Svetlana Bojković Rade Šerbedžija Vojislav Brajović Tomas Ostermajer Gorica Popović Rita Gobi Nataša Ninković
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
POZORIŠNE NOVINE ■ BROJ 203 ■ OKTOBAR 2019 ■ GODINA XXVIII ■ CENA 150 DINARA Dizajn: ORANGE STUDIO Iz naše pozorišne prošlosti: Intervju: ZA DOSTOJANSTVO GLUMAČKOG STALEŽA SVETLANA BOJKOVIĆ NIJE DOVOLJNO VOLETI POZORIŠTE, RADE ŠERBEDŽIJA TREBA MU NESEBIČNO SLUŽITI VOJISLAV BRAJOVIĆ TEATARSKA SLIKA SVETA OD RASPADA DO ZAGRLJAJA TOMAS OSTERMAJER Iz novinskih arhiva: GORICA POPOVIĆ „PRED PUBLIKU NEĆEMO IZLAZITI DOK STVAR DOBRO RITA GOBI NE SPREMIMO“ NATAŠA NINKOVIĆ O IMOVINI UDRUŽENJA ILI POZIV NA VEČITU UPORNOST LUDUS REPRINT Iz naše pozorišne prošlosti ZA DOSTOJANSTVO GLUMAČKOG STALEŽA redinom juna 1907. Klub člano- zaborave na sebe, svoje potrebe, oseća- konferencije u Glumačkom klubu iste va Narodnog pozorišta u Beo- nje i raspoloženje, ta pruže drugi, ide- godine. Pravilnik je, ipak, odobrilo Sgradu, kao vid staleškog udru- alizovani tip. Oni treba da ostvare pe- Ministarstvo prosvete početkom sezo- živanja, uputio je zahtev Upravi za snikovu zamisao. Za to pak potrebno ne 1908/1909. i bio na snazi do dono- povišenja plata, koje su „sada, ka- im je mnogo studija i mnogo napora. šenja novog Zakona, a zatim i prateće da je broj godišnjih predstava pora- Bez njih je dramski pisac tek polovina. Uredbe o Narodnom pozorištu u Be- stao na 268, zaista bedne“. Tadašnji Oni su njegova dopuna, njegov korelat. ogradu, pod upravom Milana Grola, upravnik Mihailo Marković saglasio Otuda, npr. Rostan posvećuje svog Si- dakle, sve do sredine juna 1911. se s glumačkim zahtevom i prosledio rana od Beržeraka Koklenu Starijem, *** ga ministru prosvete Andri Nikoliću. glumcu koji igra naslovnu ulogu. U Iako neuporedivo demokratični- Ali umesto povećanja plata naredne svojoj karakterističnoj posveti Rostan ji i liberalniji, ni novi Zakon, a po- godine donosi se Pravilnik Narodnog veli: ’Ovo sam delo hteo posvetiti Sira- sebno Pravila i Naredbe o redu u Ku- pozorišta s nizom rigoroznih mera nu, ali pošto je, o Koklenu, duh njegov ći glumcima nisu dozvoljavali pravo koje su vređale dostojanstvo glumač- prešao u Vas, posvećujem ga Vama.’ na iznošenje ličnog kritičkog stava u kog staleža. Tim povodom u „Rad- Socijalna demokratija ceni ka- javnosti. Tako su „naročito zabranje- ničkim novinama“ (br. 103, 30. avg. ko te umetničke proizvode glumaca, na i najstrožim kaznama kažnjava- 1908) pojavio se članak urednika Du- tako i vrlo teške, specijalno pak du- ju se... pisanje po novinama o Narod- šana Popovića, mladog vatrenog soci- ševne napore koje oni imaju pri tom nom pozorištu i njegovim službenici- jalističkog polemičara, u kome brani poslu da podnesu... Izgleda da naša ma“ (čl. 64). prava i dostojanstvo glumaca. praviteljstva ni za tačku nisu odma- A potom se dodaju i ove zabrane: Pod parafraziranim naslovom po- kla od onih iz 60-ih godina, koja su „Svuda i na svakom mestu članovima pularne Zmaj Jovine satire, Popo- Cigane, svirače i glumce trpali u jed- Narodnog pozorišta zabranjena je kriti- vić U KraIjevstvu Jutututu, komenta- nu kategoriju... To se vidi i po bednom ka i omalovažavanje dela koja se izvode, riše „čudovište od Pravilnika“, a po- materijalnom položaju u koji je drža- igre drugova-glumaca, režije i Uprave“ sebno povodom člana 2 u kome piše: va stavila glumce – da već i ne go- (čl. 65). Posebno je karakteristična sle- „Ako ma koji član svojim ponašanjem, vorimo o onim jadnicima iz putuju- deća zabrana: „Članovi Nar. pozorišta u zgradi Narodnog pozorišta ili van ćih društava... Glumcima se ne da- bez odobrenja Uprave ne mogu sude- nje, dođe u sukob sa državnim vlasti- je ni ono na što prava imaju. Vrše se lovati ni u kakvim predstavama, kon- ma, Uprava će doneti svoju odluku o protivzakone zloupotrebe s njihovim certima i zabavama, za vreme rada kao kazni ili otpuštanju takvog člana.“ Po- fondom u koji oni celog života ulažu i za vreme odmora“ (čl. 66), što je bila pović smatra da se time „čitavom re- 5% svoje plate. Udovice i siročad glu- svojevrsna zabrana javne delatnosti, jer du građana oduzima sloboda koju im maca ostaju na kaldrmi... bez stroge kontrole Uprave glumac nije zakoni i ustav garantuju“. Autor veli Filistarske razloge štednje prezi- nigde smeo da se pojavi kao kulturna i da glumci „vrše važnu kulturnu mi- remo. Država koja može da daje to- umetnička ličnost. siju“ jer „popularišu umetnost, iznose like milione na skroz neproduktivne U periodu između dva svetska je pred oči širokih slojeva mase narod- ustanove, može i treba da obezbedi rata, Udruženje glumaca Kraljevine ne. Oni pružaju žive tipove kojima se povoljan opstanak kulturnoj ustano- Jugoslavije nastaviće n astojanje da generacije dive, oduševljavaju ili ko- vi kao što je Narodno pozorište i nje- stalež izvuče ispod strogih regula ko- jih se groze; u svakom slučaju kojima govim članovima, koji su do sada ne je su, i dalje, propisivale gotovo sve se vaspitavaju. Oni demokratišu umet- samo ignorisani nego, ovim nakarad- Branislav Nušić, pisac Hadži Loje, i Milorad Petrović, 1908 uprave Narodnog pozorišta, štiteći se nost... kulturu čine opšte pristupač- nim Pravilnikom – i maltretirani i javne kritičke glumačke reči. nom, vaspitavaju narod. ponižavani!“ I to s kolikim naporima! Naroči- Imponuje s kolikom merom ra- Popović (1885–1918) ustaje u odbra- Članak je bio svojevrsni odjek glu- Zoran T. Jovanović to psihičkim, duševnim. Oni moraju, zumevanja specifičnosti pozorišne nu glumačkog staleža, istina, s vid- mačke pobune, o čemu su pisale i „Be- (Ludus broj 90, 20. oktobar 2001) svaki put kad stupe na pozornicu da umetnosti dvadesettrogodišnji Dušan nim socijalnim angažmanom. ogradske novine“ prenoseći revolt s Toša Jovanović kao Karlo XII i Adam Man- Čiča Ilija Stanojević kao Jovanča Micić u Putu oko Dimitrije Nišlić (1873–1906), počeo u Sinđeliću, Članovi Pozorišta udruženja glumaca, drović kao Adam Brk u predstavi Karlo XII sveta, 1911 kasnije vodio putujuće poorište Srbadija 1919, u Požarevcu na ostrvu Rujanu, NP u Beogradu, 1870 LUDUS 203 2 Nekad i sad, ruku podruku red nama je novi broj LUDUS-a, do- Ceca Bojković, Rade Šerbedžija, Gorica brim delom posvećen velikom ju- Popović... Tu su i Bitef i Tomas Osterma- Pbileju – stogodišnjici udruživanja jer, osvrt aktuelnih pozorišnih stvaralaca dramskih umetnika ovih prostora. Istina, na dati nam teatarski, i ne samo teatar- pojavljuje se posle duže vremena, ali ta je ski, trenutak.... činjenica direktna posledica stalne, velike I kao da se ta dva dela suštinski pri- teme – nedostatka sredstava. Mogli bismo rodno prepliću. Na primer, glumci su uvek joj posvetiti čitav broj. Međutim, ovoga puta živeli da bi radili, kako to u intervju kaže nije joj ovde mesto. Naravno, uvek se name- Vojislav Voja Brajović, predsednik UDUS- će pitanje čemu doprinosimo ako ne govori- a, uvek znali da – što kaže Svetlana Boj- mo o onome o čemu treba govoriti, o akut- ković – rad i kontinuitet jesu najvažniji za nim pitanjima. Ali, s druge strane, zar joj njihovu umetnost... treba dozvoliti – toj večitoj temi nemaštine Interesantno, i u napisanom i izme- davanju i određivanju, te da odgovoriti na – da svojom senkom natkrili druge, važne i đu redova, hteli to ili ne, do izražaja do- pitanje šta je glumac zapravo znači baviti lepe stvari, da proguta sve pred sobom. lazi činjenica koliko su glumci i njihova se pitanjem šta je čovek. Dakle, na otprilike polovini strani- umetnost bili i ostali suštinski, gradivni Glumci za sebe kažu da je gluma nji- ca ovog broja LUDUS-a, u reči i slici, sre- element društva. Svojim postojanjem čini- hova sudbina, a iskustvo pokazuje da je ćemo se sa sadržajima koji se odnose na li su da napreduje, raste, gradi svoj identi- na svoj način i – naša. Čak i kad je re- pomenutu veliku godišnjicu. Odnosno, na tet, a istovremeno bivali su njegova slika i čima o onima koji za glumu i dramsku trenutke iz jednovekovnog ovdašnjeg glu- životvorni korektiv. umetnost ne mare ili o onima koji joj s mačkog života i udruživanja. Pišući o glumačkoj umetnosti Mile- najviših pozicija moći, umesto podrške, Drugi deo posvećen je njenom viso- ne Dravić, Ranko Munitić je istakao da se nameću okove i bedu. Vela Nigrinova kao Margarita Gotje u predstavi Gospođa s kamelijama, 1893 čanstvu – sadašnjosti. Govore za LUDUS ta umetnost otima sveobuhvatnom sagle- Tatjana Nježić Jugoslav Vlahović rijski video i foto materijal reprezenta- Zoran Maksimović (PMV), Miroslav Pe- tivnih dela i umetnika. rišić (AS), Snežana Lazić (IAB) i Jelena VEK UDRUŽENJA DRAMSKIH Poseban segment izložbe, narav- Kovačević (UDUS). no, posvećen je radu UDUS-a. Podseti- Proslavi ovog značajnog jubileja pri- mo, svoje prve zlatne trenutke Udruže- družili su se i „Alma Quattro“ i „Orange UMETNIKA SRBIJE nje beleži između dva rata – najviše za- Studio“, koji su u saradnji s autorskim sluga u uspešnom rešavanju više najbit- timom pripremili vizuelna rešenja svoje- Obeležavanje velikog jubileja, stogodišnjice udruživanja dramskih umetnika ovih nijih staleških pitanja imala je Central- vrsne izložbe na otvorenom – na sitilaj- na uprava u kojoj su od 1929. do 1940. tovima, LCD i bilbordima u Beogradu i prostora, između ostalog, ukazuje na izuzetan i veliki doprinos glumaca i pozoriš- godine bili prvaci Narodnog pozorišta u Novom Sadu biće predstavljene najzna- Beogradu: predsednik Boža Nikolić i ge- čajnije ličnosti pozorišne umetnosti. ne umetnosti razvoju i modernizaciji društva neralni sekretar Dušan Radenković. Ta- Treba pomenuti i nekoliko pratećih da su ustanovljeni: Penzioni fond neraz- aktivnosti u okviru obeležavanja stogo- vrstanih članova narodnih i putujućih dišnjice Udruženja. Performans reditelj- pozorišta; Potporni fond za nevoljne, ne- ke Marije Krstić