Svetlana Bojković Rade Šerbedžija Vojislav Brajović Tomas Ostermajer Gorica Popović Rita Gobi Nataša Ninković

POZORIŠNE NOVINE ■ BROJ 203 ■ OKTOBAR 2019 ■ GODINA XXVIII ■ CENA 150 DINARA Dizajn: ORANGE STUDIO

Iz naše pozorišne prošlosti: Intervju: ZA DOSTOJANSTVO GLUMAČKOG STALEŽA SVETLANA BOJKOVIĆ NIJE DOVOLJNO VOLETI POZORIŠTE, RADE ŠERBEDŽIJA TREBA MU NESEBIČNO SLUŽITI VOJISLAV BRAJOVIĆ TEATARSKA SLIKA SVETA OD RASPADA DO ZAGRLJAJA TOMAS OSTERMAJER Iz novinskih arhiva: GORICA POPOVIĆ „PRED PUBLIKU NEĆEMO IZLAZITI DOK STVAR DOBRO RITA GOBI NE SPREMIMO“ NATAŠA NINKOVIĆ O IMOVINI UDRUŽENJA ILI POZIV NA VEČITU UPORNOST LUDUS REPRINT Iz naše pozorišne prošlosti ZA DOSTOJANSTVO GLUMAČKOG STALEŽA

redinom juna 1907. Klub člano- zaborave na sebe, svoje potrebe, oseća- konferencije u Glumačkom klubu iste va Narodnog pozorišta u Beo- nje i raspoloženje, ta pruže drugi, ide- godine. Pravilnik je, ipak, odobrilo Sgradu, kao vid staleškog udru- alizovani tip. Oni treba da ostvare pe- Ministarstvo prosvete početkom sezo- živanja, uputio je zahtev Upravi za snikovu zamisao. Za to pak potrebno ne 1908/1909. i bio na snazi do dono- povišenja plata, koje su „sada, ka- im je mnogo studija i mnogo napora. šenja novog Zakona, a zatim i prateće da je broj godišnjih predstava pora- Bez njih je dramski pisac tek polovina. Uredbe o Narodnom pozorištu u Be- stao na 268, zaista bedne“. Tadašnji Oni su njegova dopuna, njegov korelat. ogradu, pod upravom Milana Grola, upravnik Mihailo Marković saglasio Otuda, npr. Rostan posvećuje svog Si- dakle, sve do sredine juna 1911. se s glumačkim zahtevom i prosledio rana od Beržeraka Koklenu Starijem, *** ga ministru prosvete Andri Nikoliću. glumcu koji igra naslovnu ulogu. U Iako neuporedivo demokratični- Ali umesto povećanja plata naredne svojoj karakterističnoj posveti Rostan ji i liberalniji, ni novi Zakon, a po- godine donosi se Pravilnik Narodnog veli: ’Ovo sam delo hteo posvetiti Sira- sebno Pravila i Naredbe o redu u Ku- pozorišta s nizom rigoroznih mera nu, ali pošto je, o Koklenu, duh njegov ći glumcima nisu dozvoljavali pravo koje su vređale dostojanstvo glumač- prešao u Vas, posvećujem ga Vama.’ na iznošenje ličnog kritičkog stava u kog staleža. Tim povodom u „Rad- Socijalna demokratija ceni ka- javnosti. Tako su „naročito zabranje- ničkim novinama“ (br. 103, 30. avg. ko te umetničke proizvode glumaca, na i najstrožim kaznama kažnjava- 1908) pojavio se članak urednika Du- tako i vrlo teške, specijalno pak du- ju se... pisanje po novinama o Narod- šana Popovića, mladog vatrenog soci- ševne napore koje oni imaju pri tom nom pozorištu i njegovim službenici- jalističkog polemičara, u kome brani poslu da podnesu... Izgleda da naša ma“ (čl. 64). prava i dostojanstvo glumaca. praviteljstva ni za tačku nisu odma- A potom se dodaju i ove zabrane: Pod parafraziranim naslovom po- kla od onih iz 60-ih godina, koja su „Svuda i na svakom mestu članovima pularne Zmaj Jovine satire, Popo- Cigane, svirače i glumce trpali u jed- Narodnog pozorišta zabranjena je kriti- vić U KraIjevstvu Jutututu, komenta- nu kategoriju... To se vidi i po bednom ka i omalovažavanje dela koja se izvode, riše „čudovište od Pravilnika“, a po- materijalnom položaju u koji je drža- igre drugova-glumaca, režije i Uprave“ sebno povodom člana 2 u kome piše: va stavila glumce – da već i ne go- (čl. 65). Posebno je karakteristična sle- „Ako ma koji član svojim ponašanjem, vorimo o onim jadnicima iz putuju- deća zabrana: „Članovi Nar. pozorišta u zgradi Narodnog pozorišta ili van ćih društava... Glumcima se ne da- bez odobrenja Uprave ne mogu sude- nje, dođe u sukob sa državnim vlasti- je ni ono na što prava imaju. Vrše se lovati ni u kakvim predstavama, kon- ma, Uprava će doneti svoju odluku o protivzakone zloupotrebe s njihovim certima i zabavama, za vreme rada kao kazni ili otpuštanju takvog člana.“ Po- fondom u koji oni celog života ulažu i za vreme odmora“ (čl. 66), što je bila pović smatra da se time „čitavom re- 5% svoje plate. Udovice i siročad glu- svojevrsna zabrana javne delatnosti, jer du građana oduzima sloboda koju im maca ostaju na kaldrmi... bez stroge kontrole Uprave glumac nije zakoni i ustav garantuju“. Autor veli Filistarske razloge štednje prezi- nigde smeo da se pojavi kao kulturna i da glumci „vrše važnu kulturnu mi- remo. Država koja može da daje to- umetnička ličnost. siju“ jer „popularišu umetnost, iznose like milione na skroz neproduktivne U periodu između dva svetska je pred oči širokih slojeva mase narod- ustanove, može i treba da obezbedi rata, Udruženje glumaca Kraljevine ne. Oni pružaju žive tipove kojima se povoljan opstanak kulturnoj ustano- Jugoslavije nastaviće n astojanje da generacije dive, oduševljavaju ili kovi kao što je Narodno pozorište i nje- stalež izvuče ispod strogih regula kojih se groze; u svakom slučaju kojima govim članovima, koji su do sada ne je su, i dalje, propisivale gotovo sve se vaspitavaju. Oni demokratišu umet- samo ignorisani nego, ovim nakarad- Branislav Nušić, pisac Hadži Loje, i Milorad Petrović, 1908 uprave Narodnog pozorišta, štiteći se nost... kulturu čine opšte pristupač- nim Pravilnikom – i maltretirani i javne kritičke glumačke reči. nom, vaspitavaju narod. ponižavani!“ I to s kolikim naporima! Naroči- Imponuje s kolikom merom ra- Popović (1885–1918) ustaje u odbra- Članak je bio svojevrsni odjek glu- Zoran T. Jovanović to psihičkim, duševnim. Oni moraju, zumevanja specifičnosti pozorišne nu glumačkog staleža, istina, s vid- mačke pobune, o čemu su pisale i „Be- (Ludus broj 90, 20. oktobar 2001) svaki put kad stupe na pozornicu da umetnosti dvadesettrogodišnji Dušan nim socijalnim angažmanom. ogradske novine“ prenoseći revolt s

Toša Jovanović kao Karlo XII i Adam Man- Čiča Ilija Stanojević kao Jovanča Micić u Putu oko Dimitrije Nišlić (1873–1906), počeo u Sinđeliću, Članovi Pozorišta udruženja glumaca, drović kao Adam Brk u predstavi Karlo XII sveta, 1911 kasnije vodio putujuće poorište Srbadija 1919, u Požarevcu na ostrvu Rujanu, NP u Beogradu, 1870

LUDUS 203 2 Nekad i sad, ruku podruku

red nama je novi broj LUDUS-a, do- Ceca Bojković, Rade Šerbedžija, Gorica brim delom posvećen velikom ju- Popović... Tu su i Bitef i Tomas Osterma- Pbileju – stogodišnjici udruživanja jer, osvrt aktuelnih pozorišnih stvaralaca dramskih umetnika ovih prostora. Istina, na dati nam teatarski, i ne samo teatar- pojavljuje se posle duže vremena, ali ta je ski, trenutak.... činjenica direktna posledica stalne, velike I kao da se ta dva dela suštinski pri- teme – nedostatka sredstava. Mogli bismo rodno prepliću. Na primer, glumci su uvek joj posvetiti čitav broj. Međutim, ovoga puta živeli da bi radili, kako to u intervju kaže nije joj ovde mesto. Naravno, uvek se name- Vojislav Voja Brajović, predsednik UDUS- će pitanje čemu doprinosimo ako ne govori- a, uvek znali da – što kaže Svetlana Boj- mo o onome o čemu treba govoriti, o akut- ković – rad i kontinuitet jesu najvažniji za nim pitanjima. Ali, s druge strane, zar joj njihovu umetnost... treba dozvoliti – toj večitoj temi nemaštine Interesantno, i u napisanom i izme- davanju i određivanju, te da odgovoriti na – da svojom senkom natkrili druge, važne i đu redova, hteli to ili ne, do izražaja do- pitanje šta je glumac zapravo znači baviti lepe stvari, da proguta sve pred sobom. lazi činjenica koliko su glumci i njihova se pitanjem šta je čovek. Dakle, na otprilike polovini strani- umetnost bili i ostali suštinski, gradivni Glumci za sebe kažu da je gluma njica ovog broja LUDUS-a, u reči i slici, sre- element društva. Svojim postojanjem čini- hova sudbina, a iskustvo pokazuje da je ćemo se sa sadržajima koji se odnose na li su da napreduje, raste, gradi svoj identi- na svoj način i – naša. Čak i kad je re- pomenutu veliku godišnjicu. Odnosno, na tet, a istovremeno bivali su njegova slika i čima o onima koji za glumu i dramsku trenutke iz jednovekovnog ovdašnjeg glu- životvorni korektiv. umetnost ne mare ili o onima koji joj s mačkog života i udruživanja. Pišući o glumačkoj umetnosti Mile- najviših pozicija moći, umesto podrške, Drugi deo posvećen je njenom viso- ne Dravić, Ranko Munitić je istakao da se nameću okove i bedu. Vela Nigrinova kao Margarita Gotje u predstavi Gospođa s kamelijama, 1893 čanstvu – sadašnjosti. Govore za LUDUS ta umetnost otima sveobuhvatnom sagle- Tatjana Nježić Jugoslav Vlahović

rijski video i foto materijal reprezenta- Zoran Maksimović (PMV), Miroslav Pe- tivnih dela i umetnika. rišić (AS), Snežana Lazić (IAB) i Jelena VEK UDRUŽENJA DRAMSKIH Poseban segment izložbe, narav- Kovačević (UDUS). no, posvećen je radu UDUS-a. Podseti- Proslavi ovog značajnog jubileja pri- mo, svoje prve zlatne trenutke Udruže- družili su se i „Alma Quattro“ i „Orange UMETNIKA SRBIJE nje beleži između dva rata – najviše za- Studio“, koji su u saradnji s autorskim sluga u uspešnom rešavanju više najbit- timom pripremili vizuelna rešenja svoje- Obeležavanje velikog jubileja, stogodišnjice udruživanja dramskih umetnika ovih nijih staleških pitanja imala je Central- vrsne izložbe na otvorenom – na sitilaj- na uprava u kojoj su od 1929. do 1940. tovima, LCD i bilbordima u Beogradu i prostora, između ostalog, ukazuje na izuzetan i veliki doprinos glumaca i pozoriš- godine bili prvaci Narodnog pozorišta u Novom Sadu biće predstavljene najzna- Beogradu: predsednik Boža Nikolić i ge- čajnije ličnosti pozorišne umetnosti. ne umetnosti razvoju i modernizaciji društva neralni sekretar Dušan Radenković. Ta- Treba pomenuti i nekoliko pratećih da su ustanovljeni: Penzioni fond neraz- aktivnosti u okviru obeležavanja stogo- vrstanih članova narodnih i putujućih dišnjice Udruženja. Performans reditelj- pozorišta; Potporni fond za nevoljne, neke Marije Krstić otvoriće izložbu, a to- Aleksandra Jakšić zaposlene članove Udruženja; Bolesnič- kom njenog trajanja u Art sali Etnograf- ki fond za obolele glumce beogradskog skog muzeja biće priređena tribina na te- Narodnog pozorišta; Zadruga glumaca mu sudbine glumaca i našeg pozorišta rajem 19. i početkom 20. stoleća ca Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. dom velikog jubileja udruživanja, rea- za štednju i kredit; agencija „Jugokon- (moderator je Aleksandar Milosavljević), glumci su sve više težili rešava- Osnovano je u Beogradu, 16. juna 1919, lizuje izložba „Pozorište u vremenu sva- cert“ za regulisanje umetničkih poslova- zatim predstavljanje „Ludusa“, emitova- Knju svojih staleških i životnih pi- i to pod nadzorom Ministarstva prosvete kom“, koja će biti održana u Etnograf- nja i koncertnog života u zemlji, a po- nje snimaka pozorišnih predstava (iz fon- tanja, o čemu svedoče brojni navodi iz – ministar Ljubomir Davidović potpisao skom muzeju u novembru 2019. godine. krenuti su i list „Glumačka reč“ i časo- da Teatroteke MPUS-a) i program „Dani štampe gde se ističe potreba za stvara- je Pravila Udruženja, podneta na odo- U tom smislu, izložba ima društveno an- pis „Mi i Vi“… Nakon Drugog svetskog mladog teatra“, u okviru kojeg ćemo se njem „glumačke zajednice“, „Udruže- brenje 14. juna. Prva godišnja skupšti- gažovani i edukativni karakter. rata esnafska asocijacija i njene ustano- upoznati s klasama studenata glume, tj. nja srpskih glumaca“, „Saveza srpskih na održana je 10. i 11. avgusta u sali Ho- Predmet ove sveobuhvatne postavke ve su likvidirani, značajna imovina, ko- novim snagama koje će nositi budućnost pozorišnih družina“ i sl. Najviše se bri- tela „Kasina“, izabrana je tzv. Central- je, dakle, pozorišna umetnost u Srbiji od ju čine i tri zgrade u Beogradu i nekoliko srpske dramske umetnosti. ge pokazivalo za materijalno i zakonski na uprava, a predsednik je glumac, re- njenih začetaka do savremenog trenut- placeva, nacionalizovana. Drugi život U saradnji sa UDUS-om, JP „Pošta nezbrinute putujuće glumce. Prvi čovek ditelj i pedagog Sava Todorović. Presto- ka. Eksponati prate epohe – pre svega počinje 25. XI 1950, kada je Ministar- Srbije“ – RJ „Srbijamarka“ objavilo je putujuće družine „Srbadija“ Dimitri- lonaslednik Aleksandar I Karađorđević predratnu, socijalističku, devedesete go- stvo unutrašnjih poslova NR Srbije do- prigodnu poštansku marku „100 godina je Nišlić 1902. apeluje: „Glumci! Na po- prihvatio je 15. septembra 1919. da štiti i dine prošlog veka i početak novog mile- nelo Rešenje o osnivanju i radu Udruže- Udruženja dramskih umetnika Srbije“ sao! Dosta je bilo oklevanja! Promislite bude visoki pokrovitelj Udruženja, inače nijuma – i ilustruju prve manifestaci- nja dramskih umetnika Srbije… i novu seriju „Velikani srpskog glumi- šta vam valja raditi! Promislite kuda vo- prvog koje je tada, u Beogradu, okupilo je, prevodnu književnost i prva pisanja Izložbu će pratiti katalog koji će sa- šta“. Nastavljena je akcija uređenja spo- di ova vaša učmalost... Stvarajte zajed- sve glumce, ali i ostale scenske ljude, te za scenu kod nas, pokušaje i trajna po- držati stručne i naučne radove autor- menika i grobova znamenitih glumaca nicu, to vam je jedini spas!“, („Pozori- operske pevače i baletske igrače. stignuća institucionalnog organizova- skog tima i saradnika, kao i mnoge ilu- koji su bili članovi Udruženja a nema- šte“, 1902, br. 22). Glumačko udruženje, stvoreno sa nja, vidove saradnje i udruživanja (naj- stracije. Dizajn izložbe i kataloga pove- ju naslednike, tako da su za sada, u sa- Prvi tragovi udruživanja vode u svešću da pozorišno stvaralaštvo dopri- pre osnivanja Udruženja glumaca Kra- ren je Jovanu Tarbuku, jednom od tre- radnji sa Zavodom za zaštitu spomeni- 1906. godinu, kada je formiran Klub čla- nosi očuvanju jezika, nacionalnom iden- ljevine Jugoslavije), značajne festivale, nutno najnagrađivanijih grafičkih di- ka i preduzećem „Večno sećanje“, sređe- nova srpskog kraljevskog narodnog po- titetu i razvoju duhovnosti naroda, u na- prekretničke predstave, te prekretničke zajnera u domenu plakata i vizuelnog na mesta večnog počinka Žanke Stokić, zorišta. Ova svojevrsna preteča Udruže- šoj bogatoj i burnoj pozorišnoj istoriji društvene odluke koje su preduzimali identiteta predstava kod nas i u ino- Dobrice Milutinovića i Ilije Čiče Stanoje- nja dramskih umetnika Srbije pokrenu- imalo je važnu ulogu. S tim u vezi UDUS pozorištnici. Imajući u vidu vrstu građe stranstvu. vića. U UDUS-u se nadaju i postavljanju ta je u cilju podizanja dramske umetno- je za obeležavanje veka svog postojanja koja ostaje iza pozorišne predstave, kao Izložbu „Pozorište u vremenu sva- spomen-ploča na zgradama u kojima su sti i glumačkog staleža, međusobnog sa- želeo da ukaže i na izuzetno bitan do- nukleusa teatarske umetnosti, izložba će kom“ zajednički realizuju UDUS, Mu- živeli istaknuti dramski umetnici, kao i vetovanja, kao i uzajamnog pomaganja i prinos glumaca i pozorišne umetnosti se osloniti na medijalizovanje predmeta, zej pozorišne umetnosti Srbije, Pozoriš- pregledu, konzervaciji i/ili restauraciji zaštićavanja. razvoju srpskog društva uopšte – koli- što znači da će posetioci, osim istorijskih ni muzej Vojvodine, Arhiv Srbije i Isto- umetničkih slika u njihovom vlasništvu, Nakon Prvog svetskog rata napo- ko su uticali na urbanizaciju, demokra- dokumenata (plakata, rukopisa, dopisa, rijski arhiv Beograda. Članovi autor- inače dela značajnih za kultur- kon počinje s radom Udruženje gluma- tizaciju i modernizaciju. Tako se, povo- odluka i sl.), imati prilike da vide i isto- skog tima su: Mirjana Odavić (MPUS), nu baštinu republike Srbije.

3 LUDUS 203 Intervju: Svetlana Bojković RAD I KONTINUITET DRŽE GLUMCA U FIZIČKOJ I MENTALNOJ KONDICIJI

Ne osećam se starom i staromodnom. Stvar je krajnje jednostavna: postoje dobra pred- Dodela Sterijine nagrade za životno delo stava i loša predstava, postoje dobra gluma i loša gluma. Postoji samo istinitost, ona je (foto: Branislav Lučić) večna. Zabrinjava me što danas vlada velika površnost u svemu, nažalost i u glumi. Treba se naslanjati na prethodnike i njihova iskustva i nadograđivati ih. Za mene je gluma najbolja kad se ne vidi i kad ti se zbog toga veruje – kaže proslavljena glumica Svetlana Ceca Bojković

Olivera Milošević

vetlana Bojković je ove godine do- Takođe, u vreme njenog mandata po- dine. Dovijali smo se tada na razne na- bila Sterijinu nagradu za izuze- čeo je da izlazi „Ludus“, jedine pozorišne čine oko naših novina, sakupljali novac

Stan doprinos pozorišnoj umetnosti. novine na Balkanu. od sponzora, dobijali pomoć i u naturi, Martin Candir Foto: Dakle, niz svojih nagrada dopunila je i I da ne nabrajamo… na primer u papiru za štampanje. To su ovim prestižnim priznanjem, a prilikom bile jedine pozorišne novine na Balka- uručenja, i otvarajući festival, podsetila Sto godina je od osnivanja Udruže- nu. I gde je danas „Ludus“? Izlazi samo je na Sterijine reči: „Teatar je lek za bo- nja dramskih umetnika Srbije. Mnogo ste ponekad, ne znamo kad. I to na mišiće. lesti moralne.“ uradili za ovo udruženje u vreme svog A izlazio je jednom mesečno. Novca u Reč moral, bez sumnje, ide uz ovu predsedničkog mandata. Kako vam sada Udruženju nema, a pitanje je i prostora glumicu, koja je među najznačajnijim izgleda ova institucija i kakva je društve- u kojem se trenutno nalazi. Da ne govo- čelni cima Udruženja dramskih umetni- na pozicija dramskih umetnika danas? rim o tome kako više nema humanitar- ka Srbije. Nastale su velike promene u druš- nih akcija koje sam u vreme svog man- Za vreme njenog mandata predsed- tvu i smatram da treba skrenuti pažnju data organizovala. Na to sam izuzetno nice ovog esnafskog udruženja, u nimalo na one koje su vrlo bitne a loše. One se ponosna, na novac koji smo prikupljali lako vreme, početkom devedesetih, s veli- upravo tiču našeg udruženja. I sami za naše penzionere, jer glumačke penzi- kim entuzijazmom nastojala je da pobolj- znate koliko Udruženje, da tako kaže- je su uvek bile male. I danas su. Od sa- ša uslove u kojima žive i stvaraju njene mo, tavori. Pa hajde da krenemo baš od kupljenog novca smo u ono vreme mo- kolege. „Ludusa“, koji je ustanovljen 1992. go- gli da isplatimo jednu celu penziju svakom penzioneru. U koverti, u kešu, dobijali smo specijalne dozvole od guver- nera da to radimo ... to je bila velika akcija, ne samo kao pomoć već i kao dužno poštovanje prema kolegama, ali i skre- tanje pažnje na socijalni položaj dramskih umetnika. Tako smo mogli da po- zovemo i Ministarstvo kulture da pomogne, pa se i ono odazvalo i kasnije davalo neku pomoć u tu svrhu. Danas toga nema, a postoje bogati ljudi i bogate firme koji očigledno ne daju novac za kulturu, što govori i o odnosu društva, to jest države prema kulturi. Naravno, niko javno neće reći da to ne ceni, ali dela pokazuju kako stvari stoje. Evo, slavimo sto godina od osnivanja i ne znamo kako će to izgledati, jer para nema. Nismo skupi... Koristila sam svoju televizijsku Ali to nije loša ideja i sada bi mogla za izložbu dobili sredstva na konkursu popularnost. Ona se tu zaista isplatila, da se primeni? Ministarstva kulture. ako se igde isplatila – tu jeste. Nije me bilo Nije loša ideja, samo ne znam na ko- sramota da zakucam na nečija vrata, da ja vrata kucati. Trebalo bi nešto preduzeti. Sećam se te radosti kada su se pen- kažem: „Dobar dan, ja sam Emilija Popa- zioneri okupljali u Ateljeu 212. Koliko su dić iz ’Boljeg života’“ i kažem šta nam tre- Za ovo o čemu ste sada pričali postoji samo bili srećni zbog pažnje i susreta s ba. Obilato sam to koristila, bio je to dopri- reč empatija, a ona u čitavom društvu kao kolegama! nos dostojanstvu profesije. da je nestala. Kako smo izgubili empatiju To je stvarno bilo dirljivo. Okupljali Novac za penzionere smo prikuplja- i osećanje solidarnosti? smo ih na Međunarodni dan pozorišta, 27. li i tako što smo organizovali donatorske Mnogo je manje solidarnosti nego ne- mart, pravili koktel za sve njih i dodelji- večere u Hotelu „Hajat“. Televizija je to kada. Ne dešavaju se takvi procesi preko vali im novac koji smo prikupili. Išli smo i prenosila i izgledalo je kao Holivud. Uvek noći, već postepeno. U početku se to ne uo- po Srbiji, jedan privatnik nam je dao auto, smo osmišljavali program, kolege glumci čava, dok ne uzme toliko maha kao što je pa smo išli po pozorištima i tamo okuplja- su se rado odazivali. danas slučaj. Ljudi su potpuno okrenu- li penzionere, naše članove. Verujte mi – Jednom su nastupali samo mladi, jed- ti sebi i snalaženju za sebe, na dnevnom ljudi su plakali. Nisam mogla da verujem nom je tema bila pozorište i gluma, jed- nivou, i prosto gube osećaj za druge ljude. da će to izazvati www.narodnopozoriste.rs Foto: toliko emocija. nom je bilo glumci pevaju ... svako sedi- Jednostavno imaju dovoljno svojih proble- šte je koštalo tadašnjih sto maraka. To su ma da bi brinuli za druge. Nekima to mo- Da se podsetimo nekih momenata… firme plaćale, bili su veliki okrugli stolo- že da se oprosti, ali mnogima ne može, po- Sećam se da smo osnovali i poseb- vi i tako smo dosta novca sakupili za na- sebno ne onima koji imaju mogućnost da Naslovna strana prvog broja pozorišnih novina Ludus, 1992 nu kasu za kupovinu lekova koji su uvek še penzionere. pomognu, a to ne rade.

LUDUS 203 4 Intervju: Svetlana Bojković

Živimo u svetu bez empatije, ali ka- la, ali mi je izmakla. Bilo je to 1978. za ko je to u profesiji? Da li ima solidarnosti ulogu u predstavi „Pučina“. Ali ovo sada među kolegama, dramskim umetnicima? mi je slađe zato što obuhvata ceo moj opus Među nama je, na sreću, ima. Kad god i ukupan rad. Bila je napravljena velika se nekom od nas nešto desi ili mu je po- izložba koja me je na neki način potpuno trebna pomoć, mi se organizujemo, saku- šokirala. Bila je vrlo bogata i inventivno pimo novac između sebe i pomognemo. To osmišljena od strane autora Zorana Mak- uvek ide brzo i lako. O tome ne govorimo simovića i kada sam došla na otvaranje, u javnosti, niti bi to imalo smisla govori- sve me to, da tako kažem, napalo. „Nasr- ti, ali to postoji. nule“ su na mene sve te uloge s fotografi- ja, razni kostimi koji su takođe bili izlože- Niste mi odgovorili na pitanje kakav ni… Lepo i svečano, i baš sam zbog sve- je danas položaj dramskih umetnika u ga toga ponosna. društvu? Koliko se promenio? Veoma se promenio. Na snazi je Za- Ta izložba nas je podsetila koliko ste kon o zabrani zapošljavanja u javnom radili i koliko ste impresivnih uloga odi- sektoru, a pozorište su strpali u tu kate- grali, ali ako mene pitate, ja bih vam Ste- goriju i pored toga što je ono specifična de- rijinu nagradu dala za Elizabetu od En- latnost koja stalno traži mladu krv. Muci gleske u predstavi „Marija Stjuart“. To je Draškić je stalno govorio kako se u pozo- velika dramska uloga koju ste zaista sjaj- rištu brzo stari. Ansambl zato stalno tre- no odigrali. ba obnavljati. A radi se suprotno – ukida- Da, koncept Sterijinog pozorja se stal- ju se radna mesta i upravnici stvarno mu- no menjao nakon raspada Jugoslavije i ku muče u pravljenju podela i repertoara ta predstava je bila u vreme kada se ni- i pored toga što zaista imamo veoma kva- je uklapala u koncept festivala. A ta uloga litetne glumce. Mnogo se snima. Ali to je je i meni veoma značajna. Njen karakter druga priča. Čujem da se u ovom trenut- je potpuno suprotan od mog. Nekako mi se ku snimaju 22 serije u Srbiji. Naravno da dešavalo da najbolje uradim uloge kojih se kvantitet ne znači i kvalitet, ali su mladi plašim, za koje mislim da nisu za mene. ljudi primorani da rade sve. A i kada uđu Kao što je uloga u TV drami „Smrt gospo- u pozorišni angažman, ne vodi se dovolj- đe ministarke“, za koju me Sava Mrmak no računa o njihovom napredovanju kroz jedva ubedio da igram. Tu je i uloga Mi- uloge. Glumac se ne postaje preko noći. To lunke Savić... Pretpostavljam da se u tom mlado biće koje završi školu i uđe u po- slučaju glumac više nego inače mobiliše u zorište mora da se vodi iz uloge u ulogu, nastojanju da reši zagonetku uloge. da se o tome vodi računa kako bi napre- dovalo i razvijalo se. To je nekada bilo. Sa- Nikita Milivojević je ovog leta oko da ne. I ako uđu u angažman, rade kako predstave „Moj Šekspir“ okupio izuzetne im padne i šta im padne. Ne neguju se. Ži- glumce koji su igrali Šekspira i koji ni- ve od zarada po serijama, što nije dobro. su, ali je trebalo da igraju, što je bio izu- Glumcima se već dugo više ne plaćaju re- zetan susret na Šekspir festivalu. Bili ste prize, te se i zato stalno samo jure snima- deo toga… nja. A ako ne pristaješ na sve to, možeš sa- Posle toliko godina glume prvi put mo da ne radiš. sam tek nedavno dobila da igram Šekspi- ra, a u predstavi „Ričard Treći“ Narodnog Hajde da progovorimo malo i o pozorišta Beograd. Svetozar Cvetković ga, „Ludusu“. Jedine pozorišne novine na recimo, nije nikada igrao, Brik Krivoka- Balkanu počele su da izlaze 1992. godi- pić je najviše među nama tumačio njego- ne, u vreme rata na Balkanu. Bilo je to va dela, zatim Voja Brajović. Bili su tu i Mikača Vukica Foto: teško vreme u društvu, ali i najbolje vre- Milena Zupančič iz Ljubljane i Ozren Gra- me „Ludusa“, koji je tada uređivao Feliks barić iz Zagreba, naša mlada glumica Je- Pašić… lena Đulvezan i Zijah Sokolović. Bilo je to Jeste, kada danas prelistate te broje- jedno sjajno iskustvo, lepo smo se zabavi- ve „Ludusa“, imate sliku ne samo o ta- li, i mi, i publika. dašnjem teatru već i o tome kakvo je druš- tvo bilo. Feliks je kao glavni urednik in- U tolikom broju uloga koje ste odigra- sistirao na tome. Zatim i na tome šta rali niste bežali ni od jednog žanra, u sve- de teatri izvan Srbije, na prostoru neka- mu ste se oprobali? dašnje Jugoslavije, i šta je aktuelno u sve- Mene je zanimalo da menjam žanro- stalno radila, tj. imala kontinuitet, pa nimo pokazuješ već igra unutar sebe, bira- Osim što ste sebi čvrst oslonac, vi ste tu. Dovijali smo se. Sećam se, gospodin Ta- ve. To me je nekako osvežavalo. Vrlo mi je sam mislila o ulogama koje bih volela nje sredstava, koje počinje, rekla bih, od od najranije mladosti oslonac i svojim ko- sić iz „Dunav papira“ nam je bio donator, drago što sam dosta igrala komedije, u to- da igram, nikad. Rekla bih da je to sre- toga kakav je tvoj pogled na svet i na život. legama. Peca Ejdus mi je pričao kako ste sakupljali smo novac za štampanje, novi- me sam uživala. Šekspira, eto, samo jed- ća. Ne postoji ništa što sam želela, a da ga u zajedničkim gimnazijskim danima nari su vredno i sa entuzijazmom radili. nom i samo jedanput sam igrala antičku nisam odigrala. Eventualno, možda sam Biti glumac znači često biti neko dru- uveli u glumu, na primer, i kako ste čvr- Novine smo slali i u bivše jugoslovenske dramu. To je bila veoma lepa uloga Ka- mogla na početku svojih zrelih godina da gi. Kako biti drugi, a ostati svoj? sta podrška mnogima... republike, tako da je to bilo sjajno. Danas sandre u „Agamemnonu“, u predstavi ko- igram Anu Karenjinu. To mi je čak i suge- Sećam se jednog davnog intervjua Dobro se slažem s kolegama. Razume- više toga nema. Nema se para, Ministar- ju je režirala Mira Erceg. Za to sam do- risao čuveni ruski reditelj Tovstonogov. S Lorensa Olivijea koji je Ljubinka Bobić cimo se dobro. Očigledno da umem da dam stvo kulture i nadležni iz gradske kase vi- bila Oktobarsku nagradu 1990. godine. njim sam radila u Jugoslovenskom dram- tirala. To sam upamtila zato što tako i sa- konstruktivne primedbe koje mogu da pomo- še ne daju pare za to ili je to minimalno, Iste godine sam igrala Kasandru i Delizu skom, režirao je „Tri sestre“ a ja sam igrama mislim. Glumac pored toga što ima dar gnu da se poboljša rezultat. Mladi isto vole da za broj ili dva godišnje. Veoma mi je žao u predstavi „Učene žene“ u režiji Jagoša la Mašu. Tada mi je rekao da bi trebalo da i glumačku inteligenciju glumac mora bi- razmenjuju iskustva sa mnom i u tim komu- zbog toga, jer „Ludus“ su važne i drago- Markovića. Za te dve tako različite uloge igram Anu Karenjinu. Ja sam to, narav- ti i stabilna ličnost. To nije slučajno govo- nikacijama imam samo prijatna iskustva. cene novine. sam dobila tu značajnu nagradu. no, čula, ali kasnije zaboravila. Kada sam rio Lorens Olivije. Imao je suprugu koja je došla u Narodno, Veca Lukić je hteo da je bila velika glumica Vivijen Li, ali je ima- Vreme se menja, ljudi se menjaju, Da se vratimo u ovo vreme i pome- Kako trajati u glumačkoj profesiji? igram, međutim ubrzo sam napustila tu la bipolarni poremećaj. Glumac mora biti način glume se menja. Kako pratite taj nemo da ste dobili Sterijinu nagradu za Šta je vaša ideja vodilja? kuću. I, eto, nisam odigrala Anu Karenji- jaka ličnost, mora biti zdrav. To vas onda tok vremena? ukupan doprinos našem pozorištu i na- Raditi, neprestano. Naravno, ne sati- nu. Verujem da bih tu ulogu u ono vreme čuva od toga da vas uloge koje tumačite ne Neću da se prilagođavam. Ne osećam šoj kulturi. Po opštoj oceni – sasvim za- rati se od rada, ali imati kontinuitet. To dr- dobro uradila, ali, bože moj, nije mi žao. pomere iz vaše ličnosti. se starom i staromodnom. Stvar je kraj- služeno! ži glumca u vertikali, u fizičkoj i mental- nje jednostavna: postoje dobra predstava Nadam se. Izuzetno mi je drago da noj kondiciji. Slovite za karakternu glumicu. I ka- Kako se vi čuvate i kako negujete i loša predstava, postoje dobra gluma i sam dobila tu nagradu, zbog instituci- da igrate uloge koje su navodno lake, svoj instrument za glumu? loša gluma. Postoji samo istinitost, ona je je Sterijinog pozorja i imena Jovana Ste- Glumačka profesija je takva da glum- uvek je tu prisutan jak karakter? Ne umem da objasnim tu tehniku, ali večna. Zabrinjava me što danas vlada rije Popovića. Došla je u pravom trenut- ci retko mogu da biraju, uglavnom su bi- Tako radim i mislim da tako treba. Za imam svoje načine. Imala sam sreću da velika površnost u svemu, nažalost i u ku. Nemam onu godišnju Sterijinu na- rani za uloge. Kakve biste uloge odabrali? mene je zanimljivo istraživanje. Ono po- sam, hvala bogu, bila zdrava, to je veoma glumi. Treba se naslanjati na prethodni- gradu. Imam nagradu publike na Pozor- Mene su uloge sustizale i nisam ima- činje iz toga kako taj karakter gleda na važno. Meni je posebno važan dobar san. I ke i njihova iskustva i nadograđivati ih. ju, imam nagradu za epizodu, ali Steriji- la vremena da razmišljam. Teško je kad stvari i kako se odnosi prema životu, pre- ja ga imam. Spavam najmanje sedam sa- Za mene je gluma najbolja kad se ne nu nisam nikad dobila. Doduše, da budem glumac ne igra ili kad retko igra. To pro- ma problemima, prema drugim ljudima. ti, a osam je idealno. I toga se ne odričem. vidi i kad ti se zbog toga Branislav Lučić Foto: objektivna, samo jednom sam je zasluži- sto čoveka muči. Imala sam sreće da sam To je zanimljiva igra. Nije to igra koju sa- Mogu da spavam u svim okolnostima. veruje.

5 LUDUS 203 LUDUS REPRINT

koji je ove godine pred narodnim zastu- sudbini. Još, dakle, srpski glumac i glu- pnicima u Skupštini iznet – za sada od- mica mora sa strahom pogledati na svoju Iz naše pozorišne prošlosti bačen za bolja vremena.“ budućnost koja im kao uzdarje za njihov Zar taj čin, od pre jednog veka, ne trud donosi: bolest, starost i nesposobnost podseća na savremeno, takođe, teško, de- za rad“ i sarkastično dodaje: „Nas nima- cenijsko porađanje novog pozorišnog zalo ne buni što su se (h)amali počeli udru- O GLUMAČKOM SAVEZU kona u Srbiji? Nišlić u ime „tri stotine živati, što odžačari imaju svoje udruže- srpskih glumica i glumaca ište“ zakon, nje, što je čak i ciganska omladina po- koji se iščekuje cele četiri decenije: „Pu- čela da se brine o svom staležu. Glumci- „Siroti glumci! Opet su ostavljeni svojoj sudbini“, pisao je Nišlić nih četrdeset godina naš glumački svet ma je sve potaman. Za njih je nepotreb- povodom nedonošenja zakona o pozorištu pre jednog veka radi na polju srpske Talije korisno za na zajednica, njima nije stalo do udru- srpsku prosvetu i umetnost. Za sve vre- živanja.“ me neprestano se radilo na tome da se Među neuspele pokrenute inicijative Kragujevcu se 1902. godine poja- recenzije i članke iz oblasti pozorišta. badija“ (1898–1905), koje zbog bolesti glumačko pitanje reši, kako bi se koliko- o glumačkom udruženju Nišlić nabraja vila brošura pod gornjim naslo- Više od decenije je živeo na glumačkom raspušta krajem 1905. Smrt ga zatiče u toliko uredilo, bar da ostareli i onemoćali napise u beogradskoj štampi 1896. i pisa- U vom, čiji je autor Dimitrije Ste- gorkom hlebu „sa sedam kora“ kao član rodnom gradu 18. februara 1906. Umro članovi srpskih pozorišta imaju u staro- nje kragujevačke „Šumadije“ 1897, a po- fanović Nišlić (1873–1906), zanimljiva putujućih pozorišnih družina Fotija Ili- je mlad, od tuberkuloze, u Hristovim go- sti neku pomoć, da ne umru na sokaku.“ sebno članak Mih. S. Lazića, člana pozo- pozorišna ličnost. Nišlić (a i kako bi ro- čića (1893), Nikole Simića (1893), Mirka dinama. Autor se sam preispituje o počecima rišta „Sloga“, kao i neuspelu inicijativu đeni Nišlija mogao uzeti drukčije umet- Suvajdžića (1895), Mihaila Lazića Strica Pokušao je da pokrene dva pozorišna ideje o glumačkom ujedinjenju: „Ne mo- o udruživanju članova beogradskog Na- ničko prezime) bio je poznati srpski glu- (1896/1897). U više navrata je član niš- lista: „Glumac“ (1896) i „Pozorišni gla- že se tačno reći otkad datira početak bor- rodnog pozorišta i niškog pozorišta „Sin- mac, reditelj i upravnik uglednog putu- kog pozorišta „Sinđelić“ (statista 1891, snik“ (Šabac, 1899), a kraće vreme je izbe za Glumačku zajednicu, Udruženje đelić“ prilikom gostovanja 1898. Nišlija jućeg pozorišta s kraja XIX i početka XX član kraće vreme 1893. i 1895). Uprav- davao „Pozorište, glasnik jugoslovenskih srpskih glumaca, Savez srpskih pozoriš- u Beogradu. veka. Pisao je pesme, drame, pozorišne nik i reditelj je putujućeg pozorišta „Sr- pozorišta“ (od februara do juna 1904). nih družina i kakvim imenima nije još Autor ističe posebnu vrednost članka Savez pozorišnih društava, objavljenog u prvom broju „Malog žurnala“ septembra 1900, jer „ga je pisala glumačka ruka“ i „jer se ovde iznela najtačnija ocena o našim pozorišnim družinama. Tu se po- glavito bacila krivica na uprave i glumce kojih ima i takvih da bi se mogli nazvati samo ne Talijinim službenicima“. U zaključku, iskusni pozorišnik veli: „Glumački je položaj danas najte- ži. Umetnika nećemo imati ako im ne stvorimo egzistenciju, ako im ne osigu- ramo budućnost... Neka pozvani pro- misle da li je vredno osvrnuti se na onaj svet na daskama koji punih četr- deset godina pronosi luč prosvete i srpske svesti kroz Srbiju, Crnu Goru, Bo- snu, Hercegovinu, Srem, Banat, Bačku, Dalmaciju, Hrvatsku, Istriju i dr?“, da bi, opet u teatralnom stilu uskliknuo: „Glumci! Na posao. Dosta je bilo oklevanja! Promislite šta vam valja raditi. Promislite kuda vodi ova naša učma- lost... Stvarajte Zajednicu, to vam je jedini spas. Trista članova, trista glumaca od svojih usta odvajaće da Udruže- nje održe, da imaju krov nad glavom. Promislite da je poslednji čas.“ Od tog vapaja Dimitrija Nišlića, ispi- sanog u Kragujevcu 28. aprila 1902, kada je i štampan, malo je bilo koristi. Isti- na, nije ostao bez odjeka u javnosti. Milan Grol, dramaturg Narodnog pozorišta, u osvrtu na stranicama junskog broja „Srp- skog književnog glasnika“ iste godine, sa- glasan je s autorom da je položaj glumaca u putujućim pozorištima krajnje zabri- njavajući, a „uloga odista korisna“, te za- to predlaže veću društvenu brigu o njima, jer su „svakako dostojni interesovanja“; Boj na Kosovu, M. Nikolić (Miloš Obilić), A. Zlatković (Vukosava), M. K. Štiha (Mara) i D. Životić (Vuk Branković) „vredelo (bi) ovu stvar ozbiljnije uzeti i videti šta može da se učini“. Udruženje dramskih umetnika Srbije *** pokrenuto, u toku ovih poslednjih deseti- Izradu Zakona o pozorištu, o ko- Reprezentativno udruženje u kulturi Nišlić je brošurom O glumačkom sanu godina, bar dvadeset puta i u javnosti me govori Nišlić, inicirao je oktobra raspisuje vezu ostavio vredno svedočanstvo o na- povedena reč o ovom predmetu.“ 1900. ministar prosvete Pavle Marinko- KONKURS porima srpskih glumaca da formiraju Nišlić podseća da je beogradski list vić stavljajući njegovu izradu u zadatak za predlaganje kandidata za dodelu staleško udruženje. Brošura od nepunog „Trgovački glasnik“ 1896. pokrenuo pi- Branislavu Đ. Nušiću, tadašnjem uprav- Nagrade BOJAN STUPICA štamparskog tabaka predstavlja autorov tanje „ozbiljne pažnje naspram članova niku Narodnog pozorišta. Ugledna Ko- očajnički vapaj da se, konačno, preduz- srpskih putujućih pozorišta“, medu koji- misija tom prilikom formirana završi- za režiju u 2019. godini me akcija formiranja saveza svih srp- ma se nalaze i takvi „koje je zla sudbi- la je posao već krajem iste godine. Pred- Nagrada se dodeljuje za najbolju pozorišnu režiju domaćeg i inostranog reditelja ostva- skih glumaca – onih u stalnim pozorišti- na navela da svoj talenat gube po putuju- log Zakona bio je, odista, stigao do Skup- renu na scenama profesionalnih pozorišta Srbije, kao i za predstavu domaćeg reditelja ma, ali i članova putujućih družina ko- ćim družinama, dok bi mogli korisno po- štine, ali nije iznesen na pretres. Tek de- ostvarenu u inostranstvu, ukoliko gostuje na domaćim scenama. ji su u najbednijem položaju. I, kasni- služiti pozornici srpske prestonice“. Au- ceniju kasnije, posle silnih jalovih inici- U konkurenciji za Nagradu učestvuju režije predstava koje su premijerno izvedene u perio- je, u listu „Pozorište“, Nišlić će se bavi- tor napominje da je u istom duhu pisao i jativa i rasprava, Milan Grol kao uprav- du od 1. aprila 2017. do 31. marta 2019. godine. ti sudbinama i problemima putujućih po- pančevački „Vesnik“ i isticao „da je op- nik Narodnog pozorišta, u okviru usvo- Predlagači kandidata mogu biti profesionalna pozorišta, dramski umetnici, direkcije i zorišta i glumaca i nastaviti zalaganje za šta potreba: zajednica sviju pozorišta pu- jenog Pozorišnog zakona (1911), koji je selektori pozorišnih festivala, pozorišni kritičari, redakcije stručnih i drugih časopisa iz oblasti kulture, kao i umetničke ustanove, institucije i udruženja. njihova društvena i staleška prava, čime tujućih, kad su već sami ostavljeni svo- sam inicirao i najvećim delom koncipi- ulazi u red najdoslednijih pobornika za joj sudbini“. rao, naći će povoljnija rešenja i za sta- Predloge sa pisanim obrazloženjem poslati ili dostaviti na adresu: dostojan glumački status. Pored više napisa, kasnije, i u beo- tus članova putujućih pozorišta, uvodeći Udruženje dramskih umetnika Srbije, 11158 Beograd, Studentski trg 13/VI, ili na: Veoma asocijativno savremeno zvu- gradskoj štampi, glumačko udruživanje i više sistema i plana u radu ovih [email protected] či prva rečenica brošure: „Svet je doživeo društvena briga o njima ostali su na mr- pozorišta. najkasnije do 31. oktobra 2019. godine. jedno čudo više, a naši glumci jednu pre- tvoj tački. Zato Nišlić teatralno uzvikuje: Zoran T. Jovanović drasudu manje da je Zakon o pozorištu, „Siroti glumci! Opet su ostavljeni svojoj (Ludus broj 88, 15. oktobar 2001)

LUDUS 203 6 ISTA META, ISTO ODSTOJANJE

domaćoj pozorišnoj publici, stavljajući akce- je naglašeno da su neki od njih postali člano- Udruženje glumaca Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca osnovano je pre sto godina sa nat na inscenacije dramskih dela koja su od vi Udruženja još prvih godina njegovog rada. aktera sada zahtevala istinski artistički anga- Još tada su u Udruženju shvatili da je us- zadatkom da afirmiše pozorišnu umetnost i pomaže svojim članovima da steknu druš- žman, poznavanje zanata, glumačkih tehni- postavljanje međunarodnih kontakata neobično ka i usvajanje savremenog umetničkog senzi- važno za razvoj same profesije, ali i učvršćiva- tvenu verifikaciju, dakle da obezbedi dignitet Teatra biliteta, a svi ovi elementi su se presudno ranje njenog digniteta na domaćem terenu, pa je zlikovali od zadataka koje su glumci imali u Udruženje održavalo vezu s Internacionalnom do tada preovladavajućem repertoaru. Širina unijom (predstavnici Udruženja su od 5. do 10. Piše Aleksandar Milosavljević emancipatorskog uticaja Udruženja eviden- juna 1937. učestvovali u radu 10. Međunarod- tna je i na osnovu podatka da je ono, na pri- nog kongresa u Parizu), staralo se o saradnji s mer, pomoglo Nini Kirsanojoj da osnuje balet- teatarskim trupama iz inostranstva, organizo- ski studio, što je bilo presudno značajno za ra- valo gostovanja inostranih umetnika, nudilo po-

a li možemo smatrati slučajnošću što je ideja o osnivanju udruženja koje će Dokupljati domaće glumce rođena van njihove domovine i u okolnostima za koje je malo reći da su bile teške? A to se uistinu dogodilo baš u vreme egzila bezmalo kompletne srpske države tokom Prvog svetskog rata, u doba jednog od najvećih iskušenje na kojem se u svojoj povesti našla Srbija. Zatim, da li treba da nas fascinira podatak da se pozorište upravo u tako dramatičnim prilikama uka- zalo kao delotvoran, čak spasonosan vid odr- žavanja morala ne samo srpske vojske nego i naroda uopšte? A baš u to doba, tokom rata, odmah iza prvih linija fronta, docnije i u kam- povima za prihvat i oporavak ranjenika, ali i u logorima u koje je neprijatelj smeštao zaro- bljene srpske vojnike, glumci, a tada vojnici, rekonvalescensti i zarobljenici, pripremali su i prikazivali pozorišne predstave bodreći na taj način svoje saborce, sapatnike, no i sebe same. Evidentno je da su scenskom igrom tada po- dizali moral onih koji su u improvizovanom gledalištu postavljenom naspram isto tako im- provizovane pozornice, svi zajedno – i glumci i publika – kroz teatar tražili (i pronalazi- li) utehu, zaborav i duhovnu snagu koja će im omogućiti da nastave dalje. Osokoljeni svešću o ovako moćnim efek- tima pozorišta, na krilima iskustva koje su sticali glumeći u mračnim, ratnim okolnosti- Putujuće pozorište JOAKIM VUJIĆ pod upravom Koste Delinija u Vrnjačkoj Banji, 1914 ma, Brana Cvetković, Dimitrije Ginić i Sava Todorović, zajedno s grupom kolega, inicira- maganju, tadašnji dramski umetnici su, ubr- prilikama, sadržaj ovdašnjeg teatarskog živo- zvoj plesne umetnosti kod nas. sredničke usluge pri angažmanu domaćih glu- li su odmah po okončanju velike vojne osni- zo po osnivanju Udruženja, obezbedili solid- ta su ispunjavale putujuće pozorišne družine I uistinu, u profesionalnoj, ali i široj per- maca u inostranim (filmskim) produkcijama. vanje Udruženja glumaca. I ono je nastalo, ali nu osnovu (nekretnine, pre svega) ne samo za uistinu sačinjene od entuzijasta, ali i nevolj- cepciji glumaca i glumica, Udruženje je ubrzo Tako je bilo u vreme osnivanja Udruže- sada u novouspostavljenoj državi – Kraljevini funkcionisanje strukovne asocijacije nego i za nika raznih fela čiji su se razlozi „odavanja po svom osnivanju donelo značajne promene. nja. Tokom Drugog svetskog rata ono je na- Srba, Hrvata i Slovenaca, ubrzo potom Kra- pružanje konkretne pomoći svojim ugroženim glumi“ zasnivali na najraznovrsnijim moti- Naime, u personalnim kartonima pedantno stavilo da se stara o svom članstvu, najpre im ljevini Jugoslaviji. Činjenicu da se visokog po- članovima. Prikupljajući novac od dobrotvo- vima. I sami najčešće neobrazovani, bez ade- vođene i dobro očuvane arhive Srpskog narod- pomažući da prežive i opstanu radeći svoj po- kroviteljstva i zaštitnika Udruženja prihva- ra, organizujući posebne predstave i progra- kvatnog znanja glumačkog zanata i odgova- nog pozorišta moguće je, recimo, pročitati da sao. Mnogo decenija nakon rata Udruženje tio kralj Aleksandar I Karađorđević u ovom me, takozvane „korisnice“, Udruženje je da- rajućeg scenskog iskustva, prvi naši histrioni su posebno registrovana imena glumica i glu- dramskih umetnika našlo se pred kontekstu možemo posmatrati dvojako. S jed- valo pozajmice članovima, zalagalo se da im su, u zavisnosti od konkretne situacije koju bi maca koji su bili članovi Udruženja, a naročito sličnim izazovima. ne strane kao izraz suverenove svesti o veli- pripadnu adekvatne plate, povišice i penzi- zatekli u gradu, varošici ili selu gde ih je put kom značaju teatra (i) u ratnim uslovima, daje, pomagalo je obolelim članovima i porodi- naveo, prilagođavali svoj repertoar. Katkad bi kle kao potvrdu vlastitog kraljevog iskustva cama preminulih članova. Udruženje je tako prikazivali posrbljene komedije i retka dela sticanog tokom rata, a s druge strane kao re- 1937. godine organizovalo i obeležavanje 40 naših komediografa, ponekad su na progra- Udruženje dramskih umetnika Srbije fleks svojstven veštom političaru koji je oprav- godina glumačkog rada Dobrice Milutinovića, mu bile inscenacije tragedija zasnovanih na Reprezentativno udruženje u kulturi dano razumeo da je za svakog predstavnika a tada je od priloga kupljen zlatni prsten koji romantizovanoj predstavi o nacionalnoj isto- raspisuje vlasti vazda dobro da bude uz glumce i podr- će docnije postati simbol priznanja koje danas riji, a u posebnim okolnostima, pred emanci- žava ih. Ovaj nauk će i docnije kroz istoriju – nosi ime ovog velikog glumca. povanom publikom, putujuće glumačke dru- KONKURS našu i tuđu – često biti potvrđivan, a oni retki Sve ovo pokazuje da je Udruženje funkci- žine bi „davale“ komade koji bi u onovremenu za predlaganje kandidata za dodelu među domaćim i svetskim političarima koji se onisalo i da je razvijalo svoje delatnosti u okvi- srpsku palanku donosili mirise i dah buleva- Nagrade za životno delo ovog pravila nisu pridržavali gorko će se ka- rima jasno definisanog sistema, što već samo ra evropejskih metropola. jati zbog te svoje nepažnje. po sebi govori da su njegovi osnivači i rukovo- U tom kontekstu valja razmatrati i si- D O B R I Č I N P R S T E N Međutim, ni glumci, ali i baletski i oper- dioci uviđali potrebu da se ovdašnje scenske stemske promene koje je u pozorišnu praksu u 2019. godini ski umetnici, koji su takođe bili članovi Udru- delatnosti u svakom pogledu emancipuju, da unelo Udruženje glumaca. Glumci su, naime, Nagrada se dodeljuje dramskim umetnicima (glumicama i glumcima) za celokupno ženja, nisu bili naivni. Nema sumnje da im je se napokon odmaknu od višedecenijske prak- postali priznata profesija, a članovi Udruženja stvaralaštvo, za životno delo. Pravo da budu nagrađeni imaju dramski umetnici koji prijalo kraljevo pokroviteljstvo, ali su i te kako se koja je glumce prikazivala kao putujuće su sticali društveni status. Udruženje je osno- najmanje 20 godina ostvaruju značajne uloge. vodili računa o tome da sami zaštite svoje in- torbare, čergare koji za koricu hleba i, eventu- valo i Povlašćeno pozorište Udruženja gluma- Predlagači kandidata mogu biti profesionalna pozorišta, pojedinci – dramski umet- terese – najpre materijalne. Otuda je Udruže- alno, prenoćište, po krčmama i provincijskim ca, koje je okupljalo glumice i glumce bez stal- nici, pozorišni kritičari, redakcije stručnih i časopisa iz oblasti kulture, kao i umetnič- nje glumaca Kraljevine Srba, Hrvata i Slove- svratištima hansvurstovski zabavljaju narod, nog angažmana. Istina, ovo pozorište je posto- ke ustanove i udruženja. naca bilo zasnovano na složenoj organizacio- a samim tim i kao ljude ne baš najjasnije de- jalo samo jednu sezonu (1938/1939), ali je ka- Predloge sa pisanim obrazloženjem poslati ili dostaviti na adresu: noj strukturi u kojoj su, osim Centralne upra- finisane profesije, dakle kao osobe sumnjivog snije svesrdno podržalo nastanak Umetničkog Udruženje dramskih umetnika Srbije, 11158 Beograd, Studentski trg 13/VI, ili na: ve, postojali i Centralni penzioni i Bolesnički morala. U društvenim okolnostima koje su u slobodnog pozorišta koje će u budućnosti i te [email protected] fond, Umetnička berza rada, Povlašćena kon- XIX veku i početkom XX stoleća bile određe- kako uticati na naš teatarski život. Svojim de- najkasnije do 31. oktobra 2019. godine. certna i artistička poslovnica, a nizom akcija, ne neobrazovanošću, siromaštvom, ali i bor- lovanjem Udruženje je, dakle, odigralo važnu utemeljenih na solidarnosti i uzajamnom po- bom za oslobođenje, te nestabilnim političkim ulogu i u profilisanju repertoara koji je nuđen

7 LUDUS 203 O godini za nama i aktuelnom pozorišnom trenutku

Dijana Milošević: Pravo pozorište je uvek političko VREDNOST TEATRA JE Prošla pozorišna sezona je za mene bila obeležena smenama direktora naših vodećih teata- ra koje su se često dešavala preko noći i na ne uvek transparentan način. Situacija u koju su stav- ljeni ansambli i zaposleni u pozorištima odvukla je energiju i fokus javnosti s onoga što je najvaž- nije – a to su predstave i uslovi u kojima se one rade. Ne treba zaboraviti da je jedan od glavnih razloga postojanja umetnosti i umetnika da govore „istinu u lice sili“. Pravo pozorište je uvek po- U OKU POSMATRACA litičko pozorište, ali ne dnevno i banalno političko već pozorište koje ispituje smisao delovanja po- jedinca u društvu, ukazuje na različite društvene mehanizme i pojave, i ukoliko je vrhunsko, ide ta je obeležilo ovu kalendarsku godinu u tea- glumci prestanu da istražuju na polju lika i počnu si spreman da zažmuriš, ako umeš dobro da trgu- direktno i do srca i duša gledaoca. Zato je loše da repertoare u teatrima ne određuju slobodna mi- tru (ali i šire, pozorišno vreme u kojem živi- da igraju sebe. To ne samo što nije umetničko već ješ, sve će ti biti omogućeno. Naravno da tu niko ni- sao i potreba stvaralaca koji takođe odgovaraju i na potrebe publike, već partijski i dnevno-poli- Šmo), da li se podižu lestvice umetničkih dosti- je i dosadno, diletantski.“ Savin se osvrće i na ne- je čist i da svi mi na svakom koraku u takvom siste- tički interesi, što je po meni dosta odredilo prošlu sezonu u institucionalnim pozorištima. Sezona gnuća ili se mirimo sa osrednjošću i ravnodušnošću ke sumnjive pojave u teatru: od navijača u publici mu moramo da pravimo kompromise, ali onda se van institucija bila je obeležena kao i ranije vrlo teškim materijalnim uslovima u kojima umetnici prema svemu, pa i scenskom činu – pitanja su na koji uvek viču „bravo“ do onih koji su skloni divlje- pitamo često dokle tako i koje su to granice? Šta tre- stvaraju, a koji uprkos svemu tome uspevaju da realizuju značajnu produkciju, vidljivu i kod nas koja naši stvaraoci imaju različite odgovore, uglove nju i hvaljenju svega što je nerazumljivo u pozori- ba raditi, dokle treba ići i da li uopšte postoji svetlo i u inostranstvu. Za ovu scenu značajni su mnogobrojni plesni projekti, koji su u najboljoj tradi- posmatranja, pa i zaključke. štu: „I odnos publike prema sebi postao je jeftin. Ve- na kraju tunela?“, pita se Maja Pelević. ciji savremene umetnosti koristili različite umetničke grane i postupke, gde se konstantno prepli- „Danas je teško razdvojiti umetničko od ne- ći deo prave pozorišne publike ili je otišao iz zemlje, Naša sagovornica ističe i da je teško stvarati ću teatar, ples i vizuelna umetnost. Bilo je zanimljivo videti visokokvalitetne predstave Bitef dens umetničkog, estradno od ozbiljnog, alternativno ili sedi kod kuće. Nekada je publika imala integri- u vremenu bez ideologije, gde isključivo vlada že- kompanije, Instituta za umetničku igru, Stanice, i ceo niz nezavisnih, samostalnih projekata. od institucionalnog, kao i amatersko od profesio- tet. U pozorište se ulazilo sa strahopoštovanjem, a lja za profitom i uspehom, „gde ljudi ne mogu da vi- I na kraju, sezonu je obeležio odlazak Borke Pavićević, dramaturškinje i direktorke Centra za nalnog. U tim uslovima svi mi koji se bavimo pone iz potrebe da se doživljavaju ’nedolične strasti’... de dalje od svojih bolesnih ambicija i sebičluka, gde kulturnu dekontaminaciju. Kao i često kod nas, posthumno priznanje njenom velikom i značajnom zorištem teško se snalazimo“, kaže reditelj EGON Uostalom, nije bilo koji događaj u pozorištu umet- svaki mogući izlaz deluje kao utopija.“ radu došlo je sa svih strana, a mi, nažalost, nikako da kao zajednica i kulturni prostor naučimo da po- SAVIN i dodaje da je profesionalno pozorište to- nički proces, niti se sve može nazvati predstavom, „U tom smislu ovo je jedno beketovsko državamo i slavimo naše stvaraoce i slobodne mislioce za života. M. Kosović liko osiromašilo da se po novcu kojim raspolaže kao što ni svaki tekst pisan u dijalogu nije drama.“ vreme gde je čekanje Godoa postalo prirodno

Tanja M. Rigonat: Egon Savin: Danas je Maja Pelević: Beketovsko Nebojša Bradić: Branka Petrić: Bez poređenja ostajemo teško odvojiti estradno vreme postalo prirodno Propuštena prilika Pozorišni stvaraoci zatvorena sredina od umetničkog stanje stvari nacionalnog teatra nisu ravnodušni izjednačilo s amaterizmom, „a u estetskom smislu Dramaturg MAJA PELEVIĆ kaže da joj je teš- stanje stvari. Al’ eto kad se u takvoj situaci- Za doajena naše scene BRANKU PETRIĆ „Solidarna i nepokolebljiva pobuna Drame odavno značajne razlike i nema, pa su neke ama- ko da oceni ovu pozorišnu godinu jer živi na dve ji dogodi neki eksces, nešto što nalikuje otpo- razmišljanje na temu aktuelnog pozorišnog tre- Narodnog pozorišta i saradnika dobila je podrš- terske predstave profesionalnije i pozorišno zna- adrese, ali primećuje da je pozorište (p)ostalo meru i borbi, koliko god to apsurdno danas zvu- nutka i sezone neminovno vezuje za nedavno za- ku 500 javnih ličnosti iz naše zemlje i regiona. Po- čajnije od mnogih koje se prikazuju u našim ve- sto gde se lome politička koplja. „Naravno da to ni- čalo, kad vidiš da je neko spreman da izađe iz vršeni Bitef: „Čitala sam i slušala šta su povodom vod je bila smena Željka Hubača, direktora Drame likim teatrima“. je stvar koja je vezana samo za ovaj trenutak i da sopstvene ljušture i napravi neku makar ma- svojih predstava govorili umetnici. Od Mila Raua NP, kao i najava tadašnjeg upravnika Dejana Savi- Poznati reditelj je mišljenja da su na našoj sce- to sve nije od juče, ali čini mi se da se i s našom polu promenu i pomak, to me baš obraduje i na („Orest u Mosulu“) saznala sam, između ostalog, ća da postoji potreba za promenom vizure repertoa- ni retki oni čije predstave publika, iz različitih ra- zorišnom scenom postupa kao s onim kockama trenutak mi da nadu da će se nešto možda ne- da je Mosul, koji je danas u ruševinama, najsta- ra. Dakle, ’Nije umetnički ćutati’ je stav i zahtev: ne zloga, želi da gleda više puta: „Teatar nije ono što na Trgu republike – obrni-okreni izgleda da će- kad, možda i za sto godina promeniti. Ostaje riji grad na svetu... Borut Šeparović je pak izjavio: očekuj od drugog da ti reši problem dok ti ćutiš. To je se zbiva na sceni već u oku posmatrača. Razbija- mo svi zajedno na kraju ipak potonuti u živo bla- nam da se nadamo da ćemo udruženim pozo- ’Moja predstava ne nudi nadu i odgovore. Predsta- potreba da branimo elementarne čestice svoje pro- nje klišea je važno u svakom teatru. Nove teme tra- to. Po mom mišljenju, pozorište uvek mora biti ogle- rišnim snagama u narednih sto godina uspeva nudi beznađe.’ Tu su i Boba Jelčić i Vuk Torbi- fesije, život u pozorištu od najrazličitijih nasrtaja.“ že nove forme, ne može se bezbroj puta viđenim dalo realnosti, a evo šta nam ta društvena realnost ti da ukrotimo, ako ne i ubijemo, ovu kapitali- ca, koji su svojim režijama na pravi način obele- Utisak kao reditelja i gledaoca, ističe Mandiće- sredstvima postići rezultat. Nekada i najuspešniji poručuje: ako umeš adekvatno da se dodvoriš, ako stičku zver“, zaključuje Pelevićeva. žili i ovo vreme i ovogodišnji Bitef. A onda se po- va, jeste da naše pozorište ima publiku za predstave javio Sebastijan Horvat („Ali: Strah jede dušu“) i najrazličitijih različitih žanrova: „U današnjim teš- najedanput nešto sasvim drugačije – posle pred- kim uslovima života publika nije odustala od nas. Nebojša Bradić: Promena pozorišne slike stave bili smo na drugi način uzbuđeni, kao oku- Ima potrebu za pozorištem. S druge strane, postoje ća. Izvrsna glumačka podela nije imala pravu priliku da se potvrdi u pani. To znači da još postoji i razumevanje, i pra- mnogi problemi koji ometaju razvoj naše pozorišne Pogled na prošlu pozorišnu sezonu počeću podsećanjem na proslavu ovom projektu. štanje, i nežnost, i ljubav.“ umetnosti, počev od finansiranja i činjenice da Beo- jubileja koja se nije dogodila. Velika godišnjica – 150 godina od osnivanja Znamo da savremenim piscima nije lako da pišu za velike scene naših Naša glumica kaže da, bez obzira što znamo grad nema dovoljno scena. Na ovogodišnjem Bitefu nacionalnog teatra u Srbiji – bila je velika prilika koju naše Narodno po- pozorišta. Ali ako nove tekstove nisu ponudili naši vodeći autori, zar nije bi- u kakvom vremenu živimo, potrebno nam je da bar smo videli kakvo blago krije Luka Beograd sa svo- zorište nije iskoristilo. lo moguće odigrati izvrsnu dramu Skeledžija Džez Batervorta, koja je dobi- kao iluziju doživimo ta osećanja koja su nam doča- jim fascinantnim prostorima za pozorište. Imamo Istorija Narodnog pozorišta svedoči o tome da je ova kuća bila najpo- la nagrade Olivije i Toni za najbolju dramu u 2018. Malo podsećanje – pre rali izvanredni slovenački glumci: „Sve ovo sam re- i dalje nerešen problem samostalnih umetnika ko- željniji hram umetnosti svakog glumca i reditelja, svakog operskog i balet- 20 godina Narodno pozorište je prvi put igralo Martina Makdonu. Današ- kla zbog toga što svako doba uskače u voz koji se zo- ji su u teškom položaju… Našem pozorištu nedo- skog umetnika. Uveren sam da je tako i danas. Godišnjica osnivanja naci- nji oskarovac, tada je bio potpuno nepoznat u Srbiji. U beogradskim pozori- ve pozorište. Mogu gotovo po decenijama da kažem staje i veća prisutnost na međunarodnoj i regional- onalnog teatra nudila je priliku da se Narodno pozorište institucionalno re- štima smo predstavili i komade Sare Kejn, Elfride Jelinek, Tonija Kušnera... kako je koje vreme uskakalo u taj voz. Istina stalno noj sceni, mnogo više gostovanja stranih predstava, konstruiše kako bi se iz njega isterala metastazirana korupcija i povratio Gde je nam je danas uvid u savremenu svetsku dramaturgiju? mora da bude prisutna, ali su sredstva uvek druga- ne samo desetak dana Bitefa... Jer bez poređenja mi njegov umetnički integritet. Umesto toga Narodno pozorište opredelilo se za Porodica pozorišnih festivala se prošle sezone uvećala za još jednu no- čija. I uvek veliku ulogu u pozorištu igra literatura. ostajemo zatvorena sredina koja nema pravu sliku prepoznatljive naslove koji nisu ispunili očekivanja. vu manifestaciju: Teatar na raskršću u Nišu. Pitanje brojnosti festivala i Ima i reditelja koji svojom snagom vrte vreme ka- o sopstvenim umetničkim dometima. S druge stra- Bila je Koštana. Čuli smo uspešno pevanje, čuli smo hrabru borbu u or- nagrada otvara se iznova u vremenu finansijske krize. Ipak, pozorišni fe- ko oni hoće, kao na primer Jagoš Marković. Kad pone, živi pozorišni život uokviren je jednim te istim kestru s višeslojnom i višeznačnom, stilski veoma komplikovanom Konjovi- stivali su nesumnjivo i neprocenjivo značajni za kulturni život, a nagrade smatramo pak kako je Čehov u predstavi ’Ivanov’ ljudima koje viđam na festivalima širom Srbije, ko- ćevom partiturom. Videli smo i nedoslednosti na sceni. Predstava nije uspe- prepoznaju i stimulišu mlade umetnike. Festivali su važni i za politiku de- (režija Tanje Mandić Rigonat) još pre sto godina ji su ili selektori, ili članovi žirija ili saveta festivala. la da se izdigne iz vranjanske mehane sa početka 20. veka i smesti u sadaš- centralizacije kulture. Problem se, međutim, ponavlja iz sezone u sezonu – ostavio da njegov glavni junak završi život u potpu- Jedni te isti ljudi i jedan zatvoren krug.“ nji trenutak. Pored toga što govori o žalu za mladošću i dertu, Koštana naj- malo je pozorišnih premijera, a postignuti kvalitet ne odgovara očekivanji- nom beznađu, vidimo da život ipak ide dalje... Vide- Beogradska rediteljka podseća i da se u razgo- više govori o žudnji za slobodom. Pitanje zlostavljanja manjinskih grupa je ma festivalske javnosti. la sam mnogo predstava u poslednje vreme i imam vore o pozorištu uvukla „nepodnošljiva frazeologi- vanvremensko, kao i pitanje zlostavljanja žena i dece. Pred novu sezonu dočekale su nas promene na čelu nekoliko teata- utisak da ni pozorište, ni njegovi stvaraoci nisu rav- ja pseudopozorišnog jezika“, tipa „predstava uda- Bilo je Labudovo jezero. Videli smo da se odustalo od dugovečnog Parli- ra. Ove promene dogodile su se tokom letnje pauze i van uticaja pozoriš- nodušni, kako se to obično čuje. Naprotiv. Svi se veo- ra u glavu i srce“, „hrabro i angažovano“, „Preko- ća i Pankjeviča, a da se nije dobilo delo koje će imati veliku budućnost. Sce- ne javnosti. Pojedinci iz vrha javnih vlasti, samoproklamovani u „kome- ma trude da projekat za koji su se odlučili uspe. I za- račuje granice“... nografski i kostimografski galimatijas, režijsko-koreografske proizvoljnosti sare“ koji vrše kadriranje u kulturi, uticali su na promenu pozorišne sli- to želim svima, pa i sebi, na tom teškom stvaralač- „A iza toga ne stoji nikakvo analitičko znače- kojima se „krpila“ partitura, tek poneki uspešni solista. Umesto novog čita- ke. Izbor isključivo politički podobnih rukovodilaca, koji shodno tome či- kom putu ono najbolje.“ nje! U pozorištu se više ne govori pozorišnim jezi- nja dobili smo „pakovanje praznine“. ne čitav niz pogrešnih odluka i sve se više udaljavaju od suštine proble- Rediteljka TANJA MANDIĆ RIGONAT nagla- kom. Bez obzira na to ko je u ovoj zemlji na vlasti, Bila je Nečista krv. Očekivala se dramatizacija romana, ali je drama, maskirajući misiju pozorišne umetnosti pompeznim promotivnim šava da je njoj proteklu godinu obeležila inicijativa pozorišni ljudi su ti koji će ili spasavati postulate na- maturški predložak samo preuzeo osnovnu situaciju iz Bore Stankovi- aktivnostima.. M. Kosović „Nije umetnički ćutati“. še umetnosti ili će ih dokrajčiti.“ Vukica Strugar

LUDUS 203 8 Intervju: Rade Šerbedžija GLUMA JE ZA MENE IGRA, ALI JE I ŽIVOT ZA MENE IGRA Umetnost je čovek stvorio da mu pomogne da razume svet oko sebe, da mu pomogne da lakše savlada nevolje, da ga učini srećnim na neki način, da ga oplemeni. Sve to umetnost daruje čoveku. Nema tog mračnog vremena koje može zatrti trag umetnosti. Ali ima vremena u kojima određene politike svojim katastrofalnim potezima čine da ljudi budu nesrećni. Naši umetnici danas žive jednu neizvesnost i nesigurnost. Mislim da nismo to zaslužili – kaže Rade Šerbedžija

Olivera Milošević

ade Šerbedžija je ovog leta skoro kao dečaka koji je stalno igrao fudbal. Bio bav, a onda se, kao i sve srednjoškolske svako veče sedao u gliser i s Velikog sam u tome vrlo spretan. Stalno sam jurio ljubavi, i ta završila. Naime, hteli smo da RBriona hitao na Mali Brion, u Tvr- za loptom. Nismo imali patike. Igrali smo zajedno idemo u Beograd da studiramo. Emilija Popović Foto: đavu Minor, gde je igrao predstave s re- bosi ili u cipelama, tako da su mi sve cipele Ja sam hteo da studiram književnost, ona pertoara „Ulysses“ teatra, sve velike ulo- uvek bile poderane. Jednom me je s igrali- medicinu. Želeo sam da se bavim literatu- ge – naslovna u „Kralju Liru“, Kreont u šta doveo na probu amaterskog pozorišta. rom, pisao sam ponešto u to vreme. „Antigoni“ i premijerno Džordž u komadu Radio je dečju predstavu „Hajdi“. Meni je Posvađali smo se pre prijemnih ispi- „Ko se boji Virdžinije Vulf“ u režiji Len- dao da igram Petera. Brzo sam to savla- ta. Ona je otišla u Beograd da studira me- ke Udovički. Predstava je rađena u kopro- dao i on je bio veoma zadovoljan. Premije- dicinu, a ja namerno u Zagreb, da budem dukciji s Beogradskim dramskim pozo- ra, petak, šest po podne, a mene nema. Za- što dalje. Upisao sam glumu iz prve. I već rištem, pa je od 8. oktobra na repertoaru boravio. Našao me je na igralištu. Uhva- pred kraj prve godine sam sa studentima ovog prestoničkog teatra. tio me za uho i tako me dovukao do teatra. četvrte godine išao u Ameriku. Ubacio me Razgovarali smo jedno popodne na Bri- Igrao sam tog Petera. Dobro sam upamtio moj profesor Kosta Spajić. Na drugoj godi- onima. Došao je s gitarom, setio se pesme scenu kada ga za nogu uhvati zamka. Ta ni sam snimao prvi film. Pa su odmah za- koju je Miri Stupici svirao u beogradskom zamka je bila prava, nisam znao s njom tim išla i snimanja za televiziju. Na Du- Narodnom pozorištu, na njenoj proslavi nada baratam i zaista mi uhvati nogu. Ski- brovačkim letnjim igrama sam na drugoj grade „Glumica veka“, otpevao nam je pre- čao sam i vrištao, a čika Ljuba mi je, va- godini dobio jednu od glavnih uloga kod birajući na gitari „Ti bi htela pesmom da ti deći me iz zamke, šapnuo „ovo ti je osve- Joška Ivančića, u Grižu. I tako je to išlo, kažem…“, recitovao Disovu „Iskrenu pe- ta za to što si zaboravio“. Eto, to je bio moj baš su me brzo spopali. Kako je krenulo, smu’“… Zatim smo razgovarali. prvi susret s pozorištem. nije stalo. Evo, ovog leta sam skoro svake večeri na sceni. Kako pamtite svoj prvi susret s pozori- A kako ste odlučili da gluma bude vaša ju. Kao mlad glumac sam to veoma uspeš- A kako vidite savremeni trenutak u va- štem? profesija? Kako danas odgovarate na pitanje ko no igrao. Tako je kod te glume čudna stvar. šoj profesiji? Ovako je to bilo: imao sam suseda koji Ta priča je ljubavna. Imao sam devoj- sam ja? Neko može ceo život glumiti sebe a opet bi- Stvarati pozorište i filmove danas zna- se zvao čika Ljuba Stanković. Znao me je ku, Branka se zvala. Bili smo velika lju- Nerado odgovaram na pitanje ko sam ti fantastičan, a neko stalno drugačiji. či obezbediti sredstva, imati novca. Danas i šta sam ja, šta je trebalo da budem, šta je to vrlo teško. Kada vidim tu situaciju kod ću raditi. To prepuštam drugima. U svojoj Gluma znači i razumeti druge? nas, veoma sam zabrinut. Naši umetnici i kući nemam slike iz pozorišta i iz filmo- To je jedna od najznačajnijih stvari. u takvim uslovima stvaraju vredna dela. va, nemam nijedan svoj film kod kuće, ni- Glumac koji ne zna da sluša i koji ne zna Ali kada uporedim s time koliko se u sve- ti bilo koju svoju snimljenu predstavu. Ži- da gleda nikada neće doseći ono što tre- tu u to ulaže, veoma sam zabrinut za na- vim život punim plućima. Jednostavno. Sa ba na pozornici, a to je istinitost. Nije sa- šu umetnost. svojom decom i svojom ženom, kao da se mo govor i govorenje istinitost, ona je i kad ne bavim umetnošću. slušaš partnera, kada ga gledaš u oči. Tek Kakav je značaj umetnosti u savreme- tada dobijate pravu interakciju. Nažalost, nosti? Ali bavite se njome toliko godina. Kada, često u pozorištu gledam kako glumci sa- Umetnost je čovek stvorio da mu pomo- Foto: Emilija Popović Foto: po vama, gluma postaje umetnost? mo svoju violinu sviraju, a ne čuju dru- gne da razume svet oko sebe, da mu pomo- To mogu samo retki. To znači dosegnu- ge. I u životu je to često najvažnije – slu- gne da lakše savlada nevolje, da ga učini ti trenutke božanskog nadahnuća na sceni. šati druge. Čak i kad misliš da nisu u pra- srećnim na neki način, da ga oplemeni. Sve Taj trenutak koji se retko dešava je onaj koji vu. Slušati i pokušati da nađete razlog za- to umetnost daruje čoveku. Nema tog mrač- publika pamti. Glumac u tom trenutku ne- što misle tako. Tako na neki način učiš, a i nog vremena koje može zatrti trag umetno- kom čudnom hipnozom publiku ponese do ako si dobronameran, daješ mu priliku da sti. Ali ima vremena u kojima određene po- istog trenutka nekog božanskog nadahnu- koriguje stavove. litike svojim katastrofalnim potezima či- ća. To je nešto najlepše u toj vrsti umetnosti ne da ljudi budu nesrećni. To naši umetni- koja se zove glumačka umetnost. Kako biste opisali svoje vreme? ci danas žive, jednu neizvesnost i nesigur- Moje vreme je bilo pola-pola. Do svoje nost. Mislim da nismo to zaslužili. Biti glumac – to je uvek biti neko dru- četrdeset treće godine mislio sam da živim gi. Šta to znači? u najdivnijoj zemlji na svetu, među naj- Šta je za vas najvažnije u životu? Imate glumce koji sebe stavljaju u fa- divnijim ljudima na svetu i da smo bolji od Sloboda. Rekao bih voda, pa hrana, hove. Ima glumaca koji hoće uvek da bu- svih. Tim više što sam imao dokaz u tome pa sloboda. I naravno ljubav. du drugačiji i moraju biti drugačiji, a on- što smo bili prvaci sveta u košarci. Najbo- da imate glumce, kao što je bio Ljuba Ta- lji na svetu, mi mala zemlja tukli smo u A šta je za vas gluma? dić, koji je svašta igrao, ali uvek tako kao tom sportu sve. Zatim dolazi otrežnjenje: Gluma je za mene igra, ali je i život da je on sve te uloge napisao, toliko ih je ta zemlja o kojoj sam mislio da je najbo- za mene igra. Uprkos svemu o čemu go- veličanstveno glumio. Isto je i na filmu. lja na svetu pokazala se jednom od naj- vorim i razmišljam, ja sam optimista. Imate Džona Vejna koji je uvek Džon Vejn, gorih. S obzirom na te užase koji su se do- Inače ne bih skakao po toj sceni i prene- ali je genijalan, a imate, recimo, Rober- godili. Ima jedna rečenica koju moja Len- magao se kao Kraj Lir ili Džordž u ta de Nira koji je uvek nekako drugačiji. ka često citira. Mislim da je iz „Antigone“ „Virdžiniji Vulf“ da nisam optimista, da Imate glumce koji mogu i jedno i drugo. ili iz „Medeje“. Govori o tome da niti jedan ne verujem da taj jedan mali trenutak, ta Mislim da spadam u tu kategoriju. U te- smrtnik ne može reći da je srećan dok ne mrvica umetnosti koju mogu dati svojim atru sam uvek igrao neke heroje, Hamle- završi poslednji trenutak svog života. Ni- gledaocima, da to ne znači radost, veru u ta, na primer, Ričarda Trećeg, Kralja Li- kad ne možeš da znaš kada će se dogoditi bolje, u bolje sutra. Da, ja sam ra ... a veoma sam zapravo voleo komedi- neki đavo koji sve uništi. nepopravljivi optimista.

9 LUDUS 203 Intervju: Nataša Ninković VERUJEM U MLAÐE SNAGE, BESKOMPROMISNIJI SU OD NAS

bode, ali i zamki. Bila sam koncentrisa- „Ko me ne traži, ni ja njega neću“, Proces pravljenja lika nikad nije jednolinijski. Ima svoje uspone, padove, razočaranja, na na ono što me zanima, kao Natašu, veli Selestina. Šta sve jedna glumica ko- prepreke… Ali na kraju je nekako najvažnije da taj lik bude stvaran, a to znači da ni- na razne principe po kojima mi funkcio- ja igra ženu osobenog karaktera može nišemo u životu! Tako da je taj tekst bio da pronađe u tom liku? Kako na glumi- kad nije ništa samo dobro ili samo loše – kaže Nataša Ninković kao neka vrsta predloška, a kasnije smo cu koja igra takvu ženu tokom predsta- ga Maja Todorović kao dramaturg, Neš- ve utiče taj njen karakter? ković kao reditelj, i ja kao glumica obli- Proces pravljenja lika nikad nije jed- kovali i izvlačili iz njega šta nam je po- nolinijski. Ima svoje uspone, padove, ra- Milica Kosović trebno. Prostor u Budvi je dopuštao svo- zočaranja, prepreke… Ali na kraju je jevrsnu uprljanost, kao i slobodu, koju nekako najvažnije da taj lik bude stva- tek treba u Jugoslovenskom dramskom ran, a to znači da nikad nije ništa samo rofesionalni život Nataše Ninko- jom sam se sastajala i prolazila kroz Vidin bolja od onoga što pričaju o njoj, i jedi- pozorištu da prenesemo ili otkrijemo ne- dobro ili samo loše. Na kraju sam je pot- vić tokom ovog leta obeležen je tea- način mišljenja… Kad mi se to razbistri- na stoji iza svojih postupaka. Radeći sve što novo možda… Videćemo. Želim da puno razumela. Njen način i sredstva za Ptarskom premijerom i nagradama lo, prosto sam ušla u njen svet, znala sam te loše stvari, Selestina raskrinkava lju- naglasim da je cela ekipa učestvovala opstanak danas su česta. Samo što ona za filmsku rolu. Istrajavala je kao Sele- ko je … i posle je teklo! Naravno da ka- de oko sebe i pokazuje ko su zapravo… u procesu i mnogo mi pomagala, budu- ipak ima neki svoj moralni kodeks u tom stina, začudna junakinja istoimenog de- da se sve završi, ti nikad nisi siguran da li Koliko je na sceni zahtevno nijansirati ći da nisam imala dosta vremena. Veo- leglu nemorala, kog se ne odriče, i na taj la Fernanda de Rohasa koje je režirao će to profunkcionisati, jer gluma je tek deo lik Selestine a da ne upadnete u zamku? ma je zahvalno kada možete od pučkog način podnosi sebe. Milan Nešković – premijera je izvede- mozaika. I zato mi je, recimo, hercegnov- Dopao mi se koncept reditelja Milana teatra (kakva je ta predstava) na počet- na sredinom jula u Budvi u koproduk- ski festival mnogo značio. Tu sam osetila i Neškovića da to bude predstava u pred- ku da, pogođeni tim što igrate, okrenete Vaša Selestina priča o svetu u kojem ciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta publiku i kolege. stavi, i da ću ja kao glumica koja igra celu priču u dramu! Bila sam ispunjena, materijalno ima prednost nad ostalim, i Grad teatra – a avgust joj je doneo na- Selestinu moći (kroz razne monologe) jer me se tiču ti monolozi, te ispovesti ko- o svetu instant zadovoljstava. Šta bi- gradu „za emotivnu ogoljenost i nijansi- Ono što tražimo u životu, to i dobije- da dam komentar, pokažem kako se ose- je imam kroz celu predstavu! Više mi od ste, iščitavajući ovo delo srednjovekov- rano prikazanu bol moderne žene“, tj. za mo. Selestina ne krije ko je, ne laže da je ćam! To je bio otvoren proces, pun slo- toga ne treba. ne Španije, zapisali u svojim fusnota- tumačenje Vide u filmu „Ajvar“ Ane Ma- ma? Zašto je ova priča aktuelna danas? rije Rosi; „Zlatna mimoza“ u Herceg No- Ima mnogo delova: o koristi, o vre- vom, „Carica Teodora“ u Nišu… menu, i podrazumevanju istog... O ne- mogućnosti ljubavi prema drugom ako Nisu li nagrade i svojevrsna potvr- je prvo nemamo prema sebi. Imam uti- da da rastete profesionalno, razvijate se? sak da isuviše malo ljudi zna koliko do- Nagrade jesu neka vrsta potvrde da brobiti i ugodnosti donosi preimućstvo da smo uradili nešto, ili se pomerili u odno- te nikad ničega nije stid i da te nikad nisu na sebe ili na zadatak koji nam je dat, je strah, da si to što jesi! ali mogu biti i tek mišljenje troje ljudi koji sede u žiriju! S „Ajvarom“ je očigled- Na kraju „Selestine“ na sceni je ve- no nešto više, jer je kod različitih žirija a liko ogledalo da se publika ogleda, jer i kod publike izazvao veliko uzbuđenje. sve ono što živimo, ta naša korumpira- Kad je film u pitanju, nikad se nije desilo na društva, neiskreni međusobni odno- da to što sam uradila nije bilo prepozna- si, laži, prevare, svet u kojem su samo to, pa i nagrađeno! Nekoliko puta sam novac i moć važni, sve smo to sami stvo- bila iskreno iznenađena. Što u pozorištu rili. Kako? Zašto? Gde smo to pogrešili? nije slučaj, čak naprotiv! Nisam bila mi- Krene obrazac ponašanja, a mi se ljenica selektora ili to nisu bili projekti prvo gnušamo, pa čudimo, pa polako pri- u kojima sam radila. Da sam se osvrta- hvatamo! Duhovnost je ključ! Odupreti la na to, i da mi istovremeno publika ni- se. Vratiti se sebi, jer naplata za sva efe- je pružala punu podršku godinama una- merna zadovoljstva uvek dođe. zad, verovatno bih izgubila istraživač- ki duh i strast s kojima i danas prilazim Često se može čuti da je najlep- svakoj ulozi. Divno je ako nagrade dođu, še igrati veliku literaturu. Kakvu vam ali ne treba odustajati ako ih nema. Da- je zapitanost posle Stankovićeve Todo- leko od toga da su one jedini parametar re, snažne a potčinjena žene u „Nečistoj nečijeg kvaliteta. krvi“, takođe u režiji Milana Neškovića, doneo rad na Selestini? Koja zajednička Koliko je bilo delikatno proniknuti u nit ih spaja, odnosno razdvaja? lik Vide? Kako ste je gradili? Nisam ih na taj način sagledavala a Godinu dana pre početka snimanja dijametralno su drugačije. Lik Todore je sam dobila scenario i mogu reći da je to dosta pasivan, trpan i ne mogu da kažem bila ljubav na prvi pogled. Sporadično da sam tu napravila neku kreaciju. Ali Foto: Nebojša Babić Foto: sam se u toku tog perioda vraćala na sce- sam srećna jer sam shvatila da me ni- nario i na nju i u jednom trenutku shva- je sujeta (uvek prisutna kod nas) uprlja- tila, zajedno s rediteljkom Anom Marijom la, pa uživam da drugi i treći plan igram Rosi kakav film to treba da bude, pa i Vi- kao prvi! Što sam kroz Todoru upoznala da u njemu. Počela sam s tim zakopča- bol „srpske žene“. Trpeljivost… Ta že- nim njenim svetom, potisnutim, sakrive- na, za razliku od Selestine, ne drži ni- nim. S opsesivno-kompulzivnim radnja- jedan segment svog života u svojim ru- ma koje su posledica određenog načina ži- kama. Ne zato što nema snage ili ne bi vota i funkcionisanja. Film počinje nje- umela već iz robovanja patrijarhalnom nim odlaskom kod psihijatra gde ona go- društvu. vori koliki joj je problem što ne može da nađe farmerke koje su se nekad proizvo- Tokom karijere sustižu vas snaž- dile, a na starim ne može da skine fleku. ne, upečatljive heroine: Bjanka, Helena, Uzdiže to na nivo gotovo šekspirovske tra- Šarlota, Varja, Draga Mašin, Nera, Veli- gedije! To je bilo toliko daleko od mene da ka, Aglaja, Sojka, Katarina, Rut… Šta mi je Ana zajedno s produkcijom obezbe- je u fokusu vašeg istraživanja u susretu dila našu profesorku Tijanu Mandić, s ko- s istorijskim junakinjama?

LUDUS 203 10

Petrijin venac (www.atelje212.rs) Intervju: Miodrag Krivokapić

Ne znam, ne razmišljam o ulogama no stečeno iskustvo pogled izmeni. Ne daje Neki su prisiljeni na to, jer je u pi- Ima svega, ali uvek iza toga stoje tu načisto! Što se tiče filmova, još ni- na taj način – da li su istorijske ili fiktiv- pravu sliku! Mogu da se setim ljudi, trenut- tanju opstanak. Nekima je egzistencija rad i napor, prema kojima imam pošto- smo pronašli pravi recept. Ili se dodvo- ne. Najlepše bi bilo kad bi mogla od fik- ka, doživljaja koji obično treba da me pomi- izgovor za sve što rade. Kada bi glumac vanje. Ali imam i svoje mišljenje i ukus ravamo stranim festivalima, računamo tivne da se napravi istorijska. luju ili uteše, zato ih i prizivam. Kako je već bio plaćen u pozorištu kao u Sloveniji, re- i nikakav trend me ne može ubedi- na njih u početnim koracima, pa se u neko rekao, „nova“ uloga je najbolja uloga. cimo, lakše bi mogao da izdrži na svom ti da je istina nešto što sam ja pročitala epilogu vidi matematika, a nedostatak Svoje junakinje, ipak, ne čuvate od za- putu! A ima i „gladi“, samo da se poja- kao laž. duše, ili ti podriva zašto si se tim bavio, borava! Čim se predstava skine s repertoa- Mnogi ljudi kada uđu u tridesete-če- vim, samo da me ima. Pretencioznost u svakom smislu iz ili smo suviše lokalni! ra, kao da te uloge nisu ni postojale! Zašto trdesete godine počinju da odustaju od mene izvlači najgoreg i najzahtevnijeg Lokalno nam bolje ide za sada, ali im se, kako ponekad govorite, ne vraćate? onoga u šta su verovali. Neretko krenu Koliko danas ima umetničarenja, pre- gledaoca, a tome se teško prepuštam. verujem u mlade ljude, u mlađe snage. Ne volim da se vraćam na bilo šta. Što linijom manjeg otpora da rade projekte tencioznosti, neukusa, banalnosti, podilaže- Umetničarenje mi je dosadno. Od- Zaista. Beskompromisniji su mi se desilo, desilo se. Jer vreme i naknad- koji nisu umetnički. Zašto? nja publici u pozorištu, odnosno na filmu? mah glasam za dobar bulevar, bar sam od nas.

NIJE DOVOLJNO VOLETI POZORIŠTE, TREBA MU NESEBIČNO SLUŽITI Izložba povodom velikog jubileja, stogodišnjice udruživanja dramskih umetnika ovih prostora, osim u Etnografskom muzeju, biće predstavljena u Beogradu i Novom Sadu i preko bilborda, LCD-a...

roslavi veka udruživanja dramskih umetnika ovih prostora značajno su rešenje dostojno jubileja koji UDUS proslavlja i želimo ovom udruženju da i u postao poznat i po projektima koji imaju društveno angažovani karakter. Zahvaljuju- doprinele kompanija „Alma Quattro“ i agencija „Orange Studio“, zaduže- budućnosti ostane jedan od stubova srpske kulture“, dodaje Nebojša Babić iz ći povezanosti s umetničkom i aktivističkom scenom, pre svega preko projekta O3ON, Pne za to da izložba „Pozorište u vremenu svakom“ (Etnografski muzej, no- agencije „Orange Studio“. koji obeležava 15 godina postojanja, studio ima bogatu iskustvo u realizaciji različitih vembar 2019) dopre do što više ljudi, odnosno da ih upozna s dramskim umetni- Premda su u kampanji najzastupljeniji dobitnici najznačajnije glumačke na- umetničkih i humanitarnih događaja u saradnji s kulturnim institucijama i humani- grade „Dobričin prsten“, oni koji više nisu s nama: Ljuba Tadić, Mata Milošević, Do- tarnim organizacijama. Zapažene kreativne kampanje za Kolarčevu zadužbinu i Be- brica Milutinović, Rahela Ferari, Predrag Ejdus, Branko Pleša, Nebojša Glogovac…, ogradsku filharmoniju samo su neke od njih. Kampanje za Univerzitetsku dečju kli- tu je i Jovan Sterija Popović da nam poruči da je „teatar lek za bolesti moralne“, Nušić niku u Tiršovoj i Nacionalnu organizaciju za retke bolesti Srbije (NORBS) primer su da nas nasmeje: „U svakom slučaju, bolje je gledati život u pozorišnom komadu, ne- projekata koji za cilj imaju opšte poboljšanje uslova u kojima živimo. go gledati pozorišni komad u životu“, Mira Trailović da objasni: „Nije dovoljno voleti „Alma Quattro“ je vodeći OOH provajder na tržištu Srbije i ove godine obeleža- pozorište. Ni glagol voleti nije pravi. Pozorištu se mora nesebično služiti.“ va četvrt veka uspešnog poslovanja. Osim za prenošenje različitih komercijalnih po- U „Izložbi na otvorenom“ prepoznajemo pečat „Orange“ studija budući da su ruka klijenata do potrošača, njihovi mediji su i važan komunikacioni prenosilac ra- brojne njihove kampanje bilo vrlo zapažene u Beogradu, a posebno projekat „Don’t znih humanitarnih, kulturnih i socijalnih projekata. Svake godine, u skladu s ras- položivosti reklamnog prostora, podržavaju kampanje raznih neprofitnih grupa, organizacija i institucija koje promovišu društveno afirmativne akcije i inicijative. Ta- ko ova društveno odgovorna kompanija učestvuje u promovisanju socijalnih vrednosti i informisanju javnosti. „S obzirom da su outdoor mediji prisutni 24 sata dnevno i da ih je nemo- guće ne primetiti, verujemo da će ’Izložba na otvorenom’ biti izuzetno zapaže- na i da će doprineti očuvanju dramske umetnosti“, zaključuje za „Ludus“ Nataša Vuković iz kompanije „Alma Quattro“. Aleksandra Jakšić

cima koji su obeležili našu pozorišnu scenu i kulturni život u proteklih sto godina. „Izuzetno nam je drago da smo deo ’Izložbe na otvorenom’. Na poziv predsednika UDUS-a Voje Brajovića odmah smo se odazvali, a kako bismo zajedno pronašli najbolji način da izložba izađe iz tradicionalnog zatvorenog prostora i bude vidljiva široj javnosti. Tako će izložba, osim u Etnografskom muzeju, biti dostupna preko mreže naših medija (city light, bilbord i LCD) u Beogradu i No- vom Sadu. ’Orange Studio’ je napravio sjajna idejna rešenja na kojima su fotografije poznatih glumaca iz pozorišnih predstava, s kratkim porukama koje pro- believe in horoscopes. Believe in artists“, u okviru kojeg su dela vrhunskih doma- nalaze svoj smisao i u sadašnjem vremenu“, kaže Nataša Vuković iz kompani- ćih umetnika izmestili iz galerijskih prostora i učinili ih dostupnim širokom audito- je „Alma Quattro“. rijumu. „Tako su radovi Magičnog Čiče iz Rija (Dragan Radović), koji sadrže njego- „Odmah smo shvatili da se radi o velikom i važnom zadatku za našu za- ve mudre misli i poslovice koje nas teraju da se zamislimo nad životom, osvanuli na jednicu. Trebalo je opštoj javnosti predstaviti prebogato nasleđe udruženja i bilbordima po celom gradu. U prostoru koji im obično ne pripada, ove poruke su do- istoriju srpskog pozorišnog života uopšte, sve to – u samo jednoj kampanji. Uz bile potpuno novi život, a mi kampanju o kojoj su svi pričali“, kaže Nebojša Babić. pomoć kompanije ’Alma Quattro’, koja je uvek otvorena za neprofitne projek- Podsetimo, „Orange Studio“ je marketinška agencija koja postoji više od dvadeset te od opšteg značaja, kreirali smo i realizujemo ’Izložbu na otvorenom’, u okvi- godina. Osnovao ju je i njome rukovodi beogradski fotograf Nebojša Babić. Primarna ru koje će se važni događaji iz istorije našeg pozorišta, veliki umetnici i veli- delatnost agencije je realizovanje reklamnih aktivnosti za brojne komercijalne klijen- ka ostvarenja naći na oglasnim prostorima širom grada. Nadamo se da je ovo te kao što su NIS, „Bambi“, „Nectar“, „Red Bull“ i mnoge druge. „Orange Studio“ je

11 LUDUS 203 Intervju: Vojislav Voja Brajović GLUMCI SU ZAPRAVO ODUVEK ŽIVELI DA BI RADILI

trebu za svojom asocijacijom. Uspostavljao se nje upravljanja društva. Dakle, pokušaji da Svojim radom, i udruživanjem u odbrani dostojanstva profesije, glumci su mnogo nov sistem vrednosti a oni su, nastojeći da za- se neke stvari u društvu pokreću odmah se doprineli gradnji, razvoju i očuvanju sistema vrednosti u društvu. Što i jeste mi- štite svoju profesiju, vreme je pokazalo, zapra- svrstavaju na ovu ili onu partijsku stranu, vo i dali izuzetan doprinos društvu, njegovom što nikako ne bi smelo. Evo, šta se sad, na sija pozorišta kao kompleksne umetnosti: da se bori za slobodu misli, slobodu čo- razvoju, modernizaciji, demokratizaciji… primer, dešava sa studentima. Oni se bune. I Koliko je to priznato ili ne, drugo je pitanje, ali bez ulaženja u ocenu i procenu gesta, zadrži- veka, demokratiju, prave vrednosti, napredak... Kao što to sjajno veli F. G. Lorka: se nedvosmisleno pokazalo koliko su potreb- mo se samo na činjenici da se to određuje kao ni društvu. To je zaista za duboko poštovanje. politizacija. Pa šta, zar nije Gavrilo Princip „Narod koji ne potpomaže i ne neguje svoje pozorište ili je mrtav ili je na umoru“ Primerice, kad se pogleda repertoar tih bio student? Odnosno ko će se baviti društve- godina, vi vidite da su potpuno bili u korak nim pitanjima ako ne mladi ljudi. Na kome – kaže Vojislav Voja Brajović i s vremenom i s visokim kvalitetom. Igra- svet ostaje ako ne na njima. I umetnici, odli su Ibzena, Strindberga, Čehova, Gorkog… nosno glumci se neretko slično etiketiraju. A Promišljali su svoje vreme kroz velika dela. umetnici uvek, pre svega, služe svome rodu i Bili su svesni koliko je bitno održati do- narodu. Bez njih, i bez kulture nema identi- Tatjana Nježić stojanstvo profesije, jer tako održavaš i dosto- teta, te bi bilo logično da država služi njima. janstvo ostvarenja.“ Ali nije tako.

O tome, između ostalog, govori i izložba Ne čini li se da su stvari na neki na- ovod za razgovor s predsednikom jilo ovdašnju i publiku i kritiku, a u kome „Čast je bila igrati na ovoj sceni, ali meni povodom jubileja… čin iste kao i pre sto godina, kada su glumci UDUS-a Vojom Brajovićem je pre sve- je, upravo u moskovskom izvođenju, ulogu je najvažnije da smo obradovali ljude“, pro- Da, biće u Etnografskom muzeju a ra- osnivali svoje udruženje? Pga veliki jubilej – stogodišnjica udru- Lamberta – umesto Predraga Ejdusa, koji komentarisao je te večeri Voja Brajović. di je tim u kom su angažovani Muzej po- Ne. Jer su oni bili složniji. Imali su ja- živanja dramskih umetnika, izložba tim po- nažalost fizički više nije među nama – za- Dakle, u kasnim jutarnjim satima 25. zorišne umetnosti Srbije, Pozorišni muzej sniji cilj i viziju. Bojim se da danas vi- vodom… igrao Voja Brajović. septembra, istog dana u kome smo tokom ra- Vojvodine, Arhiv Srbije i Istorijski arhiv še možemo da govorimo samo o pojedinač- A kako to kaže Crnjanski, komedijant Gromki aplauzi i reči hvale bili su oči- nog popodneva otišli na čuveno moskovsko Beograda. Na čelu kreativnog tima je mu- nim pokušajima. Postala je primarnija bor- slučaj je hteo da bude rađen u Moskvi. Za do- gledan dokaz utiska koji je na publiku osta- groblje da se poklonimo senima Čehova, Sta- zejski savetnik MPUS-a Mirjana Odavić. ba za opstanak. Svaki čovek nastoji da svo- ručkom u hotelu koji se, eto, zvao „Godunov“. vila pozorišna igra… nislavskog, Majakovskog, Bulgakova… ra- Otvara se 1. novembra. jim radom i zanatom izdržava svoju poro- Naime, 26. septembra ovog leta gospod- Trebalo je videti s kojim pijetetom su lju- đen je ovaj razgovor. Ali nije reč samo o izložbi na kojoj ćemo dicu, da ima neku budućnost. Kad smo to njeg, na sceni Teatra „Mali“ gostovalo je Ju- di prilazili glumcima i na ulici, ispred tog po- Uz poneki gutljaj kafe, s malko mleka, kre- predstaviti upečatljive trenutke iz veka udru- pitanje načeli, osvrnimo se i na hiperpro- goslovensko dramsko pozorište sa predsta- zorišta, preko puta „Boljšoj teatra“, a koje se nula je priča o jubileju, glumcima, pozorištu… živanja nego će i čitav grad Beograd, kao i No- dukciju dramskih umetnika koja je nastala vom „Tako je ako vam se tako čini“ Luiđi- sa svojih hiljadu mesta u sali zove Teatar „Posle Prvog svetskog rata u novom vre- vi Sad, zahvaljujući susretljivosti ljudi iz kom- zbog mnoštva akademija. Stotinu glumaca ja Pirandela i u režiji Jagoša Markovića. Reč „Mali“. Zapitkivali ih, pozdravljali, govorili o menu, novom svetu, ako hoćete novom svet- panije „Alma Quattro“ i agencije „Orange Stu- godišnje. Tu su i reditelji, dramaturzi, ka- je o hvale vrednom ostvarenju koje je osvo- svojim doživljajima odgledane predstave… skom poretku, dramski umetnici su osetili po- dio“, biti u tom znaku. S panoa i bilborda će mermani... Gde će ti ljudi raditi? I onda se nas gledati, i ponešto nam poručivati, mno- u predsedništvu UDUS-a rodila ideja da se gi veliki dramski umetnici koje smo imali to- na dramske fakultete uvede pedagogija ve- kom ovih sto godina. Odnosno od trenutka ka- zana za dramsku delatnost, scensko vaspi- da su se udružili boreći za svoj status i mesto u tanje da bi oni to kasnije mogli da preda- društvu, za svoju umetnost, i kroz to za identi- ju, na primer, u školama kao školski pred- tet svog naroda. U ono vreme to je bilo glumač- met poput muzičkog ili likovnog. I verujem ko Udruženje Srba, Hrvata i Slovenaca, tadaš- da će to biti, ali možda za pedeset godina ili nje nove države. Kako se menjala politička kli- ne znam koliko. Obavestio sam o toj ideji i ma, tj. države, udruženje je menjalo ime, ali, predsednika SANU koji je to razumeo i po- interesantno, neka osnovna bit, suština je osta- držao. To je vrlo značajno za svakog čoveka, la ista. A to je – glumci su zapravo uvek žive- da zna da govori, da zna da prezentira mili da bi radili. Od vremena kad su bili oni ko- sao, da se izrazi... Dakle, dragoceno za apo- je su popreko gledali gotovo svi jer su se bavi- tekara, inženjera, frizera… Da i ne govo- li tim poslom, od crkve pa nadalje, do danas. rim koliko je važno za svakog čoveka da se upozna s dramskom literaturom. To je, na- Ta njihova borba za dostojanstvo je zna- ravno, pre svega pitanje gde je najvažnija čajna i budući da su došli, kako se to kaže, reč ministarstva prosvete. Kažem, verujem s margine. da će u nekom trenutku zaživeti. Umetnici, dakle i glumci, uvek su margi- nalizovani čak i kad je reč o velikim umovima i Šta je vama kao glumcu značio ljudima. Poput Sterije, Skerlić, Đure Jakšića… „Ludus“, list UDUS-a? Zapravo, do današnjeg dana se na umetnike Kada sam sticajem okolnosti devedese- gleda s podozrenjem. Taj odnos neuvažavanja tih usred sankcija, blokade naše zemlje igrao i zaziranja je na neki način potrajao do danas. u Antverpenu, tadašnjoj evropskoj prestonici Naravno, stvari su se menjale, glumci su se iz- kulture, kao nešto vrlo značajno što se kod nas borili za odbranu dostojanstva, ali ne i suštin- radi, poneo sam da pokažem „Ludus“. Ljudi skog položaja u dovoljnoj meri. Njihova vred- su bili oduševljeni. Činjenica da postoje esnaf- nost i značaj ni danas nije prepoznata na pra- ske novine koje beleže reči i misli ljudi iz povi način. Mi govorimo o glumcima, ali to je slu- zorišnog života, teatarska dešavanja a kroz to čaj i sa slikarima, pesnicima… Čemu se danas i sliku društva, primljena je kao nešto izuzet- posvećuje pažnja? Marginalcima, ili ne znam no zanimljivo u pozorišnom životu cele Evrope. koju reč da upotrebim za te pogubne rijalitije, „Ludus“ je oduvek imao veliki značaj. Ima ga za čuvene poznate po poznatosti… Pamet je i sada. Samo, UDUS nema sredstava da održi potisnuta, kvalitet obezvređen. Dar i talenat ta- njegov mesečni ritam, te nažalost izlazi spora- kođe. Sistem vrednosti je iz temelja ne samo po- dično i retko, jedan ili dva godišnje. ljuljan nego sasvim urušen. Naše društvo živi pod okupacijom primitivizma. Uz to, stalno se Tokom tog jednog veka ima li nekih mo- degradiraju stvari politizacijom. menata koji su vam posebno zanimljivi? Pomenimo jednog od prvih penzionera

Foto: Đorđe Tomić Foto: U kom smislu? od pozorišnog hleba. Bio je to Milovan Gli- Kao da je to nekakav projekat. Jer poli- šić, veliki pisac. Otišao je u penziju kao dra- tika je – ili bi bar trebalo da je tako – pita- maturg, dakle kao uposlenik Narodnog po-

LUDUS 203 12 Intervju: Vojislav Voja Brajović

zorišta. Knez Mihailo je za podizanje Narod- opterećujem bilo kog člana udruženja. Zbog nog pozorišta dao čak i svoj novac. Bitan mo- toga se klonim medija. menat kroz ceo vek jeste, iznova na to skre- ćem pažnju, koliko su glumci doprineli grad- Šta se dešava s prostorijama UDUS-a? nji, razvoju i očuvanju sistema vrednosti u Kao što je poznato, podstanari smo u Et- društvu. Što i jeste misija pozorišta kao kom- nografskom muzeju. Iako radimo povereni pleksne umetnosti: da se bori za slobodu mi- posao za Ministarstvo kulture, evo već godi- sli, slobodu čoveka, demokratiju, prave vred- nama nikako da se reši taj problem. Stogo- nosti, napredak... Kao što to sjajno kaže F. G. dišnjicu dočekujemo bez krova i doma, iako Lorka: „Narod koji ne potpomaže i ne neguje UDUS nekad imao svoju imovinu. Kasni- je svoje pozorište ili je mrtav ili je na umoru.“ je, kad je to nacionalizovano, onda su nas se- lili kako su stigli. Kažete da se dramska umetnost uvek borila? Pomenimo da UDUS dodeljuje ovdašnju Dramska umetnost se uvek borila ili bila najveću glumačku nagradu „Dobričin pr- žrtva borbe za bolje sutra, pozorišnim sred- sten“, čiji ste i vi laureate bili 2009. godine? stvima je promišljala stanje u društvu. Svaka Za mene je „Dobričin prsten“ ogro- vlast je u strahu od izgovorene reči od strane mna čast, zadovoljstvo, potvrda nečijeg ra- umetnika u datom trenutku. Bivalo je, zna- da, ogromna satisfakcija… Ponekad se za mo, kroz istoriju, kao i u naša vremena, i zate nagrade za životno delo pogrešno misli da brana predstava i kojekakvih čuda. I suštin- nečiji sat kuca poslednje otkucaje. Tako da je ski je to uvek bivalo povlačenje ručne kočni- meni „Dobričin prsten“ došao kao nagrada i ce koje je zaustavljalo teatar u nekom uzletu. za glumu i za život, u stvari nema tog „i“ jer Ali ako mene pitate, uvek je najbitnije da po- glumac živi da bi radio. zorište opstane, jer ima mnogo razloga da po- Kad neko dobije nagradu za životno de- stoji. I danas. Najviše se plašim pozorišta či- lo, to znači da je delo izuzetno, a ne da je pro- ji repertoar nema razlog postojanja. Da se ra- šao život. Mnogi laureati su briljantne uloge zumemo, i pozorište i glumci postoje zbog pu- ostvarili i nakon dobijanja te nagrade. Što se blike. A publika zna šta je dobro i šta vredi, mene tiče, nagradu za životno delo doživeo kakve god da su mode. Recimo, danas su ne- sam kao obavezu, i veliku unutrašnju potre- ukus i neznanje na ceni. To duboko uznemi- bu da radom branim visoki kvalitet. rava i plaši, užasno me brine to opšte stanje, poraz ideje, poraz logike, poraz smisla... Za vaše uloge se često govori da su na granici tragičnog i komičnog? Menja li se misija glume s pojavom fil- To mi je bio i ostao izazov. Jer je, po mom ma, televizije? uverenju, to najtačnije, najrealističnije… U Zavisi naravno od kvaliteta ostvarenog, životu uvek postoji ta simbioza. Ne znam ko- ali u principu ne, samo dobija na značaju jer liko su ljudi toga svesni, ali to jeste tako. A i ti mediji dopiru do znatno više ljudi. Ja sam specifičnost našeg mentaliteta je ironija, pa 1968. ušao u pozorište, posle demonstracija, i samoironija. Meni je to velika inspiracija, pa je došla 1969... Govorilo se da je pozorište kao i mogućnost da igram u nečem što izgle- u krizi, zato što je došao novi medij – televi- da nemoguće a zapravo je dubinski pogled zija. Kao, sad ljudi neće ići u pozorište, ali su u egzistenciju samo iskazan na ovakav ili se u to vreme dešavale velike, veoma značaj- onakav način. Uvek volim da znam, tačni- ne predstave, među kojima i one koje su uz- je uvek moram da znam zbog čega radimo drmale i sam politički vrh. Dakle, ta kriza je neki komad, neki projekat i o čemu time ho- bila strah da će publika zbog televizije na- ćemo da govorimo u datom trenutku. Reci- pustiti pozorište, ali nije bila kreativna kriza, mo, radili smo niz predstava koje su zapravo nije bila stvaralačka kriza. Nizale su se an- anticipirale ono što će se desiti u našoj stvar- tologijske predstave. nosti. Lično, uvek me intrigiralo to što neki moćnik u određenom trenutku može da utiče Kako stvari stoje danas? na sudbinu umetnosti i umetnika. Još kao vr- S jedne strane, umetnici nemaju prepo- lo mlad sam doživeo te zabrane, pa i kasni- znatljiv motiv da se bore za pozorišnu umet- je. Od potencijalnih skidanja predstava s re- Foto: Vukica Mikača Vukica Foto: nost, za kreativnost, prvenstveno zbog odnosa pertoara do straha da će biti skinute. Doživeo države prema pozorištu, ustanovama kulture. sam skidanje „Tikava“, kanije problem oko Recimo, uredba o zabrani zapošljavanja u jav- „Golubnjače“, zatim oko „Mrešćenja šara- vratak renesanse. Ne znam, možda tako le- nom sektoru je veliki greh i prema zdravstvu, na“, pa „Pazarnog dana“… Taj izazov goto- čim sopstvenu dušu, ali verujem u moć lepo- Udruženje dramskih umetnika Srbije prosveti, nauci, kulturi... Plate su mizerne, da- vo uvek rađa neku posebnu umetničku ener- te umetnosti. Prosto osećam kako vibrira kad kle mizerne će biti i penzije ako ih uopšte bu- giju. Onda je došlo vreme devedesetih; igrali gledam neku sliku, slušam muziku, čitam Reprezentativno udruženje u kulturi de. Te, prirodno, glumci gledaju kako da sni- smo na kartu više predstave na koje niko iz poeziju… U tom osećanju lepote tinja neka raspisuje me nešto, često bilo gde i bilo šta, ne bi li što- rukovodećeg establišmenta nije smeo da do- čudna snaga. god zaradili da bi opstali. Tu se otvara pitanje đe. Primerice, „Pozorišne iluzije“, „Lažnog JAVNI POZIV – KONKURS omalovažavanja sopstvene profesije. Ne samo cara Šćepana Malog“, „Bure baruta“… A A kada je reč o vašim ulogama? za predlaganje kandidata za dodelu glumci već i publika, dakle ljudi su danas oz- emocije koje smo izazivali kod ljudi išle su Najveća priznanja sam dobio igrajući biljno ugroženi. Zavladala je mrtvaja, otupe- dotle da su na kraju predstave „Bure baru- Njegoša i Šekspira. Ono što glumac radi za- Nagrade M I L O Š Ž U T I Ć lost, atmosfera u kojoj caruje banalnost ko- ta“ sve kolege izašle s pištaljkama na scenu, pravo i nije njegovo, njegov je samo dar, a u 2019. godini ja zapravo prenosi poruku da je život bezvre- a publika im se puna ushićenja mahom pri- vlasnik odigranog je onaj ko to u svom seća- dan, a čovek ništavan. Najotvorenije se govori družila. I šetali smo po sceni u vreme kad su nju i biću zadrži. Koliko traje sećanje publike Nagrada se dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje na scenama profesio- da su stvari takve kakve jesu i da se tu ništa ne takvi protesti bili zabranjivani. – toliko vredi ono što glumac radi. nalnih pozorišta Srbije, u predstavama premijerno izvedenim u periodu od 01. može, odnosno da pojedinac ne znači ništa, da jula 2018. do 30. juna 2019. godine. ne odlučuje ni o čemu... Po mom uverenju to je Šta vas je vodilo kroz život, karijeru? Šta je po vama gluma? dramatično katastrofalno mišljenje. Mislim da Glumac sam, i to je moja sudbina. Drži S jedne strane, preskakanje raznih pre- Osnovna merila su: da je ostvarena uloga, velika ili mala, tragalačka i da je pojedinac bitan, svaki čovek. Pa, zar nije bit- me uzbuđenje koje sam još kao klinac imao preka u nameri da budeš najbolji i da ka cilju se može označiti kao putokaz u razvitku glume, kao i da je glumac, stariji ili no koji pojedinac igra glavnu ulogu, koji poje- da duboko doživim ne samo svoju ulogu ne- ideš bezrezervno se dajući, koncentrisan, mlađi, osvedočio svoju posvećenost umetnosti glume i odgovornost prema mi- dinac vodi kućni savet, koji pojedinac vam pogo i celokupno delo koje radimo, predsta- svestan najmanje tri stvari. Da se takmičiš s siji pozorišta. pravlja zube... Neki umni ljudi govore da je ri- vu, film… Uzbuđenje kad se zamislim nad nečim što je iracionalno kao što je vreme, da Predlagači kandidata mogu biti profesionalna pozorišta, pojedinci - dram- jaliti, koji je postao i način mišljenja, zapravo tim što sam čuo na sceni ili u kadru. Šek- ti je za uspeh neophodan i kolektivni, timski ski umetnici, pozorišni kritičari, redakcije stručnih i časopisa iz oblasti kultu- koncept. Mogao bi se složiti s tim. A duboko ve- spir nijednu ljudsku sudbinu nije preskočio uzlet i da težiš rezultatu za koji ne možeš pore, kao i umetničke ustanove i udruženja. rujem da je ovaj narod mnogo vredniji od to- u svojim delima. Ta vrsta šanse da se glumac uzdano znati … ne može sam glumac nikad ga. I kao pojedinci i kao društveni organizam. identifikuje s nekom sudbinom, s nekom mo- da bude siguran da je baš on taj koji je odre- Predloge sa pisanim obrazloženjem poslati ili dostaviti na adresu: gućnošću života mi je izuzetno uzbudljiva. đeni san pretvorio u javu. Od snage snova i Udruženje dramskih umetnika Srbije, 11158 Beograd, Studentski trg 13/VI, To implicira i osvrt na politički tre- ideala u nekom trenutku zavisi realnost u ili na: [email protected] nutak? Više puta ste rekli da verujete u čoveka? onom sledećem trenutku koji dolazi. To je ne- Zaista nemam problem da kažem šta Verujem u čoveka, u umetnost. Možda što što važi uopšte uzev, ne samo najkasnije do 31. oktobra 2019. godine. mislim. Ali nemam pravo da svojim stavom sam utopista, ali verujem u humanizam i po- kada je o glumi reč.

13 LUDUS 203 Vukica Strugar

53. Beogradski internacionalni teatarski festival

problematizacije formativnog narativa an- tičke, te tako i naše civilizacije, do jasnog stava Fije Menar da ništa nismo učinili da POZORIŠNA SLIKA SVETA OD sprečimo uništenje jednog antičkog hrama, simbola naše civilizacije, koji smo s mnogo muke i znoja vekovima gradili i izgradili. Imerzivna plesna instalacija Lusijane La- re je koreografski vrlo apstraktna, ali ujed- RASPADA DO ZAGRLJAJA no i žestoka, neposredna, prosipa nam me- so po betonu i suočava nas sa nakazama od đubreta koje je naša civilizacija stvorila...“ Medenica ističe i da „pored ove dve no- U Beogradu je, od 17. do 26. septembra, pod sloganom „Počnimo ljubav iz početka“, održan 53. Bitef, seće osovine, tematsko-problemske (pot- koji je u glavnom programu imao 12 predstava, a obuhvatio je i bogat prateći program puni raspad zajednice i pokušaj njene obnove) i umetničke (imerzivno pozorište), i ne scene, prožima priču o razaranju Troje i vla- egzistencije na svim planovima (sjajni Bo- ovo izdanje Bitefa, kao i svako prethodno u o rečima selektora i umetničkog la je svojevrstan prelaz ka upravo pomenu- darskog doma Argosa s razaranjem Mosula u ris Isaković kao gospodin R), ili raspad po- mom mandatu, imalo je i dve dodatne polu- direktora Bitefa Ivana Medenice, tim predstavama, u drugom delu festivala. kom se nalazi Niniva, mnogo starija civilizacija rodice kao rezultat manipulativnog delova- ge. Jedna je promocija novih autora u svet- Povogodišnji festival prepleo je dve „Probijanje četvrtog zida, utapanje gle- od antičke, spaja belgijske i iračke glumce, fikci- nja predstavnika autoritarnog režima (od- skom kontekstu (većina njih je već afirmisa- ključne linije, tematsku koja se bavila dalaca u svet fikcije, izmešanost publike i ju i dokument... Za razliku od Eshila, a na lini- lični Saša Torlaković kao Tartif). na u svojim nacionalnim kulturama, ali ne raspadom zajednice (od porodice do drža- glumaca, do čega dolazi u drugom delu pred- ji značajnih savremenih režija Orestije (P. Štajn, Posle više od petnaest godina na Bitefu i na međunarodnoj sceni): posle nemačkog ve) i interaktivno pozorište. stave, ovde, nema funkciju razvoja zajednice. M. Erceg, M. Talhajmer), Rau ne nudi izmirenje je ponovo bio i jedan od vodećih nemačkih i reditelja Ersana Mondtaga (koji se ove go- „Pozorišno viđenje nove, eventualne za- Naprotiv, mi, gledaoci, dobijamo ulogu nosila- već pokazuje da nasilje jednih samo rađa nasilje svetskih reditelja Tomas Ostermajer, sa svo- dine vratio na Bitef kao član žirija) i izrael- jednice, zasnovane na učestvovanju, prepu- ca malograđanskog društva, grubo i doslovno drugih, da živimo u svetu potpunog urušavanja jim pozorištem „Šaubine“ iz Berlina i pred- skog konceptualnog umetnika Nadava Bar- štanju i saradnji u okviru izvođačke situa- se mešamo u ljubavnu vezu starije nemačke pravde, prava i demokratije.“ stavom Istorija nasilja. nee, ove godine je to bio domaći reditelj Igor cije, krajnji je ishod glavnog programa 53. udovice, čistačice, i mladog marokanskog ga- Kao i prethodne tri godine Bitef je počeo „Prvu celinu festivala, onu koja tema- Vuk Torbica. Druga je afirmacija ’nezapad- Bitefa – predstava Pozvani koreografa Sepa starbajtera, te je razaramo.“ danom prologa, projektom „Rimini protoko- tizuje fenomen raspada društva/zajedni- nog pozorišta’, a što je u tradiciji Bitefa od sa- Bajensa u produkciji poznate belgijske trupe Uzroci tog raspada zajednica savre- la“ Beograd na daljinski autora Štefana Ke- ce, zaokružila je predstave Mladež bez Bo- mih njegovih početaka (naš festival nikada ’Ultima Vez’ iz Brisela, kojom je 53. Bitef za- menog sveta (desni populizam, autoritarni gija i reditelja Antona Rozea. ga hrvatskog reditelja Boruta Šeparovi- nije bio samo regionalni ili evropski): ove go- tvoren. U praznom, neutralnom, nedefinisa- režimi, ksenofobija...), napomenuo je Me- „Njegova imerzivnost je apsolutna jer se ća (Montažstroj i ZKM, Zagreb) i YURO- dine tu liniju ostvarile su dve predstave sa- nom prostoru, izvođači različitog pola, uzra- denica, tematizovani su na prošlogodiš- ovde publika ne utapa u dramsku fikciju ili PA u koreografiji Kuduza Onikekua iz La- vremenog plesa, iz Nigerije i Brazila“. sta i etničke pripadnosti, koji se izgledom ni- njem, 52. Bitefu, dok je 53. više mapiro koji pozorišnu situaciju već je sama stvara: pra- gosa, Nigerija. Prvopomenuta tretira pro- Kako je selektor rekao, vrlo bitan deo fe- malo ne razlikuju od publike, jedan za dru- se sve vidovi zajednice urušavaju u savre- teći uputstva digitalizovanog glasa sa slušali- blem vršnjačkog nasilja indukovanog opse- stival bili su prateći program. gim počinju (do samog kraja ne znamo koli- menom svetu. ca, gledaoci idu kroz svoj grad, kao da ga tek sijom video-igricama i fotografisanjem sve- „Pored redovnih razgovora s pojedinač- nim autorima predstava, koje je vodila Milena Bogavac, u pratećem programu bili su i među- narodna tribina pod nazivom Dejstvo i dome- ti savremenih imerzivnih praksi, koju je vodila rediteljka i teoretičarka Irena Ristić, a s uče- snicima, umetnicima i teoretičarima iz Engle- ske, Brazila, Belgije i Srbije, kao i novo izdanje Filozofskog teatra u okviru koga je Srećko Horvat vodio razgovor s nemačkim piscem i publicistom Normanom Olerom, autorom be- stseler knjige o uticaju narkotika na nacistič- ku vrhušku. Tema razgovora, Od fašizma (i narkotika) do antifašizma (i nade), potpuno je u skladu s problemskom osovinom 53. Bitefa, jer ona problematizuje sličnosti i razlike izme- đu ondašnjih vidova raspada zajednice i da- našnjih, te mogućnost njene obnove.“ Posebno važan prateći program za sve stvaraoce, prijatelje i poštovaoce Bite- fa je Borka na Bitefu, omaž posvećen Bor- ki Pavićević koja je stvarala, pratila i podr- žavala festival od njegovog osnivanja do juna ove godine. U okviru Bitef biblioteke promovi- sane su nove knjige o pozorištu Milene Dragićević Šešić, Ksenije Radulović i Ti- ne Perić. Cirkobalkana, regionalni festival novog cirkusa, i ove je godine, kao i 2016, bio prateći program Bitefa, a jedna predstava iz ove selekcije, francu- ska Retke ptice, „kvalifikovala“ se, izvo- đačkim dometima i koncepcijskom zami- šlju, i za glavni program, te se vezuje za Predstava Orest u Mosulu (foto Fred Debrock) oba: kao neki, matematički rečeno, pre- sek skupova. Bogat sadržaj karakterisao je najstariji prateći program Bitefa, Poli- foniju, koja ove godine obeležila važan ju- ko ih, zapravo, ima) da pozivaju gledaoce da „Noseća predstava prvog dela, ona kojom otkrivaju, dok su pri tome navođeni da ispitu- ga, pa i najgorih brutalnosti, i njihovog šero- bilej: dvadeseto izdanje. im se pridruže u sprovođenju jednostavnih je 53. Bitef otvoren, jeste Orest u Mosulu ’NTGen- ju svoj odnos prema gradu, zajednici, grupe.“ vanja na društvenim mrežama, ali i porasta Selektor Medenica skrenuo je pažnju i pokreta, radnji i koreografija. Tako se konti- ta’, rađena po Eshilovoj Orestiji, u režiji jednog Poništavanje podela na gledalačku nacističkih ideja među mladima. Posle niza da se, posle nekoliko godina pauze, 53. Bi- nuirano grade i razgrađuju različite konste- od politički i umetnički najradikalnijih i najpro- stvarnost i svet fikcije karakteriše obe pred- projekata koji su prevashodno iz evropskog, tef vratio još jednoj od svojih tradicija – pro- lacije ljudi u prostoru.“ vokativnijih svetskih reditelja Mila Raua. Ore- stave iz Srbije, Tartif u režiji Igora Vuka Tor- zapadnog ugla, problematizovale globalnu nalaženju i animiranju alternativnih scen- Selektor Medenica napomenuo je da je stija je formativna dramska priča naše, zapad- bice (Narodno pozorište Sombor i SNP Novi izbegličku krizu, plesna predstava YURO- skih prostora. deo jedinstvene celine kojom se doseže vr- ne civilizacije: Eshil slavi prelazak iz rodovskog Sad) i Zašto je poludeo gospodin R? u reži- PA je autentičan, vrlo dirljiv pogled na tu te- „Ceo drugi deo 53. Bitefa, održan od 22. hunac koncepta izraženog sloganom „Poč- društva, zasnovanog na krvnoj osveti koja uni- ji Bobe Jelčića (Jugoslovensko dramsko po- matiku iz ugla žrtava, samih Afrikanaca.“ do 26. septembra, sve predstave glavnog nimo ljubav iz početka“ i predstava francu- štava porodice, gradove i države (Troja, kraljev- zorište). Ni u jednoj od dve srpske predstave Drugi deo festival činili su i francuski programa u tom periodu i dosta onih iz pra- skog novog cirkusa Retke ptice (Trupa „Vuk ski dom Argosa...), u pravni, demokratski pore- „uvlačenje“ publike u igru nema ulogu stva- performans Kuća Majka poznate transrodne tećeg odvijale su se na nekoliko lokacija, u za čoveka“ iz Lila). dak Atine 5. veka pre nove ere. Rau postavlja ranja nove zajednice već, naprotiv, ulogu ar- konceptualne umetnice Fije Menar, i plesna tri hangara i pod cirkuskom šatrom, u Luci Predstava koja je osvojila Gran-pri „Mi- Orestiju u grad Mosul u Iraku, potpuno razoren tikulisanja ideološkog stava o odgovorno- instalacija O mesu i betonu brazilske koreo- Beograd. Ili, kako je to davno ispevao Alek- ra Trailović“, Ali: Strah jede dušu, koju je u terorom Islamske države i američkim bombar- sti aktuelnog društva, gledalaca kao građa- grafkinje Lusijane Lare. sandar Korać, a do danas peva Beti Đorđević SNG Drami iz Ljubljane režirao Sebastijan dovanjem, kombinuje filmski materijal iz ovog na, za ono što se dešava dramskim junaci- „Performans Kuća Majka zatvorio je – počnimo ljubav iz početka“, za- Horvat, a prema Fasbinderovom filmu, bi- grada i pozorišnu radnju koja obnavlja snimlje- ma. A njima se dešava raspad individualne luk započet Orestom u Mosulu: od Rauove ključuje Ivan Medenica.

LUDUS 203 14 Intervju: Tomas Ostermajer Kad radim na novom tekstu, sagledavam i šta mi znači na ličnom nivou Volim atmosferu koja vlada u Beogradu i duh ljudi. Kada sam prvi put bio ovde, Milošević je još uvek bio na vlasti. Davao sam intervjue novinarima pod uslovom da posle toga mogu da intervjuišem ja njih. I dalje kod kuće imam trake na kojima su ti razgovori – kaže čuveni reditelj Tomas Ostermajer, gost ovogodišnjeg Bitefa

Olivera Milošević

editelj Tomas Ostermajer je velika zvez- Ipak, sve su to istinite priče iz Eduarove prošlo- da u svetu pozorišne umetnosti. Taj epi- sti. To je jedan deo priče. Drugi deo govori o mla- Rtet zaslužio je brojnim izuzetnim pred- dom i talentovanom pesniku koji pokušava da stavama, nagradama i priznanjima koja je za se osamostali u Parizu i tamo se oslobodi svo- njih dobio. je prošlosti i porekla. Onda postaje učesnik tra- Na 53. Bitef stigao je s predstavom „Istorija gičnog događaja i biva silovan. Posle toga nema nasilja“‚ koju je radio dramatizujući istoimeni kome da se obrati za pomoć. Kod kuće ne na- roman mladog francuskog pisca Eduara Luija, lazi utočište. Kada čuje kako njegova sestra tu- Tomas Ostermajer (foto: Brigitte Lacombe) u kojem se rekonstruiše traumatična noć kada mači ono što mu se desilo, junak shvata da ona je silovan, i stvara delo koje u suštini analizi- zapravo ne razume šta mu se dogodilo. Sestrino ra savremeni društveni trenutak. Kroz reakcije tumačenje događaja je puno klišea i predrasu- na zločin koji je počinjen nad njim, on ukazuje da. Ona kao da je unapred imala izgrađen stav Ali ne samo to... Šokirani ste zato što ste misli- na društvenu hipokriziju – na rasizam, homo- o svemu tome. li da ste zaljubljeni u osobu pred vama, a onda fobiju i moć društvenih struktura koje su čvr- vas ona siluje. Deo traume se sastoji i u nači- TOMAS OSTERMAJER završio je režiju na Ernst Buš Akademiji dramskih sto usađene u temelje društva. O tome smo raz- A koliko je to priča o društvu u kakvom nu na koji društvo tretira ovu vrstu problema. umetnosti u Berlinu. Bio je umetnički direktor pozorišta „Barake“ pri „Dojčes tea- govarali s proslavljenim rediteljem pre nego što danas živimo? Glavni junak ne dobija pomoć od svoje porodi- tru“ u Berlinu, gde je režirao brojne predstave po delima tada dolazećih pisaca no- je otišao na VIP otvaranje izložbe Marine Abra- Dakle, pripadanje različitim društvenim ce, od svoje sestre, niti od policije, ili bolničkog ve evropske drame, Dejvida Harovera, Marka Rejvenhila, Ende Volša, Sare Kejn i mović u Muzeju savremene umetnosti. klasama, rasizam i homofobija, sve je to za me- osoblja. Jedino mu pomažu prijatelji Didije Eri- drugih. „Barake“ je pod njegovim umetničkim vođstvom 1998. nominovan za titulu ne bilo veoma zanimljivo. Smatrao sam da je bon i Žofri de Ganri... Predstava govori o druš- pozorišta godine. Postaje zatim stalni reditelj i član umetničkog vođstva pozorišta Kažu da ova predstava podseća na vašu važno da govorimo i o imigraciji, jer drugi lik iz tvu u kom živimo. Tu se krije i politički stav. „Šaubine“ u Berlinu. Uporedo s radom u tom teatru, Ostermajer postavlja niz pred- ranu fazu, iz pozorišta „Barake“, kada ste re- predstave, Reda, pripada drugoj generaciji imi- Ali ja se nisam fokusirao na to, već na slože- stava u drugim nemačkim pozorištima, na festivalima u Edinburgu, u „Burgtea- žirali drame tada mladih savremenih pisaca. granata. U predstavi, kao i u knjizi, postoji tre- nu dramaturgiju predstave i na njen emotivni tru“ u Beču, pozorištu „Vidi“ u Lozani, u „Komedi fransez“ u Parizu. Zašto ste se opredelili baš za ovo delo? nutak u kom Eduar pomisli da je Reda agresi- aspekt. Ova predstava svakako govori i o sta- Godine 2004. imenovan je za umetničkog saradnika festivala u Avinjonu, 2009. Roman po kom je napravljena predstava van prema njemu i da će ga možda i ubiti jer nju u našem društvu, ali ja ga nisam naroči- odlikovan je francuskim Ordenom umetnosti i književnosti u rangu oficira, da bi je autobiografski, reč je o istinitoj priči. Trauma zapravo mrzi samog sebe i svoju homoseksual- to isticao. 2015. bio unapređen u rang komandora. Od 2010. do 2018. bio je predsedavajući zbog onog što se dogodilo učinila je glavnog ju- nost. Mrzi sebe jer ga privlače drugi muškarci. nemačko-francuskog Saveta kulture. naka prljavim. Trebalo je dublje uroniti u sve To u njegovoj kulturi nije dopušteno. Nasilni čin Kakav je vaš odnos prema Bitefu i Beo- Tomas Ostermajer je režirao više od 50 predstava koje su gostovale širom sve- što se desilo, a što je, zapravo, bio nesrećan slu- prema Eduaru zapravo odslikava Redino pore- gradu? ta. Za celokupan opus 2011. dobija nagradu „Zlatni lav“, koju dodeljuje Venecijan- čaj, nezgoda, čak tragedija. Potom se junak su- klo i uticaj njegove porodice. Veoma sam srećan sam što sam opet ov- sko bijenale scenskih umetnosti. Ima i Evropsku pozorišnu nagradu za novu real- očava s društvom, s policajcima, bolničkim oso- de. Čak sam i razočaran što nisam dolazio po- nost i brojna druga priznanja. bljem i pripadnicima raznih drugih institucija Kako birate dela koja ćete režirati? slednjih godina. Nadam se da ću ubuduće mo- Na Bitefu je prvi put bio 1998. godine s predstavom „Disko pigs“, a zatim 2003. koji imaju suštinski problem s rasizmom, ho- Kad radim na novom ili nepoznatom tek- ći da vam predstavim još jedan ili dva nova pro- kada njegova „Nora“ osvaja „Politikinu“ nagradu za najbolju režiju na festivalu. mofobijom, predrasudama. Kada se suočite sa stu, ili autoru, pokušavam da shvatim da li mi jekta. Bitef ima veoma dugu tradiciju razmene svim tim, morate se osetiti zaprljano. oni odgovaraju na ličnom i emotivnom nivou. pozorišnih komada i umetničkih vizija između Ovaj roman me je dirnuo emotivno, ali i svo- Istoka i Zapada. Ta tradicija se još može osetiti, Volim atmosferu koja vlada u Beogradu du, Milošević je još uvek bio na vlasti. Davao Kakav je vaš rediteljski pristup ovom delu? jom formom. Treba naći pravi način da ispri- baš kao i značaj koji ovaj festival ima. Zato mi i duh ljudi, a i dobar sam prijatelj s Biljanom sam intervjue novinarima pod uslovom da po- Način na koji je ta priča ispričana veoma čate priču posle traume i pretrpljenog nasilja. je drago što sam došao. Srbljanović. Kada sam prvi put bio u Beogra- sle toga mogu da intervjuišem ja njih. I dalje je zanimljiv jer su dešavanja sagledana iz vi- kod kuće imam trake na kojima su ti razgovo- še uglova. Nema hronološkog pripovedanja, ri. Tada sam se u velikoj meri upoznao sa si- ali zato drama i patnje glavnog junaka dovode tuacijom u Srbiji. Novinari sa Radija B92 su do opšte eksplozije događaja. Opisuju se razli- me vodili po gradu, i tek tada sam shvatio raz- čiti segmenti događaja, a svi su ispremeštani i mere bombardovanja 1999. Bio sam šokiran, isprepleteni. Za reditelja je veliki izazov da pro- pogotovo jer je u to vreme ministar inostranih nađe odgovarajući način i formu u kojoj će sve poslova Nemačke bio Joška Fišer, koji je bio na to postaviti na scenu. čelu Zelenih, levičar, a bio je, dakle, odgovoran za to da su prvi put posle Drugog svetskog ra- Na koji način taj roman i vaša predstava ta nemačke bombe napustile nemačko tlo i bi- govore o našoj savremenosti? le bačene na jednu stranu zemlju. Tako da je Oduvek su me privlačili različiti umetnički sve to za mene bilo izuzetno značajno. Sada aspekti. Ta raznolikost mi je veoma važna. Au- ponovo dolazim u Srbiju, i šalio sam se s Iva- tor je bio mlad kada je napisao ovu priču. Imao nom Medenicom da, budući da Velika Brita- je dvadeset dve godine. Pisao je o vlastitoj poro- nija napušta Evropsku uniju, vi možete da se dici i poreklu, pripadništvu radničkoj klasi, si- priključite, ostalo je upražnjeno mesto. Veoma romaštvu, gladi i izopštenosti zbog svoje homo- uživam u Srbiji. seksualnosti. Možda bi se moglo reći da se sve to u savremenom društvu promenilo: da ljudi više Voleli bismo da dođete u Beograd i da re- nisu izopšteni zbog svoje seksualne orijentacije, žirate neku predstavu u našem gradu. da sredinom meseca sad imaju dovoljno novca Problem je u rasporedu mojih aktivnosti da kupe hranu i da ne moraju da idu na peca- koji je trenutno krcat, ali verujem da nje kako bi obezbedili proteine u svojoj ishrani. Proba predstave Istorija nasilja Tomasa Ostermajera, Berlin (foto: Sonja Žugić) će se i to jednom desiti.

15 LUDUS 203 Osvrt na istoriju teatra u Srbiji

zu, ’fizičkoj radnji’, klovnijadama i, kad god je bilo prilike za to, žanrovski se opredeljivao za grotesku – služeći se SVE JE POČELO S LETEĆIM različitim i duhovitim rediteljskim domišljanima. Gavela je bio prvi reditelj na južnoslovenskom pozorišnom prostoru koji je izgradio vlastitu poetiku, koja je sjedinjavala pozorišnog klasika i novatora, kult antičke lepote i skla- da i moderni nemir fantazije i duha. Četiri sezone koje je, DILETANTSKIM POZORIŠTEM u naponu stvaralačke snage, proveo u Beogradu (1926– 1929) donele su nov duh srpskoj režiji, jer je Gavela od koje je po popularnosti i danas kultno delo srpskih pozo- 1970) i zajedničkom opredeljenju za usavršavanje pozo- proba stvarao prava ’bogosluženja’ umetnosti, fascinan- a sajtu „Projekat Rastko“ (Istorija srpske kultu- rišta i publike.“ rišnog znanja i profesionalnosti – u prvoj deceniji rada tan pozorišni univerzitet, na kojem su se, na najbolji na- re) Petar Marjanović beleži da je prva profesio- Ističe da je 20. vek, kao suvereni vladalac repertoara izrastao u eminentno evropsko pozorište. (…) Posle 1951. čin, školovali mnogi srpski glumci.” Nnalna pozorišna grupa u Srba nastala 1838. go- srpskih pozorišta, obeležio Branislav Nušić (1864–1938) godine, kada je počelo otvaranje Jugoslavije prema Zapa- Između ostalog, Marjanović piše i: „Šezdesetih i se- dine u Novom Sadu. a da su između dva svetska rata pozorišne ljude u Srbiji du, nastala je snošljivija i umetnički plodotvornija klima damdesetih godina 19. veka (uz neophodnu podršku „Bilo je to Leteće diletantsko pozorište, koje je do očaravala gostovanja Moskovskog hudožestvenog teatra u umetničkom radu. U pozorištima Srbije ističe se, s no- štampe i elite srpske inteligencije, koja se oko Srpskog na- 1840. davalo predstave u Novom Sadu, Zemunu i Panče- (1920–1921. i 1924), koji postaje uzor. „U praksi se, me- vim repertoarskim profilom, Beogradsko dramsko pozo- rodnog pozorišta u Novom Sadu okupila) glumci se na- vu; zatim od juna 1840. do pred kraj 1841. u Zagrebu (pod đutim, javljaju različita stilska opredeljenja: od ekspresi- rište, koje od 1951. do 1956. godine prikazuje dela Artura meću društvu kao značajni nosioci nacionalnih ideja i imenom Domorodno teatralno društvo), da bi se februa- onizma i simbolističke stilizacije do naturalizma i psiho- Milera (Smrt trgovačkog putnika, Lov na veštice, Pogled važan kulturni činilac. U romantičarskoj epohi srpske ra 1842. godine utopilo u Teatar na Đumruku u Beogra- loškog realizma. Valja naglasiti da se uporedo s tragovi- s mosta), Tenesija Vilijamsa (Staklena menažerija, Mač- glume ističu se Toša Jovanović (1845–1883), glumac le- du čineći ga profesionalnim. Ovo pozorište ima najvećih ma romantičarske dikcije u glumi (kao recidiva 19. veka na usijanom limenom krovu), Džona Ozborna (Osvrni pe muževne pojave i zvonkog glasa, tumač velikog kla- zasluga što će u sedmoj deceniji 19. veka biti stvoreni pr- ka), koji su trajali i u prvoj poratnoj decenij, sve češće jav- se u gnevu) i drugih pisaca sa Zapada. Na temelju te dra- sičnog repertoara; Milka Grgurova (1840–1924), najbo- vi stalni profesionalni ansambli na južnoslovenskom pro- ljaju urbani prirodni govor i savremeni senzibilitet u glu- maturgije javlja se nov tip glume, koja se ogledala u de- lja srpska glumica tragičnog stila i, kao poslednji izdanak storu (Novi Sad, Zagreb, Beograd).“ mačkom izrazu. U to vreme Beograd ima glumački an- akademizaciji i privatizaciji u upotrebi izražajnih sred- romantičarske glume, Dobrica Milutinović (1880–1956), U tekstu o istoriji ovdašnjeg teatra napominje da sambl visokog, srednjoevropskog umetničkog ranga.“ stava.“ najomiljeniji glumac u istoriji srpskog pozorišta, umetnik je veliki dramski pisac u Srba bio Jovan Sterija Popović Posle Drugog svetskog rata, piše Marjanović, dola- Beleži Marjanović da je u Srbiji režija kao autohtoni izrazite individualnosti, markantne i lepe pojave, s gla- (1806–1856). zi do bujnog razvoja pozorišta u Srbiji. I pored mnogih umetnički čin počela 1911. godine s angažovanjem prvih som zanosne lepote i temperamentom kojem po silini, ali „Oslobodivši se pseudoklasičnih shema i nacional- nepovoljnih efekata administrativnog upravljanja pozo- profesionalnih reditelja Aleksandra Ivanoviča Andrejeva i lirskoj emocionalnosti nije bilo premca. Najviše umet- ne romantike, Popović postaje prvi srpski pisac s izrazi- rištem, u pozorištima Srbije oblikovan je samosvesniji i (1875–1940), koji je u Beograd došao s reputacijom uče- ničke domete ostvario je u likovima V. Šekspira (Romeo, tim obeležjima realističkog pristupa književnoj i teatar- ozbiljniji odnos prema stvaralaštvu, a porasle su i umetnika Stanislavskog i negdašnjeg člana MHAT-a, i Miluti- Marko Antonije, Otelo, Šajlok, Kralj Lir), P. Korneja (Sid), skoj materiji i osnovni oslonac repertoara srpskih pozo- ničke ambicije. na Čolića (1882–1964), koji je bio đak nemačkog reditelja J. F. Šilera (Don Karlos), F. Dostojevskog (Raskoljnikov), rišta od 1830. do 1870. godine. Stvarajući likove po živim „Istina, prve godine posle rata protiču u znaku so- Karla Hegemana i Maksa Rajnharta. L. Tolstoja (Feđa Protasov), i, u nacionalnom repertoaru, uzorima i otkrivajući komično u njihovim naravima i ka- vjetskog uticaja i dogmatski shvaćenog Sistema Stani- „Tri reditelja svim različitih poetika obeležili su re- B. Stankovića (Mitke) i I. Vojnovića (Orsat Veliki).“ rakterima, dao je lucidne analize mentaliteta i duha svo- slavskog. Srpski imitatori pomešali su estetiku Moskov- žiju na srpskim scenama između dva svetska rata; Mi- Po njegovim rečima realističku fazu u srpskoj glu- jih sugrađana, omogućivši istaknutim srpskim glumci- skog hudožestvenog teatra – koja je pripadala određe- hailo Isailović (1870–1938), Jurij Ljvovič Rakitin (1882– mi počinje Aleksa Bačvanski (1832–1881), a markan- ma da daju niz uverljivih umetničkih ostvarenja, od kojih nom, konkretnom vremenu, i zato bila osuđena na efe- 1952) i tokom četvorogodišnjeg gostovanja u Beogradu tno je nastavlja plejada velikih glumaca Narodnog po- su neka ušla u legendu. Popovićeve komedije i danas su mernost – i suštinu Sistema, koji počiva na upitanosti, Branko Gavela (1885–1962). Isailović je bio nemački đak zorišta u Beogradu: Milorad Gavrilović (1861–1931), Sa- sačuvale scensku vitalnost i satiričnu aktuelnost. To do- proveri i pozivu na nadgradnju večitih zakona glumač- – sledbenik majningenovaca i Maksa Rajnharta, i njegova Todorović (1862–1935), Ilija Stanojević Čiča (1859– kazuju predstave posle Drugog svetskog rata: Rodoljup- ke egzistencije na sceni. Izuzetak je bilo jugoslovensko va pozorišna poetika zasnivala se na skrupuloznom slu- 1930) i Dimitrije Ginić (1873–1934). „Najznačajniji glu- ci u režiji Mate Miloševića (1949), Pokondirena tikva, Že- dramsko pozorište, osnovano u Beogradu 1947, od ista- ženju dramskom delu, dok je Rakitin, kao sledbenik ru- mac ove epohe i glumac najvećeg umetničkog dometa u nidba i udadba i Rodoljupci u režiji Dejana Mijača (1973, knutih glumaca iz cele Jugoslavije. Ovaj teatar je – za- skog avangardnog reditelja B. E. Mejerholjda, bio sklon istoriji srpske glume bio je Pera Dobrinović (1853–1923). 1975, 1986) te Laža i paralaža i Tvrdica (Kir Janja) u re- hvaljujući svom umetničkom vođi Bojanu Stupici (1910– teatralizaciji i insistiranju na sočnom glumačkom izra- Raskošnog talenta, iako nije imao prirodnih predispozi- žiji Egona Savina (1991, 1992). Popovićeva dela manje su cija za uloge scenskih heroja: bio je mali rastom, debeo, prikazivana na sceni tokom druge polovine 19. veka, koja s fizionomijom u kojoj se malo šta moglo nazreti od ta- biva u znaku prilagođavanja i srpskih pozorišta i srpskih lenta osim u živim očima, a glas mu nisu odlikovali ni dramskih pisaca potrebama i ukusu publike. Ako se ima prevelik volumen ni zavodljiva boja. Ali zahvaljujući pri- na umu da su dva stalna srpska profesionalna ansam- rodnoj inteligenciji, intuiciji, neiscrpnoj uobrazilji i izu- bla – Srpsko narodno pozorište (osnovano 1861. u Novom zetnoj marljivosti, uspeo je da u toku duge, i stalno bli- Sadu, na teritoriji pod vlašću Austrije – kasnije Austrou- stave, glumačke karijere ostvari u komičkom, karakter- garske) i Narodno pozorište (osnovano 1868. u Beogradu, nom i dramskom fahu nekoliko stotina različitih i, u os- u slobodnoj Kneževini Srbiji) – imala pretežno rodoljubi- novnim crtama izvrsno pogođenih likova, te da i u bezna- vu funkciju i stalne finansijske nevolje, biće jasnija njiho- čajnim i osrednjim delima ostvari uloge koje se pamte i va bezuslovna okrenutost duhovnom vidiku gledalaca to- podižu vrednost dela i predstave. (…) Dobrinović je prvi ga doba. Repertoarima srpskih pozorišta zato, sve do kra- srpski glumac kojem je podignut javni spomenik (u No- ja 19. veka, kada je reč o delima nacionalne dramaturgi- vom Sadu, 1982).“ je, preovlađuju dva osnovna vida dramskih dela: istorije Između dva svetska rata, kako navodi Marjanović, do- drame i tragedije poznog romantizma, kojima je podstica- lazi do konačne dominacije realističkog izraza u srpskoj no narodnosno osećanje i probuđena istorijska svest Srba glumi. „Pored plejade stare glumačke generacije, koja je bite vedri seoski komadi iz narodnog života ’s pevanjem’.“ la aktivna i u prvoj deceniji međuratnog razdoblja, ističu Po njegovim rečima šezdesetih i sedamdesetih go- se, velikom i opštom popularnošću kod publike, najvedrija dina 19. veka Laza Kostić (1841–1910) i Đura Jakšić srpska glumica Žanka Stokić (1887–1947) i veliki glumac (1832–1878) dali su srpskoj romantičarskoj drami i po- modernog senzibiliteta Raša Plaović (1899–1977). U svo- zorištu nov pesnički jezik i nov tip dramskog junaka, za ju glumu Žanka Stokić unosila je obilje životno autentičnih kojeg je bila karakteristična psihološka podvojenost. Na- detalja. (…) Prvi korak u osavremenjivanju srpske glu- vodi, zatim, pozorišne datume: izvođenja Kostićevih tra- me na njenom putu k modernom evropskom izrazu učini- gedija Maksim Crnojević (1869), u kojoj se ukrštaju svet će R. Plaović, sa dva najveća ostvarenja ovog razdoblja srp- srpske narodne epike i svet Šekspirove tragedije, i Pera ske glume (Hamlet u istoimenoj Šekspirovoj tragediji i Le- Segedinac (1882), u kojoj se tragedija iz istorije srpskog one Glembaj u Krležinoj drami Gospoda Glembajevi). Inte- naroda prepliće s gorućim problemima Kostićeva vre- ligentan, obrazovan, pronicljiv, emocionalan, stalno je težio mena. Jakšićeve drame Jelisaveta kneginja crnogorska da u glumu unese više stvaralačkog duha i nerva, ne odri- (1868) i Stanoje Glavaš (1878) potvrdile su njegovu daro- čući se životnih sadržaja. vitost i vatren, buntovni temperament, ali i skromna dra- „Magistralnu liniju srpske glume, koju čine Toša Jo- maturška znanja. vanović – Milka Grgurova – Dobrica Milutinović – Pera Napominje Marjanović da krajem 19. veka u pozo- Dobrinović – Milorad Gavrilović – Žanka Stokić – Raša rištima na srpskom teatarskom prostoru prestaje domi- Plaović, posle Drugog svetskog rata nastavljaju Milivoje nantan uticaj nemačkih uzora. „Uticaj francuskog pozo- Živanović – Mira Stupica – Branko Pleša. Milivoje Živa- rišta postaje sve jači jer se vraćaju, naročito u Beograd, nović (1900–1976) bio je jedan od poslednjih predstavni- novi ljudi školovani u Francuskoj. Do Prvog svetskog ra- ka plejade glumaca barda, glumaca heroja i misionara. ta to nije bio uticaj novih pozorišnih strujanja u Francu- Imao je izrazit i silan glumački temperament, koji su do- skoj nego uticaj Francuske komedije (Comedie Francai- punjavali markantna pojava i sugestivan glas.“ se) i pariskih bulevarskih pozorišta: Noviji stilovi evrop- U tekstu koji se svojim dobrim delom osvrće na niz ske dramaturgije i pozorišta (naturalizam, simbolizam, poslednjih decenija, bavi se BITEF-om, Pozorjem, umet- ekspresionizam) i ne samo francuski – osetili su se ta- nicima koji su obeležili drugu polovinu 20. veka i početak da i u srpskoj dramaturgiji i teatru, dok je u već istroše- 21. stoleća, Marjanović napominje i da između dva svet- ni žanr narodnih komada s pevanjem uneo novu osećaj- ska rata u Beogradu počinje formiranje kruga pozoriš- nost i poetski ton u realističkom prosedeu Borisav Stanko- nih scenografa i kostimografa koji se oslobađa- vić (1876–1927), s delom Koštana (prvo izvođenje 1900), Pera Dobrinović kao Lord Fokur Baberlin u Karlovoj tetki B. Tomasa, SNP u Novom Sadu, oko 1898 ju uticaja evropske iluzionističke scenografije.

LUDUS 203 16 Intervju: Gorica Popović UČILA SAM DA NE POSUSTAJEM Trajanje. To smatram svojim uspehom. Kad se osvrnem na sve godine koje su iza mene, na sve događaje, ljude s kojima sam radila, predstave, snimanja, putovanja, društvene turbulencije kroz koje smo svi prolazili, osetim zadovoljstvo što sam „pretekla“. Verujem da za to mogu da zahvalim i svojim roditeljima, načinu na koji su me vaspitavali, podržavali, i učili da ne posustajem. Da ne idem glavom kroz zid. Da ne poletim previsoko. Da verujem svojim instinktima i da sve radim staloženo i temeljno – kaže Gorica Popović, dobitnica priznanja „Žanka Stokić“ i „Pavle Vujisić“

Vukica Strugar

va kalendarska godina za Goricu Po- Budući da sam na scenu Ateljea prvi še nove ljude. Imamo Fedora Šilija, Sta- pović bila je pogodak „u sridu“: osvo- put stupila pre 44 godine, ponekad se ose- šu Bajec, Dimitrija Kokanova, izvanredne Ojila je dva prestižna i ugledna prizna- ćam kao Metuzalem. Toliko toga pamtim. mlade umetnike koji imaju šta da kažu i nja („Žanka Stokić“ i „Pavle Vujisić“), oba Miru na čelu kuće, Jovana, Borku, Mihi- nastavljaju dobru tradiciju... za životno delo – jedno za pozorišnu, drugo za (dramaturško odeljenje), Mucija i Rat- za filmsku igru. A kada se njima pridoda- kovića (stalni reditelji kuće)... I naravno, Ispratili ste Brstinu s mesta upravnika, na ju i sve nagrade koje su već za njom („Nu- fantastičan ansambl: Zoran, Bata, Ruža, njegovo mesto došao je prevodilac Novica An- šićeva“ glumcu komičaru, dve „Carice Teo- Seka, Bora, Gaga... Sve bolji od boljeg. Ne tić. Koji su vasi prvi utisci o novom čoveku na dore“, pulska „Zlatna arena“ i drugo), go- navodim puna imena jer su oni za mene čelu kuce? tovo da je nijedno nije veliko priznanje nije živi, bliski, dragi. Tužno mi je što su sko- Mi smo bili veoma zadovoljni Brstinom mimoišlo. Od velikog formata bile su i nje- ro svi otišli. Hvala bogu, Seka je još uvek u i želeli smo da nastavi da vodi kuću, pa smo ne uloge u teatru, na malom i velikom plat- sedlu (obožavam je). Pamtim mnoge faze: takav zahtev i uputili osnivaču. Oni to nisu nu, ali joj je na volšeban način uvek ostaja- pamtim slabije sezone, i one veoma uspeš- uvažili, i nisu našli za shodno da nas o bilo vremena i za mnoge druge umetničke i ne, sjajne predstave i one koje smo zvali lo čemu obaveste. To je uvredljivo, ali ne sa- „ručne“ darove... „čabrom“, a očekivali uspeh. U pozorištu svim neočekivano. Gospodin Novica Antić je, kao u životu: smenjuju se dobri i loši je izvanredan prevodilac, sarađivao je s na- Šta doživljavate kao svoje najveće delo? dani, sekiracije i beskrajna radost, uzleti i ma, nije bez pozorišnog iskustva. Čini mi se Dodela Nagrade Žanka Stokić Gorici Popović (foto www.narodnopozoriste.rs) Trajanje. To smatram svojim uspehom. razočaranja... Zato volim Atelje. Jer je Ate- da je tolerantan i pun entuzijazma. Narav- Kad se osvrnem na sve godine koje su iza me- lje sastavni deo mog života. no da mu želimo dobrodošlicu i da se na- Meni je to „stiglo“ od mojih roditelja i nji- Aca Cvetković je bio brat od tetke moje ba- ne, na sve događaje, ljude s kojima sam radi- damo dobroj saradnji. Ima zanimljive ide- hove širine i radoznalosti. Moja mladost je bi- ke po majci. Poznavala sam njegovu rođenu la, predstave, snimanja, putovanja, društvene Nekada se govorilo o čuvenom „drama- je, i prvi utisci su povoljni. Atelje ima od- la ispunjena muzikom, slikarstvom, pozori- sestru, baba Natu, koja je bila duhovita i vese- turbulencije kroz koje smo svi prolazili, ose- turškom odeljenju“; čime objašnjavate činjeni- ličan ansambl ostvarenih i sposobnih glu- štem. Vremenom sam dopustila da se sva mo- la, a kažu da je takav bio i Aca. Kažu da je bio tim zadovoljstvo što sam „pretekla“. Verujem cu da nam danas nedostaju takva pera, jasni li- maca, i to je prvo što svaki upravnik treba ja interesovanja razviju. Pisala sam, kreira- fantastičan komičar. Pomalo vetropirast, žovi- da za to mogu da zahvalim i svojim roditelji- terarni kriterijumi, dobri tekstovi? da razume i da postupa u skladu s tom či- la kostime, pravila songove, režirala. Uživam jalan, brz i vešt... Šteta što se po oslobođenju ma, načinu na koji su me vaspitavali, podrža- Ne bih rekla da nam to nedostaje. Pre njenicom. Sve će onda teći kako treba. Za- da neku stvar u potpunosti zaokružim i ume- nije sklonio iz Beograda. Kažu da bi tako izbe- vali, i učili da ne posustajem. Da ne idem gla- će biti da nam nedostaje prostor za dobre posli ljude, razgovaraj s njima, iskoristi nji- šam prste u sve elemente nekog umetničkog gao zlu sudbinu. Nije shvatio ozbiljno opasnost vom kroz zid. Da ne poletim previsoko. Da ve- pisce i tekstove. Tržište je smanjeno. Po- hove mogućnosti i sve će biti OK. proizvoda. Možda zvuči prepotentno, ali to da nešto može da mu se desi. Njega i Tanića su rujem svojim instinktima i da sve radim sta- zorišta nemaju mogućnosti koje su imala mi prija... I ispunjava. Ima danas umetnika odveli nekuda i streljali ih. Ne zna im se grob. loženo i temeljno. ranije. Primorana su na tržišnu utakmi- Igrate, pevate, režirate, ne samo da krei- s takvim interesovanjima, možda nisu dovolj- Žanki Stokić su oduzeli građanska prava. Još cu. Svaki rizik, iskorak, eventualni neu- rate već i pravite kostime, ručne radove, pišete no glasni. Ovim putem ih ohrabrujem. Pustite neki glumci su stradali u Nišu, čini mi se... Aci Član ste Ateljea 212 sa zavidnim stažom, speh – košta. Često moraju da idu na si- tekstove. Čini se da ni u vašoj (a još manje u da- mašti na volju. Oslobodite sve svoje lepe snove! su zamerali da je u skečevima u Centrali za prošli ste kroz razne faze kuće. Koja vremena gurno. Srećom, neke stvari stižu do pu- našnjoj generaciji) nema tako svestranih i ra- humor ismevao Staljina! Zlo vreme... pamtite kao najbolja? blike. Atelje se zdušno trudi da promovi- doznalih umetnika? Pre četiri decenije za prvu veću ulogu u „Nacionalnoj klasi“ Gorana Markovića dobili Ove godine UDUS obeležava vek postoja- ste Zlatnu arenu. Da li je glumcima ovakav ve- nja. Koliko je umetnicima ono važno, ispunja- tar u leđa važan u mladosti? va li očekivanje svog članstva, ima li dovoljno Kako kome. Meni je značilo, ali me ni- solidarnosti u esnafu? je oslobodilo mladalačkih strepnji. Najveća To je ozbiljan i divan jubilej. Udruženje strepnja mladog umetnika je da li će njegov je važno, i te kako, i bilo bi sjajno kada bi bi- dar biti primećen, da li će uspeti da napra- lo finansijski i organizaciono jače i uticajni- vi kontinuitet u poslu... Danas je možda vi- je. Nažalost, ono se stalno bori s nedostatkom še mogućnosti. Više se snima, možeš da sam sredstava i s različitim problemima. Bilo je praviš neke stvari, da se udružuješ u projek- dosta pokušaja da se stvari u esnafu urede, te. Ali ne znači da je lakše. Strepnja ostaje... da se sklope kolektivni ugovori, koji bi štiti- li glumce i učinili njihov život dostojnijim i Ima i vaših vrsnih kolega koji su završi- uređenijim. Ali ima toliko neuređenih stvari li ne samo profesionalni nego i životni vek bez u ovom društvu... To i vrapci znaju. priznanja, pa tek kad odu, kažemo da su bili veliki a da ih nismo cenili dovoljno... Sećate li se i Za nekog s takvim glumačkim volume- vi takvih imena? Čime objašnjavate takve „pro- nom, brojem pozorišnih, filmskih i TV naslova, puste“, čak i kada se radi o uvažavanju kolega? izgleda da je ostvario sve što se ostvariti može. Ima zaista umetnika koje su slava i ši- Priželjkujete li još nešto? roka popularnost zaobišli. To je šteta, ali to Pa iskreno, ne mislim da stajem, da stav- je, naravno, splet okolnosti. Ako ne „zaka- ljam tačku. Stavljam zarez. Imam energije i čiš“ seriju ili popularni film, široka publika često mi se dan učini kratkim, jer osim glu- te ne zna. Ili ne igraš u značajnoj predstavi, mačkih poslova imam i hobije koji mi veoma ne ideš na festivale. To su nepravde. prijaju i kojih se ne odričem. Nemam specijal- nih želja: volela bih da odigram ovo, ili ono... Vaš rođak Aca Cvetković doživeo je straš- Toliko toga je iza mene. Pa što bih sad nešto nu sudbinu. Koliko se u porodici o tome govori- izvoljevala? Bitno je da radim s dobrim, dra- lo, da li znate nešto više od šturih podataka ko- gim ljudima, da uživam u radu, da se Gorica Popović u predstavi Slavna Florens (foto www.arhivaatelje212.rs) jima raspolažemo o njegovom kraju? radujem. Šta ćeš bolje?!?

17 LUDUS 203 Iz novinskih arhiva… „PRED PUBLIKU NEĆEMO IZLAZITI DOK STVAR DOBRO NE SPREMIMO“ Pozorišni život je u negdašnja vremena, razume se, bivao i predmet medijske pažnje. Uzbudljivo je zaviriti u ono što se nekada pisalo...

PRAVDA, Božić, 1939 pozorište, kada je u Novom Sadu Srpsko narodno pozori- najopasnije propagatore srpstva i kao na opasne za red organizaciju, Udruženje glumaca. Prvi predsednik bio je šte predstavljalo renomiranu ustanovu, glavnu masu glu- i poredak u monarhiji. U toj naredbi se preporučivalo da Sava Todorović. On je imao lepih ideja, ali, nažalost, nije Borba naših pozorišnih umetnika maca upošljavala su još uvek, i s ove i s one strane Duna- se glumcima ne dozvoljava duže zadržavanje u pojedinim naišao na razumevanja kod ostalih glumaca. Možda oni van scene za poboljšanje socijalnog va, Save i Drine, putujuća pozorišta. mestima. još nisu imali iskustva i dovoljno smisla za vođenje jed- položaja za podizanje umetnosti IDEALISTI PRAZNIH TRBUHA A bez obzira na onaj prvi njihov cilj, koji društvo još ne organizacije. Posle prvog poleta, Udruženje je počelo Glumci stalnih pozorišta bili su početkom ovog veka nije bilo pravilno shvatilo, pozorišni umetnici smatrani su da popušta. Članstvo se rasulo, i došlo je dotle da su sa- Tu nedavno proslavljao je pedesetogodišnjicu pozo- relativno dobro plaćeni. U beogradskom Narodnom pozo- kao probisveti i ni u slobodnoj otadžbini nisu tada o njima mi članovi uprave predložili da se organizacija likvidira. rišnog rada naš stari glumac g. Ljubomir Rajičić-Čvrga. rištu plate su se kretale, na primer, od 60 do 450 dinara; u mislili mnogo pohvalnije nego Poćorek. A to je baš bilo vreme kada je ona bila najpotrebni- Tim povodom saznao sam od njega za sve napore i sve te- Zagrebu su prvaci imali po pet i šest stotina kruna meseč- Ako su godine 1875. narodni poslanici smatrali pozo- ja. Kriza je zahvatila našu zemlju. Ipak, Udruženje ni- gobe koje je imao kroz pola veka rada na pozorištu. no; u Novom Sadu do 200, a mlađi glumci 80–100 kru- rište za luksuz, kao „jednu ustanovu bogatašku i gospod- je propalo. Najpre je oživela beogradska sekcija. U njoj se U istoj sedmici gostovao je u Beogradu slavni francu- na. U Ljubljani su, već u prvom stalnom pozorištu, pro- sku, u kojoj gospoda i bogataši, ne znajući šta će i kako će uvidelo ne samo da je organizacija potrebna već i zašto je ski glumac g. Hari Bor. Našao sam se kraj njega u kan- fesionalci (u njemu su igrali i diletanti) bili dobro plaćeni. od obesti, provode svoje zaludno vreme i nalaze sebi zaba- došlo do njenog slabljenja a i kako će se ona ponovo podi- celarijama Udruženja glumaca, kada se ovaj aktivni rad- Ali zato su sve do 1911–12 godine putujući glum- ve“, te uskraćivali subvenciju predviđenu nacrtom budže- ći. Godine 1923. bilo je izvršeno razvrstavanje članova dr- nik u internacionalnoj organizaciji glumaca interesovao ci igrali za dva, tri i najviše pet groša, odnosno sekstera ta, 30 godina docnije još uvek je bilo ljudi za koje je pozo- žavnih pozorišta, ali u njima je ostalo i nerazvrstanih čla- za rad staleškog udruženja naših pozorišnih umetnika. dnevno. Tek tih godina počinje se plaćati nešto više, dinar rište predstavljalo običnu nekorisnu zabavu, a glumac čo- nova. Oni prvi bili su obezbeđeni koliko i svi državni či- Ta dva momenta naterala su me da se zainteresujem i po i dva dinara dnevno. Izuzetak je bila grupa Mihajla veka „bez zanimanja“ i skitnicu. novnici. Staleška organizacija imala je dakle da se bori za za borbu naših glumaca, za njihov rad van pozornice, na Markovića, čiju su glumci već 1910. godine primali po 100 Pre nego što su došli do prvog neorganizovanog po- nerazvrstane i za članove putujućih pozorišta. A organi- stvaranju povoljnijih radnih uslova na osvajanju mesta i 120 dinara mesečno. kreta za poboljšanje svoga materijalnog položaja, svi ide- zacija, u kojoj od prvih dana nije uspela da preovlada ten- koje oni zaslužuju u društvu i na podizanju umetničkog A sve do kraja prve decenije našeg stoleća putovali su alisti osetili su svu nepravde jedne još nezrele sredine i pr- dencija čistog staleškog pokreta, nije bila učinila za njih nivoa našeg teatra. stvaraoci naše pozorišne kulture, najčešće pešice, vrlo če- va borba koju su prihvatili, koju su morali voditi, bila je ništa. Uslov za njen dalji rad, njen rezon d’etr imao je da- Daleko od toga, da bih dao ovde kakav nacrt istori- sto gladni, iz mesta u mesto, ili iz trupe u trupu, nepošto- borba za priznanje da su oni ljudi dostojni poštovanja ko- kle da bude rad na obezbeđenju ekonomski slabijih glu- je staleškog pokreta glumaca u nas, želim samo da povu- vani, neuvažavani, nepomagani. je se pruža svakom čoveku. Oni su morali ubediti druš- maca. Ako je prvi organizovani pokret glumaca pre rata čem osnovne linije te borbe, koja, kako će se videti, nije bi- Bili su to u velikoj većini idealisti, pravi fanatici, koji tvo da nisu probisveti i rušioci morala. U toj borbi, narav- išao ka povećanju plata, ovaj posle rata težio je već obez- la ni laka ni kratka. su imali pred sobom uzvišeni cilj: umetnost, a služili kroz no, mnogi su pokleknuli, mnogi propali, jer su bili praćeni beđenju uzajamne pomoći i osiguranju starosti. Godine Ostavimo srednji vek, sa dvorskim pozorištima, i pre- nju i jednom drugom idealu tih dana: nacionalnom buđe- glađu, napadani od tuberkuloze ili savladani alkoholom. 1928. beogradska sekcija predložila je zagrebačkoj stva- skočimo period diletantskih družina krajem pretprošlog i nju našeg življa izvan granica slobodne Kraljevine Srbi- Mnogo su poniženja podneli, mnogo gorkih časova imali. ranje penzionog fonda, a kada je uskoro oživela i Central- u prvoj polovini prošlog veka i onda kad su u Beogradu i je. Zbog ovog poslednjeg, Poćorek je bio izdao jednu na- Izgonili su ih iz lokala u koje dolazi otmena publika, „da na uprava, pokret je krenuo, i tada, 1929. godine, dobio je Zagrebu postojala već stalna pozorišta, kada se, početkom redbu svim vlastima u slovenskim krajevima habzburške ne bi rasterivali goste“, proterivali ih kada bi zatražili svo- najzad karakter prave staleške organizacije. ovog veka, stvaralo i u Ljubljani prvo slovenačko stalno monarhije da obrate naročitu pažnju na glumce, kao na ja prava, i tako dalje i tako dalje... Pronađen je pravi smer jedne ovakve organizacije za PRVI POKRET naše dane. Članstvo se vratilo. Sami upravnici i vlasnici putujućih pozorišta često PRAVA STALEŠKA ORGANIZACIJA nisu u glumcima gledali umetnike, već samo nadniča- Na beogradskoj ulici bilo je 1930. godine oko tri sto- re koje su mogli iskorišćavati, jer ovi nisu ni pomišljali tine glumaca bez angažmana. Staleška organizacija mo- na materijalne koristi od svoje umetnosti. Išli su pešice od rala im je pomoći. Tada je Centralna uprava izradila plan mesta u mesto, pevajući, a prazna trbuha. o osnivanju banovinskih pozorišta. Nacrt je upućen svi- Ali jednog dana nije se više moglo od srca pevati, nima banovima i prvo banovinsko pozorište osnovano je u je se više moglo veselo pešačiti, patnja je prevršila meru. Banjoj Luci. Njega je organizovalo i vodilo izvesno vreme, I onda, negde u prvim godinama dvadesetog veka, 1902. dok ga nije potpuno postavilo na noge, Udruženje glu- ili 1903) prvi put su glumci istavili zahtev za poboljšanje maca. Otvaranjem i ostalih banovinskih pozorišta skoro svog socijalnog položaja. Bilo je to u jednoj putujućoj grupi svi glumci našli su zaposlenje. Ovo je bio samo jedan ko- u Vojvodini. Članovi trupe došli su upravniku i zahtevali rak na putu kojim je glumački stalež, najzad organizo- da im se poveća „kostgeld“ (termin koji je kod glumaca u van, pošao. to doba bio u opštoj upotrebi, značeći dnevnu nagradu, a Sledeće godine osnovana je Umetnička agencija glu- koji jasno pokazuje da se od te zarade mogao u stvari pla- maca, preko koje se zaključuju svi koncerti i gostovanja titi samo „kost“). Dotad su dobijali tri sekstera, a sada su stranih umetnika. Isto tako, i Agencija za varijetske arti- kolektivno tražili povišicu od jednog sekstera. Ovo je, val- ste. Iste godine stvorena je Čitaonica Udruženja glumaca. jda, bio prvi, ako ne naročito organizovan, a ono bar gru- Kroz sve to vreme radilo se na stvaranju Potpornog pni istup naših glumaca za poboljšanje njihovog ekonom- fonda. Godine 1932. donet je Pravilnik o naplaćivanju skog i društvenog položaja. taksa za penzioni fond, tako da je, kada je Fond počeo da Inače, među prvim organizacijama glumaca, beo- radi, godine 1934, već imao jedan kapital. Prema Pravil- gradski Klub članova Narodnog pozorišta treba samo po- niku, svi strani umetnici koji gostuju u našoj zemlji upla- menuti, ali nikako kao ekonomsko ili staleško udruženje. ćuju u ovaj fond pet posto od prihoda. U Potporni fond, ko- Ta čast pripada novosadskoj „Zajednici“. Dok je Klub bio ji je ustanovljen za pomaganje nerazvrstanih glumaca, više društvo za razgovore i brže se rasturio, novosadska uplaćuju i razvrstani članovi. Glumci su, zaista, pravilno pozorišna omladina osnovala je 1907. godine „Zajedni- shvatili značaj podizanja čitavog staleža. cu“, čiji je cilj bio: poboljšanje socijalnog položaja i siste- Godine 1934. stvorena je i Umetnička berza rada, kao matsko kulturno obrazovanje glumaca. ekspozitura Javne berze rada, a sledeće godine ostvarene PRVA ORGANIZACIJA su još dve potrebe: organizovan je Centralni penzioni fond Važno je istaći da se ovaj pokret nije javio među sta- predstavljačkog osoblja i propisani su jednoobrazni ugo- rim dobro plaćenim glumcima, da čak kod njih nije na- vori za državna, oblasna i banovinska pozorišta. išao ni na razumevanje. „Zajednicu“ su poveli mlađi Najzad, ove sezone, da bi zaposlilo glumce koji su, glumci koji su tek bili došli u Srpsko narodno pozorište bez svoje krivice, ispali iz angažmana, Udruženje je iz putujućih trupa koji su još uvek osećali šibu kroz ko- osnovalo svoje stalno Povlašćeno pozorište u Beogradu. ju su prošli i kod kojih se razvila svest da se glumci mo- Sve što je učinjeno na poboljšanju položaja gluma- raju organizovati i tako stupiti u borbu za popravku svog ca kod nas učinila je, u stvari, jedna generacija. Ona ko- položaja. ja je prošla kroz šibu sredine, još nedovoljno zrele da pri- Ovaj pokret nije naišao na razumevanje ni kod Upra- mi umetnost i umetnike onako kako bi moralo, ona koja je ve Pozorišta. Došlo je do konflikta. Usled toga, članovi tražila povećanje „kostgelda“ za sekser i koja je odbila da „Zajednice“ obustavili su na desetak dana potpuno posao. igra kad njeni zahtevi nisu ispunjeni. Predstavnici te iste To je bio prvi borbeni akt naših glumaca. generacije vode danas već čvrstu i široku organizaciju. „Zajednica“ je posle toga zabranjena, a svi viđeniji BORBA ZA UMETNOST njeni članovi, ukoliko nisu bili otpušteni, sami su otišli u Nekadašnji zaneseni idealisti kao da su se istreznili. druga pozorišta. Oni su imali i ideju o stvaranju jednog No nije u celom ovom njihovom radu materijalno obezbe- putujućeg pozorišta na zadružnoj osnovi, kao primer ka- đenje bilo samo cilj i krajnja težnja. Oni su samo shvati- ko glumci mogu da osiguraju svoj položaj, izbegavajući li da se sa praznim trbuhom ne može podizati umetnost. eksploataciju od strane upravnika. Nađe se još i danas ljudi koji se nazivaju i smatraju i po- Zatim su naišli ratovi... zorišnim radnicima, a koji misle da glumci mogu i da tre- POSLE RATA ba da budu kakvi su bili pre 40 godina. Glumci, međutim, Posle rata, u onom opštem oduševljenju i bratimlje- nisu toga mišljenja. Oni imaju pred očima primer Hudo- Dobrica Milutinović kao Franc u Orliću, 1910 nju, i glumci su, 1919. godine, stvorili svoju jedinstvenu žestvenog teatra, koji je pokazao da se velika umetnost

LUDUS 203 18 Iz novinskih arhiva… može stvarati samo onda ako umetnici ne moraju brinu- zorišnog tehničkog osoblja i članova pozorišnih orkestara, ti za hleb. Borba naših glumaca za bolje materijalne uslo- koja je došla do izražaja i u odluci skupštine 1936. godine. ve istovremeno je, dakle, i borba za kulturu, za pozorište. No ne treba nikako pomisliti da je bitka definitivno Ta borba bila je teška i dosta duga i zato je naše po- dobivena. Glumački stalež još ima svojih nevolja i još se zorište, koje je već proslavilo stogodišnjice, još uvek „mla- mora boriti. do“. Suviše energije uzalud je rasipano, mnogo talenata Početak ove sezone istavio je, na primer, na dnev- sagorelo u borbi za opstanak. Obezbeđen položaj glumaca ni red pitanje obezbeđenja glumaca protiv bezrazložnog nezamenljiv je preduslov za visoku umetnost. U tom smi- uskraćivanja ponovnog angažovanja. Oko šezdeset glu- slu, napori za poboljšanje socijalnog i ekonomskog polo- maca, kao što je poznato, ostalo je bez angažmana. Orga- žaja čitavog staleža nerazdvojni su od truda za podizanje nizacija glumaca morala je ustati protiv toga. Ona se sada umetničkog nivoa našeg teatra. bori za to da ugovor garantuje i stečeno pravo na ponovno Kada je organizacija već stala čvrsto na noge, ona angažovanje. Ima još nerešenih pitanja čije rešenje tre- je počela i direktno da radi na podizanju umetničkog ni- ba da doprinese ne samo poboljšanju ekonomskog polo- voa našeg pozorišta. Samo stvaranje banovinskih pozori- žaja glumaca već i stvaranju povoljnijih uslova za konač- šta ima taj značaj. Međutim, ceo plan Udruženja gluma- no podizanje našeg pozorišta u celini, jer to je ono što nam ca nije još ispunjen, a on je postavio zadatak: da se široke nedostaje, iako imamo istaknutih pojedinaca. mase sela i malih varoši privuku pozorištu posredstvom Publika se divi glumcima na sceni; pretpostavljeni ih turneja banovinskog pozorišta. Priređivanjem povreme- tretiraju kroz zakonske paragrafe i administrativni po- nih besplatnih predstava za narod ona bi imala da izvr- stupak; ja sam pokušao da ocrtam njihov rad i van jed- še misiju osnovne škole. Tako bi pozorište imalo da posta- nog i van drugog. Što veći broj pozvanih shvati pravilno i ne za narod jednom kulturnom potrebom. To je želja or- ovaj sektor rada naših pozorišnih umetnika, utoliko će taj ganizovanih glumaca. rad biti olakšan i uspeh brži. Kroz Udruženje, kao izraz stremljenja celokupnog Naši glumci dokazali su da ih društvo nekada nije glumačkog staleža, vršen je uticaj na mlade talentova- shvatalo, današnja naša sredina treba da dokaže da ih je ne umetnike da se školuju, da podižu svoj kulturu, kako shvatila pravilno. U želji da doprinesem tome razumeva- bi naše pozorište dobilo što više stručno osposobljenih lju- nju napisao sam ovaj članak. di. U istom cilju osposobljavanja i obrazovanja glumaca Vojislav Vasiljević osnovane su po svim sekcijama čitaonice. Težeći ka tom podizanju umetničkog nivoa, glumci POLITIKA, 24. januar 1938 su čak uslovili primanje u članstvo Udruženja trogodiš- njim stažom, za koje vreme naročiti umetnički žiri pra- Pozorište Maksim Gorki: ti razvoj svakog mladog umetnika. „Vasa Železnova“ Udruženje glumaca izdaje danas i vrlo dobru reviju za scensku kulturu „Mi i vi“. Raspadanje jedne trule i trulo bogate porodice u crnim Uticaj ovog rada oseća se u svim našim pozorištima. bojama dao je Maksim Gorki u njegovoj „Vasi Železnovoj“. PLANOVI ZA BUDUĆNOST Plove njihovi brodovi rekama i morem, odnose tovare Iduće godine navršava se dve decenije od osnivanja i donose, gomila se hiljada za hiljadom, ali nesreća caru- Udruženja glumaca. Tom p rilikom naši pozorišni umet- je u kući. nici prikazaće šta su učinili na svom organizovanju i Glava porodice, stari Sergej Petrović Železnov, pijanica i kroz organizaciju. U projektu je Prvi beogradski među- razvratnik, zgrešio je s jednom devojčicom i njemu preti ro- narodni pozorišni festival i izložba koja će prikazati isto- bija. Prosipa se mito nemilice, ali spasa, izgleda, nema. Po- rijski razvoj našeg pozorišta i glumačkog pokreta. slove odavno ne vodi on, nego njegova žena, odlučna, hlad- Miroslav Krsti Štiha i Aleksandar Zlatkovi u predstavi Revizor, pozorište u Lazuazu, 28. 9. 1917 U jednoj izjavi, koju mi je pre izvesnog vremena dao na, nemilosrdna Vasa Železnova. za „Pravdu“, predsednik Centralne uprave Udruženja Vasa Železnova ima brata, Prohora Borisovića Hrano- glumaca g. Boža Nikolić govorio je o planu za stvaranje va, koji uživa u bogatstvu Železnovih, pijanči s njenim mu- sopstvenog pozorišta Udruženja, koje bi bilo zaista repre- žem, kocka se, pa i sam napastvuje služavke i sirote že- maj ku, postala je alkoholičarka. Vasa Železnova ima sina ta umetnica gđa Blaženka Katalinić, i g. g. Dušan zentativno. Tu nameru treba svakako ovde pomenuti, kao ne. Vasa Železnova ima dve kćeri, od kojih je jedna Ljud- koji je u inostranstvu, na samrti sa ženom Jevrejkom, revo- Antonijević i Vladan Sotirović, bivši član Narodnog i onu drugu, o stvaranju saveza udruženja glumaca, po- mila suluda, a druga po prkosu i nemilosrdnosti nalik na lucionarkom, pa zato i političkom emigrantkinjom. Ali sin pozorišta, već je počelo da radi i kroz dvadesetak u tom braku dobio je dete i toga svoga unuka uzela je Va- dana može se očekivati njegova prva premijera. sa Železnova od bolesnog sina i snahe koju raspinju revo- „Kamerno pozorište“, rekla nam je gđa Katalinić, lucionarne misli, sakrila je negde dete i ne da ga. Jer Vasa „igraće samo tešku dramu i dobru komediju. Ja nala- Železnova želi da spase porodicu, da spase ime, pa makar zim da treba da igram u jednom takvom teatru, jer u se sve žrtvovalo. Svi ostali mogu da pocrkaju kao potrovani njemu mogu da držim veći deo repertoara. Uloge će se pacovi, ali ostaće firma, snažna i bogata, „Brodarstvo Žele- kod nas deliti prema tome šta ko može da igra, i ako ne- znovih i Hrapovih“. Zato njen muž, koji bi suđenjem i robi- ko nije za jednu ulogu, ona će mu se odmah oduzeti. janjem okaljao porodično ime, mora, milom ili silom da po- Zabeležite još da i dalje ostajem član ’Kišobrana’ pije otrovni prašak. jer će predstave Kamernog pozorišta uvek biti u 18.15 Tim trovanjem počinje ova crna drama, prema kojoj časova, te ću i od ’Kišobranaca’ moći da stignem.“ tragedija Glembajevih izgleda prosto idilična, a zatim se u „Mi smo“, najavili su g. g. Antonijević i Sotiro- kreščendu penju napori Vase Železnove, da najzad ona de- vić, „pre tri godine imali svoje Omladinsko pozori- monski presvisne. Samo suluda kći plače za njoj, a svi osta- šte i tada smo sarađivali sa gđom Katalinić. Ideju o li navalili su već na njeno blago... osnivanju Kamernog pozorišta imali smo još ranije. Drama u tri čina „Vasa Železnova“ ne spada svakako u Pošto smo sad bili u mogućnosti da pristupimo po- najbolja dela Maksima Gorkog. Ali ona ipak ostaje jedan do- slu, s tim smo upoznali gđu Katalinić i zamolili je da kument ne možda toliko ruske plutokratije pre prevrata ko- bude sa nama. Ona je odmah pristala i postala naš liko dokument kako se na nju gledalo odozdo. Ličnosti su prvi, najvredniji i najbolji član.“ sve opterećene ne zlom, sve dostojne da ih društvo osudi na Pored dramskih predstava Kamerno pozorište smrt, ako ih već sama njihova nedela ne dotuku. će priređivati i večeri recitala, namenjene omladi- U marljivoj režiji bivših moskovskih hudožestvenika ni i široj publici. Uopšte će nastojati da svoj rad što gđe Greč i g. Pavlova beogradski glumci su ostvarili zani- više proširi. mljivu galeriju tipova. Gca Markovac (Vasa Železnova) bila Osnivači još ne žele da saopšte imena članova je uporni, malo patetični čuvar porodičnog imena, gca Urba- pozorišta. Ali naglašavaju da su to sve, sem jedne nova i gca Tekić dve suprotne sestre, gca Vrbanić komična nove naivke koju su oni otkrili, profesionalni glum- prijateljica koja mrzi i sekretarica koja krade, gđa Katalinić ci i bivši članovi narodnih pozorišta. Stalnih redi- dostojanstvena, mlada revolucionarka, spremna na žrtve, g. telja nemaju, ali će zato kod njih gostovati g. g. He- g. Živanović i Radenković dva dobro, data tipa. cel, Mata Milošević, Rajko Vesnić, Milan Stojano- Prevod g. Taranovskog mogao je da se jezički malo po- vić, Dragutinović, Ferdo Delak i Tito Štroci. Isto ta- pravi. Dekor g. Denića činio je korektan okvir. Ž. V. ko gostovaće i glumci, članovi većih pozorišta. Pozorište će biti otvoreno kroz dvadeset dana. POLITIKA, 22. januar 1941 Prilikom otvaranja g. Vinko Viteziva održaće pre- davanje o pozorišnom radu kod nas. Pozorišna hronika: Kamerno pozorište pregovara o zakupu jedne U Beogradu se osniva sale koja je podesna za njegov rad. kamerno pozorište „Verujemo da ćemo uspeti“, kažu osnivači. „Mi- slimo da će nas najbolje preporučiti naše predstave. beograd dobija još jedan privatni teatar. Ka- Pred publiku nećemo izlaziti dok stvar do- merno pozorište, koje su osnovali naša pozna- bro ne spremimo.

19 LUDUS 203 LUDUS REPRINT

Glumački klub je prevashodno brinuo o so- I tako, umesto poboljšanja glumačkog ma- Iz naše pozorišne prošlosti cijalnom i materijalnom statusu članova, a koji terijalnog položaja, usledilo je donošenje rigoro- je u tim sezonama bio veoma nepovoljan. Kra- znog „Pravilnika Srpskog Kraljevskog Narod- jem sezone1906/1907. Klub zahteva povišenje nog pozorišta“ 16. juna 1908. na koji će veoma plata koje su „sada zaista bedne“. S tom ocenom oštro reagovati ne samo članovi glumačkog an- GLUMAČKI KLUB glumaca se složio i upravnik Marković. sambla već i kulturna javnost. Novine su tim po- Početkom naredne sezone ništa se nije pro- vodom beležile učestale revolte glumaca s konfe- menilo i zato su „članovi Glumačkog kluba po- rencija u Glumačkom klubu. Miloradu Gavrilo- redništvu časopisa „Nova iskra“, čiji je sandar Milojević, članovi: Ilija Stanojević, Sa- jedinstvo. Tadašnji upravnik Narodnog pozori- čeli aktivniji rad protiv sadašnje uprave Nar. viću, predsedniku Kluba, kao posledica njegovog urednik bio književnik Rista Odavić, va Todorović, Svetislav Dinulović, Raja Pavlo- šta bio je Dragomir M. Janković, vršilac dužno- pozorišta, koja se dosad ničim nije pokazala upornog i doslednog angažovanja za glumačka Uprvak Narodnog pozorišta Milorad Ga- vić, Milorad Petrović, Jevrem Božović, Dimitri- sti dramaturga Milan Grol, a članovi Književ- da teži glumačkom napretku, nego je angažu- prava, usledilo je rešenje maja 1908 o „stavljanju vrilović, 22. januara 1906, šalje sledeće pismo: je Petrović i Bogoboj Rucović. no-umetničkog odbora bili su Bogdan Popović i jući neke mlade snage dovela pozorišnu trupu u penziju“. Nasilno penzionisanje jednog od naj- „Gospodine, Čast mi je o ovome izvestiti Uredništvo Jovan Skerlić, profesori Univerziteta, i državni na nivo diletantskih društava“, piše „Pravda“ uglednijih članova Narodnog pozorišta, višego- Na dan Sv. Save, 14. januara ove godine, ’Nove iskre’. savetnik Dobroslav M. Ružić. Stalni reditelji su (12. X 1907), da bi posle dva dana javila kako dišnjeg prvaka i reditelja, izazvaće buru u kul- osnovan je Klub članova Srp. Kralj. Narodnog Predsednik, Milorad Gavrilović.“ trojica prvih glumaca: Milorad Gavrilović, Ilija su „i mladi članovi van Kluba doneli sinoć od- turnoj javnosti, koja se neće stišavati sve do nje- pozorišta, u želji podizanja dramske umetno- Ne samo Odavićeva „Nova iskra“ već i Stanojević i Sava Todorović. luku da se potpuno slažu sa rešenjem članova govog povratka u ansambl. To će se desiti tek 17. sti i glumačkog staleža, međusobnog savetova- beogradski dnevni listovi zabeležili su pojavu Krajem sezone 1905/1906. doći će do ko- Kluba i pristaju na sve što Klub bude rešio da či- jula 1909. smenom Markovićeve uprave i dola- nja i obaveštavanja, kao i uzajamnog pomaga- Kluba i povremeno pratili njegov rad. U tome lektivne ostavke Uprave i Književno-umetnič- ni“. Situacija se sve više komplikovala: tri od če- skom na čelo Kuće Milana Grola, koji reaktivira nja i zaštićavanja. se izdvajala „Pravda“ češćim komentarima o kog odbora, a na čelo Pozorišta će krajem ju- tiri člana Književno-umetničkog odbora podno- Gavrilovića i postavlja ga za reditelja. Klupskim poslovima rukovodi Odbor Klu- radu Narodnog pozorišta i pojavi prvog orga- la 1906. doći dr Nikola J. Petrović. Već počet- se ostavku: Br. Đ. Nušić, dr Dragoljub Pavlović i Svaki javni glumački angažman u prošlosti, ba od dvanaest članova. nizovanja glumaca na staleškoj osnovi. kom sezone 1906/1907. dolazi do nove smene M. Gavrilović. Izveštač se pita: „Ostao je samo g. pa bio on i u okviru legalnih formi staleškog orga- Za ovu, 1906. godinu, izabrani Odbor kon- Kao što se može uočiti iz sastava Odbora, upravnika: 29. novembra 1906. postavljeni su Bor. Popović. Šta taj čeka?“ Isti list, posle nede- nizovanja, imao je svoju cenu, koja se plaćala, pone- stituisan je ovako: predsednik Milorad Gavri- istina, bez ijedne glumice (!), u njemu su se na- Mihailo Marković, direktor Prve beogradske lju dana, javlja: „Zahtev Glumačkog kluba o po- kad, kao što se vidi, i – udaljavanjem iz ansambla. lović, zamenik predsednika Ljuba Stanojević, lazili svi istaknuti članovi ansambla, čime su u gimnazije, za upravnika, a za dramaturga Ri- višenju plata celokupnom personalu nije usvo- Zoran T. Jovanović blagajnik Dragutin Jovanović, sekretar Alek- najvećoj meri ispoljili kolegijalnu solidarnost i sta Odavić, profesor i pređašnji dramaturg. jila ni pozorišna uprava ni ministar prosvete.“ (Ludus broj 89, 15. novembar 2001)

Milan Caci Mihailović IZ „USPOMENARA 212“ ŠEŠIR MOJ Samo sam jednom bio u stanu Mire Trailović. Petar Kralj dobio nagradu u Sarajevu na festivalu MES (male eksperimentalne scene), ali nije mogao da prisustvuje dodeli jer mu je umrla majka Stanislava. Posle izvesnog vremena iz Sarajeva u Atelje 212 došao neko iz organizacije Festivala da Pe- tru naknadno uruči nagradu. Velika upravnica Mira Trailović je posle svečanog čina sišla u bife i sve koji su se tu zatekli pozvala u svoj dom na Kopitarevoj gradini, da se u čast dobitnika Perice, kako ga je iz mi- lošte zvala, popije piće. I tako odosmo u Mirin raj. Besprekoran red, na pisaćem stolu raznobojni papirići za poruke, sve složeno pod konac, preovladava boja zlata. Na zidovima, pored umetničkih slika, bezbroj zidnih satova. Da su radili, bio bi to jedinstven hor neke specijalne sajdžijske radnje. Izme- đu dnevnog boravka i intimnih prostorija prava oltarska vrata u duborezu, doneta sa ko zna kog putovanja. Uredan prostor odjednom zažive kada banuše već razdragani drugari voljenog laureata. Pi- će učini svoje. Radmilović otvori neki orman i izvadi što mu je prvo palo pod ruku – šešir! Nema sumnje, bio je to jedan od šešira Mirinog supruga, novinara „Politike“, Dragoljuba Trailovića. Radmilović ga nakrivi na jednu stranu, stavi ruke u džepove i krenu po dnevnom boravku kao da je na modnoj pisti, ali na primer u Pinosavi. Sladak smeh ispuni prostor. Utom se otvoriše ulazna vrata i pojavi se, glavom i bradom, Mirin Guca. Jednim pogledom obuhvati ceo prostor i kad smo pomislili da će nam se pridružiti, on naglo zatvori vrata sa spo- ljašnje strane. Ostalo je da nagađamo šta je bio razlog Gucinog odlaska. Mnogi su tvrdili da je to Desetogodišnjica igranja „Kralja Ibija“. Odozgo: Petar Kralj, Božidar Pavićević Longa, Taško Načić, Miodrag Andrić, Zoran Ratković, Zoran Radmilović, Milan Caci Mihailović, bio Radmilović. Tačnije Gucin nakrivljeni šešir na nasmejanoj Radmilovićevoj glavi! Aleksandar Gruden i Ljubiša Bačić

IZDANJA UDRUŽENJA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE – Edicija posvećena dobitnicima Nagrade „Dobričin prsten“

MARIJA CRNOBORI RADE MARKOVIĆ MIHAILO JANKETIĆ PREDRAG EJDUS Priredio Aleksandar Milosavljević Priredio Zoran T. Jovanović Priredio Veljko Radović Priredio Zoran T. Jovanović

JASNA ĐURIČIĆ Autor: Aleksandar Milosavljević MATA MILOŠEVIĆ STEVAN ŠALAJIĆ PETAR BANIĆEVIĆ DIJALOZI VOJI BRAJOVIĆU Priredile Ksenija Priredio Petar Marjanović Priredio Raško V. Jovanović Autor: Dragan S. V. Babić Šukuljević-Marković i Olga Savić

MILENA DRAVIĆ LJILJANA KRSTIĆ MIRA BANJAC SVETLANA BOJKOVIĆ Autor: Tanja Nježić Priredila Ognjenka Milićević Priredio Zoran Maksimović Autor: Ksenija Šukuljević-Marković JELISAVETA SABLIĆ Priredili: Zoran T. Jovanović i Tamara Bijelić

PETAR KRALJ VLASTIMIR ĐUZA STOJILJKOVIĆ BORA TODOROVIĆ RUŽICA SOKIĆ Priredila Ognjenka Milićević Priredio Zoran T. Jovanović Autor: Dragana Bošković Priredio Zoran T. Jovanović

A KO SI TI? Automonografija Predraga NEBOJŠA GLOGOVAC OLIVERA MARKOVIĆ STEVO ŽIGON KSENIJA JOVANOVIĆ Manojlovića Autor: Tatjana Nježić Priredio Feliks Pašić Priredio Zoran T. Jovanović Priredio Zoran T. Jovanović Saradnik na rukopisu: Jelena Kovačević

LUDUS 203 20 MOJA UMETNOST JE MOJE DUBOKO PUTOVANJE Uvek se borim. Nemam svoje mesto pod suncem, moje mesto je samo u meni, kaže Rita Gobi

Milica Kosović

velikim zadovoljstvom objavljujem go. Poslednje dve decenije živim i radim u da ću učestvovati na ovogodišnjem Budimpešti, a nostalgija za rodnim podne- S izdanju Kondenza...“ Ovim rečima bljem i dalje tinja u meni. Kada su me proš- na društvenim mrežama plesačica, kore- le godine pozvali na Infant, bilo mi je vrlo ograf, instruktorka igre Rita Gobi podelila drago jer sam dobila mogućnost da se pred- je radost s prijateljima i poklonicima nje- stavim u gradu gde sam prvi put zaigrala ne umetnosti što će magiju igre prezento- na sceni. Posebno i zbog toga što sam došla vati beogradskoj publici. sa solo predstavom ’Volitant’“, kaže Rita Go- Nagrađivani performans „Volitant“, ko- bi koju su Novosađani pozvali da otvori i po- ji predstavlja stanje između „već ne tu“ i „još slednji, 46. Infant, i bude u stručnom žiriju. ne tu“ i uvodi nas u svet metamorfoze, ova Profesionalnu baletsku karijeru zapo- umetnica čudesne energije predstaviće na čela je u Pečuju, godine 2006. osnovala je sceni Bitef teatra 24. oktobra u okviru ovogo- kompaniju „Gobi“. Oprobala se na filmu u dišnjeg Kondenza, koji po tradiciji organizu- saradnji s rediteljem Miklošom Jančom, a je Stanica (Servis za savremeni ples). svojim scenskim minimalizmom osvojila Rođena u Budisavi nadomak Novog Sa- je samo ovoga leta publiku najpre u Grčkoj, da, Rita Gobi je već sa sedam godina uplovila zatim u Koreji, ali i u Rumuniji i Mađarskoj. u svet igre. U Novom Sadu je završila Balet- „Sa sedam godina prvi put su me ro- sku školu, da bi akademsku diplomu stekla ditelji poveli u plesni studio. Prilikom tog na Mađarskom plesnom koledžu u Budim- magičnog susreta sa scenom rekli su mi pešti, gde i danas živi i stvara svoje začud- da improvizujem. Uživala sam u tome i to ne plesne kreacije. Ipak, za Novi Sad, Voj- traje i danas. Zapravo, od tada uživam u vodinu i Srbiju vežu je jake emocije i svaki igri, dajem sve od sebe, slobodna sam u to- slobodni trenutak koristi da boravi u rodnoj me. Uvek sam volela da se krećem, da tr- Budisavi, uživa u vojvođanskim pejzažima. čim, da se igram. I u toj igri koja je bez re- Rita Gobi (lična foto-arhiva)

Sredinom septembra Rita Gobi imala je reografiji i stvaranju. U svim svojim pred- Predstava Volitant Rite Gobi (foto: Marcell Piti) i novu premijeru u Rumuniji koju je reali- stavama uvek pokušavam da istražim zovala sa sedam tamošnjih igrača. U ovoj ljudsko telo, da ne bude samo telo nego predstavi bavila se fenomenom starosti. Za- neki element, slika, nešto što nije samo ja nimalo je kako se telo transformiše s godi- već da bude objekat. Interesuje me kako se nama. ljudi transformišu, u nešto što je drugači- „Mnogo sam istraživala od 23. do 30. je. Svi moji pokreti, misli, ideje su samo za godine, različite stvari radila, i onda sam ples. Sve oko mene je ples“, za- odlučila da se osamostalim, posvetim ko- ključuje umetnica.

Udruženje dramskih umetnika Srbije Reprezentativno udruženje u kulturi raspisuje JAVNI POZIV – KONKURS za predlaganje kandidata za dodelu Nagrade LJ U B I N K A B O B I Ć u oblasti komedije, u 2019. godini Prošlogodišnja je pobednica 46. In- či pronalazila sam sebe, u onome što nije koreografskom nizu „Beli zid“ donela joj Nagrada se dodeljuje dramskim umetnicima (glumicama i glumci- fanta, a nagradu je osvojila upravo pred- reč već što dolazi iz tela, a to je ples“, kaže je veliku uspeh. Ritin rad karakteriše mi- ma) za najbolje glumačko ostvarenje u oblasti komedije, na scenama stavom „Volitant“ u kojoj je pokazala „ču- ova darovita umetnica. nimalizam, a njen metod stvaranja odli- desne mogućnosti minimalizma u svim S deset godina upisala je Baletsku ško- kuju analitičko razmišljanje, ali i futuri- profesionalnih pozorišta Srbije, u predstavama premijerno izvedenim u pozorišnim segmentima“. U međuvreme- lu u Novom Sadu. Posle toga otišla u Bu- stički ton. periodu od 1. septembra 2017. do 31. avgusta 2019. godine. nu je sa njenim predstavama prokrstari- dimpeštu zbog plesa, ali i zato što je htela „Uvek se borim. Nemam svoje mesto Osnovna merila su: da je ostvarena uloga, naslovna, glavna, veli- la svetom, potpisala nekoliko novih scen- još da uči i da se usavršava. U Budimpešti pod suncem, moje mesto je samo u meni. ka ili značajna, da je ostvarena u komediji, da je tragalačka, inovativ- skih ostvarenja, ugovorila nova gostova- je završila jedinstveni fakultet za ples, ste- Moja umetnost je moje duboko putovanje, na i da se može se označiti kao sasvim nova smernica glumačkog izra- nja. Da je reč o umetnici izuzetnog dara, kla diplomu baletskog umetnika... Već sa 16 mnogo toga sam naučila tokom prethod- najbolje govore priznanja koja se nižu, godina uradila je prvu koreografiju u školi. nih godina. Ipak, svaki put iz početka, za- za na polju komedije. među njima i nagrada čuvenog osnivača „Zapravo, možda sam i pre toga radi- dala sam sebi, plešem kao da nikada ni- Predlagači kandidata mogu biti profesionalna pozorišta, pojedinci - novog pravca umetničke igre Rudolfa La- la koreografije, a da to ni sam nisam zna- sam učila ples, zato ga uvek iznova tražim dramski umetnici, pozorišni kritičari, redakcije stručnih i časopisa iz bana koju joj je dodelilo Ministarstvo kul- la. Sve što sam radila možda nikada nije u sebi. Posle decenije rada na polju kla- oblasti kulture, kao i umetničke ustanove i udruženja. ture Mađarske. ni bilo balet već uvek nešto drugačije, ne- sičnog baleta, s brojnim koreografima i na „Sloboda me je opredelila da se bavim što što nikada nisam učila, već je dolazilo filmu i u pozorištu mnogo toga sam stekla, Predloge sa pisanim obrazloženjem poslati ili dostaviti na adresu: plesom koji dolazi iz moje dubine…“, ka- samo po sebi“, dodaje Rita Gobi. naučila, ali najvažnije mi je bilo da čistim Udruženje dramskih umetnika Srbije, 11158 Beograd, Stu- že ljupka Rita Gobi koja ovih dana u Bu- Trenutno radi kao profesor plesa u sebe, da nađem nešto što je minimalistič- dimpešti ima pune ruke posla. umetničkoj gimnaziji u Budimpešti i re- ko, a što je meni veoma važno“, kaže Ri- dentski trg 13/VI, ili na: [email protected] „Patila sam za rodnim podnebljem, tim dovno organizuje radionice u Mađarskoj i ta Gobi koja uvek u glavi ima po nekoli- najkasnije do 31. oktobra 2019. godine. mirnim vojvođanskim nebom veoma du- šire. Njena prva predstava u tragalačkom ko projekata.

21 LUDUS 203 O IMOVINI UDRUŽENJA ILI POZIV NA VEČITU UPORNOST Godine 1968. prvi put je pred Skupštinom dramskih umetnika pokrenuta tema predratne – nacionalizovane, oduzete – imovine. Kako se dotad Udruženje ni u čemu nije konfrontiralo s državom, iznet je kompromis: Da se Udruženju vrati njegova predratna imovina tri palate u Beogradu, ili da mu se, kao kompenzaci- ja, u zajednici sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Grada i Republike, pro- nađe adekvatna zgrada za Dom dramskih umetnika. Ali...

Piše Jelena Kovačević

ad se prolazi kroz skupštinske be- birokratskim uslugama. Kasnih devedesetih le profitabilne, davane pod rentu, i da se pa- leške i drugu bogatu arhivsku do- jedno vreme je tu bila smeštena i Uprava iz- žljivo rukovodilo fondovima, tako da je bi- Kkumentaciju koju Udruženje pažlji- gorelog Jugoslovenskog dramskog pozorišta. lo sredstava i za socijalne slučajeve i za fi- vo čuva, čovek se ne može otrgnuti utisku Revizija Ugovora o zakupu prostora na Tera- nansijsku stabilnost Udruženja. Da bi se da se izvesne krupne teme iz godine u godi- zijama izvršena je 2000. Od 2002. Udruženje opravdali što traže svoju imovinu, naveli su nu, od jednog predsednika do drugog, od jed- se preselilo u zgradu Etnografskog muzeja na kao argument da sva umetnička udruženja nog do drugog saziva Skupštine raspravljaju VI sprat. Tad je od Ministarstva kulture i Gra- u inostranstvu, „pa i neka kod nas“, imaju i ponavljaju. Da zapravo postoje rešivi i ne- da Beograda dobilo velik prostor od šest kan- svoje domove: „Zašto i mi, dramski umetni- rešivi problemi. Tako, Udruženje još nije ot- celarija; danas može da koriti svega tri. ci ne bismo imali svoj dom – tim pre što smo Džordža Vašingtona 48 krilo šta je potrebno da mu vlast vrati nepo- Po osnivanju 1950. Udruženju je Reše- to već imali i pre rata, kada je naše udruže- kretnu imovinu. Pokazalo se da nije dovolj- njem ministra Rodoljuba Čolakovića, na če- nje bilo jedno od najbogatijih i najjačih u ze- na sistematičnost jednog Milana Puzića. Ni lu Saveta za nauku i kulturu, predata na mlji, sa svojim penzionim fondom“ (Arhiv sob[om] za dnevni boravak i malom pozor- Humana akcija Udruženja izgradnje strpljivost Slavka Simića. Nije ni spretnost i upravljanje zgrada u ul. Džordža Vašingto- UDUS 1968). nicom. Zatim, muzej, biblioteka, bilijar sa- Doma veterana nije bila i jedina u to vreme. mudrost jedne Mire Banjac. Ni energičnost na i parcele u Novom Vinodolu, ali u arhiv- U palatama predratnog udruženja već la, ambulantni deo, mala frizernica, letnji Udruženje je pokrenulo izgradnju odmarališta Svetlane Bojković. Ni upornost i razložnost skoj građi Udruženja ne nalazimo odgovor su živele neke druge porodice, u društvenoj restoran sa baštom, sala za rekreaciju. Sve u Vrnjačkoj Banji, nalik drugim udruženjima i Ljiljane Đurić. Ni diplomatija Vojislava Bra- na pitanje zašto ovo rešenje nije sprovede- imovini. A pošto nije bilo odgovora za ponu- to, plus celokupno osoblje – počevši od leka- savezima ili privrednim organizacijama: jovića. Ni sve njihove kolege predsednici ili no u praksi. đenu kompenzaciju (to je bio pokušaj trgova- ra specijalista, preko medicinskog osoblja do Očekujemo od Skupštine Opštine Vr- angažovani u predsedništvima ili u Komisi- Godine 1968. prvi put je pred Skupšti- nja nečim čega više nema), tadašnji predsed- servirki. Gledaćemo i trudićemo se da sva- njačka Banja poziv za sklapanje ugovora i ji za povraćaj imovine, takođe obdareni ovim nom dramskih umetnika pokrenuta tema nik Udruženja Slavko Simić inicirao je 1969. ki kutak doma bude oživotvoren – da se u rešenje o placu koji će nam biti dodeljen ta- veštinama, moćima, vezama, pojedinačno predratne – nacionalizovane, oduzete – imo- izgradnju Doma veterana scene „kao pomoć svakom kutku odvija život koji će značiti vi- kođe u najlepšem delu Vrnjačke Banje. Po i u kontinuitetu, nisu uspeli da reše pitanje vine. Kako se dotad Udruženje ni u čemu ni- starim i usamljenim umetnicima“. O udru- še i plemenitije od samoće i iščekivanja bole- našoj zamisli, ovaj dom-odmaralište treba da imovine. A tema imovine uvek je udruživa- je konfrontiralo s državom, umesto direktnog ženjsku ideju solidarnosti nije se mogla oglu- sti. [...] u domu neće postojati stepenice, već pruži mogućnost za odmor i rekreaciju svim la dramske umetnike na najprirodniji način pitanja, iznet je kompromis: „Da se Udruže- šiti vlast. Uostalom, to je bila nova inicijati- će se penjati rampom, tj. skoro ravnom puta- članovima našeg Udruženja, kao i članovi- i, ako je bilo ponekad neslaganja među pred- nju vrati njegova predratna imovina tri pala- va jednog posleratnog udruženja. Štaviše, ju- njom sa neprimetnim nagibom, koji će voditi ma njihovih porodica, po minimalnoj ceni, sednicima o pitanjima načina vođenja Udru- te u Beogradu, ili da mu se, kao kompenza- goslovensko društvo je u tim godinama bilo na spratove. (Arhiv UDUS 1971) gde će oni imati obezbeđen smeštaj preko ce- ženja, napori da se dođe do svog doma bili su cija, u zajednici sa Zavodom za zaštitu spo- u ekonomskom uzletu. (Horvat 1970) (Čalić Slavkov optimizam nije bio neosnovan: le godine. (Arhiv UDUS 1971) zajednički i neupitni. menika kulture Grada i Republike, pronađe 2013) Posle dve godine rada bilo je mnogo op- U ovom periodu uspeli smo da pre sve- Plac se mogao jeftino kupiti od Opštine, Otkad je iznova osnovano 1950, Udruže- adekvatna zgrada za Dom dramskih umet- timizma da će Dom biti izgrađen. Navešćemo ga pobudimo interes kod nadležnih orga- koja je videla interes u okupljanju glumaca, nje ima samo dodeljene, iznajmljene kancela- nika. Zgrada u kojoj bi bile smeštene prosto- gotovo u celini Slavkov izveštaj. On je govo- na i pojedinaca za izgradnju jednog ova- mogućnost bogate i jedinstvene animacije tu- rije. Od 1952. njegova adresa je na Terazija- rije Udruženja, gde bi se eventualno otvorio rio u futuru, kao da će uskoro postojati Dom: kvog objekta u Beogradu, koji pored svo- rista umetničkim programima. ma 26. Osamdesetih godina udruženje se do- klub dramskih umetnika, koji bi imao i svo- Dom [će] imati oko 70 jednokrevetnih je namene i funkcije koju treba da ispunja- Do 1973. izjalovile su se obe ideje. Udru- vijalo pa je svoj ionako skučen prostor ustu- je gledalište“ (Arhiv UDUS 1968). Tako su to soba. Svaka soba sa kupatilom, čajnom ku- va, treba istovremeno da bude i kulturno-re- ženje je u Vrnjačkoj Banji dobilo samo mo- palo drugim organizacijama, koje su mu zamišljali glumci. Gotovo da je zaboravljeno hinjom, balkonom itd. [...] da će u domu biti prezentativna ustanova. Postignuti rezulta- gućnost da povremeno pošalje neke članove i kompenzovale različitim računovodstvenim i da su nekretnine predratnog Udruženja bi- restoran sa običnom i dijetalnom ishranom, ti su sledeći: uspeli smo da u Beogradu, na njihove porodice na odmor u banjskom sme- jednom od najlepših mesta – na Dedinju, u štaju. A što se tiče Doma veterana scene, ko- blizini bolnice „Dr Dragiša Mišović“ dobi- jem su se toliko radovali svi a naročito ostare- jemo lokaciju u veličini od 5000 m.2 Sama li glumci, Republika se povukla zbog manjka zgrada će imati oko 4000 m2 korisne povr- sredstava. Onda je 1972. grad Beograd, pot- šine [...] Sredstva za Dom obezbediće Zajed- predsednik Skupštine Milan Vukos, dao dva nica socijalnog osiguranja, koja je pre neko- predloga. Prema prvom, Grad bi dao polovi- liko dana uplatila 200.000.000 starih dina- nu sume preko Komunalnog Zavoda za soci- ra, Skupština SR Srbije i Skupština grada jalno osiguranje. Ali kako Republika nije mo- Beograda. Ispred Doma će biti podignuta i gla da obezbedi drugu polovinu, a Udruženje dva spomenika – Branislavu Nušiću i Jova- je takođe nije moglo obezbediti društvenom nu Steriji Popoviću. Naša obaveza je da sa- akcijom prikupljanjem priloga), predložena mi obezbedimo opremu Doma. To će biti ve- je druga opcija: „da se izgradnja Doma pre- oma težak i naporan posao, velika obave- da Gradu Beogradu i da Grad izgradi Dom u za [...] Upravo ovde očekujemo pomoć ce- celini i koristi ga za potrebe dramskih umet- lokupnog našeg članstva, svih naših orga- nika Beograda. Ukoliko ne bude dovoljno nizacija, pozorišnih kuća, filma, radija, te- dramskih umetnika, Dom bi koristili i osta- levizije i slično. Posebno u ovom izveštaju li umetnici i kulturni radnici, a ukoliko i kod želimo da navedemo imena kolega i prija- njih ne bude bilo dovoljno zainteresovanih, i telja, koji, čim su čuli za izgradnju Doma, druge kategorije građana.“ Zatim su pojasni- dali su nesebično svoje prve priloge, i to: Dr li šta bi se dešavalo s ovom imovinom: „Uko- Hugo Klajn (400.000), Nevenka Mikulić De- liko je Udruženje u stanju da svojim akcija- simirović (300.000), Milan Ajvaz (100.000), ma ili preko Republike, obezbedi izvesnu su- Tatjana Lukjanova (80.000), Aleksandar mu sredstava, spremni smo da za ta sredstva Ognjanović (100.000), Radmila Bunuševac Udruženje zakupi odgovarajući broj soba za (200.000), Dimitrije Dorjan (10.000), Rado- dramske umetnike iz unutrašnjosti.“ (Arhiv Sestre Laršove (Sofija i Milena), glumice niškog pozorišta Sinđelić slav Lazić (50.000). UDUS 1973)

LUDUS 203 22 Od petogodišnje borbe za Dom veterana scene kao kompenzacije za izgublje- nu predratnu imovinu, 1976. ostao je obez- beđen plac na Dedinju, gde je trebalo da se gradi Dom, u sklopu Kulturnog centra Dedi- nje; urađeni planovi, maketa i predračuni za njegovu gradnju, dok sredstava za izgradnju nisu obezbeđena. Paralelno, Udruženje pokušava doći do pisanih dokumenata o svojoj predratnoj imovini za koju je znalo samo iz sećanja veterana. U junu 1974. pronađeno je da je sva arhiva predata Istorijskom arhivu grada Beogra- da i da je u potpuno ispravnom stanju. Počet- kom sedamdesetih povedena je borba za de- nacionalizaciju tri zgrade Udruženja. Udru- ženju nije osporavano pravo svojine, ali je vlasnik mogla biti samo društvena organizacija, a ne i udruženje. Na jedan od zahteva Udruženja odgovorila je Skupština opštine Vračar da „ne postoji zakonska mogućnost da se udovolji zahtevu, stoga što je predmet- na imovina postala društvena svojina.“ (Ar- hiv UDUS 1976) Onda se Udruženje obrati- lo Izvršnom veću – Imovinsko pravnom od- seku, a oni su tražili originalna dokumenta o ovoj imovini ili izvode iz zemljišnih knji- ga. I tražili su da se od Socijalističkog saveza pribavi dokument „kojoj kategoriji pripada Udruženje“, tj. da nije „grupa građana“ i da bi tek tad mogli da uđu u proces rešava- nja predmeta. Zatim su se obratili predsedniku predsedništva SRS Draži Markoviću, a on je presekao – „da treba dati Udruženju jednu zgradu gde bi moglo da razvije svoje aktivnosti“. Tako se Komisija uputila u Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda da po- Kralj Petar I u NP u Bgd, 1911 traži neku zgradu iz njihovog fonda. Onda su obilazili mnoge zgrade, i, kako im je rečeno, pronašli desetak. kriminološka i sociološka istraživanja, a ne- izradi „deobnog bilansa između bivših repu- objekata i da se tako izdvoje sredstva za nov Agenciji za restituciju je 2014, za manda- Udruženje je promenilo strategiju po- kada (1912) bio je Džokej klub. Osim dovoljno blika SFRJ i SRJ, kojima bi se stvorio zakon- krov Udruženja, pa da „kao kompenzaciju“ ta Vojislava Brajovića, podnet zahtev za vraća- četkom osamdesetih. Za vreme mandata Mi- kancelarijskog prostora, Udruženje bi dobilo ski osnov za rešavanje ovog pitanja“ (Arhiv za predratnu imovinu dobije scenu. (Arhiv nje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, a u re Banjac (1982–1984) izdejstvovano je da i mali amfiteatar sa 250 mesta, magacinski i UDUS 1996). Udruženje je kucalo na mnoga UDUS 2004) pripremi dokumentacije za podnošenje zahte- Udruženje od „grupe građana“ stekne sta- podrumski prostor, foaje podesan za izložbe, vrata: ministra kulture (Nada Popović Peri- Takođe se pojavio predlog da se Udruže- va i pokretanje postupka restitucije pomaže ad- tus društvene organizacije, pravnog subjek- mogućnost da se u potkrovlju urede tri do če- šić), gradonačelnika Beograda (Zoran Đinđić, nje smesti u zgradu u ul. Vuka Karadžića 14 vokat Leposava Živanović. Uz njeno ime va- ta. Tako je 23. aprila 1984. Udruženje tran- tiri hotelske sobe. Udruženje se udružilo i s Milan Božić, Vojislav Mihailović); bilo je sve- (preko puta Kriminološkog instituta). No to ni- lja reći da iako je vlast gluva i slepa za muke sformisano u Savez dramskih umetnika Sr- Muzejom pozorišne umetnosti Srbije, koji je sno da se bez mnogo truda i upornosti neće su sve ponude. Godine 2011. Udruženje je pre- dramskih umetnika, ima visoko odgovornih i bije jednoglasnom odlukom regionalnih i po- takođe tražio nov prostor i obe institucije mo- ništa postići. govaralo s Ministarstvom odbrane o zgradi u etičnih pojedinaca kojima su pravda i čestitost krajinskih udruženja: Beograda, Vojvodine, gle su se smestiti u ovoj zgradi. Ovaj predlog Za sve ovo vreme Udruženje se bori s po- Katanićevoj 15, i pokušalo je da sklopi ugovor unutrašnji imperativi. Leposava Živanović, po- Zaječara, Kragujevca, Niškog regiona, Tito- još uvek je pominjan početkom devedesetih. kušajem nametanja visokih cena zakupnine o razmeni dobara između Udruženja, Grada klonik umetnosti i iskreni prijatelj Udruženja, vog Užica, Kruševca, „a Savezu će, na osno- Miki Manojlović je inicirao nove sastan- prostora na Terazijama i uspeva kako-tako i Republike Srbije. Pregovori nisu uspeli. Po- bratanica Milivoja Živanovića, zastupa Udru- vu odluke nadležnih organa pristupiti i Po- ke na najvišem nivou: s predsednikom Skup- da prolongira reviziju Ugovora o zakupu poslednjih godina Vlada Republike Srbije dode- ženje u svim pravnim poslovima restitucije bez krajinsko udruženje SAP Kosovo i udruženje štine SR Srbije, s potpredsednikom Republič- slovnog prostora na Terazijama, tj. da se ne lila je Ministarstvu kulture, za potrebe Udru- nadoknade. dramskih umetnika Leskova“ (Arhiv UDUS kog izvršnog veća i predstavnicima Gradske podigne cena zakupnine za sto posto. ženja, na upotrebu jedan komotan, ali neuslo- U međuvremenu stupio je na snagu Zakon 1984). Na kraju mandata, pre no što će me- skupštine. Da bi nakon svega zaključili „da su Na ulasku u novi milenijum problem ne- van prostor u Nušićevoj ulici. U međuvremenu o udruženjima (2009), prema kom je Savez iz- sto predsednika ustupiti Mikiju Manojlovi- napori uzaludni, da ne postoji faktička volja i rešenog imovinskog statusa i dalje je tu. Pred- je Udruženje i dalje u Etnografskom muzeju. gubio svoj status društvene organizacije i ponovo ću, Mira Banjac je rekla: „Osnovna preoku- spremnost za rešenje navedenih problema i da sednik Udruženja Tihomir Stanić (1998– Konačno je i u Srbiji pomereno pitanje postao udruženje. Upisano je u Registar udruže- pacija Predsedništva bila je od UDUS-a stvo- se radi uglavnom o protokolarnim obećanjima 2000) pokreće novu kampanju za povra- povratka nacionalizovane imovine s mr- nja u Agenciji za privredne registre 9. jula 2010 riti društvenu organizaciju. Naša razmišlja- i podrškama“ (Arhiv UDUS 1985). tak imovine i moli sve članove da se uklju- tve tačke. Prvo je donet Zakon o evidentira- (Arhiv UDUS 2010). A prema Zakonu o kulturi nja, naše želje srećno su koincidirale [podvu- Početkom devedesetih Sekcija vetera- če. Odazvala se predratna glumica Vuka Fa- nju nacionalizovane imovine, 2008. Udruže- donetom iste 2009, nema razlike između običnih kla JK] sa kretanjima u društvu. Zakonoda- na scene uključila se u rešavanje imovin- zlovski (1915–2004) pismom: „Mogu da vam nje je odmah reagovalo i podnelo svoj zah- udruženja građana i umetničkih udruženja. Po- vac i SSRN Srbije ponudili su nam rešenja sko-pravnih problema i za povraćaj imovi- navedem neke podatke o imovini predratnog tev. Istovremeno, tražilo je da mu se, dok god stoji jedino status reprezentativnog udruženja u koja su u većini bila prihvatljiva, i koja smo ne predratnog udruženja, kao i za dodelu po- Saveza dramskih umetnika Srbije. Pored tri se ne donese Zakon o denacionalizaciji, ustu- kulturi, a njihov registar vodi Ministarstvo kul- mi razgovarajući (a ponekad i prepirući se) slovne zgrade. Ova je sekcija bila uspešna ka- zgrade koje pominjete postojao je i plac u ulici pi adekvatan prostor sa scenom. Predsednica ture. Udruženje je dobilo takav status 2011, od- kroz duge sastanke – doveli do nekih formu- da je trebalo izdejstvovati povećanje penzio- 27. marta preko puta Studentskog doma ’Ivo Ljiljana Đurić (2008–2013) nagovestila je da nosno 2019. godine za oblast pozorišne umetno- la“ (Arhiv UDUS 1984). ne osnovice penzionisanih umetnika i da se Lola Ribar’. Na ovom placu smo na improvi- je u pregovorima „s jednom beogradskom op- sti – scensko stvaralaštvo i interpretaciju, uz sle- Moglo bi se reći da su dramski umetni- dodeli izuzetna penzija za petnaest članova zovanoj pozornici održavali predstave u leto štinom koja nema pozorište, da ustupi prostor deće obrazloženje: „Udruženje je osnovano pre ci vešto iskoristili to što su morali teritorijalno Udruženja. Takođe su napravili fototeku vete- 1941. godine. Na ovom placu se danas nalazi za scenu Saveza“. Trebalo je da to bude više- jednog veka i okuplja dramske umetnike ko- da izdele svoje članstvo na pokrajinska i re- rana scene, tako da i penzionisani glumci mo- neka zgrada, a zemljište je, koliko je meni po- namenska scena. ji su među najznačajnijim kulturnim posleni- gionalna udruženja, pa su sada mogli udru- gu ostati aktivni i u kontaktu s producentima. znato, još uvek u svojini SDUS-a. Nadam se Zakon o vraćanju oduzete imovine i obe- cima u Srbiji [...] 65 članova Udruženja nosioci žiti udruženja u Savez, koji ima status prav- Ali od imovine – ništa. Ponovo su se vratili da ćete uspeti u poduhvatu obezbeđivanja na- štećenju stupio je na snagu u jesen 2011. No, su priznanja Vlade Republike Srbije za vrhun- nog lica. Mogli su imati i radnu zajednicu ideji izgradnje Doma veterana, ali je godina doknade za nezakonito oduzetu imovinu prepo njemu, pravo na vraćanje imovine ili obe- ski doprinos nacionalnoj kulturi [...] Udruženje koja će obavljati stručno-administrativne po- najavljivala krizu, i šanse su bile zaista male. dratnog SDUS-a“ (Arhiv UDUS 2000). štećenje imaju „fizička lica“ i „zadužbine“. već dugi niz godina realizuje brojne program- slove ili se koristiti uslugama drugih sličnih Za svog mandata, 1992–1996, Svetlana Godine 2002. Udruženje se seli iz prosto- Ljiljana Đurić se obratila Evropskom savetu ske aktivnosti od značaja za nacionalnu kulturu organizacija. Bojković je zdušno nastavila proces potraži- rija na Terazijama u veći prostor na Student- umetnika (E.C.A.) koji je održavao skupštinu [...] izuzetno je dobro kadrovski i tehnički opre- U novom Statutu stajalo je da je imovina vanja nekadašnje imovine, koja se sad nala- skom trgu 13, na VI sprat Etnografskog mu- u Zagrebu i naišla je na dobru volju da se po- mljeno i uzorno obavlja poverene i druge poslove jedan od načina finansiranja. zila u svojini beogradskih opština i u svoji- zeja. Prostor je obezbeđen po povoljnom ugo- mogne i drugim našim udruženjima (ULUS, i podržava druga udruženja [...]“ (Rešenje Mini- Već za vreme novog predsednika Miki- ni države SRJ. voru između Ministarstva kulture, Grada na primer) da vrate oduzetu imovinu. Ponovo starstva kulture i informisanja 2019). ja Manojlovića (1984–1986) pokazalo se da je Novi predsednik Svetislav Goncić izve- Beograda i Etnografskog muzeja. No već sle- se Udruženje angažovalo da dođe do original- Bez obzira na okolnosti Udruženje je do- Savez/Udruženje „gotovo ravnopravan sago- stio je na kraju svog mandata, 1998, da je „je- deće godine nastaju problemi jer upravi Et- nih dokumenta iz perioda 1946–1950. Iz že- sledno u nameri da povrati nacionalizovanu vornik sa drugim ustanovama kulture“ i da dino moguće administrativnim putem, od- nografskog muzeja nije pravo što ima pod- lje da se obnovi staro stanje, došlo se i do pred- imovinu. Samo, kupovina placeva i zgrada u je „uvećan stepen našeg uticaja na umetnič- nosno konstantnim pritiskom na Grad Beo- stanare i zateže obnovu ugovora. loga da se reorganizuje rad i delatnost Udru- ime Udruženja ostaje nedosegnuti ku praksu“. grad i nadležne opštine zahtevati da se po- Sonja Jauković, u svojoj kandidaturi za ženja po modelu predratnog, čemu je u prilog san posleratnog Udruženja. Udruženju je ponuđena zgrada u vla- sebnim aktom [podvukla JK] izvrši povraćaj predsednika Udruženja 2004, navela je da išla i promena političkog sistema zemlje. (Ar- (Izvod iz istraživanja rađenog povo- sništvu Federacije, na uglu Gračaničke i To- imovine“. Osim toga Udruženje je insistira- će tražiti od vlasti da „po uzoru na evropske hiv UDUS 2012) Ali bio je to samo romantič- dom stogodišnjice Udruženja dramskih pličinog venca, u kojoj se nalazio Institut za lo na donošenju saveznog zakona odmah po zemlje“ izdvajaju 1–3% za izgradnju javnih ni iskorak. umetnika Srbije)

23 LUDUS 203 LUDUS Pozorišne novine YU ISSN 0354-3137 COBISS.SR-ID 54398983 Copyright@1992 Udruženje dramskih umetnika Srbije Prvi broj objavljen 5. novembra 1992 Tiraž: 1100 primeraka Izdaje Udruženje dramskih umetnika Srbije 11158 Beograd, Studentski trg 13/VI Telefoni: +381 (0) 11/2631-522, 2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873 www.udus.org.rs, www.ludus-online.rs e-mail: [email protected] Matični broj: 07067283 PIB 100040788 Tekući račun: 200-2711270101033-28 (Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd) Predsednik Vojislav Brajović Glavni i odgovorni urednik Tatjana Nježić Redakcija Z. J. Đorđević (1826–1900), prvi upravnik i dramaturg SNP u NS i NR u Molba Vitomira Bogića za odsustvo radi usavršavanja u Nemačkoj, 1907 Aleksandra Jakšić, Beogradu i jedan od najboljih pozorišnih stručnjaka svog vremena, oko 1870 Jelena Kajgo, dr Jelena Kovačević, dr Ivan Medenica, Aleksandar Milosavljević, Olivera Milošević, Vukica Strugar Lektura Aleksandra Jakšić

Sekretar redakcije Radmila Sandić

Tekstove i fotografije slati na: [email protected] [email protected]

Dizajn LUDUSA Đorđe Ristić

Redizajn LUDUSA AXIS studio

Priprema i štampa JP SLUŽBENI GLASNIK BEOGRAD, Lazarevački drum 13-15

Ilustrovani list, br. 5, februar 1928 – požar u SNP Laza Kostić (1882)

MINISTARSTVO KULTURE SEKRETARIJAT Izdavanje ovog broja I INFORMISANJA ZA KULTURU Ludusa pomogli su REPUBLIKE SRBIJE GRADA BEOGRADA

LUDUS 203 24