Reprint Intervju NEBOJŠA GLOGOVAC

POZORIŠNE NOVINE ■ BROJ 202 ■ DECEMBAR 2018 ■ GODINA XXVII ■ CENA 150 DINARA

Intervju: ANDRAŠ URBAN OLGA ODANOVIĆ MIODRAG KRIVOKAPIĆ TANJA MANDIĆ RIGONAT MILOŠ ĐORĐEVIĆ MINJA BOGAVAC

Reprint intervju NEBOJŠA GLOGOVAC

Hamlet JDP, Foto: Nenad Petrović

150 GODINA NARODNOG POZORIŠTA BEOGRAD VEK UDRUŽIVANJA DRAMSKIH UMETNIKA SEDAM DECENIJA JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA DECENIJA SUBOTIČKOG FESTIVALA „DESIRE CENTRAL STATION“ LUDUS U SANKT PETERBURGU PAOLO MAĐELI: KAKO SAM SE ZALJUBIO U BEOGRAD POGLED NA POZORIŠNU ZBILJU SRBIJE Ilustracija: Jugoslav Vlahović SVETLANA BOJKOVIĆ LAUREAT STERIJINE NAGRADE ZA ŽIVOTNO DELO

pravo kad je zatvaran ovaj broj beta od Engleske), Lagum (Milica Pavlo- ne. Predsednica SDUS-a od 1992. do 1996. Ludusa stiglo je saopštenje da je vić), Divlji med (Ana Pavlovna), Mala lju- godine.“ USvetlana Bojković dobitnica Steri- bav za mene ili Šta plaši Vinsenta Prajsa Dalje se navodi da je Svetlana Boj- jine nagrade za naročite zasluge na una- (Džesika), Bračna igra (Džilijan), Sabra- ković na Sterijinom pozorju prisutna od pređenju pozorišne umetnosti i kulture, ne priče (Rut Štajner), Bli (Vera), Matica 1969. godine i da je od tada na Pozorju odi- odnosno, kako je zovu, „za životno delo“, (Milena Gavrović), Moja ti (Dragica); Grad grala osam uloga. za 2019. godinu. teatar Budva: Jegorov put (Alma); Moder- „Sterijina nagrada za naročite za- U saopštenju se kaže da je odluku o tona Garaža: Legija časti (Milunka Savić); sluge na unapređenju pozorišne umetno- me doneo Upravni odbor Sterijinog pozor- Pozorištance Puž: Ivica i Marica (Vrača sti i kulture ustanovljena je 1965. povo- ja na sednici održanoj 7. decembra teku- Vračević); BDP: X+Y=0 (Gospođa X)… dom desetogodišnjice Pozorja i ne dodelju- će godine i da se nagrada sastoji od statu- Film: Šejtanov ratnik, Zona Zamfirova, je se svake godine. Među pojedincima ko- ete Jovana Sterije Popovića, diplome i nov- Ptice koje nikad ne polete, Halo taksi, Ne- ji su odlikovani ovim priznanjem su, iz- čanog dela. ka druga žena, Pas koji je voleo vozove, među ostalih, Josip Vidmar, Dušan Ma- Potom se navodi: „Svetlana Bojković Bolji život… Odigrala preko 200 uloga u tić, Velibor Gligorić, Hugo Klajn, Eli Fin- diplomirala je glumu u klasi prof. Predra- TV serijama i TV dramama (izbor): M(j) ci, Miroslav Krleža, Mata Milošević, Pe- ga Bajčetića 1970. godine. Stalni član an- ešoviti brak, Porodično blago, Srećni lju- tre Prličko, Rahela Ferari, Mira Stupica, sambla Jugoslovenskog dramskog pozori- di, Policajac sa Petlovog brda, Smrt Gos- Ranko Marinković, Marija Crnobori, Mi- šta od 1968. do 1984. godine, kada odlazi pođe ministarke, Bolji život, Priče iz fabri- roslav Belović, Georgij Paro, Branko Ple-

u Narodno pozorište u Beogradu, gde osta- ke, X+Y=0, Svetozar Marković, Nikola ša, Pero Kvrgić, Aleksandar Popović, De- rs www.pozorje.org. Foto: je do 1993. godine, zatim prelazi u status Tesla, Povratak otpisanih, Otpisani, Dimi- jan Mijač, Dušan Jovanović, Petar Marja- istaknutog slobodnog umetnika. Od tada trije Tucović, Kuda idu divlje svinje, Čedo- nović, Mija Aleksić, Ljuba Tadić, Jovan Ći- najviše igra u Ateljeu 212. Pozorišne pred- mir Ilić… Nagrade: Zlatna arena na Fe- rilov, Jovan Hristić, Mira Banjac, Dušan stave (izbor) – JDP: Pučina (Jovanka), He- stivalu u Puli za ulogu u filmu Pas koji je Kovačević, Milena Zupančič, Goran Ste- da Gabler (Heda Gabler), Tri sestre (Ma- voleo vozove, dve nagrade Ćuran na Dani- fanovski, Egon Savin, Ljubomir Simović, ša), Šuma (Raisa Pavlovna Gurmiška); ma komedije u Jagodini za ulogu Jovanke Vida Ognjenović, Dimitrije Đurković, Fe- Narodno pozorište: Madam San-Žen (na- u predstavi Pučina i ulogu Belize u pred- liks Pašić, Mihailo Janketić, Petar Kralj, slovna uloga), Učene žene (Beliza), Aga- stavi Učene žene, dobitnica je Oktobarske Buca Mirković, Vlastimir Đuza Stojiljko- memnon (Kasandra); Atelje 212: Noć tri- nagrade grada Beograda, Nagrade Joakim vić, Ljubiša Ristić, Renata Ulmanski, Pre- bada (Siri fon Esen), Audijencija i Ver- Vujić za doprinos pozorišnoj kulturi, Na- drag Ejdus... nisaž (Vera), Kola mudrosti dvoja ludosti grade Žanka Stokić i Nagrade Branislav Nagrada će biti uručena dobitnici 3. juna (Kleopatra Mamajeva), Filumena Martu- Nušić za životno delo u komediji, Nagrade 2019. na zatvaranju 64. Sterijinog po- rano (Filumena), Marija Stjuart (Eliza- za životno delo Dobričin prsten 2005. godi- zorja“, kaže se na kraju saopštenja.

Pismo Sergeju Trifunoviću od Ivane Dimić GLUMCU Zar da gluma izaziva zabrane? UMETNOST I VETROMETINE Nije li to očaravajuće? Festivali drhte od tvog scenskog prisustva! Kakav kompliment za pozorišta u propadanju! estivalski odbor 7. Festivala prvoizve- i kad se videlo koji glumci igraju u predsta- i koliko god može, budući da zastupa sve Već se činilo da umetnost denih predstava u Aleksincu dva da- vama, onda su počela neka pravna tumače- svoje članove koji su različitih orijentaci- nema nikakvog značaja, Fna uoči početka manifestacije doneo nja da tu ima eventualnog sukoba interesa. ja. No u jednom su izvesno složni, a to je od- ali, gle, je odluku da predstavu „Utopljena duša“, u A znate kako, festival se finansira faktički iz brana najviših umetničkih vrednosti i slobo- nekom smeta da ti glumiš pesnika! kojoj igra Sergej Trifunović, a koju je u ta- budžeta preko Centra za kulturu, to su jav- da. Činjenica da je predstava „Utopljena du- kmičarski program uvrstio njegov otac Toma na sredstva.“ ša“ Beogradskog dramskog pozorišta zame- Hvala ti što si izazvao pometnju, Trifunović, zameni drugom izvedbom. Sve ovo je izazvalo burne reakcije jav- njena predstavom „Na tragu“ istog pozorišta Dise naš turobni, Predsednik festivalskog odbora, inače nosti i medija. otvara vrlo, vrlo duboko pitanje oko koga ne- što si prozvao vunena vremena, prvi čovek Skupštine opštine Aleksinac Gru- Ivana Dimić je napisala pesmu. ma nesuglasica. podmetnuo si strahu ogledalo. jica Veljković medijima je rekao da je glavni UDUS je izdao saopštenje: Dakle, u predstavi „Utopljena duša“ Budi spokojan dok stradaš, razlog ove odluke „eventualni sukob intere- Obrazloženje da je repertoar takmičar- maestralnu ulogu ostvario je Sergej Trifuno- sa“ jer je Toma Trifunović umetnički direktor skog programa Festivala promenjen „zbog vić. I, znamo, nije mu to jedina. Naprotiv. On nervozni Jesenjine, festivala. Ipak, na pitanje novinara zbog če- eventualnog sukoba interesa“ predstavlja je, ispostavilo se, kolateralna šteta sopstve- neće ti se ništa oprostiti, ga to nije bio problem 2016. godine, kada je besmisleni izgovor. Jedini razlozi zbog ko- nog humanitarnog rada i sopstvene hrabro- neće te niko zaobići, Sergej imao glavnu ulogu u jednoj od pred- jih se sve ovo desilo, a što, nažalost, nije ret- sti, koja se kod umetnika valjda podrazume- sve će ti se natovariti i oduzeti. stava koje su tada igrale, Veljković je odgovo- ko, jesu niski udvorički, politički, vanumet- va, da javno iznese i brani sopstveno mišlje- Ali te više nikad neće rio: „Mi smo sa našim predlogom za festival nički razlozi onih koji su ovakvu odluku do- nje. Koliko god se neko slagao ili ne sa njego- posrnula stvarnost izašli s nazivom predstava i sa pozorištem neli. Kada se nešto zabranjuje, uglavnom je vim mišljenjem, činjenica je da imamo sreću zaboraviti. koje treba da se angažuje. Festivalski odbor to od nekog koji tako dokazuje da verno i sa- i zadovoljstvo da budemo savremenici umet- Zašio si nam krila je uvažio naš stav, pogotovo umetničkog di- vesno služi vlasti. nika takvog volumena i kalibra. Ne moramo na pohabane kapute, rode, rektora da te predstave treba da se igraju. Udruženje veoma vodi računa kada se, da podsećamo koliko se takvi izuzetno retko Sutra će se setiti da ti duguje, Međutim, ovih dana kad je zalepljen plakat kako i povodom čega oglašava, punim srcem rađaju i sreću. Imamo li pravo da iz ovih prepoznatlji- ne brini, brate. vih vanumetničkih razloga ne dozvolimo ta- Nije malo pokloniti se i nastupiti, lentu da zablista, i više od toga, da nastojimo svako veče ponovo da ga što je moguće više skrajnemo? čupati svoje srce Udruženje smatra da je odgovor ne, ne- i nosati ga u znojavoj šaci. mamo pravo. Teorija, praksa i istorija pokazuju – ako nešto ostaje u istorijskim ve-

Ne znaju ljudi koliko umetnika košta sudbina, rs www.bdp. Foto: trometinama i prolaznosti koja je posve pri- ali negde visoko gore, hvataju se beleške rodna, onda su to umetnost i činjenice koje iznad oblaka natovarenih razjedenim zaboravom. je tvore. Sergej Trifunović je, bez sumnje, vr- Zato budi dobro hunski umetnik. Ako neko, iz kojih god i uzmi pa glumi, razloga, želi da svoju sredinu ostavi bez umij se hladnom vodom, takve vrhunske vrednosti i lepote, onda je idi i glumi. to njegova odgovornost. Raspi po sceni svoje nepisane pesme, Udruženje zna da prave umetničke Glumi rođeni, vrednosti jesu ono po čemu će nas buduć- glumi do poslednjeg daha. nost pamtiti. A ostaće upamćene i zabrane Predstava Utpoljena duša Aleksandra Jugovića, u režiji Bobana Skerlića, Beogradsko dramsko pozorište prema umetnosti i umetnicima.

LUDUS 202 2 Pošta Srbije i Udruženje dramskih umetnika Srbije već tradicionalno LUDUS... objavljuju poštanske markice sa likovima dramskih umetnika. vaj broj Ludusa izlazi skoro dve godine belešku Mlađe Veselinovića iz 1960. godine, u nakon prethodnog, objavljenog početkom kojoj piše o velikoj potrebi za pozorišnim no- Ofebruara 2017. Posledica je to činjenice vinama. koja otvara čitav niz pitanja, od toga da li se I danas, gotovo šest decenija kasnije, u Ludus uopšte može zvati novinama, pozoriš- vreme novih tehnologija i krize štampanih menim ili kakvim god, pa nadalje... dija gotovo da nema pozorišnog i, šire gledano, Mnoštvo je tema, dilema, događanja vred- kulturnog događanja na kome mi nisu postav- nih beleženja bilo u pozorišnom životu u prote- ljana pitanja: šta je s Ludusom, zašto ne izla- kle dve godine a koje nisu zabeležene niti ih je zi, velika je šteta... I ne samo u tim prilikama. moguće obuhvatiti u ovom jednom broju, inače Kao glavni urednik (nepostojećih) novina posvećenom stogodišnjici od kada su se udru- (kako to oksimoronski zvuči, ali Srbija je ovo, žili dramski umetnici ovih prostora, ali i Ne- sve može) nemam odgovor na pomenuta pita- bojši Glogovcu kao 31. laureatu „Dobričinog nja i primedbe, sem opšteg mesta – nema sred- prstena“, zatim jubilejima Narodnog pozorišta stava. Ne znam čak ni kada će, ni da li će iza- i Jugoslovenskog dramskog... ći sledeći broj. bez podrške resornog ministarstva, gradskih Prethodni broj Ludusa je takođe bio po- Ono ispod čega mirne duše mogu da se vlasti, pokrovitelja… svećen jubilejima – sopstvenom (bio je 200. potpišem, kao i cela redakcija, jesu reči Mla- Ukratko, ne može bez onoga čega već ne- broj) i 30. dobitniku „Dobričinog prstena“ Mi- đe Veselinovića iz 1960. o ozbiljnoj, velikoj po- ko vreme nema, ali dok postoji potreba, postoji i leni Dravić. Od septembra do kraja 2016. izaš- trebi za pozorišnim novinama. U štampanom nada da će nekog odgovora na nju biti. la su dva broja (tretirana kao dvobroji, od kojih obliku! Na stranicama koje slede rasuto je neko- je jedan posvećen Bitef festivalu), a pre toga bi- Ima to svoje – zato. Svet ekrana, interne- liko perli iz (svim i svačim bremenite) niske la je pauza duža od godinu dana. ta i obilje tabloida nešto su sasvim drugo, u če- ovdašnjeg pozorišnog života u kome će – upr- Dogodilo se tako da Ludus postane više mu zapravo nema onoga što će odgovoriti na kos efemernosti teatarske umetnosti – možda sporadična publikacija o prigodnim povodi- pomenutu potrebu. ostati i jedini trag o tome da se živelo i vole- ma nego, kako je to Jovan Ćirilov isticao, „jedi- No uprkos tome što – kako rekoh – ne lo... I kada je reč o onima koji pozorišnu umet- ne pozorišne novine na Balkanu“. znamo ni kada će, ni da li će sledećeg bro- nost stvaraju, a još više o onima za koje se ona Danak siromaštvu i nedostatku sredstava. ja biti, ipak je lepo znati da ta potreba posto- stvara. Ta je neman – nemaština – znamo, proždrla ji. Nije uobrazilja, nije frik, nije sajber... Re- Svojevrsna poslastica ovog broja su kari- toliko toga pa kako ne bi i „jedine pozorišne alna je. Živa. I životvorna. A kao i svaka re- kature naših najvećih karikaturista (azbučnim novine na Balkanu“. Nije opravdanje, niti se s alna potreba, zadovoljena ili ne, boji i ljude redom): Dušana Petričića, Jugoslava Vlahovića tim treba miriti, ali objašnjenje i razlog jeste… i vreme. i Predraga Koraksića – Coraxa, kojima dugu- Baveći se stogodišnjicom udruživanja Ludus, kao što znamo i kao što je već toliko jemo veliku zahvalnost jer su nam ih ustupi-

Jugoslav Vlahović dramskih umetnika, Jelena Kovačević je, iz- puta napisano, nije komercijalno izdanje, ni- li besplatno. među ostalog, naišla (i skrenula mi pažnju) na ti to može biti, te shodno tome nikako ne može Tatjana Nježić

O DOBRIČINOM PRSTENU DOBITNICI DOBRIČINOG PRSTENA

druženje glumaca Kraljevine Jugo- Međutim, Prsten je ubrzo sa Dobriči- ili Ljubiši Jovanoviću. Posle smrti Dobri- slavije dodelilo je zlatan prsten Do- ne ruke nestao, što je ovog velikana dove- čine 1956, vođena je anketa u štampi, ko- LJUBA TADIĆ (1980) MIRA BANJAC (2000) Ubrici Milutinoviću (1880–1956), ve- lo u očajanje. Nameravao je da založi svoj ja je ostala bez rezultata. Milena Jovano- MIRA STUPICA (1981) VLASTIMIR ĐUZA STOJILJKOVIĆ (2001) likanu srpskog glumišta, povodom četiri dragocen portret, rad Uroša Predića, i ta- vić Nikolić, osnivač i upravnik Muzeja po- MIJA ALEKSIĆ (1982) STEVO ŽIGON (2002) decenije njegovog umetničkog rada, 1937. ko izradi drugi prsten. Udruženje to nije zorišne umetnosti Srbije, prihvatila je pr- ZORAN RADMILOVIĆ (1983) MIHAILO MIŠA JANKETIĆ (2003) godine. Udruženje je smatralo da Dobricu dozvolilo i odmah je poručilo drugi prsten sten na čuvanje i izložila na izložbi i on se NEVENKA URBANOVA (1984) PETAR BANIĆEVIĆ (2004) Milutinovića treba izvdojiti iz plejade ve- kod istog juvelira, po uzoru na prethod- od tada nalazi u Muzeju. likih glumaca i ovenčati nesvakidašnjom ni, ali kalupi prstena, poslati u Italiju na Godine 1980, na dan stogodišnjice ro- RAHELA FERARI (1986) SVETLANA BOJKOVIĆ (2005) nagradom koja će se pamtiti i simbolizova- izradu, zagubili su se i uručenje je kasnilo đenja Dobrice Milutinovića, Nagradu Pr- BRANKO PLEŠA (1988) BORA TODOROVIĆ (2006) ti njegovu umetničku ličnost. Odlučilo je da godinu i po dana. Na prstenu više nije bilo sten Dobrice Milutinovića, koja se dode- DANILO STOJKOVIĆ (1990) KSENIJA JOVANOVIĆ (2007) prsten bude prelazni, da se dodeljuje najbo- Dobričinog lika u sredini, nego zlatan lo- ljuje glumcu za životno delo, ustanovili su MARIJA CRNOBORI (1992) PREDRAG EJDUS (2008) ljem glumcu i da se na taj način sačuva tra- vorov venac na crnom oniksu u čijem sre- Muzej pozorišne umetnosti Srbije i Savez MATA MILOŠEVIĆ (1994) VOJISLAV BRAJOVIĆ (2009) jan spomen na Dobricu. Donet je pravilnik po dištu je zlatnim slovima ispisano ime Do- dramskih umetnika Srbije. Pridružila im LJILJANA KRSTIĆ (1995) JELISAVETA SEKA SABLIĆ (2010) kojem je trebalo da Dobrica odredi dobitnika brice Milutinovića. se Zlatara Majdanpek, koja je, do 2014. go- prstena, ili da to učni odabrana tročlana ko- Svečanost je održana 24. februara dine, za svakog dobitnika nagrade izrađi- PETAR KRALJ (1996) RUŽICA SOKIĆ (2011) misija. Prsten je izradio beogradski kraljev- 1939. na Kolarčevom univerztetu. Tom vala prsten, po uzoru na prsten iz 1939, ali OLIVERA MARKOVIĆ (1997) PREDRAG MIKI MANOJLOVIĆ (2012) sko-dvorski juvelir Milivoje T. Stefanović kao prilikom održani su govori. Glumac Petar izmenjen. RADE MARKOVIĆ (1998) JASNA ĐURIČIĆ (2014) poklon slavljeniku. Izrađen je od osamnaest- S. Petrović je za Dobricu rekao da je „on Sticajem neverovatnih okolnosti, ori- STEVAN ŠALAJIĆ (1999) MILENA DRAVIĆ (2016) karatnog zlata, u težini od 44 grama. Na bio i jeste naš ponos i naša perjanica kao ginalni prsten Dobrice Milutinovića iz NEBOJŠA GLOGOVAC (2018) prednjoj strani prstena ugraviran je reljef li- što je to bila Sara Bernar u Francuskoj“ i 1937. pronađen je u Zagrebu 1998. godi- ka Dobrice Milutinovića, sa bočnih strana su da „današnja slava Dobrice Milutinovića ne. Zaslugom Ljubomira Draškića i Sve- likovi njegovih proslavljenih uloga: Šajloka ima nešto od sjaja žeženog zlata“, a izra- tlane Bojković prsten je vraćen u Beograd. u Šekspirovom Mletačkom trgovcu i Orlića zio je i želju da „prsten i ubuduće pone- Otkupila ga je u Zagrebu Kompanija Cep- u Rostanovom Orliću, a sa unutrašnje stra- se najdostojanstveniji među nama, ne sa- ter. Oba prstena, iz 1937. i iz 1939, čuva- ne ugraviran je tekst: Nasledni prsten Dobri- mo po prevashodstvu svoga talenta već i ju se u Muzeju pozorišne umetnosti Srbi- ce Milutinovića, 16. 10. 1937. i dva žiga zla- po osobinama čoveka, kao što je to me- je u Beogradu. tare M. T. Stefanovića. đu nama Dobrica Milutinović“. Predsed- Od 1994. godine Udruženje dramskih Svečanost uručenja Prstena u Narod- nik Udruženja Boža Nikolić uručio je pr- umetnika Srbije (tada Savez) samostalno nom pozorištu trebalo je da se održi nakon sten Dobrici i istakao da se prsten „daru- dodeljuje Nagradu Dobričin prsten i na- predstave Mletačkog trgovca sa Dobricom je najboljem među najboljima“ i „izneta ručuje izradu replike zlatnog prstena iz u ulozi Šajloka. Pozdravni govor održao je je sva naša ljubav i sve što mislimo o tebi, 1937. godine. Od 2016. godine izradu zlat- upravnik Narodnog pozorišta dr Brana Vo- sa željom da ovaj prsten sa tvojim likom ne kopije prstena preuzima Zlatara Jokić, jinović. Književnik Ivo Vojnović ukazao je postane od danas, pa zauvek simbol na- Beograd. na Milutinovićeve izuzetne odlike i sažeto ali še bratske ljubavi –simbol najplemeniti- Dodelom glumačke Nagrade Dobričin upečatljivo zaključio da je „Dobrica ujedinio jeg umetničkog takmičenja i visoke dru- prsten za životno delo, Udruženje dramskih u sebi klasičnu grčku lepotu, italijanski tem- garske svesti“. umetnika Srbije čuva trajnu uspomenu na peramenat i francusku graciju“. Zlatan prsten Udruženja nosio je Do- Dobricu Milutinovića. Dobrica je na proslavi primio Orden brica na ruci i čuvao ga, ne mogavši da se Foto: Vukica Mikača Vukica Foto: Svetog Save i vence, a prsten je dobio kasni- odluči kome od velikih glumaca da ga po- Mr Ksenija Šukuljević-Marković, Mikača Vukica Foto: je, jer je njegova izrada kasnila. dari: Raši Plaoviću, Milivoju Živanoviću muzejski savetnik

3 LUDUS 202 Intervju: Andraš Urban ŽIVIMO ŽIVOT KAO DA JE PROBA, A SMRTI SU PRAVE Kao da smo u laboratoriji podgrejanih i istrošenih političkih ideja, kao da prolazimo neku italijanku već odigrane istorije, ali koja nam se plasira kao nova i kao da je reč o budućnosti. Beznadežno smo izmani- pulisani – kaže Andraš Urban

Milica Kosović

oristoljublje, licemerje, površnost… Inscena- jekat ne baš uobičajenog izraza. I mislim da u ra- cija veselog pozorja u pet dejstava, kako je Jo- znim ustanovama i institucijama postoje ljudi ko- Kvan Sterija Popović nazvao svoje „Rodoljup- ji žele da se pomeraju, žele da budu posvećeni ono- ce“, delo koje prati dešavanja burne 1848. godine, me što su izabrali u životu. Doduše nema ih mno- poznate kao „proleće naroda“ kada „gori cela Evro- go, ali ipak postoje. pa“, donela je reditelju Andrašu Urbanu esnafsko priznanje „Bojan Stupica“. Tročlani žiri: Dimitri- Otkad su zaživeli na matičnoj sceni Narod- je Jovanović, predsednik, Ljiljana Todorović i Slav- nog pozorišta u Beogradu, „Rodoljupci“ su jedna

ko Milanović odluku je doneo jednoglasno. Nagrada od najtraženijih predstava u regionu. Sterija je bio Martin Candir Foto: „Bojan Stupica“ ustanovljena je 1970. godine, kao veliki stvaralac jer je govorio ono bitno o čoveku. najveće, tada jugoslovensko priznanje za režiju, sa Šta je vama u „Rodoljupcima“ najbitnije? Koliko željom da prisustvo velikog reditelja bude trajno sa- je teško rušiti mit oko nečega što već dugo postoji? čuvano, te da istakne njegov udeo u razvoju pozo- Kod takvih komada najveći problem je to što rišne umetnosti i podstakne na nova traženja i ori- se na prvu loptu doživljava da su neki drugi bu- ginalna rešenja u oblasti pozorišne režije, koju je dale. Osnovno je, dakle, da radnju približimo na- Stupica unapređivao, razvijao i dao joj posebno obe- ma; bez obzira što pričamo o drugima, sve to je i ležje. Nagrada se sastoji od bronzane plakete s li- o nama. Ovo nije priča o mentalitetu, to su ljudske kom Bojana Stupice (rad vajara Stevana Bodnaro- situacije, priče. Hoću da kažem da ne možemo re- va), unikatne diplome (rad slikara Geroslava Zari- šiti bilo koji društveni, misaoni ili politički pro- ća) i novčanog iznosa. blem pozivajući se na mentalitet. On je takav kakav je, i nekultura vlada svuda, ali ipak nije do- Ova predstava je nanizala brojne nagrade. Kakvo voljno pravdati se time. Pozivanje na mentalitet mesto u tom nizu zauzima „Bojan Stupica“? je samo lako zavaravanje ostalih, a i sebe, jer po- Vrlo mi je drago što sam dobio „Stupicu“, znači red toga što smo „mi“, takođe smo i pojedinci. Ra- mi, mada sam ga priželjkivao i pre desetak godina. do se krijemo iza balkanskog mita o nama, to jest Bojana Stupicu doživljavam kao sinonim za jugoslo- da smo seljaci, da gazimo u krvi, da smo politički vensku režiju, odnosno taj prostor. I ne samo Stupi- prevaranti, lažovi, ali da imamo dušu i da nas ni- cu već i sve umetnike koji su dosad osvojili to prizna- ko ne razume na celome svetu... nje. Priče s nagradama je teško definisati, nisu one Na tome smo gradili filozofiju preletača, tj. ljudi nešto što će te odrediti, ali je važno da su recimo „Ro- koji menjaju partije. Postoje ljude koji ginu za idea- doljupce“ prepoznale u pravom svetlu. Ipak je za au- le, a zapravo su žrtve prevare, nacionalističkih ma- torsku ekipu, za glumce bio veliki rizik da uđu u pro- nipulatora. I zato je predstava „Rodoljupci“ bolna Andraš Urban (foto: www.narodnopozoriste.rs) Predstava Rodoljupci Narodnog pozorišta Beograd u režiji Andraša Urbana

za te slojeve jer im vrlo direktno kaže da ideali samo ljudi iz partije ustavobranitelja Tome Vučića Periši- služe, da nisu stvarni. A stvarne su žrtve. ća digli pobunu protiv učenih Srba, došlih iz preka. Šta sve čovek danas u naletu vremena mora da po- Šta su „Rodoljupci“ progovorili o vama budući da ne- tiskuje u sebi? prestano istražujete identitet koji nosimo na ovim prosto- Pa zar ne živimo sličnu ili istu situaciju?! Evo, rima? u novinarstvu se pojavila priča o autocenzuri, što ni- Ovo je priča o Mađarima u istorijskom trenutku je bez osnova. Ljudi ponekad doživljavaju mnogo ja- borbe za slobodu, protiv Austrijanaca, ali mi se time če neke stvari nego što bi trebalo. Zapravo te stvari i ne bavimo. To je vrlo skrivena priča na ovim prosto- ne napišu. Odgovornost nije samo na vlasti, ona mo- rima, recimo u Bačkoj, pa je bilo glupo da se time ba- ra biti i lična. U neku ruku imamo kulturnu politiku vimo u Beogradu. Nije o tome Sterija pisao. Govori- koja pokušava da napravi preporod srpske kulture u ti o Vojvodini sad i nije zahvalno. Vojvodina bukval- stilu 19. veka. To je, inače, karakteristično i za osta- no nestaje. Svima nama je jasno da je raspad Jugosla- le nacionalizme. Danilo Kiš govori o tome, kako sva- vije počeo upravo takozvanim antibirokratskim de- ki nacionalizam koristi isti arhetip, iste matrice, ma- monstracijama... Sad nam se dešavaju gotovo iden- nipulativne momente. Ponovo nasedamo na tu priču, tične stvari kao sredinom 19. veka. na to osećanje da smo ugroženi. Svaki mali narod ži- Da sam „Rodoljupce“ radio u Budimpešti, možda vi s tim kulturnim identitetom da ga niko ne razume, bi drugi aspekti bili naglašeniji. Ne znam. da je ugrožen, da mu je učinjena istorijska neprav- Poenta je da ne pričate o Srbima, ili ne samo o Sr- da, da drugi hoće da ga opljačkaju, siluju, ubiju…, bima. Govorite o čoveku. O licemernom i slabom, ali pa zato hoće to isto – da ne razume nikoga, da ugro- krvoločnom, bahatom čoveku. Fašizam je fašizam, žava ostale, da izvrši istorijsku nepravdu kao božju bez obzira na jezik kojim govori. pravdu nad drugima, da opljačka ostale, da ih silu- Foto: www.narodnopozoriste.rs Foto: je i da ih ubije. Sterija je tragedije kao velike opomene zasnivao na srpskoj istoriji. Pokrenuo je priču o pozorištu u Uglavnom ne vodimo polemiku o scenama koje prvoj polovini 19. veka, osnovao sve danas poznate čine predstavu. Ipak, u slučaju „Rodoljubaca“ scena kulturne institucije. Udaljen je iz Beograda kada su „Ima pravo“, u kojoj se nabrajaju imena predsednika

LUDUS 202 4 Inače, ne postoji većina, ni manjina. Po- stoji pojedinac. I on je sam odgovoran. Ne mi, ili oni. Ja. Ili ti.

Rođeni ste i odrasli u mirnoj Senti pored reke Tise nadomak Subotice. Iz to- pline gline, iz mulja te reke, kako znate da kažete, crpeli ste odlučujuće momente u svom umetničkom pogledu. Kako bi izgledalo pozorište po vašoj meri? To je istina. Tako smo uspeli da prove- demo detinjstvo – u spoju s prirodom. To je bila svojevrsna ars poetika, aludiram na pesnika i pisca Ota Tolnaija. Ali život je ipak život. Mislim da radim pozorište po mojoj meri. U datim vremenskim i ostalim okvirima pravim predstave na odre- đen način. Znači, sada i ovako od ovoga sam umeo to da napravim. To je moje po- zorište, pa i moj život.

Živimo u vremenu bez idola i ideala. Mandat je postao osnovna mera. Kakva je sudbina malog, običnog čoveka danas? Mislim da mali čovek i danas ima svoje idole i ideale. Lažne. I ne zanima ga sloboda, to mu je budalaština. Zanima ga sigurnost. Bezbednost. I sve će uraditi da to dobije. A sigurnost se lako dovede u pitanje. Lako će postati ugrožen, pa će se aktivirati kod glasačke kutije. Ako uopšte više ima važnosti to demokratsko glasa- nje. Valjda ima. Živimo u vremenu i u posebnom de- Dodela Nagrade „Bojan Stupica” Andrašu Urbanu (foto Lidija Antonović) lu sveta gde preživljavamo kao da smo u laboratoriji podgrejanih i istrošenih poli- tičkih ideja, kao da prolazimo neku itali- vlada i države od 1988. do danas, poseb- krofone već se insistira na duhu ideje. U Nije ovo jedini način da se radi. Ja ra- U Srbiji ste Mađar, u Mađarskoj Sr- janku već odigrane istorije, ali ona nam no je aktuelna. profesionalnom kontekstu to nema mnogo dim tako. Zasad. U uzajamnoj interakciji bin. Koliko vam to nameće osećanje da se plasira kao nova i kao da je reč o bu- Za svakog političara se kaže, pa do- značaja, ali autentičnost je bitna, ipak ne delujemo jedno na drugog, odvedemo jed- nigde niste kod kuće? dućnosti. Jedina varka je u tome što su bro, vlast ima pravo. Ne bih ulazio u ana- sme da postane nešto što nije ni o čemu. no drugog u razne pravce, inspirišemo se. To je priča još iz Jugoslavije. Nisam u žrtve prave. Živimo ovaj život u ovim na- lizu sopstvene scene. Uglavnom, sve je i Idete dalje i nadate se da ćete stvoriti pu- Ako se ne dajete, ne lomite se, nemojte oče- Mađarskoj Srbin, ali jesam sa ovih prosto- šim društvima kao da je samo proba, ali počelo 1988, kada je počeo raspad Jugosla- bliku koja će vas pratiti... ginete se za sva- kivati da to što radite bude značajno. Da li ra. Pre sam ipak bio Jugosloven. Tamo. A smrti su prave. Beznadežno smo izma- vije; pratimo liniju predsednika i premi- ku predstavu. Da budem malo patetičan, ste genijalni? Niste. ovde uvek Mađar. Pa, nekad se osećate da nipulisani. Ali čovek živi, pa i nešto po- jera zemlje. Svi imaju pravo jer se može stvarate, a ne postavljate. nigde niste kod kuće. Vrlo specifično vam kušava. tumačiti i iz jednog ili drugog ugla. Neko Za vas je pozorište poezija stvarno- je određeno kako da se odnosite prema ra- ih je izabrao, imali su legitimno pravo. A Predstave dolaze i prolaze. Neko ih sti. U vašim predstavama nema reditelj- znim društvenim, državnim i političkim Zašto je šapat, kako kažete, najbolji imali su ili imaju i moć. Da budu u prav u. se seća, neko ne. Važite za reditelja ko- skog ponavljanja. Stvarate otvorene, pro- momentima. Ništa skoro nije vaše. A da način govora? ji posebno drži do glumca. Kakvo je vaše vokativne teatarske forme. Za vas je rizik budemo iskreni, ništa nije o manjinama. Čak i kada glumac urla u mikrofon, Potpisujete pozorišna dela koja mogu iskustvo zajedničkog stvaranja? ulog. Odakle crpite toliku i takvu kreativ- Kako god mi sebe zavaravamo, manjine možemo imati utisak da je ideja ili misao da izdrže i najstrože kritike i analize. Šta Pokušavam da radim s glumcima po ne- nu energiju? su većinama nebitne. došla do nas šapatom. Nije smisleno sa- je cena vašeg teatarskog trajanja? kom svom nahođenju. Još uvek sam u fazi da Ne znam da li je baš tako… Rad na To proizvodi specifično stanje... Ali le- mo što se glasno kaže. Šapat je moć ako Imao sam pauzu, kao što je poznato, koristim interakciju. Glumac jeste neka vrsta predstavi je delikatan, bitno mi je da to- po je nešto drugo: ponekad ste nekako kod mislimo na iskrenost i intimnost. Iskre- 90-ih godina prošlog veka, i još uvek se- materijala, i to ne znači ništa loše bez obzi- kom tog procesa spoznam nešto. Lepo je kuće i tamo i ovde, osećate se prihvaće- nost i intimnost jesu moć. I primanje i be doživljavam kao povratnika. Kao čove- ra što zvuči strašno. Samo govorim o proce- kada dođete do nekog otkrovenja, ako ni- nim. Kao pripadnik manjine odrastate ta- davanje nije isto ako vičemo ili šapuće- ka koji se uvek vraća i vraća. Svaki put, su utvrđivanja onog što će se kasnije izvodi- šta drugo da sami sebi artikulišete neki ko da su retki trenuci kada ne morate da mo… Ali šapat je samo metafora, pri- svaku predstavu morate ponovo da vučete ti. Glumac je čovek, građanin, deo društva. problem, ili odgovor. Kada tokom rada na mislite šta ste. U tome leži moje najveće jateljski zvuk u noći koji traži iz sebe i iz toga čime se bavite. Nije pozo- Ima svoja iskustva, misli i stavove. I reagu- predstavi shvatite nešto, spoznajete, te se iskustvo: u odnosu većine i manjine. Od- saveznika... rište živo ili mrtvo, ne polazi se od toga da je na određene izazove. Kasnije postane izvo- približavate svetu u kome živite. A to je nos te dve strane je važan ako želimo da li glumci treba da pričaju ili pevaju u mi- đač. Najbitniji trenutak scenskog dešavanja. dragoceno. pričamo o društvu i nekoj demokratiji.

Obrazloženje Odluke Žirija za Nagradu „Bojan Stupica“

„Rodoljupci“ su potvrdili temeljne ne stvarnosti. Drugo, ne manje važno, je- U „Rodoljupcima“ reditelj Sterijino ska, jednosmerna nego sastvaralačka. Ta- odrednice rediteljske poetike Andraša ste neprekidno proširivanje mogućno- „veselo pozorje u pet dejstava“, inače ne- kav energetski naboj koji dosežu glumci u Urbana koja ga je poslednjih godina afir- sti scenskog jezika koji za Urbana kao dovršeno i „slabog dramskog kostura“, ka- predstavi Narodnog pozorišta ne bi bio mo- misala kao jednog od najoriginalnijih – da nema granice. U vreme kada je pos- ko kaže Jovan Skerlić, preoblikuje u mo- guć bez dostignute kolektivne volje da se u kako bi Sterija rekao – „pozorištnika“ u tdramski pristup već počeo da dogmat- deran komad sa elementima Brehtovog te- publiku uputi jedan bolan, nesputan, emo- Srbiji i regionu. ski produkuje scenske stereotipe, Urban atra. Brehtov Verfremdung efekt postignut cijama nabijen krik o tragičnoj realnosti principe i iskustva postdramskog teatra je energičnim glumačkim izvođenjem son- koju svi gledamo još od Sterijinog vreme- Urban već godinama ne prestaje da ne limitira na prosto distanciranje od tra- gova urađenih na stihove Đure Jakšića, Jo- na, a ništa ne činimo da je promenimo. nas iznenađuje lakoćom s kojom otkri- dicije. Naprotiv, reditelj usvaja sve što je vana Hadžića, Stevana Vladislava Kaćan- va tematsku i motivsku aktuelnost na- bilo plodno na polju neoavangarde – sa skog i samog Sterije. Rodoljubiva lirika u Ostajući veran Sterijinom imperati- ših klasičnih dramskih dela. Nušićeva nasleđem celog dvadesetog veka – od ek- kontrapunktu sa Urbanovom postavkom vu osvešćivanja publike, Urban je una- „Ožalošćena porodica“, „Koštana“ Bore spresionizma, nadrealizma, Artoovog te- ispunjenom nasiljem, u koreografiji suro- predio njegov komad i ostvario pozoriš- Stankovića, „Banović Strahinja“ Bori- atra surovosti, dadaizma, futurizma, tave žurke, transformisana je ovde u najubi- no delo koje može da izdrži i najstrože slava Mihajlovića Mihiza, pa evo sada i kozvanog fizičkog teatra, neverbalnog tačnije brehtijanske songove. kritičke analize iz domena dramaturgi- Sterijini „Rodoljupci“ – u rukama ovog pozorišta, performansa... i sve to ponovo je i režije. Zbog svega navedenog žiri je reditelja postaju savremeni komadi ko- oblikuje u koherentan scenski jezički si- Na kraju, u „Rodoljupcima“ se na odlučio da njegovu predstavu izdvoji iz- ji intrigiraju svežinom i aktuelnošću pi- stem koji čvrstinom forme evocira klasi- najbolji način manifestuje Urbanova sa- među nekoliko inače izvanrednih režija tanja upućenih u srce današnje društve- čan scenski izraz. radanja sa glumcima koja nije patron- ostvarenih u datom periodu.

5 LUDUS 202 Jubilej – sto godina glumačkog, esnafskog udruživanja u Srbiji DVA ŽIVOTA UDRUŽENJA – JEDAN VEK Od Udruženja glumaca Kraljevine SHS do Udruženja dramskih umetnika Srbije

Jelena Kovačević

a početku ovog milenijuma Udruženje dram- Starčića, Rašu Plaovića (novog predsednika)... Zašto 200.000 dinara, a do kraja decembra da se izvrši ispla- skih umetnika Srbije obeležavalo je pola ve- Udruženje ima dve osnivačke skupštine, i po čemu se ta celokupne sume i prenos imanja“ (Istorijski arhiv Be- Nka posleratnog postojanja. To je bio povod da drugo udruživanje razlikovalo od prvog? Kako je za- ograda). Krajem godine odlučeno je da se raniji vlasnik se Ludus pozabavi istorijskim razvojem Udruženja. mrlo prvo udruženje? Iz čega se rodilo? placa, g. Kapon, upiše u počasne dobrotvore Udruženja. Ovaj članak je delimično prepis tada prikupljenih pa i Glumci koji su prešli Albaniju i potom, na Krfu, us- Uposleni su inž. arh. Brat. Stojanović i Ig. Popović da pronađenih podataka. peli da se organizuju i pokrenu pozorište – Brana Cvet- grade stambeni objekat. Namera koju je osujetio Drugi Još tad je Ludus skrenuo pažnju da su se glum- ković, Dimitrije Ginić, Sava Todorović – inicirali su ide- svetski rat bila je izgradnja pozorišno-koncertne dvora- ci udružili mnogo pre posleratne Skupštine, održane ju da u novoj državi bude osnovano Udruženje gluma- ne uz stambenu zgradu. Za njeno osmišljavanje bili su 28. maja 1950. Bilo je to u Kraljevini Srba, Hrvata ca Kraljevine SHS. „Udruženje glumaca bilo je prvo zaduženi Raša Plaović i inž. arh. Bojan Stupica, a zgra- i Slovenaca. Osnivačka skupština Udruženja gluma- koje je, neposredno posle rata okupilo u Beogradu sve da pored nje trebalo je da se izda i gradnju isplati. ca Kraljevine SHS održana je u ponedeljak, 15. sep- glumce, bez obzira na plemensku pripadnost“, pisale I druge svoje objekte Udruženje je izdavalo, ubi- tembra 1919. su novine. Doduše, uz glumce, Udruženje je okupilo sve ralo kiriju i punilo svoj penzioni fond. Imalo je još dva scenske ljude, čak operske pevače i baletske igrače. placa u Novom Vinodolu, a pominju se i plac na Ba- Na prvoj Skupštini kralj Aleksandar I prihva- novom Brdu, kao i vila i plac od 3.000 m2 u Vrnjač- tio se dužnosti da štiti Udruženje i bude njegov vi- koj Banji. soki pokrovitelj. Sava Todorović je bio prvi predsed- Udruženje je održavalo kuće u svome vlasniš- ljevsko-dvorski juvelir Milivoje T. Stefanović. (Zlat- nik, a imetak stečen u prvoj godini rada iznosio je – tvu. Recimo, kada su kirajdžije u četvorospratnici u nu repliku prstena Udruženje dodeljuje od 1980. kao 30.000 dinara. (Primera radi, 1920. na svetskim ber- Džordža Vašingtona zatražile lift, odlučeno je da se najvišu glumačku nagradu, „Dobričin prsten“.) zama, za 100 dinara dobijalo se oko 25 švajcarskih on montira. 1938. Udruženje započinje intenzivnu saradnju s franaka.) kolegama iz Bugarske. Prvo su bugarski glumci go- stovali u Jugoslaviji, a potom je napravljena ekskur- PO GODINAMA... zija u Bugarsku. POSLOVANJE Na leto je u Splitu održan Kongres Udruženja I IMOVINA 1929. za predsednika je izabran Boža Nikolić i glumaca Kraljevine Jugoslavije. ostao je na čelu Udruženja više od decenije. Uveden je običaj da se svaka prepiska među sek- Delatnost Udruženja pokrivala je mnogo više 1934. pokrenut je staleški list Glumačka reč ko- cijama Udruženja završava sa: „Uz drugarski po- zadataka nego danas jer su neki od njih sada ma- ji je izlazio svakog meseca. Pratio je rad Udruženja, zdrav ’Čuvajmo Jugoslaviju’“. nje-više uspešno podeljeni među nekoliko organiza- izveštavao sa sednica Centralnog odbora, opisivao po- Septembra 1938. pokrenuto je osnivanje udru- cija. Osim rešavanja staleških problema, Udruže- zorišne događaje i najavljivao premijere. ženjskog pozorišta, Povlašćenog pozorišta gde bi se nje je funkcionisalo i kao sindikalna organizacija, 1937. list je reorganizovan i predat u ruke ured- uposlili članovi koji su tokom sezone ostali bez anga- ali i kao agencija za ugovaranje gostovanja. Kasa nika R. Pregarca, koji od njega pravi popularnu revi- žmana. Zakupljena je sala bioskopa „Avala“ u Zanat- Udruženja punila se od članarina, priloga dobrotvo- ju za široku publiku Vi i Mi. skom domu. Izdvajani su prilozi i nabavljena je gar- ra, ugovorenih poslova s inostranim kompanijama i Te godine, 5–10. juna, predstavnici Udruženja deroba. Pozorište je radilo samo jednu sezonu. filmskim produkcijama, a naplaćivao se i tzv. pozo- učestvuju na X međunarodnom kongresu u Parizu. 1. VI 1939. Povlašćeno pozorište Udruženja glu- rišni dinar po svakoj prodatoj bioskopskoj ulaznici. Za Velikog dobrotvora upisan je trgovac Vlada maca „zbog nereda i nerada otkazuje svim članovima Udruženje je davalo pozajmice članovima, pomaga- Mitić koji je poklonio 15.000 dinara. i zatvara se“ (Istorijski arhiv Beograda). lo im da ostvare pravo na povišicu ili bolju penzi- Među pozajmicama u 1937. našla se i jedna za U martu započinju pripreme za proslavu dvade- ju, pomagalo je decu preminulih članova, povreme- potrebe pripreme i izvođenja pozorišnog komada ko- setogodišnjice Udruženja. Predlog izdavača iz Pra- no pravilo kolektivne ekskurzije, bilo je pokrovitelj ji su u Čitaonici Udruženja hteli da postave Mata Mi- ga Vladimira Žikaša da objavi bogatu knjigu o po- Sava Todorović, prvi predsednik glumačkog udruženja proslava i glumačkih godišnjica... lošević, Jovan Nikolić, Božidar Drnić i Nevenka Ur- zorištima u Kraljevini Jugoslaviji na više jezika i u (foto-dokumentacija Muzeja pozorišne umetnosti Srbije) Udruženje je vremenom razradilo službe preko banova. vlastitoj režiji, iako prihvaćen, nije ostvaren. Udru- kojih je delovalo: Centralnu upravu, Potporni fond, Iste godine formiran je Bolesnički fond, od kapi- ženje je bilo dužno da sakupi materijal i okupi pis- Iako su osnivačke skupštine oba puta održane po- Centralni penzioni fond, Umetničku berzu rada, Po- tala Sremčevog fonda i drugih priloga, za troškove le- ce, ali su mu se slabo odazvali i pozorišta i autori. Ni sle velikih ratova, njihovo poreklo se ipak razlikova- vlašćenu koncertnu poslovnicu, Povlašćenu artistič- čenja težih slučajeva i hirurške intervencije. predlog da se „izda knjiga-spomenica o radu Udru- lo. Razlikovalo se socijalno i političko uređenje, pa su i ku agenciju, Bolesnički fond... Krajem oktobra 1937. Udruženje pripremilo ženja kroz 20 godina, koju bi po sakupljenom mate- društveni problemi dramskih umetnika bili drugačiji. Najstariji dokument koji čuva Istorijski arhiv Be- proslavu 40 godina glumačkog rada Dobrice Miluti- rijalu uredio g. Borivoj Stojković, profesor koji bi za A zatim bilo je i jedne vrste samoporicanja u počecima ograda je iz 1922. i tiče se pozajmice koju je Udru- novića, a to je značilo da je mogao svoje goste da po- taj posao bio najpogodniji“, nije ostvaren. socijalističkog udruženja. „Ovo je prvi put da dram- ženje dalo svojoj članici iz Sarajeva da bi lečila dete. ziva preko sekretara Udruženja, da su članovi da- Početkom jula 1939. u Beogradu je proslavlje- ski umetnici osnivaju svoje stručno udruženje sa nuž- Slične pozajmice Udruženje je s godinama, kako je ja- li prilog za poklon i da je kupljen sada već čuveni no 20 godina Udruženja glumaca Kraljevine Jugo- nim zadacima i ciljevima“, reči su Ljubiše Jovanovića čalo, davalo sve češće. zlatan prsten sa crnim oniksom, koji je izradio kra- slavije, prilično skromno, kako stoji u zapisniku sa kojima je pozdravio, između ostalih, i članove neka- A Udruženje je steklo zavidnu imovinu. Naime, dašnjeg Udruženja, Predraga Dinulovića, Matu Milo- od prikupljenog novca kupovane su nekretnine koje ševića, Ljubinku Bobić, Divnu Radić Đoković, Viktora je Udruženje potom rentiralo. Inače, život Udruženja najviše se odvijao u Hilandarskoj broj 2, u Zanatskom domu, gde su održavani skupovi i Skupštine. Glum- ci su u tom prostoru, namenjenom za posebne prilike, kao što su godišnjice, mogli, ako bi to zatražili, pri- mati svoje goste. Juna 1936. Udruženje je kupilo kuću i okućište u Ulici Džordža Vašingtona br. 48. Dvadeset sedmog IX 1936. kupljena je, od arhitekte Jovana Bjelovića i njegove supruge Helene, zgrada u Ulici kneginje Zorke br. 8. Decembra 1938. kupljen je plac površine 1.783 m2. Dugo je birana lokacija, ali je odluka pala da se pazari onaj koji je izlazio na tri ulice – Kralja Aleksandra, Ći- rila i Metodija 2 i 2a te Zahumsku ulicu. Inženjer arhi- tekta Plaović pogledao ga je i izvestio da je plac idealan pa da ga ne bi trebalo propustiti. Onda je jednoglasno od- lučeno da se plac kupi, „s tim da g. A. Tucaković (član Udruženja) pokuša da vlasnika placa iscedi koliko mo- že u pogledu sniženja cene, da položi kaparu u sumi od Ludus broj 195, jun 2015

LUDUS 202 6 Jubilej – sto godina glumačkog, esnafskog udruživanja u Srbiji

gatskom principu, a od pozvanih 94, na osnivačkoj skupštini bilo je 82 delegata. LUDUS CITAT Velika tema prve i druge skupštine, održanih 1952, bilo je suzbijanje diletantizma i tezgarenja, bor- LJUBA TADIĆ: ba za profesionalizam i visoke standarde. Pravo nasleđe i prava imovina. Iako je novoo- – Glumac je hrabar, on se poistoveti sa ži- snovanom Udruženju dramskih umetnika NR Srbi- votom. Koliko je zanatlija, obućar, cipela napra- je na osnovu rešenja Saveta za nauku i kulturu Vlade vio, toliko i glumac napravi ono što napravi, i FNRJ 1950. „predata na upravljanje“ imovina, tačni- za života može da stekne slavu i može da stekne je, deo nepokretne imovine bivšeg Udruženja gluma- poraz. On nema mogućnosti da ispravlja, i ne- ca Kraljevine Jugoslavije, to u praksi nije sprovedeno, ma nikoga iza njega, iza njega ne postoji ništa. a Udruženje je čak moralo da moli da mu se vrati deo Nema te nepravde koja može da se ispravi. Ako nameštaja jer novi nije moglo samo da kupi. I do daje bio dobar, a za života nije bio priznat, više nas nije rešilo problem svoje zgrade. nema mogućnosti nikakve ispravke. On se za- Placevi u Novom Vinodolu otpisani su 1964. i to batrga, zato je i nemiran, svašta mu se doga- dodeljeni privatnim licima, bez znanja Udruženja. đa u glavi. E, sad, da bi ostao zdrav, da bi ostao Predstavnik Udruženja odlazi u opštinu Crikvenica imun, on mora da sagradi svoju ličnost. Glumac 1966. da razgovara o povratku ili zameni placeva. U je jedna antikvarnica, jedna komisiona radnja, Beogradu „opštenarodna imovina“ postaje „društve- u toj radnji ima svega, ali tom radnjom mora on na svojina“. Iz dokumentacije se vidi da se još 1975. da rukovodi, mora dobro da rukovodi radnjom o tome raspravljalo, a stanje nije razrešeno ni danas. da bi radnja bila u redu. Početkom sedamdesetih počinje akcija za denaci- – Glumac je lutalica, on luta po najvećoj slo- onalizaciju tri zgrade Udruženja. Pravo svojine se ne bodi koja postoji, i sve to radi u jednom trenut- osporava, ali propisi se odnose na društvene organi- ku. Kod glumca ima nešto što mu daje moguć- zacije, a ne na udruženja. nost da može da stvara tog trenutka. On stvara Godine 1974. predloženo je da se uđe u zgradu na tog trenutka, samo tad i nikad više. I ono što igra, uglu Gračaničke i Topličinog venca, gde se smestio In- igra – s jednog mesta. S jednog mesta proluta ve- stitut za kriminalistiku, a nekada bio Džokej klub. Ja- kovima, ljudima... Jedan element veoma volim u vili su se i drugi predlozi, ali je Gračanička najčešće glumačkom zanatu. Osim elementa koncentraci- pominjana u svim obraćanjima vlastima. Mogla je je, pažnje same, volim taj drugi element u glumi: to biti neka vrsta kompenzacije Udruženju. Prostor maštu, maštovitost koja nas tera da se prebacimo bi najviše odgovarao Udruženju jer je imao nekoliko u nešto sasvim drugo, u nešto što možda nekad kancelarija, mali amfiteatar sa 250 mesta, bibiliote- nismo mi, u nešto što je trenutak takav da vidi- ku, magacinski podrumski prostor, foaje podesan za mo, ali nemamo vremena da vidimo. izložbe, mogućnost da se u potkrovlju urede tri do če- tiri hotelske sobe za goste, bife… Desetog januara 1985. Udruženje dramskih umet- Stari zakoni Kraljevine odavno ne važe, a novi nikad nika Srbije postaje Savez (SDUS) i dobija status društve- nisu doneti. Članovi Udruženja već godinama tra- ne organizacije, s većim izgledima da ostvari pravo na že od države zakon o pozorištu. Komisija za Zakon povraćaj imovine. U dugoj istoriji dovijanja da se dođe do o pozorištu, sastavljena od članova Udruženja i prav- Autor: Jugoslav Vlahović krova nad glavom, ponekad se učini da ga samo jedna nih stručnjaka, davno je pripremila prednacrt Zako- odluka deli od ostvarenja svojih prava, ali se uvek plan na. Pa je Udruženje iniciralo izmene Zakona u kultu- izjalovi. U neprekinutoj kampanji zahteve nadležnima ri, Zakona o autorskom i srodnim pravima, te izmene sednice: „zbog prilika u svetu“ (Istorijski arhiv Be- 25. XII 1947. obavljena je likvidacija Udruženja upućuju svi predsednici Udruženja, ali je Udruženje i drugih propisa koji se tiču dramskih umetnika. ograda). glumaca Kraljevine Jugoslavije u kancelarijama Cen- dalje podstanar – prvo, od 1960, u poslovnim prostori- 8. X 1939. Zagrebačka sekcija zatražila je od Cen- tralnog penzionog fonda, u Ivana Milutinovića (Kne- jama na Terazijama br. 26, kojima upravlja savezna Di- tralne uprave da se osamostali. To je bio zahtev Hr- ginje Zorke) br. 8. Imovinu je predao Marko Marinko- rekcija za imovinu SRJ. Krajem devedesetih Savez je u PREMA STATUTU vatske seljačke stranke. Zagrepčani su želeli zaseban vić, a za Komitet za kulturu i umetnost Vlade FNRJ svoj, ionako mali prostor, primio deo službi Jugosloven- budžet, Potporni i Penzioni fond. imovinu je preuzela ekonom Vera Makara – kasu skog dramskog pozorišta koje je postradalo u požaru. Ciljevi Udruženja su razvoj i unapređenje dramske Udruženje je podržalo glumce Petra S. Petrovića, Centralnog fonda, poreske knjižice, novčanu i nepo- A potom, od 2001, na osnovu sporazuma između umetnosti, afirmacija članova Udruženja, zaštita autor- Viktora Starčića i Nikolu Popovića u osnivaju Umet- kretnu imovinu, te knjige iz Biblioteke, garderobu, re- Ministarstva kulture i Grada Beograda, premešta se u skih prava dramskih i pozorišnih stvaralaca, ostvarivanje ničkog slobodnog pozorišta, a balerinu Ninu Kirsano- kvizitu, nameštaj... zgradu Etnografskog muzeja. Od prvobitno ustuplje- saradnje s pozorištima, drugim organizacijama dramskih vu u otvaranju baletskog studija. Pozorišne stvari i nameštaj primio je za novoo- nih šest prostorija, Udruženje sada koristi svega tri, a umetnika u zemlji i inostranstvu, srodnim umetničkim Od 1940. do 1941. predsednik Udruženja je Jo- snovano Jugoslovensko dramsko pozorište Eli Fin- već nekoliko godina unazad Etnografski muzej zah- udruženjima... U tom smislu zadaci Udruženja su nalaže- van Gec. ci, tek mali deo pripao je novoformiranom Udruže- teva od Udruženje da prostorije napusti „jer nema os- nje pravnih, ekonomskih i organizacionih rešenja kojima Tokom Drugog svetskog rata glavna briga Udru- nju (koje se u tom kratkom prelaznom periodu zvalo nova za njihovo korišćenje“. se proširuju mogućnosti stvaralačkog delovanja članova ženja postaje kako preživati, pomoći i sačuvati člano- Udruženje pozorišnih umetnika i trudbenika), a ne- U međuvremenu u Srbiji je započet postupak re- ve. Izbeglim i nezaposlenim glumcima koji su se sli- kretnine su date na upravljanje državnim organima, stitucije, ali zakon ne predviđa udruženja kao mogu- li u Beograd Udruženje pomaže da organizuju trupe i 23. XII 1949. će podnosioce zahteva. Hoće li u nekom trenutku po- igraju. Kao i u drugim organizacijama, postavljeni su stojati zakonska regulativa koja će Udruženju dram- okupacioni komesari da nadziru poslovanje. skih umetnika Srbije omogućiti vraćanje oduzete 2. XI 1944. u Pozorištu Udruženja glumaca, u Ko- DRUGI ŽIVOT imovine, pokazaće budućnost. sovskoj 11, sačinjen je popis imovine Udruženja. Spi- U ovom trenutku za rešavanje pitanja prostora za skovi su dugi i pominju sve – od nekretnina, preko pi- Udruženje dramskih umetnika Srbije počelo je da rad uliva nadu zaključak Vladine Komisije za stam- saćeg pribora, do slika osnivača i prvih predsednika radi 25. XI 1950, kada je Ministarstvo unutrašnjih po- bena pitanja i raspodelu službenih zgrada i poslovnih Udruženja u masivnim ramovima, uramljene diplome slova NR Srbije donelo Rešenje o njegovom osnivanju prostorija, kojim je (2016. godine) Ministarstvu kul- o pokroviteljstvu kralja Aleksandra I i kralja Petra I, i radu. U osnivačkoj rezoluciji donete su tri vrste od- ture i informisanja – za potrebe Udruženja dramskih diplomu o odlikovanju ordenom Sv. Save III reda... luka: o udruživanju, u ideološkoj i u socijalno-eko- umetnika Srbije raspoređen na korišćenje poslovni Do 1946. godine Udruženje je naplaćivalo člana- nomskoj sferi. prostor od 113 m2 u Nušićevoj ulici, „u cilju obezbeđe- rinu i obavljalo i druge svoje osnovne aktivnosti. Tako Ustanovljena su Pravila Udruženja, a jedno od nja poslovnog prostora neophodnog za rad tog udru- je zakazana i Skupština, ali se po predlogu nekih čla- njih bilo je da članovi Udruženja mogu biti samo ženja“. No za uređenje pomenutog prostora, koji je nova razišla pre no što je održana. Postoji poziv upu- glumci i reditelji. Ovo je pravilo kasnije promenjeno, neuslovan za rad i zahteva kompletnu adaptaciju, ćen delegatima, a potom dopis komesara Udruženja tako da su članovi Udruženja i dramski pisci, drama- potrebno je oko (još uvek neobezbeđenih) 35.000 evra. Marka Marinkovića, upućen državnim organima, u turzi, umetnički saradnici – organizatori, producen- Toliko o nasleđu i imovini. kom stoji da se Skupština razišla i da Udruženje glu- ti, teatrolozi, pozorišni kritičari, sufleri i inspicijenti. maca Jugoslavije (ne pominje se Kraljevina u nazivu) Oni se udružuju „radi ostvarivanja zajedničkih cilje- neće podneti zahtev za obnovu rada, pa se, u skla- va u oblasti razvoja i unapređenja dramske umetno- ZAKONI du s propisima, pristupa likvidaciji. Zašto nije održa- sti i stvaralaštva i drugih zajedničkih interesa dram- na skupština? Koji su stvarni razlozi da se ne podne- skih umetnika“. Veliki uspeh postiglo je Udruženje kad se izbori- se zahtev za obnovu rada? Mogu li se pronaći istorij- U ideološkom smislu, na sve društvene aktivnosti lo da se prizna autorsko pravo pozorišnim rediteljima. ska dokumenta koja bi razrešila šta se desilo? Ima li još je padala senka Informbiroa, pa se i u osnivačkoj Tokom njihovog stvaralačkog rada nastaje rediteljska to veze s posleratnom osudom i kažnjavanjem nekih rezoluciji osuđuju sovjetofili. knjiga i ostaje kao jedinstveni materijalni trag njihove glumaca, pa samim tim – i kažnjavanjem cele glu- Sve je bilo „u duhu bratstva i jedinstva“, pa su umetnosti. Dvanaestog maja 1998. pozorišna režija uš- mačke profesije? osnivanje srpskog udruženja pozdravili delegati iz la je u savezni Zakon o autorskom i srodnim pravima. 5. VII 1947. imovina Udruženja predata je Komi- narodnih pozorišta Slovenije, Bosne i Hercegovine, S druge strane, veliki, ako ne i najveći problem Ludus broj 195, jun 2015 tetu za kulturu i umetnost Vlade FNRJ. Hrvatske, Makedonije. Skupština je radila po dele- Udruženja je što u Srbiji nema zakona o pozorištu.

7 LUDUS 202 Jubilej – sto godina glumačkog, esnafskog udruživanja u Srbiji

– u pozorištu ali i u drugim medijima; reša- nom Bojana Stupice ustanovljena je 1971. Stevan Šalajić, Mira Banjac, Vlastimir Đuza Detinjarije R. Kusa u režiji Dušana Petro- sa željom „da kolege budu informisane“ – ni- vanje statusnih pitanja dramskih umetnika; Priznanje je bijenalno, a dosadašnji dobit- Stojiljković, Mihailo Janketić, Stevo Žigon, vića (u Bitef teatru i Ateljeu 212), Virus je se moglo namaknuti više sredstava i on se regulisanje penzijsko-invalidskog osiguranja nici su: Ljubomir Draškić (dva puta), Želi- Petar Banićević, Svetlana Bojković, Bora To- i Kraljević Marko po tekstovima i u režiji ugasio. Iz jednog od tih brojeva pamti se afo- i zdravstvene zaštite samostalnih dramskih mir Orešković, Dejan Mijač (dva puta), Ste- dorović, Ksenija Jovanović, Predrag Ejdus, Siniše Kovačevića (Zvezdara teatar, odno- rizam: „Homo homini ludus est“. umetnika; iniciranje i aktivno učešće u predvo Žigon, Kosta Spaić, Mile Korun, Branko Vojislav Brajović, Jelisaveta Seka Sablić, Ru- sno Beogradsko dramsko pozorište), Moja Uz list UDUS je proširio izdavačku laganju zakonskih i drugih rešenja u vezi s Pleša, Dušan Jovanović (dva puta), dr Jo- žica Sokić, Predrag Miki Manojlović, Jasna mama Radoslava Pavlovića, u režiji Vla- delatnost usredsredivši se, pre svega, na dramskim stvaralaštvom, statusom članova sip Lešić, Slobodan Unkovski, Ivica Kunče- Đuričić, Milena Dravić, Nebojša Glogovac. dimira Jevtovića i Bez razlike Predraga ediciju posvećenu dobitnicima „Dobriči- i sl.; organizovanje, realizacija, produkcija i vić, Paolo Mađeli, Ljubiša Ristić, Haris Pa- Godine 1994. ustanovljena je Nagra- Jerotijevića u režiji Predraga Štrpca (obe nog prstena“. Ali se od 2003. objavljuju distribucija pozorišnih predstava i javnih na- šović, Tomaž Pandur, Egon Savin (tri puta), da „Miloš Žutić“, „kao spomen na zname- na sceni Kult teatra). Praksa je prekinu- i druga izdanja o članovima Udruženja. stupa članova; organizovanje posebnih fon- Jagoš Marković, Soja Jovanović, Nikita Mili- nitog glumca – znamenitog po duhovno- ta dok Udruženje ne obezbedi vlastitu sce- Petog novembra 1992. obnovjen je pr- dova i sredstava za usavršavanje i stipendi- vojević, Milan Karadžić, Slobodanka Alek- sti i misli, po poštovanju jezika i govora, nu, mada posuđuje račun i daje podršku. vi broj nove serije Ludusa. Feliks Pašić je ranje svojih članova, kao i za pomoć ugrože- sić, Kokan Mladenović, Slavenko Saletović, po snazi izraza i osećanja“. Njeni dosa- bio njegov glavni i odgovorni urednik do 67. nim članovima; objavljivanje i promocija de- Iva Milošević, Boris Liješević, Tomi Janežič, dašnji dobitnici: Petar Kralj, Jasna Đuri- broja. Trobroj koji je usledio uredila je Re- la nastalih stvaralaštvom Udruženja; izdava- Andraš Urban. čić, Jelisaveta Seka Sablić, Branislav Ze- IZDAVAŠTVO dakcija, a u svojstvu glavnog i odgovornog nje lista Ludus i publikacija o radu Udruže- Potom je 1980, na stogodišnjicu rođe- remski, Boris Isaković, Jelena Đokić (dva urednika potpisao predsednik Udruženja nja; ostvarivanje saradnje sa svim instituci- nja Dobrice Milutinovića, ustanovljena glu- puta), Nebojša Glogovac (tri puta), Đurđi- Još je na osnivačkoj skupštini 1950. To- Tihomir Stanić. Od januara 2000. do 2006. jama i organizacijama u kojima rade članovi mačka nagrada za životno delo „Dobričin pr- ja Cvetić, Olga Odanović, Dragan Mićano- mislav Tanhofer tražio da Udruženje i Dopi- Ludus je uređivao Aleksandar Milosavlje- Udruženja; predlaganje članova za istaknu- sten“. Njeni dosadašnji dobitnici: Ljuba Ta- vić, Goran Jevtić, Pavle Pekić, Vojin Ćetko- snička služba štampaju stručni list posvećen vić. I s novim urednikom Ludus su i dalje ta stručna i društvena priznanja i nagrade... dić, Mira Stupica, Mija Aleksić, Zoran Rad- vić, Bojan Žirović, Dušanka Glid Stojano- dramskoj umetnosti iz svih mesta Srbije. Za- bile „jedine pozorišne novine na Balkanu“, U ovom nabrajanju ne smeju se izosta- milović, Nevenka Urbanova, Rahela Ferari, vić, Svetozar Cvetković, Nenad Stojmeno- ista, 1956. pokrenut je časopis Pozorišni ži- kako je govorio Feliks Pašić. Izlazile su me- viti nagrade koje dodeljuje Udruženje, negu- Branko Pleša, Danilo Bata Stojković, Marija vić, Saša Torlaković, Nebojša Dugalić, Je- vot, koji je redovno izlazio kao izdanje Save- sečno, a ponekad priređivale i iznenađenje jući tako estetske i ljudske kvalitete dram- Crnobori, Mata Milošević, Ljiljana Krstić, Pe- lena Đokić, Nada Šargin. za dramskih umetnika Jugoslavije. Ali posle u vidu specijalnog izdanja – posebnim po- skih stvaralaca. Nagrada za režiju s ime- tar Kralj, Olivera Marković, Rade Marković, Udruženje nagrađuje i komička nekoliko godina primetili su da ovaj časopis vodom, na engleskom ili dvojezično. Uredni- dramska ostv arenja, od 2005, kada je pišu kritičari i teatrolozi – za neke buduće či- ce Ludusa bile su potom: u kratkom periodu ustanovljena bijenalna nagrada „Ljubin- taoce, a članstvu je potreban aktuelni list. Ta- Mirjana Ojdanić (2006–2007); zatim Tatja- LUDUS CITAT ka Bobić“. Nagrađeni su: Jelisaveta Sa- ko je 1. januara 1960. objavljen prvi broj no- na Nježić (2008–2012), Maša Stokić (2012– blić, Anita Mančić, Daniel Sič, Goran Jev- vina Eho, koji je izlazio polumesečno. Bila je 2016) i Tatjana Nježić (od septembra 2016). PETAR KRALJ: tić, Olga Odanović, Miloš Đorđević. to prethodnica Ludusa koju su uređivali čla- No nedostatak sredstava u poslednje – Imam jednu sreću – tražim samo lepo. Vidim razne stvari, više ružnih nego novi Udruženja i koji se nažalost nisu snašli dve godine učinio je da Ludus izlazi nere- lepih, vidim vrlo malo lepog, ali ja se uhvatim za to malo i za to se držim. To je moj u obezbeđivanju redovnih finansija. dovno i s velikim pauzama. način. Nemam drugih. Kažu da sam romantičar, ali ja moram da verujem da mo- SERVIS UDRUŽENJA Septembra 1983. izašao je prvi broj li- Od 2002. stranice Ludusa moguće je gućnost za romantiku postoji. Sinoć sam recitovao Miljkovića: „Sad moje reči traže sta Ludus. Urednik je bio Dejan Đurović. Ovaj čitati na internetu, a od 2012. list ima i moju glavu...“. To je strahovita obaveza prema onome što radiš. Miljković je tražio Od 1960-ih ustanovljena je mogućnost pra-Ludus bio je u obliku biltena. Prvi broj svoj sajt. lepotu a bio je svestan ružnoće koja ga okružuje. da članovi preko Udruženja distribuiraju bio je ćirilični. Ime mu je dao (a)ludiraju- Obnovljeni Ludus nije bio besplatan, – Pristao sam na neke vrste rasterećenja. Pristao sam na masku alkoholičara, svoj projekat: Udruženje im posuđuje ra- ći Dejan Đurović, dodavši „L“ na skraćenicu ali njegova cena i tiraž ne mogu da pokri- javno. Neka, rasteretiću tako ljude oko sebe. Pristao sam i na to da radujem ljude čun i daje pravnu podršku. UDUS. Ludus je podrazumevao volonterski ju kontinuirano objavljivanje. oko sebe. Nije lako, velika obaveza, ali lepa obaveza! (...) Tražim radost. Radost je Udruženje se 1996. prvi put javilo kao rad a deljen je besplatno. Za dve godine izaš- Ovo je bio tek jedan, na stranicama ono pravo, spada u život, život koji mora da se deli. Ništa drugo ne možeš da deliš. producent predstave. Bio je to Poljubac že- lo je osam brojeva – koliko je i bilo predviđe- Ludusa ispisan pogled u prošlost, pogled Samoća je pre rođenja i posle smrti. Radost treba živeti. ne pauka M. Puiga u režiji Egona Savi- no, ritmom od jednog broja u dva meseca. Ia- kroz dva života – jedan ceo vek na, na sceni Zvezdara teatra. Usledile su ko je bio popularan – jedine novine o glumcu i Udruženja.

IZDANJA UDRUŽENJA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE – Edicija posvećena dobitnicima Nagrade „Dobričin prsten“

MARIJA CRNOBORI RADE MARKOVIĆ MIHAILO JANKETIĆ PREDRAG EJDUS Priredio Aleksandar Milosavljević Priredio Zoran T. Jovanović Priredio Veljko Radović Priredio Zoran T. Jovanović

MATA MILOŠEVIĆ STEVAN ŠALAJIĆ PETAR BANIĆEVIĆ DIJALOZI VOJI BRAJOVIĆU Priredile Ksenija Priredio Petar Marjanović Priredio Raško V. Jovanović Autor: Dragan S. V. Babić Šukuljević-Marković i Olga Savić

LJILJANA KRSTIĆ MIRA BANJAC SVETLANA BOJKOVIĆ JASNA ĐURIČIĆ Priredila Ognjenka Milićević Priredio Zoran Maksimović Autor: Ksenija Šukuljević-Marković JELISAVETA SABLIĆ Autor: Aleksandar Milosavljević Priredili: Zoran T. Jovanović i Tamara Bijelić

PETAR KRALJ VLASTIMIR ĐUZA STOJILJKOVIĆ BORA TODOROVIĆ RUŽICA SOKIĆ Priredila Ognjenka Milićević Priredio Zoran T. Jovanović Autor: Dragana Bošković Priredio Zoran T. Jovanović

A KO SI TI? MILENA DRAVIĆ Automonografija Predraga Autor: Tanja Nježić OLIVERA MARKOVIĆ STEVO ŽIGON KSENIJA JOVANOVIĆ Manojlovića Priredio Feliks Pašić Priredio Zoran T. Jovanović Priredio Zoran T. Jovanović Saradnik na rukopisu: Jelena Kovačević

LUDUS 202 8 Intervju: Olga Odanović GLUMA JE MOJA VELIKA LJUBAV Verujem da pozorište može da utiče na ljude, na njihov način razmišljanja. Ono je živa reč, interakcijska igra iz- među publike i nas na sceni, i to nemate nigde osim u teatru – kaže Olga Odanović

Olivera Milošević

rvakinja Drame Narodnog pozo- „Şamo me na sceni, dok igram, ništa rišta u Beogradu prošlogodišnja je ne boli“, govorio je Ljuba Tadić... Pdobitnica Nagrade „Žanka Stokić“ To je potpuno tačno. Sećam se pre- – dodeljuje se „ličnosti koja je obeleži- mijere „Romea i Julije“ u režiji Jagoša la pozorišni i filmski život Srbije svojom Markovića. Imala sam visoku tempera- stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glu- turu, tresla se od groznice, jedva sam ču- mačkog izraza“. Nekoliko meseci kasnila svoj glas. Ali kad sam izašla na sce- je pripala joj je i Nagrada „Raša Plaović“ nu, sve je nestalo. Kad se predstava zavr- koju Narodno pozorište dodeljuje za naj- ši, vrati se što je bilo pre nje. Neverovat- bolje glumačko ostvarenje na svim beo- no je kako gluma leči, ali samo dok traje gradskim pozorišnim scenama u sezoni. predstava. Dodela „Žanke Stokić” Olgi Odanović (foto www.narodnopozoriste.rs) Nagrađena je za uloge Matrjone u predstavi „Carstvo mraka“, u režiji Igora Vuka Ima profesija za koje se kaže da su Pitam se često da li će pozorište u ta- To može da bude mač s dve oštrice. To Bila mi je neizmerna radost kada smo Torbice i Majke Jugovića u „Carstvu nebe- način života. Gluma je jedna od njih. Šta kvom svetu biti potrebno? Ali iz godine u što govorite telom mora da bude deo lika. To uspeli da se organizujemo i saopštimo medi- skom“ u režiji Jerneja Lorencija koje i da- to podrazumeva kada je o glumi reč? godinu sa scene gledam pune sale i shva- ne sme unapred da se zada, već mora da bu- jima naše zahteve. U ovih 150 godina Narod- lje s radošću igra. Gluma je posao koji vam omogućava tam da pozorište ima budućnost. Pozori- de deo vas. Kao što autentično izgovarate re- nog pozorišta možda nam je ovo bila najzna- Olga je izuzetno posvećena svojoj pro- da se bavite sobom. Ljudi se veoma ma- šte je danas potreba za nečim što nema- plike, tako autentično mora i telo da govori. čajnija premijera. Žao mi je što je repertoar fesiji, svakom ulogom se bezrezervno dalo bave sobom. Jednostavno nemaju kad. te u kompjuteru i na društvenim mreža- poremećen. Očajna sam i ljuta zbog toga. Ali je, na svoju i radost publike. Toliko radi da Mi glumci smo u tom smislu privilegova- ma, a to je živa reč, to su glumci, ljudi ko- Glumci na različite načine ulaze i sam ponosna na svoje kolege koji su istrajali sam jedva uspela da je „ulovim“ za ovaj ni. Naš posao zahteva da kopamo po sebi, ji s publikom uživo komuniciraju na ra- izlaze iz uloge. Kako vi to radite? u svojim zahtevima, koji su bili puni entuzi- razgovor pre jedne od mnogih predstava da istražujemo i stvari koje nisu tako pri- zličite teme. Verujem da pozorište može da Volim da se koncentrišem pre predsta- jazma, koji su bili dostojanstveni, koji su sva- u kojima glumi. jatne. Kopajući dođete do spoznaja o sebi menja ljude, da utiče na njihov način raz- ve. Nikad ne bih mogla s ulice da izađem ku reč odmereno izgovorili. Nikog nismo tom koje vas iznenade. Gluma je kompleksan mišljanja. Naše je da ih podstaknemo da na scenu. Volim da dođem ranije, da pro- prilikom uvredili, samo smo se borili da živi Veoma ste vredni. Uvek ste to bili. Da i složen posao zato što tragajući za likom misle. To je jedna interakcijska igra izme- đem tekst, da odsedim u garderobi sama Narodno pozorište koje pripada našem naro- li se tako, velikim radom postižu i veli- koji tumačite na neki način pronalazite đu publike i nas na sceni i to nemate nig- ili s kolegama sa kojima volim da pono- du i našem gradu. Niko se tu nije borio za se- ki rezultati? sebe. Taj deo sebe dajete publici, taj naj- de osim u teatru. vim tekst. Na taj način čuvate predstavu be već za ličnu kartu naše najznačajnije po- Jeste tako. Veliki rad donosi i rezulta- bolji deo sebe. Kroz uloge mi dajemo svo- i svoju ulogu. zorišne institucije. Poslednjih godina smo do- te u radu. Gluma je moja velika ljubav, ne ja mišljenja i imamo stav o mnogim stva- Gluma podrazumeva i sposobnost za Postoje predstave koje veoma volim i bro radili i nadobijali se nagrada, čak 107 za bih od nje olako odustala. Pola mog bića ne rima. Pozorište pita i odgovara, predstave razumevanje drugih. Da biste tumači- kojima se radujem, a postoje i one kojih se poslednje tri godine. I to treba poštovati. bi postojalo da se na bavim ovim poslom. O postavljaju pitanja i odgovaraju, zadatak li nekog ko niste vi, morate ga razume- bojim zbog velikih i odgovornih zadataka. tome govori i to kako sam postala glumica i glumaca je da ta pitanja dopru do gledati. Kako to radite? Takvo je „Carstvo nebesko“ Jerneja Loren- Šta očekujete sada kada se promena upisala akademiju. Bila sam na trećoj godi- laca i da oni s predstave izađu razmišlja- Veliki su izazovi kada vam daju za- cija. Zahtevno je u smislu da iz ličnog pre- u Narodnom pozorištu dogodila? Kako vi- ni Filozofskog fakulteta, imala sam 21 go- jući o onome što su gledali u predstavi i da datak koji je veoma daleko od vas. To je u lazite u ulogu, pa se opet vratite u svoje dite budućnost svoje kuće? dinu i shvatila sam da je to poslednji trenu- ih to na neki način oplemeni. Tako formi- mom slučaju bilo kada sam radila s Vukom lično. Koliko ćete to lično moći da date pu- Svaka promena je divna i stvari uvek tak da se oprobam na prijemnom za glu- ramo ukus naroda koji dolazi u pozorište. Torbicom ulogu u „Carstvu mraka“. Žena blici ne znate dok ne izađete na scenu. Bio treba da se menjaju. I ja ću otići jednog mu. Položila sam prijemni i zaboravila na Nažalost, kultura i umetnost kod nas ni- koju igram je esencijalno zlo. Kao glumac je to veliki izazov i jedan od najlepših pro- dana. Ali hajde da probamo da naše pozo- filozofiju. Važno je da glumac mnogo ra- su važni i prisutni u meri u kojoj bi treba- morate da nađete načine da opravdate sve cesa kroz koji sam u prošla karijeri. rište bude na evropskom nivou, da ne budi. Jer kad ne radi, kao da ne postoji. Ne- lo da budu. Ali meni je srce puno jer su po- to, da dođete do rešenja tako da vam publi- de provincijalna scena. rad kod glumca izaziva velike nemire. Ima zorišta puna. ka poveruje. To nije nimalo lako. Dobili ste pregršt nagrada prošle go- toliko darovitih glumaca koji ne rade jer ni- dine za vaše uloge? Solidarnost među vama u Narodnom su imali priliku. U ovom poslu morate da Živimo u vremenu u kojem virtuel- Za vaš način glume uvek je važan i Mnogo radim u pozorištu. A nagrade pozorištu je bila vrlo izražena u danima imate i sreću, da budete na pravom mestu, no preuzima primat nad svim oblastima. govor tela, uvek je tu neki gest koji će vi- su divna stvar. Prošle godine je splet okol- protesta. Da li inače postoji solidarnost u mnogo kockica tu mora da se sklopi. Glu- Kako u tom kontekstu razmišljate o bu- še reći o osobi koju igrate. nosti bio takav da sam imala dve značaj- vašoj profesiji? mac je najsrećniji kada radi. dućnosti pozorišta? ne uloge u dva carstva – „Carstvu nebe- Mislim da bi trebalo da je bude više. skom“ i „Carstvu mraka“. To su dve pot- Bilo je među kolegama i onih koji su nas puno različite uloge, dve potpuno različi- podržavali i onih koji su davali zaista ne- Olga Odanović (foto www.narodnopozoriste.rs) te predstave. Uvek se trudim da ulogu ko- primerene izjave. Oprostiću im, ali im ne- ju sam poslednju radila sklonim sa stra- ću zaboraviti. U takvim situacijama vidite ne i da u novu rolu krećem od nule. Tako ko je kakav čovek. Mislim da je to normal- oduvek radim i uvek ću tako raditi. U sva- no, da je prirodno da branite svoj esnaf, da ku novu ulogu idem s velikim entuzijaz- branite svoju profesiju. Ljudi na ulici, pro- mom, svaki put iznova postoji radost, lju- laznici bi se zaustavljali kada me sretnu i bav prema poslu, prema kolegama, prema govorili „svaka vam čast!“, na pijaci bi me našoj umetnosti se podrazumeva, tako da svakoga dana pitali da li smo rešili prose to sve verovatno vidi u mojim ulogama. blem, običan svet je to osetio kao praved- Mislim da su te nagrade mogle da dobi- nu stvar. Srećna sam što smo malo probu- ju sve moje kolege iz pomenutih predsta- dili svest o tome da ne treba trpeti neprav- va, zato što su obe timske, obe su kolektiv- du. Pa, nije dobro ćutati! ni čin. Pozorište ne podnosi kad neko so- lira. Volim kolektivnu igru iz koje mnogo I za kraj ovog razgovora: šta biste još toga lepog može da nastane. A pozorište je želeli da igrate? moja velika, velika potreba. Svojim kolegama ovih dana govorim kako bih sad rado igrala klasiku, da ne bu- Pomenuli ste timsku igru; jednu sklad- de veliki zadatak, neku epizodu u kojoj bih nu timsku igru odigrali su glumci Narod- imala šta da kažem. To bih u ovom trenut- nog pozorišta van scene i smenili Dejana ku obožavala. Sada bih da izađem na sce- Savića s mesta upravnika vaše kuće. Kako nu i mirno kažem to što treba da ka- to komentarišete? žem, da se u tome osećam udobno.

9 LUDUS 202 „Petrijin venac“ na sceni Ateljea 212 MA KAKI BOL ČOVEK DA IMA UVEK ĆE DA ODBOLUJE I DA ZABORAVI… Premijera predstave „Petrijin venac“ koju je, po čuvenom romanu Dragoslava Mihailovića, režirao Slobodan Skerlić (dramatizacija Mila Mašović Nikolić) održana je 24. novembra na Sceni „Mira Trailović“ Ateljea 212. I osvojila je i publiku i kritiku

obudila je veliku pažnju još dok su govoreći o ulozi i predstavi napomenula svi nosioci svojih odluka i htenja, a samim savršeno prepoznatljivo jer to smo ’mi’, dakle, smeštena u manje-više rani socija- probe bile u toku a potom osvojila i je: „Igram Petriju u periodu kad je udo- tim i sudbine.“ to je guravi svet zatvorenosti, ropske po- listički period (i dalje tako zahvalan ka- Pgledaoce i teatarske znalce. vica. Ali poetski postupak je da smo sve Reditelj Skerlić, govoreći o savreme- niznosti pred sujevericama i ’tradicijama’ da je literarno razmatranje ’urbaniza- Pred jednu od generalnih proba Slo- tri jedna ličnost. Ima velike paralele s na- nom konzervativizmu, današnjem polo- bez pravog korena i smisla, to je ubilački cije’ kao kulturno-identitetskog fenome- bodan Skerlić je za medije rekao: „Po šim vremenom jer to je priča o životu žene žaju žene, napomenuo je i da se „menja- patrijarhat koji urniše svaku pomisao na na u pitanju), i time ništa ne gubi na ko- mom osećanju i uverenju Petrijin venac u kontekstu preovlađujućeg konzervativ- ju modeli i da se možda malo više priča o ljudsku, a naročito žensku slobodu i sreću respondiranju s današnjom publikom, na- je jedno od najboljih dela literature na nog načina mišljenja, o patrijarhatu. Ne tome, ali je na delu taj konzervativni po- u samom začetku; a njegov najsuroviji eg- protiv. Scenografska rešenja (Goran Stoj- našim jezicima. Moja naklonost rukopi- govorim u lično ime jer pripadam privi- gled“. Govorio potom kako se u vreme mi- zekutor su – žene. Paradoksalno? Ni naj- četović) gotovo su minimalistička, ali vrlo su Dragoslava Mihailovića datira još iz legovanoj kategoriji: obrazovana sam, si- nulog socijalizma položaj žene kvalita- manje. Petrija je žena koja je prošla kroz promišljena, funkcionalna i upečatljiva, a ranih momačkih dana i od njegove zbir- tuirana, prepoznata i priznata. Ali mislim tivno znatno poboljšao da bi danas, u eri sve to, kroz ideal-tipski seoski brak koji se muzika Mate Matišića jedan je od aduta ke priča Frede, laku noć. Neposredna in- da se većina žena ni danas nije, da upotre- neoliberalnog koncepta koji je perverzno nasukao na muškoj slabunjavosti i alfa- ove predstave: teško je setiti se kada smo spiracija jeste potreba za sagledavanjem bim taj izraz, dokopala ravnopravnosti, i usvojio najgore strane konzervativnosti, majčinskoj posesivnosti, potom, onako od- poslednji put slušali ovako dobra muzič- ne samo sudbine jedne žene koja je imala to je začuđujuće. Čitala sam odličan inter- ponovo regresirao... bačena, ’propala’ u gradu (a gde drugo?) ka rešenja u našem pozorištu, a da ih ne svoju tragičnu životnu priču već i bavlje- vju Glende Džekson. Čovek bi pomislio da „Na određeni način živimo regresiju kao konobarica i kafanska posvuduša, u potpisuje sveprisutna, neiscrpna i nevero- nje njome kao paradigmom na temu polo- ona ne može imati takvih problema, me- i povratak konzervativnih modela. Odbi- divljem konkubinatu sa starijim kafedži- vatna Irena Popović Dragović. Naposlet- žaja žene u onovremenom, ali i savreme- đutim... Govoreći o ženi u umetnosti, ona jam da prihvatim da je to nužno i da je lo- jom, odbegavši potom s rudarom s kojim ku (čuj, naposletku!) – gluma. Drama- nom društvu. Petrija je žena koja poku- kaže da je čudi kako je moguće da polo- gično. Čovek mora da se bori za pravdu, će okusiti koji prstohvat sreće pre nego što turško-režijsko rešenje s tri glumice koje šava da opstane u patrijarhalnom sistemu vina čovečanstva nije dovoljno uzbudljiva slobodu, istinu. Uvek. Iskustvo je poka- i po to đavo dođe, naplaćujući kamate. Živ igraju Petriju bilo bi manje-više konven- vrednosti koji je neumoljiv i koji gazi bez dramskim piscima da bi im bila inspiraci- zalo da to nikad ne biva osvojeno. Krhko jezik, živopisni karakteri, životna i neuni- cionalno i neuzbudljivo da one igraju kon- pardona i zaustavljanja kako nekada taja. Mi ovde, kroz poetski realizam, imamo je, lako se ugrozi. Petriju sagledavamo ne štiva Petrija – sve je to dušu dalo za mo- sekutivno, kao kad se u filmovima ili se- ko i sada.“ punokrvnu priču o ženi.“ kao jednu, pojedinačnu tragičnu sudbinu, nološke ispovedi i slične, krajnje svedene rijama prikazuju različiti periodi u životu Kuriozitet predstave je i činjenica da Otac joj, rekla je, nije ništa sugerisao, nego kao način života. Ta nesrećna Petri- teatarske forme.“ lika. Umesto toga, Marta Bjelica kao mla- tri glumice igraju Petriju, u različitim ži- a još manje nametao, samo mu je bilo dra- ja nije imala bogzna kakav izbor. Mogla je Kaže, zatim, da nasuprot svim tim da Petrija, Jovana Gavrilović kao ’grad- votnim periodima. Jedna od njih je Jova- go da njegova ćerka na sceni oživljava samo da bira način na koji će biti ugnječe- prečicama i na sreću po gledaoce, „odlič- ska’ Petrija i Milica Mihajlović kao Petri- na Gavrilović koja je tada na probi izjavi- njegov čuveni književni lik. na, a i taj izbor je stvar privida. To se de- na, minuciozna, razuđena dramatizacija udovica prisutne su na sceni stalno, jed- la: „Ne znam ko je Petrija, ne znam ni ko A toga dana, na probi, za srce i dušu šavalo tada, dešava se sada, dešavaće se i ja Mile Mašović Nikolić i režija Bobana na drugoj nadopunjuju replike i na razne sam ja... Zato se i bavim pozorištem jer je prilepila se, između ostalih, Petrijina mi- sutra, i tamo i ovde. Između ostalog i otu- Skerlića idu sasvim drugim putem, stva- se načine ’pretapaju’ jedna u drugu kroz ono za mene najbolji put za traženje odgo- sao o čoveku: „Kaka je to strvina, voli da da tri Petrije u našoj predstavi. Ono što je rajući scenski svet koji zahteva ozbiljan, niz inventivnih rešenja, tek mrvicu za- vora u svom životu, i u umetnosti.“ živi živina. Ma kaki bol da ima uvek će da jedna iskusila, druga je mogla da predvi- gabaritan pozorišni rad i izraz, složenu i čudnih, tako da zapravo ne kvare bazično Upitana da izdvoji neku Petrijinu re- odboluje i da zaboravi ko da se nije desi- di, treću čeka“, izjavio je Skerlić. bogatu predstavu, visoko repertoarsko po- realistički prosede. I sve su tri Petrije tač- pliku koja joj je posebno prirasla za sr- lo njemu...“ Premijera je ispraćena dugim, gro- zorište ipak dostojno mesta na kojem na- ne i besprekorne i isijavaju dragocenom ce, odgovorila je: „Sadim kupus. To mi je O liku mlade Petrije Marta Bjelica je moglasnim aplauzom a u „Vremenu“ Te- staje“. scenskom toplinom, ali mora se istaći: Jo- omiljena replika. I nije bez veze iako mož- rekla: „Obeležavaju je silne nedaće, smrt ofil Pančić piše: „Petrijin venac nije od ju- Po njegovim rečima ova „dvočasovna vana Gavrilović je ovom ulogom obeležila da zvuči kao loša šala. Ali ima nešto le- dece, isterivanje iz kuće... Glumački je vr- če na pozorišnim daskama, on je odavno predstava ’vozi’ bez kašljucanja, a predo- ne samo ovu predstavu nego je njena Pe- po u jednoj konkretnosti, spremnosti da lo zahtevno jer treba doneti sve to a da bu- prepoznat kao zahvalan scenski materi- bro nam poznati motivi ipak nas iznova trija onaj preznačajan trenutak u karijeri se sve životne teskobe sublimiraju i pre- de uverljivo. I, nadam se, ne toliko zastra- jal, idealan za monodramu, kako je ma- uzbuđuju, tako da predstava u celini odo- svakog vanserijskog glumca ili glumice – vaziđu kroz jednu konkretnu, vrlo smisle- šujuće, već da vidimo tu ženu kao borca i hom igran. Živopisno srbijansko selo neg- leva mogućem zapahu muzealnosti, i to onaj kada se jedan talenat, jedan potenci- nu radnju.“ nekog ko se ipak raduje životu. Vidim je i de u pomoravskom arealu, potom i varo- bez bilo kakvih na silu ’radikalnih’ dra- jal, koji je tu i jasno se vidi, ali je mogao Milica Mihajlović, ćerka akademika kao nekog ko daje inspirativan i ispravan šica, vreme predratno i(li) poratno, u sva- maturških rešenja, pogotovo bez veštačkog u nekom trenutku i da se utopi u proseč- Dragoslava, autora ovog kultnog romana, odnos prema životu. I verujem da smo mi kom slučaju pluskvamperfektno, a opet i osavremenjivanja. Radnja je predstave, nosti i rutini, odskoči i vine se u višu ligu, tamo gde se nalaze samo probrani. Njena Petrija, ta žena-dete, ta i naivna i čedna, a i svevremenska i drevna ženstvenost, taj vamp koji u sebi, na jedan dravićevski na- čin, sadržava i jednu višu ljudsku i žen- sku čestitost, to je ova uloga, nakon koje Jovani Gavrilović nema nazad... “ Pišući o ostalim akterima Teofil Pan- čić dodaje: „Ostatak glumačke ekipe (Ivan Marković, Igor Đorđević, Branislav Ze- remski, Isidora Minić, Jelena Rakočević, Vladislav Mihailović) vrlo sigurno i dostojno prati tri Petrije, a bio bi greh ne istaći Tihomira Stanića kao Ljubišu, gorkog i poraženog čoveka starovremca, ne- sklonog da o sebi ili drugima, nakon svega, misli predobro, ali voljnog da onoj koju zavoli pruži sve što ima i može – bilo njoj to dovoljno ili ne. A tako je, kanda, i s ovom predstavom kao celinom: sve bitno je unutar ova dva pozorišna sata na svom mestu, pa ako to nekome možda i nije dovoljno, problem je negde izvan nje.“ Treba pomenuti i zanimljivo scenograf- sko rešenje (Goran Stojčetović), sazdano od velikih metalnih slova njenog imena i kanapa „kojima se glumci iz scene u scenu ’poigrava- ju’ kao život sa Petrijom, odnosno čovekom. A kanap je, u svoj svojoj simbolici, i oko struka, poput suknje (kostim Tatjana Radi- Petrijin venac (www.atelje212.rs) šić), i u rukama i oko vrata...“ T. Nježić

LUDUS 202 10 Intervju:Intervju: MiodragMiodrag KrivokapićKrivokapić U POLITICI MOŽEŠ BITI SAMO ZLOUPOTREBLJEN Mnogo je bolje nekim važnim temama baviti se kroz umetnost, film ili pozorište, a pozorište je naša prava kuća i nekako najbliže životu – kaže Brik Krivokapić

Vukica Strugar Brik, portret (foto www.narodnopozoriste.rs) U ulozi Izidora Barića: Ničiji sin (BDP)

lumačku karijeru gradio je diljem nekadašnje Tamošnja kritika je „Počivali u miru“ ocenila kao naj- Igrali ste u svim bivšim republikama i bili, u pra- biti? Kada je Šerbedžija, i tada i sada, za mene naš naj- Jugoslavije, pa je među retkim umetnicima za bolju serija u poslednjih dvadeset godina, uz konstata- vom smislu te reči, jugoslovenski glumac. Kako vam iz značajniji glumac. Neprevaziđen histrion! Uostalom, do- Gkoje ne postoje jezičke barijere: njegova je i eka- ciju da je reč o mom velikom povrataku. Seriju su otku- današnje vizure izgledaju te plodne osamdesete godine? življavam ga kao starijeg brata. Već je pedeset godina na vica i ijekavica, podjednako je ubedljiv kao srpski in- pile Amerika, Velika Britanija, skandinavske zemlje. U Nadrealno. Nedavno sam naleteo na neki moj ro- vrhu, što će reći da je toliko izložen sudu javnosti. A to ni- dustrijalac, crnogorski gorštak, hrvatski narednik. međuvremenu, takođe u Zagrebu, snimao sam gotovo kovnik, iz 1985. ili 1986, nisam siguran. Nisam mogao je lako. Stalno na njega kidišu – retko lavovi, uglavnom Otkako je otišao u penziju kao prvak Narodnog pozo- dve godine sapunicu „Kud puklo da puklo“. Malo sam da poverujem: jedan dan predstava u Zagrebu, drugi hijene. Uostalom, munje udaraju u hrast, a ne u makiju. rišta u Beogradu, Miodrag Krivokapić Brik redak je se umorio i napravio dvogodišnju pauzu, a onda se po- dan u Splitu, pa Subotica, a nakon toga Beograd. I sve gost u teatru. Utoliko je za pozorišnu publiku veće za- javio Misirača sa „Ničijim sinom“. I u meni se opet ja- velike uloge! Rokovnik beleži da sam onda skoknuo na Engleski glumac Derek Džejkobi najviše je puta dovoljsttvo što ga odnedavno gleda u predstavi „Niči- vila želja za pozorištem. Zbog ove predstave propustio nekoliko dana u Sarajevo, na snimanje. Pa opet sve iz na svetu igrao Hamleta. Izjavio je da je pred početak ji sin“, koju je po tekstu Mate Matišića režirao Marko sam neke druge poslove i nije mi žao jer je Matišić za- početka. I tako celu godinu. S letom su dolazili i festiva- jednog izvođenja pomislio: „Šta ako sada zaboravim Misirača u Beogradskom dramskom pozorištu. Isto- služio da bude predstavljen u našoj sredini. li, „diljem naše lijepe“. Pa, zar nije nadrealno? Iz današ- tekst?“ I upravo to mu se desilo. A vama? imeni film u Puli dobio je čak šest Zlatnih arena, a nje perspektive čisti nadrealizam! Kolege su se šalile da E to je zlokobno pitanje. Ne sme se postavljati. U ovog pisca smatraju jednim od najzanimljivijih i naj- Igrate Izidora Barića, univerzitetskog profesora, sam opštejugoslovenski prvak. tom slučaju se i tekst zaboravi. Ipak, još je gore kad kontroverznijih hrvatskih autora. sumnjive i prošlosti i sadašnjosti. igrate na stranom jeziku u pozorištu, pa zaboravite Pisac nam daje sjajan portet tog sveučilišnog pro- Zagreb je mesto vašeg glumačkog stasavanja, pr- takst. Imam to iskustvo iz Italije – trenutni horor! Ali Šta je u Matišićevom rukopisu tako uzbudljivo, fesora i političara. Bio mi je izazov da izgradim lik čo- vih angažmana (Gavela i HNK), a samim tim i prvog najgori su glumački snovi: sanjaš kako igraš, a ne provokativno i inspirativno za vas kao glumca? veka koji ne bira sredstva da se domogne vlasti. Na- priznanja. Za razliku od Beograda, prepoznali su vaš znaš ni koji komad, a kamoli tekst. Ovo je drugi put da se susrećem s Matišićevim ravno, Izidor je i konvertit i preletač, juče komuni- dar i to u vreme maspoka? tekstom. Prvi je bio njegov scenario za film „Život sa sta, potom nacionalista, pa ako treba i mundijalista. Zašto su me primili na Akademiju u Zagrebu, i Odrastanje u Peći, kako kažete, naučilo vas je stricem“, koji je režirao Krsto Papić, a Mate ga je na- Uz to, što je još gore, čovek visoke inteligencije i ob- to te 1971. godine? Zaista ne znam. Možda zbog toga da razumete civilizacijske razlike i osetljivosti druge pisao po romanu Ivana Aralice „Okvir za mržnju“. U razovanja. Takvi ljudi (političari) kao da se drže de- što im je bio potreban neko takvog habitusa, a možda strane. Živeli ste u različitim sredinama, šta je najvaž- tom filmu sam igrao strica. Sada glumim u njegovom vize Šekspirovog Magbeta: „Živeti je ništa ako ne ži- je to bilo prepoznavanje dara? Ne znam. Možda i zato nija lekcija koju ste savladali? komadu „Ničiji sin“. Gledao sam na televiziji istoime- viš ovako svaki dan.“ A iza sebe je ostavio užas. Želj- što sam na prijemni došao s malim nadama, koliko da Važno je razumeti šta drugu stranu povređuje i ni film koji se bavi pitanjem identiteta na ovim našim ni vlasti, zaboravljaju da nisu besmrtni i da ništa ne umirim sujetu. To je verovatno i razlog što sam bio opu- gledati da se to izbegne, jer povređivanje izaziva kod prostorima. Spoznaja da nisi pripadnik jedne nacije traje večno. Pedro Kalderon de la Barka u svom sjaj- šteniji. Sećam se da je tajnica Akademije, u jednom mo- nekoga tugu, ali često bes i mržnju. Vrlo dobro zna- (a verovao si da jesi), nego neke druge, dovodi do tra- nom komadu „Život je san“ lepo kaže: „Svako sanja mentu, nama koji smo čekali na svoj red za prijemni, mo gde to vodi. Što sam stariji sve više cenim toleran- gičnih posledica... ono što je, i kralj koji vlada svima sanja kako zapove- rekla: „Joj djeco, svi ste tak tihi.“ Pomislio sam – ovo je tnost, a nje kao da je sve manje. da. U toj varci sebe gleda kako mnoge časti prima, a dobro za mene, ako ništa, bar sam glasan! Kako ste, posle odluke da „istupite“ iz teatra, uš- na vetar sve ih piše, jer smrt strašna sve ih briše i u Uvek ste se držali daleko od politike. Ovakav stav li u ovaj angažman? prah će sve to strti.“ Posle svih ovih godina s kakvim osećanjem se vam je (za razliku od mnogih kolega) uskratio moguće Ponuda da igram u tom komadu došla je od mla- vraćate u grad svoje mladosti? pozicije i funkcije. Šta vam je doneo? dog reditelja Marka Misirače, inače ozbiljnog pozoriš- Danas je Izidora mnogo među nama, gde ih vi S radošću i setom. Tu sam proveo najlepše godi- Da sam hteo da se bavim politikom, završio bih nog posvećenika, vrlo obrazovanog i informisanog. Mo- susrećete i prepoznajete? ne – dvadesete i tridesete. Mnogo toga me veže za Za- pravo koje sam dugo studirao. Ne volim javno iznoše- ja poslednja premijera u pozorištu izvedena je pre pet Ponekad imamo sreću da našim predstavama greb, više nego za bilo koji drugi grad: školovanje, po- nje političkih stavova, ali zato vrlo rado učestvujem u godina. Bio je to „Konstantin“, komad koji govori o Kon- preispitujemo stvarnost u kojoj živimo i naše mesto sao, profesionalni uspesi, ženidba, rođenje starijeg si- predstavama koje ukazuju na trenutak u kome živimo, stantinu Velikom i Milanskom ediktu. Nakon toga ose- u tom svetu. Ne dešava se tako često, ali su dragoceni na Damjana. Igrao sam u mnogim teatrima, menjao ih, ili se bave temama koje se prećutkuju. Takvih predsta- tio sam izvesnu zasićenost pozorištem, pa sam odlučio trenuci koji deluju osvešćavajuće. Vrlo su lekoviti, bar a zatim otišao u slobodnjake... Snimao sam na filmu i va je u prošlosti bilo dosta. „Karamazovi“ koji su se bada ću ubuduće prihvatati samo pozive za rad na televi- za nas koji radimo, a nadam se i za publiku. Što se ti- televiziji i učestvovao u sjajnim projektima KPGT-a i s vili Informbiroom, „Šiptar“ događajima na Kosmetu za ziji ili filmu, ako do njih dođe. Inače, imao sam sreće da če tipova političara kao što je moj junak, prepoznajem njim proputovao ceo svet. S profesionalne strane osećao vreme Drugog svetskog rata i kasnije pojavom Ireden- posle ove predstave radim sjajnu TV seriju u Zagrebu. ih svakodnevno u našoj realnosti. sam se sjajno, ali privatno rastrzan. Porodica mi je bi- te, pa „Kralj Ibi“ koji je govorio o našoj stvarnosti deve- la u Beogradu, ja u Zagrebu. Stalno s torbom u ruci, što desetih godina. I „Banović Strahinja“ spada u tu vrstu Posle duge pauze opet na sceni, zbog predstava i snimanja, što zbog odlazaka familiji u predstava. Da ne nabrajam, bilo ih je. Izidor u „Ničijem u predstavi Ničiji sin (BDP) Beograd. A onda je došla 1991. godina, i sve se prome- sinu“ kaže: „Ako se mi ne želimo baviti politikom, ona nilo. Od tada živim u Beogradu: konačno s porodicom će se vrlo brzo početi baviti nama.“ To je istina. Ali za- (što je bilo odlično), ali su se profesionalno stvari pro- što bih se direktno bavio politikom, kad znam da sam u menile. Uostalom, sve se promenilo! Nestalo je one, za tome diletant? I znam da bih bio samo upotrebljen, da mene, divne zemlje. Utopije koja se zvala Jugoslavija. ne kažem zloupotrebljen. Mnogo je bolje to raditi, ako se ukaže prilika, kroz umetnost – pozorište ili film. Na Brionima ste „ukrstili koplja“ sa Šerbedžijom u „Kralju Liru“. Šekspira ste tokom karijere igrali čak Posle svih ovih godina i stečenog iskustva da li bi- četrnaest puta? ste nešto promenili u svom životu ili glumačkom anga- Da, mnogo sam igrao Šekspira i, inače, klasične au- žmanu? tore. Imao sam i sreću da mi je često u tim projektima Šer- Da! Zbog pozorišta propustio sam mnoge prilike na bedžija bio partner. To je fantastična privilegija i inspira- filmu i televiziji. Na modernim mrežama video sam da cija. Sad igramo „Kralja Lira“ – on Lir, ja Gloster. Nekad je zapisano sve što sam snimio (ili gotovo sve), a toga sam u „Otelu“ igrao Otela, a on Jaga. U „Hamletu“ bio je se nakupilo. Preko 80 uloga na filmu i televiziji. A ono Hamlet, ja Klaudije. U „Titu Androniku“, on Tit, ja Aron. što sam radio u pozorištu, ne postoji. Čak ni ja nisam U Molijerovom „Don Žuanu“, Rade je glumeo Don Žuana, vodio evidenciju. Bilo je mnogo sjajnih predstava s koja Zganarela. U „Kralju Edipu“, on Edip – ja Kreont. Mo- jih nemam ni fotografiju, ni plakat, ni program. S ovim gao bih još da nabrajam, jer smo desetak godina inten- saznanjem, danas bih drugačije postupio. Ne bih tako zivno sarađivali. Čak sam igrao i u njegovoj prvoj režiji. olako propuštao prilike na filmu i televiziji. Ali čovek ne Reč je o adaptaciji „Julija Cezara“, naravno Šekspirovog, može protiv sebe. Evo, i sad je bila dilema: TV sapuni- u kojoj je Kasije glavna uloga. I upravo je meni pripala. ca, film ili pozorište. A ja sam, ipak, izabrao pozorište Kada smo sarađivali sa rediteljem Georgijevskim, on se i „Ničijeg sina“. Jer pozorište je naša prava čudio kako među nama nema surevnjivosti. Kako će je i kuća i nekako – najbliže životu.

11 LUDUS 202 KAKO SAM SE ZALJUBIO U BEOGRAD

glumici. U povratku avionom slučaj je va. Genijalni Duško Ristić za scenografi-

Piše Paolo Mađeli Đorđe Tomić Foto: hteo da putujem sa Jugoslovenskom koje, Vjerka Kalčić i Božana Jovanović za šarkaškom reprezentacijom i kučence je kostime i Voki Kostić za muziku. re nego što sam seo da pišem, po- išlo iz ruke u ruku sve do Rima. Duza je U to vreme Narodno pozorište je ima- smatrao sam Alpe gotovo pola da- živela s mojom majkom i na svet je donelo šest žila kucavica, tri su bile tri scene: Pna. Nalazim se u seocetu, na 1.500 la pet štenaca. „Krug 101“, velika scena i scena u Zemu- m visine. Ispred mene se prostire kame- Po povratku u Toskanu suočio sam se nu, a tri van scene: bife pozorišta koji su ni zid do 2.500 m. Iznajmili smo brvna- s bezbroj telefonskih poziva Velimira Luki- među sobom zvali „Podmornica“, Klub ru izolovanu na ivici šume i čini mi se da ća i 1973. odlučih da napustim svoj teatar u književnika sa svojom baštom, i KPZ pre- sam u toj tišini, posmatrajući kamene bo- koji sam se vratio tek 2010. kao njegov di- ko puta mog voljenog hotela „Mažestik“. re i njegove ledene vene koje se protežu u rektor i na tom mestu ostao šest godina. Kako zaboraviti „Podmornicu“: sjajna visinu, pronašao tunel sećanja mog izgu- Istina je bila da sam se te daleke 1973. kuhinja od jutra do kasno u noć pod ko- bljenog vremena. godine zaljubio u Beograd i Narodno po- mandom Srbe, savršena usluga Mime, to Vratiti se, u vremenu, nazad u Beo- zorište. „Mandragola“ beše prva predsta- je bilo obavezno sastajalište svih umetni- grad u Narodno pozorište, vratiti se u mo- va koju smo radili, imala je veličanstven ka i Opere pozorišta i ne samo njih. Po- jih 25 godina, sada, kada ih imam 70, teže uspeh ne samo u Beogradu već i sledeće red Duška Ristića i arhitekte Ševića, ve- je nego osvojiti ovu planinu koja me gleda godine na Dubrovačkim letnjim igrama. likog tehničkog direktora, u „Podmorni- Nebojša Glogovac, 31. i ispunjava strepnjom. Grupu su opet činili Miki, Maksa, Bogdan, ci“ si mogao sresti u samo jednom danu laureat Dobričinog prstena U proleće 1972. radio sam u Tea- Stanislava, Miša, Marko Nikolić i Dobrila Mitu Parlića, Ščedrina, Višnju Đorđević, tru studio, pozorišta Metastazi, sa gru- Stojnić, glumica koja će zauvek obeležiti Dušku Sifnios, Radmilu Bakočević, Milku pom koju sam video. Upravo sam završio moj životni put. Sećam se kako sam jed- Stojanović, Miroslava Čangolovića, Rašu Švarcovog „Golog kralja“, s mladim Ro- nog leta s ponosom hteo da je predstavim Plaovića, Nedu Spasojević, Đorđa Lebo- bertom Beninijem, Pamelom Dilorezi i Sa- mom maestru, genijalnom Đorđu Strele- vića, Miljenka Smoje, Miru Stupicu, Kse- veriom Markonijem, kada su stigli pozivi ru. Bili smo na ostrvu Elba i Streler je do- niju Jovanović, Oskara Danona, Ljubinku iz Narodnog pozorišta u Beogradu. S dru- šao brodom iz Portofina da je upozna. Bobić i glumce iz cele Jugoslavije. A onda ge strane žice Arsa Jovanović i Florika Posle „Mandragole“ došle su „Ribar- smo u Klubu književnika redovno viđali Branka Katić Malureanu: dođi ovamo da radiš, dođi što ske svađe“. Miša Žutić je za tu ulogu do- one koji su nam već postali intimni prija- MILO MI JE DA TE VIDIM pre možeš. S Florikom (legendom evrop- bio Oktobarsku nagradu. Bili smo presreć- telji: Srđana Karanovića, Gorana Marko- skog pozorišta) već sam radio dve neza- ni. Grupi iz „Mandragole“ pridružili su se vića, Branka Baletića, Nadeždu Perović, boravne predstave u Rumuniji, gde sam Olivera Marković, Tasovac, Zorica Mirko- Rajka Grlića, Dušana Makavejeva, Ži- Kosmos je mali da skrije ljubav ostao osam meseci zahvaljujući stipendi- vić, Rastko Tadić, Ture Bošković, Dragan ku Pavlovića, Danila Kiša, Mirka Kova- ji koju sam dobio od regije Toskana. Ru- Savković, Milka Lukić... ča ... sve do veličanstvenog usamljenika munsko iskustvo duboko se urezalo u me- Sećam se da smo bili pozvani u Itali- Filipa Davida. Ti si sada vetar, ne i želja da upoznam Beograd i njegovo ju na turneju od tri nedelje, zatim u Bu- Bile su to nezaboravne godine ko- pozorište bila je neizmerna. Arsa i Flori- kurešt. U međuvremenu sam potpisao je su mi otvorile vrata Bitefa, Ateljea 212, Nebo plavo i nebo zvezdano. ka su svakodnevno insistirali i na kraju ugovor sa Narodnim pozorištem i postao JDP-a, BDP-a i „Buhe“. Zahvaljujući Na- pristadoh. Stigao sam u Beograd, fascini- stalni član ansambla. Potom sam posta- rodnom pozorištu u Beogradu otvorila su Kad zatvorim oči, tu si. Bude mi milo kada te vidim.

Nasmejano ćutiš, gledaš me mangupski, veselo je oko tvoje, mudrice, barabo, radosna sam kad mi u suton dođeš.

Veliki glumac što nikad ne glumi, samo nežno u suštinu rije, zmaj si snažan i lav strašni, bubo svilena.

U srcu te nosim,

Paolo Mađeli u sili prepoznajem, grebem ti Ćurane, znam da ne mariš... ran i uplašen ćirilicom koja me je opkolja- vio „Galeba“, scena je gotovo cela bila u mi se vrata pariskog i francuskog pozori- Volim te i sve tvoje volim, vala sa svih strana i koju sam se trudio vodi. Igrali su Dobrila, Miki, Stanislava, šta. Kao što sam preko Narodnog pozori- Sve ljubavi tvoje grlim dušom svom. da naučim. Osećao sam se zaštićenim od Olivera, Ciga Jerinić, Pera Banićević, Mi- šta stigao do Slovenije, a onda Nemačke, upravnika Velimira Lukića i moje sceno- ka Viktorović, Miša... I Čehov nam je do- gde imam porodicu i gde još uvek radim. grafkinje Milice Pašić, koja će kasnije po- neo mnogo radosti kako u Beogradu, tako Izbor onog mladića Paola da krene (Volela bih da sam Milena Marković, stati gospođa Ejdus. Milica mi je neštedi- i u Budimpešti i Bratislavi. put Istoka kada su hiljade umetnika hrli- mice pomagala i u prevođenju. Zatim, beše jednom jedan Mikloš le Zapadu promenio je moje shvatanje ži- pa da ti napišem najlepšu pesmu...) Na „Krugu 101“, koji danas naža- Hubija, koga sam postavio na scenu u vota, moj kulturni identitet i moje oseća- lost više ne postoji, radio se tekst „Pomo- Zemunu s Pajom Minčićem u ulozi Fran- nja pozorišta. U meni se formirala este- zite mi da umrem“ Karle Perosi. Glumci: ca Jozefa i Predragom Tasovcem ko Si- tika koja me je na Zapadu učinila dru- mladi Miki Manojlović, Dragan Maksimo- gmundom Frojdom. Mikloš je hteo da gačijim. Tako sebi objašnjavam činjenicu vić, Bane Zamolo, Bogdan Mihailović, Mi- iskoči iz kože od sreće, ali moja intere- da sam radio u više od 20 zemalja u ce- ša Žutić, i Stanislava Pešić ... navodim sa- sovanja i moj život krenuli su novim pu- lom svetu i zato se uvek vraćam na ovo mo neke, bili su izvanredni. Bio sam za- tevima i 1977. dadoh otkaz. U svakom tlo prošlosti, i nastaviću tako dokle god divljen potencijalom teatra. slušaju beše to šest godina lude ljubavi, imam snage, a nikada neću zaboraviti Pesma Branke Katić posvećena Nebojši Glogovcu i tekst Gorčina Stojanovića su iz Veče premijere ... iz jedne korpe isko- snažnog istraživanja i žestokog traganja talente iz Francuske tri, njihove glasove, monografije koju, kao pripadajući deo nagrade „Dobričin prsten”, objavljuje Udruže- či nešto belo na crne tačke: štene dalma- za novim scenskim jezikom, sa fanta- gestove, oči, miris scene u onoj nje dramskih umetnika Srbije, ovoga puta u saradnji sa izdavačkom kućom Vulkan. tinac. Nazvah je Duze, kao omaž velikoj stičnim glumcima i saradnicima iz sno- kući mog izgubljenog vremena.

LUDUS 202 12 Lep i čestit – Nebojša Glogovac ili O istinitosti LEP I ČESTIT Piše Gorčin Stojanović – A što ti mene voliš, Jelo? – Zato što si lep i čestit.

aj filmski dijalog stoji ovde, na počet- ba li podsećati kako je reč o prvoj velikoj ulo- ku pokušaja pisanja o umetnosti Neboj- zi na filmu? Tše Glogovca, jednog od najvećih srpskih Uloga Mladena u Golubovićevoj Klopki glumaca uopšte, ne zbog potpisnikovog senti- iz 2007. svedočanstvo je pune glumačke dos- menta, niti pak sećanja na zajednički rad, ne- pelosti. Preovlađujuće samoosećanje iz kog go zato što u odgovoru na pitanje, u rečenici što igra svoj lik, Glogovac naizgled svodi na sve- je Branka Katić izgovara kao Selenićeva juna- ga nekoliko sredstava, od kojih je način stiska- kinja, stoji jedan od ključnih razloga neizreci- nja usana tek diskretna naznaka one nutrine ve tuge zbog Nebojšinog odlaska, a u isti mah iz koje ucenjeni čovek u borbi za najbliže dela i jedan od ključnih postulata njegovog glumač- na stazi pretvaranju u ubicu. I kada, pred kraj, kog bića. u ispovednom monologu pred Natašom Ninko- Lepota duha i čestitost duše, naime, uvek vić, zapravo ispriča priču, koja je gledaocu već su jasno i jarko vidljivi, na pozornici ili u kru- poznata, štaviše, upravo viđena, Glogovac, opet pnom planu na bioskopskom platnu. Neboj- pažljivo odabranim unutarnjim radnjama, uz- Nebojša Glogovac, salon JDP-a (foto Zoran Jovanović Mačak) šin glumački habitus, instinkt, znanje, tehni- diže dramski triler na nivo tragedije, dajući mu ka, a pre svega ogroman, neiscrpan dar, na- tačno onu, čini se – jedinu moguću – dozu ple- hodili su se u toj čestitosti, suštinskoj lepoti menitog pathosa lišenog sentimenta. za Ristovski i Neda Arnerić varaju muža i sam video kraj te predstave koje se, da nije kih glumaca okrenuta samo jednom – is- duše otvorene za svet u kojem živi, spremne Gotovo na samom, rekoh li: neshvatlji- kuma u Rucanteovoj i Zečevoj Mušici. Veče, one dvojice klinaca, niko ne bi sećao, ne za- povedanju istine. da se sa tim svetom nosi i vodi stalni dijalog. vo preranom, kraju Nebojšinog filmskog glu- letnje, koje sluti na oluju. Nasred dvorišta, iz- to što je bila rđava, jer nije bila, nego zato što Istinitost nije ni uverljivost, ni verodo- Za to je bila neophodna velika osetljivost, ona mačkog puta stoji Vjekoslav Kralj iz Grlićevog i među nekih nemogućih, ambijentu neprime- bi bila bez većeg smisla i značaja – da ni- stojnost, ni dokumentarizam. Nema veće la- ranjivost koju je, katkad, potrebno sakriti pod Tomićevog Ustava Republike Hrvatske (2016). renih kulisa, pod škrtim svetlom priručnih je njih dvojice, da nije Nebojše Glogovca, pr- ži od istine, rekao bi Rajner Verner Fasbin- gotovo mizantropsku masku. Takva senzibil- Zahtev da se u isti mah očuva jedinstvo – i je- reflektora, a tih godina, ranih devedesetih, vi put na sceni. der. Na sceni i u kadru, Nebojša Glogovac ni- nost je od one vrste koja nalaže izvesnu samo- dinstvenost – lika rastočenog u najmanje tri sve beše i škrto i priručno, jer to beše vreme Nisam video kraj predstave, ali sam vije ponavljao stvarnost. Njegov je postupak bio zatajnost, neki oblik hotimičnog skrivanja ce- svoja ispoljavanja, a da se igra iz tri registra, zla i naopaka, glumci igraju, tačnije – pro- deo početak, ne ja, svi smo videli, taj veli- sublimacija. Njegova je misao bila posledica lokupnog bogatstva jednog bića. Govorim, da- međusobno gotovo isključujuća (homoseksua- baju, crnohumornu Ortonovu Veliku pljačku, ki početak jedne, beše to sasvim razvidno, emocije, čiste ljudske osećajnosti. Otud nje- kako, o glumačkom biću. A mislim na ljud- lac, šoven, uredni građanin), bilo je moguće is- drugačije znanu u srpskom glumištu i kao ogromne glumačke priče, jedne uzvišene gova osetljivost na stvari vremena u kom ži- sko. Jer kod velikih, najvećih glumaca, kod puniti samo visokim majstorstvom, potpunim Lova. Svetlana Bojković, Ejdus i Cvejić, ta- ljudske situacije, objavu jednog nesvakidaš- vi, otud mogućnost da u ulogama savremeni- istinskih umetnika, a ne činovnika glume, to predavanjem, neposrednošću izmešanom sa mo napred Mijač koncentrisano čupka zuluf, njeg, gotovo nepojamnog dara. Nije ovo nika i ispisnika, u delima Dukovskog ili Mile- je naprosto neodvojivo. dekadentnim sredstvima travestije (i glumač- ali kraj svih njih, iskusnih, blistaju dvojica u kakva naknadna pamet, videlo se i pričalo ne Marković, Koljade, Šajtinca ili Biljane Sr- Unutarnje bogatstvo o kojem je ovde reč je- ke, i one doslovne). Snaga te uloge, a s njom mraku, Sergej i Nebojša, klasa Vlade Jevtovi- se o tome, još tada i od tada. bljanović, pronađe svevremenost teatra. Otud ste stalni oblik razmene sa samim sobom, s ta- i celog filma koji se odvažio stupiti na sklisko ća. Odlična klasa, videće se docnije: Nataša, Sve je već bilo tu. pak spremnost, mogućnost, moć da u delima mnom i svetlom stranom svoje prirode, sa svim tlo moguće čiste iskonstruisanosti, počiva upra- tri Danijele, Vojin, Boris, Karolina će odustati Onda je, s ratom i razaranjima, kao Šekspira ili Čehova, Krleže ili Gorkog, Ovi- nesavršenostima koje biće neizostavno nosi. vo i ponovo u tom moćnom sadejstvu Nebojši- posle kratkog bleska, nije lako biti ni glumac, paradoksalni duh doba koje nije bilo osu- dija ili Bulgakova, Nušića ili Ace Popovića, Taj unutarnji dijalog – ne monolog! – potom nog etičkog bića i njegovih protivrečnosti, i glu- ni mlad, a ni čovek u ovoj dolini plača, u tom đeno na veličinu, nego na svakovrsnu ni- zasija istina našeg doba, ne kao tek svedo- se pretvara u ono što zovemo glumačkom unu- mačke, sada već iskustvom obilato ispunjene, dobu umiranja. skost, počeo sijati taj dar, posve nespojiv sa čanstvo, niti samo ogledalo, nego kao istina tarnjom radnjom, onim ispoljavanjem lika koje moći da uvek bude do kraja i nepatvoreno, ži- Već se vidi da ova dvojica, svako na svoj svojim vremenom, a opet potpuno u njega u svom punom, sublimnom obliku, kao kri- ne mora uvek da bude slikano pastuoznim po- votno i čisto prisutan u svakom kadru. Imaju- način, blistaju u ovoj, po svemu letnjoj, pred- uronjen. Veliki duh u malom vremenu, to stal stvarnosti, brušen poput brilijanta sa pe- tezima i jarkim bojama. To su, u svoj preobilnoj ći, zapravo, tri zadatka u jednom, Nebojša sva- stavi. Jedan ekstrovertniji, „luđi“, drugi, Neboj- se hoće reći. I on, taj duh, i taj dar, poput deset i osam faseta, najfinijim radom, najbri- punoći, uvek mogli osetiti Nebojšini partneri, a kom obezbeđuje sopstvenu autonomiju izraza ša, jer, nažalost, o njemu je ovde reč, ne konač- upijajuće hartije, poput sunđera, tog živog žljvijim naporom, najboljim alatima uma, potom, u zajedništvu saigre, i gledaoci. kroz kretnje, stav i držanje, istodobno ih stapa- na, ne završna, nikako ne poslednja, ali tragič- organizma kao prisilom prikovanog u pre- duha i tela. Ako prethodne reči deluju odveć apstrak- jući u lik spram kojeg se gledalac kreće u ambi- no nepotrebna reč, naizgled smireniji, a uisti- dele dna, a koji podvodna morska struja- Nebojša, stoga, nije igrao tek bilo šta, ni- tno, možda je dovoljno podsetiti se tri uloge, valentnim osećanjima, od gađenja do sažalje- nu zagledan u nutrinu krhkog glumačkog i još nja prerađuje i pročišćava, već tada će poti na bilo kakav način. Samozahtev za istini- raspoređene u tri tačke suviše kratkog, ali bo- nja. I opet, na snazi je snaga unutarnje radnje, krhkijeg ljudskog sopstva. četi da obavlja svoj veliki duhovni rad. Jer tošću, odsustvo svake artificijelnosti bez unu- gato sadržajnog glumačkog puta Nebojše Glo- jedinstvo lepote duha i čestitosti bića. Sve pre Oluja prekida ovu generalnu probu pred gluma Nebojše Glogovca bila je utemeljena tarnjeg pokrića bez obzira na stupanj tea- govca. Selenićev Bogdan Bilogorac iz 1995. i posle toga je zanat. A ovde je reč o daru ko- završetak, kulise lete po dvorištu, glumci se u duhovnosti, baš kao i u svom strašnom tralnosti igre u odabranom načinu, partner- stoji na tom početku kao vrelo čiste emocio- ji proističe iz samozapitanosti, iz dubokog ose- sklanjaju, sećam se Nebojšinog cilindra sa dobu. Nije ga birao, ali ga je činio podno- stvo i pobratimstvo lica na sceni, a u svemi- nalnosti, jednostavnog izraza i epsko-lirske ćanja nesavršenosti sveta, onog jedinog mesta nekakvom maramom iznad oboda, i crnih, šljivim, boljim, većim nego što je bilo, ple- ru, taj tinovski tamni sjaj ljudskosti, ta svest snage. Scena iz tog filma koja je na snimanju s kojeg je moguće biti umetnikom, a ne tek in- okruglih naočara, sve to sad kisne, svi ki- menio ga je bez ulepšavanja, bez šminke, o protivrečnostima bića i onog što ono u sebe izazvala sve one iste emocije kod prisutnih, terpretatorom. snemo, svi smo se ubrzo razbežali. Nikad ni- osim one pozorišne, a ta je kod takvih veli- prima i daje, to je bila, u isti mah nedokuči- prvih gledalaca, dakle, i to u svakom dublu, I to je – ako je – jedan mogući odgovor na va i tako blisko prisutna, tajna glume Neboj- pa i u onim stopiranim ili tehnički neuspe- pitanje o glumačkoj veličini Nebojše Glogovca. še Glogovca. lim, a koje će izazvati docnije u bioskopima, Ukoliko je to pitanje uopšte potrebno postavlja- U belini u kojoj, na kraju predstave i ži- takozvana „scena pod mostom“, dolazi u pr- ti. Jer ta veličina je, dakako, neupitna, a poku- votnog puta, nestaje njegov Hamlet, na sceni vi mah u sećanje. No, posle tog dramskog vr- šavati pronaći otkud ona dolazi možda nije ni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u plat- hunca, slede i tri Nebojšine poslednje, kratke potrebno: sublimirajući u svoje glumačko, danima scenografije predstave Ace Popovskog, scene – zapravo jedna, razlomljena u tri elip- kle – ljudsko, biće nedaće našeg neposrednog tamo negde u fundusu, ali tu, u toj zgradi ko- tična odlomka – rastanka dvoje zaljubljenih. sveta, upijajući strašću, a bogateći svešću, uz- joj je ostavio najveći deo svog glumačkog po- Onu drevnu melodramatsku formulu raspe- dižući ih snagom umetničkog izraza na tra- stojanja, još je otisak tog duha i tog tela, tog tosti između osećanja i dužnosti, u tri kratka gički nivo, u ogromnoj većini svojih i filmskih preciznog i osetljivog mehanizma čiste, prefi- vremenska intervala pakovanja za odlazak i pozorišnih uloga, Nebojša Glogovac napravio njene, izbrušene, pa ipak jarke, skoro divlje, u rat, pravljenja omiljenih „pofezni“, i molbe je glumački opus koji je ne samo najsjajniji od- svakako neukrotive osećajnosti. za poslednjim poljupcem, Nebojša uzdiže na sev svog doba, nego i trajno kulturno dobro, ci- Odlazak je nepojaman. Ako ga i ima, on- tragetski nivo upravo emocionalnim gradi- vilizacijska činjenica, epohalni trenutak uhva- da je to onaj, Prosperovim pokličom potaknu- ranjem, svešću o svojoj glumačkoj snazi, tri- ćen u ćilibar umetničke snage. ti, odlazak u elemente. Možda se, ako je ve- ma unutarnjim radnjama koje svedoče o lju- Zato što je lep i čestit. rovati Bardu i njegovom junaku, s tih obala bavi, neminovnosti i bolu. Tri pogleda u prav- nijedan putnik vratio nije. A, možda, Neboj- cu partnerke, tri fine niti ispredene iz jednog ša Glogovac nikad i nikud nije otišao, jer se istog, dubokog emocionalnog prediva, tri tre- *** ne može otići ako se nije bilo prisutno, a ako nutka u kojima dečak postaje čovek – a sa je prisustvo takvo i toliko, onda ono ne može stalnom prisutnom svešću o tome šta se u re- Dvorište Kapetan-Mišinog zdanja, ta- prestati. Može biti samo privremeno na pau- alnom vremenu nešto ranije, a u filmskom – mo gde je, jednom, Stevo Žigon odgrmeo svog zi, nekoj kao kod Čehova. Istinitost ne umire, tek časak pre dogodilo, koja vrsta pucanja one Robespjera pred pobunjenim studentima, ta- Nebojša Glogovac, nagrada Fondacije „Branka i Mlađa Veselinović“ za ulogu Hamleta ona se samo ponekad skriva, onda opne bića što ga štiti od spoljnog sveta. Tre- mo gde smo leta provodili gledajući kako La- u JDP-u, 2017 (foto Mondo Stefan Stojanović) kad je nismo dostojni.

13 LUDUS 202 Vukica Strugar

Reprint razgovara s Nebojšom Glogovcem („Ludus“ broj 80, 25. decembar 2000) DOBRO FUNKCIONIŠEM U HAOSU Inspiriše me kada se sretnem s dobrom dramom, ali pravom, koja ima mitološku ravan, tretira problem koji muči svet odvaj- kada, bavi se nerešivim pitanjima, ali i kada je tu dobar bend, pa još i reditelj koji ima san i u stanju je da ga bez straha odsanja, ali i podeli ga s nama glumcima, uvuče nas u avanturu kreiranja

sve je to deo te naše životne priče. Mislim reta baruta“ dosad jedino mi je bila intere- vajkada, bavi se nerešivim pitanjima, ali da je to istovremeno i neka vrsta proklet- santna predstava „Roberto Cuko“ – i po re- i kada je tu dobar bend, dobra ekipa glu- stva i dara. diteljskom snu koji je tu odsanjan, i po glumaca, pa još i reditelj koji ima san i u sta- Olivera Milošević mačkim rešenjima, i scenskom jeziku… nju je da ga bez straha odsanja, ali i pode- Odrastao si u porodici u kojoj je glava ku- Sve ostalo je bila klinička smrt. Održava- li ga s nama glumcima, uvuče nas u avan- iše od tri godine Nebojša Glogo- setim Mikija Krstovića koji mi je jednom će sveštenik. Da li je ta činjenica odredila tvoj nje pozorišta u kakvom-takvom životu. Ni- turu kreiranja. vac u pozorištu nije imao premije- rekao: „Kad kažem da za moju decu ho- odnos prema Bogu i veri? Kako se odrasta u ta- je mi se ukazivala prilika kojoj bih se rado- Vru. Za to vreme je na filmu ostvario ću hleba, to znači da hoću pomorandže.“ kvoj porodici? vao. Sve što se dešavalo u okviru instituci- U pozorištu se rezultat odmah posle pre- niz izuzetnih uloga. Evo ga ponovo – sada To mi je metafora onog ispod čega ne tre- Ne znam kako drugi odrastaju. To je je u kojoj radim, a najpre dovođenje uprav- mijere vidi, na filmu je sve mnogo neizvesnije. u projektu „Zlatno runo“ Borislava Peki- ba ići. Kada u Nemačkoj za 30 feninga po- bila moja životna okolnost, ja sam u njoj nika protiv volje ansambla – a pokazalo se Tačno. Na filmu postoji period montaže ća u režiji Nebojše Bradića i u produkciji skupi hleb, sve istog trenutka staje. Neop- odrastao i sticao saznanja. U pubertetu da taj upravnik nije stručan i ne odgovara kada reditelj i montažer sede nekoliko me- G17+. Putuje po Srbiji i gotovo svake ve- hodno je, naime, stalno biti svestan onoga sam, međutim, počeo da se bunim protiv tom mestu – odbijalo me je od teatra. Nisam seci u mraku i sve što smo uradili na sni- čeri u drugom gradu igra šminkera Sime- što nam kao normalnim ljudima pripada. toga, trudio sam se da poništim tu priču u tome hteo da učestvujem, osim da negodu- manju kroje na svoj način, prave od toga ona Njaga, u neobičnom, pekićevskom tu- idući u kontrasmeru – počevši od man- jem, što sam otvoreno i pokazivao. priču. Tu glumac više nema nikakvog ude- mačenju odnosa umetnosti i vlasti. Šta misliš zašto smo trpeli sve to tako gupiranja po ulici, kafana, pijančenja, la, film je od njega odvojen i postaje nešto dugo? devojaka, svega što je bilo nasuprot vr- Pa ipak, taj upravnik je bio tvoj profesor? posebno. Posle premijere film je sasvim sa- Kao glumac počeo si u nedoba – i za pro- Kao što ne znam kako smo izdržali lini koju je podrazumevalo vaspitanje Jeste, to je profesor koji me je naučio mostalan i počinje da živi sopstveni život. fesiju i za život. Za ovih 10 godina sazrevao si 500 godina pod Turcima, ne znam ni ka- koje sam dobio u kući. Kada sam docni- mnogo lepih stvari što se glume tiče. On Budući da sve to znamo, nama glumcima i kao čovek i kao glumac. Kakav je tvoj odnos ko smo dozvolili da nam ovih 10 godina je sabrao utiske, bio je to u stvari odnos je sjajan pedagog. Mislim da bi Vladimir ostaje samo da pažljivo odaberemo tekst ko- prema tom vremenu? prođe na ovaj način. Opet razmišljam ka- prema religioznoj priči u mojoj porodici, Jevtović trebalo samo to i da radi, preda- ji ćemo raditi, saradnike i u radu na reali- Bilo je tako kako je bilo. Mojoj genera- ko smo deo igre nekolicine velikih moćni- buntovni, mladalački pokušaj da je poni- je glumu. Jer tu je dobar. Uostalom, ja sam zaciji filma damo koliko umemo. ciji je tih 10 godina bilo dato za sazreva- ka, po teoriji da svetom vlada osam ili de- štim da bih video šta sve postoji iza nje. A mu, kao i cela klasa, zahvalan što nas je nje. Neki drugi naraštaji su, međutim, za vet anonimnih ljudi. Otuda čitavi narodi kada mi je sve to postalo isprazno, osetio mnogo čemu naučio. Zasmetalo mi je, me- to vreme radili nešto drugo. Neko je deve- nemaju kontrolu nad svojim sudbinama. sam da je priča koju sam kroz detinjstvo đutim, nešto drugo – ta nezasitost njegove ISTINA U desete dočekao s 12 a neko s 18 godina. To Ta teorija je sasvim realna i dovodi nas u slušao i živeo i o kojoj sam kasnije čitao ljudske prirode. UMETNOSTI je osnovna razlika. Bio je to naš deo kola- položaj u kojem praktično ne možemo da u knjigama – da je to prava priča. Tada ča. Priča o novoj energiji koju smo done- učinimo ništa čime bismo uticali na vla- sam shvatio i šta je uzvišeno i šta nas to Filmovi u kojima si glumio bili su prilika Osluškujući one kojima je profesija da li u profesiju je posledica tog vremena ko- stitu sudbinu. Ipak, nadam se da je to pri- čini boljim. Sve mi je postalo mnogo ja- da još više ljudi vidi koliko se dobro baviš svo- prate tvoj rad, ali i običnu publiku, zaklju- je smo dobili. Zato smo posebni, jer je i sa- vid, da su naši životi, kao i želja da udob- snije. Problem je, međutim, u tome što se jom profesijom. Šta još glumcu daje film? čujem da pripadaš glumcima kojima se izu- mo vreme u kojem smo živeli i sazrevali no organizujemo svoj život – jači. Jer ka- religije dele mada je Bog – jedan. Sve re- Tačna je priča da je glumac kralj u zetno veruje, više no mnogim tvojim kolega- bilo izuzetno. Snalazili smo se i radili kada narod obuzme želja za životom, onda ligije, naime, pričaju istu priču, a razlika pozorištu i da je on svake večeri na sce- ma. Zašto je tako? ko smo znali, na jedini moguć način. Od niko ne može protiv toga. je u podneblju i nekoliko odrednica. Na- ni vladar koji može da promeni stvarnost Trudim se da na sceni ostvarim po- starijih kolega smo slušali kako je neka- ravno, hrišćanstvo mi je najdraže jer go- – nabolje ili nagore, ili je odigra onako ka- sebnu vrstu istine. Istina u umetnosti ni- da bilo i koliko je gluma nekada bila veli- Za tvoju profesiju je izuzetno važan tale- vori o ljubavi, ali je moj ideal zajednička ko je dogovoreno. Film takođe pruža veo- je značajan faktor. Tu postoji samo umet- ka i lepa, koliko su glumci bili poštovani, nat, a uz to i mnogo rada. Čemu možeš da za- religija celog sveta, vera svih u ono što ma mnogo mogućnosti. Glumac je glumac nička istina, kako kaže Simeon Njago u cenjeni pa i plaćeni… Znali smo to i s tom hvališ što si uspeo? nas čini ljudima. – i na filmu i u pozorištu. Pitanje sredsta- „Zlatnom runu“. U umetnosti ne postoje svešću se borili za svoj prostor, svoju pro- Nisam neki veliki radnik. Kod kuće ne va lako može da se svede na pitanje pre- pravda i nepravda već samo kalitehniki fesiju, status… vežbam tehniku glasa, dikciju ili slične za- Prve velike uspehe ostvario si u pozorištu, kidača u našem zanatskom biću. Zapravo elitia, umetnička istina. Ne volim da je lik S druge strane, zapalo nam je vreme natske stvari što bi verovatno donelo lepe a onda si pobegao u film. Zašto te tako dugo nije reč o jednostavnoj promeni: u pozorištu koji tumačim meni stran i trudim se da ga velike bede. Razmišljao sam kako to da rezultate. Prosto, nisam takav. Celog živo- je bilo u teatru? je gest naglašeniji i izraženiji, na filmu se propustim kroz sebe i pronađem ga među sam baš na bedi napravio to što sam nata sam radio zadatke u poslednji čas. Kam- Smatram da se u pozorištu ništa zani- sve to umanji, oprirodi, svede na životnu živim ljudima, karakterima koje sam sre- pravio, i po glavi mi se neprestano vrzma panjac sam, ali mnogo toga osećam instin- mljivo za to vreme nije događalo. Do sada ravan. Tim malim sredstvima se isto tako tao… I onda se sve to u meni na neki na- pitanje da li je zbog toga vrednost onoga ktom. Mešavina instinkta i razuma mi po- sam igrao 20-ak uloga u teatru i sada je ova može postići velika kreacija. Po mom mi- čin spoji i, eventualno, nadgradi. Trudim što sam napravio veća ili manja. Nemam maže da zaključujem i donosim odluke. S pauza po mom osećanju bila logična. Zasitio šljenu i jedno i drugo ima svojih predno- se da lik koji igram poseduje životnost, odgovor na pitanje kako bi bilo da je bilo druge strane, radio sam mnogo jer sam ne- sam se rada u pozorištu. Bili su mi potrebni sti. Inspiriše me kada se sretnem s dobrom ima nešto od autentične stvarnosti koja drugačije. Okvir za naš rad je bio ono „Na prestano bio u vatri, a u haosu dobro funk- novi, izazovniji komadi i ideja zanimljivi- dramom, ali pravom, koja ima mitološku nas okružuje. Kada u tome uspem, ljudi muci se poznaju junaci“, a moja generaci- cionišem. Kada sve ide po nekom ustalje- ja od proste obrade teksta na sceni. Od „Bu- ravan, tretira problem koji muči svet od- verovatno to osete i – veruju mi. ja se, mislim, dobro pokazala na tim mu- nom receptu, kada se zna kuda se ide i ka- kama. Držali smo se dobro, radeći svoj po- ko se završava, meni to nije naročito inspi- sao punim srcem, ali uvek sa svešću o to- rativno i ne vuče me. Odgovaraju mi skaut- me šta se dešava oko nas i s buntom protiv ske okolnosti. Tako se i dešavalo. Prosto, na onoga što se dešavalo. Trudili smo se da delu je bio sticaj okolnosti. Sreća, ili sam to ljudima barem malo ulepšamo život, uka- ipak sam svojim bićem prizivao. A možda žemo im na pravu sliku stvarnosti… su to ljudi videli u meni. Ne znam kako se

sve to dešavalo, ali ne žalim se. Đorđe Tomić Foto: NE ŽALIM SE NA TRAGU Da li je za tebe to bio beg od stvarnosti ili IDEALNOG LIKA borba s okolnostima? Osećao sam to kao bunt. Sve te pred- Pročitala sam da ti je visoko svešteno li- stave i filmovi su na neki način tretira- ce reklo da je gluma traganje za Božjim likom. li našu stvarnost, sudbinu... Prisećam se To mi je rekao Amfilohije Radović. Sto- predstave „Srpska drama“ u kojoj se tri pirao sam jednom do Pančeva, vraćajući generacije srpskih vojnika sreću na nebu se s fakulteta, i on me je povezao. Pitao me i imaju istu priču – sudbinski krug od 50 je čime se bavim. Njegova formulacija da godina u kojem se nama dešavaju ratovi, je to traganje za idealnim likom je izuzet- bede i slične stvari. Protiv tog ciklusa ne- no lepa i – tačna. Mislim da prave defini- sreća čovek se ne može buniti, pa je naša cije za glumu i nema. Ono što mene i mo- pobuna bila usmerena ka tome da ne odu- je kolege vuče da budemo u gomili raznih stanemo od onoga što je dobro i vredno, od okolnosti koje bi normalnog čoveka izlu- života u boljem kontekstu. Oko nas je, čini dele, a nas nešto tome privlači, odgovara mi se, bila čitava organizacija kiča i plan- nam na perverzan način. Sve je to – i ku- skog srozavanja svesti naroda. Često se loari, i anegdote, i tračevi, i lepo i ružno,

LUDUS 202 14 Šta ti govore kada te sretnu? To je srdačan odnos. Ljudi kojima se nisam dopao dosad mi nisu prilazili. Ma- da bih voleo da čujem i primedbe. Zasad čujem samo pozitivne sudove i primam

čestitke. To kod mene izaziva osećanje Đorđe Tomić Foto: trenutne prijatnosti. No trudim se da sve brzo zaboravim jer mislim da je opasno kada vam se desi da pomislite da ste ne- što što niste, da ste već završili posao. Nedavno sam na televiziji gledao emisi- ju Feliksa Pašića s Mirom Stupicom koja je pričala o tome kako naš posao uvek po- činje iz početka. I stvarno, svaki put kada nešto ponovo radimo – to treba imati na umu. Mora se sa svakim novim likom sve započeti iz početka. Uostalom, već je rečeno: ne treba ceniti sebe u umetnosti već umetnost u sebi. Ko to zna, znači da je veći od sebe.

U Pekićevom „Zlatnom runu“ bavite se odnosom umetnosti i politike. Da li si radeći tu predstavu promenio stav prema umetnosti? Na studije glume sam došao pošto sam dve godine studirao psihologiju. Ni- sam odmah otišao na Akademiju zato što sam osećao poštovanje prema tom poslu. S druge strane, nisam znao šta glumac treba da radi da bi napravio lik. Da li on sve izmisli ili mu neko ponešto i kaže, kako to funkcioniše? Došao sam do toga da stav mora da se potvrdi kreacijom, da se mora istraživati i osećati zadovoljstvo. Jedi- bilo šta, pa ni mojoj porodici moj anga- ravnotežu i polazi mi za rukom da spo- očekivao da će se sve desiti tog dana. A bi- ko dugo smetalo, kinjilo ih i nije im dava- no tako se može opstati, jedino tako je mo- žman nije značio nešto posebno. Sve je jim dve ljubavi – porodicu i posao kojim lo je sjajno organizovano; najzad se do- lo da misle ili rade kako hoće. To čišćenje guće preživeti i loše plaćen posao i proble- to samo došlo, vuklo me, bez mog izrazi- se bavim. I ne pokušavam da svom si- godila dobra strategija. Ljudi su shvatili je potisnulo stvaranje u drugi plan. I u po- me u običnom životu koje moraš da osta- tog truda ili samoodricanja. Pa ipak, po- nu Gavrilu za samo dva sata pružim sve da više nema nazad. Uloga naroda je bi- zorištu treba malo raščistiti stvari, vrati- viš ispred pozorišta kada u njega uđeš. Ve- štujem taj prst uperen u mene koji me je što je moglo stati u dva dana koja sam la ogromna. Za dva sata se dogodilo ono ti stvaraoce u teatar. Jednostavno, potreb- ra u profesiju mora da bude pomalo slepa dovde doveo. Prija mi. Zauzvrat dobijam bio odsutan zbog posla, već vreme koje što smo čekali 10 godina. Posle te eufori- no je vreme. Ne može se ništa odmah i iz jer nemate svakodnevno dokaze da je ona mnogo toga. imam potpuno posvećujem njemu i ženi. je i pobede logično sledi depresija jer plo- čista mira. opravdana. Tu sam – u kući, i sve što mogu, želim i dovi ne mogu odmah da budu ubrani; pr- Koliko ti je tvoja mala porodica pomo- osećam, pokušavam da im dam. vo mora da se uzore, da se nađubri polje, U tvojoj profesiji je veoma važno trajati. gla da kao ličnost i profesionalno postaneš pa da se sadi. Tek zatim sledi žetva. A za Kako to nameravaš da ostvariš? NIŠTA NISAM zreliji? Koliko je važna podrška iz kuće za posao sve to je potrebno – vreme. Očekujem da Paziću šta radim. Trudiću se da ne FORSIRAO Dugo sam mislio da umetnik kada kojim se baviš? vlast ostane verna svojim dobrim name- izneverim ni sebe ni kolege na sceni. A osnuje porodicu i dobije decu, radi da bi Izuzetno. Zahvalan sam porodici što me rama. Imam poverenja da će to biti u redu. to znači da ću se uvek truditi da budem Da li svojoj profesiji pristupaš kao poslu ili ih prehranio, pružio detetu sve što je po- razume. Moja supruga je takođe umetnik, Treba nam samo malo strpljenja. svestan gde smo, da se gledamo i jedan kao umetnosti? trebno. Tako nastaje zamena motiva, pa slikar, i razume i mene i moj posao. Zna da iz drugog crpimo energiju za igru, zajed- Mogao bih da radim bilo šta. Čini mi osnovni razlog bavljenja poslom prestaje je gluma drugi tip aktivnosti, da zavisi od Ove sezone u Beogradu još nemamo novu nički napredujemo u igri, zaigravamo se se da bih sutra mogao da odem u stolare, da bude umetnost, a postaje – porodica. drugih ljudi itd... Srećan sam što me ona ra- istinski vrednu predstavu. Gde je nestao entu- i – u tome uživamo. Da bi to bilo mogu- profesionalne vozače ili nešto drugo. Ka- I ocu sam postavljao pitanje kako može zume i smatram da je to izuzetno važno. zijazam i volja onih koji stvaraju u pozorištu? će, neophodan je što je moguće čistiji pri- da bi me životne okolnosti naterale, mi- da bude sveštenik i služi Bogu, a istovre- Nije nestao entuzijazam. Mislim da stup, važno je raditi stvari koje uzbuđu- slim da ne bih umro bez glume. Ali dokle meno mora da zaradi novac i prehrani Kakva je tvoja reakcija na 5. oktobar? sada vlada konfuzija, i to na svim pla- ju, ali i raditi ih na način koji uzbuđuje i god mogu ja ću se baviti glumom. Kada porodicu. Sada znam da sve to nije tako Toga dana sam bio na ulici, kod SUP- novima a ne samo u pozorištu. Ne zna se kojim se kaže nešto važno o ljudima koje se osvrnem, vidim da nikada nisam ni- jednostavno. Posredi je mnogo veći iza- a u Majke Jevrosime. Malo sam bežao od ko je gde i šta je, svi bi sada da nešto re- igramo na sceni. To onda, samo šta forsirao, niko me nije terao da radim zov, veća borba. Postepeno uspostavljam suzavca, krio se, pa se opet vraćao. Nisam še, obračunaju se sa onim što im je toli- po sebi, stvara lanac koji traje.

OBRAZLOŽENJE ODLUKE ŽIRIJA ZA DODELU NAGRADE „MILOŠ ŽUTIĆ“, 2017

zmeđu brojnih glumačkih ostvarenja, koja su nost specifičnog dramaturškog i rediteljskog puta kandidovana za Nagradu „Miloš Žutić“, za se- kojim je ovo genijalno delo stvarano i ostvareno. Izonu 2016/2017, žiri (u sastavu Nada Šargin, U slučaju ove, sasvim originalno zamišljene i Isidora Minić, Anđelika Simić, Radoslav Milenko- ostvarene uloge žiri je zaključio da je glumačko po- vić i Boško Milin) je u temeljnom razgovoru na vi- stignuće Nebojše Glogovca izuzetno i kao individua- Foto: Nenad Petrović Foto: še sastanaka, odlučio da ovogodišnji laureat bude lan umetnički čin, i kao temelj celine predstave. NEBOJŠA GLOGOVAC, za ulogu Hamleta u pred- Svesno potčinjavanje zadatku i, istovreme- stavi „Hamlet“ Viljema Šekspira u režiji Aleksan- no, samosvojnost duboko proživljene i celinom dra Popovskog (Jugoslovensko dramsko pozorište, svoga glumačkoga bića otelotvorene sudbine Beograd). princa Hamleta, najviši nivo glumačke tehnike Žiri je imao u vidu ne samo veličinu same ulo- i zaigranost do samozaborava krase igru Neboj- ge, njenu posebnu složenost i izazovnost za sva- še Glogovca (i) u ovoj ulozi i čine je ne samo vr- kog glumca kome repertoarske okolnosti omoguće hunskim glumačkim rezultatom nego i neizreci- da sebe suoči sa neiscrpnim izvorima i izazovima vim iskustvom za gledaoca. A neizrecivo se, ka- Šekspirovog pozorišnog zdenca, već je cenio i okol- ko kaže Tarkovski, ne može zaboraviti.

Nebojša Glogovac sa Jasnom Đuričič, Hamlet V. Šekspira, režija A.Popovskog

15 LUDUS 202 Jubilej Narodnog pozorišta Beograd – 150 godina DRVO KOJE RAÐA VEK I PO Od prvih predstava za kneza Miloša i Teatra na Đumruku do naših dana. O stogodišnjici našeg prvog teatra Borivoje Jevtić beleži: „Posle velike i jedinstvene herojske epopeje, u koju su se bili slili svi mnogostrani osećaji jedne izmučene narodne duše u jednolikom, ali izvanredno ekspresivnom guslarskom desetercu, došlo je pozorište... To je bilo čudo i ostaje čudo. Kao zbir svih umetničkih rodova, pozorište... predstavlja vrhunac umetničkih mogućnosti jednog naroda“

teži, pošto je najsloženiji – pozorišnom.“ Se- Najzad, presudnu ulogu igraju dva vatnim kostimima, pod gasnim svetlom. Re- me je proklijalo! značajna gostovanja 1867: Nemac Kar- pertoar su od samih početaka činili komadi Klijanje je nastavljeno: Teatar „Kod Je- lo Remaji dolazi sa svojom trupom i ubr- značajnih svetskih pisaca, klasika i savre- Piše Jelica Stevanović lena“ radi od maja 1848. do marta 1849. go- zo traži od vlasti dozvolu da osnuje stalno menika (Sofokle, Šekspir, Kalderon, Molijer, dine (igraju Nikola Đurković iz Pančeva i pozorište, što budi srpski inat, a veoma am- Rasin, Goldoni, Kornej, Rostan, Šiler, Gete, njegova pozorišna družina), 1851. sastav- biciozno gostovanje ansambla SNP-a iz No- Ibzen, Strindberg, Gogolj, Ostrovski, Čehov, rve pokušaje da međ’ Srbe južno od raspisan prvi konkurs za glumce i već 26. ljen je Pozorišni odbor koji pokušava da us- vog Sada od septembra 1867. do januara Gorki...), kao i svi postojeći domaći teksto- Dunava i Save donese teatar načinio je februara 1842. održana je prva predstava u postavi teatar, 1852. načinjen je bezuspeš- 1868. svedoči o mogućnostima stalnog dovi, naročito Sterijini, a činjeni su i značajni PJoakim Vujić 1835. godine. Predstave izvođenju profesionalne trupe sačinjene od ni pokušaj izgradnje pozorišne zgrade na maćeg pozorišta i interesovanju beogradske napori na neprekidnom podsticanju savre- je igrao u Kragujevcu, samo za kneza Milo- zagrebačkih glumaca, od kojih su neki ra- Zelenom vencu, 1857. predstave u Šopiće- publike. Klijanje je završeno! menog nacionalnog dramskog stvaralaštva. ša i njegovu svitu, ali – seme je bilo bačeno! nije pripadali novosadskom „Letećem dile- vom kupatilu daje prvo nemačka družina U proleće 1868. u Beogradu, koji ima Za vreme Prvog svetskog rata, jedini put u oko 25.000 stanovnika i veliku žeđ za pro- istoriji, Narodno pozorište je bilo zatvoreno svetom, kulturom i naukom, osnovano tokom sve četiri godine; gotovo čitav muški je Srpsko narodno pozorište, na inicijati- personal je bio mobilisan i u mnogim logo- vu Odbora za stalno pozorište i uz odobre- rima su nicala „vojnička pozorišta“ predvo- nje kneza Mihaila. U toku leta je formiran đena našim glumcima a koja su igrala po- ansambl od istaknutih glumaca već posto- pularan ali i veoma zahtevan repertoar. Ar- jećih profesionalnih teatara s našeg govor- hiva i bogata biblioteka dramskih tekstova nog područja, prevashodno SNP i HNK, te u sanducima su se povlačili zajedno sa voj- od probranih umetnika iz većih putujućih skom i narodom put Albanije... pozorišnih družina. Prva predstava, Đurađ U okviru dramskog teatra, već 1882. Branković Karla Obernjika, prikazana je u osniva se tzv. „muzička grana“, s horom i hotelu „Kod engleske kraljice“, 22. novem- orkestrom. Ona je učestvovala u izvođenju bra 1868. Istovremeno s pripremama za po- dramskih predstava, ali zahvaljujući do- četak rada teče i akcija za podizanje zgra- brim glumcima-pevačima do Velikog rata de: od priloga koje su dali viđeniji građa- je prikazala i preko trideset manjih opera ni, među kojima 5.000 dukata daruje sam i opereta. Ipak, zvaničnim početkom rada knez Mihailo, na bivšem turskom placu kod Opere Narodnog pozorišta u Beogradu sma- Stambol-kapije počinje gradnja prvog pozo- tra se premijera Pučinijeve opere Madam rišnog hrama u maju 1868, da bi prva pred- Baterflaj, 11. februara 1920. godine, a prva stava u novoj zgradi, Maletićeva Posmrtna baletska predstava, odlomci iz baleta Krcko slava Kneza Mihaila, bila održana već 30. Oraščić, Šeherezada i Silfide, održana je 19. oktobra 1869. Nikla je mladica! marta 1923. Drvo se razgranalo! Osnovni zadatak mladog teatra bio je I nastavilo da lista, cveta, pruža grane podizanje nacionalne svesti. U malom gra- širom zemlje i sveta. Više hiljada premije- du predstave su često imale samo premijeru ra, generacije i generacije vrsnih glumaca, ili dve-tri reprize, a retki izuzetno popular- operskih pevača, baletskih igrača, reditelja, ni komadi, naročito oni s nacionalnim isto- dirigenata, muzičara, koreografa, slikara, Staro zdanje, Kod Jelena (foto-dokumentacija Muzeja pozorišne umetnosti Srbije) rijskim temama, doživljavali bi desetak i vi- vajara, scenografa, kostimografa, drama- še izvođenja. Režija u današnjem smislu ni- turga, lektora... propupilo je, cvetalo i sazre- je postojala: glumci bi naučili tekst – uveli- valo na ovom velikom stablu. Stotine i stoti- Ubrzo, na početku osvajanja nezavi- tantskom pozorištu“, te od nekih beograd- a potom naši omladinci koji prelaze u Veli- ko se oslanjajući na suflera – a prvi glumac ne znamenitih domaćih i svetskih umetnika snosti od osmanske vlasti, opet u Kragujev- skih amatera koji su se odazvali pozivu. Ia- ku pivaru i tamo sporadično igraju do 1866, bi na nekoliko proba pokušao da sa suigra- povremeno je krasilo njegove grane. Nebro- cu, tadašnjoj prestonici, Jovan Sterija Popo- ko je rad Teatra na Đumruku zauvek pre- osnivaju se novi odbori za stalno pozorište čima dogovori i uvežba osnovni mizanscen. jeni posvećenici teatra – sufleri, inspicijenti, vić i Atanasije Nikolić, Srbi „iz preka“ ko- kinula buna Tome Vučića Perišića i njego- (1861, 1863...). Igrano je u tipskom dekoru, tipskim ili pri- krojači, bravari, obućari, stolari, električari, ji su pritekli u pomoć sunarodnicima prili- vih ustavobranitelja već sredinom avgusta kom postavljanja osnova sopstvene države, 1842, njegov značaj je neprocenjiv. To je bi- ponovo pokreću pozorišnu aktivnost. Orga- lo naše prvo stalno, repertoarsko, profesio- nizovali su grupu činovnika i đaka u ama- nalno, državno i narodno pozorište: igralo tersku družinu koja je tokom 1840. održala je dva puta nedeljno različite predstave, po- tri prigodne predstave u čast kneza Mihai- sle kratkog perioda amaterizma oformljen la. Knezu su se predstave dopale, te je pozo- je profesionalni ansambl, radilo je pod pa- rišnu delatnost svesrdno podržao i kad su tronatom i uz subvenciju države, a publiku sledeće godine Nikolić i Sterija poželeli da je činilo građanstvo. I još: podstaknut je ra- uspostave prvi stalni teatar u novoj presto- zvoj domaće dramske književnosti (koja se nici, Beogradu. Pre svega, izdao im je po- začudo javila i pre pojave teatra), formira- trebne dozvole i naložio Praviteljstvu vlade ni su fundusi dekora, kostima i rekvizite ko- da im ustupi deo magacina na carinarnici, ji su korišćeni u potonjim pokušajima osni- Đumrukani, koji su mogli da adaptiraju i tu vanja stalnog pozorišta... O stogodišnjici na- prikazuju predstave. Sagrađena je bina, pa šeg prvog teatra Borivoje Jevtić beleži: „Po- čak i loža za vladara i njegove goste. sle velike i jedinstvene herojske epopeje, u Prvi komad koji je prikazala diletant- koju su se bili slili svi mnogostrani oseća- ska trupa Teatra na Đumruku bio je Kralje- ji jedne izmučene narodne duše u jednoli- vić Marko i Arapin A. Nikolića, 7. novem- kom, ali izvanredno ekspresivnom guslar- bra 1841, a redovno prikazivanje predstava skom desetercu, došlo je pozorište... To je bi- je počelo Sterijinom „žalosnom igrom u pet lo čudo i ostaje čudo. Kao zbir svih umetnič- dejstva“ Smrt Stefana Dečanskog, 16. de- kih rodova, pozorište... predstavlja vrhunac cembra (4. 12. po starom kalendaru) 1841, umetničkih mogućnosti jednog naroda. Srp- u režiji Atanasija Nikolića i uz muziku Josi- ski narodni duh ne drži se osveštanog reda pa Šlezingera. Predstave su igrane dva pu- stvari... On preskače liniju prirodnog umet- ta sedmično, četvrtkom i nedeljom. Uz po- ničkog razvića: književnog, muzičkog, li- moć i podršku državnih vlasti, odmah je kovnog, i obraća se najpre onom koji je naj- Zgrada Narodnog pozorišta (foto-dokumentacija Muzeja pozorišne umetnosti Srbije)

LUDUS 202 16 Jubilej Narodnog pozorišta Beograd – 150 godina

Projekat prve pozorišne zgrade na Zelenom vencu (foto-dokumentacija Muzeja pozorišne umetnosti Srbije)

modelari, modisti, frizeri, šminkeri, maske- sora jezika, književnosti, filozofije, muzike, ri, vlasuljari, tapetari, garderoberi, dekora- odolevajući povremenim pokušajima da bu- teri, rekviziteri, rasvetljivači, tonci... – i či- de korišćeno u svrhu političke propagande, tave čete drugih stručnjaka – bibliotekari, Narodno pozorište je uzraslo do svojevrsnog nototekari, producenti, ogranizatori... – bri- ogledala i čuvara nacionalne i internacio- nuli su i brinu da 150 godina staro stablo nalne kulture i umetnosti, uvek otvoreno ka bude uvek mlado i rodno. Generacije i ge- novim sadržajima i formama. Vek i po odo- neracije Beograđana i njihovih gostiju na- levajući udarima bombi, ratova, promena- lazilo je zaklon pod njegovom krošnjom, u ma vlasti, državnih uređenja, sistema pa i dobru i u zlu. A o korenima su brigu vodili granica, večitoj nemaštini, ali i unutrašnjim Autor: Jugoslav Vlahović kneževi, popečiteljstva, ministarstva, pred- krizama i lomovima. sednici države i vlada... Drvo koje se dobro neguje, može duu- Od budilnika nacionalne svesti, preko uugo da rađa. Naročito ako se do- učitelja kulture i ponašanja, kasnije profe- bro brine o korenu.

VRH LEDENOG BREGA

voj jubilej – 150 godina postojanja sla rukovođenja ovdašnjeg pozorišta, – Narodno pozorište Beograd obe- reditelj Nikita Milivojević je bio kratak Sležilo je s novom upravnicom Iva- i jasan: ne pre no što bude promenjen nom Vujić na čelu. Samo koji dan pre to- sistem funkcionisanja našeg teatarskog ga smenjen je dotadašnji upravnik De- života. Milivojević ima iskustvo rukovo- jan Savić nakon višenedeljnih protesta đenja Dramom NP, ali i Bitef teatra, re- ljudi iz te kuće okupljenih oko inicijati- žirao je i u našim ’malim’ i ’velikim’ po- ve Nije umetnički ćutati, burnih zbiva- zorištima, ume da pravi (uspešan) festi- nja i medijskih napisa. val, a radio je u ozbiljnim evropskim te- Sagledavajući sva ta dešavanja i atrima. On dakle zna zašto mu ne pada kontekst u kome su se odvijali, Alek- na pamet da rukovodi nekim našim tea- sandar Milosavljević u medijima be- trom. U čemu je ovde problem? U uspo- leži: „Na šta ukazuje kriza koja je po- stavljenu sistema! Neophodno je, dakle, tresala NP? Valja se upitati da li je ov- uspostaviti sistem, a ne samo korigova- de i sada reč o novoj krizi ili su nesum- ti postojeći.“ njivi uspesi koje u poslednje vreme po- Milosavljević napominje da- stiže Drama ovog teatra samo doveli do lje: „Iskusniji hroničar naše pozoriš- toga da kriza (napokon) postane vidlji- ne stvarnosti vidi da je situacija u NP va? Biće da je novo samo to što je an- tek vrh ledenog brega, i da je najnovi- sambl Drame sada odbio da ćuti, ali i što ja kriza posledica rđave beskonačnosti su im se u protestu pridružile kolege iz koja (i) u slučaju našeg teatarskog ži- drugih teatara. Pokazalo se da je to, kao vota traje decenijama. (…) Zaintereso- i u izuzetno retkim sličnim prilikama, vanih za promene koje bi vodile norma- kada je ’razbijen’ zid ćutanja, dovoljno lizaciji u teatru ima, ali očigledno ne u da se javnost zatalasa, pa i da se nad- dovoljnom broju i dovoljno zabrinutih ležni prisete za šta su nadležni. (...) U da bi, poput Nije umetnički ćutati iz NP, čemu je problem? U nebrizi za osnov- glasno pitali dokle će trpeti nenormal- nu delatnost Pozorišta, u odsustvu nor- nost? Da li je tek sad postalo evidentno malne komunikacije između umetnika i da uveliko traje proces urušavanja po- rukovodstva teatra (upravnik, Upravni zorišta kroz promene njihove namene odbor), u rđavom finansiranju produk- (uz smanjenje glumačkih ansambala i cije (sumnjivom preusmeravanju nov- tehnike), da su uspesi naših teatara naj- ca dobijenog za realizaciju produkcije), češće zasnovani na entuzijazmu, dobroj u katastrofalnim uslovima za rad umet- volji i naporima pojedinaca, da je posto- nika i tehnike, u lošem planiranju ko- jeći Zakon o kulturi (s izmenama i do- je sprovodi uprava (što ugrožava reali- punama) neprimenjiv na pozorišnu de- zaciju predviđenih i odobrenih premije- latnost, da nam nedostaje plan vezan za ra, redovni repertoar, a utiče i na rekon- teatarski život (zakon o pozorištu), da strukciju scena i zgrade), u neadekvat- sistem finansiranja nije adekvatan, da nim odlukama uprave...“ nas odsustvo brige za pozorište udalja- Ističe potom: „Iste ili slične proble- va od sveta, da su domaći teatarski festi- me imaju gotovo sva ovdašnja pozorišta. vali (odavno) postali zamena za redov- (...) Odgovarajući nedavno na pitanje u na (i neophodna) pozorišna gostovanja, dnevnom listu da li bi se poduhvatio po- da nam teatar rapidno odumire...“ Dušan Petričić

17 LUDUS 202 Intervju: Tatjana Mandić Rigonat REŽIJA JE VRSTA ISPOVESTI Pozorište je misaona i čulna igra, način spoznaje sveta, čoveka i doba u kojem živimo. Važno mi je kad radim klasično dramsko delo da centriram problem, temu, a potom nađem oblik. Režija je foto: www.narodnopozoriste.rs i vrsta dijaloga s vremenom u kojem živimo – kaže Tanja Mandić Rigonat

Vukica Strugar

Tanja Mandić Rigonat Beogradu je njenih devet predstava da je bio na prvom izvođenju i zaista je bio tra do večeri. Koljada cepa karte, dočeku- na pozorišnom repertoaru – u ma- oduševljen. Kao iskren čovek nije se krio je posetioce. IDEALISTI I FANATICI Utičnoj kući, Narodnom pozorištu, iza eufemizama već je rekao da je ta pre- igraju se „Seksualne neuroze naših rodi- mijera jedan od tri najuzbudljivija trenut- A onda, uoči izvođenja, izlazi na scenu da Da li je vreme dalo za pravo onima kom vremenu postoje ljudi koji s pri- telja“, „Zli dusi“, „Naši sinovi“, „Ivanov“, ka u njegovom životu. Odabrao je predsta- im na svoj, neposredan i šarmantan način ka- koji su, pre svega što nam se dešavalo u stojne udaljenosti, u čauri lične udob- a početak ove jubilarne sezone obeležio je vu za festival, pa je od maja počelo rado- že nešto o onome što će gledati? poslednjih 30 godina, tvrdili da „za idea- nosti i lukrativnosti, s podsmehom po- „Balkanski špijun“. Potpis Tanje Mandić vanje ekipe zbog odlaska u Jekaterinburg. Pred našu predstavu obratio se publi- le ginu budale“? smatraju one koji misle da nije dovolj- Rigonat nose i (po) dve predstave u „Vu- ci rečima ljubavi i poštovanja prema pri- Postoje razni ideali. I biti idealista no roditi se i biti čovek. A znamo da se ku“ i „Buhi“, a ona ih već pakuje i spre- Kakav je osećaj izvesti „živog pisca“ u nje- jateljima, umetnicima iz Beograda. Još im samo po sebi nije vrednost. Pa i na- čovek postaje, pa i po cenu podsmeha, ma na mnoga putovanja. Kovačevićevu govom gradu, teatru i na njegovom festivalu, a je rekao da će gledati predstavu koja je bo- cisti su imali ideale – nacističke. Fa- sprdanje s idealima. I uprkos tome. dramu videće publika na Festivalu malih onda dobiti i priznanje s njegovim imenom? lja od njegove i upola kraće traje od one natici raznih boja su takođe idealisti. Uvek bih birala da budem plemeni- scena u Rijeci, Čehovljev „Ivanov“ igraće Koljada je zaista džin sa Urala, kako koja se igra u njegovom pozorištu. Posle Važno je koji je ideal u pitanju. U sva- ta budala, nego mudra, a oportunista. se na MITEM-u u Budimpešti, a Viripaje- ga je Teofil Pančić opisao. Taj veliki pozo- izvođenja su nam nazdravljali. Bile su ve „Iluzije“ učestvovaće u programu tek rišni čovek je pisac, glumac, reditelj, pro- stajaće ovacije, od prvog sekunda aplau- osnovanog festivala na dalekom ruskom fesor glume i dramaturgije, vlasnik pozo- za! Po gradu klupe oblepljene fotografi- takozvanih dobro skrojenih komada. Vo- Vaš „Balkanski špijun“ je u žestokom di- ostrvu Sahalin, a potom i u Moskvi... rišta. Njegov teatar je mesto iz mašte. Ima jama glumaca iz predstave, kao reklama lim otvorene forme. jalogu sa ovim vremenom, uspostavio je nove 120 zaposlenih, koji su kao komuna: sa- za festival. Moj utisak je totalno pozoriš- matrice u scenskom čitanju kao „Gospođa mini. Kad dođete odavde, iz pomalo blazira- Nabokov, Dostojevski, Čehov – koje bi se nistarka“ i „Ivanov“ pre njega. Kad radite kla- ne pozorišne atmosfere koja prati naše fe- sledeće ime klasične literature moglo naći na siku, šta vam je najbitnije? GLADIJATORSKE IGRE stivale, na mesto kakvo je Koljada teatar, vašem repertoaru? Pozorište je misaona i čulna igra, na- i festival, jednostavno se preporodite. I da- Volela bih da režiram Gogoljeve „Mr- čin spoznaje sveta, čoveka i doba u kojem Citirate misao Naomi Klajn da je danas sve dozvoljeno zarad novca ili minuta sla- nonoćno se osećate kao deo jedne velike tve duše“. Dramatizaciju romana napisa- živimo. Važno mi je kad radim klasično ve. Čemu ćemo u ovim gladijatorskim igrama, na kraju, prisustvovati? Koljadine predstave, u kojoj svako rado- la sam još 1997. godine. Ali nisam je ja dramsko delo da centriram problem, te- Ti rijaliti su obrazovni program danas. Služe da od malena deca nau- sno igra dodeljenu mu ulogu. Ta specijal- režirala nego Dejan Mijač u Jugosloven- mu, a potom nađem oblik. Režija je vrsta če lekcije neoliberalnog koncepta života. To je obuka za ljude novog vremena. na nagrada je važna jer se retko dodelju- skom dramskom pozorištu. Volela bih i da ispovesti i dijaloga s vremenom u kojem je, samo kad je nešto izuzetno. Dakle, nije negde, nekad, postavim i moju prvu dra- živimo. Dok radim dramaturšku adapta- utešno nego ekskluzivno priznanje. matizaciju priča Čarlsa Bukovskog „Đa- ciju, u nju već upisujem režiju, rešavam Nedavno ste gostovanjem završili ovu go- vršeno funkcionišu po nekom pozorišnom vo je bio vruć“. Ovo sve „vadim“ stare pri- rebuse tog dela i teme na koju sam usme- dinu: s festivala u Jekaterinburgu vratili ste se mehanizmu. Već kad uđete u foaje, oseća- Radili ste i Olega Bogajeva, Viripajeva, če iz rediteljskog kofera neispunjenih že- rena. Vidim slike, a na probama, u radu sa Specijalnom nagradom „Nikolaj Koljada“, te se kao u nekoj prodavnici retkosti. Ze- Kostjenka. Šta vas privlači savremenoj ruskoj lja. Ima toga još. A o budućnosti ne pričam s glumcima, koncentracija je na igri, na za predstavu „Šuplji kamen“? čevi u kavezima, zmije u terarijumima, dramaturgiji? dok se ne dogodi. Mislim o onome što tre- produbljivanju načina koji će roditi život Sve što je vezano za „Šuplji kamen“ svaki centimetar prostora ispunjen je an- U njima sam našla savremenost, te- nutno pišem i razmaštavam. Nekoliko pu- scenske priče. posebno je u mom životu. Počev od ekipe, tikvarnim nameštajem koji je u stvari deo matsku i formalnu. Spoj velikih tema koje ta sam se baš dobro opekla. glumaca koji su duša predstave: Branka raznih dekora, uz gomilu sitnica. Fundu- odlikuju ruski roman 19. i početka 20. ve- Poznati ste kao reditelj koji neguje blizak Petrić, Rada Đuričin, Ljilja Stjepanović, si su prepuni i čisti, garderobe zajednič- ka, eksperimentalnost ruske avangarde, U jednom našem razgovoru izjavili ste da odnos s glumcima, neki su kroz vaše predstave Lane Gutović, Katarina Marković. Većina ke, pa pozorišne rekvizite, kostimi. I sve postmodernističku nadogradnju, duhovi- živimo u svetu Nušićevih i Kovačevićevih ju- „izrasli“ u sjajne umetnike? njih odavno je u penziji, a drže čas na te- diše u nekom saglasju. Njegov teatar ima tost i poetičnost. Sve te drame su rebus, a naka: da se smeju oni nama, a ne mi njima... Važni su ljubav, poštovanje i radozna- mu „šta znači žar i mladost igre“. Kolja- dve scene. Sve vrvi od mladih ljudi, od ju- mene to privlači. Bežim od dramaturgije Ko će nam se sledeći smejati u vašem reditelj- lost. Strast i tragalaštvo. Otvorenost. I te- skom čitanju? žnja ka preispitivanju svega. Za svaki po- U Nišu postavljam „Putujuće pozorište stupak, gest, izgovorenu rečenicu, mora- Predstava Šuplji kamen na gostovanju Šopalović“, kao poetsku surovu raspravu mo znati zašto postoji. Improvizacije na u Koljada teatru, Rusija (foto Stefan Jelić Mariokov) o pozorištu. Ovu predstavu režiram posle zadatu temu divna su faza u procesu ra- iskustva u inicijativi „Nije umetnički ću- da nakon koje sledi fiksiranje igre, preci- tati“ i ozbiljne akcije za dostojanstvo naše znost. Bitno je to neprepričljivo, nešto što profesije, u borbi protiv svih koji bi pozori- se uspostavi na probi. To je bliskost poseb- šte da unize. I smeju se i rugaju, nama, ko- ne vrste, kao neka zaluđenost. ji ga posvećeno stvaramo. Bili ste svojevremeno direktor Drame Retko se odlučujete da istog pisca dva pu- u Narodnom pozoristu. Šta vam je donelo to ta postavite na scenu. Osim Viripajeva i Duš- iskustvo? Da li biste ga, pod nekim okolnosti- ka Kovačevića, to ste uradili još samo s Vedra- ma, ponovili? nom Rudan? Peca Ejdus me je pozvao, a takavo po- Pa, Čehova bih režirala doživotno, verenje se ne odbija. Znala sam ansambl ali mora neko to i da mi omogući. Radi- dobro, već sam režirala u Narodnom če- la sam „Uho grlo nož“ davne 2002. godi- tiri predstave. I htela sam da budem sve ne i od tada je Vedrana moj prijatelj. Ve- suprotno od onoga što me je često sače- lika spisateljica i veliki čovek. Devet puta kivalo kad sam kao reditelj ulazila u ra- je dobijala otkaz zbog svog javnog delo- zne upravničke kancelarje. Dakle, da ne vanja protiv gadosti politike. Radila sam lažem, ne zavlačim, ne mistifikujem, ne dramatizaciju romana „Dabogda te maj- potcenjujem, ne vrdam, ne dramim ludi- ka rodila“ i u Rijeci režirala predstavu. lo veličine i velevažnosti. Ali za tih godi- Za tu dramatizaciju i predstavu dobila nu dana velike odgovornosti malo sam či- sam nagradu na Festivalu malih scena, tala, malo spavala. Ejdus i ja smo samo tri ali nažalost nikad nije gostovala u Be- meseca radili zajedno i odlično se razume- ogradu. Tu dramatizaciju bih volela da li. A onda ga je nasledio Đurović s kojim režiram ovde. Vedrana je originalan pi- nisam delila pogled na umetnost. Epilog je sac i, pored Roberta Perišića, meni naj- bila moja smena. Ne želim da budem di- draži iz zaista fascinantne množine sa- rektor Drame već samo reditelj. vremenih hrvatskih pisaca... A to je beskrajno mnogo.

LUDUS 202 18 Intervju: Miloš Ðorđević STALNO NEŠTO ČEKAMO

Meni su svi ljudi koji se više bave tuđim životima foto: Milan ILić nego svojim Alekse Žunjići – kaže Miloš Đorđević

Milica Kosović

ramski umetnik Miloš Đorđević do- da potpuno pripada meni, jer imamo sli- bitnik je bijenalne nagrade „Lju- čan način igre. Igra Ljubinke Bobić je zai- Dbinka Bobić“ za 2017. godinu, pri- sta bila savremena, duhovita i hrabra. No- znanja koje UDUS dodeljuje za najbolje sila je sve ono što piše i u statutu ove na- glumačko ostvarenje u oblasti komedi- grade, što meni i te kako imponuje. Kada je. Đorđević je šesti laureat ovog staleškog se bavite u većoj meri komedijom, nepre- priznanja, a nagrađen je za ulogu Alekse stano se u vama budi nesigurnost. Prozi- Žunjića u Nušićevom „Sumnjivom licu“, u vaju vas i vi se, hteli to ili ne, često preis- režiji Andraša Urbana i produkciji Narod- pitujete da li ste na pravom putu. Ovakve nog pozorišta u Beogradu i lik Rubeole u nagrade koje dolaze od mojih kolega po- predstavi „Udaj se muški“ Dunje Petrović, tvrđenih komičara ipak mi govore da sam u režiji Marije Lipkovski i produkciji or- na dobrom putu. „Ljubina Bobić“ mi im- ganizacije ISPAD. Vredno priznanje uru- ponuje zato što je velika, značajna nagra- ima i te kako. Živimo u svetu prepunom je luđa i u komadu i u čitanju Andraša Ur- Jeste čekanje, ali kako sam u srednjim čeno je aktuelnom dobitniku 10. novembra da jer nosi ime koje samo po sebi ima spe- dvojnika Alekse Žunjića. Raznih Alek- bana. Zato su i glumačka sredstva inten- godinama, sa iskustvom sam shvatio da 2018, posle izvođenja „Sumnjivog lica“ na cifičnu težinu. A da obavezuje, to je sva- sa!!! Živimo u vremenu u kojem se toli- zivnija, drugačija. Bilo je zanimljivo tra- nije samo gluma čekanje. Budući da sam Sceni „Raša Plaović“. kako dodatna komponenta, daje mi sigur- ko ljudi bavi sudbinama i svakodnevicom žiti ih, i pronaći odgovor kako bio on da- i roditelj i suprug i prijatelj, rođak ... stal- U konkurenciji za nagradu bila su nost da mogu da se uhvatim ukoštac s no- drugih ljudi. Svako od nas u svakom tre- nas funkcionisao u okruženju u kom se no ste na nekim stanicama, negde kasni- glumačka ostvarenja premijerno izvedena vim glumačkim izazovima. nutku može na deset prstiju da nabroji ko- nalazi. Rubeola je prizemniji, bliži realno- te, nekad vam prevoz stigne na vreme, ali u Srbiji od 1. septembra 2015. do 31. avgu- liko Aleksa zna. Morao sam da pronađem sti, tužniji, ali na neki životni, iskren na- stalno nešto čekate. I lepo vam je što čeka- sta 2017. godine. Petočlani žiri radio je u Nušićeve replike iz „Sumnjivog lica“ formu kako da upakujem Aleksu da bu- čin. On želi da, trudeći se da obavlja svoj te. Neki put se zabrinem kada nemam šta sastavu: Olga Odanović, predsednica, Ra- odavno su ušle u narod. Kakav odjek ima- de komičan jer mislim da suštinski njego- posao najbolje što može u saradnji sa svo- da čekam. da Đuričin, Dušanka Glid Stojanović, Go- ju danas? Zašto mu se uvek vraćamo kao va pojava danas nikome nije smešna. Me- jom majkom, dođe do životnog uspeha. ran Jevtić i Irfan Mensur, a razmatrao je nasušnoj potrebi? Ima li ovo društvo sna- ni su svi ljudi koji se više bave tuđim živo- Kao glumac štitim i branim njegove stavo- Iza nas su burni događaji u Narod- 13 nominovanih glumačkih ostvarenja. gu, želju da se menja? tima no svojim – Alekse. Ako pogledate na ve jer oni jesu životni, iskreni i normalni. nom pozorištu u Beogradu. Kojim putem Odluku da Đorđeviću dodeli „Ljubinku Bo- Nisam siguran da naše društvo ima koji način pojedinci provode svakodnevi- Međutim, Aleksa Žunjić nije neko iza ko- ide nacionalni teatar? bić“ doneo je većinom glasova. snage za promene. Možda mi imamo že- cu, svoje živote, videćete da se više bave tu- ga bih privatno kao Miloš Đorđević mogao Nadam se da će naše pozorište konač- lju da se menjamo, ali o tom pitanju ni- đim životima, špijuniranjem. Kada slušate da stanem, iako ga kao glumac branim na no krenuti pravim putem. Da možemo svi „Ljubinka Bobić“ je zapravo ženska šta ne činimo. Nekako kao da nas ne sa- razgovor dvoje ljudi na ulici, čujete da oni sceni. Rubeolu bih i ovako mogao da od- mi koji smo njegovi članovi da stanemo iza nagrada u muškom svetu. Koliku radost mo Nušić već i drugi naši velikani iz razli- razgovaraju o tuđim životima, o događaji- branim. Obojica su ono što najviše volim u imena ove kuće, poštujući sve one koji su vam je „Ljubinka“ pričinila, koliko vas čitih oblasti stalno podstiču da idemo da- ma iz komšiluka. Retko neko nekoga pita: pozorištu, zbog čega se i bavim komedijom tu bili pre nas i one koji će kasnije doći. Ve- obavezala? lje. Mi ih kao slušamo, uvažavamo, ali nikako si, šta ima novo kod tebe… Mnogo – bistri, jasni, krajnost, nose u sebi dovolj- rujem da će se u nacionalni teatar vratiti „Ljubinka“ mi je pričinila ogromnu ko praktično ništa ne čini da njihove reči više je prisutno pitanje: da li si video ka- no patologije. Uvek sam govorio da ne vo- ono što se odavno izgubilo i zbog čega smo radost s obzirom na to da je jedna od naj- sprovede u delo. ko su se oni sinoć posvađali… Strašno mi lim da igram u smislu: izađi na scenu, bu- i dospeli u ovu situaciju, a to je da je pred- većih nagrada za komediju kod nas. Do- je što danas Alekse više nisu čudaci koji se di normalan i jak čovek. Nikada me nije stava ono zbog čega ova kuća postoji. Uš- datno me je obradovala jer nosi ime ko- Koliko je delikatno kroz ovaj antolo- pojave među nama pa se od njih sklanja- uzbuđivalo normalno na sceni ma koliko li smo u fazu kada je u ovoj kući sve posta- leginice iz kuće, pronašao sam tim povo- gijski komad progovoriti o sadašnjem tre- mo, već su svuda oko nas. čudno zvučalo. lo važnije od predstave. Sve je važnije od dom i zanimljiv podatak. Te 1976. godi- nutku? Kojim vremenom putuje vaš Alek- umetnika, kao da dolazimo da služimo ne- ne kada sam rođen, naša heroina Ljubin- sa Žunjić? Kako ste bojili, oblikovali Nušićevog Živite s mnogim likovima, negujete ih čem sporednom, a ne boginji Taliji i Kući. ka Bobić je dobila „Zlatnog ćurana“. Za- Moj Aleksa Žunjić svakako putuje Aleksu Žunjića, a kako Rubeolu? Koliko u sebi, čuvate od zaborava. Ipak, da li je Moraju umetnička ostvarenja da to volim da kažem da ništa nije slučajno, drugačijim, zanimljivim i karakteristič- je delikatno u isto vreme nositi ova dva ju- gluma i jedno veliko čekanje? postanu prioritet. sve ima svoje zakonitosti. O dramskoj sna- nim putem imajući u vidu da je ovu pred- naka u sebi. Gde se prepliću, gde beže jezi Ljubinke Bobić slušao sam još na fakul- stavu režirao Andraš Urban, koji nije kla- dan od drugog? Nagrada „Ljubinka Bobić“ ustanovljena je 2005. godine u znak sećanja na znamenitu glu- tetu, učio sam o njoj na predmetu Istori- sičan reditelj i čiji je pristup radu u pozori- I Aleksa i Rubeola su sastavni deo me- micu, a dosadašnji laureati su: Jelisaveta Seka Sablić, Anita Mančić, Daniel Sič, Goran Jevtić i ja jugoslovenske drame i pozorišta. Slu- štu malo drugačiji. Samim tim je i ovo čita- ne. Sve svoje likove, posebno komičnog ka- Olga Odanović. Priznanje se sastoji od bronzane plakete s likom Ljubinke Bobić (rad akadem- šali smo i gledali neke njene video-snim- nje „Sumnjivog lica“ bilo apsolutno današ- raktera, tražim u sebi. Ipak obojica su ra- skog vajara Marine Nićiforović), unikatne diplome na pergamentu (rad akademskog slikara i ke. Tada sam bio iznenađen njenim savre- nje i savremeno, ono govori o aktuelnom zličiti i suštinski, zato što je Nušićev Alek- scenografa Geroslava Zarića) i novčanog iznosa. Dodelu Nagrade „Ljubinka Bobić“ pomažu menim scenskim izrazom. Gledajući pono- trenutku. A ovaj moj Aleksa je, bojim se sa mnogo dalji od realnosti i mnogo je sre- Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda. vo te snimke, pomislio sam: pa ova nagrada kažem, čovek, pojedinac kakvih danas dina u kojima se nalazi. Njegova funkcija

NAGRADA „LJUBINKA BOBIĆ“ ZA 2017. MILOŠU ÐORÐEVIĆU OBRAZLOŽENJE ODLUKE ŽIRIJA iloš Đorđević je glumac velike ha- U njenu infantilnu dubinu i preozbilj- E to je ono pozorište koje publika obo- rizme koji publiku naprosto isce- nu ludoriju. žava. Da izađe iscrpljena od smeha, a za- Lidija Antonović Foto: Mljuje radošću. Nagrada „Ljubinka Bobić“ je jedno tim upitana kako taj čovek sa tolikom lako- On to čini dve decenije predano, upor- od najvećih priznanja koja greju sve one ćom to čini. no, istrajno, strasno, dosledno, energično i ohlađene delove duše ... pogotovo u ovom Čini njegov talenat i rad i zabrinutost za smi- nadasve nadahnuto. trenutku kada obeležavamo 150 godina sao ... i dugogodišnje dometno tumaranje po lavi- Ljubinka Bobić – diva ratnog siromaštva. nacionalnog teatra, u kome je Ljubinka rintima koje umetnost glume iziskuje i insistira. Kraljica bez krune ... i carica bez zlata. Bobić ostavila svoj duh. Komedija počiva na poznavanju mračnije Najveća inspiracija u vremenu u kome Miloš Đorđević je Ljubinkin mili deč- strane ljudskog duha. živimo i mi danas ... gde su nakinđureni sa- ko, prepun slobodne mašte i hrabre ekspre- Pa upravo suprotno rasvetli slučaj i eduku- mo prostaci. sivne umetnosti. Izvrnute radosti i naopač- je publiku da se nasmeje sopstvenim zabludama o Srećno zaljubljena u pozorište, sa mnogo ke nasađene tuge ... koja narod koji gleda moralu, ljubavi ... i svim onim pitanjima koje veli- puta slomljenim srcem. predstavu diže iz sedišta ili ga goni da neka dramska literatura poklanja i onima koji su na Ali publika hronično bezmerno zaljublje- poznatom gledaocu pored sebe saopštava sceni i onima koji su u gledalištu. na u nju. svoje razloge što se neobuzdano smeje. Sada je reflektor na Milošu. Bravo!

19 LUDUS 202 Jubilej Jugoslovenskog dramskog pozorišta SEDAM DECENIJA POZORIŠNE

Tokom ove sezone nizom programa biće obeležen jubilej – 70 godina Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Izveden je Cankarev Kralj Betajnove, omaž premijeri kojom počinje uzbudljiva avantura JDP-a, a uskoro će biti objavljena i monografija koja tekstom, bogatom dokumentacijom i fotografijama rezimira prvih sedam decenija postojanja jednog od najznačajnijih teatara ne samo na prostorima države čije ime je deo naziva ovog pozorišta

Piše Aleksandar Milosavljević

Ime je znak macije konkretnog kulturnog prostora. Is- postaviće se, međutim, da su političke okol- ako države koja je deo imena Jugoslo- nosti poslužile kao svojevrsna „scenografija“ venskog dramskog pozorišta više ne- uspostavljajući čvrst okvir, ali su umetnič- Ima, ovaj teatar i danas reprezentuje ki razlozi ipak mnogo snažnije odredili sud- kulturni prostor iz kojeg je svojevremeno binu ovog teatra. nastala pokojna država. Na taj način JDP Ispod teksta Dekreta vlade FNRJ od 29. potvrđuje da kultura predstavlja ozbiljni- jula 1947, u kojem je pisalo: „Osniva se poje temelje od politike. I ma koliko je tač- zorište pod imenom Jugoslovensko dramsko no da nam politika određuje živote, Jugo- pozorište...“, potpisao se Josip Broz. No sve slovensko dramsko, ne samo svojim ime- što se događalo pošto je teatar osnovan, ot- nom no i kompletnom svojom tradicijom vara pitanje da li je Tito uistinu znao kakvo koja i dalje isijava iz njegovih predstava, pozorište osniva. indirektno ukazuje na efemernost politič- Priča započinje godinu dana ranije, ka- ke sfere. U tom smislu se i u ovom slučaju da je Bojan Stupica, boraveći u SSSR-u, pos- potvrđuje tačnost tvrdnje nomen est omen. etio Moskovski hudožestveni akademičes- S druge strane, da su politički razlozi pre- ki teatar. Vrativši se u Jugoslaviju, reditelj je vagnuli, a to se moglo dogoditi nekoliko 11. novembra 1946. Komitetu za umetnost i puta za poslednjih 70 godina, JDP bi ve- kulturu FNRJ predao Elaborat o Centralnom rovatno imalo drugo ime i bilo bi deo dru- teatru Federativne Narodne Republike Jugo- gog teatra. Srećom, nije, pa tako danas u slavije. Tako je trebalo da se zove novo po- ovoj državi i njenom glavnom gradu po- zorište. stoji veća raznovrsnost. Najpre repertoar- ska. No specifičnost JDP-a nije samo utemeljena na drugačijem repertoaru i dru- Reprezentacija YU gačijem tretmanu dramske literature nego i na vazda živoj tradiciji koja se u ovom te- Pišući o prvih 25 godina JDP-a, Slo- atru, uprkos svim menama i neprestanoj bodan Selenić zaključuje: „O osnivanju dinamici, prenosi s jedne na drugu gene- ovog pozorišta odluku nije doneo kolektiv raciju glumaca, ostalih zaposlenih i anga- stvaralaca, nego je ’odluka doneta’ i to odlu- žovanih, stvarajući uvek prepoznatljiv te- ka koja je, po mnogim svojim osobinama, atarski ton koji se tokom proteklih decenija tipska i birokratska posledica mehaničke ugradio u repertoar, baš kao i u celokupnu logike po kojoj će se najbolje pozorište dobi- tamošnju atmosferu. I upravo će to, čini se, ti ako se najbolji umetnici iz svih pozorišta biti jedna od temeljnih odrednica po kojoj okupe na jednom mestu.“ Vrat od stakla, JDP (Foto: Nenad Petrović) i danas prepoznajemo predstave Jugoslo- Način na koji je teatar formiran zaista venskog dramskog pozorišta. je obeležen birokratskim tonom i političkim prilikama: Stupica je bio ovlašćen da oku- ternjem jeziku, savladaju dijalekat i govor- zam obnove ratom opustošene zemlje prema naših radnih, srećnih i ponosnih građa- pi najbolje glumce Jugoslavije, što je logično nu fakturu jezika kojim će se ubuduće gov- neo se i na adaptaciju pozorišta kod Man- na, pod stvaralačkom sugestijom pozorišne Umetnost i politika s obzirom na centralni karakter institucije oriti u predstavama novog pozorišta. I prob- ježa, ali još više na probe. I to tri predstave umetnosti, oplemenjivati svoj život, čeliči- koja će reprezentovati teatar višenacionalne lem je rešen – fanatičnom vežbom. kojima je otvoren teatar – Cankarevog ti svoju svest i učiti se ljubavi prema živo- Ipak, pokazaće se i da politika nije sas- države. Od političara se ni tada nije moglo Fanatizam prepoznajemo u sećanji- Kralja Betajnove, Čehovljevog Ujka Van- tu, čoveku i lepoti...“ Dodao je: „Pažnja i vim beznačajan faktor u povesti JDP-a, a u očekivati da razumeju tako „tanane“ prob- ma osnivača JDP-a: napustili su matična je i Goldonijeve Ribarske svađe. Sve ih ljubav, koje je naša narodna vlast, u ime os- tom smislu priča o njegovom nastanku ni- leme poput govora glumaca sa scene, ali je pozorišta oduševljeni što stvaraju teatar- je paralelno režirao Stupica, projektant vešćenog naroda, poklonila ovom pozorištu je zanimljiva jedino sa stanovišta afir- zato očekivano da glumci, uprkos svom masku reprezentaciju Jugoslavije. Entuzija- zgrade Teatra i nadzornik građevinskih i njegovim pregaocima, kao što poklanja i radova. Probe su držane u crkvi kod Ba- svim ostalim oblastima kulturnog živo- jlonijeve pijace, današnjem Bitef teatru. ta, mora se, u svesti svakog njegovog čla- Na probama su glumci govorili na srps- na i u svesti teatra kao jedinstvenog umet- Ujka Vanja JDP, (foto: Nenad Petrović) kohrvatskom, ali su na drugarskim večer- ničkog organizma, pretvoriti u odgovoran ima pevali pesme i recitovali poeziju na put prema samom sebi i svojim sposobnos- maternjim jezicima – uvek zajedno i ug- tima, u časnu obavezu prema celom narodu las. Tada je formiran deo kolektivnog du- i njegovoj kulturi.“ ha JDP-a. Drugi deo će nastati kroz repertoar i umetnički profil teatra. Da Država ima precizne zahteve od Teatar i stil JDP-a bilo je jasno i 3. aprila 1948, kada je pre početka Kralja Betajnove dr Ivan Rib- Da nešto s JDP-om nije uredu – barem ar, predsednik Prezidijuma Narodne sk- sa stanovišta namera vlasti – bilo je jasno upštine FNRJ, u govoru rekao: „Otvaran- već nakon prvih premijera. Milan Dedinac, je JDP-a, prvog našeg državnog pozorišta perjanica tadašnje kritike, sasekao je Stu- saveznog značaja, ima u kulturnom živo- pičine režije (izdvojivši Ribarske svađe zbog tu naše zemlje, u stvaralačkim pregnućima društveno angažovanog prikaza života obe- naših naroda, dvostruki smisao. Od večeras, spravljenih ribara), a onda je 13. jula 1948. naša prestonica slobodnih, ravnopravnih i održana tribina na kojoj su preovladali dog- ujedinjenih naroda, dobila je još jedno pozo- matski partijski stavovi, a odjeci te diskusije rište, ognjište kulture u kojima će hiljada- će postati razlog prvog odlaska Stupice iz

LUDUS 202 20 Jubilej Jugoslovenskog dramskog pozorišta REPREZENTACIJE

JDP-a i Beograda. Problem nastaje zbog ra- Zato je u prvih 10 godina rada JDP-a se bez straha približimo nepoznatom u je JDP-u darivao modernistički senzibilitet. lova, možda najznačajnijom za uspostavl- zličitih shvatanja „modela“ MHAT-a. Suko- imperativ profesionalizacija teatarskog či- našoj umetnosti, sa izvesnom naivnom ra- To je baština Dedinca, onog koji je pisao nor- janje kontinuirane, jasne repertoarske poli- bili su se ideja centralnog državnog pozo- na i akademizacija stila. Stupica 1958. doznalošću bez koje nema prave umetno- mativne kritike o Stupičinim režijama, ali i tike, Gorčinom Stojanovićem, Brankom Cve- rišta kao ideološke govornice i Stupičina po- piše: „Napravili smo veliki korak unapred sti. Kako god smo vredno čeprkali po te- nekadašnjeg nadrealiste. Kroz prepletaje en- jićem i današnjim danom, kad JDP vodi Ta- treba da JDP, poput MHAT-a Stanislavskog i u trenutku kada smo se udaljili od starih oriji, nismo izgubili kompas – teorija je ergije reditelja-graditelja i senzibilitet nadre- mara Vučković. I u istoriji JDP-a je bilo i pos- Nemirovič-Dančenka, postane prostor ozbil- metoda rada, koje su dotad primenjivane sredstvo, ne smisao u našem radu... Toliko aliste usmerenog ka iskoraku iz klasičnog, rnuća, ali je, uprkos besparici, sumanutim jnog umetničkog stvaralaštva. Stupica je bio kod nas – kad je unapred bilo fiksirano smo zavoleli probe da smo između avgus- razvijao se repertoar JDP-a, zasnovan na zakonima, požaru, borbi za nove zgrade viđeni komunista, blizak Titu. Svedoci vele sve... Puni smo bili želje da se otarasimo ta 1947. i aprila 1948. zaboravljali da ćemo svesnom izboru najboljih umetnika, ali i ma- i scene, kao i okolnostima koje ne idu na da mu je umeo reći i neprijatne istine o stan- mana lenjosti, ustajalih navika, šablona, jednom morati dati i predstave.“ jstora svetla i tona ili biletara. ruku teatarskoj umetnosti, očuvana linija is- ju u kulturnom životu, i tada bi ga oslovlja- banalnosti i vulgarizacije – tako smo bili Jednom posejano seme profesionaliz- Ovi elementi karakterišu najblistavije traživanja i modernističkog odnosa prema vao s „gospodine predsedniče“. Kažu da ga je puni te želje da nam nije bilo teško odreći ma i odnosa prema JDP-u kao najreprezen- trenutke u povesti JDP-a, a te tačke povezu- domaćoj i inostranoj klasici, te novoj domaćoj Tito slušao a katkad i poslušao. Stupičina po- se svakog klišea (...) Često je stvaralač- tativnijem domaćem teatru i danas je zaštit- ju Stupicu, Velibora Gligorića, Dedinca, Elija i svetskoj drami. Ova konstanta je i jedna od zorišna strast bila je jača od političkog prag- ka strast rodila zanos jači od trezvene pa- ni znak ovog pozorišta. No ma koliko tem- Fincija, Miroslava Belovića, Milana Đokov- najznačajnijih vrednosti s kojima matizma. meti, no taj zanos nam je omogućio da peramentan i slobodouman bio, Stupica ni- ića s Vojom Brajovićem, epohom Jovana Ćiri- JDP stupa u budućnost.

Premijere u jubilarnoj sezoni oslednja ovogodišnja premijera u jubi- Uz Branislava Lečića kao naslovnog junaka, u kojoj je posle 17 godina ponovo na scenu sta- kom detalju svih tih čudnih pitanja kao što su: larnoj sezoni ovog pozorišta bila je 8. de- Astrova igra Nenad Jezdić, Jelenu Andrejevnu la Vesna Trivalić (ostale uloge tumače Jelisa- gde je budućnost, gde su i šta su prava, vlasniš- Pcembra – „Ujka Vanja“ A. P. Čehova u Marija Vicković, Serebrjakova Bogdan Diklić, veta Seka Sablić, Anita Mančić, Milica Gojko- tvo, smisao života, šta to bi s nama...“ režiji Egona Savina sa Branislavom Lečićem u Sonju Milica Gojković (odnedavno stalni član vić, Dragan Mićanović, Irfan Mensur, Marko Glumica Doris Šarić Kukuljica je istakla: naslovnoj ulozi. Publika je višeminutnim ova- JDP-a), Telegin je Dubravko Jovanović a Mari- Janketić, Slobodan Tešić, Bojan Lazarov, Mi- „Pod velikim sam utiskom kao i cela publika. Oko cijama ispratila glumce sa scene. na Aleksandra Nikolić. loš Samolov i devojčica Ana Čarman) doslov- mene su bili komentari koje dugo nisam čula a „Čehov je uveo vreme u dramu i dramu u Zanimljivo, predstava „Ujka Vanja“ bi- ce je osvojila i zagrebačku publiku na gostova- mene je oduševilo sve od izvanrednog teksta, pre- vreme“, kazao je reditelj i dodao: „Njegovi likovi la je drugi naslov, druga premijera u tada novo- nju 3. novembra. ko fenomenalne glume, do sjajne režije. Čudesno Kralj Betajnove, JDP (foto: Nenad Petrović) pitaju se može li se promašeno prenebreći a pro- osnovanom Jugoslovenskom dramskom pozori- Kako su mediji zabeležili, na početku pred- su nas suočili s prošlošću, sadašnjošću, pitanjima teklo nadoknaditi. Zanosimo se da vreme koje je štu. Bilo je to 6. aprila 1948, režiju je potpisao Bo- stave te večeri u pozorištu „Gavela“ sala je za- o vremenu u kome živimo. Tema je i hrvatska, i Nataša Janjić je dodala: „Predivno. Čehov nepovratno prošlo, koje je donelo godine i umor, jan Stupica a u podeli su bili Marija Crnobori (So- ista bila premala da primi sve zainteresovane. rekla bih svih ljudi na ovim prostorima – bezna- na naš način. I kako nas s pozornice sustiže može u jednom trenutku postati nestvarno, da nja), Milivoje Živanović (Astrov), Strahinja Petro- Za karte je vladalo, malo je reći, veliko intereso- đe, depresija koja se provlači kroz sve pore živo- taj naš život između sporta i revolucije u ne- se može početi iznova sa tačke na kojoj je sve vić (Ujka Vanja), Tomislav Tanhofer (Serebrja- vanje. Stolice su se unosile i u parteru i na bal- ta. Uzmimo samo taj krevet u kome muškarac u mogućoj borbi za svakodnevicu, ti ponori u ko- pošlo pogrešnim putem. Ali očekivana buduć- kov), Sava Severova (Jelena Andrejevna), Mlađa konu dokle god je bilo prostora za njih, ljudi su svojim zrelim, najsočnijim godinama prespava ži- je upadamo, tražeći samo malo sopstvenog ži- nost ne dolazi, novog života u stvari nema. Mo- Veselinović (kočijaš), Karlo Bulić (Glas Jefima)… sedeli i po stepenicama... U kasnijim razgovori- vot. Svi smo barem nekoliko dana preležali u kre- vota. Drago mi je da sam videla predstavu, bila žete poboljšati društvene uslove koliko hoćete, U međuvremenu taj komad nije rađen u JDP-u. Za ma, u bifeu pozorišta, govorilo se i o tom nevero- vetima skrivajući se i od sebe i od svega oko sebe. svedok događaja večeras.“ ali će uvek biti ljudi čije će nade ostati izneve- ovih sedam decenija Egonov „Ujka Vanja“ je osmo vatnom interesovanju, mogućnosti da predsta- Pa, kako su dočarali taj čovekov poriv da prera- A prva premijera u jubilarnoj sezoni, rene, ambicije neostvarene, ljudi koji će se očaj- Čehovljevo delo postavljeno u ovom pozorištu. va ponovo gostuje, činjenici da na matičnoj sce- di prošle događaje i smesti ih tamo gde mu je lak- izvedena 3. aprila, rađena je po komadu ko- nički zaljubljivati u žene koje ih ne vole, koji ne- Prethodna premijera ovog teatra u jubilar- ni spisak zainteresovanih za karte broji preko še. I taj elan. Sve skupa nosi ono što u teatru najvi- jim je pozorište i otvoreno – „Kralja Betajno- će umeti da iskoriste priliku koja im se pruža. noj sezoni bila je „Vrat od stakla“ Biljane Sr- pet hiljada imena. še volimo – prepoznavanje, a ono nas duboko tave“ Ivana Cankara režirao je Milan Neško- Neki će više voleti beskorisnu lepotu i sopstvenu bljanović u režiji Jagoša Markovića. Među reakcijama glumaca iz Hrvatske bio kne i nasmeje i rasplače... Lepo je da je predstava vić, a glumačku ekipu čine: Nenad Jezdić, Vo- žrtvu nego korist ili dobit.“ Premijera 5. oktobra ispraćena je ovacija- je i komentar Ksenije Marinković: „Izuzetno mi i duhovita, jer smehom se i branimo i lečimo. Evo jin Ćetković, Milena Živanović, Anđelika Si- Savin napominje i da je „Ujka Vanja“ prima, kao i svako sledeće izvođenje. Ova pozoriš- se dopada, izuzetno. Posebno mi se sviđa što smo sad je upravnik ’Gavele’ rekao da je mogao da pro- mić, Nebojša Milovanović, Nikola Rakočević, ča o isticanju vremena, kako se godine naših ži- na priča, koja kroz život jedne građanske poro- u poslednje vreme svi počeli da svodimo račune da još ne znam koliko predstava, što govori da se Mihailo Janketić, Jasmina Avramović, Mina vota pretvaraju u mesece i dani u sate i minute, dice, čije tri generacije žive pod istim krovom, u odnosu na ono što nam se dogodilo i što nam dobar glas brzo širi i što jeste dokaz o uzajamnom Obradović, Vučić Perović, Stefan Timotej Ka- a zatim se ulivaju u beskrajnu reku vremena. govori o društvu i istoriji, ali i o ljudskoj duši, i se događa kao posledica, prepoznajemo se u sva- interesovanju.“ lezić i Đorđe Teodosić. T. Nj.

Knjiga: Marija Crnobori – Eseji o fragmentima

rošle su četiri godine otkako nije me- Možda je takav pristup uticao na struk- ta. Ili možda sve vreme pratimo njihov spoj đu nama najveća tragetkinja ovih pro- turu monografije. Po krupnim delovima li- kao paralelnu priču? Estetski grafički mo- Pstora Marija Crnobori (1918–2014). Od či na klasičnu, antičku dramu, s Prologom menat pokreće i ono što je fiksirano, štampa- Marije je imalo šta da se čuje i nauči. Redovno i Epilogom, a istovremeno je i počast pisa- no, ukoričeno: knjizi se vraćamo, listamo je i je pisala dnevničke zapise pa su srećom osta- noj reči: najpre kao Životopis – ispisivanje mimo reda. Ona nije samo narativ nego i tro- le dve knjige za njom, Svijet glume iz 1991. i života Marije Crnobori, Čistopis – ispisiva- dimenzionalna struktura. Poštena knjiga ko- Životić iz 2011, koji je priredila Jelena Luži- nje besprekorne glumačke karijere, čisto Pi- jom je Marija Crnobori dobila svoj novi i bezna. A Marija je bila i kolumnista Ludusa, po- smo je autobiografski deo, a Mnemopis – vremeni život. sebno aktivna u periodu izgradnje nove zgra- Lužinin povratak sebi, mesto spoja predme- Ovim je delom Jelena Lužina dala zalog de Jugoslovenskog dramskog pozorišta, njene ta proučavanja i proučavaoca, in situ, pismo za sve koje izgubimo. Zadužila je i budućnost, matične kuće. U JDP-u promovisana je nova o knjizi, o Životiću i Mariji Crnobori. Središ- jer je u nju upisala šta je vredno iz prošlog i knjiga Jelene Lužine – raskošno izdanje u nji segment pripao je Marijinim profetama: ovog našeg doba. tvrdom povezu, na oko 350 stranica, nesvaki- mužu, reditelju i pre svega, teatrologu Mar- Jelena Lužina je dugogodišnji profesor na dašnjeg formata, s propratnim kompakt-dis- ku Fotezu; i Ivi Mihoviliću, piscu prve Ma- Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju i osni- kom, i jednostavnog naslova – Marija Crno- rijine kritike, a koja je za njega bila i jedina vač Instituta za teatrologiju pri istom fakultetu. bori. Eseji o fragmentima. Komplementarni napisana / objavljena kritika. Ali tu, u srcu Pokrenula je Muzej Makedonskog narodnog nastavak Životića. Knjigu je objavio Istarski knjige je i Marijin zavičaj, Istra. I sve reči teatra. Pokrenula je i redovno radi na digital- ogranak DHK iz Pule, 2016. godine. bogato podržane slikom, portretima, trenu- noj teatarskoj enciklopediji Makedonije. Svojim „Ako je ne čujem, ja je ne vidim“, govorila cima, dokumentima... Poseban segment či- naučnim i književnim radom zadužila je maje Marija za svoje heroine. A ako bi se obrnu- ni malo poznat deo Marijine karijere – nje- kedonsko pozorište i kulturu, jer je u njih uloži- lo, moglo bi se reći da se već listanjem ove knji- ne filmske i televizijske uloge. Za razliku od la svojih poslednjih trideset godina. Doktorirala ge može ponovo čuti Marija: knjiga liči na nju. današnjih glumaca, Mariju je proslavio tea- Iza svake dobre knjige postoji i dobar ra- i uslojavanja. Tumačenje lika proisteklo je iz u Skoplju, diplomirala književnost na Filozof- Očigledan je trud autorke Jelene Lužine, koja je tar, a ne mali ekran. I kao svako ozbiljno iz- zlog. A on se čita iz svakog Lužininog retka tog dugogodišnjeg suživota s idejom o liku. skom fakultetu u Zagrebu. Napola Istrijanka, upotrebila i teatrološka i književna znanja, pa danje, ova knjiga ima popisane teatrografi- koji nije suva faktografija. Podaci su priku- Likovno rešenje izdanja sastoji se iz dva napola Dubrovčanka, imala je priliku i svoje tajne, kao što čini vičan glumac kad tre- ju, filmografiju, bibliografiju, popis nagrada pljani i taložili se godinama. A od prikuplje- neobična elementa, zgužvane hartije i čajne da još kao dete upozna Mariju Crnobori. ba da se izbori s kakvim velikim karakterom. i priznanja, te reč o autorki. nih „fragmenata“ stvarali su se novi spojevi kašike. Oni putuju kroz stranice jednog živo- Jelena Kovačević

21 LUDUS 202 Intervju: Milena Minja Bogavac HUMOR, TRADICIJA I NOVE ESTETIKE Institucionalna pozorišta moraju da budu ekspeditivnija, kao i da preuzimaju više inicijative kada je u pitanju dolaženje do neke nove, nestandardne publike Milica Kosović – kaže Minja Bogavac, čelnik Šabačkog pozorišta

ramska autorka, pozorišna umet- njem profesionalnom životu, ne samo da dim temelji se na snažnom povezivanju nica, rediteljka i pesnikinja Mile- ne bih poverovala već bih tu osobu progla- pozorišta i zajednice u kojoj ono nasta- Dna Minja Bogavac ove jeseni došla sila ludom. Ali eto... Život je ovde odstu- je, a moja dosadašnja saznanja o toj za- je na čelo Šabačkog pozorišta posle uspeha pio od principa aristotelovske dramaturgi- jednici govore mi da bismo mogli dobro na poslednjem Sterijinom pozorju s koma- je i u julu se dogodio malo verovatan obrt. da se slažemo. Šapčani su skloni kontri- dom „Jami distrikt“. Još u vreme studija na Em sam došla u Šabac, em sam i osmislila ranju, to jest preispitivanju dominantnih FDU u Beogradu skrenula je na sebe pa- pozorišnu sezonu čija je vrednosna i idej- obrazaca mišljenja. To su izrazito vred- žnju smelim dramskim iskorakom. Iza nje na okosnica: lokalpatriotizam. Dakle, ni- ni ljudi, veoma preduzimljivi, ali su i lju- su brojni dramski tekstovi: „Dragi tata“, sam samo odlučila da postanem Šapčan- di s mnogo duha. Gaje specifičan smisao „Crvena“, Bajka o elektricitetu“, „Pipi Du- ka, već i da razvijam lokalpatriotska ose- za humor, u čijoj osnovi je satira, a sklo- gočarapić“, „Pola-pola“... U svoju biografi- ćanja, kako kod originalnih Šapčana, ta- ni su i da se šale na sopstveni račun sa- ju upisala je i nagrade „Borislav Mihajlović ko i kod sebe same. mo zato da bi posle mogli i na tuđi… Vo- Mihiz“ za dramsko stvaralaštvo, „Josip Ku- le da se prave važni kad su u nečemu pr- lundžić“ za „izuzetan uspeh u oblasti po- Kakav je to spoj: Šabačko pozorište – Mi- vi, što govori da su, u suštini, skloni ino- zorišta“, dve godišnje nagrade Malog po- lena Bogavac? vacijama. Vrlo su urbani: Šabac je više zorišta „Duško Radović“, nagradu „Anđel- Kakav je to spoj, utvrdićemo tačno, grad nego mnogi veći gradovi Srbije … ka Mihić“ za umetničko delo koje se koristi do kraja sezone. Sada smo još na počet- a to su postigli tako što razumeju zna- feminističkim teorijama itd. Od 2001. radi ku, a početak je, kao i svaki početak, iza- čaj kulture, u koju ulažu veći procenat u organizaciji Bitefa, a od 2016. članica je zovan. Kad sastavim spisak svega što svog budžeta nego ijedan grad u državi. Upravnog odbora Bitef festivala. smo dosad uradili, čini mi se da nismo Na kraju, tradicija ovog grada je izrazi- počeli bez uspeha. Šabačko pozorište to slobodarska. Sve su to osobine koje be- Vaše predstave se nisu mnogo igrale u spada među teatre sa izrazito dugom tra- skrajno cenim… I zato mi se čini da će- Šapcu. Da li vas je iznenadio poziv da dođete dicijom, što je činjenica dostojna svakog mo biti dobar spoj. Bićemo gradsko pozo- na čelo tamošnjeg pozorišta? poštovanja. Ipak, i pored poštovanja ko- rište, u pravom smislu te reči. Pozorište Poziv iz Šapca doživela sam kao izne- je gajim za istoriju ove institucije, u po- koje je grad i grad koji je pozorište! nađenje decenije! Do pre samo šest mese- zorišnom smislu nisam tradicionalistki- ci jedva sam znala gde se ovaj grad nalazi nja. Svako ko prati moj rad zna da sam U kakvom stanju ste zatekli pozorište? Šta i u njemu mi je jedino bilo poznato upra- oduvek bila okrenuta inovativnim pri- će činiti okosnicu vaše repertoarske politike? vo pozorište… Pre više od deset godina tu stupima u izvođačkim umetnostima, sa- Okosnice mog repertoara su: mladi, sam radila predstavu sa rediteljkom Boja- vremenoj tematici i postmodernoj este- zajednica i društveni angažman. To su, nom Lazić. Posle toga sam dolazila samo tici… Idealno bi bilo kada bismo se, u ujedno, i stvari koje su ovom pozorištu visnoj sceni i jedna vrsta komocije i iner- Koje naslove ćemo gledati u vašem izboru? nekoliko puta, na predstave i na sastanke ovom spoju, Šabačko pozorište i ja našli nedostajale. Šabačko pozorište nikada cije, kojima su institucionalna pozorišta Nakon premijere predstave „Pretpo- Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije, na pola puta. Tako da sačuvamo sve ono nije bilo loše, o čemu svedoče brojni us- sklona, s moje tačke gledišta čini se ne- slednji panda“ Dina Pešuta, u adaptaci- sa kojom sam sarađivala kao selektorka što je tradicionalno dobro, ali i da se otvo- pesi, kritike i nagrade na festivalima… dopustivom. Mislim da institucionalna ji Marije Ratković i režiji Maksima Milo- Festivala „Joakim Vujić“. Nekom neshvat- rimo ka novim praksama, i u umetnič- Moji prethodnici, Zoran Karajić i Alek- pozorišta moraju da budu ekspeditivnija, ševića, očekuju nas „Novogodovštine“ ša- ljivom igrom slučaja, moje predstave nisu kom, i u produkcionom smislu… Cilj mi sandar Stanković, vodili su ovu instituci- kao i da preuzimaju više inicijative kada bačkog pisca Vladimira Simića, „Bela gri- čak ni gostovale u ovom gradu… Da mi je je da, hvatanjem u korak sa savremenom ju odgovorno… Ipak, lagala bih vas ka- je u pitanju dolaženje do neke nove, ne- va“ u režiji Irene Ristić i dečja predstava početkom ove godine neko rekao da ću ži- pozorišnom praksom, unapredimo ugled da bih rekla da nemam potrebu da pro- standardne publike. To su pravci oko ko- „Zašto zvezde ne padnu sa neba“ koju će veti u Šapcu i da će rad u Šabačkom pozo- i dostojanstvo tradiciji ove kuće. Veli- menim mnoge stvari u Šabačkom pozori- jih se posebno trudimo. raditi koreografkinja Jovana Rakić Kisel- rištu biti najveći izazov u mom dosadaš- ki deo repertoarske politike koju sprovo- štu. Dosad sam pretežno radila na neza- čić, u saradnji sa spisateljicom Tijanom Grumić. Sledi naša koprodukcija sa Steri- jinim pozorjem, a u pitanju je praizvedba komada „Bacači prstiju“, za koji je Iva Br- dar dobila nagradu za najbolji savremeni dramski tekst na konkursu Pozorja. Ovu predstavu će režirati Bojan Đorđev, a kostim i scenu radiće Siniša Ilić i Maja Mir- ković – najpoznatija šabačka pozorišna umetnica. Budući da je Maja svoje prve kostime radila baš u Šabačkom pozorištu, nova premijera će za nas biti povod da organizujemo i retrospektivnu izložbu na- še najznačajnije, savremene kostimograf- kinje. Nakon toga slede „Pisma iz Avga- nistana“ Branka Golubovića, humanitarnog radnika i muzičara, frontmena Gobli- na – najpoznatijeg šabačkog muzičkog sastava svih vremena. Ovo će biti mala produkcija, hibridna forma između kon- certa i predstave. Tu je kraj ove sezone. U sledećoj produciramo praizvedbu komada „Šumadija“ Filipa Vujoševića, u reži- ji Maje Pelević i predstavu „Omladina bez boga“ u režiji Anje Suše. Ovo će biti Anjin povratak na lokalnu, pozorišnu scenu i to je predstava od koje mnogo očekujemo… Takođe, imaćemo prvu predstavu Omla- dinskog kluba Šabačkog pozorišta, koji či- ne naši volonteri i volonterke. Ovaj klub smo oformili u avgustu, a njegovi članovi su mladi ljudi iz Šapca koji su od avgusta uključeni u sve naše aktivnosti. Planira- Minja Bogavac mo i klasičnije naslove, ali ne bih da o tome govorim pre vremena.

LUDUS 202 22 će im tek nova zgrada omogućiti da nor- ći) model koji očigledno valja primenjiva- malno dišu. I, dabome, da realizuju svo- ti da bi se i ostali problemi pozorišnog ži- LICA I NALIČJA je planove. A oni su danas ambiciozni u vota Srbije rešavali. Ako se prisetimo o če- meri koja korespondira s uspesima ko- mu je „Ludus“ svojevremeno izveštavao i Pogled iz dva ugla na pozorišnu zbilju Srbije je je za minulih nekoliko godina Pozori- prelistamo arhivirane stare brojeve ovih šte „Bora Stanković“ postiglo na domaćoj i pozorišnih novina (sajt Udruženja dram- inostranoj sceni. skih umetnika Srbije), lako ćemo ustano- uslovima sveopšte recesije i hronič- sno prepoznaje pozorišni foaje, teatarsku če o tome ko je i kada sve posetio Vranje, A onda, kada se usele na svoju novu/ viti da je situacija u Narodnom pozorištu ne insuficijencije srpskog teatar- salu, gledalište sa balkonom, probnu salu šta je tim prilikama rečeno, obećano, ga- staru adresu, kada se napokon budu ra- samo vrh ledenog brega, te da je najnovija Uskog života, svakako najjači utisak (koja bi mogla da bude podobna i za igra- rantovano. Stići će, dakle, i scenska teh- skomotili, kada započnu probe novih ko- tamošnja kriza posledica rđave beskonač- s kojim se može suočiti hroničar putujući nje kamernih scenskih formi), garderobe, nika (ponešto je, međutim, već dostavlje- mada i redovna igranja starih predsta- nosti koja (i) u slučaju našeg teatarskog pozorišnom Srbijom je zdanje novog/sta- rampu koja od ulice vodi ka teretnom ula- no), a građevinski radovi bi trebalo da bu- va, kada se njihovo stanje vrati u norma- života traje već decenijama. Špic sante le- rog pozorišta u Vranju. Na zgarištu (sta- zu, magacine za funduse dekora i kosti- du završeni do konca 2018. godine. Usko- lu, Vranjanci će opušteno i na miru moći da u našem slučaju ne podrazumeva i vrh rog) teatra koji je, kao kolateralna šteta u ma, šminkernice, kancelarije, ali i još poro, dakle! Glavno je, vele Vranjanci, da se da se suoče sa svim ostalim problemima talasa cunamija koji nam preti. lokalnim kriminalnim obračunima, na- nešto. Recimo, u sada značajno prošire- Pozorište konačno ratosiljalo zgarišta, da koji more naš teatar danas. Pa i sa pro- Loša kadrovska politika, politički (poli- stradao u podmetnutom požaru, u gabari- nom podrumskom delu može da nasluti je zatim rešen i problem toksičnih mate- blemima koji su ostali u drugom planu to- tikantski) i burazerski razlozi na kojima se tima nekadašnjeg zdanja, nikla je – zgra- obrise buduće (sasvim nove) male, kaba- rijala ugrađenih u rekonstruisano zdanje, kom nedavne pobune u beogradskom Na- temelje kadrovska rešenja (ne jedino ruko- da novog teatara. Premda je koncem no- retske scene, gornji foaje koji je dovoljno te da je gradnja nastavljena. Sada se već rodnom pozorištu. Tamo su se, naime, u vodećih pozicija), trijumf nestručnosti, od- vembra ove godine na licu mesta još uvek prostran da u njemu mogu da budu održa- jasno vidi kraj, a on će zapravo označiti prvom planu našli bahatost upravo sme- sustvo ozbiljnih kriterijuma, haos na pla- vladala atmosfera karakteristična za sva vane probe, ali i, na primer, organizova- početak normalnog funkcionisanja vranj- njenog upravnika, pitanje nebuloznog nu aktuelnih zakona (primena i međusob- gradilišta, namernik koji je svojevreme- na javna čitanja novih dramskih teksto- skog pozorišta. Veruju, kaže Bojan Jova- angažovanja još nebuloznije pi-ar oso- na neusaglašenost), neophodnost uvođenja no, pre požara, pohodio Vranje danas jedva. Na gradilištu se, razumljivo, još uvek nović, glumac i umetnički direktor Pozo- be, nepripremljenost dosadašnje uprave adekvatnih i zakonski utemeljenih „pravi- va može da identifikuje pojedine elemen- ne oseća miris novog teatra, ali je novo po- rišta, da će naredni Borini dani biti odr- za obeležavanje 150-godišnjice ovog tea- la igara“, proizvoljnost u sferi finansiranja, te pređašnje građevine. Ali zato, ne samo zorište moguće – videti. žani u novootvorenoj zgradi. Zahval- tra, kašnjenje renoviranja zgrade na beo- prepuštenost volji (i svesti o značaju kultu- na osnovu nekadašnjeg iskustva i ele- A moguće je, bogme, i čuti uzbuđene ni su Domu vojske koji ih je u međuvre- gradskom Trgu Revolucije, nejasni razlo- re) lokalnih moćnika, zanemarivanje zna- mentarnih teatarskih znanja, sasvim ja- komentare tamošnjih glumaca koji svedo- menu, od požara do danas, udomio, ali zi zbog kojih je Drama Narodnog pozori- čaja pozorišnog života izvan velikih kul- šta bila suočena sa sedmomesečnom pa- turnih centara, sve agresivnija komercija- uzom u realizaciji planiranog (i usvoje- lizacija kulture i teatara, brkanje umetnosti nog) repertoara, rđava (i sumnjiva) pre- i zabave, odsutnost kritičkog diskursa, be- raspodela novca namenjenog za produk- sprizorna bahatost moćnika – samo su ne- ciju, neargumentovana smena izuzetno ki elementi koji kod nas, u našem teatar- uspešnog direktora Drame Željka Huba- skom životu, nisu na delu od juče. ča... A upravo je tamo sve i započeto kada Uostalom, indikativno je – nemojmo su glumci digli glas zbog ove smene. Re- to smetnuti s uma – da je protest u Narod- šili su, naime, da više ne ćute. I, bogami, nom pozorištu bio artikulisan kroz vapaj bili su glasni. čiji naziv je glasilo Nije umetnički ćutati! Dovoljno glasni da nateraju „više in- U osnovi se, dakle, nahodi pitanje stance“ da prestanu da ćute i napokon koliko će još trajati ćutanje. Predstava Kepler 452 B Tijane Grumić u režiji Juga Đorđevića (www.pozoriste-vranje.rs) nešto preduzmu. Tako dobijamo (mogu- Aleksandar Milosavljević

Jubilej – decenija subotičkog festivala „Desire central station“ MI NISMO VARVARI Na desetom izdanju festivala „Desire central station“ (održanog od 23. novembra do 1. decembra), s podnaslovom „Barbarikum“, u Subotici je izvedeno 19 predstava koje se bave političkom demagogijom, pitanjima položaja žene, ljudskim pravima…

editelj Andraš Urban i njegovi sa- je odgojena dobra publika. Tome smo i mi radnici iz subotičkog pozorišta „De- pre tridesetak godina doprineli. Prilaze mi Rže Kostolanji“ od 2009. godine orga- ovde neke devojke, četrdesetogodišnjakinje. nizuju međunarodni regionalni festival, s Zahvaljuju mi za sve one predstave koje su namerom da pokažu predstave iz regiona u Subotici gledale dok su bile gimnazijalke. koje se bave društvenim problemima. Kažu da smo im tada otvorili neki novi pro- „Desire“ se u jubilarnom izdanju ba- zor u svet. Tako mi je drago zbog toga! Ovde vio temama Balkana i Istočne Evrope. vidim koliko je uloga teatra važna u svim Njegov podnaslov „Barbarikum“ preu- vremenima, a danas naročito.“ zet je iz eseja „What is Yugoslavia“ La- Pitam Šerbedžiju koliko se od tog vre- sla Vegela u kojem piše da mi s Balkana mena promenilo pozorište? i iz Istočne Evrope za Zapad predstavlja- „Pozorište se stalno menja. Kao što se mo Barbarikum, prostor u kojem su u do- okolnosti u društvu stalno menjaju. Danas ba Rimljana živeli Varvari, da taj pr ostor je pozorište na neki način surovije. I pored obitava u svetu koji propagira mitove i mi- toga što razumem i navijam za ovakvo pozo- tologije i isuviše je odmaknut od realnosti. rište, moja priroda tu činjenicu ne prihvata. Ali mi nismo varvari! To je poručio ovo- Nekad mi se činilo da je to pozorište za moj godišnji „Desire“. Pre svega predstavama ukus prejako, preglasno i isuviše direktno. koje se bave savremenim etičkim tema- Ali kad bolje razmislim, kažem da su i druš- ma: političkim demagogijama, ženskim tvo i okolnosti u kojima živimo takve! Da- pitanjem, ljudskim pravima. našnje pozorište je umetnički odgovor na ta- Jubilarno izdanje festivala obeleže- kvo društvo. To nije moj teatar, mada navi- no je svečano, uz vernu mladu publiku jam za njega i pokušavam da ga razumem.“ i ugledne goste iz sveta pozorišta. Krle- Na „Desire“ festivalu odigrana je i ža, Euripid, Ljubomir Simović, Lars Fon predstava Bakhe, koju je po Euripidovoj Trir, Urban, Frljić, Jablanovac, Jožef Nađ tragediji za „Ulysses teatar“ na Brionima su samo neka imena iz programa. U pu- prošlog leta režirala Lenka Udovički. Sve na ovom festivalu i vratila se oduševlje- vati ovakav festival, koliko hrabrosti tre- politike se dotiče u meri u kojoj ona odre- blici od pomenutog Lasla Vegela, do Rade- uloge u ovoj predstavi igraju žene. na. Posebno mi je drago što u publici ima ba za sve to. Zato im želim sve najbolje, da đuje našu svakodnevicu. To je festival sata Šerbedžije i Lenke Udovički. Lenka kaže da je u Suboticu prvi put mnogo mladog sveta, što dolaze izuzetne postoje još mnogo godina!“ vremenog pozorišta, ali i teatra budućno- Rade se za Ludus seća kako je u Su- došla početkom devedesetih, kada je ovde predstave iz regiona. Počastvovana sam „Desire“ nudi drugačiji pozorišni posti, festival koji ne koketira s ukusima pu- botici sa KPGT-om odigrao nekoliko veli- delovao KPGT, na predstavu „Madač ko- što smo ovde. Ovaj festival podstiče kva- gled, kroz prizmu koja prepliće kultu- blike, a klasično predstavlja iz ugla ovog kih uloga i kako je zbog „Desire“ festivala mentari“. „Meni ovaj grad i emotivno i litet i istraživački duh. Ovde se okuplja- re, nacije, različite scenske izraze. Bavi vremena. Pokazalo je to i njegovo došao ovde nakon mnogo godina. „Suboti- profesionalno mnogo znači. Naša najsta- ju umetnici da razmene kreativno isku- se problemima savremenog čoveka, zala- jubilarno, deseto izdanje. ca zaslužuje ovakav festival. U ovom gradu rija ćerka je pre nekoliko godina bila ovde, stvo. Znam koliko je teško imati i održa- že se za društveni i umetnički aktivizam, Olivera Milošević

23 LUDUS 202 Akcija UDUS-a i preduzeća „Večno sećanje“ Nezaboravljeni

druženju dramskih umetnika Srbije obra- cije koju je pokrenuo je da se vrati fokus javnosti na zna- tio se Ratko Vujović, osnivač i direktor pre- menite ljude koji su svojim stvaralaštvom i radom zadužili Uduzeća „Večno sećanje“, s plemenitim predlo- društvo, da se piše ko su bili i šta su radili, da se mlađe ge- gom i akcijom Nezaboravljeni, u okviru koje će navede- neracije upoznaju s njihovim kulturnim stvaralaštvom, da na firma bez naknade čistiti spomenike i grobna mesta se deci vrate pravi idoli i uzori. znamenitih glumaca i članova Udruženja koji nemaju Radovi su otpočeli, a nakon završetka svakog spome- naslednike. nika biće napravljena i galerija fotografija koje će prikaza- Udruženje je predlog gospodina Vujovića sa zahvalno- ti izgled pre i nakon uređenja. Već je uređeno mesto večnog šću prihvatilo, pa će u prvom turnusu biti uređeni grobo- počinka Žanke Stokić. vi Žanke Stokić (Topčidersko groblje), Dobrice Milutinovi- „Ova akcija nije jednokratna i nije ograničena samo ća, Ilije Stanojevića Čiče, Milke Grgurove Aleksić i Vele Ni- na dramske umetnike. Ovo je njen prvi deo, saradnju će- grinove na Novom groblju. mo ponuditi i drugim umetničkim i naučnim udruženji- Ratko Vujović se, kako kaže, obratio Udruženju dram- ma, kako bismo zajedno otkrili kome je sve potrebna ova- skih umetnika jer je jedna velika porodica, sledeće godi- kva vrsta pomoći, kao i da podignemo svest javnosti. Ovim ne će biti vek od njegovog osnivanja, a logo „Večnog seća- putem pozivam i druge društveno odgovorne firme i poje- nja“ je porodično stablo koje predstavlja simbol porodičnih dince da se priključe akciji, jer svaka pomoć je dobrodoš- vrednosti, poštovanje predaka i očuvanje tradicije. Cilj ak- la“, zaključio je Ratko Vujović. Spomenik Žanki Stokić pre i posle uređenja

IN MEMORIAM Mnogi dramski umetnici, pozorišni stvaraoci, članovi Udruženja i Ludusovi sagovornici i saradnici napustili su nas od 2016 godine. Sećamo ih se s ljubavlju i poštovanjem.

Božidar Stošić (1935-2018) Miloje Ivanović (1946–2018) Radoslav Lazić (1939–2017) Milena Dapčević (1930–2018) Budimir Pešić (1929–2018) Aleksandar Goranić (1945–2017) Momir Bradić (1935-2018) Jovan Radulović (1951-2018) Mirjana Vukojčić (1947–2017) Radmila Andrić (1934–2018) Zora Davidović (1923-2018) Radivoje Kojadinović (1928–2016) Milena Dravić (1940–2018) Nebojša Glogovac (1969–2018) Mira Santini (1947–2016) Predrag Ejdus (1947–2018) Zorica Pašić (1941–2017) Nadežda Bulatović (1934–2016) Strahinja Rodić (1932–2018) Donka Ignjatović (1938–2017) Mira Stupica (1923–2016) Jelica Milosavljević Teslić (1933–2018) Đorđe Vukotić (1924–2017) Donka Špiček (1933–2016) Maja Škaričić (1956–2018) Ljubiša Samardžić (1936–2017) Vidosava Todić (1932–2016) Olgica Pešić Rakojević (1972–2018) Irena Mičijević Rodić (1972–2017) Svetislav Jelisavčić (1959–2016) Duško Anđić (1943–2018) Aleksandar Barišić (1964–2017) Milorad Mandić (1961–2016) Vladimir Stamenković (1928-2018) Milena Bulatović (1936–2017) Đorđe Jelisić (1925–2016) Predrag Bajčetić (1934–2018) Dejan Miladinović (1948–2017) Velimir Bata Živojinović (1925–2016) Dušan Đoković (1945-2018) Tomo Kuruzović (1930–2017) Marinko Madžgalj (1978–2016) Pero Đurđević (1944-2018) Bogoljub Mitić (1968–2017) Dragan Nikolić (1943–2016) Slobodan Slobodanović (1930–2018) Dragan Mićalović (1950–2017) Dušan Golumbovski (1941–2016)

LUDUS 202 24 BITEF I EVROPSKA REPUBLIKA svojoj višedecenijskoj istoriji Bitef festival i Bitef te- da delimo našu teritoriju sa onima koje smo isterali sa nji- ovakva formulacija proširi na tradiciju eksploatacije unu- atar su negovali i razne zanimljive, inspirativne hove. Sa svakim ko želi biti Evropljanin. Evropska Repu- tar samog evropskog kontinenta. Sa druge strane, učesni- Uangažmane. Sada im se pridružio i „Evropski pro- blika je prvi korak puta ka globalnoj demokratiji“, deo je ci plenuma su ukazali i na to da u evropskoj tradiciji po- jekat Balkon“, održan u Bitef teatru 10. novembra. Doga- iz Manifesta, inače prevedenog na preko 20 jezika među stoje i pozitivni primeri ravnopravne saradnje sa drugim đaj se simultano odigravao ispred vodećih evropskih pozo- kojima su i esperanto, latinski i katalonski. kulturama, kao što je bila ona u okviru Pokreta nesvrsta- rišta i uz podršku nekih najznačajnijih evropskih umet- Prvi put u evropskoj istoriji građani i građanke ši- nih zemalja. Drugi amandmani su se odnosili na potrebu imam priliku da vidim šta se paralelno radi u pozorištima nika i intelektualaca poput Mila Raua, Elfride Jelinek, rom kontinenta okupili su se u istom trenutku da pokre- da na Manifest utiče i perspektiva evropskih zemalja koje širom sveta, uporedim to što vidim sa onim čime se bavim, Dubravke Ugrešić, Antonija Negrija... Na godišnjicu za- nu široku debatu o evropskoj demokratiji i o tome šta zna- nisu članice EU (odnos prema zajedničkoj valuti i tržištu, pronađem inspiraciju, nove ideje, vidim nešto što do tada vršetka Velikog rata pročitan je Manifest o kome se nakon či biti evropski građanin. Sa pozorišnih balkona i javnih koji gledano iz različitih političkih perspektiva, stvara ra- nisam imala priliku da vidim.“ toga javno debatovalo na otvorenim gradskim prostorima prostora širom Evrope umetnici i građani su istovreme- zličite reakcije). Ove izmene su za cilj imale isticanje važ- Sem Fabrici pozdravio je prisutne izrazivši zadovolj- ispred teatara, a potom je simbolički proglašena Evropska no proglasili Evropsku Republiku, debatovali i otvorili put nosti ravnomernog razvoja svih delova Evrope, nezavisno stvo što na večeri vidi lica s kojima je već sarađivao tokom Republika. za emancipatorsko proglašenje jednakosti građana izvan od toga da li se nalaze unutar Evropske unije ili izvan nje. proteklog 52. Bitefa, i izjavio da je Bitef za njega jedna od „Danas u 16 časova, 10. novembra 2018, sto godina nacije-države. Takođe, učesnici plenuma su izrazili stav da nova Evrop- najznačajnijih kulturnih institucija naše zemlje. nakon završetka Prvog svetskog rata koji je razorio evrop- Pošto je umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica pro- ska Republika treba da preduzme korake ka organizova- Srđan Šaper, osnivač „I&F McCann Grupe“, ističe sku civilizaciju za naredne decenije, ne samo da se prise- čitao Manifest Evropske Republike na Skveru Mire Trai- nju građana u lokalne zajednice, zasnovane na principi- značaj Bitefa: „Bitef nas je povezao sa svetom kada smo ćamo istorije, mi uzimamo budućnost u svoje ruke. Vreme lović, u Bitef teatru je održan plenum na kome su svi prima direktnog učešća u upravljanju. Predlog izmenjenog mislili da su neke veze zauvek pokidane, i danas nas poje da inherentno obećanje Evrope pretvorimo u stvarnost i sutni, uz moderiranje Irene Ristić (profesorka na Univer- Manifesta koji sadrži i načelne smernice u vezi sa konsti- vezuje sa hrabrim, znatiželjnim, rekao bih snažnim ljudi- podsetimo se ideja na kojima je osnovan projekat evropske zitetu umetnosti) i Igora Štiksa (pisac, profesor na Fakul- tuisanjem novih institucija Republike upućen je partneri- ma koji svojim idejama menjaju svet nabolje. Važno je da integracije. Proglašavamo sve prisutne u ovom trenutku tetu za medije i komunikaciju), raspravljali o sadrža- ma širom Evrope. čuvamo tu nit, tu vezu sa svetom. Važno je da sačuvamo u Evropi – građanima Evropske Republike. Priznajemo i ju Manifesta, predlagali i usvajali amandmane na doku- Nakon debate nastavljeno je druženje i razgovor u Bitef i za generacije koje dolaze posle nas. Zbog svega to- prihvatamo svoju odgovornost za zajedničko nasleđe Uni- ment. Drugim rečima, učesnici inicijative iz Srbije su pri- neformalnoj atmosferi uz piće. U proglašenju Evropske ga, važno je, pa i kroz ovu donatorsku večeru, da podrži- verzalne deklaracije ljudskih prava i obavezujemo se da je stali na zajednički manifest, ali uz značajne izmene. Je- Republike učestvovali su brojni zainteresovani građani, mo one sa kojima delimo iste vrednosti.“ ostvarimo. Prepoznajemo činjenicu da je bogatstvo Evro- dan od amandmana se odnosio na potrebu da se ukaže novinari, javne ličnosti i intelektualci kao što su Milena Ivan Medenica se ukratko osvrnuo na uspehe 52. Bitefa pe bazirano na vekovnoj eksploataciji drugih kontinena- na to da Manifest priznaje eksploatatorsku tradiciju Evro- Dragićević Šešić, Ivana Vujić i mnogi drugi. i predstavio šta nas sve očekuje na 53. Bitefu. Izrazio je i za- ta i gušenja drugih kultura. Zbog toga nam je zadovoljstvo pljana u odnosu na druge kontinente, ali sa željom da se Desetak dana kasnije, 21. novembra, održana je dru- dovoljstvo time što je od prethodne večere formiran i Bitefov ga donatorska večera Bitef festivala, u hotelu „Square Ni- klub prijatelja, što govori o tome da se saradnja između bi- ne“, uz podršku prijatelja festivala „I&F McCann Grupe“, znis sektora i kulture i umetnosti razvija i da je sve više onih a koja je okupila predstavnike diplomatskog kora, broj- koji žele da postanu deo svetske pozorišne porodice. Na vene ličnosti iz poslovnog, umetničkog i javnog života. Pri- čeri je predstavljen i prvi broj magazina Klub prijatelja Bi- kupljena sredstva će biti usmerena u realizaciju progra- tefa. Magazin je namenjen svima koje zanima svet kulture, ma Bitef festivala. U okviru donatorske večere održana je umetnosti, ali i biznisa i preduzetništva. AUKCIJA NOVIH POZORIŠNIH TENDENCIJA za koju su Večeru su upotpunili zvuci gudačkog kvarteta Inter- dela donirali naši poznati slikari Mileta Prodanović, Ivan meco, kao i nastup specijalne gošće Lene Kovačević uz Grubanov, Uroš Đurić i fotograf Jelena Janković. Deo auk- pratnju Gorana Potića. cije bio je i Bitefov pozorišni kurs, tematska večera o istori- Cilj donatorske večeri je uspostavljanje novog modela ji evropskog pozorišta čiji je domaćin ambasador Sem Fa- podrške umetnosti i predstavlja jedinstveni događaj u sfe- brici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, kao i selektor- ri kulture kod nas. sko putovanje sa Ivanom Medenicom, umetničkim direk- Donatorskoj večeri su prisustvovali i ambasador Ne- torom Bitefa. Kao donaciju prijatelja Bitefa Branimira Br- mačke u Srbiji Tomas Šib, predstavnici Ambasade Hrvat- kljače, Bitef tim je dobio i tim bilding u inspirativnom am- ske, glumci Svetozar Cvetković, Jelena Đokić, Branka Pu- bijentu Mokrin house-a. jić, Milan Marić, Slaven Došlo, Matea Milosavljević, Anđe- Okupljenima su se obratili i Miloš Latinović, direktor la Jovanović, modna dizajnerka Dragana Ognjenović, Zo- Bitefa, glumica Nataša Ninković, ambasador Sem Fabrici, ran Beranac, umetnik Vuk Vidor, kao i predstavnici kom- Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa… panija Carnex, Imperial Tobacco, Aura, Erste banke, He- Nataša Ninković je s prisutnima podelila svoje impre- mofarm fondacije, TeleGroup-a, Deloitte-a, Halo Čitanje Manifesta ispred Bitef teatra (foto Vladimir Opsenica) sije o Bitefu: „Svakog septembra, u gradu u kome radim, creative team-a, i mnogi drugi.

Teatarski kroki Narodnog pozorišta Užice Alija Nedić, Filip Marjanović, Milenko Đurić, Časlav Je- hlička. Pored Kaljevića kuće, u kojoj je tradicija bila nastavljena, predstave su izvođene i u Sokolskom domu i Filkon bioskopu. Trebalo je da prođe čitav vek da bi, sa OD NUŠIĆA DO TANJE ŠLJIVAR rekonstrukcijom glavnog gradskog trga, pozorište dobi- lo svoju sopstvenu zgradu. Nova zgrada pozorišta otvo- arodno pozorište u Užicu, koje profesionalno po- mu svedoči njegovo pismo knezu Milošu Obrenoviću iz rena je 1967. godine. stoji više od pola veka, ne tako davno imalo je 1859. godine. „Razvoj, jačanje i osavremenjavanje institucije po- N544. premijeru – „Ali grad me je štitio“ po de- Prva pozorišna predstava u ovom gradu podno Zla- zorišta znatno utiče na buđenje umrtvljenog duha ovog lu Tanje Šljivar, u režiji Bojana Đorđeva. Svojim sme- tibora izvedena je 15. februara 1862. godine. Bio je to ko- grada i područja koja mu gravitiraju. Naše pozorišta se lim scenskim izrazom i promišljenom repertoarskom po- mad „Boj na Čačku 1815“. Usledili su komadi „Smrt Ste- trudi da svojim radom i repertoarom svakom svom politikom ova srpska teatarska kuća od oleva vremenu još vana Dečanskog“ i „Ajduci“, a 1866. malobrojna gra- setiocu pruži mogućnost da mu pozorišna predstava ne od osnivanja 1945. godine do danas kao jedino profesio- đanska publika gledala je „Hajduka Veljka“. Novinski bude samo zabava nego i da mu proširi vidike, opleme- nalno pozorište ne samo na teritoriji Zlatiborskog okru- članak sačuvan iz perioda prve premijere govori o in- ni i olakša život tako što će moći da bolje razume i se- ga nego i cele jugozapadne Srbije. Narodno pozorište u teresovanju Užičana za pozorišni prikaz: „Najodlični- be i svet oko sebe, sopstveni identitet i svoju ljudsku di- Užicu osnovala je Skupština opštine Užice, a najpre je ji cvet našeg građanstva beše sa najvećom ljubavlju na menziju i meru, da kad izađe iz ove zgrade shvati da je delovalo kao Oblasno narodno pozorište. Prva premije- ovom predstavljanju i soba za sedenje je dupke puna... dobro što je ušao u nju i da opet dođe. Naravno, ne mira Nušićeva „Gospođa ministarka“, u režiji Obrada Ne- Osim 100 duša što beše u sobi i na mestima što se mogaše slimo da pozorište može učiniti ljude boljim nego što je- dovića, izvedena je 4. septembra 1945. u Sokolskom do- videti, još se toliko povratilo, jer nije bilo mesta za njih.“ su, ali bar što se tiče mladih, naša misija će biti otvore- mu, a tri godine kasnije Narodno pozorište Titovo Užice Posle ovih prvih izvođenja pozorišni život u gradu na vrata. Ovo pozorište teži da postane mesto savremene premešta se u Filkon bioskop u glavnoj ulici. Sa rekon- je imao dužu pauzu, sve dok predratne 1913/1914. godi- kreacije, aktuelni teatar koji korespondira s vremenom strukcijom Trga partizana, pozorište dobija novu zgra- ne đačka pozorišna grupa Gimnazije, kojom je rukovo- u kome živi“, kaže Nemanja Ranković, umetnički direk- Plakat predstave Ali grad me je štitio, NP Užice du, koja je s prostorom glavnog gradskog trga predstav- dio Dejan Malenković kao njen osnivač, nije izvela ne- tor užičke pozorišne kuće i dodaje: „Ističemo se, naroči- ljala i novi urbani identitet grada: projektant je bio arhi- koliko komada. to u poslednjoj deceniji, brojnim nagradama na festivali- Užičko pozorište svojim delovanjem pokriva terito- tekta Mandić. U međuratnom periodu gradska publika je, navo- ma, i zaista jakom međunarodnom saradnjom u posled- rije opština Užice, Zlatibor, Požega, Sirogojno, Kosjerić, Pozorišni život u Užicu, beleže hroničari, datira od de gradski hroničari, više pokazivala sklonosti ka film- njih nekoliko godina. Kroz organizaciju Jugoslovenskog Priboj, Prijepolje, Bajina Bašta, Tara, Nova Varoš, Lju- 1856. godine, kada je osnovano Teatralno društvo kao skoj umetnosti, jer nastaje novo zatišje u pozorišnim pri- pozorišnog festivala, pozorište pokušava da se ucrta na bovija, Foča, Berane, Pljevlja... Menadžment pozorišta programska aktivnost tadašnjeg Čitališta (prve biblio- kazima. Tek sa prvim danima Užičke republike, 1941. mapu relevantnih teatarskih institucija na prostoru biv- pokušava da u repertoarskoj politici izbalansira doma- teke u gradu, osnovane te iste, 1856. godine). Teatral- godine, umetnička partizanska četa izvodi domaće i so- še SFRJ, što olakšava činjenica da ga, zbog geografskog ću i stranu, klasičnu i modernu ili eksperimentalnu dra- no društvo je bilo smešteno u Kaljevića kući, uglednog vjetske pisce: „Mati“, „Knez Ivo od Semberije“, nekoliko položaja, za pozorišta bivših republika vezuje više kul- maturgiju, ne bi li zadovoljio potrebe šarenoli- predsednika Okružnog suda i trgovca. Užički teatar Nušićevih komada, „Kako se kalio čelik“, „Početak bu- turnoistorijskih sličnosti nego što je to slučaj s drugim ke ciljne grupe. osnovao je Stojadin Obradović, upravitelj Čitališta o če- ne protiv dahija“... Glavne uloge igrali su: Milutin Čolić, pozorištima u zemlji.“ Milica Kosović

25 LUDUS 202 EKS-JU TEATAR GENERACIJE IZGUBLJENE U TRANZICIJI ali i stalno razmišlja o svojoj fizičkoj sličnosti sima koji ne kreću, vozovima što uvek kasne. Početak pozorišne sezone u Hrvatskoj i Crnoj Gori u znaku preispitivanja s deda stricem, kojeg je s jedne strane talenat Ipak, kod Projkovskog Balkan nije isključivo jugoslovenske prošlosti i sadašnjosti neoliberalnog kapitalizma snažno vukao prema muzici, dok ga je politi- mračan, u njegovoj postavci naziru se i poku- ka „premestila“ u epicentar ustaških zločina. šaji branjenja časti, vraćanja ljubavi i traže- „Predstavljamo dramu mladog čoveka, nja sreće. Kompaktnost scenske radnje ovog na, dirljiva, ali istovremeno i duboko rodolju- poratnih godina, za mnoge potrošenim bez punog života koji pokušava da se izbori, u fragmentarnog teksta postignuta je zajednič- redstava Hadersfild Jugoslovenskog biva“, izjavio je Zajec za „Večernji list“. ikakvog konkretnog smera i kompasa, ne- vremenima koja mu nisu naklonjena, za se- kim temama, učešćem benda koji prati rad- dramskog pozorišta za deceniju pri- Zrenjanin je zamenio Karlovac, poma- go i kao pohvalu temeljne socijalne gravita- be… Međutim, radnja teče krajem 80-ih go- nju, te ujednačenom igrom ansambla. Pkazivanja stekla je kultni status (zalo zaboravljeni gradić koji je bio tik do ratnih cijske sile: potrebe da budemo zajedno, osta- dina prošlog veka i početkom 90-ih, kad do- Ovo Bure baruta „trijumfalno se završava, uvek ćemo pamtiti ulogu Nebojše Glogovca!), stradanja, čak je i zrenjaninski kameni lav nemo zajedno, sednemo na istu klupicu pred lazi vreme koje nikome bezazlenom neće bi- izlaskom na scenu mnogočlanog Orkestra po- a potom prerasla i u nagrađivan istoimeni pronašao pandana u karlovačkom lavu ko- rastućim kolapsom Vavilonske kule“, piše ti naklonjeno, kad dolaze novi ’oblici’ iden- časne garde vojske Crne Gore... Spektakularnu film. Ova drama Uglješe Šajtinca o izgublje- ji je stajao na pročelju jedne kuće, dok je vre- kritičarka riječkog „Novog lista“. tifikovanja, vreme uniformi, razgraničava- scensku muziku prati i raskošna scenografija noj generaciji tridesetogodišnjaka doživela je me ostalo isto – početak 1990-ih. Taj Karlo- „Brutalan i težak komad koji pleni ljud- nja i nacionalnog određivanja“, izjavio je Valentina Svetozareva... Na sceni su glomazni hrvatsku premijeru 27. oktobra 2018. u Za- vac je i opšte mesto hrvatskog propadanja: skošću i scenskom poetikom“, ocenjuje za- Liješević za „Jutarnji list“. U tom vremenu, vozovi, masivni brodovi, oronule zgrade. Kori- grebačkom kazalištu mladih u režiji Renea mladih ljudi koji ne mogu da nađu posao, te grebački „Jutarnji list“. u predratnom Zagrebu, Srbi ostaju bez posti se rotaciona scena, ali i vrata u dubini ko- Medvešeka. Adaptaciju potpisuje uspešan da zasnuju porodicu, raspadaju im se prija- Blue Moon, roman nagrađivanog i u hr- sla, odlaze ili ostaju menjajući imena. Ka- ja se otvaraju prema podgoričkim ulicama, dis- pisac i odličan dramaturg Tomislav Zajec (u teljstva, nisu u stanju da brinu o starim rodi- vatskim teatrima sve izvođenijeg pisca Dami- rakaš se nadovezuje: „Blue Moon je prikaz kretno povezujući scenski život sa stvarnim ži- ZKM-u igra i njegova drama o porodičnim teljima. Njihova nemoć vremenom se zguš- ra Karakaša, zaživeo je 28. oktobra 2018. na našeg mentaliteta, te svojevrsna pasija o hr- votom … ova formalna grandioznost predsta- traumama Ono što nedostaje ovenčana Ma- njava u agresiju i sve dublju depresiju. sceni Satiričkog kazališta Kerempuh u reži- vatskom nacionalizmu i njegovim (srpskim i ve, koju upotpunjuju i odgovarajući kostimi Ti- rulićevom i Držićevom nagradom). „Mislim da je kvalitet teksta u tome što ji Borisa Liješevića. Karakašev slojevit i hu- hrvatskim) žrtvama… U pozadini priče ra- jane Todorović i koreografija Nade Vukčević „Kod adaptacije nije se radilo samo o su ova četiri lika toliko jasne paradigme ono- morističan tekst daje presek predratnog sta- ste tutanj nadolazeće katastrofe…“ … je potpuno funkcionalna, važna u zidanju jezičkom prilagođavanju već i na hvatanju ga što živimo danas i u tom smislu zaista do- nja promatranog iz vizure Čarlija, propa- Ova predstava je, piše kritičarka „Jutar- temperamentnog odraza naših društava. Ovaj specifičnih okolnosti hrvatske tranzicije koje nose vrlo jasan presek društva u kojem ži- log studenta i rokabilija, koji u gradskom ži- njeg lista“, „mišljena i tkana iz glumačkog eksplozivno živ mozaik sputanih života otkri- mogu podupreti originalnu radnju a da je na vimo. Istovremeno, vrednost ove predstave votu, muzici i hedonizmu traži beg iz suro- iskustva, zbog čega je veoma zaigrana i zna- va istinski smisao pozorišta – prevođenje tra- bilo koji način ne iznevere. Ova drama nudi sigurno je u predstavljanju nove generacije ve ličke provincije, gde je odrastao obožavaju- lački ritmizirana… Ona ničime ne podilazi uma stvarnosti u snagu umetnosti“, zaključuje univerzalnost temeljne ideje o potrebi za bli- glumaca ZKM-a“, zaključuje Zajec. ći svog dedu. Čarli s godinama gradi sve kri- publici… Ne osvrće se unazad da bi sanja- kritičarka Ana Tasić u „Politici“. zinom usred neverovatno teških okolnosti… „Medevešekovu predstavu možemo tu- tičniji odnos prema dedinom ustaškom nasle- rila o tome kako nam je bilo nekada nego po- Tranzicija je i jedna od tema novog ko- Mislim da smo dobili predstavu koja je mrač- mačiti ne samo kao bespoštedno istraživanje đu, posebno zločinima Drugog svetskog rata, stepeno gradi razumevanje za svoje nesreć- mada Kraljevskog pozorišta „Zetski dom“. ne protagoniste, od kojih smo i sami sastav- Andraš Urban potpisuje režiju, adaptaciju i ljeni. I baš se to komplikovano razumevanje vizuelni identitet predstave Kapital, nastale – rad na nijansama odrastanja i sazrevanja prema tekstu Karla Marksa. Ovom već godi- – čini kao veliko teatarsko postignuće.“ nama, usred sveopšte ekonomske krize, aktu- Početak ove eksjugoslovenske pozoriš- elnom delu (u SAD najprodavaniji naslov za ne sezone, pored zagrebačke premijere, do- vreme ekonomske krize 2008?!) autori cetinj- neo je Borisu Liješeviću i nagradu za najbo- ske izvedbe daju lokalni karakter. Brojke o si- lju predstavu na 12. Skupi festivalu, odraža- romaštvu u Crnoj Gori, zvanični podaci o sa- nom od 24. do 30. oktobra u Skoplju. Braš- držaju potrošačke korpe, kao i uzaludnost na- no u venama, po tekstu Igora Štiksa (s Lije- cionalističkih prepirki, sve je to u vezi s da- ševićem je radio još dve predstave – Elijaho- našnjim trenutkom, ali je, kako kaže Urban, vu stolicu, JDP, i Zrenjanin, NP „Toša Jova- stvarnost samo podstrekač da se na poetski nović) i koprodukciji festivala MESS – Sce- način ova tema artikuliše u predstavi. Kapital na MESS i Sarajevskog ratnog teatra (SAR- izvode četiri muzičara i četiri glumca; glum- TR), prati priču porodice koja se, nakon sko- ci su mladi, na pragu dvadesetih, jer njima i ro dvadeset godina, ponovo okuplja na veče- pripada bunt, koji najdirektnije iskazuju kroz ri u postratnom Sarajevu. songove (prodorna i intenzivna muzika Irene Nova sezona Crnogorskog narodnog po- Popović Dragović). zorišta počela je spektaklom – Bure baruta Kritika ocenjuje da je reč o moćnoj, važ- Dejana Dukovskog režirao je takođe Make- noj predstavi, koja treba da nas natera da na- donac Dejan Projkovski. Jedan od najizvo- pustimo pasivan odnos prema svetu u kom ži- đenijih savremenih komada sa eksjugoslo- vimo. Ona, kao i Marks, pita: Gde je tu čovek? venskog prostora nastao početkom 1990-ih i A čovek treba da se prepispituje. Ustalom, dalje je aktuelan – reditelj u prvi plan ističe smisao svake umetnosti je da dovo- upravo svevremenost drame. Stalnu tranzici- dimo u pitanje sebe i svet oko nas. ju i neprestano čekanje boljeg života na sceni prikazuju koferi, radnja se dešava u autobu- Aleksandra Jakšić Spektakl u CNP-u: Bure baruta (Foto Crnogorsko narodno pozorište)

Inostrana scena SUKOBI RAZLIČITIH SVETOVA Miloš Lolić ponovo očarao Beč, novi komad Martina Makdone, sezona Pinterovih jednočinki...

osle uspešne majske premijere mj- naca, muškaraca i žena, bavi se temama če progres i prosvetljenje, ugnjetavanje i uzikla Lazarus (Dejvid Boui i Enda koje su i sada, 40 godina nakon nastan- pretnja, i čega se zaista plašimo. Kritika PVolš, po motivima knjige Čovek ko- ka dela, više nego aktuelne. U nemačkom ističe Lolićeve snažne prizore i metafore, ji je pao na zemlju Voltera Tevisa) u Folk- prevodu reč crnci u naslovu drame pro- kostimografska rešenja Jelene Miletić, te steatru, Miloš Lolić opet ostvaruje zapa- menjena je u crnčuge, što je danas gotovo odlični glumački četverac. ženu režiju u Beču. Sada se latio komada zabranjen termin zbog diskriminatorskog I Martin Makdona, britanski dramski Bernar-Marije Koltesa Borba crnaca i pa- i uvredljivog značenja. Ovu reč Lolićeva pisac, scenarista i reditelj, laureat nagra- sa koji je postavio u Burgteatru (premije- postavka ističe kako bi se od nje distanci- da „Lorens Olivije“, BAFTA, Oskar i Zlat- ra 2. oktobar, scena Akademskog teatra). rala, jer u Koltesovoj drami manje se radi ni globus, može se reći vrlo omiljen u srp- Koltes piše ovaj tekst nakon putovanja po o boji kože, više o ugnjetavanju i eksplo- skom teatru budući da su kod nas igra- brojnim zemljama Crnog kontinenta, ka- ataciji. Korišćenje ove reči u umetničkom ne čak četiri njegove drame, a Sakati Bi- da upoznaje Afriku drugačiju od one koja kontekstu ima za cilj da otkrije i dekon- li Narodnog pozorišta u Beogradu je bila se prikazuje turistima – Afriku devastira- struiše strukture koje se nalaze iza nje, ujedno i prva njegova premijera na neen- nu neokolonijalizmom. On slika svet kon- da preispita kolonijalnu prošlost Evrope i gleskom govornom području, u svom no- trasta – odnos Evrope i Afrike, belaca i cr- njeno postkolonijalno prisustvo. Šta zna- vom komadu (satirično) obrađuje temu Oskarovac kao Andersen u novom Makdoninom komadu (Foto: Manuel Harlan)

LUDUS 202 26 Inostrana scena

rasizma i evropske kolonijalne eksploa- govog najpoznatijeg stanovnika – Hansa ki Pigmejka iz Konga koju Andersen drži da su ostali u prošlosti, zaboravljeni, da li potom i „Ivning standard“ nagrade za tacije Afrike. Mračna i uvrnuta bajka A Kristijana Andersena. Inspirisan karak- zatočenu u kavezu na tavanu svoje kuće. bi potom bili podizani spomenici tiranima najbolju mušku, odnosno žensku ulogu. Very Very Very Dark Matter praizvedena terom čuvenog pisca (patio je od hronič- „Gardijanov“ kritičar zapaža: „Veza poput belgijskog kralja Leopolda Drugog“, Povodom decenije od smrti Harol- je u londonskom Bridž teatru (Bridge The- nih fobija i patološkog narcizma, očajnič- između književnog plagijatorstva i geno- odgovornog za genocid nad deset miliona da Pintera Džejmi Lojd kompani (Jamie atre). Radnja je smeštena u devetnaesto- ki željan potvrde svog talenta), Makdonin cida je nategnuta, ali Makdona cilja na to ljudi u Kongu. Pored teme drame, i ma- Lloyd Company) pokrenula je jedinstven vekovni Kopenhagen i fokusirana na nje- zaplet leži u tome da je pravi autor baj- da su kroz istoriju mnogi glasovi nestali, štovite scenografije tavana iz noćnih mo- projekat – sezonu Pinterovih jednočinki ra, kritika hvali glumu oskarovca Džima koje se izvode od 6. septembra do 23. fe- Brodbenta u ulozi H. K. Andersena. bruara sledeće godine u pozorištu nazva- Sukob različitih svetova nalazi se i nom po slavnom nobelovcu. Program Pin- u središtu Šekspirove tragedije Antonije ter at the Pinter realizuje se u sedam pred- i Kleopatra. Osnovna tenzija u ovoj dra- stava koje pored 20 jednočinki (Ljubav- mi razvija se između dionizijskog nače- nik, Mesečina, Proslava, Nastojnik, Ro- la (strast, čulnost, životnost), otelovljenog đendan…) obuhvataju i poeme, skečeve, u Kleopatrinom Egiptu, i onog apolonskog monologe. Sve je počelo svetskom premi- (red, racionalnost, pragmatičnost), oliče- jerom Pinterovog novootkrivenog satirič- nog u Oktavijanovom Rimu. A iza svega nog skeča The Pres and an Officer u kom stoji promišljena politika osvajanja. Saj- predsednik SAD naređuje nuklearni na- mon Godvin režira „izvanrednu i epsku“ pad na London misleći da se radi o presto- postavku ovog dela na sceni „Olivije“ Na- nici Francuske. Imajući u vidu da je pisac cionalnog teatra u Londonu, „prepunu umro pre deset godina, tekst pruža goto- strasti i zabluda“. Naslovne uloge tuma- vo proročku viziju opasnosti koja nastaje če vlasnik srpskog pasoša Rejf Fajns i So- kada se ultimativna moć nađe u rukama fi Okonedo. Ova Šekspirova tragedija igra narcističke neznalice. Ovaj svojevrstan treći put u ovoj kući, u prethodnim pro- anarhistički atak na predsedništvo izve- dukcijama glumili su Alan Rikman i He- den je uz komade Još jedno pred odlazak, len Miren (1998), odnosno Entoni Hopkins Novi svetski poredak, Gorštački jezik, Pe- i Džudi Denč (1987). peo pepelu, napisane od polovine 1980-ih Ostrvska kritika je složna u vrlo pozi- kada Pinter pravi zaokret od eskapistič- tivnoj oceni „velike i spektakularne“ pred- kog apsurda do političkog pozorišta u kom stave. Svakako izdvaja glumački par kao je dominantna tema kršenje ljudskih pra- srž postavke. Njih dvoje su „jednostav- va. Nobelovac je uvek bio fasciniran ko- no izvrsni kao ljubavnici koji iskušavaju renima moći; on snažno kritikuje moder- sudbinu previše puta. Fajns je sjajan na nu svetsku istoriju i politiku, pokazujući čvrst, vojnički način, ali Okonedo krade raspon drame ugroženog čoveka šou svaki put“, piše „Tajms“. Fajns i Oko- pred moći i nasiljem. Još jedna zapažena Lolićeva režija u Beču: Borba crnaca i pasa (Foto: Georg Soulek, Burgtheater) nedo su, pored hvalospevnih kritika, dobi- Aleksandra Jakšić

„Ludus“ u Sankt Peterburgu na dodeli Evropske pozorišne nagrade LAUREAT VALERIJ FOKIN I EVROPSKO POZORIŠNO SAGLASJE Fokin Maskarada

ankt Peterburg je 2018. godine bio joj se osim svečane ceremonije dodele na- va, organizovani su brojni razgovori i preko petrogradskih scena, ali je posebno za- U podsećanju na dosadašnje dobitni- domaćin Evropske pozorišne nagra- grada predstavljaju nagrađeni umetnici i zentacije. nimljiv teatar Aleksandrinski – najstarija ke najznačajnijih priznanja u svetu pozo- Sde, najznačajnijeg priznanja u svetu njihova dela. Tokom pet dana u peterbur- Sedamnaesti dobitnik Evropske pozo- pozorišna institucija u Rusiji. Tu je 1896. rišne umetnosti pomenuti su, uz fotogra- ove umetnosti. To je manifestacije na ko- škim pozorištima izvedeno je 15 predsta- rišne nagrade je ruski reditelj Valerij Fokin. godine neuspešno praizveden Čehovljev fije na velikom platnu, Biljana Srbljano- Specijalnu nagradu, koja osim umet- „Galeb“, zbog čega je pisac otišao u Mo- vić, Jožef Nađ, Bitef i Jovan Ćirilov. To- ničkog podrazumeva i društveni anga- skvu, gde je sreo Stanislavskog, s kojim je kom čitave manifestacije bilo je reči o tole- žman, dobila je španska glumica i redi- potom pokrenuo Moskovski hudožestveni ranciji, razumevanju i dijalogu, kao osno- teljka Nurija Espert. Nagradu „Pozorišna teatar, u kom je izvedena trijumfalna povi evropske kulture i umetnosti. Sa scene realnost“, koja se dodeljuje umetnicima i/ stavka pomenutog komada. Drugi istorij- Aleksandrinskog teatra poslato je i nekoli- ili trupama koji danas stvaraju najzna- ski događaj u Aleksandrinskom pozori- ko bitnih političkih gestova, koji su se svo- čajniji evropski teatar, dobili su Milo Rau, štu bila je slavna predstava „Maskarada“ dili na oštru osudu i zahtev za puštanjem reditelj iz Švajcarske, belgijski koreograf Ljermontova u režiji Mejerholjda, premi- na slobodu ruskog reditelja Kirila Sere- Sidi Larbi Šerkaui, švedska trupa savre- jerno izvedena 1917. godine. brenikova, jednog od prošlogodišnjih lau- menog cirkusa „Cirk Cirkor“, poljski redi- Evropsku pozorišnu nagradu Valeriju reata nagrade „Pozorišna stvarnost“, po- telj Jan Klata i glumac i reditelj iz Portu- Fokinu uručio je takođe dobitnik ovog zna- znatog i kao glasnog kritičara Putinovog galije Tijago Rodriges. čajnog priznanja, slavni reditelj Lav Dodin, režima. I u decembru prošle godine, kad je Svečano uručenje nagrada odigravalo koji je tom prilikom rekao: „Ponosan sam dodela bila u Rimu, i u novembru ove go- se u teatru Aleksandrinski, a prisustvova- i srećan što je Evropska pozorišna nagra- dine u Peterburgu, on je bio i još uvek je u li su mu i neki od najznačajnijih umetnika da ove godine dodeljena ruskom reditelju. kućnom pritvoru zbog, kako se tvrdi, isfa- evropskog i svetskog pozorišta: ruski redi- Ne zato što sam patriota već zato što je na- brikovane optužnice za proneveru novca. telji Lav Dodin i Andrej Moguči, nemački grada pripala onom što zovemo rusko po- U odbranu Serebrenikova, sa scene čuve- reditelj i kompozitor Hajner Gebels, redi- zorište. Tom pozorištu pripadaju Stanislav- nog peterburškog teatra, glas su podigla, telj iz Italije Pipo Delbono, litvanski redi- ski, Mejerholjd i Vahtangov koji bi sigurno, bilo uživo bilo putem pisma, tri ovogodiš- telj Oskaras Koršunovas, reditelj iz Slove- da su naši savremenici, dobili ovu nagra- nja laureata: Milo Rau, Jan Klata i Tijago nije Jernej Lorenci, bivši direktor Avinjon- du. Srećan sam i zbog toga što je ruski tea- Rodriges. Ali i Lav Dodin. skog festivala Bernar Fevr d’Arsije, fran- tar neodvojiv deo evropskog teatra kao što je Svečanost je završena svojevrsnom re- cuski kritičar, teatrolog i predsednik žirija Rusija neodvojiv deo Evrope.“ konstrukcijom već pomenute Mejerholjdove Premio Evrope Žorž Bani. Valerij Fokin na to odgovara: „Ovu predstave iz 1917. „Maskarada“, Tokom trajanja manifestacije pred- nagradu doživljavam kao nagradu ruskoj sada u režiji Valerija Fokina. Valeri Fokin i Nuria Espert stave su, pomenusmo, igrane na nekoli- rediteljskoj školi.“ Olivera Milošević

27 LUDUS 202 LUDUS Pozorišne novine YU ISSN 0354-3137 COBISS.SR-ID 54398983 Copyright@1992 Udruženje dramskih umetnika Srbije Prvi broj objavljen 5. novembra 1992 Tiraž: 1100 primeraka Izdaje Udruženje dramskih umetnika Srbije 11158 Beograd, Studentski trg 13/VI Telefoni: +381 (0) 11/2631-522, 2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873 www.udus.org.rs, www.ludus-online.rs e-mail: [email protected] Autor: Jugoslav Vlahović Matični broj: 07067283 PIB 100040788

Autor: Jugoslav Vlahović Tekući račun: 200-2711270101033-28 (Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd) Predsednik Vojislav Brajović Glavni i odgovorni urednik Tatjana Nježić Redakcija Aleksandra Jakšić, Autor: Dušan Petričić Jelena Kajgo, dr Jelena Kovačević, dr Ivan Medenica, Aleksandar Milosavljević, Olivera Milošević, Vukica Strugar Lektura Aleksandra Jakšić

Sekretar redakcije Radmila Sandić Autor: Predrag Koraksić Corax Autor: Jugoslav Vlahović Tekstove i fotografije slati na: [email protected] [email protected]

Dizajn LUDUSA Milan Caci Mihailović Đorđe Ristić IZ „USPOMENARA 212“ Redizajn LUDUSA PRVA DOBITNICA AXIS studio Na predlog glumice veka Mire Priprema i štampa Stupice, Svetlana Ceca Bojković po- JP SLUŽBENI GLASNIK stala je 2003. prva dobitnica nagrade BEOGRAD, Lazarevački drum 13-15 „Velika Žanka“. Opsedaju je novinari, televizije, pozivaju je da bude specijal- ni gost, da prisustvuje te ovoj, te onoj svečanosti, da se pojavi ovde ili onde, razvlače je na sve strane... Nije lako biti laureat! Vlasnica agencije „Impresarij“ Maja Stojanović, inače Cecina dobra drugarica, zove na kuću, verujući da će uspeti da dođe, makar na trenutak, Štampanje ovog broja do svoje prijateljice. Međutim, sluša- Ludusa pomogli su licu diže Ljubomir Draškić, Cecin suprug. Vrlo ozbiljan, u svom stilu, Mu- MINISTARSTVO ci obaveštava Maju: KULTURE – Ne, nije ovde, prezauzeta je. I INFORMISANJA Ona danas otvara telefonsku govorni- REPUBLIKE SRBIJE cu u Maloj Moštanici! i Vesna Čipčić, Milan Mihailović i Svetlana Bojković u predstavi Ženski razgovori SEKRETARIJAT (foto Miki Veličković) ZA KULTURU GRADA BEOGRADA

LUDUS 202 28