POZORI[NE NOVINE BROJ 152 APRIL 2009. GODINA XVI CENA 100 DINARA ^ak i kad toga nismo svesni, ljudski odnosi su sazdani na teatralan na~in. Upotreba prostora, govor tela, izbor re~i i promena glasa, suo~avanje ideja i strasti, sve {to ispoljavamo na sceni, pro`ivljavamo i u svojim `ivotima. Mi jesmo pozori{te! INTERVJU: INTERVJU: Kokan Mladenovi} Dragoslav Todorovi} Ana \or|evi} Vladimir Kopicl Gordana \ur|evi}-Dimi} Igor Buri} Miroslav – Miki Radonji} Nikola Zavi{i} - Doga|aji koji su p(r)otresli javnost - Pozori{ta tr~e po~asni krug - „Sveti Georgije ubiva a`dahu“ kao film i predstava - Pozori{na umetnost za decu i kulturna politika: Dete i{te pozori{te - Zakon o kulturi: Sad ga vidi{ sad ga ne vidi{ - Zakon o pozori{tu i Beketov Godo - Inostrana scena: Pad Berlinskog zida u pozori{nom ruhu - Irski teatar nekad i sad cedure su odmah uo~ljive, ali su zato slu~aju, ~ini se da bi u budu}nosti trebalo njegove ogromne slabosti skrivene. Da da se programi za rukovo|enje situacija nije vanredna (a to vanredno institucijama kulture unesu kao osnovni KULTURA TR^I PO^ASNI KRUG stanje je, zapravo, hroni~no), divno bi zahtev konkursa. Mo`da bi se na taj bilo da se kandidati takmi~e s razli~itim na~in predupredio problem koji danas umetni~kim i menad`erskim progra mi - prime}ujemo u na{im pozori{tima, osim ma: ovako, u stanju op{teg raspada, niko onim specijalisti~kim (muzi~kom i za Piše Ivan Medenica ozbiljan i relevantan se ne}e ni javiti na decu): nedovoljna umetni~ka, inte lek - konkurs ako nema izri~itu i jasnu po - tualna i dru{tvena profilisanost reper - dr{ku ministarstva u re{avanju pro - toara. ulise su sru{ile i iluzija vi{e nema: upravnika Ejdusa da dr`ava uzme ak - blema, onu koju Ejdus, o~igledno, nije Poslednje, ali ne i najmanje bitno, ne vode}e srpske institucije kulture tivno u~e{}e (i odgovornost) u nu`nom imao. Zato onda kada treba nekoga treba prevideti da, iako nisu tako akutni zapale su, od po~etka ove kalen- projektu racionalizacije broja zaposle - K nagovoriti da bude vatrogasac, deluje ili kao u Narodnom pozori{tu, sli~ni pro - darske godine, u nezapam}enu krizu. Da nih, dok je Ministarstvo smatralo da su neozbiljno ili licemerno, a mo`da i jedno i rekapituliramo vesti koje su poslednjih za re{avanje svih problema Narodnog blemi s (ne)postojanjem odgovaraju}ih drugo, da izigravamo fine svetske „radnih uslova“ za kontinuirano, ozbilj - nedelja kulturu dovele u centar medijske pozori{ta zadu`ena samo njena upravna manire. Ili je konkurs samo paravan? pa`nje: ostavke su, iz razli~itih razloga tela, a ministar Bradi} je izneo i li~ni no i posve}eno stvarala{tvo postoje i u Raspisivanje konkursa je direktna gradskim teatrima. U njima problem, podneli direktor Narodnog pozori{ta stav da problem nije u broju zaposlenih, veza izme|u stanja u Narodnom pozo - mo`da, nije toliko u „mrtvim du{ama“, Predrag Ejdus, Beogradske filharmonije ve} u tome {to nisu adekvatno uposleni. ri{tu i onoga u velikom broju beograd - koliko u (ne)mogu}nosti da se, usled Ivan Tasovac i ceo Upravni odbor Naro- Da je ovaj stav izneo neko ko dolazi skih pozori{ta u kojima su, tako|e, ra - dnog muzeja. Da problemi ne budu samo iz oblasti, na primer, vizuelnih umet - spisani konkursi za upravnike. Situacija prezauzetosti glumaca (televizija, film, u „zoni odgovornosti“ Ministarstva za nosti ili knji`evnosti, moglo bi jo{ da se je ovde, bar naizgled, manje dramati~na, estrada), normalno organizuju i odr`a - kulturu, pobrinule su se i gradske vlasti pretpostavi da je neobave{ten; po{to je, pa ta procedura deluje sasvim adekva tno: vaju i probe i predstave, a {to se, u kraj - Beograda koje, dodu{e, nisu stvorile ili me|utim, aktuelni ministar biv{i direk - jedino {to se u medijima i javnosti stvara njoj instanci, ~esto odr`ava na kvalitet doprinele velikim aferama, ali su povu - tor Narodnog pozori{ta, onda ignorisanje utisak da su konkursi i ovde pa ravan, novih produkcija ili na brzinu njihovog kle neke kontroverzne poteze, ili bar po - problema prekomernog broja zaposlenih Ivan Medenica ovog puta za raspodelu pozori{ta i drugih starenja... Zato se i u ovom, kao i u slu - teze koji tako|e izazivaju pozornost jav - u toj ku}i deluje vi{e nego cini~no. S oko institucija kulture po „par tijskim kvo - ~aju Narodnog pozori{ta, kao glavno nosti: raspisivanje konkursa za direktore osam stotina zaposlenih u umetni~kom tama“, na osnovu propor ci jalne zastup - pitanje postavlja one legislativne prirode: u velikom broju gradskih institucija sektoru, administarciji, tehnici i drugim zakonskog akta, mo`e se, eventulano, ljenosti u kolaciji koja ima vlast u gradu. stvaranje pravnog okvira za prelazak kulture, koji se do`ivljavaju kao paravan slu`bama, to pozori{te je apsolutni re - otpustiti nekoliko zaposlenih – a i to s Da se odmah razumemo: li~no ne sma - ve}ine glumaca na anga`man po ugovo - za partijska cenkanja i nagodbe, ili de - kor der kada se poredi sa srodnim pozo - rizikom da ih sud vrati na posao – ali tram da je problemati~no da partije ili rima. Takav na~in anga`mana bi trebalo gradiranje presti`ne manifestacije Tribi- ri{ nim institucijama, bar onim u re - kad se vi{ak podi`e na trocifren broj, bilo koje druge politi~ke insta nce da stvori diferencijaciju izme|u glumaca na kompozitora s gradskog na op{tinski gionu. Taj problem najbolje se sagledava onda je jasno da je nu`na „interventna odlu~uju o rukovode}im ljudima u insti - koji bi se posvetili estradi i televiziji, nivo. Iako bi za medije bilo veoma atrak- iznu tra, ali i mi „spolja“ mo`emo da ga akcija“, da ministarstvo mora da donese tucijama kulture, ako to zna~i da vlast velikim honorarima i slavi kod {iroke tivno da se iskopa neki objedinjuju}i i uo~i mo: recimo, kada kao aktivni adekvatnu politi~ku odluku i da aktivno onda preuzima odgovornost za na ~in publike, i onijh koji bi se posvetili ozbi - bombasti~ni razlog ovih afera, da se mo- pozori{ni kriti~ar te{ko mo`ete da se stoji iza nje. Da ne ka`emo da neki oblici rukovo|enja i op{tu kulturnu poli tiku ljnom stvarala{tu u pozori{tu, uz manja `e utvrditi neki sna`an i efektan „dram- prisetite vi{e od trideset od ukupno racionalizacije ne mogu da se sprovode koja }e se u njima sprovoditi (na ravno, ne primanja (ali mnogo ozbiljnija nego ski sukob“, da se mogu rasplamsati na - {ezdeset stalno zaposlenih (plus dva - bez nove legislative: recimo, uvo|enje u smislu nekakve ideolo{ke kontrole). sada) i manju slavu, ali punu profesio - vija~ke strasti, reklo bi se da njih, ipak, desetak po ugovoru) glumaca u ansam - neophodnog beneficiranog radnog sta`a Me|utim, taj pristup ne deluje spojivo sa, nalnu satisfakciju (takmi~enja, festivali, treba posmatrati odvojeno, analiti~ki i blu Drame. Ove brojke nam ukazuju na za baletske umetnike. Kada smo kod bar teorijski gledano, potpu nom transpa - kritike...). Dok se ti op{ti uslovi ne stvore, smireno. U nedostatku tog globalnog od - jedan od goru}ih pro blema na{eg teatra, legislative, za{to se godinama radilo na rentno{}u konkursne proce dure: ili vlast ~ini se da }e zna~ajna umetni~ka ostva - govora, a zbog raznovrsnosti i broja koji je, o~ito, kulmi naciju do`iveo u nacrtu zakona o pozori{tu, koji je trebalo dovodi upravnike kako bi, s njihovom renja u na{em pozori{tu – a kojih, upr - afera, zadr`ao bih se – ipak je ovo „Lu - Narodnom pozori{tu: problem „mrtvih da omogu}i prelazak na zapo{ljavanje podr{kom, sprovodila odre|enu kulturnu kos svemu, ima – i dalje biti rezultat dus“ – na pozori{nim pitanjima. du{a“, kako ga je Ejdus hrabro nazvao, umetnika po ugovoru, ako su ovi pro - politiku (naravno, na samo svo jan i sre}nih oklonosti, a ne nekakve stra - Sredi{nja pozori{na afera ti~e se Na - odnosno ~injenice da mnogi stalno za - blemi, sve to vreme, mogli da se re{avaju kreativan na~in), ili se ostavlja puna tegije. rodnog pozori{ta. Ostavka direktora Pre - posleni umetnici (peva~i, glumci, muzi - na osnovu zakona o radu, ako pitanje sloboda za takmi~enje potpuno razli~itih draga Ejdusa pripremala se u pojedinim ~ari, igra~i) imaju redovna mese~na radnog anga`mana u institucijama kul - umetni~kih i menad`erskih programa. P.S.Sve je ovo, mo`da, pri~a za malu medijima, posebno onim i ina~e zadu`e - primanja, a neredovno rade. Koji god da ture – u rasponu od pozori{ta do muzeja Dodatnu sumnju izaziva ~injenica da decu, ako se iza svih afera u kulturi, nim za prljave poslove, nekoliko nedelja je razlog tome – objektivan ili ne, pra - – ni po ~emu nije specifi~no!? ovaj konkurs, zapravo, ne podra zu meva zapravo, kriju samo partijski i finan sijski pre nego {to se stvarno desila; pravi vi~an ili ne – ostaje ~injenica da nedo - Iz ove situacije Ministarstvo planira takmi~enje programa, jer se kan didati interesi. Ali, ako je tako, onda svesno dramski sukob desio se kada se ispo sta - statak prakse uti~e na umetni~ ku kon - da iza|e na principijelni na~in: raspi - prijavljuju sa svojim profesio nalnim bio - biram da budem naivan i slu{am i vilo da postoji ozbiljno nerazumevanje diciju, da se velike pauze u radu nu`no sivanjem konkursa za novog upravnika.