, LJILJANA KRSTI] vlasti to ve} da u~ine, a nisu. Mogla je to izme|u je mutno Dunavo. U proteklim mesecima, dok nije iza- Priredila Ognjenka Mili}evi} da uradi i ova, odlaze}a, a nije. Slabi su Doma}in premijere Memoara Prote {ao trobroj „Ludusa“ – neki su ve} po~eli cena: 400 dinara izgledi da }e to u~initi i ova, dolaze}a, Mateje Nenadovi}a, koje je u Ateljeu 212 da strahuju da }e „Ludus“ izlaziti kao vlast koju ~ekaju pre~i poslovi, razne govorio Ljuba Tadi}, bilo je Ministarstvo godi{njak – najvi{e se pisalo o Naro- legalizacije i legitimizacije. Ko jo{ da za kulturu i medije. Izuzetan doga|aj i dnom pozori{tu. Na sceni ovog teatra PETAR KRALJ brine o glumici ~ija slika bledi na skrom- izuzetan doìvljaj. Tadi}, sada u Proti- Mi{i Janketi}u uru~ena je nagrada za Priredila Ognjenka Mili}evi} nom spomeniku na Top~iderskom gro- nim godinama a posle duge pauze (prva ìvotno delo, Dobri~in prsten, pred samu cena: 400 dinara blju? premijera bila je l972, a poslednja pre- premijeru Kova~evi}evog Sabirnog centra u kojem ovaj glumac igra glavnu Ni glumac Branislav Le~i}, odlaze}i dstava 1992), ponovo je sau~esnik i OLIVERA MARKOVI] ministar kulture i medija, koji sâm kaè svedok ustani~kih àlosnih doga|anja. I, ulogu. Janketi} nije krio da ga priznanje raduje i da je stiglo u pravom trenutku: Priredio Feliks Pa{i} da je „uradio rudarski posao“, dok drugi {ta tu nije valjalo? Nije valjalo {to je cena: 400 dinara vele da nije uradio ni{ta, nije se postarao ministarstvo predstavu namenilo svojim niti je previ{e mlad da bi posumnjao da za @anku. Ko }e, ako svoj ne}e? Mo`da je gostima, a gosti nisu do{li, izuzev ~asnih ga je zasluìo, niti toliko mator da bi mu bilo svejedno! Da li bi, da se ponovo rodi, ministar mislio da se @ankom bavi u izuzetaka. Ni ministar Le~i} nije se po- RADE MARKOVI] bio glumac? Ne, nikako! Na ovom ze- ~etvrtoj godini svoga mandata, kada je javio. (Ni ~asnog dr Vojislava Ko{tunice Priredio Zoran T. Jovanovi} maljskom {aru ima mnogo privla~nih nameravao da „zaokruì kulturni ambi- nije bilo. Nije video ni pou~nu Skelu, ni cena: 400 dinara jent“. Tvrdi da iza sebe ostavlja 10 go- jo{ pou~nije Memoare. O~igledno, ne lju- stvari, a jedna od njih je ìvot u prirodi i tovih zakona iz kulture i 2 iz oblasti me- bi pozori{te.) Ali, prisustvovalo je, u gajenje p~ela i ovaca. (Da su Janketi}a to STEVAN [ALAJI] dija, a namera mu je bila da, kao {lag na polupraznoj sali, mo}no obezbe|enje. pitali pre neku deceniju, odgovor bi, Priredio Petar Marjanovi} tortu, formuli{e i zakon o kulturnoj poli- sigurno, bio druga~iji.) cena: 400 dinara tici. Avaj, ministar je svoje delo ostavio u [to se Sabirnog centra ti~e, prvo Vila Sa{ino gostovanje Du{ana Kova~evi}a na sceni MIRA BANJAC traljama! Ra~una li biv{i ministar Le~i} nacionalnog teatra, u reìji Boìdara \u- Priredio Zoran Maksimovi} u svoje rudarske napore i to {to je u Srbi- rovi}a, nije bilo doga|aj sezone. „Kako od cena: 400 dinara ji za kulturu 2002. izdvajano 0,6 posto, U Ateljeu 212, a u njegovom Teatru u ovako dobrog dramskog teksta napraviti manje od malog u prethodnoj godini podrumu (!), odràna je premijera Pi- nedovoljno ubedljivu predstavu, identi- (0,8)? (Po standardima Uneska, dràva randelovog Henrika IV, u reìji Du{ana ~no je pitanju kako sa ko{arka{kim drim VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI] koja izdvaja za kulturu manje od jedan Petrovi}a. Komad se na intrigantan timom izgubiti utakmicu, a to predstavlja Priredio Zoran T. Jovanovi} odsto ne moè se zvati kulturnom drà- na~in bavi pitanjem da li je lud onaj ko je svojevrstan podvig koji je te{ko objasni- cena: 400 dinara vom.) Ko sad u svim tim velikim poslovi- odabrao da bude druga~iji ili su to svi ti.“ To, ipak, poku{ava, da objasni \or|e ma jo{ da misli na @anku! ostali koji pristaju na op{teprihva}enu Lazin u „Danasu“. „Mo`da obja{njenje dru{tvenu podelu uloga. Kada je pre treba traìti u poku{aju reditelja da Skela i mutno mnogo godina Henrik IV igran u Jugo- komad izdigne iz obi~ne tragikomedije BRANKA VESELINOVI] slovenskom dramskom, u reìji Bore (ta je, toboè, suvi{e prosta) i dati mu Priredio Zoran T. Jovanovi} Dunavo Dra{kovi}a, predstava, kaù, nije nai{la neka dublja zna~enja, u ~emu, na àlost, cena: 400 dinara na razumevanje. Ovu sada{nju hvale, a nije uspeo. Poku{avaju}i da tekst, na hvale i Tihomira Stani}a kao Henrika. neki na~in, intelektualizuje, reditelj je STEVO @IGON Kona~no da se i glumci osevape. Do- Ne izostaju ni pohvale drugim glumci- nepotrebno umanjio efekat lake komi~ne Priredio Zoran T. Jovanovi} sta su metanisali na partijskim konve- ma. Zna li se, napokon, ko je lud? igre koja se neosetno preliva u tragiku, i cena: 400 dinara ncijama i promocijama, izlagali se na U istom pozori{tu premijerno je pri- sama po sebi ima dovoljno dubokog pre- izbornim listama, bio je poslednji ~as da kazana drama Gorana Stefanovskog nesenog zna~enja da neka posebna nad- ne{to urade za sebe i narod. (Nekada je Svako. Reìrala je \ur|a Te{i}. Jedan gradnja nije ni potrebna. On (reditelj), pri bilo beri}etnije: malo malo pa neka pro- pozori{ni kriti~ar zabeleìo je da je tom uspeva, {to bi retko kome po{lo za slava, ako nije Kadinja~a, onda je Sutje- rediteljka postavila komad „na vi{eslojan rukom, da sa drim timom izgubi uta- PORUD@BENICA ska, ako nije jedan, drugi je datum, re- kmicu.“ na~in koji nikoga ne ostavlja ravno- Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije: publika i pokrajina kol'ko 'o}e{, isto to- du{nim“. Kako je Stefanovski tekst pisao Jago{ Markovi} najavljuje Nu{i}evu liko raznih recitala i prikazanija. Sad, po porud`bini, za londonsko Pozori{te Gospo|u ministarku, i on s drim timom 11. Marija Crnobori ...... primeraka 12. Mata Miloševi} ...... primeraka ostali samo vertepi i dodole.) U okviru Melan`, valja o~ekivati da }e ga tamo koji predvodi Radmila @ivkovi}. Na sceni proslave 200. godi{njice Prvog srpskog nacionalnog teatra @ivku su igrale @a- 13. Ljiljana Krsti} ...... primeraka postaviti jo{ vi{eslojnije i da }e biti jo{ 14. Petar Kralj ...... primeraka ustanka i ustanovljenja moderne srpske manje ravnodu{nih. nka Stoki}, za koju je Nu{i} i napisao ko- 15. Olivera Markovi} ...... primeraka dràve uprili~ena je predstava Skela. Ho}e li se u Ateljeu ponovo igrati mad, Nevenka Mikuli}, pa, godinama, 16. Rade Markovi} ...... primeraka Pisac je Goran Petrovi}, reditelj Kokan @arijev Kralj Ibi? Kraljevsko pozori{te nezaboravna Ljubinka Bobi}, zatim Oli- 17. Stevan [alaji} ...... primeraka Mladenovi}, a na skeli je bila „dramska „Zetski dom“ s Cetinja napravilo je „vru- vera Markovi}... Poslednja beogradska 18. Mira Banjac ...... primeraka reprezentacija Srbije“, tj. svi koji u sr- }u probu“: gostovalo je sa Ibijem u kojem @ivka bila je Mirjana Karanovi} u JDP, u 19. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . primeraka pskom glumi{tu imaju ime i prezime, reìji Dejana Mija~a. [ta radi i {ta }e 10. Branka Veselinovi} ...... primeraka je monumentalni kralj Petar Boòvi}, a 11. Stevo @igon ...... primeraka njih 50! Namera pi{~eva i rediteljeva bila tanana mama Ibi Varja \uki}, sve u uraditi Jago{ Markovi}, zna}e se na pre- je da svetu pokaù novo, ozbiljnije i tre- reìji Slobodana Milatovi}a. Sva je prili- mijeri krajem marta. Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanja zvenije lice Srbije „koja je svesna svoje ka da }e ovaj Ibi, bar dva puta mese~no, U nacionalnom teatru Rahim Bu- istorijske veli~ine, ali i svojih tragi~kih svra}ati u Atelje, na zadovoljstvo pu- rhan priprema se da reìra Borinu Ko- Naru~ilac: zabluda“. Poslednja velika srpska pro- blike. Boòvi} nije Zoran Radmilovi}, ali {tanu, a Loran Vanson, belgijski reditelj, slava bila je gazimestanska, 1989. Re- je doli~an kralj. projekat pod naslovom Rupa. U prvim Adresa: ditelj Mladenovi} ovako razmi{lja: „Ako najavama kaè se da je Rupa „vi{e dru- U Beogradskom dramskom u sili na- Telefon: je onda{nja proslava trebalo da probudi javljenih doga|aja o~ekuje se onaj gla- {tveni gest nego predstava“, a pri~a je o nacionalni zanos, sada{nja treba da pro- vni: Vila Sa{ino Gorana Markovi}a. ljudima koji bez „papira“ i mogu}nosti budi nacionalnu svest i savest. Onda{nja Reìra Milan Karadì}. Krvavi kraj di- da u sredinama u kojima su se na{li Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 631 464, 631 522, 631 592; je napravljena da eufori~nu masu kana- nastije Obrenovi} tema je nove Marko- ostvare osnovna prava. O svom „slu~aju“

LUDUS 112 2 Doma}a scena

U Slaviji 9. III po~inje me|unarodni mskom u kojem dobija platu, ali ne (Minja Obradovi} iz Kulta ili glumac i, pozori{ni festival „Slavija 2004.“, a na reìra ve} 3 godine. Prva i poslednja istovremeno, reditelj Pe|a Su{kav~evi}), repertoaru su predstave iz biv{ih repu- njegova reìja (ina~e diplomski rad) u te u Podgorici je od oktobra predstavu blika SRJ, Engleske, Albanije i Bugar- ovom teatru bila je Ko{tana Bore videlo 14.000 ljudi (!), te sudbina glumice ske. Ne treba sumnjati da }e Balkanski Stankovi}a, koja je odavno skinuta s Jasmine Stoiljkovi}, plava i seksi (Mo- {pijun Du{ana Kova~evi}a iz zagre- repertoara. Radivojevi}, naravno, radi ldavka S.^. nije joj ni prineti!), te... O ba~kog pozori{ta „Kerempuh“ (nekada- punom parom i na sve strane, upravo se umetni~kom dojmu ovog so~injenija posle {nji „Jazavac“) izazvati posebno intere- sprema da krene u megaprojekt s se nije govorilo. Valjda je organizator sovanje. Interesantan grad iz kojeg do- Kornelijem Kova~em – opera o Jese- lazi predstava, interesantan reditelj, Mu- njinu! – s vi{e od sto izvo|a~a, u Sava gostovanja bio zadovoljan zaradom. stafa Nadarevi}, a interesantna i redi- centru, ~ekaju ga u „Bo{ku Buhi“... teljska intervencija: balkanski {pijun, tj. Nije, naravno, u pitanju rediteljski Oni su oti{li Ilija ^vorovi}, vi{e nije mu{ko, nego kredibilitet Juga Radivojevi}a, ve} – ènsko! Obrni-okreni i ène je uhvatila plata. Poznavaoci prilika znaju da su dou{ni~ka paranoja. srpska pozori{ta puna {to glumaca, {to Usred predstave Molijerovih Ska- reditelja koji primaju platu a ne rade. Ni penovih podvala, igraju}i Arganta u Gola Vera jedno pozori{te ne objavljuje koliko ima pozori{tu „Antonjin Dvoràk“ u Ostravi, takvih „slu~ajeva“ na platnom spisku, ali u ê{koj, umro je glumac Jan Odl. Novine i seks-trafiking svi kukaju kako su plate poniàvaju}e. beleè da su Skapen i Argant sedeli na Plata je mala ali kaplje, posao je na klupi, i tu je bio kraj. drugoj strani. Najavljivana kao „{ok predstava“, u U Ateljeu 212 ne sedi vi{e reditelj Mladi i uspe{ni Radivojevi} izjavlju- Beogradu je gostovala Gola Vera, pre- je da njega apsolutno ne doti~e najavljeno Ljubomir Muci Dra{ki}. Napustio je svoje dstava kragujeva~kog Teatra „Joakim sklapanje ugovora. Plata moè, a ne mo- mesto naprasno, jednog nedeljnog jutra. Vuji}“. Kragujeva~ka publika je malo ra! Kaè: „Beogradsko pozori{no trì{te ûdno je u}i u bife Ateljea i ne zate}i ga teè „podnela“ komad „krvi i sperme“ ima vi{e od 200 odli~nih glumaca koji ve} na tom mestu kao ne{to ljutitog, bru- \or|a Milosavljevi}a, koji je reìrao Jug funkcioni{u po tom principu. Postoje 3 ndavog, velikog psova~a ne`nog srca, Radivojevi}, pa je na premijeri izlazila iz klju~na klana, 3 velika pozori{ta. Zato i uvek spremnog da pomogne i zalegne za sale, po{to nije mogla da podnese golu navijaju za ugovore jer njima ugovori drugog. istinu o silovanju monahinje Vere. Gosto- odgovaraju, po{to }e ukloniti ljude koji Oti{ao je i Mihajlo-Bata Paskaljevi}, vanje u Beogradskom dramskom novi- im smetaju. Oni maksimalno ~uvaju do poslednjeg ~asa odan umetnosti kojom nari su najavili na velika zvona, sve svoje institucije, pretvaraju ih u privatne se bavio. Mnoge lepe re~i izre~ene su o govore}i da su predstavu pozori{ni kri- gde rade {ta ho}e. Najbitnije je da ta 3 ti~ari i teatrolozi (!) uvrstili me|u 5 naj- njemu. Valja zabeleìti da je i u svojim klana sara|uju i to je, zapravo, zajed- ozbiljnim godinama umeo da bude neo- boljih u protekloj godini. Posle gostovanja ni~ki klan. To nisu klanovi koji se izme- doljiv kavaljer: umeo je da se udvara, {to nije bilo zna~ajnih reakcija (beogradska |u sebe ne podnose. Dovoljno je pogledati publika navikla na razna silovanja, a i ko vodi koje pozori{te, ko igra, reìra. su svi ve} davno zaboravili, pa i glumci. da je siluju). Zanimljiv je intervju mla- Uop{te ne patim da radim u ta tri po- Nema vi{e ni reditelja Olivera Vikto- dog reditelja Radivojevi}a koji u svojoj zori{ta“. rovi}a ~iji ìvot nije bio obasjan sre}om. 34. godina iza sebe ima ve} 60 reìja. I oko podgori~kog Seks-trafikinga I? Sre{}emo se za dan, mesec ili Radivojevi} se poverava da je u stalnom bilo je talambasanja pred gostovanje. Te godinu, naravno ako „Ludus“ radnom odnosu u Jugoslovenskom dra- zabrane, te autorska prava, te ko je autor bude izlazio.

menjavanje” radnje je atmosfera Veneci- da sam shvatio koliko je to zanimljiv i je koja se u to vreme nije bitno razliko- MUCIJU – SONJA sloèn lik, da se moè tuma~iti na razli- [EKSPIR JE PRIVILEGIJA vala od [ekspirove Venecije: ose}ala se ~ite na~ine, a da se sve nijanse koje po- ratna opasnost, trì{no ure|enje, novac, stoje u tom liku sa~uvaju. Veoma smo Veliki Muci rastom i trgovina, dekadencija aristokratije, kon- U Beogradu, u Jugoslovenskom dramskom vodili ra~una o uglu posmatranja, pogo- Du{om, duboko skritom fuzija unutar gra|anske klase - sve je to U BI]U bilo gotovo isto. „Druga bitna promena tovo zbog izme{tanja radnje komada u [to mu bez ikakvog upozorenja pozori{tu, 3. februara odigran je [ekspirov originala je V ~in. Kod [ekspira je sre- XX vek. Igrati [ekspira je privilegija do pradedovi i pramajke koje glumac mora da stigne tek kad ostavi{e u amanet Mleta~ki trgovac, prvi nakon 50 godina. }an, dok su se autori beogradske verzije Da zaigra sa najboljima odlu~ili da Antonijeve la|e ne budu dosegne njegovu komplikovanost i sve {to da {titi nemo}ne Reìrao ga je Egon Savin, dramaturg je spa{ene. Kod [ekspira je Antonije spa- ona podrazumeva, pre svega pamet i DA ISMEVA sav{i ìvot i bogatstvo izgubio voljeno igra~ku zrelost.” bi}e, dok je tragi~ni rasplet na na{oj sce- licemere Milo{ Kre~kovi}, scenograf Miodrag Taba~ki, Irfan Mensur nije igrao od poàra Lakta{e ni u~inio da se do kraja realizuje njegova Jugoslovenskog dramskog, pa zato Mle- sudbina autsajdera u dru{tvu“. preko tu|ih le|a bogata{e ta~kog trgovca doìvljava i kao povratak sveznaju}e glupake kostimograf Kristina Ignjatovi}, [ajloka igra Savin se odlu~io da pokaè svih pet i razne druge mediokritetske ~inova ovog dela. „Nisam èleo da pra- pred publiku. Svoj lik, iako je naslovni, ludake Predrag Ejdus, Antonija Irfan Mensur, a vim kompromis s ukusom vremena pa da svrstava iza [ajloka: „Imam tri scene u vlastoljubive pohlepnike {trihujem [ekspira, da ga ogolim i prva tri ~ina, i imam IV i V ~in“. Napo- seksualne dojebnike Porciju Dragan Mi}anovi} svedem na sat i po do dva, koliko su limi- minje da se u svetu Mleta~ki trgovac ~e- A da ih ne osudi ti dana{nje pa`nje. Mislim da je odnos sto naslovljava [ajlok. Prihvatio je po- da im ne presudi prema takvoj vrsti literature va`niji od nu|enu ulogu zbog reditelja. „Egon je bio da nas zasmeje Sonja ¬iri¯ neuroti~nosti dana{njeg gledaoca. Osta- du{u nam ogreje provokacija za mene i isklju~ivo zbog vili smo peto~insku strukturu, tri ~ina toga sam u{ao u komad, isprovocirao me iluziju stvori leta~ki trgovac je prva tzv. igramo vezano, druga pauza je izme|u da smo BOLJI U vreme je da se zainteresujem”. mra~na [ekspirova komedija, IV i V”. O Mleta~kom trgovcu reditelj da sve po Boìjoj volji ratne opasnosti kaè da „kao {to je poznato, to nije najpo- Glavni ènski lik, Porciju, igra Dra- da nismo golji Mnapisao ju je u uznemireno i gan Mi}anovi}. Savin opravdava ovakav pularniji [ekspirov komad, niti se sma- ni bosi problemati~no vreme, u doba velike ra- tra {picom [ekspirove literature, ali je potez samim likom: „Porcija je dvopolno ni zli tne pretnje, izraène mnoge vrste neto- Ni jedan [ekspirov komad, a mogu}e bi}e, ona je nadpolno bi}e. Ona je ni ni ru`ni neobi~no ìv jer govori o mr`nji, o pre- lerancija, a me|u njima i netolerancija i ne samo njegov, nije toliko bio zlou- drasudama, i kao retko koji komad ima mu{ko ni ènsko, ali i mu{ko i ènsko. ni tu`ni potrebljen u razne politi~ke svrhe kao ve} dobri prema manjinama. „Su{tina komada je toliko i mr`nji i ljubavi istovremeno. I Njena ljubav je takva, njena strast je Mleta~ki trgovac. Kao mogu}e naj~u- lepi ono {to nas je najvi{e privuklo da ga ovo na{e vreme je, svi to znamo, podje- takva. „Dragan Mi}anovi} je, ocenjuje se, veniju od njih navodi Kre~kovi} onu koja i nimalo sme{ni postavimo na scenu”, kaè Kre~kovi}. dnako puno predrasuda nacionalnih, u Porciji dostigao vrhunac svog artizma. se dogodila u Be~u, u Burg teatru, pre polnih - a komad je, ponavljam, upravo o ozbiljni i radeni „To su pitanja vezana za sadràj, pitanje Kaè da je kao nikada ranije smi{ljena od sebe ukradeni Drugog svetskog rata, predstavu postav- tome”. svaka njegova kretnja i da se naro~ito ljubavi i mr`nje, predrasuda, pitanja ljenu s namerom da javnost podstakne u pozori{tu vodilo ra~una da Porciju ne predstavi tolerancije, odnosa prema onome {to dana antisemitizam. mirisom i ogledalima omamljeni prenagla{enim sredstvima koja bi vukla istinom zavarani nas nazivamo manjinama. Komad po- U najnovijoj beogradskoj verziji Vrhunac artizma na jeftin humor. „To je lik koji mora da smehom spa{eni radnja drame sme{tena je, umesto u Ve- kazuje da te predrasude diskrimini{u sve nosi bajkovitost, romantiku i lepr{avost, kao u snu svega li{eni manjine, pripadnike druge vere ili rase, neciju XVI veka, u prvu polovinu 20-ih Predragu Ejdusu je Mleta~ki trgo- sebi najbliì-tebi zahvalni tako je napisan, kao kontrateà [ajloku seksualnog opredeljenja i sve druge vrste godina XX, zato {to je to, obja{njava vac, kako ocenjuje, prvi ozbiljni [ekspir. Tvoji smehooboàva~i Kre~kovi}, „verovatno poslednje vreme u koji nosi tugu, jad i mrak, i opet, s tre}e autsajdera. Zato je veliko pitanje da li „Trebalo je da pro|e vi{e od 30 godina, istinoruga~i-uvek ljubavi èdni kojem podsticanje na antisemitizam koliko sam glumac, da do|em do velikog strane, Antonija trgovca koji nosi ogrom- biv{i, sada{nji i budu}i igra~i. zaista imamo posla s komedijom iako moè da se desi jer je potom Holokaust zna~ajnog [ekspirovog komada i sloè- nu patnju, zaljubljenost i hazarderstvo.” Mleta~ki trgovac ima strukturu komedi- Premijera i prve reprize zavr{avane Sonja Divac toliko obeleìo istoriju da je nakon toga, nog lika u kojem su se isprobali veliki je zato {to su njen ton i sudbine junaka èlimo da verujemo, takva propaganda glumci i pro{losti i dana{njice. Jednog od su velikim aplauzima tragi~ni”. nemogu}a.” Drugi razlog za „osavre- njih, Dastina Hofmana sam gledao. I ta- u punom gledali{tu.

3 LUDUS 112 Doma}a scena

Tihomir Stani} i Tomislav Trifunovi}, u mo nekako da se probijemo do jedne jedna „velika faca“. Poslednja slika u improvizovanoj kabini sedeli su Tanasije padine, na kojoj zati~emo ve}inu kolega. kojoj jezikoslovac zahvata vodu u obe Uzunovi}, Ruìca Soki}, Aleksandra Pogled je sasvim pristojan, malo bolji {ake, prosipa je i ponovo zahvata, deluje SKELA ZA DVA VEKA Nikoli}... Prime}ujemo i autora komada nego u drugom redu druge galerije u zaista veli~anstveno. Ba{ kao i finale ho- Skela Gorana Petrovi}a, u reìji Kokana Skela Gorana Petrovi}a. Zauzeo je busiju Narodnom pozori{tu. Sa strane, naravno. ra i orkestra pod dirigentskom palicom u }o{ku. Stoji sam. Za razliku od ostalih, Ali dobro, ne}emo ba{ toliko cepidla~iti. Darinke Mati} Marovi}. Posle pedesetak Mladenovi}a, izvedena na proslavi u popularni pisac deluje poprili~no ner- Ipak, prisustvujemo prvom i verovatno minuta usledio je kraj. Za dug i srda~an vozno. Demantuje na{u tvrdnju, a onda jedinom „ìvom“ izvo|enju Skele. aplauz uz povike „bravo“... Ora{cu, pri~a je o nemirnom putovanju du` nastavlja: „Posao pisca je usamljeni~ki – Radnja se de{ava u Srbiji, na vo- Prilazimo Bo{ku Milinu, uredniku jedan na jedan. Dakle, sve zavisi od toga dama i obalama, od 1804. do 2004. go- programske publikacije za ovaj doga|aj, poslednjih dva stole}a nacionalne istorije i u kako se sa sobom dogovorim. Ovde je u dine. Na krajnjem i mal~ice prore|enom koji nam je preneo prve utiske: „Fasci- pitanju velika ekipa... Da ne bude za- delu „VIP loè“ prime}ujemo reditelja nantno je koliki je pregala~ki trud bio sebi spaja simboliku Nojeve barke i splava bune, ona je zaista zdu{no pri{la ovom Mladenovi}a. U ruci mu kamera. Pro{lo uloèn da se napravi jedno ovakvo poet- Meduza, Odisejeva lutanja i potragu za tekstu, apsolutno svi, od reditelja Kokana je 10-ak minuta od po~etka predstave i za sko, a opet scensko i dramsko delo. Fasci- Mladenovi}a do najva`nijih saradnika, sada sve funkcioni{e kako treba. Ipak, u nantan je trud svih glumaca koji su sve Zlatnim runom, uklju~uju}i simboliku vode, kostimografa Katarine Gr~i}, scenografa jednom trenutku po~inju da padaju prve to uspe{no izveli, uprkos veoma te{kim Borisa Maksimovi}a, Zorana Hristi}a pahulje snega. Hladno}a polako ulazi u vremenskim uslovima. Vreme je izgleda- njenih virova, matica, mrtvaja, brzaka, koji je napravio zaista sjajnu muziku. kosti. Posmatramo u~esnike koji sve to lo kao da je poru~eno, a samim tim trud Ona je vazduh ove predstave, ne vidi se, vi{e nego stoi~ki podnose. Pojavljuje se svih u~esnika bio je jo{ vi{e uveli~an. sprudova, nevremena, kr{tenja, prelaska s ali se itekako ose}a i bez nje se ne bi prvi, kasnije }e se ispostaviti i jedini Umetnost je ipak uspela da pobedi moglo. Vide}emo kako }e sve ispasti. tehni~ki problem. Naime, Tanasiju Uzu- vremenske okolnosti“. Zadovoljstvo nije jedne obale na drugu, inicijacije, hodo~a{}a, Mnogo toga }e zavisiti od tehnike. Vreme novi}u je polako po~eo da otkazuje krio ni reditelj Kokan Mladenovi}, upr- lutanja... nije ba{ ponajbolje, ali nadam se da }e mikrofon. Ipak, on naravno igra i dalje, kos onom malom tehni~kom problemu biti sve onako kako je zami{ljeno u tekstu kao da se ni{ta nije desilo. Me|utim, koji se pojavio tokom predstave: „Igrati i kako je zamislio Kokan Mladenovi}“. publika ~uje tek svaku ~etvrtu ili petu sat vremena, pod ovakvim uslovima, re~... jednu ovako veli~anstvenu temu, pred- Mikojan Bezbradica Bez cepidla~enja stavlja pravi heroizam. Ja sam zaista Epilog prezadovoljan onim {to je prikazano“. ravurozno, veli~anstveno, spek- ~etvrti potpisivali peticiju za „Kulturnu Posle nepunih mesec dana napornog takularno... Ove tri re~i, u najkra- bunu“ jer je „srpski jezik pod okupacijom Odlazimo polako prema sceni. Na rada, Skela je napokon isplovila. Me- B}em, uglavnom su predstavljale latinice“... Budi Bog s' nama. putu zati~emo, valjda, iste one „face u Sneg, potpomognut vetrom, pada sve |utim, da li }e uploviti i u neku po- reakciju publike, neposredno po zavr- Stoga, kao prilog ovome, a pod- plavom“ koje nam, ovog puta, saop{tava- ja~e i ja~e. Ali, moramo priznati, i sjajno zori{nu ku}u u Srbiji, za sada ostaje {etku muzi~ko scenskog dela Skela, ~ijim se}anja radi, citira}emo Kokana Mladen- ju da ne moèmo ni „u loù, jer su mesta se uklapa u ambijent predstave. I tako do samo u domenu naga|anja. Ipak, ne bi je premijernim izvo|enjem, 15. februara ovi}a koji je 20-ak dana uo~i premijere u njoj namenjena za VIP li~nosti“ i pred sam kraj. U me|uvremenu, trojica, bilo lo{e da se prona|u neke mogu}nosti, u Ora{cu, obeleèn centralni deo proslave Skele, u intervjuu, govorio o aktuelnoj upozoravaju nas da poùrimo po{to pred- ~etvorica gledalaca, verovatno zbog hlad- jer kao {to Kokan re~e, ovaj dva veka Prvog srpskog ustanka i stva- politi~koj situaciji: „Mislio sam da }e stava po~inje „kroz neki minut“. Uspeva- no}e, odlaze sa predstave. Me|u njima i tekst je suvi{e dragocen... ranja moderne srpske dràve. âk ni Skela biti jedina metafora toga dana. Na sneg koji je uporno padao sve vreme, pa i àlost, su{tinska metafora za rasulo i temperatura od nekoliko stepeni ispod op{te stanje nacije bi}e to {to }emo se na nule, nisu uspeli da pokvare ovaj vrhun- Sretenje na}i podeljeni u vi{e tabora, ne- ski umetni~ki doìvljaj. slo`ni i dezorjentisani bez ikakvog vi{eg cilja. Ono {to su ustanici 1804. godine posedovali, bez obzira na svoje razlike i Prolog protivre~nosti, na sukobe i interese u svojim nahijama, bila je svest da je Srbija Ina~e, pri~a o zalutaloj skeli, koja na zna~ajnija od toga. Previ{e ìvota za ovih svom neobi~nom putovanju prolazi pored 200 godina je uzidano u temelje te Srbije osam vezova predstavlja poetsku i dram- da bi se sada, gotovo jeftino, obreli u isto- sku viziju Gorana Petrovi}a o poslednja rijskom }orsokaku, li{eni mudrosti onih dva veka istorije srpskog naroda, „overe- koji su pozvani da nas iz njega izvedu. na“ je pod rediteljskom palicom Kokana Mi smo uvek na neverovatne na~ine Mladenovi}a, a me|u dve stotine u~esni- uspevali da na|emo razloge za deobe i ka, pojavilo se i oko 40 eminentnih srp- sukobljavanja...“ skih glumaca predvo|enih Vojislavom Brajovi}em, Predragom Ejdusom, Tiho- No comments mirom Stani}em, Ruìcom Soki}, Ljilja- nom Blagojevi}, Tanasijem Uzunovi}em, Nenadom Jezdi}em, Jelisavetom Sabli}, Momci „u plavom“, redari i ostalo Mi{om Janketi}em... osoblje nisu bili ba{ blagonaklono raspo- Ovaj tekst, namenski napisan za loèni prema predstavnicima „sedme si- pomenuti doga|aj, ima za svoju osnovnu le“. Iako smo svi imali uredne propu- metaforu plovidbu. To nemirno putovanje snice, odnosno akreditacije za ovaj dodu` poslednjih dva stole}a nacionalne ga|aj, uglavnom smo morali da se sna- istorije u sebi spaja simboliku Nojeve lazimo „na mi{i}e“ i dovijamo na razne barke i splava Meduza, Odisejevog luta- na~ine da bismo zabeleìli ono {to smo nja i potrage za Zlatnim runom, uklju- naumili. Na putu od scene, na kojoj }e ~uju}i simboliku vode, njenih virova, biti izvedena predstava, do Doma kulture matica, mrtvaja, brzaka, sprudova, ne- „Ora{ac“, gde su bili sme{teni glumci, vremena, kr{tenja, prelaska sa jedne dakle na potezu od jedva stotinak me- obale na drugu, inicijacije, hodo~a{}a, tara, bili smo, uvek iz po~etka, izloèni lutanja... besomu~nim i istim obrazloènjima u stilu „ne moète tamo, tako nam je nare- Sve na{e podele |eno“. Ipak, „plavce“ smo nekako zaobi- {li, „bogatiji“ za nekoliko stotina grama blata na obu}i i napokon stigli „tamo“, Proslava u Ora{cu, koja se odvijala ali nas je redar na vratima do~ekao na nekoliko lokacija, bila je zami{ljena re~ima: „A, ne moète unutra, tu ima i veoma dobro, ali je, na àlost, u samoj glumica, znate, one se svla~e“... No co- realizaciji mnogo toga nedostajalo i mments. „{kripalo“. Me|utim, najbitnije od svega, Ipak, zahvaljuju}i poznanstvu s jeste da je ukupan bilans ipak ostao pozi- „ljudima iza kulisa“, pre svega sa inspi- tivan, zahvaljuju}i pre svega autorima i cijentom iz Narodnog pozori{ta Draga- izvo|a~ima Skele. Po|imo redom. Ono nom Todorovi}em, uspeli smo, bar na ~ega uop{te nije nedostajalo i {to je bilo kratko, da omiri{emo situaciju, otprilike uo~ljivo i prisutno ba{ na svakom ko- pola sata uo~i po~etka predstave. U sali raku, jesu razlike u politi~kim stavovi- od stotinak kvadratnih metara vladala je ma. I dok su monarhisti urlali „Ho}emo opu{tena atmosfera, za~injena duvan- kralja“, oni drugi, republikanski opre- skim dimom i opojnim mirisom kuvane deljeni, uzvra}ali su vulgarnim parola- rakije. U razgovorima u~vr{}ivani su ma, uz neizbeàn komentar „pa, on ne poslednji dogovori pred izlazak na scenu. zna ni srpski da pri~a“, tre}i su zamerali S jedne strane zatekli smo Mi{u Jan- Mar{i}aninu i Demokratskoj stranci keti}a, Predraga Ejdusa i Marka Niko- Srbije {to „{uruju“ sa „espeesovcima“, li}a, pored izlaznih vrata stajali su Skela kao metafora plovidbe: Proslava 200 godina moderne srpske dràve (Foto: Rade Bo{njak)

LUDUS 112 4 Intervju

Meni je ovo veliki praznik PRAZNIK U BEOGRADU Sekretarijat za Vratimo se pozori{noj dramaturgiji, Doveo sam }erku Patri{u i sina Igora u Beo- Kakav je Va{ pogled na odnos kakav je Va{ pogled na ono {to zovu kulturu izme|u ta dva sveta? Nova evropska drama? grad, izme|u ostalog, i sa èljom da pro- Moj glavni problem je bio taj {to sam Pomenuo sam trì{te. [ta se tu de- Skupštine grada zara|ivao na Istoku, a ìveo na Zapadu. {ava: Sara Kejn je napisala komad i {etamo od Slavije do Kalemegdana i da im Sasvim je razumljivo kad neko zara|uje njega u jednoj sezoni odigra 50 nema~kih na Zapadu pa do|e da ìvi ovde. Primao pozori{ta! Rojal kort teatar je u „Gardi- Beograda pokaèm gde sam nekada bio mlad i lep, sam platu u Skoplju i bio u situaciji da janu“ optuèn da imperijalisti~ki koristi nemam novca da platim put i vidim decu ceo evropski pozori{ni prostor. Svi samo u Engleskoj. Ogromni su ti nesporazumi. kaè Goran Stefanovski, autor drame Every- gledaju {ta }e odatle iza}i da stave na usrdno dariva A {to se odnosa ta dva sveta ti~e, problem svoj repertoar. To je do te mere sme{no ili na{ih prostora je u tome {to smo bili deo man/ Svako, izvedene u Ateljeu 212 ozbiljno. Nemci su isto jadni zihera{i. Evrope. Bili smo u Isto~noj Evropi; to se svoje jedine Ono {to se igra u Berlinu je valjda dobro i prosto tako zvalo. Bili smo, dakle, Evro- za pozori{ta van prestonice. Dubravka pljani. U poslednjih 10-ak godina se pozorišne dogodilo da se Isto~na Evropa prebacila Ugre{i} mi je pri~ala da je bila na sajmu Olivera Miloševi¯ na Zapad. To je sve sad NATO, Unija, knjiga u Frankfurtu i da to uop{te nije konvertibilno, a mi smo ostali sami, van sajam pisaca ve} sajam promotera, koji novine. oran Stefanovski, makedonski umetnosti, tako da sam punih 6 godina Evrope, na njenom orijentalnom prive- odlu~uju {ta }e te sezone biti hit. To su dramski pisac, obeleìo je zna~ajno ìveo u avionima. To me je jako iscrpilo, i sku koji se danas zove Zapadni Balkan. prosti komercijalni odnosi. Moja gene- Gpozori{no doba na prostoru nekada finansijski i fizi~ki i psihi~ki, pa sam dve To je odvratna pozicija koja pro`dire racija se toliko spremala za „bitku“, to- „Ludus“ zajedni~ke domovine, a od polovine 90-ih godine ìveo u Stokholmu gde sam bio ljude u svakom smislu. Kod nas imate liko smo se nagledali sjajnih predstava ìvi u Engleskoj. Bio je, na kratko, u gostuju}i profesor na Dramskom institu- vrlo polarizovana mi{ljenja - ili se sma- na Bitefima, toliko smo se druìli sa uzvra}a s Beogradu da u Ateljeu 212 vidi premijeru tu, a poslednjih nekoliko godina preda- tra da je samo Evropa prava stvar, da sve sjajnim ljudima iz ~itavog sveta koji su svog komada Everyman/ Svako u reìji jem dramaturgiju na Univerzitetu u treba zaboraviti i samo se tamo uputiti, dolazili na na{ teren, toliko smo upu}eni \ur|e Te{i}. Kentu. S daleko ve}im brojem studenata, bez obzira na cenu. S druge strane imate i ta~no informisani da nam je veoma blagodarnoš}u. Zanima me Va{a pri~a o komadu {to naravno uti~e na kvalitet nastave. U ljude koji smatraju da je Evropa vavilon- mu~no da to sve gledamo. Uàsno je Everyman? Skoplju sam imao 6 studenata u toku 4 ska bludnica i da joj zauvek treba okre- marginalizovana ideja pozori{ta. Po tim Pre mnogo godina sam bio student godine, sada imam 400 studenata u toku nuti le|a. Mislim da su i jedna i druga velikim centrima se predstave prave engleskog jezika na skopskom Filolo- godine. Tako da sve ima svoju cenu. pozicija potpuno isklju~ive, i obe su us- {tapom i kanapom i u na{em op{tem {kom fakultetu. Profesor, Beogra|anin, premijeru ovde nije mala stvar. Uzbu|en Na neki na~in povezujete te dve sre- merene na ne{to tre}e. Nemamo meha- siroma{tvu ima mnogo vi{e ozbiljnosti, Svetozar Brki} predavao mi je englesku dine? nizme kojima moèmo izmeriti svoju po- jer ostalo je vi{e smisla. Jo{ uvek se bavi- sam jako {to sam ponovo ovde. knjièvnost i veoma se ìvo se}am ~asova Po vokaciji sam i prevodilac, moja ziciju. Ta umorna i stalna premeravanja mo smislom. Dok se svi oni zabavljaju, Da li vam se Beograd promenio za Engleskog pozori{ta srednjeg veka. Je- èna je Engleskinja. Bila, pre no {to je 18 u odnosu na krajnje glupe kli{ee je be- mi ovde u pozori{tima jo{ uvek traìmo ovo vreme? dan od tih kratkih komada o kojima smo u~ili zvao se Everyman. To je vrlo kratka pri~a, pou~atelna, o tome kako smrt do|e ~oveku koji se zove Svako i kaè mu kako je do{lo vreme da umre. ôvek obja{njava da nije spreman, da se nije nadao, ali {ta se tu moè do{ao mu je sudnji ~as. Jedina pomo} koju dobija za taj poslednji put su njegova dobra dela koja je u ìvotu ~inio, a nije ih bilo previ{e. U toj pri~i ~ovek je zbunjen i mali, a smrt apsolutna i bespogovorna. U mojoj verziji komada je subverzija te pri~e. Izgleda ovako: u {panskom hotelu neka èna koja nama govori da je smrt, sre}e se sa 6 engleskih turista koji su tu do{li da ban~e nekoliko dana. Oni su svi toliko puni sebe i svi su toliko samozadovoljni i apsolutno sigurni da nikad ne}e umreti, jer imaju razne varijante pre- ìvljavanja. Tako zbune jadnu smrt da ona ne zna {ta }e sa sobom. Metafizika je tako izgubila svaki smisao. Ova èna se kune da je iz Vizantije, da se se}a nekih starinskih stvari, ali joj niko ni{ta ne veruje. Sasvim je mogu}e da je ona iz na{ih krajeva, i iz ko zna kojih razloga je stigla u taj svet i jedino {to ima je to {to zna i ~ega se se}a iz podsvesti. To na àlost nema preveliku pro|u na trì{tu Velikog sveta. Poslednjih godina ìvim u Engleskoj i nau~io sam da mora{ zaboraviti neke stvari koje su ti zna~ile celog ìvota. A to zna~i, nema bratstvo i jedinstvo, nema sloga do groba, nema porodice i nema dru{tva koje postoji kao sistem. Postoje pojedinci koji ìve na trì{tu. To ima svojih mana, ima i svojih prednosti, Ideja pozori{ta je uàsno marginalizovana: Goran Stefanovski (Foto: \or|e Tomi}) ali ne}emo o tome. godina ìvela u Skoplju, pa je postala smislena. U Evropi ni{ta nije tako kako smisao i jo{ smo siroma{ni, ali ispunjeni Jedan od bitnih razloga {to sam tako Izme|u Istoka ve}i Makedonac od mene. Sada se takva nama izgleda. Toliko Evropa ima u Evro- zbog toga. jako èleo da ponovo do|em je {to sam i Zapada vratila u Englesku. Kao i ona, i ja sam pi i toliko svetova koji su u svojim ve- Za ovu sredinu i pozori{ni svet Va{ odlu~io da sa mnom po|u moja }erka osvojio oba sveta. Sebe sam toliko investi- likim `rvnjevima da je sve mnogo komp- dolazak u Beograd i izvo|enje Va{eg Patri{a i moj sin Igor. Oni nisu nikada rao u engleski jezik da to sada jedno- likovanije. Ose}am da sam osuje}en jer komada je praznik, koliko Vama ova bili u Beogradu. Doveo sam ih, izme|u Koliko dugo ste ìtelj Engleske? stavno ne dam nikome. Poslednjih godi- cela ta igra koja se desila i koja se jo{ sredina zna~i? ostalog, i s jakom èljom da pro{etamo od Tamo ìvim poslednjih 5 godina, pre na imam utisak da ni jedna ni druga de{ava ovde jako me brine. Vi{e ne sam ìveo izme|u Engleske i Skoplja. sredina ne mare za tu vezu koju sam u razumem principe te igre. To je dra- Meni je ovo veliki praznik. Studirao Slavije do Kalemegdana i da im pokaèm Nisam tako lako mogao da napustim stanju da premostim. Izvesnog premo{- maturgija ìvota i imam utisak da sam sam dramaturgiju u Beogradu, ìveo u gde sam nekada bio posao profesora na Fakultetu dramskih }avanja ima i u ovom komadu. na toj liniji amater. ovom gradu i ovo je moj grad. Zato imati mlad i lep.

5 LUDUS 112 Intervju

Uìvam u igranju ove predstave i volim sve ljude koji su sa mnom na sceni. NE SNALAZIM SE U BANALNIM TEMAMA Moj mladi kolega Radivoje Bukvi} ima veliki i vrlo komplikovan zadatak. Prosto Za mene postoje dve vrste uloga: prve su Za mene postoje dve vrste uloga. odbijanjem pohvala“. Pod drsko{}u je nije fer {to tako zahtevnu ulogu mora da „`dera~ice“, posle kojih se ose}am umorno, Prve su „`dera~ice“. Posle njih se ose}am podrazumevao narcisoidnost ili neku igra jo{ neiskusan glumac. I on to zaista jako umorno, prazno... Kao da mi neko vrstu izopa~enog ponosa koji potencira dobro radi. Nadam se da mu ne odma- prazno, a druge su „punja~ice“, i posle njih tokom predstave uzme ne{to jako va`no i depresiju. Nije crnilo njene du{e u njenoj èm. Gi{a je sve bolji i grabi od dobro sam puna energije, kaè Jasmina Avra- treba vremena da mi to vrati. Postoji vi{e samo}i mada je to èna èdna ljubavi. odigrane uloge ka odli~noj. Savr{en mi je `dera~a energije prilikom igranja takve Shvatila sa da je slutila {ta njoj ta ljubav partner u ~etvrtom ~inu. @ao mi je {to se movi} uloge. To moè biti: pisac, reditelj, sce- moè dati i {ta uzeti. Zato je u nju uroni- nograf, kostimograf, partner, ili se sama ova predstava ne igra ~e{}e. Mislim da je la sa strahom i neodlu~no, ali i sa èljom najprirodnije za predstavu igrati je vrlo moja du{a okrene protiv sebe jer je na to da stvari drì pod kontrolom, a duboko Branka Krilovi¯ ~esto sve dok ima publiku, a onda je nagovori uloga. Druge su „punja~ice“. svesna da je to nemogu}e (i to je crta skinuti. Ritam - jedna mese~no pa 10 Posle njih sam puna energije, zadovoljna depresivca). „Dobro je pro{la“ jer je godina - ubija predstavu (osim ako ne ~ekivali smo vas na sceni Jugo- obostrano ponu|eno - dodu{e na razli~ite bez razloga, prepuna snage i kao da sam pametna èna, ali nije mogla pro}i neo- menjate postave). slovenskog dramskog, dobro biste na~ine (moj na~in je bio vrlo „takti~an“ - se na sceni rekreirala. Ursula je takva (i krnjeno. @ivot s genijem nije lak, ali je nije jedina). Da sam ovu ulogu „upro- Opristajali nekoj od podela na novoj direktno). Raskidanje je izazvano na{im predvidiv. @ivite u Valjevu, glumite u Beo- umetni~kim neprepoznavanjem u po~et- pastila“ to bi mi bio znak da ne treba vi{e sceni? Ursula je lepo pristala va{oj ìvotnoj gradu... pa mo`da je to i prednost? Ako verujete Bergsonovoj definiciji noj fazi rada. Bilo je to jedinstveno da se bavim glumom. To je zadatak koji i gluma~koj zrelosti? Ima svojih mana, ali i prednosti. smeha kao izneverenom o~ekivanju, iskustvo za 18 godina profesionalnog se ne sme lo{e uraditi i zato je ne sma- Upravo komplikovanost njene pri- Mogu potpuno da se posvetim poslu kad onda mi verujte da ve} mesecima umi- bavljenja glumom. Tada sam dobila savet tram nikakvim podvigom niti naro~itim rode i za~udna genijalnost mladog ~o- sam u BG, kao {to mogu da se distanci- rem od smeha. od starije glumice, zvezde na{eg pozo- uspehom. Smatram to potvrdom da sam ram od njega kad sam u Valjevu. „Putu- Koliko je za vas Jugoslovensko ri{nog sveta, koju iskreno cenim: „Du{o, glumica. veka u koga se zaljubila posle 15 godina ju}i ìvot“ omogu}ava promenu sredine i dramsko „novo” u su{tinskom, umet- neka njega. On pri~a {ta ho}e. Ti kaè{ Zas Ursulu je nailazak neznadne emotivne pusto{i pomera moju moti- razbija kolote~inu. Zapravo ìvim isto- ni~kom smislu? dobro, i radi{ {ta ho}e{!“. Jo{ razmi{ljam ljubavi komplikacija, ali i ponovno ose- visanost bavljenja du{om ove ène mno- Pamtim ru`niju zgradu i bolja umet- o njenom savetu i tuma~im ga. }anje vlastitih vrednosti, emotivna rea- go dalje od problema o~aranosti udovice vremeno i u malom i u velikom gradu i ni~ka vremena velike scene JDP-a, a Iznenada, pojavili ste se u Beograd- firmacija? u menopauzi mladim muskarcem. Leè mislim da to pruà mnogo vi{e od pamtim i lo{ija. Ne vidim ni{ta su{tinski skom dramskom, u predstavi Vinsent Ursula nije obi~na osoba iako to za mi stvari koje nisu banalne. Banalne „fiksnog zivota“. novo, ali ne zna~i da ga nema (jer ne igrate Ursulu Lojer? sebe tvrdi. Vrlo je komplikovana, ~ak probleme ne umem da igram. Tu se pot- [ta vas ~eka? vidim nekad ba{ najbolje). „Novo“ meni Htela sam da glumim, i pojavila sam narcisoidna. Zato je depresivac. Najupe- puno zatvorim. Mogla bih vam pri~ati o dva teksta nekako ide uz „nove ljude“. A mo`da je se „pred o~ima onih“. To se desilo na ~atljivije re~i koje su zabeleène o depre- Dobili ste mnogo pohvala, premijera na kojima radim, ali ìvotno i gluma~ko ono „staro“ uni{teno u trenutku dok je premijeri predstave koju je trebalo da siji kaù da je izgovorio muslimanski je uspela, ali kako se sad odvija ìvot te iskustvo me je nau~ilo da ono {to je danas bilo „novo“. Su{tinsko pitanje je u stvari: gledam sa scene, a gledala sam je iz mistik Dèlaludin Rumi u XII veku: „Va- predstave i vas u njoj; da li je mo`da istina sutra moè biti la`, a ja da li je ovo novo „novo“ na nivou onog gledali{ta i pri tom sebi razjasnila neke {a depresija je povezana s drskos}u i uzbudljivije, lak{e ili teè? ne volim da me uhvate u laì. starog „novog“? nedoumice. Gospodin Neboj{a Bradi} mi Nedostajali ste, u me|uvremenu, je ubrzo ponudio saradnju s BDP-om publici koja vas je zavolela kao mar- re~ima: „Vreme je da dobijete ono {to kantnu, lepu ènu izraàjnog lica. Gde zasluùjete“. Pro~itala sam tekst i {to bi ste bili i kako ste proveli to me|uvreme? rekla Ursula: „Tome nisam mogla da Hvala! U me|uvremenu sam se ba- odolim“. Takva se uloga ne odbija (osim vila sobom (mo`da previ{e), porodicom ako niste ve} odigrali istu pre dva mese- (nadam se koliko treba), sportovima ca). Nisam znala ni ko su ljudi u ekipi, (mo`da ne dovoljno), politikom (nimalo, {to obi~no odmah pitam. Vrlo su mi va`ni ali se ipak ona bavila mnome), prijatelji- saradnici. I oni zahtevaju izvesne pri- ma, domom, ba{tom i cve}em... preme. Da li je gluma ostala va{a ljubav i Anja Su{a voli da otkriva nova lica, osnovna preokupacija? a i da ona poznata „vra}a” u orbitu – da Gluma nikada nije bila moja jedina li vas je iznenadila pozivom? ljubav i nije uvek bila moja osnovna Anja Su{a mi je rekla da se prijatno preokupacija. Uglavnom sam beàla od iznenadila ~injenicom da ja igram Ursu- nje kada bih osetila pritisak kalupa u lu, a ja sam odmah, iz na{eg prvog koji su hteli da me uguraju. Mislim na razgovora stekla utisak da }e to s nama uloge „pa}enica“, koje su mi i{le od ruke dvema dobro funkcionisati. i opasno pretile da se na mala vrata u{u- Vinsent je, uz ostalo, i komad njaju u moju autenti~nu li~nost i postanu ènskih odnosa – kakva je bila komu- deo nje. Zbog takvih uloga sam imala nikacija na liniji rediteljka - glumica? potrebu da se „odmorim od glume“. U tim Anja i ja smo vrlo sli~nog pozori{nog trenucima bi neka bitno razli~ita uloga ukusa i estetike. Na isti na~in smo raz- pozitivno uticala na moju gluma~ku mi{ljale o mnogo stvari. Ona je osoba s ambiciju, a ako je ne bi bilo - sledila bi puno energije (energija koja ne pra{ti u pauza. U ovim godinama bih rekla da ti prazno i misli da je sama sebi dovoljna), povremeni odlasci mogu biti i dobar a to mi je bilo jako va`no posle onog marketin{ki potez. âk bih ga prepo- slu~aja „za koji se ne zna“. Uop{te, cela Povratak glumi u Vinsentu: Jasmina Avramovi} ( Foto: \or|e Tomi}) ru~ila mladim glumicama - ali samo ako ekipa je skup talentovanih, vrednih, lepo znaju da to vreme tro{e na pravi na~in. vaspitanih, jo{ ne ogor~enih na glumu, Zar nije bolje da misle da vas ima prema- ìvot i sve {to hoda na dve noge, i glu- lo umesto previ{e? Uvek ste im „kao mom i slavom neiskvarenih mladih ljudi. otkrovenje“. Kvalitet se naravno podra- Ta pozitivna energija koja je izbijala IMAM SEBE A NA[AO SAM zumeva. Gluma je jo{ uvek va`na pored podjednako iz ne malo va`nih ljudi - jo{ mnogo va`nih stvari u mom zivotu. suflerke (Zorica) i vo|e predstave (De- Najva`niji je svakako moj 14-ogodi{nji jan), bila je osnova za moju uspe{no sin, Andrija. sprovedenu terapiju zvanu Vinsent. I JO[ PONEKOG Uz vas su tu dve mlade glumice jakih, karakteristi~nig tonova {to je i u Uvek zadrhtim pred posve}eno{}u, i kao scenama. Tek tu i tamo, kada nam u go- Htela sam profesionalnom smislu predstavljalo iza- ste do|u predstave Mamu mu jebem ko je da glumim zov i „poziv na borbu”? glumac i kao ~ovek. Vrlo cenim tu ljudsku prvi po~eo, Divlje meso, Balkan nije Milica Zari} i Vanja Mila~i} su dve mrtav. boje, dva temperamenta, dva na~ina, ali Zati~emo ga u Uìcu, tokom tamo- Mo`da ste odbili ne{to {to mi ne su obe vrlo jake „u svome“ i obe su odli- osobinu, kaè glumac Nikola Ristanovski {njeg pozori{nog festivala. Iako je pret- znamo? ~no uradile svoj posao. Naravno da je hodna no} jutro do~ekala na nogama, U pozoristu nikada nisam odbila bolje da imate kvalitetne partnere jer vas glumac stiè na intervju u dogovoreni cik ulogu (na filmu - da). Uglavnom su mi to negde podsti~e. Ja ih oboàvam i ho}u zore – 9 sati – a ve} u 10 je morao put nu|ene zahtevne uloge koje nisam htela opet da igram sa njima - odmah! Podgorice. da odbijem. Kada sam morala da se @ivot s genijem nije lak, ali je pred- Sne¦ana Mileti¯ odmorim „od glume“ - jednostavno ni- vidiv. Bondov komad asocira stra{ne emo- sam bila „pred o~ima onih koji dele A sad }emo malo o Ursuli Lojer – redstava Nigdje nikog nemam, dovela nam je jo{ jednom bliè izuzetnog tivne prizore, zapravo odsustvo istinskih uloge“. Uvek se potvrdi: „Daleko od o~iju, pre svega to jedna od onih retkih, velik- koju je po komadu Edvarda Bonda Nikolu Ristanovskog, vrsnog skopskog ljudskih odnosa i komunikacije, sve {to daleko od srca“. A to {to vi „ne znate“ ih ènskih uloga kakve se samo poèleti Pu Crnogorskom narodnom pozori- glumca kojeg, na àlost, nemamo ba{ smo preìveli i ve} predugo isku{avamo bilo je sporazumno raskidanje saradnje - mogu? {tu u Podgorici reìrao Egon Savin, ~esto priliku da vidimo na ovda{njim na Balkanu, sve ono {to nas sve manje

LUDUS 112 6 Susreti / Doma}a scena

~ini ljudima, ali i ono {to nas, mogu}e, dovskih vizija, glumca pitati za dom? [ta ju}i da svaki nepreìvljeni deli} sa- izgubiti, mislim vizije, probleme }emo zamaraju ni mene, ni sebe, onima koji su tek ~eka, i to zbog onih koji nikako da se mu on do|e? Gde mu on uop{te do|e, da{njosti oduzima zbir budu}nosti? valjda postepeno re{avati. Ina~e, odgovorni prema poslu, zajedni{tvu u prizovu pameti. Ristanovski, i sam deo, u kaè: „Naravno da je to pitanje vezano „To je ono - treba li ukinuti pro{lost prete`no sam u Makedonskom narodnom pozori{tu. Uvek zadrhtim pred posve- najmanju ruku bizarnog balkanskog za geografiju, ali isto tako, nema veze s da bismo najzad postali svesni sada{- teatru. Tamo drìm tzv. gvozdeni reper- }eno{}u, i kao glumac i kao ~ovek. Vrlo toar - a ja volim taj repertoar. Sa strane grotla, na pitanje moè li sada, kada smo nacionalno{}u. Ima veze s pogledom njosti i po~eli da kora~amo napred... cenim tu ljudsku osobinu. Zna~i, nisu se bar naizgled mal~ice izvukli iz njega, kroz prozor, naravno pod uslovom da Treba ukinuti ljude... Ma {alim se... idem samo ako mi se ne{to jako dopadne. Me|utim, ne bih rekao da sam rasprodat. bitna imena, ne zanima me estrada. re}i da ima negde nekog svog, ili makar ima{ prozor i neku ku}u u kojoj stanuje{ Nekim stvarima nema kraja i mislim da Va`no mi je ono dobro {to ljudi nose u da jo{ uvek ima sebe, pri~a. o nekim nema svrhe da se pri~a. Po- Rasprodat je Bekam. Ja sam u i da, kad ujutro pogleda{ kroz prozor, anga`manima”. sebi, pogotovo ako su spremni da to vidi{ da je taj prizor – tvoj dom. Pri tom nekad mi se u~ini da su razdoblja mir- podele u zajedni~kom radu. Cenim mno- Na|i sebe nog ìvljenja samo oaze u ~ove~anstvu, Posle svih putovanja, razli~itih sce- mora{ da se okrene{ i prema unutra i da go glumaca i jako bih voleo jo{ s mnogi- da je pogre{na teza da je mir, mir, mir, pa na, publika, partnera, reditelja... ko su da na|e{ druge i tamo, tako|e, vidi{ prizor koji }e ti ma da stanem na scenu. Voleo bih, na se desi neki rat. Meni se ~ini da je obrnu- ljudi kojima se beskrajno divi i pred koji- potvrditi da je to tvoj dom. Moj prozor je ma ume da zadrhti kao glumac? primer, da radim s glumcima iz Subotice tu negde, a ono {to je u sobi ve} sam to: rat, rat, rat, pa se desi neki kratkotraj- „Pripadam generaciji koja je mnogo ni mir. Moramo se suo~iti s tim da je „Uvek zadrhtim pred onima za koje koje sam u Prilepu video na{ao. Jako po{tujem dom i imam svoje vidim da ne laù, koji vole da rade, ne u Bahanalijama. preìvela, u svakom smislu. I to pitanje vrlo jednostavne - sad ne znam jesu li to konstantno rat. Sve situacije posledica su imanja sebe i imanja drugih, odnosno patrijarhalni ili matrijarhalni - poglede istorije, geografije, ~esto pogre{nih hemi- opstanka sebe u samo}i i u suìvotu s na dom. Moj dom su moja èna i k}erka, ja, ali i genetike. I nikada ne treba zabo- drugima, uop{te nije pateti~no s obzirom raviti velike propuste u vaspitanju i kafa ujutro i jaje na oko. Dom je kad na to {ta nam se sve ovde obilo o glavu. U obrazovanju ljudi. Imam utisak da ljudi krene{, pa se vrati{. I kom{ija, i poznani- mom slu~aju, odgovor je, sre}om, potvr- u pozori{tu sve to jasnije vide, jer su stal- ci, kad vozi{ po svom kraju i uìva{, kad dan. Imam sebe a imam i jo{ ponekoga. no u toj svojoj laboratoriji kopanja po sebi se posle dugog izbivanja vrati{ ku}i, pa Su{tinsko je pitanje upravo to, ima{ li i okruènju. Skoplje i Makedonija gene- sebe, jer ako na to pitanje moè{ da da{ te spopadnu neke ~udne emocije. Sve to je ralno se ne razlikuju od nekog kruga potvrdan odgovor, onda moè{ da ide{ dom”. koji ima{ kada zabode{ {estar ovde u dalje, da se bori{ za druge. To je pravi Kad ima{ sve to, onda je lak{e savla- Uìcu pa jo{ 1.000 km u krug. Svuda smer. Bondov junak kojeg igram u ovoj dati sve prepreke koje se pletu na sceni, ima sre}nih i manje sre}nih ljudi, onih predstavi govori upravo o tome - gublje- koje te stiù u ìvotu... koji ho}e da rade svoj posao, onih koje nju sebe. Mi u Skoplju, Beogradu... jo{ „Moè{ ih savladavati samo ako se neko u tome ometa, druge koji nisu zado- uvek nismo dru{tvo robota. Jo{ ne gubi- trudi{. Ne verujem u lako savladavanje voljni vla{}u i uvek bi ne{to da menjaju, mo bli`nje, skloniji smo da gubimo sebe, prepreka, ni u pozori{tu, ni u ìvotu. To one koji idu na izbore, tre}e koji piju i ja ba{ to igram u ovoj predstavi. Kada je ponekad dobro, jer te ~eli~i. Nije samo kafu po ceo dan i najbolji su selektori na bih ovaj isti lik igrao u [vedskoj, na dobro ako su prepreke konstantno velike svetu... Ja, opet, ove na{e paradoksalne primer, igrao bih ono drugo - gubljenje i te{ke jer ti to lomi ki~mu i ostavlja ukus prostore volim, jer su, ma kako blesavo ljudi. Ovaj posao radim upravo zato da gor~ine. ôvek zato mora da na|e prostor zvu~alo, sa~uvali ne{to ljudsko”. ne bih izgubio sebe, odnosno da bih dobio u kojem }e mo}i da di{e, da to {to radi ne Raditi, raditi, raditi, to je bio na~in ili na{ao sebe, sa~uvao svoja ose}anja, radi bez veze, mora da ima sistem. Da bi da se preìvi, vi{e duhom, nego dèpom? svoju ljubav. Naravno da sve to ne dobi- sve to imao, odnosno izgradio, mora da se Sam Ristanovski kaè da je u tom smislu jam samo preko posla, ali i preko posla”. edukuje a prethodno mora da ima vaspi- on imao sre}u da preìvi. Da li je zbog U tom traganju za sobom i drugima, tanje i da se potom jo{ i samovaspitava. toga (bio) rasprodan glumac? hrabri ljudi odrastaju, postaju mudriji, i Sve to moè da zvu~i banalno, kao neko iskreniji prema sebi. Kriterijumi im se kvazimudrovanje, ali ìvot svedo~i o to- Ne kao Bekam poo{travaju, pragovi za tolerisanje me. Mislim da sam na{ao ekstrakt za neistina, neiskrenosti i gluposti se sman- sebe u tom savladavanju prepreka. juju, razo~arenja su zato neminovna. Imam svoj sistem i brinem o sebi i mom „Mnogo radim, zovu me i nisam Kakva su ona u tananoj gluma~koj bliskom okruènju”. nezadovoljan. Igrao sam Raskoljnikova kod Egona Savina, kod Ljubi{e Georgi- profesiji? Koliko se glumac ~esto neugod- Iako mnogo radi svuda, Ristanov- jevskog Leona Glembaja, onda do|e neko no iznena|ivao? skom je baza Skoplje. Tu mu je i onaj „Imao sam vrlo malo vremena da se tre}i i ~etvrti s novim predlozima, mada prozor kroz koji gleda napolje i unutra. pozori{te najbliè ose}am s Aleksandrom tako bavim ljudima. Ja sam se vi{e bavio Kakav je ìvot tamo? @ive li i njegovi Popovskim. Generacija smo, delimo iste likovima. To je i dobro, i lo{e istovre- sugra|ani previ{e pro{lost, zaboravlja- probleme, vizije. Nadam se da to ne}emo Imao sam golemu sre}u da su me rano stigle dobre uloge: Nikola Ristanovski meno, jer koliko me takav izbor spa- savao, ujedno me i udaljavao od ìvota. Karadì} kaè da mu Pinokio nije bila Biljane Ma{i}, igra Vilu u koju se Imao sam golemu sre}u da su me rano omiljena bajka u detinjstvu. „Od svih zaljubljuje lutak Pinokio, i koja „brine o stigle uloge i to dobre. To je bilo veoma ZALJUBLJENI PINOKIO bajki koje sam reìrao, nije mi Pinokio njemu, ona ga vodi do odrastanja“. va`no jer sam mogao da odrìm kondici- bio omiljena bajka. âk sam imao i prob- Ljubav bude obostrana, {to u~ini da lutak ju, a i zbog mog karaktera i tempera- Pinokio Karla Kolodija je, znamo svi, pri~a o lem prema toj didakti~koj, katoli~koj pri~i postane de~ak, a vila devoj~ica. Sofija menta. Da nije bilo tako, ko zna {ta bi se odrastanju, o dobru i zlu, o isku{enju. napisanoj s kraja XIX veka, ali ne mogu Juri~an, ~etvrta godina FDU klasa Gor- desilo. Mo`da bih po~eo da se bavim a da ne priznam i ne osetim da je stvarno dane Mari}, igra Ma~ku, ve} je glumila u ljudima na onaj prozai~an na~in koji Pinokio u pozori{tu „Bo{ko Buha“ je i o genijalna pri~a. Daje mogu}nost za ra- pozori{tu, kaè da se predstava oslanja ni~emu ne vodi, sem uzaludnoj Kalimero zna tuma~enja, kao san je. Pinokio je na scenski pokret, pa se ~ini da je na pri~i, kako su svi grozni a ti jadan i ljubavi. Evo za{to su se autori najnovije vrsta sna, ko{mara, nadrealna pri~a sceni barem nekoliko puta vi{e glumaca nesre}an, sve to na besmislenoj {ank li- ispri~ana simbolisti~kim sredstvima. Da no {to ih stvarno jeste. Ivana Dimi} sma- niji. Kada govorim o ljudima u pozori{tu, „Buhine“ premijere, reditelj Milan Karadì} li mu je Vila majka ili devojka, {ta mu je tra da je upravo mladost glavnih aktera mo`da sam imao talenta da za prijatelje i Zrikavac, da li savest, drug, - interesan- pomogla da se ostvari èljena razigranost sagovornike u poslu biram ljude s kojima i dramaturg predstave Ivana Dimi}, odlu~ili tno je otkrivati sve te slojeve“. Autori predstave i iluzija koju glumci prave opi- sam imao zanimljive hemije. Mislim da na takvu dopunu „Buhine“ verzije smatrali su da njihova suju}i radnju i karakter scenskim pokre- imam malo talenta i za doziranje, neku publika zna osnovnu pri~u i sve likove tom. A sve to razigrava ma{tu i deci pri- meru da sve svedem u prili~no ta~ne Pinokija zahvaljuju}i istoimenom Dizni- bliàva pri~u. okvire. Sve doziram i ne de{ava mi se da Sonja ¬iri¯ jevom filmu pa su je u predstavi samo Da li u verziji Pinokija koju je po- ljudi u pozori{tu ganjaju moje likove. nadgradili. „Najvi{e smo se bavili novim nudio publici, ima i elemenata iz detinj- Vrlo retko ostajem posle predstave u o Kolodijevom romanu Li Hol je zla i ko su mu prijatelji a ko neprijatelji. re{enjima i u strukturi pri~e, i u izvo- stva i odrastanja Milana Karadì}a? pozori{nom bifeu i to ne zato {to nemam napisao dramatizaciji po kojoj smo A Milanu je bilo zanimljivije da pravi |enju. Kako opisati da on trì po gradu, {ta da pri~am s partnerima - s njima se Pmi napravili predstavu“, kaè Iva- pri~u o putu koje pre|e dete iz egocen- pada s visina, pliva po moru uz ajkulu. „Ima, i mog odrastanja, i moga sina. Se- ispri~am na sceni – nego zato {to imam na Dimi}. „Hol je napisao neku vrstu trizma u ~oveka koji i sam voli. Lik \e- Najvi{e smo se bavili glumom, smatra- }am se i prvog poljupca i prve cigarete, i porodicu i cenim svoje slobodno vreme”. scenarija s otvorenim situacijama i in- peta je roditelj, bezuslovna ljubav rodite- ju}i da }e gluma najbolje uvu}i gledaoca prvog beànja s ~asa, bitangi uli~nih s strukcijama za pozori{ne autore da mogu lja, koju u odrastanju dete po~inje da u tu nadrealnu pri~u“. kojima si morao da se sretne{, sazrevanja Dom je da izaberu re{enje koje im odgovara. uzvra}a. A kad po~inje da je uzvra}a, U predstavi dominiraju mladi glum- upravo kroz sve to - i kroz dobro i kroz Scenario je obiman jer sadrì te izbore. ono postaje odgovorno. I to je psiholo{ki ci, jo{ studenti. Karadì} se namerno lo{e... Postoji u detinjstvu momenat kad i jaje na oko Li Hol je o~igledno izvanredan pozna- su{tinska stvar u odrastanju“. odlu~io za njih, smatraju}i da je koncep- se postane dobar ili lo{. Kad ~oveka ne{to valac pozori{nog rada, zna kako se melje Milanu Karadì}u Pinokio je 25. tu predstave, kakav je zamislio, upravo opredeli na jednu ili drugu stranu. Eto, Na pitanje boji li se tog sveta koji tekst da bi se napravila predstava. Moj reìja u „Buhi“. Rad za decu smatra bila potrebna njihova radost i èlja da po tome smo poku{ali da ~eprkamo. Zato nam Edvard Bond najavljuje, Ristanovs- posao, kao dramaturga, bio je da svedem sre}om. „I kad odraste{ moè{ da bude{ budu i stignu do kraja. Radovan Vujovi}, smo na{u pri~u vezali za emotivni prob- ki se smeje i kaè da ne strahuje od nje- njegov ponu|eni materijal na ono {to smo dete, moè{ da se igra{. Ja to radim student tre}e godine FDU u klasi Biljane lem, ljubav. [ta }e to pretegnuti da se ga, jer to nama nije futurizam, ve} vreme odabrali. Za Milana je bilo najzanimljivi- bave}i se bajkama. Volim ih zato {to Ma{i}, igra Pinokija, smatra da }e verzi- postane dobar. Ali da bi se pro{lo ka pro{lo, koje smo ìveli, samo to ljudi je da se udalji malo od sholasti~kog u reditelju i glumcima daju imaginaciju. U ja u kojoj se Pinokio zaljubljuje biti dobroj strani mora da se pro|e i kroz lo{e treba da osveste. A na pitanje, sme li se Pinokiju, jer je Pinokio pou~iteljna pri~a bajkama na sceni sve je mogu}e, i da atraktivnija od ve} vi|enih verzija. Nada faze. Eto to je su{tina nakon tih, ovde dakle, preìvljenih bon- kako de~ko treba da razlikuje dobro od Pinokio pada s visina, pliva, ba{ sve“. Macankovi}, tre}a godina FDU u klasi ove na{e pri~e“.

7 LUDUS 112 Portret

nove. Za relativno kratko vreme uradila vo Kolorado, letnji festival, koji je jedin- sam u îkagu 40 predstava s raznim stveno iskustvo, i dalje... pozori{tima. Predstava koju iz tog niza Neminovno s pri~om o planovima ULEP[ALA BI I FRANKE[TAJNA voli da istakne je Franke{tajn, ali i ostali stiè i pri~a o pozori{tu uop{te. O sli~no- Tatjana Radi{i}, kostimograf, na privre- Imala sam verovatno sre}e da posao radovi s pozori{tem Kort, Red mun i stima i razlikama. dobijem za dve nedelje. Prvo je to bilo drugim izuzetno su joj dragi, jer je od U Americi se radi brè, predstave se pozori{te Vilage Pyajers (Vilid` Plejers) i po~etka imala potpunu slobodu kreacije... rade za mesec i igraju se iz dana u dan. menom radu u Americi anga`man u letnjem kampu, gde profe- - To me je dràlo, u momentima Produkcija je druga~ija. Nema klasi~nog sionalni reditelji, scenografi, kostimo- krize, kad sam vagala {ta sam i koga grafi rade s mladim ljudima – se}a se repertoara, kao ovde, ve} se igra dok se Miloš Latinovi¯ ostavila kod ku}e i u {ta sam uletela. trì{te ne zasiti. Pozori{ta nemaju stalne danas Tanja, koja je ove jeseni posetila Nisam bila uvek sigurna u sebe i sre}na, ansamble, nego menadère i produkciju, svoj grad. ali sam imala odli~an posao, i to je bilo ad je pre 3 godine Kikin|anka umetnosti i dizajna – odsek kostimogra- Danas njena pri~a izgleda kao ostva- koja se stara o onome {to }e se raditi, kao Tatjana Radi{i} krenula u îkago fija – u Beogradu, ne garantuju poslove i va`no. Zbog toga sam do{la i to je bilo u renje ameri~kog sna. No, iza toga stoji mojim rukama. i o realizaciji projekata, anga`manu Kuz sebe je imala potrfolio sa svojim uspeh u Americi, pa je odmah po dolasku veliki rad, odricanje i neprestana borba glumaca, reditelja i ostalih saradnika. To radovima, me|u kojima su bile 4 pre- u îkago krenula u potragu: da se opstane i ostane u poslu, u kojem je Sada je sve druga~ije. Pro{la je put od kostimografa koji radi za mala je i rizik. Kad se propadne dugo treba dstave realizovane u Narodnom pozo- - Gde god sam videla da pi{e pozo- konkurencija nemilosrdna i prema obi- ~ekati novu {ansu. Ali tamo je tako. Ne ri{tu iz Kikinde, te veliku èlju da uspe u ri{te, u{la sam i rekla: dobar dan ja sam pozori{ta koja kostime rentiraju, do ve- mu neverovatna. mislim da je idealno, ali neka iskustva bi Novom svetu, u poslu za koji oboàva i kostimograf. Tada su mi ljubazno obja- - Ne moè se, moj je utisak, ni{ta likih projekata u kojima je radila ko- dugo se za njega pripremala. Znala je da snili na~in na koji se u Americi dobija uraditi obja{njavaju}i, opisuju}i svoje mpletan dizajn. U januaru je po~ela se mogla primeniti i kod nas – kaè nagrada za kostim u predstavi Tri prase- kostimografski posao. Oglasi u pozori- ideje, mora{ konkretno raditi, onda ljudi izradu kostima za ârobnu frulu, njenu Tanja na kraju dodaju}i, da su i tamo, ta i dva vuka na Festivalu profesionalnih {nim novinama bili su informacija ali i to vide i kaù – u redu, ja ho}u to, treba prvu opersku predstavu, a u maju je kao i kod nas u pozori{tu najve}i problem pozori{ta Vojvodine, kao i najbolji di- svojevrsni vodi~ kroz razu|eni svet mi taj kostimograf. Tako sam i ja posle ~eka veliki zajedni~ki projekat nekoliko pare. Razlika je samo plomski rad na Fakultetu primenjene teatra u ovom mnogoljudnom gradu. prvih predstava po~ela da dobijam nove i pozori{ta – Sirano, potom, mo`da, pono- u koli~ini. BEZ STRAHA OD GLUME Nemam strah ni od ìvota, pa ni od glume, jer ~ovek uvek moè da promeni ìvot. Nije mi lo{e {to sam ~esto igrao epizode, ali bih svakako voleo i ne{to vi{e. La` je kada se kaè da nema podele na male i velike uloge, to misle samo oni koji igraju velike

Aleksandra Jakši¯

ladislav Mihailovi} je, s obzirom na sam priznao sebi da nije tako, i shvatio to da je dete glumca, ve}i deo da bavljenje glumom zna~i da mora{ Vdetinjstva proveo u Ateljeu 212, gde „krvavo“ da kopa{, da ulaè{ u sebe da je bio op~injen igrom „Ekserbol“, starom bi ne{to postigao.“ verzijom stonog fudbala, koja je bila deo inventara gluma~kog bifea. „Sva deca su i{la u park, a ja sam odlazio u pozori{te. Stra{no je kad Kad se ose}a{ dobro dok igra{ zna{ da je dobro: Vladislav Mihajlovi} (Foto: \or|e Tomi}) Zbog re~nika iz Bifea vaìo sam za ostane{ bez uloga nevaspitano dete, jer sam znao neve- ulogu Mihaila koja mi je i dalje najdraà. Inostrano iskustvo svoje inscenacije) Handkeovog teksta rovatnu koli~inu psovki. Imao sam trojku Bio sam potpuno spreman, znao sam da Igra pitanja, komada koji se moè shva- iz vladanja u prvom osnovne!“ Ali, Ve} na po~etku gluma~ke karijere sam bio dobar. Jer kad se ose}a{ dobro titi na razli~ite na~ine, drame ~ije zna- druga strana ove pri~e je da se prvi put radio je s Ple{om, Vidom Ognjenovi}, dok igra{ zna{ da je dobro. I opet mi je Vladislav je stalni ~lan Ateljea i u na{ao na sceni sa samo 6 godina u ~enje nije o~igledno. Osim na{ih glu- Irfanom Mensurom, Mija~em. Ove, na tata bio \uza. A on je takav partner da se januaru je imao premijeru komada Pinterovom komadu Izdaja. „Pitali su maca, u~esnici projekta su bili glumci iz svaki na~in dragocene saradnje pomogle ne moè prepri~ati, to {to moè{ da dobi- Henrik IV. Smatra da je velika ~ast imati Cacija, mog oca, glumca Ateljea 212, za su mu da stvori pravi pristup gluma~kom Austrije (doma}ini) i studenti glume iz je{ od njega na sceni ne moè se platiti Pirandela u karijeri kao i raditi s ekipom pristanak i on se sloìo. Iako se tog perio- poslu. Na probama Troila i Kreside je novcem. I ~esto pri~am sa njim o toj pre- Nema~ke. Na{u autorsku ekipu su ~inili koja je u~estvovala u ovom projektu. da jedva se}am, za njega me vezuju dve prvi put imao priliku da kroz stalno dstavi i uàsno mi je ào {to ne igra vi{e, rediteljka Irena Risti} i glumci Aleksa- anegdote. Naime, kada je vaspita~ica iz menjanje koncepcija scena sagleda lik iz a jo{ àlije kada znam razlog za to...“ „Najvi{e me vezuje za predstavu to {to ndra Balmazovi}, \or|e Brankovi} i Vla- obdani{ta do{la da me gleda, pre pre- raznih situacija, a rad s Ksenijom Jo- Zahvaljuju}i diplomskoj monodrami mi je ku}a u kojoj radim napokom uka- dstave je svratila u garderobu, koja je u dislav. „Boravak u Austriji me je vratio u vanovi} i njena sugestivnost mu je bila Ludakove bele{ke, svaki kasniji monolog zala ~ast time {to mi je dala ulogu. Jer, vreme studija jer smo pre svake probe Ateljeu zajedni~ka, i donela mi auto koji velika {kola glume. mu je i{ao mnogo lak{e. Voli ulogu u politika u Ateljeu je da se zna ko igra i ko imali fizi~ki i glasovni trening, {to je bih dobio ukoliko joj mahnem sa scene. A Posle poàra u Jugoslovenskom Robertu Cuku, gde je od nekog ko je na- eventualno moè da igra. înjenica je da ja sam poku{ao da joj objasnim kako je to odli~no da se radi pre svake predstave. dramskom igrao je u ~etiri naslova koja zvan Tip Jedan i u rangu je petog ke- ima mnogo ~lanova koji ne rade. Zbog nemogu}e. I po{to je \uza Stojiljkovi}, Tako|e, bilo mi je neverovatno kakvu su su preba~ena u Beogradsko dramsko lnera, ili sl. uspeo da napravi lik kojeg se takvih stvari ~ovek o~ajava, jer ne moj tata u komadu, ~uo tu raspravu, pozori{te i Atelje 212. „Kako su dolazili svi se}aju. Malu a zapaènu ulogu imao posve}enost radu imali na{i doma}ini. ra~unaju}i anga`man u Strah i njegov umesto da me iznese sa scene prineo me da snime predstavu, tako se znalo da je je i u Mala ljubav za mene ili {ta pla{i Oni su iznajmili ve{ernicu i od nje na- je rampi i rekao: „Ma{i“. I uspeo sam sluga nisam imao premijeru dve godine. vi{e ne}emo igrati. Odjednom sam s bo- Vinsenta Prajsa. Na pitanje da li se pla{i pravili najbolju malu scenu koju sam samo da savijem kaìprst ali i dobijem I opet kaèm da volim svoj posao zbog gatog repertoara spao na jednu ulogu. I etikete epizodnog glumca odgovara da je ikada video. Dolazili su po dva sata pre prvi aplauz u karijeri.“ A koliko je tada to mi je bila prva kriza. Najstra{nija upravo garniturom malih uloga koje je svega {to sam zamislio kada sam po~eo svoj posao ozbiljno shvatio govori i pri~a stvar u gluma~kom poslu je da ti se igrao pokazao suprotno. „Nemam strah da se bavim njim, a prezirem zbog ve}ine probe da sve o~iste i pripreme. A mesto da je dobio temperaturu od sekiracije jer odjednom desi da od svega {to ima{ do|e{ ni od ìvota, pa ni od glume, jer ~ovek ljudi koji su u njemu. @ao mi je i {to igre je bilo i mesto gde se po zavr{etku je slu~ajno pokidao ve{ta~ke brkove do toga da si nevaàn i nepotreban. To je uvek moè da promeni ìvot. Nije mi lo{e proba jede i pije, ili metafori~no re~eno Branku Vujovi}u Bardolfu. mnogi koji su danas u Ateljeu nisu imali te{ko isku{enje. Opstaje{ ili ne, u zavi- {to sam ~esto igrao epizode ali bih sva- prilike da ga upoznaju u starom svetlu, a gde se ìvi... Tokom rada na predstavi Po{to je bio apsolutno siguran da }e snosti od toga {ta si sebi postavio za cilj. kako voleo i ne{to vi{e. La` je kada se gledao sam kako se ljudi raduju onom {to se baviti glumom i kad poraste, upisao je bojim se da se taj krug odlaskom Mucija A moj cilj je da se bavim poslom koji kaè da nema podele na male i velike vole. Onako kako ovde (s izuzetkom smer glumac-lutkar u XII beogradskoj volim - to je jo{ uvek gluma. Mada je uloge, to misle samo oni koji igraju zatvorio.“ Posle nekoliko naslova u koji- pozori{ta Pu`) ne}e biti jo{ ko zna koliko gimnaziji. Ve} u drugom razredu je po~eo nisam èleo neko vreme jer se svodila na velike.“ ma je igrao s ocem, u ovoj inscenaciji da statira u predstavama JDP-a, a potom traènje tekstova, producenata, slobo- Mihailovi} pripada generaciji koja se glumi sa mla|im bratom - Petrom zbog pre}utnog odobravanja svega i i usko~io u Vesele ène vindzorske. Kaè dnih scena, da bi se na kraju naj~e{}e kod nas i dalje naziva mladom tj. spada u Mihailovi}em. „Trudim se da ne radim preteranog snobizma. @ao mi je {to se da se prili~no prepao jer nije imao isku- ispostavilo da si provodio vreme s nekim kategoriju „mladih glumaca“. „U ovoj ono {to je meni smetalo kod Cacija. Petar kod nas ne radi tako opu{teno i posve- stva. Uspeo je da upi{e FDU iako su ko u tom trenutku nije bio zainteresovan zemlji se neguju samo glumci koji su traì moje mi{ljenje ali o tome ne }eno. Jer ako radi{ ne{to u ~emu se pre- u~enici ove gimnazije bili ozlogla{eni na za tako ne{to. Ne}u re}i ni{ta novo ako stekli renome u vremenima kada je to pri~amo u pozori{tu ve} kod ku}e. Mislim daje{ ceo ne moè{ biti lo{ ~ovek.“ Pred- prijemnom. A na prvi ~as kod Milenka kaèm da je te{ko baviti se ovim poslom, bilo lak{e. To sam najbolje uvideo kada da vi{e prija ako ga tretiram kao ostale.“ stava je premijerno izvedena u Beogra- Mari~i}a doneo je molbu Jovana ]irilova pogotovo sada kada ima ovoliko aka- se traè male predstave za gostovanja Krajem 2003. Vladislav je imao sre}e du, potom u gradi}u Hal, u podno`ju da ga pu{taju na predstave. I uloge su demija, a pozori{ta su popunjena.“ („tezge“), jer presudno je da akteri budu po~ele da se re|aju: Tramvaj zvani èlja, I usledili su O~evi i oci. „Pozvali su poznati. Preska~u se oni koje ne znaju i da se oproba i u inostranstvu. Re~ je o Alpa, i Bergamu. âk je i Handkeov pre- Troil i Kresida, Vartolomejski va{ar, Tri me da usko~im u stoto izvo|enje. Za- koje zbog takvog odnosa ni ne}e upo- austrijskom projektu On the way... see- vodilac, @arko Radakovi}, koji umesto visoke ène, Devojka modre kose... Bio nimljivo mi je bilo, po{to u komadu igra i znati. I zato ovde mladi glumci (a to se king ~iji je rezultat bila predstava u vidu pisca prati sve izvedbe njegovih komada, je, kako kaè, jezivo samouveren misle}i moj otac, {to sam se se}ao njegove davne odnosi i na reditelje ili pisce) imaju preko triptiha. Trebalo je uraditi dramatizacije bio zadovoljan da je Bogom dan. „Sre}om, na vreme premijere. I uàsno sam ozbiljno shvatio 30 godina“ - obja{njava. (autori su troje reditelja, i to svaki svaki prikazanim.

LUDUS 112 8 Intervju VERUJEM U PERSPEKTIVU DOBROSUSEDSKIH ODNOSA Upravnik Hrvatskog narodnog kazali{ta iz [najder je najve}i hrvatski drama- Kakva je repertoarska politika u ko su se i desni i lijevi ujedinili u osudi ti~ar, i to je isklju~ivi razlog njegovog po- hrvatskim pozori{tima, jasno profilisana takvog otkaza, premda se radilo o ele- Zagreba Mladen Tarbuk o saradnji s Naro- vratka u HNK, a mo`da i jedan od razlo- ili svi igraju sve? mentarnom nepo{tivanju hijerarhije. Na ga njegovog predugog izbivanja s te sce- Prili~no je jasno tko {to igra, samo ovom su se primjeru isprepleli razli~iti mnogi misle da su ti izbori pogre{ni. ne. Jedan od klju~nih razloga mojeg ime- interesi: od dijela dramskog establi{me- dnim pozori{tem, Slobodanom [najderom, novanja na funkciju intendanta je bila Postoje i objektivni problemi, kao nedo- nta koji se s pravom zabrinuo za dalju èlja hrvatskog ministra kulture dr Vuji- statk prostora Drame HNK-a, ili premale Miri Furlan, depolitizaciji u kazali{tu, }a da se HNK, kao mati~no kazali{te tehni~ke ekipe HNK-a Rijeka, ili kro- egzistenciju vlastite sinekure u HNK, do hrvatskih kazali{ta, depolitizira i vrati u ni~ne potfinanciranosti HNK-a Osijek, {to dobre savjesti hrvatskih medija ministra Banca, koji je pred neki mjesec iz istog hrvatskim medijima... potpunosti umjetnosti. U tom smislu sam su samo neki od goru}ih problema koje zamislio i provodim svoj umjetni~ki znam. razloga iznudio ostavku svoje kolegice u program. Dakako da je dru{tvena recep- Upravnik SNG-a Maribor Danilo vlastitoj stranci. Ovaj put nitko za~udo Mikojan Bezbradica cija tog programa ujedno i lakmus dru- Ro{ker najavio je mogu}nost pozori{ne nije pisao primjerice o njegovom seksi- {tva. Mislim da je publika svesrdno pri- koalicije izme|u svog teatra, NP Beo- zmu ili autokratskom pona{anju. hvatila moj program, {to se ba{ i ne bi grad i zagreba~kog HNK-a. Moè li se to osle dugog niza su{nih godina, Pandur. Nisu mi poznati razlozi zbog Posle pauze od 14 godina, na reper- moglo re}i za mnoge medije. i ostvariti uskoro? beogradsko Narodno pozori{te i kojih se odlu~io na taj korak, ali, ~ini mi toaru nekog zagreba~kog pozori{ta Moèmo li uskoro da o~ekujemo i Kad smo se fotografirali, sjedili smo Hrvatsko narodno kazali{te iz Za- se prije da je odustao od Zagreba nego od („Kerempuh“) na{ao se pisac iz Srbije – P razmenu operskih predstava? u poretku Ro{ker - Tarbuk - Tadi}, pa greba obnovili su saradnju. Podse}anja HNK. Predstava se trebala dogoditi u sam odmah u {ali nazvao ovaj trokut Du{an Kova~evi} i njegov Balkanski radi, „led je probijen“ razmenom balet- ogromnim halama „Jadran filma“, a Razmjena opere je prvorazredan finansijski problem. Ima znakova da }e- SHS. No ovaj trokut odaje ru`nu istinu o {pijun u reìji Mustafe Nadarevi}a. Da li skih predstava, a novi susret presti`nih HNK je trebao dati dio gluma~kog i kulturnoj politici SFRJ: najmanje od na- se jo{ neko delo autora iz Srbije moè da teatara dogodi}e se ove sezone kad }e se baletnog ansambla, te tehni~ku podr{ku. mo razmjenu opera napraviti prvo sa Srpskim narodnim pozori{tem u Novom vedena tri kazali{ta je beogradsko, a na}i i na repertoaru HNK-a? dramski ansambli predstaviti beograd- Sa àljenjem moram primjetiti da je time jedino zagreba~ko nije u svojih 100 godi- skoj, tj. zagreba~koj publici komadom Zagreb izgubio uzbudljiv kazali{ni do- Sadu. Nadam se da }e razmjena opernih To je izvrstan tekst koji je bio dobro predstava izme|u HNK i NP, kad do nje na postojanja uspjelo dobiti drugu scenu. prihva}en i od zagreba~ke publike i od Slobodana [najdera Nevjesta od vjetra. ìvljaj. Mariborsko kazali{te jedino ispunjava do|e, biti kruna na{e uspje{ne suradnje. kritike. [to se ti~e HNK, prije svega mi Jedan od dvojice glavnih inicijatora ovog Va{ beogradski partner – NP naja- tehni~ke norme velikih evropskih kaza- dogovora, pored upravnika NP Ljubivoja vilo je ove sezone nekoliko koprodukcij- Upoznati ste s repertoarom NP-a iz pada na pamet Biljana Srbljanovi}. Beograda. Koja bi njihova predstava li{ta. Sva tri kazali{ta imaju nezadovo- Tadi}a, je i njegov zagreba~ki kolega po skih predstava s evropskim pozori{tima. ljavaju}u akustiku za operu i balet. Ve} Razmena pozori{nih umetnika Srbi- funkciji Mladen Tarbuk. Ima li i HNK sli~nih planova? mogla biti interesantna za Zagreb? je i Hrvatske do po~etka 90-ih bila je Na àlost, mislim da premalo pozna- ove ~injenice govore o stavu nekada{njih Pro{la sezona u HNK-a bila je veo- Pozdravljam tu ~injenicu, uz ogradu prirodna stvar. Komunikacije se uspo- jem repertoar NP-a. Na mene je dubok vlastodràca prema kulturi i o kontinu- ma bogata, a u prilog tome ide i ~injeni- da prilikom sklapanja ugovora o kopro- itetu problema u novostvorenim dràva- stavljaju, ali su, ~ini se, i dalje stidljive, ca da je izvedeno ~ak 17 premijera, utisak ostavio Faust. I gospodin Tadi} i ja dukciji treba biti oprezan, jer je ~esto ma. zahvaljuju}i politici. Ima li {anse da se mnogo vi{e no prethodnih godina. Ho- kazali{tima na Zapadu jeftinije pokloniti smo mo`da previ{e vremena zaokupljeni ta saradnja intenzivira? }ete li se taj trend nastaviti i ove sezone scenografiju, nego je uni{titi prema po- problemima vlastitih kazali{ta. No, vje- i s kojim novim naslovima planirate da stoje}im ekolo{kim propisima. Ina~e, rujem da }e se uskoro funkcioniranje oba Pada mi na pamet Stidljivost proizlazi ponajprije, ako obogatite repertoar? odlu~io sam se prvo krenuti u najbliè kazali{ta konsolidirati pa }e se njihove Biljana Srbljanovi} moramo govoriti o politici, iz nezalije- Spirala pri~e o sukobu mladog i sta- susjedstvo, te stvoriti za sada nepostoje}e uprave mo}i vi{e posvetiti prekograni~- ~enih rana iz rata. Vjerujem u perspek- rog nara{taja se nastavlja. Ove godine partnerske odnose s ostalim velikim hr- noj kulturnoj politici. Tome bi pripomogla tivu dobrosusjedskih odnosa, ali ona postavljamo 14 novih naslova i prakti~no vatskim kazali{tima. Vjerujem da }e na i redovita avionska linija. Kada ste lane Snjeàni Banovi} mora proiza}i iz prirodnog procesa otva- igramo sve pro{logodisnje naslove. Defi- to do}i red na inozemstvo, a pri tom Koji bi komad, osim Nevjeste, s re- zbog ne saradnje s Vama u vezi s gosto- ranja hrvatske i srpske javnosti prema pertoara HNK-a mogao u skoro vreme nitivno smo uspjeli dovesti mlade i u dakako mislim prije svega na susjedstvo. vanjem HNK-a u JDP, uru~ili otkaz, vlastitom okruènju, pa time i jednih gledali{te i na prizori{te. Potvrda tomu je do}i u Beograd? mediji u Hrvatskoj su Vas etiketirali na Sa upravnikom NP-a u Beogradu prema drugima. Mene vi{e brine nara- predstava Pri~a sa zapadne strane koja postigli ste dogovor da ove sezone i Rado bih poslao ve} pomenutu pred- razne na~ine – kao crnoko{ulja{a, ali i {taj mladih, stasalih u atmosferi mr`nje i je okupila zajedno mlade plesa~e, pjeva~e dramski ansambli razmene predstave. stavu Kazimir i Karolina, a vjerujem da ekstremnog levi~ara. i glumce. To je na neobi~an na~in po- Re~ je o Nevjesti od vjetra koju je na bi Beogra|ane zanimala [ostakovi~eva Ta medijska pra{ina pre govori o ratnih pokli~a. U njihovim rukama je tvrdila i predstava Kazimir i Karolina, scenu HNK-a postavila Ivica Boban, a Lady Macbeth Mcenskog okruga, izvor- medijima i namjerama njihovih gospo- klju~ budu}nosti do~ekana na no` od slu`bene kritike, beogradsku verziju uradio je Boris ni oblik Katarine Izmailove. dara, no o samom slu~aju. Dirljivo je ka- oba naroda. najvi{e jer je redatelj predstave, Eduard Miljkovi}. Za{to ste izabrali taj komad? Miler, uo~i premijere primjetio kako înilo mi se vrlo zanimljivim, i za hrvatskim kazali{tem jo{ uvijek „drma“ beogradsku i za zagreba~ku publiku, vi- politika. No, me|u mladima je ta pre- djeti uprizorenje istog teksta na razli~ite dstava, koja lucidno govori o ogoljelosti na~ine. Zgodno je ispalo da smo na odnosa u suvremenom dru{tvu, postala po~etku mislili da }e prvo iza}i beograd- hit. Oni mnogo lak{e prepoznaju i pri- ska Nevjesta, da bi na koncu prvo iza{la znaju surovost i sirovost poslijeratnog zagreba~ka. Zagreba~ka je publika mo- svijeta u kojem ìve, do~im stariji nagla vidjeti razna uprizorenja pri~e o nera{taj na malogra|anski na~in èli pri- sretnim ljubavnicima u istoj sezoni, od kriti grabe` ispraznim dru{tvenim for- [ekspirovog izvornika do Pri~e sa mama. Kakvog li obrata od uobi~ajene zapadne strane. Ljekovito je i za publiku sheme sukoba „mladi idealist – stari i za kritiku da gleda iste pri~e prikazane tradicionalist“! razli~ito. Tako javnost po~inje odvajati pri~u od njezine forme. Pa`ljivo planiranje Pobornik Kako se snalazite s novcem, jer Mirine umjetnosti ogromnu produkciju mora da prati i jaka finansijska podr{ka? Ovakav opseàn program se dogodio Da li ste bili u kontaktu s Mirom najvi{e zahvaljuju}i izuzetno pa`ljivom Furlan oko podele za ulogu Geme Boi}, planiranju vremena i utro{ka finansija. jer je jedna od [najderovih èlja bila da Na àlost, od strane na{ih finansijera ona odigra taj lik? nismo nagra|eni za trud, {tovi{e, sa Isprva je s njom kontaktirao pisac, strane Ureda za kulturu grada Zagreba no ona je tad odbila sudjelovati u pred- su pristigle prijetnje o zatvaranju 10 - stavi. Sad izravno pregovaramo o novom 15% radnih mjesta u svim zagreba~kim tekstu kojeg bi [najder pisao za nju, i kazali{tima. Jedino {to nas tje{i je po- ovaj put se nadam uspjehu. Od gimnazi- ve}anje zarade, a to je izravna posljedica jskih dana spadam u gorljive poklonike pove}anja programa i ve}eg interesa Mirine umjetnosti, i njenu odsutnost s hr- sponzora. vatskih kazali{nih dasaka smatram ne- Bilo je naznaka da bi tokom sezone, nadoknadivim gubitkom, usprkos nizu jednu od planiranih inscenacija HNK-a nadarenih mladih hrvatskih glumica. mogao da uradi i Toma` Pandur. Koliko Koliko je bio rizi~an, ali i hrabar je ta informacija ta~na? potez da [najdera posle 23 godine vratite S Pandurovim kazali{nim poduze- u HNK, pogotovo jer je on u Hrvatskoj }em smo ve} potpisali ugovor o suradnji, dugo bio persona non grata, {to je i dalje da bi na koncu od njega odustao sam u desni~arskim krugovima? Umetni~ki program je depolitiziran i vra}en potpunoj umetnosti: Mladen Tarbuk

9 LUDUS 112 Susreti

likovnoj opremi Erike Janovi~ (sceno- (ne samo glavni akteri, ìvotinje, ve} i ta, s jasnom asocijacijom na doma}u rav- grafija, kostimografija i lutke), i uz lek- vedra, obramice, |eram, busenje trave) - ni~arsku rustiku. Najzad, u na~inu na IZ ÔBANSKE TORBE torsku asistenciju Ljiljane Pinteri}. i sve se primereno ispoljava glasom, koji sve te elemente Erika spaja u „ìvu Predstava Ispod duge je sentimental- gestom, izgledom. Taj op{ti mimezis po- formu“, tj. lutku, uporno stimuli{u}i Kim Me{kov Ispod duge, prevod V. Mi- na pri~a o prijateljstvu, koju je Irena Tot ni{tio je opasnost od stati~nosti, podr- ma{tu i domi{ljatost gledalaca. prenela iz ruske stepe u vojvo|ansku àvaju}i lirski ton predstave na spe- hajlovi}, reìja Irena Tot, likovna oprema Predstavu Ispod duge realizovala je ravnicu. Time je dobila prepoznatljive cifi~an na~in koji ima samo lutkarsko mala, dobro uigrana ekipa od 5 glumaca: pozori{te, kad ga pravi znalac. Zna~ajan simbole doma}e pitomine i pastoralno Andrija Po{a, Olgica Trbojevi}, Miroslav Erika Janovi~, muzika Aleksandar Popovi} elegi~an ton, umesto atmosfere bajkovi- udeo u tome ima kompozitor Aleksandar Ma}o{, Danilo Mihnjevi} i Sneàna tosti koju tekst Me{kova u originalu ima. Sa{a Popovi}: songovi diktiraju ritam, a Vekecki, svako u vi{e uloga, u kombi- Tako se rediteljka opredelila za pastoral- prate}i muzi~ki fon lepo potpomaè li- nu elegiju, a tu je ona pravi majstor (i kovnu ekspresivnost. Erika Janovi~, mla- naciji „ìve“ glume i animacije, koriste}i Ljiljana Bailovi¯ u~ila je od majstora, pokojnog Srboljuba da umetnica iz Subotice, sjajno je opre- se i poznatim de~jm imitativnim ma- Stankovi}a). mila predstavu, ~uvaju}i jedinstvo idejne nirom „sad sam jedno, sad sam drugo“ renjaninsko Narodno pozori{te prikazala predstavu Ispod duge ruskog Poetika predstave odli~no je i dosled- i stilske koncepcije i u izboru materijala ({to inscenaciji daje poseban {arm i zaokruìlo je 2003. godinu 10. pre- pisca Kima Me{kova (u originalu Bre- no sprovedena i u likovnim elementima, i (sve kao da je iz ~obanske torbe: klupko vedrinu). To je igra u kojoj je „sve u igri“, Zmijerom: sve~ano (u ve~ernjem ter- zove o~ice) u prevodu dr Velimira Miha- u pa`ljivo prostudiranim likovima, tako kudelje, kanap, vuna, trska i tikva nate- na radost minu) Lutkarska scena premijerno je jlovi}a, u reìji Irene Tot, u izvanrednoj da je svaki ponaosob zaokruèna pri~a ga~a), i u izboru boje, oblika i ornamen- publike... KAO DA NISAM NI ODLAZILA Tatjana Ven~elovski ponovo na sceni Sne¦ana Mileti¯

„Koliko ko{ta re~? Takav je bio povratak glumi Tatjane Razmenjujem se}anja Ven~elovski, ovoga puta na sceni Srpskog Potkusurujem uspeh narodnog pozori{ta, u predstavi Sigurna Otpla}ujem znanje ku}a koju je po tekstu Marije Stojanovi} Kupujem ljubav reìrao @anko Tomi}. Reditelj joj je dode- lio glavnu rolu. Prodajem du{u Junakinja ove pri~e bila je beograd- Dajem bak{i{ za nadu” ski |ak, prva klasa profesora Vladimira (Iz zbirke pesama Tamo u ìvotu T. Jevtovi}a, u kojoj su jo{ bili: Dragan Pet- Ven~elovski; Brankovo kolo 2004.) rovi}, Dragan Bjelogrli}, Milorad Man- di}, Sr|an Todorovi}, Darko Tomovi}, Kada je po~etkom ove godine ponovo Slobodan Ninkovi}, Mira Jokovi}, Vesna stala na pozori{ne daske - one koje je, Trivali}, Du{anka Stojanovi}, Vesna Sta- opet iz ljubavi ali jedne druge, napustila nojevi} i Branka Puji}. po~etkom 90-ih godina - kao da se ni{ta Tanja se rado se}a tih vremena - nije desilo. Ni treme, ni straha, samo akademije, SKC-a, rediteljke Tanje Man- di} Rigonat, Arsenika i stare ~ipke na prijatno ose}anje ne~eg poznatog, dragog Terazijama, posle Bu|enja prole}a u i bliskog. JDP-u, u kojem je odigrala najdraù joj ulogu - de~aka Ota. Kaè da su joj drage uspomene i Zbog glume ne moè da spava, a pisanje je budi: Tatjana Ven~elovski (Foto: Branko Lu~i}) Ministarstvo za predstave Baal, Draga Jelena Sergejev- „Uvek sam mislila da, kad dobro Stari nemiri Prve razgovore na tu temu imala je na, Uticaj gama zraka na sablasne ne- radi{, neko }e te videti i upamtiti. Dugo posle premijere Malog sveta u Novom kulturu vene, ali i serije Dome, slatki dome i mi je trebalo da shvatim da to nema veze na tabanima Sadu, gde se srela s Draganom Bjelo- Zaboravljeni, kao i film Ve} vi|eno. Srbije mo`da sa stvarno{}u, da krediti koje ostavlja{ grli}em i Lazom Ristovskim. Pri~ali su, „Moj profesor Vlada Jevtovi} bio je dodu{e, o filmu, jer je Tanji, koja ve} za sobom nemaju ba{ mnogo veze s an- Pre 11 godina Tatjana Ven~elovski vrstan pedagog. Trudio se da nas anga- nekoliko godina ima novinarske obaveze moè bez ga`manima. Postajala sam zatvorenija, upoznala je, sada ve} biv{eg muà i ùje {to vi{e, da nam razmakne {to vi{e u svetu novosadskih elektronskih medija, zavesa, kako u pozori{tu, tako i u ìvotu. nisam se videla u ulogama, ni u onim vratila se u rodnu Sremsku Mitrovicu. taj medij vi{e odgovarao. Me|utim, Bjelu „Ludusa“, ali Imao je vrlo zanimljiv pristup prema na- koje su se igrale, ni u onima koje su bile Pozori{ne nemire ostavila je za sobom. i Lazu preduhitrio je potkraj pro{le ma kao individuama, svakom ponaosob, najavljivane. Nisam imala nikakvih „Ludus“ ne Nije ~eznula za njima, jer ono {to je biva- godine @anko Tomi}. a svi smo imali osnova da budemo vrlo strahova na sceni, niti zaziranja, ni od lo na scenama, pa i na filmu, nije je jake li~nosti. Nekima je izgledao pomalo „Kao da nisam odlazila. Sve je tu, moè bez starijih, ni od mla|ih kolega, nisam mamilo da se vrati. Tabani su je prvi put ose}aj, ti isti leptiri}i u stomaku, taj isti krut jer je bio strog i traìo disciplinu, ali imala ni jednu konkretnu pozori{nu zagolicali kada je pre nekoliko godina u meni je ta vrsta ta~nosti i preciznosti àr, sigurnost, snaga, sve. Ba{ na toj prilo`ni{tva traumu. Ali, prosto nisam htela da se Novom Sadu, gde se doselila pre 6 godi- novosadskoj premijeri Malog sveta, posle uvek odgovarala jer sam po prirodi odgo- na, videla Ma~ku na usijanom limenom vorna i zahtevna osoba. Uvek sam volela ponavljam. Bilo mi je ào {to pozori{te dugo, dugo godina, srela sam Irenu krovu. Ministarstva za obaveze, zadatke, edukaciju. [kola mi mnogima nije bilo svetinja, {to u njega Mi~ijevi} Rodi}, kojoj sam kao asistent nikad nije bila patnja a i na Akademiji nisu ulazili kao u hram - a ja sam ga „Godinama nisam imala èlju da se Gordani Mari} svojevremeno godinu da- kulturu Srbije. sam uvek volela promi{ljanja na temu takvim ose}ala - {to mu nisu ukazivali vratim pozori{tu. Nisam bila jedina koja na predavala glumu. Pri~ale smo upravo komada i traganja za svim mogu}im po~ast kao na primer divni Bata Stoj- je oti{la i nije nalazila razloge da se o tom mogu}em strahu od povratka, jer i „Vrednost dara izlazima, nikad gotova re{enja. Veoma kovi}, moj pozori{ni otac, s kojim sam u vrati. Nije bilo istinskih odnosa me|u ona je u jednom trenutku ostavila sve i sam radoznala, nikad nisam èlela da Ateljeu igrala u Strindbergovom Ocu a u glumcima na sceni, uspostavljali su se oti{la odavde - prvo u [paniju, posle u nije mera dara; budem od onih koji upadaju u kli{ee, koji Zvezdari u Urnebesnoj tragediji. Bata je la`ni - na osnovu privremenih potreba – London a vratila se u Malom svetu i bri- dozvoljavaju da ih se stavlja u kalup i u pozori{te uvek dolazio u odelu, s poseb- odnosi a ja u tome nikada nisam nalazi- ljirala. Ako ima{ talenat i ako si nau~io njegova mera tim pre mi je odlazak s Akademije, po nim uzbu|enjem i po{tovanjem. Takve la sebe. Prosto nisam umela da se upli- zanat, to je kao bajs ili plivanje. Ne mo- diplomiranju, i ulazak u svet pozori{ta, }em u ta kola. Mnogi su mi tada zamerali ljubavi za gluma~ki hram danas vi{e, è{ zaboraviti. Sve ostalo zavisi od tebe, pao nekako teè nego drugima. Mogu}e da nisam dovoljno ambiciozna a meni se vrednosti ~ini mi se, nema. I ne samo mlade kolege od tvog rada na sebi. Mislim da }u sada da je sve to bio jedan od razloga mog ~inilo samo da nemam snage i ambicija zaboravile su na tu vrstu posve}enosti. biti bolja, da sam stekla ne{to malo mud- je vrednost kasnijeg odlaska iz teatra”. za ikakve kalkulacije. S druge strane, rosti, ~ini mi se da sam i sigurnija u sebe. Nismo ni mi mladi glumci neko} lagodno imala sam utisak da se, koliko su glumci Mo`da je i dobro {to sam ovoliko ~ekala. ìveli od teatra. Uostalom, kod nas se ve} koju ima za @ivotni oksimoroni pogubili konce, pogubila i publika. Glum- Uostalom, sve do|e kad mu je vreme”. dugo te{ko ìvi od bilo kojeg ~estitog ci su {mirali a publika je onda reagovala I za kraj ali ne na kraju: Tanji je darivanoga“, posla a vreme u kojem sam ja bila mlada na tu istu prvu loptu. Bilo je previ{e nedavno Brankovo kolo objavilo zbirku Ukr{tanje poslovica „Ko rano rani - glumica, bilo je ono stra{no vreme dranja i sve to zajedno me je vre|alo. Tek pesama Tamo u ìvotu. Iako je pesme kaè stara dve sre}e grabi” i „Ko drugom jamu kopa inflacije. Me|utim, ja sam bila sre}na. posle, gledaju}i Magbeta, Gospodu Glem- pisala jo{ od drugog osnovne, za {ta je - sam u nju pada”, u ìvotni oksimoron Bilo je dovoljno da imam za jogurt, bajeve i Don Huana u Novom Sadu, dobila silne nagrade, tek za godina kada tamilska koji je u vidu tre}e „Ko drugom jamu jabuke i taksi. Se}am se da me je u vratila mi se nada. Oni su bili slam~ica nije bila na sceni, pisanje je postalo njen kopa – dve sre}e grabi”, eskalirao 90-ih jednom takvom jako te{kom trenutku za koju sam mislila da mogu da se uhva- izlaz. I kao nekad, i danas kaè da „zbog mudrost. godina, Tatjanu je kasnije u~vrstilo u nemanja izvukao anga`man u Zvezdara tim. Po~ela sam da mislim – bilo bi lepo glume ne moè da spava uverenju da nije pogre{ila {to se povukla. teatru”. da se ipak vratim”. a da je pisanje budi”.

LUDUS 112 10 Doma}a scena

[to se ti~e na{eg Dokumentacionog Na to se moramo navikavati. Ne smemo su~eliti mi{ljenja, a ne oìvljavati besmi- centra, upravo zbog njega bila sam ne- se svesti na samozadovoljne ljude, mo- slene stare, pri tom privatne @IV FESTIVAL NE PRAVE davno na skopskom Institutu za teatro- logiju. Tamo su od UNESK-a kupili pro- ramo napraviti ìv festival. Moramo sukobe. gram za bazu podataka na osnovu ~ega sam predloìla bazu za Pozorje, a to pod- SAMOZADOVOLJNI LJUDI razumeva dobar tim jer se radi o velikom poslu. Po odre|enoj shemi treba uneti sve Mirjana Markovinovi}, direktor Sterijinog {to se de{avalo od 1956. Na planu izdava~ke delatnosti ne- pozorja }emo da budemo svedeni samo na godi{njak, ve} }emo izdavati i teatrolo{ke Sne¦ana Mileti¯ sveske. U Segedinu sam sa selektorom Pozorja, Ivanom Medenicom, videla do- terijino pozorje ima novog direkto- Srbiji i Crnoj Gori, za sve ove poslove bi}e bru predstavu Andra{a Urbana, po ra, Mirjanu Markovinovi}, pret- nam potrebna jo{ dva asistenta koji bi tekstu Ota Tolnaija Krivina. Shodno direktora Kulturnog centra radili u Me|unarodnom i Festivalskom Medenica uveliko privodi kraju svoje Novog Sada, a jo{ ranije direktorku centru. Umesto operativnog direktora selektorske poslove i do 15. aprila }e de- Drame i pomo}nika upravnika Srpskog uveli smo umetni~kog, i to je Ivan Me- finisati svoj ovogodi{nji izbor. Ono {to je narodnog pozori{ta, te upravnika NP denica. Kupili smo nove kompjutere, a pro{le godine pratilo Me|unarodni sim- Sombor. Nakon {to su osniva~ka prava dogovorili smo se i da nam se program- pozijum pozori{nih kriti~ara i teatrologa, nad Sterijinim pozorjem s Republike ska delatnost ne sme svesti na festival. ove dobija vi{ezna~ni naslov Krugovi. pre{la na Grad Novi Sad, postignut je înimo sve da Pozorje ne bi i dalje tapka- Bi}e novosti i u okviru Pozorja mladih dogovor da Pozorje dobije novi statut i lo u mestu. Ubudu}e se ne sme doga|ati na kojem }e nastupiti i neke druge aka- novu sistematizaciju radnih mesta. Po da broj ~asopisa „Scena“, posve}en Steri- demije, jer, ako nam je i Banja Luka, kao njoj su poslovi u ovoj instituciji podeljeni jinom pozorju, bude promovisan neko- i Sarajevo, zvani~no strana dràva, za{to u ~etiri segmenta: festivalski s Aleksan- liko meseci kasnije, na festivalu Vr{a~ka se i mlade Sarajlije ne bi pridruìle drom Kolari}, dokumentaciono-istra- jesen. Dogovoreno je i da ovaj ~asopis, susretu mladih umetnika u Novom Sadu. ìva~ki sa Svetkom Borv~aninom, izda- vrlo vaàn u na{em pozori{nom i kul- Razgovori posle predstava, takoz- va~ki s Vesnom Grgin~evi}, te me|unaro- turnom ìvotu, nakon redizajniranja, vani okrugli stolovi, definitivno moraju dni s Katarinom ]iri} Petrovi}. izlazi redovno. Zato smo obnovili redak- da dobiju drugu formu jer ono {to smo „Ni{ta nije novo da bi bilo novo, ve} ciju, jer dva dosada{nja ~lana redakcije, imali priliku da slu{amo pro{le godine zato {to su nastale kvalitativne promene. zbog drugih obaveza, ne}e mo}i da rade nije bilo na nivou koji zasluùju ozbiljne To je rekao neko pametan pre mene, a ja poslove predvi|ene ~lanstvom u redakci- predstave i ljudi koji su ih radili. Veru- ga samo sledim”, kaè Mirjana Markovi- ji. Umesto njih tu su Miki Radonji} i jem i da }emo u okviru Festivala na}i novi}. Bo{ko Milin. „Scena” mora konceptualno mesta za radionice, ma kako ljudi iz eta- „Po{to nam je cilj da pro{irimo vi- i kontekstualno da se menja i zato }e joj bliranih pozori{ta koja dolaze na Pozorje dike i dalje od 45 postoje}ih pozori{ta u biti potrebno vi{e saradnika. zaziru prema work in progress principu. Mirjana Markovinovi} (Foto: Branko Lu~i}) osvetle reflektori, on }e dramu dopuniti onom bezimenom bedom i sirotinjom koja U OÂJNI^KOJ POTRAZI je masivni pratilac svakog isprobanog poretka, kao i svake tranzicije. ZA NADOM Od kratkih pri~a do Jugoslovenska prapremijera - Janu{ Glo- slavnog dramati~ara vacki êtvrta sestra u reìji Radoslava Kompozitor Aleksandar Simi} je od Milenkovi}a; glavne uloge Sanja Mikiti{in zna~ajne pomo}i reditelju i u dramaturgiji, a ima i vrednost ilustracije soci- Ga~i}, Sanja Risti} Krajnov i Edit Tot Trubint jalnog konteksta. Likovna oprema zao- kruùje postavku u kompaktnu, dobro promi{ljenu celinu: kostimi Dragice Pav- lovi}, ina~e veristi~ki, diskretno prate i Ljiljana Bailovi¯ „stanje du{e“ svakog lika, dok sceno- grafija Juraja Fabrija sugestivno pravi ahvaljuju}i Biserki Raj~i}, na{em stvari, izlaza nema. Detinjasti pogled atmosferu, a funkcionalno i jednostavno najboljem prevodiocu s poljskog (i nade jedne od junakinja, uprt u obavezni re{ava posebne zahteve dramaturgije, Znjenom poznanstvu sa piscem ~ija hepiend svake holivudske bajke, jetko }e tako da dramski tok ostaje ~ist, jasan i su prevodila~ka prava veoma skupa, a i se razbiti kao uvek {to se razbijaju iluzi- uvek na punoj sceni. sa rediteljem), na Dramskoj sceni zre- je. Spasa nema, jer i u toj Americi (tamo Janu{ Glovacki ro|en je 1938. godine njaninskog Narodnog pozori{ta postav- pogotovo) 600 dolara su Spasonosnih u Poznanu, a od 1982. ìvi u Njujorku. ljena je (prvi put na srpskom) drama [esto Dolara. Na kraju, pri~a nije tek Kao mladom piscu, popularnost su mu u Janu{a Glovackog êtvrta sestra, u reìji moskovska i tranzicijska, ve} globalna. Poljskoj donele kratke pri~e, a pa`nju Radoslava Milenkovi}a. Bi}e da je re- ameri~kih pozori{nih krugova privukao ditelj bio u pravu kada je, uo~i premijere, Emotivna je komadom U lovu na buba{vabe (1986). novinarima rekao da komadi biraju ljude Svetski presti` doìveo je s Antigonom u koji }e na njima raditi: tekst Janu{a Glo- ubedljivost Njujorku (1992), koju je na srpski tako|e vackog jeste „po meri“ ovog reditelja - s prevela Biserka Raj~i}, a êtvrtu sestru nervom za lirsku dramatiku ljudske Dramski postupak Glovackog nije napisao je 2000. Prevedena je na 20-jezi- patnje. Kao i kod êhova (a sam pisac jednostavan. Njegova emotivna ubed- U gluma~koj igri nema slabe karike: êtvrta sestra ka i svuda se igra s velikim uspehom. kaè da je tekst ironi~na aluzija na ê- ljivost i sugestivnost (a to je najja~a vred- Glovacki je dobitnik vi{e nagrada u hova), tema je propadanje jednog sveta, nost i teksta i Milenkovi}eve postavke), dramskog iskaza. Povremeno biraju}i melodramskog; za takav odu{ak Holivud Evropi i Americi, a Jan Kot svrstava ga mada se to u eufemisti~kom politi~kom zasnovana je najvi{e na iskustvu sim- naturalizam, da razbije dugu ekspozici- je i stvoren, iako svi znamo da je to la` i ma|u najve}e moderne dramske pisce. àrgonu danas zove tranzicijom. Radnja bolizma. Pribegavaju}i izvesnom prekla- ju, ili napravi otklon od melodramskog, prevara... Radoslav Milenkovi} ro|en je 1958. panju i saìmanju vremena i prostora, se odvija u Moskvi, ali doma}a publika uglavnom je postizao èljeni, veristi~ki Ekipa od 11 glumaca i dvoje statista, godine u Novom Sadu, gde je diplomirao dramaturgija anticipira ose}aj neizbe`ne sudbinski prepoznaje sve glavne dram- efekat. Preina~iv{i kraj koji je drami dao odli~no se razumela s rediteljem, i u glu- glumu u klasi Branka Ple{e. Reìju je ske ta~ke: be{~a{}e politi~ara, kriminal- cikli~nosti, usuda kojem se ne moè po- diplomirao na FDU u Beogradu u klasi be}i. Milenkovi} je dobro iskoristio takve pisac (i kojim bi komad dobio, recimo, ma~koj igri (a na njima uveliko po~iva izacija vojske, oru`je u svakoj ruci i na sarkasti~no-ironi~an fle{ bek, jer se tu magija ove drame) prakti~no nema slabe Dejana Mija~a. ^lan je Jugoslovenskog dramske potencijale teksta, bri`ljivo dramskog pozori{ta, reìrao je u Rijeci, svakom }o{ku, i tri ènska bi}a u nagla- akcentuju}i simboli~ne detalje (u mizan- Babu{ka, kojoj je mafija ubila sina, prih- karike. Tri glavna lika, tri sestre: Sanja va~ke okrenutom svetu u o~ajni~koj scenu, u dramskoj slici, u replikama), vata biznisa da reklamira oru`je), Mi- Risti} Krajnov, Sanja Mikiti{in Ga~i} i Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu, Som- potrazi za sre}om i vazda spasonosnih stalno vode}i ra~una o meri, da poetsko lenkovi} je dosledno pratio ideju s kojom Edit Tot Trubint, sjajno nose teìnu dra- boru, Subotici, [apcu, Kragujevcu, Ni{u i „{esto dolara“. Tu surovost je zajedni~ki ne proguta dramsko, da ironija ne zaledi je u{ao u postavku drame: istraùju}i me, skoro ne silaze}i sa scene puna dva Zrenjaninu. Od 1997. je i gostuju}i re- imenitelj svemu, ali pisac, a jo{ vi{e emotivno, emotivno ne pre|e u tugaljivo, dobro i ljudsko u zlu koje se ipak nemi- sata. Daniel Kova~evi}, ~etvrta sestra, ditelj u pozori{tu u Kapo{varu u Ma- reditelj Radoslav Milenkovi}, ne istraùje i dramaturgija ne preklopi glumce, ve} novno ne samo ponavlja, nego ga ljudski usvojeni nevoljnik Kolja, tiho je prisutan: |arskoj, gde uskoro na scenu zlo, ve} sudbinu dobra u nevolji iz koje, u im otvori dovoljan prostor za uverljivost greh i uve}ava, nema drugog odu{ka do kad ga, na kratko, preru{enog u devojku, postavlja mjuzikl Kandid.

11 LUDUS 112 Intervju

To me zanima, jer se pitam moè li èna u reìji da ostane èna, a ne da navla~i masku malog mu{karca? PREDSTAVA JE NA PRVOM MESTU Bilo bi dobro i po mene povoljno da ima vi{e mo`da ènskih principa komu- Mislim da mogu da garantujem da }u A da li je ljubav koju roditelj ose}a mnogi reditelji rade, i glumci su toga nikacije, ako tako ne{to uop{te postoji, a prema detetu bliska onome {to ose}a{ svesni, ~ak im nekad to prija, priznali ili mislim da postoji, na relaciji reditelj - reìrati predstavu koja ne}e pro}i prema publici? Moè{ li da voli{ svoju ne), sistemom ulivanja straha zadobija glumac, da se glumci vremenom navik- publiku na taj na~in? kontrolu ili poverenje. Mislim da trenu i na to. nezapaèno, u dobrom ili lo{em smislu, Kod mene to je kompleksniji odnos. skanje ruke o sto, prinuda, inhibira O ~emu pozori{te danas treba da Postoji dimenzija tog odnosa „roditelj- kreativnost i jednih i drugih. pri~a, kad su u pitanju osnovni dru- dete”, ali ~esto imam i odnos deteta u înjenica je da su se na{i glumci nisam zihera{, kaè rediteljka Iva Milo{evi} {tveni problemi na{e civilizacije? pubertetu prema roditelju koji ne slu{a. navikli na taj sistem. Mislim da su, izme|u ostalog, usam- Pa se trudim, èlim, ose}am potrebu da înjenica je da na{i glumci (mada ljenost i otu|enje velike teme. Dosta toga nekad tog roditelja izbacim iz takta, trg- nije to samo kod nas slu~aj), imaju u sebi sadràno je u komadu Shopping and nem, {okiram, da bih privukla njegovu ne{to od autoritarnog karaktera koji traì fucking. On postavlja pitanje kako u Ana Ðorëvi¯ pa`nju. fa{istu za vo|u, da bi se ose}ali sigurno. svetu koji je sve brì, u njegovom kapita- Mada je tvoj rad (Shopping and Ne verujem u takav pristup. listi~kom ustrojstvu, u kojem vlada za- fucking Rejvenhila u Teatru „Bojan ada èli da se verno predstave lik konitost „ôvek je ~oveku vuk”, i ljudski razreda gimnazije, verovala da }u upi- Stupica” i Kazimir i Karolina Fon i delo umetnika, neminovno se odnosi se zbog toga svode na merkantil- sati FLU ili FPUD. Ali onda je po~ela da Horvata u Narodnom pozori{tu Sombor) Fer plej, pre svega polazi od pitanja iz kojeg socijal- nu razmenu, kako posti}i, umesto „{o- K me od te ideje odbija ~injenica da je to do sad pro{ao zapaèno, interesuje me no-kulturnog miljea ovaj poti~e. usamljeni~ki posao. Kad sam otkrila po- pinga end fakinga”, kao sve u~estalijeg ose}a{ li se dobro kao reditelj? U koji pristup veruje{? Moj porodi~ni back ground je razno- zori{te, videla sam da je to savr{en spoj principa komunikacije, ljubav i bezu- U fer plej odnos. Tako postavljam lik. Moje odrastanje odvijalo se pod likovne umetnosti i rada s ljudima. To je slovno davanje. stvari. Jednostavno, „odrasli s odraslim”. krajnje eklekti~nim uticajima. Tu ima bila idealna kombinacija. Ne ùlja me reìja Da li si prona{la odgovor? Uspeva li? svega i sva~ega, od beogra|an{tine do Kako bi definisala ulogu reditelja? Teìti ostati ~ovek, na razne na~ine. Da. U situacijama konflikta s poje- seoskih korena, od ìvota na periferiji do To je kao kad roditelj pri~a pri~u. Tu dolazimo do jo{ jedne velike teme: ìvota u centru i inostranstvu, ima malo- Za sada, da. Ne ose}am se kao zla dinim glumcima ponovo sam dobila te kako ostati ~ovek. Mislim da je najve}i Kad roditelj pri~a detetu poznatu pri~u sestra u Pepeljuginoj cipeli, ne ose}am da osobe jer sam im stavila do znanja da su gra|an{tine, boemije. Mislim da je to moj uvek unosi u to pri~anje li~ni doìvljaj. problem dana{njeg sveta to {to se zabo- fundus koji eksploati{em. me ta cipela ùlja, a da po svaku cenu izdali kodeks fer pleja i bili sebi~ni. ravilo {ta je uop{te ~ovek. U komadu koji Odabirom sredstava, re~i, izraza, inten- ho}u da je nosim. Ose}am se kao da je to Imam korektan, zdrav, ljudski odnos sa Da li je na osnovu tvog back gro- ziteta glasa, stavljanjem akcenata na sad radim lik kaè: „Toliko dugo radimo und-a moglo da se nasluti da }e{ se moj broj. Nekad imam razgaèniji ose- saradnicima. sve pogre{no, da posle nekog vremena to odre|ena mesta, upotrebom ponekad i }aj, povremeno je to nova, kruta cipela. Ne optere}uje te fama o reditelju kao opredeliti za pozori{te? fizi~kog postupka u odre|enom trenutku po~inje da deluje normalno, kao da ba{ Otac mi je studirao ekonomiju, ali je Predrag Ejdus je u intervjuu citirao velikom geniju kojem se treba klanjati? tako treba da bude.” Mislim da je to jedna pri~e, on sugeri{e neku emociju onome staru kinesku poslovicu: „Ako se u Ne. Umem da progutam li~nu sujetu. radio razne stvari koje se dodiruju s ko ga slu{a. Tako|e, bira i narativni po- od mogu}ih dijagnoza dana{njeg sveta. pozori{tem, scenom, od reìranja modnih mladosti opredeli{ za posao koji voli{, Mo`da i previ{e ponekad. To ne zna~i da stupak, opredeljuje se za parodi~an prist- ~itavog ìvota u stvari ne radi{ ni{ta”. }u pristati na umetni~ki kompromis. revija, do reìranja TV reklama. Moja up pri~i, ili se trudi da je u~ini ozbiljnom Stvari treba nazvati majka je prvo bila manekenka, zatim Da li se to odnosi na tebe? Ipak je predstava na prvom mestu. i napetom, èli da dete ose}a simpatije ili Da, jer mogu da crknem od posla, a Postoji li razlika izme|u mu{karaca tonac na Radio Beogradu, pa zavr{ila antipatije. Sli~no ~ini i reditelj. pravim imenom kao tonac na filmu u Kanadi, kao jedina da se ose}am dobro. i èna reditelja u pristupu delu, vo|enju èna laureat kanadskog Oskara. Ona me Jesi li do sada imala problem da proba, senzibilitetu koji se ose}a u je ~esto vodila na Radio. Reditelj ili roditelj uspostavi{ autoritativnost u odnosu na krajnjem rezultatu rada? Kako ti vidi{ ulogu dana{njeg Tvoji prvi susreti s pozori{tem? saradnike, naro~ito glumce? Principielno, mislim da postoji, ali u pozori{ta u izle~enju modernog dru{tva? Roditelji su me vodili u de~je pozo- Naravno! Svako ima taj problem. praksi se re|e da primetiti. Da stvari nazove pravim imenom, ri{te, ali su mi se}anja na to bleda. Va`- îni se da govori{ o odnosu reditelja Ima{ li primer? Misli{ li da je to {teta? Treba li ono locira problem, iznova u~ini o~iglednim nije iskustvo je da me je tata jednom prema tekstu. No, da li se to „roditelj koji U svakom procesu rada na predstavi {to je principielno u~initi realnim? zlo na koje smo se navikli. Sara Kejn je prilikom odveo na probu baletske pred- pri~a pri~u detetu” moè odnositi i na nai|u trenuci kad se glumci ose}aju Ne bih volela da mu{ke predstave izjavila da pozori{te ne treba da {alje postave u Narodno pozori{te, mislim na odnos reditelja prema publici koju vaspi- nesigurno, i tada ta „velika deca” traè budu previ{e mu{ke, a ènske ènske. ruke, nego da uo~ava veze izme|u stvari. Krcka Ora{~i}a. Po njegovim re~ima tava? reditelja-roditelja. Trebalo mi je vremena Mislim da je dobro da ti senzibiliteti budu Ilustruje to primerom svog komada (imala sam 4-5 godina) ostala sam da Bi}e da je tako. Roditelj se uvek trudi da nau~im da prepoznajem te trenutke, i osve{}eni, ali da to ne postane optere- Razneseni, i kaè da se, kad je po~ela da sedim sama u praznom parteru tokom da pri~a proizvede odre|eni doìvljaj kod prona|em svoj na~in da im budem }enje. Bojim se da bi u protivnom mogli pi{e komad, zapitala koja je veza izme|u probe, prate}i sva zbivanja na sceni, dok deteta. nazovi roditelj, jer nisam tip koji ({to da po~nu da se ra|aju kli{ei. silovanja u hotelu u Lidsu i rata u Bosni. me je on ~ekao u bifeu. Gledanje te probe je ostavilo snaàn pe~at. To su prvi kontakti s pozori{tem. Slede}a i presudna faza upoznavanja s pozori{tem nastupila je u periodu gimnazije. Potrefilo se da se zgrada moje gimnazije nalazi blizu „Dadova” i da smo drugarica i ja s ~a- sova tamo beàle u kafi}. Kad smo pri- metile da se tu ne{to doga|a, da ljudi prave pozori{ne predstave, zamolile smo ih da nas puste na probu. To mi je presudno iskustvo. Se}am se, Kokan je radio Harmsove Slu~ajeve, mora biti da je u pitanju bila mo`da prva generalna proba. Stvari jo{ uvek nisu bile gotove, jo{ nije bilo kostima, ali je bio progon. Tada sam shvatila {ta je uloga reditelja; do tada nisam znala {ta reditelj u pozori{tu radi. Se}am se da je Kokan davao indikacije, bio je duhovit, svi smo se smejali. Zatim smo drugarica i ja nastavile da dolazimo na generalne probe i na kraju videle i premijeru, tada sam prvi put videla kako se ra|a predstava. Anja je bila presudna

I {ta te je definitivno opredelilo da i sama bude{ pozori{ni reditelj? Zarazila sam se pozori{tem, nastavila sam da odlazim u „Dadov” na probe, i, onda oti{la na probu Anje Su{e. Tad sam prvi put videla `enu reditelja, lepu, koja zna {ta ho}e; davala je indikacije i bila vrlo o{tra. I to je bilo to. Od malih nogu sam crtala, i sve do prvog ili drugog Ogoljene emocije u pozori{tu ostavljaju je ravnodu{nom: Iva Milo{evi} (Foto: \or|e Tomi})

LUDUS 112 12 Intervju / Festivali

I onda je shvatila: pa, da! Ovo prvo je komadom, ja sam pri~ala o nama, o Srbi- brazne, riskantne predstave iza{le iz ru- seme, a ovo drugo drvo. To je uloga daji 90-ih, rezimiraju}i taj period zastra- ke mladog reditelja, verovatno bi uprav- na{njeg pozori{ta, da uo~i proces iz kojeg {uju}eg, opasnog srozavanja individue. nici vi{e davali {anse mladima. Ali neko seme zla po~inje da klija da bi izraslo u Posebno mi je bila zna~ajna poslednja treba da po~ne da kreira taj brend. Po- BOGATI FESTIVAL drvo. replika u komadu, koja glasi: „Sve }e biti trebno je i da umetni~ki direktori ili Da li su veze pozori{ta i savremene bolje”, i ima nesumnjivo ironi~an ton. U upravnici umeju da vode rediteljski senz- Izve{taj sa 38. Festivala monodrame i dru{tvene stvarnosti dovoljno bliske? njoj sam prepoznala na{e dru{tvo u ovom ibilitet mladog ~oveka, usmeravaju ga, Pitam to se}aju}i se Artoove velike mu- ~asu, koje, nalaze}i se u ranije pomenu- pomognu mu da se ostvari. To je ume{- ke vezane za ose}anje nepremostive tom stanju unutra{nje zamorenosti, ko nost neophodna za onoga ko kreira re- pantomime udaljenosti kulture Zapada od stvarnog papagaj sebi ponavlja „sve }e biti bolje”, pertoar. ìvota. ne veruju}i u to sasvim. Reìrala sam Oni kao da za to nemaju vremena. Ksenija Jovanovi¯ Kad je u pitanju in your face dra- Horvatov komad kao pri~u o tome kako Nemaju interesovanja, a poneki ni maturgija, mislim da je ona bliska Artoo- se stiè do tog opasnog ose}anja kolek- dovoljno znanja. 38. Festival monodrame i pantomime stvima izraàvanja i da angaòvano i vom pojmu pozori{ta surovosti. To je tivne apatije, ostavljaju}i tri ta~ke iza Oslu{kuju}i mi{ljenja publike stekla doneo je izuzetno bogatu i raznovrsnu precizno kazujemo svoje misli. Kao da ne{to {to je u ovom trenutku mo`da naj- re~enice „sve }e biti bolje”, s namerom da sam utisak da neki smatraju da su tvoje ètvu. Uo~eno je da monodrama kao smo lenji. Lenjo nam je telo, lenja artiku- bliè Artoovoj viziji. Neku vrstu katarze sugeri{em pitanje kakvo zlo moè da predstave hladne? dramski rod preuzima elemente panto- o kojoj Arto govori to pozori{te moè da proiza|e iz takvog ose}anja. Da. To je zanimljivo. Ne volim sa- lacija. Mo`da zato {to nam je lenja i pruì. Da nas i{amara, protrese. Na- [ta moè da nas izle~i od kolektivne svim ogoljene emocije u pozori{tu jer me mime, ali i da pantomima preuzima re~ pedagogija? ravno, to ne}e trajati dugo, senzibilitet depresije? kao publiku ostavljaju ravnodu{nom. kao elemenat monodrame. Ovo prelivanje Predstave Uho, grlo, no` u izvo|enju sveta }e se promeniti, neki novi in your Ose}am da nam fali vi{e empatije za Vi{e se trudim da na sceni uspostavim i proìmanje ànrova oboga}uje scenski Jelisavete Sabli} i Klitemestra u izvo- face }e morati da se rodi. tu|e patnje i tu|i bol. Komad koji sad sliku nemogu}nosti ispoljavanja emocije izraz i pruà umetniku ve}e mogu}nosti |enju Sonje Karandùloske ostvarene su Da li pozori{te dana{njice treba i da radim doti~e tu problematiku. U pitanju do kraja. Volim da ta~no uo~im principe da plodno iskoristi sva svoja ume}a i na klasi~an na~in uz dekor, kostim, nas ute{i? Utehu ne smatram sentimen- je tekst s kraja 90-ih, Razvaljivanje po kojima u ìvotu funkcioni{e emotivna afinitete. rekvizitu, svetlosne efekte, muziku. Mi- talnim gla|enjem po glavi, ve} rasvetlja- ameri~kog filmskog i pozori{nog redite- razmena izme|u dva ~oveka i da te prin- Monodrama odavno nije samo re~. U slim da treba izdvojiti {iroki gluma~ki vanjem smisla na{e patnje. lja, scenariste i dramskog pisca Nila cipe prenesem i na scenu. najuspe{nijim predstavama ovog Festi- dijapazon Jelisavete Sabli}, naro~ito s Treba da rasvetli proces kojim se Labjuta. Bavi se problemom sve ve}e [ta smatra{ kvalitetom koji te izdva- vala pokazalo se da dekor, kostim, ma- obzirom na izvanredan zavr{ni monolog stiè do zla. Ali da u tome postoji, u okrutnosti i alarmantnim opadanjem ja od ostalih mladih reditelja? ska, svetlosni efekti, muzika-nisu neop- ène kojoj su Srbi zapalili ku}u i ubili kontra-teì, rasvetljeno i dobro, kao vrli- empatije kod ljudi koje ubrajamo u nor- Mislim da mogu da garantujem da hodni. oca i brata. Uz sve rezerve koje se mogu na. malne. }u reìrati predstavu koja ne}e pro}i Me|u prvim u~esnicima ovaj utisak postaviti tekstu, Jelisaveta je odbranila Kako doìvljava{ poziciju i probleme A {ta je s predstavom Shopping and nezapaèno, u dobrom ili lo{em smislu. potvrdio je glumac iz Slovenije Gregor svoj visoki gluma~ki rejting. dana{njeg ~oveka na ovim prostorima? fucking? Gledaju}i je, kakvu korist, Nisam zihera{. û{in. On je sam odabrao tekstove za Senegalac koji ìvi u [vedskoj, La- Sada se nalazimo u stanju op{te emotivnu i saznajnu, ~ovek s ovih pros- Kada bi imala potpunu slobodu da u svoju monodramu Hagada, koju je izveo min Dieng, kazivao je svoj tekst- verova- na skoro praznoj pozornici i najve}im unutra{nje zamorenosti i nesna|enosti. tora moè da ima? nekom pozori{tu uradi{ sve {to ho}e{ i tno zanimljiv, ali sa ne~itljivim titlovima delom na srpsko-hrvatskom jeziku, uz Kapitalizam je po~eo da nam se de{ava Verujem da je svako od nas nekada na na~in na koji ho}e{, zna{ li {ta bi - Sve {to ste èleli da znate o Bogu a {armantno izvinjenje za gre{ke u padeù ({to je prirodno i normalno i dobro je da imao ose}aj da u dana{njem svetu trenu- radila? niste smeli da pitate. Da, kazivao je, jer to ili lo{ akcenat. Parafraziraju}i citate iz je tako), a s druge strane mi je otu`no na tak ne~ije iskrenosti moè delovati Volela bih ponovo da radim Horvata je bila beseda na zadatu temu. Lepog Biblije zapaànjima iz svakodnevnog koji na~in se mi tome u~imo, kako ljudi opscenije no pornografija, tj. da ne~ije ili [ekspira. A {to se ti~e mesta, zanima izgleda, sonornog glasa, elegantan, nego- otkrivaju sedativne mogu}nosti televizije ogoljavanje emocija, pokazivanje sop- me nova scena JDP-a, koja je jo{ u nasta- ìvota sa finom ironijom i humorom, scenskom energijom ostvario je gledljivu, vanom dikcijom, pri~ao je svoju pri~u na i {opinga i uranjanje do samozaborava u stvenih slabosti u nama moè da proi- janju, tzv. Tre}i sprat, jer je namera {vedskom jeziku i izazvao àljenje {to je kulturu banalnosti. Doìvljavam nas uprave da tu scenu u~ini prostorom duhovitu predstavu koju je publika boga- zvede ve}u nelagodu nego seks. To je nismo mogli pratiti sa razumevanjem. malo kao decu koja su dovedena u radnju ekstremnijeg pozori{nog istraìvanja. to nagradila aplauzom. Na kraju jedna paradoks vezan za malopre|a{nju pri~u Tre}eg dana Festivala imali smo punu igra~aka pa izbezumljena gledaju o dijagnozi na{eg sveta. Time se bavi Sada me to privla~i vi{e od bilo koje novina: za »bis« pojavio se na sceni kao oko sebe ~ega sve ima, i tu`na su {to ne velike scene. |avo sa crvenim rog~i}ima na glavi, i priliku da uìvamo u predstavi Izvol’te Shopping, i to je svaki ~ovek ovde, kao i sli~icu kompletnog autora Gorice Po- mogu da imaju sve to sad i odmah; to na Zapadu, osetio. Mi se ovde zavarava- [ta smatra{ najve}im izazovom kad dodao jo{ nekoliko bisera svojoj pri~i o ose}anje uskra}enosti u njima ~ak moè je profesija reditelja u pitanju? Bogu i oko Boga. povi}, uz klavirsku pratnju Aleksandra mo da smo skloni da nemamo problem s Grugi}a. Bilo je to sjajno izvo|enje starih da izazove odbojnost prema svemu {to iskreno{}u i pokazivanjem emocija. To Ovaj posao je teàk jer moè ono Za „strpljivu publiku“ kako je rekao, vide. Gledala sam skoro kratki dokumen- najgore da izvu~e iz ~oveka. U igri je svoj dodatak na „bis“ izveo je i drugi {lagera i romansi u duhovitoj, lepr{avoj nije tako. To je jo{ jedna od laì u kojoj pri~i o Beogradu 30-ih godina XX veka. tarni film Spajka Dòunza o grupi ame- ìvimo. velika sujeta, i stvarno se treba potruditi u~esnik Vili Matula iz Zagreba. Njemu je ri~kih tinejdèra, u malom mestu, koji i ostati ~ovek, a trajati u karijeri. Mislim pripala Zlatna kolajna Maja Dimitrijevi} U monodrami Kontra as upoznali furaju imid` kauboja, obla~e se tako, da je to najteì i osnovni zadatak. To je za monodramu Minhauzen. A mogla mu smo kao autora teksta i izvo|a~a sim- posle {kole ve`baju rodeo i nose krst na Kukavi~luk ne{to {to sam sebi zadala kao cilj, da je, mo`da, pripasti i nagrada za pan- pati~nog glumca iz Bugarske, Ra{ka kaubojskim {e{irama. Dirljiva je potreba na{eg pozori{ta budem ~ovek, a da se tomimu, jer su ga plasti~nost, bogatstvo i Mladenova. Njegovi „partneri“ su klavir i tinejdèra da se otrgnu {ablonima MTV bavim ovim poslom. lako}a kretnji, izraàjna elasti~nost tela kontrabas. Sviraju}i dobro klavir Mla- kulture i zadrè ne{to autenti~no, ali je pribliìli re~itoj pantomimi. Prosto smo denov se u stvari „sva|a“ s kontrabasom istovremeno uznemiravaju}e koliko je Javnost sklona da etiketira smatra te „videli“ topovsko |ule na kojem Min- koji je bio inspiracija Patriku Ziskindu model koji su odabrali anahron, koliko rediteljem „rezervisanim” za inscenaci- hauzen leti, „videli“ njegove intimne da napi{e poznatu i ~esto igranu mo- èle da li~e na svoje roditelje, budu konz- je komada koji pripadaju in your face prijateljice kraljice i carice, njegove ljute nodramu Kontrabas. Mladenov, naime, ervativniji od njih. To me je podsetilo na dramaturgiji. Voli{ li klasiku? protivnike Tur~ina i austrougarskog smatra da je to skroman instrument koji nas. Nismo u potpunosti na{li sebe u za- Volim in your face drame, ali i kla- Sekretarijat za oficira. Rasko{ njegovih tonova, od naj- ne moè da zaseni klavir. padnom modelu, a ovaj balkanski shva- si~ne komade. Problem je u tome {to su vi{ih do najniìh, krici, imitacije, persi- Izbor pantomima je naravno bio tamo malo nakaradno, preterujemo u klasi~ni komadi uglavnom pisani za ve- flaè, {apat svih vrsta, sve vrste smeha, skromniji. Zlatnu kolajnu ìrija i publike njemu. liki broj glumaca. Razlog zbog kojeg se kulturu pauze, smena ritmova-sve je to bilo dobro poneo je Andreas Eihertsen iz Norve{ke, uglavnom opredeljujem za in your face je orkestrirana muzika. Njegova neiscrpna koji se nedvosmisleno izdvojio iz konku- Fali nam empatija taj {to su to komadi s malim brojem lica. energija i koncentracija prelivale su se u rencije. Svestrana muzikalnost, vedrina, Produkcioni uslovi u na{em teatru u Skupštine grada publiku kao uàrena lava i prikovale su ma{tovitost, ose}anje za meru, bili su mnogome odre|uju izbor komada kojih pa`nju publike sve vreme trajanja. sre}ni spoj pantomime, re~i i muzike-stoji [ta to na{eg ~oveka tera da ~ini }e se mladi reditelj poduhvatiti. I û{in i Matula bili su odeveni u Beograda u obrazloènju ìrija. pogre{ne procene, u neslobodu, samo- U Beogradu je mladom reditelju svoju dnevnu garderobu: crne pantalone U prate}em programu izvedene su 3 ograni~avanje? te{ko da do|e u poziciju da radi ansambl i crna ko{ulja. monodrame u restoranu „Skala“ u izvo- Eden fon Horvat, moj omiljeni pisac, predstavu. Tu jo{ uvek upravnici nemaju Isto tako odeven pojavio se na pra- |enju mladih glumaca. Pretstavljene su i usrdno dariva znoj pozornici i slede}i glumac Dòrd` se u svojim delima bavio kategorijama dovoljno poverenja, a ni glumci. 3 zanimljive knjige od kojih su dve pr- ljudske slabosti i odre|enih dru{tvenih Jesi li poku{avala da nudi{? Dilon iz Londona sa svojom Pri~om venci glumaca-autora. Petao moga dvo- okolnosti, i pitanjem kako se te dve kate- Iskreno, nisam, osim u slu~aju Ka- jednog glumca. To je monolog o ambiciji, svoje jedine ri{ta Sanje Kneèvi} i Svedok glume gorije me|usobno odnose. Nekad je voleo zimira i Karoline, koju sam ponudila borbi za stipendije, za prijem u glu- Tome Kuruzovi}a. I jedna i druga knjiga da tu kategoriju ljudska slabost prei- Sr|anu Aleksi}u i nai{la na razumeva- ma~ku {kolu, za anga`man, za uloge; menuje u ljudska glupost. Eto, prosto minje, za {ta je zaslu`na njegova hrabrost. pozorišne pri~a o lutanju kroz razna provincijska su svedoci bogatog unutra{njeg sveta slim da je ljudska slabost, u spoju s fak- U vaganju izme|u èlja i mogu}nosti, pozori{ta, o poniènjima, o ~ekanju i autora, dokaz da je glumac tajnovita i torima trenutne dru{tvene stvarnosti prednost dajem realnim mogu}nostima. alkoholu, o bezna|u i najzad o skoku pod nepredvidljiva li~nost. Tre}a knjiga je proizvela kod nas sve ove problemati~ne Kakva su tvoja iskustva sa uprav- novine. {ine metroa. Bila je to prava engleska delo Radomira Putnika, iskusnog teat- pojave, zadrti patrijarhalni nacionali- nicima. Imaju li oni sluha za mlade {kola glume. Pre svega prvorazredna rologa, Antologija savremene monodra- zam, {ovinizam. reditelje? dikcija, precizno osmi{ljen i koreogra- me. U oskudici dobrih {tampanih teksto- Na koji na~in predstave koje si radi- Generalno, ne. Stra{ne su kukavice. „Ludus“ fisan gest i pokret, dinami~an mizanscen va, ovo je pravi i puni izdava~ki podu- la i koje }e{ raditi, korespondiraju s Ne}e da rizikuju. Mlad reditelj je uvek i opet muzika od krikova, }utanja, pauza, hvat. na{om dru{tvenom stvarno{}u? rizik, ali se on nekada i isplati. Glupo je uzvra}a s {apata. U ne{to predugoj monodrami bez Umetni~ki direktor Festivala, Ivan Kazimir i Karolina govori o sroza- uzeti mladog ~oveka i traìti od njega da prevoda, imali smo priliku da razmi- Bekjarev, je izborom postavio visoke vanju ~oveka u kriznom vremenu mate- nastupi sa stara~kim zihera{tvom. Kad {ljamo i o na{em stilu glume. I smelo }u kriterijume za budu}e festivale. Lako rijalne i duhovne opusto{enosti. U ko- bi pozori{na klima danas bila takva da blagodarnoš}u. re}i: mi smo zaboravili govor tela. Zabo- moèmo zaklju~iti da je ovaj Festival bio madu se radi o Nema~koj 30-ih godina pozori{na publika hrli ({to uop{te ne ravili smo kako i {ta se sve moè izraziti bogat na razne na~ine i da je monodrama pro{log veka, neposredno pred dolazak zna~i da ona ne bi hrlila, kada bi joj se glasom. Nekako smo sku~eni i skromni u izborila visoko mesto na lestvici Hitlera na vlast, i ukazuje na to za{to je pruìo sadràj, mislim da u tom smislu izrazu, kao siro~i}i u bogatoj ku}i. Mi specifi~nih dramskih Hitler bio mogu}. Sluè}i se Horvatovim potcenjujemo publiku) da gleda te bezo- smo zaboravili da se sluìmo svim sred- formi.

13 LUDUS 112 „Ludus“ razgovara SAMA SEBI UPRAVNIK @elela bih da Duško

Kova~evi} napiše ne- sagovornik Branka Krilovi¯ što za mene, za reda, mira i nekog boljeg, lepšeg ìvota. slobodu. Bila sam samoj sebi upravnik. I otvaranje novog, Ta „uloga” je koštala izuzetno puno, a tako sam nesmetano mogla da upravljam donela joj je izuzetno malo.” (Duško Ko- svojom filmskom, pozorišnom i televiz- obnovljenog Zve- va~evi}, prilikom uru~enja nagrade ijskom karijerom. „@anka Stoki}”.) Sloboda koju ste sa~uvali, kako sami zdara Teatra. Vre- Rekli ste u zahvalnici, da nagradu najbolje znate, nije uvek prijatna, donosi „@anka Stoki}” shvatate kao misiju, i egzistencijalnu neizvesnost? Kako ste mena ima, samo da pretpostavljam da je ta misija pre svega ìveli u godinama posle raspada jugo- u korist komi~arki koje tek dolaze? slovenskog Holivuda, odnosno YU kine- smo ìvi i zdravi, Ja sam decidirano u zahvalnici rekla matografije? Kad više nije bilo Pule, a ni da nagradu „@anka Stoki}” doìvljavam Dubrova~kih ljetnjih igara? kaè Milena Dravi}, kao misiju koja podrazumeva rehabi- Posle raspada Jugoslavije, raspala se litaciju jedne velike glumice ~ija je umet- i YU kinematografija koja je do tog tre- dobitnica nagrade ni~ka karijera nasilni~ki prekinuta. Iz nutka bila u samom vrhu evropske kine- literature, kao i od još uvek ìvih svedoka matografije. Postali smo svi preko no}i „@anka Stoki}“ njenog stvaralaštva, znam to da je ona gubitnici. @ivela sam, kao i ve}ina mojih bila glumica velikog dijapazona; igrala kolega, loše. ada izgovorite ime – Milena (pre- je sa podjednakim uspehom i dramu i Duško Kova~evi} re~e da ste prezime ne morate pominjati) svi komediju. ìveli nekoliko dràva, dvadesetak vlada Kznaju da je re~ o našoj velikoj i predsednika... pa i zemlja nam je ~as glumici, primadoni jugoslovenskog-sr- Niko joj velika, ~as mala, ali to ne uti~e na pro- pskog filma i pozorišta. Svojim dugogo- stor Vašeg stvaranja? dišnjim radom i sjajnim ulogama, Mile- ne prethodi Pokušala sam da ne gubim vreme na se izborila da je dovoljno re}i samo o~ajavaju}i, ve} rade}i ono što mi se u ime, kao kad se kaè Milivoje, Zoran, i niko ne nasle|uje datim okolnostima ponudilo. Bata... ili u knjièvnosti Ivo, Meša, Miloš, Rekli ste da Vas je pulski reditelj Laza... @anka je, po onome što ~itamo i Igor Galo pozvao na saradnju? A kad ipak kaàte Milena Dravi}, slušamo, bila „narodska” glumica i nije Trebalo bi da po~etkom aprila ove onda se pogase svetla u bioskopskoj sali imala Vaš plavi pogled i komi~arski godine zapo~ne snimanje, tj. rimejk ~u- (ili pozorišnoj dvorani) i vi vidite lik rafinman – šta Vi, sa ove daljine, u njoj venog filma H-8. Reditelj }e biti moj kole- plave, nasmejane devojke (danas dame), nalazite posebno? ga iz Pule, Igor Galo. Na neki na~in ovo vidite lice koje zra~i dobrotom, naiv- Samo mogu da ponovim re~i gospo|e je koprodukcija Srbije i Hrvatske, jer je noš}u; devojku (ili ènu) iz susedstva, iz Nevenke Urbanove, velike glumice, sve- deo sredstava dalo i naše Ministarstvo za kancelarije, iz voza na putu za more, na doka @ankinog stvaralaštva i vremena u kulturu na prošlogodišnjem konkursu. Sada ste u Tivtu, radite Jelenu putu „za plavo” kao što su Milenine o~i. kojem je @anka re|ala kreaciju za Milena Dravi} na dodeli nagrade „@anka Stoki}“ Nemogu}e je bilo (bar ja ne pamtim) kreacijom. Gospo|a Nevenka je rekla: Savojsku – zanimljiv lik? Šta je sve da Milena odigra neku zlu, tamnu, lošu „Niko joj ne prethodi i niko je ne na- potrebno za tu ulogu i gde je ona u odnosu na Vaša prethodna ostvarenja? prethodnih godina u borbi protiv bivšeg rom na to da se danas sve vrti u javnosti. ili opaku ènu; nemogu}e, jer ona priva- sle|uje”. Tako da je bilo kakvo pore|enje reìma. Citira}u opet Duška Kova~evi}a: Kako odolevate? tno od tih osobina nema apsolutno ništa. izlišno. Ovo je, posle uspešnih predstava Bokeški d-mol, Innominato i Betula u ta „uloga” Koštala Vas je izuzetno puno, Premijere izbegavam. Njihova svrha A da se mu~i, da igra tako nešto, nije Rano ste postali „zaštitno” lice koje a donela Vam izuzetno malo? Slaète li u ve}ini slu~ajeva je stvar prestià, potrebno, imao je ko. bi svako pozorište volelo da ima, Vi ste, Malu Valu, ~etvrti projekat Centra za kulturu Tivat. Zbog izuzetno dobre se i da li danas àlite zbog toga? vi|enja ko je došao i kako se obukao. Sa svojim ulogama (teško ih je me|utim, ostali izvan svih pozorišnih Ne àlim. Jer kad bih àlila, sukobi- Tako da predstave gledam kasnije sa nabrojati), Milena je preìvela nekoliko institucija, niste nikada prihvatili stalnu saradnje na Bokeškom d-molu, prihvati- la sam ulogu kraljice Margarete Savoj- la bih se sa samom sobom i poništila normalnom publikom. dràva, dvadesetak vlada i predsednika, platu? Zašto? moju istinsku potrebu da kao gra|anin igraju}i ~esto ulogu obi~nog gra|anina ske, svekrve Jelene Savojske od Montene- Ta~no je da nisam imala stalnu pla- u~inim nešto pozitivno. na ulicama; gra|anina èljnog pravde, tu, ali sam imala stalnu umetni~ku gra, koju tuma~i Dubravka Vukoti}. Ulo- Da smo ìvi i zdravi ga Margarete je nešto sasvim druga~ije Na TV ste igrali Ministarku. Da li od uloga koje sam do sada odigrala u biste je danas igrali u pozorištu? Jagoš pozorištu. Iako epizoda, to je lepa, karak- Markovi} je upravo priprema u beograd- Da li su Vas zvali u Jugoslovensko terna rola. Još uvek tragam za osobina- skom Narodnom pozorištu? dramsko? ma te ène, ina~e nemarne majke i neob- Ja sam moju ministarku odigrala za Jednom, davno. Još kao klinku, po- jektivne svekrve, op~injene politikom i sva vremena. Zadovoljna sam i sre}na zvao me Bojan Stupica. Nisam tada bila odbranom kraljevine. Kad mi se ve} nije što sam iskoristila tu šansu na pravi na- spremna na takav izazov. ispunila èlja da igram kraljicu u Ham- ~in bez obzira na to što je uloga odigrana Kako ste proveli slavljeni~ki dan? letu, evo me u Jeleni Savojskoj. na televiziji. U pozorištu bih je eventual- @ao mi je što nisam mogla zbilja da no igrala da su me odmah posle televi- uìvam posle takvog doga|aja, nepo- Svoju Ministarku zijskog emitovanja pozvali. Ovako, novoj novljivog u mojoj karijeri. Morala sam Gospo|i ministarki, u interpretaciji Rad- na put, tj. na probe Jelene Savojske. Ni- sam odigrala mile @ivkovi}, èlim puno uspeha, kao i kada nisam dobila toliko cve}a i telegra- mom dragom Jagošu Markovi}u i celoj ma. @elela sam da se svima zahvalim, a za sva vremena ekipi. nisam na àlost mogla. Razlog sam ve} Kad pomenusmo Jagoš, s njim ste rekla. Još uvek se traì karta više za Bo- radili ]elavu peva~icu. Kako ste podneli Jeste li primetili kako je kod nas keški d-mol – u ~emu je tajna pri- to ~udo od reditelja? kampanjsko interesovanje za zaslu`ne vla~nosti te predstave? Bili smo inspiracija jedno drugom. umetnike. Stalno radite, niko vas ne To je istinski odli~na predstava. Odli- Uìvali smo zajedno rade}i na ]elavoj zove, ne intervjuiše, a onda, u jednom ~no napisana, reìrana, igrana. Melodra- peva~ici. Bila je to divna predstava kojoj danu, na vas se sru~i sva slava odjed- ma kojom je i kritika i posebno publika je ìvot prekra}en u Kruševa~kom pozo- nom? bila oduševljena. I dalje je igramo na rištu. Volela bih da s Jagošem ponovo Drago mi je da je dodela nagrade kartu više. radim neku novu lepu predstavu. „@anka Stoki}” naišla na takav prijem u Za potrebe te uloge savladali ste Davno ste igrali sa êdom Petro- svim medijima. Po završetku dodele na bokeški, što je donelo dodatne simpatije vi}em u neformalnoj, maloj trupi. Volite sceni Narodnog pozorišta, u foajeu su me Vašem liku. Kako izvan komada funk- li takve nezavisne pozorišne projekte, i sa~ekali mnogi novinari i sve televizijske cionišete sa }erkom, Jelenom \oki}? da li je u njima budu}nost pozorišta? ekipe iz svih televizijskih ku}a. Primeti- Retko se vi|amo. Osim na predstava- Predstava Sastanak na vrhu sa Se- la sam da su se i oni svi prijatno ose}ali i ma, ali smo istinski privrène jedna dru- kom Sabli} i êdom Petrovi}em bila je da smo zajedni~ki, na pravi na~in, goj. odli~no iskustvo, kao i Kir Janja s Ra- uprili~ili taj doga|aj. @anka Stoki} se U Zvezdara teatru igrate u predstavi detom Markovi}em, a u reìji Dejana Mi- ponovo rodila. Lari Tompsom, tragedija jedne mladosti; ja~a. Sada je sasvim izvesno da }e se Šta biste još voleli da Vam se dogodi kako je danas u Zvezdari bez legende, takvi projekti u bliskoj budu}nosti raditi u pozorištu ? Bate Stojkovi}a? mnogo, mnogo više nego do sada. Da Duško Kova~evi} napiše nešto za Teško. Ne idete ~esto u pozorište; i ina~e, ne mene, za otvaranje novog, obnovljenog Pored filmskih, televizijskih i po- pojavljujete se ~esto u javnosti i mediji- Zvezdara Teatra. Vremena ima, Milena Dravi} zorišnih anga`mana, angaòvali ste se ma što je ekskluzivna situacija s obzi- samo da smo ìvi i zdravi.

LUDUS 112 14 Anketa

doma}oj klasici, a sklon sam i da se malo ono, ve} je va`no da svaki projekat povremeno bavim eksperimentisanjem i oko kojeg se pozorište koncentriše ima KAKO SAÎNITI (DOBAR) REPERTOAR poigravanjem, radim savremeni komad svoj unutrašnji rezon. na neo~ekivan na~in. To je moje iskustvo Savin: Verovatno }u izgovoriti jeres, Što se repertoarske situacije u beogradskim nije lako onima koji smišljaju repertoare. u ovom trenutku. Jer, ovde je nemogu}e zato što sam reditelj i što na Fakultetu Oni danas o~ekuju i nešto što bi bilo napraviti ozbiljan plan na duè vreme. dramskih umetnosti predajem reìju, no pozorištima ti~e – ništa novo. Svi igraju sve, umetni~ko priznanje, a da pro|e dobro To je još jedan od velikih problema s duboko verujem da dobar repertoar zna~i kod publike, ali i po mogu}nosti zaradi našim repertoarima – što reditelji ne dobar izbor reditelja. S umetni~kim i u toj repertoarskoj konfuziji retka pozori- veliki novac. Repertoarska zabluda je u znaju kad i šta reìraju. Jer, neophodno savetnicima, saradnicima i upravnicima reditelj mora da pregovara i dogovara tome što èle nemogu}e. Kada se ta stvar je sa~ekati da se na jednom mestu dogodi šta su uspela da sa~uvaju svoju razli~itost. traè}i ono što najviše odgovara duhu pragmati~no diferencira dobi}emo tri i naslov i podela i novac, te reditelji vremena, repertoarskom smeru teatra i Beogradska pozorišta su izgubila jasno osnovna repertoarska pravca i imati tri ~ekaju i ne znaju da li i kad rade. To je vrste teatra. ansamblu. Ipak još uvek imamo reper- veliki problem, naro~ito za mlade redite- toarska pozorišta s ~vrstim ansamblima. izgra|ene stilove, i lutaju od komada do lje koji nemaju tu vrstu kondicije i nisu Tu i tamo se moè dovesti po neki gost, ali Predstava stalno u pripremi i formi. komada i uglavnom istih reditelja postoji i problem koji mora biti rešen je nova realnost izborom komada. Siguran sam da je, pre Treba imati razlog svega izbor reditelja, a ne naslova, pravi Olivera Miloševi¯ i dobar za dobar repertoar. Manje je Koliko su aktuelni repertoari rezul- za predstavu va`no šta se igra, a neuporedivo va`nije a li postoji, i kakva je, logika sloèno, i teško da je tu mogu}e prona}i tat umetni~kih nastojanja, a koliko podi- kako se igra. Trenutno kod nas rad u laze ukusima publike? pozorištu pripada tranzicijskoj euforiji. formiranja repertoara beograd- neku logiku. Ve} duè je opšte mesto da Ko kroji repertoare beogradskih Jovanovi}: Nisam siguran da je teza Pozorišta nam još ne znaju gde su, ko ih skih pozorišta? repertorske politike beogradskih pozori- D o podilaènju ukusima publike ta~na. pozorišta? finansira, ko za njih odgovora, da li }e se @eljko Jovanovi}, kriti~ar „Blica“: šta nisu odve} konzistentne. Tu ima Formiranje repertoara je stvar odre|ene Jovanovi}: U najve}em broju slu- potpuno okrenuti publici, ili tu i tamo Na prvi pogled tu velike logike nema, no nekoliko izuzetaka. îni mi se da je u iznude. Imam utisak da su upravnici ~ajeva repertoare kroji slu~aj. Ako bi to imaju obe}anja za sredstva koja }e biti kad se malo bolje razmisli ona postoji. prošloj sezoni zanimljiv slu~aj Malog prepušteni sami sebi, da sede u kancela- objašnjavali terminologijom muzi~kih uloèna u skupi umetni~ki projekat. Mi- Istina, prili~no je maglovita. Postoje dva pozorišta „Duško Radovi}“ koje je po- rijama i ~upaju kose razmišljaju}i šta bi pravaca, to izgleda ovako: Atelje 212 nistarstvo se najviše pita; ne mislim na pozorišta s nesumnjivo jasnom reper- nudilo zanimljiv umetni~ki koncept, mogli da postave na scenu, da bude gle- svira pop, JDP stare šlagere... Malo je ono Beograda, jer oni su za pozorište toarskom politikom – Bitef teatar, po- baziraju}i se na savremenom doma}em i dano, a da pri tom izbegnu podilaènje moderne muzike i savremenih tonova. u~inili više no ma koje ministarstvo od zorište modernih tendencija, i Zvezdara stranom tekstu koji, uslovno, mogu pri- publici i naprave predstavu koje }e se Novih pozorišnih tendencija se setimo u kad postoji pozorište u Srba. Ali, Repu- teatar, pozorište praizvedbi doma}ih tek- pasti Novoj evropskoj drami, ili imaju dopasti onima koji su nadle`ni da to vreme Bitefa, a ne bi bilo loše da se stal- bli~ko ministarstvo treba da finansira stova, gde Nova scena malo pomera stva- dodirnih ta~aka s tom vrstom dramskog vrednuju. Naša pozorišta – a to se uvek no razmišlja o tome šta je novo u pozori- velike nacionalne ku}e, koje }e biti nari ka stranim komadima. Što se ostalih pisanja koje prati generacijski senzi- vidi u vreme Bitefa – imaju ozbiljan štu, šta je to kod nas sada druga~ije u cionalni ponos u umetni~kom smislu. No, pozorišta ti~e stvar je šarena. Objektivno, bilitet, bave}i se problemima vezanim za problem s idejom šta ho}e da pokaù. odnosu na ono što je dosad bilo. Ne samo tu vlada haos za koji je krivo upravo nema posebnih strategija. mlade generacije u urbanim sredinama... Bojim se da se naše pozorište još bavi da kao do sad to bude predstava kojom }e Ministarstvo. Ono mora programirati Nebojša Bradi}, reditelj i upravnik Tu je pruèna i šansa grupi mladih našom savremenom stvarnoš}u, pita- neko zaraditi platu. sredstva, nameniti ih odre|enim projek- Beogradskog dramskog pozorišta: BDP reditelja da se oproba na toj vrsti dram- njem šta se u ovom ~asu još moè re}i o Medenica: U našim pozorištima ne tima i odre|enim datumima. To je pre- postoje oštre repertoarske smernice i }e u ovoj sezoni nastojati da preispita ske literature. U ostalim pozorištima ima nama, a zaboravlja se o~igledna stvar – duslov za normalan rad. Kad to budemo mislim da je to dobro. Ali ~ini mi se da vrednosti nacionalnih drama i dramati- svega i sva~ega. Narodno pozorište me da je predstava nova realnost. Zato oni s imali ne}e biti potrebna prevelika pamet, svaka predstava, rediteljski koncept, glu- zacija nastalih po romanima druge poprili~no zbunjuje. Prvo su imali sezonu u po~etka tog lanca, koji odlu~uju o tome jer znalaca koji bi mogli da naprave šta bi reditelju valjalo ponuditi, moraju ma~ka realizacija i ostalo, mora da ima lovine XX veka. Ovakva orijentacija mo- kojoj nije bilo klasi~nog teksta, a onda godišnji repertoar svakog pozorišta ovde i da imaju ideju šta time èle da postignu, opravdanje za odre|eni repertoarski po- è da bude va`na jer je taj period u našoj sezonu u kojoj su postavili gotovo sva te kako ima. Stalno govorimo da je 5 do koju realnost imaju nameru da repro- tez. Uvek postoje razlozi zašto se neka 12, a 12 je uveliko prošlo, jer naše po- dramaturgiji i knjièvnosti jedan od remek dela svetske klasike – i oba dela dukuju, na šta èle da ukaù publici. predstava postavlja. Najva`nije je da se zorište kao da je zanemarilo traganje za najzna~ajnijih. Dramatizacijama roma- Geteovog Fausta i Hamleta i Uobraènog Bradi}: Posve}enost pozorišta umet- vidi da je odre|ena tema bila va`na za sopstvenim identitetom i kao da smo se u bolesnika, pa Ibzena, Goldonija, itd. Po- na Kiša, Kova~a, Crnjanskog i drugih pi- ni~kim istraìvanjima, a s druge strane autorsku ekipu. Ako su se oni iskreno ovoj tranzicijskoj euforiji okrenuli samo saca moèmo da napravimo neophodan stoji prili~ni disbalans u ovdašnjim po- punu salu, teško je uskladiti. Najsre}nija suo~ili s tim, ako je to nešto što su ve- traganju za onim što bi nas što bolje mo- pogled na njihova dela. Ta tendencija zorištima iz kojeg se ne vidi koji su umet- okolnost je kad kvalitet moè da privu~e rovali da moraju da urade, ta }e tema i glo preporu~iti evropskoj zajednici po- postoji i u evropskim pozorištima, a vani~ki kriterijumi za sastavljanje reper- publiku. To su doga|aji u pozorištu, a njihov odnos prema njoj biti i za publiku zorišta, a to sigurno nisu njihovi komadi `na je i za preispitivanje tzv. nacionalne toara. Mislim da tu ima i istine u pri- njih je malo. âk i kad imate najbolje bitan. Najviše mi smeta kad vidim pred- i prepisivanje njihovih estetika u našem baštine. Takav ugao daje specifi~nu boju ~ama da reditelji presudno odlu~uju o igra~e u timu, adute s kojima moète da stave za koje nije jasno zašto su autori pozorištu. Na tome se, uz izvesne rezerve repertoaru BDP-a i ~initi ga osobenim u tome šta }e raditi u nekom pozorištu, pa sprovedete svoju repertoarsku politiku i odlu~ili da ih rade, kakva je to vrsta jer proizvodim u teatru, zasniva moja odnosu na druga pozorišta. Radi}emo i se repertoari prave po tom kriterijumu. ono što mislite da }e odgovarati intereso- umetni~kog kompromisa. Sastavljanje kritika onoga što se u našim pozorištima savremene strane tekstove i praizvedbe Pozove se zna~ajan reditelj i on bira ono vanjima publike, moète da promašite. repertoara ne podrazumeva ispunjavanje trenutno nudi i radi, pa i na doma}ih tekstova, nastoje}i da suština što }e raditi. Ne znam do koje mere upra- Najva`niji je kvalitet, na tome treba insi- zadatog formurala, po sistemu malo ovo, celu repertoarsku politiku. naše sezone budu Uska vrata, uzroci ve pozorišta i dramaturški timovi, koji stirati, mada ni to ponekad nije garanci- naše sudbine i oko toga }emo okupljati treba obavezno da postoje i funkcionišu, ja da }e predstava biti gledana. U vre- sve autore. Da}emo šansu mladim re- imaju uticaj na kreiranje repertoara. menu koje dolazi prednost }e u odnosu diteljima i glumcima i uz angaòvanje Repertoare bi trebalo strateški planirati na drame koje se kriti~ki odnose prema društvenom trenutku, prethodnom perio- gluma~kih zvezda i posebno atraktivnih na duè periode, da bi se stekla jasna du ili globalnom okruènju imati intimne LUDUS timova nastojati da privu~emo publiku. ideja zašto se odre|eni tekstovi postavlja- ljudske teme. One više odgovaraju publi- Kad govorimo o repertoaru valja imati na ju, te da bi to bilo u dosluhu s duhom ci. To prepoznajem kao apel publike koja umu da sva pozorišta danas manje-više vremena, problemima koji se name}u na ponekad dolazi da se samo zabavi, kad- MO@ETE KUPITI... èle da privuku publiku i na taj na~in tematskom nivou, a koji korespondiraju s kad da doìvi katarzu, a re|e, kada se komuniciraju s okruènjem. U tome po- nama danas, a da pri tom budu i umet- desi sre}an spoj, i uìva u umetnosti. nekad nema najboljeg izbora jer se ~esto ni~ki, istraìva~ki iskorak. Medenica: Kod nas, i u repertoar- U B e o g r a d u u k n j i ` a r a m a : preklope autori i naslovi kojih neza- Egon Savin, reditelj: Logike u formi- skim pozorištima, postoji koketiranje s sluèno godinama nema na repertoaru, a ranju repertoara sigurno nema. Ali, ukusima šire publike, pa tako nastaje red Beopolis (Makedonska 22), onda se u istoj sezoni ponove po nekoliko mogu}e je napraviti dobar repertoar i bez bulevara, red projekata s umetni~kim puta što smanjuje interes za njih u logike. Mogu}e je napraviti ga mimo ambicijama, itd. To nije najsre}nije re- Na{ dom, (Knez Mihailova 40), narednim godinama. Na nivou koordi- pravila o tome kako treba praviti dobar šenje jer verujem, mo`da idealisti~ki, da „Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23), nacije izme|u pozorišta na planu reper- repertoar. Ne volim da kritikujem rad je dobro pozorište uvek i komercijalno, i toara, ona postoji koliko i problem jednog ljudi u pozorištu jer sam svestan koliko je da bi uvek trebalo da se isplati. Ne treba Plato (Akademski plato 1), ansambla. U beogradskim pozorištima teško raditi u njemu. Prakti~no se sva- nipodaštavati publiku time što }e joj se mi više nemamo tipi~ne ansamble Ate- kodnevno sre}em s tim problemima. servirati sadràji koji nisu nimalo za- Stubovi kulture, (Trg Republike 5), ljea, Narodnog, JDP-a ili BDP-a. To je Znam koliko je teško napraviti pred- htevni. „[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33), sada jedan gluma~ki ansambl koji kruì, stavu, organizovati rad i nabaviti novac. Savin: Kao reditelj imam spremne uz podršku ljudi iz stalnog anga`mana. Ali, konstatujem i da kod nas vlada komade za svaku priliku. To su, na- Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5), Svima nam je va`no da imamo dobre izvestan haos u repertoarskim planovi- ravno, komadi koje volim i koje ose}am predstave i kvalitet, a zato postoji neko- ma, ako se to tako uopšte moè nazvati. da treba da reìram, a za koje krajnje Bookwar (SKC, Kralja Milana 48); liko neophodnih razloga: dobar tekst, Mislim da je to otuda što sva pozorišta kriti~ki ili nekriti~ki smatram da sam autorski timovi i dobri glumci. rade sve. Nemamo osnovnu, makar naj- baš ja najbolji izbor. U odnosu na to šta grublju podelu na bulevarska, zabav- koje pozorište treba u datom trenutku, i U N o v o m S a d u u k n j i ` a r a m a : Prili~an disbalans lja~ka, repertoarsko umetni~ka i avan- šta moè u datom trenutku, vadim iz gardna pozorišta. Sva pozorišta rade sve, svoje fioke jednu, drugu ili tre}u vrstu „Solaris“ (Sutjeska 2), a stalno kao da ~ekaju veliki hit, nalik na teatra. Zabavlja~ko pozorište smatram Ivan Medenica, kriti~ar „Vremena“: izuzetan komad koji bi se potvrdio i kod ànrom i on mi je podjednako privla~an Most (Zmaj Jovina 22); Pitanje o logici repertoara je prili~no nas, a naro~ito kasnije u Evropi. Tako da kao i predstave koje pripadaju svetskoj ili

15 LUDUS 112 Doma}a scena BOGOJAVLJENSKA NO] Obnovljena [ekspirova komedija na zre- njaninskoj dramskoj sceni Ljiljana Bailovi¯

ve godine nakon premijernog izvo- skog, {minka i maske (Dragoljub Jere- |enja, Dramska scena zrenjanin- mi}, Vesna Hadìslavkovi} i Draginja Dskog Narodnog pozori{ta obnovila Markov) i dobra gluma - prava mera za je [ekspirovu Bogojavljensku no} u reìji jednog [ekspira. Ovu Bogojavljensku no} Zlatana Dori}a, ovoga puta u ne{to nose glumci Jugoslav Krajnov, Jovan druga~ijoj gluma~koj podeli. Bogoja- Tora~ki, Sanja Risti} Krajnov, Dragan vljenska no}, mo`da najpopularnija \or|evi}, Ljubi{a Mili~i}, Dragomir komedija velikog engleskog pisca, s Pe{i}, Mirko Panteli}, Nata{a Ilin, Edit nevinim ljubavnim zapletom, ìvopisna i Tot Trubint, Vladimir Tintor, Danijel pisana s dobrim poznavanjem ljudske prirode, i prilikom prvog izvo|enja na- Kova~evi}, Miloje Buca Ivanovi}, Milan i{la je na dobar prijem kod publike, ali je Ko~alovi}, Zvonko Gojkovi} i Jovica Ja{in. kratko bila na repertoaru (iz sasvim Dori} je [ekspirovu komediju radio u nepozori{nih razloga). I evo je opet - ~ini prevodu Velimira @ivojinovi}a koji je se u jo{ boljem izdanju od onog koje svojevremeno redigovao Hugo Klajn, pamtimo s prve premijere. scenski pokret je oblikovao Ivan Kle- Izuzetno lepi kostimi Vesne Radovi}, menc, a lektor je songovi Miroljuba Aran|elovi}a Rasin- Olga Marinkov. D. \or|evi}, Lj. Mili{i} i D. Pe{i} u Bogojavljenskoj no}i te je sada ve} biv{i ministar kulture Bra- Sredstva Grada upla}ivana su bla- sktrukturiranje SDUS-a, odràvanje 10. nislav Le~i} u maju pro{le godine doneo govremeno, ali sredstva Ministarstva redovne Skup{tine SDUS-a. odluku da se odobre izvesna sredstva za konkursna komisija odobrila je u maju, Tu su i podr{ka izdavanju mono- VESTI IZ SDUS-A redovan rad udruènja. zvani~no re{enje doneto je tek u septem- grafija o istaknutim ~lanovima i izda- Pred 10. Skup{tinu SDUS-a – projekti sprem- Ta sredstva su, dakako, bila manja bru, a novac je upla}en u novembru. vanju knjiga ~lanova, dostojno obele- od zahtevanih, u slu~aju SDUS-a kon- Zbog toga su i tradicionalne akcije àvanje godi{njica rada zna~ajnih dram- ni, na novac se ~eka kretno dobijeno je po 100.000 dinara SDUS-a kasnile, manifestacija Glumci skih umetnika - izlo`ba i katalog po- mese~no, a i to samo u takozvanom pre- Vama i glumcima, ranije odràvana u vodom obeleàvanja 35 godina umet- avez dramskih umetnika Srbije SDUS ima laznom periodu. I tako mala sredstva su martu, uz Me|unarodni dan pozori{ta, ni~kog rada Svetlane Bojkovi} i obeleà- (SDUS) je za ovu godinu konku- kasnila, pa je, na primer, uplata za prva realizovana je tek u decembru. Jedino vanje jubileja, 40 godina umetni~kog Srisao kod Ministarstva kulture i ovla{}enja, ~etiri meseca 2003. stigla na ra~un nije kasnila dodela „Dobri~inog prstena“, rada Ivana Bekjareva, obeleàvanje 140 medija i kod Sekretarijata za kulturu SDUS-a u junu, a za poslednja tri mese- jer je taj program gotovo u celini finan- godina od ro|enja Branislava Nu{i}a. ali ne i sredstva sirao Fond „Madlena Zepter“(dodela, Na spisku su i scensko-muzi~ki pro- grada Beograda za sufinansiranje 16 ca-tek krajem janara 2004. izdavanje monografije o dobitniku, njena jekti ~lanova (saradnja na realizaciji i projekata, a rezultati oba konkursa SDUS je, naravno, po~etkom ove go- promocija). distribuciji). o~ekuju se krajem februara. Osnovni problem u vezi sa finansi- dine predao Ministarstvu kulture izve{taj o realizovanim aktivnostima i utro{enim Naknadno su odobrena i sredstva za SDUS nastupa i kao „servis“ pru- Pred 10. redovnu Skup{tinu, koja jskim statusom udruènja proizveo je sredstvima za redovan rad u 2003. izdavanje monografije o Branki Veseli- àju}i usluge, na primer, za realizaciju treba da bude odràna u maju, SDUS se novi Zakon o osnovama budètskog si- Tih 1.200.000 dinara utro{eno je za novi}, po 148.000 dinara, {to je pokrilo projekata ~lanova kada umetnici li~no suo~ava sa starim problemima – nedo- stema. Naime, u tekstu tog dokumenta realizaciju redovnih programskih aktiv- tro{kove. Ministarstvo je uplatilo i sred- konkuri{u za finansijsku pomo} za to ili statkom sredstava za redovan rad i pro- koji navodi direktne i indirektne kori- nosti i realizaciju projekata. Poslove za stva (125.000 dinara) za retrospektivnu za u~e{}e na nekom seminaru ili festi- grame i zahtevima nadle`nih za trans- snike budèta - umetni~ka udruènja oko 1.500 ~lanova SDUS-a obavljali su izlo`bu i ve~e posve}eno prof. dr Bra- valu, ali novac od Ministarstva ili Sekre- formaciju udruènja. uop{te nisu pomenuta. Ova ~injenica po- sluìla je Ministarstvu kulture da krajem izabrani organi (predsednik, Predsed- nivoju \or|evi}u. Za „Ludus” je, na osn- tarijata ne mogu, po zakonu, da dobiju Zajedno s drugim umetni~kim udru- ni{tvo, 5 stalnih i vi{e povremenih ko- ovu drugog konkursa Ministarstva, odo- na li~ni ra~un. ènjima nastavljaju se aktivnosti u vezi 2002. g. donese odluku o prestanku finansiranja redovnog rada udruènja. misija, Sud ~asti i Nadzorni odbor), kao i breno za 2003. godinu 400.000 dinara U izdava~koj delatnosti u planu je sa pla}anjem osiguranja za samostalne Paradoks je u tome {to SDUS i druga Slu`ba SDUS-a (4 zaposlena, mada je (za tematske dodatke posve}ene teatrima knjiga o najnovijem dobitniku „Dobri- umetnike, a slu~aj je stigao i do Ustavnog manjina), a sredstva su upla}ena tek ~inog prstena” Mi{i Janketi}u, a pripre- umetni~ka udruènja deluju na osnovu sistematizacijom predvi|eno 8 radnih suda zbog toga {to je gradska vlada nedavno, u januaru. Zato su na{e novine me }e po~eti kada on odabere prire- vaè}eg Zakona o dru{tvenim organi- mesta, advokat i 2 saradnika na privre- Beograda svojom pro{logodi{njom odlu- kasnile tri meseca i objavljene kao tro- |iva~a. zacijama i udruènjima gra|ana. Po tom meno-povremenim poslovima) u saradnji kom uvela imovinski cenzus kao uslov broj za novembar, decembar 2003. i propisu SDUS je dru{tvena organizacija s imenovanim poverenicima u pozori- za preuzimanje pla}anja doprinosa za januar 2004. Za Ludusove redovne bro- poput, na primer, Crvenog krsta. To mu {tima u Srbiji i ograncima i drugim Odluka osiguranje samostalnih umetnika Beo- jeve u 2003. i 2004. godini Ministarstvo je daje vi{i nivo u odnosu na udruènja saradnicima. ^lanovi organa SDUS-a i grada. Takav cenzus nije uveden, jer nije odobrilo iznos od 30% realnih tro{kova. o doprinosima gra|ana jer obavlja delatnost od javnog poverenici rade ove poslove volonterski. zakonito, i za npr. zaposlene u ustanova- Uz ovaj izve{taj upu}ena je i molba Ova sredstva jo{ uvek nisu upla}ena. na Ustavnom sudu interesa. Dràva mu je poverila utvr|i- Gradski Sekretarijat, s druge strane, ma kulture, niti se imovinskim stanjem vanje statusa samostalnog umetnika (na da se i u 2004. nastavi delimi~no finan- umetnika zaposlenog u ustanovi ~iji je siranje redovnog rada. Odgovor se jo{ otkupljuje „Ludus” za gradske biblioteke osnovu Zakona o samostalnom obavljan- u iznosu od po 30.000 po od{tampanom U SDUS-u se u debelom registratoru osniva~ Grad uslovljava pla}anje dopri- ju umetni~ke ili druge delatnosti u oblasti ~eka. nosa za njegovo osiguranje iz budèta. broju, a stimulisao je i objavljivanje uredno ~uva i obimna prepiska umet- kulture), kao i druge stru~ne poslove. dodataka posve}enih gradskim pozo- ni~kih udruènja o „slu~aju” penzijskog Ovakvu sudbinu SDUS-a i njegovih Zahvaljuju}i tim poslovima SDUS- Pomo} za projekte oko 1.500 ~lanova dele s ostalim umet- ri{nim manifestacijama kao {to su Bitef i i zdravstvenog osiguranja samostalnih ova redovna aktivnost je (na osnovu Belef. umetnika. ni~kim udruènjima (kojih ima 14, sa Zakona o delatnostima od op{teg interesa samo 600.000 oko 11.000 ~lanova). Otuda inicijativa da SDUS je konkurisao s programima i Podsetimo da je Skup{tina Beograda u oblasti kulture) ranije bila delimi~no za ovu godinu. Predloèno je 16 progra- pre vi{e od dve godine prestala da upla- se osnuje Savez umetni~kih udruènja finansirana iz budèta, sli~no kao i plate SDUS je Ministarstvu kulture, kao i ma i zatraèno oko 36 miliona dinara. }uje osiguranje umetnicima sa spiskova na nivou Republike, kako bi se zajedno zaposlenih i materijalni tro{kovi pozo- gradskom Sekretarijatu, tako|e uputio Rezultati konkursa trebalo bi da budu umetni~kih udruènja, {to je izazvalo vodile odre|ene akcije. Ve}ina udruènja ri{ta, muzeja ili biblioteka. izve{taj o programskim aktivnostima iz poznati, kako se obe}ava, do kraja febru- buru u umetni~koj i {iroj javnosti. Upr- dala je na~elnu podr{ku za osnivanje Dakle, po jednom zakonu SDUS pro{le godine, kada je konkurisao sa 13 ara. kos argumentovanim protestima SDUS-a novog Saveza i o~ekuje se da to bude obavlja stru~ne poslove za dràvu, i ta projekata, za koje je predvi|ena cena bila Na spisku predloga su ponovo 4 pro- i drugih umetni~kih udruènja, gradska realizovano u toku ove godine. ovla{}enja nikada nisu ukinuta, a po 42 miliona dinara. grama koji su pro{le godine dobili finan- vlada donela je odluku (u martu 2003) da Novi savez, isti~u u SDUS-u, ne bi se drugom, novijem nije na spisku korisni- Komisije republi~kog Ministarstva i sijsku podr{ku, zatim programi i izlo`be umetnici pojedina~no konkuri{u za pla- uplitao u samostalnost pojedina~nih ka budèta. Dràva je tako u{tedela sred- gradskog Sekretarijata prihvatile su o velikanima scene ~ija imena nose na- }eno osiguranje. Od svih se traì da pod- udruènja, ve} bi uskla|ivao akcije oko stva za finansiranje redovnog rada udru- svega 4 programa (tradicionalnu mani- grade SDUS-a, izdavanje pozori{nih nesu podatke i o svom umetni~kom radu problema koji su isti za ceo stale`, {to je ènja, dok su se udruènja na{la u izu- festaciju Glumci Vama i glumcima i novina „Ludus“, izrada baze podataka o i o li~nom materijalnom stanju. pro{le godine ve} dalo neke pozitivne zetno te{koj materijalnoj situaciji. A radi dodelu nagrada „Dobri~in prsten“ za ~lanovima SDUS-a. Upravo ta odluka sada je pred rezultate. se o svega pedesetak zaposlenih u svim ìvotno delo, „Bojan Stupica“ za reìju i Napominju}i da su svi projekti pod- Ustavnim sudom. U SDUS-u ponavljaju Za sada postoji Koordinacioni odbor udruènjima, tako da u{teda i nije za „Milo{ @uti}“ za glumu), a za njih je jednako va`ni, SDUS je konkurisao i s da je zadatak udruènja da procenjuju umetni~kih udruènja, a predsedavaju}i dràvu naro~ita. odobreno ukupno 600.000 dinara (Mi- programima „SDUS i Prosveta”, sarad- ne~iji umetni~ki status na osnovu pravil- je Dragoslav Krnajski iz Udruènja Koordinacioni odbor umetni~kih nistarstvo) i 475.000 dinara (Sekretari- nja sa srodnim organizacijma (me|una- nika svojevremeno usagla{enih u Mini- likovnih umetnika Srbije (ULUS). udruènja izvr{io je zajedni~ki pritisak, jat)! rodnim i doma}im), usavr{avanje i re- starstvu kulture, za to imaju javno

LUDUS 112 16 ovla{}enje kao stale{ke dru{tvene orga- Tako, neke odluke gradskih vlasti su A o nacionalnoj kulturnoj politici Okrugli sto stav, nudi predloge, ne ~ekuju}i re{enja nizacije, ali da ne mogu niti èle da se kontradiktorne, a neke se primenjuju razgovaralo se u junu 2003. u Sava Cen- „odozgo”, ali ipak prvo dràva mora da bave i pitanjima imovinskih cenzusa. Za retroaktivno. tru (Nacionalna debata o kulturnoj po- usvoji strate{ki plan razvoja kulture. ta pitanja nadle`na je poreska policija. U SDUS-u isti~u da su Predsedni{tvo litici), a umetni~ka udruènja ne samo Na okruglom stolu u Rektoratu u~e- Osim toga, dràva je na potezu i u pogle- snici su se sloìli da zakonodavac mora U me|uvremenu, dok se ~eka proces SDUS-a, kao i uprave drugih udruènja, da nisu bila zastupljena u pripremi i du povra}aja SDUS-u bogate nacionali- da napravi razliku izme|u udruènja zovane imovine predratnog udruènja. na sudu, mnogi umetnici podneli su pri- odlu~ni u nameri da ta pitanja ra{~iste. materijalu debate, nego nisu zvani~no ni jave za osiguranje, a Skup{tina grada je gra|ana i profesionalnih umetni~kih or- Zakon o denacionalizaciji, kao {to zna- pozvana na taj skup. trebalo, u skladu sa sopstvenom odlu- ganizacija. [to se ti~e finansiranja rada mo, nije jo{ uvek donet, ali nije postojala Tranzicija S druge strane, predstavnici mini- kom, da ih do prvog jula 2003. obavesti o umetni~kih udruènja, podràli su zani politi~ka ili druga volja da se ovo pi- rezultatima. Cirkularna obave{tenja su, i perspektive starstava kulture i medija, finansija i so- htev za statusom indirektnih budètskih tanje re{ava, npr. davanjem adekvatnog me|utim, po~ela da stiù tek u decembru cijalnih pitanja, kao i predstavnici Skup- korisnika. poslovnog prostora na kori{}enje i uprav- {tine Beograda zaduèni za kulturu U SDUS-u podse}aju da je ministru ljanje do dono{enja pomenutog zakona. i jo{ nisu sva prispela. Na predstoje}oj Skup{tini SDUS-a pozvani su, ali nisu do{li na okrugli sto kulture Branislavu Le~i}u vi{e puta Za SDUS i njegove ~lanove to bi zna~ilo Na spisku SDUS-a za 2002. godinu jedna od tema }e biti verovatno i prome- koji je u novembru odràn u Rektoratu postavljeno pitanje {ta konkretno treba veliku transformaciju, tj. potpuno osla- bio je 151 samostalni umetnik, od kojih je na sada vaè}eg Statuta iz 1998. Logi~no da zna~i transformacija u ovoj oblasti. njanje na sopstvene snage. za 146 dobijeno pla}anje doprinosa. U je nu`no uskla|ivanje, npr. od ~lanova u Univerziteta umetnosti u Beogradu na SDUS ima moderan pristup i aktivan (Servis „Ludus“) 2003. godini za pla}eno osiguranje kon- kojima se pominje ime biv{e dràve temu „Umetni~ka udruènja - funkcio- kurisao je 131 umetnik (dok njih 29 iz Jugoslavije, do su{tinskih pobolj{anja. nisanje u tranziciji - perspektive“. razli~itih razloga nije podnelo prijave). Ministarstvo kulture tako|e insistira Na tom skupu, kao predlog osnove za Na listi „odobrenih”, koju je od Se- na su{tinskim promenama, odnosno raspravu, umetni~ka udruènja su pred- kretarijata za kulturu dobio SDUS, ne transformaciji udruènja, mada jo{ ne- stavila svoj sveobuhvatni dokument koji Pretplatite se na nalazi se 20 samostalnih umetnika i to ma zakonskih osnova za to, a nisu date obuhvata: bez ikakvih pojedina~nih obrazloènja. ni jasne smernice. Novi propisi su navod- - Istorijat umetni~kih udruènja Poslato je samo takozvano cirkularno no u skup{tinskoj proceduri, ali imaju}i (tradicija, imovina, na~ini na koje su pismo. u vidu aktuelna de{avanja na politi~koj unapre|ivala kulturu i {titila ~lanove, LUDUS SDUS je od Sekretarijata za kulturu sceni, veliko je pitanje kada }e uop{te dru{tveni zna~aj) zatraìo konkretne razloge za{to je neko do}i na dnevni red. Godišnja pretplata za SCG - 500,00 din. odbijen i na to se sada, sredinom februa- Dakle, treba izvr{iti promene, a bez - Aktuelno stanje (poloàj umetnika- ra, ~eka odgovor. dovoljno poznatih parametara. Iako se u ~lanova udruènja i poloàj organizacija Dinarski teku}i ra~un: Dodatni problem je {to se obave{tenja umetnika) periodu tranzicije stalno insistira na Savez dramskih umetnika Srbije odnose na period do 31. XII 2003, a ne razvijanju komunikacije i transparen- Predloge za re{avanje problema pominje se teku}i period januar - jun tnosti - udruènja i nadle`ni ~esto su u umetnika i njihovih organizacija s pred- 255-0012640101000-92 2004, iako se pomenuta gradska odluka poziciji „gluvih telefona”. Ono {to je jedi- logom posebnih podsticajnih mera za (Privredna banka Beograd A.D.) odnosi i na taj period. no kristalno jasno, to je te`nja da se pobolj{anje poloàja umetnika i umet- Problem imaju i samostalni umetnici budèt rastereti od davanja za organi- ni~kih udruènja. NOVO! koji su za ukidanje redovnog pla}anja zacije umetnika, da se posluje po trì- Istaknuta je potreba za „redefinisan- PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA doprinosa (u avgustu 2002) tek nakna- {nim principima, iako programi, kako jem uloge kulturne politike, statusa dno saznali. Tada je trebalo podnositi udruènja, tako i njihovih ~lanova, u umetnika i umetni~kih udruènja“. Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA dodatnu dokumentaciju, {to neki nisu ve}ini nisu, niti mogu biti komercijalni i înjenica je da umetni~ka udru- znali, a neki su iz principa odbili da to profitabilni. Istovremeno, poreska politi- Devizni ìro ra~un: u~ine. Oni }e, ukoliko ne budu mogli sa- ènja, kao ni mnoge institucije i ustanove ka nije stimulativna za sponzorstva i 5401-VA-1111502 mi da pla}aju doprinose za osiguranje, donatorstva u oblasti kulture, a samo- kulture, nisu donela strate{ke planove morati da se odjave u fondovima za pen- stalni prihod od ~lanarine nije mogu}e razvoja, ali tako|e i da status umetni~kih (Privredna banka Beograd A.D.) zijsko-invalidsko i zdravstveno osigu- drasti~no pove}avati zbog i dalje niskih udruènja i poloàj stvaralaca u kulturi ranje, ali se ne zna sa kojim datumom. plata i honorara ~lanova. nisu sistemski re{eni na nivou dràve. UMETNI^KA UDRU@ENJA – FUNKCIONISANJE U TRANZICIJI – PERSPEKTIVE Rezime Okruglog stola - Aktuelno stanje (aktuelni poloàj jnih planova, za {ta u okviru ovih studija mesta, uz odre|ene stimulativne instru- umetnika-~lanova udruènja i aktuelni oni sti~u potrebna znanja i ve{tine, dok mente dràve, to bi mogao biti klju~ni a inicijativu umetni~kih udruè- politike na svim nivoima javne uprave – poloàj organizacija umetnika-umetni~- studenti redovnih studija fakulteta Uni- indikator budu}eg kulturnog razvoja. nja Srbije i Rektorata Univerzite- po~ev od Republike i Pokrajine, pa do kih udruènja) verziteta umetnosti mogu biti uklju~eni u Istovremeno, isti~e se da udruènja mo- Nta umetnosti u Beogradu 5. gradova i op{tina u Srbiji. - Predloge za re{avanje problema stvaranje profesionalne karte ~lanstva raju koristiti me{ovite izvore finansira- novembra 2003. godine, u Rektoratu je Uvodni~ari okruglog stola su bili umetnika i njihovih organizacija-umet- svakog udruènja, kao i u organizaciju nja, {to zna~i da bi budètska izdvajanja odràn Okrugli sto na temu: UMET- prof. dr Milena Dragi}evi} [e{i}, redovni ni~kih udruènja (predlozi za re{avanje intersektorskih projekata. predstavljala samo jedan od izvora koji i NI^KA UDRU@ENJA – FUNKCIONISA- profesor i rektor Univerziteta Umetnosti problema umetnika, predlozi za re{ava- U vezi sa repozicioniranjem udru- visinom sredstava i svrhom za koju su NJE U TRANZICIJI – PERSPEKTIVE. u Beogradu, dr Vesna \uki} Doj~inovi}, nje problema umetni~kih udruènja i ènja, u~esnici su se sloìli da zakono- namenjena odgovaraju jasno definisan- im strate{kim prioritetima dràve. Me- Razlog za odràvanje ovog skupa je docent Fakulteta dramskih umetnosti i g. predlog posebnih podsticajnih mera za davac mora da napravi razliku izme|u |utim, da bi to bilo mogu}e, neophodni su potreba za proaktivnim odnosom prema pobolj{anje poloàja umetnika i umet- udruènja gra|ana i profesionalnih Dragoslav Krnajski, koordinator umet- jasni kriterijumi u javnom sektoru pri sveop{tim promenama koje zahvataju umetni~kih organizacija, a povodom ni~kih udruènja Srbije. U radu skupa ni~kih udruènja) raspodeli sredstava za umetni~ke projek- dru{tvo u tranziciji, a naro~ito prema su u~estvovali predstavnici 14 umetni~- Tokom rasprave koja je potom usle- finansiranja rada umetni~kih udruènja te koji danas ne postoje po{to dràva jo{ dila, u~enici skupa su zaklju~ili da pri- strukturalnim promenama kulturnog kih udruènja, gospo|a Svetlana Sto- podràli su zahtev za statusom indirekt- uvek nije donela strate{ki plan razvoja premljeni materijal predstavlja dobru sistema. U domenu kulturne politike i sa- janovi}, zamenik predsednika Odbora za nih budètskih korisnika. Pritom je kulture, a ni dovoljne stimulativne mere vremene umetni~ke prakse pre svega se osnovu za repozicioniranje udruènja i ukazano na va`nost stalnog dijaloga sa kulturu i informisanje Skup{tine Repu- Koordinacionog odbora po{to upotpunjuje za razvoj trì{ta kulture te donatorskih i name}e potreba za redefinisanjem uloge blike Srbije i studenti interdisciplinarnih dràvnim organima, uz neophodno lobi- sponzorskih ulaganja. kulturne politike, statusa umetnika i sliku o ulozi i problemima umetni~kih ranje i partnersku saradnju sa ustanova- magistarskih studija na grupi za Kul- udruènja, a sadrì i predloge mera za Tako|e, pri privatizaciji dru{tvenog umetni~kih udruènja. U tom kontekstu ma kulture prilikom razvijanja projekata turni menad`ment i kulturnu politiku njihovo re{avanje. Uz konstataciju da vlasni{tva (preduze}a, banke i sl) umet- neophodno je razmotriti razli~ite modele koji konkuri{u za podr{ku i finansiranje ni~ka dela u njihovom posedu morala bi Univerziteta umetnosti. status umetni~kih udruènja i poloàj delovanja umetni~kih udruènja i odgo- iz dràvnog, gradskog ili op{tinskih da budu izuzeta iz ovog procesa. Iako pozvani, u radu okruglog stola stvaralaca u kulturi nisu sistemski re- varaju}ih instrumenata kulturne politike budèta. Na kraju, u~esnici sastanka su za- nisu u~estvovali predstavnici ministar- {eni, zaklju~eno je da i sama udruènja u Evropi i svetu ne bi li se do{lo do pri- mogu mnogo da urade na pobolj{anju Kada je u pitanju uloga dràve u klju~ili da je neophodno organizovati hvatljivih re{enja za na{e uslove koja bi stava kulture i medija, finansija i socijal- sopstvenog poloàja. U tom smislu je razvoju kulture i umetnosti, zaklju~eno ciklus prezentacija rada umetni~kih bila utemeljena na uvaàvanju speci- nih pitanja, kao ni predstavnici Skup- uo~eno da udruènja, kao ni mnoge usta- je da je „nordijski“ - paradràvni model udruènja na Univerzitetu umetnosti u fi~nosti tradicije i dru{tvenog razvoja u {tine Grada Beograda zaduèni za kultu- nove kulture, nisu donela strate{ke pla- kulturne politike primenljiv u na{im Beogradu, na kome se {koluje najve}i Srbiji. ru. nove razvoja kojima bi trebalo redefi- uslovima uz odre|ene modifikacije s broj njihovih budu}ih ~lanova. Time bi se javnost i administracija u kulturi dublje Po{to umetni~ka udruènja nisu de- Na samom po~etku rada okruglog nisati misiju i definisati srednjoro~ne i obzirom da Srbija u pogledu veli~ine, a i dugoro~ne ciljeve rada umetni~kih udru- u pogledu iskustava u delegiranju odgo- upoznavali sa problemima ali i novim taljnije zastupljena u analizama i izve- stola, Koordinacioni odbor umetni~kih udruènja je u~esnicima skupa pred- ènja. Govoreno je i o va`nosti otvaranja vornosti na stru~na tela, ima sli~nosti sa programima njihovog delovanja, te kon- {tajima za Nacionalnu debatu o kultur- prema svetu i istaknuta potreba za stavio pripremljeni materijal koji je Finskom, Holandijom i drugim nordij- kretnije dogovarali prioritete i instru- noj politici koju je juna ove godine orga- povezivanjem i saradnjom sa medjuna- skim zemljama. mente kulturne politike. sa~injen na osnovu izve{taja umetni~kih nizovalo Ministarstvo kulture i medija rodnim organizacijama i mreàma kroz U~esnici su se, tako|e, saglasili sa U Beogradu, RS u saradnji sa Savetom Evrope, na- udruènja Srbije. Kao predlog osnove za razmenu iskustava i zajedni~ke projekte. stavom udruènja da su kulturna i umet- 12. novembar 2003. mera Okruglog stola je bila da pokrene raspravu, ovaj materijal je obuhvatao: Tokom razgovora o budu}im aktiv- ni~ka produkcija profitabilna oblast, a Milena Dragi}evi} [e{i}, javnu debatu o klju~nim pitanjima rede- - Istorijat umetni~kih udruènja nostima umetni~kih udruènja dogo- samim tim i razvojni faktor dru{tva. Po- Rektor Univerziteta umetnosti finisanja pozicije udruènja, podr{ke (tradicija, imovina, na~ini na koje su voreno je da u njima u~estvuju studenti {to razvojem usluga i produkcije mogu Dragoslav Krnajski, umetni~koj produkciji, statusa samostal- umetni~ka udruènja unapre|ivala ku- magistarskih studija UU – i to pre svega ne samo da ostvare zaradu na trì{tu, Koordinator umetni~kih nih umetnika i instrumenata kulturne lturu i {titila ~lanove, dru{tveni zna~aj) u procesu dizajniranja strate{kih razvo- ve} i obezbede otvaranje novih radnih udruènja Srbije

17 LUDUS 112 MATERIJAL ZA OKRUGLI STO U REKTORATU UNIVERZITETA UMETNOSTI jumi komisija koje odobravaju sredstva }anja doprinosa za osiguranje samostal- za projekte, diskutabilan sastav komisija nih umetnika ( a ne i plata ili honorara) U BEOGRADU, 05.11. 2003. GODINE zbog sukoba intresa pojedinih njihovih dràva omogu}ava da ovi umetnici, bez Materijal formiran na osnovu priloga teksto- se rade, ali bez u~e{}a umetni~kih udru- ~lanova i dr) i kr{enje zakonske odredbe dodatnih trzavica u borbi za golu egzis- ènja. Ni zakoni iz drugih oblasti, koji- (~l. 5 Zakona o delatnostima od op{teg tenciju, vr{e stalni protok ideja i talenata. va o pojedina~nim udruènjima ma bi trebalo da se reguli{u prava umet- inetresa u oblasti kulture) izbegavanjem U tom smislu, potrebno je inovirati posto- nika i umetni~kih udruènja, nisu do- nadle`nih organa da se prethodno zajed- je}i Zakon o samostalnom obavljanju ni~ki utvrde kriterijumi i uslovi u sarad- umetni~ke ili druge delatnosti u oblasti metni~ka udruènja Srbije su pozajmice ~lanovima i brinula o bolesni- neti. Tako, „siva ekonomija” u oblasti nji sa umetni~kim udruènjima, usta- kulture i u njemu regulisati status i pra- profesionalne dru{tvene organima, davala stipendije ~lanovima, poma- umetni~kog stvarala{tva (piraterija, ne novama i drugim organizacijama, na {ta va samostalnih umetnika, posebno PIO i zacije umetnika neprofitnog ka- gala da ostvare pravo na povi{icu ili vr{e se isplate autorskih honorara po U su, ina~e, umetni~ka udruènja ukazala zdravstveno osiguranje, kao i podsticajne raktera ~ija je delatnost definisana va- bolju penziju bez obzira da li su ~lanovi Zakonu o autorskim i srodnim pravima, è}im Zakonom o dru{tvenim organi- bili u dràvnoj slu`bi ili van nje, organi- nije formirana Agencija za za{titu - problem pribavljanja sponzorskih i mere za unapre|enje kulturno-umetni~- zacijama i udruènjima gra|ana, a nji- zovala umetni~ke {kole, podizala umet- izvo|a~kih prava {to predvi|a Rimska donatorskih sredstava za ostvarivanje kog stvarala{tva. U ovom zakonu trebalo hovo delimi~no finansiranje Zakonom o ni~ke ateljee, umetni~ke domove i izlo`- konvencija i sl) uzima svoj danak i dalje. programa i projekata-vlasti poreskom bi regulisati i poloàj i prava (akcio- delatnostima od op{teg interesa u oblasti bene zgrade, aktivno u~estvovala u izra- Aktuelni poloàj umetnika-~lanova politikom ne stimuli{u takva davanja narskih) dru{tava umetnika (ansambl, kulture. Po tim osnovama predstavljaju di zakona i pravila, imala umetni~ku udruènja: - pitanje restruktuiranja umetni~kih umetni~ka grupa, umetni~ki studio, 14 dru{tvenih organizacija umetnika berzu rada, artisti~ku poslovnicu, bila - lo{ materijalni poloàj u pogledu udruènja: bez obzira na brojna insisti- izdava~ka organizacija, galerijska grupa svih profila, koja okupljaju ukupno oko pokrovitelj proslava i jubileja ~lanova, naknada za umetni~ki rad (plate, hono- ranja umetni~kih udruènja da do|u do umetnika i dr) i njihovu registraciju kod 11.000 umetnika. obavljala koncertnu aktivnost, izdavala rari) saznanja i dalje ne postoje jasne i arti- republi~kog Ministarstva kulture kako bi Navedena udruènja su: Udruènje biltene, novine i knjige, organizovala - izuzetno niske penzije kulisane smernice i namere vlasti po tom bili subjekti u oblasti kulture osnovani od likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez manifestacije iz svoje delatnosti i jo{ - nepovoljan poloàj samostalnih pitanju strane slobodnih umetnika. dramskih umetnika Srbije (SDUS), mnogo toga, a nakon II svetskog rata, umetnika zbog odbijanja vlasti da pri- - odbijanje komunikacije i poku{aja Preuzimanje pla}anja doprinosa za Udruènje likovnih umetnika primenje- iako u veoma oskudnim materijalnim meni postoje}a pravna akta kojima se re{avanja problema od strane vlasti iz PIO i zdravstvenu za{titu po osnovu nih umetnosti i dizajna Srbije (ULU- prilikama, udruènja su obavljala ve- reguli{u minimalna prava ovih umetni- oblasti kulture i oblasti finansija, {to umetni~kog rada i doprinosa kulturi, a PUDS), Udruènje muzi~kih umetnika }inu pobrojanih aktivnosti, ali i mnoge ka dovodi do utiska da vlast èli potpuno ne tretiranje ovog pla}anja kao socijalne Srbije (UMUS), Udruènje filmskih druge, nove, me|u kojima je najzna- - nedovoljno prostora (fizi~kih, u ukidanje umetni~kih udruènja kategorije i uvo|enja imovinskog cen- umetnika Srbije (UFUS), Udruènje ~ajnija utvr|ivanje statusa samostalnog kulturno-umetni~kim programima tv - odsustvo ili ka{njenje u dono{enju zusa, kako se to vr{i u Beogradu, pred- knjièvnika Srbije (UKS), Udruènje umetnika i sprovo|enje zakona iz te ku}a, u medijima, itd ) za izvo|enje, izla- sistemskih zakona i regulativa iz oblasti stavlja i u budu}e pravni i dru{tveni knjièvnih prevodilaca Srbije (UKPS), oblasti, kao i iniciranje i aktivno u~e{}e u ganje i sl. umetni~kih dela kulture i drugih sfera osnov. Udruènje kompozitora Srbije (UKS), izradi zakona i drugih pravnih akata iz - odsustvo ili nedovoljna finansijska - problemi poslovnog prostora ve}ine Zbog ovakvog pogre{nog tretmana Udruènje baletskih umetnika Srbije delokruga kulture i umetnosti, {to je u podr{ka projektima od strane nadle`nih umetni~kih udruènja za obavljanje umetni~ka udruènja su pokrenula i (UBUS), Udruènje orkestarskih umetni- ve}oj ili manjoj meri prihvatano od stra- organa svakodnevnih aktivnosti (podstanarski ustavni spor. Ovo pitanje bi trebalo kon- ka Srbije (UOUS), Udruènje filmskih ne vlasti. - odsustvo ili nedovoljna zaintereso- odnos, pod stalnom pretnjom iseljenja, vi- sekventno re{iti republi~kim zakonom o glumaca Srbije (UFGS), Udruènje U zna~ajnoj meri umetnici i njihova vanost potencijalnih sponzora i donatora soke zakupnine), nekim udruènjima samostalnim umetnicima kao obavezu dramskih pisaca Srbije (UDPS), Savez udruènja aktivno i direktno su u~estvo- za finansiranje umetni~kih projekata (SDUS, ULUS) je nacionalizovana boga- svih gradova i op{tina u Srbiji, kako ne udruènja estradno-muzi~kih umetnika vali u dru{tvenim promenama, brane}i - ka{njenje u dono{enju sistemskih ta imovina, a vlasti jo{ uvek ne pokazuju bi dolazilo do toga da samo pojedine Srbije (SUEMUS) i Srpsko knjièvno svoja ugroèna umetni~ka i gra|anska zakona i regulativa iz oblasti kulture i politi~ku volju da re{avaju to pitanje. op{tine ispravno tuma~e sada{nji zakon- dru{tvo (SKD). prava. drugih sfera C) PREDLOZI ZA RE[AVANJE ski osnov. Druga mogu}nost bi bila fi- Zajedni~ko je svim pobrojanim udru- - Dru{tveni zna~aj: umetni~ka udru- - nemogu}nost pozitivne trì{ne PROBLEMA UMETNIKA I NJIHO- nansiranje doprinosa za osiguranje sa- ènjima, osim SKD, da su obuhva}eni i ènja su oduvek bila jedine organizacije utakmice i konkurencije u na{im uslovi- VIH ORGANIZACIJA - UMETNI^KIH mostalnih umetnika na republi~kom vaè}im Zakonom o samostalnom obav- umetnika koje su objedinjavale u svom ma, jer prinu|enost umetnika da, zbog UDRU@ENJA nivou. ljanju umetni~ke ili druge delatnosti u ~lanstvu sve umetnike iz odre|ene bran- lo{e materijalne situacije, „tezgare” do- Problemi umetnika i njihovih orga- 2. Posebno ukazujemo na problem oblasti kulture. {e, bez obzira na njihov status osigura- vodi do {arolikosti i kvantiteta umetni~ke nizacija-umetni~kih udruènja- mogli bi uvo|enja dopunskog doprinosa za PIO A) ISTORIJAT UMETNI^KIH nja. Najva`niji zadatak i cilj postojanja produkcije, ali na {tetu njenog kvaliteta, se re{iti ili bar ublaìti, merama i instru- na autorske i izvo|a~ke honorare svih UDRU@ENJA SRBIJE: umetni~kih udruènja je da unapre|uju i tj. do op{teg sniàvanja kriterijuma. mentima kulturne, poreske, socijalne, umetnika, bez obzira na njihov status - Sva umetni~ka udruènja imaju afirmi{u nacionalnu umetnost u svim Aktuelni poloàj organizacija umet- carinske politike, odnosno njihovim (zaposleni, samostalni, penzionisani), a iza sebe vi{edecenijsku aktivnost, a poje- oblastima njenog ispoljavanja, a time i nika – umetni~kih udruènja: usagla{enim dejstvom. da se pri tome nije vodilo ra~una da }e se dina udruènja su pravni sledbenici kulturu uop{te. Kroz stalno zalaganje da U ovom trenutku u Srbiji deluje oko Preduslov za to je uspostavljanje to prevaliti na umanjenje honorara udruènja nastalih pre II svetskog rata za{tite i afirmi{u interese svojih ~lanova, 20 umetni~kih udruènja. Od toga, 14 neophodnog konstruktivnog dijaloga i umetnika i smanjenje obima i kvaliteta (npr. ULUS i SDUS su nastali 1919. go- umetni~ka udruènja doprinose da kul- udruènja imaju javno, zakonsko, ovla{- komunikacije umetni~kih udruènja sa umetni~ke produkcije, posebno one koja dine, kada jo{ nije postojalo Ministarstvo tura i umetni~ko stvarala{tvo budu no- }enje da utvr|uju status samostalnog nadle`nim institucijama i organima. se finansira iz budèta. Predlaèmo da se kulture, pa je visoki pokrovitelj bio kralj sioci razvoja demokratskog dru{tva i umetnika i okupljaju oko 11.000 umetni- Smatramo urgentnim formiranje u Zakonu o penzijskom osiguranju uki- Aleksandar I). sloboda. ka sa razli~itim statusom socijalnog osi- Stru~nog saveta pri Ministarstvu kulture ne obaveza pla}anja PIO na autorske i Svojim radom stekla su bogatu imo- Zbog njihovog dru{tvenog zna~aja i guranja (zaposleni, samostalni i penzio- i medija Republike Srbije na {ta oba- izvo|a~ke honorare umetnika. vinu. stru~nih mogu}nosti ~lanova, dràva je nisani). vezuje ~l. 3 Zakona o delatnostima od 3. Zbog problema u upravljanju u Nakon II svetskog rata umetni~ka rad umetni~kih udruènja i okarakte- Iako je navedeni broj umetnika skoro op{teg interesa u oblasti kulture, koji bi ustanovama kulture, osniva~i bi trebalo udruènja su odlukama tada{njih vlasti risala, kroz gore pomenute zakone, kao tri puta ve}i od ukupnog broja zaposlenih pomogao da se nagomilani problemi re{e da imenuju direktore na osnovu javnog degradirana i materijalno (bogata imov- delatnost od op{teg interesa u oblasti u institucijama i ustanovama kulture i donesu novi zakoni iz oblasti kulture. konkursa. ina je nacionalizovana i do sada nije kulture. (oko 4.500 zaposlenih umetnika i dràv- Stru~ni saveti bi trebalo da se formiraju i 4. U cilju decentralizacije kulturne vra}ena) i statusno (kao udruènja gra- B) AKTUELNO STANJE: nih slu`benika, od toga oko 1/3 umetni- pri gradskim i op{tinskim sekretarijati- politike, efikasnosti u stimulisanju umet- |ana), a kao dru{tvene organizacije u Umetni~ka udruènja, kao {to je poka), uticaj na kulturnu politiku ovih ma za kulturu. ni~kog stvarala{tva, trebalo bi formirati oblasti kulture funkcioni{u od 1982. znato, nisu bila obuhva}ena na Nacio- drugih, odnosno imenovanih funkcio- Postoji najva`nija i osnovna potreba budèt namenjen kulturi i pri gradskim godine dono{enjem republi~kog Zakona o nalnoj debati o kulturnoj politici, odrà- nera u institucijama i ustanovama kul- da se u Ustav vrati odredba o umetni~- op{tinama. dru{tvenim organizacijama i udruènji- noj juna ove godine. Danas jo{ uvek ne ture, daleko je ve}i. Umetni~kim stva- kom stvarala{tvu, odnosno o umetnicima Predlozi za re{avanje problema ma gra|ana. Iste godine, paralelno sa znamo kakva je pozicija umetni~kih raocima kao glavnim subjektima u i njihovim udruènjima, kako bi to bio umetni~kih udruènja: utvr|ivanjem dru{venog statusa, umet- udruènja u materijalu Debate, jer nije, umetnosti i kulturi i njihovim strukov- osnov za sve zakone iz ove oblasti. Lica 1. S obzirom da je u proceduri do- ni~ka udruènja su postala nosioci jav- iako je dogovoreno, dat na autorizaciju. nim organizacijama time je onemogu- koja obavljaju kulturno-umetni~ku de- no{enje zakona o udruènjima gra|ana, nog ovla{}enja u utvr|ivanju statusa Aktuelno stanje moè se, najblaè }eno da daju puni doprinos u kreiranju latnost samostalno u vidu zanimanja, trebalo bi predvideti da se registracija samostalnog umetnika i sprovo|enju Za- re~eno, okarakterisati kao „vakuum nacionalne kulturne politike. trebalo bi da imaju u osnovi (u na~elu) umetni~kih udruènja vr{i pri Mini- kona o samostalnom obavljanju umet- stanje”, kako u pogledu statusa umetni- Aktuelni problemi umetni~kih udru- isti dru{tveno-ekonomski poloàj, odno- starstvu kulture, a ne pri MUP-u kako je ni~ke ili druge delatnosti u oblasti kul- ka i njihove mogu}nosti da se na najbolji ènja su slede}i: sno dru{tveni status kao i zaposleni u to sada slu~aj, potrebno je, zatim, u tom ture. Zbog obavljanja pomenutog stru~- na~in bave svojim poslom, tako i statusa - finansijske te{ko}e u obavljanju preduze}ima, odnosno u ustanovama aktu definisati da su umetni~ka udru- nog posla, kao i zbog {ireg dru{tvenog i mogu}nosti rada njihovih stale{kih redovne delatnosti, odnosno u ostvari- kulture. Umetnici bi mogli da osnivaju ènja organizacije od javnog interesa zna~aja, dràva je umetni~ka udruènja organizacija - umetni~kih udruènja. vanju prava datih po osnovu Zakona o (akcionarska) dru{tva umetnika i putem (sada su dru{tvene organizacije) ili da se svrstala me|u delatnosti od op{teg intere- Najve}i razlog takvog stanja je kolizija delatnostima od op{teg interesa u oblasti njih, uz dru{tvenu podr{ku, samostalno o poloàju umetni~kih udruènja, nji- sa i na osnovu jo{ uvek vaè}eg Zakona o vaè}ih zakona i prakse, nejasne i ne- kulture, tj. kolizija ovog zakona i Zakona da realizuju svoje programe i projekte. hovim obavezama i pravima, ciljevima i delatnostima od op{teg interesa u oblasti artikulisane namere vlasti u pogledu o budètskom sistemu (udruènja nisu Predlozi za re{avanje problema zadacima donese posebno poglavlje u kulture (1992) preuzela obavezu finan- budu}eg rada udruènja i njihovih ~la- svrstana u indirektne korisnike, te im je umetnika: tom zakonu, ili da se donese poseban siranja njihovog rada (plate zaposlenih i nova i permanentno izbegavanje komu- oduzeto pravo iz prethodno pomenutog 1. Potrebno je zadràti institut sa- zakon. Ukoliko to nije mogu}e, ova ma- materijalne tro{kove), kao i finansiranja nikacije od strane vlasti sa predstavnici- vaè}eg zakona koji omogu}ava da nad- mostalnog umetnika, jer je to jedini terija bi se mogla regulisati i u okviru njihovih programa u celosti ili delimi~no. ma umetni~kih udruènja. le`ni organ finansira rad, tj. plate zapo- na~in da se na demokratski na~in za{titi posebnog zakona koji reguli{e oblast - Na~ini na koje su umetni~ka udru- Za poslednje tri godine nije donet, slenih i materijalne tro{kove, umetni~kih pravo na slobodno umetni~ko stvara- kulture ili u Zakonu o samostalnom ènja unapre|ivala kulturu i {titila ~la- iako se stalno najavljuje od strane minis- udruènja) la{tvo. Ovaj institut je potvrdila vi{ede- obavljanju umetni~ke ili druge delatnosti nove: tra kulture, nijedan zakon iz oblasti - finansijske te{ko}e u ostvarivanju cenijska umetni~ka praksa, a u savre- u oblasti kulture. Predratna udruènja su odràvala kulture, odnosno u korist razvoja umet- programa i projekata (nedovoljan broj menim uslovima to je i za dràvu naj- 2. Zakonom o osnovama budèta veze sa srodnim organizacijama u svetu, ni~kog stvarala{tva i poloàja umetni~- prihva}enih programa za finansiranje, rentabilniji oblik stimulisanja umetni~- Srbije trebalo bi definisati da su umet- sakupljala novac od dobrotvora, davala kih udruènja. Navodno, nacrti zakona odobrena sredstva kasne, nejasni kriteri- kog stvarala{tva. Preuzimanjem pla- ni~ka udruènja (sada organizacije od

LUDUS 112 18 Festivali op{teg interesa, a po novom predlogu za- - Privatne i dru{tvene firme trebalo umanjiti, a osloboditi poreza na promet kona-organizacije od javnog intresa) bi osloboditi pla}anja poreza na promet umetnike za nabavku repromaterijala i Kad poèlite da kupite knjigu, ponesite sa institucije kulture i zbog svog zna~aja na pri kupovini ili porud`bini umetni~kih opreme sobom ovaj kupon! unapre|enju konkretne umetni~ke delat- dela, odnosno da ovakve investicije budu - Trebalo bi obezbediti osloba|anje nosti i za{titi prava umetnika po vi{e tretirane kao ulaganja u osnovna sred- od carina na uvoz repromaterijala i Knjiàra BOOKWAR - SKC, osnova trebalo bi da budu subjekti – stva carinske olak{ice za opremu. ~itaocima „Ludusa“ daje popust indirektni korisnici budètskih sredsta- - Prilikom oporezivanja ukupnih U Beogradu, 5. novembra 2003.g. od 10 do 30% va (kao i ustanove kulture). Iako dràva prihoda gra|ana, porezom ne treba da nije osniva~ umetni~kih udruènja, ona budu obuhva}ena sredstva koja su ulo- Za KOORDINACIONI ODBOR na sva izdanja im je poverila svoju raniju funkciju i èna u kupovinu umetni~kih dela UMETNI^KIH UDRU@ENJA SRBIJE Studentski kulturni centar, ovlastila ih da vr{e javna ovla{}enja iz - Porez na promet pri prodaji umet- Dragoslav Krnajski, Kralja Milana 48, 11000 Beograd Zakona o samostalnom obavljanju umetni~kog dela trebalo bi maksimalno koordinator ni~ke ili druge delatnosti u oblasti kulture, kao i da budu subjekti koji una- budu}nost, i izvan sputavaju}ih okvira Taipeija, Tajvan. Pri~a o glumici tajvan- pre|uju umetni~ke delatnosti i ostvaruju tradicije ili onih njenih aspekata koje ske opere koja je dugi ìvotni vek i impresivnu karijeru provela igraju}i saradnju sa Ministarstvom kulture na pripadaju pro{losti i koje bi trebalo tamo KORENI U TRANZITU i da ostanu. isklju~ivo mu{ke uloge. Problem dvo- utvr|ivanju kriterijuma i uslova za IV Tranzit internacionalni pozori{ni festival, Iako se Tranzit festival bavi proble- strukog seksualnog identiteta i unutar- finansiranje umetni~kih projekata. mima èna – pozori{nih stvaralaca, na njih konflikata nastalih iz ove dvojnosti. 3. Umetni~ka udruènja su se opre- Odin teatar, Holstebro, Danska, njemu podjednako ravnopravno u~estvu- Veoma ~ulna, lirska, vizuelno bogata delila da se obrazuje Savez umetni~kih ju i mu{karci. So, Zamak Holstebroa i predstava prevazilazi jezi~ke barijere udruènja Srbije kao svojevrsna asoci- 15 - 25. I 2004. Leptire Dona Muzike reìrao je Eu|enio koriste}i, veoma kreativno, rasko{ne jacija, odnosno komora umetnika, u Barba, predstavu Arlekino i njegov muzi~ke i plesne elemente tradicionalne kojoj bi se zajedni~ki definisala i ostvari- dvojnik reìrao je Feru~io Merisi, dok su tajvanske opere. vala za{tita radno-umetni~kih prava Ivana Aškovi¯ mnoge predstave izvodili me{oviti Dùlija Varli odigrala je dve solo umetnika, uticalo na definisanje kul- ansambli. predstave koje je reìrao Eu|enio Barba: turne politike, a posebno unapre|enja anuara ove godine u Odin Teatru Tranzit festival Leptiri Dona Muzike i Zamak Holste- umetni~kog stvarala{tva i uticalo na odràn je ~etvrti po redu Tranzit, broa, kao i dve prezentacije rada (work funkcionisanje i upravljanje u instituci- internacionalni pozori{ni festival i Ka siroma{nom presentation) pod nazivom Odjek ti{ine i J Tranzit je ro|en u okviru Magdalena Mrtvi brat. Za mnoge u~esnike Festivala, jama kulture i umetnosti. skup pozori{nih stvaralaca. Tema Tran- projekta. Njegov idejni tvorac, umetni~ki pozori{tu Dùlijine prezentacije bile su jedinstvena Predlog posebnih podsticajnih mera zita su bili „koreni“. Predstave, razgo- za pobolj{anje poloàja umetnika i umet- direktor i njegova pokreta~ka snaga je prilika da se upoznaju s tehnikama i vori i radionice odràni tom prilikom Dùlija Varli, dugogodi{nja ~lanica Odin Tranzit je ove godine okupio veliki principima rada Odin teatra. ni~kih udruènja: istraìvali su probleme definisanja li~nog broj predstava koje su, ~ini se, unapred Pre navo|enja posebnih podstica- teatra. U duhu idejnog kreda Magdalene, So je nova predstava Odina, ra|ena i profesionalnog identiteta pozori{nih cilj Tranzita je da dâ glas ènama koje se spremane s namerom da putuju, imaju}i po kratkoj pri~i Pismo na vetru Antonija jnih mera, ukazujemo na neophodnost stvaralaca {irom sveta, probleme pripad- bave pozori{tem u zemljama {irom sveta u vidu, izme|u ostalog, i finansijska Tabukija, u reìji Eu|enija Barbe. @en- pove}anja izdvajanja sredstava iz dru- nosti odre|enim kulturnim, etni~kim, i obezbedi im mogu}nost razmene profe- ograni~enja svetskih festivala. Svih 19 ska verzija Odiseje: @ena putuje od jed- {tvenog proizvoda namenjenih kulturi. politi~kim ili estetskim kontekstima, kao sionalnih iskustava u teatru. predstava bile su ili monodrame ili pred- nog gr~kog ostrva do drugog, tragaju}i - Postoje}a poreska politika dràve i na~ine na koji ose}aj pripadnosti poje- Prvi Tranzit odràn je 1992. na te- stave sa malim ansamblima (2 – 3 glum- za izgubljenom ljubavlju. Predstavu (razni doprinosi, takse i druge da`bine) dinim miljeima uti~e na stvaranje li~nog mu Reditelji i dinami~ke strukture pozo- ca), izvedene ili u praznom prostoru, bez pamtimo po fantasti~noj glumi Roberte doprinosi unaza|ivanju kulturno-umet- pozori{nog izraza. ri{nih trupa. Festival je zami{ljen kao scenografije, ili s veoma svedenim ele- Kareri. ni~kog stvarala{tva, umetni~kih udru- U okviru Festivala prikazano je 19 nastavak diskusije o ènama i pozori{noj mentima dekora. No, najbolje predstave Iben Nagel Rasmusen (Odin teatar) ènja i umetnika. Dràva, koja smatra pozori{nih predstava, 2 koncerta, neko- reìji, zapo~ete u okviru Magdalena pro- su dokazale da kvalitet pozori{ta ne mora izvela je predstavu Esterina knjiga, rada je kultura i umetni~ko stvarala{tvo u liko prezentacija rada i video projekcija, jekta. Drugi Tranzit, na temu Teatar – biti direktno proporcionalan budètu. |enu po dnevnicima njene majke. Pri~a o funkciji dru{tva, ne bi trebalo da tretira te serija okruglih stolova. Osim toga ène – politika odràn je 1997, a tre}i, Najuspe{nija ostvarenja ovogodi{njeg sudbini (jedne) ène i potresna slika stvaraoce u kulturi i njihove organizacije odràno je i 5 radionica na kojima su se odràn 2001, bavio se problemom peda- Tranzita spretno su prevazilazila jezi~ke jednog vremena. samo kao poreske subjekte, ve} da poseb- u~esnici Festivala upoznali s osnovnim gogije pozori{nih umetnosti, preno{e- barijere internacionalnog festivala. U tehnikama indijskog Odisi plesa, bali- nim merama poreske politike podsti~e njem znanja i iskustava s generacije na pitanju su neverbalne predstave koje su neànskog Topeng plesa, Suzuki tehni- Klijanje slobodno umetni~ko stvarala{tvo. generaciju. se prevashodno oslanjale na pokret i kom, tehnikom komedije del arte i proce- fizi~ku ili vokalnu ekspresiju. - Ukazujemo na Deklaraciju o umet- Osim Tranzita, brojni drugi festivali i cvetanje korena som rada s maskama i lutkama. Na jed- Izdvojila bih nekoliko predstava po nicima UNESKO-a iz 1980. godine (Beo- i susreti Magdalena mreè odràni su u noj od radionica istraìvani su i proble- kojima }e ovaj festival biti zapam}en. grad) i njenu dopunu iz 1997. godine Engleskoj, Italiji, Australiji, Novom Ze- Korene obi~no zami{ljamo kako ura- matizovani na~ini rada reditelja s glum- landu, Ju`noj i Latinskoj Americi, itd. Summa Summarum Teatra Om iz njaju u zemlju i seù unazad, u pro{lost. (Pariz) o poloàju umetnika u tranziciji, cima. Danske je majstorski ura|ena i izvedena koja obavezuje sve dràve da merama U zemljama {irom sveta, re~ „koreni“ neverbalna klovnovska predstava tokom sluì kao metafora za postoje}i kulturni poreske, carinske, kreditne politike i Tranzit '04: Koreni koje su gledaoci, bez obzira na uzrast, drugim podsticajima unapre|uje poloàj identitet, ne{to sa ~ime se pojedinci mogu Magdalena projekat doslovno plakali od smeha. identifikovati i ~emu svesno ili nesvesno umetnika, a time i kulturno-umetni~ko Tema ovogodi{njeg Tranzita su Drhtanje – „bezbo`na meditacija o pripadaju. stvarala{tvo. Tranzit festival je jedna od mani- „koreni“. U tom duhu, celokupna aktiv- smrti i vi{e od toga“ – nova je predstava U programu Festivala, Dùlija Varli - Ne moè se umetni~ko delo sma- festacija Magdalena projekta, interna- nost Festivala je koncentrisana na tra- Sacred Cow trupe iz Australije. Tri bri- predlaè sasvim druk~iju viziju: viziju trati robom i oporezovati jedinstvenom cionalne mreè èna koje se bave po- ènje odgovora na nekoliko klju~nih pi- ljantne glumice izvode pri~u o smrti i „aktivnih, klijaju}ih korena, usmerenih poreskom stopom na promet od 20%, a zori{tem. Mreà je osnovana 1986. u tanja. Kako i za{to defini{emo na{ kul- prolaznosti ìvota s jedinstvenim smi- napred, nagore i napolje, korena koji tako|e su visoki i porezi na autorsko- Kardifu, Vels, a me|u osniva~ima su Dìl turni identitet? Kako je na{ profesionalni slom za humor, izuzetnom fizi~kom i gla- nam omogu}avaju da stojimo uspravno, izvo|a~ke honorare, a pla}aju se i poseb- Grinhal{ (Vels), Dùlija Varli (Danska), rad u teatru, na{ „profesionalni identi- sovnom ekspresijom i energijom koja da budemo nezavisni i da se kre}emo; ne da`bine (porez) kod uvoza umetni~ke Dìli Adams (Vels) i Briìt Sirla (Fran- tet“, povezan s na{im „kulturnim identi- pleni i pokre}e publiku. korena koji nam daju ose}aj za budu}- opreme, muzi~kih instrumenata i repro- cuska). tetom“, odnosno sa socijalnom i politi~- Trupa Voix Polyphoniques iz Pariza nost; korena koje, kao semenje, moèmo materijala, filmske trake, itd, porez na Jedan od osnovnih ciljeva Magdalena kom situacijom u zemlji u kojoj ìvimo/iz predstavila se predstavom Nakasone, na- posaditi u vazduhu, u vodi, u mestima ulaznice i sli~no. projekta je da omogu}i ènama istra- koje smo potekli? Da li svojim profesio- stalom iz A capella dueta (Briìt Sirla i daleko od zemlje u kojoj smo ro|eni, ili - Umetni~ka udruènja su optere- ìvanje novih pristupa pozori{noj umet- nalnim radom dovodimo u pitanje neke Vinsent Oda) prvi put izvedenog 1991. korena koji }e nas vratiti u okruènje iz }ena visokim ekonomskim cenama za- nosti i podstakne ène da radom u teatru od osnovnih principa na kojima se zasni- Duhovita pri~a o odnosu mu{karca i ène kojeg smo potekli, posle niza godina kupa poslovnog prostora, te bi ih trebalo iskazuju svoja iskustva, umesto da na va na{ kulturni identitet ili, naprotiv, koji su prijatelji i neprijatelji, saveznici i putovanja i istraìvanja stranih, dalekih svrstati u kategoriju ustanova kulture. sceni prikazuju svet vi|en o~ima mu{ka- nastojimo da ove principe jo{ preciznije du{mani u za~udnom univerzumu iz- kultura. - Potencijalni donatori i sponzori raca. Kredo Mreè najpotpunije je izra- defini{emo i u~vrstimo? gra|enom od pesme, muzike i pokreta. Mnoge ène tragaju za li~nim i pro- umetni~kih projekata nisu u dovoljnoj èn re~ima Lusi Lipard: „Vi{e ne moèmo Na pitanje gde se nalaze njihovi Objekti na sceni gube svakodnevnu fesionalnim identitetom me|u ljudima meri stimulisani za ulaganja u kulturu, poricati ~injenicu da postoji istinski koreni, ve}ina u~esnika nije mogla da funkciju: no` postaje muzi~ki instru- ~iji su obi~aji i kulturne navike znatno te bi ih trebalo osloboditi poreskih da`- ènska ekspresija... socijalna, biolo{ka i jednostavno ukaè na odre|en geografski ment, friìder izvor svetla, oltar, zamak razli~iti od njihovih, u mestima u kojima bina bar u prvoj fazi tranzicije ili po- politi~ka iskustva èna razlikuju se od prostor ili etni~ku sredinu. Najve}i broj ili partner za tango. Briìt i Vinsent se ne govori njihov maternji jezik. Za nas, ljude s istrgnutim korenima, pozove}ati sada{nji procenat osloba|anja od iskustava mu{karaca; umetnost se ra|a u~esnika Tranzita ro|en je u jednom pozdravljeni su ovacijama, a po mi{lje- ri{te predstavlja prostor koji nam omo- poreza na dobit. iz ovih iskustava i ona mora ostati do- geografskom podneblju, odrastao u dru- nju ve}ine u~esnika Festivala, Nakasone - Zalaèmo se da se za unapre|enje sledna njima, kako bi bila autenti~na“. je jedna od najboljih predstava ovogo- gu}ava da sami biramo okru`ja u kojima gom, a ìvi i radi u tre}em. Najve}i broj di{njeg Tranzita. }emo saditi svoje korene i pu{tati ih da umetni~kog stvarala{tva formiraju po- Magdalena je internacionalna mreà njih razvili su se kao uspe{ni pozori{ni sebni fondovi ili fondacije za srodne Klaudia Kontin (Italija), po profesiji klijaju i razvijaju se“. na kojoj pozori{ne umetnice iz celog sve- stvaraoci u multinacionalnim, multikul- Tranzit se ve} ~etvrti put pokazao umetni~ke delatnosti (kao npr. Fond za Arlekino, jedan je od osniva~a Scuola ta predstavljaju rezultate svog rada, raz- turalnim i multijezi~kim sredinama, a Sperimentale dell'Attore, istraìva~kog kao plodno tle iz kojeg ni~u izdanci koji film), u koje bi se ulagala sredstva iz menjuju li~na i profesionalna iskustva veliki deo karijere proveli su kao Barbina centra i {kole komedije del'arte, u okviru dalje cvetaju u zemljama {irom sveta. raznih izvora (donatori, sponzori, iz kroz zajedni~ki rad na predstavama, „plutaju}a ostrva“, u neprekidnim puto- koje je, kao nastavnik i izvo|a~, stekla Mnogi su u njemu ve} posadili seme, budèta, mecene-fizi~ka lica, deo od festivalima, radionicama, publikacijama vanjima i neprestanoj internacionalnoj internacionalnu slavu. Predstava Arle- pustili koren, a me|u njima i vi{e nas ulaznica za umetni~ko-kulturne pri- i konferencijama, i od koje mogu o~eki- komunikaciji. kino i njegov dvojnik prikazana je kao rodom iz Srbije. Nadamo se da }e se redbe) vati podsticaj i smernice za dalji rad u S druge strane, veliki broj onih koji rad u nastajanju (work in progress). jedna od budu}ih manifestacija Magdale- - Zalaèmo se da se, kao i u Evropi, teatru. ìve i rade u tradicionalnim sredinama Naizmeni~no sa maskom Arlekina i bez na projekta dogoditi i u na{oj zemlji. donese zakon o obaveznom izdvajanju Me|u ~lanicama Mreè su i na{e razvili su se kao umetnici mahom u ne- nje, Klaudija istraùje mra~ne, demon- Za{to da ne? Bez obzira na mogu}e te- sredstava u visini od 3% iz ulaganja u rediteljke Jadranka An|eli} i Dijana Mi- prekidnom sukobu s ograni~enjima koja ske strane ovog lika punog protiv- matske okvire budu}ih festivala, razgo- izgradnju javnih objekata koji bi bio lo{evi}, koje samostalno ili zajedno s su im te sredine nametale. Njihov pogled re~nosti, kao i neobi~nu, skoro fiziolo{ku vor zapo~et o korenima }e se sigurno namenjen za realizaciju umetni~kih ostalim ~lanovima Dah teatra ve} godi- je re|e uperen „unazad“, u pro{lost, ili privla~nost koju ose}a prema njemu. nastaviti u okrilju Magdalena projekta, a dela. To se moè uraditi i dopunom nama u~estvuju u aktivnostima Magda- „unutra“, u korene sopstvene tradicije, a Ovacijama je pozdravljena i predsta- mi o ovoj temi imamo Zakona o urbanizmu i investicijama. lena projekta i Tranzit festivala. ~e{}e je vizionarski usmeren „napred“, u va Moj put pozori{ne trupe Uhan Shii iz mnogo toga da kaèmo.

19 LUDUS 112 Strana scena

na scenu kao ogromna kartonska lutka, materijalne koristi. Zahvaljuju}i nezna- legendarni bakalar iz reke Mari uplovi nju, nezainteresovanosti ili pohlepi po- kao magi~an skelet, ìvahan i ~arobno se~ena su stoletna stabla eukaliptusa SNOVI\ENJE ABORID@INA privla~an u svojoj fiktivnosti. Iza pro- koja za Aboridìne imaju neprocenjivu Predstava Yanagai! Yanagai! je doprinos gostrukim tuma~enjima, estetika odsli- vidnog panoa koji se odmota celom visi- duhovnu vrednost. Takav trenutak je kava duh i zna~inske slojeve svake pred- nom scene, s novom slikom eukaliptu- povod starom ribaru u predstavi da autora teksta i rediteljke Andree Dèjms stave ponaosob. Poetski ton drame Yana- sovog debla, progovori de~a~ka vizija napusti svoju oazu na obali reke Mari i gai! Yanagai! preto~en je tako, u likov- vreme{nog ribara koji satima i danima, uputi se u metropolis, kako bi svedo~io na nom tuma~enju îzolmove, u paletu ko- mesecima i godinama sedi na istoj okuci sudu u 18. po redu poku{aju plemena naporima Aboridìna da odrè u ìvotu jom je obojena aboridìnska mentalna reke, u nadi da }e uhvatiti dìnovsku Jorta Jorta da povrati kontrolu nad svo- slika sveta. U njoj, mesto je na{la jo{ jedi- ribu, duhovni simbol njegovog naroda. jom teritorijom. Naravno, presedan i sopstvenu tradiciju no boja peska ili, mogu}e je, prirodna Ali kada ga kona~no ulovi, kako to u praksa su dve stvari. Time {to isti glu- boja sukna - svetlo oker, kroz kostime legendi biva, on pu{ta bakalara na slobo- mac, s istim manirima i istim tonom u Jasna Novakovi¯ koji predstavljaju tekovinu moderne civi- du. Tu, navodno zagarantovanu, tekov- glasu, tuma~i i ulogu nekada{njeg gu- lizacije. Leti, preci dana{njih Aboridìna inu demokratije njemu, me|utim, ne}e vernera i zemljoposednika i savremenog nisu nosili odelo, barem ne u zapad- dopustiti beli ~ovek. Predstavljen u svoj anka, zelena neonska svetiljka Za njih je ta zemlja svetinja, otelotvorenje sudije, Dèjms daje sliku upe~atljiviju od nja~kom smislu te re~i. Jedino zimi su se svojoj rigidnosti, prototip imperije pod- delimi~no okruùje pozornicu, kao duhovnosti koliko i preduslov za fizi~ki re~i o karakteru australijskog dru{tva. ogrtali oposumovim krznom, da za{tite se}a na prete}u karikaturu koja robuje Sve nade o promeni poretka padaju u Tokvir modernih vremena. Unutar opstanak. Aboridìni ne znaju za vla- telo od no}nih promrzlina i vetrova s Ju`- sopstvenim nacionalnim ritualima. U vodu kada ènski lik s po~etka predstave njega, dva - sude}i po promeru stabla - sni{tvo. Priroda je za njih predmet sno- nog pola. A ono ima sivkast ton, tamniji njegovoj etici nema mesta za raznolikost prastara eukaliptusa daju utisak rav- vi|enja, njihova pro{lost iz koje sada- uspe da prepozna u sada{njosti li~nost za od avetinjskih obrisa eukaliptusa izlo- ili jednakost. âk i ~istota belog, boja kojom je, kroz istoriju, tragala u dru{tvu noteè, prostorne i duhovne. Ovalni pro- {njost crpi iskustvo i energiju. Ni beloputi ènih pogledu gledalaca, koje je narod njegovog odela i upotrebnih predmeta, fili do~aravaju talasastu zemljinu povr- doseljenici, osvaja~i, nisu uspeli da izme- dva dinga, svojih jedinih pratilaca. To je prozvao „gumeno drve}e”. postaje u takvom sistemu vrednosti si- isti taj guverner/zemljoposednik/sudija i, {inu. Sve je sivkasto, u vi{e nijansi, poput ne takvo shvatanje poretka stvari u U takvom kontekstu, po~etna asoci- nonim za rigidnost. Senke, suptilno i ogolelog debla eukaliptusa koji je odbacio univerzumu, jer je ono proizvod tradicije samim tim, odgovor koji dobija na zahtev jacija na hor u anti~koj tragediji moè da aluzivno svetlo jednog od vode}ih dizaj- za povra}aj prava njenog naroda je isti. koru. Mesto doga|anja predstave je, o~i- duge vi{e 10.000 godina. nera u zemlji Filipa Letlina (Philip Le- deluje kao anahronizam. Vi{eglasje je, Scena kojom se zavr{ava predstava, gledno, australijski bu{. Atmosfera pa- thlean), originalna muzika Lu Beneta i me|utim, odraz mito-poetskog karaktera ukazuje – kroz kombinaciju brehtovskog storalna, naizgled idili~na. Tako je i bilo, benda The Crazy Baldheads, sve ukupno Metafizi~ka sveukupnog ljudskog nasle|a i, kao ta- ‘otu|enja’ i Piskatorove estetike - na kaù Aboridìni: u njihovom se}anju kvo, ìvi netaknuto u duhu tradicional- doprinelo je da predstava preraste u retko pro{lost li~i na Arkadiju u kojoj su ljudi i koncepcija poetsko iskustvo. aktuelnost odigrane pri~e. Dok, s jedne nih Aboridìna. Njihov identitet uteme- strane, video-projekcija kore razli~itih priroda bili jedno, {ume guste i reke pune ljen je i danas na kolektivnoj ljudskoj Da bi istakla da je u ovom slu~aju riba. pozori{na fikcija koliko umetni~ko sred- eukaliptusa na jednom od postoje}ih ‘de- svesti, a ne na svojstvima pojedinca. To, bala’ na sceni sugestivno ukazuje na Yanagai! Yanagai! je pretposlednja Jednom od protagonista pripada naravno, ne zna~i da Aboridìni ne po- stvo jednoj rasi da predstavi sopstveno autenti~nost australijskog nasle|a i predstava u ovogodi{njoj sezoni Playbox posebno mesto u drami, i ona nije slu- {tuju karakterne osobine poput li~nog nasle|e, toliko i prilika da progovori o raznovrsnost i lepotu doma}e flore, doku- teatra i li~ni doprinos autora teksta i ~ajno èna. Gledalac to nasluti ~im ‘hor’ integriteta i mudrosti. Svoje mitove i le- neposrednom, dru{tvenom i politi~kom rediteljke Andree Dèjms (Andrea Ja- krene sa scene, jer se èna najednom gende, tajne svetih mesta i obreda oni po- iskustvu, Andrea Dèjms je vrhunac dra- mentarne slike iz ìvota plemena Jorta mes) naporima Aboridìna da odrè u na|e u lokvi krvi. Crveno svetlo reflekto- veravaju samo ljudima dostojnim pove- me Yanagai! Yanagai! izgradila na Jorta, u njihovom prirodnom ambijentu, ìvotu sopstvenu tradiciju. Po o~inskoj ra dobije poetski sugestivnu mo} - za renja, posve}enima, jer od toga da li }e istinitom doga|aju preuzetom iz najnovi- podse}aju na dru{tvenu realnost Abori- liniji, Andrea je i sama potomak plemena njenim stopama kre}e se i blistava crve- biti o~uvani ili ne zavisi njihov opstanak je istorije. Presuda vrhovnog suda Au- dìna. Fikcija i realnost, spojeni u jedno, Jorta Jorta ~ija vekovna postojbina, uz na mrlja. Vizija asocira svojom likov- kao naroda, sa svim plemenskim razno- stralije doneta u slu~aju Mabo, kojom je obra}aju se istovremeno srcu i umu gle- reku Mari, predstavlja ìlu kucavicu no{}u na grafiku. I zaista, dizajner pred- vrsnostima. Dramsko tkivo predstave 1992. pobijena doktrina o Australiji kao dalaca - utisak je akutan i nezaboravan. ~itavog regiona. Andrea je uloge podelila stave Adriena îzolm (Adrienne Chi- Andree Dèjms odslikava sve pomenute ni~ijoj zemlji (terra nullius) i jednom Publika koja je videla poslednje po{tuju}i autenti~nu rasnu pripadnost sholm) je diplomirala grafi~ki dizajn na kvalitete. domoroda~kom plemenu priznato pravo izvo|enje, u tronedeljnoj sezoni komada glumaca. Njih ~etvoro, razli~itog pola i Victorian College of the Arts u Melburnu, na kori{}enje zemlji{nih i vodenih bogat- Yanagai! Yanagai! u Playbox-u, po- razli~ite ìvotne dobi, preuzimaju re~i koji je odnegovao ve}inu ~lanova ansam- stava na teritoriji koja predstavlja nje- zdravila je glumce i pisca ovacijama. Jer jedno od drugog na po~etku predstave, u bla. Otkako se pripojio centralnoj usta- êkaju}i govu postojbinu, potresla je iz temelja dramsko delo Andree Dèjms ima poet- zajedni~kom poju iz kojeg izranja, u vi- novi za visoko-{kolsko obrazovanje dìnovsku ribu piramidu vlasni{tva u ~itavoj dràvi. sku snagu najboljih [ekspirovih komedi- {eglasju nalik na hor u anti~koj tragediji, umetnika u ovom delu Australije, Plej- Zemljoposednici i rudarska industrija ~i- ja, aluzivnost koja nadilazi pojedina~no nostalgi~na slika njihove prastare do- boks je postao steci{te modernih pone samo njen vrh. U nizu onih koji su po- iskustvo i otima se definitivnom tuma- movine, ju`ne Viktorije. Bez melodram- zori{nih vizija i ideja, a ne samo kolevka U oìvljavanju mitova, legendi, star- ku{ali da presedan pretvore u dijalek- ~enju. Ova predstava je bila koprodukcija skog naboja, ali poetski ubojito, opevaju doma}e dramaturgije. Predstave su do- ije i novije istorije plemena Jorta Jorta, ti~ki proces, na{lo se i pleme Jorta Jorta. Playbox-a i njenog mati~nog teatra, Mel- deca plemena Jorta Jorta drve}e u kojem ìvele kvalitativnu promenu. Suvi rea- Dèjms se posluìla ve}inom sredstava Beli doseljenici ve}inom ne vide trajnu burn{kog radni~kog pozori{ta ~iji je obitava njihov duh i svoju beznade`nu lizam je ustupio mesto metafizi~koj dubi- koja nudi savremeni teatar. Krava, ta ne- vrednost u prirodnim bogadstvima Au- Dèjms umetni~ki borbu da povrate zemlju od belog ~oveka. ni koncepcije, smisao se otvorio ka mno- poznata i ‘~udna’ ìvotinja, dokotrlja se stralije. [ume su za njih samo izvor koordinator. OD SEKSUALNIH NAVIKA DO MALIH PARA Pismo iz San Franciska Vijetnamu a protiv komunista. Godine poznate glumce da se smenjuju svake materijala iz knjige stavi na scenu. 1956. uhva}en je u kompromituju}oj dve nedelje. U prvom krugu nastupao je Poznato je da ve}ina glumaca u Americi, situaciji s mu{karcem i morao je da na- poznati filmski komi~ar, stanovnik San dok ~ekaju da budu otkriveni, rade kao Branko Dimitrijevi¯-Bahus pusti mornaricu i nestane iz javnog ì- Franciska, Robin Vilijams i bio je odli- kelneri ili barmeni. Dosta publike je lako vota. U ovoj predstavi dokumentarni stil ~an. Naravno i tekst je pun emotivnog prepoznavala situacije, kao onu kad je je uglavnom dobro posluìo, gluma je naboja i dramaturzi ~esto do|u do pro- odrasloj osobi {ef i menadèr neka klin- oznati seksolog je toliko obuzet se dosa|ivao. Za to je pola kriva adap- ka, kojoj ova starija mora da recituje svojim poslom, da zapostavlja sop- tacija (u prvom delu ostalo se na episto- malo neujedna~ena, ali je name{taljka valije preterivanja u izazivanju emocija, da se Duli kompromituje dobro reìrana. ali, a za to je imao zasluga i Vilijams, ne pravila slu`be i pona{anja. U predstavi Pstvenu suprugu i ona nalazi ono larnoj formi iz romana, gde likovi ~itaju se, na àlost, ne insistira na glavnoj tezi Predstava je kratka, tek sat vremena, ali padnu u nju. Svaka od 6 pri~a govori o {to joj je uskra}eno u braku u odnosu s svoja pisma, ali se u drugom delu od toga iz knjige, da je u Americi nemogu}e pri- neverovatnoj nepravdi po~injenoj u ime mla|im kolegom svoga muà. To je osno- odustalo, a izbacivanje pojedinih epizoda izgleda da je pisac upravo za toliko i stojno ìveti od po{tenog rada za male va pri~e iz drame Seksualne navike iz romana nije najbolje ura|eno i uma- imao nadahnu}a. pravde. Naro~ito je bilo te{ko gledati pare. ameri~kih èna (The Sex habits of Amer- njuje utisak) a pola gluma, opet u Da ostanem pri dokudramama. Dè- pri~u o Soniju, siroma{nom radniku koji Opet preko mosta, u Berkli, da vidim ican Women) koja je premijeru doìvela drugom delu. sika Blank i Erik Dènsen (Jensen) su pristane da ga neznanac poveze, a ovaj Majku hrabrost. Malo pozori{te Shotgun nedavno u Magic Theatru. Ambiciozni intervjuisali 40 od preko 100 osu|enika posle upuca dva policajca i onda sklopi Players odlu~ilo je da ove godine igra umetni~ki direktor teatra, Kris Smit, Dokudrame na smrt u Americi, za koje se posle ispo- dogovor da bude za{ti}eni svedok i sve politi~ki teatar. Igrali su ve} Lizistratu i odlu~io je da se ove sezone igraju samo stavilo da su nevini, ali su, pripremaju}i svali na Sonija. Iako je pravi ubica posle Oru`je i ~ovek, [oa, a sad i Brehta. Dva svetske premijere. Seksualne navike dramu, tako|e ~itali i stenograme iz priznao delo, dok se to sve provuklo kroz ipo sata ~istog uìvanja! Ovo je bio razra|ene su u ~uvenoj pozori{noj ra- Leonardove sveske (The Notebooks sudnica i sudske spise i policijske izve- sistem, Soni je bio pogubljen. prevod Dejvida Hera koji je doti~ni uradio dionici u Mineapolisu i pokazuju i dobro- of Leonardo da Vinci) je predstava dobra {taje. Van Amerike je, pretpostavljam, za Royal National u Londonu, tamo je bit (mestimi~no dijalog je vrcav, a na u prvom delu ali sve lo{ija prema kraju. malo poznato nali~je njihovog sistema Pravo vreme igrala Dajana Rig, koju na{i, stariji TV momente drama ima i emotivni naboj) ali Adaptaciju tekstova uradila je Meri Ci- pravde, sudstva, tuìla{tva i policije. gledaoci znaju iz brojnih engleskih seri- i nedostatke (nedostatak ose}aja celine, merman (Zimmerman) poznata po uspe- Postoje dve dokumentarne TV serije o za Brehta ja. A ovde je Majku hrabrost igrala Tri{ Mulholand (Trish Mullholland) izvrsna nema klimaksa, nego se radnja pomera loj predstavi po Ovidijevim Metamorfoza- raznim kriminalnim slu~ajevima i za neverovati je koliko, naro~ito u unutra- lokalna glumica. Ovo je pravo vreme za ka kraju kroz niz epizoda koji bi trebalo ma. Ni ovde nema neke konstrukcije sem Za male pare (Nickel and Dimed) je {njosti, ljudi bude na brzinu osu|eno za Brehta. Rat ne uni{tava samo ìvot, nego da na gledaoce deluje sabiranjem i nizanja (zanimljivih na po~etku) scena, divna drama Dòan Holden po tekstu sistematski razara osnovne ljudske ne{to {to nisu uradili, a sve zbog ekspedi- prepoznavanjem detalja i elemenata pri- vizuelno zanimljivih u stilu Boba Vilsona knjige Barbare Erenrajh (Ehrenreich) o vrline, po{tenje, milost, ljubav, hrabrost... ~e) ovakvog pisanja. Dramu je napisala i Ri~arda Foremana. Predstava je igrana tivnosti i da se umiri javnost, koja je èni iz imu}nije porodice koja je morala Ljudska bi}a su redukovana samo na Dùdi Majat (Myatt). u Berkliju u Roda Teatru. programirana da o~ekuje brzu pravdu. da radi obi~ne poslove i poku{avala da od nagon za samoodrànjem, no kako je u Opasne veze napisao je De Laklo, a U malom pozori{tu, Sims Theatre, u Navedeni autori su se fokusirali na toga ìvi. Vrlo je malo drama o obi~nim, njima ve} ubijeno sve ljudsko, oni su scensku adaptaciju za predstavu koju mom kom{iluku igrala se dokudrama osu|enike na smrt koji su zapravo bili radnim ljudima u Americi, za razliku od, hodaju}i mrtvaci koji poku{avaju da sebe sam gledao, uradio je reditelj @il Haver- Dooley Heri Kronina (Cronin) o Tomasu nevini, od svih s kojima su razgovarali recimo Engleske, gde dramski pisci radi- i druge ubede da je to trijumf volje za gal u Conservatory Theatre. Ovo je prva i Duliju (Doolez), lekaru u mornarici, koji izabrali su 6 slu~ajeva za dramatizaciju i je ulaze u taj milje. Za male pare je du- ìvotom, mada u su{tini zavide onima jedina adaptacija poznatog romana je pre pola veka bio kratkotrajno poznat napisali Progla{en nevinim (Exonera- hovit tekst, mada pati od nedostatka koji su na vreme (ra~unaju}i 3 filmske i scensku) gde sam po vatrenim govorima za intervenciju u ted) a za Curran Theatre su angaòvali {triha, jer je autorka poku{ala da isuvi{e oti{li sa scene.

LUDUS 112 20 EX YU

Na ovogodi{njem festivalu u Bogoti Sluga dva gospodara mariborske Drame, KAD SE SRETNE DVANAEST GNEVNIH LJUDI (Kolumbija) koji traje od 26.3. do 11.4 Art Jasmine Reze u izvo|enju ptujskog pored SMG-a gostova}e i predstava Sto pozori{ta... Na zavr{noj ve~eri }e biti i sati Tomaà Pandura. Vesti iz slovena~kog gledali{~a tik. Lili njene dogodov{tine slu{a sa dodeljena nagrada pobedniku „Zlatnog setom jer i ona bi volela da ode na jug i Poslednje sedmice februara u Celju komediografskog pera“, Roku Vil~niku, lovensko mladinsko gledali{~e Slovensko stalno gledali{~e je izvelo vidi pingvine... Zanimljivo je da je bajku }e biti odràni Dani komedije. Neki od napisala japanska princeza Takamad. za monokomediju Pavlek. okon~alo je 2003. godinu premi- Poslednje sate Furia Bordona u reìji komada koji }e se takmi~iti su i [kola za U SNG Nova Gorica izvedena je dra- Sjerom Fizi~ara Fridriha Durenmata Adrijana Rustja. Predstava govori i star- ène SNG Drame iz Ljubljane, Goldonijev Priredila Aleksandra Jak{i} ma Koko{ka jednog od napopularnijih u reìji Matjaà Bergerja. cu koji se priprema da ide u stara~ki dom ruskih pisaca Nikolaja Koljade. Radnja Na velikoj sceni SNG Drame iz da ne bi bio na teretu bli`njima. I dok ga koju odlikuje fejdoovski zaplet odvija se u Ljubljane izvedeni su Sre}ni dani Se- sin pakuje, on, slu{aju}i Baha, po~inje da sobi~ku sme{tenom u pozori{tu. (publika mjuela Beketa u reìji Mete Ho~evar. se prise}a pokojne ène, misli o ljubavi, u SCG imala je prilike da vi{e puta vidi Glavne uloge Vini i Vilija tuma~e slove- starosti, umiranju... ovu dramu, a najefektniju postavku pot- na~ki glumci [tefka Drolc (80 g) i Danilo U SNG Maribor Edvard Miler je imao pisuje Jago{ Markovi} u izvo|enju i pro- Benedi~i~ (70 g). jo{ jednu rediteljsku premijeru. Ovog dukciji Budva Grad Teatra, prim. A.J) O U pozori{tu Glej postavljenja je jo{ puta u pitanju je komad proslavljenog Koljadinim komadima se govori da su jedna verzija drame Toma Stoparda norve{kog pisca Juna Fosea Jesenji san. „metafizi~ki sentimentalni” ili „senti- mentalno naturalisti~ki”, a ono {to je sigurno je da je svet koji opisuje surov i bez iluzija. Dvanaest ljutih mu{karaca Reginal- da Rosea u reìji Matjaà @upan~i~a je novi komad na sceni Mestnog gledali{~a ljubljanskog. Po ovom tekstu 1957. Sidni Lumet je snimio poznati film u kojem je glavnu ulogu tuma~io Henri Fonda. Po- rotnici su po nesnosnoj vru}ini zatvoreni u sobi poku{avaju}i da donesu presudu. Dvanaest nasumice odabranih mu{karaca odlu~uje o smrti mladi}a optuènog za oceubistvo. U po~etku je njegova krivica o~igledna ali kada jedan porotnik posum- nja zahtevaju ponovan pregled dokaza... Re~ je, s jedne strane, o psiholo{koj i soci- jalnoj drami, a s druge o politi~koj. Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi. Ovu Fose je ovim komadom prvi put pred- Du{an Jovanovi} je na sceni Drame izvedbu je reìrala Tijana Zinaji~. Sto- stavljen slovena~koj pozori{noj publici. SNG-a Ljubljana postavio Prustovo Tra- pardova drama naslanja se na [ekspi- Po re~ima reditelja dijalozi ovog Norve- ganje za izgubljenim vremenom. Ko- rovog Hamleta i Beketovog êkaju}i ànina su jako intimni, te se od glumaca ri{}ena je adaptacija ovog dela iz pera Godoa. U ljubljanskoj verziji 9 napisanih zahteva mnogo napora. No, to je bio Harolda Pintera. Po re~ima reditelja uloga tuma~e samo dva glumca. U ovom jedan od glavnih razloga {to se odlu~io predstava je ra|ena samo dva meseca, a na ovu reìju. ono {to ga je privuklo ovom gigantu je teatru izvedena je i predstava Mrtva pri- Nova predstava za decu u [entjakob- njegova fragmentarna forma i izazov roda u reìji Jerneja Lorencija. Drama je skom gledali{~u je bajka Ledena gora sklapanja u celinu. Tako|e, i istovremeno posve}ena rumunskom filozofu Emilu M. Luli u reìji Miha Goloba. Luli ìvi na traènje bitnih tema, sukob s vremenom, Cioranu i njegovom odrastanju, a pred- dalekom severu, na grenlandskom ostr- potom ve~na tema ljubomore koja se stavlja prvi deo potonjeg opusa o ovom vu i najbolja prijateljica joj je Kiki, polar- proteè u svetskoj literaturi od Ilijade misliocu. na ~igra koja svakog leta ide na Antark- naovamo... Beket na velikoj sceni Drame SNG Ljubljana Vlade Cvetanovskog (predstava se radi po pozorju) odràna je na sceni „Kutija” u principu „komad u komadu”). Pored Koncertnom holu. Ideja je bila da se stvo- Cvetanovskog na ovoj sceni }e reìrati i ri umetni~ki dnevnik kroz kolektivnu RETROSPEKTIVA UNKOVSKOG Vladimir Mil~in Baladu za veliki kostur igru glumaca. Pored Dnevnika Ane Pozori{ne novosti iz Makedonije Mi{ela de Gelederoa. Ova belgijska farsa Frank u predstavi se koriste i delovi iz je napisana 30-ih godina pro{log veka a Orvelove @ivotinjske farme, Umetnosti o ovogodi{njem planu Ministarstva U pomenutom teatru Aleksandar korespondira sa sada{njo{}u kritikom ratovanja Tsua i Kafke za po~etnike. kulture Makedonije pozori{ni pro- Popovski je nastavio da reìra êhova (u vlasti i dràvnih afera. U teatru ovaj @ivot 13-ogodi{nje Ane koji se zavr{ava Pjekti od nacionalnog interesa bi}e beogradskom NT postavio je Vi{njik). komad najavljuju kao makedonski Kralj kada je prona|u fa{isti u tajnom skro- u znaku êhova (povodom stogodi{njice Re~ je o drami Tri sestre koje su imale Ibi. vi{tu tuma~e 4 glumice razli~itih godina. smrti pisca) i najizvo|enija drama }e biti premijeru krajem februara. Reditelj i upravnik Bitoljskog teatra Glumci interpretiraju monologe kroz pe- Tri sestre u dva profesionalna i jednom U Dramskom teatru u Skoplju pre- Ljup~o Gorgievski imao je premijeru sme koje izvode uìvo. Ali ovo nije mju- amaterskom pozori{tu. Doma}e drama- mijerno je izvedena predstava Marisol Euripidove drame Medeja u istanbul- zikl ve} muzi~ka bajka, jer pevanje nije Melodramski kli{e: predstava Dama za ti~are }e predstavljati Venko Adonovski Hosea Rivera u reìji Vladimira Mil~ina. skom Gradskom pozori{tu. Povodom pre- forma ve} klju~ni deo dramatizacije. jedan dan (komad Adska ma{ina i dramatizacija Marisol je mlada Portorikanka koja pro- mijere reditelj je rekao: „Nema boljeg Bilo jednom u maju je nov komad u novele Pupak sveta i Saso Nasev (Dole lazi kroz apokalipti~an svet koji je mesta na zemlji za izvo|enje ovog koma- {tipskom pozori{tu, baziran na tekstu vlada). Osim njih bi}e igrane i drame napustio njen an|eo ~uvar. Po re~ima da. Istanbul je grad gde se ukr{taju isto~- ma|arskog autora Zolta Po`gaja a u re- Koleta âsula, Dejana Dukovskog, Go- reditelja postoje komadi koji moraju da na i zapadna kultura. Medeja, kolhidska ìji Gorana Bulaji}a. Pri~a je tragiko- rana Stefanovskog, Slavka Janevskog, sa~ekaju svoje vreme a Marisol je jedan varvarka ubija svoju decu u nameri da mi~an portret 35-ogodi{nje ène èljne kazni neverstvo Jasonovo koji pripada Rusomira Bogdanovi}a, Mirjane Ristev- od njih, jer su u me|uvremenu ulice ljubavi. Posle objavljivanja oglasa li~ne civilizovanoj anti~koj Gr~koj. Ovo ubistvo ske, Mitka Madùnkova, Vasila [i{kova i Bronksa, na koje je originalno sme{tena prirode putem kojeg traì muà, susre}e je vi|eno kao deo njenog varvarstva. Ali Zvezde Angelovske. radnja drame, postale tako sli~ne ostatku se s ljudskom nesavr{eno{}u preko 6 sveta. Ima trenutaka kad ceo univerzum da li je? Nije li njen varvarizam bio Bitoljski Narodni teatar je odmah po bra~nih kandidata... kao da tone, kada ulica postaje dùngla potreban da bi Jason mogao uzeti zlatno novogodi{njim praznicima imao premi- U Pozori{tu Veles izveden je Pu- gde svi gaze jedni preko drugih. U runo? I da li je Jasonovo neverstvo deo jeru komada Dama za jedan dan u reìji kovnik, komad zasnovan na Markesovoj takvom vremenu ne èli da ìvi glavna Ulice Bronksa kao slika apokalipti~nog boljeg civilizovanog ìvota... Probe u noveli Nema nikog da pi{e pukovniku. Rusa Dimitrija Astrahana. Komad je ra- junakinja. Razlog za postavku ovakvog sveta: Marisol Instanbulu su po~ele u znaku pitanja da |en po filmskom scenariju Roberta Ras- komada Mil~in vidi u tome {to pozori{te li je èna dana{njice spremna da ubije Mile Anastasov je autor dramatizacije a kina iz 30-ih godina pro{log veka. Re~ je mora da istakne i ovakve teme i suprot- jadìa. Ova drama otvara mnoga esenci- decu zbog toga {to ju je mu` prevario?”. glumac Jordan Vitanov potpisuje reìju. o melodramskom kli{eu o bogatoj dami stavi se takvom vremenu. Ovaj teatar za jalna pitanja povezana sa sada{njim lo- I jo{ jedno inostrano gostovanje ma- A za ljubitelje opusa Slobodana koja postaje siroma{na. Izlaz iz novo- kraj februara o~ekuje i premijeru [ta kalnim i globalnim momentima. Ma- kedonskih autora. U pitanju je tekst Eve- Unkovskog u Skoplju }e krajem februara nastale situacije vidi u udaji }erke za tera ène da tr~e po madridskim ulica- ra/Sad je velika metafora o stanju u sve- ryman Gorana Stefanovskog koji posle i po~etkom marta biti uprili~ena svo- bogatog momka koji se, opet, mora oè- ma no}u? Kalderona de la Barke u reìji tu u pro{losti i sada{njosti, o mestu indi- premijere u beogradskom Ateljeu 212 jevrsna retrospektiva poslednjih reìja niti za nekog svog ranga. A da bi }erka Koleta Angelovskog. vidue u politizovanom svetu. Komad nastavlja ìvot u vel{kom teatru Melan`. ovog autora. Na reviji }e u~estvovati napravila dobar utisak, njena siroma{na U Kumanovskom teatru reditelj Di- diskutuje s publikom na radikalan i pro- Tokom engleske turneje, komad Stefa- Atinsko narodno pozori{te s predstavom majka se pretvara u damu iz visokog mitar Stankovski je tokom februara imao vokativan na~in. novskog bi}e izveden i u presti`nom Janu{a Glovackog êtvrta sestra, pred- dru{tva, kao i svi njeni prijatelji u gospo- dve premijere: Adska ma{ina V. Ando- Prilepsko Narodno pozori{te „Vojdan londonskom Riverside Studiu. stava Otac po Strindbergu u izvo|enju du... Komad je pun tuge i smeha, ~esto novskog i Partija remija Dina Li Kobur- êrnodinski” je dobilo novu, malu tea- Premijera muzi~ke bajke Ana bazi- Nezavisne produkcije iz Skoplja i Jugo- podse}a na vodvilj, i na kraju, nasuprot na. tarsku scenu sme{tenu u Domu kulture. rane na nekoliko tekstova koje je iza- slovensko dramsko pozori{te sa [inama naduvenim bogata{ima, pobe|uju ~asni i Narodni teatar „Anton Panov” iz Formalna promocija nove scene bi}e brala Zvezda Angelovska (na{oj publici Milene Markovi}, te êhovljevim Gale- dobrodu{ni siromasi. Ulogu ‘dame za je- Strumice po~eo je novu godinu komadom polovina marta kad }e biti izvedena pre- poznata kao jedan od aktera makedon- bom. dan dan’ tuma~i Joana Popovska. Pitera Veisa Mara/Sad u reìji Jani Bo- mijera komada Markiz de Sad u reìji skih [ina izvedenih na 48. Sterijinom Priredila Aleksandra Jak{i}

21 LUDUS 112 EX YU

teatra pre dve godine postavio je Kroa- tenlager, scenski kola` po tekstovima BEZ GLUME, MOLIM! Miroslava Krleè. Vitez je, uostalom, nastupao u antologijskim izvedbama Kazali{ne novosti iz Hrvatske Krleìnih dela. Bio je i dugogodi{nji predsednik Hrvatskog dru{tva dramskih umetnika, ali i Tu|manov savetnik za ok se jo{ nisu sti{ala novogodi{nja je deo celina za sebe, a opet povezuje ih kulturu i ministar kulture u HDZ-ovoj slavlja u HNK Split je izvedena ose}aj za inventuru gubitaka. U na- Vladi. Pre 30-ak godina osnovao je Glu- Dcrna komedija u koprodukciji slovnoj ulozi odli~no se predstavila ma~ku druìnu „Histrion” koja je otkri- Istarskog narodnog kazali{ta Pula i Senka Buli}. vala teatar sredinama u koja pozori{te Satiri~kog kazali{ta „Kerempuh“ iz Za- Drama Pssst Tene [tivi~i} (autorka nikad pre nije dolazilo. greba. Sjajan pogreb u Splitu su uprili~ili komada Dvije koji je na repertoaru Ate- Mnoge je iznenadio pro{loletnjim u~estvovanjem u brionskom projektu spisateljka Slavica Tom~i} i reditelj Ro- ljea 212) prva je ovogodi{nja premijera Mara/Sad gde se na pozornici pojavio s bert Raponja. Troje aktera zakupili su (1. II) Gradskoga kazali{ta „Tre{nje”. Re~ je o predstavi za decu od 6 do 16 godina, prijateljem ali i politi~kim neistomi{lje- prostor pozori{ta da bi mogli izneti a govori o tome kako izgleda pozori{te „s nikom Radetom [erbedìjom. Pomenu- vlastite probleme i uverenja. Pri tome, druge strane”, iza scene. Po re~ima Tene tom Krleìnom komadu ga je privukla niko nikog ne slu{a, jer je svakome va`- [tivi~i} predstava progovara o tome ko- pre svega upitanost o sudbini pojedinca, nije ono {to sam ima re}i. I zaista, mlada liko se dugo i precizno, slaù}i mreù od umetnika-intelektualca na raskr{}u sve- èna opsesivno ne èli nikakva izne- glumaca, plesa~a i muzi~ara, rije~i, mu- tova i epoha, njegova potraga za identite- na|enja u vezi sa svojim sahranom; zike, pokreta i tkanine, sklapa predstava tom i upori{tem, koja ga vra}a u detinj- upla{eni {izofreni~ar èli uveriti komisi- kao velika slagalica, ali i o tome kako stvo, porodicu, zavi~aj, domovinu, bez ju da nije lud, a pretenciozni govornik ne{to tajanstveno i privla~no vreba u obzira na to {ta }e tamo na}i. A, kako izlaè bilo kom prigodnom skupu da je svetu iza scene. Komad je reìrao @eljko kaè, ova je predstava nastala i kao od Boga pozvan da spasi svet. Vukmirica. odgovor na jedno ru`no iskustvo: kad je Paolo Ma|eli vode}e glumce „Gavelle” prozvao ksenofobima i fa{istima, jer su Surogatne pozori{ne ispovesti na pozornici Teatra ITD odbili glumiti u Jugoslaviji... U rije~kom Gradskom kazali{tu luta- ocrtavalo kao nada na horizontu”. U (time je promenjena dosada{nja koncep- ka izvedena je predstava Sve o @aklina- ovom komadu mlada èna strada siste- cija nastupanja samo doma}ih teatara) ma po Jonesku, a u reìji Edi Majarona. mom dugih i ozbiljnih nesporazuma. Ti koja u produkciji imaju predstavu hrvat- Malo je poznato da je „otac” teatra apsur- su nesporazumi prvo unutar nje same, skih autora, pa }e dosada{njim prijava- da pisao pri~e za decu, a pisao ih je za pa na relaciji s roditeljima, ljubavnikom, ma ansambala iz Poljske, Ma|arske i svoju k}i Marie-France. Tako su nastale poznanicima, a daleko naslu}uje se fa- BiH biti pridruène one iz Srbije i Crne Pri~e za decu od 33 meseca u nekoliko mozni tu|manizam, kao sistem koji je Gore. „Publika je pomalo umorna od gle- delova koje govore o tatama koji }erkama zanemario ~oveka. Vidi}eva drama po- danja predstava koje su na repertoaru pri~aju sve samo ne konvencionalne deljena je na dva dela. Prvi je Dan prvi samo zato {to su temeljene na doma}em pri~e. A lutkarski medijum odli~no odgo- koji se doga|a 1995. na dan poznatog tekstu, a ne na kvalitetu” – kaè ~lan vara oìvljavanju sveta apsurda, u kojem vojnog mimohoda na Jarunu, a drugi Ve}a Maruli}evih dana Nenni Delmestre. je sve mogu}e. Jedino {to se u njemu Dan poslednji u kojem devojka upoznaje Od ove godine festival }e biti oboga}en glavna junakinja nalazi rastrzana izme- ljubav. U Danu prvom, u umornom bra- dnevnim radnim delom u kojem }e u~e- |u roditelja i „@aklina”, izme|u sveta ku, ponovno }e se roditi ljubav. U Danu stvovati dramski pisci i stru~njaci. To- odraslih, u kojem gotovo gubi oslonac, i prvom mali hrvatski ~ovek, vojni kuvar i kom pet festivalskih dana u~esnici }e, sveta ma{te gde napokon nije usamljena. nesu|eni u~esnik vojne parade, s punim pod vo|stvom pisca Mire Gavrana, ras- Predstava Glasovita brija~nica kod pravom o~ekuje da }e mu ta parada pravljati o dramskim tekstovima, pred- Trimalhiona, u reìji Georgija Para i promeniti ìvot. U Danu prvom je pro- stavljati publikacije u kojima se pominje izvo|enju Malog hrvatskog kazali{ta le}e. I onda je pauza, pro|e 5 godina. I doma}a drama, raspravljati o predstava- „Kiklop”, po~ela je igrati u Zagrebu, onda je Dan poslednji... Vidi} ispisuje ma i izravno se su~eljavati, i polemisati o nakon premijere u [ibeniku i Zadru. replike, stvara likove koji govore ne{to temama vezanim za doma}i dramski Malo hrvatsko kazali{te „Kiklop” pozna- {to je na granici apsurda, a rezultat tog rukopis. to je po prikazivanju monologa i dijaloga neobi~nog govora je krvavo i najnepo- I zanimljivost za kraj: „Nedopustivo iz hrvatske dramske knjièvnosti, poseb- srednije prepoznavanje. On politi~ko pre- je da toliki broj ljudi ide u pozori{te bez no dela Ranka Marinkovi}a. Glasovita tvara u apsurdno. Politika je komi~ni pla}anja, dakle na ra~un poreznih brija~nica kod Trimalhiona sastavljena apsurd – ostaju ljudi, a oni nisu ni ko- obveznika. Kriti~ari i stru~njaci su od je od nekoliko Marinkovi}evih tekstova mi~ni, ni apsurdni. „Mo`da je to komad o toga izuzeti...”, kaù u hrvatskom Mi- razli~itih ànrova. Naslov predstave alu- politici, ali nikako politi~ki komad, jer nistarstvu kulture. Na radnom sastanku dira na brija~nicu iz pripovetke Mislilac sam politi~ki teatar oduvek ose}ao kao predstavnika ~etiri narodna pozori{ta i nad osam grobova, a ime brija~a Trimal- invalidni teatar” – dodaje reditelj pred- ministra konstatovano je da se ova prak- hiona pisac je preuzeo od najve}eg anti~- stave. sa mora ukinuti jer samo tokom posled- kog satiri~ara Petronija iz dela Satirikon Pored novih pozori{nih premijra u njih 6 meseci u 2003.g u HNK u Zagrebu – odnosno iz najduèg sa~uvanog odlom- Hrvatskoj, najavljeni su i Maruli}evi poklonjeno je oko 26.000 karata. Uprav- ka Trimalhionova gozba. [piro Guberina dani i to u promenjenoj koncepciji. Od ove nica rije~kog HNK tvrdi da u slu~aju kad je izvrsnom komikom utvrdio lik praz- Sa zapu{tenih civilizacijskih obmana: Senka Buli} kao Medeja godine na ~elu Festivala hrvatske drame je ukinula gratis ulaznice za premijeru novernog starca. i autorskog kazali{ta, koji je pandan Karoline Rije~ke sve su ulaznice kupili Sredinom janurara u Studentskom Najnovija predstava zagreba~kog U HNK Split izveden je i komad na{em Sterijinom pozorju, bi}e upravnik na blagajni gosti kao privatne osobe. i centru u Zagrebu izvedena je premijera Teatra ITD Bez glume, molim!, drugi je Ferenca Molnara Liliom u reìji Lary splitskog HNK Milan [trlji}. Ovogodi{nje, dodaje da je besmisleno da politi~ari koji komada Medeja – materijal kontroverz- deo trilogije o glumi Tomija Janeì~a koju Zappie. Molnarova sentimentalna tra- imaju visoka primanja dobijaju na nog nema~kog dramati~ara Heinera Mi- je zapo~eo krajem pro{le godine u Lju- gikomedija primer je tzv. trivijalne 14. izdanje, odrà}e se od 21. do 28. apri- poklon njihov visokovredni proizvod. lera. Komad je nastao u produkciji ljub- bljani komadom pod nazivom Luda. la, a selektor je Jasena Boka. Na festivalu dramske knjièvnosti, koja se, nakon Priredila Aleksandra Jak{i} ljanskog Mini teatra a reditelj je Ivica Autora zanimaju privatni momenti {to se razdoblja prijezira (zaborava) ponovo u Splitu èle nastupiti i strana pozori{ta Buljan. To je Medeja u kojoj su unapred upisuju u gluma~ki izraz, kao impulsi vra}a u kazali{nu praksu. Njezini su upisani gubitci, po dekonstrukcijskim koji iz prostora nesvesnog prelaze u sves- protagonisti mali ljudi na sporednim modelima koji upu}uju na izmaknuto no i usmeravaju glumce na putu njihovih kolosijecima ìvota, igra~i na rubovima sredi{te, odsutnost subjekta i otvorenu kreacija. Fenomen glume, oduvek intri- provincijskog cirkusa. Zbivanja tvore strukturu. Medeja u kojoj glavna ju- gantan, i to ne ne samo pozori{nim teore- njihovi zanosi, ljubavi, nasilja i padovi, a nakinja kaè: „Moj igrokaz je komedija” ti~arima, Janeì~u je polazi{te za scensko fon je svijet ''nedjeljnog poslijepodneva''. i pita publiku: „Smejete li se?” te tako istraìvanje u kojem glumci na pozornici Ispadi u fantastiku logi~na su ishodi{ta odgovara senzibilitetu vremena nesklo- otkrivaju svoje intimne opsesije u proce- ìvljenja koje se u stvarnosti ne moè nom „velikim i va`nim” temama i heroj- su u kojem stvarnost postaje teatarski realizirati. skim gestovima. Troje izvo|a~a interpre- materijal. Reditelj Ivica Kun~evi} je s ansam- tira svako svoju deonicu (Milerov triptih Krleìnim Povratkom Filipa Lati- blom Zagreba~koga kazali{ta mladih sastavljen je od Opusto{ene obale, Mede- novitza Zlatko Vitez se vratio na pozorni- postavio novi dramski tekst Ivana Vidi}a je – materijala i Krajolika s Argonauti- cu Gradskog dramskog kazali{ta „Gave- Veliki bijeli zec, jer , kako kaè upravnik ma) u monolo{koj formi {to ne dopu{ta lla”, i to ne samo kao glumac u ulozi ovog teatra Slobodan [najder: „On govori na pozornici isprepletanje dramskog Kirialesa, ve} i kao autor dramatizacije, o nesre}i tu|manizma i o ljudima koji su materijala ili gluma~ke „dodire”. Svaki reditelj i scenograf. Na pozornici istog prepoznali na krivi na~in ono {to se Dramaturgija ~uda: S predstave Veliki bijeli zec

LUDUS 112 22 EX YU NEMA PROBLEMA [ta se doga|a u pozori{tima Bosne i Herce- govine ako je Drama Narodnog pozori{ta u {to ova predstava jo{ ìvi na bosansko- Sarajevu za prole}e nove kalendarske hercegova~kom teatarskom repertoaru. Igodine najavila po~etak priprema „Napravio sam jo{ jednu predstavu koja predstave Legenda o Ali-pa{i Envera ô- govori o zlo~inima po~injenim u BiH, lakovi}a, i time nastavila da podràva ta~nije u Srebrenici. To je Privi|enje o doma}e stvarala{tvo, reditelj Sulejman srebrenom vijeku. Dramski tekst je na- Kupusovi} kaè da on ne èli po~eti rad pisao Almir Ba{ovi}. Jednostavno èlim pre jeseni. Roman Legenda o Ali-pa{i da kroz teatar progovorim o zlo~inima, izvanredna je stilska tvorevina, do te jer ne smemo zaboraviti ono {to je bilo, mere izbru{ena u izrazu da joj se, upra- ali isto tako treba krenuti dalje, jer to je vo po toj stilskoj ~isto}i, te{ko moè na}i ìvot. Predstave poput pomenutih su pandan u bosanskoj knjièvnosti. Prema na{a, ne tako davna, pro{lost i njima }e re~ima direktora NP, Gradimira Gojera, teatar svedo~iti o svemu lo{em {to se ansambl Drame }e izvesti po planu Elek- proteklih 10 godina de{avalo u BiH”, tru Danila Ki{a. isti~e Juki}. Pod motom „Nema problema”, sredi- U Kamernom teatru 55 u Sarajevu nom februara otvoren je 20. jubilarni izvedena je premijera komada Ubistvo u Me|unarodni festival Sarajevo Sarajev- no}nom vlaku u reìji Gradimira Gojera. ska zima. Prva festivalska premijera na Kroz razgovor dvojice ljudi, Srbina i sceni NP Sarajevo je Gogoljev Revizor u Hrvata, koji putuju no}nim vozom na reìji Driterija Kasapija. Predstava kroz Branko \uri} \ura u novoj ulozi - kao pisac drame [ta }emo sad? Gogoljev tekst, na direktan na~in govori o reaciji iz Zagreba prema Beogradu, autor drame Mirko Kova~ na tragikomi~an na- aktuelnim de{avanjima u dru{tvu. Pozori{te mladih Sarajevo premijer- Mjuzikl za decu pod nazivom Tajna ~in otkriva dva razli~ita ljudska karak- tike. Tako|e, po re~ima upravnika Zlatka Erminom Bravom u ovoj ku}i ostvarila tera. Prvi putnik (Zoran Be~i}) je ~ovek Top~i}a, Kamerni }e, kao i do sada davati veoma uspe{nu predstavu Noèvi u ko- no je izvelo tekst [ta }emo sad? Branka nastanka, ra|en prema stihovima knji- \uri}a \ure u reìji Admira Glamocaka. èvnika Tode Nikoleti}a, koje je prilago- eminentno obeleèn {krto{}u, dok je nje- {anse i najmla|im rediteljima, preferira- ko{kama, a sada ponovo glume zajedno gov saputnik (Dragan Marinkovi}) neu- juci ne samo njihov samostalni rad nego u duodrami. „Ovu predstavu napravili „Odri~em se svoje celokupne pozori- dio i na scenu postavio reditelj Vitomir {ne delatnosti u BiH, svih nagrada, odli- Mitri}, ura|en je u produkciji Forum roti~na osoba koja poku{ava da savlada, i njihovo asistiranje poznatim reditelji- smo za veoma kratko vreme, rad je trajao teatra u Srpskom Sarajevu. Namera u~e- ili barem prikrije, svoje unutra{nje fru- ma. oko mesec dana i morali smo, zapravo, kovanja i priznanja, kao i ~lanstva u snika je bila da vreme u kojem ìvimo stracije i mra~ne doga|aje iz pro{losti Predstava Helverova no}, koju je da otkrivamo stvari emocijama. Recimo, Dru{tvu pisaca BiH. Isto tako, nakon prikaù na {aljiv na~in, bez vulgarizaci- koje nosi kao ìvotni teret. Kako voz prema drami Ingmara Vilkvista reìrao bilo mi je te{ko da shvatim {ta zna~i moje smrti, ne dozvoljavam odràvanje je i te{kih metafora, koriste}i se kabaret- odmi~e, sve vi{e se otkrivaju prava lica Dino Mustafi}, tako|e je postavljena na ìveti sa jednom retardiranom osobom, komemorativnih ili bilo kakvih drugih skim stilom, stihovima, prozom i tonovi- dvojice putnika.. Tekst koji je napisan pre sceni Kamernog teatra 55. (ovu dramu ~iji lik tumaci Ermin, i kako se nositi sa skupova”, stoji u otvorenom pismu Rado- ma rokenrola. Forum teatar je nevladina 30 godina nosi, kako je to kazao i reditelj ima prilike da vidi i beogradska publika tim”, dodala je Karanovi}eva. vana Maru{i}a, dugogodi{njeg direktora organizacija osnovana 2000. godine, koja Gojer, prve naznake rastu}eg nacionali- u Bitef teatru, reìja Nenad Proki}, prim. Glumica Arma Tanovi} nedavno se Bosanskog narodnog pozorista Zenica svojim programima rada putem umet- zma koji je na na{im prostorima kulmi- A.J) Radnja drame de{ava se 30-ih godi- vratila sa Kosova gde je na Brezovici koje je uputio bh. kulturnoj javnosti. ni~kog stvarala{tva iz svih oblasti, oku- nirao na najgori nacin - ratom. Gojer je to na XX veka u Nema~koj, u vreme fa{i- u~estvovala na treningu Forum teatra Razlog tome je, kako navodi, ~injenica da plja mlade ljude sa podru~ja Srpskog posebno naglasio kroz ovu izvedbu tako zma. „Re~ je o univerzalnoj temi koja se koji je vodio londonski reditelj Andrijan se redakcija lokalnog lista „Ljiljan” oglu- Sarajeva, te poku{ava da kod njih probu- {to jedan lik govori ~isti hrvatski, a drugi ne odnosi samo na fa{izam, nego na Dèkson. Osim Tanovi}eve, u Forum tea- {ila na pismo koje je poslao kao odgovor di svest o toleranciji, ìvotu bez predra- srpski jezik, a njihove rasprave tipa totalitarizam uop{te, a ova predstava na tru su u~estvovali i teatarski radnici, na napise o njemu. Maru{i} je 25 godina suda i poroka. „pertla - vezica” su komi~ne samo na vrlo iskren, intiman i potresan na~in go- glumci, reditelji i studenti scenskih bio na celu BNP Zenica, ~iji je ~lan od Predstava koja govori o zlo~inima prvi pogled. vori o svim egzistencijalnim i esencijal- umetnosti iz Srbije i Crne Gore, Make- 1958, kao scenograf i kostimograf uradio koji su u ratu po~injeni u Zvorniku, U U Kamernom teatru 55 najavljuju i nim te{ko}ama koje smo ìveli proteklih donije, Albanije, Slovenije, Holandije, je oko 500 predstava u BiH, ex Jugoslavi- Zvorniku ja sam ostavio svoje srce, anga`mane stranih reditelja koji }e, u godina i koje jo{ ìvimo, u nemo}i da SAD, Bugarske i Rumunije. Forum teatar ji i Poljskoj, i dobitnik je vi{e od 30 pri- Narodnog pozori{ta iz Sarajeva, doìvela situaciji kada svega nekoliko doma}ih promenimo to~ak istorije”, kaè reditelj. je vrsta art-terapije, koja putem pozo- znanja za razvoj teatarske umetnosti u je u januaru svoje 50. izvo|enje. Reditelj reditelja koji idu od jedne do druge po- Ideja da se Helverova no} radi potekla je ri{nih sredstava osloba|a ~oveka od unu- BiH i Jugoslaviji. komada Elmir Juki} rekao je da je sre}an zori{ne ku}e, doneti osveènje i nove poe- od glumice Mirjane Karanovi}, koja je sa tra{njeg konflikata i razli~itih pritisaka. Priredila Aleksandra Jak{i} GLUMCI ZVEZDOKRADICE LUDUS O knjizi Milosava Buce Mirkovi}a, u izdanju u mislima i du{ama onih u publici? Aplauz nije i ne moè biti merilo tog „Prometeja“ iz Novog Sada, sa recenzijom tajnovitog odnosa. Zato su nam drago- MO@ETE KUPITI... ceni susreti s pojedincem u publici. Pogo- U B e o g r a d u u k n j i ` a r a m a : dr Dra{ka Re|epa tovo s takvom li~no{}u kakav je Mir- kovi}. Upoznali smo se davno, jo{ u mojoj Beopolis (Makedonska 22), Ksenija Jovanovi¯ gluma~koj mladosti, u ku}i Mice i Bor- Na{ dom, (Knez Mihailova 40), jane, unuka Ja{e Prodanovi}a. To àri{te beogradskog knjièvnog i pozori{nog „Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23), uca Mirkovi}, ~ovek bogatog unu- da nabrojimo samo neke od novina i ìvota 60-ih godina pro{log veka pri- Plato (Akademski plato 1), tra{njeg ìvota, duboko uronjen u ~asopisa. vla~ilo nas je toplinom, ljudskim razu- Stubovi kulture, (Trg Republike 5), Bsvoj pesni~ki i zavi~ajni svet, pri- Objavio je tako|e niz knjiga pesama, mevanjem, a boga mi i kujnom, petkom jatelj mnogih njemu sli~nih umetnika, eseja i drame Balade sa Zejtinlika (igrana ru~ku, pasulju znamenite Stane. „[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33), stvaralac {irokog znanja i zvanja, posve- na u JDP-u), Takav je poloàj ~oveka i Docnije, kroz godine i dane, pratila tio je ovu knjigu glumcima. Kume i knjeginje (igrana u Narodnom sam iz daleka ìvotni put Buce Mir- Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5), [ta je sve bio Buca Mirkovi}? Knji- pozori{tu). kovi}a. Bio je u pozori{tu s obe strane Bookwar (SKC, Kralja Milana 48); èvni i pozori{ni kriti~ar, istori~ar, Naravno, nemogu}e je nabrojati sva rampe: i upravnik i kriti~ar. Druìo se s esejist, feljtonist, pesnik, dramski pisac, ostvarenja Buce Mirkovi}a, svestranog glumcima, upoznao njihovu }ud kao upravnik pozori{ta, urednik knjièvnih poznavaoca teatra, prijatelja najve}ih nijedan kriti~ar pre i posle njega. Bio je U N o v o m S a d u u k n j i ` a r a m a : listova, animator i osniva~ brojnih po- glumaca, pesnika, pisaca, pa je, mislim, osetljivi pojedinac iz publike, na{ seiz- zori{nih festivala po~ev od Dana komedi- ~ast za na{ stale` {to nam je Buca mograf preko kejeg smo saznavali {ta „Solaris“ (Sutjeska 2), je u Jagodini, Nu{i}evih dana u Smedere- podario mnoge, pa i ovu knjigu. smo uradili i dokle stigli. Zato su ga Most (Zmaj Jovina 22); vu, Dana Milivoja @ivanovi}a u Poà- Mi glumci smo osetljivi na sve ono glumci moje generacije voleli. Pri tom, ne revcu, Festivala malih formi u Zemunu, {to nam kao se}anje i nezaborav dolazi s se}am se da je u svojim kritikama ikada Sve~anosti Ljubi{e Jovanovi}a u [apcu, druge strane rampe, iz publike. Svi upotrebio grubu re~, uvredljiv epitet. I „Knjiga pesama Glumci zvezdokradice sve do susreta „Joakim Vuji}“. bismo èleli da produìmo trajanje i kad na{e postojanje, {to je umeo da otkrije odu{evljenje i zamerke kazivao je i pisao Milosava Mirkovi}a pokazuje izuzetno [ta Buca Mirkovi} nikad nije bio? nas vi{e ne bude. Filmska traka, no- rasko{nim stilom, s merom i ukusom. na{e tajne velove i dublju stranu svake Izdajica svojih uverenja, svojeg nacio- vinske kritike, zapisi, monografije, vi{e Imao je uvek prisutnu ljubav za glumce, gluma~ke li~nosti, i najzad, {to se u duhu vibrantno ose}anje za jednu od nejefe- nalnog bi}a i svoje ideologije. [irokog ili manje su samo objektivni svedoci i male i velike. Dostojevskog poklonio pred mukom kako mernijih umetnosti, upravo i s toga ne- literarnog obrazovanja, objavljivao je na{ih umetni~kih ìvota. Ali, kad se Nismo ga voleli samo zato {to nam je putuju}eg glumca tako i vrhovnog sve- nadma{nu-pozori{te. Te kadance ovog ~lanke u „Borbi“, „Ilustrovanoj politici“, spusti zavesa i dobijemo svoj deo apla- {tedeo sujetu. Volimo ga i zato {to nas je {tenika u hramu boginje Talije. nao~itog i naro~itog spomenara su oni „Delu“, „Knjièvnosti“, „Letopisu Matice uza, vra}amo se ku}i, u „svoj nespokoj“, pesni~kom zbirkom Glumci zvezdokra- Moèmo se samo sloìti s dr Re|e- trenuci stiha koji su nalik na ne`ne, srpske“, „Sceni“, „Teatronu“, „Bagdali“ - s pitanjem: {ta je bio istinski, pravi odjek dice oven~ao trajnom uspomenom na pom koji u predgovoru ove knjige kaè: plave cvetove nezaboravka.“

23 LUDUS 112 Susreti

va na jugoslovenskim festivalima, Steri- êtvrti deo Zbornika ispunilo je za- jinom pozorju i Festivalu malih i eksperi- pisima blizu 30 autora, me|u kojima se IMPOZANTAN REDITELJKI OPUS mentalnih scena, a tako|e i Susret „Joa- nalaze kriti~ari, teatrolozi, pisci, glumci, kim Vuji}“ gde je Grigorovi} dobio tek slikari i drugi saradnici Grigorovi}a. ustanovljenu nagradu „Jovan Putnik“ za Zbornik Borislav Grigorovi}, priredio Zoran U prikazivanju Grigorovi}evog Me|u njima ima savremenika i iz sara- anga`mana u sarajevskom NP, dr Jo- reìju. jevskog perioda rada. Svi zajedno su Od posebnog zna~aja je i zaklju~ak zapisima, u rasponu od priloga do anali- T. Jovanovi}, Beograd, Narodno pozori{te, vanovi} je istakao da se u ovom pozori{tu Grigorovi} „izgradio u reditelja“, a pa`- dr Jovanovi}a o Grigorovi}evom stvar- za, upotpunili saznanja o Grigorovi}e- nju je fokusirao na 18 predstava, iscrpno ala{tvu, koji je briljantna vrsta precizne vom delu i osvetlili njegovu li~nost. 2003. analize dugogodi{njeg rada i stvarala- ih prikazuju}i i upozoravaju}i na njihove Peti deo Zbornika ~ini Dokumentaci- {tva umetnika. U ovim svedenima teksto- karakteristike, vrednost i zna~aj. Ove ja, koja svedo~i o Grigorovi}evim redi- vima, dr Jovanovi} je vodio ra~una o postavke su se tokom vremena uvrstile u teljskim ostvarenjima na teritoriji neka- Mr Ksenija Šukuljevi¯-Markovi¯ bitnim elementima Grigorovi}eve umet- red Grigorovi}evih najboljih radova, kao da{nje Jugoslavije i njihovog odjeka u ni~ke delatnosti, prave}i i otkri}a, odnos- {to su: Ljeto i dim, Doga|aj u mestu Gogi, kritici. Dokumentacija, naàlost, ima no pokazuju}i i argumentovano potvr- rajem 2003. iza{la je iz {tampe ma i ne optereti navo|enjem datuma, a Tomas Mor i druge, a Zaustavljivi uspon propusta. Izostali su pojedini Gligoro- knjiga, Zbornik Borislav Grigo- ipak saop{ti {to vi{e podataka o sebi i |uju}i trenutke rediteljevog stvaranja vi}evi va`ni beografski podaci: studije Artura Uija, Otkri}e i Bilo ih je sedam koji su danas ve} zaboravljeni, {to u Krovi}, koju je povodm 50 godina drugima. Obazrivost je naro~ito prisutna donele su Grigorovi}u presti`nu [esto- reìje, usavr{avanje u inostranstvu, pona{oj sredini ~esto biva. Naime, da je umetni~kog rada umetnika objavilo Na- kad govori o o~iglednim uspesima svojih aprilsku nagradu Sarajeva. Uvrstio je i zori{ni anga`mani, gostovanja, nagrade rodno pozori{te. Knjiga, od blizu 400 njegov repertoar bio bogat i sadràjan, rediteljskih poduhvata, ili svom ìvotu. one koje je Grigorovi} uradio po isteku i priznanja, kraj zvani~nog radnog veka, stranica, komponovana je iz 5 delova od {irokog dijapazona i gotovo svih ànrova, Istovremeno drì punu pa`nju ~itaoca, anga`mana, kao gostuju}i reditelj, a nije kao i precizni podaci datuma pojedinih kojih svaki sadrì odre|ene teme: Bora da su mnogi tekstovi, naro~ito oni iz pera kao da je re~ o iskusnom romanopiscu. prevideo ni Grirorovi}ev udeo u operskoj premijera i izostanak operskih reìja u Grigorovi} par moi meme, Borislav Gri- na{ih autora, prvi put ugledali svetlost Sarajevu, popis predstava na festivalima, Kada se sve sagleda dobija se utisak o reìji u dvema operama, Ukletom Holan- pozornice u reìjama Grigorovi}a, i da je gorovi} o drugima, dr Ra{ko Jovanovi}: gostovanja u zemlji i u inostranstvu. Ima neobi~no sadràjnom i bogatom i za- dezu i Jeèvoj ku}ici, kao ni pionirski „ostvario mnoge uspele i stilski usagla- Reditelj Borislav Grigorovi}, Drugi o Bo- ih u tekstovima knjige, ali su tu deli- nimljivom ìvotu umetnika koga nismo poduhvat u kabaretskoj predstavi Sara- {ene predstave“. Tako|e, da su njegove rislavu Grigorovi}u i Dokumentacija, a mi~no pomenuti. Nasuprot tome, navodi ni izbliza poznavali iako nam je godina- jevske satiri~ne scene 3 S , a {to je izosta- predstave bile na brojnim gostovanjima u svi zajedno pruàju kompletnu sliku o pozori{ne kritike su dati u maksimalnom ma bio blizak savremenik. lo u Dokumentaciji. Jugoslaviji i inostranstvu, da je dobijao stvaraocu i njegovom delu. mogu}em izboru i dragoceni su. U Prvom delu knjige nalazi se opse- U drugoj tematskoj celini Zbornika Veoma iscrpno je prikazano i Grigo- nagrade, kao i umetnici s kojima je sa- Posmatrano u celini, Zbornik Bora àn autobiografski tekst Bore Grigoro- je 11 tekstova tako|e iz pera Grigorovi}a. rovi}evo rediteljsko stvaranje na sceni ra|ivao. Re~ju, dr Jovanovi} je, upozora- Grigorovi} je dragocena knjiga o ìvotu i vi}a. Zapisi su nastali na predlog pri- Osim jednog, svi su posve}eni pozori{nim NP u Beogradu. Dr Jovanovi} je, rade}i u vaju}i na studije kod vrsnog profesora delu pozori{nog umetnika koji je u nare|iva~a i to je veliki poen za njega jer je umetnicima Sarajeva i Beograda koje je NP u Beogradu, imao priliku da gleda Josipa Kulundì}a, po~etak karijere, uti- {em teatru stvarao 5 decenija i iza sebe ta~no predvideo da bi umetnik sam o sebi Grigorovi} poznavao, cenio i voleo. sve Grigorovi}eve predstave i da u dobroj caje, plodove usavr{avanja u Parizu kod ostavio delo. Istovremeno je i zanimljiva mogao najbolje da svedo~i. Grigorovi} je Tre}e i dominantno poglavlje ~ini meri bude njegov dragocen saradnik. Vilara, razvoj karijere, stvarala~ke spo- umetni~ka biografija stvaraoca, jer otkri- opisao svoj ìvot od ro|enja do zavr{etka prikaz Grigorovi}evog rediteljskog opusa Zato su njegovi prikazi obuhvatili gotovo sobnosti, uspone i domete, dao celovitu i va mnoge nepoznate detalje ne samo o pozori{ne karijere. iz pera dr Jovanovi}a. Istaknuti teatrolog, celokupan Grigorovi}ev rediteljski opus u verodostojnu sliku umetnika Grigorovi}a, domenu teatrolo{kih analiza i s verodo- njegovom li~nom delu i ìvotu ve} i dru- Na~in na koji je reditelj izlagao ì- je pratio dva glavna perioda Grigoro- ~iji rediteljski anga`man jo{ nije zavr- stojnim ocenama. U najve}a ostvarenja je gim stvaraocima, saradnicima i kultur- votopis zasluùje naro~itu pa`nju jer je vi}evog stvaranja na scenama NP u {en. Nije propustio da naglasi da je Gri- uvrstio predstave: Namesnik, Jelena nim poslenicima, kao i pozori{nom ì- uspeo da saop{ti ne samo najva`nije i Sarajevu i NP u Beogradu, u kojima je gorovi} radio pod povoljnim pozori{nim ]etkovi}, @ivot Galileja, Ta{ana, Por uslovima na po~etku umetni~kog rada u votu vremena koje je neumitno pro{lo i o najzna~ajnije doga|aje iz ìvota i umet- Grigorovi} bio u stalnom pozori{nom Roajal, Remek delo ili sudbina umetnika Sarajevu i anga`mana u Beogradu, ali i kome su verodostojni zapisi danas neop- ni~ke delatnosti, ve} i niz va`nih i za- anga`manu. Obuhvatio je gotovo sve nimljivih detalja koji upotpunjuju nje- i Dom Marije pomo}nice, za koje je da mu nisu uvek „cvetale ruè“, da je bio hodni. Osim toga, ova knjiga, na~inom sarajevske i beogradske predstave od govu biografiju, kao i malo poznate do- smatrao da su bile „posebni datumi u u prilici da radi s najboljim glumcima tog komponovanja, a naro~ito izuzetnom za- ga|aje o kolegama i ljudima koji su ga kojih je pojedine podrobno prikazao pozori{nom ìvotu glavnog grada tokom perioda u oba pozori{ta, i da je uvek imao nimljivo{}u, pleni pa`nju ~itaoca koliko okruàvali. U tom smislu od posebne analiziraju}i ih i navode}i mi{ljenja 60-ih i 80-ih godina pro{log veka“. odli~an saradni~ki odnos. Verodostojnu onih posve}enih pozori{tu, toliko i {ireg vrednosti su zapisi o jednogodi{njim stu- kriti~ara kroz citate iz kritika, a one koje Dr Jovanovi} je obuhvatio i Grigo- sliku o Gligorovi}evoj izuzetno skromnoj auditorijuma, {to ima posebnu vrednost i dijama s francuskom stipendijom u Pa- je pomenuo dao je kroz saète komentare. rovi}eve predstave izvedene na 10-ak li~nosti predstavio je ~injenicom da nika- ide u prilog njenom prire|iva~u, dr Zo- rizu, u ~uvenom Francuskom nacional- Prikazi predstava su znala~ki i bri`ljivo festivala u zemlji koje su donele 16 da nije obeleàvao svoje jubileje i na- ranu Jovanovi}u, danas ve} osvedo~enom nom pozori{tu (TNP) kod @ana Vilara. pisani, s bitnim elementima teatrolo{kog zna~ajnih nagrada glumcima i tek jednu grade, pa ni rastanak s pozori{tem na znalcu u ovom odgovorno Ve} ~injenica da je dobio priliku da pristupa i vrednovanja. reditelju. Posebno je izdvojio 10 predsta- kraju karijere. i delikatnom poslu. neposredno prati rad ~uvenog pozori{ta i stvaraoca, zna~ila je ogromnu privilegiju i svojevrstan kapital za budu}i rad ovog reditelja. Svestan te ~injenice istakao je DOM JE TAMO GDE JE JASTUK NA KOME SPAVA[ da je „imao sre}u da u zlatnom periodu tog pozori{ta bude delimi~no i sau~es- Glumac I{tvan Bi~kei, jedan od najbliìh Sre}a je imati toliko jastuka/ku}a a uvek Sad koji je ve} tada lagano propadao. nik“. U Parizu je koristio sve {to mu je tuga jer ~ezne{ za jednim na koji }e{ Oti{ao sam krajem osamdesetih, bilo je to bilo dostupno, a {to mu je kasnije bilo saradnika Joèfa Na|a u njegovom staviti glavu s nekim dragim bi}em. vreme onih demonstracija, jogurta, bio Velika je sre}a roditi se ovde, mi pu- dragoceno u radu. Nacionalnom koreografskom centru u sam i sam tuàn i sumoran, nekako sam Zanimljivi su i brojni zapisi o sara- no toga nosimo u sebi ali i sposobnost da predose}ao neko ~udo, lo{e, koje se kotr- jevskom pozori{tu, glumcima i reditelji- Orleanu to pokaèmo i prenesemo ljudima. Ja sam ljalo prema nama. Sve mi je to bio jako ma kao {to su Vaso Kosi} i drugi, s koji- krenuo iz Kanjiè, imao sam nekog svog te{ko jer je Novi Sad sedamdesetih godi- ma je imao izvanredne odnose i saradnju unutra{njeg vodi~a koji me vodio putem na bio otvoren grad, perspektivan, po Sne¦ana Mileti¯ kojim sam i{ao a po{to je Zemlja okrugla, ali i, kao svojevrstan kontrapunkt, susret meri ~oveka. Bilo mi je te{ko da odem isto evo tu sam blizu da se opet vratim u s Me{om Selimovi}em, tada „sivoj emi- onako kako mi posle Akademije nije bilo Sedimo jednog petka na septembar- Kanjiù, da tu na|em svoj mir. Za sve te nenciji“ u kulturi Sarajeva, koji je zau- udrac, Sveznaju}i, Sveznadar, te{ko da odem iz Subotice za Novi Sad jer skom suncu, glumimo da nam nije zima godine ~ovek nau~i mnogo, stekne neka zeo poloàj direktora Drame Narodnog Tvorac, su{ta Mudrost ili Znanje u suboti~kom pozori{tu nisam dobijao samo, vlasnik Tajne a mo`da i uz kafu, specijalno za „Ludus”, prebi- znanja, izgradi svoj stav i ako to sve pozori{ta, pa ~ak otpo~eo i da reìra, za- M uloge. Se}am se da sam posle Akademije boravljaju}i da su u tom poslu neophod- ipak „samo” Na|ov deda, isti onaj koji je ramo po uspomenama. Bi~ek, tako ga funkcioni{e, onda moè da stvara gde odigrao ulogu mladog sve{tenika, da sam na i odre|ena znanja. On je Grigorovi}a svetski ~uvenom pozori{nom autoru, jo{ zovu prijatelji, pa`ljivo bira re~i, odme- god da se na|e u svetu. Nemir ga, me- |utim, tera da to preda drugim ljudima, a dobio odli~ne kritike i zato se nadao podcenio do te mere da ga je sveo na nivo dok je bio dete, otkrio svet knjiga i stolica rava njihovo zna~enje na srpskom, ma- neki poseban nemir da to pokaè ljudima novim ulogama a stigla su me jo{ tri sve- tehni~kog osoblja. Posle neuspeha svog u ~iji nas je rondo svojom neobi~nom |arskom i francuskom, traì nijanse u iz ~ijeg je okruènja potekao. Mislim da {tenika! Onda sam sam sebi nametnuo rada Selimovi} je oti{ao s mesta direktora scenskom poetikom Joèf Na| kasnije - a zna~enju. Nije ni ~udo, jezikom i filozofi- }e biti jako zanimljivo kada do|emo u neki tempo, neprekidno sam ve`bao u sa- Drame i pre{ao na mesto dramaturga, a zapravo svih ovih godina iznova - uvla- jom bavi se iz hobija. U ovom razgovoru Kanjiù i po~nemo da predajemo ljudima li, ne{to probao i jednog dana do{ao je ubrzo je napustio pozori{te. U svojoj ljud- ~io, uvek s novom draì. nije bilo „filozofiranja”, samo one naj- skoj dobroti, Grigorovi} priznaje da nika- ono {to smo nau~ili za sve ove godine. inspicijent i rekao mi da zna za {ta se ja Jedan njegov filozofski rondo videli su{tastvenije filozofije koja se izri~e sva- da nije bio zlopamtilo pa je te Selimo- Kada kaèm mi, mislim na nas koji smo spremam, bio sam u ~udu, pitao sam ga, smo i u okviru ovogodi{njeg Bitefa, u kodnevim jezikom, od srca, a ~iste glave. vi}eve postupke prenebregao i „postao i trentuno u Orleanu, oko Na|a. Ve} smo to za {ta, jer ni sam nisam znao... A izgleda predstavi „Filozofi” inspirisanoj delom radili nekoliko puta, sretali se s Kanji- ostao poklonik njegove literature“. Kao da sam se negde podsvesno spremao za Bruna [ulca. Tragaju}i za smislom na- ànima i bilo je vrlo interesantno. Pri- suprotnost tome, Grigorovi} je svodo~io o ono {to }u po~eti da radim tek u 42. godi- {eg bitisanja na ovoj planeti, Na| je Haza je tamo lazili su nam i savetovali nas, vrlo do- dvojici direktora beogradskog NP, Gojku ni. Sa Na|om. Mileti}u i Aleksandru Ber~eku. Prvi ga prebirao po svojoj unutra{noj matemati- gde je jastuk bronamerno i vrlo pamtno. Davali su ci, spolja{nim hemijama i ~udesnoj bio- nam ~ak vrlo mudre savete. Vidimo da Po dolasku u Novi Sad odigrao sam je svesrdno primio u anga`man i povera- dosta dobrih uloga. Sa mnom je tada bila vao mu odgovorne du`nosti, a drugi ga je logiji oko nas, uspevaju}i da nam, bez razmi{ljaju kao mi, da smo na istom Dom je tamo gde se ose}a{ dobro, gde i moja biv{a supruga, glumica @uà Da- zadrào da povremeno reìra i nakon trunka patetike, precizno kako to samo emotivnom nivou. penzionisanja. Tako|e je istakao izvan- on ume, a opet izuzetno duhovito, odigra se nalaze stvari potrebne ~oveku, one rolci. Ve} tada sam imao kontakt sa Jo- redno dobru saradnju s glumcima koji su tu svoju ìvotnu filozofiju. Uzorno su ga koje uvek nosi{, ma kuda krenuo. Tamo Plesa~ u 42. godini èfom koga sam znao od ranije. Nismo se igrali u njegovim predstavama. sledili njegovi glumci Peter Gemza, \erk gde glavu stavlja{ na jastuk, tamo je druìli u Kanjiì, ja sam sedam godina Sluè}i se kratkim i saètim potezi- Joèf Sakonji i Tijeri Be ali svakako haza, {to je ma|arska re~ za ku}u ali i stariji od njega, ali smo se znali, moja ma i biranim re~ima, ispovest ostavlja najpreciznije I{tvan Bi~kei koji nas je otad`binu. Mi glumci, ma gde da se na- Nije bilo lako oti}i odavde. Moj pri- sestra se druìla s njim. dubok utisak. Prisutna je znatna doza svojevremeno, tako|e na Bitefu, o~arao i |emo u svetu, ako posle predstave idemo vatan ìvot bio je zapravo najve}i povod Ve} tada smo puno pri~ali, a kada obazrivosti da nigde ne pretera u iskazi- u „Vojceku” i ne tako davno u „Straì”. na spavanje - kaèmo da idemo ku}i. za odlazak i razlog {to sam ostavio Novi smo postali prijatelji on je ve} ìveo u

LUDUS 112 24 Susreti

otkrili bilijar, pa smo opet bili zajedno, ènu. Se}am se da smo jednom na audi- da po~ne kao po~etnica. Bilo joj je jako igrali smo po cele dane, po ekipama. Na ciji poku{ali da na|emo plesa~icu. Svi te{ko. Bila je sama. Kada su drugi i{li primer, igrali smo Kanjià - grad ti{ine smo sedeli i gledali kandidatkinje a neke ku}ama - ona je bivala sama. Sad sam protiv Pariza - grada svetlosti. Tako smo su stvarno savr{eno izgledale i plesale. tu, kuvam joj, idem na probe „Krvave pri~ali i o predstavi koju smo u tom Napravili smo uì izbor, izabrali jednu a svadbe” u kojoj igra. Puno pri~amo o trenutku spremali. Posle smo otkrili luk i onda je Na| rekao, a mi se sloìli jer je svemu. Svakom glumcu je potrebno da strelu, takmi~ili smo se i u tome a danas bilo ta~no, da je ona savr{ena u svemu, pri~a s nekim kome veruje, ~ije mi{ljenje nam je {ah glavna sporedna preokupaci- ali nema vatre u o~ima! Onog {to nas ~ini po{tuje, da ga taj savetuje. ja. Joèf i Petika (Peter Gemza) su stanju specifi~nima i druga~ijima. Na kraju Nije lako opstati ovde, vidim. Ne sve da urade {to treba za predstavu i da nismo nikog izabrali. Na| je jednom mogu ljudi da se ostvare i to je najgore. onda, uo~i nje same, sve do 15 minuta rekao da }e napraviti predstavu samo sa Po{tujem ljude koji odlaze a i one koji pre po~etka, sednu i odigraju partiju ènama! Znaju}i ga, sumnjam! A dobro ostaju. Svako ima svoj razlog, ali oni koji {aha. ga znam, jako smo bliski. Kada je umrla ostaju svakako su vi{e povre|eni. Nije, Ne, ne dosadimo jedni drugima, moja majka - bili smo na turneji, kad je me|utim, lako ni onima koji odu. Imao mislim zato {to se jako po{tujemo. Na| i umro njegov otac – i tada smo bili na sam svojevremeno zbog toga sukob s ja delimo njegov stan koji ima dve velike turneji, kada je umro moj otac – opet smo tada{njim upravnikom Novosadskog po- sobe. On ìvi u svom ateljeu a u salonu bili u pokretu i nismo mogli ni na sa- zori{ta Arpadom Faragom koji je izgovo- sam ja. Tu je moj kompjuter, muzi~ki hranu. Onda smo se zagrlili i to je negde rio vrlo te{ke re~i na ra~un nas koji smo ure|aj, moja biblioteka. Ja gledam film, nadomestilo bol. Na| je prvenstveno oti{li, ne{to kao da nam je lako da pi{em - on crta svoje slike, pu{i, pije kafu dobar ~ovek, najbolji. Uvek je spreman pri~amo kad smo oti{li u Francusku... Ne i svoje dèpove stalno puni papiri}ima na da bude uz svakoga. treba zaboraviti da su se Na| i plesa~i kojima su ìvot po~ele sve njegove pred- Treba dopustiti ljudima da sami oko njega svojevremeno hranili u javnim stave. shvate koliko je u ovom poslu va`na kuhinjama ali su onda napravili ~uvenu Sre}emo se u kuhinji, katkad slu- disciplina. Koliko je va`na i u ìvotu. „Pekin{ku patku”. Nije sve dakle po~elo ~ajno, ako ja idem po neko vo}e a on ku- Treba znati granice i po{tovati ih. U kao dar s neba, zato se valjda tako i va kafu. Nekad zajedno gledamo fudbal, ovom svetu ne sme biti droge, niti previ{e drìmo kao porodica jer ose}amo sav taj nekad boks ili tenis. Ja sam kuvar. Ku- alkohola jer se gubi realan odnos i dobija put. vam za obojicu. Rado kuvam za Na|a. kontraefekat. Red u glavi izvor je snage, Zahvalan je degustator. Voli patku, ali i fizi~ke i duhovne. Ovim poslom, istinski, Risti}eva paprika{, gula{, supe. Nekad zovemo i ne mogu svi da se bave, samo pozvani, prijatelje pa sedimo za okruglim stolom i predodre|eni, disciplinovani. To je snaga terapija razdora puno pri~amo, nekad malo i filozofiramo, ali ujedno i njihov krst koji nose celog ~esto i o apsurdnim stvarima. Pri~amo ìvota. Kada sam dobio poziv od Risti}a da ~esto i o egzaktnim naukama - fizici, Meni se ~ini da sam jo{ kao dete do|em u Suboticu, nazvao sam Lasla matematici jer iz svega toga nastaju po~eo da se spremam za ovaj poziv, da Vegela da pitam za savet a on mi je rekao predstave. Predstava nam je uvek na sam oduvek znao da }u biti ba{ ovo. Ta da je to ne{to najbolje u tom trenutku u Vra}aju}i se Kanjiì, ujedno se vra}am sebi: I{tvan Bi~kei umu. âk i kad ne probamo, Na| nam snaga me je terala dalje, ona me je terala pozori{tu Jugoslavije. Kako se supruga sugeri{e {ta moè da bude inspiracija. i da ostavim Risti}a i odem u Francusku. sloìla s tim obreli smo se u Subotici. Parizu. U Ma|arsku sam, pritisnut onim ostvare te ideje jer su neprekidno u ma- Uvek daje neke indikacije jer mi pred- Ta snaga me danas tera da se vratim Skupio nas je sa svih strana... Imao je {to se u vazduhu ose}alo jo{ krajem terijalnim neprilikama. I zato ih treba stavu obi~no spremamo godinu dana a ku}i. Ta snaga tera me u istraìvanje ~udne metode komunikacije... Mislim da osamdesetih ali i privatnom mukom, samo malo ohrabriti. Jako je va`no da se odigramo je potom stotinak puta. Joèf religije, istorije jezika, istorije... je iskori{tavao glumce, nekako je sve {to oti{ao 1991. godine, ali u Pe{ti, naàlost, ~ovek ne preda, ~ak i ako mora puno puno ~ita, najvi{e od svih nas, sav svoj je tamo napravio bilo na silu. U tom nisam dobio anga`man, pa sam u jed- ~ega da se odrekne. Voleo bih da dam novac tro{i na knjige a ~esto preporu~uje pozori{tu dobre predstave pravili su dru- nom trenutku pozvao Na|a. Ispostavilo neku svoju snagu za tu borbu. Vra}aju}i i nama ako je ne{to jako dobro. Flora se da me je on imao u planu za svoju se Kanjiì ja se ujedno vra}am sebi, sa gi reditelji. Risti} je slovio za „nesta{ka narednu predstavu. Bile su to „Orfejeve saznanjem da je najva`nije da ~ovek ima pozori{nog sveta”, a ja mislim da mu je lestve”. Dogovorili smo se da do|em u ljubav. Da su va`ni svi gestovi ljubavi, @ene s vatrom To je moja k}i. Te{ko je biti otac/glu- bilo lako to da radi jer je bio iz porodice februaru 1992. godine, kada je trebalo da sva razmi{ljanja koja se dese na tom u o~ima mac i pedagog, a ne napraviti pogre{an visokog vojnog funkcionera. Da je tako po~nu probe a onda sam i iz Jugoslavije planu. korak. Dobar pedagog treba svoje dete da ne{to kao {to je on radio neko drugi ko dobio poziv da radim, pa sam se vratio, Va`no mi je da ta iskustva podelim s prepusti drugom pedagogu. Nije slu~ajno zna kako bi se proveo. Najkonkretniji {to je, ispostavilo se, bila velika gre{ka. ljudima, da se Stvoritelju pribliìm da- Po{tujemo i volimo drugi pol. Li~no bila kod mene u Orleanu. Po~ela je tamo, razlog mog odlaska od njega bila je jedna Sve to jedva sam preìveo a onda sam ju}i ljudima svoje znanje i svoju umet- sam zbog toga ~esto lo{e prolazio. @ena je u probnoj sali. Budio sam se no}u i zati- grupna terapija koju je napravio tako da oti{ao kod nekog prijatelja u [vajcarsku. nost. dosta prisutna u na{im ìvotima ali u u cao je kako ve`ba. Posle je oti{la u Pe{tu, smo svi mi glumci vrlo otvoreno govorili U me|uvremenu mi je stiglo pet poziva iz radu, iako tako mo`da ne izgleda jer ih uradila jednu predstavu, ali je ipak odlu- o sebi. Bilo je to ne{to jako dobro, ~isto. raznih ma|arskih pozori{ta, a ja sam Tanka linija privida obi~no malo igra pojedina~no u pred- ~ila da zavr{i Akademiju umetnosti u On je rekao da }emo se bar jednom izabrao Vesprem. Iako sam se dogovorio stavama. Ali to je zato {to je mnogo lak{e Novom Sadu. To nije bila laka odluka. nedeljno tako sastajati i razgovarati ali da }u se nakon jedne odigrane uloge izabrati mu{karca za predstavu, nego Morala je da zaboravi sve {to je nau~ila, se to vi{e ni jednom nije desilo. Desilo se, tamo vratiti a nakon {to odigram ulogu Umetnik lako moè da pre|e imagi- kod Na|a, tamo se vi{e nisam vra}ao... narni zid, ali mu je jako te{ko da se vrati u realni. Izme|u normalnog i imagi- O ljubavi i ljudima narnog sveta - tanka je linija a povratak u stvarnost je jako vaàn. Mi sada ve} mnogo lak{e prelazimo taj imaginarna Ne moè se ìveti bez ljubavi. Prema vrata, u oba smera. Stekne{ iskustvo za poslu, prema èni, ljudima. U ma|ar- to ali mi je u po~etku bilo jako te{ko, skom jeziku dve re~i ozna~avaju ljubav, naro~ito u Joèfovom svetu. Nekada sam njena dva stadijuma: szerelem je kad se dosta dugo ostajao u liku – mnogi glum- zaljubi{ ali je szeretet su{tina. Ni ispo- ci nekog lika ne mogu dugo, neki ~ak snici ne mogu bez ljubavi, mogu bez one nikada, da se oslobode, on ih prati kao prema èni, ali imaju ljubav prema neki fantom. Se}am se da svojevremeno, svetu, ljudima, prirodi. Bio sam mnogo igraju}i ludaka u „Orfejevim lestvama”, puta razo~aran ljudima, ali to kod mene nisam nikako mogao da iza|em iz uloge. kratko traje. Jednostavno, ostavim takve Taj ludak me je proganjao po hodnicima ljude. Ne èlim ni lo{e da govorim o dugo posle predstave a ja sam po njima njima jer na kraju svakog stigne ono {to proganjao neke ène. Umesto da idem da zasluì. Puno puta sam bio prevaren - se tu{iram posle predstave, ja sam pravio materijalno i duhovno. Tuàn sam i ~itave male skandale, jurcaju}i kao lud. danas zbog toga, ali se trudim da iz toga Sada mi je lak{e da se vratim: malo nau~im pone{to. Uostalom, nisam ni ja koncentracije, posebno ako je predstava cve}ka. I ja sam pravio gre{ke. uspela. Ako je imala problema, onda Danas je jako te{ko napraviti pred- naravno pri~amo o tome. stavu, imati publiku, preneti pouke. Tre- Mi smo kao jedna porodica, mi koji ba dobar osnov za to a na{e iskustvo koje ìvimo u Orleanu. Stalno smo zajedno, smo stekli u Francuskoj i igraju}i po druìmo se, nalazimo zajedni~ke zani- svetu moè biti dobar temelj za pokreta- macije. Svojevremeno smo se svi bavili nje drugih ljudi, da razmi{ljaju, da rade. fotografijom pa tako u svojoj arhivi imam Ovde ljudi jako lepo misle, ali ne stiù da 10 - 12 hiljada fotografija. Onda smo I{tvan Bi~kei je jedan od autora predstave Filozofi

25 LUDUS 112 Esej „Ludusa“ me|utim, ne{to drugo, jako lo{e. Neki Budu}nost pozori{ta budu}nost pozori{ta u sposobnosti da se u koprodukciji sa Bitefom. Zove se Raj a mi morati da odemo, bez obzira {to celu ljudi koji su u~estvovali u toj seansi vreme pravilno shvati. Moè ne{to da igra}emo ga u Kanjiì, Novom Sadu, godinu mnogo i vredno radimo, uprkos po~eli su da koriste ispovesti drugih u bude jako interesanto, ali uzalud ako Beogradu, Ljubljani i Pe{ti. U Francuskoj priznanjima {irom sveta. Uvek ja naj- lo{e svrhe. To je bilo jako stra{no i mislim Savremeni ples zna da bude jako vremenski nije dobro upakovano. Ako }emo po~eti predstavu u aprilu ili maju lak{e u{tedeti na umetnicima i umetno- 2004. godine, ako sve bude u redu jer da je to Risti}, namerno zbog toga, i dosadan. Sve super izgleda, sva{ta mogu ne{to traje i traje - gubi smisao i poruku. sti. Ali ovde je na{ dom. I Na| i ja smo plesa~i da izvedu ali mene ne zadovolja- tamo umetnici trenutno imaju puno pro- napravio. Poku{avam danas da se vi{e Pro{le godine zamislili smo da ura- blema. Desnica na vlasti sve vi{e podriva renovirali ku}u u Kanjiì i ovog leta mi ne bavim time. Moramo opra{tati, zabo- va estetika pokreta. Ne volim da ples dimo ciklus od 12 performansa koji se poloàj tamo{njih umetnika i ~ini ga sve je rekao da mu je ovde tako lepo da raviti nikako jer je to deo istorije na{e izgleda kao da ga izvode roboti, kada se zove Kodeks. Prvi je bio Posle pono}i, manje sigurnim i dostojanstvenim. Na- najradije ni ne bi i{ao odavde. Mo`da je kulture a i u istoriji kulture se de{avaju „izmi{ljaju” izmi{ljeni pokreti. Znanje je premijerno izveden u Kanjiì. Drugi smo javljeno je da }e mnogo koreografskih stvarno vreme da grozne stvari. to koje treba utkati u te pokrete i tu je po~eli da probamo ove godine u Kanjiì, centara biti zatvoreno, mo`da }emo tako i se vratimo. MANIC STREET PREACHERS Izme|u politi~kih nastupa i te`nje ka aute- „spektakl” stvaraju}i surogate potreba sa ciljem da pove}a konzumaciju i po- nti~nosti tro{nju, pri ~emu je „otu|enje” pojava koja determini{e postojanje prose~nog ~oveka, predstavnika radni~ke klase Ana Tasi¯ (zbog jasnih tendencija ka odbacivanju autoriteta, situacionisti su en general anic Street Preachers su britans- svoje tekstove, muziku i javne nastupe od uticali na formiranje pank pokreta). Ideje ka (vel{ka) muzi~ko-scenska po~etka temeljno uklju~ivala govor dru- Debora obesmislio je dalji razvoj kapita- Mgrupa koja je anticipirala erup- {tvene kritike i ideje o politi~kim prome- listi~kog dru{tva i tehnologije, ~vr{}e ciju muzi~kih „nezavisnih” (indie) pop nama. Pesma „Motorcycle Emptiness” ukorenjenje maksima postmodernizma i bendova devedesetih godina pro{log ve- (1992), danas tretirana kao jedna od definitivna prevalencija skepse i ironije, ka, linije koja je figurirala kao stub himni subkulture devedesetih godina, a situacionisti~ku kritiku je redefinisala opstrukcije ta~erskih establi{menata poeti~an je i emotivno turbulentan ko- postistorijska i postkriti~ka teorija koja je (grupe Radiohead, Suede, Strangelo- mentar na dru{tvo koje favorizuje hiper- pomirena sa nemogu}no{}u da transfor- ve....), koja se, kao {to se to po defaultu materijalizam i globalizam, potencira mi{e dru{tvo i sistem (Bodrijar). S obzi- doga|a, kasnije razvodnila, komercijali- nasilje, rat i kriminal, podsti~e otu|enost rom na to da pripadaju dakle prostoru i zovala i utopila u profitabilni mejnstrim i konfuziju. „Design For Life” (1996) je vremenu ~ije se dru{tvo i kultura defi- oslobo|en od svakog relevantnog anga`- druga amblemati~na pesma, parafraza ni{u kao postmoderni, oblik politi~ke mana, povr{an, lepr{av, divertisti~ki fe- Kauardove drame „A Design For Living” aktivnosti koji Manic Street Preachers nomen (sastavi Oasis, Ash, Sleeper, i, istovremeno, rekontekstualizovana Space, Cast, Dodgy...). upotreba Fordovog komercijalnog slo- sprovode (beskompromisna leva orjenti- gana eksploatisanog u marketin{koj sanost) moè se shvatiti kao retro politi- Tekstovi kampanji za prodaju automobila. Ova zacija. oda radni~koj klasi, objavljena u vreme akcentovanog zalaganja dràve za refor- Predstava Muziku Manic Street Preachersa mu obrazovanja, sadrì mnogo puta citi- karakteri{e sirova i neizbru{ena energi- ran, reprezentativan i ironi~no konotiran ja, ~esto nesno{ljiva buka, kakofoni~ni stih: „Libraries gave us power/than work Ri~i Dèjms Edvards, kreativni lider haos gitarskih distorzija i neartiku- came and made us free”. grupe koji je u februaru 1995. godine pod lisanih vokala, zvuk koji ima korene u Deborovo kapitalno delo Dru{tvo teatralno misterioznim okolnostima ne- tvr|oj i agresivnijoj frakciji pank-roka spektakla (1967) bitna je smernica u stao, nedvosmisleno potvrdiv{i egzem- (Sex Pistols, Exploited, Toy Dolls). konstrukciji ideolo{ke vizije grupe, pre- plarnu iskrenost u sprovo|enju koncepta Everything Must Go Intelektualno formirana na delima Ni- vashodno zbog ultra leve opredeljenosti pop idola kao `rtve/sveca, svoje telo je ~ea, Kjerkegora, Kamija, Sartra, Orvela, Debora, kreatora situacionisti~kih uve- Ministarstvo za doìvljavao kao instrument za iskazi- Kena Kejsija, Kafke, Bitnika, Noama renja. Glavna teza knjige je ta da kapita- Ideje i muzika Manicsa sastavni su ômskog, Breta Istona Elisa, grupa je u listi~ki sistem ceo ljudski ìvot svodi na vanje nezadovoljstava svetom, politikom, deo dramskog teksta i predstave Every- kulturu ljudskom prirodom, i u tom smislu je thing Must Go (praizvedba Sherman praktikovao asketizam i telesno samosa- Theatre, Kardif, 2000) Patrika Dònsa Srbije mo`da ka}enje, koji su ga ~esto dovodili do (brat basiste grupe), ~ije je lirsko, dram- anoreksije i gubitaka svesti. Doga|aj koji sko i prozno delo od po~etka rada sastava moè bez najbolje ilustruje njihov specifi~an pri- bilo nerazdvojiv deo njihovog sveta stup u uobli~avanju kulture odigrao se (Dòns je u~estvovao u pisanju stihova „Ludusa“, ali 1990. godine, nakon nastupa u centru Manics pesama). Milje komada ~ini Norwich Art, tokom intervjua sa pozna- radni~ka klasa rudarskog mesta na jugu „Ludus“ ne tim rok novinarom (Stiv Lamak), i jedan Velsa, a u osnovi fabule se nalazi osveta je od krucijalnih momenata savremene koreanskom kapitalisti od strane mladi}a moè bez pop mitologije. Obja{njavaju}i mu bit ~ijeg je oca ovaj otpustio. Predstava ana- Preachersa, njihovu bazi~nu tendenciju lizira razloge zbog kojih su nasilje, kri- prilo`ni{tva ka autenti~nosti („Tamo odakle mi dolaz- minal i narkomanija preduslovi odrà- imo, ljudi nisu verovali u bendove. Te{ko vanja savremenih zapadnih dru{tava, Ministarstva za nam je da ih ubedimo da smo stvarni”), okrivljuju}i za to kapitalisti~ki poredak Ri~i Dèjms Edvards je izvadio ìlet i u koji dezorijenti{e ~oveka. S obzirom na to kulturu Srbije. levo rame urezao „4 real”. Ta desperatna da su verbalni diskurs teksta i stil pred- èlja da se publici predstavi kao auten- stave eksplicitno opsceni, ve}ina kriti- „Vrednost dara ti~an, ìv, realan i opipljiv akter jeste ~ara je komad brzo i nepa`ljivo etiketi- rala kao markantnog vel{kog reprezen- relevantan stav koji pripada domenu nije mera dara; tanta nove brutalisti~ke dramaturgije. diskusija o su{tini scenske igre (dileme Ipak, za razliku od ilustrativnih neobru- izme|u „biti” i „predstavljati”). Autor njegova mera talisti~kih dela koja su ideolo{ki ispra- dakle ne èli da bude shva}en kao `njena, politi~ki inertna i i agnosti~arski vrednosti jednostavan zabavlja~ ili predstavlja~, definisana (Kejnova, Vel{, Rejvenhil), ve} kao otelotvorenje istine, ~ist ìvot, Everything Must Go sugeri{e prihvatanje je vrednost esencija. Ako je posmatramo u kontekstu leve politi~ke opcije, te se pre moè re}i pozori{ne teorije i prakse, ova vrsta pred- da je tu re~ o (zna~enjski) staromodnom koju ima za stave je totalan opozit brehtovskom politi~kom komadu upakovanom u sa- modusu scenskog predstavljanja (sred- vremenu (in-yer face) formu. Ekviva- darivanoga“, stvima otu|enja), a bliska idejama Gro- lentno konceptu grupe Manic Street tovskog o glumcu-asketi koji se potpuno Preachers, predstava je stilski eksploziv- kaè stara ogoljava pred publikom, ~ine}i od sebe na i efektna, lokalno nijansirana (izme- naro~itu vrstu `rtve, ili Edvarda Gordona |u ostalog bavi se i pitanjima vel{kog tamilska Krega, koji je teìo da glumca zameni kulturnog identiteta), poziva na politi~ko nadmarionetom koja ne}e biti manje ili osve{}ivanje, bunt i promenu, nude}i da- mudrost. vi{e ve{ta kopija stvarnosti, ve} osoben kle alternativu u neosocijali- umetnik koji jeste, sam ìvot. sti~kim ideologijama.

LUDUS 112 26 Dnevnik PUTOVANJE SA JEDANAEST MALERA Parisko-briselski dnevnik scenom, ali ga ipak ima na neki tanan Tereze de Kersmeker (Anne Teresa De na~in. Odli~no je radio s dvoje majstora Keersmaeker). Upozoravaju me da pa- glumaca – Nata{om Pari (Natasha Pa- zim da ne odem u Luven koji je u nekom, Jovan ¬irilov rry) i Mi{elom Pikolijem (Michel Piccoli), drugom pravcu. Iz voza nas izbacuju, jer koji nisu ni poku{ali da spolja li~e na su se jedna kola pokvarila. êkamo drugi Pariz, 5. decembar 2003. Na predstavi Pikolo teatra. Sedam- êhova, ali iznutra da. Pariz , 10. XII voz. Da li }u sti}i na predstavu! (Maler Ne pamtim kad sam bio na Pigalu. naesta verzija Strelerovog Sluge dvaju U sali Ateljea Bertije, privremenom br. 7) Jo{ kada me je uzbu|ivala pornografija u gospodara po Goldoniju, od kojih je ovo boravi{tu Odeona (zbog rekonstrukcije) Stièm na predstavu kompanije rukama uli~nih prodavaca i dame po tre}a. Video sam prvu s Moretijemi kada predstava Stra{ni sud reditelja Andrea Rosas iz Brisla. Kofer ostavljam na bile- asfaltu, onda kada smo Seleni} i ja bili su 50-ih godina gostovali u Beogradu na Engela iz Alzasa. Jedna od najboljih tarnici. jedine mu{terije u baru s animir dama- sceni JDP. Sedamdesetogodi{nji Feru~o predstava koju sam ikada video u Fran- Re{io sam da ne po|em s kravatom, ma, upla{eni kako da ne{to doìvimo, a Soleri (Ferruccio Soleri) herojski igra cuskoj. Ima ne~ega od Martalera u ciniz- jer prime}ujem sve ~e{}e da sam jedini sa ne ostanemo bez prebijenog franka. svoju ko zna koju predstavu tokom 30 mu i muzikalnosti predstave. Kako je re~ kravatom u celom pozori{tu. Svi su pre{li Sada traìm teatar Ouvert @oela godina. Bio je u Bitef teatru pre 2 godine o poznom komadu Edena fon Horvata na boemsku varijantu odevanja. U kra- @oanoa (Joël Jouanneau) u nekom }or- i drào sjajno predavanje o komediji del naro~ito su duhoviti kratki muzi~ki pa- vati ~esto ispadam kao neki odvratni ja- sokaku Pigala, koji se poeti~no zove Je- arte sa svojim demonstracijama. Kad saì. Li~nosti u ovoj prividno hiperrea- pi. Posle dosta pe{a~enja stièm do senja ba{ta, jedva ga nalazim. Predstava skine Arlekinovu masku i otkrije svoje listi~koj predstavi s vremena na vreme dvorane „Aula magna“ gde se igra predstava. Kad ono svi su u kravatama, a dame u bundama, osim mene. (Maler br 8.) Predstavu je otkupila belgijska osigu- ravaju}a kompanija Ethias koja je uzela to novo ime i novi dizajn. Visoka belgijska buròazija. Dobio sam ulaznicu u poslednjim redovima galerije. Jedva vidim predstavu. (Maler br. 9.) Mislio sam Predstava ansambla Rosas da ne}e biti aplauza, kad ono ovacije ovih u{togljenih burùja na modernu igru in- ambasade koja izdaje potvrdu o gubitku spirisanu muzikom dèza Majlsa Devisa paso{a, JAT za novu kartu, policiju da mi iz 1970. (koja na kraju postaje suvi{e izdaju dozvolu. Ide sa mnom u policiju. zamorna) i nekim nesre}nim slu~ajem, pad mosta u Va{ingtonu, {ta li, Bitches Ali oni ne}e da mi izdaju potvdu jer ne Brew, Tacoma Narrows. Ni burùji vi{e znam broj paso{a. Ne mogu da ga nisu ono {to su bili. Na prijemu posle saznam kad nema nikog u SMIP-u. Kad predstave, kakav nisam doìveo u ìvotu }ete ih na}i. U ponedeljak. Ali imam s dosta prijema, sa ostrigama i silnim avion sutra pa onda tek u utorak. „To nas gastronomskim raritetima, nalazim nije briga“, re~e policajka. producenta predstave i svoju nema~ku Brisel-Beograd, 14. XII koleginicu po selektorstvu. Prebacuju me Idem ujutro u 7 u policijsku stanicu. do hotela u Briselu. Pariz, 13. XII Mislim nova smena pa }e mi dati potvrdu ko sam i {ta sam na osnovu moje li~ne Spremam se da idem u Hag kod svojih prijatelja. Kupujem voznu kartu. karte. Kad ono neka druga policajka po- Vidim da pada ki{a i u stani~noj radnji gleda u kompjuter „Ovde pi{e da morate da nam date broj va{eg izgubljenog pa- Bitches Brew kupujem ki{obran na rasklapanje. Pro- klet bio! I on i ki{a! Pla}am ki{obran. so{a“ (maler br.11). Pokunjen odlazim. po romanu Elfride Jelinek (Elfriede stara~ko lice na mladala~kom telu, odu- otpevaju, u stilu be~ke operete, po neko- Kad se okrenem nema mi ru~ne torbe s Molim Branka da ide sa mnom na aero- Jelinek) Ljubavnici. Duhovita i dosledna {evljenju publike nema kraja. liko re~enica iz proznog komada, kao paso{em, avionskom kartom za Beograd, drom. Jadan, kako je ljubazan, pristaje, igra s ki~em. Tri odli~ne glumice. Pariz, 8. XII aluziju na poreklo komada – na KundK telefonskim imenikom (maler br. 10, onaj iako je dan kada moè duè da spava. Pariz, 6. XII Traìm srednjo{kolski ud`benik operetsku Austrougarsku.Pariz, 11. XII najve}i). Kroz glavu mi munjevito pro- JAT izdaje duplikat karte. A njihov poli- S Miloradom Mi{kovi}em, na{im i Istorija starog veka. Traìla mi ga je Mi- Pred predstavu u Vensenu saznajem lazi da je danas subota, da je na{a amba- cajac na grani~nom prelazu ne{to gleda svetskim velikim igra~em druge polovine ra Bakovljev, moja prijateljica iz detinj- da mi u hotelu sutra u zoru ne mogu sada zatvorena, da valja sutra leteti a ja onu potvrdu iz ambasade o izgubljenom stva koja za mirnih penzionerskih dana XX veka, najve}im kojeg smo imali, vo- promeniti nov~anicu od 500 evra. [alju sam bez igde i~ega. Vra}am se u hotel. paso{u i polako prebira po kompjuteru. u~i francuski. Obilazim jedno 10-ak knji- me u banku. U banci mi kaù da mogu Gospo|i na recepciji kaèm {ta mi se dim dijalog za budu}u monografiju o Pretrnuo sam. Ja stojim. On me zapita, njemu povodom njegovog jubileja (75 àra. Ni govora da se moè na}i. Uàs! da promenim banknotu samo u svojoj dogodilo. Pita kakav ste paso{ imali. gotovo mangupski „[ta jo{ ho}e{ od godina ìvota). Na kraju radnog dana Mira mi ne}e verovati. (Maler br. 3). ekspozituri „Ali ja nisam odavde“. Ni{ta Diplomatski, Srbije i Crne Gore. „Pa ja vodi me kolima na Martalerovu pred- Sretam na Bulmi{u Svetlanu Slap{ak. vam ne moèmo pomo}i, probajte u sam vam Beogra|anka.“ I tu po~e da mi mene?“. „Ni{ta, da me pusti{ da idem“. stavu Lepa mlinarica po [ubertovom Ona mi kao helenistkinja obja{njava da menja~nici. U menja~nici mi opet skoro nesebi~no pomaè. Odmah je telefonirala „Pa ko te drì!“. Ose}ao sam se posle ove cilklusu lida u Nanter. Uàs novosa- takvog ud`benika nema. Mali Francuzi cini~no kaù da nisu jo{ nikada ni videli u ambasadu. Na{la nekog. Podme}e mi iznenadne policijske òvijalnosti kao da gra|enih gradskih celina od samog ~e- u~e jedno 10-ak stranica iz istorije starog nov~anicu od 500 evra. Zovem Jagodu. slu{alicu „Ja sam Branko Trbojevi}, sam kod ku}e. I zaista i na{ policajac na veka. A onaj ko polaè prijemni, recimo lika i betona. Nejasne oznake. Jedva Kaè do}i }e ujutro da plati hotel kredit- Branke Ota{evi} mu`.“ I tu po~inje njego- aerodromu bio je nekako veseo, na Sorboni, sprema se iz debelih univer- stièmo, u minut, na predstavu. Na nom karticom, ali ne}e imati da mi da va svesrdna pomo}. Pozvao je slu`benicu zna~i ljubazan. vratima zloslutna ti{ina. Znojave od zitetskih ud`benika. razliku (Eto ti malera br. 6). Predlaè mi brige da stignemo na vreme dve razvod- Pariz, 9. XII da probam u nekom supermarketu. Da, Dolazim na hommage koji prire|uju nice nas obave{tavaju da se tenor ali imam malo vremena da stignem na Francuzi i Italijani u Parizu \or|u Stre- razboleo i da je predstava otkazana. predstavu u Vensen. Svra}am u FNAC. leru. Govore @ak Lang, Robert Vilson, Nude nam da gledamo predstavu Rat na Nema problema. Kupim neku knjigu za @or` Banu... Svi oni vi{e govore o sebi 7 evra i vra}aju mi spasonosni kusur. tekst i u reìji {vedskog autora Lar{a nego o Streleru, osim Banua. Dosadno! Nurena (Lars Norén), ali nemam ìvaca Predstava Tolstojeve drame @ivi le{ (Maler br. 4). Jedina korist {to sam malo u reìji mlade rediteljke @ili Bro{en (Julie za neku drugu predstavu osim ove porazgovarao s njima u foajeu. Nudim Brochen) uop{te mi se ne svi|a. Neko propu{tene. U Francuskoj obi~no @aku Langu Katalog 37. Bitefa, a on naivno shvatanje ruske du{e i stila. Pu- neljubazni deùrni me pu{taju, ~ak kaè bolje da do|e na Bitef da gleda veoma predusretljivo, da bar vidim dekor predstave, Bob Vilson ho}e da radi pred- blika, me|utum {izi od odu{evljenja. Je- Mlinarice na velikoj sceni. Martalerovski stavu na temu Tesle u JDP, a @or` Banu dino je izrazito dobra na{a stara pozna- ogroman dekor pun straha i sivila. Nema pristaje da u|e u ìri 38. Bitefa, (ali nica Valeri Drevil (Valérie Dréville), koju takve pozornice u Beogradu. (Maler br.1) njegova koleginica Mi{el Kokosovska pre sam gledao kao Milerovu i Vasiljevljevu Pariz, 7. XII 5 minuta ve} je pristala da bude u ìriju, Medeju, a trebalo je da ~ita komad Lar- Predstava Valera Navarina na nje- dakle, maler br. 5). garsa, ali je tada kada je do{la na recital gov tekst Scena. Traje vi{e od 3 sata. Ne- Uve~e na predstavi u Teatru Bouffe ubijen \in|i}. ki zastareli sofisticirani modernizam. du Nord. Piter Bruk je napravio duodra- Pariz - Luven-la-Nev - Brisel, Ljudi srasli sa name{tajem i kutijama. mu Tvoja ruka u mojoj, po koresponden- 12. XII Jagoda i ja napu{tamo predstavu. Ovo ciji Antona Pavlovi~a s Kniper-êhovom. Putujem pravo u Luven-le-Nev nije moj obi~aj, ali zaista nisam izdrào. Majstor reìje se vidi u ose}anju mere. Ni (novosagra|eni univerzitetski grad posle (Maler br. 2) jednog trenutka nije preterao s mizan- studentskih nemira 1968) na predstavu Predstava ansambla Rosas

27 LUDUS 112 Kalendar FEBRUAR 2004. Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137 O PROFESIONALCIMA I AMATERIMA COBISS.SR-ID 54398983 Pismo gerenalu Franku, poetsko-ese- Izlazi jednom mese~no jisti~ko i dokumentarno delo. Pozori{nik 23. februara iste godine @eljka Raj- (osim u julu i avgustu) Arabal do 1969. bio je u Frankovoim ner, prvakinja muzi~kog pozori{ta, pro- Tira`: 2000 primeraka Jelena Kova÷evi¯ kazamatima, kada je prognan. Celokup- slavila je 30 godina umetni~kog rada. Prvi broj objavljen 5. XI 1992. no njegovo delo je osuda fa{izma i totali- Dve decenije provela je u Pozori{tu na Pre 130 godina Pre 35 godina tarnih sistema. Na BITEF-u je izveo Terazijama, gde ju je pozvao jo{ 1953. Mejerholjd (Vvsevold Emiljevi}, „Dèpno pozori{te“ za predstave mi- Groblje automobila, a poznate su mu Lola \uki}, kada je formirao ansambl Izdaje pravo ime: Karl Teodor Kazimir Mejer- ni formata otvoreno je reìjom Soje Jo- reìje Putnik, Fando i Lis, Arhitekta i muzi~ke komedije. U Beograd je stigla iz Savez dramskih umetnika Srbije gold) rodio se 9. februara po novom ka- vanovi} u podrumu Ateljea 212, 8. febru- asirski car, I cve}u stavljahu lisice. Pre- zagreba~kog HNK, mada je ranije u~e- Beograd, Studentski trg 13/VI lendaru, tj. 28. januara po starom, 1874. ara 1969. Pendèr i ravnica je tekst vod Zorana Tasi}a objavio je arh. Slobo- stvovala u osnivanju i rije~kog teatra i Telefoni: 011/631-522, Reditelj i glumac koji je postavljao osnove Zorana Petrovi}a, slikara, koji je pisao dan Ma{i} u svojoj ediciji Nezavisnih Kerempuhovog kazali{ta, tj. zagreba~ke modernog pozori{ta, osniva~ biomeha- pri~e „koje nisu stale u slike“, vezane za izdanja. Komedije. Povodom proslave odigrala je 631-592 i 631-464; fax: 629-873 nike u pozori{tu, koji je dao ime ce- Banat. Ljupku scenu uredio je Miomir odlomke svojih najboljih ostvarenja: http://www.sdus.org.yu njenom Teatru „Mejerholjd“, zavr{io je Deni}, a igru \or|a Jelisi}a, Renate Tekst Zorana Popovi}a Patka iz vrta Mala Florami Iva Tijarovi}a, Prosja~ka e-mail: [email protected] Ulmanski, Petra Kralja, Seke Sabli}, Muzi~ko-dramsko u~ili{te Moskovskog kralja Gustava, nagra|enog na Konkur- opera B. Brehta, Zemlja sme{ka Lehara, PIB 100040788 filharmonijskog dru{tva. Prvi anga`mab Dragutina Dobri~anina, Ta{ka Na~i}a i Vesela udovica, Ofenbahov Pariski ìvot, su Narodnog pozori{ta 1972, reìrala je Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92 bio mu je rad sa Stanislavskim u MHAT- Mije Adamovi}a pratila je setna gitara Vida Ognjenovi} u Krugu 101, 9. febru- Kneginja ~arda{a od Kalmana, Violi- (Privredna banka a.d.) u (1898-1902), potom prelazi u Teatar Jovana Jovi~i}a. ara 1974. Igrali su Dragan Zari}, Du{an nista na krovu, Rozmari, Grofica Mari- nove drame, te reìra u petrogradskom Jak{i}, Sonja Jaukovi}, An|elka Risti}, ca, Helo, Doli. @eljka je igrala i na filmu Devizni ra~un: 5401-VA-1111502 Pogorelo kragujeva~ko Pozori{te Teatru Komisarèvske i Aleksandrin- Nada Blam, Rade Vukoti}, Danilo La- i TV (Gra|anin pokorni). (Privredna banka a.d.) „Joakim Vuji}“ po~etkom 1969. izvodi po skom teatru: dela Ostrovskog, êhova, zovi}, Rade Marjanovi}. Meterlenka, Ibzena, Gorkog, Majakov- drugim mestima svoj uspeli komad, Pre 20 godina Predsednik Razvojni put Bore [najdera. 10. febru- skog. Od 1914. rukovodi eksperimental- Ljubica Mitrovi}, glumica sa nadim- Po~etkom februara 1984. u Vr{cu su Branislav Mili}evi} nim studiom. Umro je 2. februara 1940. ara stigli su u Mostar i pred prepunim se lomila koplja oko toga {ta treba da stoji gledali{tem odigrali Usre}itelje irskog kom Cvr~ak, za mnoge je bila najbolja glumica-amater u Srbiji. Po~etkom feb- u potpisu za statuu Sterije: da li „Steriji - Glavni i odgovorni urednik Pre 95 godina pisca S. Makgontejla u reìji \or|a \ur- pozori{nici Jugoslavije“ ili isto to sa „i |evi}a, a slede}eg dana komad Kojoti ruara 1974. proslavila je ~etvrt veka na Aleksandar Milosavljevi} Eugen Jonesko (Eugène Jonesco/ sceni. Odigrala je 59 uloga i pobrala vi{e Vr{~ani“? Ali umesto jednostavnog nat- Jonescu) rodio se 26. februara 1909. u Ivana Studena, postavljenog na tzv. [email protected] republi~kih i saveznih nagrada. Bila je pisa „Sterija 1806-1856“, na spomeniku Rumuniji. Preseliv{i se u Francusku Oktobarskoj sceni, namenjenoj antiratnoj ~lanica Narodnog amaterskog pozori{ta „ocu srpske drame“ nije stajalo ni{ta. 1938. zavr{ava filolo{ke studije na drami. Redakcija iz Smederevske Palanke, gde je uspe{no Statuu je izvajao Risto Stijovi}. Sorboni. Umetni~ku karijeru po~inje kao Svetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, igrala u Nikodemijevom Skampolu, Julu pesnik, a ubrzo ulazi u tokove avan- Posle jedne decenije, po~etkom febru- u Pop ]iri i pop Spiri, Miami u Rasovom Pozorje mladih u Novom Sadu koje Ivana Dimi}, Aleksandra Jak{i}, gardne francuske drame, uz @arija, Ada- ara 1969, Kru{evac je ponovo dobio pro- I plovi bijeli oblak, Liza u Obzirnoj blud- traje paralelno sa Sterijinim pozorjem Ma{a Jeremi} (zamenik glavnog i mova i dr, stvaraju}i drame antiteatra. fesionalno pozori{te. Lokalna privreda odre|eno je na sednici Izvr{nog odbora 6. nici @.P. Sartra, Blan{ u Tramvaju zvani odgovornog urednika), Mirjana Jevti} Takva su dela ]elava peva~ica, Lekcija, uloìla je sredstva za adaptiranje februara 1984. da bude scena za stu- èlja, Marta u Ko se boji Virdìnije Vulf i Stolice, @rtve duga, Amede ili kako se od dvorane. Pozori{te je dobilo {est profe- dentske predstave visokih umetni~kih (operativni sekretar), Svetislav sionalnih glumaca, dva reditelja i uprav- dr. Rodom je iz Milo{evca. njega izbaviti, @ak ili pokornost, Novi {kola i da organizacione tro{kove snosi Jovanov, Jelena Kova~evi}, Branka nika prof. Momira Bradi}a. U planu su stanar, Ubica po pozivu, Nosorog, Kralj Sterijino pozorje, a sme{taj – {kole u~e- Krilovi}, Ivan Medenica, Olivera imali da izvedu ~etiri premijere i ukupno Olovka pi{e, pi{e srcem igrali su umire, Nebeski pe{ak. Umro je pre 10 snice. Dat je bio i predlog da se pozivaju 60 predstava, da im gostuju Narodno Rada \uri~in i Pavle Min~i} 12. februara Milo{evi}, Darinka Nikoli}, Tanja godina, 28. marta 1994. inostrane studentske predstave koje su pozori{te i Savremeno beogradsko. Radni uz prave ovacije zadarske publike. Ovaj Petrovi}, Gor~in Stojanovi}, Anja Su{a, doìvele uspeh, kao i inostrana saradnja kolektivi iz Kru{evca otkupili su sve komad Rupnika i Ne{i}a, postavljen 17. za samo Sterijino pozorje. Petar Tesli}, \or|e Tomi} (fotografija), predstave. Do kraja prve sezone, postav- novembra 1972, doìveo je 100. izvo|enje Maja Vukadinovi} Ministarstvo za ljeno je {est premijera. ve} 27. februara 1974. Mira Trailovi} im Albanska drama Pokrajinskog naro- kulturu je poklonila 100 olovaka – da jo{ toliko dnog pozori{ta iz Pri{tine gostovala je u Sekretar redakcije „Alal ti vera, Veselinovi}ka! Nu{i} je traje predstava. Prethodne 1973. godine Ateljeu 212 sa predstavom êkaju}i napisao Ginu kao da je tebe zami{ljao. Radmila Sandi} Srbije mo`da osvojili su na Sterijinom pozorju tri na- Godoa, u reìji Ljube Milo{evi}a. U ovom Kakva si sva zarozana, pa pla~ljiva, pa grade. moè bez nikakva – ne zami{ljam drugu Ginu obnovljenom komadu igrali su gotovo isti Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu glumci od pre 12 godina (prvi albanski AXIS studio, Beograd osim tebe“, pisao je Stanislav Vinaver Polovinom februara 1974. osnovan je „Ludusa“, ali povodom kreacije Branke Veselinovi} u Godo, 1972): [ani Palaska, Adam Miku- e-mail: [email protected] Teatrolo{ki institut u Dubrovniku, na lovci, Ahmet Spahiu, Dibran Tahiri, Laze „Ludus“ ne Oàlo{}enoj porodici. 22. februara Bran- ~ijem ~elu je bio Marko Fotez, reditelj i ka je proslavila 30 godina glume, igra- \il. Predstavu je odlikovala posebna teatrolog. Ovo odeljenje zagreba~kog muzika (ritam i melodija) teksta. Ina~e, WEB administrator moè bez ju}i Persidu u Nu{i}evoj Protekciji, u JAZU-a pokrenuto je s ciljem da se vode svom Jugoslovenskom dramskom pozo- prethodne godine Atelje 212 gostovao je u Vojislav Ili} prilo`ni{tva organizovana istraìvanja pozori{ne Pri{tini sa Kosan~i}evim vencem Slobo- ri{tu. Branka je zapo~ela bavljenje glu- pro{losti i sada{njosti na podru~ju Dub- mom u Akademskom pozori{tu, igrala je dana Seleni}a, u reìji Zorana Ratkovi}a. Dizajn logotipa „LUDUS“ rovnika, Dalamacije i Istre. U planu je Ministarstva za u Narodnom, Savremenom, a ~esto i u \or|e Risti} bilo objavljivanje monografije o 25 godi- radio-emisijama, an mnogobrojnim dob- U Atrijumu Narodnog muzeja Ljuba kulturu Srbije. na Dubrova~kih ljetnjih igara, izlo`ba rotvornim priredbama i doga|ajima, koje Tadi} je obnovio monodramu Memoari Redizajn logotipa „LUDUS“ dela Marina Drì}a i nekoliko simpoziju- „Vrednost dara je ~esto i sama pokretala. Nekad poznata Prote Mateje Nenadovi}a 15. februara AXIS studio ma. po Ribarskim sva|ama, Baladi o a`daji i 1984. Time se pridruìo proslavi 180- nije mera dara; junaku, Dr ..., danas Branka uspe{no godi{njice Prvog srpskog ustanka. Ta- [tampa 19. febuara 1974. umro je Aleksan- ko|e je igrao u Valjevu i prihod od pred- njegova mera igra u Skupu Jago{a Markovi}a i to Preduze}e za grafi~ko izdava~ku mu{ku ulogu. dar Jankovi}, inicijator i prvi upravnik stave poklonio za podizanje spomenika delatnost i usluge d.o.o. BRANMIL, vrednosti Akademskog pozori{ta u Beogradu. On je proti Mateji. Praizvedba Afere nedu`ne Anabele pozvao Milana Dedinca, Matu Milo{e- Beograd, Borisa Kidri~a 24 je vrednost Velimira Luki}a izvedena je 27. februara vi}a, Boìdara Kova~evi}a, Branimira Dobitnik glavne premije (50.000 di- 1969. u reìji Milenka Mari~i}a, u JDP-u. ]osi}a, Batu Vukadinovi}a, Milana @iv- nara) koju dodeljuje Izvr{ni odbor Grad- Re{enjem Ministarstva za informacije koju ima za Igrali su Marko Todorovi}, Olga Spiri- kovi}a, Ra{u Plaovi}a i Svetozara Po- ske zajednice kulture Beograda, dobio je Republike Srbije Ludus je upisan u donovi}, Svetolik Nika~evi}, Olga Savi}, povi}a na sastanak u hotel „Moskva“ 15. 1984. Paolo Ma|eli za dostignu}a u Registar sredstava javnog darivanoga“, septembra 1922. Izvr{ili su fuziju stu- muzi~ko-scenskoj oblasti. Najzna~ajnije Joà Ruti}, Svetlana Bojkovi}, Marijan informisanja pod brojem 1459 kaè stara Lovri}, Buda Jeremi}, Ivan Jagodi}, Mio- dentskih dramskih grupa i novu grupu predstave te godine bile su: Ve~eras drag Radovanovi} i Zoran Milosavljevi}. nazvali Akademsko dru{tvo. Aleksandar improvizujemo (BDP), Pri~e iz Be~ke Na osnovu Mi{ljenja Ministarstva tamilska je bio pozori{ni i filmski kriti~ar, a neka- {ume (Atelje 212), Hobit („Bo{ko Buha“), kulture Republike Srbije pozori{ne Pre 30 godina da, amaterski glumac (Trigorin u Gale- Mefisto (NP); a za gluma~ko ostvarenje, novine Ludus oslobo|ene su poreza na mudrost. Drugog februara 1974. pojavio se u bu) koji je pratio savremene vidove po- Danilo Bata Stojkovi} u promet nas prevod knjige Fernanda Arabala zori{ne umetnosti. Balkanskom {pijunu (JDP).

LUDUS 112 28