Ludus 112.Qxd

Total Page:16

File Type:pdf, Size:1020Kb

Ludus 112.Qxd POZORI[NE NOVINE BROJ 112 FEBRUAR 2004. GODINA XII CENA 50 DINARA GORAN JASMINA TATJANA VLADISLAV MIRJANA I[TVAN STEFANOVSKI AVRAMOVI] VEN^ELOVSKI MIHAJLOVI] MARKOVINOVI] BI^KEI Praznik u Ne snalazim se Kao da nisam Bez straha od @iv festival ne Dom je tamo gde Beogradu u banalnim ni odlazila glume prave samozado- je jastuk na kome temama voljni ljudi spava{ Milena Dravi}: U OVOM BROJU: SAMA SEBI UPRAVNIK @elela bih da Du{ko Kova~e- vi} napi{e ne{to (Foto: Vukica Mika~a) za mene, za SKELA ZA DVA VEKA Scenskim spektaklom Skela Gorana otvaranje no- Petrovi}a, u re`iji Kokana Mladenovi}a, izvedenim u Ora{cu vog, obnovlje- obele`ena su dva veka nog Zvezdara moderne srpske dr`ave Teatra. Vreme- na ima, samo da smo `ivi i zdravi, ka`e (Foto: \or|e Tomi}) dobitnica na- IVA MILO[EVI]: grade „@anka PREDSTAVA JE NA PRVOM MESTU Premijera u Jugoslovenskom Stoki}“ dramskom pozori{tu HRONIKA POZORI[NIH ZBIVANJA govori}e Mira Jokovi}, glumica na pri- slovi kao „boemska rapsodija“ i „oda je vremenom radu u Americi, Esma Red`e- poslednjim mohikancima prestonice“. pova, peva~ica romskih pesama, dva Glavnu ulogu tuma~i Goran Sultanovi} Roma iz „Gradske ~isto}e“... Projekat je KAFANA KOD ZAJEDNO (za njega je Kafana i pisana), a par- vi}eve drame. Autor ka`e da su likovi i me|unarodni i o~ekuju se me|unarodna tnerke su mu Ljiljana La{i} i Iva [trlji}. doga|aji stvarni, ali da nije smatrao da gostovanja. treba da ih prika`e u obliku koji isto- U Slavija teatru bila je premijera Pri~a je o ~uburskom novinaru, boemu, Zorica Paši¯ ri~ari smatraju svetinjom. O~ekuje da }e novog komada Ljiljane La{i}. Naslov: filozofu i pijancu Aleksi, vlasniku kafane se stru~njaci mr{titi nad nau~nim sveto- Kafana Kod zajedno. „Komad samo}e“ koju su namerili da sru{e. ilena Dravi}, ovogodi{nja dobi- li{e prema budu}im ratovima, a ovda{nja gr|em, kao {to se ~uvari nacionalnih mi- tnica nagrade „@anka Stoki}“, da se postradali narod zapita, ili zabrine tova u`asavaju nad „srozavanjem“ sr- na sve~anom uru~enju priznan- nad svojom sudbinom. Sami smo skrojili pskih veli~ina. Jedno niko ne mo`e M osporiti: kralj i kraljica su iskasapljeni i ja u Narodnom pozori{tu rekla je da ga neke veli~anstvene trenutke na{e istorije, izba~eni kroz prozor dvora. ne do`ivljava kao trofej ve} kao – misiju. ali i neke ogromne zablude koje su nas, Pisac se, veli, rukovodio umetni~kom Posve}enost @anke Stoki} pozori{tu i na kraju te na{e novije, dovele na istori- MARIJA CRNOBORI istinom, svestan posledica koje mu takav umetnosti nasilni~ki je prekinuta jo{ pre jsku stranputicu. Moramo da `ivimo i sa Priredio Aleksandar Milosavljevi} pristup mo`e doneti. Na pitanje u ~emu je 6 decenija. Mira Stupica je krenula, pre 2 svojim uspesima i sa svojim porazima“. savremena konotacija dvorskih, krvo- cena: 400 dinara godine, u veliku misiju. Pridru`ila joj se Reditelj je u pravu, samo tu lekciju treba lo~nih doga|aja s po~etka pro{log veka, Svetlana Bojkovi}, kao prva dobitnica ~e{}e ponavljati. odgovara: „Analogija je mnogo. Pre MATA MILOŠEVI] @ankine nagrade. Sada je tu i Milena Skela je odigrana na Sretenje u ta~no sto godina, zbog ubistva kralja Dravi}, uvek solidarna i odana. Umetni- Ora{cu, TV je prenosila i – nema vi{e. Priredile: Aleksandra i kraljice Drage, Srbija je ca kroz ~iju se biografiju mo`e ispri~ati i Sad treba ~ekati 11 godina do proslave mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} bila izolovana od ostale Evrope. U centru prelomiti epoha, znana je kao osoba koja godi{njice Drugog srpskog ustanka, do i Olga Savi} stra{nih doga|aja i onda, kao nedavno, ne odustaje. Samo, kada }e @anka Stoki} Takova. Kod nas je uvek tako: ko ne cena: 400 dinara bio je bra~ni par na vlasti“. biti rehabilitovana? Mogle su razne ve~era u „Ora{cu“, ide u „Takovski grm“, LJILJANA KRSTI] vlasti to ve} da u~ine, a nisu. Mogla je to izme|u je mutno Dunavo. U proteklim mesecima, dok nije iza- Priredila Ognjenka Mili}evi} da uradi i ova, odlaze}a, a nije. Slabi su Doma}in premijere Memoara Prote {ao trobroj „Ludusa“ – neki su ve} po~eli cena: 400 dinara izgledi da }e to u~initi i ova, dolaze}a, Mateje Nenadovi}a, koje je u Ateljeu 212 da strahuju da }e „Ludus“ izlaziti kao vlast koju ~ekaju pre~i poslovi, razne govorio Ljuba Tadi}, bilo je Ministarstvo godi{njak – najvi{e se pisalo o Naro- legalizacije i legitimizacije. Ko jo{ da za kulturu i medije. Izuzetan doga|aj i dnom pozori{tu. Na sceni ovog teatra PETAR KRALJ brine o glumici ~ija slika bledi na skrom- izuzetan do`ivljaj. Tadi}, sada u Proti- Mi{i Janketi}u uru~ena je nagrada za Priredila Ognjenka Mili}evi} nom spomeniku na Top~iderskom gro- nim godinama a posle duge pauze (prva `ivotno delo, Dobri~in prsten, pred samu cena: 400 dinara blju? premijera bila je l972, a poslednja pre- premijeru Kova~evi}evog Sabirnog cen- tra u kojem ovaj glumac igra glavnu Ni glumac Branislav Le~i}, odlaze}i dstava 1992), ponovo je sau~esnik i OLIVERA MARKOVI] ministar kulture i medija, koji sâm ka`e svedok ustani~kih `alosnih doga|anja. I, ulogu. Janketi} nije krio da ga priznanje raduje i da je stiglo u pravom trenutku: Priredio Feliks Pa{i} da je „uradio rudarski posao“, dok drugi {ta tu nije valjalo? Nije valjalo {to je cena: 400 dinara vele da nije uradio ni{ta, nije se postarao ministarstvo predstavu namenilo svojim niti je previ{e mlad da bi posumnjao da za @anku. Ko }e, ako svoj ne}e? Mo`da je gostima, a gosti nisu do{li, izuzev ~asnih ga je zaslu`io, niti toliko mator da bi mu bilo svejedno! Da li bi, da se ponovo rodi, ministar mislio da se @ankom bavi u izuzetaka. Ni ministar Le~i} nije se po- RADE MARKOVI] bio glumac? Ne, nikako! Na ovom ze- ~etvrtoj godini svoga mandata, kada je javio. (Ni ~asnog dr Vojislava Ko{tunice Priredio Zoran T. Jovanovi} maljskom {aru ima mnogo privla~nih nameravao da „zaokru`i kulturni ambi- nije bilo. Nije video ni pou~nu Skelu, ni cena: 400 dinara jent“. Tvrdi da iza sebe ostavlja 10 go- jo{ pou~nije Memoare. O~igledno, ne lju- stvari, a jedna od njih je `ivot u prirodi i tovih zakona iz kulture i 2 iz oblasti me- bi pozori{te.) Ali, prisustvovalo je, u gajenje p~ela i ovaca. (Da su Janketi}a to STEVAN [ALAJI] dija, a namera mu je bila da, kao {lag na polupraznoj sali, mo}no obezbe|enje. pitali pre neku deceniju, odgovor bi, Priredio Petar Marjanovi} tortu, formuli{e i zakon o kulturnoj poli- sigurno, bio druga~iji.) cena: 400 dinara tici. Avaj, ministar je svoje delo ostavio u [to se Sabirnog centra ti~e, prvo Vila Sa{ino gostovanje Du{ana Kova~evi}a na sceni MIRA BANJAC traljama! Ra~una li biv{i ministar Le~i} nacionalnog teatra, u re`iji Bo`idara \u- Priredio Zoran Maksimovi} u svoje rudarske napore i to {to je u Srbi- rovi}a, nije bilo doga|aj sezone. „Kako od cena: 400 dinara ji za kulturu 2002. izdvajano 0,6 posto, U Ateljeu 212, a u njegovom Teatru u ovako dobrog dramskog teksta napraviti manje od malog u prethodnoj godini podrumu (!), odr`ana je premijera Pi- nedovoljno ubedljivu predstavu, identi- (0,8)? (Po standardima Uneska, dr`ava randelovog Henrika IV, u re`iji Du{ana ~no je pitanju kako sa ko{arka{kim drim VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI] koja izdvaja za kulturu manje od jedan Petrovi}a. Komad se na intrigantan timom izgubiti utakmicu, a to predstavlja Priredio Zoran T. Jovanovi} odsto ne mo`e se zvati kulturnom dr`a- na~in bavi pitanjem da li je lud onaj ko je svojevrstan podvig koji je te{ko objasni- cena: 400 dinara vom.) Ko sad u svim tim velikim poslovi- odabrao da bude druga~iji ili su to svi ti.“ To, ipak, poku{ava, da objasni \or|e ma jo{ da misli na @anku! ostali koji pristaju na op{teprihva}enu Lazin u „Danasu“. „Mo`da obja{njenje dru{tvenu podelu uloga. Kada je pre treba tra`iti u poku{aju reditelja da Skela i mutno mnogo godina Henrik IV igran u Jugo- komad izdigne iz obi~ne tragikomedije BRANKA VESELINOVI] slovenskom dramskom, u re`iji Bore (ta je, tobo`e, suvi{e prosta) i dati mu Priredio Zoran T. Jovanovi} Dunavo Dra{kovi}a, predstava, ka`u, nije nai{la neka dublja zna~enja, u ~emu, na `alost, cena: 400 dinara na razumevanje. Ovu sada{nju hvale, a nije uspeo. Poku{avaju}i da tekst, na hvale i Tihomira Stani}a kao Henrika. neki na~in, intelektualizuje, reditelj je STEVO @IGON Kona~no da se i glumci osevape. Do- Ne izostaju ni pohvale drugim glumci- nepotrebno umanjio efekat lake komi~ne Priredio Zoran T. Jovanovi} sta su metanisali na partijskim konve- ma. Zna li se, napokon, ko je lud? igre koja se neosetno preliva u tragiku, i cena: 400 dinara ncijama i promocijama, izlagali se na U istom pozori{tu premijerno je pri- sama po sebi ima dovoljno dubokog pre- izbornim listama, bio je poslednji ~as da kazana drama Gorana Stefanovskog nesenog zna~enja da neka posebna nad- ne{to urade za sebe i narod. (Nekada je Svako. Re`irala je \ur|a Te{i}. Jedan gradnja nije ni potrebna.
Recommended publications
  • 1 Lenki I Relji, Mojim Unucima
    Lenki i Relji, mojim unucima 1 2 Feliks Pašić MUCI Ljubomir Draškić ili živeti u pozorištu 3 4 Ulaz u vilu »Nada« u Omišlju na ostrvu Krku 5 6 Mladom Svetozaru Cvetkoviću, tek pristiglom u Atelje 212, činio se kao ka- kav veliki lutan, očiju dubokih i crnih, sa podočnjacima koji su s godinama posta- jali sve tamniji i dublji. Mira Stupica pamti jedno štrkljasto i visoko dete, krakato, okato, nosato i pomalo dremljivo, koje je kapke imalo uvek napola spuštene, kao roletne. I u sećanju Aleksandra–Luja Todorovića javlja se u istoj slici: visok, štrkljast, šiljat, neopisivo mršav. Vojislavu Kostiću je, tako visok i mršav, sa šišanom bradom, ličio na Don Kihota. Ivana Dimić je imala dvanaest godina kad ga je prvi put videla, na slavi na koju je došla s roditeljima. Među gostima se izdvajao visok, mršav, duhovit čovek koji je psovao. Ogroman, tamnog lica i brade, izgledao joj je kao neki Azijat. Aleksandar–Saša Gruden seća ga se kao klinca koji je s majkom došao kod očeve rodbine u Užice. Prilog opštem utisku: štkljast, nosat, s ogromnim kolenima. Kad su ga upitali kako je, odgovorio je: »Zaštopal mi se nosek.« Posle je objašnjavao da je imao jezički problem: »Govorio sam hrvatski.« Dolasku u Užice 1941. godine prethodi prva velika životna avantura. Od ranih dana naučio je da svet i ljude vidi u slikama. U slikama Zadra, u koji se porodica 1939. seli iz Zagreba, kada je otac Sreten postavljen za vicekonzula Kraljevskog konzulata, prelamaju se, između ostalih, prizori ogromnog stana u kome, po jednom dugačkom hodniku, vozi bicikl.
    [Show full text]
  • MIKI MANOJLOVIC Monografija 08.Indd
    A ko si ti? Automonografija Predraga Mikija Manojlovića Ova knjiga je posvećena Predragu Mikiju Manojloviću, laureatu nagrade Dobričin prsten za 2012. Dobitnici nagrade Dobričin prsten LJUBA TADIĆ (1980.) MIRA STUPICA (1981.) MIJA ALEKSIĆ (1982.) ZORAN RADMILOVIĆ (1983.) NEVENKA URBANOVA (1984.) RAHELA FERARI (1986.) BRANKO PLEŠA (1988.) DANILO STOJKOVIĆ (1990.) MARIJA CRNOBORI (1992.) MATA MILOŠEVIĆ (1994.) LJILJANA KRSTIĆ (1995.) PETAR KRALJ (1996.) OLIVERA MARKOVIĆ (1997.) RADE MARKOVIĆ (1998.) STEVAN ŠALAJIĆ (1999.) MIRA BANJAC (2000.) VLASTIMIR ĐUZA STOJILJKOVIĆ (2001.) STEVO ŽIGON (2002.) MIHAILO MIŠA JANKETIĆ (2003.) PETAR BANIĆEVIĆ (2004.) Automonografija dobitnika nagrade Dobričin prsten SVETLANA BOJKOVIĆ (2005.) BORA TODOROVIĆ (2006.) KSENIJA JOVANOVIĆ (2007.) PREDRAG EJDUS (2008.) 7 VOJISLAV BRAJOVIĆ (2009.) JELISAVETA SEKA SABLIĆ (2010.) RUŽICA SOKIĆ (2011.) PREDRAG MIKI MANOJLOVIĆ (2012.) JASNA ĐURIĆIĆ (2014.) SVEČANA DODELA NAGRADE DOBRIČIN PRSTEN PREDRAGU MIKIJU MANOJLOVIĆU NASLEĐE VELIKOG GLUMCA LJILJANA ĐURIĆ, predsednica Udruženja dramskih umetnika Srbije Verujem da većina vas poznaje istoriju Dobričinog prstena, ali isto tako verujem da ima i onih koji do sada ovu priču nisu čuli. Zato mi dozvolite da pročitam kratak zapis gospođe Ksenije Šukuljević Marković: Udruženje glumaca Kraljevine Jugoslavije dodelilo je zlatan prsten Dobrici Miluti- noviću, velikanu srpskog glumišta povodom četrdesete godišnjice njegovog umetničkog rada 1937. godine. Udruženje je smatralo da Dobricu Milutinovića treba izdvojiti iz plejade velikih glumaca i ovenčati nesvakidašnjom nagradom koja će se pamtiti i simbo- lizovati njegovu umetničku ličnost. Odlučilo je da prsten bude prelazni, da se dodeljuje Automonografija dobitnika nagrade Dobričin prsten najboljem glumcu i da se na taj način sačuva trajan spomen na Dobricu. Donet je i pra- vilnik po kojem je trebalo da Dobrica odredi dobitnika prstena ili da to učini odabrana tročlana komisija.
    [Show full text]
  • Glava U Torbi
    Borka Pavićević czkd 2017. GLAVA U TORBI Borka Pavićević Sadržaj 5 ZAŠTO I ZATO 131 Bogujevci/vizuelna istorija 7 ZABELEŽITI SVOJE VREME 135 Rezervna država 2013. 2014. 11 Ne radite „svoj posao“ 141 Čudo u Šarganu 14 Spomenik 144 Jututunska Juhahaha i Osmi putnik 18 Palme, Ana Lind i Zoran Đinđić 148 Bal na vodi 22 Dogodilo se u Berlinu 152 Elektrošok 27 4. april – Dan studenata 155 Botoksi i botovi 31 Amarkord 159 Sanjao sam noćas da vas nema 35 Vukovar je oslobođen 162 1914.-2014. 39 Skladište 166 Veliki i mali 43 Nekom rat, nekom brat 169 Užižena istorija 48 Čin ubijanja 173 Okupacija 52 Belavista 176 Hip hop u Nišu 56 Peć, Peja, Bistrica, Kosovo 180 Između 60 Freska 183 Đavolja varoš 65 General žive vojske 186 Aleksandra Zec 69 Poslednje dete 190 Kenotaf 73 Na Gvozdu 193 Šta je tu sporno 77 Što te nema 197 Sve je pod kontrolom 81 I did it my way, Dragan Babić 201 Magla izlazi na scenu 85 Songšpil o parama i vlasti 205 Berlin-Užice 89 Mira Trailović (1924.-1989.) 208 Uzdignuta zvezda 93 Na vest o smrti hotela „Crna Gora“ 212 Mitotvorno mesto 97 „Mira Trailović“, „Zoran Đinđić“ 215 Kula Janković Stojana i Oliver Frljić 218 Surovo pozorište 101 Libricid, biblioklazam, knjigocid 222 Gluvi i slepi 104 Jovanka Budisavljević Broz 225 Dobro jutro, Beograde 108 Savršeno dosledan 228 Nepodnošljivi hor 112 „Everyman Đilas“ 233 Sve je po zakonu 116 Pomeranje dna 236 Drugi jezik 119 Crvena jabuka 239 Okupacija u 26 slika 123 LIBERA! VIA, VIA... 243 Vreme koje se približava Mina Kovačević (1919.-2013.) 247 Parade 127 Prvi ili peti 250 Šarena jaja 253 Uživamo u prevazilaženju straha 387 Nitko i nitkovi 257 Marija Crnobori 1918.
    [Show full text]
  • Searchable PDF Format
    - !-l t(xt0 trA(i'l's Atr()U'I' YUGOSLAVIA (t) 4tlr eclitiorr a-\ l2tl pagcs rl -30 lrltck.unrl-wlriIc photographs - 3 rrraps - Lurrgrr:tgt's: tinglish, French, -) (icrrnitn, I\rssian, Spanish 'l'lris b<xrk c:ontuins the basic facts E- llrorrt Yrrgttslavia GT]o(;I{APIIY, I{ISTORY, r-\ w-) S ATF, OR.GANIZATION, AA IIOREIGN POLICY, WORKTJRS' SELF-MANAGEMENT, -t INDT]STRY, TRANSPORT, ACRICULTURE, a EDUCATION, ARTS, E- SOCIAL INSURANCE, (J TOURISM, SPORT IOOO FACTS ABOUT YUGOST.AVIA r= O waRszAwA .^*-h-;; c_-?6 =i PUBLISHER IZDAVACKI ZAVOD "IUGOSLAVI.I A. Beograd, Nemamjiaa 34 FACTS ABOUT YI]GOSIAYIA COUNTRY AND POPULATION GEOGRAPHIC AREA POSITION The Social srt Federral Rerpub,lic of y,urgoslavia lies, u,ith its greater part (g0 percent) in the Balkan peninsula, Southeast Europe, and, with a smaller part (20 percent) in Central Europe. Since its southwestern ,regions occupy a long length of the Adriati,c coastal be1t, it is b,oth a continental and a maritime country. The country,s extreme points extend from 40o 57' to 460 53, N. lat. and from 13" 23' to 23o 02' E. l"ong. It is consequently pole, closer to the Equator than to the North and and Italy. it has the Central European Standard time. POPULATION AND BOUNDARIES ITS NATIONAL STRUCTURE Yugoslavia is bounded by several states and the sea. On the land side, it borders on seven states: Austria and Hungary on the north, Rumania on the northeast, Bulgaria on the east, Greece on the south, Albania on the southwest and Italy on the northwest.
    [Show full text]
  • MIKI MANOJLOVIC Monografija 08.Indd
    A ko si ti? Automonografija Predraga Mikija Manojlovića Ova knjiga je posvećena Predragu Mikiju Manojloviću, laureatu nagrade Dobričin prsten za 2012. Dobitnici nagrade Dobričin prsten LJUBA TADIĆ (1980.) MIRA STUPICA (1981.) MIJA ALEKSIĆ (1982.) ZORAN RADMILOVIĆ (1983.) NEVENKA URBANOVA (1984.) RAHELA FERARI (1986.) BRANKO PLEŠA (1988.) DANILO STOJKOVIĆ (1990.) MARIJA CRNOBORI (1992.) MATA MILOŠEVIĆ (1994.) LJILJANA KRSTIĆ (1995.) PETAR KRALJ (1996.) OLIVERA MARKOVIĆ (1997.) RADE MARKOVIĆ (1998.) STEVAN ŠALAJIĆ (1999.) MIRA BANJAC (2000.) VLASTIMIR ĐUZA STOJILJKOVIĆ (2001.) STEVO ŽIGON (2002.) MIHAILO MIŠA JANKETIĆ (2003.) PETAR BANIĆEVIĆ (2004.) Automonografija dobitnika nagrade Dobričin prsten SVETLANA BOJKOVIĆ (2005.) BORA TODOROVIĆ (2006.) KSENIJA JOVANOVIĆ (2007.) PREDRAG EJDUS (2008.) 7 VOJISLAV BRAJOVIĆ (2009.) JELISAVETA SEKA SABLIĆ (2010.) RUŽICA SOKIĆ (2011.) PREDRAG MIKI MANOJLOVIĆ (2012.) JASNA ĐURIĆIĆ (2014.) SVEČANA DODELA NAGRADE DOBRIČIN PRSTEN PREDRAGU MIKIJU MANOJLOVIĆU NASLEĐE VELIKOG GLUMCA LJILJANA ĐURIĆ, predsednica Udruženja dramskih umetnika Srbije Verujem da većina vas poznaje istoriju Dobričinog prstena, ali isto tako verujem da ima i onih koji do sada ovu priču nisu čuli. Zato mi dozvolite da pročitam kratak zapis gospođe Ksenije Šukuljević Marković: Udruženje glumaca Kraljevine Jugoslavije dodelilo je zlatan prsten Dobrici Miluti- noviću, velikanu srpskog glumišta povodom četrdesete godišnjice njegovog umetničkog rada 1937. godine. Udruženje je smatralo da Dobricu Milutinovića treba izdvojiti iz plejade velikih glumaca i ovenčati nesvakidašnjom nagradom koja će se pamtiti i simbo- lizovati njegovu umetničku ličnost. Odlučilo je da prsten bude prelazni, da se dodeljuje Automonografija dobitnika nagrade Dobričin prsten najboljem glumcu i da se na taj način sačuva trajan spomen na Dobricu. Donet je i pra- vilnik po kojem je trebalo da Dobrica odredi dobitnika prstena ili da to učini odabrana tročlana komisija.
    [Show full text]
  • NOMINACIJE I NAGRADE Dobitnik ”Dobri~Inog Prstena” 06
    POZORI[NE NOVINE BROJ 139 NOVEMBAR 2006. GODINA XV CENA 50 DINARA NOMINACIJE I NAGRADE Dobitnik ”Dobri~inog prstena” 06 BORA TODOROVI] Nagrade 1980. LJUBA TADI] DOSADA[NJI DOBITNICI NAGRADE 1981. MIRA STUPICA 1982. MIJA ALEKSI] ”DOBRI^IN PRSTEN” 1983. ZORAN RADMILOVI] (za `ivotno delo) 1984. NEVENKA URBANOVA 1986. RAHELA FERARI 1988. BRANKO PLE[A 1990. DANILO STOJKOVI] 1992. MARIJA CRNOBORI 1994. MATA MILO[EVI] 1995. LJILJANA KRSTI] 1996. PETAR KRALJ 1997. OLIVERA MARKOVI] 1998. RADE MARKOVI] 1999. STEVAN [ALAJI] 2000. MIRA BANJAC 2001. VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI] 2002. STEVO @IGON 2003. MIHAILO JANKETI] 2004. PETAR BANI]EVI] 2005. SVETLANA BOJKOVI] 2006. BORIVOJE BORA TODOROVI] nepoznat i neustaljen proces dodele za- ka pesnikinja, o svom kolegi ~ija je pes- gradu, sa socijalne ta~ke gledi{ta nije mu slu`nih penzija biti br`i? Na osnovu ni~ka generacija poumirala mlada, a on potrebna i penzija zaslu`nog umetnika, Gordijevog ~vora? je ostao da stari sam. Napisala je: “I ali sa umetni~ke ona mu svakako pripa- OBE]ANJA SU DATA Ili je ovo samo slatko predizborno postepeno je rasla cena toga {to nije da, zar ne? (Osim ako je izmislio novo obe}anje u kampanji za sveop{te izbore, umro mlad!” Lepo je po`iveti du`e, ali oru`je, pa dobio Nobela za mir.) esti o nacionalnim penzijama za la jedan sastanak u trajanju od pome- koja je prakti~no ve} po~ela, mada su cena, na `alost, stalno raste! Dostojan- zaslu`ne umetnike govore o tome nute dve nedelje, ali bez pauze, bez spa- Ako pretpostavimo da }e se u prvom izbori tek u januaru.
    [Show full text]
  • Početkom Devedesetih Glumica Mira Furlan Protjerana Je Medijskom Hajkom Iz Zagreba Jer Nije Pristala Na Mržnju I Podjele. Dana
    #1102 Samostalni srpski tjednik Petak 29/01/2021 10 kn/100 din/1.20 € 5720 Dosje Furlan Početkom devedesetih glumica Mira Furlan protjerana je medijskom hajkom iz Zagreba jer nije pristala na mržnju i podjele. Danas se građanke i građani spontano opraštaju od nje cvijećem i svijećama, ostavljenima na adresi na kojoj je nekada živjela str. 8-11. i 27. Novosti Tjednik za racionalnu manjinu piše 2 #1102, petak, 29. siječnja 2021. Milorad Krstulović RABLJENA SEDMICA hdz uživa 31,1 posto čelnika Željka Sabu u sličnoj raboti. Sabo je potpore, ali 57 posto građana ne podržava zbog toga odrobijao osam mjeseci. Šta li će Vladin smjer (Foto: Sanjin biti s hdz-ovom zvijezdom u državi koju Strukić/pixsell) desetljećima vodi hdz? Meštar A onda se oglasio Andrej Plenković. Preka- ljeni majstor relativizacije i veliki meštar svih hadezeovaca zapazio je kako je Tušek počinio ‘grubu političku pogrešku koja se nije smjela dogoditi’. Požalio se i kako nje- govi radari, a nedavno se hvalio njihovim dometima, ne funkcioniraju u klijetima i zapazio kako je ‘ovo jedna gruba politička pogreška’ te da se Tušek nije trebao naći sa Šimunićem. Slično je govorio i Gordan Sve bliže gradonačelničkoj kandidaturi – Gordan Maras Jandroković – a ne, govorit će drugačije – (Foto: Marko Lukunić/pixsell) ali i Zoran Milanović koji u Tušekovim riječima i postupcima ne nalazi elemente najvećoj opozicijskoj stranci Maras postaje kaznenog djela. Od početka godine otkrive- kandidat. O beznađu u socijaldemokratskim no je da je požeški gradonačelnik i saborski redovima svjedoči podatak da je drugi po- zastupnik hadezea Darko Puljašić nago- tencijalni kandidat bio Joško Klisović.
    [Show full text]
  • Pdf Lope Y Calderón En Las Escenas Serbias / Jasna Stojanović, Bojana
    LOPE Y CALDERÓN EN LAS ESCENAS SERBIAS Jasna stoJAnović / Bojana rAJić Universidad de Belgrado [email protected] [email protected] RESUMEN: En el presente trabajo trazamos un esbozo de la recepción de las obras de Lope y Calderón en Serbia (y Yugoslavia), desde la fecha del primer estreno, en 1874, hasta el año 2000. Registramos las traducciones de las comedias y de los dramas de los autores mencionados e investigamos en qué condiciones han sido realizadas, a partir de qué idioma y con qué calidad. Luego, recorremos las carteleras de los teatros a lo largo del país para registrar los estrenos de las piezas de Lope y Calderón. Analizamos las condiciones culturales, sociales e ideológicas en las que se han representado Fuenteovejuna, La dama boba, La discreta enamorada y El caballero de milagro de Lope, así como La vida es sueño y La dama duende de Calderón, reuniendo datos sobre las compañías involucradas, los directores, los actores, y la acogida del público y de la crítica. Palabras clave: teatro español, Lope, Calderón, recepción, Serbia. ABSTRACT: In this paper we outline the reception of the works by Lope and Calderón in Serbia (and Yugoslavia) from the first premiere, in 1874, until 2000. We collect translations of comedies and dramas of the above-mentioned authors and investigate the circumstances in which they were produced, the language they were translated from, as well as their quality. We subsequently examine repertoires of theaters throughout the country in order to register the premieres of Lope’s and Calderon’s plays. We analyze cultural, social and ideological conditions surrounding the performances of Fuenteovejuna, La dama boba, La discreta enamorada y El caballero de milagro by Lope, as well as La vida es sueño y La dama duende by Calderón.
    [Show full text]
  • THE RIGHTEOUS WITHOUT a MEDAL Publisher: Jevrejska Opština Zemun, Dubrovačka 21, Zemun E-Mail
    IMPRESSUM THE RIGHTEOUS WITHOUT A MEDAL Publisher: Jevrejska opština Zemun, Dubrovačka 21, Zemun e-mail. [email protected] website: www.joz.rs Editor in Chief: Nenad Fogel Author: Milan Fogel Guest author: Filip David Translation from Serbian: Olivera Polajnar Proofreader: Ida Dobrijević Technical Editor and cover page: Jugoslav Rakita Copyright: JOZ and Milan Fogel Print: LaPressing, Lazarevac Print run: 300 Milan Fogel THE RIGHTEOUS WITHOUT A MEDAL AND THE RIGHTEOUS WITH THE MEDAL Zemun, 2019. CONTENT Introduction 7 THE RIGHTEOUS WITHOUT A MEDAL (saved Jews written in brackets) 9 The end of the nightmare (Rahela Ferari) 11 I never found out who saved us (Aleksandar Nećak) 21 You can bring a black-faced Roma but never a Jewess 31 (Marijana and Rihard Eberle) In an outhouse, an outhouse in Orašac (The Bohners) 35 Life-saving advice (Zvonimir Hercl) 39 A family chronicle - how we saved ourselves (Filip David) 49 The Rosenzweigs In Mandjelos (Josip Rosenzweig) 57 Salvation at the last moment (Edita Gaon) 61 Otto Komornik in Belgrade (Otto Komornik) 71 A letter from father (Helga Ungar) 87 A humane German woman (Vera and Sidonija Kelemen) 92 A Jew of Christian-Orthodox faith (Josip Levi) 97 We are packing for Israel (Dan Rajzinger) 101 Eva and Rade (Eva Nahir Panić) 109 Salvation in Kragujevac (Karolina Štajn) 117 How can I look them in the eye? (Laci Šporer) 123 I found out who saved us (Isak Tuvi Jusefović) 131 The story of Edita and Rade (Edita Boskovic) 135 THE RIGHTEOUS WITH THE MEDAL (The Righteous written in brackets) 141 From Kikinda
    [Show full text]
  • Samostalni Umetnici U Raljama Zakona Laureati Dobričinog
    POZORIŠNE NOVINE ■ BROJ 200–201 ■ JANUAR–FEBRUAR 2017 ■ GODINA XXV ■ CENA 150 DINARA Intervju: MILENA DRAV Ić DUšAN KOVAčEV DUšAN Ić KA GL id STOJANOV SVETLANA BOJ Ić KOVIć Foto: Dalibor Danilović SAMOSTALNI UMETNICI U RALJAMA ZAKONA LAUREATI DOBRIčINOG PRSTENA KRATAK PREGLED VREMENA JUBILEJ NARODNOG POZORIŠTA NIš Ilustracija: Jugoslav Vlahović Hronika pozorišnih događaja, decembar 2016 – januar 2017 KIR JANJA, ELEKTRA, HIPNOZA JEDNE LJUBAVI... sti sa stanjem fakata. Svet nikad nije bio Vi- prijatelj Pingleovih, komički razigran, blen- še (posedovao više) a bio Manje (nikada živo- tavo naivan i šarmantan. Na Sceni „Raša Ana Tasić ta nije manje bilo).“ Plaović“ Narodnog pozorišta premijerno je U Kragujevcu je sredinom decembra odigrana Elektra Danila Kiša (1968), obra- premijerno odigran Sterijin Kir Janja u re- đena prema Euripidovoj tragediji, u režiji Ive Pozorišni decembar u Srbiji je počeo pre- žiji Dragane Varagić, koja je izuzetno zani- Milošević. Ona se odlučila da komad postavi mijerom Večitog mladoženje u Srpskom na- mljivo, neobično postavila ovaj komad, vizu- u univerzalnom obličju, ne posežući za nje- rodnom pozorištu, u režiji Darijana Mihajlo- elno vrlo upečatljivo, sa markantnim panto- nim značenjskim osavremenjivanjem. Kiš je vića, a u dramatizaciji Petra Grujičića koji je mimskim scenama. Igra je snažno obojena ovu tragediju posvetio Artou, imajući u vidu U agoniji, Beoart 2015 (foto: Nenad Petrović) radnju upadljivo modernizovao. Priča o pro- tragičkim crtama, a u vezi s tim rediteljka je njegovo ritualno pozorište surovosti. U pred- pasti bogate srpske trgovačke porodice Sofro- u najavi predstave otkrila: „Kir Janja je ko- stavi nema direktnih prikaza fizičkih brutal- ljudskim okolnostima ih vodi Džoni, gastar- U koprodukciji Pan teatra i Dečjeg kul- nija Kirića, zasnovana na sukobu generaci- mični lik, ali posle Egonovog i Ejdusovog Kir nosti, scene ubistava su stilizovane.
    [Show full text]
  • Festival Dani Komedije – 40 Godina @Ivorad \Or|Evi} Festival Dani Komedije-40 Godina
    @IVORAD \OR\EVI] Festival Dani komedije – 40 godina @ivorad \or|evi} Festival Dani komedije-40 godina Izdava~: Medija total Za izdava~a: Dragan Markovi} Urednik: Dobrica Mili}evi} Grafi~ki dizajn: Slobodan [teti} Tehni~ki urednik: Nemawa Obradovi} Saradnik izdava~a: Festival Dani komedije [tampa: Papir komerc Jagodina, februar 2013. Tira`: 300 primeraka Sadr`aj: Radomir Putnik: DA SE NE ZABORAVI / 173 ^etiri decenije popravqawa sveta /4 O osnivawu Dana komedije: Ro|endan 14. decembar 1972 / 2011: Statuete Jovan~a Mici} i ]uran: SVE KARIKE FESTIVALSKOG Duhovita re{ewa V. Lalickog LANCA / 11 Konkurs za savremeni komediografski Selektori, `iriji, nagrade... tekst: Nade velike, rezulatati skromni Imenik Izdava~ka delatnost: Sporadi~no i ...pozori{ta, predstave, glumci, malo rediteqi... Statueta Joakim Vuji}: Priznawe Imenik izvori{tu zdravog smeha ...festivalske uprave (hronologija promena), 2012. PRVA KARIKA prate}i programi PETE DECENIJE / 179 Selektor, repertoar, `iri, nagrade, UZDARJE / 157 pozori{ta, predstave, pisci, redite- Miodrag Petrovi} ^kaqa qi, glumci... Danilo Bata Stojkovi} Uzdarje 2012: Milena Dravi} Dejan Mija~ Dobrica Mili}evi}: Vesnik prole}a Mira Bawac Qubomir Ubavki} Pendula Muharem Pervi} Milosav Mirkovi} Nikola Simi} Olivera Markovi} Bora Todorovi} Dragoslav Lazi} Vlastimir \uza Stojiqkovi} Petar Kraq Du{an Kova~evi} [4] FESTIVAL DANI K ^etiri decenije popravqawa sveta 1. qudske sudbine. Otud se za pojam komedije naj~e{}e ve`e ideja sre}nog raspleta, za razliku od tragi~kog Festival Dani komedije, verovatno jedini festival u nas koji podr`ava, afirmi{e i razvija jedan dramski pada iz sre}e u nesre}u, a wena kritika qudskog `anr, nastao je pre ~etiri decenije kao prirodno pona{awa izaziva smeh, za razliku od saose}awa sa ro|eno ~edo smotre profesionalnih pozori{ta tragi~kim protagonistom.
    [Show full text]
  • Repertoar Oktobar 2016 En.Indd
    REPERTOIRE FOR OCTOBER 2 0 1 6 . season MAIN STAGE 2016/17. “ RAŠA PLAOVIĆ” STAGE THU SWAN LAKE SEPT 19.30 SAT THE LIAR AND THE ARCHILIAR 29. Ballet by P.I.Tchaikovsky tour of Ekaterinburg State Academic Opera and Ballet ! eatre 01. 20.30 comedy by J. S. PopovićPopov ić SAT THE PATRIOTS - BITEF LULLABY FOR VUK NOBODY ОCТ 19.30 SUN 01. comedy by Jovan Sterija Popović 02. 20.30 drama by Bojana Mijović, based on the novel by Ksenija Popović SUN DON &UIXOTE THE MARRIAGE 19.30 MON 02. ballet by Ludwig Minkus 03. 20.30 comedy by N. Gogol MON THE MISUNDERSTANDING 19.30 IN REMEMBERANCE OF MIRA STUPICA - Actress of the century TUE 03. 04. 20.30 drama by Albert Camus TUE A MEMBER OF THE PARLIAMENT 04. 19.30 05. WEN THE IMPORTANCE OF BEING EARNEST comedy by Branislav Nušić 20.30 comedy by Oscar Wilde WEN LA TRAVIATA 05. 19.30 06. THU SERBIAN LAIKA opera by Giuseppe Verdi 20.30 comedy by Aleksandar Jugović, premiere of the NT Kikinda/ NT in Belgrade THU MARY STUART 06. 19.30 07. FRI THE BLACKSMITHS drama by Friedrich Schiller 20.30 comedy by M. Nikolić FRI AIDA SAT 07. 19.00 opera by Giuseppe Verdi ARTLINK FESTIVAL OF YOUNG TALENTS 08. 12.00 concert– tuba and piano, guests from Bruckner conservatoriun, Linz, Austria SAT &UEEN MARGOT 08. 19.30 SAT FRANKIE AND JOHNNY ballet to the music by Goran Bregović 20.30 romantic comedy by T. McNally, the National ! eatre in Belgrade and the National ! eatre Sombor MON TOSCA 10.
    [Show full text]