POZORIŠNE NOVINE ■ BROJ 18 ■ 5. JUN 1994. ■ GODINA III ■ CENA 1 DINAR

Maurits Cornells Escher, Litografija, 1953. Iz knjige „Gddel, Escher, Bach: An Eternal Golden Braid" Daglasa R. Hofštatera u izdanju Vintage Books, 1980. ža, u dramaturškoj obradi Marije Sol- opera, muzejski žanr koji je prešao Kec na desetku datović). Međutim, žiri „Talija festa" svoj zenit ali nije izgubio naklonost nije se dao zbuniti ovim kvantitetom publike. Napredak je moguć, ali on Garantouan dobitak sa već je nagrade dodelio predstavi Ate- pretpostavlja pojavu pisca koji će re- kec EKO-KECOM, u svim ljea 212 Covek, zver, кг//ла Luidija Pi- volucionisati vodvilj a njega još nema poslovima: kuporodaja randela u režiji Dušana Petrovića na vidiku. Kunijeva popularnost se (najbolja predstava, režija i muška ogleda u tome sto nije otkriven na stanoua, kuća i placeva ul’oga — Tihomir Stanić), Verici Jova­ beogradskoj sceni a zatim prosleden na teritoriji Beograda, novic za žensku ulogu u Ćuranima dalje. Slučaj je upravo obrnut — ob- Fejdoa, predstavi Narodnog pozoriš- ruč oko Beograda je sve uži i samo je raseljaoanje lokacija za ta iz Niša i Nikiti Milivojeviću za re- pitanje dana kada će Briši od svoga potrebe investitora... muža... žene, brata i koga sve ne zaig- žiju komada,/es/ Г to ti Normane?, L. EKO-KEC je clan Klarka i S. Bobika u Narodnom po- rati na scenama Jugoslovenskog zorištu „Ljubiša Jovanovic" iz Šapca. dramskog pozorista, Beogradskog Konzorcijuma N, unije Pozorišni mozaik Srbije je potpuniji dramskog pozorista, Ateljea 212, Po­ posrednika za promet ako.se zna da pozorište „Joakim Vu- zorista T i(li) u Beogradskoj komedi- jić" ima na repertoaru i Brišiod svoje ji- nekretnina. žene, a uveliko se priprema Briši od Svetozara Markovića 50/llspr svoga brata, već znate od koga. Na­ PS: Upravnicima pozorista i drama- rodno pozorište „Ljubiša Jovanovic" turzima dajem kolegijalni savet — da 11000 Beograd I „Ludus" dobija s u Šapcu ponaša se rezervisano u od- bar jednom godisnje obidu biblioteku lei: 011/642 977; fax: 643 226 EKO-KECOM nosu na Kragujevčane jer ima na re­ Fakulteta dramskih umetnosti irado- pertoaru samo jedan Kunijev komad ve studenata dramaturgije koje pre- kriva prasina zaborava. Bez zazora, vake treće godine, od maja kao važna komponenta ne samo teat- (za sada). Lako je moguće da sledeći ra već i današnje kulture." Milenko „Talija fest" ponese prigodniji naziv tamo neće nadi Reja Kunija, ali do­ 1966, u okviru Sterijinog po- zorja, kao prateća manifestaci- Šerban (IV trijenale): „Scenogafija je kao „Kuni fest". brib tekstova sigurno ima (proverio sam). □ Milan Madarev ja, priredivana je Medunarod- svojevrsni fenomen predstave. Već Pitanje koje se neminovno nameće: na samom početku ona treba da do- ko je taj Rej Kuni? 0 Reju Kuniju se na izložba i scenografija i kos- timografija. Do 1990. održano vede gledaoca u ono psihičko stanje za sada zna toliko da je Englez i da koje je potrebno da bi se odredeni ima izraženu sklonost ka pisanju je devet izložbi na kojima se predstavilo vise od 950 autora dramski tekst mogao pomno pratiti. vodvilja koji razgaljuju dušu srpskog Kostim sa scenografijom likovno naroda. Po nekim (ne)proverenim in­ iz 29 zemalja. Pomenimo samo neke: Karl fon Apen, Andre uobličava predstavu. Kostim je važan formacijama Rej Kuni je, u stvari, činilac u gradenju lika koji glumac Rajko Kunić iz K... na privremenom Akar, Aleksandar Vasiljev, David Bo- rovski, Horst Sagert, Andrej Majev- ostvaruje..." Pavle Vasić, u govoru na radu u Engleskoj. Kuni je redovno otvaranju V međunarodne izložbe pohodio „Talija fest" kada su igrani ski, Kaoru Kanamori, Eduard Kočer- gin, Paul Suominen, Mišel Ra£aeli, scenografije i kostima; „Trijenale sce­ njegovi komadi, ali je iz razgovora sa nografije i kostimografije okupilo je u njim teško zaključiti da li je Srbin koji Jozef Ciler, Marta Roskopfova. se pravi da je Englez ili obrnuto. Ku- Pa ipak, 1993. godine, na tridesetogo- Novom Sadu predstavnike iz raznih nija je posebno zainteresovao poda- dišnjicu postojanja, nije otvorena ju- zemalja, raznih krajeva sveta i sa raz­ tak da na „Talija festu" nije zastuplje- bilarna, deseta izložba. Zašto? Da li nih kontinenata, što govori u prilog na ni jedna domaća komedija, već — Za otkazivanje desete je u meduvremenu izgubila ugled? ovakve manifestacije. Niz izlagača iz sveta, i razume.se iz Jugoslavije, ogle­ u najboljem slučaju — pbrade njego- međunarodne izložbe Pogledajmo šta su o izložbi, njenom vih komada. Pomalo lecnut, objasnio značaju i vrednosti rekli nasi istaknu- dace se ove godine na umetničkom sam mu da je izbor stvar selektora, scenografije i ti slikari i pozorišni radnici. Peda Mi- polju na sličan način kao sto su se ne- ali da mi imamo mnogo savremenih losavljević (prvo trijenale): „Jedno je kad takmičili Grci u olimpijskim komediografa kao što su Branislav kostimografije u istorija pozorista, a drugo je istorija svetkovinama. Da li treba reći da Nušić, Jovan Sterija Popovic i Kosta Novom Sadu, 1993, scenografije. Napisano delo ostaje ovakva angažovanost zblizava naro- Trifković, da ne govorimo o Aleksan- nepromenjeno, dok je scenografija, a de i utire put vedrijoj budućnosti?" dru Popoviću i Dušanu Kovačeviću. nije dato nikakvo u izvesnoj meri i kostim, njegova pro- menljiva i relativna komponenta. U svakom slučaju, Rej Kuni je intere- objašnjenje ni retprošla, VI11 izložba bila je santan kao autor koji teži moderniza- Mogli smo videti Кга/ја Lira u okviru •^l^posvećena laureatima Praš- ciji vodvilja upotrebom savremenih izvinjenje, pa se svih stilova počev od renesanse, a da ^■’^■kog kvadrijenala i novosad- ni jedan stil nije mogao uticati na komunikacionih sredstava, uvode- beogradski umetnici Ж $§skog trijenala. Tom prilikom njem bigamije [Kidaj od svoje Zend), smisao i duh napisane reči..." Miod­ 'Mileta Radovanović, direktor homoseksualaca i politike i drugih spremaju da ovu rag B. Protić (treće Trijenale); „To sto Sterijinog pozorja, kaže: „U kvazi modernih stvari. Medutim, ako Sterijino pozorje, najznačajnija mani- višestrukom plodnom delo- značajnu festacija teatarske umetnosti u Jugos- uporedimo Kunijev vodvilj sa bilo ko- vanju Sterijinog pozorja - jim Fejdoovim ili Labiševim, primeti- manifestaciju presele laviji, priređuje izložbu scenografije najznačajnije manifestacije i ćemo da vreme (paradoksalno, da dokaz je proširene svesti o njenom značaju i potrebi da se ona posmatra istitucije pozorišne umetnosti li?) radi za prošlost. Vodvilj je, kao i u glavni grad u Jugoslaviji ovaj trijenale — uz me- f đunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa, međunarodnu Talija fest široko je izložbu pozorišne knjige i periodike i međunarodnu izložbu pozorišne fo- otvorio vrata ovorn tografije — čini okosnicu meduna- piscu. Ko je Kuni? rodne saradnje koju Sterijino pozorje razvija i neguje od samih početaka Srbin koji se pravi svog delovanja..." Tako je govorio di­ Englez, ill obrnuto? rektor Sterijinog pozorja i sest godina kasnije sve porekao. a sceni „Crnjanski" u Beog- Na poslednjem do sada održanom radu je od 7-14. maja od- trijenalu postalo je jasno da n§sto ni­ ržan četvrti festival komedi- je u redu. Izložba je degradirana tako ja „Talija fest" i konacncrje što je iz Galerije Matice srpske prese- ustoličen Rej Kuni kao vo- ljena u hale Sportskog centra. Kata­ deći savremeni srpski ko- log, bez predgovora i uz mnogo gre- mediograf. U konkurenciji šaka, bio je na brzinu i nevoljno ura- je bilo osam predstava, a đen. Bilo je moguće naslutiti početak Kunijeve tekstove su igrali: 15kraja. Za otkazivanje desetog trije­ Kruševačko pozorište (Kidaj nala nije dato nikakvo objasnjenie, pa od svoje Zene), Narodno pozorište — ni izvinjenje našim i svetskim scenog- Leskovac [Pokvarenjak, u posrbi Dra- rafima i kostimografima. gane Bošković) i Teatar „Joakim Vu- Lako je rušiti, mnogo je teže graditi jić" iz Kragujevca (Briši od svoga mu- Grupa beogradskih scenografa i kos- timografa, povređena činovničkim gestom odgovornih u Sterijinom po- zorju, pokrenula je akeiju ciji je cilj očuvanje kontinuiteta i organizova- nje X trijenala koje bi od oktobra sle- Žiri voliFejdoa: Verica Jovanovic (Lisjen) i Miodrag deće godine bilo održavano u Beogra- Pavlović (Edmond Pontanjak) du pod pokroviteljstvom. Ministar- u „Curanima", predstavi ?a kulturu Srbije i organizaeiji n niškog Narodnog pozorista udruženja likovnih umetnika prime- "V9| (Snimio Dušan Mitid Car) njene umetnosti i dizajnera Srbije t J! ■ Vladimir Maremć Patos sećanja: Nenad čali su svoje price i šta kao rekvizitu Stojanovski donose od kuće, i koga mole za no­ vae, i ko ih zbog toga izbegava, i kako se glumci bune i nezadovoljni su jer su celu „držani" na minimalcima od- ređenim opštim kolektivnim ugovo- našeg teatra jest tradicija, pre svega, rom. evropskog teatra i od toga se ne može i ne sme bežati. Možda izolacija ne- Mileta Radovanović, direktor Pozor­ kome ne može ništa, nama u teatru ja, izneo je podatak da samo porez na već sada uzima danak, naročito lepo sterijanske nagrade iznosi 142 pro- centa! Branko Cvejić, sledeći iskustva uspevajući da stupi u simbiozu sa već uvreženom domaćom palanačkom Jugoslovenskog dramskog pozorišta, arogancijom prema svemu izvanj- je obelodanio da bi pozorišta morala Ono što se dogodilo skom. da zarade dvadeset i pet procenata od budžeta koji dobijaju od drzavej jugoslooenskom Geto, tako, postaje Dom, samo Naš i ali zarade pozorišta se kreću od se- samo Svoj, sebi-dovoljan, u sebe na- rokenrolu ne damdeset i pet pa čak i do devedeset rcisoidno zagledan, formira se iluzija procenata. „Mora se napraviti rez — mimoilazi ni teatar. Nove Celine, našeg Malog Mista, tea­ bio je odlučan Cvejić — država i tar tu preuzima funkciju zabavno-od- Grad moraju da se odluče koja će po- Trijumf kasablijskog gojnu, ne misleću i promišljajući i zorišta kompletno finansirati, koja upitnu, nego počinje nuditi odgovore. weltanschaunga, idu na polubudžetsko finansiranje, a Ponuditi bilo kakav odgovor u teatru koja će biti prinudena da se samofi- oolja za palankom, opasno je kao umirućem, u času po- nansiraju." Predstavnik sponzora Ste­ slednjeg hropca, decidirano potvrdno suet lokalizovan na rijinog pozorja, Novosadske banke, odgovoriti na pitanje „Ima li života Uroš Ćurčić smatrao je da teatri mo­ geto posle smrti?". raju da prihvate marketing orijentaci- Budućnost Geta? Fortinbras ju i profesionalni menadžment. To je, G. Feliks Pašić, urednik ove neće doći, osvojivši Poljsku uostalom, i u uvodu ovoj tribini, na- novine, kaže mi: „Pročitaj in- vratiće se u Norvešku mo- glasila i profesor Milena Dragićević tervju Nenada Stojanovskog. Orem, neće svratiti na Yiland. — Šešić. a Pa, tim povodom... Znaš ti Umesto njega već je ovde Oz- Vasilije Tapušković, pomoćnik minis- 9 to". Znam, nažalost. Moj rik, onaj što se „ulagivao i materinoj tra za kulturu Republike Srbije, naja­ sisi", obučen u sjajno estradno odelo prezimenjak, p.revedemo li prezime-Borisa je igrao Aco Đorčev, jedan od vičaja, Dorn se rasprsnuo, Domovina vio je pripremu novog Zakona o po- na,I uzajamno, na maternje nam jezi- od zlatnog štrasa, zapomaže folk na- zorištu. Novi zakon predvida regio- pet najboljih glumaca koje sam ikad uzela dopust i nekamo nestala, a peve, uplićući nogama u pratnji tri ke, čini mi se jos uvek poslednji skop- gledao. Goranov tekst, za mene tada izabrani grad promenio je lični opis. nalno jačanje teatra i razmenu „nean- ski Hamlet, priča ono što, uostalom, balerine u mrežastim čarapama što gažovane radne snage", ugovore za adolescenta, beše esencija osećanja Gde je tu teatar? Nigde, zapravo. skrivaju izubijana kolena; on stiže na svi znamo: tužno je u Getu. sveta zvanog rokenrol. U to doba, u Osim u jeftinom pathosu sećanja: na- angažman, ali i finasiranje samo dva Ima pesma Elvisa Presleya, a u izved- pozornicu, jer ovde je, dabome, reč o festivala od „opšteg društvenog inte- kojem jugoslovenski teatar, kao i ju- rodno pozorište Tamo Dole, dodela budućnosti teatra, i uključuje televi­ bi Nicka Cavea zvuči jos potresnije, goslovenski rokenrol, imao je jos nagrada na socrealističkoj javnoj pri- resa". Kako danas stvari stoje, to bi zove se „In The Ghetto". Dečak iz zor na kojem se vrti njegov poslednji bilo Sterijino pozorje i još jedan me- uvek socijalni gestus (a to nema veze redbi u zlatnoj KundK dvorani, ovaci- spot. Negativna utopija? Ne, reč je o pesme, rađa se, odrasta, sveti se i sa tzy. „političkim pozoristem"), mis- je nekadašnjih sugradanja dok pri- šoviti program. Namera je da se uve- umire nasilno — u getu. I taj refren- već viđenom: ono što se dogodilo ju­ de i princip budžetiranja po logici lio sam da je idealna odbrana od sve­ mam nagrade za prestoničku pred- goslovenskom rokenrolu ne mimoila­ /naslov natkriljuje svaku strofu/doga- ta dobrovoljni geto. Pozorišni, reci- stavu, prvu u životu; još veće salve šezdeset prema četrdeset posto. Ta- đaj fatumski poražavajuće. Geto Be­ zi ni teatar. Trijumf kasablijskog wel­ pušković je najavio i izmene u op­ mo. I tako sam mislio tokom osam- izaziva mladi reditelj iz severnog kra- tanschaunga, volja za palankom, svet ograd, Geto Skopje. Zvuči, medutim, desetih, naivno-romantično verujući ja domovine, levo od mene stoji pro- stem kolektivnom ugovoru — svako skoro glamurozno, pomislimo li na lokalizovan na geto. □ zanimanje bi imalo poseban koefici- u premoć teatra nad svetom, jer, rnis- ćelavi stranac, sa tamnim naočarima, Gorčin Stojanović Geto Sarajevo ili Geto Mostar. ljah, svet je u haosu, Celina je podvi- talijanski gastarbajter sa Rajne, na- jent — a i izmenu Zakona o porezi- Donny Hathaway, zaborav- jenog repa pobegla iz njega i sada liže građen za predstavu pozorišta iz ma na šund. ljeni soul pevač isti je motiv rane negde u ćošku, i dobro je da je morskog kraja. Počele su devedesete. I pored dobre volje, zaključci ove Tri­ obradio ovako: sonorni muš- tako, dosta nas je terorisala svojom A desetak godina ranije Lenka Pro- bine bili su „otkrivanje tople vode": a ki glas na početku pesme ka-sveobuhvatnošću; teatar, međutim, milović alias Lena Lovich pevala je: potrebno je ustanoviti novo pozoriš- *) že: Yes, this is the Ghetto, apabirči po slikama sveta, slaže ih, Home is where the heart is/Home is no misljenje ali i postaviti „dijagnozu potom kreće vrela smesa afro-uda-montira, kolažira u svoju celost, ma- so remote/Home is just emotion/Ho- bolesti naših teatara"; potreban je no­ raljki,2 diskretnih gitara, moćnog ba- vi Zakon, ali potrebno je i da ga do- lu, bespomoćnu, skoro slepu. U hao­ me is — I've forgot// Let's go to your nese stručna komisija a ne birokrati- sa. Pumpajući ritam opisuje radost i su svetskog rasapa, Geto Teatar, place (Dorn je gde je srce, dom je da- nesreću života u uskom krugu, jedini držah, vredan je svog očuvanja, svoje leko, dom je samo osećanje, dom je ja; bitno je utvrditi modele pozoris- tekst je, pored pomenutog početka, — zaboravih, Hajdemo k tebi). nih sistema kao i kategorizaeiju teat­ slobode da se glumac po sceni kreće ra, i konačno: prihvatiti profesional­ refren — The Ghetto, otpevan uniso- u pravcu suprotnom od Zemljine ro- Geto Dom nikada nije postojao. no horski. Pesma nema harmonijski tacije. „Sloboda roba da puže po pa- ni menadzment i marketinsku po- Biti u getu znači imati pro­ slovnu politiku. Da li će Tribina Po­ razvoj, nema uobičajenu strukturu, lubi na istok, dok lada plovi na za- blem kriterija. Grč očuvanja ne kreće se. Stravična redukcija, te- zorja ostati samo na žalopojkama i pad". merila ustanovljenih pre Ge- obećanjima, kao i većina razgovora ma svedena na suštinu, izražena ritu- 4a. (mali ekskurs o domu) Neki ljudi • ta, u vreme Sveta-kao-Do- Tokom 39. Sterijinog alno/ritmički, bez elvisovske patetič- do sada, videće se već na jesen. □ znaju šta je to Dorn, znaju, čak, gde ma, postaje naročito bolan pozorja u Novom M J. ne melodramatičnosti. Možda se se nalazi njihov. Ja ne. Greška je, na- kada se hoće drugo i/ili drugačije. moglo i igrati uz ovu pesmu pre dva- ravno, moja. Najpre sam, naježen Odnositi se prema zamišljenom Sadu održana je desetpet godina. Ja sada ne bih mo- pred lokalpatriotizmom otišao iz Za- umesto prema videnom do izvesne gao, ne bih ni hteo. vičaja, misled, i opet naivno, da će mere može biti poticajno, naime — Tribina čija je tema Pre deceniju i kusur, pak, je- Zavičaj uvek biti tamo gde beše u tre- dok ne postane jednostavni nedosta- bila „Pozorište u dan je domaći novovalni nutku odlaska. Naprosto sam, po- tak informacija. Živeti u nesporazu- bend pevao: Roden sam u grešno, pod_.pojam.Dom/ovina pod- mu sa svetom jeste hamletovska novim društvenim i a getu (tako nešto zadaje veo preširoku teritoriju koja mi i sa­ energija, energija svesnog odbira; ali 9 strah) roden sam u getu (ro- ma, uostalom, bila je uska. Gadeći se živeti usamljeno, a u žudnji za sve­ ekonomskim đen sam tačno u čas) da victim.pijanog Ali, zapomaganja za Jugoslavijom tom, ne poznajućiga — to je psihotič- uslovima": tokom3 pesme ne saznamo šta vidi (dok je još postojala), svejedno je da na situacija u kojoj se ne može opsta- njen autor. Danas znamo o čemu je li u rokenrol ili folk varijanti, jedna- ti dugo, a da se ne počne snižavati predstavnici teatra su reč, a pesma „Geto", sa prve ploče ta- ko sam se gadio i eurocentrizma, što vlastiti kriterij (stvoren u odnosupre- jadikovali a Vasilije dašnje „Katarine II", zaboravljena je. je iskljucivao Ameriku, dakle roken­ ma svetu); ukljucuju se mehanizmi Sve novotalasne pesme su proročan- rol, Afriku — dakle Ritam, etc.; gadio odbrane, bekstvo u autizam ili razvi- Tapušković, ske, rekla je jednom saradnica ovih sam se, dabome, američkog kultur- janje sopstvenog jezika geta, posve novina, Tanja Petrović. nog imperijalizma, jer je bahatost nerazumljivog za bilo koga drugog najavio je Zakon o Čemu pabirčenje po istoriji uvek i samo za prezir; evropski se osim sapatnika iz najbliže okoline. pozorištu koji će rešiti rokenrola, u pozorišnim no- snobizam ogledao u američkom sko- Pitanje, dakle, nije: je li ova predsta- vinama? Nema pravog odgo- rojevićštvu, a zajednički nadmeno, ta va dobra, nego — u odnosu na šta mnoge probleme A vora, na ovo ionako retorič-dva oblika jedne fobije nadmetala su jeste ili nije dobra. Ubedene optimis- 9 ko pitanje. Lična istorija pot-se u površnom egzotizmu odnosa te ne može zabrinuti ni činjenica da a domaći teatri lagano izdi- pisnika ovog teksta, mesa se sa istoriprema - prema Ostalima. Tako sam, osnovno zanatsko znanje, tada, može su, dokazano je i teorijski na fom4 rokenrola i povešću jugosloven- osamdesetih, slušao Felu Kutija, Ni- biti ugroženo, ukoliko već nije: znalci Tribini Pozorište u novim skog teatra sedamdesetih i osamdese- gerijca, pa King Sunny Adea, Ganijca, svetskog teatra, globtrotteri u potrazi društvenim i ekonomskim tih i u svojoj zbunjenoj duši (valde na čijim pločama svirao je i Stevie za Novim uveravaju se, uvek i izno- uslovima koja je organizova- confusus in animo), on ne ume razlu- Wonder, zagrebački „Haustor" koji je va, da dramskog teatra u evropskom na tokom 39. Sterijinog po­ smislu reči nema svuda, a pozorišni Dzorja u Matici srpskoj u No­ čiti sastojke te smese. Smesa se zgruš- mešao međimursku pentatoniku sa Jnjava na nekim tackama u pathos se- afro-ritmovima, a uz pratnju latinoa- praktičari, s druge Strane, znaju da, vom Sadu. Razgovoru su canja- Nenad Stojanovski kao Matej m^ričkih zvukova sa panove frule. uprkos barbijanskom antropologiz- prisustvovali upravnici i u predstavi Hi-Fi Gorana Stefanov- Šta je bilo posle? Posle, Zavičaj se mu, bez suvisle gradanske tradicije predstavnici, uglavnom, svih skog režija Ljubiše Georgijevskog. skupio, potom pocepao na dva tri za- — pozorišta ne može biti. Tradicija srpskih pozorišta. Crno na belo, ispri- staloženo, ali u odlućnim momenti- ma ume da bude istovremeno i tak- tična, oštra, pronicljiva. Sa sobom je u Suboticu donela pun kofer knjiga i slikovnica kako bi nam prakticno po- kazala kako se to tamo, u Americi, radi. Tokom pet dana seminara na sebe je preuzela teoretska predavanja i koordinaciju ostalih predavanja. Praktičan rad, vežbe, snimanja preu­ zela je Suzan. Ona je žena od prakse i akcije. I pored svojih četrdeset godi- na, ima energiju i entuzijazam devoj- čice. U Čikagu ima svoju malu produ- centsku kuću i svoje pozorište. Snima namenske filmove za decu i o deci, a u slobodnom vremenu režira i pozo- rišne predstave. „Na žalost u Čikagu se veoma teško može živeti samo od pozorišta. Potrebno je mnogo juriti unaokolo, snimati reklame, filmo­ ve...", žali nam se Suzan. Elem, kada smo se upoznali sa tegob- nim životom američke srednje klase, prešli smo na Libina predavanja i sli- kovnice. Dok smo slusali predavanja, obuzeo nas je lagodan osećaj da sve to o cernu nam ona priča mi odavno znamo. Osnovni principi kreativne drame i drame u vaspitanju kod nas su odavno poznati zahvaljujući „Ško-i ligrici" i 'sličnim institucijama. Osnov-; o malih Amerikancima, o budućnosti Po nepisanom pravilu, kod nas, takve način, jer nema drugog načina — ne­ ne vežbe za opuštanje, podsticanje Amerike. i slične situacije ključajuću tačku ima­ ma nafte. Od poslednjeg našeg susre- koncentracije, razvoj kreativnosti ta-. Sta se kod nas dešava? Ko se brine o ju u peticiji koja se šalje na adrese ta sa Ristićem, a to je bilo pre oko kode su nam dobro poznate. I slikov- našoj budućnosti? Znam da i kod nas nadležnih institucija (ovog puta bili šest meseci, kad je još bilo sve O.K., nice imamo, ali kakve slikovnice oni ima ljudi koji bi mogli da naprave su to Ministarstvo za kulturu Repub­ nismo se sa njim ni videli i, pravo da imaju! Tu se primećuje prva „sitna" kvalitetne i lepe decije knjige i slikov­ like Srbije, načelnik Severnobačkog vam kazern, nisam ni znao da se razlika. Malo bolje slikovnice radene nice. Ali, koliko bi takvih slikovnica okruga, Predsedništvo Saveza dram- predstave ne igraju." su na papiru kakav mi odavno jedva zaista stiglo do dece usled niza rda- skih umetnika Srbije i Predsedništvo da mozerno da obezbedimo za repre- vog spleta okolnosti? Jedna? Dve? Iz opštinskog veća sindikata). Osamna- zentativna izdanja koja su od „nacio- Subotice odlazim razmišljajući o deci estog maja zaposleni u subotičkom W Ж intervJuu Ludusu Ristić ka- nalne važnosti". Što se dizajna tide, ove naše države: malim Srbima, Al- pozorištu (njih 81) potpisali su petici- Ж Ж že: „Sada nam je svet zatvo- on je nedostižan i za „nacionalno bancima, Madarima, Crnogorcima... ju u kojoj se, između ostalog, kaže: ЈЦ ^ren, od društva dobijamo važnu" literaturu. Svi — i Srbi, i Al- Kakva je njihova budućnost ako oni „Na Narodnom pozorištu — Ne­ sve manje. A poslednja faza „Lav i jagnje" ili banci, i Crnogorci, i Bunjevci, i kosti- koji treba da ih uče nemaju ni znanja pszinhaz u Subotici aktuelna politič- Ш Ж )e jedan drastičan i otvoren, mografi, i glumci, i scenografi, i de- ni sredstava za to? Bez osnovnih ka vlast ponovo oprobava svoju poli­ » da tako kazern, napad grada pouke seminara o fektolozi, i pedagozi — svi, svi su uje- sredstava za rad polaznici ovog semi­ tiku koja se zasniva na nacionalnim $$ ® i gradske uprave na pozoriš- dinjeni u pohlepnom i zadivljenom nara, i proed znanja koje su stekli, podelama, besprimernoj hajci na svo­ te brutalnim ukidanjem do- vizuelnim medijima i dodirivanju, njuškanju, razgledanju mogu ostati samo entuzijasti, zanese- je neistomišljenike, rušenju svega taeija delatnosti na srpskom dečijoj umetnosti. U slikovnica kao prava velika deca. njaci, misionari, luđaci, razočarani onoga što spaja gradane Subotice i jeziku. Republika Srbija fi- Amerika! invidualci. Tamo, preko okeana je ve­ provociranju incidenata po svaku ce- nansira delatnost na madarskom jezi­ Amend, citava lika zemlja, veliki sistem, velika masi- nu zbog njihovih opasnih ciljeva po ku i to ona uredno izvršava. Grad ko­ mašinerija se brine o ЖЖако smo ušli u svet stvaralaštva na koja brine o sebi... Ameri­ mir u ovom gradu. Već sedmi mesec ji treba da finansira delatnost na wf$$$odraslih...... za decu. Tu smo naišli ka ■ Marina Milivojevic ova vlast ne ispunjava svoje obaveze, srpskom jeziku od novembra meseca malim ma tuce tuceta pisaca za decu, ne uplaćuje niti jedan dinar iz opštin- do danas, a danas je 25. april, ne is- жж .. ” ’ ' ' skog budžeta za zaposlene u najvećoj Amerikancima, o dizajnera za decu, dečijih glu- plaćuje svoju obavezu, bez ikakvog 1 maca... Uopšte, nepregledan kulturnoj instituciji u Subotici." „Mi obrazloženja, čak i bez ikakve odlu- bndućnosti Amerike. 1 niz imena odraslih koji su došli dole potpisani — stoji u apelu — os- ke, iako je to novae koji grad dobija iz raznih krajeva sveta, žive u tajući dosledni koncepciji Narodnog od Republike za finansiranje društve- Kod nas? Kod nas je Americi i svoj život su posvetili pozorišta Nepszinhas u Subotici, čiji nih delatnosti." Ristić govori i o čita- taj posao prepušten deci. Njihov rad prati čitav niz je idejni tvorac i realizator Ljubiša voj generaeiji mladih madarskih glu- raznovrsnih agencija, a kvalitet Ristić, zahtevamo da nadležno minis­ maca koji su, zbog raznih pritisaka, tarstvo, sindikalna i strukovna orga- entuzijastima, rada procenjuje ešalon stručnih kriti- napustili pozorište. „Stariji, koji su bi­ čara. Rad za decu je za veliki broj lju- nizacija zaštite naša radna i stvara- zanesenjacima, lačka prava." li članovi pozorista, odjednom su lis- di profesionalna orijentacija. Cilj je tom otisli u penziju, desetak njih, me- ludacima, pripremanje terena za rad pedagoga i Do 1985. godine Narodno pozorište du njima i glumci srednjih godina, umetnika koji su uključeni u direktan razočaranim — Nepszinhas u Subotici, bilo je ma- koji nisu još za penziju." U meduvre­ rad sa decom. Oni moraju savršeno Zdposleni u lo provincijsko pozorište koje je žive- menu opština je formirala Upravni vladati osnovama glurriačke tehnike, individualdma subotičkom pozorištu lo svoj život tiho, lagano, bačvanski. odbor Narodnog pozorista, ali je Mi­ osnovama video i pozorišne režije. Postojale su dve dfame: srpska i ma- nistarstvo za kulturu, kako smo saz- Moraju imati elementarno muzičko (njih 81) smatraju da nali, odgovorilo da taj njihov odbor ta sam očekivala kada sam po- obrazovanje. Moraju vladati osnova­ darska. Od 1985. godine na čelo.kuće lazila na Sorošov seminar dolazi Ljubiša Ristić i pozorište po- nema nikakvih prava, s obzirom na ma svih umetničkih veština kako bi aktuelna politička to da opština nije osnivač pozorista. „Lav i jagnje" (vizuelni mediji i uspešno radili sa decom. Svi polazni staje ustanova cija se delatnost obav- dečija umetnost) u Suboticu ci seminara su poznavali bar po jed vlast u gradu ponovo lja na srpskohrvatskom i na madar- (2-7. maja)? Nista. Kroz glavu skom jeziku. Za to je glasalo osamde- Zaposleni u Narodnom pozorištu već nu od ovih tehnika, ali je cilj semina oprobava politiku mesecima nisu primili lične dohotke. su mi prolazile difuzne misli o ra bio da se svi upoznaju sa svim teh set odsto zaposlenih. Osim predstava Spotencijalnim predavačima Li­ Neće ih primiti sve dok odbornici ne nikama i, što je najvažnije, da ih is zasnovanu na na srpskom i madarskom, igrane su i dobiju uvid u rad i dokumentaeiju bi (Libby Hostetler) i Suzan probaju na sebi. predstave na makedonskom, slove- (Susan Hope). Kako li će sve nacionalnim podelama. načkom... Veoma često eksperimenti- pozorista kako bi mogli da odobre to izgledati? Sta li će nam reći? „Cilj je da na sebi osetite efekte ovih U meduvremenu, salo se i sa takozvanim subotičkim odredena sredstva. Desetog maja na Hoće li nam otkriti nešto novo, nešto vežbi kako bi ih kasnije mogli potpu- govororn mešavinom svih govora sednici Skupštine opštine Subotice za nas sasvim novo, a što je za njih no pravilno raditi sa decom", ponav- osnovano je madarsko u ovom gradu na severu Bačke. doneta je odluka o osnivanju još jed- jednostavno kao „dobar dan". Oni su ljala je Susan tokom seminara. Medu- nog pozorista u ovom gradu. Sedište odande, a mi odavde, oni imaju nov- tim, da bi se efekat vežbanja zaista pozorište U novembru 93. godine mogli ste da će biti u prostorijama KUD „Nepker". ca za nove projekte, knjige za usav- osetio, potrebno je vežbati dugo i procitate u novinama da u zgradi no koliko ste pročitali u posled- pozorište „Kostolanji Deže" izvodice rsavanje, sredstva za komuniciranje. uporno. Pet dana seminara trebali bi vogpozorišta „Age d'or" (Zlatno do- dramska, operska, umetnička dela na njem broju Ludusa intervju Oni su... iz Amerike. biti uvod u to. ba) nema grejanja i da se predstave madarskom jeziku, uglavnom madar­ Libi je oniska, bucmasta i veoma od- Na kraju ovog lanca je samostalni sa Ljubišom Ristićem, redite- na ovoj seem ne izvode. Opštinsko ljem i direktorom Narodnog' skih stvaralaca. Osnivači su opštine l.učna žena. U širokim suknja-panta- rad dece. Deca kroz igru uče nacio- ministarstvo kulture odgovorilo je da Bačka Topola, Ada, Bečej, Kanjiža. lonama i cizmama mogla bi biti i sja- nalnu istoriju, osnove ekologije. Raz- pozorišta — Nepszinhaz u onosvim institucijama koje se finan- Subotici, mogli ste da naslu- Mali Iđoš, Senta, Subotica i Kulturni jan pedagog, ali i ukrotitelj lavova. Iz- vija se smisao za rasnu toleranciju, siraju iz budžeta novae isplaćuje na savez vojvodanskih Madara, upravo medu ove dve profesije ona se opre- demokratiju. Igra podstiče kod dece tite da se u ovom Talijinom vreme. Boško Krstić iz Izvrsnog save hramu, već duže, nešto do- one opštine iz kojih su stizale naices- delila za prvu. Profesor je na univer- kreativnost, samostalnost, ali i spo- a zaduzen za kulturu , informisanje će kritike na račun Narodnog po20’ zitetu u Ohaju i državni savetnik za sobnost da se uklopi u zajednicu. Jed - gada i da je pitanje dana kad tada je lzjavio: „Ne mislimo da pro- pitanja obrazovanja. Govori mirno, nom rečju, citava mašinerija se brine će kulminirati. . blem pozonšta rešavamo na drugi nsta — Nepszinhaz u Subotici. ■ i Vojka Pajk* — ali zrela ličnost i sigurna u sebe na tišla je Olga Spiridonović. nekom muškarcu, mužu neke gospo- Uđem unutra, ona ustane od stola. Olga Spiridonović način koji se samo mukom i patnjom Svi se sećaju njene lepote, de, ali uglavnom se obraćala ženama Sećam se kako je bila obučena. Pro- 1923-1994 stiče. šarma, hrabrosti, talenta... izričito ženskim tekstom. Publika je sto me je impresionirala: u nekoj Lepo je i za Olgicu i za Narodno po- Ja sam se sećam njene hlad- bila deo predstave. Na tom postupku američkoj uniform^ sa čizmama, zorište što je poslednje svoje tri pre­ nokrvnosti i zelirn da ispri- bazirali su se moja rediteljska ideja, kratko ošišana. Ustane, kaže: „Sedi- mijere odigrala bas na toj sceni i ta­ čam priču o tome. radnja predstave i karakter koji je Ol­ te", Ne, kažem, ja ću da stojim. I on- ko, kako je sama rekla, zatvorila svoj Bila sam s njom u Sloveniji ga igrala. To je bilo ono što je pred- da joj ispricam kako je tekla cela životni krug, vraćajrći se sceni na ko­ na jednom od 150 gostova- stavu činilo drugačijom od svih osta- stvar, kako je Predić pokušavao tri КОШ joj je počela da blista. nja predstave Kako uhvatiti, lih monodrama u to vreme. puta da me vrati. Ona je rekla: „Zna- Sada je sa one strane dobra i zla. Os- zadržati i otarasiti se mus- Pogled u prepunu salu mene je prvi te šta, ne morate da ostanete u Beog­ tavila nam je trajno sećanje na njen karca. U Ljubljani, u Cankarjevom put u životu bacio u očajanje. Nisam radu. Osniva se cetinjsko pozorište, neponovljiv ljudski lik i glumački domu, igrala je dve predstave. Dozi- videla nikakav izlaz iz ove situacije idite u Cetinje." Ja kažem: „Ako pri- sjaj. s Ksenija Jovanovic vela je ovacije. Ispraznila je sve cve- — sem izlaza za slučaj opasnosti... stanem da odem u Cetinje, ipak znači Usla sam u Olgicinu garderobu, u priznajem da sam kriva, a ja kriva ni­ potpunoj panici smušeno objašnjava- sam. Tražim da se meni sudi, ako jući kako je nemoguće igrati u toj si- sam kriva. Argumente mi morate re­ tuaciji, kako joj ova publika nije par­ ci: zbog čega me otpuštate iz Narod­ tner, kako smo propale/.. „Pomozi mi nog pozorišta? Ako sam ja radila u da zakopčam korset, pa će biti jasno Narodnom ozorištu, i drugi su radili. zašto nisam mogla da ručam pre Oni su sad tamo, a ja ne." predstave", rekla mi je kao da se ni- Mislim da je bila zaprepašćena mo- ioiiko šta ne dogada. „Ali, Olgice, nema jim izglcdom. Sećam se da sam imala svrhc da se oblačite". „Naravno da. neke cipele, pocepane carape, neki ima. Dušo, sešćeš u prvi red, bićeš je- bedan kaputić, nenašminkana, s ne- dina žena u sali i ja ću odigrati pred- kom kratkom kosicom... Kažem: stavu na tebe. Ala bih bila u sosu da „Molim vas, ako postoji neki čovek u sam imala reditelja, a ne rediteljku!" Beogradu koji može protiv mene ne- Nasmejala se slatko, zvonko, onako što da kaže... Pre svega, ne zaboravite m kako je to samo ona umela. da je moj otac veoma patrijarhalan. Svojim očima sam videla kako je Ol­ Da sam bilo šta lose uradila za vreme Bila je srećna što ga Spiridonović, igrajući ,,na mene", okupaeije, mene bi moj otac ubio. ponovo igra na pobedila šest stotina vojnika! Tako Pronasao bi me i ubio. Ja samo tra- sam naučila šta je to hladnokrvnost u žim da se cela stvar izvede na čistinu. pozornici svoje teatru. ■ Mirjana Ojdanić Ja tražim da mi se javno sudi. Ko go- glumačke mladosti. vori protiv mene, nek dode i neka pred svima kaže zašto ste me udaljili Zatvorila je svoj iz pozorišta. Na kraju krajeva, taj isti Nikola Popovic, koji je mene angažo- životni krug na sceni vao u Umetničko pozorište, ako je na kojoj je počela da protiv mene, ako su njemu nešto na- pričali, trebalo je da mi kaže." blista Za dva dana sam bila vraćena u po- zorište. Ta ista Mitra... Kako su neke voju poslednju premijeru ima­ čudne stvari u životu! Kad je stupio la je Olgica na sceni Narodnog zakon o slobodnom potpisivanju an- pozorišta, 7. marta 1994. — gažmana, ja odem i potpišem ugovor Pigmalion Bernarda Soa. Tu sa Jugoslovenskim dramskim. Počeli smo se srele kao partneri prvi i su da me maltretiraju u Narodnom poslednji put. Bila je srećna što pozorištu, pravili su mi razne smica- ponovo igra na pozornici svoje lice, prosto nisam mogla to vise da glumačke mladosti, svojih podnesem. Vratim se i kažem Bogda- prvih velikih uspeha, u pozo- noviću: „Druže Bogdanoviću, ja sam rišnoj kući čiju su izgradnju danas potpisala angažman za Jugos- omogućili i njeni preci — upisani kao lovensko dramsko ppzorište." Posle darodavci na mermernoj ploči po- tri dana me je pozvao: „Mene je Mit­ stavljenoj na jednom od zidova foa- Sećanje Olge ra zvala telefonski i rekla: Kako ste jea Narodnog pozorišta u Beogradu. mogli da pustite da ode iz pozoriš- Strpljiva, nenametljiva, tačna, sedela Spiridonović: kako je ta!"... Sećam se da je Mitra Mitrović je na probama pri kraju stola, zbog posle rata vraćena u bila na predstavi Hamleta i da mi je hladnoće uvijena u svoj kaput sa poslala ljubičice. £ krznenom kragnom, ispijala svoj čaj svoje, Narodno ili kafu, koncentrisana na tekst i če- pozorište (Iz razgovofa Feliksa Pašića sa kala, bez gundanja, na svoju scenu. Olgom Spiridonović, objavljenih u Nije se već tada osećala dobro. Lekar- is koji smo radili u vreme časopisu „Scena" broj 1/1988) skih pregleda radi ponekad je izosta- Krivudav put do sreće i smirenja: Olga Spiridonović acije, ne sve nego one koji jala sa probe, a kada je inspicijent li atraktivni, koji su nešto morao da počne generalnu probu bez као Đulijeta u predstavi „Romeo i Đulijeta" u li u glumackom i umet- nje — plakala je zbog osećanja krivi- )m svetu, posle oslobode- ce, svojstvenog samo generaciji ciji je Jugoslovenskom dramskom pozorištu, 1954. .isu otpustili već nas, jed- najvredniji i najsavesniji clan bila Ol­ ivno, nisu vratili u pozo- gica. Razgovarale smo u pauzama o najobičnijim stvarima: skupoći, spre- To je trajalo godinu-dve. ić je pokušavao da me manju stana, parfemima, o našim psi- care. Sutradan isle smo u neko manje , Svi se slože da me vrate. ma, o njihovoj ljubavi i vernosti, o to­ mesto u okolini, gde su takode bile Preko noći sve padne u vodu. Neko me kako pate kada ih privremeno na- zakazane dve predstave u Domu Ar- javi. Tako je bilo u tri navrata. Danas pustimo i kako su „ljuti" na nas kada mije koji jedini u tome mestu ima znam ko je javljao... Bila sam bez ih opet preuzmemo. Nije govorila o scenu. Prva predstava bila je zakaza- ikakvih prinadležnosti. Brat je bio na svojoj bolesti, nije nikoga opterećiva- na za 18 časova. Sat ranije Olga je bi­ sremskom frontu, u ogromnom stanu la svojim brigama i nismo znali da je, la potpuno spremna, koncentrisana, živeli smo u maloj devojačkoj sobi, tako reći, sa premijere otišla pravo u našminkana — ostalo je jos samo da moj tata na smrt bolestan, uskoro je i bolnicu. Bila je poslovično savesna, se obuče, što je uvek radila u posled- umro... koliko velika, toliko i etićna glumica. njem trenutku, neposredno pred izla- Posle trećeg pokušaja Predić mi je re- Ko još danas dolazi u garderobu dva zak na scenu. U 17.50 u sali nije bilo kao: „Jedini način je da odete lično sata pre početka predstave? Ko se još nikoga. Nikoga u foajeu. Nikoga na da razgovarate sa Mitrom Mitrović." tako znalački i pažljivo šminka, zna- ulici ispred Dorna... Nigde organiza- Ujutro rano, već oko sedam sati, bila jući šta zanči svetlost scene i poštuju- tora... Taman sam počela da se kop- sam pred kancelarijom. U Protokolu ći i svoju profesiju, i sebe, i publiku rcam u nedoumici šta da preduz- je bila kancelarija njena. Bila je neka koja je došla da je gleda? Ko bi jos da­ mem, kad je odnekud, kao stampedo, velika knjiga u koju se upisuje. Sećam nas, sa iskrenošću koja zbunjuje, u teškim čizmama u salu utrčalo jed- se da sam bila trideseta ili trideset hrabrošću koja imponuje, dostojan- Svojim očimti sam no šest stotina remaca — mladih voj­ peta. Potpišem: „Olga Spiridonović, stvom koje je iznad svih sitnogradan- videla kako je to nika friško ošišanih gotovo do glave. po ličnom pitanju." I ode sekretar u skih merila, isprićao na televiziju pri- Monodrama koju smo uradile bila je kancelariju s tom knjigom. Mislim: ču svoga života, svoj trnovit i krivu- uradila Olga kontakt predstava, namenjena meso- sad ću da čekam, ko zna da li ću i sut- dav put do sreće i smirenja? vitoj public! u kojoj se Olga, najvećim ra doći na red. I sekretar izlazi. Prvo % je mogla samo Olgica — dobrona- Spiridonović, igrajući delom obraćala direktno ženama iz sto je izgovorio: Olga Spirodonović. merna, pitoma, naizgled jednostavna samo „na mene" publike. Tu i tamo dobacila bi nešto Ja u šoku. čenica Krstinja — Duško Mihajlović; Mijač; Igor Bojović: Divče — Egon Saša Milosavljević, Miroslav Ujew. Radosav Stojanović: Mrtva straža ~ Ujvideki szinhaz Mačak u čizmama — Miroslav Uje- Savin. Miomir Stamenković; Anton Pašku: Alber Kami: Nesporazum — Nebojša vić, F. Baum: Ćarobnjak iz Uza qoz _ Đevat Ćoraj; Ljudimla Razu- Zvezdara teatar Bradić; Slavomir Mrožek: Karol — Vukadin Mitić, Milivoje Mlađenovic. movska; Draga Jelena Sergejevna ~ Siniša Kovačević: Srpska drama — Derd Hernjak; Grupa autora: Novo- BašČelik— Lilijana Ivanovic; Stevan Boško Dimitrijević. Nebojša Bradić; Nebojša Romčević: godišnji kabare — Arpad Farago; Sen Pešić: Plavaptica — Srboljub Laki komad — Vlada Jeftović. Kai: Otmica Šabinjanki — Istvan vić; V. Ognjenović, B. Nešic: Olovka Duško Radović Mislai; Andres Site: Cvetna nedelja pise srcem — Zoran Lozancic; N. jednog džambasa — Laslo Babarci; vić: Pepeljuga — Milorad Bene, F o- Marina Milivojević: Kamena srca — rijan Zdenek: PsićDobi- Zoran Lo- м Artur: Pozorišna komedija — Đ. Her­ Petar M. Teslić; Stevan Koprivica: zančić. , ]. S. Popović; Laža i paralaža — Sla- Novogodišnji vremeplov — kolektiv- njak. Pozorište mladih voljub Stefanović Ravasi; Johana Špi- na režija; Stevan Koprivica: Talični ri: Hajdi — Vasja Stanković; Stojan Tom i Daltoni — Milan Karadzic; Emilija Mačković: Sanko iZvonko — Mladenović: Frka u dvorcu — Stojan Aleksandar Žikić: Elvira je kul — Emilija Mačković; Robert Dejvid Mladenović; Aleksandar Popović: Branislava Stefanović; Smešna strana 5OMB0R Mekdonald: Sastanak na vrhu — Du-’ Razvojniput Bore Šnajdera — Bran­ sporta — Kuguar; Idn Filpots: Nesto šan Petrović; Dilen Tomas: Doručak Žorž Fejdo: Hotel Promaja — Ljubo- ko Popović; Milan Begović: Bez tre- za priču — Anja Susa. kod Musolinija — Dušan Petrovic; ćeg _ Stojan Mladenović; Baja Dža- Rucante: Mušica — Ljuboslav Maje­ mir Draškić; Bomarše: Figarova že- Pozorište na nidba - Kokan Mladenović; Petar ković: Priča o pobratimu — Branko ra; Voja Soldatović: Miševi, mačke i Grujičić: Fiškal Galantom — Dusan Popović; Lope de Vega: Dovitljiva de- Terazijama Deda Mraz naopačke — Voja Solda- voika — Asparuh Paunov. tović; Voja Soldatović: Čekajući Deda Petrović; Grupa autora: Grabljivci Džozef Stejn, Šeldon Harnik, Dzeri Milan Pletel; Milivoje Mlađenović: Mraza — Voja Soldatović. Bok: Violinista na krovu — Aleksan­ Tri praseta — Dušan Petrović (pred­ dar Đorđević; Nepoznati autor iz Ko- tora: Lukrecija iliti ždero — Jagoš stava za decu). Marković; Branislav Nušić: Dr — Ra­ * ш doslav Doric. SUBOTICft Miodrag Ilić: Puč—Gradimir Mirko- Narodno pozorište vić; Eženjonesko: Ćelava pevačica - Beograd Narodno pozorište — Nikita Milivojević; Aleksandar Popo­ Ivan Turgenjev: Mesec nada na selu Nepszimhaz Milos Crnjanski - Milosav Mirković vic: Razvojni put Bore Šnajdera - — Cisana Murusidze; Milos Crnjan- - Nebojša Bradić: Lutam još vitak — Petar Lazić; Zoran Đorđević: Večiti V Miguel Servantes: Don Kihot — Lju- studenti — Aleksandar Đorđević.. ski: Maska — Nikita Milivojević; V. biša Ristić; Adi Endre: Brzi snovi — Nebojša Bradić; Atila Farago: Bogalj Šekspir: Ukroćena goropad — Vladi­ Saša Gabrić; V. Sekspir: Timon Ati- — Nebojša Bradić; Milivoje Mlade- mir Jeftović; Bernard So: Pigmalion njanin — Saša Gabrić; Dušan Jovano­ nović: Baš Čelik — Dušan Petrović; — Jovica Pavić; Žarko Komanin: vic: Antigona — Ljubiša Ristić; Ežen Ben Džonson: Volpone — Nebojša Vožd Karadorde i knez Milos — Gra- Jonesko: Čelava pevačica — Ljubiša Bradić. dimir Mirković; Željko Mijanović: Ristić; Ivo Andrić: Gospođica — Lju- Pomozi mi — Vladimir Lazić; Ivan biša Ristić; Đerđ Konrad: Osnivač Džon Molton: Sara Bernar — Ivica Panic: Sokratov testament — Velimir grada — Ljubiša Ristić. Mitrović; Novica Savić: Pobratim — Klemenc; Svetislav Basara: Crna hro- Bora Grigorović; Tenesi Vilijams: Te- Dečje pozorište „Kurir nika — Branko Popović; Milivoje Mlađenović: Baš Čelik — Zoran Ka- tovirana ruža — Milenko Maričić; Imre Benčik — Miroslav Pavićević: ill Milan Mitić: Uspomene lake žene — Jovica" rajić; Miro Gavran: Prva dama - Li­ Pozajmljeni stan — Miroslav Paviće- lijana Ivanović; Žorž Fejdo: Idem u Aleksandar Đorđević; August Strin­ vić; Edvard Olbi: Ko se boji Virdžinije Jugoslovenska Milivoje Mrkić: Ellopott Mese — lov — Branko Popović. dberg: Gospođica Julija — Stevo Ži- Ripco Laslo; Milivoje Mrkić: Časov- Vulf— Radiša Grujić; Arabel: Piknik pozorišta u sezoni gon; Todor Manojlović: Centrifugalni nik za izgubljeno vreme — Miroslav na frontu — Dragan Mićanović; Mi- igrač — Melina Pota; 1993/94. Marković; Miroslav Nastasijević: Tra- roljub Nedović: Beloglavi sup — Dra­ Atelje 212 pavi zmaj — Boško Pištalo; Oskar gan Dimitrijević; Željko Hubač: Bliži Džon Hartli Maners: Peg, srce moje Vajld: Slavuj i ruža — Srboljub Stan- nebu — David Putnik; Tri praseta — — Milan Karadžić, J. S. Popovic: Laža ković Dragan Mićanović (lutka igra za de- cu). Branislav Nušić: Ožalošćena porodi- iparalaza — Egon Savin; Zlatan Faz- ca — Velimir Mitrović; Fernando lagić — Zoran Bačić: Ljubavno pismo Arabal: Piknik na frontu — Ivica Kle­ — Branko Kičić; Ž. B. P. Molijer: menc; Piter Šefer: Zbogmraka — Ivi­ Jugoslovensko Škola za žene — Zoran Ratković; Henrik Ibzen: Aveti — Pavle Lazić; ca Klemenc; Aleksandar Geljman. dramsko pozorište Dejvid Menlfct: Oleana — Vida Og- Nasamo sa svima — Branislava Ste- fanović; Žorž Fejdo: Dama iz Maksi- P. P. Njegoš: Lažni car Šćepan Mali njenović; Felisijen Marso — Katarina Narodno pozorište A. P. Čehov: Višnjik — Vitalij Dvor- — Soja Jovanovic; Milan Mitić: Ek- Crvenkapa — Tomislav Pejčić; ma — Velimir Mitrović; Srboljub — Dejan Mijač; Mladen Popovic: Miodrag Đukić: Kiseonik — Jovica Stanković: Drveni patak — Srboljub Nizinski — Irfan Mensur; Predrag spresni za Minhen — Aleksandar Do- Imre Benčik:5ve zbog seksa — Mi­ rđević; Ja, meduza — balet; Euripid Pavić; Sem Šepard: Ludi odljubavi — roslav Pavićević; Hajde da se igramo Stanković; Kutijica bajkalica — Jovan Kašćelan: Rodaci iz najboljih dana — Kokan Mladenović; Žorž Fejdo: Ću- Caran; Pepeljuga — Jovan Caran; 6- Omar Abu el Rub; Karlo Goldoni — — Kocić: Strasti — Vladimir Lazić; — Tomislav Pejčić. Karlo Goldoni: Il teatro comico — is- rani — Velimir Mitrović; Miladin Še- robni stočič — Jovan Caran. Emanuilo Jankovič: Tergovci — Vida varlić: Zmaj od Srbije — Slavenko Ognjenović; Karl Kraus — Nenad pitna predstava studenata III god. glume; Momo Kapor: Kabare Embar­ Saletović, Eshil: OkovaniPrometej— Prokić: Poslednji dani čovečanstva — Marislav Radisavljević. Gorčin Stojanović. go — Ivana Vujić. Beogradsko dramsko Pozorište lutaka ŽAJECAR Borislav Mrkšić: Tripraseta — Boris­ pozorište lav Mrkšić; Jan Vilkoski: Meda Rin Radomir Putnik: Imamo dovoljno Pionirsko pozorište Zoran Rankić: Kalemegdanci — Zo­ Čin Čin — Atanas Ilkov; N. Gernato- vremena — Bora Grigorović; Zoran ran Rankić; Alber Kami: Nespora- Bozovic: Dijamantska ogrlica ~ Miki Aleksandra Glovacki: Kamen ljubavi va: Patkica žutkica — Jordan Pauno- sa dna mora — Jagoš Marković; Kse­ zum — Filip Gajić. Srpsko narodno vić; M. Čečok: Mudri Ciga — Berislav Stamenković; Rej Kuni: Kidaj od svo- nija Stojanović: Mala princeza - Mi­ pozorište Novi Sad Mrkšić; Ksenija Stojanović: Mala pri- JUene~ bandar Lukač; A. P Boško Buka Cehov: Ujka Vanja - Božidar Dimit- ma i Bane Janković; Crvenkapa na Džozef Keserling: Arsenik i stare čip- nceza — Miroslav Ujević; Mima Jan- Aleksandra Glovacki: Čarobnjak iz ković: Ah, šta sve mora jadno dete — njevic; Www.Zapalime- Branis- zrnu graška — Mima Janković; Alek­ Oza — Jagoš Marković; Ljubivoje ke — Radislav Dorić; A. P. Čehov: sandra Glovacki: Vilinska koeijay Posle pola veka — Ljuboslav Majera; Mima Janković; Ivan Pilni: Cirkus — mV dUZmM i' S‘ P°P°vić: žena ~ Ršumović: San i java zlatnog lava — Ivan Pilni; Dragutin Dobričanin: Miodrag Milanović. Milan Karadžić; Zajednički ргојека! Milan Karadžić; Rože Vitrak: Viktor Milos Crnjanski: A prah, sve je prah CNP, Dorna omladine „Budo Tomo- — Tomislav Knežević; Branislav Nu- Kuckava bajka — Miroslav Ujević; — Jug Radivojević; Luis Kerol: Alisa Duško Radović: Kako su postale ruž- vić" i Pionirskog pozorišta — sedam u zemlji čuda — Ališa Stojanović. šić: Gospoda ministarka — Branko jednočinki „Beket fest", režija Slobo- Popović; Svetislav Basara: Crna hro- ne reči — Mima Janković; A. Ilkova: dana Milatoviča. Pinokio nika — Dušan Petrović; Radoslav Crvenkapa na zrnu graška — Mima МЈЕШ Branko Milićević: Džinovska torta — Doric: Srpska Atina — Radoslav Do­ Janković; Ivan Pilni .Carobni klavir — Crnogorsko narodno Slobodanka Aleksić; Branko Milice­ ric. Ivan Pilni; Hrubin: Lepotica i zver — Viljemn Šekspir: Kralj Lir ~ ре1аг vic: Zimska bajka — Slobodanka Govedarović; 1. S Pnnnvić. r . pozorište Aleksić; Momcilo Kovačević: Crven- Čedo Vuković: Az Makarije - Bia?0' kapa — Slobodanka Aleksić. kovic: Bnšiodsvoga brata™u > lav Mladenović Gratis- ta Eraković; Aristofan: Žene u narod' lav Mladenović. noj skupštini — Slobodan MilatoyiG Pinokio Dušan Kovačević: Balkanski špij^ Isidor Štok: Božanstvena komedija ~~ Božidar Đurović; — Živomir Joković; Džems Rivz: Ми мислимо да све што продукују људи - њи.ча и ирипада. Koprodukcija CNP > Zvezde na nebu — Mima Janković. Ми знамо PHlillNJ да је уметност продукт људских способности. Grad teatar Budva Kult И зато помажемо Vlado Sekulić: Stefan Zan&dc Bra­ Svetislav Basara: Oximoron — Dejan да уметност припадне људима. nislav Mićunović; Ljubomir Simo^ Hasanagnica — Blagota Eraković Druga nedoumica Pozorja '94. veza- drame (mada se povodom predstave Iako mu je ponudeno, čak i kad je u opoziciji prema njemu. na je za njegov internacionalni karak- mnogo vise pominjao Bora Stanko- U nekakvom sukobljavanju sa tek- ter. Ovo je pitanje otvoreno od kada vić), Tamna je noć Aleksandra Popo- reditelj Dejan Mijač stom, dobija se prava dimenzija pred­ stave. Ali, ako predstava ide uz tekst, nas stranci, iz jasnih razloga, nerado vića (KULT teatar, režija Egon Savin) neće biti selektor pohode. Da se ne bi ponavljale hoće- nije imala smisao omaža već drama ako ga gladi niz dlaku, onda nastaju -neće — doći situacije od prosle godi- koju valja nagraditi kada mišljenja jubilarnog, četrdesetog dota problematične stvari. Ukoliko je тиш tekst pri tom još i slabašan, onda se ne (nisu dosli). Pozorje je ove pozva- članova žirija nisu usaglašena. Prin- ceza Ksenija od Crne Gore koju je na- Sterijingo pozorja — može zamisliti kakve su mišljenje, ni­ lo samo strance za koje se pretpos- su bile u dobrom odnosu prema tek­ tavljalo da će doći. I mada je bilo po- pisala Radmila Vojvodić, postala je ovogodišnje iskustvo vuci-potengi, Rusi su došli sa „Paras- omaž kćeri kralja Nikole čija je sudbi- stu" — objašnjava. tosom" Budimira Dubka, pisca iz na paradigmatična za nacionalnu mu je dovoljno I PIMLiii osujećenost - kako stvari stoje — k anijih godina, raniji selektori Podgorice. Iako od domaćina niko (kompetentan) predstavu nije video, svih naroda i narodnosti bivše Jugos- editelj Dejan Mijač neće biti |^su se, uglavnom, trudili da selektor se od nje ogradio, sve je (na- lavije (o sadašnjoj i da ne govorimo), selektor jubilarnog, četrdese- ^„režiraju dogadaj" i da od fes- 39. Sterijino pozorje tog Sterijinog pozorja. Istina, ^tivala prave svoju predstavu. izgled) bilo regularno. Rusi su stvar- dok je Zmaj od Srbije Miladina Še- 5; održano je u Novom no Rusi (provereno min-njet), pisac varlića (niško Narodno pozorište, re- „glavna uloga" mu je ponude- |£„Ono što se zove režija festi- na na jos godinu dana, ali — if’vala je, pre svega, redosle- Sadu od 26. maja do je odista Crnogorac (istini za volju žija Slavenko Saletović) svojim naslo- afirmisan kao pesnik a ne kao pisac) vom sugerisao pogrešan zakljucak po on ju je odbio. Kaže da posle | dom predstava: pravljenje ne- R„štosa" sa predstavom Lažni Skakvog smisla od onog što 2. јипа, ali je zato sve ostalo (uglavnom) bilo pitanju omaža, budući da je u pitanju falš. U ovom slučaju „ostalo" su pred­ ironični odnos drame i predstave car Šćepan Mali, za koji oce- linaš. Moje je, ovoga puta, bi­ pobednik je stava i drama. Propast države i svega prema nacionalnoj mitomaniji. njuje da je „dosta nespretno So ne da ukažem na neki Inapravljen", ne bi sebe vise društveni problem ili na bilo kakvu „Lažni car Šćepan što ide pride — rasap kompletnog Sto se, pak, nagrada tiče, one su, ka­ sistema vrednosti i društvene lomove ko to vazda biva, podeljene i pravič- dovodio u sličan situaciju. Dodaje da kulturnu ili civilizacijsku relaciju ko­ Mali" a nagrade su kao prateće pojave, moguće je po- no i nepravično, u zavisnosti od toga se „mora ponašati prirodno" i raditi je pozoriste treba da zauzme prema smatrati na nivou mikrokosmosa, u da li ste laureat. A ovogodišnji laure- ono sto je i do sada radio. Primećuje: svetu u kojem je, nego pre svega, da podeljene pravično i slučaju jedne porodice kakvu ćemo ati bili su Mira Stupica i Mihajlo Jan- „Сео svoj život sam izbegavao da bu- prikazem stanje u kojem je pozoriste. To je najalarmantnije za nas! Ne tre­ nepravično, u lako naći u ma kojoj zemlji „bivšeg ketić (Ksenija), Durđija Cvetić (De­ dem čovek nekakve odluke, mimo komunizma", pa i ovde, ili u Rusiji. vojka), Petar Kralj i Vojislav Brajović odluke u režiji. Zašto bih to sad, na- ba biti mnogo pametan pa dovoditi u zauisnosti da li ste Nevolja je samo u tome sto smo se mi (Lažni car), Živko Vukojević (Zmaj) prasno, postao? Ljudi koji su mi po- vezu stanje u drustvu sa stanjem u nudili da budem selektro, bili su vrlo pozorištu. Mi smo prošli pogubni tu- laureat načitali drama i nagledali predstava — medu glumcima. Aleksandar Po- na tu temu („Klaustrofobična kome- pović (Tamna je nod) nagraden je me­ razložni. Rekli su da ovoga puta ima- nel siromaštva i infalcije koja je raz- dija", „Original falsif ikata", „Profesio- du piscima, Nikita Milivojević (Mas­ mo mogućnosti za mali broj predsta­ orno delovala na duhovnost, a bila je agledati netom završeno 39. nalac", „Urnebesna tragedija", „Malo ka) medu rediteljima, Boris Maksi- va, festival ne može dugo da traje, i pogubna i za mentalno zdravlje celog Sterijino pozorje samo iz per- ljubavi, malo mržnje", „Laki komad", mović (Devojka) od scenografa, Boja- da je u redu da se prihvtim selektor- stanovništva što će se uskoro pokaza- spektive podatka da je ovogo- samo su neke od njih). Sa stanovišta na Nikitović (Lažni car) od kostimog- stva s obzirom na iskustvo, renome, i ti. Posledice se već i osećaju. Sve to se dišnji pobednik (barem kada je budućnosti Sterijade, zabrinjavajuće rafa, a Antonije Pušić alias Rambo tako dalje. To sam shvatio kao zada- odrazilo i na pozoriste: teatar je> po- najbolje scensko ostvarenje u deluje sutrašnjica u kojoj će sankcije Amadeus (Lažni car) — med' kompo- tak, da neko mora i to da uradi. I: za- čeo da se ponaša kao davljenik koji pitanju) predstava u režiji se- možda biti ukinute ali će i drame Du- zitorima. Sterijine nagrade još su do- što bih ja izbegavao i neke neprijatne se hvata za slamku. Ovo sto imamo lektora, znači predvideti činje- šana Kovačevića (za sada jedine inte- bili i Miladin Ševarlić za tekst kome- zadatke? Jer, ruku na srce, samo to na Pozorju, slika je bespomoćnog sta- nicu da je Lažni car Šćepan resantne inostranim pozorištnicima) dije (Zmaj), Slobodan Stojanović selektorstvo meni ne donosi ama baš nja u kojem pozoriste pokušava da Mali, JDP-a i Grada teatra možda biti „izgigrane". A sta ćemo ta- (Lažni car) za adaptaciju i dr Petar ništa: ni u materijalnom, ni u moral- dode do daha" — objašnjava. Pritom Budva, a u režiji Dejana Mija- da? Da li smo sigurni da je jedan pi­ Volk za teatrologiju. □ nom pogledu." dodaje da se prilikom izbora trudio ča, odista najboJja predstava lanjske sac dovoljno „stabilna" pojava na ko­ Aleksandar Milosavljevic Selektro Mijač nije ni pretpostavljao da ne bude „opterećen bilo kakvim Yu-pozorišne produkcije (u kontek- joj možemo da gradimo internacio- da će se, prihvatajući „neprijatan za- stavom", a pogotovo da izbegne „toli- ki broj društvenih i impul- stu ponuđenog festivalskog repertoa- nalnu koncepciju najvažnijeg doma- datak", zapravo, i sam naći u nepri- političkih Ministarstvo za sa koji prosto ometaju recepciju po- ra ili mimo njega — svejedno). Dakle, ćeg festivala? jatnoj situaciji i biti stavljen pred sa stanovišta tzv. umetničkih razloga, kulturu Srbije „svršen čin od viših instanci", a da će zorišta, i čak uništavaju samo bice te­ ništa drugo i ne treba da bude važno. njegov „moralni lik" tokom Pozorja atra". A ukoliko ipak jeste, to onda sa ovom ve ostalo što je ponudilo 39. redovni je priložnik biti tiha tema za šuškanje — po kulo- Niko ne odriče da je došlo vreme ,,za „sterijanskom" situacijom nema veze. Pozorje bila je čista rutina do- arima. Očekivao je, ne krije, da ga ne­ podmladivanje Pozorja", tu potrebu Uostalom, Lažni car je u Novi Sad maćeg dramskog i pozorišnog „Ludusa". ko ,,o svemu" i direktno pita, da se ot- ističe Dejan Mijač. „Uključujući i se­ dospeo tek na osnovu naknadne in­ repertoara, ni bolje ni gore od vori i javna rasprava (neki pozorišni- be, mislim da Pozorje matoro deluje, tervenci je Upravnog odbora, uz рго- onog što zaslužujemo, naša au- ci su to i najavljivali), ali: sve je ostalo i da je dosta sedih glava na njegovom tivljenje selektora, a na insistiranje ^^tentična slika i prilika u koju ,,u rukavicama". čelu. Nepohodno mu je podmladiva­ Umetničkog veća Pozorja. Svi ovde ..•C.'bi se lako i bezbolno uklopila Iskustvo reditelja Dejana Mijača sa nje, samo je pitanje da li postoje ljudi navedeni, preuzeli su na sebe odgo- ^.J$dva-tri druga naslova. Ovako selekcijama. za Sterijino pozorje, nije koji su za to zainteresovani. Ako po­ vornost koju nije moguće „prenositi" je Maska (beogradsko Narod- zanemarljivo. Ni sam ne zna koliko je stoje, bilo bi normalno da im se već u budućnost. U ovakvim slučajevima no pozoriste, režija Nikita Mi- puta biran pre nego što je i izabran i sada preda štafetna palica". primena analogije nije uputna, što će livojević) bila svojevrsni omaž dobio prvu nagradu na Pozorju, ali Vreme je, naravno, da se razmišlja o reći da će svaki sledeći selektor, Up- Crnjanskom čija je stogodišnjica obe- zna da je bilo i predstava sa kojima budućnosti festivala domaćeg dram­ ravni odbor, kao i svako sledeće ležena prosle godine, Devojka modre nije ušao u slekciju. Isto tako, bilo je i skog pisca. To je tema za neki drugi Umetničko veće Sterijinog pozorja kose Vide OgnjenoviČ (JĐP u režiji predstava sa kojima je „učestvovao" a razgovor sa sada već bivšim selekto- morati da se suoče sa konkretnim autora) prividno je bila omaž Ivi An- nije dobijao nagrade. Iskustvo bira- rom Sterijinog pozorja, rediteljem umetničkim delom, i na osnovu svoje driću, jer je po motivima njegove pri- nog a i odbijanog, imao je na pameti .Dejanom Mijačem ■ Z. P. savesti donese svoju odluku. povetke Nemirnagodiha nastao tekst prilikom ličnog biranja.’ „Naročito mi je to bilo na umu kad su u pitanju bili ljudi koji su prvi put pokušavali da uđu u selekciju — kaže. — Pokuša- vao sam da odbijanje učinim sto bez- bolnijim tako sto sam odmah saop.- štavao ono sto mislim. Govorio sam i kad sam bio siguran da neću uzeti predstavu, a isto tako i kad ću je uze­ ti. Što se samog izbora tiče, izabrao je' samo pet predstava. Iako je veliki broj naslova na repertoaru, veli, za­ pravo imamo' manje predstava nego što je nekad bilo „kada je ponuda bila iz cele bivše Jugoslavije". Srazmerno zemlji koja se smanjila — nastaviće — smanjio se broj predstava, manje je i pisaca, neki nisu pisali... „Predsta­ va uvek mora da bude u nekom od- nosu prema tekstu. Najbolje je kad ga relativizije, kad-ga kritikuje, dobro je

Omaž princezi: Mira Stupica, dobitnica Sterijine nagrade i Slobodan Ma run o vie u predstavi „Princeza Ksenija od Crne Gore" т

Budimpeste, gde mi je Britanski savet Susreti i sećanja: Ronald obezbedio minibus. Upozorili su me Harvud sa Jovanom na oskudicu, te polazim na put snab- Ćirilovim deven sapunom, toalet-papirom i sa dva čepa za kadu. Na put iz Budim­ peste, koji iznosi vise od 300 km, kre- nuli smo oko jedan po podne. Dan je oblačan, prohladan i neprestano sipi kiša. Vreme i pejzaži postaju nevažni. Pada mrak. Stižemo do grada Roske na granici, gde je beskrajan red auto- mobila. Rekoše mi da prelazak preko granice rnoze da potraje tri sata, pa i tik uz jednu od Titovih vila. Iz toaleta vise. Međutim, vozač je iskusan. On na prvom spratu možete da vidite izvrdava red, čas izlazeći čas ulazeći njegovu baštu, što izaziva uobičajene u njega. Pored pasoške kontrole pro- sale. šli smo za dvadesetak minuta. U 8.20 Uveče odlazak na premijeru. Ima iskrcao me je pred sjajnim Hyatt Re­ mesta samo za stajanje. Dva veličan- gency hotelom, gde su me dočekali dr stvena glumca: kao Ser — Ljuba Ta- Predrag Palavestra, predsednik dić, koji se vratio sceni posle dužeg Srpskog PEN-a, Jovan Ćirilov i jedan odsustva, i Petar Kralj kao Norman. novinski fotoreporter. Nešto kasnije Režija je poštena i profesionalna. pridruzio nam se dr Robert Snell,, Garderober danas ovde ima specijal- ni odjek. Citiraću najavu u štampi: vršilac dužnosti direktora Britanskog Prospero — kako ga ja uporno zo- u nacističku Nemačku? (Nisam do- saveta. komad „možda pruža odgovor na pi- tanje kakva je umetnost u izuzetnim vem — krupan je, taman i mio. On voljno brz da odgovaram da bih, ako Glasno sam uzviknuo kada sam ušao okolnostima i kome je ona potreb- sada ureduje jedne opozicione novi­ bih izbavio nemačke pisce od nacis- u svoju hotelsku sobu: prostrana, na". Publika aplaudira često i neoči- ne. ta.) „To je genocid, mi smo u Aušvi- luksuzna, udobna, sa dobro snabde- kivano — na replike o racionalisa- cu", vice. A Milos dodaje: „Ima jedna venim kupatilom. Na raspolaganju je nom snabdevanju, o varvarskom : Wf Mf velika razlika između Aušvica i Sara- francuski sapun, toalet-papir i, da, bombardovanju gradova, o kulturi jeva. U Aušvicu je uvek bilo gasa." čep za kadu. Upalio sam televizor i kao samoodbrani itd. Aplauz je na Viktor Ivančić, mladi urednik jedne Pokušavam da objasnim svoju pozici- iznenadio sam se kada sam ugledao kraju zaglušujući. Morao sam da se druge opozicione novine, Feral Tri- ju: moju posetu rnoze da zloupotrebi CNN, Sky, BBC novosti i uobičajeno poklonim osvetljen reflektorom us- bunea, pozvan je u vojsku. Šuška se svaka strana. Ja ne verujem u politi- kablovsko đubre. Večera u hotelskoj red partera, ali znao sam da ću to da će biti poslat na front. Faksom ša- ku pukih gestova. Nisam želeo lični trpezariji je takode bogata. morati da platim. ljem protest predsedniku Tuđmanu publicitet. Ali, njegove oči me optu- Konverzacija odmah prelazi na Srbi- Posle toga, u restoranu aplaudiraju — neko mi je dao broj njegovog pri- žuju za kukavičluk i, sto god mu re­ ju (koja se zvanično i smešno zove Ju­ dvojici prvaka prilikom njihovog vatnog faksa. Sumnjam da će to išta kao, to ga samo jos vise žesti. Na kra­ goslavia) i rat. Dolar tu vredi vise od ulaska. Nas dvanaestoro posluženi pomoći. (Nedelju dana nakom toga ju, atmosfera se smiruje i rastajemo milijardu dinara. Milosevic je samou- smo obilnom večerom. Četvorica za saznajem da je g. Ivančić pušten sa se uz zagrljaj. Međutim, ja sam uzne- bica sa četiri samoubistva u porodici, susednim stolom, koji su videli pred- vojne vežbe.) miren i pun nelagode. uključujući i oca, a sada hoće da cela stavu, nude da plate račun. Ponuda je Potpuno sam svestan bola, gneva i Igrom slučaja treba da gledam jos nacija izvrši samoubistvo sa njim za- prihvaćena. Nouveau riche, neko re- straha koji su preživljavali i preživlja- jednog Garderobera. Znatna slove- jedno: nafta je luksuz do kog se teško če. „Ratni profited", kaže drugi. vaju Hrvati. Izgubili su trećinu svoje načka manjina u Trstu ima sopstveno dolazi: Muslimani dobijaju oružje od domovine u korist Srba. Ljuti su i pu- pozorište i desilo se da baš prikazuje Saudske Arabije: sankcije samo uč- ni osećanja krivice zbog Tudmanove ovaj komad. Tako me odvode auto­ vrščuju režim, a siromašni ispaštaju. МеЦ 17. још avanture u Bosni. Stalno imaju potre- busom do Trsta sa clanovima Slove- U gradovima ima malo hrane, a sami bu da te informišu: o jučerašnjem da- načkog PEN-a. Očajno hladan vetar morate da donesete anestetik kada Konferencija za štampu. Oko 30 novi- nu, o prošloj nedelji, o prošloj godini, onemogućava šetnju po gradu, ali ve- odlazite u bolnicu. Ima mnogo muka nara i TV kamera. Očekivana pitanja: o 12. stoleću, o sto godina pre toga, če je u svakom drugom pogledu pred- i očajanja, izraženog oprezno i sa dig­ Šta mislite o predstavi? Da li mislim imena, mesta, dogadaji, i ko je rekao ivno. Odlična režija uhvatila je duh nitetom. da pisci mogu da učine bilo šta u sa- šta, kada i gde. Oni viču na mene, ja komada, mada ne rnoze da se pohvali Ronald Harvud, Ostavljaju me u 11 h i spavam kao za- dašnjoj situaciji? Na poslednje pitanje kažem: „Molim vas ne pucajte na finim glumcima kao sto su bili Srbi. klan do 8 ujutru. odgovaram: Ako su neki srpski pisci glasnika!" Smejemo se, ali samo na Vraćamo se mrtvi gladni u pola dva predsednik optuženi da-su prvi pustili iz boce ot- trenutak. Iscrpljeu sam pokušavajući ujutro u Ljubljanu. Srećom, Dom pi- Medunarodnog Pen rov nacionalizma, onda drugi mogu da apsorbujem, slusarn, razumem. saca je još otvoren i oni se slažu da Шјо, 15. рм da pronadu protivotrov. Bio sam iz- Oni su duboko ranjeni i, zaista, na nahrane Borisa Novaka, novinarku i centra i pisac nenaden da znaju za moj sastanak sa muci. prevodioca Alenku Puhar i mene. Za Butrosom Butros-Galijem u Ženevi „Garderobera", Govorim na sastanku u Srpskom U 5,50 h po podne polazim za Slove- deset minuta evo nas opet raspravlja- PEN-u. Tu je oko tridesetak clanova. pre cetiri dana. Da li smo razgovali o niju, istrošene energije. Prazni voz mo o bivšoj Jugoslaviji. Tema je opse- objavio je u Londonu Neki sebe porede sa piscima u zatvo- Balkanu? To je bio privatan sastanak, me prebacuje do Ljubljane. sivna. Ali, Alenka mi reče nešto za- ru i traže od Medunarodnog PEN-a odgovaram ja šepavo. Očigledna promena u atmosferi. Slo- dnevnik snog Ručak sa Palavestrom i Ćirilovom. nimljivo. Pise seriju od tri napisa, a da se bori protiv kulturnih sankcija. venija je, osećam to, bez muka. Moj prvi je tek objavljen, o mitu koji je Rekoh da se ja suprotstavljam kultur- Dobro društvo. Palavestra otmeni januarskog prijatelj Boris Novak, predsednik Slo- stvoren o Bosni pred rat. Tvorci mita nim sankcijama i da ih razbijam do- univerzitetski profesor, nedavno je venačkog PEN-a i Milos Mikeln, hteli bi da nas ubede da je Bosna bila putešestvija po našim laskom na svoju premijeru. Ako neka izgubio brata koji je umro od gladi u predsednik našeg Mirovnog komite- vlada hoće da cenzuriše komade i Sarajevu. Ćirilov je „živac", vitak i raj gde su svi živeli u savrsenoj har- stranama ta, dočekauju me sa novostima da su moniji. Totalna budalaština, kaže knjige, to je njena stvar, ali ja to neću ironičan. Garderoberka u restoranu, Milosevic i Tuđman u Ženevi potpi- da radim za nju. Podsećam ih da Me- mlada žena izuzetne lepote, zahvalju- ona. Bosna je bila, insistira ona, naj- (Beograd-Zagreb-Ljub­ sali neki ,,dil za koji niko ništa ne staljinističkija oisvih bivših jugoslo- dunarodni PEN brani slobodu izraža- je mi se što sam došao u Beograd. zna šta znači. Večeramo u Domu pi- ljana). „Nema ni vanja. To prihvataju, ali to nije baš Moje dobre kolege iznenadeni su, ko- venskih republika, a razlog je jasan: saca, gde Slovenački PEN ima kance- staljinizam je bio jedini način da se ono što su želeli da čuju. liko i ja. larije. Razgovor je živ i beskrajno pri- mrvice nade, ali potisnu nacionalni i etnički konflikti Posle toga imam privatan razgovor Uveče držim predavanje. Kratka isto- jatan. Uzeo sam pilulu za spavanje i znamo da nam valja sa Palavestrom o ulozi Medunarod­ rija engleskog pozorišta u Britan- out sam devet sati. koji su sada izbili u svoj svojoj suro* nog PEN-a u regionu, ali to treba da skom savetu. Jos jednom puna kuća. vosti. pokušati", piše ostane izmedu nas. Harvud Šetam se po gradu i vidim dugačak Cetntak, ULjomr red uglavnom starijeg sveta koji čeka Itai, № jan Ш21И I hleb. Dele ga političke partije koje ti­ Intervju dug čitav sat na TV, zatim Deiembar IW3. me prikupljaju glasove. Drugi red je Ustajanje u 5,45 ujutru. U normalno Rasprava sa Borisom i Milošem, koji doba letelo se iz Beograda za Zagreb satS’RnSrenClia k°ja tFaje iedan me posle ručka voze na aerodrom za novine koje plaćaju čekom. sat. Rucak u restoranu gde sretam Upravnik Jugoslovenskog dramskog Uveče večera kod Slobodana Selenića pola sata. Ali, ovo nisu normalna vre- J°sanske Pisce koji mi zahvaljuju na Razmišljam o svojoj poseti. Verovat- i njegove žene. On je vodeći srpski ro- mena. Put autobusom traje 14 sati: no ništa nisam postigao, ali sam bar pozorišta, Jovan Ćirilov, pozvao me pomoci Medunarodnog PEN-a kol₽ da prisustvujem premijeri Gardero­ manopisac, a ona je bila balerina. na sever do Madarske, zatim na za- pokazao brigu PEN-a i shvatio iz Lep par i predivni domaćini. Spoljaš- pad duž južne granice, promena au- gama opkoljenim u Sarajevo Teret bera u januaru. Britanski savet, koji tog napora pao je na Borisa Novaka prve ruke mučnu prirodu celog pr°‘ ni svet kao da vise ne 4postoji. Ja sam tobusa da bi se uslo u Madarsku kod blema. Nema ni mrvice nade, ali zna­ još energično deluje u tom gradu, pla- oji je uspeo da organizuje prenos oe- tiće mi put, s tim da odrzim jedno medu srednjoevropskim intelektual- Barca. Nema hrane, a sto je jos gore mo da nam valja pokušati. cima, dobro informisanim, kultivisa- nema pušenja. U Zagreb stižem oko romne svote nemačkih maraka u on predavanje. Odmah sam prihvatio, sednuti grad, lznenada nam se nri- Ironija na kraju balada koju, kao pn- nim, pa ipak osećam neku skrivenu osam uveče, izmozdena duha i tela. jer tako mogu da ispunim obećanje druz4e jedan pozorišni reditelj koii povedač, nisam mogao izmisliti. Od- nesreću i neizraženu, ali prisutnu Na tabli u foajeu velikog i tipično ev- da posetim Srpski, Hrvatski i Slove- je na dva dana izasao iz Sarajeva i ko­ lazim iz Ljubljane za Bee gde treba da nački PEN centar. strepnju. ropskog Hotela „Esplanada" poruka imam razgovore sa o filmskom see- dobrodošlice. Dali su mi ogromni ji ubrzo mora da se vrati Prerano osedeo, mršav i bled On u „ rerano nariju koji pišem. Tema? Atent3t apartman. Večera sa članovima PEN- dovoljstva i odmah'Se naSTn Gavrila Principa na nadvojvodu № Nsdelja, 14. jn -a, uključujući i Slobodana Prospero- Mak, 14. januar UN. Samnb‘° u Beogradu. Znao sJmda će dinanda 28. juna 1914. godine u San- a va Novaka, nekad bliskog Tudmanu, I Ručak kod Jovana Hristića i njegove ali koji se nedavno razišao sa njim i me neko naoasti On u jevu. Nema se kud. ® Zbog sankcija ne možete direktno iz ne da se zaustaviti. Pita me^Stoni’ \Indeks on Cenzorship, the та^^Ј^Ц Londona u Beograd. Zato letim do nove supruge u njihovoj kućici koja je sa sekretaricom Verom Čičin-Sain. sam posetio Sarajevo? Da li bih išao ror free speech, Mav/June 1994,Vol«> me 23, London). 1

Od naivnosti dopusti da bolujem. prevod za grčku reč paradoks, a ne nova titula: postaje počasni clan Ud- pretrpeo nikakva ranjavanja politic- Katkad valja biti uman neprimetno. oksimoron. Odista je nonsens sto po- ruženja profesionalnih umetnika i di- kirn podelama, naročito ne na pojedi- činioce odreduje kompjuter meto- zajnera Vojvodine, a sve što dode od načnom planu. Veliki prodor skopske ksimoron je, dakle, skrivali- dom slučajnih uzoraka, sto sudija ku- „gore", iz novosadske blizine, ima scene verovatno će tek-uslediti jer са' onai što samo imitira ca na vrata Sandoza i Bajera i sude- dublji emocionalni značaj za njega Slobodan Unkovski otvara svoje po- HUM glupost, jer je zapravo mno- nje odmah započinje. Sve se okonča- koji rado putuje u Novi Sad na poro- zorište. To je „Mala stanica", teatar go pametan. Kao rnozda va egzekucijom u kućnoj amtosferi. dični ručak. fantastičnih mogućnosti koji nastaje ■J • Sokrat koji zna da ništa ne Ima tu i oštroumne budalastosti, ali A što se tiče Beograda? Koliko je Ta- u vojnom magacinskom prostoru. Ж zna i time zapravo izrice se- ostaje utisak da ova drama — i još vi­ bački u njemu, koliko ga je trenutno Л bi najveću pohvalu u relaci- se Mijačova inscenacija — najpre ko- na beogradskim cenama? Ljubitelji ; . dlaskom u inostranstvo, || jama svoje filozofije. Prime- riste onaj iskonski metod brodolom- jakih, vizuelnih doživljaja u teatru /ЈЖШ Makedonija je Tabačkom njen na situacije i posebno nika civilizacije koji u dvadesetom imaju gde da utole tu svoju elitnu priredila jednu drugu kom- one u teatru, oksimoron bi veku neprestano opominje, metod, žudnju. Pozorišne iluzije, Onjegin, Ne plikaciju. U Muzeju grada obavezno zahtevao drame skrivanja i koji kida svojevoljno, stihijno i upra­ očajavajte nikad, Neki to vole vruće, Skoplja bila je dvadest dru­ otkrivanja, komade sa mnostvom uk- vo nadrealno komade stvarnosti i sla- Kabare... to su predstave u kojima, ga izlozba — i dan danas rštenih likova koji u dugačkim peri- že ih kao u ružnom snu. I zato jos ravno sa dramskim vrednostima, igra njegovi radovi stoje u de- petijama otkrivaju da su jedan dru- jednom da citiramo Bretona: „Nadre- i scenografija Miodraga Tabačkog. pou, još sa odgovarajućim gom braća i sestre, očevi i sinovi koje alizam je diktat misli, u odsustvu sva- Ostala potpitanja i poluvesti sa Ta- ministarstvom nije sredio je more razdvajalo godinama. Takve ke kontrole koju bi vršio razum." Pa-' bačkim? Pričalo se da se odselio iz kako da ih uveze ili izveze. Komad Svetislava drame poznavala je rimska komedi- radoksalno, zar ne? Beograda. To najpouzdanije poriče Ali, šta je to u odnosu na trojnost ografska scena, a i kasnije ih zna ev- I još nešto, za kraj. Nije ispranvo pi- bašta na terasi Tabačkih: petunije umetničkih prijateljstava. Upravo je Basare kao da traga ropski teatar i obično ih zove koma- sanje Oksimoron, ali nije ni Oximo­ cvetaju li cvetaju, a i paradajz će us- telefonirao Goran Stefanovski, čeka ga. Ako se ne vide do 4. juna sigurno za izgubljenim dima (ili najčešće komedijama) zabu- ron, već ako se ide na grčku rec — sa­ koro. Da li će stići i da ga pojedu, to na. Međutim, Basarina drama u cetiri mo Oxymoron. □ je već druga priča. U perspektivi je će uskoro. Pokazuje poziv iz Sloveni- je. Otvara se nova zgrada pozorišta u blagom: dva koraka slike, kao i većina drama apsurda u Aleksandar Gatalica odmor, a možda će zazvoniti telefon ovom veku, nije od te vrste komada, iz Skoplja sa pozivom za jednu novu Novoj Gorici. Pozivaju ga da bude na levo od Beketa, jer tu nema skrivanja, već — upravo ¥ operu. On i Angelina (Angelina Atla- dragi gost. Zahvalio je telegramom. korak napred od suprotno — brutalnog otkrivanja, još gić) i tamo su, kao i ovde, par snova Najkomplikovanije i najskuplje su tamo od Joneskove Celave pevačice. kad se rade velike produkcije... Dak­ trenutno razdaljine. Nekada je u se- Pirandela i potom tri Teatar apsurda rnozda je otud mnogo le, nije se odselio Tabački. U godinu zoni uspevao da bude na dvadeset bliži jednom drugom grčkom pojmu, dana, koliko je po inostranstvu potpi- svojih predstava. U istom danu je pu- koraka natrag u onom koji bi daleko bolje opisao situ- tovao,.obilazio radionice i vraćao se. sivao svoje scenografije, uspeo je da Sada, kada ode, primoran je da osta- Joneska aciju sa zategnutim užetom nad * sa Fakulteta dramskih umetnosti od- „strasnom" provalijom od svega ne- ne dok ne izade predstava. Nedostaje sustvuje samo mesec i po. Uredno i mu prostranstvo i vise nekih drugih ok televizor koji emituje ves- koliko santimetara. savesno je nalazio zamenu. ti još jednom, kako rede Mi- Umesto o oksimoronu, govorimo sto- ljudi. Kao što je kod tih drugih ljudi jač, s uspehom zamenjuje ga o paradoksu (od grckog: para-do- .. . oslovi su tekli ovako. Krajem nalazio nove kvalitete, tako su mu veliki stvarni svet koji je oko xos), onome što je neverovatno, neo- ■ ■ prošlc sezone^ u Makedon- potrebni da i oni uoče njegove nove nas, dok se iz susedne sobe čekivano, nedokučivo, a zapravo, u skom narodnom teatru radio kvalitete. Isti čovek nije u stanju da čiije glas moje ćerčice za ko- samoj osnovi — mimo mišljenja ili 4. • je scenografiju i kostim za uvek otkrije novo. Radeći u Belgiji, ju se pitam da li će, kad od- uverenja. Drama apsurdnih situacija, .prvi makedonski nacionalni propustio je tri posla u Beogradu, sto raste, poći u stvarni ili svet gde se svi zovu Zak ili poslednju reč balet, Makedonsku povest mu je jako žao jer trebalo je da radi teievizora — razmisljam o prepuštaju govorniku koji je u stvari Gligora Smokvarskog (kore- Masku u Narodnom, Zza kulisa u Ate- pojmovima: kontradikcija, !nem i nije ništa drugo do paradoks, ografija Olga Milosavleva) u ljeu i Pekića, takođe u Ateljeu. paradoks, sarkazam, oksimoron. Sve testarski oblik nadrealizma (francus- $$ režiji Ljubiše Georgijevskog. Sta bi sada želeo? Da bude maksimal- izrazi iz doba starih Grka i Latina ki: surrealisme-nadrealizam, ali i Ж Premijerno je izveden na Oh- no iskorišćen u nekom projektu, sve- Zar mi koji živimo u kontradiktor- pred-realizam). A Breton u Prv&m Miodrag Tabački nije ridskom letu. Iza toga odlazi u An­ jedno koji je žanr u pitanju. Bitno mu nim okolnostima, budimo se u para- manifestu nadrealizma veli: „Draga tverpen, u Belgiju, radi na projektu je da bude inspirisan i da druge inspi- doksalnoj stvarnosti, slušamo o sar- mašto, ono sto u tebi najvise volim to se odselio iz Balada o Halevinu u režiji Slobodana riše, mada mu se čini da je beograd- kastičnim skupštinskim prepirkama i je što ne praštaš." Unkovskog. Kostim Angeline Atlagić, sko pozorište zašlo u krajnost kojoj gledamo Oximoron na sceni, još ni- Beograda, samo je produkcija Dramskog teatra. Takode nisu mnogo potrebne vizuelne lepo- smo smislili ni jedan izraz koji će nas ^geatar aPsurda — a tu ni Basa- malo vise radio po u Dramskom sprema Harem, savre- te... U interesu nekolicine glumaca najbolje opisati. Neki srpski, pravo- .. rin komad nije izuzetak — naj- menu komediju Saška Nasova u režiji zapostavljaju. se ostali glumački as- verni, pravoslavni. Nismo. Sve su %$$^re žigoše, opominje, smeje se svetu, naročito n Dimitra Stankovskog. U tandemu sa pekti predstave i zato, rnozda, i nije umesto nas izmislili Grci i Latini, ti fit u lice. Nema tu skrivenog os- Makedoniji Angelinom Atlagić radi i u dečijoj mnogo propustio odsustvujući. Da je provereni pervertiti i erotomani sto troumlja. Na delu je sudnica (a predstavi Pinokio, u režiji Melite Bi- sedeo u Beogradu, ne veruje da bi us­ su i filosofiju mahom stvarali po sim- termin paradoksa je i preuzet pd se kaže „istaknuti umet- halji, takođe u Skoplju. Ta saradnja peo da odrzi kontinuitet u radu. Pita se gde su mladi scenografi, jer se neki posiumima (ili filozofiju po simpozi- < iz sudskog govorništva i u os- nik", obično se misli na čove- nastaviće se u „Radoviću", najesen, jumima). U ovom tekstu ja, medutim, ffj novi je predstavljao predmet nećim što on voli... lutkarskim krea- sedi ljudi još potpisuju kao mladi, a ka u godinama, tromijeg, se- siguran je da stariji nisu „oteli" pro­ ne želim da budem klasicar, mada to M: koji se slabije drži u procesu, a dog 'gospodina. Poričući i cijama za Smešnu princezu Jovice moram biti. Želim da progovorim ne- govornik mora da mu pronade ovoga puta prirodna i druš- Tišme. Muziku će komponovati Zo­ stor koji najmladi scenografi ne bi koliko reči — paradoksalno, razume dobre Strane i napokon pobedi). Sudi tvena pravila, scenograf ML ran Hristić. Osim makedonskog i bel- mogli zaposednuti. Ali, fasciniran je interesovanjem publike za pozorište i se — o projektu Svetislava Basare i se realnosti zbog onoga što je učinila Kodrag Tabački status istaknu- gijskog, zanimljivo pozorišno inos- Dejana Mijača nazvanom intrigantno i onog sto nije mogla da učini. tog umetnika ULUPUDUS-a transtvo Tabački je isprobao u Slo- žarko bi želeo da svojim novim život- Oximoron ili Crna hronika. U poslednjoj slici Basarin komad do- vačkoj radeći Lux tenebris]^ Pap- nim i umetničkim iskustvima tom đočekuje u dobrom izdanju dolazećem pozorišnom svetu pokloni Najpre nešto o tom teatru. Oni koji lazi u kontradikciju sa svojim nazvi- imuskarca koji tek treba svaš- ca u režiji Miroslava Benka, njegovog nešto novo. □ Branka Krilovic zatežu uže na par santimetara od om, koji mu je tek naknadno prido- ta da doživi, uključujući i spektaku- nekadašnjeg studenta i uspešnog zemlje, a onda glumce puštaju da dat, jer autor i sam kaže da Crna hro­ Iarnije profesionalne uzlete. Pritom, i učesnika Bitefa. Predstava je ambi- izigravaju žonglere na žici i glume nika sadrži logičke nonsense što je dalje je neprestano u poslu. Stiže ga i jentalno igrana u jednom od najlep- strasni strah od pada u ambis, ne- ših zamkova Evrope, u Bojničkom sumnjivo pišu teatar koji bi se mogao zamku. Po svemu, bilo je to potpuno nazvati apsurdnim. On nije grčko ot- novo iskustvo. Slovaci odusevljavaju kriće već je produkt našeg veka, a ja pre svega svojom radinošću, ozbilj- sam gledalac koji takav teatar voli i nošću pa i vaspitanjem jer umeju da zato se pitam: ako je već rec o apsur- ne pitaju sve. ono što nama sa ovih du koji je pomeren i iščašen, zašto prostora ne prija. Za razliku od Belgi- nema čitavo mnoštvo takvih apsur- janaca koji i u kafani ne mogu da po- dnih obrazaca, već zapravo samo tri: služe kafu a da se ne začude otkud Joneskov, Beketov i rnozda Pirande- mi tu a ne na braniku. lov. I komad Svetislava Basare kao Pitam ga za kulturni i pozorišni iden­ da traga za izgubljenim blagom: dva tity Antverpena, Belgije i naše oseća- nje na takvim mestima. „Mi smo po- koraka na levo od Beketa, korak na- zorišno vrlo talentovani — kaže Ta- pred od Pirandela i potom tri koraka bački — nadahnuti, ostvarujemo zna- natrag u Joneska. Tako je nastao Oxi- čajne pozorišne rezultate, bili smo i moron ili Crna hronika. Ali, zašto ostajemo velika pozorišna sila. Mi Oximoron? „ . kad radimo, radimo kao da će se Vratimo se jos na cas Grcima. Izraz predstava igrati sto, dvesta... na kraju ^xpndr^tipicno je helenska kovani- nije bitno koliko puta. Tamo je proje-, ca iz retoričnog rečnika. Ona hoće da kat osuden na dvadcst do trideset ig- kaže da je u nekim uslovima potreb- ranja i s tom svešću se ulazi u stvara- no biti ostro(umna) budala. Grćka nje. Grozna sudbina!" Pozorišni pro­ onsesija ovako neprimetnom mud- stor Skoplja, utisak je Tabačkog, nije mšću ide jos od Eshila koji u drami Promote] u okovima kroz repliku Petunije cvetaju, a i paradajz Okeana (koga bismo s mnogo prava de uskoro: Miodrag Tabački mogli nazvati prvim retoncarem ili (Snimio Robert Jankuloski) čak sofistom) kaže: kžu u pozorištu: „od Soje ovim trenutkom. Dešavalo se da su Ja tek sada, unažad, vidim da sam bi­ srećno doba. Neka mi niko ne priča o do Soje". Tako Vi sasta- mi tražili da radim nešto, na primer la prva prilično često. A kada sam to slobodama, što je danas vrlo moder­ viste krug od pola veka taj Anujev Bal lopova. bila, to nisam shvatala. Ja sam guraia no. Za mene je sloboda — poznava­ rezije, umesto da budete „Bal" je 1952. bio zabranjen! kao noj. Napred, stalno napred. Ni­ nje ograničenja. Želim da letim, pa hemičar Hi muzičar... Da, malo je to išlo, ali ja nisam htela sam uopšte mislila da se bavim pozo- neću zbog toga da skačem sa petog da ga radim ponovo. Ne volim da se rištem, ali sam ga zavolela. Jos u Aka- sprata! Ja moram da budem slobod vraćam na ono sto sam već radila. Ni­ demskom pozorištu koje smo mi, sa na, ali da znam granice svoje slobo sam osećala vise ništa, nikakav eho u Dramskog odseka Muzičke akademi- de. Nikada nisam osećala ograniće meni taj Bal nije budio. je, osnovali za vreme rata, ja sam za nje, a ako ga je bilo, ja sam ga probi Većje uveliko bilo lopova oko Vas? dva meseca savladala ruski da bih jala sve dok sam osećala svoje snage Pa, jeste, već ta ideja nije bila zanim- mogla da citarn rusku literaturu i Jednom sam stvarno htela glavom zid Ijiva i shvatila sam tada zašto su to prevodim stvari za predstave. Skolo- da probijem, ali, kad me je i faktičk zabranili. Znate, oni su rekli da su ti vala sam se za glumicu, ali je trebalo zabolela glava, na kraju sam htela da Anujevi lopovi toliko simpatični, ti napraviti program, i ja sam ga pravi- razbijem glavu o zid. Kad kažu U stvari sam arhitekturu mali lopovi, da će ljudi da ih zavole. la. Nisam ni primetila da sam postala „prva"... ja se nikada nisam snebiva- volela: Ali, nisam ni po- A u stvari, cela ta ideja Anujeva je bi­ reditelj, izvršavajući zadatke koji su la. Sećam se, toliko sam bila zaljub- kušavala, moj izbor se la da mali lopovi gube prostor rada se tada nametali, a ispalo je da sam ja ljena u komad Uspomena na dva po- kretao između klavira i zato sto ima velikih lopova koji ih ne te zadatke postavila svima nama... A nedeljnika Artura Milera. To je za hemije. Moj otac je bio puštaju da žive. Ta tema traje i danas, onda, u to vreme me je pratila sreća. mene jedan čudan, fantastičan ko­ hemičar, a ja sam oca samo nikoga vise ne bi nasmejala, da­ A sreća me je pratila, jer smo živeli u mad i danas. Dva dana, dva ponedclp strašno volela i tako, me nas je to tragična tema. To bi već bila Kje rat 1941. godine zate- groteska, satira. rao kao brucoskinju he­ №ar nije vreme za grotes- mije. Hemija je za mene bila čarolija, $ ku? jer me je otac često vodio u laborato- Ne, vreme je groteskno. riju i ja sam u epruvetama čuda do- Jako mi se dopada ovaj življavala. Kane jednom i pukne ne- dečko, ovaj glumac što što! Pa one boje, od erne odjednom imitira...M/cfa>? postane bela... Taj svet je mepe očara- Mićko, Bože, kako divno- vao, ali sam isto tako volela matema- imitira Tita! Pitala sam se tiku i fiziku. A, recimo, istoriju i knji- šta je to tako čarobno da Soja Jovanovic, ževnost... uopšte nisam imala intere- svi ljudi sa njim zaigraju. sovanje za to. Posle je išlo obrnuto — To je ovo o čemu priča- rediteljka kad sam zaokrenula ovamo, onda su жш mo uopšte, sada. Šta ima mi književnost i istorija postale ča- tu da prihvatamo uslov Sagovornik robne, a hemija ostala, kako da ka- nost, igru? I zašto, kad žem... imitira Šešelja — ja ga čujem, on tač- Slavica Vučković Odsanjana? no vokalno radi, uhvati gest, sve — Odsanjana, tačno. Nikad u javu pre- nema smeha, niti mi se dopada. Za- tvorena. Jedan san je ostao san, u nje- sto? Zato što je Šešelj sam sobom gro-' ga sam stavljala sve ono što sam us- teska. On samo ako ga okrene — ne put želela, a nikad nisam imala vre- postiže ništa, Mićko nije satiričar, ne- mena za to. I eto, ostala je i dan-da- go pravi komediju. Kao Nušić, to je: nas u meni znatiželja za čudo. Ja još i toplo, ljudski... Tito je toliko daleko televiziju tako gledam, iako radim za sada, da on može da bude figura kao’ televiziju, stvaram to. Čarobna kutija, iz Diznija a Šešelj ne može. Ako po pa to je! Isto i onaj radio. Kako to? čnete od njega da pravite komediju, Upalimo, pa čujemo ono što nečujno od zarđalih kašika i vađenja ociju, ne promiče pored nas. Ili, upalimo tele­ može to... Vreme je groteskno, vreme vizor, a slika tu, dosad bila nevidljiva, je pregrubo da bismo pravili jaganjee otkud je stigla? Istinski to tako gle­ u vučjoj koži, nego su to vukovi u jag- dam, iako znam šta je emitovanje, sta njećoj. Zato je potrebna čista komedi- zračenje, šta prijem, ali to je sve osta- ja, zato toliko niču kao pečurke posle Neka mi niko ne lo s onu stranu reke. Ako gledam ak- kiše u pozorištu predstave lakog ža- cioni film, ne mogu sama da ga gle­ nra. Idu ljudi da se razgale, na raz- priča o slobodama, dam; ako je nešto strašno, ja se sklo- bibrigu... Ja sad razmišljam unatrag, što je danas vrlo nim iza stakla, pa otuda virim, iz dru- o Aci Cvetkoviću i o onima koji su ge sobe. Sramota je da to kažem u stradali posle rata, a koji su bili nado- moderno. Za mene je ovim godinama, ali tako je. Čak i svoj mestak, veštački hleb za narod... U film tako gledam. ćeliji smrti! Dode Gita Predić kod sloboda — To dode kao neka hemija u slikama, mene da me moli da napravimo ko- poznavanje ili alhemija? ma’d od toga. U jednoj ćeliji smrti, di- Mog dede stric, Paja Jovanovic, sli- lema, bivša mala glumica — ona se ograničenja. Želim da kar, pisao je memoare, imam ih ja, o sećala Nušićevog Sumnjivog lica i oni letim, pa neću zbog svom ocu. Njegov otac je bio fotograf. su pred streljanje na Banjici pravili Imao je sestoricu sinova — dvojica su predstavu... Ja sam posle, četrdeset toga da skačem sa bili slikari: Paja i Svetislav. Svi su os- osme, radila Sumnjivo lice, uspešna tali bili fotografi. Deda mi je bio fo­ predstava je bila... Svako vreme na- petog sprata! Ja tograf, dvorski fotograf, evo ovo je meće neki žanr. Vidite kako su sada moram da budem njegov portret, to je Paja radio... Ho- puna pozorišta. Ima tu svačega, i ću da kažem, taj moj pradeda je bio svaštarija i pozorištarija, ali neka slobodna, ali da prvi fotograf u Vršcu, ali on je hteo ima, gde drugo mogu ljudi da sanja- znam granice svoje vise. U Pragu je bio. Posle u Temišva- ju? 0 putovanjima? Nema ni mane- ru — vise da zaradi. A u Pragu je bio verske mogućnosti... slobode. zato što je to bilo doba kada se mno- Neće biti da je i Vaš„Kabare" razbib- go govorilo o alhemiji i on je hteo da riga? bude alhemičar. Sve pare je dao na to Tačno, on ima drugu funkeiju. Sreća pripremao se da bude alhemičar. Po­ je kad se u jednom zabavnom koma- sle je u Temisvaru upoznao moju pra- du nade i ta, druga sadrzina. To delo babu, oženio se i ostao samo fotog­ ne razgaljuje kao Neki to vole vruće raf. Ali, on je u laboratory sve sam koje sam takode radila u Teatru Ћ radio i isprobavao, pa je i on, u stvari, Vruce fe radost za gledaoce i za glum- bio hemicar, kao i moj deda i, kasni- ce - isprazne se do daske... E sad je, moj otac. A čika Paja je dve godine Kabare. Ja sam htela da kažem kroz prestao da slika, hteo je da reši per- tu predstavu ono što je mene mučilo petuum mobile. Hemija i slika, fotog- a i da služim toj publici, da joj prire- rafija apsolutno su nerazlučiv deo na- dim jedno veče da se okupa, da se od- še porodice, to je ta čarolija — rešiti lemeni. Da dode laka srea kući, da nemoguće. Ja mislim da u tome leži i lepše živi. To jeste gorko, ali je Kaba­ tajna mog istraživačkog duha. I ta ra- re ipak opomena koja nosi i nešto le dost koju nose svi u familiji Jovano­ po. vic, radost igranja i preobražaja... U pismu, koje Vam je uputila povo- Znači, kad nađete delo i kažete „Evo, dom nagrade „Bojan Stupica" Mira to ću da radim", poenu da se mešaju Stupica kaže: „Uvek si bila prva - hemikalije? Kako je to biti prvi, evo već pola ve Snimila Vesna Pavlović Pa, kako da ne ! Počinje da me gric- ka? . ka, da se useljava, javljaju mi se neki delovi kao projekeija, mada ne baš is- tovetna, ali nešto me podseti na neko zbivanje i to počinje potpuno da me obuzima i budi sve vise asoeijaeija. Ja sam uvek birala komade koji su meni delovali asoeijativno na ovaj život. Tako sam radila, bez obzira na žanr ili vek, samo ako ima asoeijaeiju sa m шсош

ka, u jednom preduzeću ništa se ne Kaže da, ako bi Dva ponedeljnika bi- se postepeno širilo, sa jakim jezgrom. ije valjda da se baš ni- sale, lagarije, da kitim. Ovaj tekst se razlikuju, a ogromno se razlikuju. Je­ la interesantna za nas, onda bi on bio Mi smo prvo bili omladinsko pozoriš kad ne naljutite? Ili da nigde nije igrao, ima samo šest ljudi u dan umire, nema veze — dolazi dru- razodaran, jer on je kritikovao mo- te vezano za Mladiborac, nasi drugo- se glumci ne pobune podeli, ja sam ga dala Ateljeu, a gi, to je otprilike ideja. Svakog jutra, derno društvo i verovao da nas nije vi kojima sam ja, recimo, bila veza, protiv VasKdko da ne! glumci su kod mene dolazili, čitali po dva sata ljudi putuju na posao, či- zahvatilo. vratili su se iz partizana, Steva Maj- Ali, ja sam suviše ratio smo ga, da njih u pozorištu ne zama- taju nešto u vozu, rade uvek isto, pa- storović, Zira... Ako je bila proba, oni postala ženski lukava. ramo. Bule Goncić, koji je jedan di­ kovanje neko... Najednom je tako po- v adili ste to u Beograd- su dolazili, ne kao na kontrolnu pro- Nije to pravo lukavstvo, van dečko, ne znas koliko talenata u deo da izgleda život i ovde. Podela je skom dramskom pozoris- bu, nego kao prijatelji, kao gledaoci, vise sumnja da oni mož- njemu ima — a jos nije ni počeo sla- mehanizacija, dehumanizacija, ja tu za čije ste „zlatno do- pomagali su nam. Govorili su nam da osedaju... Ja sam bila vine da otvara, možda tek u Neki to sam to videla kao prvi podetak kraja ba" takođe zaslužni. Koje šta valja, šta nije zanimljivo ili raz- glumica i s pažnjom ih vole vruće — predloži da mi to igra- ove naše civiiizacije. To je, moram da ‘ su okolnosti čini/e to umljivo... Tako je ostala do danas ta, pratim. Recimo, pitaju mo. U prvi mah, činilo se da ne košta kažem, fenomenalno bilo uradeno i ; „zlatno doba"? da kažem, formula organskog jedinje- me kako nešto da ura- mnogo, ali to je dvanaest kostima, na sceni 1958 — Ljuba Tadic, Pepi, Grunuli smo kada je sve nja, kao neko stablo sa cvrstim kore- de. Ja kažem: Ne znam, 250 metara zayese... Nema dekora, a Deba,_ Lukjanova, Bata Paskaljević, bilo prazno, došli smo na nom, na kome su rasle mlade grane. hajde da vidimo šta se skupo za pozorište. Znate li koliko Bata Živojinović, Mića Tomić, Ruža pustu zemlju i sve je bilo tu može, je li greška pisca, ili nešto košta samo jedne cipele da se napra­ Sokić, Baja Badid... jedna jaka, velika Ja duboko verujem da u umetnosti O moguce. Rule su postajale nema slucajnih susreta. Sretnete drugo, a kako bi ti? Nemoj da mi ob- ve? Bule, koji ima prijatelje na sve ekipa, ali je to silo k'o jedan! Tada stvarnost. Nastao je jedan jašnjavaš, nego uradi kako misliš da strane, nađe Viktora Jocića iz-Valjeva, sam pisala Arturu Mileru, htela sam mnogo ljudi, a zapamtite samo neke, gencracijski krug, koji je prirodno se vežete. Tako je sa nama treba... Najvažnije je, i uvek sam se to je onaj što će sada osnovati Radio da radim i film po tom scenariju. I bio na raznim mestima u toga držala — ljudima treba pokloni- Patak, da čovek bude mecena. Pazite, dobijem odgovor od njega: ni da duje! bilo. Svi mi — glumci, reditelji, sufle- •W:; W&ulturi, ali kao jato, koje ri, elektricari, scenski radnici, ceo taj ti poverenje. Ako glumca pozovem u ne sponzor, nego mecena! To je za voz na koji se stalno dodaju vagoni igru, a on se odazove, nemam razloga mene čudo jedno nevideno... Valjda — pripadamo takvim jatima... Ja da sumnjam da je nešto drugo, nego je i to deo kontrasta u kojem živimo, sam, na primer, od prvog dana pa, da mu se igra. Naravno, ako sam ko- kao u renesansi. Ne traži nikakvu evo još povezana- sa Batom Paskalje- bojagi tukla ili grdila glumce, to je reklamu, samo da se premijera izve- vićem koji bdi nad našim prijateljstvi- uvek bilo u krajnjem delu, kad ne de u Valjevu... Mecena može da vrati ma. Ako nema probu, Bata de oba- može da se provali nešto. Izbacim ih pozorištu njegovo kraljevstvo. U pra­ vezno da svrati na moju, on brine iz takta, da ih revoltiram, da ih dove­ vi čas, jer se pozorište danas zloupot- moje brige, ja njegove. Bata, vedito dem do usijanosti, dode im da me bi- rebljava. Ono u ovom trenutku mora prisutan u pozorištu, u stvari je pravi ju. Tako se razbije čaura i naravno, u da bude protiv zaostalosti, stub kul- predstavnik, stub te naše grupe, ne ja. tom grčenju uvek ispričam neki vic, ture, kao u vreme Dositeja. Danas Nikada ružno o nekome nije rekao, a neku šalu, da ublažim. kulturni radnici izmišljaju posela — uvek požuri da prvi kaže ili javi lepo. A da li je bilo glumaca sa kojima ni sačuvaj bože! Televizija stalno nudi I najstrašnije je kad se on razboli, ili po koju cenu ne biste radili? neke nove vračare, vidovnjake, je u depresiji, pa to je propast sveta! I Nikada nisam o tome razmišljala i vradžbine, gledanje u karte... aman pre ću reći da je tu jedna naklonost zaman! Taj svet koji nam dovode, da kad nema uloge za njega, ja je stvo- obostrana. Recimo, glumac koga obo- rim, nadem je, pa onda njega grdim i li je to naša kultura? U embargu, ka­ žavam, Baja Bačić, do ogromnc mere da smo ovako zatvoreni, oni još za- kad grdim druge... Takve su te naiz- je u stanju da se razigra, toliko je du- gled male vrednosti našeg postojanja, mračuju. E, to je ono čega se bojim. hovit. Baja je jedna bogata priroda, Bojim se, u toj propasti kulturne poli- na 1 jjima je logičan bio nastanak Be- ali je kao rak, brzo se uvlači u ljuštu- ogradskog dramskog sa svojim ,,zla- tike, sitnih lopova koji su me ovih da­ tom". ru. Jednog dana, radili smo Slatku Ir- na unesrećili (Soii Jovanović su u mu, on meni napiše pisamce na pro- stan, dok je primala nagradu „Bojan Da Ji su Vam i Vaši drugovi zabranji- bi. Moram da kažem, tu je bila jedna Stupica", provalili lopovi — SI. V.). vali komade? petorka pozorišne manguparije viso- Bojim se tog malog i velikog lopovlu- Ne, ne oni. Ne volim da pricam price kog kova — Baja, Đuza, Đeba... — je­ ka, kriminala. Sve snage treba uperi- danas, jer meni su zabranjivali i ko­ dan drugom pravili su nameštaljke, ti, momenat je u ovoj odvojenosti od made, i televizijske drame su mi sta- ne mogu da produžim probu koliko sveta, da se nađu nosioci luča svetlos- iale u bunkerima, ali dalje smo išli. se smeju. Kao deca su se igrali, a ja ti, da osvetle narod. I vodka mora da Sezdesete godine su prelomne bile. moram da uradim nešto. Ili da idemo se dubri, da bi lepo rodila. Kritične godine, kao jedna raskrsnica dalje, ili da prekidamo... I onda, pise Znači, može biti i koristi od embar­ do koje je društvo guralo u jednom meni Baja: „Ja te volim, možeš i da go? smeru, pa se prebogatilo. Kao kad se me tučeš, sve možeš, samo nemoj da Moram da kažem, ma koliko sam mala firma pretvori u fabriku, tako je vičeš na mene, poludeću. Svakog da­ odajna sto ne postoji mogudnost ko- bilo i sa nama. Nije bilo glumca bez na ću ti donositi bombone, samo ne­ municiranja, uz sve zlo, možemo i da „fide", tada smo se okolili i jedva ce- • moj da vices..." se malo vratimo sebi i prirodnim za- kali da pođemo na izlet. Po deset ko­ Koje bite, medu osamdesetak Vaših konima. Ponovo udimo da pešadimo, la u koloni, Guta, Čkalja... Pa te price predstava, izdvojili? da idemo u prirodu. Vracamo se do- pozorišne, pa se nadgraduju, rastu, Teško će mi biti da odgovorim. Ima vitljivosti, sprcinosti, opet postajemo sve dok nisu prerasle podetak. Posta- predstava koje smatram gotovo svo- stanovnici ove planete Zemlje... To je, jali smo bogati, televizija je krenula jom decom. Na primer, Sumnjivo li­ recimo, dobra strana, a sacuvaj me punom snagom, film, koji je dotle bio ce, Dobri čovek iz Sečuana, mislim bože užasa ostalog! Zašto da se vrada- samo mala konkurencija, sada ved da je to jedna od mojih najboljih mo u prošlost? Krenimo napred, pa uveliko gruva... Prema tome, razlike predstava na Crvenom krstu... Poza- makar i u propast, zajedno sa civili- koje su se pokazale i u kulturi morale boravljala sam šta sam sve radila. zacijom! o su da se odraze i na život pozorišta Sadržinu sam zaboravila, mnogo koje je postajalo — sve siromašnije! štošta, ne znam da li je vise deo stvar- Zapuštalo se sve što je bilo zajednic- nosti, ili predstava. Toliko toga ima, ko dobro, sve do travnjaka i javnog pa moram da računam predstave ko­ prevoza. Ja sam jednom, čekajući na je su mi sveže u pamćenju. Aha, i Fri- Slaviji trolejbus za Crveni krst, smis- šova Andora — Cica Perović, Zoran lila ceo din predstave! Radmilović i onaj popularni slager „Ave Marija"... Uvek sam radila ono Imate čak i Majstorsko pismo za što sam volela, zbog toga sam bila i smeh, koje ste dobili od redakcije „Je- partijski kažnjena... ža". Kako se Vase, hronično dobro Kako? raspoloženje, prenosi/o na glumce sa Rekli su da sam suviše, ovaj... samo- kojima ste proizvodili smeh? Pretpos- voljna. To je bilo na Crvenom krstu, tavljam da tu ipak mora da postoji šezdesetih godina. Ja sam posle izašla neka tajna veza. Da Ji im bacate ćini? iz pozorišta, dosta mi je bilo tog rada. Tu je ceo vic! Mi smo tako krenuli — Najveća zabluda ali i najveća moja zaljubljeni u pozorište, jedan bez dru- sreća je to što sam mogla slobodno gog ne bismo mogli. Ja sam uvek ra­ da radim ono što volim. dila ono sto sam volela, birala sam osle mjuzikala, glamura, komade, birala saradnike, tako da je pedeset godina režije obe- moralo da bude i povratnog efekta. ležavate dramom. Da li je Znate šta? Imam ja jednu slabost — i to ono što volitc? uvek sam uživala da budem voljena. Katarinu Felisjena Mar- To je pocelo od najranijeg detinjstva, ;?soa sam prevela pre neko- jer sam bila baš voljeno dete. Babi i . liko godina, da se zabav- dedi sam zamenila rano preminulu .. Ijam. Nema tu mnogo re- ćerku, po njoj sam i ime dobila. A to diteljskog posla, samo je, vise nego da ste najvoljeniji od oca rec... Htela sam posle svih i majke. I tako, ja i danas volim ljude ovih spektakala da vidim i želim da oni mene vole, to me od- da li smem ponovo dra- ržava i podržava, hranim se time. To mu da radim. Vise volim je stvarno moja slabost. spektakle, da izmišljam vu u Domu kulture „Vuk Karadzic" i bliznakinje za predstavu SoliterV^- vise! Ovo pozorište nije nastalo iz od- pe koje bi boravile nedelju dana ov­ luka i zaključaka — u početku je bilo de, nedelju dana tamo... Ne mogu da ne Janković u Pozorištu na Terazija- putujuće, pa smo dobili zgradu, pa je se pomirim sa činjenicom da u Srbiji, ma. Nadajući se da je lutkarstvo na društvo počelo pomalo da pomaže od Beograda do Niša, postoji samo Televiziji organizovanije, cenjenije, kada su videli da je stvar korisna, ali jedno lutkarsko pozorište, u Nišu. mid Mila' Divljaković — Stefanović se lutkarska muka i dalje je pregolema." Kada je „Pinokio" pre nekoliko godi­ odaziva pozivu za saradnju u deeijim Često pokretane inicijative da se na trebalo da organizuje republičke emisijama gde je, sa Gordanom Go- unapredi lutkarstvo pretvaraju se u susrete lutkara, odlučili smo da budu dom Popovic, autorkom čuvenog Aći- mrtvo slovo, u papirologiju zaricanja, u Prištini, a ne u Beogradu ih’ 7?mu- ma i sadašnjih junaka serije Laku predloga, zahteva. Poslednja, pre dve nu. Tada je pokušaj uspeo — tamo je noct deco, davala oblik junacima pe- godine, nagoveštavala je čvrstu reše- oživelo lutkarsko pozorište, izvelo IZ DM! sama Ljubivoja Ršumovića i Duska nost da se na jednom od pozorišnih nekoliko predstava, a šta se sada de- Radovića. A tada nastupa period nje- fakulteta otvori odsek za lutkarstvo, šava, nije moje da sudim. Pa i prošle ne pune afirmaeije. Sledi prva samos- pokrene „staleški" list, osnuje sekcije godine, kada je opet došao red na talna izložba u Romaničkoj kući u pri Udruženju... na tome se i završila. nas, organizovali smo susrete u Kra- Poreču, sa lutkama i skicama inspiri- „Dalje ide jedino osipanje — iz godi­ gujevcu koji je to vrlo lepo primio, u sanim renesansnom umetnošću. Iz- ne u godinu sve je manje ljudi sprem- onoj, najtežoj ekonomskoj krizi. Mo- ložbu posećuje pozorišna elita ondaš- ja sadašnja ideja je da u tom gradu MOSH nje Jugoslavije, što rezultira sarad- nih da se opredele za lutkarstvo", pri- mećuje Joković. „Ја u Beogradu ne ustanovimo medunarodni festival Mila njom sa Bitefom i izložbom u Ateljeu mogu da nađem scenografa, kreato­ malih lutkarskih formi. Ako sve bude 212. Sa Milinim radom, ali i umetni- ra, majstora za lutke, o piscima da i po planu, mogao bi da se održi već u Divljaković-Stefanović com, upoznaje se i Dalibor Foretić, ne govorim. Ne znam koga da anga- septembru. To mogu biti lutkarske ima inspiraeiju za ugledni pozorišni kritičar zagrebač- žujem, a da to bude napravljeno kva- monodrame, predstave sa dva, najvi- kog tjednika Danas. Foretić je poziva litetno, da zadovolji norme kakve po- še pet glumaca. Lutkarska pozoriša rad, ali ona ne na saradnju, da radi lutke za predsta­ stoje u drugim prestonicama. Osim izvedu dve ansambl predstave, ostale pripada ouoj vu Kamov, smrtopis Slobodana Snaj Milene Ničeve — nikog! Ne mozerno su sa malim brojem izvođača. To je i dera koja je premijerno izvedena u u Beogradu da se zadovoljimo samo ekonomski pogodnije, a i mobilnije, stvarnosti. Kao Hrvatskom narodnom kazalištu u nečim štp mi smatramo da je dobro. može svuda da se igra, sto je za ovu Splitu. Mila se uključuje u rad dva To što uradimo mora biti spremno na našu situaciju posebno dobro". Joko- uostalom ni Milina meseca pred premijeru sa zadatkom konkurenciji sa drugim prestoničkim vić je zadovoljan što je već dobio pri- stanak teatara iz Sofije, Krajove, Bu- umetnost da napravi osam lutaka koje treba da pozorištima, u Bukureštu, Sofiji, Pra- zamene prvobitno planiran baletski kurešta, Budimpešte, Bratislave... gu, Budimpešti... U redu, ne pravimo zmedu mnogih tajni, koje krije ansambl, a koje su zajedno s glumci- predstave za odrasle, ali, sve češće se Uveren da ovakve inicijative vise mo­ Bulevar revolueije, našla se i jed­ gu da učine nego debate i žalopojke, ma „nastupale" u predstavi. Njene ovde rade žive predstave, a ja hoću na pozorišna. U jednoj bulevar- lutke su u Kamovu, koga je režirao da ostanem veran lutki. I ne prizna- Joković ostavlja vrata otvorena sva- skoj zgradi je soba prepuna po- kome ko ima želju i dobru ideju za Želimir Mesarić, postale ličnosti, ka- jem priču da se to tamo već razvilo... zorisnih sitnica, voštanih, porce- rakteri, zajedno s glumcim# Bozida- rad sa lutkama. „Ni novae nije pro­ lanskih i sunđerastih bića koja Kada su kod nas, čet rdeset pete-šeste, rom Alićem, Zdravkom Krstulović... počela da se rnnoze lutkarska pozo- blem", kaže. „Samo neka dodu, dobi­ Isu deo priče o Mili Đivljaković rišta, počela su i tamo. E sad, što su ce sve uslove". — Stefanović akademskom sli- Predstava, međutim, ne stiže do Ste- oni stvorili fakultete, nauku čitavu, karu kostima. Rodena na Koso- rijinog pozorja 1981. godine. Usledila pa kritičare za lutkarstvo, teoretiča- ožda neki tračak nade vu, živela u Nisu, a Akademiju je duga pauza sve dok je Foretić nije re, stvaraoce... a mi nismo, samo zato ■ pruza, zasad samo ek- primenjenih umetnosti završila u Be­ ponovo pozvao da za Zagrebačko ka- što nije postojala odgovarajuća politi- š speriment, na Učitelj- ogradu, kao svaka devojčica volela je zalište lutaka načini lutke za Gundu- ka razvoja te discipline kod nas. U skom fakultetu u Beog- lutke. Njeni roditelji, medutim, nisu lićevog Osmana, u režiji Joška Juvan- prethodnoj Jugoslaviji bilo je 19 lut- . ., radu. Tamo, kao fakulta- mogli da ih kupuju, pa ih je zato Mila čića i dramaturskoj obradi Luka Pa- „U Beogradu. пе karskih pozorišta, sada ih ima ovde tivan predmet, postoji sama pravila — Mariju Magdalenu, ■ ljetka i Nikice Kolumbića. Bilo je to imamo pet, šest. Smanjena je konku- O Ж lutkarska radionica, Kleopatru, igračicu sa Balija... Lutke na početku 1990. godine. Za tri mese­ mogu da nađem . rencija, smanjeno tržište, a mi se i da­ јЦ kakvu je prethodnih pet je posmatrala i kao modele za svoje ca valjalo je napraviti vise od trideset lje ne opamećujemo. Ne mogu naći godina imala Pedagoška kostimske kreaeije. Profesor Pavle lutaka. Čim bi završila tri lutke, slala scenografa, kreatora, objašnjenje zašto danas u Srbiji ima­ Ш ® akademija. Vodi je mla- Vasić sa Akademije predložiće je Ma- ih je u Zagreb gde su glumci već uve majstora za lutke, o mo nekoliko velikih profesionalnih da i ambiciozna Ana Milovanović,. lom pozorištu „Duško Radović" za liko vežbali. Kritičari će se složiti da pozorišta, a da u tim jezgrima nije trudeći se da, preko budućih učitelja, stipendiju, a ovaj teatar će joj omogu- je Osman najbolji za lutkarsko izvo piscima da i ne stvoreno bar jedno jako lutkarsko, ljubav prema pozorištu uvede u ško- ćiti da obnovi nošnju starih lutaka za denje, a predstava će dobiti i prvu na- govorim." To kaže koje bi deci otvorilo zavesu teatra." le. Od tehnika, uče se pozorište ruku, predstavu. Saradnja između „Radovi-: gradu na Festivalu lutkarskih kazališ- senki, javanke i ginjol, mukotrpno, ća" i Mile tu se i završila. Poznata lut- ta Hrvatske. Od tada je prošlo četiri Živomir Joković, oković se seća da je pre 34 godi- bez odgovarajućih uslova i para, sa karka Draga Vuković ocenjuje veoma godine. Milini ratnici iz Osmanovih upravnik zemunskog $$ ne, kada se vratio sa studija u željom, kako kaže Ana Milovanović, pozitivno njen docniji rad u pozorištu •pohoda u meduvremenu su postali $$Pragu, na tadašnjoj beograd- da se otkloni strah od pozorišta samo „Pinokio", ali predstava Smešno pu- simbol nečeg drugog. Mila Divljako- „Pinokija", jedan od $i$skoj Akademiji, u ulici Vuka za elitu, da ono postane potreba. Ko tovanje, neće biti dugog veka. Posle vić — Stefanović, ima inspiraeiju za »Karadžića, osnovan odsek za zna, možda u nekom od ovih budu- nje — opet ništa. Ljubav prema pozo- rad, ali ona ne pripada ovoj stvarnos­ poslednjih školovanih Ш lutkarsku režiju. I šta se desilo? ćih učitelja već čuči — budući lutkar. rištu je jača i Mila pravi slona prirod- ti, kao uostalom ni Milina umetnost. lutkara koji su ostali „Imao sam cetiri-pet studenata. Izazov nije za bacanje. ■ 5Z V. ne veličine za novogodišnju predsta- Neia Milić Jedan je ostao u televiziji, sada na ooom prostoru je čuveni reditelj sportskih re- nosa, jedna devojka je otišla. či- м utkar se postaje — dolas'kom u ni mi se, u novinare, jedan se izgubio lutkarsko pozorište", odmahuje negde, nisam za njega vise čuo.... Ni­ H rezignirano Žiyomir Joković, je, doduše, bilo ni uslova u onoj ma- r- upravnik jedinog beogradskog loj zgradi, ali Akademija sada ima ve- (a u Zemunu lociranog) lutkar- liku zgradu, pa opet ništa. Ni mladi, ' skog pozorišta „Pinokio". Kao školovani glumci nisu zainteresovani. ■ da se čudi što se uopšte postav- Radije će čekati šansu na televiziji ili кЦја takvo pitanje, njemu — jed- se odazvati pozivu Leskovca, Sapca, afelnom od poslednjih školovanih Zaječara, nego da u Beogradu ili ne- L_Jlutkara koji su osfali na ovom kom drugom gradu uzmu lutku u ru- prostoru. „Knjiga je", kaže Joković, ke. Oni afirmaciju traže tamo gde je „spala na dva slova: od reditelja smo ’ usmerena i pažnja medija, a naša lut­ ostali još Srboljub Stanković i ja, mla- karska pozorišta te rcflektore nikada dih nema. Ujević je negde nestao, oti- nisu imala." šao je Dragoslav Todorović, otišla je I sad, šta učiniti? Emilija Mačković, beše jedan mladi Po mišljenju našeg sagovornika, prvo par, odoše i oni u inostranstvo... tako Fakultet dramskih umetnosti mora da više ni fizički ne možemo da radi­ da povuče potez, da se u obrazovanje mo toliko predstava." za „živu glumu" uvedu u lutkarske Priču o položaju lutkarstva u Srbiji veštine. Tim pre što ih i savremeno Joković načinje sa svih strana i u sva- pozorište .za odrasle sve vise traži. kom odgovoru, nažalost, dolazi na is- „Nema svrhe snižavati kriterijum na to — kad se mi umorimo, ko će dalje? prijemnom ispitu, da bi se, eventual- „Pinokio", koji upravo zaokružuje no, popunio poseban odsek za lutkar­ dve decenije postojanja i dalje je naj- stvo — kaže Joković. — Iz toga može mlađe lutkarsko pozorište u Srbiji! proizaći samo veći broj upisanih koji Da li je bilo uporno pa još te živi, ili će gledati da se sto pre prebace na se, prosto, podrazumeva da postoji? „živu" glumu. S druge Strane, neop­ „ВШ smo uporni u ideji da je Beogra­ hodno je „pokriti" cebi teritoriju Srbi- du neophodno bar jedno čisto lutkar­ je lutkarskim predstavama. Oduvek sko pozorište. Da- je sreće, bilo bi ih sam se zalagao za male, putujuće tru- nja, udahnula. „Pričali su mi glumci da se na kraju svake predstave oseća- ju kao na premijeri. Sad i ja imam taj doživljaj svečanosti. Predstava je sve- čana zbog svoje plemenite poruke, zbog ljubavi za sve ljude o kojima pri- ča. Plakao sam, priznajem, posle svo­ je premijere, toliko sam bio potresen. Potreslo me je to sto sam prisustvo- vao umiranju jedne osobe čiji je život bio kompletan, ispunjen, plemenit, pa čas njenog odlaska deluje kao sve- čanost". Beštić predstavu oseća kao biće koje je živo i posle toliko godina. „Nadam se da Haroldov duh sada na- stanjuje mene i da ću ja nastaviti da ga nosim i dalje".

Мва^о je Milan Erak posle 14 8°dina vrlo uspešne igre na- pustio ulogu Harolda? Odgo- $$ vara iskreno: „Posle četrna- $$ est godina vise nisam mogao da se pokrivam glumačkom tehnikom i zanatom. Osetio sam da je vreme da se povu- |jjggčem. U inostranstvu se za .wSreovu ulogu nalazi novi glu- mac posle svake četiri godine... Straš- no je lagati publiku, to jest lagati se- be. Srećna je okolnost sto je Slobo­ dan ulogu odavno voleo i želeo da je igra. I odigrao ju je tako dobro da to nije bilo 'uskakanie' u ulogu, već baš nova premijera". Sta je Harold-Erak naučio od Mod? „Mod ga je učila ži- votu kroz ljubav i kroz sve ono sto on nije sretao u svojoj porodici i svojoj Bez patologije i melodrame: okolini, i našla je najbolji način da to Tatjana Lukijanova (Mod) sa uradi. Ljubav, ljubav... Znam ljude svoja dva Harolda - koji su predstavu gledali nekoliko pu- Slobodan Beštić (gore) i ta, jer im je bila potrebna. Meni su Milan Erak svojevremeno pisale neke starije že- ne. Bile su na putu da izvrse samou- bistvo, ali im je, priznaju, predstava vratila veru u život. Poručivale su mi: Nastavite da igrate". Erak smatra da je baš sada, u vreme rata, nesreće i bede, ovakva predstava ljudima po- trebnija nego ikad i da će dočekati 2000. godinu. „Ja sam bio Harold osamdesetih, Beštić je Harold deve- desetih, pa zašto ne i Harold dvehi- ljaditih?" Podsetimo se: scenografiju je radio predstava i traje, sa izuzetkom dve arh. Zoran Ristić, kostime Božana Jo­ sezone, uključujući i prošlu zimu vanovic, a muziku je komponovao (razlog: nedostatak grejanja). Zoran^Simjanovic. Izmedu ostalih, ig- ,,U glumčevom životu ima malo situ- raju: Žiža Stojanović, Dušan Poček, acija kad rnoze da igra ulogu za svoju Bora Stojanović, Jelena Čvorović, Ni­ dušu — kaže Lukjanova. — Radili kola Jovanovic, Dragoslav Ilić, Vesna smo sa Paolom Madelijem, i sa veli- Čipčić, Vesna Đapić, Jadranka Selec, kim entuzijazmom. Na premijeri se Rade Simić. ■ Maja Ivanovic zatekao Franko Zefireli, koji je, kaže, gledao sve verzije Harolda i Mod. Za Madelijevu koncepciju rekao je da je najbolja. Pre pet godina predstavu je gledala Desanka Maksimović i bila oduševljena. Posle predstave došla je u moju garderobu i rekla nam: „Zna- te, deco, ovo bi u životu bila pouka, a u umetnosti to je blagoslov. Ta veza izmedu Harolda i Mod, razumete?" — Lukjanova misli da je najveći kva- litet predstave to što je Madeli izbe- gao patologiju koja postoji u gradi komada, ali i melodramu. Smatra da to nije visoka literatura, već bulevar- Slobodan Beštić redstava Harold i Mod Koli- ski komad iz kojeg je Paolo izvukao na Higinsa izvedena je prvi maksimum životne filozofije koja nastavlja ut 28. marta 1980. na velikoj zraci verom i optimizmom. „Madeli ceni Beogradskog dramskog mi je za moju Mod rekao: Tanja, Mod u predstavi ozorišta. To je priča o frus- je beba. Kupio me je za ceo život". „Harold i Mod" tamo triranom njujorškom dečaku Slobodan Beštić je predstavu gledao Haroldu koji pažnju svoje su- pre Akademije, sa 18-19 godina i seća gde je rove okoline pokušava da se da ga je opčinila i da je zavideo skrene serijom bizarnih po- Milanu Eraku na Haroldu. „Ко čeka, Milan Erak kušaja samoubistva. Njegova taj dočeka", smeje se danas zadovolj- stao posle četrnaest morbidna nastojanja prestaju kad no. Prihvatio je ulogu jer smatra da je sretne Mod, ženu na kraju života, ko- Higinsov tekst nešto najdivnije što uspešnih godina. ja mu na najdivniji mogući način uli- Beograd u ovom trenutku na svojim va ljubav prema životu i svetu. Mod scenama može da ponudi ljudima. S Tanja Lukjanova ide na kraju odlazi, svojevoljno, povlači druge strane, predstava je izuzetno dalje, s ulogom koju se iz života u ime života, kako kaže jednostavna, a plemenita i duboka Tanja Lukjanova koja igra Mod već zahvaljujući Mađelijevoj režiji i duši 1»Ш igra za svoju dušu. punih četrnaest godina. Toliko ova koju joj je čitava ekipa, naročito Ta­ *

maistora svetla sa B TEFA i cestih si- Spadao je u ljude koji fangticno Siakadjesve^ledal° ,nemT.e tog Dorda, u prekrasnom parku, na- ■ brzo uče, pronicljive >.radozn 1 ' Jila a u Petrovim rukama, onda, odjed- laze se vila i kapela izvesnog madar- j j j hvatao je tuđa znanja, kad su Д nstvarivo. To osecanje cimlo je skog barona Satkereši Bila. Kada je ■ prava, uvećavajuci na taj nacm J - od^iih Petrove festivalske prijatelje, i posle oslobodenja (1944). Transilva- Г da bi ih, onda, dalje poklanjao drug a Petra pripadnikom svetske pozoris- nija pripojena Rumuniji, baron je iz- I ma. Tema njegovog razgovoiahla e ne dru^ne. Rad majstora svetla na vršio samoubistvo, ali je pre toga us- rasveta, sva pitanja zivota. b la s sa festivalu, kao čista ekvilibnstika, bio peo da svoju suprugu i dve kćeri pre- ■ tim u vezi svaki, pa i p i stvari, dvadesetsedmogodisnje baci u Ameriku. Vila je, razume se, blem svetla, u Petrovim lontinuirano ostvarenje nemoguceg. ubrzo konfiskovana, a kasnije je je- jama, dobijao je prvorazredno^ nace ipzička barijera nije postoja a, bio je dan njen deo pretvoren u lovački nje. Svoj posao, kao svaki pravi maj Ju upotrebi neki ćudan jezik sastav- dom bivšeg predsednika Čaušeskua. j stor i umetnik, stavljao je n P Jen od opšteprihvacenih svetskih je- Posle revolucije, kako Rumuni zovu mesto, zauzvrat ne štedeci ni sebe m Sih simbola, mimike i gestikulacije nedavni prevrat, g. Nadi se izborio da Petar Stojković zvani svoje vreme, ni vreme svoje porodice, a rezultati - večito sjajni i neponov- se vila pripoji Centru za kulturu, os- ni svoje zdravlje. novao je fondaciju, oformio Šekspi- Pera Struja, prvi Onda je došao BITEF i susret sa sve­ rov dokumentacioni centar, a sada Bio je i strasni i istinski obožavalac tom. U Beograd je stigla novai poz°- ženske lepote. Nije se dogodilo da je 1 nastoji da osnuje rumunsko Šekspiro- pravi moderni rišna estetika, a u njenom sastavu i vo društvo.'Za podizanje pozorišta neki od božjih darova, poklonjen sa­ majstor svetla u estetika svetla. Petar je shyaho da je mo ženama, minuo pored Petra a da Glob dobi’o je od uprave grada oko tri vreme kula i portala proslo. Pm se hektara zemljišta i obratio se javnos- nije izazvao njegov dubok. uzdah, di Beogradu, boravio je od svih svojih beogradskih kolega, ruku na čelu ili, ako su prilike dozvo- ti. Osim Rumunije, prvi prilozi za us- usudio da razbije ustaljene rasporede peh ovog poduhvata počeli su da sti- u svome Ateljeu od liavale, kakav sočan, ali mkada po- i da razbaca reflektore po cugoyima vredljiv ili ponižavajući komentar. žu iz Velike Britanije, Madarske i jutra do posle ponoći, scene, da ih spusti u vizure gledalaca, —Jugoslavije. da osvetli iz kontre i glumce i pred- Taj večno prisutan eros bio je podjed četrdeset godina a mete, da ih, do tada neviđenim oreo- nako i deo njegove eksterne prirode i Ж Ohunac slavlja, razume se, bi- pozorištu lima, odlepi od tla i pozadine. On je njegove intuicije na kojoj je, uosta- Ж ®lojepolaganjekamen-temelj- znao da gleda svetla i u Krejčinom lom, zasnivao i svoj rad i život. ca za novo pozorište Glob, u ------mro je Petar Stojković, pozo- Ivanovu i u Licauovom Filoktetu 1 Nepravedna i nerazumljiva socbirok- ft Ж subotu 23. aprila. Zastave, j rišnom Beogradu- poznat da, bez zazora, izmeni svoj stav o po- ratska zakonitost odvojila ga je od muzika, istorija i poezija pro- I kao Pera Struja, majstor i slu kojim se bavi. Tako radeći, postao Ateljea 212 kad je došlo vreme za žimale su ovaj veliki trenu- stvaralac svetla, moj drug i je prvi pravi moderni majstor svetla penziju. Nikada nisam verovao tezi tak. Prisutne je prvo pozdra- prijatelj, saradnik i četvrtve- u Beogradu. da se bez svakog može. Neki ljudi os- vio g. Nadi, a potom su zaže- kovni delitelj pozorišnih uz- Novi pristup poslu, praćenje sveta u tavljaju iza sebe prazna mesta koja, leli uspch celom poduhvatu budenja i uspomena. uslovima neuporedivo skromnijim predsednik opstinc Sveti Ho­ kao po Usudu, niko ne može da po­ Upoznao sam ga s jeseni de- od svetskih, oduzeo mu je i poslednje puni. Kao da su, sa mestom, ostavili i rde i prof. Johanes-Berg, koji je do- ' vetstošezdesete, u stakle- ostatke ličnog vremena. Atelje je bilo tioi neo pregršt zemlje iz Šekspirove rod- duha čuvara koji to, naprosto, ne do- _ nom meduspratu zgrade mesto gde je boravio od jutra do po­ zvoljava. ne kuće u Stratfordu. Potom je zape- Borbe, nekadašnjem Ateljeu 212, na sle ponoći, svakoga dana, pa i onih čaćena povelja i spuštena u betonski Bio sam u tom trenutku „malobro- nekadašnjem trgu Marksa i Engelsa dana koji se u pozorištu zovu slobod- I odlivak. Kraće besede odrzali su g. ugde je, u uslovima potpune improvi- nim. Kafe i cigarete, pozornica i radi- jan" i usamljen u Bitef teatru i po- Mezeli, prof. Zamfiresku, dolepotpi- zacije, već četiri godine trajao neobi- onica, kafe i cigarete i tako u nedog- zvao Petra da saradujemo. On, je ve- sani i prof. Bantas. Uz aplauze pru- čan život male grupe pozorišnih fa- led, u krug, trideset dana i noći u me- rovatno jos usamljeniji, rado se odaz- IШ11 sutnih svi govornici i drugi najzasluž- natika i gde se začinjao novi Beograd- secu, jedanaest meseci u godini, čet- vao i došao da, opet u novom pozo- Položen je kamen niji gosti imali su cast da svojeručno ski pozorišni pogled na svet. Petar je rdrset godina u pozorištu. rištu, sa devojkama i mladićima iz ti- na kamen temeljac stave po jednu tu bio od prvih dana, najpre kao po- Mislim da je Petar Stojković, zvani ma Bitef teatra, podeli njihovu i svo­ temeljac za mistriju maltera, a potom su radnici moćnik, a zatim i majstor svetla. Svi Pera Struja, bio pravi pripadnik svet- ju mladost. Jedino sto je bilo staro - Šekspirovo pozorište u iznad uzidane povelje postavili ogro- su bili vrlo mladi, požrtvovani i.upor- ske pozorišne elite ili, ako se kome bilf su REICHVOGEL reflektori, pre- man obelisk na kome će biti upisana ni, spajali dane i noći do nastanka vise dopada svetskog putujućeg pozo- uzeti kao otpisani iz rekonstruisanog, malom rumunskom imena donatora, a medu prvima, na novih predstava i, na scenskom pro- rišnog praznika. On je svuda sretao najnovijeg Ateljea 212, ali oni su već mestu, nedaleko od četvrtom mestu, biće i naša zemlja i storu neverovatno malih dimenzija, svoje poznanike i pozorišne prijate- bili deo Petrove duše i sa njima se, njeno Šekspirovo društvo. uspevali da pobede zakone fizike i da lje, i u Gvanahuatu i Širazu, Nansiju i opet sve moglo. Mladići i devojke iz Brašova Novo Šekspirovo pozorište Glob biće, nas, gledaoce, kao u Klodelovoj i Baj- Karakasu, Moskvi, gde sve ne. Bitef teatra, najpre zahvaljujući deda nadamo se uskoro, otvoreno u našem četićevoj Razmeni, možda presele u Peri, kako su ga, po svim pravilima ozorišna vest kraja stoleća, ili susedstvu. (Njegov idejni tvorac g. pozorišne duhovitosti nazvali, shvati- široke predele plave svetlosti i lepote. jad smo se, putujući svetom vest sa raskršća drugog i tre- Nadi šarmantno ukazuje da ne ističe- U novu zgradu Ateljea 212, u Lole Ri- li su da sastavljena dvadeset četiri ča- ćeg milenijuma, ne dolazi iz mo da je to samo rumunsko, već naše ■od festivala do festivala, sus- zv. velikih pozorišnih centa- bara, Petar je došao sa reputacijom retali sa isto tako stalno pu- sa, uz kafu, cigarete i sendviče i nisu pozorište. Predlozi, ideje, sugestije i vrsnog poznavaoca svog posla i tu je, tri spojena radna vremena već pre - ra, već iz malog mesta Sveti svakovrsna pomoć su dobrodošli. Up- tujućim trupama, bio sam Dorde (§fintul Gheorghe), u na pravoj pozornici, počeo i njegov svedok zagrljaja, poljubaca i neprekinut kreativni čin dostupan sa­ rava fondacije je primila sa zahval- pravi rad. Novi REICHVOGEL ref- mo posvećenima. Gledao sam ih za Transilvaniji, nedaleko- od nošću ponudu Svetlost teatra i Beog- lektori, rasporedeni po kulama, po- pravih izliva nežnosti kojima Brašova u susednoj Rumuni­ su ga, od ostalih, izdvajale i vreme tehničkih i svetslosnih proba rada da učestvuje na konkursu za iz- rtalima i galeriji pozorišta i polovni poslednje premijere Bitef teatra (Pe­ ji. Tamo je - 23. aprila, na gradnju pozorišta. Stoga i ovom prili- SIMENS ručni reostat ušli su u Pet­ Nurija Espert i Elen Stjuart i Đurđevdan za protestante - kom ponavljamo poziv svim ljubite- i.drugi slavni i veliki. Oni su tar je bio u boinici) kako bledi i održano višestruko slavlje: prolećni rov život da ga, kao kakva omama, $se, svi, sećali dinamičnog umorni, u pet ujutru, priležu na ne- ljima pozorišta i Sekspirovog stvara- vise nikad ne napuste. festival u cast Sv. Dorda, patrona gra- laštva (a ko to nije?), svim stvaraoci- kakve prasnjave fotelje i otomane da da; proslava 430-godisnjice rodenja ma, svim dramskim umetnicima, sačekaju početak sledeće probe u de­ Vilijama Šekspira; dvodnevni i dvo- svim pozorištima i ljudima dobre vo- set i shvatio da su i to naučili od Pet­ delni medunarodni simpozijum — lje da potpomognu ovu plemenitu i ra i da im je, sem znanja, preneo i po- „Eminesku i Sekspir" i „Janos Aranji, grandioznu zamisao. Pozorišta bi zorišni virus požrtvovanja, bez koga prevodilac Šekspira"; položen je ka­ mogla da prihod od jedne predstave, pozorišta i nema. men temeljac za novo Šekspirovo po- makar i simboličan, dostave Savezu Petar je bio veliki majstor i ja mu se, zoriste Glob, koje ce biti izgradeno dramskih umetnika. Bez obzira na iz- evo, na ovaj način zahvaljujem za sve po ugledu na londonski Glob iz 1599. nos priloga, svi priložnici, udruzenja sto mi je, svojim radom i znanjem, godine, nesumnjivo najslavnije pozo- ili pojedinci bice upisani u spomen- 1 pomogao. Za sve lepo sa mojih sce- rište na svetu. -knjigu i na obelisk ispred pozorišta. nografija, sto je sa njegovim svetlom U Šekspirovo vreme postojala su dva Neumorni Atila Nadi razraduje svoju bilo još lepše i za mnogo, mnogo ne- pozorišta Glob.Prvo je izgorelo 1613, zamisao. Projektovao je park oko bu- dorečenog i nedoradenog u njima sto a drugo je sagradeno na istom mestu, dućeg Globa. Samo pozorište sa glav- je, svojim umećem, od pozorišnih gle­ na južnoj obali Temze, sledeće godi­ nim stazama, posmatrano iz ptičje dalaca prikrio. ne. U naše doba, s malo sreće, posto- perspektive, predstavlja decaka s jaće uporedo i pre proslave 400-go- knjigom. Oko pozorišta biće trideset i Zbogom Petre, druže moj i prijatehu- dišnjice, dva pozorišta Glob: prvo u sedam odnosno trideset i devet, Mnogo vas je sada gore od onih sa Londonu, na istom mestu, drugo u — odabranih drveta i svako će biti na- kojima sam radio, voleo ih i pošto- Rumuniji. zvano prema jednom od Šeksirovih vao. Raspitaj se šta je sa njima i javi Skromno, uzbudljivo i svečano zapo- komada. Svaka zemlja će moći da mi svojim svetlosnim znacima. Pre- čeo je jedan od najvećih poduhvata odabere jedno drvo i odabere naziv poznaću ih i razumeti. Ovih letnjih na kulturnom polju u naše vreme, i dela koje simbolizuje. Dolepotpisani noći ja gledam hiljade ptavičastih, žu- to zaslugom jednog čoveka, inž. Atile je namah predložio da to bude Pan- tih i ružičastih zvezda kako žmirkaiu Nadija, velikog ljubitelja Sekspira, za čućeva omorika i komedija nad ko- i trepere na crnom rikvandu, kao da koga je, na ovoj svečanosti rečeno da medijama, Bogojavljenska noc, ali to su priključene na efekt — procesor spada u red retko srećnih ljudi „ciji može da bude izmenjeno ili učinjeno naše nove lajt mašine i mislim - da su snovi počeli da se ostvaruju". Sve samo uz vašu saglasnost. ■ li si se ti to dokopao miliona novib J je ovo učinjeno pod okriljem fondaci­ Dušan Mihailovic reflektora pa ih, užurban kao uvek.w je Kraljevski Sekspirov dom (The već šteluješ za svoju najveću predsta И Shakespeare Kingdom House), koju Rasveta kao omama: Petar vu na nekom budućem, nebeskoir ■ je osnovao i ciji je predsednik agilni Stojković na radnom mestu festivalu? s TodoFLali^1 g. Nađi. Oko pet kilometara od Sve-

. I ativna ličnost, čovek neposredne ko- znato i rado videno. To se potvrdilo munikacije i neodoljivog humora. na festivalima u zemlji i u inostran- Bivsi teolog (predavao mi je u gimna- stvu. Ubavic je svoje pozorište odveo ziji veronauku), unosio je u odnose u svet, a svet doveo u njega. Pozivao medu ljudima duh praštanja i pomi- je na gostovanje poznate dirigente, I renja. Znao je da harmonizira sukobe, reditelje, pevače, baletske umetnike. [ da razveže mnoge čvorove. Bio je Na sceni njegovog teatra gostovali su čovek razumevanja, uskladivanja, najveći evropski teatarski ansambli. ubedivanja. Van oficijelnih dijaloških Tu evropeizaciju sarajevskog teatar­ klišea, znao je da pronade lucidnu skog života izvršio je sa jasnim pla- reč ili rečenicu — metaforu koja us- nom koji je postepeno, ali sigurno re- postavlja mir i mogućnpst dalje sa- alizovao. Bio je raspoložen graditelj- radnje. U njegovoj kancelariji, u kojoj ski, a ne agresorski. Njegov autoritet je nekoliko godina upravnikovao i je ležao u komunikacionoj snazi nje­ Branislav Nušić, vodio je Vlajko — govog duha, u njegovom poslovič- zvali smo ga Vlajko iz Gerzova — nom strpljenju i srdačnoj vezanosti svoje čudne stihomitije sa glumcima, za umetnike. Bio je prisutan na sva- pevačima, dirigentima, rediteljima, koj predstavi. Izvođači su znali da ih ¥ baletanima, horistima, i dekorateri- svako veče, iz svoje upravničke lože, ma. Izuzetno brzo je pronalazio put posmatra njihov Vlajko. Bili su sigur- do sagovornika. Poznavao je ljude i ni da će za vreme pauze, ako nešto voleo ih sa njihovim manama. U jed- nije u redu, doći da im to saopšti. Bio nom glomaznom umetničkom an- je strog prema poigravanju sa kvalite- samblu, sa nekoliko stotina clanova, tom predstave. Znao je krivca očinski u jednom fantastičnom konglomera- da postidi. Glomazni samoupravljač- tu nacionalnosti, veroisposveti, nasle- ki aparat je često sputavao njegove Sećanje na poslednji đenih i stečenih protivurečnosti, Vlaj­ inicijative, ali Vlajko se nije dao. Nije susret sa ko je nalazio stazu koja vodi do bilo sastanaka na kome nije iznena- umetnosti. dio prisutne bleskom svoga duha, Ljubisom Kada je pre rata završio Bogoslovski obiljem paradoksa i smislom za afori- Jovanovićem fakulet, on je 1934. otišao u Pariz da zam. U pozorisnim kuloarima prepri- studira francuski jezik i književnost, čavali su se ti vatrometi njegovog du- ila je paklena vrućina. Oko Kad je sunce peklo: Ljubiša Sjajan sluh i za muziku i za tri popodne završila sam Jovanovic kao Džon Bojl u probu u prohladnim prosto- ono što je u ljudima: Vlajko predstavi „Junona ipaun" Ubavic rijama Radija u Makedon- Šona O Kejzija u režiji Bore skoj ulici i spustila se kolima Draškovića (Jugoslovensko do bolnice da posetim Ljubi- dramsko pozorište) ha. Postepeno, postao je legenda. Ka­ šu. Polako sam odškrinula da sam ga režirao u Narodnom pozo- vrata da ga, ako drema, ne rištu, imao sam punu podršku i razu- uznemirim. Sobica u kojoj je mevanje kod Vlajka Ubavića. Dobro ležao bila je bedna, uska i je gledao probe i znao da prijateljski musava. Odmah do vrata, sa desne konceatriše moju pažnju na jos praz- Strane uz zid, bio je njegov krevet, u ne hodove u predstavi. Njegovi saveti nastavku mail lavabo, u dnu prozor su bili ubedljivi, nikada pretenciozni. na dvorište, sa leve strane prozora Očuvao je u sebi neku dečiju ljubav mali stočić i hoklica. Na prozoru ma- za kreatora. Doba Vlajka Ubavića je leni i nemoćni ventilator. Ljubiša je da mi je hladne vode, u česmi je blju- zlatno doba Narodnog pozorista u ležao zatvorenih očiju, kratkog i sum­ tava. Sarajevu. U uslovnom svetu teatra, nog daha koji je nadimao njegova do — Pa to je lako, doneću ti ja portabl koji je fantastična klackalica izmedu pasa gola i oznojeno krupna prsa. frižider, pa ćeš uvek imati sve sveže. zbilje i fikcije, on — prevodilac, za- Milene, koju sam uvek zaticala zgrče- Ti si moj dobri andeo, id! sad, težak Ijubljenik u literaturu i pozorište, sjaj- nu na hoklici, za'cudo, nije bilo. Ose- je dan. ni smučar i planinar, čovek prirode tio me je i naglim trzajem pokušao da — Dobro. — ušao je u letopis jugoslavenskih skoči ne bi li mi, po običaju, poljubio Ustala sam, pomilovala ga po obrazu pozorista kao značajni animator i or- ruku. No, pre nego što je shvatio da i skoro pasivno rekla: ganizator. to nije u stanju, ja sam se nad njim — Doći ću opet za dan-dva, a i da Za vreme ovog rata u Sarajevu, u po- nagla, poljubila ga i spustila na jas- razgovaram sa tvojim lekarom da vi- slednjem krugu Danteovog pakla, ži- tuk, dovukla sam hoklicu do njega i dimo šta je realno oko tog našeg pu- veo je kao u kavezu. I gladovao. sela. Pokušala sam da poseti i razgo- ta. Drži se. Glumci koji su ga voleli pomagali su voru dam nemaran ton. mu, ishranjivali ga, jer je Vlajko mno- — Hoću, dodi opet. Umro je, u Sarajevu, ali mu je posle dve godine uskraćena - Gde je Milena? To veče sam odnela frižider u Dure stipendija zbog njegovih političkih gima od njih bio duhovni otac i pravi - Naterao sam je da ode frizeru. Salaja ulicu, ujutro ga je već imao. Vlajko Ubavić. Punih gledišta. Govorio je francuski lako, prijatelj. ■ Miroslav Belović Ona je uvek tako uredna, a sada se. Prekosutra parkiram kola pred zgra- elegantno i muzikalno. Bio je pravi zbog mene zapustila. dom Radija u Makedonskoj i jedva doadeset sedam protin sin: sjajan sluh i za muziku i Posle svake reči bila je pauza i jedan- cekarn da udem u njen hlad. Tu su svi godina rukovodio je za ono što je u ljudima. •dva kratka šumna daha. Videla sam, glumci iz emisije „Na ulici". Začuđe- bilo je ozbiljno. no ih gledam. Pitaju: „Је li znaš?" Narodnim gg pravnička dužnost u našim -Je li stiglopismo od Sonje? (Bila je „Ne, šta?" „Umro je Ljubiša". Svi ulti­ pozorištem, u Sjj velikim pozorištima, koja su na lečenju u Svajcarskoj.) mo, a sunce peče. ■ Mira Stupica organizacionu shemu nasle- -Još ne! Čekam ga sa nestrpljenjem. njegovom zlatnom ^Sdila od starih tradicionalnih Moja draga Sonja. Ona je sada, hvala pozorista, objedinjujući dra- bogu, dobro. Ne znam šta čeka. Tre- dobu. Bio :••••. mu, operu i balet, traži sna- ba da dode da se spremimo na leto- je snažna i lažljivost u korišćenju scen- vanje. (Dogovorili smo se da demo kreativna ličnost skog prostora i u koordinaci- nas troje ići zajedno u Grljevac kod MIK ji tri ansambla. Tu dolazi do Splita). ’ШЖ' oštrih sukoba. Vlajko Ubavić - Kad rnislis da ćeš se ti oporaviti? tigla je tužna vest iz Sarajeva. je uvek nalazio snage, mudrosti i zna- 7 Pa, ja sam dobro, izlazim već idu- U 86 godini preminuo je Vlaj­ nja da svoj brod provede kroz mnoge će nedelje. ko Ubavić, dugogodišnji uprav- tesnace. Znao je stvari da izvede na " Nisam htela da mu povladujem to- nik Narodnog pozorišta u Sa­ čistac. Njegov nepresušni homor bio nom kojim se teše samrtnici, već sam rajevo Na toj složenoj i deli- je prečica do istine. Nalazio je načina vrlo ozbiljno rekla: KOJI JE katnoj dužnosti bio je punih da odstrani sve teatarske folklore i To nije realno, rnoras dobro da se dvadeset i sedam godina. Duž- zakulisne rabote obaeznih pozorišnih °poraviš. Odgodićemo polazak za 15. nost je preuzeo 1952. gdoine. klanova. Nije dozvolio teror prima- avgust, nećemo da nam pokvaris od- To je najduži upravnički staž u donstva i izborio se za principe skup- mor. Jugoslaviji. Takode je godina- ne igre. Medutim, nije pravio uravni- " Ma, meni je sada već bolje, samo ma bio potpredsednik Zajednice pro- lovku medu umetnicima; Svako je me ubija ova vrućina. POSTAO fesionalnih pozorista Jugoslavije, imao mesto prema svojim sposobnos- - Znam — kaže — svima nam je clan Jugoslovenskog centra Internaci- tima i zalaganju u procesu rada. grozno, samo ne razumem zašto se onalnog teatarskog instituta (ITI) i Iz godine u godinu Ubavic je dobrim spires da pređeš u drugu, komforniju clan Glavnog odbora Sterijinog po- repertoarom i dobrom kadrovskom bolnicu? zorja. politikom razvijao tvoračke moći tri Lekar ove bolnice je moj dobar Profesor Vlajko Ubavić je bio dugo- ansambla. Narodho pozorište iz Sa­ Prijatelj i neću da ga izneverim. Samo vek pozorišni upravnik, snažna i kre- rajeva postalo je u celoj zemlji pri- pozorišnu produkeiju i razvija pozo ,,U saradnji sa teatrom podržati pred- mens-Niksdorf, Tisen, Novinska gru- rišnu teoriju, kao i da slovenacku pacija Vac) udruženim snagama os- stave, inicijative ili priredbe u organi- 0 publiku upozna sa stranim umetmci- zaciji teatra, pripremati informativnu tvaruju visoko pozitivan lokalpatriot- ski cilj. IK već drugu godinu omogu- ma, grupama i piscima. Želja re c prezentaciju TaR-a; reč je u najširem je je da časopis ima i čitaoce van g, - smislu o odnosima sa javnošću (PR ćava „zaslužnom Teatru Roberta Cu- lija u Milhajmu" festival Teatar za nica Slovenije. Zato se Maska deh- — pablik rilejšn), što će za radni efe- mično štampa i na engleskom jeziKU. kat TaR-a obezbediti još širu bazu a Evropu — Otkrića. „Narodi i ljudi se približavaju u jednoj zemlji koja po- Tehnički je luksuzna, papir je odli- uspeh ove scene ceniti i garantovati čan. Očigledno da njeni uredmci ne- njen detaljni napredak. Sve ove na- staje sve tešnja. Naša je jedina sansa gov socijalni angažman^ jer svojim da ostvarimo saživot utemeljen na maju problema sa kojima se susrecu uticajem dopire do današnje nezavis- mere finansiraće se iz članarine i pri- ljudi iz našeg Ludusa. U finansiranju loga. Jednom godišnje upriličiće se mini i humanitetu ako sa drugima ne slovenačke produkeije koja je u uspostavimo dijalog koji ćemo uzeti Maske učestvuje slovenacko Minis- celini transpoliticna". skupština na kojoj će uprava (jedan tarstvo za kulturu, a cena jednog bro- clan pozorista i dva predstavnika krajnje ozbiljno. Inicijativni krug je u Proleće u slovenačkim pozorištima jedinstvenom primeru ujedinio sam ja iznosi 550 SIT (oko 8 DEM). obeleženo je predstavama savreme Društva) izvestiti o radu Društva, Poslednji broj Maske (mart-maj 1994) razmeniti predloge i mišljenja u kru- vrh privrede preko njenih najviših nih autora. Teatri u Ljubljani prika- predstavnika sa ličnostima javnog ži- obiluje tekstovima o pokretu i igri, a zuju u većini dela stranih pisaca. Slo­ gu prijatelja i, naravno, podneti ra- za čitaoce Ludusa verovatno je inte- čun o svakoj utrošenoj pari". vota radi unapredenja svoje oblasti. vensko mladinsko gledališče dramu Rur sebe smatra centralnom evrop- resantan tekst Lada Kralja o s^ve_ načkoj nezavisnoj pozorisnoj produk- kontraverznog savremenog dram- skom regijom i zato se vrh privrede skog pisca Bernara Mari-Koltea (Ber­ sec u prvoj godini Društvo je ciji, sa posebnim osvrtom na predsta- oseća obaveznim da — podržavajući nard Marie Kolte) — Roberto Zucco. ■utemeljilo nagradu „Gordana kulturu, sport, nauku, osigura i umet- vu Dragana Živadinova, odnosno nje- Kosanović" — u znak sećanja gove uzore. Živadinov je u predstavi U ljubljanskoj Drami na repertoaru je nost visoko mesto u sutrašnjoj ne- pozorišna igra savremenog austrij- na rano preminulog pionira mačkoj i evropskoj budućnosti". Marija Nablocka na plafonu scene is- TaR-a. Ta najbogatija nemač- pisao imena reditelja koje je predsta- skog dramskog pisca Volfganga Bau- Nije li to podsticajan povod za raz- era Promena (Change). Na sceni Ma­ ka nagrada pozorišna (15.000 mišljanje da se, recimo, unese civili- vio kao svoje prethodnike ili uzore. III DEM) dodeljuje se glumcu Gledaoci koji su sedeli ispod pozorni- le draqje u martu je gostovala Ion zacijski red u ono sto se u nas zove dbnska pozorišna grupa Mania Pro­ čiji su umetnički i životni pri- „sponzorisanje", a često je neukusno i ce i cije su glave bile malo iznad ni­ ncipi u saglasju, svake druge voa „dasaka koje život znače" — u ductions sa dramom Evalda Flisara sujetno reklamiranje za sitan ulog? Sutra će biti lepše (Tomorrow). Dra­ i godine, neizmenično nemač- Nije li na teatru da taj jedini legiti- njima su bile isečene rupe kroz koje kom i stranom glumcu. A propos, man egoizam — prijateljstvo — oku- su pratili predstavu — morali su po- ma je 1992. godine prikazana kao ra­ značajnu multikulturalnu aktivnost pi na zajedničku dobrobit: kulturniji, vremeno da spuste glavu na ivicu ot- dio igra u Slovenskom komornom TaR-a Društvo sa dubokim razume- bolji, lepši, bogatiji život? ■ vora da bi se odmorili od neudobnog gledališču, izvodena je u 15 država, a vanjem prati i finansijski. (0 tome vi­ Ognjenka Milićević položaja. Tako nisu mogli a da ne gle- Evald Flisar je dobio Grumovu na­ se drugom prilikom.) daju u plafon i imena ispisana na nje- gradu i priznanje od nacionalnog Društvo je omogućilo objavljivanje mu. Lado Kralj iz ispisanih imena iz- značaja — nagradu Prešernovog fon- knjige o specifičnoj pozorisnoj esteti- dvaja Ferdu Delaka i Ljubišu Ristića. da. Engleska premijera održana je ci TaR-a u povodu desetogodišnjice Za Ristića Kralj kaže da je od 1974. krajem prošle godine u Barons Court teatra, a pomaže i održavanje mani- godine u Sloveniji režirao jedanaest Theatru u režiji rediteljke Sladane festacije Pozorišni pejzaži — majskog predstava. Sve to do 1990. godine ka- Vujović koja je poreklom iz Crn.e Go­ festivala predstava i susreta sa jugos- da su u Ljubljanskoj operi prikazane re. lovenskim, poljskim i ruskim umetni- Kogojeve Crne maske. Po mišljenju cima. očetkom aprila na daskama Kralja, Ristićev uticaj na slovenacku It Male drame u Ljubljani po- Za članove Društva nedeljom u 12 ča- nezavisnu produkeiju jeste očigledan. sova pred svaku premijeru reditelj i'':^|stavljena je rustikalna meiod- Mnogo vise od direktnog uticaja ima : ?§$rama Fransoa Boajea (Fran- Robert Culi (Ciulli) i dramaturg Hel­ „kumulativnih inieijativa", uticaja na \Oc°is Boyer) Da li bog laje, u Pri Theateru a.d. met Sefer (Schafer) govore povodom stvaraoce koji možda nisu nikada cu- Л predstave koju su pripremili o temi ¥ li za Ristića. režiji Borisa Cavazze. Na sce­ Ruhr u Milhajmu koja ih je opredelila za izbor komada, Kralj o Ristiću piše i sledeće: „Pojavio o ni Slovenskog narodnog gle- izlažu osnove scenske koncepcije... se približno 40 godina posle Delaka i ж dališča u Mariboru igra se uspešno deluje Te nedeljne predpremijerne seanse nije se formirao uz futurizam i pro- Šekspirov Hamlet beograd- Društvo za su prepune, a razgovor i pitanja koja letkult već uz Bitef i beogradsku stu- skoj publici poznatog režisera postavljaju članovi Društva mogli bi dentsku revolueiju 1968. godine. Go- Tomaža Pandura koji je jedan od cio- unapredenje pozorista, da raduju svako pozoriste koje drži dinama su Mira Trailović i Jovan Ći- bitnika Bitefove nagrade. Pandur je a njegovi osnivači su do nivoa svoje publike. rilov u Ateljeu 212 organizovali me- mariborskim gledaocima Hamleta Skoro svakog meseca Društvo i teatar đunarodni pozorišnj festival novog predstavio 1990. godine. Posle pede- ljudi iz kulture, obezbeđuju na tribini Društva preda- pozorišnog senzibiliteta koji su na- set izvodenja predstava je obnovlje- vanje i razgovor sa istaknutim struč- zvali Bitef (Beogradskdi internacio- na, odnosno skraćena i manje spekta- privrede, industrije, njakom iz oblasti koje su relevantne nalni teatarski festival). Medutim, kularna. nauke i politike za repertoarski izbor ili društvenu kako su godine prolazile, bilo je sve Na repertoaru trećeg slovenackog po- preokupaciju teatra. Poslednji gost je, očiglednije da Bitef nekako uopšte zorišnog centra, Slovenskog ljudskog »skustva drugih, naročito uspeš- recimo, bio Ab Zaid, ex profesor Ka- Pozorišno pismo iz nije dodirivao službene pozorišne in­ gledališča u Celju, ovog proleća je nih, mogla bi da budu povod i irskog al-Azhar univerziteta, koji je stitueije, pa ni većinu pozorišnih re­ predstava domaćeg autora — Taj ve- podstrek za neke naše inicijati- posle svoje knjige u kojoj je sredstvi- Slovenije: Lado Kralj ditelja. Bitef se dešavao kao neki bi- seli dan ili Matiček se ženi Antona ve. Kaže se: podeliti iskustvo ma tekstovne analize obavio književ- smatra da je uticaj zarni kuriozum, ljudi su se ispred Tomaža Linharta. U kritici je tekst (razmena dobara, preuzimati is- no-naučnu studiju Кигапа, optužen ulaza borili, ,,za kartu vise", medu­ označen kao jedan od retkih tekstova kustva, ugledati se — jeste, uos- za apostaziju i uz skandal udaljen sa Ljubiše Ristića na tim, taj jezivo drukčiji novi stil nisu iz riznice slovenačke literature u ko- talom, radnja na kojoj počiva ci- univerziteta. Na tribini Društva govo- slovenačku nezavisnu uzimali sasvim ozbiljno, on i\ije bio jem su Slovenci prikazani kao narod vilizacija). rio je o sociokulturnom kontekstu obavezujući. Institucijska pozorista koji zna i da se našali, pa makar i na Kurana i islama, borbi protiv orto- produkeiju očigledan i delovala su i dalje prema staroj prak- svoj račun. Tadej Čater u beiešci o doksije i monopola teologije u mo- U svetu pozorista postoje druš- si, a vaninstitueijskih bilo je malo i predstavi, u časopisu Razgledi, glav- dernom tumačenju... Razgovor je ob- da se proteže i na nisu imala nikakav uticaj. Naravno, nog junaka Matičeka naziva „simbo- tva prijatelja pozorista. Postoji i javljen u časopisu teatra. društvo određenog pozorista. To nam stvaraoce koji možda bilo je izuzetaka, i najinteresantniji ličnim ostvarenjem slovenackog sna Posle svakog gostovanja TaR-a (Ju­ medu njima je Ristić. Student režije o upotrebi svog jezika tamo gde se se čini delotvornije jer prijatelj podra- goslavia, Poljska, Turska, Rusija, Ita- nikada nisu čuli za zumeva lični afinitet i sugerira akci- sa Novog Beograda učio je na pred- donose odluke i o tako važnim stvari- lija, Francuska, USA, Meksiko) ko- sfavama Bitefa pozorišni zanat na ma kao što su presude u ime naro- ju. lektiv teatra priredi za članove Druš- Ristića — U Setićemo se da je u nas nekad posto- nov, neortodoksni način. Kada je, da". „Matiček je nacionalizovani Bo- tva seansu putopisa, dozivljaja, uspo- ljubljanskim teatrima kao diplomsku predstavu u Jugoslo- maršeov Figaro", pise Cater. Kao ku- jalo Društvo prijatelja Narodnog po­ mena sa video-filmom sa putovanja, zorista — bilo, pa ga nema. Konzorci- venskom dramskom pozorištu reži- riozitet, za čitaoce Ludusa dodajemo o novim poznanstvima, iskustvima, mahom dela stranih rao Fejdoovu Bubu u ubu, predstava da je umetnicki direktor celjskog po­ jum — isto. A takve naume valja raz- običajima, ritualima... sve do recepa- vijati, usavršavati — ne valja ukidati pisaca — Primož je na repertoaru ostala vise od dvade- zorista -Rrimož Bebler koji je mesto ta novootkrivenih kulinarskih speci- set godina". upravnika u beogradskom pozorištu ni pustiti da zamru. Taj poznati kra- jaliteta. tak dah pokopao je mnoge dobre po- Bebler umetnički „Duško Rarfović" zamenio novim o mišljenju Lada Kralja, uticaj mestom i koji bi verovatno mogao is- četke u nas, a kultura znači negova- godine kasnije, 1989, iz tog direktor pozorista u ^g^Ristića evidentan je i u uvo- nje, dakle — kontinuitet. '• 'embrija nice — potekla opet od pričati mnogo zanimljivih stvari iz Celju •J denju elemcnata pokreta u ti- slovenackog pozorišnog života. Kako to drugi rade? ^^^eatra — inieijativa širih raz- >■ Xpologiju pozorista (igra, ba- Navešćemo jedan uspešan, negovan mera. Osniva se Inicijativni Na kraju ove šetnje kroz slovenaćka ^«let), specificnih tehnika, kao pozorista spomenimo i Primorsko primer: TaR Theater a.d. Rufr, Mil- $$ krug — IK — Ryrgebit, za rur- ubitelji pozorista u Slove- |»sto su simultanost, odnosno hajm. U petoj godini postojanja dramsko gledališče iz Nove Gorice na ® sku oblast. Pod geslom — М/ niji imaju svoj Ludus, ča- * Ж’ rnontaža, problematizovanje (1986) TaR je oglasio osnivanje Druš- па Ruru — zajednički napred i sopis koji, doduše, nije cijim se daskama ovog proleća igra tva za unapredenje TaR-a. Stekla se ® vremena prikazivanja, istraži- Strindbergov Otac. Stalno slovensko zaštitnim znakom plavog uzle- samo pozorišni, već svoje vanje scenskog sentimenta... četa mala ali odabranih ljudi koji su w ta, najznačajnije i najbogatije čitaoce obaveštava i o do- gledališče u Trstu imalo je u februaru shvatili i prihvatili umetnički i druš- „Ristić je svoju ogromnu sar- ove godine dve premijere, i to Krleži- « institueije Rurske oblasti (da gadajima u oblasti operQ mantnu energiju posvećivao jednoj ti- ! tveni program TaR-a i bili spremni nu dramu U agonijisa svojom već le- pomenemo samo neke: Bajer, Burda, Ui igre. Časopis se zove pologiji pozorista koje danas vise ne­ da mu pruže podršku. Društvo za Dajmler-Benc, Dojce bank, Djce Luf- Maska, izlazi šest puta ma, jer je bila vezana za „političnost" gendarnom glumicom Mirandom Ca- unapredenje TaR-a postavilo je sebi harijom i Ne ja; Poslednja traka Sam- thanza, Krup AEG Manesman, Me- godišnje i nastoji da pro­ i „jugoslovenstvo". Međutim, njegova — kako su to njegovi osnivači iz kul­ talgezelšaft, Nacional bank, Opel, Si- movise novu slovenačku juela Beketa. ® I ture, privrede, industrije, nauke i po­ teatarska genijalnost prevazilazi nje- Dragana BojariietTijardovk litike formulisali — sledeće zadatke: Prilog borbi protiv straha: Ansamblpredstave „Arsen i stara čipka"

Scena 55 koja bi trebalo da bude ,,epi- centar postavljanja alternativnih ka- zališnih projekata". G’toAizvestava i o „najvećem kazališnom spektaklu u ovom trenutku u hrvatskom glu- miStu". To je Creska muka, erkveno prikazanje s kraja 17. ili početka 18. veka, koju je Narodno kazalište Iva­ na Zajca u Rijeci odlučilo staviti na repertoar jos 1971, ali je „represija koja je uslijedila nakon 'hrvatskog proljeća' pokopala tu nakanu. 0 Us- krsu Muka je konačno prikazana, u (Klara) i Mirko Kraljev (Klanfar). strašnijeg neprijatelja ljudskog duha, žilo i domaće ime?" pita se tim povo- dramaturskoj obradi Darka Gašparo- Drugi dobitnici nagrada na ovom fes­ protiv straha. dom Marija Grgićević. A Zvonko Fes- vića i u režiji Radovana Marčića, na tivalu su Vlado Novak (Don Zane, Srdačan pozdrav svima iz sunčane tini, gradski funkcioner, izjavljuje: Cresu i Lošinju. Muziku za predstavu Glorija), Ena Begović (Barunica Kas- Dalmacije. ■ „Uz ime 'Jazavac' su vezane neprih- komponovao je Arsen Dedić. teli, Gospoda Glembajevi), Marin Mira Novak vatljive konotacije i nedvojbeno je da Preminuo, je, saznajemo, Ivo Juriša. Goce (Gozze) za scenografiju u Tireni ga treba promijeniti." Roden je 1918, glumiti je počeo 1946. i reditelj Marin Carić za uprizorenje Održani su, u maju, Dani hvarskog u Zagrebu, nastavio u Rijeci, vratio se djela iz hrvatske baštine — Slavon- kazališta, ali ne na Hvaru već u No- u Zagreb, igrao u HNK pre nego sto ska Judita. vom Vinodolskom, kao i lane. „Uzro- se posfatio isključivo prevodilaštvu. Uporedo sa kazališnim dogadanjima, kom su to prije bili ratni uvjeti, a da- Prevodio je sa engleskog, nemačkog, u foajeu teatra održan je i tradicio- nas oskudica financijskih sredstava", najviše sa italijanskog. Preveo je se- nalni festival hrvatske radio-drame. objašnjava Glasnik. Tema dana bila damdesetak dramskih dela. Televizij- je: „Hrvatska književnost 18. stoljeća ska publika seća ga se kao italijan­ Pismo iz Splita: Na U konkurenciji su bile drame Ledeno — tematski i žanrovski aspekti". ljeto Antuna Soljana, Jarunske vješti- skog oficira u Kapelskim krijesovima. cetvrtim Marulićevim ceKazimira Klarića, SfrorSlobodana Javili smo u prošlom broju da je um- Šnajdera, Mlinovi Sanje Lovrenčić, ubrovački festival (Dubro- ro istaknuti reditelj Kosta Spaić. Pre­ danima najviše vačke ljetne igre) održaće se minuo je, beleži Glasnik, posle čet- Jutro Ladislava Vidakijevića i Hrvat­ ОШ 45. put. „Želja nam je da priznanja dobila ski radio-zapisi domovinskog rata иш vrtog sreanog udara, desetak dana ovogodišnji Festival bude pre praizvedbe Potopljenih zvona, Darka Tralića. Nagrađeni su Darko Wimjesto susreta ponajboljih predstava splitskog Tralić i posthumno Antun Soljan. Brešanove komedije koju je režirao. 11 domaćih i inozemnih umjet- Umro je i Božidar Irakić (1913-1994). Hrvatskog narodnog У $$$nika i ansambala", kaže Roden u Tuzli, karijeru je tekao u Pu­ kazališta koje je Tom Vlahutin, ravnatelj (di- li, u Istarskom narodnom kazalistu, na sceni HNK u Splitu, od- rektor) manifestacije. Najav- ržana je premijera krimi ko- posle u Zagrebu. Voleli su ga najmla- krajem maja sa ljuju se Hamlet, i takode na di za koje je najviše igrao. Tako beleži Jit medije Arsen i stara dpkajo- Pozorišne vesti iz Lovrijencu, njegova replika Poslije uspehom prikazalo n zefa Keselringa (Joseph Kes­ i Glasilo: „Zatvorila se i kazalisna Hrvatske: Satiričko Hamleta Luka Paljetka. Igraće se, stranica jednog histriona miljenika Mb —selring).______Nisam ni kritičar, ni osim prošlogodišnjeg velikog uspeha, Keserlingovu $$ & stručno lice, ali dopustam se- najmlade publike". kazalište „Jazavac" Držićeve Tirene, još jedan dubrovački Vjesnikova nagrada „Dubravko Du- komediju „Arsen i УЦУ bi, kao velikom ljubitelju te- autor — Tuna Jela Mate Vodopića. atra, da kao običan gledalac šin" za pojedinačna ostvarenja u promenilo ime jer su Hrvatsko narodno kazalište iz Splita 1993. dodeljena je ex equo Ivici Kun- stara čipka" lyy^napisem par riječi o onome gostovaće sa Krležinom Salomom, a Ж W>to sam doživljavala dok sam uz dosadašnje bile čeviću, za reziju Tirene Marina Drži- HNK iz Osijeka sa Slavonskom Judi- "~ća na Dubrovačkom ljetnom festiva­ Splitu su krajem aprila od- pratila predstavu. Mislim da je upra- „vezane neprihvatljive tom. Veli Vlahutin: „Dubrovnik ne vo tajna umjeća i umjetnosti, zanatli- lu, i dubrovačkoj glumici Doris Šarić- ržani četvrti Marulićevi da- konotacije" — Dani smije imati festival po uzoru na neke -Kukuljici za ulogu Pauline Salas u ni, kulturno znanstvena ma- ja i umjetnika u tome da taj užitak na festivale u svijetu — biti njihova ko- kraju osjeti publika. Ono što sam ja, predstavi^ Smrt i djevojka Ariela Do- nifestacija i festival hrvat­ hvarskog kazališta i pija. Dubrovnik ima svoje autore, rfmana. Žiri između ostalog primeću- skog dramskog stvaralaštva. kao dio te publike, doživela te večeri, svoje majstore i on mora biti prepoz- počevši od ugode muzike koju je za ove godine održani u je: „Patnja i stradanja Dubrovnika, Od dvadeset i jedne prijav- natljiv po tome. To je dubrovački fes­ njihova rodnoga grada, kao da su im Ijene predstave, selektor Jos- scenu priredila Paola Dražić — Ze- tival u kontekstu razvitka hrvatske kid, pa preko scene koju je sa puno Novom Vinodolskom, dali dodatnu snagu i umjetnicku ko Juvančić je odabrao se- drzave, hrvatske kulture i umjetnos- osovljenost, koja je bitno utjecala na dam. Prikazane su Glorija duše uredio Marin Gozze, divne dra­ iz finansijskih razloga ti." maturgije Lade Martinac, raskosnih i njihovu kazališnu biografiju." ■ Ranka Marinkovića u izved- U Splitu — Splitsko ljeto, 40. put. S.T bi PGD Nova Gorica, Slavonska Judi- romantičnih kostima Marije Žarak, — Na Dubrovačkom Najavljuju se dve dramSke premijere, m HNK iz Osijeka, Krlezina Leda te vešte režije Roberta Raponje, sve je festivalu „Hamlet" i obe iz splitskog teatra: Lesingov Na­ HNK iz Splita, Držićeva Tirena u to bilo jedna divna, prava kazališna tan Mudri i Hofmanstalov Svatković. đubrovačkoj izvedbi, Grgićev Mali iluzija koja me je, bar na trenutak, njegova replika Reprize: Sekspirov San Ivanjske nod ^Narodnog kazališta „Ivan Zajc" iz odvukla iz ovog surovog svijeta u ne- i Krležina Saloma. Iz Rijeke dolazi Rijeke, Stazićeva Domovnica — d.d. ki možda još suroviji, ali beskrajno lučajno, a slučajnosti su važan Molijerov Meštar Patlen, iz Ljubljane Satiričkog kazališta iz Zagreba i Krle- zabavan, tako da ta surovost prerasta deo dramaturgije (pokidanih) Šekspirov Henrih IV, a iz Dubrovni- žini Gospoda Glembajevi HNK iz Za­ u simpatičnu igru odličnog glumač- kulturnih veza, došao je do Lu- dusa dvobroj 3-4 Glasila ka Vojnovićeva Jele koju izvodi Ca- greba. kog ansambla. Ne znam sama koga merata Ragusina. bih posebno mogla izdvojiti a da pri Hrvatskog društva' dramskih umjetnika (ožujak/travanj Pošto je dve godine bio vršilac duž- Kao poseban gost Marulićevih dana tom ne osjetim grižnju savjesti. Mož- nosti intendanta Hrvatskog narod­ bila je najavljena kultna predstava da ipak moram pomenuti dvije tetice, 1994). Sta javlja Glasilo? Na prvoj strani objavljuje se nog kazališta u Zagrebu, Georgij Paro Slobodana Novaka Mirisi, zlato, tam- Martu i Abby (Ebi), slatke dobro- je — na predlog ministrice kulture i M koja je već dvadeset godina na namjerne kriminalke koje ubijaju iz faksimil, iz 1835, pesme Hor- vatska domovina (Lijepa na- prosvete — odlukom Vlade Republi­ repertoaru Teatra ITD. Nažalost, dobročinstva. Izvrsno su ih igrale Zo- ke Hrvatske postavljen za intendan­ zbog bolesti Marije Kon (Kohn) pred- ja Odak i Neva Bulić. Tu su, zatim, i ša). Sledi tekst poruke Pere Kvrgića povodom Svetskog dana pozorišta. ta, u naredne četiri godine. „Sebe s{ava nije izvedena već ju je zamenila tri odlično odigrane uloge tri brata — sam uvjerio da pristanem na kandi- Romansa o tri ljubavi (Dubrovnik) Teddy (Tedi) Nenad Srdelić, Morti­ ,,Us kazalistu našeg 'iščašenog' vreme- na koje je dramatičnije od kazališne daturu za intendanta HNK pod pret- Antuna Šoljana." mer Milan Štrljić i Jonathan (Džona- postavkom da slijedi bolje vrijeme za „ Splićani su, kao domaćini, imali naj- tan) Nikola Ivošević. drame, laz i istina, smrt, umiranje, tu kazališnu kuću", izjavio je Paro. sloboda, prokleti, poludjeli, progna- vise razloga za feštu: Leda im je do- Na kraju želim napisati još i to kako nela čak sedam nagrada. Žiri, u ko- ni, sablasti, ludaci i ludilo, maske, la- sam bila veoma tužna kad se zastor birint, povijest i smijeh plesu u vrzi- držan je u Rijeci, krajem iem su bili Nedeljko Fabrio, Marija spustio, činilo mi se kao da sam se iz- maja, Prvi hrvatski festival Grgičević, Robert Raponja, Frano Ba- nom kolu Sudbine — piše Kvrgić. — nenada probudila iz nekog lepog sna. A na krovove i preko krovova hrvat- malih scena. Izbornik (sc- ras i Petar Zdravko Blajić, odlučio je skoga glumista zločinci lansiraju lektor) Dalibor Foretić uv- da fe Leda najbolja predstava u cjeli- Ponavljam jos jednom, ovo je samo moje viđenje. Možda gledano struč- bombe i granate." rstio jc u program šest pred- n'- Želimir Orešković nagraden je za Satiričko kazalište „Jazavac", odlu­ stava, a dvc su prikazane Ж yu, nagrada je pripala i Mariji Za- nim okom kritike sve izgleda druga- čije, ali kako o ukusima ne treba ras- kom Skupštine grada Zagreba, pro­ >van konkurencije. U Splitu | гак za kostim i Nenadu Šiškovu za menilo je ime u „Kerempuh". „Nismo :■? je, premijerom drame Džo- f Sfebu. Za glumacka ostvarenja u is- pravljati, dajem sebi pravo da kažem kako je moj ukus zadovoljen. Ova li se odavno zamorili govoriti kako bi na Osborna (John Osborne) f predstavi nagradeni su i Zoja predstava je prilog u borbi protiv naj- zagrebačko satrričko kazalište zaslu- Osvrni se gnicvno. otvorena (Melita), Zdravka Krstulović ke kvadrate kao iz nekadašnjeg Kafea Po mom mišljenju, ova očigledno pa- Soja Jovanovic, Neuporediva Astrea koja je, kada je mladom Crncu, koga ovaj izdrzava. metna žena morala je ovu sjajnu for- dopala zatvora zbog dugova, počela Priča ima tužni kraj. Stariji gospodin, „Volter" u doba dade. Naomi peva rediteljka opersku ariju uz pop-muziku. I, začu- mu da upotrebi za dublji zahvat u da pise drame, i to sa uspehom (Si- u trenutku ka^la Crnac umire, izvrša- sudbinu glumca, ne lišavajući pred­ lom brak, Skitnica). Danas se retko va nad njim, nakon njihovog posled- do, to je mogućno, čak osvežavajuce. Tokom predstave razmisljam da bi stavu duha. Neki mi rekoše da je nje- stavlja na repertoar. njeg seks-kontakta, eutanaziju. Sve je na ranija varijanta bila manje estrad- Karin predlaže da razmislimo i o ko- ispričano kao mračna, čak prljava ur- se, istina kao veliko svetogrde, mogla madu Džona Geja, Aleksandra Popa i bana priča, tamnih strasti. Likovnost cela jedna opera prikazati sa svim na. Džona Arbatnota (Arbuthnot), Trisa­ je takođe crna, mracna, asfaltno originalnim arijama, ali uz pop-muzi­ ta posle venčanja (Three Hours after crna. Sredstva su namerno prljava, ku. Bilo bi to prevratnički ili zanim­ Marriage) komad sa gotovo nadrea- crna od smoga i gradskih zagadenja. ljivo svetograde. » lističkim elementima, kao što je pre- Zanimljivo koliko su maske izrazite, Posle predstave na vratima se sretam svlačenje ljubavnika u mumiju ili kro- kako animacijom izražavaju mnoge sa Naomi. Pitam je šta znači njeno ričam na branču preko voćnc kodila. nijanse odnosa, emocija i afekata, i to ime i kog je ona porekla. Ne odgova- Salate u hotelu Norfolk Re- U Dean Street, u Brajtonu, do Vcjvo- u čistom izdanju, kao da se lutkom ra baš rado da je japansko-jevrejska ’.sort Hotelu u gradiću Houv, dinih stižem nešto posle tri. Pričamo ljudska ličnost svedc na svoju sušti- kombinacija, a da joj ime znači lepa i . .’koji je zapravo nastavak Braj- o situaciji u zemlji. Doneo sam Ivanu nu. mudra. Kažem da ne znam da li je •• tona uz obalu, sa Anom Gri- prcgršt beogradske štampe. On pred- mudra, a da je nesumnjivo lepa. Oši • ■ fin o njenoj predstavi. Dosta aje na Brajtonskom fakultetu savre- ’ 14. maj UN. nula me je pogledom maltene kao joj otvoreno govorim o svo- menu istoriju Jugoslavije i njen ras- ona, mametova studentkinja Kerol jim zapazanjima o njenoj pad, proučavajući kao naučnik napo- svog profesora Džona koga je upro- || predstavi koja se zove sasvim redo istu temu. dlazim kratko u Royal Albi- pastila u Oleani. Da, zaboravio sam, Ж zgodno Kako glumiti bolje. Na prijemu u Kraljevskom paviljonu, on hotel u kom se održava Posle branča na osunčanoj plaži, slić- koji je 1817. tadašnji prestolonasled- rasprava na temu „Naciona- noj opatijskoj, može se uočiti da nije nik, a budući kralj Džordž IV adapti- lističko ostrvljanstvo ili ev- puka priča da je Houv naseljen suaz- rao u stilu indijskog Tadž Mahala. i - ropska raznolikost? Speci- nom engleskom gej-populacijom. Zgrada je zabavni kič, a smatrana je fična umetnička forma ili Popodne gledamo predstavu pod na- neukusnom i u ondašnje vreme. Kra- > multimedijalnost?". Očig- slovom Our (Nas). Skromna, nepre- ljica Viktorija nije volela ni da ga vidi. ledno da je ovaj razgovor tenciozna predstava koja se gleda la- Tu sretam svog domaćina, direktora zamišljen kao lokalna ras- ko umesto popodnevne sijeste. Može festivala Gavina Handersona, koga prava, specifična za Veliku i da se pomalo drema. Ušuli je neiz- sam upoznao ove zime u Budimpešti. Britaniju, tako da odlazim čim sam Pred Kraljevskim paviljonom držljivo dosadno i izlazi. Pozdravlja nas gradonačelnik u pu- to shvatio. u Brajtonu: Jovan Ćirilov Oko osam uveče jedna od najzanim- nom ornatu sa znamenjima na grudi- ljivijih predstava brajtonske Vitrine ma, a Gavin nas svakog pojedinačno za vikend — Delicios Arbour (Nežni predstavlja u sali za ručavanje. Ne venjak). Proističe iz opsesije ove sre- shvatajući da smo u muzeju, misleći dine multikulturalnošću. Indijka So- da je sto za nas postavljen, stavljam bana Džejasing sa ansamblom na na sto, zapravo muzejski eksponat, Perselovu baroknu muziku iz 17. ve­ ispijenu čašu sa voćnim sokom, da ka igra klasičnu indijsku igru. Sto da bih mogao lezerno da podignem ruku ne! Zašto se umesto klišea klasičnog kada me prozove. Primećujem u zao baleta ne bi pojavili klišei indijskog čas da su Englezi zapanjeni mojim tradicionalnog plesa! Ali, ako bih to varvarskim gestom. Tu su Poljaci, Če- doveo na Bitef, tout Belgrade bi se si, Slovaci, Nemci, Slovenci... i razni zgrozio mojim izborom. Velika ev- drugi Evropljani. ropska muzika i tradicija trećeg sve- Brajtonski dnevnik, Englezi su za ovaj konglomerat gosti- ta. Užas! Valjda zato sto nas je prošli ju organizovali festivalsku Vitrinu režim mučio politick! obaveznim pri- maj 1994. (Showcase Weekend) da bi strani jateljstvom sa trećim svetom, svi po- gosti videli savremene britanske setioci Beograda su se kolektivno scenske eksperimente. grozili umetnosti nesvrstanih, što je 11 moj 1Ж sovjevrsni dogmatizam pun predra- utobusima odlazimo na suda. Baš sam katkad sa posebnim osle dva dana provedena u predstavu u Roedean teatar sadizmom mučio Beograd umetnici- Londonu, kod mog kolege, (Rodin) na periferiji Brajto- ma iz Ugande, Kenije, Irana, Tunisa, pozorišnog kritičara Observe- na, uz obalu ka istoku. Pejsaž Australije. Koji uopšte nisu bili loši. а Majkla Kovenija, spremam je kao u Orkanskim visovi- Kako sam znao da je to unapred osu- se da prvi put u životu odem ma. Oblaci se ljuto vitlaju ne- deno na neuspeh, bilo je tu i mog po- u Brajton, na obali Lamanša bom, strma obala, travu češ- Posećujem brajtonski Muzej i umet- da se u anglosaksonskim zemljama slovičnog mazohizma. ili, kako ga gordi Albioni zo- lja vetar. Predstava V-tol ničku galeriju. Mihiz mi je jednom kompliment u poslednje vreme raču- Sa poslednje predstave ansambla vu, English Channel. Ц-Dance Company koja se zove dao dobar savet: da u nepoznatom na kao pola silovanja. Forkbeard izašao sam u pauzi sa još Planirao sam da stignem u $&32 stope u sekundi. U naslo- gradu najpre treba otići u lokalni mu­ nekolicinom gostiju. Jedina sa koie Brajton oko tri sata kada me : krije kojom brzinom je padao zej gde se vidi duša grada, obično ^.Garden centru, tamo gde smo otišli pre kraja. Niko od nas nije moji budući ljubazni domaćini, Ivan čovek sa sprata. Samoubistvo, ubis- kroz vekove. Nisam se prevario. Vi­ Ivan Vejvoda predaje, igra se shvatio ovu masnu parodiju na en- Vejvoda i njegova porodica, supruga tvo ili nesrećan slučaj? Sudbina čove- deo sam razvoj grada, kostime kakvi predstava The Cholmonde- gleske naravi, šta li... Spomenka i mali sin Ivan, čekaju u ka koji je pao, dok je živeo među že- su se nosili u Brajtonu, male kolekci- -5? ^ys (izgovara se, nećete ve- Uveče pričam sa Spomenkom i Iva- svom domu. nama i prijateljima. Najuspelija je je bogatih Brajtonaca, tu je po neki rovati, Camlis). Predstava je nom Vejvodom. Pričaju mi o uspehu Pre toga odlazim do rediteljke Karin scena sa tuš-kabinom. Provide se na- Andre Lot, pa čak i italijanski stari o taf-devojkama u leder-bar koji ima Goran, najmladi brat. On je Džonos (Jonhson) da se vidimo i po- go žensko i muško telo za vreme tuši- majstori (na primer) Vivarini). Ali, za oblekama na motorciklima. muzicar i kompozitor kod sjajnog pa- razgovaramo o njenom predlogu da ranja. Manje su uspele scene sa veli- čudo, nema ništa od velikog crtaca . Jednoj se, kao pokvario mo­ riskog koreografa albanskog porekla režira u JDP manje poznat komad kim krevetom koji je postavljen ka na prelazu dva veka — Birdžlija, ro- tor. Ona ga tokom cele pred- Angelina Preljokaja. Spomenku ni­ njenog (skoro) prezimenjaka Bena nama površinom na kojoj se leži. Vi- đenog u ovom mondenom gradiću, W- stave negde u uglu opravlja, sam ranije znao, ali sam se retko sa Jonsona (razlika je izmedu ta dva đeno i je igrački neuspelo. Inače mo- ovog u krajnjoj liniji mondenog crta­ Nju svi žale, donose joj cveće, i reci- nekim tako brzo sprijateljio kao sa prezimena u jednom h — Jonson pre­ derni igrači sve bolje igraju neurotič- ca Vajldove epohe, naravno, visokog tuju neke monologe i stihove, a osta- njom. Kao da se znamo godinama. ma Johnson) The Devil is an Ass ili, na stanja, kao da je ceo svet odista standarda. le plešu, plešu. To sve treba da bude kako je naslov prevela stručnjak za neurotičan, sto ja ne verujem. Jos je- U posebnoj dvorani je lokalni slikar- grubo, a ipak je sve to zajedno obični taj period Marta Frajnd, Nasamareni dan od klišea savremene umetnosti. -fotograf Bojd Vcb (Boyd Webb), koji disko. U Paviljon teatru, nekoj „sindi- Il ц đavo. Možda je jos bolji prevod Na- Upoznajem se još na prijemu sa Ur- pravi aluzivne fotografije od predme- kalnoj" dvorani u centru, igra Ani magarčeni davo, jer je time u naslovu šulom iz Ljubljane, iz Cankarjevog ta koji sam izradi. Predmeti koji pro- Grifin, od koje se najviše očekuje na ... van Vejvoda me u šest ujutro sačuvana reč davo. doma. Dosta krupna devojka nežne, diru kroz jastuk i jorgan. Spermato- ovom festivalu. 0 njoj mi je pričao i M prati svojim kolima do Brajton- Stizern u njen prostran stan u centru mlade bele kože, sa dosta znanja o zoidi koji jurcaju po prostoru. On se Majkl Koveni u Londonu. Predstava ske železničke stanice. Londona, pa ipak tihi kutak Bedford savremenoj umetnosti i, kako će se može smatrati i vajarom, jer je prvo je esej o glumi. Ona je moćna žena, Ц Do Getvik aerodroma stiže se di Court Mansions, bez prednjeg zuba pokazati, sa originalnim sudovima o izradio te predmele, pa tek ih onda snažne volje i energije. Priča publici Ц rektno vozom. Frankfurtski ae- koji sam pola sata pre toga slomio predstavama. Ona poštuje moju biog- fotografisao. Poznat je i kao fotograf šta je zapravo pozorište, gotovo paro- || rodrom. Budimpeštanski Fen- kada sam krenuo k njoj sa kroasa- rafiju u modernom pozorištu, ja nje­ slavnih firmi za njihov publicitet. Jed­ dično, recimo šta je na sceni levo, šta Ц hedj. A onda pakao — vožnja au- nom kupljenim u Moscow Roadu u nu mladost i svežinu poimanja. na izlozena kritika ga dobro karakte- desno, a šta prednji, a šta zadnji plan. tobusom na granici Madarska - jednom pabu gde radi neka naša mla- Pozorište Doo Cot iz Mančestera pri- riše: „Life is a plastic Sperm". Izmislila je sjajno da je tu i snimatelj Jugoslavia. Ali, to nije vise pozo- da Jugoslovenka. Ulica se zove Mos­ kazuje lutkarsku predstavu Paun (Pe­ Jurim na predstavu koja se daje u Za- koji je svugde prati, a mi to vidimo rište, već gotov filmski scenano cow Road, jer je u tom kraju neki acock). Ansambl koristi dve dalekois- pu, to jest na brajtonskom molu. Ta na ekranu. Kamera je sledi i iza sce­ Svedok mi je Stanislava Pešić koja se trgovac po imenu Orme primio rus- točne pozorišne tehnike japar^ki lut- rupčaga bi mogla biti i neki pristaniš- ne. Vidimo kako se srninka, kako se vraćala istim putem iz Pariza. Prica- kog cara i potpisao ugovor o slanju karski bunkaru i indonežanski teatar ni magacin. Dok sam stigao na pred­ sporazumeva sa inspicijentom i osta- mo o tome da li je naša draga Ogia šljunka za izgradnju Sankt-Peterbur- senki wayang kulit. stavu, ona je već počela. Predstavu ig­ lim pomoćnicima i najzad izade na Spiridonović — Bože? — živa ili nije ga. Od bunrakua koristi se orkestar koji raju dve umetnice — Liz Agis (Ag- ulicu. Draž cele stvari je sto su tu Naši saputnici sa Večernjim novostr Dok čekam d.a Karin skuva čaj, raz- prati radnju i vidljivi animatori, a od giss) i Noami Itami, operski sopran, brajtonski saradnici, koje je tu upoz- ma u rukama nam saopštavaju tužnul gledam njenu. biblioteku. Oko mi pa- indonežanskog teatra senki neki jed- kao ansambl Divas (Dive). One same nala tek pre neki dan. Oni se divno vest da Olgu vise nećemo zateći živu da na celokupna dramska dela Afre nostavni elementi fabule. Paunje Iju- svoju predstavu Chantablas zovu da- uklapaju. Čak pevaju na kraju, svi po povratku u Beograd. ® . Ben (Aphra’ Behn, 1640-89), zvane bavna priča o starijem belcu i lepom, daističkom. Agisova je obučena u ne- kao da su oduvek zajedno. Jovan Ćiriloi to^i neVmože°bitihanSkih d°stl8nuća- ga svako od njih razraduje svoju stra činio. Principijelno, medutim, smat­ ve Goldberg, otelotvorenje poniže- de. oze biti, a i ne treba da bu- tegiju odbrane. Jedan grdi, drugi se ram važnim da se ljudima sa kojima nog, progonjenog Jevrejina, večnog Л sada? pravi blesav, treći ne sluša, sve je to se postavlja neki komad zaista poka- zrtvenog jarca — i istovremeno asis- sve je drugačije: Peter Stain i₽ veoma individualno. Ima i glumaca že naklonost, a ne da se u svojstvu re­ tenta jednog reditelja, mister Džeja, koji su dragi i solidarni i uvek urade ditelja učini nešto samo za sebe. To je koji sa ansamblom jednog malog po- tiriCupravnikarlLnSkl ansambI ima če‘ odmah ono sto reditelj kaže. put ka živom teatru. ■ zorista u obliku arene u Jerusalimu liudK nn, Su svakako d°bri Vi, dakle, uključujete privatnost, radi- želi na scenu da postavi najznačajnija SiX’jSlepe stvar1'ali nije te sa glumcima na njihovim otporima poglavlja biblijske istorije, od stvara- i rezultat toga je psihološki teatar.... nja sveta do Hristovog raspeća. Naj- ZVUČipoma,° wstalgicno? Taj pojam je nemački pronalazak. Ne viši sloj komada je proba u pozorištu. move LraVn>° moja nostalgičnost se postoji nikakav psiholoski teatar kao Mister Džej ne uspeva da sprovede^ Stvari ™ U VCZU Sa Starošću- poseban način glume — ja još ne svoju režijsku koncepciju. Goldberg Naravnn Hm°m mišlJ'en)u ovako stoje. znam šta se pod tim podrazumeva. kao njegov asistent uvek nanovo mo­ 5™ da postoji jedan Streler i po- Jer, ne poznajem nijednog čoveka ko­ ra da rešava probleme pred kojima t ie jedan Baro, ali pozorište ne- ji rnoze postojati bez psihologije. Ali, mašta reditelja mora ustuknuti, jer mackog govornog područja je za me- u teatru nemackog govornog podruc- nije u stanju da ih reši. Na jednom ne bilo izvanredno u poredenju sa ja postoji opšti otpor protiv ljudskog. drugom nivou, bez gorke zbilje i bez drugim pozorištima. Moglo bi biti bo- Meni je to neshvatljivo: glumca in- nametljive simbolike, odigrava se je bilo je nekada bolje i ponovo će strumentalizuju, a zaboravlja se da je druga radnja. Predstava, čije nastaja- M Tabori, biti bolje. Možda. Ipak, mislim da mi on čovek. Odlučujući je odnos izme- nje publika takođe doživljava, pred­ ptftižni nemački pre idemo u susret svetu Paklene po- du postojanja i glume. Ako tu nema stavlja svet u koji je Bog bacio čove- morandže. nekog mosta, moguće je da se izrode ka. Mister Džej je projekcija Jehove, uisac i reditelj Da li to takođe znači da je ugrožen i neki interesantni stilovi, ali ja to do- jevrejskog Boga cije naredbe Gol­ Vas način pravljenja teatra? življavam kao nešto što je nepodnoš- dberg izvršava, ali ih ne odobarava i^oslovensko Ja sam napustio uobičajena pomoćna » V ljivo i nehumano, politički i moralno po svaku cenu, i sa kojim vodi nepre- 'iramsko pozorište sredstva. Doduše, pokuš^am da do- neprijatno. kidni žučni dijalog. bijem glumce koji rade na moj način, Zar teatar nije prevashodno mesto njegov komad ali ih ostavljam same, oni treba da estetskih vizija? Ingmar Bergman e®bori se tu našao na tlu religi- Mein Kampf"), ušao idu sopstvenim putevima. Mislim da nijedna vrsta estetske vizi- Zašto? je ne opravdava da se čovek koristi režira Georga ^^ozne jevrejske tradicije. Ber- ?w§y^gman je pozvao vrhovnog rabi- it ii maju u Sada radim u velikim pozorištima. A kao objekat ili da se negira da ima Taborija tu je situacija prilično beznadežna, dušu, osećanja. Na početku sam u na Mortona H. Narovea u wimdeset prvu jer se glumci tome opiru. Oni kažu: Štokholm na diskusiju sa njego- Nemačkoj naišao na strah od oseća- ngmar Bergman je prvi put reži- Neću da se vraćam u školu. Ja sam nja — uopšte i u pozorištu. $$ vim ansamblom o ovom koma- qodmu. Tim rao jedan komad Georga Tabori- du, a Narove je takođe napisao dobar glumac i zbog toga me hyale i Otkud to? ja. Malarsalen, mali studio na IV slave. Drugi se plaše da će iz njih ne- lep tekst za program. On Tabo- touodom dao je Mnogi ljudi velika osećanja dovode u spratu Kraljevskog dramskog po- što izaći što ne žele da ispuste. vezu sa vremenom nacizma, jer se tu $$$ rijeve „Goldbergove varijacije" casopisu „Die zorišta u Štokholirfti daje Tabori- Ш vidi kao niz biblijskih komen- Smatraju Vas psihoterapeutom medu mnogo urlalo. Zbog toga, a i da bi se jeve „Goldbergove varijacije" u reziserima, a Vi ste Vaša pomoćna tara koji su isto tako višeznačni kao i deutsche B'iihne" pokrzalo kako je sve demokratski, »jednoj vitalnoj predstavi koja po- sama Biblija i konstatuje da Tabori sredstva i preuzeli iz psihoterapije... postoji odricanje od osećanja. Medu- zorišnog reditelja Ingmara Ber- Nemačka pozornica) U mladosti sam imao smetnje u pisa- nije prvi koji je u Svetom Pismu ot- tim, trenuci koji izazivaju osećanja ne gmana prikazuje na vrhuncu nje- krio dokaze da je Bog doživeo neus- nju i otišao sam kod jedne terapeutki- uspostavljaju se pomoću iskonstrui- govog umeća. Ingmar Bergman interuju iz kojeg nje. Posle dve nedelje smetnje su ne­ sanih ili lažnih već pomoću istinskih peh u stvaranju sveta. „Tabori je, me­ je pre devet godina objavio u jednom dutim, dosledniji, ironičniji i komič- wnosimo veći deo stale, ali ja sam ostao na kauču. Kas- osećanja. štokholmskom večernjem listu osvrt nije sam isprobao i druge oblike tera- niji", ali i „negativniji" od svojih pre- I Peris je stalno insistirao na tome da na godine koje je proveo u nemačkim thodnika. „Tabori saoseća sa Bo- ospodine Tabori, slavite pije kao što je uobličavanje, grupna treba raspoznati gde se laže, ili gde se pozorištima kao „gastarbajter u Ba- terapija i bioenergija, sve u SAD šez- gom", pise Narove. Taborijev Bog nije osamdeseti rođendan. Kako nešto odbacuje ili potiskuje, ili gde se varskoj" i naveo je tri inscenacije koje želeo ni Hristovo raspeće ni pokolj se osećate? desetih godian — i sreo sam se sa Fri- stidi ili se nešto ne želi priznati — je on, „varvarin sa severs koji je ver- com Perlsom, psihijatrom iz Berlina i Jevreja, ali nije bio kadar da sprovede Kao u nekom prelaznom pe- svakako da postoji razlog zašto se ne- nost prema tekstu usisao sa majcinim volju protiv čoveka kome je prepus- riodu u kojem tragam za iz- osnivačem terapije uobličavanja, kao što potiskuje. mlekom", doživeo kao šok. Naznačio tio vladavinu nad svetom. Mister i sa Morenom, austrijskim lekarom i vesnostima koje jos nisam To se odnosi na sve delatnosti? ih je kao primer stare, fine nemačke Džej kaže Goldbergu: „Sanjao sam o pronasao. pronalazacem psihodrame. Pre svega na političku. Takods i na pozorišne tradicije, „totalna sloboda i Šta ste iz Vaših iskustava sa terapi- trabunjanje da Nemci ne smeju zabo- savršenstvu. A vidiš ovaj haos? Red je Šta to znači? totalno osporavanje". Uzgredna po- perfekcija, jer ne trpi propuste. Ja Možda da napustim pozoris- jom naucili za Vas rad u pozorištu? raviti, ne smeju potiskivati. To je isto enta ovog članka je da su ove pred- sam omanuo. Povlačim se da bih ble- te. Intenzivno se njime ba­ To da mnoge terapeutske metode po- kao kada se nekom kaže: budi dobar stave jmale svog reditelja, atipičnog tiču iz pozorišta, da je terapija učila ili budi onaj pravi! betao o svojim sećanjima. U redu, co- '■ ni 25 godina. Sada se pitam da li je autsajdera za nemačko pozorište — vek nije Bog, ali šta onda ako ni Bog Ksoriste jos uvek ona utopija kojoj od pozorišta, i obrnuto. Vi ste jedan od najuspešnijih autora i Georga Taborija, madarskog Jevreji- nije Bog? Uskoči umesto mene. Da- ив se priklonio. Ugrožava ga televi- Ж moja su to zajednička obeležja? reditelja nemackog govornog podruc- na sa engleskim pasosem. Bergman jem ti san o slobodi, a ti ćeš ga izne- ф. Celu stvar vidim u negativnom $$ ,|$Fenomen otpora. Kod terapi- ja. Odajte mi Vašu filozofiju rada? je, međutim, u Taboriju prepoznao Mislim da se svodi na to kako se po- veriti. Ostavljam ti u amanet pakleni ЖЖ Је Је stvar u tome izade na suprotnost svojoj pozorišnoj koncep- oganj neuspeha, drugim rečima, per- videlo ono sto je potisnuto. stupa sa ljudima sa kojima se radi, sa ciji. Jer, Tabori mrzi rec vernost delu, fekcije... Ništa nije jedinstveno sto je b li je situacija bila drugačija prili- onim što se naziva ljubav na koju se Vašeg stupanja na nemačku po- .. Pri tome dolazi do otpora, jer koja ga podseća na zakletve vernosti savršeno". □ ispoljiti ono što je potisnuto takode nailazi. Ni to nisam dovoljno u doba Makartija ili na mlade naciste :'wnu scenu? Prevela Matilda Trifunović -•') sam prilično u godinama kada | boli i uliva strah. Prevazila- u Nirnbergu i zhahteva ,,ne toliko u Nemačkoj počeo. Od tada je ženje otpora predstavlja i u vernost tekstu" koliko „vernost sa- 25 godina. Ovde sam počeo pozorištu terapeutski zada- mom značenju teksta". komadima ^fdbžderi i Pin- ■ tak Pre svega pitanje je kako Činjenica da je Ingmar Bergman sada wl Osećao sam se dobro. Bilo je da se otpori jednosavno ne odbacuju, rezirao jedan komad Georga Taborija jfibvenciia, kontinuiteta, onoga što već da se učine produktivnim. Mora­ predstavlja senzaciju ako se pode od tostram toliko važnim i sto smatram ju se, doduše, uzeti u obzir srukture u ove protivrečnosti. Ono sto mu se to­ ^osnim jer je sada prošlo i pozorišta kojima se glumac kreće i, naravno, liko dopalo kod „Goldbergovih vari- Kjednoza drugim moraju zatvarati. patološka atmosfera pozorišta. jacija" da je napustio svoje ranije og- J- je samouništenje. Pozorište ne- Šta pod tim podrazumevate? radivanje od Taborija, mogla bi da ^ckog govornog područja je ipak Glumac je jedini umetnik koji u jav- bude višeslojnost komada. Tabori r,ijbo}je na svetu. Ne znam koliko je nosti mora da pokaže šta zna. Njega razraduje terne koje već decenijama ^orišta lada bilo u Nemačkoj, 200 uvek posmatraju, uvek ocenjuju i to zaokupljaju i Bergmana, kao što je često veoma negativno. Iz toga može odnos izmedu Boga i sveta i pitanje :j;-зко nekako... Ali ono što je za me- dokle dosežu granice mogućnosti te­ Wo iepo, to je da se svake večeri proisteći prekomerno senzibilna, pa- tološka osetljivost. Dobar glumac atra. Za reditelja Bergmana su tako­ ^to odigravalo tamo gde su ljudi de bili primamljivi brzi prelazi sa ap- P°-

Glumac mora takođe tek^e da Terapija je učila od pozorišta: prenese kao da su njegovi. Protiv to­ Georg Tabori rat. Izmedu dva rata bio istaknuti lično ućestvovao. Umro 2. jula 1961. Pre 45 godina glumac Hrvatskog narodnog kazališ- godine u saveznoj državi Ajdaho. ta u Zagrebu, gde je tumačio mnoge Dvadest osmog jula 1899. rodio se u Petnaestog avgusta umro je u 51. go­ uloge salonskog reportoara, a takode Beogradu Velibor Gligorić, između dini u Vašingtonu (SAD) pesnik Ras- i Krležine likove (Putfa Fabrici), Šek- dva rata veoma uticajni pozorišni kri- tko Petrović. Ostavio je u rukopisu Pre 195 godina spirovog Malvolija, Ben Džonsono- tičar Politike i upravnik JDP dramu na engleskom jeziku Sabinjan- vog Korbača, Dunda Maroja i Kir-Ja- (1949-59). ke. Prikazana u JDP u prevodu Jova- Beli list papira i olovka, to je sve Šestog juna 1799. godine rodio se u nju. U HNK proslavio 1936. godine na Ćirilova 20. novembra 1959. godi­ sto vam treba, ako zn'ate adresu. Moskvi ruski pesnik Aleksandar Pus­ 25-godisnjicu rada kao Raspljujev u Pre 90 godina ne (režija Mata Milosevic). Roden je Pismo ćete, naravno, staviti u ko- kin. Napisao je 1825. tragediju Boris Svadbi Krenčinskog Suhovo-Koblina. u Beogradu 18. maja 1898. verat od belog papira. Petnaestog jula umro A. P. Čehov. Godunov (štampana 1831), koju za- U JDP zapažen kao Gajev u Višnjiku i Napisao, između ostalog, drame Iva­ Varaju vas kada kažu da papir branjuje cenzura. Prvi put je prikaza- u naslo.iioj ulozi Ujka Vanje. Pre 10 godina trpi sve. Papir, trpi, ali voli lepe nov, Galeb, Tri sestre i Višnjik. Veo­ na u sanktpeterburškoj Afeksandrin- ma popularan u Jugoslaviji. Šesnaestog avgusta umro u Beogradu reel ki 1870, posle pesnikove smrti. Godi­ Pre 25 godina pesnik Dušan Radović. Sa Matijom Lepe reči Ludusa čitate na lepom ne 1830. napisao Male tragedije: Vi- Bećkovićem napisao dramu Če. Mi­ papiru Dunav papira. tez tvrdica, Mocart i Salijeri, Kameni Drugog juna 1969. godine na Sterij- Pre 25 godina roslav Belović adaptirao za scenu nje- Ludus je pismo koje vam šalje Du­ gost i Pir za vreme kuge. Ubio ga je nom pozorju proglašena kao najbolja govog Kapetana Džona Piplfoksa. nav papir. Dvadeset petog jula 1969. umro u 67. Dantes u duelu u Sankt-Peterburgu drama Afera nedužne Anabele Veli- godini, u emigraciji, poljski pisac Vi­ Adresu znate: 1837. godine. mira Lukića u izvodenju JDP (režija told Gombrovič^Napisao drame: Ivo- Pre 5 godina DP DUNAV PAPIR Milenko Maričić, scenografija slikara na, knjeginjica burgundska (1938), Sedmog avgusta 1989. godine u Beog­ 11010 Beograd Pre 95 godina Vladimira Veličkovića). U naslovnoj Venčanje (1947) i Opereta (1966). Voždovački kružni put 6 ulozi Svetlana Bojković. radu je umrla u 65. godini Mira Trai- Tel/Faks 011/473-016 Devetog juna, na Spasovdan 1899. go­ lović, reditelj i osnivač Ateljea 212 i dine rodio se glumac i dramski pes­ Bitefa. Režirala prvu predstavu Ate­ nik Petar S. Petrović. Pre Drugog Pre 5 godina ljea 212 Faust (1956). Slede, u istom svetskog rata bio glumac u Sarajevu, pozorištu, Iza zatvorenih vrata, Stoli- Dvadeset trećeg juna 1989. u 79. godi­ Varaždinu, Skoplju i Beogradu. Posle MI ce, Priča o vojniku, Čin-čin, Nespota- rata clan Beogradskog dramskog po­ ni umro je u Beogradu pisac Bogdan Ćiplić. Napisao je pripovedački tekst zum, Ko se boji Virdžinije Vulf. Kok- zorista. Najpoznatija je njegova soci- Pre 140 godina tel, Mara-Sad, Kosa, Akrobati, Čudo jalna drama Oslobođenje Koste Šlju- Traktat o sluskinjama (1961), koji je sa uspehom igran na sceni SNP. Ate- Dvadeset osmog avgusta 1749. godine u Šarganu, Majka i Veliko i malo. Re­ ke, prikazana na sceni Narodnog po­ u Frankfurtu na Majni rodio se Johan firala veliki broj radio-drama i TV- zorista 1935. Umro 1952. godine. Tre­ lje 212 igrao njegovu dramu Slatko pravoslavlje (1967). Volfgang fon Gete (Johann Wolfgang -drama, između ostalog adaptirala za ba ga razlikovati od Petra Pecije Pet­ von Goethe). Napisao drame Gotz TV dela Crnjanskog (Maska i Roman ИПП rovna (1877-1955), zagrebačkog pisca van Berlichingen (1773), Clavigo o Londonu). Režirala u Zapadnom drama iz seoskog života, srpskog po- (1774), Stella (1776), Egmont (T7M), Berlinu Babeljevu Mariju (Hebbel (Povodom razgovora rekla (Rkać). Ifigenijana Tauridi ^Il^, Oresta igra Theater) i operu Lulu Albana Berga u sa Nenadom Petnaestog juna 1899. godine rodio se sam Gete), Vanbračna kćerka (1803), Belgiji. Smatrana „prvom damom ju- u Fuente Vakerosu (Vaqueros) span­ Torkvato Taso (1807). Glavno delo u goslovenske avangarde. Rodena u Stojanovskim „Ludus" ski pesnik Federiko Garsija Lorka. dramskom obliku je Faust I (objav- Kraljevu 1924. godine. broj 16) Napisao drame koje su i danas deo Pre 210 godina ljen 1808) i posthumno izdat Faust II svetskog repertoara: Krvava svadba (1832). Od 1791. vodi Dvorsko pozo- Pre godinu dana (1933), Jerma (1934), Donja Rosita Trideset prvog jula 1784. umro encik- Tridesetog avgusta 1993. umro u Be­ U Razgovoru sa Nenadom Stojanov- lopedist Deni Didro (Denis Diderot). rište u Vajmaru, gde se daju dela If- (1935) i Dorn Bernarde Albe (1936). landa, Šilera, Kocebua i, ređe, njego­ ogradu u 54. godini clan JDP, istog skim (Ludus broj 16) pomenuti su Ne zna mu se grob. Ubili su ga u Gra- Pisac traktata iz pozorisne estetike leskovačko pozorište i pismo uprav- va dela. Dugogodišnji prijatelj sa dana kada i Ivo Vojnović pre 65 godi­ nadi frankisti, 19. ili 20. avgusta 1936. Paradoksoglumcu (izdat posthumno na, Miloš Žutić. ffi Sastavio J. C. nika tog pozorista u za nas neprijat- 1830). dramskim piscem Šilerom. Umro u godine. Vajmaru u 83. godini, ovencan sla- nom kontekstu. Objavili smo u prošlom broju Ludusa Istine radi, a bez namere da posle tri Pre 90 godina vom najvećeg nemačkog pesnika, 22. Pre 105 godina marta 1832. godine. da je Ljuba Tadić roden 13. maja godine komentarišem napisano, mo- 1929. u Kragujevcu. Godina je u redu, lim Vas da objavite u celini pismo Četrnaestog juna 1904. umro je u 71. godini u Kamenici srpski pesnik Jo­ Petog jula 1889. rodio se svestrani ali nisu u redu dan i mesto. Dan ro- upućeno Zlatku Svibenu i Nenadu umetnik Žan Kokto (Jean Cocteau), Pre 135 godina denja je 31. maj, a mesto je Uroševac. Stojanovskom 9. jula 1991. godine. van Jovanovic Zmaj. Napisao je ko- mediju u jednom činu Šaran (1864) i slikar, pesnik, prozaist i dramski pi­ Sedmog avgusta 1859. rodio se u Be­ Ornaska izvora iz kojeg smo uzeli Pismo glasi: ’ sac. Drame: Bikna krovu, Pisaća ma- podatke učinila je Tadića još mladim Na osnovu konsultacija sa finansije- lutkarski dramolet Lepa Kafina. Ro­ ogradu glumac i reditelj Čiča Ilija Sta- dio se u Novom Sadu 24. novembra šina, Paklena mašina, Dvoglavi orao, nojević. U Beogradu je i umro, dan nego što jeste. Čestitamo rodendan. rom i osnivačem, Narodno pozorište Vitezi okruglog stola. iz Leskovca donelo je odluku da, up- 1833. godine. posle svog rodendana u 71. godini, 8. rkos sredstvima koje je do sada ulozi- avgusta 1930. Posle ranih godina u Novom Sadu u beogradskom Narod­ io, odustane od realizacije predstave Pre 30 godina Pre 95 godina UJBUS „Don Žuan". Iako se u realizaciju nom pozorištu proveo od 1889. do Drugog juna 1964. u 72. godini života Dvadeset prvog jula 1899. u Oak Par- smrti 1930. godine. Slavni Kir Janja i YU ISSN 0354-3137 predstave uslo sa mnogo ambicija, ia- Kalča (Ivkova siava) i Papa Nako u Pozorisne novine izlaze jednom ko je njeno realizovanje otpočeto i umro je Strahinja Petrović, kao clan ku (država Ilinois) roden prozni pi­ Jugoslovenskog dramskog pozorista. sac Ernest Hemingvej (Hemingway). svojoj komediji Dorcolska posla, kao mesečno (osim u julu i avgustu) precizno planiran nastavak rada, raz- Napisao dramu Peta kolona iz Špan- i Šekspirov Falstaf i Kalem u Snu let- Izdajc voj političke situacije u zemlji, govor Počeo je karijeru u Narodnom pozo- rištu u Beogradu pred Prvi svetski skoR gradanskog rata u kome je pisac nje noći. Sa Jankom Veselinovićem, Savez dramskih umetnika Srbije. oružja i neizvesnost u kojoj živimo napisao popularnu komediju Potera. Beograd, Terazije 26/1 stvara bojazan u Pozorištu da, zbog Telefoni: 686-879 i 683 848 obaveza oko odbrane zemlje, nećemo Telefaks 011/688-294 (za Ludus) imati ni ekipu za realizovanje nipub- Pre 95 godina Žiro-račun: 60806-678-8-10628 liku za koju bismo igrali. Napominje- za nove dinare:40806-678-2-10628 Prvog avgusta rodio se u Zemunu Jo- Glavni i odgovorni urednik mo da se predstava radila u prvom sip Kulundžić, reditelj vise premijer- Feliks Pašić redu za gostovanje van Leskovca. Sve skih izvodenja Branislava Nušića Uredništvo ovo stvorilo bipozorištu ogromnegu- (Mister Dolar). U Narodnom pozoriš- Svetlana Bojković, Dragana Bos- bitke koje ničim ne bismo mogli nad- ' tu 1929-30. a u Umetničkom pozoriš- ković, Nebojša Bradić, Jovan Ćiri- oknaditi. Neprijatnost zbog ovog čina tu (1939-42). Napisao, između ostalih lov, Dejan Đurović (zamenik glav- utdliko je veća što su u realizaciju drame: Ponoć, Covek je dobar, Ljudi nog i odgovornog urednika), Ma- predstave uključeni veliki umetnici bez vida, Klara Dombrovska. ša Jeremić, Aleksandar Milosav- Zlatko Sviben i Nenad Stojanovski. ljević i Branislava Ilić (tehnićki Da bismo na neki način obeštetili na- urednik) še saradnike, odlučili smo da se od Pre 65 godina Art direktor Narodno pozorište Atelje 212, Bitef teatar, Đorđe Ristić reditelja Svibena iznos dogovoren Tridesetog avgusta 1929. godine um­ Stampa DP Štamparija Borba, predugovoron iz januara 1991. godi­ Jugoslovensko dramsko pozorište, ro u Beogradu u 72. godini hrvatski Beograd, Trg Nikole Pašića 7 ne (vrednost 400 DEM) ne potražuje Narodno pozorište u Zemunu... Gotovo dramski pisac Ivo Vojnović. Napisao nazad, a da se Nenadu Stojanovskom drame Psysbe (1889), Ekvinocio Na osnovu mišljenja Ministarstva uplati iznos od 5.000,00 dinara (polo- sva beogradska pozorista svetle (1895), Gundulićev san (1893), Dub- kulture Republike Srbije (413 — vina od vrednosti planirane za pri- zahvaljujući „Svetlost teatru". Ništa rovačka triologija (1903), Gospoda sa 1218/93) pozorisne novine „Lu­ premu predstave). suncokretom (1903). Smrt majke Ju- dus" oslobođene su poreza na U nadi da će se situacija u zemlji pro- prirodnije: umešnost stručnjaka i govića (1906), Lazarevo vaskrsenje promet meniti i da će doći lepša vremena za majstora „Svetlost teatra" u svojoj orsti (1913), Imperatrix (1918), Maškarate Rešenjem Ministarstva za infor- umetnost i pozorište, a time i za našu macije Republike Srbije „Ludus" ravna je umetnosti. ispod Kuplja (1922) i Prolog nenapi- je upisan u Registar sredstava jav- saradnju, želimo mnogo uspeha. sane drame (1929). Rodio se u Dub- nog informisanja pod brojem Direktor Dragan Radović rovniku 9. oktobra 1857. 1459