Dragoslav Todorovi} Vladimir

POZORI[NE NOVINE BROJ 152 APRIL 2009. GODINA XVI CENA 100 DINARA

âk i kad toga nismo svesni, ljudski odnosi su sazdani na teatralan na~in. Upotreba prostora, govor tela, izbor re~i i promena glasa, suo~avanje ideja i strasti, sve {to ispoljavamo na sceni, proìvljavamo i u svojim ìvotima. Mi jesmo pozori{te!

INTERVJU: INTERVJU: Kokan Mladenovi} Dragoslav Todorovi} Ana \or|evi} Vladimir Kopicl Gordana \ur|evi}-Dimi} Igor Buri} Miroslav – Miki Radonji} Nikola Zavi{i}

- Doga|aji koji su p(r)otresli javnost - Pozori{ta tr~e po~asni krug - „Sveti Georgije ubiva a`dahu“ kao film i predstava - Pozori{na umetnost za decu i kulturna politika: Dete i{te pozori{te - Zakon o kulturi: Sad ga vidi{ sad ga ne vidi{ - Zakon o pozori{tu i Beketov Godo - Inostrana scena: Pad Berlinskog zida u pozori{nom ruhu - Irski teatar nekad i sad cedure su odmah uo~ljive, ali su zato slu~aju, ~ini se da bi u budu}nosti trebalo njegove ogromne slabosti skrivene. Da da se programi za rukovo|enje situacija nije vanredna (a to vanredno institucijama kulture unesu kao osnovni KULTURA TRÎ POÂSNI KRUG stanje je, zapravo, hroni~no), divno bi zahtev konkursa. Mo`da bi se na taj bilo da se kandidati takmi~e s razli~itim na~in predupredio problem koji danas umetni~kim i menadèrskim progra mi - prime}ujemo u na{im pozori{tima, osim ma: ovako, u stanju op{teg raspada, niko onim specijalisti~kim (muzi~kom i za Piše Ivan Medenica ozbiljan i relevantan se ne}e ni javiti na decu): nedovoljna umetni~ka, inte lek - konkurs ako nema izri~itu i jasnu po- tualna i dru{tvena profilisanost reper - dr{ku ministarstva u re{avanju pro - toara. ulise su sru{ile i iluzija vi{e nema: upravnika Ejdusa da dràva uzme ak- blema, onu koju Ejdus, o~igledno, nije Poslednje, ali ne i najmanje bitno, ne vode}e srpske institucije kulture tivno u~e{}e (i odgovornost) u nu`nom imao. Zato onda kada treba nekoga treba prevideti da, iako nisu tako akutni zapale su, od po~etka ove kalen- projektu racionalizacije broja zaposle- K nagovoriti da bude vatrogasac, deluje ili kao u Narodnom pozori{tu, sli~ni pro- darske godine, u nezapam}enu krizu. Da nih, dok je Ministarstvo smatralo da su neozbiljno ili licemerno, a mo`da i jedno i rekapituliramo vesti koje su poslednjih za re{avanje svih problema Narodnog blemi s (ne)postojanjem odgovaraju}ih drugo, da izigravamo fine svetske „radnih uslova“ za kontinuirano, ozbilj - nedelja kulturu dovele u centar medijske pozori{ta zaduèna samo njena upravna manire. Ili je konkurs samo paravan? pa`nje: ostavke su, iz razli~itih razloga tela, a ministar Bradi} je izneo i li~ni no i posve}eno stvarala{tvo postoje i u Raspisivanje konkursa je direktna gradskim teatrima. U njima problem, podneli direktor Narodnog pozori{ta stav da problem nije u broju zaposlenih, veza izme|u stanja u Narodnom pozo - mo`da, nije toliko u „mrtvim du{ama“, Predrag Ejdus, Beogradske filharmonije ve} u tome {to nisu adekvatno uposleni. ri{tu i onoga u velikom broju beograd - koliko u (ne)mogu}nosti da se, usled Ivan Tasovac i ceo Upravni odbor Naro- Da je ovaj stav izneo neko ko dolazi skih pozori{ta u kojima su, tako|e, ra - dnog muzeja. Da problemi ne budu samo iz oblasti, na primer, vizuelnih umet- spisani konkursi za upravnike. Situacija prezauzetosti glumaca (televizija, film, u „zoni odgovornosti“ Ministarstva za nosti ili knjièvnosti, moglo bi jo{ da se je ovde, bar naizgled, manje dramati~na, estrada), normalno organizuju i odrà- kulturu, pobrinule su se i gradske vlasti pretpostavi da je neobave{ten; po{to je, pa ta procedura deluje sasvim adekvatno: vaju i probe i predstave, a {to se, u kraj - Beograda koje, dodu{e, nisu stvorile ili me|utim, aktuelni ministar biv{i direk- jedino {to se u medijima i javnosti stvara njoj instanci, ~esto odràva na kvalitet doprinele velikim aferama, ali su povu - tor Narodnog pozori{ta, onda ignorisanje utisak da su konkursi i ovde pa ravan, novih produkcija ili na brzinu njihovog kle neke kontroverzne poteze, ili bar po - problema prekomernog broja zaposlenih Ivan Medenica ovog puta za raspodelu pozori{ta i drugih starenja... Zato se i u ovom, kao i u slu - teze koji tako|e izazivaju pozornost jav- u toj ku}i deluje vi{e nego cini~no. S oko institucija kulture po „partijskim kvo- ~aju Narodnog pozori{ta, kao glavno nosti: raspisivanje konkursa za direktore osam stotina zaposlenih u umetni~kom tama“, na osnovu propor ci jalne zastup - pitanje postavlja one legislativne prirode: u velikom broju gradskih institucija sektoru, administarciji, tehnici i drugim zakonskog akta, moè se, eventulano, ljenosti u kolaciji koja ima vlast u gradu. stvaranje pravnog okvira za prelazak kulture, koji se doìvljavaju kao paravan slu`bama, to pozori{te je apsolutni re- otpustiti nekoliko zaposlenih – a i to s Da se odmah razumemo: li~no ne sma- ve}ine glumaca na anga`man po ugovo - za partijska cenkanja i nagodbe, ili de - kor der kada se poredi sa srodnim pozo - rizikom da ih sud vrati na posao – ali tram da je problemati~no da partije ili rima. Takav na~in anga`mana bi trebalo gradiranje presti`ne manifestacije Tribi- ri{nim institucijama, bar onim u re- kad se vi{ak podiè na trocifren broj, bilo koje druge politi~ke instance da stvori diferencijaciju izme|u glumaca na kompozitora s gradskog na op{tinski gionu. Taj problem najbolje se sagledava onda je jasno da je nu`na „interventna odlu~uju o rukovode}im ljudima u insti - koji bi se posvetili estradi i televiziji, nivo. Iako bi za medije bilo veoma atrak- iznutra, ali i mi „spolja“ moèmo da ga akcija“, da ministarstvo mora da donese tucijama kulture, ako to zna~i da vlast velikim honorarima i slavi kod {iroke tivno da se iskopa neki objedinjuju}i i uo~i mo: recimo, kada kao aktivni adekvatnu politi~ku odluku i da aktivno onda preuzima odgovornost za na ~in publike, i onijh koji bi se posvetili ozbi - bombasti~ni razlog ovih afera, da se mo- pozori{ni kriti~ar te{ko moète da se stoji iza nje. Da ne kaèmo da neki oblici rukovo|enja i op{tu kulturnu politiku ljnom stvarala{tu u pozori{tu, uz manja è utvrditi neki snaàn i efektan „dram- prisetite vi{e od trideset od ukupno racionalizacije ne mogu da se sprovode koja }e se u njima sprovoditi (naravno, ne primanja (ali mnogo ozbiljnija nego ski sukob“, da se mogu rasplamsati na - {ezdeset stalno zaposlenih (plus dva- bez nove legislative: recimo, uvo|enje u smislu nekakve ideolo{ke kontrole). sada) i manju slavu, ali punu profesio - vija~ke strasti, reklo bi se da njih, ipak, desetak po ugovoru) glumaca u ansam- neophodnog beneficiranog radnog staà Me|utim, taj pristup ne deluje spojivo sa, nalnu satisfakciju (takmi~enja, festivali, treba posmatrati odvojeno, analiti~ki i blu Drame. Ove brojke nam ukazuju na za baletske umetnike. Kada smo kod bar teorijski gledano, potpunom transpa- kritike...). Dok se ti op{ti uslovi ne stvore, smireno. U nedostatku tog globalnog od - jedan od goru}ih pro blema na{eg teatra, legislative, za{to se godinama radilo na rentno{}u konkursne proce dure: ili vlast ~ini se da }e zna~ajna umetni~ka ostva - govora, a zbog raznovrsnosti i broja koji je, o~ito, kulminaciju doìveo u nacrtu zakona o pozori{tu, koji je trebalo dovodi upravnike kako bi, s njihovom renja u na{em pozori{tu – a kojih, upr - afera, zadrào bih se – ipak je ovo „Lu - Narodnom pozori{tu: problem „mrtvih da omogu}i prelazak na zapo{ljavanje podr{kom, sprovodila odre|enu kulturnu kos svemu, ima – i dalje biti rezultat dus“ – na pozori{nim pitanjima. du{a“, kako ga je Ejdus hrabro nazvao, umetnika po ugovoru, ako su ovi pro - politiku (naravno, na samo svo jan i sre}nih oklonosti, a ne nekakve stra- Sredi{nja pozori{na afera ti~e se Na - odnosno ~injenice da mnogi stalno za - blemi, sve to vreme, mogli da se re{avaju kreativan na~in), ili se ostavlja puna tegije. rodnog pozori{ta. Ostavka direktora Pre - posleni umetnici (peva~i, glumci, muzi- na osnovu zakona o radu, ako pitanje sloboda za takmi~enje potpuno razli~itih draga Ejdusa pripremala se u pojedinim ~ari, igra~i) imaju redovna mese~na radnog anga`mana u institucijama kul- umetni~kih i menadèrskih programa. P.S.Sve je ovo, mo`da, pri~a za malu medijima, posebno onim i ina~e zaduè - primanja, a neredovno rade. Koji god da ture – u rasponu od pozori{ta do muzeja Dodatnu sumnju izaziva ~injenica da decu, ako se iza svih afera u kulturi, nim za prljave poslove, nekoliko nedelja je razlog tome – objektivan ili ne, pra - – ni po ~emu nije specifi~no!? ovaj konkurs, zapravo, ne podra zu meva zapravo, kriju samo partijski i finan sijski pre nego {to se stvarno desila; pravi vi~an ili ne – ostaje ~injenica da nedo - Iz ove situacije Ministarstvo planira takmi~enje programa, jer se kandidati interesi. Ali, ako je tako, onda svesno dramski sukob desio se kada se isposta - statak prakse uti~e na umetni~ ku kon - da iza|e na principijelni na~in: raspi- prijavljuju sa svojim profesio nalnim bio - biram da budem naivan i slu{am i vilo da postoji ozbiljno nerazumevanje diciju, da se velike pauze u radu nu`no sivanjem konkursa za novog upravnika. grafijama, ali ne i s planom umetni~kog govorim samo ovakve izme|u uprave (Ejdusa je podràla i negativno odraàvaju na kvalitet. Na- i/ili organizacionog razvoja...U svakom predsednica UO Svetlana Bojkovi}) i ravno, nije problem samo u umetni~ kom Sve prednosti te vrlo transparentne pro- bajke. Ministarstva za kulturu. Taj sukob je sektoru, jer se jo{ ve}a za~epljenja, a rezultirao Ejdusovom (iznu|enom) os - manje delikatna za razre{avanje, jav- tavkom. ljaju u administrativnim i tehni~kim Su{tina sukoba na relaciji Ejdus slu`bama. –Ministarstvo sastoji se u razli~itim stra- Nije cini~an samo stav da problem tegijama za stvaranje bar sno{ljivih, ako nije u broju zaposlenih, ve} i onaj da s ne i optimalnih radnih uslova za umet - takvim problemima treba da se nosi ni~ko stvarala{tvo u nacionalnoj teatar - uprava Narodnog pozori{ta, a na osnovu skoj ku}i. S jedne strane je bio zahtev zakona o radu. Na osnovu tog, op{teg

DOGA\AJI KOJI SU P(R)OTRESLI (KULTURNU) JAVNOST OSTAVKE U NACIONALNIM USTANOVAMA KULTURE

U kratkom vremenskom periodu ostavke su, uz jasna obrazloènja, dali Predrag Ejdus, upravnik Narodnog pozori{ta u Beogradu, potom Ivan Taso- vac, direktor Beogradske filharmonije, a zatim i Upravni odbor Narodnog muzeja edavno su kulturnu javnost pominju nagomilani dugogodi{nji prob- p(r)otresle ostavke ljudi na ~el - lemi u kulturi, nepostojanje zakonskih Nnim po zicijama u republi~kim, okvira, op{ta ekonomska kriza uz koju Ilustracija: Jugoslav Vlahovi} odnosno nacionalnim ustanovama kul- ide opaska da je sada{nji ministar ture. U kratkom vremenskom periodu kulture ne tako davno isticao da je sada, ali se nekako funkcionisalo bez ministarstva tako olako ostaju bez kao i lako}a kojom se ostavke usvajaju ostavke su, uz jasna obrazloènja, dali ovogodi{nji budèt najve}i do sada, ostavki, drugi pak napominju da je re~ o rukovodilaca. S obzirom na izjave ~elnih upu}uju na dve stvari ili potrebu da se Predrag Ejdus upravnik Narodnog razmimoilaènja sa resornim mini - kulminaciji u datom trenutku. ljudi ministarstva, a pogotovo na na~in nekom vrstom jakog gesta ra{~iste stvari pozori{ta u Beogradu, potom Ivan Taso- starstvom sa kojim postoje i su{tinski Gor~in Stojanovi} je u medijima na koji su date od dràvne sekretarke za (a to bi se moglo protuma~iti i kao kad- vac, direktor Beogradske filharmonije, a problemi u komunikaciji. izjavio da bi se naravno uvek moglo re}i kulturu, li~no sti~em utisak da je re~ o rovska ~istka) ili je re~ o vrlo r|avom PR- zatim i Upravni odbor Narodnog muzeja. S jedne strane, nisu retki oni koji da je re~ o koincidenciji: „Ipak, nije pri- nekom problemu u komunikaciji. Ili dru - u. U obilju komentara koji su se na tu temu napominju da su organizacioni, zakon - jatno znati da tri od nekoliko glavnih ga~ije re~eno, izvesna birokratska aro - „Moj utisak mo`da nije ta~an, ali je (ne)zva ni~no mogli ~uti nezaobilazno se ski i ekonomski problemi postojali i do institucija koje su pod kapom repub li~kog gancija sa kojom su izjave date jednako nevolja sa utiscima {to oni ostavljaju

LUDUS 152Lu 2 dubok trag i mislim da nije neva`no to je ve} vi{e od 15 posto. Jedan od klju~nih problema je nedostatak kontinu- razmi{ljati o tome kakav dojam ostav- PORUKA POVODOM 27. MARTA, ME\UNARODNOG DANA POZORI[TA ljate, pogotovo u situaciji kakva jeste i iteta, svaka stranka misli da sve od nje po~inje. Problemi se gomilaju a ne re{avaju, ne re{avaju se ni oni koji ne MI JESMO POZORI[TE! iziskuju naro~ito velika sredstva... Neke se stvari mogu re{iti s malo dobre volje. Sva ljudska dru{tva su „spektakularna*” u svom svakodnevnom ìvotu i proizvode „spektakle“ u naro~itim trenucima. Ona su „spektakularna“ kao oblik dru{tvene organizacije i proizvode „spektakle“ kao i ovaj koji ste do{li da vidite. Imam obe}anje da }e Ministarstvo kul- âk i kad toga nismo svesni, ljudski odnosi su sazdani na teatralan na~in. Upotreba prostora, govor tela, izbor re~i i prom- ture da ubrza re{avanje goru}ih pitanja ena glasa, suo~avanje ideja i strasti, sve {to ispoljavamo na sceni, proìvljavamo i u svojim ìvotima. Mi jesmo pozori{te! kada je re~ o umetni~kim udruènjima.“ Svadbe i sahrane su „spektakli”, ali to su i na{i svakodnevni obredi, toliko nam poznati da toga nismo ni svesni. Sve~anos- Vera Pavlovi}, direktor Republi~kog ti i druge posebne okolnosti, ali i jutarnja kafa, razmena pozdrava, stidljiva ljubav i olujna strast, skup{tinska sednica ili diplo- zavoda za za{titu spomenika kulture je matski sastanak – sve je to pozori{te. rekla da je ustanova na ~ijem je ~elu Jedna od glavnih funkcija na{e umetnosti jeste da u~ini ljude svesnim „spektakala” svakodnevnog ìvota u kome su glum- suo~ena sa velikim problemima, pogoto- ci i sopstveni gledaoci, predstava u kojima se scena i sedi{ta podudaraju. Svi smo mi umetnici. Kada se bavimo pozori{tem, vo kada je o za{titi spomenika na Kosovu u~imo da vidimo ono {to je o~igledno, ali {to ne moèmo da vidimo jer smo navikli da ga samo posmatramo. Ono {to nam je re~ i tako|e istakla: „Ukazano nam je da poznato postaje nevidljivo: bavljenje pozori{tem baca svetlost na scenu svakodnevnog ìvota. treba da budemo menadèri. A ukoliko Pro{log septembra, bili smo iznena|eni jednim pozori{nih otkri}em: mi, koji smo mislili da ìvimo u bezbednom svetu, na|ete donaciju u situaciji ste da dona- uprkos ratovima, genocidu, ubijanju i mu~enju koje sigurno postoji, ali daleko od nas, na udaljenim i divljim mestima. Nama, toru ukaète da se 20 posto od toga oduz- koji smo ìveli bezbedno s novcem uloènim u uvaènim bankama ili u rukama nekog po{tenog trgovca na berzi, re~eno je da ima. îtav niz problema iziskuje inten- taj novac ne postoji, da je virtuelan, fiktivna izmi{ljotina nekih ekonomista koji uop{te nisu fiktivni, niti su pouzdani ni zivniju saradnju pogotovo u situaciji u uvaèni. Sve je bilo samo lo{e pozori{e, mra~na zavera u kojoj je nekoliko ljudi dobilo mnogo, a mnogo ljudi izgubilo je sve. kakvoj smo. Dominantno je ose}anje da Neki politi~ari iz bogatih zemalja dràli su tajne sastanke na kojima su prona{li ~udesne solucije. A mi, `rtve njihovih odluka, stvari ne funkcioni{u. Pitanje politike je ostali smo gledaoci u zadnjem redu balkona. pitanje kadrova.“ Pre dvadeset godina, postavio sam Rasinovu Fedru u Rio de @aneiru. Scenografija je bila jadna: kravlja koà na podu, Po re~ima Mire Karanovi} u mnogim okolo bambus. Pre svake predstave, govorio sam svojim glumcima: „Fikcija koju smo stvarali dan za danom je zavr{ena. Kada Dejan Mija~ (Foto: Jelena Vu~eti}) drugim oblastima u dràvi je do{lo do pre|ete te bambuse, niko od vas ne}e imati prava da laè. Pozori{te je Skrivena Istina.” Kada gledamo dalje od spolja{nosti, vidimo ugnjeta~e i ugnjetene, u svim dru{tvima, etni~kim grupama, polovima, pogotovo na samom po~etku rada neke dru{tvenim klasama i slojevima; vidimo nepo{ten i okrutan svet. Moramo da stvorimo drugi svet zato {to znamo da je to institucije, odnosno ministarstva koje mogu}e. Ali mi sami treba da stvorimo taj drugi svet sopstvenim rukama glume}i na sceni i u vlastitom ìvotu. treba da potraje.“ U~estvujte u „spektaklu” koji }e upravo po~eti, a kada se vratite ku}i, i s prijateljima budete glumili u svojim predstava- Dejan Mija~ je, uz napomenu da su ma, posmatrajte to {to nikad niste mogli da vidite: ono {to je o~igledno. Pozori{te nije samo doga|aj; ono je na~in ìvota! u pitanju razli~iti problemi svake od Svi smo mi glumci: du`nost gra|anina nije da ìvi u dru{tvu, ve} da ga menja. ustanova ~iji su ~elnici podneli ostavke a * tako|e zna~i imati svojstvo spektakla ili predstave da im je zajedni~ko to da ih ne mogu Augusto Boal re{iti sami, rekao: „Reforma Narodnog (pozori{ni reditelj i pisac ro|en u Brazilu, dobitnik brojnih priznanja me|u kojima je i Uneskova medalja) pozori{ta ne moè biti prepu{tena up- (Naslov teksta redakcijski) ravniku. A reforme su neminovne. Uk - ratko; ne postoji politi~ka volja da se bilo {ta u kulturi desi. Kultura je van svake Gor~in Stojanovi} brige dràve {to se vidi po ne postojanju promena a u kulturi nije: „Vrhunska kul - ikakve zakonske regulative. Mi koji tura traì podr{ku dru{tva. U civilizo- radimo u kulturi samo gledamo koga }e vanom dru{tvu to se podrazumeva. Ali to da nam delnu. Divim se onima koji se ne moè deklarativno. Sve {to su rekli prihvate bilo kakvog rukovodstva u Predrag Ejdus i Tasovac je ta~no. Pa, kulturi. Poku{avali su ljudi, do|u do treba odrediti {ta se i kako ho}e. Tome granice izdr`ljivosti i kaù neka se sada pruàju otpor oni koji ne mogu da prate slede}i natocilja.“ promene i za koje je pitanje da li im je Svetlana Bojkovi} je tako|e isticala mesto na rukovode}im pozicijama. Ako da je problem u izostanku zakonske mene pitate, treba stimulisati kreativnost regulative i nebrizi dràve {to ju je mo - a ne da kultura bude mesto za re{avanje tivisalo da se povu~e iz Upravnog odbora socijalnih problema bilo da je re~ o ljudi- Narodnog pozori{ta. A Vojislav Brajovi}, ma koji su zavr{ili umetni~ke fakultete, biv{i ministar kulture smatrao je neu - bilo da su u pitanju ~ista~ice i dekora- teri.“ Ljubi{a Jovanovi}, prodekan FMU, profesor flaute i osniva~ „Kamerate Ser- bike“ isti~e da mu je, pre svega, iskreno ào {to kultura nikada nije imala pravu podr{ku vlasti i {to se daljim razjedinja- vanjem svake pojedina~ne institucije uru{ava i ta krhka kohezija koja je po - stojala: „Po mom mi{ljenju iza svega stoji politika. Nezadovoljstava uvek ima ali ovo deluje sinhrono kao deo politi~kog Maratonci tr~e po~asni krug, Pozori{te na Terazijama (Foto: Milo{ Kodemo) procesa a ne prirodnog. Jer svo to stanje i nedostatak sredstava je vi{edecenijski, dakle jedina zajedni~ka poluga koja se name}e je politika. Politika se bavi dru- MARKE SA LIKOM GLUMA^KIH VELIKANA gim stvarima a ne razvojem kulture. Iskreno àljenje. Svaki pravi umetnik Na Me|unarodni dan pozo- moè biti samo tuàn.“ ri{ta, 27. marta, ta~no u podne, u Kokan Mladenovi} je, izme|u osta- Ateljeu 212 promovisane su po{tan - log, rekao: „Na prvi pogled se vidi rasulo ske marke iz ~etvrte edicije „Ve - u republi~kim institucijama kulture koje likani srpskog glumi{ta“ sa liko- je posledica nedostatka bilo kakve vima na{ih doajena: Vele Nigri- Ljiljana \uri} (Foto: \or|e Tomi}) ozbiljne koncepcije od strane Ministar - nove, Milana Ajvaza, Nevenke mesnim da komentari{e ~itavu situaciju stva kulture i Vlade Srbije. Zakon o kul - Urbanove, Steva @igona, Slobodana izraziv{i uverenje da }e kultura smo}i turi, pojedni~ani zakoni o Narodnom po- Perovi}a, Stevana [alaji}a, Nede snage da prevazi|e probleme. zori{tu i Narodnom muzeju su nu`ni da Spasojevi} i Milo{a @uti}a, koje predstavljamo na stranicama ovog Predsednik Koordinacionog odbora bi se moglo funkcionisati. I umesto da broja „Ludusa“. umetni~kih udruènja, Ljiljana \uri}, radi na njihovom hitnom usvajanju, ukazala je i na probleme proiza{le iz Edicija „Velikani srpskog Ministarstvo kulture se igra prebaci- glumi{ta“ ostvarena je u saradnji ekonomske situacije: „Imamo ve}i bu- vanja odgovornosti i uvaljivanja vru}eg JP PTT saobra}aja „Srbija“, „Ju- dèt, ali su nam nominalno sredstva krompira onima koji ne mogu sami gomarke“ i Saveza dramskih umet- manja. Udruènja su dobila deset posto to da re{e.“ nika Srbije. manje nego pro{le godine, a uz inflaciju T. Njeì}

3 LUDUS 152 Hronika pozori{nih doga|anja, mart 2009. OBILJE TEATARSKIH DOGA\AJA Premijere predstava „Prevodi”, „Bli”, „Nova parodiju na parodiju.” (izvod iz lista „Novosti”, 10. mart) Stradija”, „[vabica”, „Mala sirena” i drugih, Na sceni Teatra „Bojan Stupica“ Ju- goslovenskog dramskog pozori{ta pri- brojna gostovanja, rehabilitacija @anke kazana je [vabica, dramatizacija pripo - Stoki} i uru~enje istoimene nagrade Gor - vetke Laze Lazarevi}a, verovatno jedne od najlep{ih ljubavnih pripovetki srpske dani \ur|evi}-Dimi}... knjièvnosti. Reìju je potpisala Ana \or|evi}, a u predstavi igraju Marija Vickovi}, Radovan Vuji}, Bojana Malje- Ana Tasi¯ vi}, Milena Vasi}, Neboj{a Milovanovi} i Bojan Lazarov. Na sceni Teatra u podru- ao {to smo pretpostavili, posledica nacionalni identitet.“ (navod iz lista mu Ateljea 212 je premijerno izveden Bli, Atelje 212 mrtvila pozori{nog ìvota u „Blic”, 13. februar) tekst Jordana Cvetanovi}a, Terapija, u Kjanua ru i februaru je eksplozija Na velikoj sceni Ateljea 212 prika- reìji Gorana Markovi}a. Videli smo i de{avanja u martu, mno{tvo premijera i zana je predstava Bli, savremena drama Zimske ba{te u Bitef teatru, prema kon - gostovanja koje smo jedva uspeli da sa elementima komedije, koju je napisala ceptu i u reìji Nikite Milivojevi}a, koja je u Beogradu prikazana nekoliko dana ispratimo. Jelena Mijovi}, dramaturg Ateljea 212. nakon premijere u Veneciji. Re~ je o za- Predstava Prevodi, prema savre- Tekst se ne moè pohvaliti preteranom nimljivom, iskrenom i nepretencioznom, menom tekstu Brajana Frila, u reìji De- inventivno{}u, iz njega se prelivaju ste- multimedijalnom istraìvanju posledica jana Mija~a kona~no je premijerno pri - reo tipovi likova i radnje, koja prikazuje tranziciju u Srbiji, kao i sudbinu onih ratova devedesetih godina, na ìvote kazana na Velikoj sceni Jugoslovenskog mladih ljudi u Srbiji, onih koji su tu koji su emigrirali. Zahvaljuju}i spretnoj i dramskog pozori{ta. Radnja predstave, ostali, ali i onih koji su napustili zemlju. pametnoj reìji Nikole Zavi{i}a, koja je neo~ekivano konvencionalne za Mija~ev Premijera predstave Mala sirena, u opus, de{ava se u Irskoj i bavi se pitanji- izvukla poetske i metafori~ke aspekte u Pozori{tu „Bo{ko Buha”, prema tekstu ma gubitka nacionalnog identiteta, te prvi plan, ali i ujedna~enom kvalitetu Ljudmile Razumovske, u reìji Milana konsekventnom potragom za istim. U gluma~kih ostvarenja (izdvajamo Svet- Karadì}a obradovala nas je zbog og- jedno mesto dolaze engleski vojnici i lanu Bojkovi}, Isidoru Mini}, Katarinu romnog truda i ozbiljnosti pristupa, ras- name}u lokalnom stanovni{tvu engleski @uti}), predstava ima {arma. U Zvezdara ko{nih kostima Angeline Atlagi}, suge - jezik. Mija~a je komad privukao zbog teatru, posle mnogo odlaganja, prika za - [vabica, Jugoslovensko dramsko pozori{te teme: „Pri~a se prelama i kroz pitanje na je nova reìja Ljubi{e Risti}a, Kon - stivne scenografije Borisa Maksimovi}a, jezika. Svedoci smo, naime, da je engle - zulska vremena, njegova dramatizacija efektne koreografije Mojce Horvat. Tu`na svim isku{enjima, pre svega onom naj - Beogradski Okru`ni sud rehabilito- ski jezik u ekspanziji, da se name}e kao Andri}eve Travni~ke hronike. Na Velikoj pri~a o besmrtnosti ljubavi, ve~nosti du - opasnijem, kojem svirepa stvarnost moè vao je @ivanu – @anku Stoki}, ~ime je globalno sredstvo sporazumevanja. Kao sceni Narodnog pozori{ta izvedena je {e, ali i odvratnoj manipulativnosti poli- da nas izloì – uverenju da je dobrota stavljena ta~ka na vi{edecenijsku ne - da su ostali jezici, i njihovi dijalekti, Nova Stradija, prema tekstu Svetislava ti~ara ovde je predstavljena u formi rok slabost i da za nju u okrutnom i hladnom pravdu koja je naneta jednoj od na{ih manje-vi{e na izdisaju. Fril je to odli~no Basare, rimejku Domanovi}eve satire, u mjuzikla (kompozitor Aleksandar Lokn- svetu nema mesta” (izvod iz najave pred- najve}ih glumica svih vremena, koja je pokazao. Akteri komada, me{tani, go - rediteljskom vi|enju Kokana Mladeno- er). Nastupi Andrije Milo{evi}a (Kralj), stave). A povodom pomenutog praznika posle Drugog svetskog rata bila osu|ena vore irski (genk), ali po~inju da prihvata- vi}a. Povodom premijere, reditelj je o{tro Nemanje Oliveri}a (Osmonog Osja, {um- ASSITEJ Srbija je pripremio dvodnevni na osam godina gubitka srpske nacio- ju engleski. U komadu se pominju mrtvi rekao: „Ovo je na{ odgovor na stanje u ski duh), Katarine Markovi} (morska program, sa ciljem doprinosa promociji i nalne ~asti. Njena „krivica“ je bila ta {to jezici – latinski, starogr~ki, koji su iako dràvi i ministarstvu. Verujem da je ve{tica), Zorice Jovanovi} (Baka), Dani- razvoju pozori{ne umetnosti za mlade u je za vreme rata, kao ~lan beogradskog Srbiji, zatim upoznavanja kulturne, nekada zna~ajni za nastanak i razvoj Basarin tekst jedini dostojan ekvivalent jele [tajnfeld (Mala Sirena) izazvali su Narodnog pozori{ta, glumila u pozo ri - stru~ne i {ire javnosti sa svojim radom, civilizacije, definitivno nestali. Ostaje Domanovi}u sto godina kasnije. @ivimo u posebno odu{evljenje publike. {tima „Veseljaci“ i „Centrala za humor“, kao i skretanja pa`nje na zna~aj koji ova veliko pitanje da li s nestankom jezika parodiji od dràve i nije lako napraviti Beogradska publika je premijerno koji su bili pod blagonaklonom za{titom nestaju i neke vrednosti, da li se gubi videla predstavu Razbojnici Narodnog oblast ima u {irem dru{tvenom kontek- nema~kog okupatora, kao i to {to je uzi - pozori{ta iz Subotice, izvedene na sceni stu. Glavni doga|aj programa bio je na - mala aktivno u~e{}e u programu beo- Pozori{ta na Terazijama (Fridrih [i - u~ni skup, konferencija pod nazi- gradske radio-stanice koja je direktno ler/Nikola Zavi{i}). Motivisan, mlad i vom „Pozori{na umetnost u kulturnoj bila u rukama Nemaca i to u okviru izuzetno kvalitetan suboti~ki ansambl politici za mlade”. redovne emisije „[areno popodne“. U igra Razbojnike kao komi~ni mjuzikl, sa U Beogradu je osmi put realizovan obrazloènju odluke o rehabilitaciji, na - brojnim referencama na popularnu kul- Pozori{ni festival „Slavija”, gde su na - vedeno je da je sama @anka, tokom svog turu, koju temeljno parodira (televi zijske stupila pozori{ta iz Srbije, Hrvatske, su|enja, navela da je doborovoljno pri - emisije, sportske prenose, tinejdèrske Makedonije, Bosne i Hercegovine, Bugar- stupila novim pozori{tima, jer joj je bio pop bendove). Vrlo smo se zabavili gleda- ske, Rusije, Rumunije. U Jagodini su odr- potreban novac za le~enje, a da je radio- ju}i ovo vrlo radikalno tuma~enje klasika àni 38. Dani komedije, od 20. do 27. stanici stupila pod prinudom, na traènje nema~kog romantizma. marta. Prikazano je sedam predstava u glavnog nema~kog radio-aranèra. U I van Beograda je bilo mnogo pre mi- takmi~arskoj konkurenciji: Generalna presudi za rehabilitaciju navodi se i da jera. Putuju}e pozori{te [opalovi}, pre - proba samoubistva, prema tekstu i u re - @anka nije bila politi~ki angaòvana i da mijerno je prikazano u Kraljevu, a zatim ìji Du{ana Kova~evi}a, Zvezdara teatra, jedino zbog svog zdravstvenog stanja nije i u Narodnom pozori{tu u Subotici, u re - Terapija, Kristofera Djuranga, u reìji bila u prilici da odbija ponu|ene anga` - ìji Andreja Jusa. U Zrenjaninu je prvi Olivera \or|evi}, pozori{ta Kostolanji mane. put prikazana predstava Gamma ~as Deè iz Subotice, mjuzikl Maratonci tr~e A ovogodi{nja, sedma dobitnica Na- (Milena Bogavac/Irena Risti}), a u Srp- po~asni krug, Du{ana Kova~evi}a, u grade „@anka Stoki}“, koju dodeljuju beogradsko Narodno pozori{te i „Ve~ernje skom narodnom pozori{tu u Novom Sadu reìji Kokana Mladenovi}a, Pozori{ta na novosti“ je novosadska glumica Gordana Mekdonina Lepotica Linejna, u reìji Terazijama. êtvrte ve~eri je igrana Jelena Anùjska, po tekstu i u reìji Ra - \ur|evi} – Dimi}. Odluku je jednoglasno Borisa Isakovi}a. U Narodnom pozori{tu doneo ìri kojim je predsedavala Mira u Ni{u smo premijerno videli [ekspirovu doslava Zlatana Dori}a, Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ iz Zrenjanina, pete Stupica, a u kojem su jo{ bili Manojlo Buru, u reìji Andra{a Urbana, prvu no - Vukoti}, generalni direktor i glavni ured- U pola cene, na osnovu teksta Stevana vu predstavu od dolaska upravnice Bi- nik „Novosti“, Radmila @ivkovi}, Jelisa- Koprivice, a u reìji Sta{e Koprivice, Beo - ljane Vujovi}, koja je angaòvala I{tvana veta Sabli} i Predrag Ejdus. Povodom gradskog dramskog pozori{ta. Zatim je Bi~keia za umetni~kog direktora pozo- nagrade, dobitnica je izjavila: „Razne ri{ta. Urbanovo vi|enje Bure, sasvim prikazan komad Protuve piju ~aj Dra - emocije i primisli javljaju mi se kad god sveè i zaista ma{tovito, u ogromnoj meri goslava Mihailovi}a, u reìji Juga Radi - se pomene ime velike @anke Stoki}. Izne- je osveìlo repertoar tog pozori{ta, koje vo jevi}a, a u izvo|enju [aba~kog pozo - na|ena sam, nisam znala da sam u }e, nadamo se, nastaviti ovaj inspira - ri{ta, a poslednje takmi~arske ve~eri, konkurenciji, ogromna je ~ast primiti tivan, umetni~ki vredan put. videli smo Jare u mleku, Pozori{ta mla- priznanje od kolega koje su za mene Na Svetski dan pozori{ta za decu i dih iz Novog Sada, prema tekstu savre- paradigma gluma~kog ume}a. Raduje mlade, 20. mart, u Malom pozori{tu „Du- menog ruskog pisca Jurija Poljakova, u me {to }u biti u prilici da pored figurine {ko Radovi}” premijerno je izvedena reìji Borisa Lije{evi}a. Zna~ajno je to {to Nu{i}a, koju sam dobila pro{le godine u predstava Oliver Tvist, u reìji Stevana je na program uklju~eno ~ak tri praiz - Smederevu, postavim figuru sa likom Bodroè. On isti~e da ga je „najvi{e in- vedbe savremenih srpskih komedija, kao njemu omiljene glumice. Gleda}u ih jedno teresovao arhetip Olivera, pri~a o neis- i to {to je, prvi put, u istoriji „Dana ko- pored drugog na komodi, i zaigravati se kvarenom bi}u koje snagom svoje do- medije“, u takmi~arskom programu, u~e - kao dete – {to i prili~i glumcima koji su brote, uz pomo} ljudi koji tu dobrotu stvovao ansambl koji je igrao na stranom po prirodi velika deca.” (izvod iz Oliver Tvist, Malo pozori{te „Du{ko Radovi}“ (Foto: \or|e Tomi}) prepoznaju i vrednuju, uspeva da odoli jeziku (ma|arskom), predstavu Terapija. lista „Novosti”, 3. mart)

LUDUS 152Lu 4 Intervju: Gordana \ur|evi}-Dimi} ZAVOLETI SOPSTVENO VREME ZNAÎ PRIHVATITI SEBE „U radu na ulozi ponekad je potreban korak da osvojite Mont Everest. Ponekad dugo lutate, isprobavate, ponekad ńeznanje´ na po~etku rezultuje uspehom na kraju, a probe su ~udo, saradnja sa kolegama i redi teljima tako|e“, kaè Gordana \ur|evi}- Dimi} ovogodi{nja dobitnica Nagrade „@anka Stoki}”

Sne¦ana Mileti¯

vogodi{nja dobitnica gluma~ke na- vremena i li~nog zalaganja na planu grade, ustanovljene u znak se}anja sopstvene promocije. Za nas su mnogo Ona veliku srpsku glumicu, „@anka vi{e nego za dana{nje studente uradili Stoki}” je Gordana \ur|evi}-Dimi}! Pr - Akademija umetnosti i na{i profesori, vakinju Srpskog narodnog pozori{ta prili~no bezbri`no i na „velika vrata“ predloìle su njene kolege iz mati~ne stupili smo u ìvot i na profesionalnu ku}e i Savez dramskih umetnika Srbije, gluma~ku scenu. Moja generacija je a u ìriju koji joj je dodelio nagradu bili imala vi{e sre}e od onih koji su do{li su: Mira Stupica (predsednica), Predrag posle nas... Moglo bi se re}i vi{e sre}e Uru~enje Nagrade „@anka Stoki}“ Gordani \ur|evi}-Dimi} Ejdus, Radmila @ivkovi} i Jelisaveta nego pameti ili talenta... prakti~ne sve dok ima to dete u sebi... Ali glumac Postoji li razlika u na~inu nasta - upozoravaju na ìvot i na boìju tvo- Sabli}, koje su prethodno dobile @anku, mudrosti. deo dana mora provesti i u stvarnom janja lika za koji preuzmete obavezu da revinu, kao i na ~ovekov odnos naj~e{}e te prvi ~ovek „Ve~ernjih novosti” Manojlo Da li je vreme glumcu/glumici ìvotu... [ta tokom dana radi s tim ga oìvite, danas i nekad? duboko pogre{an i izdajni~ki prema Vukoti}. Sem nagrade, povodi za razgo- prijatelj, neka vrsta saputnika u sticanju detetom u sebi? Ponekad je potreban korak da osvoji- boìjem delu. U onoj meri u kojoj prolazi vor sa ovom izuzetnom glumicom su raznih vrsta iskustava ili ga, pak, Lepo pitanje! Rekla bih da se glumac te Mont Everest. Ponekad dugo lutate, obli~ije ovoga sveta prolazi i obli~je vi{estruki... Evo i za{to... doìvljava kao pukog neprijatelja, naj- trudi svakodnevno da uskladi dete u sebi isprobavate, ponekad „neznanje“ na po- dana{njeg teatra. Teatar bledi – Bog je Kada razmi{ljate o svom pozori { - ve}eg serijskog ubicu u istoriji ljudske sa ìvotnom realno{}u oko sebe. Glumac ~etku rezultuje uspehom na kraju – pro - ve~an. Eto vam obja{njenja. nom putu, kako ga vidite iz ugla glu- civilizacije? mora pa`ljivo da organizuje svoje ìvotne be su ~udo, saradnja sa kolegama, redi- êsto se kaè da lepota moè da na - mice, a kako „obi~nog smrtnika“? Vreme je, ako ga ima, za svakog sapatnike da pristanu na taj vid tro- teljima... Sve je to proces, sve mora dobro {teti glumici koja ho}e da bude ozbiljno Imala sam sre}u da kao glumica ~oveka blagoslov, pa i za glumca. Dobro {karenja ìvota paraleleno na dva ko- da se „ukr~ka” i sa malo dobro odabra - shva}ena u profesiji. Vi ste svoju lepotu radim sa velikim rediteljima, u dobrom raspoloènje, vedar duh, ~ak i kada se loseka: manjim delom svoga bi}a prisu- nih „za~ina” urede se i doma{e mnoge stavili u slu`bu lepote duha i du{e... ansamblu, za koji danas tvrdim da moè strada, kada nije lako... Trezvljenje, tan u svakodnevici, ve}im delom zagle- stvari... vi{e nego {to su reditelji spremni da trezvenost - osobine su koje samo vreme Ove se stvari prepli}u i poèljne su dan u imaginarne prostore svoje ìve Kako doìvljavate sve konstantniju kod svakog glumca. Jedna drugoj daju provere i potvrde. Moju generaciju obe - moè doneti. Zavoleti sopstveno vreme, ma{te... Moji uku}ani su, ~ini mi se, ve} potrebu, ili mo`da samo trend, da se leìla je „Promena“, Akademsko pozo- njegovu jedinstvenost i neponovljivost – prednost i preti~u jedna drugu u li~nosti navikli da iznenada ~uju moj krik ili pozori{na predstava i sam pozori{ni ~in najve}ih glumaca. ri{te i rad sa Harisom Pa{ovi}em, stekli najbolji je na~in da ga od „ubice“ delove monologa, zaglu{uju}u pesmu dok dekonstrui{u? Da li vas ta vrsta raskrin - smo onu vrstu entuzijazma, umetni~ke i pretvorite u svog saveznika. Kako je mogu}e da vas Beograd nije istovremeno perem sudove, zakuvavam kavanja intrigira, ili vas mo`da obes - oteo Novom Sadu koga ste ve} davno kreativne sigurnosti za koju je, u dana - Glumac, kaù, mora biti veliko dete supu ili bri{em kupatilo... To je njihov hrabruje? Da li ona su{tinski ne{to {njim okolnostima, potrebno mnogo vi{e da bi se zaigrao na sceni, kaù i da je ìv prevazi{li? U kome je bio problem, vama ìvot sa majkom, suprugom i snajkom menja u percepciji publike? Kako menja ili Beogradu, za{to se u pozori{nom glumicom... @ivot neobi~an, dinami~an i samog glumca? smislu niste vi{e voleli? Je li mogu}e ne uvek veseo... Ponekad je potrebno podsetiti i pu - sada poraditi na toj ljubavi? Je li fraza Glumci ~esto kaù da se karijera bliku i aktere predstave da je pozori{te gradi koliko na odigranim, toliko i na umetnost a ne ìvot i da je gluma koja da nikad nije kasno, jalova u pozori{nom odbijenim ulogama. Vi ste je gradili i na samo li~i na ìvot u stvari ~ist artizam – smislu? ostavljenim, ako sme tako da se kaè. visokoprofesionalna, unapred smi{ljena i Mislim da jeste, ta~nije za neke moje Imate li neko racionalno obja{njenje za vi{e desetina puta isprobana akcija pre- kolege bila je jalova, a za neke druge opet to {to ste ostavljali neke svoje junake, {to duzeta sa ciljem da vas zabavi, razveseli nije bilo tako. Neki su imali vremena da ste uloge prepu{tali drugima? Jeste li se ili uzbudi, uzruja, podstakne na razmi- svojim gluma~kim kreacijama obogate posle kajali zbog toga? Kakvi su vas to {ljanje ili pozove na igru... Dekonstruk - pozori{ni ìvot Beograda. Kako }e biti sa nemir, dilema i sumnja terali na to, i to cija u pozori{tu moè imati dublje ili mnom – ne znam. Ne planiram ni{ta u ne jednom...? manje duboke razloge, o njoj odlu~uje vezi sa Beogradom. Vra}ala sam uloge koje vi{e ne mogu reditelj, o njoj se ne moè govoriti gene - Smi{ljate li {ta }ete re}i pred pu- da igram sa prvom rado{}u, ili kada ralno kao o dobroj ili r|avoj metodi. blikom i Mirom Stupicom kada vam moja fizi~ka kondicija nije u stanju da Moèmo o svakom konkretnom slu~aju bude predavala „@anku Stoki}“? Na- prati rediteljeve zahteve. Ne prihvatam govoriti o esteti~kim i semanti~kim dome- grada je uvek odgovornost, neka vrsta ili vra}am uloge koje ne mogu da tima primene tog metoda, a nikako ne zaloga da se bude jo{ bolji, bolji od zavolim na prvi pogled, pa ni na drugi... kao o fenomenu koji unapred sadrì u najboljeg sebe... I mislim da je to po{teno! S druge strane, sebi neki prakti~an vrednosni nivo. De - Bi}e mi ~ast da se sretnem sa dve pristalica sam alternacija, paralelnih konstrukcija postoji u pozori{tu kao sred- najve}e – da se sa jednom rukujem i iz podela. Smatram da u ansamblu kakav stvo oblikovanja, organizacije teksta njenih ruku primim onu koja joj pret - ima SNP, sa ovolikim brojem talento - predstave, a ne kao cilj sam po sebi. hodi. Imala sam sre}u da im se na|em tu vanih èna, svakoj treba pruìti {ansu Poslednjih nekoliko godina, mo`da negde, do kolena, kako bi neko rekao – u da se oku{a u onom {to joj odgovara po deceniju celu, najpre stidljivo, a posle i lepo dru{tvance gluma~koj prirodi i temperamentu. Kole - otvoreno neki glumci pripovedali su o sam upala. ginica kojoj ustupim ulogu, istu ulogu tome kako su kroz glumu, traè}i sebe, igra druga~ije i donosi novi kvalitet. na{li Boga? Kad god bi se desio taj mo - Mislim da je i publici to interesantnije... menat, oni bi posumnjali uvek u glumu, Predstave treba snimati. Pozori{na ki- nikad u Boga. Imate li neko obja{njenje noteka mora biti sastavni deo na{ih za to? prate}ih slu`bi kao biblioteka i nototeka. Mo`da je tako kako tvrdite, ali postoji To su tragovi vremena istorije pozori{ta. podatak iz istorije Karlova~ke mitropolije Kada bi ona bila dobro vo|ena, bogata, da je li~no mitropolit karlova~ki kupovao dobro ure|ena, ne bi bilo razloga za tugu i pribavljao pozori{nu rekvizitu i to pla- o kojoj govorite. }ao iz svog dèpa i bio najvernija publika [ta vas danas opredeljuje za neku prve predstave izvedene na srpskom ulogu? ê{}e pisac ili reditelj? jeziku: „Smrt cara Uro{a Pjatago“ E. I jedan i drugi... Mo`da ipak malu Koza~inskog, koja je u nekoliko dana prednost dajem rediteljima jer i od neve - igrana u nastavcima u Sremskim Kar - likog teksta moè da napravi re~itu i lovcima. Kako komentarisati taj odnos smislom bogatu predstavu. U trijadi pi- onda{njeg duhovnog poglavice srpskog sac–reditelj–glumac, rediteljeva uloga naroda prema teatru?!? Bog nas gleda i Dodela Nagrade „@anka Stoki}“ Gordani \ur|evi}-Dimi} centralnog igra~a nije slu~ajna... dok smo na sceni. Glumci izme|u ostalog

5 LUDUS 152 Tema broja: Zakon o kulturi

regulisanje prava nacionalnih manjina u osnivanju ustanova kulture, kao i pre- ciznije definisanje obaveza raspisivanja SAD GA VIDI[, SAD GA NE VIDI[ javnih konkursa za finansiranje pro - jekata. Prema prera|enom Nacrtu zako - Nedavno se, u nezvani~nim pri~ama, moglo dloga koji }e biti usvojeni. Recimo, prih- na, predvi|eno je da umesto 17 ~lanova u va}ene su sugestije vezane za bliè defi- Savetu za kulturu bude 37, uklju~uju}i i ~uti pore|enje izme|u ~uvene Georgine iz nisanje reprezentativnih umetni~kih ud- predsednika, koje bira Narodna skup - „Radovana III” sa Zakonom o kulturi; ru ènja, obaveze pla}anja doprinosa, {tina na pet godina. Novim nacrtom su pitanja privatizacije i druge. Ovim Za- usvojene primedbe umetni~kih naravno, upore|ivanje je gotovo samo od konom se predvi|a ustanovljavanje Na- udruènja u pogledu obaveza pla}anja sebe i{lo u Georgininu korist cionalnog saveta za kulturu koji }e ime- doprinosa za obavezno penzijsko, novati Narodna skup{tina, i to je jedna od invalidsko i zdravstveno osiguranje stvari koje bih posebno istakao. Mislim da samostalnih umetnika, preko Sonja ¬iri¯ je to klju~na cigla u postamentu koji je reprezentativnih umetni~kih udruènja. Branislav Le~i} potreban kulturi. Vidite, umetnost sama Predlog zakona je uskla|en sa akon o kulturi je opet u modi. Gde primenu” a me|u njima i one koji se ti~u po sebi, kultura tako|e, imaju svoju unu - evropskim propisima i dobio je pozitivno god se okrenete, ~ujete da se pri~a o muzi~ko-scenske delatnosti. Desilo se, tra{nju snagu, zakonitosti, ~ak svoje - mi{ljenje na{e kancelarije za saradnju sa Znjemu. Ima se utisak da je on kriv kao {to znamo, da je taj posao predat u vrstan perpetuum mobile. Ono {to Zakon i EU. Tako|e, pro{ao je niz javnih ras- za sve lo{e {to nam se sad doga|a i {to na sledstvo slede}em sastavu ministar - Ministarstvo treba da urade jeste da omo- prava i dobio mi{ljenje nadle`nih mi- nam se doga|alo od po~etka veka, a i stva, pa je tako i Dragan Kojadinovi}, kao gu}e uslove za njihov ìvot i rast. Na- nistarstava. ranije, ali i da }e jednog dana, kada ga i njegov prethodnik, na sednici istog tog cionalni savet za kulturu }e, kao otac o Podsetili smo samo na osnovne po - izglasaju u vladi, taj Zakon biti zasluàn odbora, tri godine kasnije u julu, izvestio detetu, voditi brigu o tome.” Tom istom vode zbog kojih je pro{lih godina nepo- {to nam vi{e ne}e biti ovako. Kako }e prisutne da je „u toku priprema Nacrta prilikom je objasnio da „Nacrt zakona stoje}i Zakon o kulturi bio tema medija i nam tada biti, to }emo otom-potom. zakona o kulturi”, a nekoliko meseci pre predvi|a da ustanove kulture mogu biti javnosti, odnosno na delatnost prethod - Nije to ni{ta novo: razgovori o Za- toga je {tampa objavila njegovu najavu privatizovane, ali ne sve, a i one koje bu- nih saziva ministarstava kulture vezanu konu, javni i privatni, postanu aktuelni da }e „do oktobra ili novembra biti usvo- du privatizovane ne mogu menjati delat- za Zakon. Pitanje {ta je sada{nji saziv ili kad god se zaposleni i svi kojima je jena tri klju~na zakona iz oblasti kul- nost. Dakle, novi vlasnici se ne mogu Ministarstva doprineo da se Zakon iz - stalo do kulture ponadaju da }e ga dràva ture”. Evo samo jednog od komentara, a opredeliti za novu namenu, Zakon spre - glasa, aktuelizovala je, kao {to je ve} doneti, zato {to je taj doga|aj najavio nije ih bilo malo: „Kultura je jedina oblast ~ava da u knjiàri osvane kladionica. A, re~eno, ostavka Predraga Ejdusa na ministar kulture, ili kad se desi ne{to s u Srbiji u kojoj od demokratskih promena ako se to ipak desi, onda je re~ o kr{enju mesto upravnika Narodnog pozori{ta, njim u vezi ili zbog njega, kao {to je, na 5. oktobra 2000. godine nije usvojen zakona i posledicama koje ono sa sobom odnosno njegovi komentari na tu temu. primer, nedavna ostavka Predraga nijedan novi zakon, niti izmenjen neki nosi.” Za ~itaoce „Ludusa” je sigurno naj- Mediji su danima prenosili njegove Ejdusa na mesto upravnika Narodnog postoje}i, za {ta je najodgovornije Mini- interesantniji deo koji se odnosi o ugo - stavove o situaciji u Narodnom pozori{tu. Vojislav Brajovi} pozori{ta – jedan od najsveìjih povoda starstvo kulture. U svim drugim oblasti- vorima zaposlenih: „Predvi|eni su ugo - Na primer: „Stanje u ku}i je vi{e nego moglo ~uti pore|enje izme|u ~uvene da se svakodnevno, i gde treba i gde ne ma bile su bar neke izmene zakona... To vori i do tri godine, kao i mogu}nost da alarmantno. Narodno pozori{te je u orga- Georgine iz „Radovana III” sa Zakonom treba, opet pri~a o Zakonu u kulturi. je poraàvaju}i podatak za Ministarstvo. mogu biti obnavljani dokle god postoji nizacionom smislu davno prevazi|ena i u kulturi; naravno, upore|ivanje je goto- Naravno i o Zakonu o pozori{tu koji bi, I zato se stalno sudaramo... Ono {to je potreba, deset puta ili vi{e, u kontinuitetu. troma institucija, koja je od kulturne vo samo od sebe i{lo u Georgininu korist. potom, trebalo da ugleda svetlo dana, kao osnovni posao Ministarstva je zakono- ôvek i u penziji moè obnoviti ugovor. postala socijalna ustanova po principu Eto! Znamo da }e nova tura op{tih i Zakon o kinematografiji i drugi zakoni davna aktivnost, a ne da se dovijamo. Tako|e, jedan umetnik shodno potrebama niko ne moè tako malo da me plati, mesta na zadatu temu pre ili kasnije koji normativno defini{u odre|ene oblasti Zakoni, koje je ministar kulture Dragan i talentu moè menjati krovove pod koji- koliko ja mogu malo da radim. Kriteriju- utihnuti te izgleda da, su{tinski, nema kulture. Kojadinovi} najavio za jesen pripremljeni ma deluje. U svakom slu~aju, nadam se mi su pali na najniè grane, ovo je vreme nikakvog razloga da se opet Ali, da ipak po~nemo od po~etka – su u vreme biv{eg ministra Branislava da je to formalni okvir koji otvara prostor laì. Problemi u Narodnom pozori{tu se nadamo. Pa ipak... ako je tako ne{to uop{te mogu}e s ob- Le~i}a, u ~emu sam i sama u~estvovala”, umetni~kom razvoju i plodonosnoj razno- decenijama nasle|uju i dràva kona~no zirom na to da je Zakon o kulturi, ~ini se, re~i su Gorice Mojovi}, tada pomo}nice likosti stvarala{tva. Iskustvo govori da za mora da napravi o{tre rezove. Predlagao jedna od ve~itih tema, o njemu se pri~alo i gradona~elnika Beograda. vredne i darovite (ipak) uvek ima posla.” sam Ministarstvu kulture reorganizaciju VELIKANI SRPSKOG GLUMI[TA za vreme Tita, i za vreme Milo{evi}a zato Prvih meseci mandata Vojislava A onda je za vreme takozvane teh- ku}e i uvo|enje rada po ugovoru, koji bi {to i tada ili nije valjao ili je bio nepotpun Brajovi}a, krajem 2007. godine, zavr{ena ni~ke vlade, pro{log aprila, Ministarstvo putem zdrave konkurencije dràvu oslo- Da i u svetu vide da smo NEKO ili je bio opravdanje za nizak nivo ìvota je javna rasprava o Nacrtu zakona o kul - kulture predstavilo prera|en tekst Nacrta bodilo ovog socijalnog buvljaka. Od nas lizni, pa zalepi markicu na pismo! i rada u kulturi. Tako se nastavilo i u turi, {to je u javnosti doìvljeno kao zakona o kulturi, zna~i dopunjen i uskla - se, me|utim, o~ekivalo da sprovedemo Neka putuje odavde daleko, ovom veku, dakle sada{njici za koju smo napredak. U tada{njim novinskim tek- |en sa primedbama sa javne rasprave, unutarnju reorganizaciju za koju sam da vide drugi da i mi nismo zaduèni mi sada{nji korisnici i stvaraoci stovima je optimisti~ki ocenjivano da su kao i mi{ljenjima drugih nadle`nih ube|en da je nemogu}a bez konkretne bez VELIKANA GLUMA^KE kulture. veliki izgledi da }e Srbija uskoro, nakon ministarstava. Novi prera|en tekst Na- ideje dràve. Problem Narodnog pozo - SCENE, Na primer: aprila 2003. godine FoNet 15 godina, dobiti Zakon o kulturi. Vojislav crta zakona o kulturi od tada je dostupan ri{ta mora da re{ava Ministarstvo i Vlada koji i danas srca nam plene je izvestio da je na Odboru Skup{tine Brajovi} nije imao razloga da ne bude na sajtu Ministarstva kulture (www.kul- zakonskim predlozima, kao {to je ura - ogromnim talentom i darom bez Srbije za kulturu i informisanje „srpski zadovoljan „rezultatima javne rasprave” tura.sr.gov.yu). Tu su se videle razlike |eno u svim ozbiljnijim pozori{tima u mane mi nistar kulture Branislav Le~i} najavio kako je izjavio u jednom intervjuu. „Tru - izme|u Nacrta koji je bio na javnoj svetu.” pred kojim mora da se stane desetak zakona u oblasti kulture, ocenju- dili smo se da u nju uklju~imo naj{iri raspravi i Nacrta na sajtu, a odnosile su Predrag Ejdus, o~igledno, pripada i da se do zemlje kapa skine juci da ih u protekle tri godine nije treba- krug u~esnika, i mislim da smo u tome se, izme|u ostalog, na ostvarivanje op{teg grupi koja o~ekuje da }e Zakon pobolj{ati {to su se takvi u Srbiji rodili lo usvajati jer nije bilo uslova za njihovu uspeli. Bilo je mnogo konstruktivnih pre - interesa u kulturi, Savet za kulturu, na sada{nji ìvot kulture i da bi ga trebalo i {to su nam se ba{ takvi dogodili! {to pre imati. Tim povodom poku{ali smo [to re~e Nu{i}: ”Nek‘ ti se jezik da saznamo iz Ministarstva u kojoj je sad u{tirka k’o kragna!” fazi Zakon o kulturi i, re~eno nam je da Lizni i {alji na razne strane, se nalazi na doradi u Ministarstvu na istok i zapad, na sever i jug, kulture, da se radi poslednja provera i gde su ti ro|aci i najbolji drug, popravka teksta. Izvesno je da se „ovim da pamte Velu, Ajvaza i Cicu, Zakonom utvr|uje op{ti interes u kulturi @igona, [alaju, @uti}a i Nedu i ure|uje na~in njegovog ostvari va - i Urbanovu, i jo{ mnoge, mnoge: nja. Tako|e se odre|uju prava, obaveze Hamleta, Ri~arda, Jovan~u i Ledu... i odgovornosti republike, autonomnih pokrajina, op{tina i gradova u stvaranju S PTT Srbije i sa Jugomarkom uslova za rad i delovanje svih u~esnika u ti sjajni likovi sti}i }e daleko, procesima komunikacije u kulturi.“ Na i tih velikih gluma~kih imena pitanje {ta }e Zakon promeniti u po - uvek }e da se se}a neko! zori{tu Srbije, dobili smo slede}i odgovor: Lizni i zalepi marku na pismo! „Zakon ne moè da promeni mnogo, ali ljudi u pozori{tu na osnovu Zakona mogu 27.03.2009, Atelje 212 da promene i unaprede ambijent u kome Milan – Caci Mihailovi} rade. Zakon pre svega podsti~e razvoj profesionalnih odnosa u kulturnom st va - ral{tvu i komunikaciji. On moè biti podsticajan i dobar oslonac u sprovo|enju kreativnije i dinami~nije institucionalne politike i stvaranju disci- pline u izvr{a vanju obaveza svih u~esnika.” Kada se o~ekuje izglasavanje Zakona –verovatno je najinteresantnije pitanje. „@eleli bismo da to najkra}e mogu}e traje i ulaèmo napore, ali rezultat }e zavisiti najvi{e od duìne zadràvanaja u skup{tinskoj proceduri. Sve {to mu prethodi bi}e u veoma kratkom roku zavr{eno”, kaù u Mi - nistarstvu kulture Republike Srbije. A Ilustracija: Jugoslav Vlahovi} nedavno se, u nezvani~nim pri~ama,

LUDUS 152Lu 6 Reprint „Ludus“

Mislite li da }e zakon izazvati iz - Savez dramskih umetnika Srbije okupio vesne lomove u pozori{tima, ta~nije je u Ateljeu 212 penzionisane pozori{t- DA LI JE ZAKON O POZORI[TU BEKETOV GODO? me|u ljudima koji u pozori{tima rade? nike na tradicionalno druènje. Doma- „Ludus“ je od 1994. godine u petnaestak navrata pisao o Zakonu o Pretpostavljam da ho}e. Promena je, }ini su za goste izveli raspevanu pred - pozori{tu. Svaki put, ponukan ne~im {to je nagovestilo da bi se, eto, zaista, velika, ali je, ~ini mi se i sti- stavu „Brod plovi za Beograd“. Oni koji mulativna. A saglasna sam da za ba{ tad, kona~no mo`da, ipak... moglo dogoditi. Nije se dogodilo. nisu znali, mogli su se uveriti da po~etak traìmo sve mehanizme koji }e Svetozar Cvetkovi} nije samo odli~an Od ~uvenog 5. oktobra 2000. godine nije se desio ni jedan jedini za{tititi glumca da on ne bi bio, recimo, glumac i ve{t upravnik, nego da i sjajno prepu{ten subjektivnoj oceni upravnika peva. Nije ove godine bilo dobrotvorne zakon u oblasti kulture. A jeste se desilo mno{tvo problemati~nih ili upravnog odbora. Neki ~vrsti krite- situacija koje su bile (i ostale) i gorke, i te{ke, i komplikovane, pre rijumi mora}e biti propratni deo ugovora. aukcije slika, ni posebne priredbe, ni drugih akcija da bi se prikupila koja svega jer je izostala pravna regulativa. Od pomenutih petnaestak, Kako }e se postavljati upravnici po - zori{ta? kleta para. Bilo je uglavnom ono {to je dajemo delove iz dva teksta koja govore o (nekada{njim) obe}anji- Prema zakonu o ministarstvima, mi- priloìlo Ministarstvo kulture: 80 hiljada ma na temu Zakona o pozori{tu nistar je taj koji imenuje upravnike dinara raspore|enih na 430 penzionera pozori{ta. Saglasna sam da se u zakonu o (180 dinara po glavi). Cinici su brzo pozori{tu uvede ~lan u kome bi se reklo izra~unali: dovoljno za tri kutije leka za LUDUS BROJ 19, petoro-{estoro ljudi iz odràvanja. pozori{ta koja su „prazna“, nemaju glu - da ministar imenuje upravnika, ali na srce. Od dràve bi, zna~i, dobijali plate? A maca. Zakon }e obezbediti ve}u cirku- osnovu predloènog programa. Izabrana je nova srpska vlada. Do - 5.9.1994. ostalo? laciju glumaca. Ako ne moè da potpi{e Osim zakona o pozori{tu, svoje - bro je, kaù, {to je na mestu ministra Razgovor Svetlane Bojkovi}, pred - Da, to bi bile plate. Sve ostalo... ka- ugovor u Beogradu, potpisa}e ga u Kru - vremeno je postojao i zakon o Narodnom kulture ostala Nada Popovi}-Peri{i}. sednice Saveza dramskih umetnike Sr- kav }e program imati, kome }e ustupati {evcu ili u Leskovcu ili drugde. I kul - pozori{tu kao nacionalnoj instituciji od Mogao je to mesto „zauzeti“ neko ko, ne bije i Feliksa Pa{i}a, glavnog i odgo- prostor, kako }e zara|ivati, zavisilo bi turna mapa Srbije u tom slu~aju dru - posebnog zna~aja... daj boè, ne voli teatar i nema pojma da u vornog urednika „Ludusa“ sa Nadom isklju~ivo od samih ku}e. U svetu se to ga~ije }e da izgleda. Drugo, glumcu Smatram da bi prednost u politici zemlji Srbiji postoje pozori{ta i da su u Ministarstva morale da imaju nacionalne Popovi}-Peri{i}, ministarkom za kul- zovu slobodne scene. predstavlja preporuku to {to je bio, re- stra{noj situaciji. Mo`da bi se, u tom turu [ta je sa privatnim pozori{tima? cimo, u anga`manu godinu dana u Ate- institucije, pa svakako i Narodno pozo - ri{te. Da li }e, u tom smislu, biti donet slu~aju, zagubio i onaj prednacrt Zakona Zakon }e svakako predvideti i tu mo - ljeu 212 ili u Jugoslovenskom dramskom o pozori{tu. Ovako, nova/stara ministar- pozori{tu... Tako je to svuda u svetu. poseban zakon ili }e posebne klauzule ZAKON O gu}nost. O modalitetima jo{ ne bih mogla ka ta~no zna u kojoj fioci dokument stoji da govorim. Da se ne upla{e stariji glumci, treba biti predvi|ene u predlogu ovog zakona, i {ta (ga) ~eka. POZORI[TU DO Pomenuli ste ugovore. To izaziva re}i da }e zakon predvideti odredbu po o tome tek treba raspraviti. najvi{e komentara. Navodno bi, po no- kojoj se posle dvadeset ili dvadeset pet Predlog zakona o pozori{tu, kaète, Kad je o Zakonu re~, sve se ~e{}e ~uje KRAJA GODINE? da je nakana dobra, ali nikako ~udo - Vi ste ~etvrti ministar kulture s ko- vom zakonu, pozori{ni ljudi bili posebna godina rada isklju~uje obaveza skla - trebalo bi da bude gotov do oktobra. Ako jim razgovaramo o zakonu o pozori{tu. vrsta zaposlenih u ovoj zemlji. Jedino bi panja ugovora. Zakon ih, dakle, {titi. smo zainteresovani za to da se zakon tvorna. Zakon, uz ostalo, prema tuma - Takav zakon imala je samo prva Ju- oni radili na ugovor. Isti model kao i mi, predlaù, na pri - donese ove godine, predlog bi se morao ~enju Jovana ]irilova, predvi|a da se goslavija. Evo nas i u tre}oj, a zakona To je ta~no. Ali, umetnost je oblast mer, Bugari, kad je re~ po razvrstavanju na}i na redovnom zasedanju Skup{tine ukine administrativna sigurnost glu- jo{ nema. Kakvi su izgledi da ga do - visokog stepena rizika. Vi ne moète u pozori{ta u kategorije. Takov model ima - u oktobru. Ima li za to vremena? maca, kao ostatak samoupravnog soci - bijemo? umetnosti predvideti istu vrstu anga`- ju i Francuzi. U Francuskoj postoji sle - Dovoljno je da ljudi odlu~e da ne{to jalizma, da svi ~lanovi pozori{ta budu Predloì}u da ve} na prvom redov - mana i radnih obaveza kao u, na primer, de}a za{tita: koliko ste godina bili u an- èle. Vreme se na|e. angaòvani na odre|eno vreme, od jedne nom zasedanju Skup{tine Srbije, u ok- administraciji. Kad se opredeljujete za ga`manu, toliko je dràva du`na da vas Kad bi zakon mogao da stupi na do ~etiri godine. Potpisivanje ugovora tobru, iza|emo sa predlogom zakona o umetnost, morali biste toga biti svesni... finansira. Ako ste, primera radi, imali snagu? neki doìvljavaju kao no}nu moru. jednogodi{nji anga`man u Ateljeu 212, îm se objavi u „Slu`benom gla- pozori{tu, koji bi zajedni~ki izradili Mi - Ovo }e, mo`da, biti po~etak. Istu vrstu ]irilov: „U sada{njem sistemu pozori - nistarstvo za kulturu, Savez dramskih predloga bih imala i za neke druge usta - dràva vam daje platu jo{ godinu dana, sniku“. Prakti~no, u sezoni 1995/96. ako ne produìte ugovor. {tem lako zavladaju mediokriteti ili se, u umetnika i pozori{ta. Ministarstvo }e nove u koje vas, u svetu, niko doìvotno najmanju ruku, stvara balast onih koji insistirati na uvo|enju individualnih ne prima. A posle? Posle se snalazite sami... I dràva ga vi{e ne mogu da glume, bilo da im se dar ugovora, od jedne do ~etiri godine, kad je Da pojasnimo: ugovore bi sklapale LUDUS BROJ 55, istanjio ili su se zapustili i digli ruke od sve strukture u pozori{tima, ne samo pla}a onoliko koliko je bio pla}en u pore~ o angaòvanju umetnika. Predlo ì - umetni~kih ambicija zato {to su ´za - }emo, tako|e, da se izvr{i kategorizacija umetnici... zori{tu. 30.3.1998. {ti}eni´ kako god radili i stvarali, a pozori{ta. Postojala bi, tako, pozori{ta Tako je... Pitanje je sad: da li postoji Da li }e zakon predvideti minimum nacionalna, ili, ako ho}ete, dràvna, koja adekvatan mehanizam socijalne za{tite? uslova koji su potrebni za osnivanje Zorica Pa{i} uglavnom otaljavaju posao koji treba da bi se sto posto finansirala iz budèta Neko je primljen doìvotno na posao i pozori{ta? je umetnost.“ Po{to je takvih verovatno To mora da se utvrdi: {ta je potrebno manje, za{to se ne po{tuje stav ve}ine? Republike. Drugu kategoriju ~inila bi ima socijalnu za{titu, a glumac bi, re - MINISTARKA STARA, pozori{ta koja bi bila u obavezi da 50 cimo, imao tu vrstu rizika da je nema. da bi jedno pozori{te dobilo status po- Drugi propisi ne dozvoljavaju dono{enje zori{ta. Obilaze}i Srbiju imala sam pri- posto prihoda zarade sama, a 50 odsto bi Dràva }e morati o tome povesti ra~una. ZAKON NI STARI NI naprednog pozori{nog zakona. I da stupi like da vidim da u pozori{tima neki mi - davala Republika, zavisno od programa. Primera radi, ako jedan glumac ima na snagu, vaìo bi samo za nove ~lanove. nimalni uslovi nisu ispunjeni. Ili je dvo- NOVI U tre}oj kategoriji bile bi pozori{ne ku}e ugovor na godinu dana, pa ne moè da Oni koji su u teatrima zate~eni, do~eka}e rana neadekvatna, ili nema dovoljno Proslavljen je Svetski dan pozori{ta kojima bi dràva obezbe|ivala sredstva ga obnovi, da i u tom slu~aju ima glumaca, ili nedostaje ne{to tre}e. 27. mart. U Muzeju pozori{ne umetnosti, u njima penziju. za upravnika ili menadèra i mo`da za socijalnu za{titu. Jo{ ne{to. Danas imamo Pozori{ta se sve vi{e oslanjaju na po tradiciji, imali su ve~e studenti glume. Ta~ka. sponzore. Da li bi u zakonu o pozori{tu ili nekim drugim propisima trebalo – verujem da }ete se sloìti – predvideti stimulaciju za one koji ulaù u pozori{te. Evo ba{ nedavno, kad je usvajan pa- ket poreskih mera, na predlog Ministar - stva olak{ica kod sponzorstva sa 0,5 pomerena je na 1 posto. S jednom malom ogradom: osloba|aju se oni koji stimuli{u kulturnu politiku koju podràva Mini- starstvo za kulturu. A 1 odsto od ukup - nog bruto dohotka, to nije mala suma. Presu|uje, zna~i Ministarstvo? Ja znam da to nije naro~ito popularno kad se kaè, ali nekog reda mora da bude... Kod knjiga je to izrazitije nego u pozori{tu. Danas u Srbiji lako moète na}i sponzora za knjigu koja nema vrednosti, koja ne ispunjava ni elemen - tarne minimume kvaliteta. A istovremeno nema novaca za neke kapitalne pro- jekte. Restriktivna mera je prema tome, bila potrebna da bi se prosto stvorila jedna navika: da, ako ve} ho}ete da ne{to sponzori{ete, da nekog pitate {ta je vredno da bude sponzorisano. Da li to konkretno zna~i ovo: ako jedna firma, privatna ili dru{tvena, ho}e da uloì u jedan pozori{ni projekat, a Ministarstvo na|e da to nema umetni~ko opravdanje, da takav sponzor nema onu olak{icu od 1 posto? Ta~no. Svuda u svetu velike firme imaju ljude koji savetuju u {ta da se ulaè... A kod nas je to haoti~no. Svako radi prema vlastitom naho|enju.

7 LUDUS 152 Intervju: Ana \or|evi} LJUBAV JE PITANJE SLOBODE I IDENTITETA „Mi smo dru{tvo bolno usamljenih pojedina - ni tokovi de{avanja koji su prostorno razloèni na doga|aje u Beogradu i one u ca koji se bore oko jedne koske, prili~no Berlinu, jedna je od odlika te predstave koja se odvija u fle{bekovima. bedne, u svetu u kojem ne vladaju pravila Kako i za{to ste uop{te do{li na ideju fer-pleja, a opasnost da }emo biti pre - da najpre dramatizujete pripovetku Laze Lazarevi}a, a zatim i reìrate gaèni, izba~eni iz borbe, stalno nam visi predstavu „[vabica“? Kada se aktivno bavite ~itanjem {to kao malj nad glavom“, kaè mlada dramske, {to svake druge literature, neki rediteljka od mnogobrojnih naslova sa kojima do|ete u kontakt neminovno postanu deo va{eg li~nog fundusa, intimno najbliìh Olivera Miloševi¯ dela. I onda, u trenutku kada se odlu - ~ujete {ta biste slede}e radili, ta dela se „jave“ i nametnu kao prirodno re{enje. unak, ~ovek iz patrijarhalne sredine Osim ljubavnih, ta predstava para- Naro~ito ukoliko imate dobru komu - koji je u jednom trenutku poèleo da lelno razmatra i ~itav niz dru{tvenih nikaciju sa umetni~kim direktorom ili Jbude slobodan, i pri~a o ljubavi koja okolnosti koje su vaìle i krajem 19. ve- upravnikom sa kojim pregovarate. Oni je pokreta~ te èlje, u sredi{tu je pred- ka, kada se drama de{ava, a koje su su aktivni u~esnici u pronalaènju ideje stave „[vabica”, koju je po pripoveci prisutne i danas. Dru{tveni ìvot je u tom o tome {ta bi trebalo da radite u tom Laze Lazarevi}a dramatizovala i na slu~aju neraskidivo povezan sa intimom, trenutku u njihovoj ku}i. Takav je slu~aj sceni Teatra „Bojan Stupica” reìrala u delu koje govori o sudaru ose}anja bio i sa „[vabicom“, o kojoj sam ja raz - Ana \or|evi}. Jo{ jedna iz nove ge- ljubavi i du`nosti, emocija i obaveza, su - mi{ljala, dodu{e stidljivo, ve} nekoliko Ana \or|evi} (Foto: Emma Szabo) neracije koja u ovoj sezoni ozbiljno ulazi sretu dva nepremostiva sveta. A frag- godina kao o potencijalnoj predstavi, a u na{ pozori{ni ìvot. mentarno kretanje kroz vreme i paralel- koju mi je Gor~in Stojanovi}, poznaju}i me veoma dobro kao reditelja, prilikom dugih i iscrpnih razgovora o tome {ta bi TA „[VABICA“ bilo dobro da radim na sceni Teatra „Bo - jan Stupica“, osvestio kao odli~nu ideju. Ni{ta drugo nego puki slu~aj hteo je da se jedan srpski mladi}, stipendista Ono {to je u toj ideji bilo odli~no je ~i - vlade, tokom studija u Berlinu, zaljubi u nema~ku devojku u ~ijoj ku}i je njenica da takav projekat u sebi spaja iznajmio sobu. I, ni{ta drugo nije uticalo do slu~aj da se ta nema~ka devojka nekoliko uslova za uspe{an posao: bli - zaljubi u tog srpskog mladi}a. I, {ta }emo sad? Zar nismo skloni da sve te skost senzibilitetu reditelja, interes pozo - (nebrojene) slu ~ajnosti dovodimo u vezu sa ìvotom u velikom svetu mo - ri{ta da, uzimaju}i u obzir repertoar u gu}nosti (i jo{ nemogu}ijih situacija)? Pa, ipak, za{to nas [vabica tako àcne i celini, realizuje ba{ to delo u tom trenut - danas, kada gledamo njenu dramatizaciju i postavku u Teatru „Bojan Stu- pica“, delo rediteljke Ane \or|evi}? O ~emu je, u stvari, drama Lazarevi}eve ku, aktuelnost teme u odnosu na dru- [vabice? {tvene okolnosti i podudarrnost sa osnov- Recimo da smo kao sredina preva zi{li zazor od druge, posebno germanske nim estetskim na~elima koje pozori{te sredine, sa kojom, dodu{e, u drugoj polovini XIX veka nismo direktno ra tovali, neguje. kao sa Turcima, ali koja je bila ono novo, nepoznato, po mnogo ~emu druk~ije „[vabica“ je pre svega pri~a o lju - [vabica L. Lazarevi}a u dramatizaciji i reìji Ane \or|evi} (Foto: Emma Szabo) od nas i, ~iji je ekspanzivni progres pretio da poremeti doma}i red. Ako smo, bavi. Kako van konteksta predstave dakle, danas svega toga svesni, za{to s takvom pa`njom pratimo i najmanji razmi{ljate o toj temi? „[vabica“ pri~a koja postavlja pitanja o svakodnevno, i svakom od nas pojedi- gest na sceni? îni mi se da ima vi{e razloga, ali nekim redom. Van konteksta predstave, o temi lju - opredeljivanju za kona~ni identitet, za na~no i, sledstveno, celom dru{tvu. Ma- Ve} na prvoj ~ita}oj probi bilo je ja sno da je gluma~ka i saradni~ka ekipa bavi bih mogla da kaèm mnogo, mada su{tinsko Ja. Ljubav izme|u Srbina i logra|an{tina kojom odi{e na{e dru{tvo, i{~itala nevelik Lazarevi}ev opus i bila otvorena za brojne odnose koje je ne verujem da bi bilo {ta od toga bilo pruàla dramatizacija. Izgledalo je da su frag mente iz studentskog ìvota lako Nemice je sredstvo da se tako duboko u svim svojim slojevima, a koja se o~ituje bogatili jer su im bili jasni osnovni pokreta~i radnje u toj kamernoj situaciji: relevantno, ali bih se ipak osvrnula na pitanje postavi na elegantan, prepo- u te`nji ka o~uvanju starih formi po bri`na sestra u Srbiji, ~uvarica porodi~nog ugle da (igra je Milena Vasi}), pred pri~u o ljubavi ba{ u kontekstu pred - znatljiv arhetipski na~in. svaku cenu, i koja surovo diskrimini{e i kojom padaju najli~nije èlje Mi{e Mari~i}a (Radovan Vujovi}) ali koja }e biti stave. Motiv mu{ko-ènske ljubavi na Predstava govori i o dru{tvenim ka`njava (a sve u ime dobrih namera) svedok njegovog kraha – ona stoji naspram berlinskog sveta, Maksa (Neboj{a prvi pogled dominira sinopsisom, ali ta okolnostima u kojima se de{ava ta lju- osobenost slobodne li~nosti ma kako se Milovanovi}), Klare (Bojana Maljevi}), ruskog prijatelja Kolje (Bojan Lazarov), ljubav nije ujedno i tema predstave, niti, bav. Da li i koliko u savremenom svetu te ona o~itovala, to je zajedni~ko za Srbiju njihovih bojazni, strahova, ùdnji, i – se}anja na svoju ljubav, na Anu, tu po mom dubokom uverenju, snaga te okolnosti mogu da uti~u na to kako }e se 1890. i Srbiju 2009. [vabicu (Marija Vickovi}). izvedbe leì u ljubavnoj pri~i. To nije neko ostvariti u ìvotu? Kako vidite dru{tvene okolnosti u Pa ipak, iako je nacionalna egzo gamija me|u Srbima (pa i u centralnoj pri~a o ljubavi jednog mladi}a prema Da te okolnosti i dan-danas ne uti~u kojima mi danas ìvimo u Srbiji? Evropi) u XIX veku bila tabu, trebalo bi da je tema o mladi}u koji je nesposoban jednoj devojci, ve} pri~a o odabiru jednog sna`no na formiranje na{ih ìvotnih Vidim ih kao haoti~ne, nestalne, i da odlu~i da se oèni Nemicom i dovede je u svoje rodno mesto, prevazi|ena ~oveka da du{om pripadne onome {to po stavova, na odabir ìvotnog puta i sud - zbunjuju}e, prepune tenzija i mogu}nosti istorijska dilema, ~ak i kada je dobro odigrana? U ~emu je onda uzbudljivost {okantno neprijatnih iznena|enja u [vabice? merilima njegovog vaspitanja, tradicije i bine i kona~nog identiteta, ne bi imalo morala nije vredno pa`nje. To je pri~a o smisla postavljati „[vabicu“, osim kao svakom trenutku. Mi ìvimo u jednom do Ana \or|evi}, u saglasju sa saradnicima, na kamernu scenu primenjuje krajnjosti ne ure|enom dru{tvu, u kojem minimalisti~ka sredstva. Nenametljive forme u scenografskom rukopisu Vesne trenutku u kojem ~ovek ~inom slobodne oma` doma}oj klasici. [to nije bio cilj ni borba za elemetarni opstanak pred sta - [trbac, kostimografiji Lane Cvijanovi}, u muzici Anje \or|evi}, nisu rekon- volje, koja je najsvetija stvar, bira svoj meni kao reditelju, ni JDP-u. Ali pravo je vlja prioritet, i u kojem ima sve manje struk cija istorijskog miljea, mada su referen tne kako za epohu tako i za glavni kona~ni identitet, a zatim ga se, une- pitanje o kakvim se okolnostima zapravo mesta za sve drugo {to nije borba za sukob. Posebno su dragoceni impulsi iz kojih glumci grade svoje likove, ~iste, sre}uju}i time i sebe i one zbog kojih to radi, tj. {ta je zajedni~ko tada{njim i da - nasu{ni hleb. Mi smo dru{tvo bolno nezatrpane mogu}om koketerijom s publikom. Nema tu ni rediteljskih ~ini, odri~e u ime zavaravaju}eg ose}aja na{njim dru{tvenim okolnostima. Danas prezahtev nosti prema scenskoj radnji. Ti impulsi dovoljni su gledaocu ne samo usamljenih pojedinaca koji se bore oko ispunjavanja o~ekivanja koja su pred nije tako neobi~no oèniti se strankinjom, jedne koske, prili~no bedne, u svetu u da prati pri~u nego i da iza nagove{taja ugleda – svoje bojazni, strahove, njega postavljena. Mnogo pre nego lju - ~ak ni Nemicom, ali, kao {to sam ve} ùdnje, svoju intimu. Takav stilski postupak Ane \or|evi} na devetna- kojem ne vladaju pravila fer-pleja, a bavna pri~a, „[vabica“ je pri~a o porodici rekla, to nije bitno. Bitno je da i danas estovekovnoj nacionalnoj temiupravo nudi tuma~enje nas samih, danas, i u opasnost da }emo biti pregaèni, izba~eni koja nas obavezuje svojom ljubavlju, o Beogradu, svesnih isto rijskih doga|aja, od ra|anja moderne srpske dràvnosti, ìvimo, kao {to }emo uvek ìveti, jer ne iz borbe, stalno nam visi kao malj nad preko svetskih ratova, dru{tvenih i kulturnih revolucija, do poslednjih ratova i emocionalnom nesporazumu u kojem ì- vidim na~in da se to promeni, bolno glavom. svetskih sankcija, sa kojima, izgleda, jo{ ne znamo {ta }emo. vimo s najbliìma, `rtvuju}i zbog njih uklje{teni izme|u, s jedne strane, oda - Kakav je zna~aj umetnosti i kulture Dileme koje nosi glavni junak [va bice mogle bi se posmatrati u svetlu same sebe. Ni{ta manje, a naslanjuji}i sa nosti tutorima, mentorima, ideologijama u dru{tvu kakvo je na{e? tema sloènog odnosa dru{tvene sredine i individue kojima se bavi kod nas na prethodno definisanu temu, to je pri~a koje su nas odgajile i prema kojima ose- Simboli~an. Svi se mi koji se bavimo nedavno objavljena knjiga Iskustvo slobode @an-Lika Nansija. Puko svo|enje koja otvara pitanje prirode i porekla }amo zahvalnost i odgovornost i, s druge umetno{}u trudimo se da za`murimo slobode na individualizam vodilo bi ka usamljenosti i dehumanizaciji, kao {to nacionalizma, koji ja posmatram sa strane, slobode izbora sopstvenog jedin- pred ~injenicom da je uloga onoga {to je podre|ivanje zahtevima sredine, u svojoj kona~noj konsekvenci, fa{izam. stanovi{ta da je svaka mr`nja rezultat stvenog puta, koje u o~ima sveta, jav- radimo u dana{njem dru{tvu gotovo Prema Nansiju, postojanje drugog je neophodan uslov slobode, a ne njeno ose}aja li~nog osuje}enja. Naposletku, na nosti, porodice, bilo koje vrste autoriteta, neznatna, a u poslednje vreme ulaèmo ograni~enje. jednom vi{em nivou, verovatno najzna - moè da izgleda suludo, detinjasto, dodatni napor da za`murimo pred ~inje - Savremenost dileme Mi{e Mari~i}a, tako, ne bi bila u tome {to moèmo da ~ajnijem, to je pri~a koja postavlja pitanje nicom da je opstanak umetnosti u na{em ironi~no primetimo kako Srbija cupka u mestu vek i po, nego u egzistencijalnoj nepromi{ljeno i da nas gurne na dru- muci – ljudskoj prirodi koja se boji da ostane izop{tena, a boli je, i ni{ti je da li je i u kojoj meri mogu}e birati put {tvenu marginu. To pitanje straha od dru{tvu iz dana u dan sve ugroèniji. zatvorenost, gluvost, zadrtost dru{tva u kojem je. [vabica u Teatru „Bojan Stu - slobodnog, samostalnog razvoja ka sop- dospevanja na dru{tvenu marginu, a Kakav je va{ pozori{ni ukus kada pica“ postavlja svakom od nas novo, akutno pitanje: jesi li odlu~an da po vede{, stvenoj puno}i, nezavisno od autoriteta koje za sobom povla~i i li{avanje ma - ste u publici? [ta vas tada u pozori{tu makar usamljenu, bitku za slo bodu ~oveka? Tek kada pobedi{, pomiri}e se dràve, narodnosti i bilo koje druge terijalnih dobara, ugroàvanje egzisten- uzbu|uje? op{te i li~no, i dru{tvo }e postati istinska zajednica ~oveka. institucije, pri~a o samoizdaji, koja teè cije, ose}aja umanjenje li~ne vrednosti, Gluma~ka ve{tina. Autenti~na, pro- Jelena Kova~evi} poga|a nas same i sve koje volimo nego dakle, taj, mada opravdani, na koncu mi{ljena, dozirana gluma~ka izdaja bilo koje ideologije. Za mene je ipak primitivni strah, dolazi nam glave igra.

LUDUS 152Lu 8 Relacija iz me|u njih dvoje stvara toplu, ansambl Teatra Nottara iz Bukure{ta. dirljivu pri~u o prijateljstvu bez granica. Svedena i suptilna reìja Vlada Masacija POBEDU ODNELI „KOCKARI“ IZ MOSKVE Paralelno sa prikazivanjem ljubomore i usmerila je pa`nju na glumce. Oni su diskretno, bez suv{nih gestova, a vrlo nastu pilo je sa duodramom Pono}na o~aja Lju binke Bobi}, u predstavi se Na osmom Me|unarodnom pozori{nom impresivno, prikazali ovu tipi~nu êhov - igra, prema tekstu Dubravka Jela~i}a iniciraju diskusije o pozori{noj ljevu dramu, koja tretira niz sasvim festivalu „Slavija“ u Beogradu u~estvovalo Buìm skog, u reìji Gradimira Gojera. umetnosti, ukusima publike, kriti~kom proma{enih, ispu{tenih ìvota. Platonov je devet predstava iz Rusije, Hrvatske, Mediha Musliovi} igra glumicu Mariju odnosu prema glumi, sujeti glumaca, odnosima privatnog i javnog, ìvota (Adrian Vancica), Ana Petrovna (Victoria Bugarske i drugih zemalja, a festival je koja igra gospo|icu Sali, a Izudin Cocias), Trilecki (Stefan Radof), Glagoljev Bajrovi} stvara lik Jakova, glumca koji zvezda itd. otvorila glumica Ksenija Jovanovi} Epilog teatar iz Zagreba igrao je (Ion Haiduc), Sa{a (Gabriela Crisu), So- igra hrvatskog pisca Vladimira Vidri}a. fija (Crenguta Hariton), Grekova (Ada Marija i Jakov se pripremaju za pre- predstavu Gost (David Farao/Jasmin Novljakovi}), savremenu dramu, ~iji je Navrot) i drugi, zaglavljeni su u ìvotima Ana Tasi¯ mijeru, a pri~a o pozori{tu se pretapa u koje ne èle i postepeno postaju tragi~ne pri~u o njihovim li~nim ìvotima, obe- protagonista pedesetogodi{nji, nezapo - sleni @erar, kome se ukazuje prilika da `rtve svojih najbliìh, koji nastupaju leènim nezadovolj stvima, na profesio - krajnje sebi~no i zlonamerno, zbog li~nih vogodi{nji, osmi po redu, Me|u- spretno je reìrao Radoslav Zlatan Dori}. dobije posao u Indoneziji. @ele}i da im - nalnom, kao i na privatnom planu. Zatim nezadovoljstava. Va`na tema predstave narodni pozori{ni festival „Sla - Predstava ozbiljno analizira problem je pozori{te iz [apca igralo vrlo presionora svog novog {efa, @erar ga je odnos izme|u pro{losti i sada{njosti, vija“, odràn je od 9. do 17. marta, O opsednutosti vla{}u, pri ~emu ne spada u {armantnu duodramu Kraljica Smeha, poziva na ve~eru, okruùju}i se ~itavim odnosno ispu{tanju ìvota zbog pro- u beogradskom pozori{tu Slavija. Pri- reprezentativne Nu{i}eve komedije, jer prema tekstu Zorana Boòvi}a, a u reìji timom stru~njaka za PR, ìvotni stil, ma{eno romantizovane zaglavljenosti u kazano je devet predstava, iz Rusije, teì{te nije na ìvopisno komi~nom Ivana Toma{evi}a, jo{ jednu predstavu o ukus. Beogradska publika je zatim vi - pro{losti. A sve to je, negde, posledica Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, crtanju mentaliteta, ve} oz biljnoj drami o teatru. Ovde se pri kazuje nekoliko dana u dela predstavu Smrt i |avo, prema tekstu njihove stra{ne duhovne lenjosti. Pla- Bugarske, Rumu nije. Festival je sve~ano ostra{}enim politi~kim ambicijama i ìvotu glumice Ljubinke Bobi}, koju vrlo Franka Vedekinda, u reìji Petera Dent- tonov je, na primer, u mladosti, vrlo otvorila glumica Ksenija Jovanovi}, go- luda~kim afinitetima ka sticanju mo}i. ubedljivo, sa velikom lako}om, igra ~eva, a u izvo|enju Pozori{ta mladih iz obe}avao, prognozirali su mu da }e biti vorom koji se uglavnom odnosio na veliki umetnik, a zavr{io je kao neugle - opravdano kritikovanje nedovoljne zain - dan u~itelj, smrvljen i razo~aran. Mani - teresovano sti doma}e stru~ne javnosti za puli{e ènama iz ~iste obesti, dosade, program tog festivala, ali i pozori{ta praznine. Posle bura, èstokih nemira i Slavija, uop{tenije posmatrano. prevrata u svojim ose}anjima, Platonov, Na festivalu smo prvo videli pred- uni{ten sopstvenom neura~unljivo{}u u stavu Kockari, prema Gogoljevoj drami, u zavo|enju tri ène, sasvim slomljen, reìji Alekseja Levinskog, a u izvo|enju kaè: „Ne}u ni{ta, ni mr`nju, ni ljubav, „Teatra okolo doma Stanislavskog“ iz samo mir.“ To je svakako bio emotivan Moskve. Na scenografski svedenoj sceni, vrhunac i katarzi~an momenat u toj odli- odre|enoj crnom bojom, prete}om, sim- ~noj predstavi. Videli smo, dakle, ê - hovljevu jednostavnu genijalnost u pri - boli~kom, glumci, elegantno obu~eni, u kazivanju esencije ìvota, koja se, po te{koj ti{ini, rafinirano su prikazali dra- njemu, nalazi u ljubavi i suptilnim mu o strasti za kockanjem, surovoj mani - emotivnim preobraàjima. êhov kroz pulaciji ljudima, podmi}ivanju, pohlepi, svakodnevne, sumorne ìvote grupe gu- neura~unljivosti (scenograf i kostimograf bitnika uspeva da prikaè sloènu dra - Viktor Arhipov). Anatoli Egorov (Iharev), mu ljudskog postojanja. Bez prevelikih Nikita Loginov (Aleksej), Aleksandar Kockari u izvo|enju„Teatra okolo doma Stanislavskog“ ambicija, skromno i nenametljivo, a vrlo Kulakov (Gavru{ka), Anatoli Neronov duboko, ta~no, potresno. (Zamuri{kin) i drugi su igrali neodoljivo, Sarajevski teatar Sartr prikazao se Aneta Toma{evi}. Ona je data u trenutku Sofije. Taj komad se bavi problemima @iri, u kojem su bili Blagoje Stefa - hipnoti~ki, diskretno, precizno, lagano, beogradskoj publici predstavom kada je, privre meno, napu{ta jedan od hipokrizije, isku{enja, nevinosti. Dramski novski, predsednik, Anastas Popdimitrov kao da su nekakvi mese~ari. Predstava je Zagrljenici (Miodrag @alica/Robert njenih ljubav nika, tako|e glumac, Paja teatar iz Skoplja je igrao novi komad i Milosav – Buca Mirkovi} (selektor i pokrenula pitanja odnosa vernosti i Raponja), u kojoj su igrali Ermin Bogati~evi}, verovatno zbog njenog im- Edvarda Olbija, Koza, ili Ko je Silvija?, u direktor festivala je Batri} @arkovi}, prijateljstva, kao i granica skrupu lo - Bravo, Dàna Pinjo, Selma pulsivnog, o{trog, pa i vulgarnog pona - reìji Dina Mustafi}a, dramu koja cini ~no ina~e i direktor pozori{ta Slavija), odlu~io znosti, kada je re~ o individualnim inte- Alispahi} i Mirela Lambi}. Kroz {anja. Ljubinka je, dakle, oblikovana razobli~ava temelje ameri~kog sna, je da nagradu za najbolju predstavu u resima. Predstava Kockari slika mu{ki analizu jednog ljubavnog trougla, kao krajnje prgava, bezobzirna, prosta prikazuju}i nali~je jedne tipi~ne ame ri~ke celini i statuetu Don Kihot, rad vajara svet bez ose}anja, ènski principi tu ne autori su se bavili pitanjima èna. Njen karakter se iscrtava u odnosu porodice, spolja posmatrano vrlo uspe{ne i Nikole Kolje Milunovi}a, dodeli predstavi opstaju. me|uljudskih odnosa, njihove sa njenim nerazdvojnim prijateljem uzorne, a unutra nakazne, sasvim trule. Kockari, u izvo|enju „Teatra okolo doma Vlast, u produkciji pozori{ta Slavija, surovosti, grotesknosti, tragi~nosti. Mikom (Ivan Toma{evi}), koji je tako|e Jednog od re|e izvo|enih êhovljevih Stanislavskog“ prema Nu{i}evom nedovr{enom koma du, Narodno pozori{te iz Sarajeva glumac, ose }ajan i strpljiv sa njom. komada, Platonova, predstavio nam je iz Moskve. STATUS PRAVA I OBAVEZE UMETNIKA

Zaposleni umetnici Samostalni umetnici Nezaposleni umetnici Penzionisani umetnici

Pravo na mese~nu zaradu (platu). Pravo na nadoknadu po osnovu autorskog, interpretatorskog Pravo na nadoknadu po osnovu Pravo na mese~nu penziju. Pravo na nadoknadu po osnovu autorskog ili interpreta- ugovora, ugovora o delu. autorskog, interpretatorskog ugovo- Pravo na nadoknadu po osnovu autor - torskog ugovora kada rade van svoje mati~ne ku}e u kojoj Pravo na normirane (priznate) tro{kove (oni su obavezno ra, ugovora o delu. skog ili interpretatorskog ugovora (poslo- su zaposleni, {to pove}ava ne samo prihod umetnika, ve} i ukalkulisani prilikom obra~una autor skog honorara). S obzirom na to da je poslodavac davac pla}a doprinose za penzijsko osi - osnovicu njegovog penzijskog osiguranja (poslodavac Pravo na stvarne tro{kove. duàn da na honorar obra~una i guranje, a za zdravstveno ne). pla}a doprinose za penzijsko osiguranje, a za zdravstveno Pravo na putne tro{kove i dnevnice za slu`bena putovanja. uplati doprinose za penzijsko-inva- Uskla|ivanje visine penzije (pove}anje) ne). Pravo na nadoknadu za bolovanje koje je duè od 30 dana. lidsko osiguranje i zdravstvenu za - u zavisnosti od ostvarenih autorskih Pravo na pla}eni godi{nji odmor (propisan je mininimum Pravo da koriste svoj godi{nji odmor u terminu i u duìni trajan- {titu, umetnicima te~e sta` (duìna honorara. duìne, pa trajanje i termin zavise od odluke poslodavca). ja koje sami umetnici odrede, ali ne i na naknadu za to vreme. tog priznatog staà zavisi od visine Pravo na markicu za prevoz koju sami Pravo na nepla}eno odsustvo zavisi od odluke poslodavca. Pravo na markicu za prevoz (iskustvo nam pokazuje da je to honorara, tj. koliko honorari pokri- pla}aju. Pravo na regres za godi{nji odmor i topli obrok (ovi iznosi mogu}e ostvariti). vaju propisane osnovice osiguranja). Pravo na podizanje kredita u zavisnosti su uglavnom ve} sadràni u koeficijentu zarade, pa se Pravo na podizanje kredita (ukoliko umetnik ima redovan Pravo na putne tro{kove i dnevnice. od visine penzije i drugih uslova banke. posebno ne ispla}uju). prihod i ispunjava druge uslove banke). Pravo na zdravstvenu za{titu Pravo na putne tro{kove i dnevnice za (mese~no oko 1.800 din).

Neka prava koja proizlaze iz statusa: slu`bena putovanja. Pravo na prevoz na posao i sa posla u visini markice za Pravo na kori{}enje usluga de~jih vrti}a. Pravo na markicu za prevoz koje se prevoz. Pravo na novogodi{nje poklone deci umetnika (zavisno od ostvaruje preko biroa za zapo{lja- Pravo na putne tro{kove i dnevnice za slu`bena putovan- udruènja). vanje. ja. Pravo na solidarnu pomo} (zavisno od udru ènja). Pravo na usluge de~jih vrti}a. Pravo na nadoknadu za bolovanje koje je duè od 30 dana. Pravo konkurisanja za stanove solidarnosti. Pravo na uve}anje zarade za minuli rad. Pravo na uve}anje zarade za rad na dan praznika, rad no}u, prekovremeni rad Napomena: Ovim pregledom nisu detaljno obuhva}ena sva prava ili obaveze iz razli~itih statusa umetnika, zatim neka prava samostalnih umetnika nisu zakonski re{ena, ali kako-tako funkcioni{u u prak- (poslodavac moè odlu~iti da li }e ispla}ivati ove naknade si. u celosti ili delimi~no, ili }e to vreme nadoknaditi slobod- Najve}i problem kod ostvarivanja statusa samostalnog umetnika je zakonska odrednica da samo samostalnim umetnicima poslodavac ne upla}uje doprinose za penzijsko, invalidsko i nim danima). zdravstveno osiguranje prilikom obra~una njihovih autorskih honorara, a to ~ini za ostale tri kategorije umetnika. Pri tom, za beogradske „samostalce” Grad Beograd prihvata preuzimanje uplate Pravo za podizanje kredita (u zavisnosti od visine zarade i doprinosa samo po najniòj osnovici osiguranja, {to dovodi do toga da mnogi samostalni umetnici koji ostvare prose~an ili ve}i prihod, moraju da dopla}uju razliku izme|u pla}enih doprinosa po najniòj osnovici i onih po osnovici koju su dosegli svojim prihodom. drugih uslova banke) Razlike u bruto honorarima izme|u pomenute ~etiri grupe umetnika (na pretpostavljeni isti neto honorar od 10.000 dinara): Pravo na usluge de~jih vrti}a. Samostalni umetnici: 10.000 x 1,1111111 = 12.345,68 din. Pravo na otpremnine (prilikom odlaska u penziju, u Zaposleni umetnici: 10.000 x 1,26582278 = 12.658,23 din. slu~aju tehnolo{kih promena, i dr), ~ija visina zavisi od Penzionisani umetnici: 10.000 x 1,26582278 = 12.658,23 din. Nezaposleni umetnici: 10.000 x 1,3726836 = 13.726,84 din. akta poslodavca. Iz ovih primera moè se uo~iti da, i kada su u pitanju znatno ve}i neto iznosi, razlika u bruto honorarima nije tako velika izme|u samostalnih i zaposlenih umetnika za onog koji angaùje umet- Pravo na jubilarne nagrade. nike. Ako je namera zakonodavca bila da podrì umetni~ku produkciju (smanji tro{kove) ukidanjem obaveze poslodavcu da upla}uje doprinose za osiguranje samo samostalnih umetnika, a Pravo na solidarnu pomo}. istovremeno da dâ priliku samostalnim umetnicima da vi{e rade, ta namera nije uzrokovala naro~iti pozitivni saldo ni kod poslodavca, a jo{ manje kod samostalnog umetnika. Pravo za konkurisanje za stanove solidarnosti. Du{ka Markovi}, poslovni sekretar SDUS-a

9 LUDUS 152 Intervju: Dragoslav Todorovi}

najvi{e predstava uradio, a trenutno su pet godina, u Torontu. Tamo sam uradio na repertoaru dve – „Konac delo krasi“ i samo jednu lutkarsku predstavu, jedno - ZARA@EN LUTKARSTVOM „Andersenovi kuvari“. Stra{no volim da stavno su druga~ija interesovanja. radim i u Zrenjaninu, to je divan an- Predavao sam glumu, a uspeo sam da „Jedino pitanje koje mora da se postavi, i sambl, pravi lutkarski posve}enici. postavim „Putuju}e pozori{te [opalovi}“ i koje postavljam sebi svaki put je - za{to Jedan ste od retkih reditelja koji je „Profesionalca“ u njihovim pozori{tima, kod nas radio i lutkarske predstave za na engleskom jeziku. To je bio prvi put da lutka? Jer moè i ono {to ìv ~ovek ne odrasle. se neki na{ tekst radi u profesionalnom To sam odavno èleo da radim, a us- pozori{tu u Kanadi. moè“, kaè Dragoslav Todorovi}, reditelj peo sam da ostvarim pre oko pet godina sa Kako je to izgledalo, da li je tema predstavom „Ivice“ u „Pinokiju“. To je bila bliska kanadskim glumcima i lutkarske predstave „Guliverovo putovanje“ predstava bez teksta, koja se sastoji od publici? {est razli~itih pri~a, u {est ànrova, i sa u „Pinokiju“ Mogu vam re}i da sam izuzetno za - {est vrsta lutaka. Pisao sam scenario, u dovoljan, potpuno drugo jedno iskustvo. kom sam istraìvao odnos izme|u ani - miranog i animatora, gde ~esto animirani „Putuju}e pozori{te [opalovi}“ je svetski Tijana Spasi¯ tekst, kad ga o~istite od lokaliteta pro- Dragoslav Todorovi} preuzima ulogu animatora. Kod nas je retko bilo lutkarskih predstava za odra- blem je vrlo jasan – {ta se de{ava sa umetno{}u u totalitarnim reìmima? a{ najpoznatiji lutkarski reditelj, mak, ali ima veliki problem jer ne zna da knjièvnosti, koji decu pravi glupan de - sle, pre oko dvadesetak godina jedna sjajna predstava u „Radovi}u“, „Bura“, Profesionalno{}u glumaca sam bio za pa - Dragoslav Todorovi}, upravo pri - pliva. Zato on „otputuje“ u svet ma{te, rima, zatupljenim bi}ima... Treba im dati koju je radio Edi Majaron (slovena~ki njen, i zadivljen, i dirnut. Reakcije pu- Nprema jednog druga~ijeg „Guli - negde izme|u sna i jave, a doga|aji koje ne{to {to ima sadràj. A deca danas reditelj i profesor lutkarstva na Peda- blike su tako|e bile veoma dobre. Oni vera“ u Pozori{tu lutaka „Pinokio“, koji tamo doìvi mu pomognu da propliva, i sva{ta savladavaju, ne{to {to je za mene go{koj akademiji u Ljubljani, prim. nov.), imaju mnogo ja~e komercijalno pozori{te }e premijerno biti prikazan 15. aprila. Za onda se, u stvari, plivaju}i vrati ku}i. [to bilo ~udo u tim godinama, danas je to i eto, petnaestak godina kasnije jednu nego mi, ~ak i kad daju neke sjajne „Ludus“ on govori o svojoj novoj pred- se ti~e ciljne grupe, za razliku od nekih njima sasvim obi~no. Ne mislim samo na sam uradio ja. Retko se pojavljuju i to je mjuzikle, koji imaju jaku dramsku pod- stavi, lutkarstvu u Srbiji i u svetu, anga- predstava koje sam radio, ova je ba{ za nove tehnologije, nego na bilo kom nivou velika {teta. Naàlost, kod nas je na prav - logu, ipak je preporu~ljivo da bude ljen znak jednakosti – lutkarsko pozori{te òvanosti u de~jem pozori{tu, kao i o svo - malu decu. – pre se saznaje, mada, da li se sazreva hepiend. jednako pozori{te za decu. Pa i ako se joj pasiji – lutkarskim predstavama za Gledaju}i probu, u~inilo mi se da su – nisam siguran. daje u pono}, opet }e neko dovesti decu... Imate li ve} plan za slede}u pred - odrasle. prisutni i neki elementi dru{tvene kri- Kako biste uporedili rad u „Pino - „Ivice“ su se igrale jednu sezonu na stavu koju }ete reìrati? Petom spratu u Narodnom pozori{tu i jed - Posle „Gulivera“ odmah idem u Su - nu na novoj sceni Jugoslovenskog dram - boticu, gde radim komad „Dèms i dì- skog pozori{ta. Sada uglavnom putujemo novska breskva“ Roalda Dala. On je po festivalima. Trebalo bi da bude jo{ jedan od mojih omiljenih pisaca, pi{e ili takvih predstava na repertoaru ne bi li se za decu, ili crnohumorne kratke pri~e, a ljudi navikli. najpoznatija knjiga mu je „ârli i fabrika S obzirom na to da ste jedan od ret- ~okolade“. Po{to se pozori{te u Subotici kih ovda{njih reditelja posve}enih isklju - rekonstrui{e, i ne zna se kad }e biti go - ~ivo lutkarskom i de~jem pozori{tu, bilo tovo, predstave se igraju u jednom bi zanimljivo ~uti kako je tekla va{a ka - beskrajno malom prostoru. Tako da }emo rijera, da li je vodila direktno ka lut- to raditi s prstima i rukama, bi}e negde kama? izme|u igranja i pripovedanja, sa samo Pre nego {to sam u Beogradu upisao dva glumca. reìju ìveo sam pet godina u Nema~koj, Dakle, obi~no vi birate tekst? tamo sam u~io glumu i pantomimu. Kada Uglavnom. Neki put me pozovu, pre - sam se vratio, neko vreme sam igrao po poru~e mi, a po~eo sam i sâm da pi{em. pozori{tima, a onda sam zavr{io FDU. Za „Konac delo krasi“ sam ja napisao Nekoliko godina nakon toga me je pozvao scenario, pa je onda Filip Vujo{evi} Ivice, Pozori{te lutaka „Pinokio“ Andersenovi kuvari, Malo pozori{te „Du{ko Radovi}“ (Foto: \. Tomi}) tada{nji direktor „Radovi}a“, Primo` razradio, „Ivice“ su tako|e moje, „Korak Va{a predstava se zove „Guliverovo tike, mo`da i satire... kiju“ sa „Radovi}em“, gde ste tako|e Bebler, ina~e moj prijatelj jo{ iz gim - po korak“ u Zrenjaninu... putovanje“ – zna~i li to da ste odabrali Provu~ena je jedna nota, jedan sloj ostvarili mnoge uspe{ne predstave, i nazije, i nagovorio da do|em da radim Postoji li ne{to {to biste èleli da samo neku od avantura tog junaka? izme|u vi{e slojeva koji postoje u pred- drugim lutkarskim scenama u Srbiji? predstavu sa lutkama. Prvi komad koji postavite a jo{ niste imali prilike? Do{li smo na ideju da napravimo stavi. Nije prst u oko, nego se jednostavno Postoji li prostor i interesovanje za lut- smo radili bio je „Kraljevi} Marko“, po Ima, kako da ne. Recimo, hteo bih ne{to {to je, da tako kaèm, savremeniji provla~i. Savremenost se ne ogleda samo karstvo? narodnim pesmama, i tu sam se zarazio jedno svoje vi|enje istorije muzike. Od vid te bajke. Po{to mi se ranije dra - u tome, ve} i u jeziku, ima dosta dana- Radio sam na gotovo svim lutkar - lutkarstvom. Posle toga sam s vremena primarnog zvuka, pa do tehna. To je matizacije nisu svidele, Mila Ma{ovi} je {njeg govora mladih. skim scenama u Srbiji, i naravno, na na vreme radio ne{to dramski, ali ovo me jedna od stvari koju odavno pi{em ali uradila novu. Odabrane su dve epizode iz Mislite da }e deca to prepoznati? mnogima u eks-Jugoslaviji. Kod nas ima je potpuno okupiralo. nisam jo{ zavr{io. Voleo bih da uradim i Gulivera – sa Liliputancima i Bleferijan - Znate {ta, kad gledate recimo „Aste- sedam repertoarskih pozori{ta, a samo u Dobar deo ìvota ste proveli i u ino - êhovljevu jedno~inku „Prosidba“. Vrlo cima, a sve se de{ava na plaì, zbog ~ega riksa“, ina~e sam veliki stripoman, on jednom nisam radio, u Kragujevcu, vero - stranstvu, i pre i posle studija – kako su su mi {arolika interesovanja, ali jedino su i lutke napravljene od stvari koje ima bezbroj nivoa – ne moè svako sve vatno }u ove ili slede}e godine. „Radovi}„ iskustva rada po svetskim scenama pitanje koje mora da se postavi, i koje mogu da se na|u na plaàma – lopti, nivoe da prepozna; a drugo, sa decom je nekad bio isklju~ivo lutkarsko pozo - uticala na vas? postavljam sebi svaki put je – za{to lut- kantica, ribarskih mreà, odba~enih dolaze i odrasli u pozori{te. Uvek kad ri{te, da bi danas dobio jednu novu di- Kao stipendista ITI-a bio sam u Kel - ka? Samo ako moè ono {to ne moè ìv konzervi, izgubljenih nao~ara i lepeza... ne{to radim, razmi{ljam o tome da li bih menziju, pa u njemu postoji i lutkarstvo, nu nekoliko meseci, a onda sam, kad je ~ovek. Ina~e nema razloga, ako Na{ Guliver je veseo i zgodan mo- i ja to gledao, protiv sam pozori{ta, ili ali ne primarno. Tamo sam mo`da ono nesretno vreme bilo, ìveo u Ka nadi ne ot krijete neki novi spoj. „CRVENKAPA“ NABOLJA NA KUBI Lutkarska predstava „Crvenkapa“ Pozori{ta metala, ìce i predmeta iz svakodnevnog ìvota, a i u izboru muzike tako|e se i{lo lutaka „Pinokio“ iz Zemuna, koju je po na savremeni izraz koji }e biti blizak tekstu Igora Bojovi}a reìrao Jug Radivoje- deci – kori{}en je {irok muzi~ki reperto - vi}, progla{ena je za najbolje strano ar, od opere, preko roka i repa, do „na - rodnjaka“. pozori{no delo izvedeno na Kubi 2008. Sam tekst Igora Bojovi}a (ina~e i godine upravnika „Pinokija“) uvr{ten je u ~itanke za IV razred osnovne {kole, a u njemu je Crvenkapa dete razvedenih Tijana Spasi¯ roditelja, ~ime se deca kroz igru i smeh u~e kako da prihvate neke doga|aje u ìvotu. redstavi je pripala nagrada „Villa- tanzasu i dva gostovanja u Havani u Pozori{te lutaka „Pinokio“ je sa nueva“ koju stranim pozori{nim i aprilu pro{le godine. ovom predstavom gostovalo u Parizu, Pplesnim delima dodeljuje Odsek za Iako se pri~a „Crvenkape“ zasniva Torontu, Londonu, na festivalu u Rjaznu Crvenkapa, Pozori{te lutaka „Pinokio“ kritiku i pozori{na istraìvanja Udru è - na poznatoj bajci, vidan je izvesni pomak (Rusija), na sarajevskom „LUT FEST“- lutaka Srbije u Ni{u, na kojima je nom lutkarskom festivalu „XINXIFILO nja scenskih umetnika Kube. Priznanje od klasi~ne postavke, kako u samim u, gde su glumci-animatori, Zorana Mi- predstava osvojila nagradu za animaciju 2009“ u mestu Pogradec u Albaniji, i na je usledilo nakon nastupa Pozori{ta motivima, tako i u dizajnu predstave. lo{akovi} i Goran Popovi}, osvojili na- Internacionalnom festivalu izvo|a~kih lutaka „Pinokio“ na festivalu „Taller In - Lutke Nata{e Nikolajevi} i scenografija gradu za najbolji gluma~ki par, kao i na i najbolji tekst. U 2009. godini planirana umetnosti za decu u ternacional de Teatro de Titeres“ u Ma - Dejana Panteli}a napravljeni su od lima, Susretima profesionalnih pozori{ta su jo{ dva gostovanja: na Me|una rod - Nju Delhiju (Indija).

LUDUS 152Lu 10 Doma}a scena UBOJITA PRIÂ O TIRANIJI ONEMO]ALIH „Lik surove i sebi~ne majke u predstavi nosu na komad, na svoju otvorenost, na sna`nija. „Stalno potenciram da se skoro to {ta im neki tekst zna~i, {ta otvara, {ta nisam sreo sa tako ve{tim i ~udesnim moè se posmatrati i kao zemlja i èle da kaù njime. I autor i komad mo - piscem. Ta surova i sebi~na majka moè otad`bina, a onda je to èstoko upozorava- raju da se izbore za svoje mesto i vreme se posmatrati i kao zemlja i otad`bina a gde }e biti ispri~ani“, kaè reditelj uo~i onda je to èstoko upozoravaju}i komad, ju}i komad, o tome dokle je ovaj svet dogu- jedne od proba. o tome dokle je ovaj svet dogurao, da li Atmosferom, bezna|em, uzaludnim ba{ do ta~ke iz koje jedini ishod vodi ka rao, da li ba{ do ta~ke iz koje jedini ishod vapajem za nekim izlazom, predstava zlo~inu. To jeste mala lokalna pri~a, vodi ka zlo~inu“ – kaè glumac i reditelj neodoljivo podse}a na jednu drugu istog osen~ena irskom muzikom i osebujnim pozori{ta, na izvanredan komad u isto irskim karakterima, ali tema o kojoj „Lepotice Linejne“ Martina Mekdone na takvoj izvanrednoj reìji, gluma~koj govori vanvremenska je i vangeo graf - podeli i izvedbi – „Murlin Murlo“ u kojoj ska. Ti karakteri koji ubijaju sami sebe u sceni Srpskog narodnog pozori{ta, Boris Boris Isakovi} (Foto: Milan ûbranovi}) gotovo isto teskoban i bezizlazan samo - svojoj tvrdoglavosti, nemo}i, mr`nji, le - njosti, bezvoljnosti, ta naverovatna sa - Isakovi} ubila~ki odnos igraju Boris Isakovi} i mci ~esto vi{e vole da igraju negativne Jasna \uri~i}. No, „Lepotica Linejna“ modestruktivnost i surovost prema samom sebi karakteristi~na je koliko za karaktere, zbog ve}eg izazova, bilo jako dolazi sa drugog kraja Evrope. To je te{ko da igra ovu – u zluradosti, gnevu i Sne¦ana Mileti¯ pri~a o tiraniji onemo}alih nad onima Irce, toliko i za Ruse, za nas... I tada prestaje da bude bitno, je li ne{to irsko ili zlobi – ogrezlu ènu. Mladi Marko Savi}, koji bi jo{ mogli da ìve – samo da mogu, koji igra Reja Dulija, kaè da mu je rad ujedno i pri~a o ljudima koji nemaju srpsko, bilo ~ije, jer jeste sva~ije“, kaè a bi nastalo neko novo vilinsko Taj tekst kr~kao se u Isakovi}u, kako Isakovi}. na komadu bio kao produèno {kolova- hrabrosti da preduzmu ne{to, koje je bi}e – a predstava to katkad jeste sam napominje, godinama, jo{ od vre - Najpotresniji lik u komadu – k}erku nje kod njegovog profesora Isakovi}a. – nisu potrebne nikakve ~udne strah da postanu neko i da najzad krenu D mena kada ga je pre {est-sedam leta Morin Folan igra Jasna \uri~i} koja O svojoj dvostrukoj ulozi u predstavi nekud, kojima su ruke tegovima pri- gorske trave, dovoljni su ~ista volja, prosto razdire stomak gledali{tu – od pro~itao i kada umalo Mekdonini junaci kovane za sudbine njihovih stvoritelja, Boris Isakovi} kaè: „Moj profesor Boro ~estita ideja i ~asni ljudi. To nije ni tuge, bola, besa, nemo}i... „O~arana sam nisu prohodali scenom SNP-a. „Glumci za koje ih veè jo{ samo duboka i Dra{kovi~ govorio je da je po~etak po- mnogo, ni malo, ve} taman... Tako se za ovim komadom, kako Mekdona znala~ki su birani, ali birani su i reditelji u od- neizle~iva mr`nja, svakim danom sve zori{ne igre bio glumac. Onda je kao svoj prvi rediteljski poduhvat – rad na plete pri~u, kako je prepli}e, mota, kako nosilac celine do{ao pisac, da bi se u komadu „Lepotica Linejna“ ubojitog ve{to prelazi iz smeha u gr~eviti krik, iz jednom trenutku pojavio reditelj, koji je irskog pisca Martina Mekdone spremio suza u histeri~an smeh. Posebno mi se glumac Boris Isakovi}. dopadaju ti neo~ekivani zaokreti i taj zapravo i prvi gledalac. Bave}i se glu - Ono {to smo premijerno videli 20. pi{~ev bizarni crni humor, humor koji ti mom sve ove godine, shvatio sam da, ma marta na Sceni „Pera Dobrinovi}“ SNP-a lice razvu~e u osmeh a onda budi krivicu koliko reditelj hteo da utisne smisao i da delo je njegovog gluma~kog i profesorkog {to si se tome smejao... Bilo mi je pomalo kroz glumca kaè su{tinu, nemo}an je {izoidno to {to je Boris i glumac i reditelj, iskustva ali podjedankog truda glumaca: ako glumac ne osvoji tu su{tinu. Reditelj {to je bio ~as u predstavi, ~as izvan nje. Jasne \uri~i}, Ksenije Martinov-Pav - moè da pegla, name{ta i nateè, ali je Prvobitno nismo hteli da on igra, ali je glumac su{tinski nosilac igre. Sad je, lovi}, Marka Savi}a i Borisa Isakovi}a, sticajem okolnosti i nemogu}nosti da ~ini mi se, do{lo vreme da gledalac po - scenografa Geroslava Zari}a, kostimo - uskladimo vreme sa ljudima koje smo grafa Marine Sremac i pomo}nika redite - molili da nam se pridruè na komadu, nese ulogu nosioca smisla i zato je va`no lja Marka Pu{i}a, i – isti~e Isakovi} – zaigrao Pata Dulija.“ ono zajedni{tvo o kojem sam govorio na Pere vodoinstalatera, Zdravka, Slavi{e, Ksenija Martinov-Pavlovi} igra po~etku, zajedni~ki trud da svaki {raf Zolike, rekvizitera, dekoratera, Radice, posesvinu, sebi~nu majku Meg Folan bude na svom mestu. Tek onda gledalac êmana, \ure, Dragana, Vlade, Nata{e, koja k}erki ne dozvoljava da ìvi svoj moè iza}i iz sale sa utiskom ne~ega {to Eli... svih tih, publici ~esto nevidljivih, ìvot. Obe izgaraju u mr`nji jedne prema }e ga ovako ili onako pro meniti, ljudi. Lepotica Linejna, Srpsko narodno pozori{te (Foto: Miomir Polzovi}) drugoj... Glumica kaè da joj je, iako glu - zabaviti ili zapitati...“

[ezdeset godina Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}“ RAZLIÎTOSTI SU BOGATSTVO JUBILEJ U ZNAKU KLASIKE ZA DECU Lutkarska predstava „Ko je Loret“, koja je premijerno izvedena 27. marta u „Du{ku Radovi}u“, bazira se na pri~i francuske spisateljice Florens Kadije, „Jubilej }e biti sve~ano proslavljen 23. okto- koja govori o devoj~ici sa Daunovim sindromom. bra, na Dan pozori{ta, ali }e repertoar i „Iako je ideja o inkluzivnoj {koli i kod nas sve prisutnija u poslednje vreme, oni na kojima je najve}a odgovornost, a to su institucije, jo{ uvek ne prate}i programi tokom cele godine biti rade dovoljno na umanjivanju predrasuda prema deci sa Daunovim posve}eni obeleàvanju {est decenija od sindromom i drugim marginalizovanim grupama dece“, kaè upravnica Anja Su{a. Iako jo{ nema sistemskog zalaganja za inkluzivne {kole, a potom i celo osnivanja na{eg pozori{ta“, kaè upravnica dru{tvo, Malo pozori{te „Du{ko Radovi}“ ve} godinama radi na ostvarenju „Radovi}a“ Anja Su{a inkluzivnog pozori{ta, koje svojim predstavama otvara prostor za razgovor o tim temama i time pribliàva deci ideju da su razli~itosti ne{to pozitivno, a ne ne{to ~ega se treba pla{iti. Pomenimo samo manifestaciju „Pozori{te je Tijana Spasi¯ solidarnost“, predstave „Kiki i Bozo“, „Okamenjeni princ“ i druge. Dramatizaciju predstave „Ko je Loret“ uradila je Milena Depolo, a problematiku na sebe preuzela Agencija rediteljka je Katarina A. Petrovi}. Kako bi bolje razumeli temu predstave, ozori{te lutaka NR Srbije, kasnije de~joj knjizi „De~aci Pavlove ulice“ za investicije, stvari su izgleda krenule s Katarina i Milena provele su neko vreme sa ljudima sa Daunovim sindromom, „Malo pozori{te“, pre {ezdeset go - Ferenca Molnara, u ~ijem }e stvaranju mrtve ta~ke. Kao {to je ve} poznato, za {to im je, prema njihovim re~ima, razbilo mnoge predrasude koje su i same Pdina osnovano je kao marionetsko, u~estvovati i maloletni delikventi, {ti}e- vreme rekonstrukcije zgrade u Abar- imale. Kao glavnu osobinu dece i mladih sa kojima su se susrele, one navode ali je to bilo samo kratko vreme, nakon nici Centra za socijalni rad. darevoj, pozori{te }e biti izme{teno u poja~anu ~ulnost i emotivnost, kao i izrazitu muzikalnost, {to su upotrebile i u ~ega po~inju da se izvode i dramske Na jesen, uo~i glavne proslave, bi}e biv{i bioskop „Jugoslavija“ na Novom osmi{ljavanju lika Loret. Pored li~nog kontakta sa decom sa Daunovim predstave za decu. Krajem osamdesetih, objavljena i veoma ambiciozno najav - Beogradu, kome je tako|e potrebna sindromom, autorke predstave imale su i stru~nu pomo} Milene Jerotijevi}, tada{nji upravnik Primo` Bebler ljena monografija o tom pozori{tu, koja sanacija. Gradska sekretarka za kulturu, psihologa specijalizovanog za rad sa decom sa posebnim potrebama. osnovao je i Ve~ernju scenu, koja je od }e uklju~iti tekstove najpoznatijih do- Ivana Av`ner, o~ekuje da }e adaptacija Za kompletan dizajn predstave (scenografiju, kostime i lutke) bio je 2000. godine, u skladu sa sli~nim tren - ma}ih teatrologa (Ivan Medenica, Ana „Jugoslavije“ biti zavr{ena u narednih zaduèn Filip Jevti}, koji je scenografiju – jednostavnu i vedru, ali i punu dovima u zapadnoj Evropi, preime- Tasi}, Bojan \or|ev, Ljubica Beljanski- nekoliko meseci, a da }e jo{ toliko biti neo~ekivanih promena i iznena|enja – zamislio kao odraz onog {to se de{ava novana i programski preosmi{ljena kao Risti}...) i pozori{nih umetnika svih potrebno da se kompletno rekonstrui{e u glavi male Loret. Scena za mladu publiku. struka vezanih za ovu ku}u, a interdis- sada{nja zgrada pozori{ta. Uprkos Autor muzike je Vlada Petri~evi}, koji za predstavu kaè da govori pre Uprava „Radovi}a“ odlu~ila je da ciplinarno tuma~enje odnosa izme|u pau{alnoj proceni da }e „Radovi}„ jo{ svega o primitivizmu, neobrazovanosti i nekulturi dru{tva, ne samo na{eg, ali tokom jubilarne sezone repertoar sa~i - teatra i ostalih dru{tvenih pojava bi}e najmanje godinu dana biti u Abarda - u velikoj meri i na{eg. „Hteo sam da muzika bude veoma emotivna, jer su njavaju „veliki naslovi“, odnosno pred - zastupljeno kroz priloge nau~nika koji se revoj, Anja Su{a je izrazito optimisti~na takva ta deca; veoma me zanima kako }e ona reagovati kao gledaoci“, kaè stave nastale po klasicima svih vremena. bave drugim humanisti~kim discipli- u stavu da se kona~no krenulo u dobrom Petri~evi}. Godina je otpo~ela premijerom Dikenso- nama. pravcu. Taj duh istrajnosti koji je po - Glumci-animatori su Jelena Ili} (Loret), Tatjana Stankovi}, Aleksandra vog „Olivera Tvista“ u reìji Stevana Po svemu sude}i, {ezdesetu godi{ - treban da bi se sprovele velike i zna~ajne An|elkovi}, Milo{ An|elkovi} i Goran Balan~evi}, koji je tako|e i tehnolog Bodroè, a u planu su i [ekspirov „Ri - njicu „Radovi}„ }e do~ekati u istoj sali, promene ona je simboli~ki unela i u logo lutaka. ~ard III“, „[est lica traì pisca“ Lui|ija jer se sa rekonstrukcijom dosta kasni koji krasi reklamni materijal povodom Kako je najavila Anja Su{a, „Radovi}„ }e poku{ati da se poveè i sa Pirandela, Vedekindovo „Bu|enje pro - zbog komplikovanih pravnih procedura jubileja. Prigodan stih Du{ka Radovi}a Sekretarijatom za zdravstvo, kako bi predstavu „Ko je Loret“ videlo {to vi{e le}a“, opera za decu Filipa Glasa, koja }e koje su u proteklom periodu bile vi{e puta za ovu priliku glasi: „Stvar je pro- dece. se raditi u koprodukciji sa agencijom menjane, {to je projekat vra}alo na sta/pre}i preko mosta/Ali nije T. S. „Jugokoncert“, kao i predstava po kultnoj po~etak. Ipak, od januara, kada je tu prosta/napraviti mosta“.

11 LUDUS 152 Intervju: Miroslav – Miki Radonji}, selektot 59. Festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodine i Festivala „Joakim Vuji}“

SELEKCIJA ZA 59. FESTIVAL STASALI DOKAZANI MLADI REDITELJI PROFESIONALNIH POZORI[TA VOJVODINE „Zrenjaninski i {aba~ki festival pokaza}e, Festival se odràva od 20. do 27. aprila u Zrenjeninu, a publika }e mo}i da nadam se, da pozori{na umetnost u svom gleda slede}e predstave: punom kapacitetu i dalje postoji i van 1. „Brod za lutke“ Milene Markovi} u reìji Ane Tomovi}/SNP/Novi Sad 2. „RazBOYnici“ Fridriha [ilera u reìji Nikole Zavi{i}a, Beograda”, kaè selektor Radonji} NP/NK/Népsínház/ Subotica 3. „O nasilju“, [ekspirov „Tit Andronik” u adaptaciji i reìji An|elke Nikoli}/NP Kikinda i Hop.la!/Beograd Sne¦ana Mileti¯ 4. „Mizantrop“ @. B. P. Molijera u reìji Anke Bradu/Novosadsko pozori{te/Újvidéki Színház 5. „Je li bilo kneève ve~ere“ po tekstu i u reìji Vide Ognjenovi}/ SNP/Novi Sad 6. „Mrtve du{e“ N. V. Gogolja (kori{}ene dramatizacije Mihaila Bulgakova, Milana Lasice i Vladimira Staniska) u reìji Ljuboslava Majere/NP „To{a Miroslav – Miki Radonji} Jovanovi}”/Zrenjanin 7. „Terapija“, tekst „Vi{e od terapije“ Kristofera Djuranga adaptirala i karakteristika koje se mogu uo~iti u re- reìrala Olivera \or|evi}/„Deè Kostolanji”/Kostolányi Desz Szín ház/Su bo - diteljskim postupcima po me nutih umet- tica nika. Selekcija predstava za decu: Selektor si i „Joakima“. Na koji ti je 1. „Puk“ Valerija Petrova u reìji Emilije Mrdakovi}/Scena za decu na~in ta dvostruka selektorska pozicija Pozori{ta mladih/Novi Sad olak{ala smi{ljanje jednog i drugog 2. „Vetru{kina ledina“ Uglje{e [ajtinca u adaptaciji i reìji Irene odabira? Moè li se govoriti o geograf - Tot/Lutkarska scena NP „To{a Jovanovi}”/Zrenjanin skom preimu}stvu pozori{nog u~inka 3. „Uspavana lepotica“ po motivima [arla Peroa u adaptaciji i reìji Veselina Bojdeva, Scena za decu Pozori{ta mladih/Novi Sad ove godine? 4. „You“ Marine \uri}-Bjeli} u adaptaciji i reìji Biljane Vujovi}, De~je Brod za lutke (Foto: Miomir Polzovi}) Imao sam priliku da kao selektor pozori{te/Dje~je kazali{te/Gyermekszínház/Subotica dva zna~ajna doma}a festivala, odgle - iroslav – Miki Radonji}, selektor one predstave koje jesu relevantne u dam prakti~no celokupnu produkciju u 59. Festivala profesionalnih po- umetni~kom smislu, s obzirom na pro- svim na{im pozori{tima, izuzimaju}i FESTIVAL „JOAKIM VUJI]”, [ABAC Mzori{ta Vojvodine i 45. Festivala storno-vremenski i savremeni tea tarski beogradska, i na osnovu toga izvu~em „Joakim Vuji}“ u [apcu kaè da, uprkos kontekst u kome svi zajedno egzistiramo. odre|ene zaklju~ke. Vojvo|anski teatri Za festival koji se u odràva od 20. do 27. aprila odabrane su slede}e problemima, pozori{ta i u Vojvodini i u Prime}uje{ li neke razlike u scen - su u ovoj sezoni izveli dvostruko vi{e predstave: centralnoj Srbiji pokazuju naro~it vita - skom razmi{ljanju mladih reditelja, glu - premijera, {to ukazuje na to da, iako 1. „Krvave svadbe“, Federiko Garsija Lorka, reìja Jug Radivojevi}, litet i kreativne iskorake koji, naàlost, maca, pisaca i takozvanih etabliranih u finansijska situacija, infrastruktura i Pozori{te „Bora Stankovi}“, Vranje obi~no nisu pra}eni adekva tnom podr - ovogodi{njoj selekciji? organizacioni model na severu zemlje 2. „Svet“, Branislav Nu{i}, adaptacija i reìja Vladimir Popadi}, {kom osniva~a. Ono {to se, me|utim, iskristalisalo Kru{eva~ko pozori{te daleko od toga da su idealni, ali u odnosu [ta je u centru pa`nje reditelja koji nakon objavljivanja selekcije je ~injenica 3. „Rodoljupci“, Jovan Sterija Popovi}, reditelj Lary Zappia, Narodno su stvarali u Vojvodini? Koja je osnovna da se u vojvo|anskim pozori{tima, u na centralnu Srbiju predstavljaju mnogo pozori{te, Uìce tema odabranih predstava? Postoji li punoj meri afirmisala i dokazala najm- bolje uslove neophodne za stvaranje 4. „Protuve piju ~aj“, Dragoslav Mihailovi}, reìja Jug Radivojevi}, neki fenomen koji bi apostrofirao ove la|a generacija na{ih reditelja, ~ije su zna~ajnih umet ni~kih ostvarenja. I [aba~ko pozori{te godine, kao {to je to pro{le bio, recimo, predstave najrazli~itijih tematskih, stil- pored toga, pozori{ta ju`no od Save i 5. „Paviljoni“, Milena Markovi}, reditelj Vladimir Lazi}, Narodno Urban...? skih, ànrovskih i izraàjnih osobenosti Dunava, iz godine u godinu pokazuju pozori{te, Leskovac Kako sam to i naveo u izve{taju o se- nedvosmisleno doprinele kvalitetu reper- izrazitu kreativnu vitalnost, {to rezultira 6. „Bura“, Viljem [ekspir, reìja Andra{ Urban, Narodno pozori{te, Ni{ lekciji predstava, poku{ao sam da, za- toara. An|elka Nikoli}, Ana Tomovi}, sa bar tri-~etiri vrlo zna~ajne predstave, koje u pro duk cijskom i estetskom smislu nemaruju}i li~ni gledala~ki senzibilitet, Nikola Zavi{i}, i ne{to malo iskusnija PITANJA BEZ ODGOVORA bez unapred definisane koncepcije, koja Olivera \or|evi}, svakako su imena koja nisu inferi orne, niti manje vredne, bi zahtevala nategnuto u~itavanje odre- }e bez sumnje obeleìti mnoge naredne naprotiv. Iskreno se nadam da }e 59. Zvu~i zanimljivo ili bolje re~eno apsurdno, ~injenica da se oba festivala, i „Joakim Vuji}“ u [apcu i Festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine odràvaju |enih fenomena, scenskog izraza ili te - pozori{ne sezone. Novi na~in scenskog Festival profesionalnih pozori{ta Voj- vodine u Zrenja ninu i 45. „Joakim Vuji}“ i isto vreme, od 20. do 27. Aprila, {to u startu umanjuje mogu}nost ionako matskih odrednica u izabrana ostva- promi{ljanja, druga~iji odnos prema kla- skromne medijske pa`nje s jedne strane, kao i prisustvo ve}eg pozori{nih renja, kao i bez namere da predstoje}i si~noj dramskoj knjièvnosti, ànrovska u [apcu doka zati da pozori{na umetnost poslanika, s druge. Otvara se i niz drugih pitanja od toga da li to nekome, i festival bude odraz „autorskog“ pogleda poigravanja, istraìvanja mogu}nosti u svom punom kapacitetu i dalje kome ide u prilog, pa nadalje... na ovosezonsku produkciju, izaberem multimedijalnog izraza, samo su neke od postoji i van Beograda.

Bulevarski teatar nekad i sad

kao pozori{ta bulevarske komedije. Po pozori{tima podeljene. statistici, ti teatri su privukli vi{e gledala- Naravno da snobovi ne gledaju blag- KUD NESTADE TEATAR KOMEDIJE ca nego regionalna i gradska pozori{ta u onaklono na te teatre i na ono {to ona istim gradovima. nude. Jedan kriti~ar obja{njava da bule- Neki zapadni kriti - Ve}ina bulevarskih teatara su privat- varska komedija nosi stigmu trivijalnos- ~ari kaù da bule- na, dok samo dva dobijaju i dràvne ti, banalnosti, plitkosti, nezna~aja i jed- Branko Dimitrijevi¯ pare. Najvi{e je dotirano pozori{te nodimenzionalnosti. Izuzetke nalaze u varska komedija no- komedije iz [tutgarta, ali i oni se finan- ~injenici da je Peter Zadek, mada zva - si stigmu trivijalnos- siraju 40% od prodaje karata. Na ~elu ni~ni reditelj Doj~es [au{pilhausa iz embrid` Skolars Pres je nedavno podatak da u dvadeset nema~kih grado- svakog od tih pozori{ta je intendant, koji Hamburga, ipak reìrao u berlinskom ti, banalno sti, plitko - objavio knjigu Denijela Mejer- va postoji dvadeset i ~etiri teatra koja pri - kombinuje funkcije umetni~kog direktora bulevarskom pozori{tu. sti i jednodimenzion- KDinkgrafea „Pozori{te bulevarske kazuju lake komedije. Poznati su mediji- i upravnika, odnosno menadèra. Ove Ni{ta sli~no nema~kom bulevarskom komedije u Nema~koj”, gde se nalazi ma, novinarima i teatarskim poslenicima funkcije su u gradskim i pokrajinskim pozori{tu, komedije nemamo u Americi, alnosti. Izuzetke na- Engleskoj ili Francuskoj u kojoj je i prvi put upotrebljen izraz bulevarsko pozo- laze u ~injenici da je ri{te. Komedije se u londonskom Vest Peter Zadek, mada Endu ne postavljaju direktno, ve} se samo prenose one uspe{ne iz manjih pozo - zvani~ni reditelj Doj - ri{ta. Pro{la su vremena kad je u Vajthol ~es [au{pilhausa iz teatru u Londonu Rej Kuni postigao uspehe svojim vodviljskim komedijama. Hamburga, ipak re- Kuni je kasnije osnovao Teatar komedije ìrao u berlinskom u zgradi [eftsburi teatra koji je renovi- rao, koji i dalje postoji, ali vi{e ne igra bulevarskom pozo - isklju~ivo taj ànr. ri{tu. Po statistici, ta I na Brodveju je odavno pro{lo vreme kad su se komedije postavljale u velikim pozori{ta, tamo gde pozori{tima. Od tada stare komedije Nila ih ima, privla~e zna- Sajmona opstaju skoro isklju~ivo u diner- tno vi{e publike ne - teatrima, gde se gosti posluè za {vedskim stolom, a onda odgledaju i go drugi teatri Bulevarsko pozori{te: scena iz francuske predstave Buba u uhu predstavu.

LUDUS 152Lu 12 Sam izraz bulevar zna~i fortifikacija, sedamdeset. Umesto ljubavnih intriga, Shodno tome, Beograd se odli~no uk - to jest oja~anje, i ozna~avao je fortifikaci- publici su nu|ene melodrame, pa je Bule- lopio u svetske trendove, ako se izuzme ju Pariza koju su izveli vitezovi Templari, var d Templ prozvan Bulevar d Krime, jer Nema~ka. Jednostavno, nemamo nijedno a kad je na mestu jedne fortifikacije su na njemu igrane sve vrste nehumanih pozori{te u glavnom gradu koje je napravljeno {etali{te, otvoreni su i kafei, postupaka, na veliko zadovoljstvo posve}eno isklju~ivo komediji. Zvezdara postavljena je i kaldrma. Tako je nastao publike. teatar je u po~etku pretendovao na tu titu- prvi bulevar, Bulevar d Templ. Karlo Sa razvojem èleznice, Francuzi iz lu, ali je vremenom repertoar postao Goldoni je posetio Pariz i ostavio provincije su mogli da do|u u Pariz i da me{ovit. Pozori{te na Terazijama je osno- upe~atljiv opis tog bulevara sa trgovcima, uìvaju, izme|u ostalog, i u pozori{nim vano kao pozori{te komedije, ali je kafeima i uli~nim zabavlja~ima. predstavama. Godine 1862. Bulevar d evoluiralo u teatar koji izvodi mjuzikle, Kralj Luj XIV je podràvao Operu, Templ je postao Plas de la Republik. Ali {to je u redu, jer nam jedno takvo po - Komedi Fransez i Komedi Italien, a doz- izraz bulevarsko pozori{te je ostao da bi zori{te sigurno treba – to pokazuje i gle - voljene su bile predstave na va{ari{tima i ozna~avao komercijalna, nedotirana po - danost njihovih predstava. na Bulevaru d Templ. Ta narodna pozo - zori{ta. Tada je to ve} vreme velike svet - Ali sigurno je i da bi nam dobro do{lo ri{ta nisu smela da igraju predstave sa ske izlo`be u Parizu, ali i vreme Skriba, jedno pozori{te specijalizovano za kome - repertoara Komedi Fransez ili adap tacije, Sardua i Labi{a, da bi krajem 19. veka dije. Imamo festival komedije u Jagodini i pa ~ak ni parodije tih komada. Ostalo im vodvilj kulminirao delima Fejdoa. jo{ jedan u okruènju, u Bijeljini. Dobro, je da igraju ljubavne pri~e po klasi~noj Bilo je i tokom 20. veka autora koji su sada je do{lo do ove ekonomske svetske formuli, gde roditelji stavljaju prepreke, a nastavljali tradiciju vodvilja, ali je pred krize, ali za nas se pri~a da smo narod sluge pomaù mladim zaljubljenicima. kraj stole}a broj privatnih pozori{ta u koji je i u najteìm trenucima zadràvao Ali ~im je cenzura olabavljena, broj Parizu drasti~no opao u odnosu na broj svoj smisao za humor. Ili smo se pozori{ta u Parizu je sko~io sa devet na dotiranih. mo`da i mi promenili? Bulevar u Parizu u XIX veku Pozori{na umetnost za decu i kulturna politika

jezik i „izbacila“ ~itavu generaciju mladih reditelja. Govorila je i o problemima sa kojima se susre}u: lo{a umetni~ka DETE I[TE POZORI[TE recepcija (odsustvo kritike, evaluacije ra - da), tromost institucija za decu i mlade, Nedavno odràn skup sa temom „Pozori{na odnosno birokratska zbrka oko toga gde umetnost u kulturnoj politici za mlade“ na pripadaju, i predrasude, pre svega u pro - fesionalnoj zajednici, o tome {ta su zadaci kome su u~estvovali ugledni doma}i i strani pozori{ta za decu (da li teme iz realnosti stru~njaci ukazao je na nedopustiv tretman ili beg od iste). Izlaganje Sun~ice Milosavljevi}, za teatra za najmla|e, na posledice takvog razliku od prethodnih koja su se bavila stanja, ali i na korake koji bi mogli, i morali, pozori{nom umetnosti za mlade, bilo je fokusirano na dramski-umetni~ki rad sa biti preduzeti decom i mladima u savremenom srpskom dru{tvu. Tu ulogu imaju kulturni centri, amaterska pozori{ta, nevladin sektor, i Milena Dragi}evi}-[e{i} i Volfgang [najder (Foto: \or|e Tomi}) Aleksandra Jakši¯ pored toga {to uglavnom obu~ava najmla|e za scenu, prisutni su i umetni~ko- edukativni programi, u kojima se deca ovodom 20. marta, Me|unarodnog Dragi}evi}-[e{i} vidi u neiskori{}enosti kreativno izraàvaju kroz teatar. Takve dana pozori{ta za decu i mlade, mreà institucija (biblioteke, kulturni programe kod nas imaju npr. Dah teatar, PASSITEJ Srbija je organizovao centri...), te nepokrivenosti teritorije Srbi- Plavo pozori{te, Pod, Hop.la!, itd. Re di - program sa ciljem doprino{enja promociji je programima za decu, gubitku zna~aja teljka Ana Tomovi}, ujedno i jedna od i razvoju pozori{ne umetnosti za mlade u manifestacija poput Zmajevih igara, osniva~ica Centra za interaktivnu umet- Srbiji, kao i da bi skrenuo pa`nju na neprisustva pozori{ne umetnosti u obra- nost „In Stage Organization“, na osnovu zna~aj koji ova oblast ima u {irem dru - zovnom sistemu, kao i to da je pozori{te svog iskustva svedo~ila je o ulozi pozo- {tvenom kontekstu. Kao centralni doga - ipak privilegija manjine... ri{ne pedagogije kao mo}nog medija za |aj tog programa odràn je nau~ni skup Svetlana Jovi~i} je izloìla primere iz stvaranje dru{tvenih promena, o tome pod nazivom „Pozori{na umetnost u zemalja Evrope, pogotovo Skandinavije u kako teatar kao sredstvo moè da uti~e na kulturnoj politici za mlade“ koji je okupio kojoj dràva pomaè institucijama kul - realnost. Pored rada sa pripadnicima predstavnike najva`nijih dràvnih insti- ture da razvijaju nove metode rada sa de - marginalizovanih grupa, oni drè i tren- tucija koje se bave mladima u naj{irem com i mladima, gde je teatar deo nastave, ing „Pozori{te za socijalne promene“, u smislu, kao i pozori{tnike iz Beograda i a deca masovno koriste tzv. umetni~ke sa radnji sa CZK „Stari grad“, kojim se Srbije. Skup je moderirala Milena Dra- menije (posete pozori{tu, bioskopu, muze- kroz vr{nja~ku edukaciju studentima Oliver Tvist, Malo pozori{te „Du{ko Radovi}“ (Foto: \or|e Tomi}) gi}evi}-[e{i}, koja nas je u uvodnom izla- jima i sl.). Diana Kràni}-Tepavac je humanisti~kih nauka omogu}ava usva- ganju podsetila na razne faze kulturnih predstavila aktivnosti ASSITEJ-a Srbije janje alternativnih pozori{nih tehnika ASSITEJ, izlagao je na temu „Savremeni postaje deo izvo|enja, va`na je individu- ponuda kroz pro{lo vreme, onih kvalitet- koji, izme|u ostalog, èli da ukaè na koje mogu koristiti u svom prakti~nom trendovi u pozori{tu za mlade i kulturna alna percepcija, i te predstave mogu biti i nih poput programa koje su radili mogu}nosti koje pozori{no stvarala{tvo radu sa ra zli~itim grupama dece i politika“ (sutradan je odrào i predavan- nenajavljenje. Zatim, plesno pozori{te za Bajford, Branko Kockica, R{um, Donka za mlade moè da ima na dugoro~na dru- mladih, kao i u svakodnevnom ìvotu. je „Internacinalna pozori{na praksa za decu, te pozori{te sa mladim ljudima – u [pi~ek, te o zamiranju programa za decu {tvena pomeranja. Anja Su{a, direktorka Vrlo konkretne rezultate upotrebe dram- mladu publiku“ na Univerzitetu umet- Nema~koj, u svakom teatru, bilo institu- devedesetih. Danas, po{to ìvimo u vre - Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}“, na skih tehnika u svrhu li~nog razvoja i nosti u Beogradu). Pri stvaranju kulturne cionalizovanom ili ne, postoje radionice menu spektakla takva mora biti i kultur- primeru te Ku}e je govorila o transforma- dru{tvenog anga`mana ima rediteljka politike za decu i mlade, kako je istakao, za decu, i iskustva koje umetnici dobijaju na ponuda, takmi~arska i konzumentska. ciji javnog pozori{ta, odnosno o uvo|enju Aleksandra Jeli}, osniva~ NVO „ApsArt“ va`na je njihova uloga u dru{tvu, odnos- u radu sa mladima koriste u predstava- U protivnom, ona se progla{ava dosad- scene za mladu publiku kao dru{tvenog (primenjeno pozo ri{te u zatvoru). Ona ve} no koliko dru{tvo ceni svoje nara{taje. ma, va`no im je da upoznaju publiku, da nom, elitisti~kom, zatvorenom, itd. Mesto projekta, definisane po uzoru na scene tri godine vodi dramske radionice u („Tetar za decu mora da se fokusira na to vide {ta ih zanima, mu~i i sl. êtvrti kulture za mlade simboli~no je bilo vidno evropskih teatara, i zahvaljuju}i dvos- Centralnom zatvoru – Specijalnoj bolnici da publika vidi realnost. U pozori{tu, prmer je opera za mlade. Opera kao insti- u neprisustvu ikoga iz gradskog Sekre- mernom saradnjom sa institucijama i sa grupama osu|e nika na meri le~enja od mladi gledaoci stvaraju ve{tine za deko- tucija je veoma skupa i suo~ava se sa tarijata za tu oblast... Uzrok lo{e kulturne umetnicima najpre iz Danske i [vedske. bolesti zavisnosti, i do sada je kroz diranje znakova vremena, kreativnu mo} problemom nedostataka publike, pogoto- ponude za decu i mlade, profesorka Ta scena je vremenom profilisala jedan radionice pro{lo oko 200 u~esnika. Svaki apstraktnog mi{ljenja i kreativni kapaci - vo one mla|e od 40 godina. Zato, opere susret u~esnika po~inje nepoverenjem, tet da prilagode svet sebi“, citat iz ne - otvaraju vrata da bi se mladi, u budu} - onda se postepeno otvaraju, ~ak i stvara- ma~kog parlamenta 2007) Tako|e, mora- nosti potencijana publika, upoznali sa ju, me|usobno se podrà vaju, i po~inju da ju se imati u vidu elementi pozori{nog radom, ali i sa klasi~nom i savremenom veruju u sebe. Proces rada je najbitniji, a sistema, odnosno repertoar (u evropskoj muzikom npr. I primer pozori{ta za naj- predstava moè da se desi ili ne. Prvi tradiciji je uglavnom zasnovan na liter- mla|e (postojanje tzv. „pelena teatra“ gde komad koju su uradili je „ârobnjaci iz arnom predlo{ku), ansambli, jer pozori - se bebama prkazuju jednostavni prizori, O.Z.-a“ sa kojom su na stupili na Bitef {na literatura ìvi samo na sceni, institu- poput izlaska sunca, meseca i sl., „Bejbi polifoniji, na kojoj je organizovan i cije i mreè (npr. ASSITEJ mreà pro- drama“ na pro{logodi{njem Bitefu)... razgovor sa publikom. Na pro- movi{e pozori{te za decu i mlade, i ~ini je Dakle, o pozori{u za decu i mlade {logodi{njem Bitefu izveli su forum pred- oko 80 centara {irom sveta, ima mno{tvo moè se raspravljati na dva nivoa, umet- stavu „îji si ti, Petre?“ u kojoj su se ba - festivala, foruma, izdava~kih delatnosti ni~kom i akademskom, primera o va` - vili svime {to ih mu~i u zatvorskom siste- itd.)... Izdvojio je pet interesantnih pri - nosti te vrste umetnosti na razvoj mladih, mu, i koju su sami napisali, reìrali, mera razvoja u oblasti izvo|a~kih umet- i ne samo mladih, vrlo je o~igledan, igrali. Aleksandra Jeli} svojim radom nosti za mladu publiku, onih koji su deo nebriga u na{oj zemlji je velika, a da bi se unosi radost dramske igre tamo gde se kulturne politike zemalja, i uti~u na bilo {ta menjalo, prvo moramo definisati sloboda najmanje o~ekuje. stvarnost. Pozori{te u u~ionici, primer je {ta ho}emo od na{e dece a tek onda prav- Specijalni gost, prof. dr Volfgang intimnog komuniciranja izme|u izvo- iti kulturnu politiku za njih, [najder, predsednik me|unarodne mreè |a~a i dece u jednom odeljenju, publika kako je moderatorka rekla.

13 LUDUS 152 Intervju: Kokan Mladenovi} TEATAR JE JEDINO MESTO KOJE ]E SAÛVATI ONO [TO NAS ÎNI LJUDSKIM RODOM U tom sveop{tem paktu izme|u ubica i nikada ne sme da izgubi svest o vremenu dìna kora“ nas suo~ava sa tom presijom govori o jo{ stra{nijim stvarima nego {to u kome nastaje. Ono je upravo taj ka- i nasiljem nad na{im ìvotima koje su na su politi~ki sistemi u Srbiji. Govori o `rtava, u monstruoznoj kombinatorici vlasti men~i} u cipeli koji ùlja i koji ne po~etku ovog veka napravili mediji, na{im mentalitetskim, nakaradnim dozvoljava da sve postane tako idili~no; tabloidi... Dakle, klima u kojoj se ~ovek devijacija ma; o tome da se za jedan vek, koja je rezultat protivprirodnog bluda pogotovo danas me|u nama razo~ara - pita da ako ne odgovara svim stan- od kada je Domanovi} napisao svoje nespojivih opcija, pozori{te je du`no da nima, me|u nama koji smo poverovali da dardima jeftinih rialiti gluposti, ako ne satire pa do danas, u na{em na~inu }e zavr{etkom monstruoznog reìma izgleda po tim datostima oli~enim u razmi{ljanja, u na{oj jeftinoj politi~koj govori o tome da su se na{e devijacije Slobodana Milo{evi}a ovo postati jedan besmislenim li~nostima, da li je uop{te eufori~nosti, mr `nji, svrstavanju u demokratski, ure|en deo planete, i koji ìvo bi}e, da li treba da ima samopo - tabore, idolatriji pre ma vo|ama mo`da prikrile, mo`da se druga~ije zovu, ali nosimo u sebi bes i ogromnu gor~inu {tovanja, da bude zadovoljan sobom, sumnjivih karaktera... ni{ta nije razo~aranja ovim {to se dogodilo. U tom svojim izgledom itd. Ta povr{nost emo- promenilo. Ono {to je va`no i u Do- da mi i dalje imamo mnogo problema i da sveop{tem paktu izme|u ubica i `rtava, u cija, uniformnost tela, varvarsko iìvlja - manovi}evoj satiri i u Basarinom tekstu to sveop{te politi~ko zadovoljstvo gde su svi monstruoznoj kombinatorici vlasti koja vanje u tzv. usavr{avanju ne~ega {to je je da se tu ne radi o politikantskom nego je rezultat protivprirodnog bluda dve ovako ili onako delo prirode i na{a ne - o politi~kom teatru. To je teatar koji poput namireni tranzicionim ke{om a gde su razni nespojive opcije, pozori{te je du`no da prilagoi|enost svemu tome jeste tema Domanovi}evih pri~a nikome ne drì govori o tome da su se na{e devijacije „Pomorandìne kore“. stranu i podjednako osu|uje sve. Bilo bi na{li svoj interes u tom paktu ne zna~i da mo`da prikrile, mo`da se druga~ije zovu, A {ta ako se ne pristane na tu sili- lako napraviti predstavu koja je za jedne ali da mi i dalje imamo mnogo problema konsku lepotu i silikonsku sre}u? a protiv drugih. Sigurno bi odjeknula ljudi od kulture treba da pri stanu na jeftinu i da to sveop{te politi~ko zadovoljstvo gde U tom komadu i u toj silikonskoj pozitivnije i dobila vi{e pristalica. Ali u floskulu kako je to u ovom trenutku za nas su svi namireni tran zicionim ke{om a stvarnosti se krije na{ veliki strah od tom teatru koji podjednako secira devija- gde su razni na{li svoj interes u tom toga {to je ~itav na{ ìvot postao sili- cije svih segmenata dru{tva, parlamenta, najbolje. Jer {ta je onda za nas najgore? paktu ne zna~i da ljudi od kulture treba konska, ve{ta~ka stvar. Umrle su, da vladara, crkve, akademije nauka, pa i tog da pristanu na jeftinu floskulu kako je to tako kaèmo, prirodne grudi ~ove~anstva naroda koji zdu{no izigrava stado ve} u ovom trenutku za nas najbolje. Jer {ta koje podrazumevaju emociju, materin - vekovima, u tim predstavama koje se je onda za nas najgore? stvo, lepotu, eroti~nost... Nastalo je jedno trude da sa~uvaju elementarno po{tenje Tatjana Nje¦i¯ Trenutno radite komad Maje Pelevi} povr{no, ve{ta~ko ~ove~anstvo sa~injeno nas koji se bavimo pozori{tem nema „Pomorandìna kora” u novosadskom od gomile kojekakvih informacija, tablo - nikakvog li~nog ni politi~kog interesa. To pozori{tu „Ujvideki Szinhaz”. S kojim ida, jeftinih TV kvizova gde ne postoji je na{ poku{aj da kaèmo jedno veliko motivom, idejom ste odabrali ba{ taj apsolutno nikakav smisao, nego samo „dosta“ toj parodiji od dràve u koju se azgovor sa rediteljem Kokanom nerazumne postupke, pretpostavljam da komad? gomilanje svega i sva~ega zarad lake Srbija pretvorila. Vrlo je te{ko praviti sad uzimamo neki kredit nerazumnosti. Mladenovi}em uprili~en je jednog Nekoliko sezona unazad „Ujvideki zarade, zarad eksploatacije, zarad drà - politi~ku satiru ili satiru u Srbiji. Lete}i Rranog popodneva... Uprkos nedo- Jer, sve {to smo zdravorazumsko imali da Szinhaz”, ma|arsko pozori{te iz Novog nja u informativnom ropstvu ~itavog cirkus Monti Pajtona je lako mogao da statku vremena, i ne bez organiza cijske potro{imo, potro{ili smo. Idemo u istorijs- Sada i ja pregovaramo o saradnji sa stanovni{tva. iza uredne fasade jednog kraljevstva koje napetosti, u dogovorenom susretu Kokan ki minus. A kamata za to }e biti jako velikim obostranim èljama. Iz raznih Name}e se pitanje da li kvantitet po~iva na vi{evekovnom parlamentari - je leèran i, shodno glasu koji ga prati, skupa. razloga nismo do sada to ostvarili. Ma- obezbe|uje legitimitet? Ukoliko ne{to, pa zmu, kao {to je Engleska, pokaè jednu duhovit, bespo{tedno {aljiv prema sebi, Iako je re~ o mjuziklu, „Maratonci” |arsko novosadsko pozori{te se ubraja u makar i silikonska i tabloidna zadatost uvrnutu, sme{nu, korumpiranu zemlju. nemaju nimalo ruì~ast kraj? bez dlake na jeziku pri komen tarisanju najbolja, najkvalitetnnija i {to se gluma- postane ve}inski prihva}ena da li Kako praviti parodiju o Srbiji koja je raznih aktuelnosti, kad-kad cini~an... Srbija je zemlja u kojoj se pesimizam ~kog izraza ti~e najmodernija pozori{ta postaje legitimna, dru{tveno verifikova - sama po sebi parodija na modernu dràvu? Kako biti lu|i, bezobrazniji, Veli, {ta god i kako god bilo, pozori{te je uvek isplati. Ono {to se de{ava ukazuje na na{em prostoru. Vi{e puta sam, sa na kao, nazovimo je tako, vrednost? nam na to da su uvek mogu}a nova ma - uspehom, radio komade Maje Pelevi}; U startu sam skepti~an u odnosu na apsurdniji od tog palana~kog bifea kakav njegov na~in komunikacije sa svetom. jeste na{ dràvni parlament? Kako biti Predstava „Maratonci“ Pozori{ta na sovna stradanja, groblja, sahrane, kre- komad koji sam naru~io od nje „Ja ili sve {to prihvata ve}inski deo stanov - matorijumi. Mi smo stalno na klackalici neko drugi“ u Srpskom narodnom po- ni{tva, bilo kog pa i na{eg. Mislim da nemoralniji od na{ih ministara kojima je Terazijama ra|ena po tekstu Du{ka li~ni interes jedina ideologija? Kako Kova~evi}a u reìji Kokana Mladeno - izme|u normalnog ìvota i mogu}e ka - zori{tu, „Sko~i|evojka“ u kooprodukciji niko trenutno ne moè da spori legiti - Budva grad teatra i SNP-a, te veoma mitet televizije Pink ni imperije Pink naruìti crkvu vi{e nego {to ona ruì vi}a na 38. festivalu „Dani komedije“ u tastrofe. Hodamo po ivici ve}, evo, deceni- sama sebe? Ukoliko crkvene velikodo - Jagodini osvojila je ni manje ni vi{e nego ozbiljna i potresna jedno~inka „Pu to - industrije, ali to ne zna~i da za mene i jama. Ne vidim na~in da }e se to du- kaz“. A nekako od samog nastanka „Po - moje istomi{ljenike ta imperija i sve {to stojnike ne vre|a, a u dru{tvu izostaje deset nagrada. Dakle? goro~no promeniti, tako da sam se li~no javna osuda njihovog orgija{enja sa U nastajanje tog prvog pravog do - morandìne kore“ hteo sam da radim taj ona podrazumeva ne predstavlja najve}u pozdravio sa prosperitetom. tekst jer on govori mnogo toga o savre - nakaradnost vremena u kome smo ìveli malom decom, i ako je jedino pozori{te to ma}eg mjuzikla uloèno je izuzetno Reditelj ste ~ije su predstave uvek, koje treba da se pozabavi datim pro- mnogo truda, kako kreativnog, tako i menom svetu, pre svega iz ugla sa- i rezultat besramnosti promene politi~kih na ovaj ili onaj na~in dru{tveno anga- vremene ène. sistema koja se bazira na svemu samo ne blemom – onda }emo se i pozabaviti. produkcijskog i organizacijskog tima Po- òvane? Nemam ni vremena ni èlje ni vere da zori{ta na Terazijama. Nastojali smo da A vi razumete i sagledavate stvari iz na moralu, pravdi i ideologiji. Pozori{te je moj na~in komunikacije ugla savremene ène? Niste li se upravo time bavili u pred - pustim da neko drugi to re{ava. Sra- po najvi{im svetskim standardima proiz - sa svetom. Svoj dijalog sa vremenom motno pravosu|e u vladi Vojislava Ko - vedemo doma}i mjuzikl koji }e uz svu Dozvoljavam sebi da smatram kako stavi „Nova Stradija“ u Narodnom vodim preko scene {to podrazumeva {tunice je pustilo da se pedofil Tomi slav op{te poznatu zabavnost, slojevitost i du- su mo`da upravo mu{karci ti koji bolje pozori{tu? odabir komada koji radim, pretvaranje Ga~i}, slu`beno vladika Pahomije izvu~e hovitost teksta Du{ana Kova~evi}a i mogu da predstave problem savremenih „Nova Stradija“ Svetislava Basare romanskog u dramsko {tivo... Pozori{te èna od savremenih èna. „Pomoran- ispisana na Domanovi}evom tragu bez ikakve kazne za nakaradne stvari filma Slobodana [ijana, na jedan umet - koje je radio maloj deci. Mi moèmo da ni~ki relevantan na~in progovoriti o sagnemo glavu i da kaèmo da su to industriji smrti kao jedinoj neuni{tivoj politi~ki interesi, interesi partija, da privrednoj grani na ovim prostorima. U mo`da u ovom tranzicionom vremenu ne tome sam se kao autor koncepta pred- treba dirati crkvu... A na{a crkva, uz sve stave oslanjao i na film i na originalan to u {ta se pretvorila, institucija je kojoj tekst, koji iako je napisan pre vi{e od mo`da dugujemo svoj nacionalni iden titet trideset godina nosi upozoravaju}i pod - od raspada srpskog carstva do naslov „desni profil Beograda“. uspostavljanja srpske dràve. Vekovima Jo{ tokom rada na toj predstavi, to- je bila stub naroda, homogenizovala na{u kom proba govorili ste, izme|u ostalog, istoriju, tradiciju. Gajim po{tovanje kako se lako intimiziramo sa zlom? prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao Predstava se zavr{ava pohodom instituciji i mnogo prezira i razo~aranja Topalovi}a preko le{eva i songom koji se prema onome u {ta se pretvorila. zove „Mrzi sve i zgazi sve”, koji je oda Rade}i Volterovog „Kandida“ Alek - netoleranciji i mr`nji. Topalovi}i idu sandar Popovski je rekao da mo`da pravo na publiku, a situacija u dràvi u zadatak pozori{ta vi{e nije da demisti- kojoj ìvimo je – Topalovi}i su pred vrati- fikuje i ukazuje na devijacije i probleme ma. Kao junaci u predstavi, oni pred- ve} da stvara novu iluziju u koju vredi stavljaju sve ono nakaradno, konzerva- verovati? tivno {to postoji u na{em dru{tvu. [to je Mislim da se mi na globalnom nivou, najgore, te i takve Topalovi}e mi vidimo {to se pozori{ta ti~e, nalazimo u jednom kao na{e i kao zabavne. Lako se inti - prelomnom periodu. Jer, pozori{te dugo - miziramo sa zlom; svi imamo na{e Slobe, ro~no mora da odredi svoju budu}nost, da Mire, zlo~ince zovemo po nadimcima, vidi koji }e biti njegov na~in sagle - tepamo im. Bliskost sa zlom i povodljivost davanja sveta u ovom vremenu gde ono za njim je jedna od konstanti na{eg naro- o~igledno nije na~in javne komuni kacije. da. A platili smo, kao narod, preveliku Od stare Gr~ke pa sve do pro nalaska cenu na{eg nerazumnog pona{anja. A radija i televizije pozori{te je bilo jedini po{to smo o~igledno spremni na dalje Kokan Mladenovi} (Foto: \or|e Tomi}) medij koji je imao sposobnost i mo} da

LUDUS 152Lu 14 Intervju: Kokan Mladenovi}

nantno. Jure}i za li~nim interesima, op- stankom, uspehom, ljudi su postali po- MONOGRAFIJE kvareniji i stra{niji nego {to su ikada imali nameru da budu. Uop{te se ceo MARIJA CRNOBORI sistem dobra premetnuo u svoju suprot - Priredio Aleksandar Milosavljevi} nost. Kako je to u predstavi re~eno „svrha cena: 800 dinara igre koja se igra izme|u dobra i zla svih MATA MILOŠEVI] ovih godina nije pobeda nego igra“. Priredile: Prostor u kome mi ìvimo bio je u jednom mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi} trenutku epicentar svetskog zla. Mnogo cena: 800 dinara nesre}e i mnogo zla. I ja, naàlost, nisam siguran da je to neko zlo koje je pro - tutnjalo ovim prostorima donelo katarzu, LJILJANA KRSTI] boljitak, da nas je osvestilo da postanemo Priredila Ognjenka Mili}evi} bolji ljudi. êsto putujem i boravim na cena: 800 dinara prostorima biv{e Jugoslavije, na ru{e- vinama jedne zemlje u ~ijim je temeljima, RADE MARKOVI] koji nisu sru{eni, i dalje ostala mr`nja. Priredio Zoran T. Jovanovi} To zlo napojeno mr`njom jeste ne{to {to cena: 800 dinara mi i te kako moramo da imamo u vidu kada razgovaramo o na{oj budu}nosti. Na ovim prostorima smo se tako ostra - OLIVERA MARKOVI] {}eno mrzeli, tako ostra{}eno tamanili Priredio Feliks Pa{i} kao da }emo, kad se svi ti ratovi zavr{e, cena: 800 dinara ìveti u susedstvu sa Francuzima, En- MIRA BANJAC glezima, Marsovcima a ne da }emo, {ta Priredio Zoran Maksimovi} god da se dogodi, morati da ìvimo sa cena: 800 dinara Hrvatima, muslimanima... istim narodi - ma koji nas okruùju vekovima. U tom kontekstu, kakav se na ovim STEVAN [ALAJI] prostorima periodi~no ponavlja, rastu Priredio Petar Marjanovi} generacije ljudi bez budu}nosti ~ime ste cena: 800 dinara se, izme|u ostalog, bavili u predstavi „Odabrani i uni{teni“ nastaloj po jedno - ~inkama tri mlada autora (Ivan Jovano- STEVO @IGON vi}, Dejan Petkovi} i Marjan Todorovi}), Priredio Zoran T. Jovanovi} koji su pobedili na konkursu za dramski cena: 800 dinara tekst Ni{ Art Fondacije? VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI] Sve tri generacije u komadima su Kokan Mladenovi} bile odabrane da budu uspe{ne, a za- Priredio Zoran T. Jovanovi} vr{ile su neslavno. Ukleta generacija iz cena: 800 dinara upravlja sve{}u i save{}u ~itavih naroda. cijom. „Odabranih” skon~ala je u klanici, \or|e U „Novoj Stradiji“ posle mnogo vremena [to se mene li~no ti~e, nadam se da Kara|or|evi}, koji je trebalo da bude osetio sam da pozori{te i dalje ima tu nikada ne}emo do}i u vreme ili u poziciju princ, dobar deo ìvota proveo je u psihi- PETAR BANI]EVI] tribunsku mo} i da javna re~ izgovorena gde nam emocije ne}e biti potrebne. jatrijskoj bolnici pre svega politi~kom Priredio Ra{ko V. Jovanovi} sa scene moè mnogo, a i da istovremeno ôve~anstvo veoma nespretno eksperi - odlukom. Junaci tre}e pri~e, umetnici cena: 800 dinara ne vredi gotovo ni{ta. Kroz medije, kroz menti{e sa ve{ta~kom intiligencijom, klo - hip-hopa, odabrani su da govore smelo i to da putem televizije, radija, interneta, novima, usavr{avanjem tehnologije koja moderno o svetu u kome ìve, a onda se MIHAILO JANKETI] fejsbukove... gomilate na stotione hiljada moè da nam na{teti. Izgubili smo ideale, de{ava velika rasprodaja ideala. Dakle, Priredio Veljko Radovi} informacija koje i ne moète da selek- velike ideje, izgubilli ljudskost, izgubili zajedni~ki imenitelj je upravo ono {to nas cena: 800 dinara cioni{ete, ~ove~anstvo je postalo nezain- veru da se ne{to u svetu su{tinski moè se zaista ti~e. teresovano za su{tinska pitanja morala, popraviti nabolje ili, kako re~e Kandid, A to je? pravde, ìvota, (da ne delujem mistifika - da se moè napraviti rajski vrt na zemlji. Nijedna generacija na na{im pros- SVETLANA BOJKOVI] torski) ali i razloga na{eg postojanja na Pitanjem poreme}enog odnosa zla i torima nije mogla da se razvije i da nor- Autor: Ksenija [ukuljevi} planeti. [to je svet povr{niji to }e uloga dobra ste se bavili u predstavi „Majstor i malno u miru i slobodi pokaè svoje Markovi} pozori{ta u sagledavanju dubljeg smisla Margarita“ koju ste radili u Narodnom mogu}nosti. êsti ratovi i razni drugi cena: 800 dinara onoga {to se de{ava (u) svima nama biti pozori{tu Sombor? dru{tveni pritisci prekidali su razvoj sve ve}a i ve}a. Pozori{te }e mo`da po- „Majstor i Margarita“ M. Bulgakova BORA TODOROVI] kompletnih generacija. Nema nijedne stati muzej emocija u ovom na{em svetu se ubraja u romane koje sam se zarekao Autori: gde pravih emocija gotovo i nema jer su da }u raditi. To je bio slu~aj i sa sjajnom koja nije osuje}ena. Dragana Bo{kovi} i Marko Misira~a uvek tako povr{ne, ilustrativne, i na knjigom Gorana Petrovi}a „Opsada crkve Pratite dramske tekstove mladih cena: 800 dinara prodaju. Mo`da je teatar jedino mesto Svetog Spasa“, kao {to }u jednom sva- ljudi, radite s mladim umetnicima, bili koje }e uspeti da sa~uva i prezentira one kako raditi „Sto godina samo}e“ Mar- ste svojevremeno u ìriju za Nagradu KSENIJA JOVANOVI] najdublje, najva`nije, najuzvi{enije emo- kesa, „Na Drini }uprija“ Ive Andri}a i jo{ „Borislav Mihajlovi} –Mihiz”, moè li se Priredio Zoran T. Jovanovi} cije koje nas ~ine ljudskim rodom. S neke. Teze koje sam izvukao iz fanta - govoriti o nekom specifi~nom senzibilite- cena: 800 dinara druge strane, tu postoji ozbiljna bojazan sti~ne Bulgakovljeve knjige na neki na- tu mlade generacije? da ta koli~ina planetarne povr{nosti ne ~in su parafrazirana ideja nadrealista da Zajedni~ki, i nesre}ni, imenitelj mla - proizvede generacije koje ne}e ni imati je rat najve}a higijena sveta. Tu pred- BRANKA VESELINOVI] potrebu za emocijama. Mi jo{ uvek go- stavu sam radio s idejom da je zlo naj- de generacije jeste {to ona nema ni idole ni ideale. Stasale su generacije koje su Priredio Zoran T. Jovanovi} vorimo o nekim generacijama koje pove}a higijena sveta. Odnosno, da l’ je cena: 800 dinara znajemo, koje veruju da je trenutni ne - mogu}e da smo svi postali tako zli, po - vaspitavali roditelji na prinudnim odmo- verovatni udar medija na ìvote mo`da kvareni, korumpirani i tako neljudi da je rima, u raspadnutom sistemu vrednosti, IVAN BEKJAREV prolazna stvar a ~emu }e uspeti mladi da |avo, tj. Voland taj koji dolazi da nas sa nezainteresovanim nastavnicima i Priredio Zoran T. Jovanovi} se odupru uz generacije roditelja, pobolj- zastra{ivanjem, kinjenjem osvesti i vrati profesorima, u okolnostima u kojima ni - cena: 800 dinara {ano {kolstvo uz neke novostvorene idea- bar malo igra~a na stranu dobra, da bi se kad nije bilo dovoljno ni vremena ni para le itd. Ali {ta }emo da radimo ako do|u ta utakmica koja se igra izme|u dobra i da im se ponudi bar deo ìvota kakav su PORUD@BENICA generacije koje su zadovoljne tom sveop - zla hiljadama godina, mogla nastaviti. Ta {tom povr{no{}u, generacije koje i ne- predstava je pokazivala {ta }e nam se zami{ljali. To je generacija koja ima gor - Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja maju potrebu za velikom i pravom emo - desiti ukoliko zlo postane toliko domi- ki ose}aj da ne zna~i ni{ta i da zato ne Saveza dramskih umetnika Srbije: duguje nikom ni{ta. To ih ~ini jako sme - lim u odabiru tema i ~esto beskrupulozn- Po{ta Srbije kao donator daruje jedine im u na~inu pisanja. Mislim da je ta ur - Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanja pozori{ne novine. bana gor~ina ne{to {to provejava kroz njihove komade. Naru~ilac: „Ludus“ uzvra}a s blagodarno{}u. Osumnji~eni ste da }ete biti novi upravnik Ateljea 212? Adresa: Svako je nevin dok se ne dokaè suprotno. Tako i ja; dok se ne dokaè da jesam, smatram sebe bezgre{nim i ne - Telefon: vinim. Ukoliko se krivica dokaè Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 2631 464, 2631 522, 2631 592; razgo vara}emo na tu temu.

15 LUDUS 152 Pozori{te i drugi mediji „SVETI GEORGIJE UBIVA A@DAHU” KAO FILM I PREDSTAVA „Izgoreo sam sa ovom pri~om”, kaè Du{an ra ima ali je burlesknog tipa...”, bio je Srpske. Kona~ni budèt, uz strane kopro- Prema njegovim re~ima, u filmu ima, u o{tar Stamenkovi}. ducente i podr{ku evropskog fonda Euri- naznakama, obrazaca anti~ke drame, Kova~evi} pisac drame „Sveti Georgije ubi- I tako ta predstava Ateljea nije poma`, zvani~no je stigao do preko pet gde su invalidi anti~ki hor, koji iznosi zvana na Pozorje, {to iz dana{nje per- miliona evra. Ova, za na{e uslove ogrom- stav naroda, glavni junaci nose tragediju, va a`dahu”, koja je imala vi{e scenskih po- spektive zvu~i neverovatno tim pre {to je na cifra, izazvala je talasanje, verovatno a slika na kraju je jedna vrsta citata Brehtove drame „Majka hrabrost”. vremenom postala legendarna a bila i i zavist me|u filmadìjama, prozivke i stavki me|u kojima je i legendarna presta- Nakon premijere filma, 11. marta u ostala jedna od onih pretstava koje se optu`be. Zbog afere sa neispla}enim ho - upe~atljivo i s puno re~i hvale se}aju Sava centru i razli~itih ocena stru~ne va u Ateljeu 212, i istoimenog, nedavno norarima, iz ekipe je u vreme poslednje kritike, film je postao tema i za politi~ke brojni poklonici teatra. Na Sterijino po- klape, decembra 2007. istupio slavni zorje stigla je druga scenska verzija partije i to zbog dela o mobilizaciji inval- premijerno izvedenog filma scenograf Miljen Kljakovi} – Kreka, koji „A`dahe”, koju je u istoj sezoni u Srp- ida. „To je falsifikovanje istorije”, tvrde je za potrebe filma u Deliblatskoj pe{~ari skom narodnom pozori{tu reìrao Egon predsednik i potpredsednik Odbora za sagradio ~itavo selo sa vi{e od 20 ku}a, kulturu Srpske napredne stranke Bra- Savin. Zorica Dimitrijevi¯ U prole}e 1987. godine, na 32. Jugo- slovenskim pozori{nim igrama Kova~e- esti film za koji je Du{an Kova~evi} poru~nika Tasi}a za koju je i nagra|en, vi} je dobio Sterijinu nagradu za tekst, a pisao scenario po nekoj od svojih Svetozar Cvetkovi} se prise}a: „A`daha nagra|eni su i Radoslav Milenkovi} za [drama – „Sveti Georgije ubiva je u ansamblu, ku}i, a i u javnosti iza - glumu i Geroslav Zari} za scenografiju. a`dahu”, najambiciozniji je projekat zvala uzbu|enje koje se te{ko moè upo - Usledile su nove postavke „A`dahe” – od me|u njima, a ~ini se i izaziva najvi{e rediti sa bilo kojim pozori{nim doga |a - Banja Luke ~ak do Atine, gde je pred- polemika pokre}u}i pitanja u rasponu od jem i njegovim rezultatom tog vremena.” stavu krajem 90-ih godina reìrao Bra- finansijske do ideolo{ke prirode. Na premijeri, 7. septembra, glavne nislav Le~i}, glumac koji sada u filmu I samo snimanje, u reìji Sr|ana uloge igrali su Petar Kralj (\or|e Dàn- igra kapetana Tasi}a. Dragojevi}a, privuklo je mnogo vi{e dar), Dara Dòki} (Katarina) i Dragan – Ljubavni trougao na velikom ekranu medijske pa`nje nego u slu~aju ranijih Gaga Nikoli} (Gavrilo). Ta predstava ~ine Lazar Ristovski (\or|e), Nata{a projekata – od ekranizacije antologijske igrana je sve do 2005. godine, ukupno Janji} (Katarina) i Milutun Milo{evi} predstave „Maratonci tr~e po~asni krug” 191 put u Ateljeu i na drugim beograd- (Gavrilo), dok je nekada~nji Gavrilo – 1982, preko „Balkanskog {pijuna”, „Sa - skim scenama za vreme rekonstrukcije Dragan Nikoli} u filmu tuma~io ulogu birnog centra” i „Urnebesne tragedije”, tog teatra. „A`daha” je dosta i putovala, sve{tenika. Mnoge uloge u filmu igraju glumci koji su tokom vremena tuma~ili do „Profesionalca” (2003). u~estvovala je na Barskom ljetopisu i razli~ite likove slavne Ateljeove postavke Kova~evi}, koji se ovoga puta anga - Festivalu pozori{ta Srbije, gostovala u „A`dahe”. Jedini koji je zadrào isti lik je Skoplju i Podgorici, na Pali}u, u Som - òvao i kao producent ratne i ljubavne Zoran Cvijanovi} kao Mile Vukovi} drame inspirisane istinitom pri~om o boru, â~ku, Kru{evcu... Zbog zaista (Gavrilov brat). On je bio i koproducent mobilizaciji invalida na po~etku Prvog izuzetnog interesovanja publike filma, uz Kova~evi}a, Dragojevi}a, Ri - svetskog rata, o prerastanju pri~e u film odigrana je ~ak ~etiri puta i u velikoj stovskog, Milka Josifova i Biljanu Pr- kaè: „Autorski rad reditelja i sluì tome dvorani Sava centra. vanovi}. U predstavi su Cvijanovi}a me- da se pisani tekst nadgradi i da se donese Ipak, ni u ono vreme nisu svi bili njali Branislav Zeremski i Bojan @irovi}, neka nova ~arolija. Izme|u toga {ta ste zadovoljni. Kriti~ar Petar Volk svrstao je koji su u filmu postali Krivi Luka, odnos- videli dok ste pisali i onoga {to vidite kad „A`dahu” u komade u kojima su „prepo- no @oja ribar. Pozori{nog Alekse – Mi- se realizuje, odnosno snimi i montira, znatljive evokacije patnje, stradanja, lutina Butkovi}a vi{e nema me|u nama, mo ra da bude neke razlike, ali to su mit skih `rtava i jo{ve}ih razo~aranja a u filmu taj lik igra Bora Todorovi}. Prvi ose}anja koja mogu da budu vrlo blizu i srp skog naroda, uz patrijarhalni ambi- Vane siro~e bio je de~ak Vuk Kosti}, mislim da je to u ovom slu~aju tako. jent, {ajka~e, pu{ke i sve {to tu ide.” danas vrlo traèni mladi glumac, a su - Ipak, o tome te{ko mogu da govorim. „Drama ima lepih i uzbudljivih podstica- de}i po filmskom debiju mogla bi uspe{na Odavno sam izgoreo sa ovom pri~om.” ja, navodi na razmi{ljanja... Ali, ako se karijera ~ekati i novog Vaneta, de~aka Film „Sveti Georgije ubiva a`dahu” oduprete sentimentalnosti, hladnokrvno Predraga Vasi}a. Posle Mire Banjac i snimljen je iz tre}eg poku{aja, a sve zagledate u melodramsko tkivo ili ste Renate Ulmanski u teatru, tetka Slavka na filmu je postala Milena Dravi}. Mla|a Andrejevi}, koji je u predstavi po~eo kao Mikan, a zatim bio i Rajko Pevac (posle Branimira Brstine) i Krivi Luka (posle Mime Karadì}a), u filmu je igrao u~itel- ja Mi}una, sa Sr|anom Timarovim kao Film Sveti Georgija ubiva a`dahu Mikanom i Borisom Milivojevi}em kao Rajkom. U ulozi Daneta neènje tokom crkvom, kafanom... To, me|utim, ne spa - tislav Petkovi} i Radoslav Pavlovi}, optu- dugog trajanja predstave smenjivalo se da u pri~u o odnosu izme|u drame i ùju}i Vladu Srbije {to je finansirala film osam glumaca, a u ulozi njegovog brata scenarija, predstave i filma. koji „na lo{ na~in govori o na{im preci- Ba}e ~ak 11. U filmu su ih igrali Goran Reditelj filma Sr|an Dragojevi} isti~e ma”. Kova~evi}, me|utim, zna pri~u iz Jevti} i Ljubomir Bandovi}. da je u tu avanturu u{ao imaju}i veliki prve ruke, od svog dede Cvetka, ~ije je ka- Kova~evi} je za potrebe scenarija respekt prema dramskom tekstu. „Ipak, zivanje zabeleìo i ~uva na audio snimku. znatno dopisao pri~u, od koje je ina~e insistirao sam na tome da neke stvari Uostalom, kako isti~e sociolog kulture prvobitno èleo da napi{e roman. Drama menjamo i dopisujemo. Poslednjih pola Ratko Boòvi}, film je stvar umetni~ke je koncentrisana na vreme Cerske bitke i sata filma je novitet u odnosu na dramu. imaginacije, a Dragojevi} podse}a da ljubavni trougao u miljeu srpskog sela, Trudio sam se da o~uvam duh pozori{nog ve}ina gledalaca jo{ u detinjstvu nau~i da dok film po~inje 1912. bitkom u Prvom komada, ali i da unesem jedno druga~ije Supermen ne moè stvarno da leti. I rani- balkanskom ratu. „@anrovski to nije pre - ~itanje teksta”, obja{njava Dragojevi}. Za je su me prozivali „eksperti” za patrioti- Predstava Sveti Georgija ubiva a`dahu vi{e razli~ito od filmova koje sam do sada njega je ovaj film prvenstveno ratna melo- zam i prave srpske vrednosti, kaè re- radio. U pojedinim delovima to je i dobra drama, ali bez „masovki” poznatih iz ditelj. Njega mu~i ne{to drugo. Govore}i o skupa je prili~no potrajalo. Naime, ista ravnodu{ni prema zanosima pro{losti”, komedija. U periodu izme|u ratova ljudi partizanskog ànra, a sa mnogo krupnih te{ko}ama na snimanju, nedostatku konja autorska i producentska ekipa planirala izvo|enje ovog komada u Ateljeu „ne se trude da ìve normalno, de{avaju im planova koji doprinose intimnijoj pri~i. i kaskadera za scenu juri{a, pominje i je da realizuje ovaj projekat 1998. i 2001. obezbe|uje trajnije zna~enje”, ocenio je se i lepe i sme{ne i tu`ne stvari”, kaè Film se zavr{ava potresnom scenom u li~ne pogre{ne odluke. „Uloìo sam toliko godine, ali tada nije bilo uslova ni novca. Volk. pisac. On tako|e insistira na aktuelnosti kojoj glavna junakinja odvozi sa boji{ta energije da sam poverovao da }e film biti Sa istoimenom legendarnom pred- Stamenkovi} je u tekstu pod naslo - pri~e, jer se „za stotinak godina u poli- mrtvog i muà i ljubavnika, a kroz mrak remek-delo. A nije”, izjavio je Dragojevi}. stavom u Ateljeu 212 je, kako se ~ini iz vom „Tragedija i obi~an ~ovek” hvalio ti~kom smislu nije mnogo toga izmenilo je vodi seosko siro~e. Kova~evi} kaè da se Publici se film ipak svideo. U prvih na ovim prostorima.” „Selo iz filma time podse}a na istoriju i cikli~nost stra- deset dana prikazivanja videlo ga je vi{e sada{nje perspektive, bilo lak{e. Pra - dramu, ali ne i predstavu. Opisuju}i ko - nalazi se na obali Save u blizini Drine, danja. @ene su posle bojeva odlazile po od 40.000 ljudi, {to je zna~ajna cifra izvedbu na velikoj sceni reìrao je kultni mad kao „melodramu koja je presecana preko puta je Austrougarska. Danas je mrtve jer su ~esto bile jedine preìvele iz imaju}i u vidu tu`no stanje na{ih bio - reditelj, kasnije i upravnik tog teatra, sablasnim humorom da bi se postiglo da preko puta Evropska unija, tu je opet celih familija, dok de~ak predstavlja skopa. Tako se ponovo potvr|uje ocena Ljubomir – Muci Dra{ki} 1986. godine. se, ne umanjuju}i joj veli~inu, depatetizu- granica i roba se {vercuje preko Drine. generaciju koja }e sigurno u~estvovati u Vladimira Stamenkovi}a: „Ma kako igrali Kriti~ar Vladimir Stamenkovi} pisao je je istorija, da se konfrontiraju istorijsko i Sada tu nije Austrougarska, ali imate narednom ratu, „samo je pitanje da li }e komade Du{ana Kova~evi}a, oni nalaze tada da je Kova~evi}u „po{lo za rukom ljudsko”, on je ukazao da je „malo {ta od Republiku Srpsku u kojoj su strane trupe oti}i u partizane ili u ~etnike”. „U Prvom put do publike, jednostavno zato {to je on {to nije ni Steriji, ni Nu~i}u, da posle niza toga prisutno u predstavi, a i kada jeste, i problemi su sli~ni.” svetskom ratu skoro 50 posto najvitalnijeg rasan dramati~ar, sa izuzetnom gotovo uspelih komedija superiorno u|e u oblast retko na pravi na~in.” „Istorijsko je jedva Film je od po~etka progla{en za na - mu{kog dela stanovni{tva je nestalo. matemati~kom dramatur{kom ve{tinom u tragi~ne drame”. Sada{nji upravnik Ate - akcentovano, ljubavna pri~a je mlaka, cionalni projekat, a sredstva za sni manje Posledice se ose}aju u mnogim segmenit- preno{enju ìvotne u ljea, u ono vreme mladi glumac u ulozi iscrpljuje se u povr{nim odnosima, humo- izdvojile su vlade Srbije i Republike ma dana{njeg ìvota”, ukazuje Kova ~evi}. dramsku gra|u.”

LUDUS 152Lu 16 Pozori{te i drugi mediji „ZIMSKE BA[TE” U BITEF TEATRU Predstava „Zimske ba{te” na sceni Bitef emotivno, {to publika, sve, prati na velikom, centralnom ekranu. teatra predstavlja zanimljivu sintezu teatra i [ta se postiè ovim video prenosom? novih medija, a tematski je usmerena na Teoreti~ar Hans-Tis Leman, isti~e da je u analizu posledica ratova devedesetih godi- okvirima postdramskog teatra ~esta pra - ksa da se vidljivim kamerama snimaju na na teritoriji biv{e Jugoslavije me|u koji- pokreti aktera i njihove re~i, te da se ma su ~injenice da je Srbiju napustilo oko reprodukuju na monitorima, odnosno 700 hiljada mladih, obrazovanih ljudi, da se ekranima. Leman smatra da tu dolazi do dekonstrukcije pozori{ta, da se rastvara ubraja me|u pet zemalja sa najstarijim „ìvo” pozori{te, da se ono razotkriva kao stanovni{tvom i da je prva po broju azila- iluzija, kao efekat ma{inerije za tehni~ke efekte, sa jedne strane. Istovremeno, u nata ovoj vrsti radnje se moè osetiti i jedna Zimske ba{te druga, suprotna tendencija: da se tehno- logija medija teatralizuje. Ono mehani~ - liko metara, publici nudi mogu}nost za Dakle, predstava Zimske ba{te otvo- jo{ ve}u intimnost, putem posmatranja Ana Tasi¯ ko, reprodukcija i reproduktibilnost po- rila je niz pitanja, na planu tematike, kao krupnih planova izvo|a~a na moni- i na planu forme savremenog, post- staju materijal igre i moraju sluìti pri - torima, kao da moèmo doìveti pravu dramskog, medijskog pozori{ta. Iako, sutnosti pozori{ta, igri, ìvotu. Dakle, redstava Zimske ba{te, prema Angelovski, Mariana Aran|elovi}, Pre - neposrednost samo u televizualnim okvi- naravno, ova vrsta upotrebe tehnologije u navedeni postupak video prenosa u pred- konceptu i u reìji Nikite Milivoje- drag Damjanovi}, igraju fragmente liko- rima. Istraùju}i razloge te ~injenice, teatru i dalje mnogo zaostaje za sli~nom stavi Zimske ba{te implicitno ispituje taj Pvi}a, koja je, u martu, nekoliko va, govore}i o razli~itim, vrlo li~nim, Auslander nalazi obja{njenje u tezama i praksom u svetu (Wooster Group, Gob odnos ìvog i medijatizovanog izvo|enja, dana nakon premijere u Veneciji, premi- iskrenim i traumati~nim iskustvima iz raspravama Valtera Benjamina, koji je Squad, Rene Pollesh i drugi), ipak je jerno prikazana i u Beogradu, na sceni devedesetih. status ìvog izvo|enja u vremenu op{te tvrdio da je kvalitet (originalnog) prisu- predstava otvorila neka bitna pitanja za Bitef teatra, zanimljiv je eksperiment na Kada je re~ o strukturalnom nivou, u medijatizovanosti, kao i poziciju medija u stva uvek na manjoj ceni od reprodu ko - razmi{ljanje. A ovo sve je posebno vre - polju sinteze teatra i novih medija (ko - predstavi se prepli}e ìva igra i ranije okvirima ìvog izvo|enja. vanog, jer u vremenu mehani~ke repro - dno u okvirima srpskog pozori{ta, gde se, produkcija Bitef teatar, La Biennale di snimljen video materijal, zatim igra i Jedna druga scena u predstavi Zim- dukcije umetnosti, dakle u okvirima d o - u najve}em broju slu~ajeva video i nove Venezia & Spielzeit’s Europa i Berliner video prenos, a kombinuje se i direktna ske ba{te potpuno je data u formi video minacije masovne kulture, dolazi do te - tehnologije zaista retko upotrebljavaju Festspiele). Na tematskom planu, pred- igra i ranije snimljeni, zvu~ni materijal. snimka, ranije snimljenog, koji se oprav- `nji ka prevazilaènju distanci, {to sloènije, promi{ljenije dava time {to predstavlja vid Internet stava je usmerena na analizu posledica Na primer, u jednoj reprezentativnoj sce - podrazumeva i ukidanje aure umetni~ - i izazovnije. ratova devedesetih godina, na teritoriji ni, glumac Miljan Prljeta leì u nekoj video komunikacije. Vladimir Aleksi} tu kog dela, koja stvara distancu. Benjamin nastupa u ulozi uspe{nog umetnika – biv{e Jugoslavije. Tokom ratova poslednje ogromnoj metalnoj kutiji, {to, naravno, govori o èlji savremene, masovne, pu - emigranta koji putem Interneta komuni- decenije 20. veka Srbiju je napustilo oko ima i simboli~ka zna~enja, jer se tako blike, da se pribliì objektima, prostorno i cira sa prijateljima u Srbiji, pokazuju}i 700.000 mladih obrazovanih ljudi. Danas sugeri{e zatvorenost, bezizlaznost itd. Za li~no, do ~ega se dolazi putem prevazi- im svoj ìvot. Video snimci njegove igre, laènja jedinstvenosti razli~itih realnosti, je Srbija me|u pet zemalja sa najstarijim to vreme, publika ne vidi direktno njego- bazirani na krupnim planovima izvo|a - prihvatanjem njhove reprodukcije. stanovni{tvom na svetu, sa daleko ve}om vo lice, ve} ga posmatra posredno, na ~evog lica, a transmitovani na velikom, U predstavi Zimske ba{te se, tako|e, stopom umiranja nego ra|anja i prva je ekranu, putem direktnog video prenosa, centralnom ekranu, sugestivniji su nego smenjuje ìvi govor, sa ranije snimljenim po broju azilanata u Evropi. To je temats- koji je u rukama glumca Vladimira da su ìvo izvedeni. Za{to je video sni - auditivnim materijalom. Tako|e, kada je ka baza predstave i polazi{te za istra - Aleksi}a. Osim {to on, u ovoj sceni, ima mak krupnog plana njegovog lica, dok re~ o ìvom govoru, on se ponekad pre - ìvanje. Tekst je sa~injen od li~nih ispo - funkciju kamermana, on je i neka vrsta govori, uzbudljiviji, efektniji nego da je nosi putem mikrofona, a ponekad ne, tj. vesti ljudi koji su napustili zemlju deve- scenskog/filmskog radnika, po{to, isto- on igrao neposredno, pred nama, na sce- glumci govore „na suvo”. Analiziraju}i desetih godina, kao i onih koji su tu osta - vremeno, pravi scenografiju, to jest efek- ni? upotrebu mikrofona u savremenom pozo- li. U predstavi nema stabilnih, niti fiksi - te za taj video prenos, ne`no bacaju}i na Teoreti~ar izvo|a~kih umetnosti, Fi - ri{tu, Leman isti~e da mikrofon istovre- ranih likova, tu je re~ o hibridnom, mul - Prljetu bele mrvice od stiropora, stvara- lip Auslander, nagla{ava va`nost feno- meno nagla{ava autenti~nu prisnost i timedijalnom obliku dokumentarnog tea - ju}i tako utisak poeti~nosti. Za to vreme, mena da se ~ak i u najintimnijim projek - njeno tehnolo{ko potkopavanje, zbog tra, gde izvo|a~i, Vladimir Aleksi}, Mi - Prljeta govori o svojim se}anjima iz tima umetnosti performansa, gde je pu- ~ega je njegova upotreba vrlo zanimljiva, ljan Prljeta, Danijela Ugrenovi}, Jelena ìvota devedesetih godina, iskreno, toplo i blika udaljena od izvo|a~a samo neko- zbog tog dvostrukog, grani~nog statusa. Gordana Kui} o predstavi „Miris ki{e na Balkanu“ STVARNI LIKOVI KOJI SU @IVELI VELIKU PRIÛ

Tokom ranih osamdesetih godina pro{log pripadala je moja porodica sa maj~ine strane. stole}a, po~ela sam pisanjem ili, bolje „Tako sam tokom ranih osamdesetih godina pro{log stole}a, po~ela sa pisan- re~eno, zapisanim pri~anjem, sa èljom da jem ili, bolje re~eno, zapisanim pri~a- njem, ne da bih postala knjièvnik ve} sa ovekove~im ìvot pet izuzetnih èna. A sada èljom da ovekove~im ìvot pet izuzetnih je pri~a dospela na scenu èna, a dogodilo se da sam preko njih u mojoj prvoj trilogiji ispri~ala pri~u o sefardskim Jevrejima, Srbima, katolici- toku proba predstave „Miris ki{e olujnih vremena izme|u dva svetska ma i muslimanima Sarajeva, Bosne, pa i na Balkanu” u Madlenianumu, rata. Pomenutu veliku pri~u ipak nisam Balkana u trajanju od jednog veka. Unedavno premijerno izvedene, a zapo~ela da beleìm zbog nje same, ve} „Za moj prvi roman, ´Miris ki{e na ra|ene po istoimenom romanu Gordane zbog ~injenice da su njeni junaci bili Balkanu´, jednostavan ali zna~ajan jer Kui}, autorka popularne knjige je rekla pripadnici {panskih Jevreja, takozvanih predstavlja inicijalnu kapislu za sve da je i u knjizi i na sceni re~ o likovima Sefarda, ìvlja koje je gotovo izbrisano sa potonje, roman koji sam pisala i brisala Miris ki{e na Balkanu, Madlenianum koji nisu izmi{ljeni. mape Sarajeva tokom holokausta. Nestali godinama, osnovne podatke sam dobila „Postojali su, i predstavljaju moju su zajedno sa svojom verom, sa svojim od svoje majke, sjajnog pripoveda~a neo~ekivan uspeh. Na neki za mene „I tako sam ja, ve} u zrelim godina- najuù porodicu, ali koje, naàlost, ve} melodi~nim jezikom, mekim romansama porodi~nih zgoda i nezgoda. Ona je bila i neverovatan na~in on je od tada pa do ma, po~ela da ìvim svoj ´drugi´ ìvot, odavno vi{e nema”, napomenula je Gor- i vatrenim temperamentom, sa mno- ostala spiritus movens svih mojih roma - danas, zna~i pune dvadeset dve godine, naime, postala sam pisac. Ali, bez mog dana Kui} a potom dodala: „nema ni~ega {tvom obi~aja i praznika propra}enih nesknih poku{aja. nalazio put do ~italaca bez re~i reklame, vodi~a, moje potpore i najboljeg prijatelja, bez slu`bene kritike u nekom va`nom bez pri~e. Il faut que le roman raconte, ukusnim jelima, sa svim svojim talenti- „Radnja romana se odigrava u Sara- moje majke Blanke, ne bi bilo nijednog jevu u kojem nisam nikad ìvela, a retko ~asopisu, ~ak i bez ijedne knjièvne roman mora da pri~a, isti~e Stendal, a to ma, ve{tinama, umetno{}u, ljubavima, od mojih sedam romana, pa samim tim ve~eri, a da ne govorim o promociji! i boravila vi{e od dan-dva, i u Beogradu ni ove dramske predstave. je i moje zlatno pravilo. Moja porodica – za|evicama, prijateljstvima i trvenjima. gde sam ro|ena, ali nakon opisanog ´Miris ki{e na Balkanu´ je bio (a i sada „Dugujem veliku zahvalnost gospo|i mama Blanka, tetke Laura, Nina, Klara i Jedne ~itave ìve i ìvahne nadarene doba, perioda od 1914. do 1944. godine. je) uklju~en u sve liste naj~itanijih i Riki, sa njihovim muèvima, Srbima, zajednice vi{e nije bilo. A njima, tim Ni jedan ni drugi milje nije mi bio blizak, najtraènijih knjiga (u to vreme nije se Madleni Zepter, vode}em srpskom dobro - Jevrejima i Hrvatima, ujaci Isak i Elijas Sefardima, vekovnim izgnanicima prvo te sam se ozbiljno mu~ila da ih oslikam. kod nas upotrebljavao termin „best se - tvoru na{eg vremena, {to je prihvatila i sa njihovim ènama –ìveli su jednu iz prapostojbine, a zatim iz [panije s Ipak, kada je roman najzad ugledao sve- ller”). Tri hiljade primeraka je prodato za podràla uklju~ivanje ove predstave u veliku pri~u. Uostalom, kao i mnogi kraja 15. veka koji su se naselili {irom tlo dana 1986. godine, na moju najve}u nepunih {est meseci, a sledila su kasnije bogati repertoar svog stanovnici uzburknog Balkana tokom Otomanskog carstva, pa i u Sarajevu, radost i zaprepa{}enje, usledio je potpuno jo{ dvdeset dva izdanja. pozori{ta.”

17 LUDUS 152 Selektori Sterijinog pozorja SCENSKO ZADIRANJE U SVE VRSTE NEKOREKTNOSTI „Vidljivo je porastao interes za raznoliko okviru ukupne selekcije od 7+7 predsta- utisak, zasnovan na nekih osamdesetak va, koju sam kao celinu, ravnopravno vi|enih uzoraka u konkurenciji. Ukrat- motivisano sen~enje smisla i idioma igre partnerski, radio sa Igorom Buri}em, ko, uticaji su o~igledni i tako {to je, na upotrebom tehnolo{kih produètaka, a mogle biti „omiljene”. Tu bih najpre primer, predstava „Terapija” suboti~kog mikrofon je tu prvi na top-listi kojim se mogao ubrojati predstave „Dervi{ i Pozori{ta „Deè Kostolanji” umnogome smrt”, „Terapija”, „O nasilju”, nalik ànrovski i tonski kontrastno razi- upire prst u oko svetu spektakla”, kaè „Kandid”... koje su toliko uzajamno granoj dijalo{koj protezi lanjske, tako|e Vladimir Kopicl, koselektor Sterijinog pozor- razli~ite da naprosto treba biti cerebralni pozorijanske, predstave „Urbi et orbi” ja 2009. gimnosofista da bi im se utvrdila istog teatra, a takvih „dijalo{kih” slu~a - omnipotentna zajedni~ka osobina, sem jeva ima jo{. S druge strane, kada govo- ~injenice da i ìvot i pozo ri{te i umetnost rimo o uticajima iz sveta, pa bili oni Sne¦ana Mileti¯ jo{ uvek postoje pa nekad uspeju da na|u epohalni ili samo teatarski, vidljivo je i vitalan zajedni~ki izraz u kojem se porastao interes za raznoliko motivisano uzajamno podràvaju na krasno vidljiv i uspelo sen~enje smisla i idioma igre [ta je zajedni~ki imenitelj tvog dela ti gledaoce? na~in. Po meni je to najbitnija odlika upotrebom na{ih tehnolo{kih produè - selekcije? Koja je mejnstrim tema koja Nema moga dela selekcije, sem ako ovih predstava, ne ba{ tematska, niti taka, gde je mikrofonski posredovan se provla~i? [ta misli{ da }e isprovocira- se misli na one predstave koje bi meni, u {ematska, ali svakako takva da }u te govor glumaca pri vrhu lokalne, trenutno predstave na Pozorju ponovo gledati s vaè}e top-liste kao vrsta aktuelisti~kog Vladimir Kopicl podjednakim zadovoljstvom kao i pri preterivanja u upu}ivanju na svet spek- odabiranju. To je ose}aj koji bih èleo da takla. I to nije sve, jer je izuzetno zastu- Ludilo zasad nisam detektovao ni probudim i u gledaocu, povodom svih 14 pljen i simptom scenskog zadiranja u kod sebe ni kod kolege Buri}a, sem ako se SELEKCIJA NACIONALNOG POZORI[TA predstava nacionalne selekcije. A {ta }e tematski korpus politi~ke, rodne itd. misli na one desetine hiljade kilometara mu te predstave zna~iti ponaosob ili kao (ne)korektnosti, ljudskih prava, dometa koje smo proputovali nastoje}i da udovol- 1. „Razbojnici“ Fridriha [ilera u reìji Nikole Zavi{i}a/ NP-NK- mogu}i sistem – neka otkrije sam. tranzicije itd. Naravno da to nije samo jimo najrazli~itijim porivima pozori{nih Népszínház/ Subotica [ta tvoje veliko selektorsko iskustvo na{a pri~a, niti je scenska autenti~nost pozivara. Njima ubudu}e preporu~ujem 2. „Nevinost“ Dee Loer u reìji Dejana Mija~a/Atelje 212/Beograd govori: u~e li ljudi koji stvaraju pozori{te ovog sve prisutnijeg „sektora” kod nas vi{e ose}aja za meru prilikom prijavlji- 3. „Terapija“ Kristofera Djuranga u reìji Olivere \or|evi}/„Deè kod nas i{ta od onog najboljeg {to se ne{to ~ime bismo se mogli di~iti u ve}em vanja predstava, a Pozorju ve}e povere- Kostolanji“/Kosztolányi Dezs Színház/ Subotica ponudi na festivalima, konkretno na broju slu~ajeva. nje u selektorski njuh, iskustvo i brigu za 4. „O nasilju“, [ekspirov „Tit Andronik“ u adaptaciji i reìji An|elke Pozorju? Da li je selektovanje udvoje neka resurse bez {krtarenja kada su Nikoli}/NP Kikinda i Hop.la!/Beograd Po ovom pitanju imam vrlo jasan vrsta ludila udvoje? granice u pitanju. 5. „Mrtve du{e“ N. V. Gogolja u reìji Ljuboslava Majere/NP „To{a Jovanovi}„/ Zrenjanin 6. „Kandid ili Optimizam“ Voltera u reìji Aleksandra Popovskog/JDP/ O LJUBAVI I RATU, @IVOTU I SMRTI Beograd 7. „Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi“ Toma Stoparda u reìji Jovana „O~ekujem da ovogodi{nje Pozorje u Gruji}a/Bitef teatar – Beograd/KC – In|ija/Pozori{te mladih – Novi Sad gledaocu isprovocira katarzu, jer nismo SELEKCIJA NACIONALNE DRAME odmakli od Aristotela, skoro da smo zatvo- 1. „Dervi{ i smrt“ Me{e Selimovi}a u reìji i adaptaciji Egona Savina po rili krug pri~e o sledbenicima civilizacije dramatizaciji Borislava Mihajlovi}a – Mihiza/NP Beograd 2. „Brod za lutke“ Milene Markovi} u reìji Ane Tomovi}/SNP/Novi Sad kojoj je lepota (bila) vrhunski ideal“, kaè 3. „[uma blista“ Milene Markovi} u adaptaciji i reìji Tomija Janeì~a/Atelje 212/Beograd Igor Buri}, koselektor ovogodi{njeg Steri- 4. „Je li bilo kneève ve~ere“ po tekstu i u reìji Vide Ognjenovi}/SNP/Novi Sad jinog pozorja 5. „Maratonci tr~e po~asni krug“ Du{ana Kova~evi}a, na muziku Irene Popovi}, Zorana Hristi}a i Marka Grubi}a, u reìji Kokana Mladeno - Igor Buri} (Foto: Branko Lu~i}) vi}a/Pozori{te na Terazijama/Beograd U kom se smislu tvoje gledala~ko doìvljaju“ me vodi mnogo dalje od onog oko moralo izo{triti kada si kao pozo- ~emu je ovde mesto – objekciji, meha - 6. „Narodni poslanik“ Branislava Nu{i}a u reìji Nikole Pejakovi}a/NP ri{ni kriti~ar dobio zadatak da odabere{ nizmima percepcije, raciju, intuiciji, Republike Srpske/Banja Luka/BiH/RS vazi{ao samog sebe u svakom smislu... predstave za Pozorje? Jesu li tad sti- (pod)svesnom... Mejnstrim tema za mene je da je po- 7. „Lepet mojih plu}nih krila“ Uglje{e [ajtinca u reìji Marka gle neke dodatne moralne, ili neke druge [ta je zajedni~ki imenitelj tvog dela zori{te ìvlje nego {to bi se to o~ekivalo i Manojlovi}a/NP Sombor dileme? selekcije? Da li je selektovanje udvoje to da ga ljudi mnogo vole, bili oni Isto je to oko i ima ih dva, ba{ koliko neka vrsta ludila udvoje :)? Koja je nepopularno prozivani stru~nom ili i selektora. Da, nao{trio sam se, najvi{e u mejnstrim tema koja se provla~i? [ta obi~nom publikom... O~ekujem da ovo- smislu da je odabir predstava za festival misli{ da }e isprovocirati gledaoce? godi{nje Pozorje u gledaocu isprovocira kao {to je Sterijino pozorje mnogo vi{e Zajedni~ki imenitelj selekcije su zadovoljstvo, emocije, katarzu, jer ne nego kritika jedne predstave. Ranije pseudokategorije ljubav i rat/ìvot i smrt. samo da se nismo odmakli od Aristotela, nikad nisam pravio top-liste, idealne Ima ih „mnogo“, ali mnogo vi{e je pred- nego skoro da smo zatvorili krug pri~e o JO[ TRI PREDSTAVE stava koje tematskim preokupacijama repertoare i sli~no, niti sam posebno sledbenicima civilizacije kojoj je lepota voleo da gledam uprizorenja onog {to odgovaraju ovim motivima... Selek - tovanje s Vladimirom Kopiclom bilo je (bila) vrhunski ideal... Naknadno dopunjena selekcija pomalo bezobrazno nazivam {kolskom izuzetno zadovoljstvo i prava avantura, U ~emu se – ako se – pozori{na lektirom... Dilema je bilo, ali pre estet - pa i ludilo. Ukrstiti koplja a onda i pera s Vojvodina razlikuje od preostalog dela U vreme predaje u {tampu ovog broja „Ludusa“ objavljena je informacija o skih, nego moralnih. I pre bi ih nazvao takvim likom, pri tome proputovati Srbije, moè li se govoriti o naro~itim suvi{nim, nego dodatnim... Hmh... dopunjenoj selekciji 54. Sterijinog pozorja. ~uvenu Triglav-\ev|elija rutu, izuzetno poetikama? Krilatica „biti objektivan u subjektivnom je inspirativno i verujem da sam pre - „Zbog izuzetne pozori{ne ponude ove sezone, Sterijino pozorje na ~elu sa Ove sezone, isti~em - ovaj put - direktorom Ivanom M. Lali}em, a uz konsultacije sa selektorima Vladimirom nijanse su odlu~ivale. Ako govorimo u Kopiclom i Igorom Buri}em, odlu~ilo je da u selekciju naknadno uvrsti jo{ tri teritorijalnim kategorijama, {to bi predstave“, stoji izme|u ostalog u saop{tenju koje je u javnost prosle|eno 13 dana Sekretarijat za kulturu svakako trebalo izbegavati, Sterijino po objavljivanju zvani~ne selekcije festivala, a {to je izazvalo burne reakcije u pozorje je pokazalo izuzetno intere - sovanje za produkciju van Vojvodine i javnosti. Skupštine grada Beograda Beograda, tradicionalno ustoli~enih kao Tako }emo na Pozorju gledati jo{ Sterijine „Rodoljupce“ u reìji Larija Zapie i perjanica kulture Srbije, i da smo birali izvo|enju NP Uìce, „[vabicu“ Laze Lazarevi}a u reìji Ane \or|evi} i izvo|enju usrdno dariva svoje jedine gradove, ljude, predele... selekcija bi JDP-a, te [ekspirovu „Buru“ u reìji Andra{a Urbana i izvo|enju NP Ni{. Umesto sigurno izgledala druga~ije. Ovako, do- 25. maja, festival }e po~eti tri dana ranije – 23. maja i trajati do prvobitno pozorišne novine. bra predstava je samo i ipak dobra planiranog 5. juna. predstava, a takve, kao i one druge – „Ludus“ uzvra}a s blagodarnoš}u. lo{(ij)e, uvek dolaze iz istog mesta – iz pozori{ta.

LUDUS 152Lu 18 POLITI^KO-POLEMI^KI POGLED NA STVARNOST SELEKCIJA DRUGOVA „Drugovi se bave budu}no{}u preko 1. „Fragile”/Krepsko/ê{ka 2. „Erorizam“/Krepsko/ê{ka sada{njosti koja preispituje pro{lost. Bave 3. „Komunisti~ki manifest“/Teatar Tribunalen i Teatar Galeasen/ [vedska 4. „Little red (play): herstory“/Andcompany&Co./Nema~ka se apsurdnim (i logi~nim) ru{evinama 5. „Europia“/Teatergroep de Bus/Holandija 6. „Turbofolk“/HNK Ivana pl. Zajca/Rijeka komunizma u Evropi”, kaè Nikola Zavi{i}, 7. „Flamingo“/Winnebag/Lucidity Suitcase Theatre/Filadelfija/USA selektor sterijanskih „Drugova“ zna~e, ali nisu postali pozori{ni mejn- Kakvu si moralnu buru u sebi prethod- Predstaviv{i „Drugove“ prvi put postojanja Evropske unije, sli~nosti i strim. To su mladi ljudi sa izgra|enim no morao da prebrodi{? javnosti, rekao si da je tvoja selekcija razlike naroda koji su je oformili ìvotnim i pozori{nim stavom, bu du}nost [to se ti~e moje predstave u ovogo- politi~ki polemi~na. [ta to zapravo zna~i („Europia“). „Drugovi“ podràvaju ljude evropskog, ali i nezavisnog pozori{ta di{njoj selekciji, potpuno je logi~no da ne SAD-a (Thaddeus Phillips, Lucidity u dru{tvu nevi~nom pravoj polemici, koji traè svoje korene i ostavljaju sve Nikola Zavi{i} budem u konkurenciji za nagrade. Ra- ~ak nezainteresovanom za pravi dija- biraju}i avanturu („Flamingo/Winne - Suitcase). U okviru ovogodi{nje selekcije je i zlog je jasan - transparentnost. Nije bilo log, su~eljavanje i razumevanje? [ta bago“). „Drugovi“ otkrivaju duboku ju. Postali su, tako se {ire}i, novi godovi jedna tvoja predstava, koju – dodu{e – ti nikakve moralne bure. To se podrazume- tvoje pozori{no iskustvo govori, je li intimu i preispituju na{e svakodnevne te ideje, tri nova goda: nisi selektovao. Iz Pozorja je stigla vest va. Direkcija Pozorja i ja smo bez ikak- publika raspoloèna za tu vrstu provo- gre{ke („Fragile“ i „Errorizmus“). 1. Drugovi da }e{ biti izuzet od nagrada. Je li to vih problema u jednoj re~enici kacije, upiranja prstom u oko? Sti~e se utisak da si imao ~ak po- 2. Drugo Vi tvoja èlja ili zajedni~ko re{enje... „Drugovi“ su odgovorni. Pre svega lemi~no-ironi~an odnos u odnosu na 3. II/VI doneli tu odluku. Normalno. prema publici koja }e ih videti. Donose pro{le Krugove naslovljavaju}i ih sada I funkcioni{u tako: kao polemi~ki (i pred nju pitanja i provokacije. Ne nu`no Drugovima... Samo je jo{ falilo tatatatira namerno {aljiv) osvrt na na{u pro{lost Dramatur{ki informator u teatarskom okruènju. „Drugovi“ se Branka Kockice... [ta je zna~ila izjava („drugovi!“), kao ogledalo nas tj. bas bave budu}no{}u preko sada{njosti koja da ovogodi{nji krugovi nisu „ni skupi ni samih (Drugo Mi tj. Drugo Vi) i kao preispituje pro{lost. „Drugovi“ se bave elitisti~ki“... Da su dosada{nji bili eliti- poletno, puno energije i ranog, ìvotnog apsurdnim (i logi~nim) ru{evinama ko - sti~ki? entuzijazma odeljenje (II/VI) osnovne TEREZA VALSER – munizma u Evropi sa raznih strana: od Ponavljam da vrlo cenim sve {to je {kole. Deluje mo`da komplikovano, ali njegovog izvora („Komunisti~ki ma - kao selektor inostranog programa pre nije. Vide}ete kada vidite predstave. nifest“), preko Isto~ne Evrope („Little red mene uradio dr Ivan Medenica. Voleo Ideja je tako|e bila da se koncentri{e (play): herstory“), do biv{e SFRJ („Tur - sam „Krugove“. Zato sam èleo da na- stvarala~ka energija mla|ih autora koji ]ERKE KING KONGA bofolk“). „Drugovi“ preispituju smisao stavim u njihovom koncentri~nom {iren- u svojim zemljama ve} odavno ne{to Junaci komada smrt predstavljaju kao holivudski film. Glamurozni kraj ìvota je i vrsta morbidne kompenzacije za odsustvo RADE [ERBED@IJA I „TEATAR ULYSSES“ NA POZORJU smisla u ìvotima izvr{ilaca zlo~ina Poseban program a moglo bi se re}i i poslastica predstoje}eg 54. Sterijinog pozorja je gostovanje pozori{ta Radeta [erbedìje sa Briona, „Teatra Ulysses“ koji }e, van takmi~arske konkurencije, na lokacijama u Novom Sadu izvesti pet predstava. Prva je [ekspirov „Kralj Lir” u reìji Lenke Udovi~ki, a u kojoj legendarni Rade [erbedìja igra naslovnu ulogu. Ana Tasi¯ Povodom ove sterijanske poslastice, Rade [erbedìja je nedavno na konferenciji za novinare u Novom Sadu govorio o predstavama Teatra Uliks, svojim se}anjima na davna{nja Pozorja... Govorio je kako je, pre vi{e godina na hrvatskom ostrvu eme straha od starenja, propadan- zaposlenih, kao i stanara u toj ustanovi. Mali Brioni, na nekada{njoj austrougarskoj tvr|avi, oformljeno pozori{te koje je u svoj ìvot krenulo lirom. Naglasiv{i s ja tela i smrti, kao i nasilja u sta- Osetljiv problem ejdìzma, autorka obli- koliko radosti je prihvatio poziv za gostovanje, odnosno u~e{}e na 54. Pozorju, [erbedìja je skrenuo pa`nju da se „Kralja Tra~kim domovima, nalaze se u os- kuje nekonvencionalno, prilazi mu sa Lir” igra 30. i 31. maja u ambijentu Pe trovaradinske tvr|ave, {to je posebno bitno jer je Uliks i nastao na tvr|avi: „svi oni novi drame ]erke King Konga (King obiljem crnog humora, ne upotrebljava koji ru{e mostove, treba da znaju da je te{ko sru{iti tvr|ave, koje brane grad i ljude koji ìve oko njih.” Kongs Töchter) Tereze Valser. Radnja se sredstva koja stvaraju melodramati~nost Se}aju}i se vremena kada je SP, u nekada{njoj zajedni~koj dràvi, bilo najve}a svetkovina u teatarskom smislu „~ak odvija u domu za stare ljude, a protago- i sladunjavu sentimentalnost. Odsustvo te ve}a od Bitefa, da me se krivo ne shvati jer Bitef ma koliko bio fantasti~an ima svoju posebnu formula”, [erbedìja je nistkinje su tri medicinske sestre, Berta, vrste konvencionalnosti direktnije pod - naglasio da je Pozorje bilo „ogledalo i jedna sveta scena na kojoj su ljudi sli~nih-razli~itih jezika i mentaliteta predstavljali Klara i Megi, u ranim tridesetim godina- sti~e kriti~ku svest publike. svoja dostignu}a”. Sterijino pozorje bilo je, veli [erbedìja, „i sve~anost na{ih dramskih pisaca iza kojih smo mi stajali, kao ma, koje ubijaju svoje pacijente, nakon njihovi glumci, reìseri i prijateljii, da im pomognemo i da se na{a pisana re~ razvija i odjekuje na ponos svima.” Rade {to ih kostimiraju u holivudske zvezde, Tereza Valser, biografija [erbedìja je dobitnik tri Sterijine nagrade na koje je, kako kaè, vrlo ponosan i o kojima je zdu{no govorio. Me Vest, Ingrid Bergman, Dìndèr Ro - Tereza Valser je ro|ena 1967. godine, Osim Lira, njegov teatar }e na razli~imim mestima za {est dana u Novom Sadu, izvesti i monodramu „Moj obra~un s dèrs i druge. studirala je glumu. Najzna~ajniji komadi njima”, po tekstu Miroslava Krleè u reìji Dina Radojevi}a, kao i muzi~ku predstavu „Balade Petrice Kerempuha” koju su, Maskiraju}i svoje `rtve u zvezde, su ]erke King Konga, Heroina iz Pots- po, tako|e, istoimenom Krleìnom tekstu, reìrali Darko Rundek i [erbedìja. U reìji Lenke Udovi~ki i dramatizaciji Tene one, malo shizofreno, ube|uju sebe da dama, Na{e {ume nisu vi{e toliko divlje. [tivi~i}, na muziku Najdèla Ozborna, stiè i predstava s velikom gluma~kom ekipom „Romeo i Julija”, a poslednje ve~eri starenje tela i smrt ne postoje, odnosno Komad ]erke King Konga je prvi put festivala, u ~ast nagra|enih, bi}e odigrana drama „Pijana no} 1918”. U projekat gostovanja Teatra Uliks na 54. Pozorju uàsnutost pred smr}u poku{avaju da izveden u Cirihu, u „Theater Neumarkt”, aktivno je uklju~en i festival Egzit a ostvarenje tog, svojevrsnog kulturnog mosta izme|u Novog Sada i Briona, podràli su otupe ritualizacijom smrti. One smrt tako septembra 1998, a iste godine je ~asopis Izvr{no ve}e Vojvodine i novosadske gradske vlasti. predstavljaju kao holivudski film, spek- „Theater Heute” Valserovu proglasio za takl, ~istu formu, ~in koji nema nikakvo najboljeg novog pisca, dok je 1999. taj zna~enje, na~in da se izbegne suo~avan- tekst progla{en za najbolju novu dramu. je sa realno{}u. Glamurozni kraj ìvota je Komad je privukao veliko internacional- i vrsta morbidne kompenzacije za odsu - no interesovanje javnim ~itanjem u stvo smisla u ìvotima izvr{ilaca zlo~ina. pozori{tu „Royal Court” novembra 1999. Motiv maskiranja `rtava moè se shvati- godine, kao i u edinbur{kom ti i tako da ove ène smrt svojih pacijena- „Traverse Theatre”, oktobra 2000. ta ~ine glamuroznijom, zatim, da taj konflikt izme|u rasko{nog sveta filmskih zvezda i ru`nih le{eva ismejava blistav svet poznatih, koji }e isto tako umreti, bez obzira na slavu koju su tokom ìvota stekli. U isto vreme se problematizuje budalasta, ali, negde, razumljiva èlja da se bude slavan, te da se, na taj na~in, ve~ito ìvi. Tako|e, ubistva Berte, Klare i Megi mogu se shvatiti i kao neka vrsta simboli~nog, tako|e ritualnog, uklanjan- ja strahova od starosti, propadanja tela, smrti, koji odre|uju njihove ìvote, imaju}i u vidu posao kojim se bave, odnosno ~injenicu da tre}inu svog vremena provode vode}i ra~una o starim, bolesnim, propalim telima. Valserova ove doga|aje prikazuje putem brzog, dovitljivog, ponekad i her - Kralj Lir, Teatat Ulysses meti~nog dijaloga, koji na groteskan na~in otkriva frustraciju i skriveni bes, Tereza Valser

19 LUDUS 152 Aktivnosti SDUS-a: Pozori{ta Srbije - snimak situacije

regionalnog zna~aja. Ono je, trenutno, pozori{ni centar ne samo u ovom delu Sr- TEATAR SA KONCEPTOM bije, nego i u susednim podru~jima Bosne i Crne Gore gde pozori{nog ìvota skoro i Netipi~no za na{ pozori{ni ìvot Narodno da nema, {to njegovu ulogu, u gradu od oko 60000 stanovnika ~ini osobitom i pozori{te u Uìcu nastoji da osmisli i veoma zna~ajnom. odre|eni koncept, kao repertoarsku osnovu Ujedno, NP Uìce se suo~ava i sa pote{ko}ama i paradoksima pozori{nog nekoliko predstoje}ih sezona. A pitanje ìvota izvan Beograda. Sa jedne strane, rad na predstavama ovde podrazumeva koncepta i repertoarskog profila ovo po - povlasticu maksimalnog angaìvanja, zori{te teì da ome|i pojmom angaòvanog koncentracije, posve}enosti i svojevsne kreativne izolovanosti angaòvanih auto- pozori{ta ra, u meri koju trenutno ne omogu}ava nijedno pozori{te u Beogradu ili Novom Sadu. Na drugoj strani, nedostatak za - Petar Gruji÷i¯ Scena iz predstave Rodoljupci, Narodno pozori{te Uìce konske regulative koja je istinski u sta nju da pomogne kulurnu decentralicaziju, a oko 200 km od Beograda, Naro- dinim slu~ajevima dostiù i stoto izvo- i brodvejskog reditelja, Brusa Kirla. intelektualnog luksuza – uì~ko pozo ri - limitirana materijalna sredstva, ali i fe- dno pozor{te u Uìcu je ve} vi{e |enje. Njegova radionica pod nazivom „Acting {te nastoji da ome|i pojmom angaòva- nomen napumpanih rediteljskih hono- Ngodina nezaoblazna destinacija Iza tih broj~anih podataka, me|utim, for musical stage” odràna je u Edukan- nog pozori{ta. Ta~nije, ono poku{ava da rara, bitno ograni~avaju ambicije NP za veliki broj pozori{nih ljubitelja. Na mnogo va`nije je pomenuti profesionalnu tivnom centru za savremenu dramu i ispita upori{te toga tipa teatra u izboru Uìce u ostvarenju svojih ambicija i po - repertoaru se trenutno nalazi 13 predsta- klimu i rezultate po kojima se to pozori{te pozori{te, koji od skoro funkcioni{e kao tradicionalne, kao i novije dramske liter- tencijala. va po tekstovima Sterije, Molijera, Gol - danas izdvaja na mapi teatara u Srbiji. vaàn segment rada uì~kog pozori{ta. ature, u nadi da }e takav koncept biti u Sre}om, ograni~enja razli~ite vrste donija, Uskokovi}a, [niclera, Pazolinija i Pod upravom Zorana Stamatovi}a i Ne- Na drugoj strani, NP Uìce ima i tradici- stanju da privu~e autore srodnih afinite- ponekad mogu da ukaù i na put do ta i interesovanja. Pristup podrazumeva i dr., u reìjama Larija Zapije, Aleksandra manje Rankovi}a kao umetni~kog direk- ju nekoliko gostovanja na programima uspeha, {to se na primeru NP Uìce ose}a BITEF-a, kao i do sada najve}i broj osvo- odre|eni nivo eksperimentisanja i edu - Luka~a, Nikole Zavi{i}a, Andrea Pa}ota, tora, NP Uìce je poslednjih sezona po renomenu koje je ono poslednjih se - Ljuboslava Majere, i dr. animiralo ve}i broj pozori{nih autora za jenih nagrada na festivalima „Joakim kacije, pa je u tom cilju u okviru pozori{ne zgrade otvoren reprezentativan zona zadobilo poglavito me|u mla|im [to se statistike ti~e, NP Uìce zapo - saradnju. Tome je svakako pridoneo Vuji}”. prostor ve} pomenutog Edukativnog cen- pozori{nim ljudima, kao i po sposobnop- {ljava pedeset dvoje ljudi, od toga 14 glu- „Jugoslovenski pozori{ni festival” koji se Sasvim netipi~no za na{ pozori{ni i ove sezone, po 13. put odrào pod okril- ìvot, i u Beogradu i van njega, NP u tra, sa modernom, tehni~ki dobro oprem - sti da u svoj gluma~ki ansambl privu~e i maca, a tokom 2008. godine izvedeno je jem uì~kog teatra, ali i vi{e zapaènih Uìcu trenutno nastoji da osmisli i odre- ljenom malom scenom NP Uìce. talentovane glumce iz ve}ih pozori{nih 93 predstave koje je videlo 16000 ljudi. gostovanja i va`nih doga|aja. Pre svih, |eni koncept, kao repertoarsku osnovu Osim nagla{ene potrebe da prati i centara. Dugoro~ni na~in planiranja u Kuriozitet pozori{ta je njegova velika sa - tu je gostovanje na Venecijanskom bije- nekoliko predstoje}ih sezona. A pitanje u~estvuje u savremenim tokovima evrop- tom pozori{tu su garancija koja teku}e la od blizu 600 mesta, tako da se pred- nalu sa „Slugom dvaju gospodara” u koncepta i repertoarskog profila – koji je skog pozori{ta, na na~in na koji se do pote{ko}e moè u~initi prolaznim, a na stave, po nepisanoj tradiciji ovoga kraja, reìji Andrea Pa}ota pre dve godine, kao pod talasom iracionalne, sveop{te biro- sada izvan Beograda nije osmelilo nije - duè staze atraktivnim za rad velikog igraju samo utorkom i ~etvrtkom. U pros- svojevrsan kuriozitet – nedavna poseta kratizacije na{eg pozori{nog ìvota dno doma}e pozori{te, NP Uìce je broja pozori{nih eku, komadi imaju 50 repriza, a u poje- profesora „City univerziteta” iz Njujorka po~elo da se smatra ~ak i nekom vrstom istovremeno ostalo svesno svojeg osobitog autora. TRANZICIJA KOJU VREDI PRE@IVETI dova, ta~nije – nakon ukopanih 6 metara Narodno pozori{te – Subotica: Uprkos brojn- ispod temelja, zidovi pozori{ta su nikli na im problemima i rekonstrukciji zgrade, pris- oko 10 metara, {to je otprilike polovina njihove budu}e visine. Projekat se fi - ustvo dva kvalitetna ansambla pod istim nansira sredstvima iz Nacionalnog inve- krovom, Drame na ma|arskom i Drame na sticionog plana, kao i od strane Mini - starstva kulture, pokrajinske Vlade i gra- srpskom jeziku, kao i reìje uglavnom da Subotice. Obrisi budu}eg starog-novog mla|ih reditelja tokom niza prethodnih pozori{ta se naziru na radost i ushi}enje svih Suboti~ana, ali {to se umetni~kog sezona, stvorili su veoma podsticajnu i ansambla i svih zaposlenih u NP-u ti~e, kreativnu pozori{nu klimu zavr{etak radova i useljenje u novu zgradu, planiran za kraj 2011. god. treba do~ekati i kako-tako preìveti. Petar Gruji÷i¯ NP sada privremeno boravi u pro- storijama fabrike Mladost, a predstave se izvode na sceni Jadran, bioskopskoj sali Rekonstrukcija zgrade suboti~kog Narodnog pozori{ta okom poslednjih petnaestak go - razloga. Jedna od na{ih najpoznatijih koja se ve} godinama koristi kao pozo- dina, pozori{ni ìvot Subotice bio je pozori{nih gra|evina, ujedno i znak ras - ri{na dvorana. Oronuli ambijent neka - izvesnog ishoda gra|evinskog poduhvata \or|evi}, prili~no je {arolik i sa~injavaju Tpopri{te burnih de{avanja koja su, poznavanja grada Subotice, sada je u fazi da{nje fabrike Mladost u kojoj su sme - rekonstrukcije, ve} i zbog velikog poten- ga [iler, Nikolaj, Razumovska, Nu{i}, sa manjim ili ve}im intezitetom, pri - dugo o~ekivane izgradnje i rekonstruk - {teni uprava, probne sale i radionice, os - cijala i dinami~nog kulturnog ìvota Su- Vilijams i dr. Trenutno je primetno od- vla~ila pa`nju teatarske i ostale javnosti cije. Od nekada{njeg monumentalnog tavlja, ukratko re~eno, ìvopisan uti sak. botice. Prisustvo dva kvalitetna ansam- sustvo praizvedbi, kao i novijih doma}ih {irom zemlje. Ovoga puta, suboti~ko zdanja trenutno se vidi samo prednja U nekada{nje radionice i fabri~ke hale bla pod istim krovom, Drame na ma- drama. Tokom 2008, izvedeno je osam Narodno pozori{te publicitet privla~i fasada sa ulazom, dok je preostali deo useljene su probne sale Drame na srp- |arskom i Drame na srpskom jeziku, kao premijera i dve premijere ~itaju}eg pozo- poglavito iz arhitektonsko-gra|evinskih zgrade u fazi grubih gra|evinskih ra- skom i Drame na ma|arskom jeziku, i reìje uglavnom mla|ih reditelja tokom ri{ta, a predstave obe drame, u mati~noj kancelarije i biblioteka, ali bez toaleta i niza prethodnih sezona, stvorili su, pod ku}i i na gostovanjima, videlo je preko garderoba. U zgradi nije uvedeno gre - vi{egodi{njom upravom g|e Ljubice Ri - 36000 gledalaca. janje, pa u prohladnim danima najve}i stovski, veoma podsticajnu i kreativnu Ova vanredna, „tranzitna faza“ problem predstavlja zagrevanje probnih pozori{nu klimu. Starosni prosek zapo- suboti~kog NP-a izgleda tek kao vrhunac sala. Kaloriferi i klima-ure|aji prave slenih u pozori{tu je 36 godina, a u~e{}e jedne vi{edecenijske, te{ke situacije u LUDUS buku koja ometa glumce i, jo{ gore, {kodi fakultetski obrazovanih je preko 85%. vezi sa nedostatkom i uru{avanjem ade- njihovom zdravlju, {to je na sopstvenoj Pose}enost prestava je prili~no visoka, kvatnog pozori{nog prostora. Samim tim, MO@ETE KUPITI... koì, prilikom rada na najnovijoj pre- 84%, a predstave svoj pozori{ni vek NP je bio na meti najrazli~itijih politi~kih mijeri Drame na srpskom jeziku, Putu- okon~avaju obi~no nakon 50. reprize. prepucavanja i kalkulisanja kojih nije Beograd: ju}em pozori{tu [opalovi} u reìji An- Pozori{te je na budètu grada Subotice i bilo po{te|eno ni planiranje teku}e iz- U knjiàrama: „Beopolis“ (Makedonska 22), dreja Jusa, osetilo ~ak troje glumaca. [to pokrajinske Vlade, a prihod sa blagajne gradnje. Sre}om, bar sa ove gra|evinske „Stubovi kulture“ (Trg Republike 5) i se prostora za izvo|enje ti~e, i ono je nevelik, s obzirom na cenu karte od strane, situacija trenutno obe}ava sre}an „Aleksandar Beli}“ (Studentski trg 5). odraàva vanredno stanje NP-a, tako da svega 300 dinara. ishod. A da li }e potom, u novim i bitno se ve} u ulaznom foajeu vide improvi - Kao i ve}ina pozori{ta izvan Beo - pobolj{anim tehni~kim uslovima, pozori - U „Supermarketu“ (Vi{nji}eva 10). zovani depoi za sme{taj dekora. Enterijer grada i Novog Sada, i suboti~ko NP ima {ni ìvot Subotice odoleti isku{enjima U pozori{tima (na mestima gde se prodaju scene Jadran solidno je prilago|en za problem u odlivu mladih, talentovanih uve}ane birokratizacije i puke tehni~ke programi predstava). pozori{no izvo|enje, ali sa prepoznat- glumaca u ve}e kulturne centre, ali i u amortizacije koja }e otkidati lavovske ljivim ugo|ajem i ograni~enjima dvorane angaòvanju renomiranih rediteljskih koli~ine novca, energije i vremena, ostaje Novi Sad: prvobitno izgra|ene za bioskopske imena i gluma~kih protagonista. Dobija - tek da se vidi. Kao negativan primer, U „Du}anu“ Srpskog narodnog pozori{ta projekcije. njem nove zgradu i pro{irenjem tehni~- suboti~anima dovoljno mogu da posluè i Sre}om, pravilo da je u Srbiji najtraj - kih kapaciteta, naro~ito bi ovaj drugi neka od prestoni~kih pozori{ta koja su (Pozori{ni trg 1) i u knjiàri „Solaris“ nije ono stanje koje je „privremeno“, u problem mogao biti re{en. Repertoar Dra - proteklih decenija ve} pro{la kroz sli~ne, (Sutjeska 2). slu~aju suboti~kog NP-a ima dobre {anse me na srpskom jeziku, o kojem se tre - „tranzitne“ gra|evenske da bude prekr{eno, ne samo zbog prili~no nutno brine umetni~ki direktor Olivera etape.

LUDUS 152Lu 20 Festival BiH drame

situaciju, {to bolno probija iz drugog plana. Tranzicioni gubitnici, prinu|eni da trguju svim svojim raspoloìvim kapi- SARAJEVSKA ZIMA NA POÊTKU PROLE]A talom, tj. telom i du{om, zavr{avaju, kako to samo Balkanci umeju, iracionalnim Vejavica, vrline i mane „Omera i Merime” samoubila~kim gestom bunta i to pred o~ima hladnokrvnog stanodavca, koji ih, Ferida Sokolovi}a u reìji sarajevskog naravno, ne razume, ne samo zbog je- hitmejkera Sulejmana Kupusovi}a, muzi- zi~ke barijere. Drama obiluje neo~eki - vanim obrtima, ima odli~ne izmene rit - ~ko-poetski performans „Svjedok” i druge ma i ~ita se u jednom dahu. Nadamo se da }e i predstava biti barem upola tako pri~e dobra. Krajem marta, (u funkciji selektora Festivala BiH drame u Zenici) o~ekuje me susret sa inscenacijom drame Amira ¤eljko Huba÷ Bukvi}a „Deca sa CNN-a” u reìji Aide Bukvi}, a u produkciji zagreba~kog Tea - rve prole}ne dane u Zeni~ko-dobo- ~ija je to, o~igledno, jedina funkcija. tra „Histrion”, nakon toga u Kocaeli, jskom i Sarajevskom kantonu obe- Naime, ako ovaj prili~no neinteresantan gradskom teatru u Izmitu, kraj Istanbu- Pleìla je dvodnevna gusta vejavica, i nefunkcionalan lik izbacimo iz koma- la, gledam „Dervi{ i smrt” Me{e Seli- po kojoj svakako nije bilo uputno izlaziti da, i sa njim sve replike koje se odnose movi}a u dramatizaciji Neboj{e Bradi}a i iz stana. Ali, publike u sarajevskom Na- na njegovo postojanje, dramska radnja u reìji sjajnog turskog reditelja Mu- rodnom pozori{tu nije manjkalo, napro- ni po ~emu ne bi bila izmenjena, jer hameta Nurluha Tandèra, a ova po- tiv. Parter i galerija su bili dupke puni, Hasan ni na koji na~in ne uti~e na njen stavka, uz onu beogradsku u reìji Ego - zbog najnovije produkcije u reìji sara- niti glavni, niti sporedni tok. Dalje, pred na Savina, i uz jo{ ~etiri predstave ra- jevskog hitmejkera Sulejmana Kupuso- kraj predstave, Merimina majka Hasija |ene po komadima autora iz BiH, dve iz vi}a, reditelja kome mla|a rediteljska saop{tava vrlo va`nu vest, glede kontek- Mostara, jednu iz Tuzle i jednu iz Zenice, garda u gradu na Miljacki zamera mno- sta komada, da Krajina gori i da Omer i upotpunjuje, u kvantitativnom smislu, ne ba{ sjajnu sliku produkcije doma}eg go toga na planu estetike, ali mu i poma- njegov mla|i daidà Ibrahim, u koga je teksta u Bosni i Hercegovini, lo zavide na popularnost kod gledalaca. nesre}no zaljubljena Merimina tetka u ovoj godini. Tema koju je Kupusovi} ovoga puta Hadìra, idu u rat. A na samom kraju, Miodrag Trifunov izabrao, tragi~na sudbina dvoje mladih Ibrahim i Hadìra u ljubavnoj sceni iz bosanskog vilajeta, Omera i Merime, simboli~nog pomirenja zava|enih poro - o~igledano magnetski privla~i mladu dica, odlu~uju da se, nakon ~etrdeset publiku, koja nakon bolne svakodnevice dana àlosti, ven~aju i, kako vele, ìve i{te opu{tanje uz melodramski sadràj. A sretno dok ih smrt ne rastavi. A o tome Kupusovi}, na prvi pogled, upravo to i da li Ibrahim ide u rat i da li Hadìra, nudi. Ali... moè biti, zbog toga strahuje, ni re~!? âk ni spisteljsko/rediteljski preten- Kupusovi} svojom adaptacijom i re- ciozan poku{aj da se od ove teme iz po - ìjom o~igledno nije uspeo da razre{i znate narodne pesme, napravi bosanski probleme komada, a na planu simbolike „Romeo i Juliju” ne bi bio tako proble - ih je na mnogim mestima multiplicirao, mati~an da je dramski tekst imao snage no ipak je ostavio sasvim dovoljno pros- da podrì ovu, ili bilo kakvu ideju. tora i melodramskih motiva nekolicini Naime, komad „Omer i Merima” napisao glumaca da naprave efektne role, {to su je Ferid Sokolovi}, afirmisani sarajevski znala~ki i instiktivno iskoristili sjajni novinar, reditelj dokumentarnih filmova Mirvad Kuri} i Amina Begovi}, a pre i pesnik, kome je ovo dramski prvenac. svih Adnan Haskovi} i Alma Terzi}, u Zaklju~ke o kvalitetu dramskog teksta, katarzi~noj sceni Fatimine i Omerove naravno, ne donosimo na osnovu ovih prve bra~ne no}i. podataka, ali oni donekle obja{njavaju Muzi~ko poetski performans autora vidno odsustvo zanata, kada su u pitanju i glumca Miodraga Trifunova „Svjedok”, Balada o Omeru i Merimi karakterizacija i motivacija likova, te uprili~en u sarajevskom Kamernom tea - probleme sa uzro~no-posledi~nim veza- vedbu o~ekujemo 25. aprila u Sarajev - tru 55, iako formalno ispunjava uslove, izbor poezije i muzike uzglobilo u nema u komadu. Nave{}emo samo dva, kakvu razumljvu celinu, {to pak mladog skom ratnom teatru, u reìji Faruka drasti~na, primera. Naime, Sokolovi} svakako ne pripada kategoriji festival- skih predstava, mada to ne umanjuje glumca Borisa Lera, koji glumi ne- Lon~arevi}a. Sjajan komad za pet glu - uvodi u dramu lik Hasana, Omerovog kakvog Klauna (koji bi trebalo da funk - maca, u kome dva mlada para iz Saraje- prijatelja, sa kojim Omer pije u kafani i zadovoljstvo slu{anja Trifunovljeve su- gestivne interpretacije ve{to odabranih cioni{e valjda na planu simbolike, ili pak va i Beograda, provode ve~e u iznajml- stihova i vrlo {armatnog pevanja, koje kao komentar, {ta li?) dovodi u nezavid- jenom stanu u @enevi, gde ìve ve} duè prati odli~na ekipa muzi~ara. Naime, nu poziciju. vreme. Nisu „na prvu loptu” optere}eni klju~ni problem ovog scenskog doga|aja Na putu od Zenice do Sarajeva, pro - ratnom pri~om, koja je u Bosni i danas je taj da u njemu ne postoji konzistentno ~itao sam najnoviji dramski tekst Almira dominantna tema, ali ih je ratni bek- dramatur{ko vezivno tkivo, koje bi ovaj Im{irevi}a „Mousefuckers”, ~iju praiz - graund doveo u sada{nju bezizlaznu Ludus ne moè bez RUMUNSKO POZORI[TE IZ VOJVODINE U BEOGRADU Ministarstva Rumunsko pozori{te iz Vojvodine, koje deluje u okviru Narodnog pozori{ta „Sterija“ u za kulturu Vr{cu, predstavilo se beogradskoj publici na Republike Svetskom danu poezije Srbije, redstava „Castelul orbilor“ („Za - pova (...), a o{troumnost rediteljevog oka mak slepih“), koja je izvedena u poo{trava na{e opaànje o oniri~ko-erot - a verujemo Pgaleriji „Artget“ Kulturnog centra skom svetu u kom ìvimo“, kaè pesnik i Beograda, sastavljena je od odlomaka urednik izdava~ke ku}e „KOV“ Petru da ni tekstova istaknutog rumunskog nad- Krdu, koji je i umetni~ki direktor tog realiste \elau Nauma (1915–2001). Re - pozori{ta. Ministarstvo ìja i dramatizacija poverena je Bogdanu Kristijanu Draganu, a uloge tuma~e [teta {to u pomenute kvalitete nismo Anka Dinu, Nina Lazarevi}, Florina mogli da se uverimo i sami, jer uprkos ne moè bez Petroi, Otilia Peskariu, Gabriela Nistor i najavi da je predstava bilingvalna, drugi. prevoda na srpski nije bilo (izuzev Ludusa „Kola` tekstova \elau Nauma omo - nekoliko re~enica koje izgovara gu}ava glumcima superiornu igru i jedna od glumica na sceni). prisustvo vi{estrukih simbola i arheti - T. S. Zamak slepih, Rumunsko pozori{te iz Vojvodine

21 LUDUS 152 KANCELARIJA JE PREDVORJE PAKLA Poznati filmski reditelj Itan Koen zbirkom ~uvenih mra~nih filmova Fargo, Milero- vo raskr{}e, Barton Fink, Veliki Lebov - jedno~inki „Kancelarije” potvrdio se i kao ski, Nema zemlje za starce, Spaliti posle dramski pisac. Tematski se bavi dehuman- ~itanja... Elizabet Marvel, koja je igrala u izacijom urbanih sredina oli~enom u „ofisi- Koenovom debiju na sceni Atlantika, kao ma” i „belim kragnama”, a njegov debi na i u „Spaliti posle ~itanja“ (Klunijeva supruga), opisuje njegove drame kao sceni u izvo|enju trupe Atlantik pra}en je sa „beketovske, sa dosta ludiranja“. Smeh je velikim interesovanjem vrlo va`na komponenta u radu sa bra- }om Koen, tvrdi pozori{na glumica, i otkriva da postoji legenda da je glumac Marija Mid¦ovi¯ pro{ao audiciju kod bra}e ako uspe da ih zasmeje. „Bila sam vrlo nervozna i tru - dila sam se svojski dok nisam videla vestrani Itan Koen, poznati filmski na odre|eno vreme i moj rad se sastojao kako su se Itanu i Dòelu zatresla rame- reditelj, oskarovac, polovina ~u- od kucanja na ma{ini”, prise}a se Koen. na, {to je, kako sam ~ula od drugih, znak Svenog filmskog dvojca bra}a Koen, Naslov prve jedno~inke „Recenzija“, da si ih kupio”, se}a se Marvel. vra}a se na scenu pozori{ne trupe Atlan - prema re~ima reditelja, jasno nago- Itan je zapo~eo pozori{nu produkciju tik kao dramski pisac, novom zbirkom ve{tava radnju. Druga se zove „Dràvna zajedno sa Dòelom, pre dve godine u jedno~inki pod naslovom „Kancelarije“. bezbednost“ i bavi se, naravno, dràv- magacinu Sv. Ana, na poziv njihovog Njegov pro{logodi{nji debi na daskama nom birokratijom, a tre}a „Borbena sesi- dugogodi{njeg muzi~kog saradnika Kar - Atlantika pod zajedni~kim naslovom ja“. „Zapo{ljavanje i otpu{tanje su anti- tera Barvela, u saradnji sa scenaristom „Skoro pa ve~e“ nai{ao je na veliko dru{tvene pojave. Pritisci na radnom ârlsom Kafmanom. „Do sada sam pisao interesovanje. „Bilo je to lepo iskustvo i mestu idu na ruku odvratnoj kompeticiji. pesme i pri~e ´Vrata raja´ i ´Pijani vo- Itan Koen proba}u sada da ga ponovim”, izjavio je I sam posao moè biti besmislen i za~ ima prednost pravo napred´, pa otu|uju}i. Sve to ove jedno~inke ~ini Koen, prenose svetski mediji. sam mislio da }e biti zabavno oprobati se komedijama“, stoji u Atlantikovoj gotovo jemo mnogo”, re~eno je u Atlantiku povo- Koen je diplomirao filozofiju na Prin- Premijera „Kancelarija“ zakazana i na pozori{noj sceni. To je forma koju {ifrovanoj najavi. Prema re~ima reditelja dom prvog Koenovog dramskog teksta. stonu, {to se ose}a u njegovim filmovima nisam probao i zato ho}u da vidim da li je za 7. maj, probe na sceni po~inju 15. Nika Pepija, u tekstu dominira humori - Kao {to filmski gledaoci mogu da i dramama. Zapo~inje ih filozofskom ja to mogu”, kaè Koen. aprila. Zanimljivo je da je u postavi od 11 sti~na, pomalo mra~na vizija, sa jakom pretpostave, Koen voli drame u kojima premisom, a onda vas pomera ka kon - glumaca, kao i prethodni put, F. Marej Iako je do sada snimio 14 filmova, pozori{nom notom. Scenografiju je ura- ima nasilja (Shockheaded Peter, Victori- trastu koji je glup, povremeno okrutan i Abraham, tako|e oskarovac, a reìra Nik oni koji ga poznaju nisu bili preterano dio Rikardo Hernandez, kostimograf je ana). One se mnogo razlikuju od po zo - ima poentu. Voli da filozofske paradokse Pepi, upravnik Atlantika. Koen opisuje iznena|eni pozori{nim debijem. Tako|e, Lora Bauer, za svetlo je zaduèn Dejvid ri{ta u koje su bra}a odlazila sa majkom primenjuje na karakterima koji im svoj tekst kao komediju, ali dodaje dvos- odvajanje od brata nije neobi~no, iako ih Viner, a za zvuk Obadija Ivas. Ipak, Koen i ocem u Mineapolisu, u Gatri teatar, koji intelektualno nisu dorasli, kaè Karter misleno da je „na publici da to oceni“. ~esto, pomalo zlurado opisuju kao jedno junior ima glavnu re~ kada je u pitanju je za njih predstavaljao kulturni hram „u Barvel, autor muzike za Koenove filmove Naravno, za o~ekivati je da taj humor u scenski dizajn. telo sa dve glave. Dòel je dolazio na prva i pozori{te. koji su nas vukli zato {to su mislili da je najmanju ruku bude crn ili dvosmislen. Silija Mekgi, novinarka Njujork taj- ~itanja pro{logodi{nje kolekcije jedno- Kao {to precizno radi na svakom to dobro za nas“. Svoj jedini nastup na Koenovski, re~ju. msa, koja je pratila prvi Koenov pozori - ~inki „Skoro pa ve~e“ i prema Itanovim detalju svojih filmova, Koen istu brigu i pozornici u srednjoj {koli Itan Koen goto- Tri nove pri~e, u formi jedno~inki, {ni podvig, opisuje ga kao osobu koja je re~ima „one su mu se izgleda dopale“. Te minucioznost pokazuje i u pozori{tu. vo da i ne pamti. „Mislim da sam ispri~ao sme{tene su u urbani pakao takozvanih {krta na re~ima, racionalno pristupa „tri kratke drame neuspe{no doti~u Njegov udeo u scenskom dizajnu bio je pri~u o Viljemu Telu ili o kralju Arturu, ofisa, dakle radnih mesta, „biznisa“, a konverzaciji i zato koristi dve razli~ite va`na pitanja. U ´êkanju´ neko ne{to vrlo ekstenzivan, prema re~ima Rikarda sad se vi{e i ne se}am”, prise}a se dra - glavni junaci oni koje Amerikanci nazi- vrste smeha. Prvim èli da pokaè da se ~eka prili~no dugo. U ´êtiri klupe´ Hernandeza, koji je napravio plutaju}u vaju „belim kragnama”, dakle slu`beni- na postavljeno mu pitanje ne moè putovanje kao samootkrovenje vodi bri- mati~ar, koji po pravilu vrlo malo govori. binu u Atlantiku za Koenov debi. Bila je ci. Iako su „bele kragne” trenutno nega- nikako odgovoriti, dodaju}i ~esto „zna{“, tanskog tajnog agenta u parna kupatila Reditelj Pepi potvr|uje da je {krt na to me{avina Kamija, Kafke i bra}e tivci broj jedan u SAD-u, tekst je nastao, „pa“, „uh”, „tako nekako“, i drugi kada Njujorka i Teksasa, kao i na klupe u re~ima, da odmah poga|a sr` i zato Marks, se}a se Hernandez, koji sara|uje prema Koenovom tvr|enju, pre udara se stvarno smeje. Recimo kad mu se po - SAD-u i Velikoj Britaniji. U ´Debati´ se podse}a na Harolda Pintera i Dejvida i na novoj Koenovoj ekonomske krize. „Davno sam i sâm stavi pitanje {ta na meniju predstavljaju postavljaju kosmi~ka pitanja. Ne sazna- Memeta. trilogiji. radio u kancelariji, mnogo je pro{lo od „smo`dene bobice”. „E, to vam je ono {to tada. To mi je bio prvi posao posle ko- se de{ava mrtvim telima u filmu”, lju- In memoriam ledà, u stvari jedini. Bio sam zaposlen bazno je odgovorio novinarki reditelj MILE STANKOVI] (1950–2009) Pretplatite se na Savo Radovi¯ LUDUS mro je dramski umetnik Mile najmla|i sin Luka muzi~ku akademiju Godišnja pretplata za Srbiju: Stankovi}, dugogodi{nji ~lan Beo- (trombon). Miletov prvenac sin Nikola je Ugradskog dramskog pozori{ta. sportista, DIF-ovac (nije bilo vi{e aka- 1000,00 din. U pitanju je jedan zaista neobi~an demija), a supruga Branka inènjer hor- glumac, vrlo zanimljiv pisac, izuzetno tikulture. Dinarski teku}i ra~un: darovit peva~ i najbolji poznavalac li~kog Ne znam nijednu porodicu kod nas Savez dramskih umetnika Srbije seoskog govora. sa toliko izrazitih razli~itih umetni~kih 255-0012640101000-92 Iza njega su ostale neke nezabo rav - talenata. Ne znam nikog ni ko je vi{e od Mileta bio vezan za zavi~aj. Sve {to je (Privredna banka Beograd A.D.) ne gluma~ke kreacije jedinstvene eks - presije (Milovi} iz Dugog putovanja u radio bilo je ili inspirisano Likom ili Mile Stankovi} Jevropu, Porfirije iz Zlo~ina i kazne, otac posve}eno Lici. Tako|e, ne znam da je iko bio kriti~niji prema svom radu nego Tihon iz Ispovesti Stavrogina...), njegove Godi{nja pretplata za inostranstvo: on. Umetnici su odbijali nagrade neza- pozori{nom festivalu kamernih pred- knjige (Lika koje vi{e nema i Izbjegli~ki 30,00 EVRA dovoljni nekom politi~kom pojavom ili stava po delima Dostojevskog u Rusiji. To ko{mari) i novinski ~lanci samosvojnog situacijom u dru{tvu, nezadovoljni ìri- je i jedina koju je on dobio i prihvatio. Devizni ìro ra~un: spisateljskog izraza kao najbolji ud`be- jem ili samom nagradom, jedino je Mile Dragi Mile, nici govora li~kih Srba, snimci njegovog knjièvnu nagradu odbio nezadovoljan 5401-VA-1111502 Ti }e{ nebeski ansambl umetnika (Privredna banka Beograd A.D.) divnog pojanja koje je izvodio sa ra zli - sobom. Smatrao je da je ne zasluùje, ~itim peva~kim grupama, a iznad svega posebno ne u odnosu na prethodnog do - poja~ati u nekolikim sekcijama. Verujem jedna umetni~ka porodica u kojoj je sa bitnika. da }e{ i tamo prona}i deo Like. Nadam se Instrukcije za uplate u evrima potraìti u svojom decom, studijama i delatno{}u, Nagra|ivan sam vrednim nagrada - da postoji neka livada koju }e{ mirno kositi, gde }e{ glasno pevati i mo`da, kao Savezu dramskih umetnika Srbije obuhvatio ceo Univerzitet umetnosti: ma, ali mi je najvrednija i najdraà ona Mile je zavr{io pozori{nu (gluma), starija koju sam podelio sa Miletom Stanko - u pesmi, jahati svoje „mrke doratove“. I }erka Marija likovnu (slikarstvo), mla|a vi}em. Bila je to Medalja Dostojevskog za odakle te niko ne}e }erka An|a primenjenu (grafika), a najbolji gluma~ki par na Me|unarodnom proterivati.

LUDUS 152Lu 22 „Tajna originalnosti ovih stihova je kao i se}anja i odlomke iz kritika, pored jednostavna: oni su jednostavni. Ve{ti su, doma}ina Cacija, govorili su: Dejan â - a nisu ni ve{ta~ki ni izve{ta~eni. Malo- vi}, Branislav Zeremski, Miroslav @uì}, SE]ANJE NA BAJU BAÎ]A reko su {krti, ~vrsto su utegnuti ritmom Ruìca Soki}, Milica Mihajlovi}, Tanja distiha i ~etverca. Upevani su, te~ni, sve Bo{kovi}, Petar Mihailovi}, Goran Sul - „Peva~ka zvezda, ostvareni glumac, ~ovek pr{ti od slika i sroka, a nigde izdajni~kog tanovi}, Gorica Popovi}, Tihomir Stani}, nasilja rime. Odnegovani su, umiveni, a duha s gitarom u ruci ili pikolom na usna- ne kriju svoje selja~ko ishodi{te, ponose Petar Kralj, Aljo{a Vu~kovi}, Svetlana se svojim dijalekatskim poreklom. Bliski Bojkovi}, Vladislav Mihailovi}, Bojan ma, plenio je sve oko sebe. I dan-danas su ro|aci ìvotu, skromni su u formi @irovi}, i Marinko Mad`galj i Nenad prisutan je i te kako u pozori{nom bifeu, ú kako dolikuje smernosti, i smireni su u ]iri}, koji su i odsvirali nekoliko pesama to nu, ne galame, ne ja~e se preko svoje koje je voleo Baja. Tog, 24. marta 2009. kome se u pravom teatru uvek najva`nije i mere, kako i prili~i starosti“, tako|e pi{e godine, se}aju}i se Baje Ba~i}a, osetili de{ava´, kako je govorio Mihiz“, rekao je Borislav Mihajlovi}. smo duh Ateljea 212 kojeg, Te „jednostavne“, „umivene“ stihove, naàlost, vi{e nema... Caci Mihailovi} na promociji Ba~i}eve zbirke „Stena gologlava“ MOJ @IVOTE MI[JA SUBOTA

Moj ìvote, malo li te ima! Zabele se zora ponad plota, Aleksandra Jakši¯ Tek u {aku kol´ko stane zrno, osvanùla Mi{ija Subota. kol´ko odàk da izdimi dima, Ljubi{a – Baja Ba~i} a dan bombardovanja Srbije radili i drugovali – neko desetak, neko ispod nokti kol´ko ima crno. Obùkô se mi{ ambàrski 1999, preminuo je Ljubi{a – Baja dvadeset, a neko bogami i mnogo vi{e decembra, dok je u crkvenim knjigama ubavo, bogàto, carski. NBa~i} u Domu penzionera na Be - godina. Ljubi{a – Baja Ba~i} – medeni stajalo 30. decembar. Kako to? Ja imam Odràni me zemlja, pa saràni. Oko pojas {ar-tkanìce, àniji „gde mu preko uga{enog lica na- kola~i}. Peva~ka zvezda, ostvareni glu- samo jedno obja{njenje. Pop Mika, koji Ni da stanem, niti da se opan~ì}i na no`ìce, |o{e rasklopljenu knjigu“. Danas, posle mac, ~ovek duha s gitarom u ruci ili me je krstio, mnogo je voleo ~a{icu, pa mi prignem, pa ~aràpke na cvetì}i, deset godina, na taj isti dan, zahvaljuju}i pikolom na usnama, plenio je sve oko je, onako pod gasom, upisao pogre{an {ta da ~uvam, o{ta da se lakovani kai{ì}i, glumcu, piscu i „hroni~aru Ateljea 212“, sebe. I dan-danas prisutan je i te kako u datum, a ono {to je majka tvrdila – a ona branim, {ajkà~a naerena, Milanu – Caciju Mihailovi}u, Bajina pozori{nom bifeu, ú kome se u pravom valjda zna – danas je samo uspomena, nikud po{ , odnikud da pa ko{ùljka vezena, zbirka poezije „Stena gologlava“ do - teatru uvek najva`nije i de{ava´, kako je jer tako sam se upisivao kroz celo {ko- stignem. je~erma pozla}ena, ìvela je svoje drugo izdanje. Pro mo cija govorio Mihiz“, rekao je Caci obra}aju se lovanje i bio {est dana mla|i“, napisao je kitka posuvra}ena. je uprili~ena u teatru u Svetogorskoj, uz prisutnima. Baja. [kolu je u~io u Ni{u, bio u zatvoru Moj ìvote, iskapàna ~a{o Su~e brci pa fitilji prisustvo onih koji su voleli i po{tovali Ljubi{a Ba~i} ro|en je u Sokobanji zbog pevanja ljubavnih operskih arija, da se muke u tebe ugnjezde. i sas okca dr~no pilji. Ba~i}a, dakle, bila je gu`va. ûli smo „jedne decembarske no}i 1922. godine, koje su za AF@ bile skaredne, te mobi - êljust razbi, trnovìta pa{o, mnoge pesme i poneko se}anje kolega na ali kog datuma – ostalo je nepozanto. lisan. Posle rata upisao je arhitekturu, a ja tebe ukova u zvezde. Tek se prva zora ´vata, „jednog izuzetnog ~oveka s kojim smo Moja majka je tvrdila da je to bilo 24. radio kao novinar Radio Beograda, pa mi{ na ku}na ~uka vrata: pre{ao u Pozori{te na Terazijama. Pro - Vu~ja {apa zna mi mesto ono, „Doma}ine, ustaj rode, menio je tri teatra, Humoristi~ko, Beo- slabo mesto di }e da zagrebe. ja ti do|ô u pohode!“ gradsko dramsko i Atelje 212. Godine Moj ìvote, moe puklo zvono, A doma}in odma sko~i, 1985, u izdanju SKZ-a, iza{la mu je ti me ubi, a ja ìvim tebe! dade mi{u da prismô~i. zbirka pesama „Stena gologlava“, koja je Nit ga kara nit ga kudi iste godine oven~ana nagradom „Milo{ Smuknu usta kad imam da no mu jo{ i kumstvo nudi. Crnjanski“. reknem, Na ponudu mi{ pristàde „Prva mu je knjiga, a {ezdeset i tre}a drugog slu{am a sene ne i tvrdu mu veru dade, mu je godina. Sav ìvot je bio glumac od ~ùjem, kad drugi put tuj naì|e dara i zanata, a otkrilo se, evo, da je pe- a da molim – ne umèm da da mu ambar zaobi|e. snik od stiha i formata. êtrdeset je kleknem, sezona govorio tu|u re~, a dozivao i dono vek ljudski stoje}ki Otkako se okumì{e zvao svoju. (...) Prvi je imao ~ast da vekùjem. mi{ ne pravi {tetu vi{e. otpeva pesmu Du{ana Radovi}a ’Bio jednom jedan lav’, kojom je otpo~ela mo - Moj ìvote, upi{tena brazdo, Kaèm, laèm, unù~e me derna srpska de~ja poezija, televi zijskim sve ti dajem a malo zaimam, slu{a, emisijama ’Na slovo na slovo’, ’Hajde da moa slugo, moj krvni~ki na bosìljak miri{e mu du{a. rastemo’ zabavljao je svu na{u decu, a za gazdo, ~elom nosio spokoj i smiraj starca sa moj ìvote, tebe jednòg imam. Ozren planine“, napisao je Mihiz u po- Baja Ba~i} Milan - Caci Mihailovi} na promociji zbirke „Stena gologlava“ govoru „Stene gologlave“.

In memoriam Sekretarijat za RADOMAN KONTI] (1935–2009) kulturu Dedu u predstavi „Mala”. Dobija i stru- ~na i esnafska priznanja, kojima se jako radovao. Voleo je da igra, i to nije krio. Skupštine grada Slobodan Krsti¯ Voleo je da radi sa velikim rediteljima, a u Ni{u mu se to i posre}ilo. Igra u Mi - Beograda vek kada je poèleo da napravi za daljinom (svakog leta se vra}ao rod- ja~evim „[opalovi}ima” i pleni gledali{te dobar lik na sceni, glumac Rado- nom mestu), i za stalnim traganjem i rolom Blagoja Babi}a, Naum Krnar u usrdno dariva Uman Konti}, voleo je da samo poniranjem u sebe. U svaku ulogu je „Kara|or|u” Miladina [evarli}a u reìji varakne iznad Anova Zmajevi}a, na pe - ponirao, rudarski kopao da bi do{ao do Slavenka Saletovi}a, done}e mi velika riferiji Nik{i}a, veruju}i da moè napra - gluma~kog zlatnog grumena. priznanja i pohvale, pa i kolege Gojka svoje jedine viti veliku ulogu. U Narodnom pozori{tu Zato se i ne zaboravljaju njegove [anti}a (Kara|or|e). Bio je nezaboravni u Leskovcu, jedne sezone zamolio je re- uloge na sceni Narodnog pozori{ta u Spira Klonfer u „Razvojnom putu Bore pozorišne ditelja Nikolu Vavi}a da pre rada na ulo - Leskovcu, Pirotu (gde je rado gostovao), [najdera”. Irfan Mensur mu je poverio zi Novaka u „Kamenu za pod glavu” ali posebno u Ni{u, u ~iji teatar dolazi uloge Oca i Franti{eka u „Ta{ani” i „Zoni Radoman Konti} Milice Novkovi}, varakne tamo. Dobio je 1986. godine. I igra velike uloge: Vuka u Zamfirovoj”. Blista i u epizodama. Iako novine. blagoslov, varaknuo je i napravio ulogu istoimenoj drami Ivana Studena, Marka ve} u osmoj deceniji ìvota, mladala~ki i za pam}enje, za koju je dobio i najve}a u „Ivkovoj slavi”, Pavla Mari}a u „Po - poletno igra Batista u „Ukro}enoj goro - gom zauvek si}i sa ni{ke i srpske scene. „Ludus“ uzvra}a priznanja na mnogim srpskim festivali- kojniku”, popa Savu u „Ruènju naro- padi”, Simeuna Savskog u „Sabirnom Umro je u ranim jutarnjim ~asovima 11. ma. da”, Spasoja Vasili}a u „Zori na istoku”, centru” koji potpisuje Jovica Pavi}. marta 2009, na Dan Narodnog pozori{ta Ro|en u crnogorskim vrletima, Os - Dorna u „Galebu”, Peti Pona u „Dami iz Miroslav Benka daje mu 2006. ulogu u Ni{u. Njegove kolege su premijeru sblagodarnoš}u. tro{kim gredama juna 1935. godine, u Maksima”, Luku Labana u „Profe sio - ~ika \or|a u Lazarevi}evoj „[vabici”. „Bure” odigrale u i divljini koja je u njemu ostavila ~eznju nalcu”, Arkadija u „Pop ]iri i pop Spiri”, Ispostavi}e se, naàlost, da }e tom ulo- njegovu ~ast.

23 LUDUS 152 Inostrana scena

donskih izvo|enja preselila u berlinski [aubine teatar, po ~ijoj narud`bini je PAD BERLINSKOG ZIDA U POZORI[NOM RUHU komad i nastao. Wall je nova drama Dejvida Hera, ~ije je javno ~itanje u izvo|enju autora U teatrima {irom Evrope rade se komadi reìrao Stiven Doldri. Her je posetio Izrael i Palestinu da bi napisao komad posve}eni Nema~koj, odnosno dvadeseto- „Via Dolorosa” koji je „Royal Court” izvodio preko 200 puta na Vest Endu i Brod- godi{njici pada Berlinskog zida veju, te se sada vratio toj temi. Prikazao je ~etrdesetominutnu studiju o izraelsko- Aleksandra Jakši¯ palestinskoj separaciji, o barijeri koja }e se prostirati 486 milja, i biti preko ~etiri puta duà i dva puta vi{a od Berlinskog ondonski „Royal Court Theatre” u ali saznajemo da je on, tako|e, kupio tu zida. „Zid” je komplementaran komad februaru je zapo~eo sezonu novih ku}u za premalo para, kao i da je mo`da njegovom Berlinu, koji izvodi (tako|e u Lkomada o Nema~koj pod nazivom izneverio begunce. Kamen u naslovu formi ~itanja) u londonskom Nacional- „Off The Wall”. Obeleàvaju}i 60 godina predstavlja onaj koji su navodno bacali nom teatru, i govori o mestu gde je zid bio od nastanka Federalne Republike i 20 na dedu jer je pomogao Jevrejima, iako se pre 20 godina. „Berlin” je Herovo promi - godina od pada Berlinskog zida, program on izja{njavao kao arijevac. Kamen, kao {ljanje o gradu kao novoj nema~koj pre- obuhvata nekoliko premijera komada i ceo komad, predstavlja nepouzdanu stonici, kao i njegovoj ulozi u pi{~evom ìvotu. Posmatraju}i ljude u restorani- poznatih evropskih pisaca, kao i serije kolektivnu svest nacije koja prolazi kroz Blizanci kao Isto~na i Zapadna Nema~ka: Over There javnih ~itanja novih nema~kih drama. vek ponavljanog redefinisanja. On poma, zaklju~uje da je ta intimnost me|u prijateljima ono {to defini{e dana{nji Prva premijera bila je novi komad kazuje uticaj Hitlerovog progona Jevreja, Istoku ostao sa ocem, prelazi granicu tra- nom maù po telu glumca koji igra Fran- Marijusa fon Mejenburga The Stone, koji i na neki na~in zaokruùje temu kojoj se Berlin. On ga vidi kao konglomerat, i è}i svoju drugu polovinu. Kako istorija za, predstavljaju}i materijalizam Zapa- svestan je njegovih delova, pogotovo ispituje odjeke nema~ke {ezdesetogo di - Mejenburg posvetio u „Rugobi” – naci - kre}e neo~ekivanim putevima, bra}a se da. istorijskih. Citira Adorna: „Sve {to moè{ {nje istorije, a u reìji Ramina Greja. U sti~koj budu}nosti u kojoj }e plasti~nim moraju boriti da bi se sreli ponovo. Njiho- „Komad Óver There´ Marka Rej - da kaè{ o koncentracionim logorima je i nelinearnim scenama koje se odvijaju operacijama svi biti pretvoreni u iden- vo spajanje simboli~no predstavlja ujed- venhila moè na momente biti nelagodan previ{e i nedovoljno.” Isti~e prijatnost vremenski izme|u 1935. i 1993, pisac ti~ne plavooke lepotane. Iako je pred - injenje Nema~ke, odnosno stvaranje zbog teìne svojih politi~kih alegorija, ali ljudi, ali dolazi do ne tako prijatnog portreti{e porodicu 1935, te 1953. kada su stava dobila dobre kritike, piscu je za- velike Zapadne Nema~ke. Ali bra}a, upr - nudi provokativne, sna`ne slike“, kaè zaklju~ka da je taj moderni grad trenut- pred Rusima napustili Isto~nu Nema~ku, mereno zbog konfuznosti izme|u scena, kos psiholo{koj povezanosti, nisu ista... kritika Metroa. Kao i Karl i Franz, bra}a no uzeo „odmor od istorije”... Her je dugo pa 1978. kada dolaze u Drezden zahteva- odnosno vremenskih skokova. Zanimljivo je da je Rejvenhil uloge dao Tredavejs su „podjednako sme{ni i uzne- boravio u Berlinu sa Doldrijem koji je ju}i svoju ku}u nazad, da bi je i povratili Over There Marka Rejvenhila, u blizancima, fasciniran dramskim poten- miravaju}i kada, kako tekst zahteva, snimao film „îta~” (Her je scenarista). 1993, kad u njoj ìvi tri generacije èna. njegovoj koreìji sa Raminom Grejom, cijalom koji stvaraju na sceni. Sceno- zavr{avaju jedno drugom re~enice, govo- Oba Herova komada, kao i Rejven- Pri~a zapravo po~inje kada je mladi par emotivno ispituje gladi oslobo|ene kada grafija bele kutije, sa plafonom, ali bez re uglas i konstantno se poigravaju hilov „Over There”, bave se fizi~kim oli- otkupio ku}u od Jevreja koji su beàli su se dve Nema~ke ponovo spojile. Kada prozora, koja se koristi i u Mejenburgov- svojim pojavama... To je teatar spektakla, ~enjem politi~kih podela, i postavljaju pi- pred Hitlerovim reìmom. Tinejdèrka je Francova majka prebegla na Zapad, om „Kamenu”, dopunjena je kutijama ali i slepstika... To je eksplozija postzidne tanja o tome kako se ljudi pona{aju je dni Hana je u~ena da joj je deda bio heroj koji povela je samo jednog od blizanaca. punih namirnica, proizvoda za ku}u, od euforije, koja ubrzo postaje gorka“, pi{e prema drugima u vremenima je pomogao svom {efu Jevreju u bekstvu, Sada, 25 godina kasnije, Karl, koji je na kornfleksa do toalet papira, koji se uglav- London Paper. Predstava se posle lon - kon flikta, kao i u miru.

Eld`i Filespi o irskom teatru nekad i sad

svom prvom pojavljivanju na dablinskoj me tu su prvi put postavljene sve drame sceni. Pitanje javnog morala poslednji je Semjuela Beketa, njih 19, u vidu festi - POZORI[TE KAO UPORI[TE potegao arhibiskup iz Dablina za vreme vala koji je onda pre{ao u Barbiken u drugog po redu Dablinskog pozori{nog Londonu i Linkoln centar u Njujorku. Nekada je cenzura bila glavni problem festivala, pa su Beket i O’Kejsi povukli Gejt je igrao i skoro sve Pinterove tek - svoje tekstove. stove u vidu festivala posve}enog jednom umetni~kog izraza u irskom teatru, sada su Negde u to vreme obnovljen je i Ebi autoru. teatar pa smo gledali rane radove Bra- I danas, uvek sa rado{}u pose}ujem to pare, a vide}emo da li }e se sa tim jana Frila, Filadelfijo evo mene, Toma rodni Dablin, izme|u ostalog i da vidim Marfija, Zvi`duk u mraku, a filmski re - neke nove predstave. Volela sam da idem u Golvej teaatar gde je reditelj Geri Hajns izazovom lak{e izboriti ditelj Dìm [eridan je postavljao intere- santne komade u malom Projekt teatru. sa uspehom postavljao Singa i ostale A ja sam tada zapo~injala svoju novi - klasike, ali ga je tvrdoglavi odbor one- narsku karijeru i imala sam pristupa mogu}io da i dalje tamo radi. ovodom premijera irskih dramskih Kejn u svojim autobiografskim delima. Od mla|ih dramskih autora volim svuda. Politizovani teatarski svet u Da - tekstova u na{im pozori{tima, Taj drugi sastanak je bio odlu~uju}i, a Bili Rohea i Marka O’Roua, Konor Mek - blinu bio je koncentrisan oko male grupe PBranko Dimitrijevi} je zamolio mama je kasnije ~esto deklamovala firson je vrlo prisutan na Brodveju, a svoju prijateljicu, irsku novinarku Eldì monologe Dezdemone, dok je peglala pisaca, Tomas Kilroj, Hju Leonard, Fril, Martin Mekdona je dobio ve} drugog Gilespi, da napi{e svoje vi|enje tamo - ko{ulje. Marfi, ali i onih koji }e do}i kasnije, a Oskara, tako da su oni op{ta mesta. Brine Frenk Mekginis i En Devlin, vodili su {njeg teatra od vremena njenog odra- Enju Mekmasters je bio poslednji Eldì Gilespi me budu}nost pozori{ta u Irskoj, jer su stanja u Irskoj, do danas. Eldì je bila glumac-menadèr irske provincije; na- glavnu re~. dotacije relativno nova pojava i mogu biti urednica San Francisko rivju ov buks, pustio je presti`nu karijeru u londonskim Finlija u reìji Lorensa Olivijea, a po Ne treba zaboraviti ni Gejt teatar, zna~ajno umanjene usled ekonomske novinarka Ajri{ tajmsa, autor je vi{e pozori{tima da bi upoznavao irske mase tekstu O’Kejsija, Plug i zvezde. O’Kejsi je osnovan pre Drugog svetskog rata, krize. knjiga, a njena ku}a je svojevrsni salon, sa [ekspirom i ostalim klasicima. bio protiv irskog nacionalizma, ali kad poznat po tome {to je tu Orson Vels dobio Nekada je cenzura bila glavni pro - gde se do duboko u no}, uz kulinarske Nekoliko godina kasnije, roditelji su sam bila na fakultetu, nacionalizam je svoje prve uloge. Gejt je zna~ajan {to je blem umetni~kom izrazu u irskom tea- eksperimente i vina iz celog sveta, di sku - odveli mene, brata i sestru da vidimo bio ponovo u modi, igrao se Brendan predstavio irskoj publici evropske dra- tru, sada su to pare. Vide}emo da li tuje o raznim (ne)umetni~kim temama. jednu drugu putuju}u trupu. Selo se Bienov, Borstal boj, ali i Konor Mekfirson mati~are, pre svega Ibzena, a u moje vre- }e se sa tim izazovom lak{e izboriti. Mogla bih satima da pri~am o ulozi zvalo Bandoran ili Bali{enon, u srezu i Martin Mekdona. irske drame i pozori{ta u podsticanju Donegan, a trupa Kerikfordova portabl Studirala sam na Triniti koledù u irskog identiteta i nacionalne svesti, ali to scena. S obzirom na to da je televizija je evidentno svakom ko se malo obavestio kasno stigla u Irsku, ovakve putuju}e Dablinu, a tu je odmah bio i Ebi teatar, u o irskoj kulturi. Zato bih ovo li~no vi|enje trupe, koje su obi~no koristile voz da idu kome su po~eli Jejts, Sing i Bernard [o, i zapo~ela intimisti~ki. od mesta do mesta, bile su glavna zabava kao i Lejdi Gregori. Svi su bili protestanti Moji roditelji su na svom prvom sa- u godinama posle Drugog svetskog rata. {to nije ~udno, jer su protestanti kao pri - stanku, dakle kad su tek po~eli da se Tada smo videli neizbe`nu krimi padnici vi{e klase imali vremena za vi|aju, u malom irskom gradu oti{li da dramu No} mora pasti, Evlina Vilijamsa. dokolicu i pisanje. Svi su bili do~ekani na vide putuju}u trupu Enjua Mekmastersa Irska publika je vi{e volela [ekspira od no` od konzervativne sredine, tada je i u predstavi Junona i paun, [ona tih misterija sa ubistvima, ali menadèri najmanja izraèna sumnja u ~estitost O’Kejsija. Moja mati je bila visokoobra - su voleli misterije jer su bile jeftinije. irskih devojaka, kao Pigin u Vilenjaku zovana i ne{to starija, a budu}i otac je Menadèr Henri Vulf pi{e o gledaocu koji sa zapadne strane ili O’Kejsijeva Rozi èleo da pokaè kako se i on zanima za mu je zamerio na repertoaru: „mi ra- Redmond, prostitutka sa zlatnim srcem, kulturne doga|aje. Igralo se pod {atrom i zumemo [eksiprov jezik, ali ove krimi bila povod za kritiku. Kao i u slu~aju sve ~ega se roditelji se}aju je da glumci pri~e ne shvatamo uop{te, le{evi ispadaju mojih roditelja, moji izlasci sa momcima nisu bili svi istog nivoa. iz kredenaca, trovanja i pucanje, ko tu uvek su se vrteli oko pozori{ta. Za drugi sastanak tata je izabrao kome {ta, sve je to konfuzno. Hamleta je Pre ~etrdeset godina sva pozori{ta u Otela, opet u izvo|enju neumornog Mek - lako razumeti, svi mi imamo po barem Dablinu su bila politi~ka, tabui su se mastersa. Oni koji su ~itali autobiografiju jednog takvog momka u na{im ku}ama.“ ru{ili na sve strane, a ja sa sigurno{}u Harolda Pintera, Mek, videli su kako su Prilikom svoje prve posete Londonu, mogu da tvrdim da sam sve zna~ajnije izgledale putuju}e trupe u to vreme, a u{te|eni {iling sam potro{ila da bih u Old irske glumce videla nage na sceni, tra- istu temu obra|uju i Piter O’Tul i Majkl viku videla Kolina Blejklija i Frenka dicija koju nije izbegao ni Liam Nison u Pozori{te u Irskoj: scena iz predstave Lepotica Linejna Martina Mekdone

LUDUS 152Lu 24 Inostrana scena

Putopisni dnevnik sa januarske turneje Dah teatra po dalekim destinacijama PUTOVANJE JE OPSTANAK Predstava „Pri~a o ~aju”, ra|ena po motivi- proba! înilo mi se kao da se nalazimo u filmu „Telma i Luiz”, {alile smo se – ma „Tri setre” A. P. êhova, kao i „samo bez Bred Pita i sa sre}nim kra- „Unutra{nja Mandala”, putovale su preko jem!!!” Kalifornije, Novog Meksika i Velike Britani- 23. januar – 2. februar, Nju Meksiko je. ^lanovi Dah tetara dràli su pozori{ne Prvo na {ta se naleti pri ulasku radionice na univerzitetima u Albukerkiju, u zemlju je velika tabla sa natpisom Londonu i u Man~esteru „Welcome to New Mexico the state of enchantment”, {to zna~i „Doro do{li u Nju Meksiko dràvu magije (~arolije)”. I Maja Miti¯ zaista je tako – visoka pustinja pod stalno plavim nebom. Na primer, grad u kome se odràvao Internacionalni pozo- odinama putujem po celom svetu sa sretnemo sa ostatkom na{e trupe u Sanja Krsmanovi}-Tasi} i Maja Miti} svojim pozori{nim radom. Puto- Albukerkiju. Imale smo skoro pet slobod- ri{ni festival „Revolucija” (Revolutions Gvanje je od samog po~etka za mene, nih dana i re{ile da ovaj put umesto International Theatre Festival) na kome Company), kolege koji ìve istu utopiju sad je ne{to bolja situacija. Alister predstavljalo RAZMENU kultura i na - brzog aviona koji obi~no koristimo, jer su je Dah teatar igrao svoju predstavu kao i mi, i pripadaju istoj pozori{noj (Alister O’ Loghlin) nas ~eka, kolega koji ~ina rada u teatru, ali bio je to i opstank! turneje uvek tako organizovane da se „Pri~a o ~aju” – Albukerki – nalazi se familiji kao i mi, njihova etika je kao i je bio ~lan Dah teatra dve godine i sa Opstanak – mene kao slobodne obaveze nadovezuju jedna na drugu i na 1700 m nadmorske visine. U toj na{a. Imaju i oni problem sa kojima se nama je uradio tri predstave. Godine umetnice i mene ~lanice, od osnivanja uglavnom se nema vremena – pre|emo dràvi ìve narodi velikih kulturolo{kih bore, samo su druga~iji. Uklju~eni su u 1999, kada se zbog NATO bombar - 1991, Dah teatra, prve nezavisne po- automobilom. Poku{aj da „premostimo razlika, ~ak i za Ameriku! Plemena- kulturu gradskih de{avanja, rade sa dovanja vratio u svoju zemlju, formirao zori{ne trupe u Srbiji u vremenima koja vreme” i „da se organizujemo do...” pueblosi gde ìve Indijanci, kako oni ne razli~itim grupama ljudi koriste}i teatar je Prodidàl teatar (Prodigal Theater), su nosila mrak, nemir i uni{tavanje. pretvorio se u nezaboravno putovanje vole da budu nazvani, zatim, potomci kao oru|e. Posetili smo NVO „Raskrsni- pozori{te u Brajtonu i povodom njegove U mom slu~aju, opstanak je zna~io kada ti profesija donese van „dasaka koje Meksikanaca koji ìve na ovim prostori- ca” (Cross Roud) koja radi sa ènama desetogodi{njice, mi smo njegovi prvi bukvalno opstati, baviti se teatrom na ìvot zna~e” lepotu ìvljenja. Na dugom ma i pre no {to je Nju Meksiko postao deo gosti. Proslavu je osmislio tako {to }e na~in koji èli{, imati stav u svojim pred- putu od Kalifornije, preko Arizone i besku}nicama i njihovom decom, dràli SAD-a, tu su i novi emigranti iz da - pozori{ne radionice na univerzitetu gde tokom cele godine zvati umetnike koje stavama, ne biti cenzurisan, igrati u Velikog kanjona stigle smo do Nju Meksi- na{njeg Meksika, koji emigriraju zad - smatra svojim u~iteljima. Umetnike koji zemlji, ali i van nje, imati odnos prema ka. Tokom celog puta, uzdrmana je ovo pozori{te ve} dve godine redovan njih 30 godina u potrazi za boljim ì- saradnik, tri puta smo, na festivalu gde su uticali na njegov rad, one koji su ga vremenu u kome ìvi{! dramati~nom i grandioznom prirodom, odredili kojim }e se teatrom baviti, koja Svesno sam odabrala, da kao umet- votom, onda potomci [panca do{li jo{ u se traì karta vi{e, igrali na{u predstavu njenom lepotom, bila sam na ivici suza i }e biti njegova etika i estetika! Orga- nik, budem na margini sa koje se bolje XV–XVI v., i naravno Anglosaksonci. „Pri~a o ~aju”, a posle svake predstave bez daha! Ose}aj je da ste u ravnici, ali se nizovao nam je igranje predstava i ra- vidi centar! Svesno sam imala odnos Nekada je, na ovim prostorima ìvelo organizovani su razgovori sa publikom u stvari sve vreme penjete ka planinama. dionice. U zemlji sa tako starom pozo - prema vremenu u kome sam ìvela i u preko 25 plemena, danas samo ~etiri: gde smo govorili o na{em radu, umet- A kada se popnete opet je ravnica i... ri{nom tradicijom velika je privilegija kome ìvim. Ta odluka mi je donela li~no nova pustinja! Postoji moment kada Taos, Akamo, Zuni i Hopi. Nju Meksiko ni~kom stavu i potrebama savremenih pokazati svoj rad, dobiti kritiku u novi - putovanje u rad, ali i putovnje sa svojim shvatate da ono {to ste videli u daljini i je postao deo SAD-a 1912. {to nije ni umetnika kod nas. Pre tri godine bili su nama,dràti radionicu studentima Cen - radom. niste bili sigurni da li su oblaci ili jedan vek! Jedna je od dve najsiro ma{ - na{i gosti, izveli su predstavu „Bili Kid” tralne {kole ili Goldsmita ili Man ~ester Krajem februara, ove godine, vratili planine postaje realna ta~ka na koju ste nije ameri~ke dràve, ali sa sa~uvanom koju su beogradska publika i kritika univerziteta. Njihova znanja o savre- smo se sa na{e poslednje turneje koja je se POPELI. I to se ponovi nekoliko puta, tradicijom i {armom jugozapada tog odli~no primili, oboàvaju Beograd i èle menom teatru su velika, oni imaju pri - trajala ne{to malo vi{e od pet nedelja. a vi ste uvek i iznova fascinirani! Neko- kontinenta. Priroda sa netaknutom pu- ponovo da do|u! @elimo i mi. Uostalom, Bila je neverovatno inspirativna i raznoliko puta vas priroda obmane! stinjom, vetar, visoke crvene stene iza liku, pogotovu u Londonu, da vide sve {to putovanja u druge zemlje i na druge se de{ava u pozori{nom svetu danas. lika, na najlep{i mogu}i na~in spojila je Sli~an ose}aj imam u procesu rada kojih vam se ~ini da svakog trenutka kontinente sa svojim radom daju mo - Godinama odlazimo tamo i dobijamo umetnost i lepotu ìvljenja. na predstavi, kada traìm, kada nisam moè da isko~i Karlos Kastaneda (pisac gu}nost da se uz pomo} stvorenih konta - prostor isto~no-evropskog teatra/labora - sigurna, kada sumnjam, ali me sam koji je opisivao {amanske tehnike) ili kata razmene i predstave – su{tinska torije koji oni izuzetno cene! Sve proti~e 14–18. januar Kal Arts, Los proces fascinira iznova i iznova. Kada se njegov lik iz knjiga – Don Huan! Du- umetni~ka veza se uspostavi i ona posta- perfekno organizovano. Uz na{e profe- An|eles, Kalifornija rad zavr{i i predstava premijerno izvede, hovnost ljudi, razli~itost jezika (menja- je deo razmene u vremenu koje dolazi. sionalno angaòvanje imamo vremena i i ako se ja u njoj POPNEM, ose}aj je ju}i stanice na radiju ~esto naletite na Konferencija 2009 – Umetnost u za muzeje, galerije, gledamo predstave jednom svetu, maj~instvo i mevolucija neponovljiv i jedinstven na isti na~in kao {amanske pesme, ~ujete razli~ite ple - 2–22. februar engleskog teatra, na univerzitetima (The 2009 Arts in the One World Confer- i ovaj put kroz jugozapad SAD-a. âk i menske jezike), obi~aji razli~itih kultura saznajemo novine, jednom re~ju i mi se ence Motherhood and Revolution). U to, da smo skoro sve vreme bile usaml- je ono {to ~ini ovu dràvu. Internacional- Velika Britanija je zavejana! Imali inspiri{emo za na{ dalji rad. Taj deo puta suncem obasjanoj i toploj Kaliforniji, jene na autoputu, jedne od retkih voza~a, ni tetaraski festival „Revolucija” organi- smo sre}u da nismo imali let dan ranije }e mi ostati u se}anju, najvi{e, po vreme - jednoj od najdemokrati~nijih dràva podse}a na glum~ev put tokom procesa zovala je Triklok kompanija (Tricklock jer je londonski aerodrom bio zatvoren, nu provedenim sa Alisterom koji odne - SAD-a, odràna je ozbiljna umetni~ka govan na principima Dah tetara, ali i konferencija, ~ija glavna tema je bila Beograda, da sem {to se mnogo i ozbiljno genocid i kako umetnici u takvim situ - radi postoji vreme ZADOVOLJSTVA i acijma mogu da uti~u na suo~enje i pomirenje dru{tva u celini. Umetnici, U@IVANJA. Kuvamo zajedno i svaki ob- socijalni radnici, psiholozi, ambasadori rok postaje gozba, odlazimo u najra- zemalja, kao i ambasadori u UN ili pred- zli~itije restorane, poslasticarnice, u du- stavnici Uneska, ali i nau~ni radnici, gim {etnjama obalom mora pri~amo o lekari, predava~i, antropolozi iz Ruande, planovima za budu}nost, o vremenu Palestine, Izraela, [panije, Kurdistana, 1997,98,99. i Beogradu, na{em prvom Nema~ke, Meksika, Argentine, Velike susretu, kada sam ga – posle fascinacije Britanije i na{e zemlje, koju smo pred- na{om predstavom „Legenda o kraju stavljali mi, imali su priliku da o toj sveta“, posle koje nas je uporno pratio po temi razmene iskustva i li~ne uvide iz celoj Engleskoj gde smo mesec dana svojih sredina i to na okruglim stolovima, imali turneju, i njegovom neprekidnom predstavljaju}i svoj rad na polju teatra pri~om da mu se sve to mnogo dopada – (igrala sam svoju solo predstavu-preda- prekinula i rekla: „Pa kad ti se toliko vanje „Unutra{nja Mandala”, koja go- svi|a kako radimo, za{to ne do|e{ u vori o izle~iteljskoj mo}i tetara), vizuelne umetnosti i dokumentarnog filma. Uz Beograd da radi{ sa nama“ – I ON JE sagledavnje istog problema, ali iz ugla DO[AO. Pri~amo kako nas je na{ dijalog razli~itih profesija, konferencija je bila na tom putovanju, davne 1997. povezao, sveobuhvatna, stru~na i visoko profe- promenilo, uticao na na{e ìvote. Iz sionalna. iskustva da }e tako opet biti, predvi|amo {ta }e nam to putovanje, taj susret, doneti 19–23. januar za budu}nost. Ve} znamo – radi}emo koprodukciju! Napravi}emo da se na{i Dijana (Milo{evi}, rediteljka Dah teatri sre}u kroz rad, ali }e i taj rad teatra) i ja posle konferencije na KAL putovati i tamo i ovde! A to ce ve} ARTS-u trebalo je tek 23. janura da se ^lanovi i saradnici Dah teatra u Nju Meksiku opet doneti ne{to novo.

25 LUDUS 152 EX YU scena

Tradicionalne no-drame (Hachinoki, Kantan, Kumasaka, Sekidera Komachi) i NOVITETI SLOVENA^KOG GLEDALI[Â kjogen (Busu) objedinjene pod naslovom Vetar me|u borovima na maloj sceni prostora i fizi~kim teatrom u kombinaciji pomenutog pozori{ta, reìrao je Jernej s teatrom okrutnosti, stvorio sliku o Lorenci, koji je sa odli~nim timom glu - Makbetu – silniku i na{ega doba. maca postavio temelje za dalje istra- Aleksandra Jakši¯ Mestno gledali{~e ljubljansko ima ìvanje tog ànra i njegove uloge u teatru novu predstavu – Ples na vodi êha danas. Te drame karakteri{e ideja savr - Davida Drabeka reìrala je Barbara {enog ponavljanja, balansa izme|u unu - Pre{ernovom gledali{~u u Kranju odrastanju. Hieng-Samobor. Filip, Kajetan i Pavel, tra{njeg i spolja{njeg, preciznost i per- nastavili su tradiciju prikazivan- U koprodukciji zagreba~kog „Novog prijatelji iz studentskih dana, redovno se fekcija. Glumac je i narator i interpreta- Uja adaptacija romana za mlade kazali{ta”, ljubljanskog „Mini teatra”, te sastaju na bazenu i u tajnosti treniraju tor svog lika u isto vreme, ostali glumci i Dese Muck. Ovog puta je re~ o predstavi ZKM-a i Cankarevog doma, premijerno ples na vodi. Skrivene od javnosti, na likovi ga dopunjavaju. Naracija i gluma Blazno resno o seksu u reìji Katje je izvedeno delo nema~kog dramati~ara bazenu ih vidimo ranjive i me|usobno su stilizovani i prikazaju pri~u kao pro- Pegan. Autorka je u serijalu „Blazno Hajnera Milera, Makbet posle [ekspira, vezane. Kajetan radi na televiziji i uple- {lo iskustvo. resno” otvoreno pisala o problemima koje u reìji Ivice Buljana. Reditelj, koji ten je u mreù industrije zabave. Pavel Na sceni ljubljanske drame SNG-a mu~e najmla|e, ne bi li ih ohrabrila, preferira Milerov rad i vrlo je uspe{no radi kao profesor na fakultetu za mizer- Odnosi izme|u mu{karaca i èna: Triko premijerno je izvedena pop-rok opera razre{ila im dileme. Pomenuta predstava postavio njegov „Kvartet” u zagreba~ - nu platu, a o Filipu jedva da znamo Neron Andreja Rozmana Roze i Davora daje prave informacije o seksualnosti, kom Teatru ITD, fascinantno je, u dvo- ne{to. Prizori na kupali{tu su komi~ni i sno maloj sceni. Pornoskop ili [ta je Boì~a u reìji Matjaà Zupan~i~a. Rozin promenama na telu, zaljubljenosti i sl., satnom, ~vrsto napetom ritmu, koriste}i bizarni, i oslikavaju nezadovoljstvo i batler video engleskog pisca Dòa Ortona libreto inspirisan je anti~kim Rimom, koje su ~esto uskra}ene mladima pri se blagodatima, uglavnom, praznog krizu u kojoj se na{la generacija tridese- postavio je Mateja Kole`nik. „Ortone - togodi{njaka. sque” je postao poznati termin za stra - bazom za skoro sve politi~ke modele i Komad Triko Milana Jesiha imao je vi~ne prizore smrti, nazvan po autorovim primerom za probleme sa vladarima. premijeru u Slovenskom ljudskom gle da - kontroverznim crnim komedijama koje Pri~a o Neronu, jednom od najbizarnijih [TA SE DOGA\A li{~u Celje, u reìji Luke Martina [kofa. otvoreno govore o seksualnosti, homosek- imperatora, u isto vreme je zabavna i „Triko” duhovito prikazuje niz scena u sualizmu i smrti. Orton je smestio svoje okrutna. Ona se reflektuje u modernim kojima su u centru odnosi izme|u mu- likove, tipove koji reprezentuju dru{tvo vremenima, u kojima ljude, pored poli- U POZORI[TIMA BIH {karaca i èna. Kroz fragmentarne pri- njegovog vremena koji se lako mogu tike, jedino zanima ìvot poznatih. A i zore postavljaju se pred nas arhetipske porediti i sa sada{njim, u privatnu psihi- slavne cene samo zbog njihove gluposti, osle premijera u Sloveniji, Hr vat - leèn je skromno, a mnogi koji se bave situacije iz svakodnevnog ìvota parova jatrijsku kliniku, neku vrstu mentalne a ne zbog eventualnog talenta ili dostig - skoj i Srbiji, komad Jasmine Reze, tom vrstom teatra iskoristili su ga kao koji se vole, prepiru, varaju... êtiri lika institucije, gde nije sve ba{ stvarno i nu}a. Roza je u Neronu na{ao savr{en Pu bosanskom prevodu, Bog pokolja priliku da podsete na lo{ poloàj teatra za se pojavljuju u najrazli~itijim ulogama, manje-vi{e sve je dozvoljeno. Re~ je o primer beskrupuloznog autokrate sa izveden je u sarajevskom Kamernom najmla|e. dogodov{tine ljubavnika u komi~nim komediji zabune dovedene do apsurdno - visokim „umetni~kim” aspiracijama. teatru 55. Reditelj drame o maloletni~koj Premijera predstave Samoubica, u situacijama lako mogu dobiti tuàn kraj. sti. Zamagljena je granica izme|u zdra- Njegov Neron ne haje za vladanje, ono - delinkvenciji je Miralem Zup~evi}. „U reìji beogradskog reditelja Sa{e Lati- U mariborskom SNG-u izvdene su vog razuma i ludila, seksualnosti i per - liko koliko za svoju popularnost ovom vi{eslojnom, briljantno ispisanom novi}a, izvedena je u Gradskom pozori{tu dve premijere, po jedna na velikoj, odno - verzije. kod mase... tekstu, pri~a se o zna~ajnim stvarima Trebinje, koje vredno radi na stvaranju savremenog ìvota – nedostatku komu- kvalitetne i profesionalne teatarske ku}e. nikacije me|u ljudima, o robovanju jef- „Iako je nastao pre osamdesetak godina, tinim materijalnim vrednostima”, rekao tekst je aktuelan i u ovom vremenu. Po - TEATARSKE VESTI IZ MAKEDONIJE je direktor pozori{ta Zlatko Top~i}. kazuje sve anomalije na{eg dru{tva, u Na Velikoj sceni Narodnog pozori{ta vremenu tranzicija i aktuelnih kriza“, RS je zbog velikog interesovanja publike rekao je Latinovi}. Trebinje je grad koji je Bitolju je biv{i ministar kulture i obnovljena predstava Magare}e godine decenijama bio doma}in Festivala ama - dugogodi{nji upravnik NP Bitolj, po tekstu Branka ]opi}a i u dramatizaci- terskih pozori{ta nekada{nje Jugoslavije, UBlagoja Stefanovski otvorio pri - ji Radmile Smiljani}. Predstavu, koja je a sada je doma}in Festivala festivala, na vatno pozori{te „Mali dramski teatar“. do sad izvo|ena preko trideset puta, kojem nastupaju najbolji glumci amateri Prve dve premijere su izvedene u hotelu reìrao je Nemanja Petronje. A predstava iz Srbije, Crne Gore, Federacije BiH i RS. „Ineks-Gorica“ u Ohridu, u reìji Sofije te Ku}e, prvi put u istoriji teatra, „Na- I u Prijedorskom pozori{tu je postav - Ristevske. Komad Venka Andonovskog rodni poslanik“, uvr{}ena je u zvani~nu ljen crnohumorni vodvilj [ta je sobar Granica govori o tome koliko politika konkurenciju Sterijinog pozorja. video, po tekstu britanskog autora Dòa Mostarski teatar mladih je za svoj moè da rukovodi ìvotom pojedinca, o Ortona, a u reìji Aleksandra Pejakovi}a. 35. ro|endan premijerno izveo (Njegove) borbi jedinke da sa~uva pravo na izbor i „Vodvilj smo pri kraju komada pretvorili tri sestre prema êhovljevoj drami, u slobodu izraàvanja. Rediteljka se, u ne{to mra~no, u tragediju, ~ime smo reìji i adaptaciji engleskoga gosta Skota simboli~no sme{taju}i predstavu u pred- otreznili publiku i pokazali joj da stvari i Fildinga. Predstava je ocenjena kao sedni~ki apartman, pozabavila i pro - „jedan od najve}ih iskoraka u smislu pri - nisu ba{ uvek onakve kako izgledaju. Predstava se bavi temom ludila u kojoj su blemom postavljanja li~nih granica. mene rediteljske slobode, vi|en u Mosta- Predstava Prljave pri~e, ra|ena po ru u poslednje vreme, zapravo se ~ini da zloupotrebljena deca najve}a `rtva i na tekstovima P. H. Gutierasa, R. Pole{a, I. je cela ova slavna pri~a sjajno prila - kraju najvi{e pate”, kaè reditelj. go|ena ovovremenom Mostaru i zemlji u Banjalu~ka premijera predstave Ti- Enslera i E. Olbija, savremeno je i koju je pozicioniran.” gar, u koprodukciji Udruènja dramskih ironi~no vi|enje najrazli~itijih problema O ljudskim ograni~enjima: Tamo gde nisam bio U Dje~jem pozori{tu Republike umetnika Srpske i Pozori{ta „Moderna sada{njice. U jednoj prostoriji apartmana Srpske Jug Radivojevi} priprema mjuzikl garaà” iz Beograda, odràna je u Domu su glumci, u drugoj publika, komunicira kojoj }e se publika prepoznavati i imati ljud skim ograni~enjima i o tome {ta Petar Pan. „Re~ je o komadu Igora omladine. Komad Mareja [ivgala, u re- se preko kamera. ose}aj nelagode kada iza|e iz teatra. ~ovek sme a {ta ne. Mesto radnje je brdo Bojovi}a, koji je poznat kao jedan od ìji Stevana Bodroè, imao je beogradsku Bitoljska premijera Malog dramskog Vremenski je sme{tena u kasni 20. vek, koje tone u ìvo blato, ljudi su zarobljeni. najboljih dramskih pisaca za decu. (...) premijeru decembra pro{le godine. „Ti - teatra je komad Dejana Dukovskog Dru- iako se to vreme ne razlikuje od dana- „Budan teatar“ je novo makedonsko Pravimo pravi mjuzikl za najmla|e. pozori{te koje je po~elo rad premijerom gar” govori o otu|enosti, usamljenosti i ga strana, u reìji Martina Ko~ovskog. {njeg, rediteljev koncept je zasnovan na Ima}emo rasko{nu scenografiju i kosti- teksta Crna ptica Dejvida Harovera u zatvorenosti ljudi, o tome kako dvoje, u Predstava je sme{tena u diskoteku, pri - autenti~nosti epohe kroz kostim, scenu, me, uz svu onu atrakciju koju pri~a o pona{anje aktera. U komadu igra i Bojan reìji Bojana Trifunovskog. Predstava je Petru Panu podrazumeva“, kaè Radivo- veoma ~udnim i neobi~nim okolnostima, sutan je i bend, publika sedi za {ankom i Dimitrijevi} iz Srbije. izvedena na sceni Dramskog teatra u jevi}. shvataju da imaju iste potrebe, da vape u separeima, glumci „prelaze rampu“ – Premijera Ognjenog lica Marijusa Skoplju. Svrha tog pozori{ta je da pro - Svetski dan pozori{ta za decu i mla- za razumevanjem i ljubavlju i provla~e se publici kroz noge, dele im budi makedonsku nezavisnu scenu fon Mejenburga u reìji Deana Damja- de u ve}ini teatara u Federaciji BiH obe- da se negde razumeju. letke sa istorijskim li~nostima itd. Pri~a uzbudljivim, savremenim produkcijama. je fokusirana na konkretnu situaciju u novskog izvedena je na sceni NP „Anton Tema komada „Crna ptica“ je ljubavna Makedoniji, a to je nesposobnost, nedo - Panov“ u Strumici. To je prva make don - veza izme|u dvanaestogodi{njakinje i statak èlje i entuzijazma mladih ljudi ska izvedba tog modernog komada koji ~etrdesetogodi{njaka. „Predstava prika- da se bore za svoju istinu, da promene se bavi savremenim ìvotom na agre- zuje ve~nu temu zapaljenu jo{ od Na - svoje ìvote. Zato, reditelj radnju sme{ta sivno realisti~ki na~in, primerima kao bokovljeve Lolite – pedofiliju, dru{tvenu u simboli~nu 1968, da bi napravio pa- {to su piromanija, incest, samoubistvo, bolest koja postoji od kad je veka – temu ralelu sa generacijom na{ih roditelja, ubistvo. Predstava ima formu pozori{nog koja redefini{e tradicionalno shvatanje kada su se mladi intelektualci borili za rijaliti-{oua gde publika prati ìvot po- morala”, rekao je Trifunovski. svoja prava, ~ak i u zemljama u kojima rodice srednjeg, urbanog staleà. „Mu{ki hormon testosteron je razlog se to ~inilo nemogu}m. Kamerna predstva Tamo gde nisam zbog kog mu{karci jure ène i postaju Provokativan komad îgra Artura bio @anine Mir~evske, u reìji Zoje potencijalne ubice“, jedan je od motiva [niclera imao je premijeru u Univer - Buzal kovskeizvedena je premijerno u najnovije predstave bitoljskog Narodnog zalnoj sali, u reìji Olivera Micevskog. NP „Vojdan êrnodrinski“ u Prilepu. pozori{ta. Testosteron je komedija sa - Drama otvoreno govori o seksu, never - Kako rediteljka kaè, re~ je o tekstu koji vremenog poljskog pisca Andèja Sara - stvu i razvratu, ona je urnebesna ko- tretira brojna lokalna i globalna pitanja, monovi~, u reìji Nenada Ponovo na sceni: Magare}e godine medija u kojoj nema ni~eg sme{nog, u a po ruka je univerzalna, to je pri~a o Vitanova.

LUDUS 152Lu 26 EX YU scena

neizveden. Rok za slanje je 1. novembar 2009. godine (datum na po{tanskom pe- POZORI[NE NOVOSTI IZ CRNE GORE ~atu). Tekstove i ostalu dokumentaciju slati na: Kraljevsko pozori{te Zetski dom, Bajova 4, 81250, Cetinje. Nagrada je remijera komada Instant seksual- Teatra Glej i koparske Kulturno umet- 10.000 evra. Pozori{te sti~e pravo da no vaspitanje u reìji Nikole Vuk - ni~ke zajednice Zrakogled, strumi~ki isplatom nagrade objavi, dramatur{ki P~evi}a u Gradskom pozori{tu pro{la Narodni teatar „Anton Panov” izveo je obradi, pripremi i izvede nagra|eni je veoma uspe{no. Kako kritika kaè, to „Rodni dan”, „Igra parova” BDP-a, „Nije podgori~ko pozori{te „dobilo je jedan od ~ovek ko ne umre” Kraljevkog pozori{ta dramski tekst, bez ograni~enja. Pozori{te svojih najboljih, ako ne i najbolji scenski „Zetki dom”. @iri je jednoglasno proglasio se obavezuje da u roku od tri godine projekat tokom poslednjih godina“. najboljom predstavom „Helverovu no}” u izvede nagra|eni tekst. U~esnik moè Crnogorsko narodno pozori{te je u reìji Dina Mustafi}a. Za ulogu Helvera, poslati najvi{e dva dela. Dodatne infor- februaru postalo ~lan IETM-a (Interna- Gran pri za najboljeg glumca dodeljen je macije na: [email protected]. tional Network For Contemporary Per- Erminu Bravu, a specijalna nagrada Predstava Ko se boji Virdìnije Vulf, forming Arts), profesionalne mreè sa ìrija pripala je Mirjani Karanovi}. Gran koju je po drami Edvarda Olbija reìrao sedi{tem u Briselu, koja stimuli{e razvoj pri za najbolji partnerski odnos na sceni bosanski reditelj Dino Mustafi}, premi- i razmenu kvalitetne savremene pozo- dobili su Mirko Vlahovi} i Mladen Nele- ri{ne umetnosti. Psiholo{ka drama o bra~nom paru: Ko se boji Virdìnije Vulf jerno je izvedena na Velikoj sceni Crno- vi} („Nije ~ovek ko ne umre”). Nagrada Predstavom „Gospo|ica Julija” Naro- gorskog narodnog pozori{ta. O razlogu za za najbolju epizodnu ulogu dodeljena je dnog pozori{ta Republike Srpske po~eo je telj i odli~na gluma~ka ekipa su uspe{no makedonskom ili slovena~kom jeziku. postavku ove ameri~ke psiholo{ke drame plesa~ici Jasni Knez („Mama/majka”). pro~itali velikog pisca. Smehu su podvr- Potrebno je dostaviti tekst potpisan {if- Mustafi} kaè: „Olbi me je privukao jer je Me|unarodni festival glumca u Nik{i}u, Predstava Ve~era budala koju je po u ~ijem je takmi~arskom programu u gli glupost, nesposobnost elementarnog rom (u pet primeraka) i posebno zape - pisac koji prosto tera da kroz njegove delu Frensisa Vebera reìrao Boìdar \u - pravilnog zapaànja, izostanak povezi- tekstove prolazite kao kroz zgusnutu selekciji reditelja Blagote Erakovi}a u~e - rovi} premijerno je izvedena u Centru za ~a}enu kovertu sa slede}im podacima: vanja uzroka i posledica”, kaè crnogo- emotivnu spoznaju. (...) Poku{avam da stvovalo jo{ {est pozori{nih ostvarenja iz kulturu u Bijelom Polju (u koprodukciji autorovo ime i prezime, adresa, broj tele- zemalja nastalih na prostoru nekada{nje rska kritika. se bavim pozori{tem, koje preko teksta i sa podgori~kim CNP-om). Oslanjaju}i se fona ili mejl, naslov teksta i {ifra pod Jugoslavije. Sledili su: „Helverova no}” Kraljevsko pozori{te „Zetski dom” glumca promi{lja o emotivnom u~inku na ànr bulevarske komedije, koriste}i kojom je dramski tekst poslan, kao i izja- sarajevskog Kamernog teatra 55, „Lju- vrlo jednostavan zaplet, Veber spretno raspisalo je konkurs za dramski tekst na sceni, o o{troj, britkoj misaonosti dela, bavna pisma” hrvatskog Pu~kog otvo- konstrui{e veoma zabavnu pri~u, koja se inspirisan delom Danila Ki{a. U~esnik va o saglasnosti da KP „Zetski dom” ima a ne od hladnog koncepta, koji naj~e{}e renog u~ili{ta iz Velike Gorice, „Ma - se bavi bezazlenim, ali ipak opakim is - moè biti autor koji stvara na crnogor - pravo da objavi i izvede delo. Autorski po~inje i zavr{ava spoljnim ma/majka” u produkciji ljubljanskog mevanjem i zloupotrebom ~oveka. „Re di - skom, srpskom, hrvatskom, bosanskom, dramski tekst mora biti neobjavljen i teatarskim sredstvima...” KAZALI[NI DOGA\AJI U HRVATSKOJ

astu~ko, najuspe{niji tekst Martina melje}i svoj pristup delu na ~injenici da Makdone (nagrada „Oliver“ za naj - je tema svesvetska i svevremena, sasvim Jbolji dramski tekst 2004), dospeo je na sam ga osavremenio”, kazao je reditelj Scenu Gorica u reìji Sa{e Broz. Bru- dodav{i da je ulogu hora dao razglasu. talnu, hermeti~nu i bizarno te{ku dramu Postalo je uobi~ajeno da se isti koma- o zastra{uju}em odrastanju dvojice bra}e di u kratkim vremenskim periodima iz - – zlostavljanih, psiholo{ki i telesno – koji vode na svim prostorima biv{e Jugoslavi- se „spasavaju“ pisanjem, pripovedanjem je. Tako, posle beogradske premijere i ìvljenjem horor-pri~a, rediteljka je u drame Ze~ja rupa, na red je do{la i hr - saradnji sa svojim stalnim scenografom Dragutinom Brozom smestila u prozirnu vatska. Teatar Planet art je premijerno plasti~na kutiju u kojem dva traumati - izveo komad o porodici koja se suo~ava s zovana policajca (jedan je bio zlostavljan gubitkom deteta, autora Dejvida Lindsija kao de~ak, drugom je umro sin zbog ~ega Abera, u reìji Marka Torjanca, a na ose}a krivicu) uàsavaju}im metodama sceni Gavelle. Zanimljivo je da je ovo ispituju Pisca o po~injenim decou bi stvi - najgledanija drama u Njujorku u posled- ma u njihovoj „totalitarnoj dràvi“. U nih deset godina. dvosatnoj predstavi s mnogo elipti~nih U jeku Prvog svetskog rata tada 23- obrta, izlistava se ~itav raspon problema godi{nji Krleà dovr{io je svoju lirsku savremenog dru{tva, ste{njenog u dehu - fresku krcatu simbolima, dramu Kralje- manizovane gradove u kojima ih gazi vo, koja se smatra rodona~elnom dra- bespo{tedni kapitalizam, od pitanja porodi~nog nasilja do filozofsko-eti~kih pro - mom ekspresionizma u knjièvnosti mi{ljanja o preìvaljanju kroz mogu}- srednje Evrope. Me|utim, tada{nji up- Pozori{ni eksperiment: Krleìno Kraljevo nost pri~anja i stvaranja pri~a. ravnik zagreba~kog HNK-a, komad je Nova predstava u GK „@ar ptica” Sav odbio jer je inscenacija zahtevala ma- upravnica Drame, Lampalov. sretnih ljubavi, porodi~nih problema, sezonska premijera u dubrova~kom Ka - sam popubertetio, nastala je po romanu sovne scene mrtvaca, ve{anja, lelujanja De~je pozori{te „Dubrava” premijer- pro{losti, budu}nosti, imaginacije, surove zali{tu „Marina Drì}a”. Re~ je o ko ma - Sanje Pili}. Rediteljka Aida Bukvi} raznoraznih sablasti. Skoro 90 godina no je izvelo igrano-lutkarski komad stvarnosti, vremena u kojem ìvimo i u du koji tretira poloàj èna i majki u Povuci-potegni, u reìji, adaptaciji i dra- kojem }emo tek ìveti. Pet razli~itih tek- postavila je pri~u o pubertetliji razve- kasnije, na sceni tog teatra „Kraljevo” je savremenom dru{tvu, onih na kojima je matizaciji Marija Kova~a. Poznata ruska stova povezuje grad Zagreb i njegovi denih roditelja i njegovim {kolskim pri- postavio Ozren Prohi}. Neobuzdanom teret porodi~nog i dru{tvenog ìvota, a narodna pripovetka „ârobna repa” stanovnici. „Nije to tranzicijska predsta- onda i onih porodica u kojima je i nasilje jateljima koji poku{avaju odrasti u èlji bujicom re~i, zvukova, fragmentarnih posluìla je kao polazi{te za analiziranje va, ve} evropska. Ovo {to mi danas do - ~esta pojava. da izgledaju po kriterijumima koje prizora i doga|anja, i svetlosnih efekata i zamr{enih i ~esto te{kih me|uporodi~nih ìvljavamo, nije bitno razli~itije od Berli- U reìji @elimira Mesari}a, glumci nalaù modni ~asopisi. pokreta tela, sintezom realnog i nad re al- odnosa, optere}enih kulturolo{kim i rod - na ili Pariza ili Rima, a da ne govorimo o nog, Krleà je stvorio avangardnu anti- splitskog HNK-a izveli su premijerno Slovena~ki reditelj Samo M. Strelec nim matricama, u kontekstu odre|ivanja Americi gde stvarno te{ko da moè biti dramu Metoda, mladog katalonskog dramu, svet propalica i kurvi u kojem postavio je u Pozori{tu Virovitica Bihne- pojedinih uloga i mo}i. gore nego {to je sada”, kaè Ma|eli. dramati~ara Jordija Galcerana. êtiri vladaju „logika ekstaze” i „logika haluci- rovog Vojceka kao antiglobalisti~ku i Pidàma za {estoro francuskog auto- Menaèrija je naziv predstave rije~- dramska lika – Marta, Matej, Filip i nacije”. Svet u kojem je zavladao haos proekolo{ku predstavu koja se kriti~ki ra Marka Kamoletija po~iva na nizu koga HKD teatra inspirisane dramom T. Karlo poku{avali su saznati identitet odnosi prema kulturi konzumerizma i zbog izvrtanja dotad vaè}ih dru{tvenih zabuna koje nastaju zbog zamr{enih Vilijamsa. „Razmi{ljale smo o porodici onog drugog u neljudskoj situaciji u kojoj jeftine zabave. normi, jeste metafora Hrvatske, stav je ljubavnih, odnosno ljubavni~kih odnosa, kao najmanjoj }eliji na{eg dru{tva i o se svako od njih borio za posao u te jednog nadimka koji moè biti skra - tome kako se relativiziraju razna stanja U „Tre{nji“ je na programu novi na - Prohi}a, a nesre}a na makronivou ogle- uspe{noj firmi. Posao dobija samo jedna }enica od dva imena – Suzane i Suzete. koja prolaze na{i likovi kroz sat vreme- slov, Ne, prijatelj italijanskih pozori{nih da se u brojnim mikroodnosima. osoba, a poslodavac je pred kandidate umetnika Nina Dintrona i \akoma Ra - „Ovo je predstava o apsolutnoj lju- Komad osje~kog HNK-a reìrao je Robert na, inspirisane poslednjim prizorima Raponja. ´Staklene menaèrije´. Likovi su isti, postavio zadatke koji su iz njih izmamili vi~ija, u reìji Renea Medve{eka. Nakon bavi”, rekla je upravnica uo~i premijerne Predstava Zagreba~ki pentagram, re~enice drug~ije”, kazala je rediteljka ne ba{ lepe osobine i navike... ratne kataklizme dvojica vojnika zara - izvedbe drame Dostojevskog Zlo~in i Istarsko narodno kazali{te uprizorilo kazna u splitskom Hrvatskom narodnom koja na tragikomi~an na~in donosi si- Anica Tomi}, koja s dramaturgom Je- }enih strana stiù na ostrvo usred bes - je Tomizzianu, predstavu u reìji Dami- kazali{tu u reìji i adaptaciji Aleksandra tuacije dana{njice, problema ìvota u lenom Kova~i} potpisuje predstavu. pu}a. Krov neke ku}e koja plovi morem Ogarjova. „Osim {to je re~ o kapitalnom gradu razli~itih dru{tvenih slojeva i kul - „U êli~nim magnolijama u jednoj ra Zlatara Freya, inspirisanu ispoved- postaje njihovo uto~i{te, spas od ni{tavila delu ruske knjièvnosti, taj roman i tura, koji se bore s vremenom i na~inom sceni lokalna radio-stanica reklamira nim, testamentarni romanom Fulvija sveta koji je, mo`da, zauvek nestao. No, s predstava bliski su nam i danas, posebno ìvota koje ìve, premijerno je izvedena u proizvode, i to je sastavni deo predstave u Tomizze „Posetiteljka”. „Tomizziana” njega }e oti}i bogatiji za jedno prijateljst- ukoliko sagledamo dràvni represivni Zagreba~kom kazali{tu mladih u reìji kojoj je jedan od likova vlasnik. Zato kre}e razgranatije u probleme Istre, do - vo koje se gradilo malenim koracima aparat – policiju i sudstvo, koji odre|uju Paola Ma|elija. Taj omnibus ~ine tekstovi govorim o manipulaciji ljudima. From je ti~u}i se i Trsta i Ljubljane (gradova u upoznavanja, razumevanja i tolerancije. na{u sada{njost i budu}nost. Ta drama hrvatskih autora N. Mitrovi} (Javier), I. odavno napisao – Biti ili imati?! Nekad kojima je Tomizza ìveo). Progovara o Drama Antigona @ana Anuja u reìji gleda dalje od medija, koji se zaustavlja- Vidi}a (Zoo), F. [ovagovi}a (Zona snova), filozofsko pitanje, postalo je pitanje sva - sudbini slovenskog stanovni{tva na tom i dramatur{koj obradi Boìdara Smil- ju u trenutku izricanja presude. Na{a D. Karaka{a (Skoro nikad ne zaklju - kodnevice”, rekao je reditelj Jo{ko Juvan- turbulentom i traumatizovanom podru - jani}a, izvedena je premijerno u Istar - predstava se bavi stanjem ljudske du{e ~avamo) i I. Rajkija (Plja~ka). U pred- ~i}. Komad savremenog ameri~kog pisca ~ju, najvi{e radi nacionalnih i skom narodnom pozori{tu u Puli. „Te- nakon dono{enja presude”, kazala je stavi se proìmaju teme nema{tine, ne - i reditelja Roberta Harlinga prva je ovo- ideolo{kih predznaka...

27 LUDUS 152 Dnevnik PUTUJEM, MISLIM, OSE]AM Tamo-amo po eks-domovini Pozori{ne novine YU ISSN 0354-3137 Piše Jovan ¬irilov COBISS.SR-ID 54398983 Izlaze jednom mese~no dramsku predstavu „ê{alj“ po tekstu (osim u julu i avgustu) Beograd, 21. februar 2009. Tira`: 1500 primeraka Premijera „Konzulskih vremena“ po Miroslava Josi}a Vi{nji}a. @ivot i litera- Andri}evoj „Travni~koj hronici“ u Zve - tura su se vi{estruko i mnogosmisleno Izdaje zdari teatru. Nezapam}ena gu`va zna - izme{ale. Miroslav je prelio u literarni Savez dramskih umetnika Srbije nih i neznanih da prisustvuju prvoj tekst ispovest jedne golooto~anke. Zatim Beograd, Studentski trg 13/VI beogradskoj premijeri Ljubi{e Risti}a je Sekana od toga napravila pozori{ni Telefoni: 011/2631-522, posle mnogo godina, kada je taj reditelj ~in. U predstavu je uklopila impresivnu 2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873 vi{e reìrao na{u stvarnost nego na{e pri~u Marije Zeli}, upravnice logora na http://www.sdus.org.yu pozori{te. U pauzi ove trosatne predstave Golom otoku koja, kao i ~uvarka logora u e-mail: [email protected] tako|e velika gu`va na garderobi. Deo romanu i filmu „îta~“, nije svesna svoje PIB 100040788 gledalaca napu{ta predstavu. „Zapamtio moralne krivice. I na kraju posle jednog Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92 sam gde su stali, pa }u „Hroniku“ da dramati~nog zavr{nog dozivanja „Maj- (Privredna banka a.d.) ~itam kod ku}e“, kaè jedan ina~e strp - ko! Majko!“, Sekana je pozdravila najpre Devizni ra~un: 5401-VA-1111502 ljivi gledalac. Risti} je uveren da je u nas, publiku, a zatim i nekoliko golo oto - (Privredna banka a.d.) pravu i u politi~kim potezima koje je ju~e ~anki u prvim redovima partera. âk i Makbet u reìji Ivice Buljana, koprodukcija Cankarjevog doma, Mini teatra i ZKM-a povla~ila njegova stranka sa njim na ja, dugogodi{nji okoreli profesionalni Predsednik ~elu, i kad nas danas stavlja u situaciju gledalac, samo {to nisam zaplakao. Sve pro~istio. Iako se predstava daje vi{e od Ako neka od njih zavr{i u Uìcu na „fe - Ljiljana \uri} da slu{amo Andri}ev tekst bez ikakve je bilo istina – umetni~ka i ìvotna. sto puta, ona ima uve`banost i sponta - stivalu bez prevoda“, toplo ih prepo - Glavni i odgovorni urednik bitne scenske interpretacije. Glumci Novi Sad, 25. mart 2009. nost na najvi{em nivou. Publika se smeje ru~ujem i nekom da ih dovede u Beograd. Tatjana Njeì} pevaju ~ak i Andri}eve naslove. Sre}om U Kulturnom centru Novog Sada od prve do poslednje reprike. Publika }e videti da su mladi zagreba~ki dobro. razgovor o izdava~koj delatnosti JDP-a, Ovih dana predstava gostuje u Be~u glumci ne samo dobri i {kolovani kao Savet Ludusa Ljubljana, 1. mart 2009. zapravo o Ars dramatici, biblioteci u ko- sa ve}inom eks-ju publike ~iji je maternji ranija generacija, ve} i izuzetno duhoviti, Svetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, Goran Premijera Hajner Milerovog „Mak- joj se ve} godinama objavljuju drame jezik grosso modo, taj koji se govori na {to je do sada bio specijalitet beogradskih Markovi}, Dejan Mija~, Gorica Mojovi}, beta“ po [ekspiru u reìji Ivice Buljana. koje to pozori{te prvi put prikazuje. sceni. Bi}e ludnica! U komedijama naro- glumaca. Ljubomir Simovi} Koprodukcija Cankarjevog doma, Mini Najvi{e pri~am o tome da predstava ne ~ito komercijalnog tipa obi~no se koristi Beograd, 28. mart 2009. teatra i ZKM-a. Stilski najdoslednija sme biti jedino pozori{ni ~in, ve} mora ili sleng, a jo{ ~e{}e razni dijalekti sa U ovaj pozor{ini dnevnik spada i Redakcija Branko Dimitrijevi}, Petar Gruji~i}, Buljanova predstava izrazito dobro uve`- biti okruèna intelektualnom atmosfe- utriranim igranjem odgovaraju}ih ka- doga|aj koji sam po sebi nema mnogo @eljko Huba~, Aleksandra Jak{i}, banog fizi~kog teatra mladog mu{kog rom, mi{ljenjima, istorijatom i kontek - raktera – Zagorac, Dalmatinac, Crnogo- veze sa teatrom. A to je predavanje Aleksandar Milosavljevi}, Olivera ansambla sa nagla{enim erotizmom na stom. U tom pravcu, uz ~injenice i pri - rac, Piro}anac. Ovde je re~ o hrvatskoj Dubravke Ugri{i}, najatraktivnije ironi- granici scenski tansponovanog sadoma - mere, pri~aju ~lanovi izdava~kog tima standardnoj varijanti knjièvnog jezka, Milo{evi}, Miroslav – Miki Radonji}, ~ne intelektualke, godinama u dobrovolj - Ana Tasi} zohizma. Milena @upan~i~ se, tako|e Gor~in, Marina i Jelena Kova~evi}. Vrlo pa je ipak – sme{no. nom egzilu u SAD-u. CZKD je bio krcat. potpuno fizi~ki i esteti~ki uklopila u taj je impresivno {to na tim susretima u Zagreb, 27. mart 2009. Nije bilo gde da se sedne. A Dubavka je Lektura i korektura izdanak evropskog fizi~kog teatra, koja Domu kulture ima mnogo publike. Ovoga Predstavu „Judith French“ u jo{ jed - blistala. Sipala suvisle duhovitosti jednu Aleksandra Jak{i} se, posle nekoliko izleta u visoki bulevar, puta i dosta studenata reìje u Novom nom alternativnom zagreba~kom pozori - za drugom. Aplauzi su plju{tali (e, to je vratila svom pravom unutra{njem po - Sadu sa njihovim mentorom Borisom {nom prostoru na Tre{njevki igra an - ta kop~a sa teatrom!). A re~i su bile i Sekretar redakcije rivu. Lije{evi}em. sambl arsseptima @ TNT. Kompletni au- cini~ne i opu{tene u isto vreme. Radmila Sandi} Ljubljana, 2. mart 2009. Zagreb, 26. mart 2009. tor, zapravo autoka je Vlatka Vortkapi}, Posle predavanja (umalo ne napisah Tekstove i fotografije slati na: Pre podne u hotelskom holu Janez Evo me ve} u Zagrebu na predstavi koja se do sada bavila filmom. Ona je predstave) sedeli smo i pili kafu, a Du - [email protected] Jan{a, alias Emil Hrvatin, pri~a mi, posle Exit teatra „Kauboji“, apsolutnom hitu napisala tekst i reìrala ga. I ovog puta je bravka je Bojani Makavejev i Borki Pa- pro{logodi{njer „Pupilije“, o svom jo{ sezone. Ovda{nji glavni teatarski doga - re~ o onom {to se zove „visoki bulevar“, vi}evi} pri~ala kako sam bio nekad lep jednom rimejku predstave iz davne pro - Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu |aji su poslednjih sezona predstave na tj. komercijalno pozori{te sa ukusom i kao kakav francuski intelektualac, i {losti slovena~ke avangarde „Spomenik AXIS studio, Beograd alternativnim scenama bez stalnih an - odli~no odigrano. Radi se o slu~ajnom kako sam bio u ìriju koji joj je dodelio G“ Bojana [tiha i Du{ana Jovanovi}a. e-mail: [email protected] sambala. Exit teatar je neka vrsta za- susretu japija sa prodava~icom novina. prvu nagradu u ìvotu za tekst kad joj je Moram da prevladam moj otpor prema greba~ke Zvezdare. Ton pozori{tu kao Dramatika je oko toga, poga|ate, da li }e bilo dvanaest godina. Tema je bila Dizajn LUDUSA monodrami. Re~e da u rimejku vi{e nije direktor daje glumac Matko Ragu`, koji je on mu{kar~ina odvesti u krevet ili \or|e Risti} sama na sceni Joìca Avbelj iz neka- „originalna“ – „[ta èlite da budete kad je shvatio da i popularno pozorr{te traì ne}e. To se desi i mi, na nemalo zadovolj- odrastete“. Ona je napisala, koliko sam da{nje premijerske podele. To je ve} za - ozbiijan rad. stvo ~ak i jednog moderniste kao {to sam Redizajn LUDUSA nimljivije. shvatio, da ne}e da bude ni{ta, pa je AXIS studio „Kauboji“, pozori{na verzija {pageti- ja, a ostale publike pogotovu, vidimo ih u dobila za ve} tada{nju duhovitost tre}u Prijatni ~asovi na ru~ku sa mojom vesterna sa duhovitim uvodom u stilu TV raznim figurama veneris, u polumraku, dragom prijateljicom Bjankom sa kojom nagradu. „A bila sam najbolja, dok je [tampa serije „Audicija“ probana je punih {est ali dovoljno za prijatno erotsko uzbu - prvu nagradu, naravno, dobio momak Preduze}e za grafi~ko izdava~ku se razumem u pola re~enice. meseci. To se vidi u predstavi – sedmo - |enje i estetsko uìvanje, naziru}i njiho - Cankarjev dom prikazuje predstavu koji je obe}avao, realnom socijalizmu delatnost i usluge d.o.o. BRANMIL, rica giumaca i jedna glumica (zapravo va privla~na tela. sukladno, da }e biti Beograd, Borisa Kidri~a 24 „Boànstvena komedija, pakao“ njihovog peva~ica) glume, ple{u, pevaju, i to ne Mislio sam da prijatelji, koji su mi lekar.“ Re{enjem Ministarstva za informacije stalnog gosta, So~etas Rafaelo Sancio iz moè biti bolje. Do teksta predstave je preproru~ili da vidim te dve predstave, to Republike Srbije Ludus je upisan u êzene. Romeo Kastelu~i je, pored Boba reditelj, Sa{a Ano~i}, koji tako|e tuma~i kandiduju za naredni Bitef, mada una- Vilsona, danas najimpresivniji predstav- Slede}i broj „Ludusa“ izlazi Registar sredstava javnog (parodira) reditelja u predstavi, do{ao pred rekoh da ima mesta samo za 2010. krajem maja kao dvobroj za maj-juni. informi sanja pod brojem 1459 nik svetskog pozori{ta prizora. U svojoj zajedni~kim imrovizacijama sa ansam- godinu. Sad mi reko{e da su to predstave Redakcija punoj zrelosti poduhvatio se najizazov- blom. Najpre je sakupio, pa probrao i pre za gostovanja u Srbiji, a ne za Bitef. nije teme za jednog Italijana, njihove velike klasike. Tema smrti prikazana je bez ikakve bukvalnosti, sa usmerenom ma{tom. Na sceni sve vreme stoje dva velika znaka navoda izme|u kojih se Milan Mihailovi} - Caci de{ava predstava. Dakle, umetnost kao navod, a ne bukvalni odraz sveta. Sve je Iz „Uspomenara 212“ duboko u najplemenitijem smislu od nekakve bezazlene kombinacije prisutnih u zagrljajima raznih su{tinskih zna~enja MEDICINSKA SESTRA do klavira u plamenu. Beograd, 12. mart 2009. Sava Luki~, Balkanski {pijun, Profesionalac, Simeon Lupus... Danilo Bata Stojkovi}, Takmi~enje mladih govornika u ~ast Vlasnik glume, Batence, Bubica... re{io da u|e u „Radovana III“ da niko ne zna, da vidi {ta Zorana \in|i}a. On je i tema govora. Ve - }e i kako }e da se sna|e Zoran Radmilovi}. Naru~io od {minkerke ogromne brkove, od }ina njih su `rtve „pravila“ dobrog go- kostimografa belu atletsku majicu i bele ga}e. Smislio da „uzleti“ na na{ dvanaesti sprat kao vorni{tva. Gestikuliraju i akcentuju re~i „onaj sa petog sa abnormalnim brkovima“. I zaista, jednog dana - usko~i kroz prozor, po~e u re~enici po strogim pravilima iz ud`be - ne{to da pri~a, Radmilovi}, kad ga ugleda, kao, pade u nesvest da dobije u vremenu. Bata vidi nika oratorstva. A najbolja je bila takmi - – u publici tajac, bar dve tre}ine publike zna „Radovana“ napamet, niko se ne smeje , svi ~arka koja je sva ta pravila pretvorila u gledaju {ta }e da se desi. Kud }e, {ta }e, Danilo se okrenu i - hop! – sko~i kroz prozor sa spontani govor u kom je su{tina va`nija „dvanaestog sprata“. od forme. Posle progla{enja nagrada, po Ja, kao Jelen~e Viloti}, ugledah bokal vode dede Stanislava, pljusnuh Zorana po sred lica, kojima je moja miljenica tre}a, sretam Radovan se pridiè i kroz zube procedi: svog vr{njaka Mi}una koji mi pokazuje - Mali, tebi }u bar da jebem majku! da je i on glasao za nju kao najbolju, ali Zatim ustade i upita sve nas i na sceni i u publici: je ostao u manjini. Du{an Kova~evi}: Radovan III, reìja Ljubomir Dra{ki}, 1973. - Je l’ to bila neka medicinska sestra? Beograd, 22. mart 2009. Georgina – Tatjana Beljakova, Rumenka – Maja û~kovi}, U publici haos. Radmilovi} ~eka da se ljudi smire, da do|u sebi, pa nastavlja: Sekana Vukoj~i} je u biv{em Domu Katica – Mira Banjac, Radovan – Zoran Radmilovi}, - Glava joj nije ne{to naro~ito, al’ telo – kao violina! kulture „Veselin Masle{a“ na novoj sceni Stanislav – Milutin Butkovi} i Jelen~e – Milan Caci Mihailovi} Teatra 78 odigrala svoju najnoviju mono -

LUDUS 152Lu 28