Gddel, Escher, Bach: an Eternal Golden Braid" Daglasa R. Hofštatera U Izdanju Vintage Books, 1980
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
POZORIŠNE NOVINE ■ BROJ 18 ■ 5. JUN 1994. ■ GODINA III ■ CENA 1 DINAR Maurits Cornells Escher, Litografija, 1953. Iz knjige „Gddel, Escher, Bach: An Eternal Golden Braid" Daglasa R. Hofštatera u izdanju Vintage Books, 1980. ža, u dramaturškoj obradi Marije Sol- opera, muzejski žanr koji je prešao Kec na desetku datović). Međutim, žiri „Talija festa" svoj zenit ali nije izgubio naklonost nije se dao zbuniti ovim kvantitetom publike. Napredak je moguć, ali on Garantouan dobitak sa već je nagrade dodelio predstavi Ate- pretpostavlja pojavu pisca koji će re- kec EKO-KECOM, u svim volucionisati vodvilj a njega još nema ljea 212 Covek, zver, кг//ла Luidija Pi- poslovima: kuporodaja randela u režiji Dušana Petrovića na vidiku. Kunijeva popularnost se (najbolja predstava, režija i muška ogleda u tome sto nije otkriven na stanoua, kuća i placeva ul’oga — Tihomir Stanić), Verici Jova beogradskoj sceni a zatim prosleden na teritoriji Beograda, novic za žensku ulogu u Ćuranima dalje. Slučaj je upravo obrnut — ob- Fejdoa, predstavi Narodnog pozoriš- ruč oko Beograda je sve uži i samo je raseljaoanje lokacija za ta iz Niša i Nikiti Milivojeviću za re- pitanje dana kada će Briši od svoga potrebe investitora... muža... žene, brata i koga sve ne zaig- žiju komada,/es/ Г to ti Normane?, L. EKO-KEC je clan Klarka i S. Bobika u Narodnom po- rati na scenama Jugoslovenskog zorištu „Ljubiša Jovanovic" iz Šapca. dramskog pozorista, Beogradskog Konzorcijuma N, unije Pozorišni mozaik Srbije je potpuniji dramskog pozorista, Ateljea 212, Po posrednika za promet ako.se zna da pozorište „Joakim Vu- zorista T i(li) u Beogradskoj komedi- jić" ima na repertoaru i Brišiod svoje ji- nekretnina. žene, a uveliko se priprema Briši od Svetozara Markovića 50/llspr svoga brata, već znate od koga. Na PS: Upravnicima pozorista i drama- rodno pozorište „Ljubiša Jovanovic" turzima dajem kolegijalni savet — da 11000 Beograd I „Ludus" dobija s u Šapcu ponaša se rezervisano u od- bar jednom godisnje obidu biblioteku lei: 011/642 977; fax: 643 226 EKO-KECOM nosu na Kragujevčane jer ima na re Fakulteta dramskih umetnosti irado- pertoaru samo jedan Kunijev komad ve studenata dramaturgije koje pre- kriva prasina zaborava. Bez zazora, vake treće godine, od maja kao važna komponenta ne samo teat- (za sada). Lako je moguće da sledeći ra već i današnje kulture." Milenko „Talija fest" ponese prigodniji naziv tamo neće nadi Reja Kunija, ali do 1966, u okviru Sterijinog po- zorja, kao prateća manifestaci- Šerban (IV trijenale): „Scenogafija je kao „Kuni fest". brib tekstova sigurno ima (proverio sam). □ Milan Madarev ja, priredivana je Medunarod- svojevrsni fenomen predstave. Već Pitanje koje se neminovno nameće: na samom početku ona treba da do- ko je taj Rej Kuni? 0 Reju Kuniju se na izložba i scenografija i kos- timografija. Do 1990. održano vede gledaoca u ono psihičko stanje za sada zna toliko da je Englez i da koje je potrebno da bi se odredeni ima izraženu sklonost ka pisanju je devet izložbi na kojima se predstavilo vise od 950 autora dramski tekst mogao pomno pratiti. vodvilja koji razgaljuju dušu srpskog Kostim sa scenografijom likovno naroda. Po nekim (ne)proverenim in iz 29 zemalja. Pomenimo samo neke: Karl fon Apen, Andre uobličava predstavu. Kostim je važan formacijama Rej Kuni je, u stvari, činilac u gradenju lika koji glumac Rajko Kunić iz K... na privremenom Akar, Aleksandar Vasiljev, David Bo- rovski, Horst Sagert, Andrej Majev- ostvaruje..." Pavle Vasić, u govoru na radu u Engleskoj. Kuni je redovno otvaranju V međunarodne izložbe pohodio „Talija fest" kada su igrani ski, Kaoru Kanamori, Eduard Kočer- gin, Paul Suominen, Mišel Ra£aeli, scenografije i kostima; „Trijenale sce njegovi komadi, ali je iz razgovora sa nografije i kostimografije okupilo je u njim teško zaključiti da li je Srbin koji Jozef Ciler, Marta Roskopfova. se pravi da je Englez ili obrnuto. Ku- Pa ipak, 1993. godine, na tridesetogo- Novom Sadu predstavnike iz raznih nija je posebno zainteresovao poda- dišnjicu postojanja, nije otvorena ju- zemalja, raznih krajeva sveta i sa raz tak da na „Talija festu" nije zastuplje- bilarna, deseta izložba. Zašto? Da li nih kontinenata, što govori u prilog na ni jedna domaća komedija, već — Za otkazivanje desete je u meduvremenu izgubila ugled? ovakve manifestacije. Niz izlagača iz sveta, i razume.se iz Jugoslavije, ogle u najboljem slučaju — pbrade njego- međunarodne izložbe Pogledajmo šta su o izložbi, njenom vih komada. Pomalo lecnut, objasnio značaju i vrednosti rekli nasi istaknu- dace se ove godine na umetničkom sam mu da je izbor stvar selektora, scenografije i ti slikari i pozorišni radnici. Peda Mi- polju na sličan način kao sto su se ne- ali da mi imamo mnogo savremenih losavljević (prvo trijenale): „Jedno je kad takmičili Grci u olimpijskim komediografa kao što su Branislav kostimografije u istorija pozorista, a drugo je istorija svetkovinama. Da li treba reći da Nušić, Jovan Sterija Popovic i Kosta Novom Sadu, 1993, scenografije. Napisano delo ostaje ovakva angažovanost zblizava naro- Trifković, da ne govorimo o Aleksan- nepromenjeno, dok je scenografija, a de i utire put vedrijoj budućnosti?" dru Popoviću i Dušanu Kovačeviću. nije dato nikakvo u izvesnoj meri i kostim, njegova pro- menljiva i relativna komponenta. U svakom slučaju, Rej Kuni je intere- objašnjenje ni retprošla, VI11 izložba bila je santan kao autor koji teži moderniza- Mogli smo videti Кга/ја Lira u okviru •^l^posvećena laureatima Praš- ciji vodvilja upotrebom savremenih izvinjenje, pa se svih stilova počev od renesanse, a da ^■’^■kog kvadrijenala i novosad- komunikacionih sredstava, uvode- ni jedan stil nije mogao uticati na beogradski umetnici Ж $§skog trijenala. Tom prilikom njem bigamije [Kidaj od svoje Zend), smisao i duh napisane reči..." Miod 'Mileta Radovanović, direktor homoseksualaca i politike i drugih spremaju da ovu rag B. Protić (treće Trijenale); „To sto Sterijinog pozorja, kaže: „U kvazi modernih stvari. Medutim, ako Sterijino pozorje, najznačajnija mani- višestrukom plodnom delo- značajnu festacija teatarske umetnosti u Jugos- uporedimo Kunijev vodvilj sa bilo ko- vanju Sterijinog pozorja - jim Fejdoovim ili Labiševim, primeti- manifestaciju presele laviji, priređuje izložbu scenografije najznačajnije manifestacije i ćemo da vreme (paradoksalno, da dokaz je proširene svesti o njenom značaju i potrebi da se ona posmatra istitucije pozorišne umetnosti li?) radi za prošlost. Vodvilj je, kao i u glavni grad u Jugoslaviji ovaj trijenale — uz me- f đunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa, međunarodnu Talija fest široko je izložbu pozorišne knjige i periodike i međunarodnu izložbu pozorišne fo- otvorio vrata ovorn tografije — čini okosnicu meduna- piscu. Ko je Kuni? rodne saradnje koju Sterijino pozorje razvija i neguje od samih početaka Srbin koji se pravi svog delovanja..." Tako je govorio di Englez, ill obrnuto? rektor Sterijinog pozorja i sest godina kasnije sve porekao. a sceni „Crnjanski" u Beog- Na poslednjem do sada održanom radu je od 7-14. maja od- trijenalu postalo je jasno da n§sto ni ržan četvrti festival komedi- je u redu. Izložba je degradirana tako ja „Talija fest" i konacncrje što je iz Galerije Matice srpske prese- ustoličen Rej Kuni kao vo- ljena u hale Sportskog centra. Kata deći savremeni srpski ko- log, bez predgovora i uz mnogo gre- mediograf. U konkurenciji šaka, bio je na brzinu i nevoljno ura- je bilo osam predstava, a đen. Bilo je moguće naslutiti početak Kunijeve tekstove su igrali: 15kraja. Za otkazivanje desetog trije Kruševačko pozorište (Kidaj nala nije dato nikakvo objasnjenie, pa od svoje Zene), Narodno pozorište — ni izvinjenje našim i svetskim scenog- Leskovac [Pokvarenjak, u posrbi Dra- rafima i kostimografima. gane Bošković) i Teatar „Joakim Vu- Lako je rušiti, mnogo je teže graditi jić" iz Kragujevca (Briši od svoga mu- Grupa beogradskih scenografa i kos- timografa, povređena činovničkim gestom odgovornih u Sterijinom po- zorju, pokrenula je akeiju ciji je cilj očuvanje kontinuiteta i organizova- nje X trijenala koje bi od oktobra sle- Žiri voliFejdoa: Verica Jovanovic (Lisjen) i Miodrag deće godine bilo održavano u Beogra- Pavlović (Edmond Pontanjak) du pod pokroviteljstvom. Ministar- u „Curanima", predstavi ?a kulturu Srbije i organizaeiji n niškog Narodnog pozorista udruženja likovnih umetnika prime- "V9| (Snimio Dušan Mitid Car) njene umetnosti i dizajnera Srbije t J! ■ Vladimir Maremć Patos sećanja: Nenad čali su svoje price i šta kao rekvizitu Stojanovski donose od kuće, i koga mole za no vae, i ko ih zbog toga izbegava, i kako se glumci bune i nezadovoljni su jer su celu „držani" na minimalcima od- ređenim opštim kolektivnim ugovo- našeg teatra jest tradicija, pre svega, rom. evropskog teatra i od toga se ne može i ne sme bežati. Možda izolacija ne- Mileta Radovanović, direktor Pozor kome ne može ništa, nama u teatru ja, izneo je podatak da samo porez na već sada uzima danak, naročito lepo sterijanske nagrade iznosi 142 pro- centa! Branko Cvejić, sledeći iskustva uspevajući da stupi u simbiozu sa već uvreženom domaćom palanačkom Jugoslovenskog dramskog pozorišta, arogancijom prema svemu izvanj- je obelodanio da bi pozorišta morala Ono što se dogodilo skom. da zarade dvadeset i pet procenata od budžeta koji dobijaju od drzavej jugoslooenskom Geto, tako, postaje Dom, samo Naš i ali zarade pozorišta se kreću od se- samo Svoj, sebi-dovoljan, u sebe na- rokenrolu ne damdeset i pet pa čak i do devedeset rcisoidno zagledan, formira se iluzija procenata. „Mora se napraviti rez — Nove Celine, našeg Malog Mista, tea mimoilazi ni teatar. bio je odlučan Cvejić — država i tar tu preuzima funkciju zabavno-od- Grad moraju da se odluče koja će po- Trijumf kasablijskog gojnu, ne misleću i promišljajući i zorišta kompletno finansirati, koja upitnu, nego počinje nuditi odgovore. weltanschaunga, idu na polubudžetsko finansiranje, a Ponuditi bilo kakav odgovor u teatru koja će biti prinudena da se samofi- oolja za palankom, opasno je kao umirućem, u času po- nansiraju." Predstavnik sponzora Ste slednjeg hropca, decidirano potvrdno suet lokalizovan na rijinog pozorja, Novosadske banke, odgovoriti na pitanje „Ima li života Uroš Ćurčić smatrao je da teatri mo geto posle smrti?".