Vreme 1250, 18. Decembar 1024

POLITIKA SAMOHVALISANJA: GREBANJE O TITA I JUGOSLAVĲ U

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedonĳ a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Slovenĳ a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

broj 1250 18. decembar 2014.

INTERVJU: KOKAN MLADENOVIĆ SRBIJU VODE LJUDI STVORENI U MIRISU BARUTA I KRVI

BROJ 1250 18. decembar 2014. 04 Usta moja, hvalite me: izdavač NP “VREME” d.o.o. Grebanje o Tita i Jugoslaviju Trg Republike 5, Beograd 07 Zoom: Vučić jede štapićima praznični direktor 10 100 godina Kolubarske bitke: dvobroj Stevan Ristić Kad on dođe, sve počinje pomoćnik direktora 12 Ostavka direktora RFZO: “vremena” Vojislav Milošević

fi nansijski direktor Iz vruće fotelje pod hladan tuš Daniela Vesić 15 Nuspojave: U četvrtak 25. decembra na glavni urednik Dragoljub Žarković Tiranska majka i građani kao deca kioscima će se naći novogodišnji odgovorni urednik 16 Medijska i šira slika: dvobroj “Vremena” na povećanom Filip Švarm Balkanski CNN i njegov aršin broju strana. U istom broju pomoćnici glavnog urednika čitaoci će moći da saznaju ko je Jovana Gligorijević, Momir Turudić 21 Tribina nedeljnika “Vreme”: Kako građani sekretarijat Vojvodine vide Evropsku uniju ličnost 2014. godine po izboru Ana Aleksić uredničkog kolegijuma “Vremena” 31 Lisica i ždral: Norvežani i ja redakcija Aleksandar Anđić (foto), 32 Neka vrsta društvene hronike: Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjević, Sonja Ćirić, Noć u Hajatu Zora Drčelić, Slobodan Georgijev, Nebojša Grujičić (kultura), 34 Protest advokata: Nastavak ili kraj Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgačević, Tatjana Jovanović, 36 Lični stav: Zlatko Čobović Jasmina Lazić, Zoran Majdin, 38 Treće prolazno vreme Vlade Srbije: Radmilo Marković, Saša Marković, Ivana Milanović Hrašovec, “Uključi se za promenu” Milovan Milenković, Milan Milošević, Teofi l Pančić, Saša Rakezić, 42 Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja: Mirko Rudić, Tamara Skrozza, Država na potezu Zoran Stanojević, Tatjana Tagirov, Odlazak Momčila Babića je još Dragan Todorović, Tanja Topić, 44 Završnica ciklusa koncerata u Biljana Vasić, Miloš Vasić, jedan dokaz koji potkrepljuje Marija Vidić, Ljubomir Živkov “Guarneriusu”: teoriju da od pozicije direktora dokumentacija Muzika Beograđanima na poklon Dragoslav Grujić (arhiva) Republičkog fonda za zdravstveno Jelena Mrđa (foto) KULTURA osiguranje nema ni željenije ni tehnička redakcija 46 Intervju: Kokan Mladenović baksuznije funkcije u državi Ivan Hrašovec (ur.), Tanja Stanković, Vladimir Stankovski, Slobodan Tasić; 50 Knjige: Mišel Fuko piše: jasmin lazić lektori: Katarina Pantić, Živana Rašković, Ivana Smolović; 52 Sa(n)jam knjige u Puli: korektori: Nikola Dragomirović, Marko Tasić, Stanica Milošević Istarska razglednica internet izdanje 54 Lektira: „Helebarde, helebarde, www.vreme.com Marjana Hrašovec kremenjače, kremenjače“ prodaja i pretplata 59 Lagunine knjige Nikola Ćulafi ć, Milan Radović 63 TV Manijak: Pa posle kažu Maja laže… računovodstvo Slavica Spasojević SVET marketing Aleksandar Aleksić (direktor) 64 Mučenja koje je sprovodila CIA: Izveštaj Komiteta američkog e-mail: [email protected] I kamenje bi progovorilo telefon redakcije: 011/3234-774 Senata o metodama ispitivanja telefaks: 011/3238-662 68 Pregovori o klimatskim promenama: osumnjičenih za terorizam koje je štampa Daleko od dogovora sprovodila CIA ustalasao je javnost Rotografi ka, Subotica širom sveta. Prema izveštaju, te ISSN 0353-8028 MOZAIK metode su bile brutalnije nego COBISS.SR-ID 16907266 70 Na licu mesta – Subotica: Život na ciglani što je CIA ikada priznala, a detalje 74 Prvi ERC grant u Srbiji: je krila od Bele kuće i javnosti Porođaji, majke i bebe u neolitu piše: momir turudić 77 Navigator: Dislajkovac Na naslovnoj strani: Kokan Mladenović 78 Vreme uživanja: Singl Foto: M. Milenković 4 Usta moja, hvalite me

Dva puta u poslednjih nedelju dana, premijer Srbije Aleksandar Vučić uporedio je diplomatski ugled zemlje sa onim koji je imala Jugoslavija Josipa Broza Tita. Socijalistička partija Srbije promenila je logo, koji sada podseća na crvenu petokraku. Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović izjavila je da poređenje Vučića i Tita ima smisla. Šta stoji iza ovakve retorike GREBANJE O TITA akon nedavne diplomatske posete Italiji i susreta sa premijerom ove zemlje Mateom Rencijem, predsednik Vlade NSrbije Aleksandar Vučić pohvalio se da je Srbija danas uvažavana i poštovana više nego “Titova Jugoslavija”. Obraćajući se prisutnima na kongresu Socijalističke partije Srbije, Vučić je ponovo prepričao razgovor sa Rencijem, ovog puta dodavši da je trenutna srpska vlada imala više di- plomatskih poseta, pri tome i značajnijih nego što je Jugoslavija Josipa Broza imala u svojih najboljih pet godina. Vučić nije naveo koje su godine u pitanju, da li je reč o pet godina u nizu, ili odvojenih, niti po kom kriterijumu je utvrđeno da su baš one bile najbolje za srpsku diplomatiju. S obzirom na to da je anegdota prepri- čana na kongresu sps-a, razumno je pretpostaviti kako je ova pohvala samom sebi i poređenje sa Titom, ujedno i pohvala li- deru socijalista i ministru spoljnih poslova Srbije Ivici Dačiću. U takvom poređe- nju, Dačić mu dođe, valjda, Koča Popović.

18. XII 2014. VREME 5

BEOGRAD, ALI NIJE BAŠ ISTO: Susret čelnika Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope i prvi samit Nesvrstanih Foto: Fonet i arhiv Beograda

Takođe je razumno zapitati se imaju li ovakva poređenja ikakvog smisla, ali pre toga, važnije je pitanje šta im je svrha? Pođimo od očiglednog – svrha ovih komparacija je da se vlast pohvali svojim navodnim diplomatskim uspesima. Ne da je pohvale drugi, već da se pohvali sama. Iako su ova takozvana postignuća ostvarena na planu spoljne politike, cilj samohvale je da se preko nje vodi unu- trašnja politika, da se građanima Srbije, u velikoj većini nenaviknutoj na to da pra- TA I JUGOSLAVIJU ti strane medije, “proda priča” da će sve biti u redu u trenutku kad gotovo ništa nije u redu. Čitav je mehanizam, dakle, tek vešto osmišljena pr strategija kojom se ni od čega pravi privid nečega, u od- sustvu konkretnih rezultata. Aktuelna vlast u Srbiji, međutim, umesto apsolut- nog privida, nudi reminiscencije na svetlu prošlost.

paralela đinđić Ta strategija započela je osvrtima na nedavnu prošlost. Nema ni pune dve godine od tada, a već smo gotovo zaboravili brojne izjave, analize i direktne insinu- acije u kojima je tada još uvek prvi potpredsednik Vlade Vučić poređen sa premijerom Zoranom Đinđićem. “Vučić je kao Đinđić”, izjavljivao je biznismen Mi- odrag Kostić. “Dačićeva i Vučićeva vlada je prva posle Đinđićeve koja iskreno vodi Srbiju u Evropsku uniju i koja na realnim osnovama pokušava da reši kosovsko pitanje”, govorila je Vesna Pešić. “Vučić bi mogao završiti kao Đinđić”, upozoravao »

VREME 18. XII 2014. 6

POHVALE SEBI SAMIMA: Ivica Dačić i Kori Udovički Foto: Fonet je ministar unutrašnjih poslova u Đinđi- Evrope i Kine u Beogradu, Mihajlović je poznato, Srbija se, ﬁ zički, od dolaska sns- ćevoj vladi Dušan Mihajlović. “Žurim da kazala da ne smatra da je neumesno po- a na vlast, 2012. godine, nikud nije mrdala, nešto uradim, jer znam kako ću skonča- rediti diplomatsku aktivnost sadašnje te je nejasno otkud je sad odjednom baš ti”, poentirao je u septembru prošle go- vlade i premijera sa periodom vladavine geografski položaj popravio njen spolj- dine i sam Vučić. Josipa Broza Tita i navela da je skup koji nopolitički ugled. Zna to odlično i Zora- Da li zbog kratkog vremena koje je se za dva dana održava u Beogradu naj- na Mihajlović, te stoga ovu njenu izjavu Đinđićeva vlada imala na raspolaganju veći od Samita nesvrstanih 1989. “Posled- nipošto ne treba spakovati u fasciklu sa da nešto uradi, zbog toga što su predstav- njih šest meseci nedeljno premijer ima nalepnicom “gluposti”. Govoreći o tobo- nici vlasti i sami uvideli da je paralela ne- najvažnije susrete sa najznačajnijim dr- žnjem strateški važnom geopolitičkom ukusna, ili zbog još uvek svežeg sećanja žavama, ili ide tamo ili oni dolaze ovde”, položaju Srbije, ona zapravo oživljava go- na odnos Aleksandra Vučića prema poli- navela je Mihajlovićeva. Na pitanje šta je vor o sfrj, kao važnoj sponi između dve tičkom nasleđu Zorana Đinđića kakav je to posebno što Srbija ima pa svi dolaze hladnoratovske strane u nekada pode- imao sve do osnivanja Srpske napredne ovde, kazala je da je to naš položaj: “Ima- ljenoj Evropi. stranke, 2008. godine, “paralela Đinđić” mo jednu stvar vrlo posebnu, naš polo- brzo je napuštena. Vučiću i njegovoj vla- žaj, Srbija je tačno na liniji Istoka i Zapa- politika klečanja sti trebalo je uporište u nešto daljoj proš- da, najbrži put do Evrope je preko Srbije.” Za razliku od male Srbije, Jugoslavija losti, koje se većina birača ne seća sa baš Da podvučemo crtu: ministarka Mihaj- je zaista bila važan geopolitički faktor to- previše detalja, ali je se ipak seća. Da je za lović ponosna je što Vučić ide u zemlje kom hladnog rata. Verovatno nikad ne- osnovu ovog kriznog pr-a odabran neki kao što je Nemačka. Od 2000. godine nao- ćemo saznati kojih je pet Titovih godina momenat iz prošlosti koji nema više živih vamo, nema nijednog visokog zvanični- Vučić uzeo za najbolje u pogledu diplo- svedoka, konstrukcija bi pala pod optuž- ka Srbije koji nije išao u Nemačku, uklju- matije, ali hajde da uzmemo samo bur- bom za mitomaniju. U tom smislu, i jedi- čujući i Vojislava Koštunicu, sa sve njenu 1948. koja je počela demaršom Brita- no u tom, aktuelnoj vlasti se može odati govim zaokretom u pravcu suprotnom nije i sad Jugoslaviji u kojem se zahteva priznanje na vešto odabranom “uzoru”. od onog koji je za Srbiju želela Evropska da Beograd ne prizna grčku komunistič- unija. Od 2000. godine, dakle, već deceni- ku vladu, a kulminirala Rezolucijom In- nemačka, između ostalog ju i po, Srbija nije zemlja u izolaciji, niti formbiroa i odgovorom Centralnog komi- To što Vučić sam sebe poredi sa Josi- zemlja pod bilo kakvim sankcijama, pa teta kpj, da bi već u julu ista ta Jugosla- pom Brozom Titom, nije ostalo nezapa- da odlazak nekog njenog funkcionera u vija sa sad potpisala sporazum o zajmu ženo u javnosti, pa je tako potpredsedni- Nemačku ili bilo koju drugu zemlju sve- od 17 miliona dolara i odmrzavanju jugo- ca Vlade Srbije Zorana Mihajlović izjavila ta bude neko neviđeno čudo. slovenske imovine u sad. Ili, podsetimo za tv B92 je da je ponosna na činjenicu da Ali ima jedno drugo čudo u izjavi Zora- se važnosti Jugoslavije u vreme formi- premijer Srbije odlazi u zemlje kao što je ne Mihajlović. Na pitanje šta je to odjed- ranja nato-a (o obaveštajnim podacima Nemačka i primaju ga državnici najvećih nom privuklo svetske državnike visokog nato-a o stavu Jugoslavije prema sssr, država sveta, kao i na to što državnici tog ranga u Srbiju, potpredsednica Vlade od- videti “Vreme” broj 1005, tekst “Od ko- ranga dolaze u Srbiju. Govoreći o samitu govara da je to geografski položaj naše munističke oštrice do nezvanične člani- šefova vlada zemalja centralne i istočne zemlje, na liniji Istoka i Zapada. Koliko je ce”), Balkanskog pakta iz 1954, uloge sfrj

18. XII 2014. VREME ZOOM DRAGOLJUB ŽARKOVIĆ 7

u vreme Mađarske revolucije 1956, osnivanja Pokreta nesvrstanih, susreta Tita i Kenedija 1963, činjenice da je pad Čau- Vučić jede štapićima šeskua 1989. počeo baš u Temišvaru jer je Kako je krenulo, biće prvo neka pesma, a na kraju i slet. Koreografi ju tamo bilo moguće “uhvatiti” signal jugo- će da radi Zorana Mihajlović, a štafetu će da nosi Aleksandar Vulin slovenskih tv kanala, i tako dalje, i tako dalje... Kada je o diplomatskoj veštini reč, Nema spora oko toga da je beogradski susret Kine i čelnika 16 zemalja istočne i cen- podsetićemo samo na detalj da je prepi- tralne Evrope vest dana i u širim okvirima od zemalja koje su direktno tangirane ska između Tita i Hruščova, prvi kontakt mogućim dogovorima oko, uglavnom, infrastrukturalnih poslova. od raskida 1948, trajala od jula do oktobra Sada je na Srbiju dopao red. Neka se spremi Češka, pre toga domaćini su bili Buku- 1954, da bi sssr u novembru izrazio spre- rešt i Budimpešta, ali niko se nije pomamio kao ovi naši. Sad im je malo da su lideri u mnost da normalizuje odnose, a da je do regionu nego bi nekako i šire. Poruka propagande je jednostavna: kad je Vučić bio u prvog susreta došlo tek u maju 1955. To Nemačkoj, naslovi u “Informeru” bili su na jeziku domaćina, kad je dolazio Putin, bili Tita nije sprečilo da podrži Čehoslovačku su na ruskom, ovi Kinezi su nekako nezgodni za naslov, ali snaći ćemo se već nekako. 1968, ali ni da se tri godine kasnije sretne poenta je u sledećem: ko nam naiđe ili na nas sa Brežnjevom. natrapa taj nam je najveći prijatelj. Stoga, sfrj jeste imala važan geopoli- Propaganda nade, više puta sam to napisao, veća je ukoliko je veće beznađe u društvu. tički položaj i bila je važan faktor za obe Strah me je da se ovde slabo biraju sredstva radi postizanja političkih ciljeva. Jedno strane podeljene “gvozdenom zavesom”. od tih sredstava je poređenje Vučićevih državničkih uspeha s Titovim pregnućima. Istina, danas, u svetlu rusko-ukrajinskog Kako je krenulo, biće prvo neka pesma, a na kraju i slet. Koreografi ju će da radi sukoba, mnogi su skloni da aktuelnu situ- Zorana Mihajlović, štafetu će da nosi Aleksandar Vulin, a Nebojša Stefanović će da aciju označe kao nastavak hladnog rata. kontroliše da neko nije izostao s javne manifestacije vođinog rođendana. Takođe je istina da Evropska unija gleda Kad su već uzeli Tita u usta, osećam neodoljivu potrebu da podsetim na dve uslov- popreko na stav Srbije u vezi sa tim su- no rečeno ekonomske anegdote. kobom. Ali suština tog evropskog “mrkog Kad se sedamdesetih održavala skupština Svetske banke u Beogradu svemoćni pogleda” nema ama baš nikakve veze sa Robert Meknamara, predsednik Svetske banke, pitao je još moćnijeg Ričarda Nik- nekakvim ključnim geostrateškim polo- sona, predsednika sad, ima li smisla da podseti Tita da vrati makar nešto od dugo- žajem Srbije, već isključivo sa procesom va tadašnje Jugoslavije, a predsednik mu je rekao: “Nikako, Tito je mnogo nervozan pridruživanja u koji smo relativno dubo- kad mu neko pomene pare.” ko zagazili i sa činjenicom da smo mala, U memoarima Dejvida Rokfelera (objavio i predgovor napisao Goran Perčević, ekonomski nestabilna zemlja, a da srpski onaj što je sada u zatvoru pod sumnjom da je bio sklon fi nansijskim malverzacija- zvaničnici, veliki i silni pred kamerama ma) naslednik prve američke milijarde govori o Titovoj moći u velikoj svetskoj poli- domaćih medija, u suštini kleče pred vra- tici rečima, parafraziram, da je pokojni maršal bio najveći akcionar Ujedinjenih na- tima eu. U tom smislu, indikativan je i nacija, uvek je imao najmanje 126 glasova. prasno pomirljiv i pragmatičan ton osve- Meni to nešto ne liči na Vučića, ali liči njegovima pa izgleda i njemu samom, a ta dočenog antievropejca, istoričara i člana navada da ga porede s Titom govori samo o jednoj propagandnoj matrici koja je otuž- sns-a Radoša Ljušića u nedavnom inter- no smešna i deluje neubedljivo, osim ako mu ne nabave belu maršalsku uniformu vjuu “Večernjim novostima”: “Da smo jači koja bi mu, usput da kažem, stajala kao piletu sise. od eu, odbio bih ga (zahtev Nemačke da nebojša katić, ekonomski analitičar iz se iz Ustava Srbije izbaci preambula o Ko- londona, na svom blogu piše: sovu, prim. nov.) sa zadovoljstvom, ali po- “Insistiranje na razvojnom modelu koji se bazira na stranim investicijama je ključni me- što nismo jači, moramo ga prihvatiti uz hanizam moderne kolonizacije. Za razliku od klasičnog kolonijalizma koji je nametan uložen ogroman napor da ga bar ublaži- uz otpor stanovništva i lokalnih elita, na novi kolonijalizam građani pristaju dobrovolj- mo. Srbi moraju jednom da shvate da nije no, političke elite ga prizivaju, a ekonomski teoretičari ohrabruju. Nerazvijene i slabe sramota kleknuti pred jačim, inače ćemo države danas mole da budu ekonomski potčinjene, čak i plaćaju da budu kolonizovane. svi otići u Carstvo nebesko!” Klasični kolonizatori su civilizovali prostor koji su osvajali, o svom trošku gradi- Iako u suštini utilitaristički, što je bila li infrastrukturu i gradove, i iza sebe nešto ostavljali. Novi kolonizatori uglavnom jedna od glavnih odlika Titove spoljne samo uzimaju. I najporaznije od svega – danas se kolonizuju i države koje nikada politike, Ljušićev ton odaje istinu o ak- nisu bile kolonije, koje imaju dugu tradiciju nezavisnosti i koje su umele da funkci- tuelnoj spoljnoj, pa i unutrašnjoj politi- onišu samostalno kao nezavisne države. ci Srbije – to je politika bez ijednog adu- Ovakvo stanje se može održavati (a da ne dovede do pobune) samo kontinuira- ta, bez samopouzdanja, lišena političke nim ispiranjem mozga, mantričnim ponavljanjem uvek istih fraza, stvaranjem zom- veštine, koja zvuči kao, daleko bilo, ka- bi generacija koje nisu u stanju da misle, niti da kritički, otvorenih očiju analiziraju pitulacija. Sve suprotno od jugosloven- svet oko sebe. Upravo u tome i jeste smisao neprekidne promocije liberalnih ideja – skog načina vođenja političke igre, koju iz ograđenog prostora i zatvorenog uma ne može se pobeći.” je snašlo da je Rusija “ispali” za Južni tok » Toliko o beogradskom samitu. ¶

VREME 18. XII 2014. 8

super smo, majke mi Tamo gde nikakvu referencu na slavnu prošlost za potrebe samohvale nije mo- guće napraviti, na scenu stupa “verujte mi na reč retorika”. Tako smo u protekloj nedelji imali priliku da čujemo potpred- sednicu Vlade Srbije Kori Udovički, koja je izjavila da je u pripremi budžet za 2015. kakav nije videla otkad ona pamti fi skal- nu konsolidaciju. “Nije reč o političkoj de- magogiji”, obećala je Udovički i dodala da je ekonomska politika Srbije do sada bila loša, jer su uvek donošene “druge najbolje” mere koje su imale za cilj da ne naprave najveću štetu, umesto onih koje bi služile svrsi. Udovički je navela da smo sada u situ- BESMISLENO UPOREĐIVANJE: Aleksandar Vučić sa kineskim premijerom Li Keićijangom i Josip Broz Tito sa Džonom Kenedijem aciji da imamo dve Srbije – jednu zaguše- Foto: Fonet i Vreme foto arhiv nu lošim odlukama u prethodnoj dece- i da Putin u stilu “videćemo” zavrti gla- put Srbije”, objasnila je za “Blic” potpred- niji, i drugu koja je u poslednje dve godi- vom na ponudu da uvozi Fijatova vozila sednica sps-a Dijana Vukomanović: “To je ne teške krize pokazala da privreda po- iz Kragujevca (uzgred, proizvodni pogoni naš zaokret ka budućnosti. Iako je mno- činje polako da se snalazi, organizuje i Fijata u proteklom mesecu radili su svega gima na prvi pogled izgledalo da na logu stvara rast. tri dana u nedelji, zbog smanjene potra- vide petokraku, ne radi se o njoj. Ideja Ako ništa drugo, Aleksandar Vučić nije žnje). Dodajmo tome i premijerovu izjavu je bila da novi simbol na logu koji čak Tito, niti je Ivica Dačić Koča Popović, jer da je izveštaj o napretku Srbije koji je u nema ni pet krakova zapravo bude zve- ni Tito ni Koča u vreme dok su bili aktiv- oktobru objavila Evropska komisija “naj- zda vodilja koja će biti simbol evropskog ni nisu bili ono što su danas. Da bi uop- bolji u regionu”, kao da smo na takmiče- puta Srbije.” Vukomanović je dodala i da šte moglo da bude napravljeno poređe- nju sa drugim balkanskim zemljama ko stručnjaci savetuju da se na deset godi- nje kojem premijer rado i često pribega- će brže u eu. na promeni znak kako bi se i novi birači va, neophodno je da prođe vreme i da se vezivali za njega. napravi istorijska distanca. titografija Kako u crvenoj zvezdi sa četiri jasno Retoričko oslanjanje na simbole proš- I koalicioni partneri Srpske napredne defi nisana i petim tek naznačenim kra- losti svodi politiku na nivo popularne stranke aktivno učestvuju u pr strategi- kom prepoznati evropski put Srbije, nije kulture, jer se preuzima ikonografija i ji “grebanja” o Jugoslaviju. Nedavno odr- baš najjasnije. Pogotovo u zemlji gde cr- prave poređenja bez konkretnih rezul- žani kongres Socijalističke partije Srbi- vena petokraka ima vrlo jasno i duboko tata. Na kongresu sps-a sa početka ovog je okončan je ponovnim izborom Ivice ukorenjeno značenje, čemu treba doda- teksta, Vučić je prepričao deo susreta sa Dačića za lidera ove stranke, te se u tom ti i činjenicu da je sps svojevrsni sukce- italijanskim premijerom Rencijem: “Re- smislu nije promenilo ništa, osim vizu- sor Saveza komunista Jugoslavije. Reč je, kao sam mu da je zbog novog zakona o elnog identiteta stranke. Naime, sps ima opet, o raubovanju i krckanju emotivnog radu, za dve nedelje izgubio pet do se- novi logo. Od čuvene crvene ruže iz vre- značenja koje sa sobom vuče nostalgična dam odsto glasova, u zavisnosti od an- mena Slobodana Miloševića, nakon Pe- predstava o Jugoslaviji kao poslednjem keta. Renci se nasmejao, veoma široko, tog oktobra u logou ove stranke ostala trenutku blagostanja. nisam ni video da je zbunjen, uzbuđen, je samo stilizovana drška. Četrnaest go- Ovakvim izvlačenjem stare retorike i niti bilo šta, i rekao mi je: ‘A što bi to mene dina od pada Miloševića i šest godina od stare ikonografi je, vladajuće partije u Sr- zanimalo? Ja sam ovde da uradim najbo- velikog povratka na vlast u Srbiji, sps je biji u jednom smislu prate svetske tren- lji posao, o kojem sam sanjao celog živo- odlučio da konačno pusti i tu dršku, po- dove. Nažalost, ne političke, već modne i ta, da imam priliku da menjam svoju ze- slednji trag sećanja na crvenu ružu. Od dizajnerske. Dominantan politički trend mlju, da je napravim boljom, a da li će to 14. decembra, socijalisti se vizuelno iden- u Srbiji najviše liči na retro modne stilove ljudi da vole ili ne, jedno je pitanje. Važ- tifi kuju belim ćiriličnim “sps” na crvenoj u uređenju doma, gde dominiraju koma- no je kako će o tome da se sudi za pet, de- podlozi, gde je u slovo “P” umetnuta zve- di nameštaja starinskog dizajna. Reč je, set i dvadeset godina.’“ Vučićevog italijan- zda sa jasno defi nisana četiri kraka. Peti međutim, o nameštaju koji samo izgleda skog kolegu ne zanimaju rejtinzi i vred- krak se tek da naslutiti, mada u sps-u ne- ofucano, ali je po funkcionalnosti i upo- nosnu procenu svog rada očekuje tek za giraju da je u pitanju crvena petokraka. trebljivosti potpuno prilagođen potreba- pet ili dvadeset godina. Na takav pristup “Novi logo Socijalističke partije Srbije ma savremenog čoveka, za razliku od srp- bi i premijer mogao da se ugleda. ¶ ima četiri kraka i simbolizuje evropski ske aktuelne politike. JOVANA GLIGORIJEVIĆ

18. XII 2014. VREME /PWJ #.89

;BEPWPMKTUWP #.8&GꗅDJFOU%ZOBNJDT XXXCNXST VWPĜOKJ *NBOKBFNJTJKBJWJĉFVĜJWBOKBVWPĜOKJ

#&;-*.*5" #&;,0/,63&/$*+& /07*#.89 /PWJ#.89[BESĜBWBTWPKQSFQP[OBUMKJWTQPSUTLJJ[HMFENPÇOPHUFSFODBLPKJHBÍJOJBQTPMVUOJN WMBEBSPNTWJIESVNPWB/KFHPWBTOBĜOBQPKBWBQMFOJOBTWBLPNNFTUV CJMPVHSBEVJMJJ[WBOOKFHB /PWJ#.89KFCF[MJNJUBJCF[LPOLVSFODJKF7JĉFJOGPSNBDJKBOBXXXCNXST #.84UPSJFT XXXCNXST 10 Lazarevac: 100 godina Kolubarske bitke

foto D. Todorović Kad on dođe, sve počinje Dunu truba, bi himna, najviše rukovodstvo, na čelu sa Predsednik sa vojvoda držanje, se isprsi, ministar Vulin, stade u raskoračni zatvorene oči pozdrav suncu stav, završi se himna, svi se prekrstiše, minister Aleksandar jok

olubarska bitka, jedna od najve- Zvona su još zvonila, policija, vojska, dobiše uputstva, Kad Predsednik dođe, ide ćih pobeda Srpske vojske u Prvom drugo obezbeđenje, sve do trećepozivaca, počasni pozdrav, žensko iz protokola Vla- Ksvetskom ratu, vojvoda Živojin Mi- je čistilo prostor ispred crkve, sa druge de naglasi, Kad on dođe, sve počinje! Poča- šić, u vojni udžbenici primer sjajne strate- strane ko da opali top, jedna iz taj proto- sni vod uze vežba, ponovo rasporediše voj- gije, prelazak iz defanzive u ofanzivu... za- kol prenese informaciju, da on, biće princ nike u starim uniformama po stepeništu, vršena je 15. decembra. U taj dan bilo pla- Aleksandar Karađorđević, ne može polo- jedno žensko, kojoj je dvoje pomagalo, uze nirano i završno obeležavanje velike pobe- žiti venac zajedno sa državnim delega- po kamenim pločama lepi bele papiriće, de kod crkve Svetog Dimitrija u Lazarev- cijama, može samo posle... Još je zvoni- drugo na njima piše, Arsić, Dodik, Vulin... cu, gde je spomen kosturnica 20.000 srp- lo, na plato stiže stilizovani voditelj rts Iz crkve izneše zastrt okrugli sto sa sve- skih, i 30.000 austrougarskih vojnika. Ali, Dnevnika, koji još od Koštunice vodi te ćom, i još tog pribora, muško iz protokola država, iz svojih pomerajućih razloga, pro- državne ceremonije, ona iz protokola glasno prenese informaciju slavu pomerila za 14. decembar, dan ranije. uze sugeriše jednom od popova da za- novinarima, U 12 sati počinje crkveni deo Tako proteklo i obeležavanje velike pobe- stave sa jarbola mora da se skinu, ili po- ceremonije, silazi se u kriptu za polaga- de, gospodin predsednik Srbije, je završno, dignu, jerbo smetaju kamerama, ide di- nje venaca, tu silazi samo rts, nema me- ponovio poklič kojim se pobeđivalo: Žive- rektan prenos... sta, nakon završetka programa organizo- la Srbija! Lestvica je, “danas, kad se vode Uzeše raspoređuju vojnike u starim uni- vano se ide u park, gde je predstava “Ko- druge bitke, i traži druga vrsta mudrosti formama po stepeništu, stiže nova pro- lubarska bitka”... Jedno od protokol žen- i taktike”, jošte jednom, po meri aktuelne vidna pleksiglas govornica, protokol uze skinja podeli Predsednik govor na samo vlasti, pomerena po svakoj visini i dubini, da se preslišava, kad poslednja delegaci- skoro šest kucanih strana, na plato pristi- pa i tom umjetničkom dojmu. ja uđe u crkvu, govornica se penje na ste- že onaj Čučković od Obrenovca, do porte, penište... Protokola beše vazdan, i od svih u pratnji motorizovane pratnje, priđoše beli papirići fela, uglavnom ženskinje, raspuštena kosa, crni državni “audiji”, “škode”, “pežoi”, pojavi Crkva Svetog Dimitrija na uzvišenju u torba o desno rame, posla preko svake gla- se savetnik Mrkić, još savetnika, sns pot- Lazarevcu. Završi se Sveta liturgija, uda- ve, uputiše nosioce venaca, koji bejahu u predsednik Skupštine Arsić, sns Milijan iz riše zvona, narod uze izlazi, izađe i Patri- svečani plavi mundiri, da probno pređu Kosjerića... sve ko da je dočekiv’o ministar jarh, Princ i Princeza, odoše levo, u paro- rutu do Spomen kosturnice. vojni Gašić, eto i ministra Vulina sa obez- hijski dom na spratove i drugu visoku ar- Neko javi da nema dovoljno priključaka beđenjem, svi stadoše na mesto, na one hitekturu. Narod uze da se gomila niže na za struju, ali protokol je sve drž’o pod kon- ispisane bele ceduljice, kulturni savetnik padini, iza pokretne metalne ograde, pred trolom, dozvoliše da potomci vojvode Mi- Lale uze nešto radno šane Vulinu, ovaj mu kojom su bile razne uniformisane delega- šića, sa vencem, stanu do državnih delega- odgovori licem u lice... cije sa venci i drugi pribor, koje nisu proš- cija, usaglasiše kad će da dune truba, pri- Opet udariše zvona, bi 7 minuta do le državni protokol. stupi vojni orkestar, počasni vod. Odma’ podne, iz crnog “mercedesa”, u pratnji

18. XII 2014. VREME 11

PROSLAVA: A. Vulin, V. Arsić, M. Dodik, T. Nikolić, patrijarh Irinej, vladika Jovan, B. Gašić i scenski prikaz Kolubarske bitke FoNet te rotacije, izađe gospodin Dodik, polju- prekrstiše, jedino gospodin ministar Vu- Kosovo”, sve nadjačaše reči: “Živeo kralj!” bi prvog plavog mundira, odvedoše ga do lin, koji predstavljaše vladu, jok! Sve ode na livadu, na drugom kraju La- Dodik bele ceduljice, srdačno se pozdra- Javi se spiker državne televizije, Dame i zarevca, gde bio taj umetnički program, vi sa savetnik Lale, skide naočare za sun- gospodo, obratiće vam se predsednik Re- predstava “Kolubarska bitka” na otvore- ce, zagrli pristiglog Patrijarha... Samo što publike Srbije, gospodin Tomislav Niko- nom. Na livadi beše naroda, i beše vojske u se do tih belih ceduljica primak’o princ lić. Pošto spiker ponovi najavu na strani rovovi, šatora, konjskih zaprega, čak i top. Aleksandar, tačno u minut do 12, eto ti jezik, za govornicu stade gospodin Niko- Preko puta bitke montažna tribina sa siva još tije crnije “audija”, iz jednog izađe lič- lić. Otvori fasciklu, stavi naočare, napa- plastična sedala. Tribine popuniše oﬁ ciri no predsednik Srbije, gospodin Tomislav met reče, Vaša svetosti, časni oci, pa na- u maskirne uniforme, prvi red s kraja za- Nikolić, uze namiče crnu dolamu, pomo- stavi čita sastav na cijelije i tačno pet stra- uzeše savetnici. Neko novinarima pode- goše da mu stoji k’o vojvodi, pa sa plavi na. Druga pobeda, ona koju obeležavamo li informaciju Udruženja scenskih umet- mundir, koji imađaše šapku, do sebe, ode danas, bila je senzacija i za osvajače i za sa- nika, stručnjaka i saradnika u kulturi Sr- do svoje bele ceduljice. Predsednik, koji veznike. Možda i za Srbe... Cela linija dr- bije (predsednik slavni stručnjak Ajdačić se drž’o ko vojvoda, stade na mesto, iz- žavnika na stepeništu je bila u stavu slu- Živorad) namenjenu “sredstvima informi- među Dodika i Vulina, poljubi Dodika, šanja, jedino je ministar Vulin, brada zadi- sanja”. Tu pisalo ko organizator proslave, i javi mu se kultura savetnik Lale, u za- gnuta, oči zatvorene, bio u svom gardu po- bilo slovo o umetničkom programu: Auto- grljaj mu marševskim korakom dopade zdrav suncu, to beše viša faza slušanja, tari umetničkog programa Kolubarske bit- Aleksandar princ... koreći preživljavanja historijskog govora. ke su, Milovan Vitezović, pisac scenarija, A Predsednik je tečno čit’o, samo se program su režirali Živorad Ajdačić i Dar- stručnjaki kulture malo spotak’o kod reči Kajmakčalan, ali ko Kamarit... Nabrojani i glumci, a pisalo i Poče pomen, Iže jesi na nebesi... u vjeko- je sigurno nastavio, Srbe ne možeš da po- da u scenskom prikazu Kolubarske bitke ve vjekova, amin, javi se trubač, poče ce- bediš, osim ako ih ne podeliš.,. Kolubarska učestvuje i 150 pripadnika Vojske Srbije, remonija polaganja venaca, prvi pa Pred- bitka je najveća perjanica u slavnoj i po- Generalštab Vojske Srbije, Komanda ko- sednik, sa plavi mundir iza sebe, Dodik, bedničkoj ratnoj epopeji Srbije... Danas se pnene vojske, Komanda vazduhoplovstva Skupština Arsić, Vulin ispred Vlade, Ga- srećom vode drugačije bitke, koje od nas i protivvazduhoplovne odbrane, umetnič- šić i Diković su predstavljali vojsku, posle traže drugu vrstu mudrosti i taktike. Po- ki program realizovalo Udruženje scen- delegacije potomaka Mišića, u sve se, ko bedićemo poštujući zavetni kovčeg, koji se skih umetnika, stručnjaka i saradnika u 13. prase, ubaci Princ, priključiše se stra- prenosi sa oca na sina... jer nemamo pravo kulturi Srbije. ne delegacije... da izneverimo svoje junačke pretke... Po- Na tribinu pristigoše Gašić, Vulin, Diko- Na stepenište izneše i nacentriraše novimo poklič uz koji su jurišali, ginuli i vić i popovi, za njima predsednik sa drža- pleksiglas govornicu, žensko iz protokol pobeđivali, koji odzvanja u nama kao za- njem vojvode Tomislav, Dodik, i još popo- na govornicu stavi fasciklu, s desne strane vetno slovo, jedinstven motiv i snaga. To va. Javi se hor, zanjištaše konji u zapre- naočare. Ponovo bi orkestar vojni, iz crkve su dve reči koje nas sadašnje neraskidi- gama, poče umetnički program. Glumac izađe Patrijarh, gospodin Nikolić, još gos- vo povezuju sa precima i potomcima, Ži- u ulozi vojvode Mišića tamo sa scenskog pode državnika, svi stadoše u liniju, bi hi- vela Srbija! Svi ponoviše poklič, ministar bojišta uze govori: Poćorek razvlači front, mna, sve se, na čelu sa Predsednik, koji se, Vulin otvori oči, gospodin Predsednik za- okružuje nas kao kleštima, neka se njiho- iako u civilu, drž’o ko vojvoda, isprsi, gos- tvori fasciklu, levom rukom skide naoča- ve haubice zaglave u našu Kolubarsku bit- podin Vulin beše u raskoračnom stavu pore. Krenu “Marš na Drinu”, dole, od padi- ku, slomićemo klešta... Puče top, uze se sve zdrav suncu, ruke uza telo, glava podignu- ne gde bio narod koji spontano stig’o au- dimi, nastavi se predstava do pobede. ¶ ta, oči sklopljene. Završi se himna, svi se tobusima, ko da se čuše povici: “Izdali ste DRAGAN TODOROVIĆ

VREME 18. XII 2014. 12 Ostavka direktora RFZO Iz vruće fotelje pod

Odlazak Momčila Babića je još jedan dokaz koji potkrepljuje teoriju da od pozicije direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje nema ni željenije ni baksuznije funkcije u državi

dustao je još jedan. Profesor dr Momčilo Babić podneo je proš- Olog četvrtka neopozivu ostavku na dužnost direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Baš kao i njegov prethodnik, dr Aleksandar Vuk- sanović, ostavku je podneo početkom decembra. Baš kao i Vuksanović, nije izdr- žao ni pola mandata. Baš kao Vuksano- vić, ostavku je obrazložio “ličnim razlozima”. I baš kao i u Vuksanovićevom slu- čaju, spekuliše se da je pravi razlog odlaska nategnut (bolje rečeno – loš) odnos sa ministrom zdravlja. Ostavka čoveka kome je pre manje od dve godine poverena najveća “kasa” srpskog zdravstva, izgleda nije pretera- no iznenadila čelnike u Ministarstvu zdravlja. Štaviše, na mesto v.d. direktora ekspresno (brže nego ikada dosad), u roku od nekoliko sati, predložena je i postavljena nova osoba – dr Verica Lazić, stomatolog i dosadašnji direktor Sektora za kontrolu u rfzo, koju je, o ironije, upravo Babić pret- hodno pokušavao da smeni sa te funkcije i koja mu je, uzgred, bila jedan od protiv- kandidata u trci za direktora rfzo proš- log februara. Odnosi među njima, navodno, nikada nisu bili cveće, ali teško da je do pre par meseci dr Babić mogao očeki- vati ovakav rasplet događaja. FoNet BRŽI OD SMENE: Dr Momčilo Babić U međuvremenu, javnost je saznala da je doskorašnji direktor rfzo bio sve to, prevedeno u parama, znači 36 milijar- praktično značilo da rfzo, po prvi put, samo ne miljenik resornog ministra, te di dinara manje za potrebe u zdravstvu, treba da nabavi lekove za A i A1 listu, da mu se ovaj, kako smo mogli da prona godišnjem nivou. Babić se pobunio odnosno čak 1.340.000 stavki – do kra- čitamo proteklih dana, nije čak javljao protiv te odluke, upozorivši Vladu da bi, ja godine. S obzirom na to da je za re- ni na telefon. ukoliko ne pomogne, to moglo da izazo- alizaciju ovakve javne nabavke potreb- ve ozbiljne probleme. Sledeći udarac je no bar tri meseca, odmah je bilo jasno treniranje živaca nanela Skupština odlukom da se, prema da rfzo nije u mogućnosti da ispoštu- Nezadovoljstvo na relaciji Ministar- izmenama Zakona o zdravstvenom osi- je rokove koje je Ministarstvo uredbom stvo zdravlja – rfzo je, kako stvari stoje, guranju, broj članova Upravnog odbora stavilo pred njih. Babić je reagovao tako bilo obostrano. sa 21 smanji na sedam, a Nadzornog od- što se obraćao nadležnima, objašnjava- To je postalo posebno očigledno le- bora sa sedam na pet članova. jući da zahtev Ministarstva nije izvod- tos, kada je doneta odluka da se sufi- Ipak, sve je kulminiralo s promenom ljiv. Čak je, kako prenose neki dnevni li- cit sredstava iz rfzo prebaci u penzioni takozvane Uredbe o centralizovanoj na- stovi, postavio ultimatum: ili se menja fond, što bi praktično značilo da će rfzo bavci lekova, koju je Ministarstvo zdrav- uredba ili on ide. raspolagati sa dva odsto manje novca, a lja donelo u novembru ove godine. To je Epilog nam je poznat.

18. XII 2014. VREME 13 hladan tuš

NAJVEĆA “KASA” SRPSKOG ZDRAVSTVA: Kroz RFZO godišnje prođe oko dve milijarde evra foto Jelena Vučetić

lični i politički razlozi zdravstveno osiguranje najstresnije prethodili Vuksanovićevoj odluci. Kra- Po svemu sudeći, Momčilo Babić je radno mesto u Srbiji, odnosno da od te jem 2012. bio je izložen kritici dvoje mini- ostavkom samo preduhitrio smenu koja nema ni željenije ni baksuznije funkci- stara – Mlađana Dinkića i resorne mu mi- mu se mesecima spremala. Podsetimo, u je u državi. Ako se osvrnemo na posled- nistarke Slavice Đukić Dejanović. Prvo intervjuu u “Politici” u maju ove godine, njih petnaestak godina rada ove institu- je tokom rasprave o budžetu u Skupštini izjavio je da je preko tabloidnih medija cije, možemo da vidimo da su svi koji su Dinkić optužio Vuksanovića da je kadar stalno izložen dezavuisanju i napadima sedeli u toj stolici – ili bili pod istragom, Demokratske stranke, te da je kao takav bez osnova i da mu prete veštačkim ne- ili završili u zatvoru ili, u najboljem slu- kriv za nagomilavanje dugova rfzo pre- stašicama lekova. “Ovih dana mi preno- čaju, podnosili ostavke pre isteka man- ma bolnicama, a onda se oglasila i tadaš- se pretnje da će me smeniti preko no- data. Svi su, izuzev Svetlane Vukajlović, nja ministarka zdravlja, s konstatacijom vog ministra zdravlja Zlatibora Lončara, bili iz redova belih mantila. Svi su, opet da najbitnije zdravstvene institucije u ze- da će mi ‘napakovati’ preko državnog re- izuzev Svetlane Vukajlović, bili stranački mlji ne rade u skladu sa zakonom i da su vizora Radoslava Sretenovića”, rekao je kadrovi. Svi su bili napadani, a oni koji bi se nadležnosti izmešale. Vuksanović je na Dinkićeve optužbe Na tapetu odgovorio obrazloženjem da je nedostatak novca u kasi rfzo posledica manjeg Mandat Momčila Babića ostaće upamćen i po povlačenju nepopularnih poteza. broja zaposlenih i neuplaćenih doprino- Jedan od njih je ideja da se uvedu elektronske zdravstvene knjižice, što je bio sa, a ne rezultat njegovog rada i tom prili- projekat od nekoliko miliona evra, a svakog građanina Srbije je trebalo da košta kom se pozvao na podatke Poreske upra- po 500 dinara. Od ovog poduhvata se odustalo nakon snažnog pritiska javnosti. ve, u čijoj je nadležnosti kontrola upla- Osim toga, rfzo je u poslednje dve godine bio na meti i zbog nedostatka pojedi- ta doprinosa za zdravstvo, te naveo da nih materijala po bolnicama poput stentova i srčanih zalistaka za kardiološke su shodno tim podacima dugovanja za pacijente, veštačkih kukova i kolena. zdravstveno osiguranje premašila sumu Takođe, jedan od nezaboravnih momenata je i slučaj Milene Tabaković, ćerke gu- od 130 milijardi dinara. Takođe, kao još vernerke Narodne banke Srbije. Milena je, naime, na raspolaganju imala vozača jedan od razloga za nedovoljno novca u i službeni automobil od rfzo kako bi dva puta nedeljno dolazila iz Novog Sada u kasi rfzo, Vuksanović je istakao i činje- Beograd na predavanja, a tu odluku potpisao je upravo Babić. Bivšem direktoru nicu da upravo Vlada Srbije nije uplaći- rfzo se stavlja na dušu i to što nije uspeo da nađe zajednički jezik sa farmaceutima, vala doprinose za 1,3 miliona nezaposle- zbog čega je na tržištu često vladala nestašica petovalentnih vakcina za najmlađe. nih, izbeglih, raseljenih i drugih socijalno ugroženih kategorija stanovništva. Ume- Ipak, najveći greh je bio taj što je odluke o slanju na lečenje u inostranstvo teško sto da se za tu svrhu u kasu rfzo sliju 52 obolele dece donosio tek posle pritiska javnosti. milijarde dinara, stiglo je, kako je rekao, svega 1,6 milijardi. tada Babić, dodavši da mu je savest mir- pali u nemilost ministra zdravlja, brzo bi Sve se na kraju završilo na ostavci, a na i da radi u državnom i nacionalnom tražili ili novo radno mesto ili advokata. dr Vuksanović se vratio svojoj specijal- interesu po programu nove vlade. Nezva- Prethodnik dr Babića, dr Aleksandar nosti – urologiji. nično, poziciju je pokušavao da osigura Vuksanović, doneo je odluku da poziciju Dve godine ranije, sa mesta direktora računajući pre na stara poznanstva nego direktora rfzo napusti negde na polovini rfzo otišla je prva žena na toj funkciji – na sadašnju poziciju člana sns-a u kojoj mandata, početkom decembra 2012. Sce- Svetlana Vukajlović. je od osnivanja i u kojoj se smatra(o) pri- nario njegovog odlaska neodoljivo pod- Iako joj je mandat istekao u maju 2010. vilegovanim samo zato što je lečio Tomi- seća na ovaj koji se upravo odvija. Doktor godine, Svetlanu Vukajlović je posle kon- slava Nikolića u vreme dok je ovaj, kao Vuksanović je, naime, napisao ostavku, kursa raspisanog istog meseca Upravni opozicija vlasti demokrata, štrajkovao obrazložio je “ličnim razlozima” i istakao odbor rfzo ponovo izabrao za direktora. glađu. Na te veze se, očigledno, nije moda to nema veze sa bilo kakvim politič- Nakon toga ova odluka je trebalo da pro- gao osloniti. kim pritiscima, čak je dodao da “nije ni đe kadrovsku komisiju Vlade i da dobi- Ostavka Momčila Babića je još jedan znao da vlast želi da ga smeni”. Pa ipak, je saglasnost. Odluka uo rfzo je, među- dokaz koji potkrepljuje teoriju da je po- signali da takva volja postoji su se mo- tim, iz nekog razloga skinuta sa dnev- zicija direktora Republičkog fonda za gli razaznati iz nekoliko događaja koji su nog reda kadrovske komisije i faktički »

VREME 18. XII 2014. 14 foto A. Anđić foto foto I. Pavićević foto BIVŠI: Dr Aleksandar Vuksanović, Svetlana Vukajlović, dr Mijat Savić

nikada na taj dnevni red nije ni došla, važno je zvati se mijat godine, nasledivši svog partijskog druga a javnost nikada nije dobila objašnje- Pre Svetlane Vukajlović Fondom je Nenada Đorđevića koji je direktno iz fote- nje zbog čega. Ono što se dalo pročita- upravljao dr Mijat Savić, danas poznatiji lje direktora otišao u zatvor zbog fi nansij- ti u novinama bilo je da bi mesto direk- kao tast Čedomira Jovanovića. Ni njego- skih malverzacija. Baš u vreme njegovog tora rfzo, po koalicionom sporazumu, vo rukovođenje Fondom, tada se to zva- dolaska na čelo Fonda događa se nagli us- pripalo Demokratskoj stranci i da je to lo Republički zavod za zdravstveno osi- pon Instituta za kardiovaskularne bole- razlog što Vukajlovićeva nije prošla ka- guranje, nije bilo med i mleko. Iste godine sti “Dedinje” i dr Milovana Bojića. Inače, drovsku komisiju Vlade, jer zamerki na kada je došao na čelo rzzo-a (2001), tadaš- Janković je važio za čoveka koji je umeo njen rad nije bilo. nji ministar zdravlja i zaštite životne sre- da prepozna šansu, što je najbolje demon- Svetlana Vukajlović je više puta doka- dine Obren Joksimović zatražio je njego- strirao transferom iz sps-a u jul, nakon zala da je najbolji menadžer u javnom sek- vo hitno razrešenje zbog toga, kako je re- čega postaje jedan od favorita partijske toru. Tokom njenog vođenja Fonda, ova kao, što je Savić “suprotno svim zakonima predsednice Mire Marković, koju je često ustanova je iz defi citarnog fi nansiranja i i pravilnicima o snabdevanju preuzeo sa- pratio na putovanjima po Indiji, prilikom ogromnog duga prerasla u održiv fi nan- mostalno uređivanje oblasti zajedničkog promocije njenih knjiga. sijski sistem. Za vreme njenog mandata medicinskog snabdevanja”. Joksimović ga Uhapšen je u martu 2001. godine pod smanjene su liste čekanja na hirurške inje optužio i da slabo sarađuje sa resornim optužbom da je učestvovao u vršenju tervencije i povećan broj intervencija u ministarstvom, te da on (ministar) za neke fi ktivnih uplata sa računa fi rmi u korist kardiohirurgiji i ortopediji, uvedena je poteze rzzo saznaje tek iz medija. Ni Sa- jul-a, i time oštetio Republički zavod za kontrola cena lekova i ugradnog materi- vić njemu nije ostao dužan. Pod parolom zdravstveno osiguranje i Institut za ra- jala, a centralizacijom nabavki ostvarene “za građane je najvažnije da budu snabde- diologiju i onkologiju za 256.000 tadaš- su značajne uštede, povećan je broj osi- veni lekovima”, nije propustio da “podse- njih nemačkih maraka prilikom nabav- guranika koji se upućuje u inostranstvo ti” na krivične prijave koje su podnošene ke citostatika za Institut za onkologiju na lečenje, počelo je fi nansiranje vante- protiv Joksimovića dok je bio lekar, kao i 2000. godine (takozvana afera “Citosta- lesne oplodnje, a na njenu ličnu inicijati- na druge mu grehe iz prošlosti aludiraju- tici”). Iako prvobitno osuđen na pet go- vu izgrađena je Roditeljska kuća za decu ći na stranačka preletanja i favorizovanje dina zatvora, u julu ove godine ga je Ape- obolelu od raka, prva takve vrste u Srbiji. kadrova Milovana Bojića. Manje od mesec lacioni sud oslobodio optužbi. Nakon četiri meseca provedena u beste- dana nakon toga, Joksimović koji je pre- Igrom slučaja, nova v.d. direktorka rf- žinskom stanju, na funkciji v.d. direktora tio rušenjem vlade ako se Savić ne razre- zo-a, Verica Lazić, bila je svojevremeno zu- rfzo, a bez ikakvog odgovora od strane ši dužnosti, više nije bio ministar. Drugi barka upravo Miri Marković. Ta kvalifi ka- Vlade, uprkos upornom insistiranju, Vu- veći sukob koji se takođe završio u Saviće- cija joj u ovom slučaju sigurno nije pomo- kajlovićeva podnosi neopozivu ostavku. vu korist bio je onaj sa direktorom Galeni- gla, ali u medijima se uporno ističe njena Manje od godinu dana kasnije (u sep- ke Zvonkom Ostojićem, koji ga je optužio partijska bliskost sa ministrom zdravlja tembru 2011), uhapšena je na osnovu da je oštetio ovu fabriku lekova za nekoli- Zlatiborom Lončarom. Kako će se snaći optužnice podignute pod sumnjom da ko stotina miliona dolara, što je navodno na novoj funkciji i da li v.d. faza prethodi je krajem 2009. godine, zajedno sa Smilj- kulminiralo i fi zičkim razračunavanjem sa i konkretnom zvanju direktora, videće- kom Mileusnić Adžić, Vladimirom Gra- predsednikom nadzornog odbora Galeni- mo nakon konkursa, na kome će sigur- varom i Ljubomirom Pavićevićem, uče- ke. Posle toga Ostojić je smenjen. no biti dosta zainteresovanih (Momčilo stvovala u nelegalnoj nabavci vakcina Mijat Savić je u fotelji direktora Fon- Babić je, na primer, odabran od 11 prijav- protiv gripa A H1N1 i time oštetila dr- da sedeo do 2005. godine, a onda se vra- ljenih kandidata). Jedno je sigurno, ono- žavni budžet za oko 1,25 miliona evra. U tio svom poslu, pedijatriji, na jednoj prime ko na tom konkursu pobedi i sedne u pritvoru je provela više od osam mese- vatnoj klinici. stolicu direktora rfzo, od kvalifi kacija i ci. Na slobodu je puštena krajem maja Njegov prethodnik nije bio te sreće. znanja defi nitivno će biti potrebniji de- 2012. godine. Njena krivica ni do danas Tomislav Janković, ginekolog i istaknu- beli živci i jaka leđa. ¶ nije dokazana. ti član jul-a, došao je na čelo Fonda 1998. JASMINA LAZIĆ

18. XII 2014. VREME NUSPOJAVE

TEOFIL PANČIĆ 15

Tiranska majka i građani kao deca

Na dan nastanka ovog teksta srpski premijer citira “staru ki- no da se takve stvari ubuduće ne događaju, mada, moram nesku poslovicu” (uzgred, jeste li čuli ovaj: “Koja je najbolja sta- vam reći: događaće se. To je, na žalost, tamna strana ljudske ra japanska poslovica? ‘Ne veruj starim kineskim poslovica- slobode: ne umeju svi s njom da se nose, neki je naprosto si- ma!’“), red je da i mi započnemo kolumnu u duhu posezanja za luju, i to se završi tragično po njih i druge. Da se razumemo, biserima iz na alina. Evo, recimo, mudri Paskal je sažeo svo- takvi su ubedljiva manjina: u daleko najvećem broju sluča- ja životna saznanja u onu da “Sve čovekove nesreće potiču iz jeva, onaj ko sedne za volan ne pogine, onaj ko se napije ne jednog izvora – ne moći sedeti mirno u sobi.” Eh, ta draga ﬁ lo- napravi neko sranje nego se malo proveseli pa se mamuran zofska opšta mestašca, zgodna za citiranje u raznim prigoda- otrezni etc. Ljudi, pa i oni od dvadesetak godina, zapravo su ma... S jedne strane, nije li nemoguće odreći duboku tačnost uglavnom prilično odgovorna stvorenja... drevnom Paskalovom zaključku koji kaže da nas lično šejtan Šta ovo znači? Da onima koji ne umeju da nose svoju slo- vuče u svako učestvovanje u metežu sveta – što je samim tim bodu treba pomoći da to nauče, a ne ukidati slobodu svima i doprinošenje istom (manje svetu, više metežu)? Na drugoj samo zato što će poneko pokušati (neretko i uspeti) da je “zlo- strani, a šta mi pa imamo od toga kad se po tom Paskalovom upotrebi”. Država nije tiranska majka koja će građane da drži uvidu ipak ne može (pro)živeti, to jest, kad je sasvim jasno da u zaptu i pod ključem i da im određuje povečerje. Država nije je – doslovan i metaforičan – “izlazak iz sobe” nešto takoreći ni tiranski otac koji će samovlasno da izriče zabrane, pa ma- jednako životu? Da, nesudelovanje u stvarima od ovoga sve- kar one bile sasvim zaumne i zadirale u neotuđiva ustavna

Lako je podjariti strahove ljudi na tragedijama, i naterati ih da od njih pobegnu u svet infantilizujuće “sigurnosti” represije

ta spasava vas unapred od niza pojedinačnih belaja, ali i od prava. Država, recimo, ne može da deli građane na punoletne radosti i uzbuđenja, to jest, čini vaš život mizernim po sebi... i punoletnije: ili jesi punoletan, ili nisi! Ako jesi, recimo sa osa- Čemu ova decembarska umovanja? Pa, dragi moji, mislim mnaest, ako možeš da glasaš na izborima, plaćaš porez i ideš da je razlog tome u prirodi aktuelne vlasti zemlje Srbije: nije u vojsku, pa bogme možeš i da voziš kola! Kad i koliko hoćeš! ona ni šešeljevska ni veberovska nego – paskalovska. Ona, Naravno, moraš da imaš dozvolu, a ako kršiš propise moraš naime, drži da je život smrtonosna pojava (što je nesumnji- biti kažnjen. Ali ti, pojedinačno, a ne svi đuture... vo tačno) i da je zato najbolje da ga bude što manje: manje ži- Ovaj “paskalovski” (jasno vam je da ovde samo “zloupo- vota, manje i smrti. Jednačina jednostavna, neoboriva i – sa- trebljavam” velikog Francuza) pristup države prema građa- vršeno idiotska. Tačnije, duboko nekroﬁ lna, okrenuta protiv ninu – a za koji od Malograđanina dobija ushićene aplauze, svake mogućnosti života ko poligona slobode, uživanja i sre- na šta i računa! – tipičan je modus mišljenja i delovanja ultra- će, a dakako i nesreće, žalosti, opasnosti – što je druga strana konzervativne desnice. Ona savremeni svet vidi kao “iskva- iste medalje, i jedno bez drugog ne ide. reno mesto” koje treba nekako, a kako nego prisilom, utera- Neki su se klinci “zakucali” kolima u reku, pijani, u nedo- ti nazad u (nikada stvarno postojeću) idilu “tradicionalnih ba, bez vozačke dozvole; neki drugi doživeli su – ne i prežive- vrednosti”. Desnica uvek prvo proizvodi moralnu paniku, a li, bar ne svi – neke slične nesreće. Mediji su, u morbidnoj po- zatim joj podleže, kao da ju je proizvela “objektivna situaci- trazi za senzacijma koje uzburkavaju emocije, oko toga na- ja”, a ne ona sama; iz toga prelazi u stanje histerisanja, a ono digli tipično demagošku moralnu paniku, a vlast je na to re- pak rezultira ovakvim ili onakvim zabranama ustavno neza- agovala uterivajem paskalovštine: zašto ne bismo mlađim branjivih stvari: za to vreme, “pristojni građani” ili tiho apla- punoletnicima zabranili da sedaju za volan, makar i samo udiraju represiji ili ih naprosto “boli uvo”, jer im se čini da se kasno uveče? Zašto ne bismo prekidali ﬁ lmove i tv serije ovaj ili onaj čin arbitrarne, naustavne prinude njih lično ne moronskim upozorenjima da to kako Brus Vilis vozi u Umri tiče jer, šta znam, nisu mladi, ne voze kola, ne izlaze noću, ne muški “nije u skladu s propisima o bezbednosti saobraćaja”? piju, ne ovo, ne ono... Sve dok ne dođe na red nešto što ih se i Kupovanje alkohola noću (u Beogradu) smo već zabranili, i te kako tiče (na primer, zabrana konzumiranja kikirikija čet- to svima, mladima i starima, vozačima ili pešacima. Jeste da vrtkom, upotrebe reči “premda” prepodne, hodanja desnom je protivustavno, ali šta ima veze? stranom trotoara zelenookim osobama ili zabrana nošenja Lako je mobilisati emocije ljudi na tragedijama, lako je po- žutih čarapa na teritoriji Kolubarskog okruga, načelno nisu djariti njihove prastrahove, od kojih rado beže u ifantilizu- ama baš ništa luđi od zabrane noćnog kupovanja piva ili ne- juću “sigurnost” nasumične represije. Naravno, bilo bi divno ograničenog raspolaganja sopstvenim motornim vozilom, uz da se te strašne pogibije nikada nisu dogodile; bilo bi odlič- vozačku dozvolu), ali tada je, gle, već kasno. ¶

VREME 18. XII 2014. 16 Medijska i šira slika Balkanski CNN i njegov aršin Media Observatory otkriva kako je Evropska komisija omogućila izmene medijskih zakona u Srbiji, a Vlada Srbije bespogovorno prihvatila, otvorivši tako put za potencijalno narušavanje medijskog pluralizma u zemlji

ada bi novinski izdavač imao svoj pogovora povinovale mišljenju Brisela o kiosk, mogao bi svoja izdanja da ovom pitanju, umesto da zaštite javni in- Kstavlja napred, a konkurentne na- teres svojih građana. slove skriva pozadi. Isto bi važilo i za javni medijski servis točak promena u Srbiji. Kada bi se bavio i distribucijom, Potraga za onima koji su omogućili ove

mogao bi da zloupotrebi taj svoj distri- izmene počinje sa srpskom radnom gru- NOVA INFORMATIVNA buterski položaj favorizovanjem vlasti- pom koja je imala zadatak da izradi na- KUĆA U REGIONU: N1 tog programa. crte seta medijskih zakona. Fotograﬁ je: FoNet Iz ovoga proizlazi da kablovskom dis- Pisanje nacrta Zakona o javnom infor- tributeru/operateru ne bi trebalo dozvo- misanju i medijima i Zakona o elektron- kanale”, rekao je Kovačević, koji je u jav- liti da proizvodi sadržaj. skim medijima traje već godinama. Bilo noj raspravi bio među najglasnijim pro- Međutim, Narodna skupština Srbije je tu raznih verzija nacrta koje su prati- tiv ove odredbe. je 2. avgusta 2014. godine usvojila Zakon le izmene među članovima radnih gru- Rade Veljanovski, profesor Univerzite- o elektronskim medijima i Zakon o jav- pa, kao i kadrovske promene u samom ta u Beogradu i član jedne od radnih gru- nom informisanju i medijima koji omo- Ministarstvu kulture i medija. pa koja je imala zadatak da izradi nacrt gućavaju distributerima/operaterima da Verzija nacrta Zakona o elektronskim zakona, rekao je da se Dragan Kolarević, proizvode sadržaj i favorizuju vlastite ka- medijima koja je predstavljena na javnoj u to vreme pomoćnik ministra kulture nale u odnosu na druge. raspravi u oktobru 2013. godine nije omo- zadužen za medije, odlučio za ovu odred- Kao rezultat toga, kablovska televizij- gućavala kablovskim distributerima/ope- bu smatrajući da je to u nacionalnom in- ska stanica N1, partner cnn-a na Balka- raterima da imaju informativne progra- teresu Srbije. Međutim, radna grupa je nu, od 30. oktobra 2014. godine je počela s me, ali je to omogućavala svima drugima, na kraju odbila da uvrsti odredbu u na- emitovanjem programa putem najvećeg pa je prema tome dozvoljeno Telekomu crt zakona. operatera u regiji, sbb/Telemach grupe, Srbije da ima vlastiti sportski program. Media Observatory je saznala da je ova koja je njegov vlasnik, a koji pokriva sve Telekom je u to vreme uveliko bio vlasnik odredba iznenada dodata u Ministarstvu, zemlje bivše Jugoslavije. četiri kanala Arena sport. pre javne rasprave u jesen. Prema rečima Ovde se postavlja pitanje zašto su srp- Prema članu 109 tog nacrta zakona, sedam ljudi sa kojima smo razgovarali i ski zakonodavci napravili izuzetak samo “da bi se sprečilo narušavanje medijskog koji su u različitim fazama bili uključeni za kablovske distributere/operatere. pluralizma ili vršenje prevelikog utica- u izradu nacrta zakona, niko nije znao ko U potrazi za odgovorom, Media Obser- ja na javno mnjenje, ne dozvoljava se da: je zapravo napisao ovaj član. vatory je otkrio drugu, još više uznemi- 1) Operater pruža opšte medijske usluge S druge strane, vodeći kablovski ope- rujuću dimenziju zakonodavnih izme- i medijske usluge specijalizovane za in- rater u zemlji, sbb, smatrao je da je ova na koje su omogućile da N1 počne s emi- formativni programski sadržaj”. Dakle, iz odredba isuviše restriktivna i insistirao tovanjem programa. Naime, ta dimenzi- ovoga proizlazi da se, na primer, sportske u javnoj raspravi na njenom povlačenju ja ukazuje na to da su ljudi koji rade u vesti mogu emitovati. kako bi se operaterima omogućilo da pro- Briselu, u Jedinici za odnose sa Srbijom Dragiša Kovačević, vlasnik sos kana- izvode informativni program. pri Generalnoj direkciji Evropske komi- la, prvog sportskog kanala u Srbiji i riva- U toku javne rasprave o zakonu, u je- sije za proširenje, uskladili nacrte zako- la Arena sporta, rekao je da je ovaj nacrt sen 2013. godine, u Srbiji je došlo do re- na ove zemlje sa komentarima koji su na bio skrojen tako da odgovara Telekomu. konstrukcije Vlade, pri čemu je Saša Mir- tu temu dobili od velikih sila, a koji prete “Oni (Vlada) će ga (Telekom) bolje pro- ković iz Asocijacije nezavisnih elektron- da naruše medijski pluralizam u zemlji. dati ako, zajedno sa mobilnom, ﬁ ksnom skih medija (anem) 14. oktobra 2013. godi- S druge strane, srpske vlasti su se bez i kablovskom mrežom, poseduje i tv ne došao na mesto pomoćnika ministra

18. XII 2014. VREME 17

kulture i medija zaduženog za medije. viši savetnik Upravnog odbora sbb–Te- “Dobro se sećam da smo imali apsolutno lemach grupe. neverovatnu i haotičnu situaciju sa ovim Kao što je uvek slučaj sa stranim in- tekstovima nacrta zakona zbog različitih vesticijama, i ova investicija je morala uticaja. Morali smo da poštujemo te tek- da ide preko ambasade. David Krzywda, stove, koji su činili osnovu za javnu raspra- ekonomski savetnik u Američkoj amba- vu, ali smo morali i da razdvojimo šta pri- sadi u Beogradu, rekao je da vlade Sjedi- pada kom zakonu”, rekao je Mirković. njenih Američkih Država i Srbije imaju Zbog toga je formirana nova radna zajednički interes da podstaknu stvara- grupa da bi, prema Mirkovićevim reči- nje privlačnog poslovnog ambijenta i doma, pronašla model da na transparen- lazak stranih investicija u Srbiju, uklju- tan način završi nedovršeni posao. Po- čujući povećano investiranje američkih red Mirkovića, u grupi su bili Siniša Isa- fi rmi u ovu zemlju. kov iz pokrajinskog javnog servisa rtv-a, “U slučaju kkr-a, ambasada se pobrinu- Đorđe Vlajić iz javnog servisa rts-a, vla- la da njen stav bude u skladu sa američ- dika Porfi rije iz Radiofuzne agencije rra, kim interesom da podrži napredak Srbi- kao i Saša Gajin, stručnjak za medijsko je ka Evropskoj uniji, a posebno da klima pravo. Konačne verzije nacrta medijskih za investiranje u Srbiji bude privlačna i zakona, koje su poslate u Brisel, nisu do- u skladu sa standardima Evropske uni- zvoljavale distributerima/operaterima da je u oblasti slobode medija i pluraliteta”, budu pružaoci sadržaja, prema članu 46. rekao je Krzywda. Vremenska skala Zakona o javnom informisanju i mediji- Nema sumnje da je iz poslovne per- 2002. – Dragan Šolak osniva sbb. ma, dok je kontroverzni član 109. izbrisan. spektive to izgledalo kao dobra investi- Nakon javne rasprave, a pre usvajanja cija. Delujući pod imenom sbb-a i Tele- 2007. – Mid Europe stiče kontrolni bilo kog zakona, Srbija je, kao kandidat za macha, United grupa ima oko 1,89 milio- udeo u sbb-u. Evropska banka za ob- članstvo u eu, obavezna da nacrte zakona korisnika kablovskih, satelitskih, širo- novu i razvoj (ebrd) je koinvestitor. na pošalje briselskoj Jedinici za prošire- kopojasnih, fi ksnih i mobilnih usluga na 2009. – Mid Europe kupuje Telemach nje pri Generalnoj direkciji Evropske ko- šest tržišta bivše Jugoslavije (Srbija, Slo- Slovenija (vodeći kablovski operater misije, putem Kancelarije za eu integra- venija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, u Sloveniji), a Telemach se nakon toga cije ove zemlje. Nakon dobijanja komen- Hrvatska i Makedonija), koji ukupno ima- širi u Bosnu i Hercegovinu. tara na nacrte zakona iz Brisela, revidi- ju više od 20 miliona stanovnika. Stati- Januar 2013. – Cameron Munter po- rani nacrt može ići na usvajanje u Vladu stički podaci pokazuju da oko 60 posto činje da radi kao viši savetnik Uprav- i Skupštinu. ljudi u Srbiji televiziju gleda isključivo ka- nog odbora sbb–Telemach grupe. blovskim putem. Ukupan broj korisnika američka investicija kablovske tv u Srbiji iznosi 1,44 miliona, a Septembar 2013. – u Beogradu se re- Negde u to vreme, 16. septembra 2013. tržište i dalje raste. Prema podacima ra- gistruje fi rma Adria News d.o.o. Nje- godine, u Srbiji je registrovana firma tel-a (Agencije za elektronske komunika- na glavna delatnost je proizvodnja Adria News d.o.o., sa sedištem u Bulevaru cije) iz 2013. godine, više od polovine ko- i emitovanje televizijskog progra- Zorana Đinđića na broju 8a. Njena glavna risnika, gotovo 800.000, klijenti su sbb-a. ma. Osnivač i jedini deoničar je fi r- delatnost je proizvodnja i emitovanje te- Henrik Kra , šef kkr-ovog tima za tema Adria News S.a.r.l. sa sedištem u levizijskog programa. Osnivač i jedini de- lekome i tehnološke investicije u Evropi, Luksemburgu. oničar je fi rma Adria News S.a.r.l., sa sedi- u oktobru 2013. godine je opisao ovu inve- Oktobar 2013. – kkr kupuje Uni- štem u Luksemburgu. Ova fi rma je zapra- sticiju za Financial Times, rekavši da su ted grupu (sbb, Telemach, Total tv). vo N1 tv, partner cnn-a na Balkanu, iza “njihove operacije podjednako moderne i Evropska banka za obnovu i razvoj koje stoji United grupa (sbb/Telemach). napredne kao na zapadnim tržištima, ali (ebrd) je koinvestitor. Privatni deonički fond kkr, sa sedi- fi rma deluje na tržištu koje ima nisku ra- Februar 2014. – United grupa kupu- štem u Njujorku, 15. oktobra 2013. godi- širenost širokopojasnih i pay-tv usluga”. je većinski udeo u Grand produkciji ne je kupio United grupu od drugog pri- “Videli smo kako se ta priča razvijala (turbo-folk produkcijska kuća). vatnog fonda, Mid Europa, koji je ovom na zapadnim tržištima. Potencijal za rast prodajom utrostručio svoj novac. ebrd je veliki”, dodao je Kra . Avgust 2014. – Srbija usvaja medijske je ostao manjinski deoničar. To je bila zakone koji omogućavaju operateri- prva direktna investicija kkr-a u jugoi- intenzivno lobiranje ma (distributerima) da budu i pruža- stočnoj Evropi. Da bi ispunila svoje ciljeve i pokrenula oci sadržaja. Nekoliko meseci ranije, u januaru 2013. N1, fi rma se morala pobrinuti da se medij- Oktobar 2014. – Televizija N1 počinje godine, bivši američki ambasador u Srbi- ski zakoni promene kako bi se distribu- s emitovanjem. ji, Kameron Manter, počeo je da radi kao terima/operaterima omogućilo da budu »

VREME 18. XII 2014.

Zakoni u regionu BiH Distributerima/operaterima je dozvoljeno da budu i pružaoci sadrža- ja. Pravilo 56/2011 deﬁ niše kriterije za dozvole za distribuciju audiovizuel- nih medijskih usluga i medijskih usluga radija, dok Pravilo 55/2011 navodi kriterijume za pružanje audiovizuel- nih medijskih usluga. Hrvatska Prema članu 79. hrvatskog Zakona o elektroničkim medijima, operater koji vrši delatnost distribucije audio- vizuelnog i/ili radijskog programa ne može biti vlasnik televizije i/ili radija, niti pružatelj medijskih usluga. Makedonija Član 39, stav 1, Zakona za audio i audio-vizuelne medijske usluge zabra- njuje kablovskim distributerima/operaterima da osnivaju medije. POČETAK PADA: Jugoslav Ćosić, direktor Programa za Srbiju TV N1, Crna gora i Brent Sadler, direktor Uredničkog kolegijuma TV N1 Dozvoljeno je, jer Zakon o elektron- ljudima iz medija na većem skupu u re- nivo ako Beograd odbije da popusti. skim medijima ne sadrži član niti zidenciji američkog ambasadora u Srbiji, Upravo se to i desilo. Kako je Media Ob- odredbu koji onemogućavaju distri- ali i sa premijerom Srbije Aleksandrom servatory saznao iz više izvora, United buterima/operaterima da budu i pru- Vučićem. Za vreme njegove druge pose- grupa je angažovala briselsku advokat- žaoci sadržaja. te, 15. aprila 2014. godine, Vučić je, prema sku kancelariju Gide Loyre e Nouel da Slovenija saopštenju iz njegovog kabineta, rekao lobira kod Evropske komisije za izmene Član 61. Akta o masovnim medijima Petreusu da je prva direktna balkanska zakona koje će omogućiti distributerima (2006) predviđa nespojivost vršenja investicija kkr-a, nova prekogranična tv sadržaja/operaterima da budu i pružao- telekomunikacijske delatnosti i radi- stanica N1, dobrodošla u Srbiju. ci sadržaja. otelevizijske delatnosti “osim u sluča- U izjavi se dodaje da je Petreus rekao Media Observatory je nabavio kopiju ju dobijanja dozvole za vršenje radio Vučiću da kkr želi da uveća svoje inve- pisma koju je Evropskoj komisiji u janu- ili televizijske delatnosti kako je na- sticije u Srbiji i da od Beograda napra- aru 2014. godine poslao Benoit Le Bret, vedeno u članu 105. sadašnjeg Zako- vi centar za digitalizaciju u regionu. Po- jedan od partnera u ﬁ rmi Gide, u kome na.” Prema članu 105, dozvola se izda- kušaji stupanja u kontakt sa Petreusom kaže: “Podsećamo vas da u zakonima eu nisu urodili plodom. u oblasti emitovanja ne postoji nijedna je operateru pod uslovima i po krite- Drugi oblik pritiska se mogao čuti za odredba koja bi nametnula obavezno rijima koje je Agencija za komunika- vreme javne rasprave. sbb je snažno za- razdvajanje proizvođača i distributera cijske mreže i usluge Republike Slo- govarao izmene nacrta Zakona o elek- sadržaja. Kada bi takvo ograničenje bilo venije dužna da utvrdi. tronskim medijima, insistirajući da je usvojeno na državnom nivou, ono bi se pružaoci sadržaja. član 109. Nacrta Zakona o elektronskim po svoj prilici smatralo restriktivnim i Čini se da se borba za ove izmene vo- medijima isuviše restriktivan i citirajući nesrazmernim.” dila na tri glavna fronta. Jedan je uklju- prakse u drugim zemljama eu koje omo- Upitan od strane Media Observatory čivao Dejvida Petreusa, predsedavajućeg gućavaju distributerima/operaterima da da komentariše savete koje je dao Evrop- kkr Global Institute, drugi se odnosio na budu i pružaoci sadržaja informativnih skoj komisiji u ime United grupe, Le Bret javnu raspravu u Srbiji, a treći na lobira- programa. je rekao: “Prema propisima advokatske nje u Briselu. Brent Sadler, direktor N1 i bivši nagra- komore, ne mogu da otkrijem ni komen- Penzionisani američki general i biv- đivani novinar cnn-a, otišao je u jesen tarišem odnose ni sa jednim klijentom.” ši direktor cia Petreus je dva puta pose- 2013. godine još dalje od sbb-a kada je za- Brojni pokušaji da dobijemo odgovara- tio Beograd gde se sastao sa svim bitnim pretio da će ovaj slučaj podići na evropski jući komentar od United grupe o ovom »

VREME 18. XII 2014. 20 N1 vis-a-vis Al Jazeera Al Jazeera Balkans, koja je počela sa emitovanjem na glavnim jezicima bivše Ju- moguće posledice goslavije u novembru 2011. godine, bila je prvi regionalni informativni tv servis Ovaj problem izaziva zabrinutost nakon devedesetih godina prošlog veka, kada se raspala Jugoslavija. kako će u budućnosti izgledati srpska Sedište stanice se nalazi u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, ali ona pokriva i Hr- medijska scena ako United grupa zlou- vatsku, Srbiju, Sloveniju, Makedoniju, Crnu Goru i Kosovo. Al Jazeera je neza- potrebi svoj položaj. Telekomunikacij- visna stanica u vlasništvu države Katar kroz Qatar Media Corporation, a sedi- ske fi rme u Srbiji su fi nansijski jače od šte joj je u Dohi. medija, naročito sbb, koji ima podršku kkr-a, jedne od najvećih privatnih deo- N1 tv ima sličan koncept. Partner joj je cnn i pokriva sve bivše jugoslovenske ničkih fi rmi u svetu koja upravlja sred- države, osim Kosova, sa studijima u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. stvima u vrednosti više od 50 milijardi Boro Kontić, direktor Sarajevo Media Centra, smatra da nijedna od ove dve tv američkih dolara. stanice nije došla zbog uočene potrebe ili iscrpne analize potrebe za regional- Stručnjak za medijsko pravo Slobo- nom televizijom. dan Kremenjak kaže da je pozitivno to Obe stanice imaju istu ciljnu grupu, tako da je uzajamna konkurencija očekiva- što će biti teško vršiti pritisak na ne- na. Kontić, međutim, u sledećem periodu ne očekuje drastične promene na re- koga ko je fi nansijski moćan. “S druge gionalnoj medijskoj sceni. strane, ko može garantovati da će se “Postojaće tihi i prikriveni sukob, u kome Al Jazeera ima prednost zato što je svi- ta moć uvek koristiti u interesu javnosti, a ne u interesu kkr-a?”, zapitao se ma dostupna (putem kablovske televizije) i ima veći budžet. Na strani N1 se na- Kremenjak. lazi bolji tim i ogromna želja za uspehom, ali njegovo najveće ograničenje je po- Đorđe Krivokapić, šef pravnog depar- slodavac koji ga smatra konjem na kratke staze, a ne akterom koji je sposoban tmana u Share foundation, ukazao je da formira informativni kanal dostupan svima.” na sukob između dva osnovna princi- pitanju su bili bezuspešni. eu, nemaju ovu odredbu za kablovske pa – interesa javnosti u oblasti informi- Media Observatory je saznao iz više operatere u svojim zakonima. sanja i slobodnog preduzetništva. “Kao izvora da je ebrd, manjinski vlasnik Uni- Na pitanje da li su advokatska fi rma i operater sa značajnim tržišnim udelom, ted grupe, takođe lobirao u Briselu za iz- ebrd kontaktirali Komisiju u vezi sa ovim sbb ima veoma dobru pregovaračku pomene zakona, pozivajući se na iste argu- pitanjem, Myriam Ferran, šefi ca Jedinice ziciju u odnosu na svakog distribute- mente kao i Gide. za Srbiju pri Generalnoj direkciji za pro- ra medijskog sadržaja i u takvim raz- Kada je Media Observatory kontakti- širenje Evropske komisije, odgovorila je govorima nema jednakosti”, rekao je rao Viktoriju Melohinovu, savetnicu za potvrdno. Krivokapić. komunikacije Press službe ebrd-a, ona je “Komisija je otvorena da sasluša sve Stručnjaci se slažu da je sada ključno rekla: “Nažalost, nismo u mogućnosti da stavove zainteresovanih strana o nacr- pitanje koliko su snažna i sposobna re- damo komentar na ovu priču.” tima zakona koje zemlje kandidati treba gulatorna tela u Srbiji da se suoče s ovim da usvoje, jer njihovi stavovi mogu skre- rizicima. što se desi u briselu, nuti pažnju Komisije na moguća neslaga- Po svoj prilici će javnost na kraju pla- ostaje u briselu nja sa eu aquis”, dodala je Ferran. titi cenu ovakvih zakona. Univerzitetski Kao rezultat lobiranja, Jedinica za pro- Stanovište Komisije jeste da nijedna profesor Stanko Crnobrnja je podsetio da širenje pri Generalnoj direkciji je Zakon pravna odredba eu u polju emitovanja je sbb, kao najveći kablovski operater u o javnom informisanju i medijima vra- ne nameće obavezno razdvajanje proi- zemlji, prvo u februaru 2014. godine ku- tila Srbiji, uz komentar da revidira član zvođača sadržaja i distributera. pio najveću fi rmu za proizvodnju zabave 46. kako bi se distributerima/operaterima “U tom kontekstu, što se tiče eu aquis- u Srbiji, Grand produkciju, a da je zatim omogućilo da proizvode sadržaj preko a, Srbija dakle ima pravo da dozvoli ver- uveo informativni program koji deluje u povezanog pravnog lica. S obzirom da je tikalnu integraciju svog pružaoca sadr- partnerstvu sa cnn-om. na putu evropskih integracija, Vlada Srbi- žaja i distributera”, zaključila je Ferran. “Čini se da proizvodnja najgledanijeg je je bez pogovora prihvatila predlog Bri- Bez obzira na različitu politiku o ovom zabavnog programa i veoma uticajnih ve- sela da promeni kontroverznu odredbu. pitanju među zemljama članicama eu, sti, te istovremena kontrola distribucije Ovakav komentar Brisela o revidira- dosadašnja medijska praksa u Srbiji ne svih drugih sadržaja, donosi sigurnu po- nju navedenog člana je bio iznenađenje, ostavlja prostor za optimizam. bedu”, kaže Crnobrnja. s obzirom na to da je Komisija primenila Ako ste korisnik kablovskih usluga Prema njegovim rečima, nema puno drugačije standarde za javni servis Srbi- sbb-a, u ponudi nemate nijedan od četi- aktera na srpskoj sceni koji će se moći je, rts, kao i u slučaju zakona o medijima ri Arena Sport kanala čiji je vlasnik Te- suprotstaviti ovoj novouspostavljenoj u Hrvatskoj i Sloveniji. lekom Srbija. Ako imate Open iptv Tele- moćnoj medijskoj kući. ¶ rts je 2009. godine bio prisiljen da raz- koma Srbije, u svojoj ponudi nemate ka- BOJANA BARLOVAC dvoji delatnosti proizvodnje programa i nal sbb-a Sport klub. Nadalje, B92 Info, SARADNIK NA TEKSTU: BOJAN VUČIĆEVIĆ. distribucije (koju sada vodi etv). kanal koji je konkurentan N1, uklonjen Ovaj tekst je originalno napisan Ni Hrvatska ni Slovenija, kao članice je iz osnovnog kablovskog paketa sbb-a. za see Media Observatory

18. XII 2014. VREME Tribina nedeljnika “Vreme” 21 KAKO GRAĐANI VOJVODINE VIDE EVROPSKU UNIJU

Foto: Milovan Milenkovic »

VREME 18. XII 2014. 22

Fotograﬁ je: UNS Ako bi se ovih dana u Srbiji raspisao re- spremni da zarad ulaska u EU izmene ferendum o članstvu u Evropskoj uniji, svoje životne navike (52,6 odsto), dok je 54,5 odsto građana Vojvodine bi glasalo 35,8 procenata građana spremno da se za ulazak, od čega je 33,3 odsto sigurno usavršava ili prekvaliﬁ kuje, a 35,5 odsto u to, dok bi 21,2 procenata verovatno i da živi neko vreme nezadovoljavajućim zaokružili “za”. S druge strane, 18,7 od- životnim standardom. Najveći broj gra- sto Vojvođana su sigurno protiv, a deset đana Vojvodine dosta realistično smatra odsto njihovih sugrađana verovatno da će Srbija ući u EU između 2020. i 2025. protiv. Zanimljivo je i da što su ispitanici godine (46 odsto), 21 odsto ispitanih stariji, to ukupna podrška EU integra- veruje da se to nikada neće dogoditi, a cijama raste. To je jedan od rezultata 20,6 procenata da će se to desiti brzo, istraživanja “Informisanost građana u periodu 2014–2019. godine. Vojvođa- Vojvodine o evropskim procesima”, koje ni procenjuju da će pristupanjem u EU je Ninamedia sprovela u oktobru ove situacija u Srbiji biti bolja kada je reč o godine na uzorku od 1800 ispitanika ekonomskoj stabilnosti (50,1 odsto), ali starosti između 18 i 80 godina. Ono je po- lošija po pitanju troškova života (49,5 kazalo i da su građani, makar na rečima, odsto) i cena namirnica (38,5 odsto).

18. XII 2014. VREME 23

Ukoliko bi se u Srbiji u nedelju raspisao referendum o članstvu EU, da li biste glasali? (%)

organizaciji nedeljnika “Vre- me” održana je tribina na kojoj se razgovaralo o rezultatima ovog istraživanja. Učesni- Uci su bili Vladimir Vuletić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Popov, direktor Centra za re- gionalizam, Jovan Komšić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici, Jovo Bakić, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu i Branislav Bugarski, Po- krajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, dok je mo- derator bio Dimitrije Boarov, novinar nedeljnika “Vreme”.

eurofobičnost mladih iznenađuje Dimitrije Boarov: Šta vas je prijatno ili neprijatno iznenadilo u istraživanju s obzirom na nedvosmislenu oprede- ljenost pokrajinskih vlasti za evropsku Vojvodinu? Branislav Bugarski: Ideja Pokrajin- skog sekretarijata za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu je bila da pokušamo da sa terena dobijemo povrat- Foto: Bojan Hohnjec nu informaciju koliko građani Vojvodine uopšte razumeju procese evrointegracije Da li ste u poslednjih 12 meseci putovali u neke i kakav je njihov odnos prema tom veli- od zemalja EU? kom poslu koji je pred čitavim društvom i u kom smislu oni misle da će to uticati na njihov život. To ima svoj trend – 2009. godine 73 odsto građana Srbije je podr- žavalo evrointegracije, danas u ap Vojvo- dini više od 54 odsto građana i dalje po- država proces i to nam uliva nadu. Odli- ka društva u Vojvodini je spremnost za prilagođavanje promenama u potrazi za boljim društveno-ekonomskim okvirom. Taj rezultat i spremnost za prilagođava- nje potvrdili su mišljenje da Vojvodina »

VREME 18. XII 2014. 24

ima kapacitet u budućnosti. Ono što je mladim ljudima približiti proces evroin- Srbije u eu, ali su zato anketirani poka- bilo iznenađenje jeste eurofobičnost mla- tegracije. Te podatke smo hteli da ukrsti- zali veliki optimizam o iznosu prosečnih dih generacija – najveći broj onih koji bi mo i sa podacima o iskustvima građana mesečnih zarada, što je dobar pokazatelj glasali protiv je u starosnoj kategoriji od sa zemljama eu u poslednjih 12 meseci. I i daje nam dobru osnovu za dalje zago- 18 do 29 godina, dok bi starije generacije taj podatak je indikativan – u poslednjih varanje ulaska Srbije u eu. (najviše u dobi 66-80 godina) glasale za. 12 meseci 24 odsto anketiranih je putova- Dakle, od 66-80 godina 39,5 odsto bi sigur- lo u neku od zemalja članica Evropske kako probuditi uzdržane no glasalo za ulazak Srbije u Evropsku unije, dok 76 odsto nije putovalo. Iako ve- Dimitrije Boarov: Ako pođemo od teze uniju, dok je najveći procenat onih koji ćinski nisu putovali u zemlje članice eu, da je Vojvodina više bila okrenuta eu bi glasali protiv u kategoriji 18-29 godina. Vojvođani od ulaska Srbije u eu očekuju zbog prirode mnogih faktora, da li sma- To smo i hteli da postignemo ovim istra- veća lična mesečna primanja, kao i da će trate da ovi rezultati pokazuju izvesnu živanjem: da vidimo koje su to društve- cene namirnica biti veća posle ulaska u stagnaciju čak i tamo gde bi se očekiva- ne grupe koje ne poseduju ﬂ eksibilnost i Uniju. Tu se vidi nepoznavanje trenda. lo da oni budu veći, i šta ta tamna mesta imaju rezerve prema članstvu Srbije u eu. Takođe, oni koji nisu putovali očekuju da u anketi pokazuju? Mislim da je to važna tema – kako će životni troškovi biti veći posle ulaska Jovan Komšić: “U pripremi za tribinu pokušao sam da nađem istraživanje koje se odnosi na celu Srbiju, rađeno dva meseca ranije, u septembru 2014. godine. Istraživanje je sprovela agencija Medium Gallup po sličnoj metodologiji. Ako upo- redimo trendove prema Evropskoj uniji od 2011. o različitim stavovima i vred- nosnim sudovima ispitanika, videćemo da je raspoloženje bilo trotrećinsko – jedna trećina je bila za modernizaciju druš- tva, druga trećina je bila konzervativna, dok je treća trećina bila hibridno, kole- bljivo raspoložena; 2012. godine je 35 odsto građana podržavalo evrointegracije, da bi 2014. godine 47 odsto građana po- državalo evrointegracije na nivou Srbije. Ovim istraživanjem na nivou Vojvodine identiﬁ kovani su slični trendovi: 21 odsto je veoma negativno i negativno pre- Foto: Milovan Milenković ma eu, a u Srbiji 27 odsto. Tu ima izvesne Kada govorimo o ceni namirnica, pristupanjem razlike koja nije zanemarljiva. Prema Me- EU situacija u Srbiji će biti bolja, gora ili će ostati dium Gallupu opšte negativno raspolo- nepromenjena (%) ženje prema eu na nivou Srbije je 29 odsto. Kad je reč o uzdržanosti, u Vojvodini 41,6 odsto građana nema ni negativno ni pozitivno mišljenje o eu, što je duplo više kolebljivih u odnosu na ostatak Srbije (23 odsto, odnosno 19 odsto na prvim asoci- jacijama). Pozitivna slika o eu je 34,5 odsto u Vojvodini, a opšti pozitivan stav u Srbiji je 47 odsto. Vojvodina i Beograd se izdvajaju kao karakteristične zajednice po naglašeni- jim modernizacijskim potencijalima. Za- nimljivo je kako reaguje i kakve poruke emituje politička elita u Srbiji i Vojvodini i kako one utiču na raspoloženje građana i eventualnu komparaciju. Od 2012. godine se smanjuju ideološki rascepi na antievropske i proevropske stavove – stranka

18. XII 2014. VREME 25

za srednje slojeve, a veći deo društva ta- vori. Na taj način, eu se detronizuje, ona za mlade ljude nije više neupitni cilj. Bri- ne to što će taj evroskeptični deo omladi- ne ići ka krajnjoj desnici. Kada bi išao ka krajnoj levici, ne bi me toliko brinulo, jer ona može da bude trenutno protiv eu, ali nije za njenu dehumanizaciju. Krajnja desnica može da teži ka razbijanju Evropske unije. A ukoliko bi do toga došlo, ovaj deo Balkana bi bio najveća žrtva razbijanja. Druga stvar koja brine je i to što je samo 36 odsto ispitanika spremno na dodatno školovanje. Dobra stvar je što su mladi ovog puta spremniji na dodatno školovanje i žele da se dodatno edukuju, dok su najmanje na to spremni ispitanici u privatnom sektoru. To brine jer bi bilo “U Srbiji imate jedan puzajući logično da je privatni sektor najviše za- autoritarizam na delu i taj autoritarizam interesovan za usavršavanje zbog boljeg poslovanja. Najspremniji za usavršavanje jeste proevropski” —Jovo Bakić su u mešovitom sektoru, zatim u držav- nom. To znači da je ona uobičajena slika koja je ranije bila ili antievropski ili evro- dobro. Veći deo je usvojio promenu. Ali, o privatnim preduzetnicima kao onima skeptično raspoložena preuzela je proe- ako to povežemo sa ovim istraživanjem koji vuku napred, u najboljem slučaju, vropsku platformu, i to verovatno dovodi u kojem ispada da što je čovek mlađi, to samo delimično tačna. To govori o tome većinsko pozitivno raspoloženje prema je evroskeptičniji, onda je ta činjenica ve- da uobičajene slike o privatnom i držav- eu na 47 procenata. Kad je o referendu- oma zabrinjavajuća. Jer, ukoliko se razo- nom sektoru nisu crno-bele i da ih treba mu reč, u momentu izjašnjavanja u Voj- čaraju, može se očekivati rast evroskep- uzimati sa rezervom. Nije to sve onako vodini je apsolutna većina od 54,5 odsto ticizma. Ako pogledate rezultate istraži- kako se ideološki predstavlja. za članstvo u eu, dok je u Srbiji oko 57 od- vanja prema kojima je 50 odsto anketi- sto; protiv bi glasalo 28,7 Vojvođana, dok ranih ispitanika uzrasta od 18 do 29 go- nacionalizam kao štit bi na nivou Srbije protiv glasalo 37 odsto dina opredeljeno za eu, a da je 59 odsto od nesigurnosti građana. Zanimljive su razlike u nijansa- anketiranih u kategoriji od 60 do 80 go- Dimitrije Boarov: Mladi su po deﬁ nicima. U Vojvodini je 38,3 odsto mladih od dina, onda je to značajna razlika. To zna- ji skloni radikalnijim ideološkim projek- 18 do 29 godina protiv ulaska u eu, ali su či da su oni ljudi koji su pre četvrt veka tima, manje su inertni i kritičniji prema većinski za ulazak. bili u srednjim godinama i koji su se ma- svakoj ideološkoj struji. Da li evroskepti- hom protivili režimu Slobodana Miloše- cizam mladih evropski problem? sledimo vođu, ali smo vića zadržali svoj evrooptimizam, i oni Vladimir Vuletić: Ne treba stvari po- evroskeptični čine tri petine eu pristalica. I to je veoma smatrati baš crno-belo, nisu to tako stra- Dimitrije Boarov: Ako vladajuća koa- različito od onog vremena od pre dvade- hovite statističke razlike. S druge stra- licija ima oko 60 odsto biračkog tela, plus setak godina, kad sam ja bio mlad i kad ne, vidimo da su mladi takođe spremni nekadašnji vatreni zagovornici evrop- je velika većina starijih ljudi bila izrazi- na promenu radnih navika. Mladi dugo- skih integracija, trebalo bi da je mnogo to protiv Evropske unije. To su ljudi koji ročno gledano mogu biti problem, i to veći postotak evroentuzijasta. Kako se su sledili režim Slobodana Miloševića, i nije samo problem Srbije. Porast i jača- desilo da to nije tako? Kako objašnjava- taj podatak možda najviše zabrinjava. nje nacionalizma u Evropi je neka vrsta te da su mladi u ne baš malom procentu Zašto? Zato što na mladima svet ostaje. odbrambenog rova, odbrambenog meha- protiv ulaska u Evropsku uniju ? Kada dođe do razočaranosti, biće još više nizma od nesigurnosti koju nosi savre- Jovo Bakić: Ljudi ovde slede vođu i evroskeptika. Mlad čovek voli da se promeni način života. Problem je u tome što stranku. Ali, iako ga slede, oni ne usvaja- tivi starijima, a pošto se stariji, a naročito se eu predstavlja prvenstveno kao aso- ju sve ono što vođa govori – slede ga, ali politička elita, sad slažu da treba ići u eu, cijacija zemalja usmerenih ka ekonomi- su zadržali evroskepticizam. Dakle, sle- mladi kažu njima to baš ne izgleda tako – ji. Ekonomija, ekonomija, rast, to su cilje- de Srpsku naprednu stranku, ranije su pogledajte šta se desilo Grčkoj, prezadu- vi. Zapostavlja se ono na čemu je uteme- bili radikali, ali su zadržali radikalski od- ženiji su i imaju još veću nezaposlenost ljena Evropska unija, a to je bezbednost, nos prema Evropskoj uniji. To je, očigled- nego mi, Bugarska je kao ušla u eu, tu su i nju bi trebalo aktuelizovati, pogotovo no, manji deo njihovih pristalica i to je sedam godina, možda ima malo boljitka ovde na Balkanu. Ideja da je eu isključivo »

VREME 18. XII 2014. 26

mehanizam koji doprinosi konkurentnosti evropskih zemalja na globalnom trži- štu dominira i danas, i to se to odražava na nesigurnost mladih ljudi kad je reč o poslu i životnim šansama. Normalno je da se oni, u reakciji, okreću ka nečemu što im se čini kao štit, a to su nacionalne zajednice. Kod nas je do 2000. godine Evropska unija bila predstavljena kao nekakva “krava muzara” – ako uđemo u eu, biće- mo situirani i bogati. Treba imati u vidu da, kada danas razmišljamo o eu, nama najviše doprinosi aspekt bezbednosti i o tome treba više pričati i razmišljati. Kada bi se kojim slučajem desilo da region Balkana bude interesno podeljen između velikih sila, a da mi ne budemo “Odlika društva u Vojvodini je spremnost pod “kapom” Evropske unije, bezbednosni problemi bili bi mnogo ozbiljniji, tada na prilagođavanje i rezultati istraživanja bi ekonomski aspekt bio u drugom planu. Ekonomski aspekt jeste važan, ali nije potvrđuju tezu da Vojvodina ima kapacitet jedini, i dosadašnje insistiranje na tako- u budućnosti” —Branislav Bugarski zvanom “blagostanju” sada nam se vraća kao bumerang, jer vidimo da u eu ne teče da se ulaskom u eu stvari neće mnogo Vojvodina ima tri države članice eu sa ko- med i mleko. Taj aspekt rađa nacionali- promeniti. jima se graniči i samim tim je i neposred- zam i ukoliko ostanemo u starim okvi- na komunikacija veća, a i posredna, pu- rima razmišljanja, bićemo u problemu. vojvodina – evropski region tem medija, preko kablovske televizije se Još jedna stvar je bitna. Izražen je po- Dimitrije Boarov: U Vojvodinu se si- prati komunikacija iz okruženja, tako da zitivan osećaj prema eu (jedna trećina je gurno mnogo više nego u druge delove se tu može steći realnija slika i to može izrazito ili delimično pozitivna), dok jed- Srbije slivaju informacije iz Hrvatske, dovesti do neke vrste realističnijeg od- na petina gaji negativna osećanja pre- Mađarske, iz Rumunije. Na izvestan na- nosa. Međutim, ovde je po meni daleko ma eu (oni su bučniji i deluju kao da ih čin, utiče li to na malo realističniji, tre- važnija jedna druga stvar. Mi smo ima- je više). Ono što je važno je da na 40 od- zveniji odnos kada je ovaj set ekonom- li razna kretanja unutar eu. Prvo je bila sto ravnodušnih treba uticati i akcento- skih projekcija u pitanju? ona želja za bržim proširenjem, bum koji vati druge aspekte jer su građani svesni Aleksandar Popov: To ima smisla jer se desio 2007. godine, da bi onda došlo do

Foto: Bojan Hohnjec

18. XII 2014. VREME 27

zemljama eu, ona jeste jedan prepoznatljiv evropski region i ta stabilnost je po meni značajnija nego ovo sada... Sada mi imamo novo istraživanje koje je naruči- la delegacija eu i koje je Medium Gallup uradio i koje pokazuje veći stepen podrš- ke na nivou cele Srbije nego na nivou Voj- vodine. Međutim, tu je veliki rizik u slu- čaju da se promene neke stvari kod, na primer, stava vladajuće političke garniture ili ako stvari ne budu išle tempom koji se obećava. Vojvođani su tu realistič- ni, oni u 46 odsto slučajeva ne očekuju da će Srbija postati članica eu pre 2020– 2025. Setimo se samo Labusove 2007. godine ili olako datih obećanja da ćemo do kraja ove decenije ući u eu. Ovde je meni daleko značajniji stabilan odnos koji će “Od 2012. godine smanjuju se ideološki varirati u nekim minimalnijim granica- ma nego ta dramatična kretanja koja se rascepi na antievropske i proevropske dešavaju na nivou Srbije, na šta najviše ima uticaja i to što ljudi nisu ili dovoljno stavove, jer je vladajuća stranka upoznati sa eu ili ne osećaju odmah do- preuzela proevropsku platformu, što brobit ulaska u eu. Kada sam spomenuo ovo istraživanje koje je naručila eu, jedan utiče na većinsko pozitivno raspoloženje od faktora je korist. Pozitivno je ocenje- no to što su evropske zemlje pritrčale u prema EU” —Jovan Komšić pomoć Srbiji kada su bile poplave. Ljudi zasićenja i do krize unutar same eu. Tre- istraživanju koje je poručila sama Kan- očekuju da osećate taj boljitak svakod- ba gledati kako se kod nas kretao odnos celarija za pridruživanje eu, ta podrška nevno. To bi, naravno, bilo pozitivno. Pro- građana prema eu u Vojvodini i na nivou je na nivou Srbije pala na dramatičnih 47 fesor Komšić je rekao jednu istinitu stvar Srbije. Važno je da je tu Vojvodina najve- odsto kada se saberu i oni koji bi sigur- o važnosti atmosfere koju budu stvarale ća konstanta. Ako pogledamo da je 77 odno i koji bi eventualno glasali za; u isto političke elite. Setimo se samo one zbu- sto građana dalo podršku eu 2009. na ni- vreme Vojvodina nije išla ispod 50 pro- njujuće atmosfere koju je stvarao mini- vou Srbije, tu je bio neki špic. Podrška je cenata. To je jedan stabilan odnos i to je star Jeremić sa ona četiri stuba. Sada, ovi opala na 60 odsto 2010, a 2012. u leto, po i odraz njene pozicije. Ona je okružena novi Evropljani, iako balansiraju između Rusije i eu i kunu se da nikada neće pri- Kada govorimo o troškovima života, znati nezavisnost Kosova, oni ipak veo- pristupanjem EU situacija u Srbiji će biti bolja, ma ubedljivo i stalno ponavljaju putem gora ili će ostati nepromenjena (%) medija, a veoma su prisutni u medijima, da ipak Evropa, odnosno članstvo u eu jeste najbolja alternativa.

o mladima i eu Dimitrije Boarov: U kom pravcu vi sad mislite da treba delovati da bi se dobili nešto bolji rezultati u korist eu? Branislav Bugarski: Važan cilj za nas je da povratimo poverenje u sistem i u institucije, i da pokušamo da povratimo poverenje mladih. Mislim da je zajed- nički društveni problem koji imaju čla- nice eu i naše društvo taj da mladi više ne znaju šta su bili razlozi opredeljenja da se uopšte napravi Unija. A tu postoje dva principijelna cilja. Jedno je da bude »

VREME 18. XII 2014. 28

večno mir u Evropi nakon velikih ratova, znači, da rata više ne bude. I drugi, da se na globalnom tržištu kroz udruživanje održi konkurentnost i time obezbedi ekonomija blagostanja. Iz naše perspektive, mi smo zaboravili zašto smo želeli da idemo u eu i tu smo nekoliko puta poljulja- ni u svojoj opredeljenosti. Kada smo pili benzina više nego mleka i isto tako ratovali na ovim prostorima, naša želja je bila da živimo u normalnom društvu. A onda je, nekim procesima koji nisu bili dovoljno objašnjeni u društvu, ta naša želja do- vedena pod znak pitanja i tu se možda i opravdano pojavljuje nepoverenje u dobru volju eu da i mi budemo deo tog prostora. Što se Pokrajine tiče, mi i dalje smatramo da još intenzivnijom saradnjom, kao poluostrvo u eu, jer smo sa sve tri “Ekonomski aspekt EU jeste važan, ali strane okruženi Unijom, sa regionima u nije jedini, bezbednosni aspekt je za nas Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji, ali i sa drugima, u Nemačkoj, Austriji, Italiji i ne mnogo značajniji” —Vladimir Vuletić samo time nego pre svega investiranjem u edukaciju, da ćemo uspeti da dodatno približimo te procese i na taj način mlade generacije vratimo nazad. Gospodin Bakić je imao dijalog sa predsednikom države koji nije umeo da još jednom ponovi temu master rada, da protiv takvih procesa zauzmemo jasan stav jer to sigurno neće vratiti poverenje mladih da država ide u pravcu koji će njima omogućiti bolji život. Puzajući autoritarizam Dimitrije Boarov: Ako dođe do desta- bilizacije iz unutrašnjih političkih razloga u Srbiji ili dođe do nekog oblika jed- noumlja, jednopartijske vlasti, pojačane represije, da li je to pogodno za ulazak “Ono što za mene predstavlja iznenađenje ćutke, po naredbi, u Evropu ili će zapravo onda rasti evroskepsa? je da samo 42 odsto ispitanika smatra će u Jovo Bakić: To je dosta složeno pita- pogledu nezaposlenosti situacija biti bolja, nje zato što u Srbiji imate jedan puzaju- ći autoritarizam na delu i taj autoritari- verovatno imajući u vidu to da se u EU zam jeste proevropski. Mi smo spoljno- politički orijentisani ka Evropskoj uniji, očekuje eﬁ kasnije poslovanje i eﬁ kasnija a sa druge strane imate sistematsko mar- administracija” —Dimitrije Boarov ginalizovanje opozicije, rasturanje opozicije, progone, nedozvoljavanje da se kri- da se ponaša na manje autoritaran na- usmereni i do mogućeg rasta evroskepse. tička reč čuje na nacionalnim televizija- čin. I to je nešto što je, u stvari, jako opa- ma. I sada tu postoji, po mom mišljenju, sno za perspektivu priključenja eu, zbog kuda plovi srbija i dvosmerna poruka iz eu koja mene ni- toga što će opoziciono raspoloženje nemi- Dimitrije Boarov: Uvek se na unutraš- malo na ohrabruje jer s jedne strane se novno rasti u Srbiji. I ako dolazi do toga njem političkom planu povodom Evro- kaže “samo napred, mi vas čekamo u eu”, da opozicija nema podršku iz eu, kao što pe sukobljavaju projekcije i same Srbije, a sa druge strane opet čini mi se da nika- je trenutno nema, to će onda dovesti do bez obzira na integracije. Šta možemo tu da manji pritisak nije bio na vlast u Srbiji ogorčenja tih ljudi koji su opoziciono očekivati u Vojvodini i u Srbiji u celini?

18. XII 2014. VREME 29

Jovan Komšić: Mislim da je ključno pitanje kuda plovi državni vrh Srbije. On je krenuo ka institucionalnoj luci eu, ali eu je svesna da taj brod može da zausta- vi kretanje ili smanji brzinu ili promeni kurs. I da upravo zbog vrlo značajnog ra- skršća na kome se još nalaze Srbija i njena politička elita, kojoj, uzgred moram priznati, nije nimalo lako, mislim da eu dobro procenjuje situaciju u Srbiji danas. Ukoliko bi insistirali na žestokom disci- plinovanju na svim frontovima zbog de- ﬁ cita koje ima ova vlast u sferi kulture, u sferi informacija, u sferi zrele demokratije, moglo bi se desiti da iz samoodržanja, političkog interesa, taj brod krene ka nekoj drugoj luci. A Vojvodini i znači da taj drugi brod ipak ne krene ka nekoj drugoj luci, a takve signale povremeno dobijamo. Vojvo- dina je značajna samim svojim postojanjem kao institucionalna drugost, kao neka šansa da se političke elite Srbije na- uče abecedi demokratije kao podele i rav- noteže moći. Bezbednosni aspekt je sada najbitniji, ta ključna brazda mora biti još dublje zaorana, kada ona bude dublje zaorana, onda će na dnevni red istovremeno i te kako doći standardi informisanja, debate na svim demokratskim nivoima, uključujući opoziciju. Vojvodina daje šan- su da se u tom usponu stranke na vlasti koja ima šezdesetoprocentnu podršku aﬁ rmiše princip saradnje, princip kon- kurencije drugih planova, drugih pogleda na stvari pa i na evropske integracije. I u tom smislu vojvođanska administracija ima šansu da pokaže da je unutar vred- Foto: Milovan Milenkovic nosnog evropskog okvira moguće ponuditi konkurentne i kvalitetnije projekte. Prema vašem mišljenju, kada će se Srbija učlaniti u EU? (%) rovita situacija Dimitrije Boarov: Evo gledamo hrvatski slučaj, oni su ušli u eu i zanimljivo je da sada već u predizbornoj kampanji u vezi sa predsedničkim izborima, ta stranka, koja je uvela Hrvatsku, hdz, počinje da gradi ponovo neku svoju popularnost na nezadovoljstvu koje je izazvao taj prvi šok ulaska u eu, kad nisu grunuli med i mleko. Da li u slučaju jedne dublje poli- tičke krize u čitavom regionu, pa i u Evro- pi povodom Ukrajine, svi osećamo taj za- dah novog talasa Hladnog rata, da li će u slučaju te nepovoljne međunarodne situ- acije jenjavati proevropski entuzijazam? »

VREME 18. XII 2014. 30

“Brza ekonomska dobrobit od ulaska Srbije u EU se ne može očekivati i to se videlo na primeru naših suseda, ali sa druge strane se takođe vidi da u ovo vreme niko ne može biti ostrvo. Srbija posebno ne može sebi dozvoliti taj luksuz” —Aleksandar Popov

Aleksandar Popov: Moram da pono- ulaska Srbije u eu se ne može očekivati i zarad eu” opterećivati put Srbije u eu? vim ono što je kazao Komšić, a to je da to se videlo na primeru naših suseda ali Vladimir Vuletić: Dva su izvora promi u ovom trenutku ne znamo gde plovi sa druge strane se takođe vidi da u ovo blema sa kojima se Srbija suočava na ovaj brod s obzirom na unutrašnju situ- vreme niko ne može biti ostrvo. Srbija po- evropskom putu. Jedan smo pomenuli aciju, a i na stanje unutar eu. Činjenica je sebno ne može sebi dozvoliti taj luksuz. – to je taj nacionalizam i evroskeptici- da smo izvukli pouke i videli šta se dešava Ovaj istočni vetar koji sam spomenuo... to zam za koji sam rekao da je, pre svega, sa zemljama, nama veoma bliskim, kojima što se konačno videlo da smo mi za džabe, reakcija na neispunjena obećanja libe- ne cvetaju ruže. Uzmimo slučaj Hrvatske, kada je reč o Vojvodini, u ponižavajućim rala koji dominiraju danas Evropskom i Slovenije koja je takođe u ekonomskoj uslovima poklonili nis i pride što je išlo uz unijom, taj unutrašnji problem eu. Dru- krizi. To je nešto što je upozoravajuće za njega i ova žestoka packa koju smo dobi- gi izazov je u vezi sa balkanskim regio- Srbiju, ali dešava se i na spoljnom planu li sa prekidom izgradnje Južnog toka, mi- nom na koji uticaj imaju različite veli- baš kada je reč o ovom zaoštravanju od- slim da kada bi se još više razobličilo u jav- ke, što svetske, što regionalne sile. Pre nosa u međunarodnoj sferi između Evro- nosti da bi to bio još jedan vetar u leđa ka svega, s jedne strane eu, s druge stra- pe i Rusije da nas je slučajno taj istočni ve- onima koji se zalažu za eu. Ekonomija je- ne Rusija, a i Turska. Te tri sile treba tar sada gurnuo u pravcu Evrope mada je ste jedan od ključnih faktora, ali, nažalost, imati u vidu kada razmišljamo o ovim ona postala daleko manje privlačna nego kod nas puno emocije nadvladavaju, kao prostoru. Rusija je bila prilično uticaj- pre deset godina. Pre deset godina je bilo i uticaj političke elite putem medija, tako na poslednjih nekoliko godina, pa mož- “samo da uđemo u eu i odmah ćemo po- da se u ovoj rovitoj situaciji unutar Srbi- da i čitavu deceniju i duže. Radila je ko- stati zemlja blagostanja”. Međutim, niti je i eu veoma lako može izokrenuti da od rak po korak, veoma spretno, koriste- je eu ona ista u koju smo mi krenuli niti tih 57 odsto u Srbiji ili 54 odsto u Vojvodi- ći i ove probleme koje eu ima i u tom smo mi oni isti koji smo bili u ono vreme ni, da to ode u sunovrat u trenutku koji bi smislu ovo što se dešava sa Južnim to- kada smo krenuli ka eu. I eu se našla u se mogao desiti čak u neko skorije vreme. kom jeste jedan strašan udarac Rusiji svojim unutrašnjim problemima tako da koja se sada na ovaj ili onaj način izmi- sve to izaziva jednu izuzetno nestabilnu i balkan između velikih sila če, ali ona će, pretpostavljam, tim izmi- neizvesnu situaciju kada je reč o putu Sr- Dimitrije Boarov: Koliko će taj pro- canjem možda ostaviti određeni prostor bije ka eu. Brza ekonomska dobrobit od blem da neki “neće da napuštaju Rusiju Turskoj. U tom smislu stvar nije završe- na kada je reč o tome šta se može ovde Da li vam je lični životni standard danas bolji, isti dešavati i ja zbog toga opet ponavljam ili lošiji nego pre 12 meseci? da je nama sada jako u interesu da na neki način nađemo tu vrstu zajedničkog okvira sa našim susedima da ne bismo došli u situaciju da u nekom budućem komešanju, neka je ekonomsko, neka je političko, da ne prizivamo vraga, budemo u jednom okruženju koje nije prija- teljsko, koje nije iz istog tabora. Rusija, ovom situacijom sa Južnim tokom – vi- dećemo šta će se još dešavati – jeste po- tisnuta iz regiona, ali to ne znači da je tim čitava ova priča i završena. Ima tu još pretendenata na region. ¶ PRIREDILE: BILJANA VASIĆ I JELENA JORGAČEVIĆ

18. XII 2014. VREME LISICAIŽDRAL

LJUBOMIR ŽIVKOV 31

Norvežani i ja

Naučni projekat sam se od sebe proširio i na narode koje vo- pragu nekog izgubljenog sećanja, nekakvog palimpsesta, kao limo, zasad su obrađeni Rusi i Srbi, obuhvaćeni biće i oni koji da smo je znali pa zaboravili, nema veze, živeli!” su nam se u našoj prebogatoj povesti debelo zamerili (Osman- Posao će krenuti toliko dobro da će dobrotvor naš tj. po- lije, Germani, nato i sl.). Ali zar ne treba da napišem i nešto slodavac M. (koji je bio suvlasnik restorana, drugi beše Nor- preventivno? Kako je prijatno u državama sa kojima nismo vežanin J., arhitekta) doći na ideju da u toku večeri promeni ratovali i čiji nam građani ne dosađuju – ne pokušavaju da se barem dve garniture gostiju za svakim stolom, pa kako mi- preko naše zemlje domognu sanjane Evrope niti da se kod sliš to, ljudi se raspojasaju, popiju, mi sviramo, a ti im kažeš: nas nastane? Mislio sam najpre na Norvešku, gde će me moje “Žao mi je, gospodo, vaše vreme je isteklo, platite cenj. račun tamburaštvo odvesti u zimu sedamdeset sedme godine, i to i dopustite vašim sunarodnicima da i oni večeraju i da mal- gde, u Kristijaniju, u Pilestredet ulicu koju ću tek desetak go- ko i oni teraju kera uz tople zvuke precenjenog juga!” M. me- dina spustia naći u romanu Glad. đutim zna da neće biti potrebno nikakvo opominjanje: kad Prvo čega se sećam iz Osla jeste šuštanje iza mojih leđa, budu zvali da rezervišu sto kazaće im kako ima mesta od se- kao malo veća zmija kad ide kroz oštrik, šta je bilo, građan- dam do devet i petnaest, drugima će reći da dođu u devet i ka od svojih sedamdeset godina, što mi se tada činilo kao du- petnaest, i oni će se sami mimoići na stepenicama dok kelne- boka starost, vozi bicikl, gradska čistoća jeste čistila savesno ri budu raspremali stolove (restoran beše na spratu, doklen i stručno i kolovoz i trotoar, pa ipak je pola pedlja utabanog dole bio je bar, isto naš). snega bilo na ulicama, ama pitomica tamošnjeg pio-a nije Rečeno – učinjeno. Prva smena jede i pije (nazdravljajući rada da čeka proleće. i neznancima), naredna šihta u baru čeka svoj red, tako je do-

Moj zamysel bio je da na osnovu ličnog iskustva, kao oni antropolozi koji u arhaičnoj zajednici provedu dve godine i napišu o tome još kakvu knjigu, dokažem kako je suživot sa prezr. manjinom te omraž. komšijama moguć i kako je štaviše prijatan

U restoranu sviramo svake večeri od sedam do jedanaest, govoreno i niti ko tuguje što napušta naš program, niti je ko stanujemo u zasebnoj kući, vozimo se svakodnevno metroom nestrpljiv da se već jedared popne i raskomoti. za koji smo dobili mesečne pretplatne karte (naša je linija bila Jednog me dana M. zove na prozor, dođi, dođi, novina- grorudbanen, stanice behu unapred najavljivane preko zvuč- ru vajni, vidiš onog čoveka sa akten-tašnom, vidim, e, to ti je nika, ali to beše sve: domaćini nisu bili dostigli naš sadašnji predsednik vlade, ide na posao, sam... Zaista, nema telohra- stupanj razvoja gde ti automat svake tri sekunde preti da oči- nitelja, nema džipa od šeika, nema svečane kolone, nema sa- taš kartice kako ti ne bi zlogl. pripadnici Bus-Plusa kontrolo- mim tim ni zaletanja u sveč. kolonu, čovek ide na posao, kao ri očitali bukvicu); od naše kuće do metroa prolazimo pored što njegovi sugrađani idu na Holmenkollen, obližnje brdo po- zgrada mahom jednospratnih i sa prostranim dvorištima, u desno za skijanje, idu sa skijama pod miškom, imaju voz (me- prozorima su sveće i cveće, ispred kuća se igraju deca zrela tro) od centra, već su u cokulama, iziđu iz voza u kome nisu za jaslice, ne vidim da ih iko čuva, u nepromočivim su odelci- ni očitavali karte i već su na skijama, no big deal. ma živih boja, imaju plastične lopate, ašove, i grade nešto od Ne bi bilo učtivo da se ja ovde nastanim, iako mi je sve po snega; ona koja se igraju sama i koju jedva primetiš od nago- volji, nema ova zemlja dugoročniju potrebu za mnom, kad milanog snega svakom prolazniku nazovu piskavo i radosno izsviram ovo što smo se pogodili (dva meseca), u crvenim kva- “haj”, pa tako i meni koji kraj njihove rodne kuće promičem sa zivciganskim košuljama pozajmljenim od “Tamburica”, vra- ovom njuškom stranca (što bi rekao Ž. M.). ćam se u zavičaj gde ću izdržavati nezasitu vlastelu, gde će U restoranu ću primetiti nešto što drugde dotad baš i ni- predsednikova čeljad postati preslobodni zidari koji sazidaće sam video: kako se ko maši čaše sa vinom tako pogleda una- kuće gde kućama mesto nije, i gde ću čitati da je prva dama, okolo i nazdravlja svakome ko ga primeti, i svako uzima svo- kaćiperka bez premca, veća i od Jovanke, na tekstil potrošila ju čašu i nazdravlja tome neznancu (poneko sedi i sam, ali pedeset hiljada evra: tabloidi idu naučn. metodom od kom- ne pije mučki sam samcijat). Ovo je možda njihova verzija pleta do kompleta i sabiraju cene unikata i modela šivenih “Žive” ili “Fortune”, preinternetskih udruga za sklapanje popo jedinstvenoj dobrovorkinoj meri (u nemogućnosti da im znanstava radi braka, prijateljstva ili razvrata, ali ne, njihovo se lično obratim, na ovaj način zahvaljujem inače slabo s moje nazdravljanje nije vodilo spajanju stolova, oni su jedni drugi- strane cenjenima Koštunici i Tadiću što smo bili pošteđeni ma govorili: “Zar nam nije lepo ovde, uz ovo vino, uz đakonije dosadnog, uvezenog i tragikomičnog koncepta Prve dame). ¶ i ovu muziku koja možda nije vrhunska, ali opet nas drži na (nastaviće se)

VREME 18. XII 2014. 32 Neka vrsta društvene hronike Noć u Hajatu

U noći između 10. i 11. decembra sreli su se lice i naličje “onih” zaboravljenih, svelih devedesetih. Staro lice nakinđureno parama i slavom tadašnjih ljudi i simbola, i njegovo naličje teškog, oporog zadaha. A sve se dogodilo kao u kakvoj naturalističkoj režiji, u jednom luksuznom beogradskom hotelu

eljko, sin Svetlane Cece i Željka kao, da podrže vezu između svog sina Ražnatovića Arkana, slavio je svoj i Cecine kćeri, kad je ova druga, unakr- V18. rođendan. Danima pre žurke sna, eto propala. Sav paradni srpski tur- na kojoj će “pevati pola estrade” tablo- bo džet-set, inače, s oduševljenjem je is- idno se spekulisalo o tome ko će biti po- poštovao “rođendan decenije”. zvan a ko neće, šta će majka sinu pokloni- Došli su i političari, nosioci “zlatnih de- ti, koliko će “iskeširati” za proslavu; stalo vedesetih” i ovih sada godina: ministar se na 15.000 evra i na pitanju da li će uvo- spoljnih poslova Ivica Dačić, ministar zni vatromet od 2000 evra po majčinoj že- energetike Aleksandar Antić, socijalista lji stvarno obasjati ceo grad... Ili zamrači- Milutin Mrkonjić, kreator informativnog ti, kako će naknadni događaji pokazati. programa devedesetih Milorad Vučelić, Sledimo satnicu. Spektakularna žur- predsednici Stranke srpskog jedinstva – ka je počela u 21 čas, u sredu 10. decem- sadašnji i bivši – Dragan Marković Pal- bra. Na ulazu hotela Hajat svi gosti su ma i Borislav Pelević, koji su tu stranku i prvo morali da prođu kroz metal-detek- osnovali zajedno s Arkanom. Pokloni su, tor. Slavljenik u belom odelu, sa belom pišu tabloidi, donošeni u kovertama, uru- leptir-mašnom i upadljivim zlatnim ro- čivani, slavljenik od tih para navodno sad foto Goran Srdanov leksom na ruci dočekivao je goste, oko može da kupi stan – sigurno se ne misli na kao ludo zaljubljuje. Roleks od 120.000 300 zvanica. Među prvima je stigao Želj- jednosoban na Karaburmi – a na stolovi- evra, koji je od početka sijao na ruci slav- ko Mitrović, vlasnik tv Pinka, sa supru- ma je pisalo da je privatnost zagarantova- ljenika, za one druge, obične smrtnike gom i kćerkama, sledili su Oliver Mandić i na te da niko neće snimati goste. Prvo je pak kruna je “ne povratilo se” vremena: jedan od pevačicinih najbližih saradnika, bila gala večera za koju se, kažu svi, para velikih pljački, robijanja, pustošenja, ra- Aleksandar Milić Mili. Ni slutili nisu da nije štedelo, najbolja srpska jela, egzotični tovanja, a sad još i čin inicijacije Arkano- će se za koji dan opet sresti na skupu “za- specijaliteti, za vernike posno. Po raspo- vog sina u to i takvo nasleđe. tvorenom za javnost”, na sahrani devojke redu, za 23 sata bilo je najavljeno iznena- Drugi simbolički važan poklon za puno- koja je iako nepozvana na žurku možda đenje – retrospektivni kolaž od slavljeni- letstvo biće – puška. Borislav Pelević, ven- baš u istom tom trenutku ulazila u hotel, kovog rođenja do danas. Tabloidi kažu da čani kum Željka i Svetlane Ražnatović, re- samo na sporedni ulaz, ili je možda već su posebni bili momenti u kojima pokojni kao je: “Daću mu lovačku pušku kojom je bila u njemu, ili se spremala da pođe. Sa Arkan drži sina u naručju dok je bio beba, njegov otac oborio jabuku u Žitorađi kad njima, ono pola estrade takođe je pristi- pa je pola zvanica zaplakalo od dirljivosti. smo išli Ceci u prosidbu.” I dodao: “Posedu- glo, pa su crvenim tepihom gazili u svo- jem posebnu sobu koja je prepuna Željko- jim turbo-krznima, pod frizurama i šmin- a od kuma – puška! vih darova i uspomena na naše zajedničke kama, da izvine poznavaoci, ali provalje- Duh večeri bio je Arkanov sat, koji je godine. Takođe, daću mu uramljene ratne no je da su neki Žika i Dajana došli stili- navodno po njegovoj želji za života imao fotograﬁ je oca koje on nema.” U objavlje- zovani kao Anđelina i Bred, a neka kuma biti predat sinu za punoletstvo. Zlatan nim komentarima ispod tog teksta neki na slavlje ušetala bosa usred decembra, u sat vredan 120.000 evra, napravljen od Pera je napisao: “Pokloni mu knjigu, kume. zlatnim japankama. Došla i sadašnja de- osamnaestokaratnog zlata i optočen di- I nauči ga da bude pošten”. vojka slavljenika, Anika, kćerka vlasni- jamantima. Poznavaoci pišu da ga je folk Kad su krenuli trubači, majku i sina je ka Nibens grupe Mila Đuraškovića, kome zvezda svojevremeno pozajmila od Ar- muzika tako obuzela i pogodila da novce će sad da se sudi zajedno sa Miroslavom kana za snimanje jednog spota, pa je sat uopšte nisu štedeli, pišu medijski svedoci. Miškovićem. Došli i roditelji bivše devoj- prvo bio “poklonjen” manekenu koji je Trubači su bili okićeni parama, a u instru- ke Maše, iz sportskog džet-seta, Terzići, glumio seksi drvoseču u koga se Ceca mente su svako malo ubacivali novčanice

18. XII 2014. VREME 33

elitnom prostitutkom, bez imena i prezi- njenu smrt. Pa kako su to odmah znali? mena, narkomanskom zavisnicom koja A onda je došlo do potpunog preokre- se predozirala. Potom je usledila šok-in- ta. Naslovnice sa likom tek stasalog mla- formacija, da je reč o Ivi Bodrožić, više dića u belom odelu i sa zlatnim roleksom godina u vezi sa medijskim magnatom na ruci munjevito su smenile Ivanine sli- Željkom Mitrovićem, koji je iste te veče- ke i veliki natpisi, misterija i sumnja. Bela ri sa porodicom bio na proslavi u Haja- odela i haljine zamenila je crnina, a jedne tu. Utoliko pre, iz medija se potom sasvim političare zamenili su drugi. Na sahrani povuklo ime Mitrovića, a nadalje se govo- Ivane Bodrožić, privatno obezbeđenje tv rilo samo o Ivani Bakić Bodrožić iz Novog Pinka novinarima je, smatrajući valjda Sada, koja je živela i u Beču, kćerki Nade da je to njihovo neprikosnoveno pravo, Bodrožić, poslanice Demokratske stran- zabranilo ulazak na groblje, sve s pretke u Skupštini ap Vojvodina. njom da će polomiti aparate ako slikaju Pojedini portali, a tu je prednjačio Te- Mitrovića, čak i iz daljine. Bili su na sahrani i političari Bojan Pajtić, Nenad Čanak, Dušan Elezović, Milivoje Vrebalov, stra- načke kolege Ivanine majke, koja je svoj politički put prešla od Nove stranke i na- prednjačkog poslaničkog kluba pa sada do Demokratske stranke. Nagađanja dalje nisu prestajala. U moru nekih oprečnih rezultata obduk- cije, ekspresno brzo urađenoj na vma, te neočekivano brze sahrane, tu i tamo provejavala su pitanja, na primer: zašto je obdukcija rađena na vma a ne na Kli- ničkom centru? Ništa se jasno nije zna- lo, da li je to bila predoziranost aneste- tikom propofolom, kako jedni navode, DUH JEDNE VEČERI: Hotel “Hajat”; Veljko, Ceca i Anastazija Ražnatović; Ivana Bodrožić ili lošim heroinom, kako tvrde drugi, ali obrni-okreni policija reče da u svakom od 50 i 100 evra. Mikrofon je uzeo i mini- leprompter, došli su do fotografi ja, tako- slučaju neće voditi istragu jer Ivana nije star Ivica Dačić, kažu jedan od najvese- zvanih selfi ja Ivane i Željka. Pa do foto- preminula nasilnim putem. lijih gostiju i zapevao Jorgovane: “Koli- grafi je istetoviranog njegovog imena na Šest dana od “rešenog slučaja”, nova sa- ko sam puta umro, a ti me oživjela, koliki njenom telu. Dobili su navodno i infor- znanja više nikome ne daju mira. Sada se sam pijanac bio a ti me otrijeznila... Lako maciju iz prve ruke da je sobu 326 rezervi- na sav glas najavljuje da tužilac traži da se ćeš ti bez mene, al’ kako ću ja bez tebe...” sala kompanija “Pink International”. Od ispitaju uzroci Ivanine smrti, da se daju I dok su tako sevali bakšiši, policijska Pinka su, tvrde, takođe dobili odgovor da detaljni rezultati toksikološke analize, ob- istraga bi trebalo da ustanovi šta se u isto je Ivana bila njihova dugogodišnja sarad- dukcioni nalazi, da se objasni kako to da to vreme, u istom hotelu događalo u sobi nica zaslužna za neke uspešne projekte, je navodno igla sa špricem nađena zabo- 326, ko je u njoj bio i šta je radio; da je ta pa se autori tekstova pitaju kako to da dena u njenoj desnoj ruci kada se zna da noć u Hajatu stvarno izrežirana, dok bi Pink svojoj saradnici nije ni čitulju obja- je bila izraziti dešnjak, drugi opet pitaju kroz zidove tupo odzvanjao ministrov vio. Objavio ju je samo Željko Mitrović, ko je bio s njom u sobi, da li je bila sama glas i strofe Jorgovana, jedan mladi ži- u novosadskom “Dnevniku” sa potpisom dok je umirala, treći ko je menjao statu- vot, u sobi 326, nepovratno bi se gasio. “tvoj”. Nezvanično se saznaje da ceo Pink se na njenom Fejsbuk profi lu gde govori može potvrditi da su Ivana i Željko bili u o čoveku koga voli a koji je lagano ubija, te smrt iza kulisa nekakvom odnosu već nekoliko godina. šta se stvarno dogodilo u noći kada je va- Dok su u jutarnjim izdanjima medi- Katkad i burnom. tromet trebalo da obasja ceo grad, i dok je ji pakovali i prenosili najfriškije detalje Policija je odmah po uviđaju izletela s estradno-politička “elita” slavila u Hajatu. sa “rođendana decenije”, sobarica hote- tim da će istraga biti otvorena samo ako Nešto je u vazduhu valjda govorilo da la otvorila je vrata sobe 326 i imala šta obdukcija pokaže da je do smrti došlo na- je tragedija te noći gotovo neizbežna. Da da vidi – beživotno telo mlade žene, sa silnim putem. I samo u tom slučaju će je sve nekakva režija, publika bi od počet- ubodenim špricom u venu. Ali, zašto bi se utvrditi da li je i s kim devojka bila u ka znala šta će se dogoditi na kraju, čim ta devojka imala bilo kakve veze sa slav- hotelskoj sobi, a, rekoše, i u slučaju da je bi još u prvom kadru ugledala duha iz ljem Cecinog i Arkanovog sina? Devojka te noći koristila drogu u nečijem druš- boce, “onaj” roleks. ¶ je isprva kroz medijske napise nazivana tvu, ta osoba ne može biti odgovorna za IVANA MILANOVIĆ HRAŠOVEC

VREME 18. XII 2014. 34 Protest advokata: nastavak ili kraj Vladari iz senke

Pregovore o izmenama seta zakona u vezi sa notarima vode advokati i Ministarstvo pravde. Nemački GIZ, koji je podržao izradu zakona, sebe prikazuje kao nekoga ko sa celim zamešateljstvom nije imao ama baš nikakve veze

apokon, nakon puna tri mjese- pružanje stručne pomoći Visokom save- Nikole Selakovića, a čaršija priča i da je ca tzv. štrajka advokata u Srbiji, tu pravosuđa”, za vrijeme ministrovanja viđen za Selakovićevog nasljednika. No, Nnjih više od osam hiljada, Mini- Snežane Malović, da bi, čim je osnovana tu su još dva detalja: u maju ove godine, starstvo pravde je otpočelo pregovore po Administrativna kancelarija Visokog sa- izdana je brošura “Javni beležnici – Ko su normalnijem sistemu od onoga kojega je veta sudstva, kojem je šefovala Nata Me- i šta rade”. Na 30 stranica je upravo prof. prije mjesec i nešto mlađahni ministar u sarović, u augustu 2009. godine, bila za- Đurđević napisao hvalospjeve o bilježni- jednoj emisiji opisao: “Preda mnom je bio poslena u Sektoru za normativne poslo- cima kao “vrhuncu pravosudne profesi- sam vrh advokature”. ve. Od maja 2013. godine napredovala je je”, sve je odštampano u 60.000 primje- Dakle, ustanovljena je Radna grupa do načelnice Odjeljenja za statusna pita- raka i podijeljeno po sudovima, lokal- koja bi trebala, kako se očekuje, pripre- nja sudija u vss-u. Ostalo je historija: da- nim samoupravama itd. Izdavački par- miti prijedloge za izmjenu Zakona o jav- nas je u Ministarstvu iz kojega je poče- tneri (čitaj: ﬁ nancijeri) su bili Ministar- nom bilježništvu i seta ostalih poveza- la i nebo zna gdje će biti kraj, od savjet- stvo pravde, eu, sudjelovala je tu i Svjet- nih zakona. Sve to bi trebalo biti završe- nice za stručnu pomoć (sa dvije godine ska banka, ali prije svega giz, njemačka no do ponedjeljka, 22. decembra, kada bi pripravničkog staža) bivšim reformato- Organizacija za međunarodnu suradnju, se o postignutom trebala izjasniti Skup- rima pravosuđa, pomoćnice današnjim, čiji je glavni nalogodavac njemačko Sa- ština Advokatske komore Srbije. Hipote- do notarke... vezno ministarstvo za privrednu surad- tički, ako bi advokati predloženo usvojili, Dejan Đurđević, danas profesor, svoju nju i razvoj (bmz). valjalo bi da se – ne bi bilo prvi puta, uo- karijeru veže za profesora Olivera Anti- Negdje u oktobru ove godine taj isti giz stalom, slijedi još jedna prednovogodiš- ća, bio mu je asistent. Zajedno s Antićem se pokušava izvući iz cijele priče s notari- nja rasprava o budžetu – izmjene upute je u vrijeme donošenja Zakona o javnom ma, nakon što su advokati ušli u protest i Skupštini Srbije; ovoga puta opravdano bilježništvu držao one čuvene specijali- nakon što se pokazalo koliko je nakarad- po hitnom postupku. stičke studije o javnom bilježništvu na na cijela zamisao o monopolu, danas već beogradskom Pravnom fakultetu, na koje samo 92 notara koji rade nauštrb advo- pregovarači su mnogi danas neizabrani notari potro- kata i građana u njihovim poslovima. Tih Da advokati misle ozbiljno, govori već šili nemali novac; uzaludno, jer im to ni- oktobarskih dana bio je predviđen skup i njihov tročlani “pregovarački” tim: tu su kakvu prednost nije donijelo. Naprotiv, giz-a i notara na kojem bi se, valjda po- Jasmina Milutinović, predsjednica Advo- ispostavilo se da se kod Antića i ostalih hvalno, govorilo o prvih mjesec dana no- katske komore Čačka, Mirjana Jovanović u komisiji (profesor Dragor Hiber, Ma- tarijata u Srbiji: njemački ambasador koji Tomić i Tanja Arsić, advokatice iz Novog rija Draškić...) s mukom polagao notar- je trebao otvoriti skup otkazao je svoje Sada, sve tri odlične poznavateljke civil- ski ispit, da bi potom u novoj komisiji sa učešće, a ubrzo je bez objašnjenja otka- nog prava. Đurđevićem i “ekipom” kriteriji bili sni- zan i sam skup. S druge strane, ministarske, u Radnoj ženi, pravilnik o polaganju izmijenjen i Od tada, do danas, šutnja, osim što se grupi su Čedomir Backović, pomoćnik da bi – na kraju – baš kandidati te druge prošle subote u “Blicu” mogla naći bro- ministra za evropske integracije i me- komisije listom, uz rijetke izuzetke, bili šura pod istim naslovom kao i ona maj- đunarodne projekte (jedini koji s nota- imenovani među ona prvotna 94 notara ska. Autor je isti, prof. Đurđević, sadržaj rima nema direktne veze), Nela Kuburo- (danas samo 92), usprkos tome što je za- također, osim u tri detalja: uvodne riječi vić, pomoćnica ministra za pravosuđe i konom izričito propisano da Javnobiljež- predsjednika Javnobilježničke komore svježe-položena (jun ove godine) javna ničku komoru mora osnovati – slovom i Miodraga Đukanovića (to je onaj koji u bilježnica kojoj se, dakako nestranački, brojkom – najmanje sto (100) imenova- nedavnom intervjuu “Danasu” nije odgo- smiješi moguća buduća karijera, te profe- nih javnih bilježnika. vorio ama ni na jedno od pet postavljenih sor Dejan Đurđević, direktor Republičkog Advokati prof. Đurđevića zovu “vla- pitanja!), te objavljenog cjenovnika notar- sekretarijata za zakonodavstvo. darom iz senke”, kad je o notarima riječ. skih usluga i imena, sjedišta i telefona no- Nela Kuburović sigurno ima iskustva tara u Srbiji; na stranu to što je notarima za rad u Radnoj grupi. Čim je položila pra- giz i dve brošure – kao i advokatima, uostalom – zabranje- vosudni ispit – nakon dvije godine pri- Usprkos primjedbama na njegovo uče- no reklamiranje. Ima još razlike: ovoga pravničkog staža u Prvom opštinskom šće u Radnoj grupi, možda to i nije loše: puta se kao izdavač pojavljuje samo Jav- sudu u Beogradu – obrela se 2008. godine sigurno je da je upućen u materiju bo- nobilježnička komora, nema više ni giz-a, u Ministarstvu pravde kao savjetnik “za lje od “ujedinitelja advokata” ministra niti eu. Tiraž je, inače, 162.000 primjeraka,

18. XII 2014. VREME 35

i pitanjem “Kakve će i kolike biti nadlež- nosti javnih beležnika Srbije?”, kojega su organizirali giz-ov Projekt za pravnu re- formu u Republici Srbiji u partnerstvu s Ministarstvom pravde. U informaciji na sajtu giz-a se kaže da su izmjenama Zakona o javnom biljež- ništvu iz februara 2013. godine nadležno- sti “budućih javnih beležnika proširene u znatnoj meri”, pa se precizira: promet nekretninama je već jedna od deﬁ nira- nih nadležnosti javnih bilježnika, ali ih treba proširiti još.

preporuke i odbijanja Simpozijski zaključci – a gotovo su svi, osim onoga da parlamentu predstoji velika normativna aktivnost usklađiva- nja više od 20 zakona prije početka rada notara – pretočeni u one noćne izmjene Zakona o javnom bilježništvu iz po- PREGOVORI NAKON TRI MESECA ŠTRAJKA: Predsednik advokatske komore Dragoljub Đorđević i Ministar pravosuđa Nikola Selaković sljednje noći augusta 2014. godine, u ko- Foto: Slobodan Miljević jima su nadležni poslušali jedino giz-ov biser, potrebu da mnoge poslove “javni na 42 stranice i još četiri stranice ovitka, praksu javnih beležnika.” beležnici mogu raditi ne samo kao pove- u kojem se reklamira giz-ov slogan: “od- Na istom sajtu su informacije o broj- rene poslove, nego i kao poslove iz izvor- govornost, sigurnost, eﬁ kasnost”. nim događajima koje su giz i njegov pro- ne nadležnosti”. Na upit “Vremena” i giz i njemačka am- gram, među ostalima, realizirali i s Mini- Na ulogu giz-a u svem ovom zame- basada ostali su nijemi. U prevodu: peru starstvom pravde. Na primjer, “Javnobe- šateljstvu oko notara prvi su upozorili ruke od skandaloznog uvođenja notar- ležnička komora Srbije bila je 7. novem- advokati. Vidjet ćemo da li će nadležni skog sistema u Srbiji. bra 2014. godine domaćin radionice javno- napokon početi s usklađivanjem zako- beležničkih komora iz regiona i Evrope, na koje nisu uskladili prije početka rada njihove činjenice održane u Beogradu”, pa “giz Program za notara, da li će ovi pregovori uroditi plo- Sami su, recimo, na sajtu giz-Program pravne i pravosudne reforme organizo- dom, da li će građanima vratiti poslovnu za pravne i pravosudne reforme, pod vao je od 27. do 29. avgusta 2014. godine sposobnost i pravo na volju kad sklapa- naslovom “Na koji način treba ujednači- radionice za novoimenovane javne belež- ju ugovore. ti praksu javnih beležnika”, objavili: “U nike, prve nakon njihovog imenovanja 1. U svakom slučaju, neka se spreme pri- tri meseca rada javnih beležnika u Srbi- avgusta 2014”. vatni izvršitelji: o njima je ovih dana u ji pojavila su se brojna sporna pitanja u Osim informacije o onoj prvoj brošu- parlamentu riječ, a i njihovo uvođenje je vezi sa primenom Zakona o javnom be- ri iz maja ove godine, koja postoji na saj- podržavao i edukacijski proces godina- ležništvu. To je bio dovoljan period da se tu (rekosmo već, gotovo identičnoj ovoj ma provodio (i) giz. iskristališu najčešća pitanja, te je Javno- otprije nekoliko dana, osim što giz oči- A giz bi trebao jasno odgovoriti na po- beležnička komora, uz podršku giz Pro- gledno pere ruke od ove druge), još je jed- stavljena mu pitanja. Jer, po njihovim grama za pravne i pravosudne reforme, na zanimljiva informacija iz maja proš- tvrdnjama, u Srbiji su od 2001. i ostaju organizovala u Beogradu 13, 14. i 15. no- le, 2013. godine. do 2018. godine. Ako ovako nastave u pra- vembra 2014. radionice za javne beležni- Riječ je o simpoziju pod naslovom vosudnom sektoru, i eu i vladavina pra- ke, kako bi se tu sa ekspertima razgova- “Uloga javnog beležništva u unapređe- va nama će biti tek misaone imenice. ¶ ralo o tome na koji način treba ujednačiti nju pravnog prometa u Republici Srbiji” TATJANA TAGIROV

VREME 18. XII 2014. LIČNISTAV

36 Ukazivanja Ustavnog suda

Zajedničko u slučajevima Briselskog sporazuma, načinu na koji je Srbija formirala SRJ i Miloševićevog predloga o konfederaciji sa Grčkom je nekoliko važnih pitanja. Da li i koliko politička forma nekog sporazuma ili dogovora može da abolira od odgovornosti za njegovu pravnu suštinu i posledice? Gde je granica između politike i prava koji se u svemu prožimaju? Ko će, ako ne Ustavni sud, da daje odgovore na pitanja da li je neki politički dogovor, koji proizvodi pravne posledice, u skladu sa ustavom

Piše: Zlatko Čobović foto: Vesna Anđić

Odluka Ustavnog suda Srbije od 10. decembra ove godine ko- I dok je ovde utisak da Srbiji polako, ali sigurno, izmiče jom je odbačen zahtev za ocenu ustavnosti Briselskog spora- (ako već nije i izmakao) deo teritorije, u slučaju formiranja zuma jer je to političko, a ne pravno pitanje, podseća na 1992. sr Jugoslavije od Srbije i Crne Gore, teritorija te buduće dr- godinu. Ni pre 22 godine Ustavni sud se, naime, nije bavio žave je povećana, ali je u tom procesu bilo elemenata koji su pravnom pozadinom, pravnim okvirom i pravnim posledica- izazivali opravdanu sumnju da taj postupak, sa srpske stra- ma značajnih državnih pitanja, koja su usmeravala sudbinu ne, nije izveden onako kako je to predviđao tadašnji najviši zemlje i naroda, sa obrazloženjem da je reč o političkim dogo- pravni akt – Ustav. vorima za koje nije nadležan. Prvo pitanje je bilo da li je srpska delegacija koja je uče- Tako su politički dogovori u Srbiji prolazili, a evo i danas stvovala u kreiranju “Načela” zajedničke države (Slobodan prolaze, mimo Ustava. Milošević, Aleksandar Bakočević, Radoman Božović, Borisav Te 1992. godine, pred Ustavnim sudom Srbije bila je ini- Jović i Vladan Kutlešić) imala legitiman ustavni mandat srp- cijativa za ocenu ustavnosti “Načela zajedničke države” (tre- skog naroda za taj posao. U inicijativi Ustavnom sudu Srbije će Jugoslavije sastavljene od Srbije i Crne Gore), i inicijati- ovim povodom stajalo je tada, pored ostalog, i sledeće. va za ocenu ustavnosti zvaničnog predloga tadašnjeg srp- “Ne ulazim u motive i celishodnost ‘Načela zajedničke dr- skog predsednika Slobodana Miloševića grčkom premije- žave’, niti se bavim pitanjima da li je, koliko, i pod kojim uslo- ru Konstantinu Micotakisu da se sr Jugoslavija udruži sa vima dobro za Srbiju da nastavlja državni kontinuitet avno- Republikom Grčkom u konfederativnu zajednicu. jevske Jugoslavije, stvaranjem nove, treće Jugoslavije tako Znam to vrlo dobro, jer sam ja Sudu podneo obe. Prvu 20. što će ući u državnu zajednicu sa Crnom Gorom. To, uosta- februara 1992, a drugu u julu iste godine. I dok je današnjem lom, Ustavni sud i nije nadležan da ceni. Ukazujem, međutim, Ustavnom sudu bilo potrebno više od godinu dana da odlu- Sudu na činjenicu da predstavnici Republike Srbije, koji su u či (većinom glasova), ondašnji je bio eﬁ kasniji. Odgovorio je ime srpskog naroda potpisali ‘Načela’, nisu imali za to man- za dva, tri meseca. dat Skupštine Srbije… O ovako važnom pitanju nije se izja- politika i pravo snio ni srpski narod na referendumu, kako to nalaže član 2. O inicijativi za ocenu ustavnosti o temelju te Savezne Ustava… Mišljenjem Ustavnog suda Jugoslavije i njegovim pi- Republike Jugoslavije (srj), Sud je javno raspravljao 16. apri- smom Skupštini Jugoslavije povodom neustavne i nigde zva- la 1992, pravovremeno – 11 dana pre nego što je srj zvanič- nično objavljene odluke Predsedništva sfrj o povlačenju jna no formirana kao zajednička država republika Srbije i Crne sa granica sfrj u Sloveniji, i oslobađanju Slovenaca vojne oba- Gore. Postojala je, ipak, teorijska šansa da odluka Ustavnog veze u jna iz septembra 1991. godine, utemeljena je ustavno- suda odloži stvaranje nove države, iako su tada samo naiv- sudska praksa o tretiranju neustavnih akata najviših organi u takav ishod mogli da veruju. Danas, kod ocene ustavno- na i pojedinaca. Otuda i mogućnost da se Ustavni sud izjasni sti Briselskog sporazuma, čak i da se Sud upustio u odlučiva- o ovoj inicijativi.” nje, pa odlučio da on nije u skladu sa Ustavom i zakonom, u U svetlu svega što se dogodilo posle te 1992, posle razno- situaciji kada se Sporazum već uveliko primenjuje, i politič- raznih političkih dogovora i manipulacija, i u Srbiji i u tada ke, i pravne i socijalne posledice bile bi gotovo neotklonjive. vladajućoj, a i danas u vlasti, Socijalističkoj partiji Srbije (sps), Sporazum koji su u Briselu 19. aprila 2013. godine potpisa- zanimljivo je bilo obrazloženje te partije, tumačenje ili oprav- li Dačić i Tači predvideo je, pored ostalog, formiranje zajed- danje, sve jedno, zašto je narod u Srbiji za zajednicu Srbije nice srpskih opština na severu Kosova i Metohije, ukidanje i Crne Gore pod imenom Jugoslavija, iako za to nije pitan: bezbednosnih struktura i pravosudnih institucija Srbije na “Srpski narod se izjasnio za jugoslovensku opciju samim Kosovu i Metohiji. Zahtev da Sporazum bude stavljen pod tim što je na izborima glasao za sps, pa zato nema potrebe za lupu ustavnosti usledio je i zbog načina, i zbog sadržaja i zbog referendumom”! posledica. Jugoslovenska opcija podrazumevala je tada državu samo

18. XII 2014. VREME 37

nadležnost Skupštine Srbije i,najblaže rečeno, amaterskim, politički neozbiljnim i infantilnim postupkom dokrajčio io- nako katastrofalno srozan ugled Srbije i srpskog naroda u međunarodnoj zajednici”, navedeno je, pored ostalog, u ovoj inicijativi. Uz napomenu da bi Sud mogao da se oglasi nenadležnim, u inicijativi je naznačeno da je društvena obaveza Suda da ipak ukaže Skupštini Srbije, predsedniku Republike i narodu, ko je i kako nadležan da kreira budućnost zemlje, čime bi doprineo da se stane na put zloupotrebi vlasti i poistovećiva- nju jednog čoveka sa državom, i celim narodom. Ustavni sud ništa nije ukazao. Ni Skupštini ni narodu, a tek nije predsedniku. Odbacio je inicijativu i oglasio se Srba i Crnogoraca, za razliku od jugoslovenske vizije kralja nenadležnim. Aleksandra I Karađorđevića Ujedinitelja, koji je Jugoslaviju Kako su traljavo, i politički i pravno, ove dve priče po- video od Triglava do Đevđelije. Glasanje na višestranačkim činjale tako su i završene. sr Jugoslavija je posle 11 godina, izborima na kojima je sps pobedio proglašeno je surogatom Ustavnom poveljom 2003. godine, postala Zajednica Srbije i referenduma. Uzgred, u Crnoj Gori je 1. marta 1992. godine Crne Gore (scg), a posle tri godine se i ta tvorevina raspala. održan referendum. Na pitanje “da li ste za to da Crna Gora Miloševićev “konfederativni predlog”, kao rezultat pravne kao suverena republika nastavi da živi u zajedničkoj državi uzurpacije, nije bio, pokazalo se ubrzo, ni političkog karakte- Jugoslaviji potpuno ravnopravno s drugim republikama koje ra, već najblaže rečeno šaljivog. Ovu ponudu ni Grci, narav- to žele”, 95,65 odsto ljudi koji su izašli izjasnilo se “za”. Iako gra- no, nisu shvatili ozbiljno. Niko to više nikada nije pominjao, ni đanima tadašnja vlast nije pružila priliku da kažu izričito da li sam Milošević. Pusta želja svela se samo na bruku, a tadašnji su za Jugoslaviju, ili samostalnu Srbiju, predstavnici te vlasti Ustavni sud Srbije nije smogao snage to da kaže. potpisali su “Načela” formiranja nove Jugoslavije. Zajedničko u slučajevima Briselskog sporazuma, načinu “Po shvatanju Ustavnog suda Srbije dokument ‘Osnove na koji je Srbija formirala srj i Miloševićevog predloga o kon- uređenja i funkcionisanja Jugoslavije kao zajedničke države’ federaciji sa Grčkom je nekoliko važnih pitanja. Da li i koliko i prema sadržaju i prema načinu na koji je usvojen predstav- politička forma nekog sporazuma ili dogovora može da abo- lja politički dogovor najviših predstavnika Srbije i Crne Gore. lira od odgovornosti za njegovu pravnu suštinu i posledice? Ustavni sud nije nadležan za ocenu ustavnosti takvog doku- Gde je granica između politike i prava koji se u svemu proži- menta”, napisao je, pored ostalog, i potpisao, tadašnji predsed- maju? Ko će, ako ne Ustavni sud, da daje odgovore na pita- nik Ustavnog suda Balša Špadijer u kratkom obaveštenju, u nja da li je neki politički dogovor, koji proizvodi pravne po- predmetu Iy-60/92, koje mi je stiglo na kućnu adresu 30. apri- sledice, u skladu sa ustavom? Možda su odgovori na nekoj la, trećeg dana postojanja sveže, nove države srj. od 40 stranica obrazloženja sudske odluke o nenadležnosti o forma i suština Briselskom sporazumu. Videćemo. Da nije reč o pravnom aktu, pa zato Sud ne može da pri- Ako je sporazum politika, kojom se ne bavi Ustavni sud, hvati inicijativu za ocenu ustavnosti, bila je suština sud- onda je to kako je ta politika preslikana u domaći pravni sistem, skog odgovora i povodom predloga Slobodana Miloševića a mora biti uneta (kao zakon, uredba…) podložno ispitivanju da Micotakisu, 25. juna 1992, da sr Jugoslavija i Grčka postanu li je u skladu sa Ustavom Srbije i zakonima. Tu je, može biti, kva- konfederacija. ka. Jer, u februaru ove godine Ustavni sud Srbije oglasio je neu- Srpski predsednik se ponašao kao predsednik te krnje stavnom i nezakonitom Uredbu o posebnom načinu obrade po- Jugoslavije, kako su je neki u to vreme nazivali. Da bude ve- dataka sadržanih u katastru zemljišta za ap Kosovo i Metohiju, selije, u najavi njegovog intervjua tim povodom, na jednoj grč- sačinjenom na osnovu sporazuma u Briselu iz 2011. godine iz- koj televiziji, ova potencijalna “državna zajednica” nazvana je i među tadašnjih šefova pregovaračkih timova Srbije i Kosova – “srpsko-grčkom konfederacijom”. U trenutku kada mu je ova Borislava Stefanovića i Edite Tahiri. Briselski sporazum od 19. fantastična ideja pala na pamet, sr Jugoslavija i Srbija u njoj aprila 2013. Vlada je prihvatila zaključkom, a u Skupštini se po- bile su na pragu sankcija un, a Grčka članica Evropske unije. javio kao izveštaj, koji je prihvaćen. “Milošević je uzurpirao ovlašćenje Skupštine srj, čime je Utisak je da se Ustavni sud, nastojeći da što brže stigne do naneo veliku štetu Srbiji i Crnoj Gori. Za to Ustavni sud Srbije kraja, sve bežeći od početka, a skidajući sa sebe teret odgovor- nije nadležan, ali je Milošević povredio i Ustav Srbije, čiji je nosti, hvata forme kao pijan plota, zanemarujući sadržinu. predsednik, jer nije njegova dužnost, nego Republike Srbije, Ako se bar malo upakuju, čak nije nužno da to bude lepo i pada uređuje i obezbeđuje suverenost, nezavisnost i teritorijal- žljivo, politički sporazumi imaju, eto, šanse da prođu u Srbiji nu celokupnost Srbije, međunarodni položaj i odnose sa dru- mimo Ustava i zakona. ¶ gim zemljama. Milošević je na najbezobzirniji način prisvojio Autor je urednik u agenciji Fonet

VREME 18. XII 2014. 38 Treće prolazno vreme Vlade Srbije: “Uključi se za promenu”

Novi početak reformi

Na panelu u organizaciji Američke privredne komore (AmCham), predstavljeni su rezultati opsežnog tromesečnog istraživanja među članicama AmChama o poslovnom ambijentu u Srbiji, a govornici su se, između ostalog, osvrnuli na aktuelnu ﬁ nansijsku konsolidaciju, dogovor sa MMF-om, uređenje državne administracije, paraﬁ skalne namete i novi zakon o planiranju i izgradnji

utorak 9. decembra, predsednik razvoj (naled) – o trenutnom stanju pri- a pokazalo se da skoro polovina ispita- Vlade Aleksandar Vučić i mini- vrede u Srbiji, kao i njihove sugestije za nika očekuje dalje investicije i otvaranje Ustri Dušan Vujović i Kori Udovič- unapređenje poslovnog okruženja. Ujed- novih radnih mesta (opširnije u okviru ki imali su priliku da u hotelu Hajat, na no, na početku skupa predstavljeno je i Rezultati ankete). skupu pod nazivom “Treće prolazno vre- tromesečno istraživanje obavljeno među me – uključi se za promenu”, čuju stavove članicama AmChama, kojim je zaključe- pet stubova reformi članica Američke privredne komore, ali no da su povećanje predvidivosti poreske Govoreći o poreskoj politici Vlade, mi- i njenih gostiju – Saveta stranih investi- politike i dosledna implementacija zako- nistar ﬁ nansija Dušan Vujović bio je izri- tora (fic), Poslovnog kluba “Privrednik” i na one reforme su koje privreda očekuje čit – neće biti promena u akciznoj politi- Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski od Vlade Republike Srbije u 2015. godini, ci, promena u pdv-u, i izmeni poreza na

18. XII 2014. VREME 39

Rezultati ankete Na anketu urađenu među članicama Američke privredne komore u Srbiji, odgo- vorilo je 53 odsto ispitanika u periodu od oktobra do decembra 2014. godine. Re- zultati ankete, u poređenju sa prošlogodišnjim rezultatima, jasno ukazuju na to da su Zakon o radu i promene Zakona o stečaju najpozitivnije promene regulative u 2014, a sa druge strane, strah od makroekonomske i makrofi skalne destabiliza- cije rastu zajedno sa uznemirenošću od porasta fi skalnih i parafi skalnih nameta. Ključne reforme koje utiču na poslovno okruženje Poređenje 2013/2014 4/2013 Stabilizacija makroeknomskog okruženja

Smanjenje sive ekonomije i uspostavljanje istih pravila za sve

Transparentan i predvidiv poreski sistem i eﬁ kasna poreska administracija

Fleksibilizacija radnih odnosa

Smanjenje korupcije

Eﬁ kasnije sudstvo

Eﬁ kasnija kontrola rada državnih tela

Transparentniji i eﬁ kasniji sistem javnih nabavki

Smanjenje administracije za registrovanje vlasništva i dobijanje građevinskih dozvola

Mere za smanjenje nelikvidnosti u privredi

Očekivane promene koji odgovara koleginica Kori Udovički, zapošljavanja u osnovnim jeste reforma javne administracije. Ono delatnostima kompanija tokom što smo postigli prošle nedelje je sinhro- naredne dve godine nizacija onoga što radi mmf i onoga što radi Svetska banka. Svetska banka će pa- ralelno da napravi programe struktural- nog prilagođavanja kojima će da pomogne restrukturiranje eps-a, Železnica Sr- bije i nekih drugih velikih sistema.

Foto: Miroslav Petrović U ovom programu nismo predvideli povećanje poreskih stopa, već bolje ubi- ranje poreza, veću poresku disciplinu, dobit u 2015. godini. “Uvek je postojala veći nivo dobrovoljnog plaćanja poreza, dilema da li je brzo reagovanje ponekad bolju i efi kasniju poresku administraci- bilo neprijatelj kvaliteta. U brzom dono- ju. Očekujemo postavljanje na ključnim šenju izmena zakona pravili smo greške Smanjenje broja zaposlenih funkcijama Poreske uprave, uključujući Nepromenjen broj zaposlenih i sada moramo da se vraćamo i da to ra- Povećanje broja zaposlenih i direktora pu, kao i promenu načina rada dimo ponovo. Ovog puta idemo od stra- pu. Ove mere koje su poslednjih meseci tegije. Strategija je program na tri godi- sastavni deo okruženja, ali smo tome do- sprovođene bile su ad-hoc mere, ali i do- ne koji pokriva veći deo očekivanog man- dali još dva suštinska stuba. Jedan je re- sta efi kasne mere sa stanovišta prihoda”, data vlade. Fiskalna strategija pokriva tri forma negativnog legata prošlosti, pre- rekao je Vujović. godine zato što je to najduži rok koji me- duzeća u restrukturiranju i preduzeća u đunarodne fi nansijske organizacije po- portfoliju Agencije za privatizaciju koja inspekcijski nadzor kao uslov krivaju svojim programima. Mi smo od- 10-15 ili više godina nisu uspela da nađu za sprovođenje zakona merili reforme pravilno i rasporedili ih rešenje za svoj problem, praveći pritom Komentarišući budući Zakon o inspek- na četiri stuba, a ne samo na rashode, i 600-800 miliona evra godišnje troškova cijskom nadzoru, ministarka državne sprovodićemo ih u toku tri godine, a ne za budžet. Četvrti stub je podjednako va- uprave i lokalne samouprave rekla je da u jednoj, pošto to nije moguće. Paralel- žan i bolan, koji su svi gurali pod tepih, je ovo ključan uslov za dobro sprovođe- no sa reformom rashodne strane doda- a to je reforma javnih preduzeća, koja nje zakona, jer se unosi instrument nad- ćemo i prihodnu stranu, o kojoj vi često imaju više od 200.000 zaposlenih i troše zora. “Koliko god je vama, privredi, važan govorite, i što vas najviše boli, pošto je to ogromne resurse ove zemlje. Peti stub, za zakon o inspekcijskom nadzoru, kako bi »

VREME 18. XII 2014. 40

REFORME: A. Vučić Foto: Miroslav Petrović

jednostavno nisu sprovodivi. Postoji i po- litička volja na vrhu resornih ministar- stava da se zakon sprovede. Resursi su, takođe, u dobroj meri obezbeđeni, verujem da ćemo uspeti da ojačamo i budžet- sku i upravnu inspekciju iako smo u periodu ﬁ skalne konsolidacije, ali ćemo tokom 2015. morati da napravimo donator- sku konferenciju za informatičko opre- manje celog sistema, jer to jeste skupo, i to je jedino što nemamo pokriveno”, izjavila je Udovički.

parafiskalni nameti Predsednik srpskog poslovnog kluba “Privrednik” Miodrag Kostić pokrenuo je i pitanje parafi skalnih nameta. Ramon Vajdinger, potpredsednik Upravnog odbora naled-a i direktor kompanije Coca- Cola hbc govoreći o ovoj temi predstavio je rezultate istraživanje koje je naled uradio uz saradnju sa usaid-om, koja govo- se uveo red, doslednost, koordinacija i pridržavaju propisa, nego da razmišljaju re da u Srbiji postoji 384 neporeska dava- kako bi se bitno smanjio prostor za sivu o cilju svog posla. A nama je cilj da pos- nja, od kojih su 247 parafi skalni nameti. ekonomiju, verujte da je nama u naporu pešimo rast u Srbiji i da uključimo građa- “To su plaćanja kod kojih nikakva usluga da reformišemo državnu upravu još važ- ne u to. Državni službenici ne mogu da se nije pružena zauzvrat”, rekao je Vajdin- niji. Zaboravljamo da u inspekcije spada i pojavljuju kao prepreka, nego moraju da ger, “ili gde pružena usluga nije u skladu budžetska i upravna inspekcija i potreb- budu sredstvo ka tom rastu. Postoji deta- sa visinom naknade. U poređenju sa re- na je svest o tome da, kada se zakoni do- ljan plan, doneseni su okvirni podzakon- gistrom iz 2012, dodato je 84 nova para- nose, treba i da se sprovode, a da bi se ski akti koji će se usvajati zajedno, ili od- fi skalna nameta, a od toga je devet uve- zakoni sprovodili, vi morate da imate in- mah posle usvajanja zakona. Oni su pi- deno nedavno. Takođe, 72 odsto ovih na- strument nadzora. Drugo, ovaj zakon ja- sani da bi testirali sprovodivost zakona, meta je u nadležnosti državnih vlasti. Ne- sno zahteva od službenika ne samo da se jer, neki se zakoni ne sprovode zato što transparentno i nepredvidivo uvođenje novih plaćanja i povećanje postojećih šte- Prioritetne reforme za povećanje te odgovornim kompanijama koje poslu- zapošljavanja ju u skladu sa zakonom i plaćaju sve oba-

Povećanje predvidivosti izmene poreskih veze i poreze. Naled je predložio pet ko- zakona i njihove implementacije raka u cilju smanjenja paraﬁ skalnih na-

Borba protiv meta: eliminisanje prakse višestruke na- sive ekonomije plate za istu uslugu, prilagođavanje cene

Reforma neke usluge realnoj ceni koštanja, elimi- javne uprave nisanje plaćanja za koja se ne pružaju

Lakše izdavanje građevinskih dozvola nikakve usluge, povraćaj sredstava koja i eﬁ kasan proces konverzije prirodno pripadaju lokalnim vlastima, i,

Završetak reforme paraﬁ skala možda i najvažnija mera, uspostavljanje (Zakon o naknadama i ograničavanje lokalnih naknada) jasnog onlajn registra naknada, uz obavezu da nijedna institucija ne može da Završetak restrukturiranja i reforma javnih preduzeća naplati bilo koju naknadu, ukoliko ona

Ušteda javne uprave na robama i uslugama nije na listi ovog registra. Kao posledica, preduzeća bi imala jasan pregled svojih Smanjenje plata u javnom sektoru i penzijama ﬁ skalnih i paraﬁ skalnih obaveza, a vlada bi napokon imala ove prihode pod kon-

veliki uticaj srednji uticaj mali uticaj trolom”, zaključio je Vajdinger.

18. XII 2014. VREME 41

opštine i mislim da ćemo brzo sa timovi- Pravac reforme Poreske uprave ma na terenu, pre svega u lokalnim samoupravama koje su kritične za sprovođenje Povećanje transparentnosti i predvidivosti tumačenja regulative od strane pu ovih mera, uspeti to da uradimo. Drugi va-

Srednjeročno planiranje žan datum je 1. januar 2016. kada želimo, promena fi skalnog zakona uz pomoć partnera, da sprovedemo elek- Brže dobijanje mišljenja Ministarstva fi nansija tronsku upravu – elektronsko apliciranje Ograničavanje parafi skalnih nameta i elektronsko izdavanje građevinskih do-

Uspostavljanje dvostepene zvola, i to je nešto što će Srbiju značaj- apelacione procedure u pu no pomeriti na lestvici “Doing Business” Drugo Svetske banke, rekao je Trifunović. Komentarišući pomenuti Zakon o planiranju i izgradnji, predsednik Save- Mere za smanjivanje sive ekonomije ta stranih investitora (fic) i predsednik Izvršnog odbora Societe Generale ban- Sveobuhvatna reforma inspekcija radi bolje koordinacije ke u Srbiji Frederik Kuen čestitao je vla- Smanjenje poreza/doprinosa na zapošljavanje di u ime investitora na donošenju ovog

Stroge kazne i nulta tolerancija reformskog zakona, koji će pojednosta- za prekršioce

Podizanje svesti viti stvari i čekanje smanjiti na 28 dana. građana “Ako se to dogodi, to će biti ostvarenje Povećanje eﬁ kasnosti sudstva sna. I ‘One stop shop’ je potez u pravom Specijalizacija sudova za slučajeve iz speciﬁ čnih oblasti smeru”, rekao je Kuen. “Ne želim da bu- Poboljšanje rada pojedinačnih dem skeptičan, ali ključna stvar je prime- inspekcija/uprave na – da li će to biti tačno 28 dana, da li će administracija biti sposobna da to spro- Kvalitet procesa donošenja odluka vede, i zaista jedva čekam da vidim primenu početkom sledeće godine. Takođe,

Praćenje implementacije, ispunjenje željenih efekata mi još imamo neka očekivanja, investitori su takvi. Na prvom mestu je pitanje

Priprema implementacije (podzakonski konverzije. Jasno nam je da je to veoma akti, tranzicioni period za prilagođavanje) teška tema, ali mislimo i da je izuzetno

Ocena efekata propisa važna. Ova nesigurnost po pitanju kraj- na privredu njeg vlasništva nad zemljom naravno da bi mogla da odvrati investitora od ulaga- Javne rasprave na nacrte zakona nja. Čitao sam da će biti moguće izdava-

Planiranje reformi nje građevinske dozvole i bez ove kon- – predvidivost javnih politika verzije, ali žao mi je što moram da kažem da to neće promeniti stvari. Kao bankar

loše srednje dobro mogu da vam kažem da nije lako ﬁ nansi- rati izgradnju kada pitanje imovine nije odloženo konačno ih oko 200 i investitor više neće obilaziti pravilno rešeno, tako da konverzija osta- rešavanje konverzije više od 16 institucija već na prvoj prepreci, je jedno od naših očekivanja. Druga stvar Takođe, na skupu je bilo reči i o novom dobijanju lokacijske dozvole. On će imati je lokalni porez na imovinu. Ono što naši zakonu o planiranju i izgradnji, čiji je tekst jedan šalter, taj sistem će morati da funk- članovi vide isuviše često, nažalost, jeste prošao Skupštinu. Dejan Trifunović, dr- cioniše, imaćemo kontrolne mehanizme da je relativno nejasno zašto uopšte po- žavni sekretar Ministarstva građevinar- i postojaće sankcije. Taj prvi deo, koji se stoji porez, zašto je baš to visina poreza, stva, saobraćaja i infrastrukture rekao je više ne zove lokacijska dozvola, nego “lo- kao i da često ova visina poreza nije u sada ovaj sistemski zakon povezuje sve ni- kacijski uslovi”, imaće limit od 20 dana, glasnosti sa poslom urađenim oko nekog voe vlasti, da će 11 podzakonskih akata za građevinsku dozvolu biće potrebno od gradilišta, u smislu puteva ili prilaza tom stupiti na snagu kroz dve nedelje, a ostala tri do pet dana, i onda sve zavisi od inve- gradilištu. Dakle, ideja je ne samo da se 24 akta od 15. februara, čime će biti obez- stitora, koliko brzo uradi projekat, koli- smanje porezi, mi iz fic-a često ni ne tra- beđeno integralno sprovođenje ovog zako brzo prijavi i izvede radove. Od prvog žimo to, već da se stvari načine jasnim, kona: “Ključno mesto ovog zakona je nedo jedanaestog koraka, od idejnog rešenja predvidljivim i razumljivim. Ali, da po- što što će početi od 1. marta, a to su šalte- do upisa svojine, on će imati samo taj je- novim, čestitam na donošenju ovog za- ri, jedan šalter u svim entitetima. S obzi- dan šalter, i to je nešto što je ključno. ‘One kona”, završio je Kuen. ¶ rom na broj opština i ostale entitete, biće stop shop’ nije nešto što je novina za naše RADMILO MARKOVIĆ

VREME 18. XII 2014. 42 Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014–2024 Država na potezu

Šta su strateški ciljevi, a šta vizija izgleda domaće poljoprivrede u 2024. godini, koji su sledeći neophodni koraci i ko treba da ih preduzme da bi sektor poljoprivrede ispunio bar deo svog potencijala

ako je Strategija poljoprivrede i rural- način unapređenja korporativnog uprav- unapređenje kvaliteta života u ruralnim nog razvoja Republike Srbije za peri- ljanja – ima ona narodna poslovica, “Niko područjima i smanjenje siromaštva, te Iod 2014–2024. godine donesena kra- ne pali kuću da bi isterao miševe sa tava- eﬁ kasno upravljanje javnim politikama jem avgusta, u medijima, osim informa- na”. I sad, zato što mi tvrdimo da, kao, ne i unapređenje institucionalnog okvira cije da Srbija ima novu strategiju, nije bilo možemo da korporativizujemo i unapre- razvoja poljoprivrede i ruralnih sredina. većih osvrta i komentara. Strategija je dimo upravljanje u javnim preduzećima, Međutim, Strategija će (ponovo) ostati javnosti predstavljena krajem oktobra, zbog toga ćemo sve da privatizujemo. To mrtvo slovo na papiru, ukoliko ne budu na forumu “Hrana za Evropu”, uz bomba- je, po meni, jedan neoliberalni koncept doneti Nacionalni program razvoja poljo- stičnu najavu organizatora da potencijal koji se i u svetu, posle ekonomske krize, privrede i Nacionalni program ruralnog poljoprivredne proizvodnje iznosi čak 30 pokazao kao potpuno pogrešan i neute- razvoja, koji se usvajaju na kraći period milijardi evra godišnje. meljen, odnosno da ne može da funkci- (sedam godina), i koji treba da omoguće “Moramo biti realni”, kaže za “Vreme” oniše. Sa druge strane, kada je reč o sa- sprovođenje Strategije. Po rečima dr Na- Dragan Šagovnović, direktor Ekonom- moj privatizaciji, a mislim tu i na poljo- talije Bogdanov, redovnog profesora Po- skog instituta. “Trideset milijardi evra privredno zemljište i na kombinate, tre- ljoprivrednog fakulteta u Beogradu, ina- bruto vrednosti domaće poljoprivredne ba razmišljati o modelima strateških par- če vođe ekspertske grupe koja je napra- proizvodnje bilo bi moguće ako bi nama tnerstava, ali pre svega o raznim modeli- vila Strategiju, kaže da je Ministarstvo bruto vrednost po hektaru bila u rav- ma javno-privatnog partnerstva (jpp), jer poljoprivrede na potezu, jer ono treba da ni najrazvijenijih zemalja eu, poput Ho- bi učešće privatnog partnera u tim kom- napravi pomenute programe, i napomi- landije. Nerealno je da mi sa ovolikim panijama obezbedilo potrebna sredstva nje da su programi za prethodnu strate- tehnološkim zaostatkom, u roku traja- za investiranje, ali i dodatno ubrzalo pro- giju, donetu 2005, napravljeni tek 2010. nja Strategije, ostvarimo onoliko koliko ces unapređenja korporativnog upravlja- “Vi ste godinama lutali, svake godine imaju najrazvijeniji, i zato sam na forumu nja”, kaže Šagovnović. su se menjala po dva ministra, čime se ‘Hrana za Evropu’ rekao da bi bilo dobro samo pokazalo da nemate kompas, da ne da dostignemo makar prosek zemalja eu vizija i strateški ciljevi znate kuda idete i šta radite. Međutim, – to bi bilo 12-13 milijardi evra od poljopri- Prema Strategiji, poljoprivreda Srbije mnogo veći i važniji problem Srbije od vrede godišnje, što može da bude srednjo- u 2024. treba da “bude sektor čiji je razvoj toga da se budući razvoj izrazi u brojka- ročni cilj. Da bi se do tog cilja došlo, po- zasnovan na znanju, modernim tehnolo- ma, tonama, litrama, grlima, jeste kako da trebno je da se prevaziđe tehnološka za- gijama i standardima, koji domaćim i za- budete konkurentni na tržištu sopstve- ostalost naše poljoprivrede, jer godina- htevnim stranim tržištima nudi inovativ- ne zemlje sutra, kada se liberalizuje trži- ma u nju nije ulagano. Ruralni razvoj, a ne proizvode, a proizvođačima obezbe- šte. Mnogo je veći naš problem hoćemo u Srbiji su sela mrtva, ne možemo odva- đuje održiv i stabilan dohodak”, kao i da li te standarde podići i biti u stanju da jati od razvoja poljoprivrede – neko mora se “prirodnim resursima, životnom sredi- garantujemo kvalitet hrane, i hoćemo li da bude tu, i da bude nosilac razvoja. Ta- nom i kulturnom baštinom ruralnih po- mi i šta uraditi sa svojim resursima. Naša kođe, mislim da je za našu poljoprivredu dručja upravlja u skladu sa principima država je u korovu, parlogu, i to je mno- veoma važno da se bude vrlo oprezan u održivog razvoja, kako bi se ruralne sredi- go veći, generacijski, suštinski, politički eventualnoj privatizaciji. Tu bi apsolutnu ne učinile primamljivim mestom za život problem. I u samoj Strategiji je veoma ve- prednost trebalo da ima korporativiza- i rad mladima i drugim stanovnicima ru- liki fokus na resursima i njihovoj održi- cija poljoprivrednih dobara. Ne može se ralnih područja”. Do ove vizije stanja po- vosti, mi toga nismo baš svesni: da nema- ići u klasičnu prodaju ni poljoprivrednog ljoprivrede Srbije kroz deset godina pomo više ni krava, ni ovaca, da su problem zemljišta, ni poljoprivrednih preduzeća. trebno je doći ispunjavanjem strateških vode, klizišta, kvalitet zemljišta... Ja razu- Treba korporativizovati državna predu- ciljeva, i svaki od njih je detaljno objaš- mem da je za makroekonomiste i za sta- zeća koja i danas imamo, odnosno uve- njen u Strategiji. Strateški ciljevi su rast bilnost budžeta nešto drugo važnije, ali sti korporativno upravljanje koje bi od- proizvodnje i stabilnost dohotka proizvo- poljoprivreda već 25 godina, od devedese- vojilo funkciju menadžmenta od funkci- đača, rast konkurentnosti uz prilagođa- tih, nosi veliki teret naših svakakvih cir- je vlasništva. Država bi u tim kompani- vanje zahtevima domaćeg i inostranog kusa. Nema sektora koji toliko može da se jama trebalo da postane dobar vlasnik, tržišta i tehničko-tehnološko unapređe- samoreprodukuje koliko to može poljo- umesto lošeg menadžera. Svakako se ne nje sektora poljoprivrede, održivo uprav- privreda, ali da može to da radi 25 godina slažem sa tezom da je privatizacija jedini ljanje resursima i zaštita životne sredine, – ne može. Daleko od toga da nije bitno

18. XII 2014. VREME 43

Foto: Reuters koliko ćeš ti toga da izvezeš, taman posla, iz priključenja izvući maksimum. U naj- i Victoriaoil se baziraju upravo na tome, a ali faza produktivizma kao imperativa je kraćem, to je suština”, zaključuje Natali- kontinuirano ulažemo u njihovu moder- u Evropi napuštena devedesetih godina, ja Bogdanov. nizaciju, unapređenje proizvodnje i do- i naša realnost jeste takva da je produk- stizanje najviših međunarodnih standar- tivizam tema za zemlje kao što smo mi. izazovi liberalizacije da u prehrambenoj industriji. U posled- Međutim, ne smemo da preterujemo u Nikola Vujačić, direktor Operacija u njih deset godina smo investirali više od tome, u principima Strategije je upisana i Viktorija grupi, podseća da se ove godi- 200 miliona evra u kompanije koje poslu- održivost i policentrični razvoj. Ceo istok ne završava poslednja, šesta godina libe- ju u našem sastavu. Svakako razumemo Srbije, računajući i Banat, pa sve do juga, ralizacije poljoprivrednog tržišta, i da je ograničenost domaćeg budžeta, i zato i cela istočna strana države vam je polu- prosečna carinska zaštita u poljoprivredi smatramo da je u budućnosti veoma bit- prazna, to je isto tema Strategije. Bilo je spala sa 20 na ispod tri odsto. “Postavlja no da imamo na raspolaganju pretpristu- priča da je briga za mala gazdinstva soci- se pitanje da li treba dati još malo vre- pne fondove eu za sektor uljarica i žitari- jala. To nikako nije socijala. Poljoprivre- mena domaćoj poljoprivredi da se pri- ca. Činjenica je da u ovim sektorima Sr- da ima i socijalnu funkciju u kontekstu premi za otvorenu tržišnu utakmicu u bija može daleko više nego što je to tre- održivosti. Gazdinstva ne nestaju preko Evropi”, kaže Vujačić za “Vreme”. “Apso- nutno slučaj, što je uostalom eksplicit- noći, to je proces koji traje vekovima. Ne lutno uvažavajući činjenicu da strategija no i navedeno u Strategiji. Pristup ovim treba da se vodimo stavom iz one stare po deﬁ niciji mora biti dugoročni doku- fondovima doprineo bi boljem iskorišće- strategije, da ‘podržavamo komercijalno’. ment i uslovno opštijeg karaktera, mi- nju raspoloživih prerađivačkih kapacite- Kakvo komercijalno, podržavamo svaki slim da je ovaj dokument morao da po- ta, ali i većem deviznom prilivu zemlje, hektar zemlje, to je poljoprivredna stra- nudi svima koji se bave agrobiznisom od- kao i višem dohotku poljoprivrednika. tegija”, kaže prof dr Natalija Bogdanov za govore na pojedina konkretna pitanja, Viktorija grupa oko polovine svoje pro- “Vreme”. Ona dodaje i da država do 2017. a jedno od pitanja na koje verujem da je izvodnje izvozi i to su u prvom redu pro- neće imati para za povećanje podrške trebalo dati odgovor jeste istek liberali- izvodi dodatne vrednosti od domaće si- poljoprivredi, ali da do tog perioda ceo zacije prema tržištu Evropske unije za rovine. Ove godine smo realizovali re- sektor treba pripremiti za pretpristupne poljoprivredno-prehrambene proizvo- kordni otkup suncokreta i soje za mak- fondove. Zbog prethodnih propusta oni de proizvedene u Srbiji. Ono što nas u simalnu uposlenost kapaciteta naših fa- neće doneti mnogo sredstava, kaže prof. Viktorija grupi raduje je da se strategija brika. Iz te perspektive vidimo da je ne- Bogdanov, ali, ukoliko bi se pratili koraci zasniva na viziji poljoprivrede koju mi ophodno naći optimalna rešenja za pre- predviđeni strategijom, momentom pri- već realizujemo u praksi – agrar zasno- ko potrebno unapređenje konkurentno- stupa u eu sredstva bi se mogla maksi- van na znanju, modernim tehnologijama sti srpske poljoprivrede u svim njenim malno iskoristiti. “Ne budete li to radili, i evropskim standardima. Naši prerađi- segmentima.” ¶ nećete ni iz pretpristupnog perioda niti vački kapaciteti u fabrikama Sojaprotein R. V.

VREME 18. XII 2014. 44 Završnica ciklusa koncerata u “Guarneriusu” Muzika Beograđanima na poklon

Za “Vreme” govori četvoro mladih, talentovanih i višestruko nagrađivanih muzičara koji su u prethodna tri meseca nastupali u Centru lepih umetnosti “Guarnerius” i beogradskoj publici predstavili svoja izvođenja klasičnih i modernih kompozicija

rajem godine završava se treća se- da nastupaju u okviru redovnih fakul- smatram neverovatno srećnom. Pedago- zona ciklusa koncerata u organi- tetskih aktivnosti, kao i o perspektivama gija je jedina šansa za veliki broj muzičara Kzaciji Fakulteta muzičke umetno- diplomiranih muzičara, uzevši u obzir da da nađu “uhlebljenje” i, pre ili kasnije, vesti (fmu) i Centra lepih umetnosti “Guar- se u toku studija primarno spremaju za ćina muzičara na svetu okrene se peda- nerius”, koji su održani uz podršku kom- nastupe i praksu, a većina onda pokuša- goškoj branši. Ipak, ne želim da to bude panije nelt. Od sredine septembra pa do va da se zaposli u školama. jedini posao kojim ću se baviti do kraja završnih koncerata koji će biti održani 26. života, trenutno sam na postdiplomskim i 27. decembra 14 talentovanih studenata aleksandra dragosavac, studijama i planiram da uprkos trenut- sa osnovnih, master i doktorskih studi- klavir: u muzici je nom poslu nastavim sa daljim usavršava- ja fmu – odseci za gudačke instrumente, najprisutniji odliv mozgova njem kao solista i kamerni muzičar, iako duvačke instrumente, klavir i solo peva- Svaki javni nastup je jedan korak na- to nekad zahteva, u organizacionom smi- nje – imalo je priliku da se solo nastupi- pred u profesionalnom usavršavanju mu- slu, nadljudske sposobnosti. U Srbiji se ma predstavi beogradskoj publici, izvode- zičkih izvođača iz različitih razloga – kon- niko ne izdržava od izvođenja klasične ći najlepše klasične i moderne kompozi- certi su nama jedina vrsta prakse, čestim muzike, toga je većina studenata svesna, cije, a na sve koncerte ulaz je bio bespla- nastupima se oslobađamo treme, dobija- a postaje sve teže i sa poslom u prosveti, tan. Inače, u ove tri sezone, uz podršku mo samopouzdanje, stičemo uvid u svoje pa verujem da je u ovoj branši tzv. “odliv kompanije nelt se u okviru ciklusa kon- napredovanje, ali i priliku da s publikom mozgova” najprisutniji. cerata predstavilo 39 mladih umetnika, podelimo naše umeće, divan repertoar, koji su višestruki dobitnici prestižnih uložen trud i mnogo pozitivne energije dušan panajotović, violina: trud, nagrada na domaćim i međunarodnim i ljubavi prema muzici. Iz svih tih razlo- rad i sreća – recept za uspeh takmičenjima. ga neophodno je da svaki mlad umetnik, U pravu ste kada kažete da studenti Tim povodom, za “Vreme” govori četvo- student muzičkog izvođaštva, dobija pri- nemaju puno prilika da javno nastupaju ro mladih umetnika koji su u prethodna like da što više i što češće javno nastu- tokom studija, bar ne u okviru koncera- tri meseca nastupali ili će tek nastupati pa. Nažalost, studentski koncerti nisu do- ta koje organizuje sam fakultet, jer je njih pred beogradskom publikom. Umetnici voljno česti, i na njima uglavnom nastupa jako malo. Veliki je i problem s prostorom, Aleksandra Dragosavac (master klavira, veći broj studenata, te gotovo da nismo jer u Beogradu postoji jako malo sala po- trenutno pohađa specijalističke studije u mogućnosti da sviramo čitav reperto- godnih za solističke koncerte. Sala “Gu- klavira na fmu u klasi prof. Nevene Po- ar koji spremamo. Takođe, takvi student- arneriusa” u potpunosti ispunjava uslo- pović), Dušan Panajotović (trenutno na ski koncerti uglavnom nisu reklamirani, i ve izuzetnog koncertnog prostora i ve- master studijama violine na fmu u klasi vrlo slabo su posećeni. “Guarnerius” nam rujem da su se sve moje kolege koje su prof. Gordane Matijević Nedeljković), Mi- je izašao u susret i omogućio ne samo pri- nastupale pre mene osećale ovako div- nja Marčetić (diplomirala ﬂ autu na fmu) liku da predstavimo svoj repertoar i svo- no, ispunjeno i nadahnuto kao ja sada. i Evgenija Jeremić (sopran, trenutno stu- je umeće u divnom ambijentu, već nam Javni nastup za svakog muzičara ima dent završne godine studija na odseku pruža podršku u vidu reklamiranja kon- nemerljiv značaj, a naročito kada ima- za solo pevanje u klasi prof. Violete Pan- cerata. Podrška u vidu promocije u razli- te solistički koncert u glavnom gradu i četović Radaković na fmu) – svi su mla- čitim medijima takođe je veoma bitna za to u sali poput “Guarneriusa”. Na ovom đi od 25 godina i imaju toliko domaćih i muzičare u povoju, jer predstavlja korak koncertu ću izvesti dela koja sam strplji- međunarodnih priznanja i nagrada da bi za izlazak iz anonimnosti. vo i sa puno ljubavi vežbao, kako bih ih za njihovo nabrajanje bio potreban pose- S obzirom na to da sam odmah po za- predstavio beogradskoj publici, i ovo je ban tekst. Za “Vreme” govore o značaju vršetku master studija dobila posao u jedno ogromno iskustvo za mene, koje nastupa u clu “Guarnerius” za dalje usa- muzičkoj školi u Beogradu, u poređenju će mi mnogo značiti u budućoj karijeri. vršavanje, jer je poznato da je studentima sa većinom kolega koji godinama traže Još jednom bih iskoristio priliku da se za- tokom studija jedan od najvećih proble- posao u muzičkim školama ili putuju hvalim Fakultetu muzičke umetnosti u ma što imaju vrlo malo ili nimalo prilike po unutrašnjosti Srbije, sebe moram da Beogradu, “Guarneriusu” – Centru lepih

18. XII 2014. VREME 45

mnogo novih saznanja, iskustava, saradnje sa velikim imenima muzičke scene... Prava borba tek sledi nakon završet- ka studija. Imam utisak da naša zemlja nema dovoljno sluha za klasičnu muziku, a delimično tome doprinose i mediji. Ona je: intelektualna, ozbiljna i apstrak- tna, što bi se moglo protumačiti i kao ne- razumljiva i monotona, ali uprkos tome, uspela sam da napravim spontane ko- rake u mom gradu Vršcu i približim publici klasičnu muziku. Zato mislim da su stalno usavršavanje, pozitivne misli i čist duh aduti za dalje.

evgenija jeremić, sopran: operski pevač mora da ima šire obrazovanje od striktnog poznavanja opere Nažalost, takva je trenutna situacija da mladi, naravno ne svi, nemaju dovoljno mogućnosti da pokažu svoje umeće na javnim nastupima. Svaki nastup je dra- goceno iskustvo, trening takoreći. Poma- že pri oslobađanju od treme, pri sagleda- vanju grešaka ili nekih stvari na kojima

Foto: M.Milenković treba dodatno raditi, jer jedno je odsvi- umetnosti Jovana Kolundžije, nelt-u, sceni. Sala odiše izuzetnom lepotom, aku- rati ili otpevati nešto u učionici, a sasvim magazinu “Vreme” na podršci koju pru- stikom, dekorativnim reljeﬁ ma i ne može drugo stati pred publiku i pokazati re- žaju mladim muzičarima. vas ostaviti ravnodušnim. Motivaciju za zultat svog rada. Zato mislim da je sva- Po svemu sudeći, teško je da čovek ima još veću predanost muzici predstavlja- ki nastup koristan i da svakom studentu optimističan stav po pitanju perspektive ju posebni segmenti programa koji su znači dosta. Meni je nastup u “Guarneri- koju mladi muzičari imaju u Srbiji, ali moj uz pratnju medija posvećeni isključivo usu” bio prijatno iskustvo i zahvalila bih moto je da je naše najveće oružje naš cilj i mladim umetnicima. Celokupna sarad- ovom prilikom što su omogućili mladim da u životu postoji neka kosmička prav- nja sa “Guarneriusom” ostavila je trag na ljudima sa različitih odseka da se prika- da koja će mi, nadam se, pomoći u mojoj moju muziku koja je, u stvari, moj način žu i predstave publici. želji da se sav moj trud i rad jednog dana izražavanja. Muzika koju izvodim treba Kada je reč o daljim planovima, ima isplate. I naravno, sreća kao nezaobilazan da prenese emocije, ideje, da stimuliše mi- ih dosta, naravno, ali vreme će pokaza- faktor svakog uspeha. Ja i dalje verujem sli i verovanja pojedinca. Koncert sam poti koji će se realizovati. Za mene je, nada se snovi ostvaruju, kad-tad. delila sa publikom na najlepši način; slala kon završenog fakulteta, logičan korak Kao i većina mladih muzičara, i umet- sam im svoje emocije, a dobila pozitivne upisivanje mastera u klasi moje sadaš- nika uopšte, imam mnogo planova koje reakcije i tako smo se pratili... nje profesorke Violete Pančetović Rada- bih želeo da ostvarim. Sebe posle studija Volela bih da se usavršavam van ze- ković. Nakon toga, moja želja je pozoriš- vidim kao ozbiljnog profesionalca spre- mlje, da budem u kontaktu sa što više na scena. A da li će to biti ovde ili negde mnog za velike izazove. Na meni je da se profesora, unesem novine u svoju mu- u inostranstvu, videćemo. Zainteresova- u potpunosti posvetim svom pozivu, a ziku, udahnem njihov način života i stva- na sam i za polje pedagoškog rada. Štavi- vreme će pokazati gde će me put navesti. ranja, a nakon toga da se vratim kući. Do še, volela bih da imam razvijen paralelan sada sam bila usmerena na solističko odnos ta dva polja, dakle i aktivan oper- minja marčetić, flauta: izvođenje koje, po mom mišljenju, pred- ski pevač i profesor. Jeste teško uskladi- naša zemlja nema sluha stavlja najveći izazov, ali me sve više pri- ti ih, ali to je možda, po mom mišljenju, za klasičnu muziku vlači i rad u kamernim sastavima. Kod najbolja kombinacija, jer operski pevač Pre svega, izuzetna je čast dobiti mo- kamernog izvođenja suština je u tim- mora da ima i šire obrazovanje i pozna- gućnost da svoju muziku predstavim pu- skom radu. Pravi je izazov uskladiti ka- vanje vokalne literature svih stilova i pe- blici u “Guarneriusu”, ustanovi kulture od rakteristike svog individualnog izvođaš- rioda, a ne samo striktno opere, i to mu nacionalnog značaja, i napravim još je- tva sa celim sastavom. Potajna želja mi rad sa đacima i omogućava. ¶ dan važan korak napred na koncertnoj je da budem član orkestra koji donosi R. V.

VREME 18. XII 2014. KULTURA

46 Intervju: Kokan Mladenović, reditelj Život u ibijevštini

redstave Kokana Mladenovića upravo završenom Jugoslovenskom po- pravila i u njemu su se razvile neke po- publiku i javnost ne ostavlja- zorišnom festivalu u Užicu – nagradu za sebne vrste ljudi, koje postoje samo u ju ravnodušnim. Ove godine je epizodnu ulogu (Bojan Veljović) i specijal- malim, zatvorenim sredinama. Interes režirao Doktora Nušića, po ko- nu nagradu za tekstove songova (Marko tih ljudi je da Dogvil nikada ne postane Pmediji Dr Branislava Nušića, u izvođenju Šelić Marčelo). deo nekog šireg prostora, jer će ta pro- ansambala Narodnog pozorišta u Som- “VREME”: Da krenemo od najno- mena obesmisliti njihovu važnost, moć boru i Kruševačkog pozorišta, Kauboje vije predstave: zašto ste izabrali i vrednost koja postoji samo unutar izo- u Narodnom pozorištu u Kikindi, a pre- Dogvil? lovanog sveta Dogvila. Dogvil ne prašta mijera predstave Dogvil, pozorišne adap- KOKAN MLADENOVIĆ: Iza mirnih različitost i surovo će se osvetiti svakom tacije scenarija istoimenog ﬁ lma Larsa porodičnih života stanovnika Dogvila, ko pomisli da bilo šta promeni u toj pa- fon Trira, održaće se 19. decembra u be- koji vole da o sebi govore kao o veruju- lanačkoj idili. Želite li da vam nabrajam ogradskom Mikser hausu. Doktor Nušić ćim, plemenitim, lokalnoj zajednici oda- još neke neprijatne paralele sa gradom u je na nedavnom Međunarodnom festiva- nim ljudima, kriju se mržnja, agresija i kome živimo, ili...? lu klasike “Vršačka pozorišna jesen” do- netolerancija prema svakom drugačijem Mi toliko dugo, još od raspada Ju- bio tri nagrade: za najbolju predstavu, za načinu mišljenja, voljenja ili ponašanja. goslavije, živimo mimo sveta, uronje- režiju, i za glumu (Saša Torlaković), a na Dogvil je, živeći u izolaciji, izgradio svoja ni u vulgarno preživljavanje i mržnju,

18. XII 2014. VREME 47

o kulturi koju sprovode nekvali- ih na svoje vitrine, između goblena i kri- fi kovani ljudi. Istina, oni na kra- stalnih čaša. ju naprave odličan mjuzikl, a kod “Znanje, samo znanje, znanje nas... – pa to je diskriminacija! Predstava Kauboji, koju sam, po tekstu To je fašizam pametnih! Saše Anočića, radio u Narodnom pozori- Diploma je za svakoga!..” štu u Kikindi, slavi radost teatra, ali ot- To kaže Marko Šelić Marčelo, pisac kriva i njegovo tužno naličje. Nasuprot songova u našoj predstavi. Mi smo, na tome, iz našeg realnog života, radost je sreću, ukinuli “fašizam pametnih”, i ob- prognana. Ne može se biti srećan u ne- razovanje učinili dostupnim svima, obo- srećnoj zemlji, a zemlja u kojoj živimo je rivši mu cenu do pristupačnosti. Mnogo- svoju istoriju pretvorila u seriju propu- brojne afere koje su potresle javnost na- štenih prilika. Jedna od tih propuštenih kon premijere našeg Dr-a, pokazale su da prilika ogleda se u nemogućnosti da su- Nušić nije bio samo sjajni dijagnostičar štinski promenimo nas same i društve- devijacija svog vremena, već i mudri an- ni sistem u kome živimo. Iznova doka- ticipator nepopravljivosti naših mentali- zujemo da smo nezreli i nesposobni za tetskih devijacija. U luksuznim kabineti- demokratiju i srljamo ka još jednom kul- ma naših najviših funkcionera vise diplo- tu vođe. Na sceni je, kako kod nas tako me koje su, bez obzira na pečat koji nose, i svetu, jedna generacija polusveta koja potpisane rukom Branislava Nušića. se politikom bavi iz interesa, razume igre Da li je Tomislav Nikolić gledao “Nije mi stalo do toga moćnijih od sebe i kretanja krupnog ka- Doktora Nušića? Da li makar zna za koga Evropska unija pitala i pokušava da, u što kraćem roku, tu predstavu? za sebe i svoje partijske istomišljenike Nažalost, u Srbiji se ne falsifi kuju samo podržava i iz kojih prigrabi što više bogatstva. Oni nemaju diplome. Menja se istorija, sećanje, pa i razloga to radi. Ja samo viziju države i dobrobiti naroda. Njiho- savest. Zavisi od potreba. Mi živimo fal- va svest ograničena je mandatom, tim sifi kate sopstvenih života, pod budnim znam da mi zdrav razum, famoznim periodom koji im stoji na ras- okom onih koji na svaku kritičku misao polaganju da otmu što više, a zatim pre- uzvraćaju jačanjem dogmatske svesti. kultura sećanja i ono puste narode i države nekim novim be- Zato nas verovatno i nije iznenadila pa- preostale građanske skrupuloznim likovima. Kod nas ne po- ranoična reakcija predsednikovog savet- stoji politika, niti kultura. Postoji samo nika za kulturu koji je na premijeri Dok- hrabrosti ne dozvoljavaju estrada, a estrada se deli na političku tora Nušića u slici koju “doktoranti” for- da, bez stida, izgovaram estradu, “kulturnjačku” estradu i estra- miraju tokom songa o diplomama, predu u pravom smislu. poznao lik svog voljenog vođe, pa zatim, imena ljudi koji vode Vaša predstava Doktor Nušić, iz- kao u kakvom politbiroovskom trileru, među ostalog, priča da u Srbiji di- insistirao da se dotična scena izbaci jer državu u kojoj živim” plomu nema samo onaj ko je ne želi vređa “lik i delo” samog predsednika. Ili ili ko nema novca da je kupi. Šta mi- mu je, možda, zasmetalo što sklapanje foto M. Milenković slite, šta o tome misle oni koji su di- ove slike prate stihovi: sa urušenim, a onda srušenim sistemi- plomu stekli pameću i učenjem? “I ne štedi ambiciju, nemoj da si škrt: ma obrazovanja, znanja i kulture, da nije Zar nije hvale vredan naš novi druš- posle obične diplome, kupi sebi Dr!” čudo što su se upravo kod nas razvile te tveni mehanizam koji je omogućio da posebne endemske vrste, vrste koje na- gotovo svako, ko ima malo novca, može staju, razmnožavaju se, a onda zauzima- da, u jednoj zemlji nekadašnjih radnika i ju teritoriju koja je, izgubivši vezu sa sve- seljaka, ima fakultetsku diplomu i, zašto tom, postala idealni poligon za devijan- ne, doktorsku titulu. Ta opšta demokra- tne jedinke svake fele. Neke od tih jedin- tizacija obrazovanja dovela je do toga da ki, na kraju ovog nekontrolisanog proce- danas u Srbiji diplome nemaju samo pasa, logično, umisle da su mesije i spasio- metni, već svi oni koji to žele. Nigde na ci nacije i, ukoliko se neki Darvin hitno svetu nećete sresti diplomirane starlete, Sasvim je moguće da u ovoj slici, ako ne pojavi, na kraju će uništiti i ono malo partijske gorile, ministarske šofere, po- vas je nažuljala savest, prepoznate i onog zdravog razuma koji je još preostao na slaničke svastike, kao što je to slučaj kod koji na njoj nije. Uostalom, neko prepo- našem Galapagosu. nas. Kako onda ne zavideti narodu koji je znaje Bogorodicu na tostu, pa zašto je- Kauboji su komad o dešavanjima na toj planski urađenoj rasprodaji zna- dan savetnik ne bi prepoznao svog ido- iza kulisa jednog pozorišta, ali i nja pokupovao šarene diplome i poređao la na rekviziti pozorišne predstave. Valja »

VREME 18. XII 2014. 48

ga, možda, podsetiti na moto Gogoljevog devijacije ne ispravlja, već ih sa nekim diplomu, nauči napamet par otužnih pro- Revizora – “Ne krivi ogledalo, ako ti je lice besmislenim ponosom kači na sebe kao evropskih fraza dostojnih loših priručni- ružno.” ordenje. ka, tipa “Folirajte se – Evropa” i postane U jednom od songova u Dokto- U vašim najnovijim predstavama se predsednik države. Kakav to primer daje ru Nušiću se ironično kaže – hvala glumi, peva i svira, pa ipak ste ne- našoj deci? Draga deco, možete slobodno Bogu, tako više nije kod nas. Da li davno izjavili da u Dogvilu tragate da, do svoje pedeset i neke godine, živite naravoučenija pozorišnih predsta- za novom pozorišnom formom. Šta suprotno svim civilizacijskim pravilima, va služe nečemu? vam je nedovoljno u postojećim? učestvujete u paravojnim formacijama i Ono što je u vreme nastanka Nušiće- Predstava Dogvil pravljena je potpu- ratujete u stranim državama. Možete da vog komada bilo tek naznaka jedne druš- no suprotno od načina mišljenja i funk- širite govor mržnje, iseljavate pripadni- tvene devijacije, jedan beskrupulozni po- cionisanja naših tromih i od svog vreme- ke drugih naroda ili slavite ubistva svojih stupak novih bogataša, u međuvremenu na odrođenih teatara. Podrazumevala je političkih protivnika. Možete da, svojim je postalo manir našeg doba. Njegov Dr okupljanje istomišljenika oko jedne pozo- delovanjem, unizite parlament jedne dr- je komad o kupovini i rasprodaji znanja, rišne ideje, iznalaženje partne- o uništenom sistemu vrednosti u kome ra, saradnika i prostora, odabir novac primitivaca diktira društveni ukus glumaca na audiciji i istraživa- i modu. Bolno prepoznatljivo zvuče reči nje jedne drugačije scenske for- špekulanta Živote Cvijovića: “Danas ti je, me, koja, u našem slučaju, do- brate, sve na prodaju. Sve se prodaje – nosi predstavu koja je istovre- poštenje, čast, savest, ljubav, prijateljstvo, meno i koncert i mesto druš- ugled, poštovanje, sve, brate, sve!” Inﬂ a- tvene polemike i, nadamo se, cija znanja, kupovina diploma, inostra- uzbudljiv pozorišni čin. Uoča- ni mešetari i lažni humanitarni radnici, vajući neuralgične tačke našeg prepliću se u ovoj mreži polusveta čineći grada i naših života, pokušava- je aktuelnijom no ikada. Nušićev komad, mo da, na sav glas, govorimo i nasuprot komičkom maniru epohe, go- pevamo o ovom ruglu pogreš- tovo da nema pozitivnog junaka. Vreme ne politike, upropašćene kultu- koje je veliki komediograf naslućivao, a re i uništene budućnosti jed- u kome mi živimo, upravo je takvo – vre- nog grada i jedne države. me bez pozitivnog junaka. U takvom vre- Dogvil svakako nije predsta- menu pokušali smo da, ne izneveravajući va za one koji, svake večeri, se- Nušićev humor, ni satirički potencijal ko- daju pred ekrane svojih televi- mada, progovorimo o današnjoj Srbiji, ze- zora kao pred ikonostas, i čeka- mlji koja je rasprodala sopstvenu pamet. ju da im se obrati vođa sa bo- Dodamo li tome zavidnu dozu sarkazma, žanskim vizijama. Nasuprot obrešćemo se u idealnoj zemlji, Srbiji, ze- toj ogoljenoj ibijevštini u ko- mlji ostvarene utopije. Otuda i stihovi sa joj živimo, naša predstava po- početka predstave: kušava da na javnu scenu vra- “Dame i gospodo! Gospode i ljudi! ti duh pobune i nepristajanja, Investitori, turisti, onaj duh koji je krasio Beograd rujna zoro koja rudiš! šetača i opozicionara, Beograd koji više žave i pretvorite ga u prostački palanački Dobro nam došli u Srbiju, ne postoji, ili koji se ne vidi od medijske cirkus. Možete da... da jednog dana sve to zemlju iz bajke i snova! magle u kojoj vas ubeđuju da svaki dan zaboravite i od najgoreg đaka postanete, Gde ne manjka novac, živite sve bolje, iako imate mnogo razlo- ni manje ni više, nego predsednik države. al’ najviše vredi mozak! ga da se stidite onoga što vas okružuje. Iz iste ideološke matrice dolazi i Šešeljev Gde ne postoje rashod i raskol, Deluje da eu podržava politi- omladinac, Miloševićev ministar informi- nego samo raskoš! ku premijera Vučića. Kako to sanja u vreme gušenja slobode štampe Pamet, čast, znanje – slave se. objašnjavate? i zatvaranja medija, vlasnik najnecivili- Med i mleko cure iz slavine...” Ja nisam Ketrin Ešton, niti bilo koji či- zovanijeg ponašanja u javnim nastupi- Nažalost, Srbija je zemlja u kojoj sati- novnik Evropske unije i nemam obave- ma, a danas monopolista nad evropskom rička literatura ne zastareva. Mi se i da- zu da zaboravim ko su bili ljudi koji se idejom i ultrademokrata, premijer Srbije lje, kao da nisu minule decenije, pa i veko- danas nalaze na čelu Srbije. Kada u jed- Aleksandar Vučić. To su ljudi formirani u vi, ogledamo u tekstovima Sterije, Nuši- nom društvu ukinete moral, kao kate- glibu devedesetih, u mirisu baruta i krvi ća, Domanovića i u njima nalazimo svoje goriju, sve postaje moguće, pa i to da je- i pitanje je trenutka kada će prestati da lice, podjednako ružno, podjednako iske- dan zakleti četnički vojvoda, u poodma- javno izigravaju vegetarijance i poželeti ženo, lice naroda koji svoje mentalitetske klim godinama, pribavi sebi fakultetsku da se vrate svojoj pravoj prirodi. 49

Nije mi, dakle, stalo koga Evropska uni- smo prodali svoje ideale, prodali smo u Markovića itd. Postavili smo Krležine ja podržava i iz kojih razloga to radi. Ja bescenje sve što čini naš svet. Glembajeve, nakon trideset osam godina samo znam da mi zdrav razum, kultura Živimo u besčasnim zemljama, živi- pauze, na beogradsku scenu. Vratili smo sećanja i ono preostale građanske hra- mo daleko od svake ideologije, svedeni Abdulaha Sidrana u Beograd i uznemiri- brosti ne dozvoljavaju da, bez stida, iz- na grabežljivo preživljavanje od danas do li Srbiju predstavom Zoran Đinđić... Pred- govaram imena ljudi koji vode državu u sutra. I to, nažalost, nije nešto što je pri- stava Zoran Đinđić Olivera Frljića bila je kojoj živim. menljivo samo na Srbiju. Takvo je stanje zalogaj koji je zastao u grlu postđinđićev- Intelektualci u Evropi intenziv- i u regionu, a bojim se i šire. Naši moćnici ske Srbije, ali i zalogaj koji ansambl Ateljea no razmišljaju o mogućem trećem su podjednako beskrupulozni, naše vla- 212, uz časne izuzetke, nije mogao da sva- svetskom ratu. A kod nas? sti istovetno bahate i nesklone kulturi. ri. Uljuljkani u beskrajnu sigurnost svojih Neće biti trećeg svetskog rata, ali je i Našu umetnost omeđuju oni koji o umet- plata, nespremni za hrabre iskorake u re- bez toga svet u kome živimo “izašao iz nosti ne znaju, i ne žele da znaju, bilo šta. pertoaru, naplatili su svoju popularnost i zgloba”, kako to Hamlet kaže. Sa uspe- Poslednjih godina radite u regio- mitingaške usluge raznim političkim op- nu i po unutrašnjosti Srbije. cijama i – priča je bila završena. Kako iz te perspektive oce- U bukvalnom smisli reči, nije bila njujete beogradsku sezonu? završena. Vi ste otišli iz Ateljea, a Pozorište je, kako to Šekspir rasprava da li ste unapredili ili una- kaže, ogledalo društva, a naše zadili Atelje se nastavila. pozorište je slika i prilika jed- Prašina koja se digla oko mog odla- nog društva bez ideološke ver- ska sa mesta upravnika Ateljea 212, ogo- tikale, društva sumnjivog mo- lila je kukavičluk i bezidejnost naše kul- rala i još sumnjivijeg ukusa. turne i javne scene, na jedan način koji Sistem po kome funkcionišu ne ostavlja mnogo izbora. Ja sam otišao naše institucije kulture odavno i uživam u svom ispunjenom i kreativ- je prevaziđen, ali opstaje, nima- nom izgnanstvu. Kako kaže Bomaršeov lo iznenađujućim kompromi- Figaro: “Čovjek koji iskreno voli pozori- som vlasti, koja o kulturi i nje- šte može uraditi samo jedno – pobeći što nom značaju za sudbinu jednog dalje od njega!” naroda ne zna ama baš ništa, i Ne znam, dakle, o čemu razmišljaju pozorišnog sveta, koji je odav- gradske vlasti, po pitanju kulture, ali bi no zaboravio na suštinu naše me i sama činjenica da o bilo čemu raz- umetnosti i živi svoje uljuljka- mišljaju prijatno iznenadila. ne živote koji se mere jevtinom Vi važite za čoveka koji sme glasno popularnošću i uredno isplaće- da kaže šta misli. nom platom. Taj se sistem više Mi živimo u loše napisanoj, a još gore ne može popraviti i na njega je režiranoj farsi. Decenije naših života pro- primenjiva sjajna rečenica kra- laze u gledanju jednih te istih lica politi- lja Lira: “Neka se sve promeni, čara koji su čas na vlasti, a čas u opoziciji, il’ neka nestane sve!” a kojima interes nije boljitak naroda već foto M. Milenković Vaše ideje o transformaci- vlast, sama po sebi, sa svim blagodetima i hom smo srušili sve utopijske projekte i ji pozorišta, o kojima ste govorili u privilegijama koje im donosi. Svejedno je sve ideale kolektivnog dobra. Naša deca vreme dok ste bili upravnik Ateljea ko vlada, oni koji su sopstvenom nespo- odrastaju u svetu sebičnih i beskrupulo- 212, nailazile su na nerazumevanje. sobnošću i korumpiranošću dugoročno znih ljudi, bez ikakve svesti o drugima. Međutim, sada, u Gradskom sekre- kompromitovali pojam demokratije na Novac je postao moćni okvir sveta, a us- tarijatu za kulturu razmišljaju da us- ovim prostorima, ili oni koji su, izašav- peh imperativ. postave neke od tih vaših predloga. ši iz Šešeljevog šinjela, naprasno progle- Verujem da je vreme u kome živimo Rezultati koje smo ostvarili tokom tro- dali i prohodali držeći se za čarobni šta- vreme nestanka država, nažalost, ne u godišnje avanture u Ateljeu 212, svrstali su pić Evropske unije, ili, pak, bliski saradni- onom smislu u kome Marks vidi odumi- tu kuću u red najintrigantnijih pozorišta ci Slobodana Miloševića, ogrezli u krimi- ranje države, već u smislu minorizacije u ovom delu Evrope. Ponašali smo se kao nalu, spletkama tajnih službi, prikovani država pred gigantima krupnog kapitala. deo jednog velikog tržišta koje podrazu- za svoje fotelje koje im daju smisao po- Kupiće vaše banke, vaše rudnike, izvore meva sve zemlje sa prostora bivše Jugosla- stojanja. Srbija je jedna uništena i poni- vode, obale, fabrike; kupiće vaš život na- vije, bavili se temama koje nas zanimaju žena zemlja u kojoj popovi voze presku- mećući mu imperativ beskrajnog rada i i angažovali vrhunske umetnike – Olive- pe automobile, žive u pozlaćenim dvoro- robovanja hijerarhijskom napretku, ili ot- ra Frljića, Borisa Kavacu, Emira Hadžiha- vima i ponekad, valjda kad nije post, si- plaćivanju kredita. Onoga trenutka kada ﬁ sbegovića, Nikolu Ristanovskog, Jagoša luju malu decu, zemlja estrade i rijaliti »

VREME 18. XII 2014. 50 Knjige

programa u kojoj je srušen svaki vred- nosni sistem. Danas je moralno nemati morala, glupo je biti pametan, a demodi- Sjajni tumači rano biti pošten. Bog ne stanuje u crkvi, pravda u sudovima, obrazovanje u ško- li, a humanost u zdravstvu. Ako postoji „opravdane veće dno, od ovog na kome smo se naš- li, onda je to dno našeg neshvatanja da smo dotakli dno. Ipak, složićete se da svi mi težimo čudnovatosti“ izlazu... Izlaza nema. Srbija je, verovatno prvi Knjige Didijea Eribona i Pola Vena izvanredne su i kao put u svojoj istoriji, zemlja bez opozici- uvod u Mišela Fukoa, i kao dodatak već pročitanom je i bez ikakvog opozicionog potencijala koji može da je povede napred. Jedino Ne možemo znati šta bi bili koji ništa njegovo nisu čitali – što je u ta- što je gore od ovakve vlasti koju smo, ne trava, moć ili seks nezaogrnuti kvih uvek bio manje propust a više stav. zaboravite, sami izabrali i koja tako više diskursom; nemoguće nam je da Pod uslovom da običan malograđanski govori o nama samima nego o sebi, jeste oslobodimo (da „iskopamo iz pe- odijum ili ignorantski prezir-na-prazno srpska opozicija, skupina ljudi bez ikak- ska“) činjenice iz ljušture njihovih ima smisla počastiti takvom odrednicom. ve vizije, potrošena u beskrajnim privi- diskursa. To nije ni relativizam ni Didije Eribon i Pol Ven, Fukoovi prija- legijama poslaničkih mandata, namire- istoricizam, to je perspektivizam. telji i saradnici iz različitih faza, napisali na iz perioda nekadašnje vlasti, sa usti- –Pol Ven su o njemu značajne studije, sada dostu- ma punim demokratskih fraza i džepo- pne i na srpskom, a u centru njihove pa- vima punim sumnjivog novca. Sa zapre- ko pitate Martina Hajdegera, Ari- žnje našao se Fuko kao čovek svoje epohe, pašćenjem izgovaram da je vreme vlasti stotelov se život ima sažeti u ovoj vulkanska intelektualna pojava, ali i ne- Slobodana Miloševića, te nakaradne vla- Arečenici: „Aristotel se rodio, radio i savršeno ljudsko biće čije su osobine ta- sti koja je uništila naše živote i prostor umro“. Time je pisac Bitka i vremena hteo kođe znale uticati i na njegovo delo (kao u kome živimo, imalo mnogo veći opo- reći da nije bitna filozofova biografija da je drukčije uopšte moguće). Eribon je zicioni potencijal oličen u Beogradskom nego njegovo delo; ne morate biti preveli- napisao već kanonsku intelektualnu bio- krugu, Građanskom savezu, Radiju B92, ki zlobnik da biste na to grafi ju autora Istorije sek- Studiju B, “Našoj borbi” i čitavom jednom odvratili da, gle, upravo sualnosti, s jednostavnim širokom pokretu mislećeg i pravdoljubi- Hajdeger spada među naslovom Mišel Fuko – vog sveta. Taj svet više ne postoji. Srbija one kojima je svakako Biografija (prevela Jele- je zemlja bez ikakve budućnosti, Dogvil u interesu da se njiho- na Stakić; Karpos, Lozni- kome, bojim se, sledi isti kraj kao u sjaj- va biografi ja ne prouča- ca 2014), dočim je Pol Ven nom Fon Trirovom fi lmu. va previše pomno (pre- sačinio uzbudljiv intelek- Da li vas zbog ovakvih stavova dobro je znano zašto). tualno-polemički brevijar nema u beogradskim pozorištima? No, ima tu još nešto: lako je nama ima- iliti presek kroz sve ključne tačke Fukoo- Protekle sezone su bile, verovatno, ti ravnodušnu distancu prema biografi - vog dela, a pisan s namerom da se razveju najuspešnije u mom pozorišnom životu. ji Aristotelovoj, jer on ipak nije ni u najši- bar neke od mistifi kacija i „ovejanih sušti- Imao sam sreću da gotovo dve godine od- rem razumnom smislu reči naš savremena“ koje su se vejale oko Fukoa, Fuko: kao sustvujem iz Beograda i režiram predsta- nik, nego je akter epohe dovoljno davne mislilac i kao čovek (prevela Olja Petronić; ve sa mađarskim, slovenačkim, rumun- da ona u našoj svesti i ne može postojati Mediterran, Novi Sad 2014). skim i hrvatskim glumcima. Gradovi u drugačije nego kroz „delo“, bilo fi lozofovo, Eribonova se kapitalna knjiga prvi put kojima sam boravio i ljudi koje sam upo- istoričarevo ili pesničko. Drugačije reče- pojavila još 1989, a pre neku godinu izašlo znao omogućili su mi, između ostalog, da no, bačeni smo u svet u kojem smo zate- je i novo, dopunjeno izdanje. Moglo bi se iznova živim u svojoj domovini, Jugosla- kli Aristotela kao odavno kanonizovanu reći da je sa ovim biografom – za razliku viji, i potvrdili su moje uverenje o nedelji- vrednost, u potpunosti „delo“, tek u tra- od nekih drugih – Fuko „imao sreće“ jer vosti jugoslovenskog kulturnog prostora. govima „čoveka“. Sa savremenicima je, na je Eribon više nego solidan poznavalac Sa druge strane, učmalost pozorišnog žalost ili na sreću, ipak sasvim drugačije. Fukoovog dela, koji je pri tome u stanju Beograda, istrošenost modela po kome Mišel Fuko (Michel Foucault, 1926-1984), ne samo da sažeto i koncizno protumači funkcioniše naša kultura i tužni zaokret jedan je od najuticajnnijih mislilaca druge značaj svakog njegovog važnijeg rada (ali u desno naših pozorišnih repertoara, na- polovine xx veka, ali i čovek koji je proi- i da čitaocu ubedljivo dočara autorske tri- učili su me da čovek ne mora nužno da zvodio i izazivao kontroverze, a bogme ih jumfe, strepnje i dvojbe koji su pratili nji- se raduje povratku kući. ¶ je isto tako i trpeo. O njemu su svi vole- hovo objavljivanje) i da kontekstualizuje SONJA ĆIRIĆ li da „imaju mišljenje“, uključujući i one njegove knjige i ostala dela u vremenu u

18. XII 2014. VREME 51

PISAC: Mišel Fuko

de Bovoar, Delez, Diamel i toliki drugi. Priča o onom „iranskom iskliznuću“ spontano nas vodi ka Venovoj knjizi; ra- zorno i elegantno ironičan i duhovit, Ven će ovaj Fukoov promašaj – koji, pri tome, nipošto nije lišen pronicljivih, čak proroč- kih, uvida glede buduće važnosti politič- kog islama! – lapidarno prokomentarisa- ti rečima nobody’s perfect... No, šta je zapravo ovaj Venov esej-po- sveta na dvestotinak strana? Čini se da Ven ne bi nimalo pogrešio da je ovu knji- kojem su se pojavljivala, nego je i autor eklekticizma samosvojan i postranjen gu podnaslovio kao: „Kritika opštih mesta koji je uložio ogroman trud u istraživanje od francuskih i evropskih intelektualnih i uvreženih mišljenja o Mišelu Fukou“. Re- Fukoovog života, a da pri tome taj trud ni- moda i krda; celog života opsednut gra- cimo, onih da je bio nihilista i antihumani- kada ne poprima onaj „višak“ koji vuče na nicom „normalnosti“ i „ludila“ te „prestu- sta; ništa u Fukoovom delu – s neverovat- „tabloidnost“ i draškanje tzv. skandalima. pa“ kao među ostalim i najsmislenije ljud- nom doslednšću posvećenom potlačeni- Drugim rečima, Eribon je pažljiv hroničar ske delatnosti, Fuko se angažuje u odbrani ma, uniženima, zab(o)ravljenima, prezre- Fukoovog odrastanja u prohladnoj pro- prava zatvorenika i „ludaka“, kao i u anti- nima na svetu... – ne ide ovom tumačenju vincijskoj buržujskoj porodici, ranih nje- kolonijalističkim borbama – ali ga ovo po- niz dlaku, ali to uopšte ne znači da će ono govih „pomutnji“ za vreme studija u Pari- tonje neće učiniti slepim, recimo, za anti- samo zato biti odbačeno... Ven demonti- zu, mučne potrage po zakucima sopstvene semitizam po bivšim francuskim koloni- ra tu vrstu predrasuda sa vehemencijom seksualnosti etc., a da sve što može nositi jama – i u borbi za drugačiji, reformisani znalca koji kao da ulazi u razbucanu sobu egidu iole „privatnog“ ovde bude prisutno univerzitet, koja će ga približiti (post)šez- u kojoj je pijano društvo mahnitalo celu i razmatrano tek onoliko koliko je moguće desetosmaškom talasu, ali se ni tu neće noć i, gotovo i ne gledajući oko sebe, ne- pokazati ili barem razumno pretpostaviti zadržati predugo. Njegovo suštinsko bav- pogrešivo vraća svaku pojedinačnu stvar da se refl ektuje na Fukoovo potonje delo. ljenje (homo)seksualnom transgresijom na mesto. Jedna od konstanti Fukoovih bio je – ipak ga neće načiniti prauzorom stereoti- Na drugoj strani, tamo gde se Eribon mada je najveći deo ofi cijelne karijere pro- pnih, politički korektnih gej-aktivista, baš oslanja prevashodno na životnu faktogra- veo po univerzitetima – njegov suštinski, kao što ga njegova dubinski ipak „leva“ po- fi ju, Ven iz Fukoovih dela tumači poziciju duboki, „stomačni“ antiakademizam; tako- zicija neće učiniti neosetljivim za muke čoveka koji – vrlo, vrlo namerno – nije pri- đe i otpor političkim dogmama bilo koje istočnoevropskih disidentata, kamoli ga padao ni jednoj od „svetopopraviteljskih“ vrste. Otuda je i njegovo koketiranje sa naterati da se „sartrovski“ bruka ispeva- kasti, ali koji je suštinski em revolucioni- marksizmom, (lakanovskom) psihoana- jući ode kremaljskim tiranima... Zaprvo, sao pisanje i mišljenje ne samo na francu- lizom, strukturalizmom itd., ostalo samo jedino veće „okliznuće“ Fuko je napravio skom jeziku, em bio dosledni zagovornik koketiranje, dok su njegova suštinska in- isprva u neku ruku podržavajući Homei- oprezno-odlučnog reformizma (posle bo- teresovanja, baš kao i spisateljski stil i fi lo- nijevu Islamsku revoluciju (dok se nije na gatih iskustava xx veka, to je manje kon- zofski metod, uvek išli po strani od domi- delu pokazala kao jedino što je uopšte, na tradiktorno nego što se čini!) u društvima nantnih škola i „izama“. Mi znamo Fukoa takvim premisama, i mogla da bude, dakle: Zapada. I nipošto na kraju: mada ne-po- kao gotovo „kanonizovanog“ savremenog sumanuta tiranija), zbog čega je od jedne klonik kulta i fetiša pisanja i teksta, Mišel klasika, ali Eribon raskošno dokumentu- čitateljke (iranskog porekla) Le Nouvel Ob- Fuko bio je do srži pisac; njegovo mišlje- je na koliko je otpora, nerazumevanja, ne- servateura dobio teške (i zaslužene) ver- nje neodvojivo je od pojma vrhunske lite- trpeljivosti i čak podsmeha nailazio nje- balne batine... rature, one koja menja svet samim svojim gov rad gotovo do samog kraja. Tjah, ima Bilo bi grehota ne naglasiti još jednu vr- postojanjem, što (i) Ven izvanredno poka- u tome i nečega kolateralno utešnog: po- linu Eribonove knjige koja transcendira zuje. A kako bi drugačije i bilo s piscem nekad se i u najznamenitijim akadem- sam „biografski žanr“: ova je knjiga, već sa- Nadziranja i kažnjavanja, onim koji je to- skim institucijama, izdavačkim kućama i mim tim što pomno prati Fukoa kroz Scile liko voleo rečenicu Renea Šara: „Razvijajte novinskim redakcijama Pariza, u susretu i Haribde posleratnog francuskog i evrop- svoju opravdanu čudnovatost“. Ta jedin- s nesvakidašnjom mišlju koja se ne ukla- skog intelektulnog života, ujedno i uzbud- stvena ljudska opravdana čudnovatost još pa u predviđene okvire, ponašaju sasvim ljiva hronika intelektualno-političko-sve- će dugo biti iščitavana i istraživana, a ove – provincijski... tonazornih strujanja i moda, sukoba i suje- dve knjige tome su sjajan doprinos, bilo Osim „fi lozofskog“ i (uslovno) „privat- ta, zaokreta na krivinama istorije... Otuda da ih čitate kao uvod u Fukoa, ili pak kao nog“ Fukoa, najvažniji junak ove knjige njene stranice, privlačeći se i odbijajući s appendix. ¶ je i onaj „aktivistički“ Fuko, do granice Fukoom, ispunjavaju i Sartr, Aron, Simon TEOFIL PANČIĆ

VREME 18. XII 2014. 52 Reportaža: Sa(n)jam knjige u Puli Istarska razglednica

Sajam u Puli je jedna od onih manifestacija o kojima svi učesnici govore blagonaklono i u superlativima, a bez fraza i kurtoazije. Pula kao grad ima dobar ritam. Ima otvorenost kakvu uglavnom imaju luke, ima patinu mesta s prošlošću sjajnijom od sadašnjosti, ima zanimljive istorijske odbleske

ok je postojala socijalistička Ju- “prevedena” i na engleski jezik pa Fair po- proleće čak i u decembru goslavija, Pula je bila sinonim staje Fair(y). Sajam je nastao oko pulske Na Sajmu sve počinje i sve završava u Dza fi lm. U zemlji čiji je doživotni knjižare Castropola u organizaciji njene velikoj zgradi koja se službeno zove Dom predsjednik bio fi lmofi l, unutar kinema- vlasnice Magdalene Vodopije. Knjižara hrvatskih branitelja. Zgrada je inače sto- tografi je koja je godišnje proizvodila prije u međuvremenu, kao još jedna žrtva tinjak godina stara; izgrađena je 1913. kao stojan broj fi lmova, to je bio grad u kojem famozne ekonomske krize, zatvorena, mornarički kasino austrougarske morna- se svakog ljeta skupljala fi lmska i druš- ali je Sajam opstao i – kako se to kaže – rice. Za vrijeme sfrj bila je, pretpostav- tvena krema cijele sfrj na festivalu do- svake godine u svakom pogledu sve više ljam, ono što se zvalo Dom jna ili Dom ar- maćeg fi lma. Kad je sa osamostaljenjem napreduje. Na otvaranju su se ove go- mije. I gabaritima i arhitekturom, zgrada Hrvatske, iz tamošnje perspektive fraza dine pojavili predsjednik Republike Hr- podsjeća na slične habzburške građevine. “domaći fi lm” postala mnogo uža, Pula je vatske Ivo Josipović i ministrica kulture Liči zapravo jako na Dom armije u Saraje- ostala festival domaćeg fi lma, ali to više Andrea Zlatar, a postalo je već pravilo da vu, sa gotovo identičnim balkonom iznad nije bilo to. Novostvoreni vakuum iskori- u Puli svake godine gostuje barem jed- ulaznog stepeništa. U zgradi skraćeno zva- stilo je Sarajevo, pa se kroz regionalnu ta- na istinska svjetska književna zvijezda, noj dhb nalaze se izdavački štandovi sa kmičarsku selekciju na Sarajevskom fi lm- u najmanju ruku iz reda ozbiljnih kan- knjigama na prodaju, press centar i ured skom festivalu, ovaj grad nametnuo kao didata za Nobelovu nagradu (bilo je, nai- za goste, kao i prostorije u kojima se odr- centralno postjugoslovensko fi lmsko-fe- me, i “gotovih” nobelovaca poput Orhana žavaju programi, promocije i književne ve- stivalsko središte. Ipak, baš tih ranih de- Pamuka). Takođe, Sajam u Puli je jedna čeri. Centralna tema ovogodišnjeg izdanja vedesetih, kad se fi lmski festival u Puli od onih manifestacija o kojima svi uče- Sajma je 1914. godina, odnosno stota obljet- “suzio”, ovaj grad je dobio svoju književ- snici govore blagonaklono i u superlati- nica Sarajevskog atentata i početka Prvog nu manifestaciju: Sajam koji je, evo, ovog vima, a bez fraza i kurtoazije. Imajući u svjetskog rata. Promovišu se različite knji- decembra proslavio dvadeseti rođendan. vidu da se cijeli Sajam razvio ponajpri- ge na ovaj ili onaj način povezane s cen- Pomalo je to na prvi pogled i paradok- je iz entuzijazma Magdalene Vodopije i tralnom temom, vode se rasprave i “okru- salno, ali izvan Hrvatske, barem u nekim njenih saradnika i saradnica, dosjetka gli stolovi”. I radnim danima i vikendom, i krugovima, Pula je danas možda i pozna- sa sanjanjem knjiga ima smisla. Do pri- prijepodne i popodne i uveče, programima tija po Sajmu knjiga negoli po fi lmskom je nekoliko dana, moja slika Sajma knji- prisustvuje veliki broj ljudi: od gimnazija- festivalu. ga u Puli bila je medijsko-kafanski po- laca do penzionera. Pula nije veliki grad i sredovana: ili sam, naime, čitao o njemu očito je da je Sajam “odgojio” svoju publiku mi moramo sanjati ili su mi doživljaje sa Sajma prepričava- i da je još “odgaja”. A predstavlja se i doga- Službeno se Sajam knjige u Puli zove li prijatelji, kolege i znanci. A ovog sam đa svašta: dvije knjige Marka Tompsona Sa(n)jam knjige u Puli, a ta grafi čko-žur- decembra, eto, i ja bio na Sajmu. Ono što – i prevedena biografi ja Danila Kiša i kod nalistička dosjetka gdje se zagradom slijedi je skica prvih dojmova, takoreći nas još uvijek neprevedena monografi ja osigurava dvosmislenost duhovito je razglednica. o talijanskom frontu u Prvom svjetskom

18. XII 2014. VREME 53

pored grafi ta Putovanje na kraj noći. Ima takođe Pula i ono što je karakterisalo Ju- NA SAJMU KNJIGA U PULI: goslaviju, a što su u manjoj ili većoj mjeri Promocija časopisa Gradac sačuvali neki njeni gradovi, ima, naime, u sebi elemente tri krucijalna civilizacijska kompleksa: i Mediterana i Srednje Evrope i Balkana. Lijepo je kad se to troje proži- ma. Na zajedničkoj promociji novih knjiga Teofi la Pančića i Igora Mandića – u sklo- pu programa Autor čita autora, pa je tako Pančić predstavljao Mandića, a Mandić Pančića – Mandić je u jednom trenutku poželio s publikom da podijeli jedan od- lomak iz Pančićeve knjige 39 dana juna. U odlomku se, između ostalog, pominje i neka crnka s kosom kao zi . Šta ti je ovaj zi , opsovao je teatralno Mandić, dok je Teofi l Pančić odgovorio kako je, eto, crno kao zi opštepoznata fraza, a da niko i ne zna šta je taj, da prostiš, zi . Otkud mu to, pitam se, pa u Bosni, čini mi se, skoro svi znaju da je zi – katran. Nešto mi se www.sanjamknjige.hr čini da je na kutiji Izmira, užasno jakih ratu, novi roman Ante Tomića, nove knji- je bila napeta, bilo je negodovanja što se turskih cigareta koje su se pušile tokom ge Teofi la Pančića i Igora Mandića, nova prisutnima obratio i Albert Faggian, jedan rata preko ko zna kakvog eksport-impor- proza Klaudija Magrisa... I sve to u decem- od izdavača knjige, istovremeno i vlasnik ta, na kutiji uz miligramažu nikotina, sta- barskim danima što podsjećaju na prolje- pulskog “Glasa Istre” te riječkog “Novog li- jala i miligramaža – zi a. Pominjem po- će. Sunce sija, nebo se plavi, temperature sta” za koji mnogi Puljani drže da je uništio slije promocije Ivanu Lovrenoviću da mi su oko petnaest-šesnaest stepeni, more je njihov lokalni dnevnik te da isto planira je čudno da ni Mandić ni Pančić, obojica mirno, ima čak i rijetkih kupača. da napravi i sa poznatijim riječkim novi- istinski eruditi, ne znaju šta je zi , a Lo- nama. Ljudi se generalno žale da se ula- vrenović se smije i kaže: Slabi su Balkan- listam stare novine skom u Evropsku uniju ama baš ništa nije ci. I zbilja, razmišljam, Pančić je tipičan Kao i obično na ovakvim književnim promijenilo nabolje. Živi se i gore nego ra- mitelevropejac, a Mandić čovjek s Medi- manifestacijama, barem iz perspektive nije. Nema prevelike euforije oko započe- terana. Balkan je nešto drugo. Inače, naj- učesnika, ključne stvari se dešavaju u te kampanje za predsjedničke izbore, no i luksuzniji smještajni objekat u Puli, pono- neformalnim druženjima. Svi su učesni- ankete i puls javnosti su složni da makar sni nosilac pet zvjezdica, zove se Villa Vu- ci smješteni u istom hotelu, pa su susreti Josipović opet i bio izabran za predsjed- lin. Vozeći se taksijem ka autobuskoj sta- i ćaskanja u lobiju, li ovima i sali za doru- nika, nema šanse da sdp opet pobijedi na nici, u rani sabah, u pola šest ujutro, gle- čak neizbježni. U hotelskim sobama nema parlamentarnim izborima. dam još jedanput na putokaz koji putni- besplatnog interneta, pa oni koji mora- ka namjernika usmjerava ka toj villi šar- ju da pišu mejlove s kompjuterima sila- uhvati ritam mantnog i nadasve asocijativnog imena. ze u kafanu. Od hotela do dhb-a stiže se Pula ima dobar ritam. Ima otvorenost Iz Pule ka Beogradu, naime, autobusi voze za pola sata lagane šetnje, ali gosti Sajma kakvu uglavnom imaju lučki gradovi, ili u šest ujutro ili u osam uveče. Muka je imaju i besplatan prevoz gradskim auto- ima patinu mjesta s prošlošću sjajnijom ustati rano, ali još je veća muka cijelu noć busima. Kupujući novine za čitanje uz ju- od sadašnjosti, ima zanimljive istorijske provesti u busu. Kroz polusan slažem uti- tarnju kafu, iznenadim se kad pored “Glo- odbljeske. Takođe, Pula ima aerodrom što ske iz Pule i pratim kako kupimo putnike busa” ugledam i “Nacional”. Mislio sam da je blizu centra grada, a za koji ti se, dok za Beograd u Rovinju i Rijeci. Nedugo na- je “Nacional” odavno ugašen?! Kupujem besciljno šetaš, čini da je vrlo prometan. kon izlaska na autoput Zagreb–Rijeka, šo- aktuelni broj i vidim da je zapravo riječ o Svako malo, naime, iznad sebe vidiš avi- fer pravi prvu pauzu. Kupujem kafu i ma- prvom broju upravo obnovljenog maga- on kako se uzdiže, a dovoljno je blizu da hinalno gledam na fi skalni račun. Topo- zina. Svakakvih potresa ima u hrvatskoj na repu možeš da prepoznaš kompanijske nim na kojem se nalaze odmorište i ben- medijskoj galaksiji. Bilo je to očito i na sa- insignije. Na stranu cijela priča o Džojsu, zinska pumpa zove se – Ravna Gora. Doš- jamskoj promociji knjige Smijeh slobode: na stranu veliki plakati obljepljeni širom lo neko takvo vrijeme, mandićevski du- Uvod u Feral Tribune Borisa Pavelića. Riječ grada na kojima su ispisani citati gostiju mam pospano, da ni u Istri i Kvarneru ne je o obimnoj knjizi, monografi ji čuvenog Sajma, od Miljenka Jergovića do Ljudmi- možeš pobjeć od Vulina i Ravne gore. ¶ splitskog nedjeljnika. Atmosfera u publici le Petruševske, lijepo je i literarno proći MUHAREM BAZDULJ

VREME 18. XII 2014. 54 Lektira Nedovršena knjiga,

U izdanju beogradske “Lagune” nedavno je objavljena knjiga Piše: Fernando Gomes Agilera Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače, poslednji i jedini nedovršen roman portugalskog nobelovca Žozea “Na kraju ću, možda, ipak da napišem još jednu knjigu.” Saramaga (1922-2010). Rukopisu romana dodati su delovi Žoze Saramago, septembar 2009. Saramagovog dnevnika iz poslednjih godina života, predgovor Fernanda Gomesa Agilere, kao i tekstovi Roberta Savijana, amo nekoliko meseci pošto je za- vršio Kaina, sredinom avgusta Luisa Eduarda Soareša i Gintera Grasa koji, neposredno S2009, Saramago je otvorio nov ili posredno, raspravljaju o misteriji nedovršenog fajl sa beleškama na svom laptopu, na- rukopisa, dotiču temu trgovine oružjem kojom menjen novom romanu koji je namera- se Saramago u romanu bavi, ili temu rata vao da otpočne. Jedna stara ideja tražila je sebi mesta u piščevom proznom stva- u današnjem svetu, i predstavljaju ralaštvu, i tih dana je pronašla neposred- pokušaj da se rekonstruišu piščeva ni podsticaj zgode pomoću koje bi mo- namera i ideja. Uz dozvolu gla da se ovaploti. “Na kraju ću, možda, izdavača, u ovom broju ipak da napišem još jednu knjigu”, glasi prvi redak njegovih beležaka. “Vremena” prenosimo Otkako se, 2006, dok je radio na Ma- predgovor lim uspomenama, bolest uselila u sva- romana kodnevicu njegovog života, vreme ga je požurivalo. Ritam književnosti se ubrza- vao nasuprot smrti. Sam pisac, svestan da ga zao udes polako sateruje u ćošak, objasnio je to rečitom metaforom: “Mož- da je savršena analogija za to sveća koja baca najviši plamen upravo u trenutku kada će se ugasiti.” Da bi posvedočili o

foto Fondacija Jose Saramago

18. XII 2014. VREME 55 , čvrsta volja

postignućima te sveće i o snazi njenih zabluda, na kraju života? Kakvu je hit- naoružanja? Toj ideji vodilji kasnije plamsaja tu su, osim Putovanja jednog nju osećao? Možda je zadatak da je umi- je pridodao događaj za koji je saznao i slona (2008), Kain (2009) i blesci Sveske ri poverio novoj knjizi, kojoj je isprva na- koji je ostavio snažan utisak na njega: za (2009) i Sveske 2 (2009). Četiri dela nameravao da dâ naslov Belona d.o.o.; za- vreme Španskog građanskog rata bom- stala u istom periodu u kome je njego- tim, u decembru 2009, Kompanija Belo- ba bačena na trupe Narodnog fronta u va bolest uzimala maha. na d.o.o.; i konačno, Helebarde, helebar- Ekstremaduri nije eksplodirala zbog sa- I sada opet, bez prekida, Saramago je de, kremenjače, kremenjače. O konač- botaže, i u njoj je pronađen papir sa krat- nalazio utočište u pisanju. Zatvarao je nom naslovu će odlučiti početkom fe- kom porukom na portugalskom jeziku: vrata a još je toga imao da kaže. Da li će bruara 2010, uzimajući epigraf, koji je bio “Ova bomba neće eksplodirati.” imati dovoljno vremena da to i izrazi? rešio da stavi pre početka priče, iz tragi- Romanopisac je to obaveštenje ispr- “Moguće je”, “ko zna”, “možda”, otkrivao komedije Podstrekavanje na rat, dram- va pripisao Andreu Malrou, verujući je, oprezno ali pun nade, u početnom ret- da vest potiče iz knjige L’Espoir. Ubrzo ku svojih beležaka, prve reči pustolovi- je razrešio zbrku, ali nije bio kadar da ne na izdisaju života, neizbežno otpočete odredi konkretan izvor događaja. Ipak, u srcu tame. I stoga je razumno nepove- na Malroovim stranicama je pronašao renje, koje je nametala krhka stvarnost, uporište koje mu je bilo potrebno da kre- suptilno prožimalo podsticajnu silu njene dalje u ostvarenju svog nauma. Prvog gove čvrste volje. Ali još nešto je čekalo septembra 2009. pomenuo je tu zabludu da bude rečeno i, prema tome, trebalo je u svom fajlu sa beleškama: “Pamćenje da bude rečeno, ili je bar morao biti uči- me je prevarilo, ova epizoda se ne nala- njen pokušaj. zi u L’Espoir. Niti u Hemingvejevom ro- Ako je u Malim uspomenama odato manu Za kim zvona zvone. Negde sam priznanje intimnom i bezimenom seća- to pročitao, ali se ne sećam gde. Srećom nju na detinjstvo, Putovanje jednog slo- po mene, Malro je u svom romanu na- na, njegova najviše servantesovska knji- pravio opasku (letimičnu) o radnicima iz ga, poslužila mu je da ukaže počast por- Milana koji su streljani zato što su izveli tugalskom jeziku i da veliča pričanje kao sabotažu granata za haubice. A za moje suštinu književnosti. Zatim, na stranica- svrhe to je sasvim dovoljno.” Zanimlji- ma Kaina, jetko će pokuditi mit o religi- vost iz Milana pružila mu je dovoljno ji, postupkom čije korene treba tražiti pokrića i poslužila kao “kuka” “da otpoč- kod Voltera. Nekoliko godina pre toga, u nem priču”. Ostatak će nadograditi ma- Ogledu o lucidnosti (2004), prodro je du- skog pisca Žila Visentea. Drugog febru- šta. Planirao je okosnicu knjige i tražio boko u slabosti i zastranjenja demokra- ara 2010, nešto više od mesec dana po- oslonce kojima će podupreti i materijali- tije, dotičući se političkog i društvenog što je odabrao navod i nestrpljivo se po- zovati ideju, pošto namera kao da je bila prostora i javnog morala. Smrti je pogle- žalio na prekid u pisanju romana – “Dva jasna od samog početka. dao u oči pre vremena, pomoću humo- meseca nisam pisao. Ovakvim tempom Epizode sabotiranja ratne opreme, pora i kategorične logike radnje, u Smrti i knjiga će možda biti gotova 2020...” (26. vezane sa porukama ohrabrenja republi- njenim hirovima (2005). Slepilom, deset decembar 2009) – zadovoljno je zabele- kanskim redovima, nisu nepoznate na godina ranije, utemeljio je alegorijski ci- žio u svojoj digitalnoj svesci: “Ponovo stranicama španske književnosti, a ni u klus svog stvaralaštva, kada je odlučio promena, napokon je dobro: Helebar- novinama iz tog perioda, kao što je Na- da pređe put od statue do kamena i da de, helebarde, kremenjače, kremenjače. rodna milicija. Najčešće pominjano knji- zađe dublje u prirodu savremenog čo- To će biti naslov.” Okolnosti mu nisu do- ževno svedočanstvo daje Arturo Barea veka i njegovih prilika; na stranicama zvoljavale da sedne ispred kompjutera u Plamenu, trećem delu trilogije Kako tog ogleda udario je temelje velike pa- i neprekidno radi na romanu, ali u mi- se kalio pobunjenik. Projektil ispaljen rabole o dehumanizaciji i iracionalnosti slima se stalno iznova vraćao toj priči u Madridu nije eksplodirao; kada je je- koje, po njegovom mišljenju, uništavaju i mozgao o njoj. Imao je nešto da kaže. dan artiljerac demontirao upaljač, unu- svet i zakriljuju oblacima našu sudbinu. ačetak ideje sezao je u prošlost do tra je pronađeno parče papira, ispisano Koja mu je vrata onda preostalo da Zjedne stare nepoznanice koja Sa- na nemačkom jeziku, na kome se moglo zatvori na zdanju svoga dela, u sagle- ramagu nije davala mira: iz kog razlo- pročitati: “Drugovi, ne bojte se. Haubi- davanju raznih aspekata ljudskog zla i ga se ne zna za štrajkove u industriji ce koje ja punim ne eksplodiraju. Jedan »

VREME 18. XII 2014. 56

nemački radnik.” Španski, nemački, ita- Saramago zadovoljan rezultatom: “Po- direktan i smiren; okretni dijalozi, uko- lijanski i portugalski radnici izlagali su sle prekida nastalog usled objavljivanja renjeni u svakodnevnom jeziku; Sarama- se riziku sabotirajući oružje u Građan- Kaina, i posledičnih burnih dešavanja, gov poznati sveznajući pripovedač, mu- skom ratu, šaljući poruke podrške i so- vratio sam se pisanju Belone d.o.o. “, za- dar, promišljen i sveobuhvatan; meha- lidarnosti primljene na veoma različi- pisuje u beleškama od dvadeset četvr- nika žakarnih preplitaja; nagoveštena tim tačkama španske geograﬁ je: u Ma- tog oktobra 2009. “Ispravio sam tri prva ﬁ gura, na kraju njegovih dana, još jed- dridu, Haenu, Alikanteu, Saguntu, Kase- poglavlja (neverovatno je kako nešto što ne energične i tvrdoglave žene, Felisije, resu, Badahosu... je delovalo dobro više to nije) i evo ovde nove Blimunde mira, ogledala moralne Saramaga su dirnuli bratski gestovi u obećavam da ću na novoj knjizi raditi sa doslednosti i nade u očovečenje, nasu- Milanu i Španiji, naročito ovaj poslednji, većom prilježnošću. U javnosti će se po- prot Arturu Pazu Semedu, birokrati, sla- čiju je poruku prepisao na izvornom je- javiti iduće godine ako budem poživeo.” biću, laskavcu i bezbojnoj ličnosti; na- ziku. Oni su mu istovremeno dali drago- Ali život je lagano isticao iz njega, znake piščeve skeptične ironije; pozor- cen materijal za roman, blizak njegovoj onda kada je verovao da je već usme- nica velikog moralnog sukoba; detek-

ŠPANSKI GRAĐANSKI RAT: Kadrovi iz ﬁ lma Nada (1945), prema istoimenoj knjizi Andrea Malroa i u režiji Borisa Peskina i Andrea Malroa

ranijoj preokupaciji fabrikama i trgovi- rio tok priče romana, priče potrebne da tivska struktura koja artikuliše neizve- nom oružjem, nepostojanjem štrajkova izloži ideje i ponašanja o kojima je zapra- snost; Saramagova sposobnost da uokvi- u toj oblasti i etičkim sukobima proizaš- vo želeo da raspravlja. Iscrpno je obra- ri zatvorene sredine; ritam potmulog i lim iz toga. Ti sastojci su davali energi- dio prvo poglavlje, u kome je proniclji- antagonističkog traganja... Prepoznat- ju i narativni karakter, ali i gustinu mo- vo zbio, na sedam listova, najbitnije ele- ljiv saramagovski svet, što svojim prvim ralnog kontrasta, veoma se dobro prila- mente svog zanimanja: L’Espoir, sabota- obrisima podseća na speciﬁ čnu atmos- gođavajući piščevom krajnjem cilju osu- žu za vreme Španskog građanskog rata, feru iz Svih imena i uspostavlja spone sa de, iako naposletku nije stigao da je sta- poruku na portugalskom jeziku prona- periodom pisanja otpočetim Slepilom. vi na papir. đenu u jednoj bombi, nagoveštaj štrajka Međutim, sve te i ostale niti pojavlju- eumorno je radio da bi završio tri u preduzeću negde tridesetih godina, tr- ju se skicirane na svega nekoliko listo- Npočetna poglavlja romana, dvade- govinu oružjem (“Verujem da ćemo zavr- va hartije. Napred su čekala bogata izne- set i dva lista. U prvom je dao konture šiti tu knjigu. Prvo poglavlje, prerađeno, nađenja koja kreativni proces donosi sa- karaktera najvažnijih likova, pre sve- ne iznova napisano, ispalo je dobro, već mom autoru. Čekale su izmene koje se ga glavnih junaka – to su Artur Paz Se- se ukazuju neki pravci u kojima može da nameću iznenada rešavanjem tehničkih medo i njegova žena, i dramski kontra- se razvije ta ‘ljudska’ priča”), odnos izme- problema. Čekala su nepredviđena ot- punkt Felisija; prikazao je preduzeće za đu Artura i Felisije. “Likovi Felisije i muža krića do kojih se dolazi u hodu. I konač- proizvodnju oružja Belona d.o.o., uklju- deluju prilično deﬁ nisani”, dodao je u beno, trebalo je napisati roman, književ- čujući tu i ono za šta se činilo da će sa- leškama od šesnaestog septembra 2009. nost za kojom oduvek stremi praznina. činjavati samu srž radnje, “dubine faj- Prve karte bačene su na sto: ovlaš su Pisac je osećao čvrsto tlo pod nogama, la”; izneo je buduću postavku događaja, ocrtani glavni likovi, kao i motiv rad- iako je još trebalo rešiti neka praktična koji su izneseni kao istraga ili potraga nje, ton zapleta i određene veze izme- pitanja, kao što je detaljan opis zgrade koja će, od trećeg poglavlja pa nadalje, đu junaka... Muzika proze poprimila ili formalni tok priče. Kako bi nastavio odmotavati nit zapleta. Istraga u poza- je svoju modulaciju, dok su se već nadalje, nećemo nikad doznati. Saramago dini usredsrediće se na veze kompani- zirali atributi tipični za narativni pre- je ostavio tek poneku šturu napomenu je Belona d.o.o. sa ratovima iz tridese- deo koji je počeo da izrasta: izraz pro- u kompjuteru, a te smernice bi, prirod- tih godina prošlog veka. Činilo se da je čišćen od preteranih ukrasa, sveden, no, kasnije bile podvrgnute napetosti

18. XII 2014. VREME 57

neodvojivoj od daljeg napredovanja na- čvrsto držao književnosti. Iznenađu- i povređuju ga, prodirući u svest i nači- racije. Drugog septembra 2009. uzeo je je izuzetna energija koja izbija iz priča, ne uspostavljanja veza subjekta u naj- da iznese poneko zapažanje o odnosi- i pre nego što su stavljene na hartiju i novija vremena. ma između Felisije i Artura Paza Seme- stigle do čitaoca, u pripovedačevoj uo- Uz zahtev za razmišljanje, Sarama- da, i to mu je omogućilo da ostavi tra- brazilji i volji. Ta neodoljiva snaga samo gov intelektualni angažman je upući- ga o budućem sukobu: “Najveća teško- potvrđuje lucidno opažanje pesnika Ro- vao izazov ravnodušnosti i moralnoj ća jeste konstruisati ‘ljudsku’ priču koja berta Huarosa: “Stvarnost je stvorila čo- apatiji. I dan-danas snažno odjekuju će se uklapati. Jedna od zamisli jeste da veka zato što nešto u njoj, u njenim dubi- njegova stroga osuda i zahtev za pose Felisija vrati kući kada shvati da njen nama, tajanstveno, traži priče. Ili rečeno vratak etici, nagovor da budemo glavni muž počinje da biva obuzet znatiželjom na drugačiji način, kao da negde dubo- junaci pobune vrline u kontekstu opa- i izvesnim duhovnim nemirom. Ponovo ko u stvarnosti postoji zahtev za priču, danja, a on je to načelo odvažno prime- će otići kada rukovodstvo bude ‘kupilo’ za prosvetljenje, za viziju pa čak možda nio na svoje tekstove. “Uvideo sam, ovih njenog muža stavivši ga na čelo raču- i za radnju koju treba da obezbede ljudi, poslednjih godina, da tragam za jednim

novodstva odeljenja koje se bavi teškim imalo to još nekog smisla ili ne.” određenjem etike: želim da izrazim, po- naoružanjem.” Nekoliko meseci kasnije, aramago je smatrao da je “književ- sredstvom svojih knjiga, etički smisao dvadeset i drugog februara 2010, dve-tri Snost ono što, neminovno, navodi postojanja, i želim da ga formulišem na nedelje pre nego što će mu se zdravlje na razmišljanje”. Shvatao je roman kao književni način”, priznaće 1996. godine. ozbiljno pogoršati, zapisao je poslednju vežbu uma, metod programiranja ver- To ponovno naoružavanje moralom, su- belešku kojom će napokon uvesti, usme- balnih pozornica misli, te prema tome protstavljeno klonulosti duha, trebalo je ravajući formalni napredak knjige, za- kao sredstvo razmišljanja. Tvorevine da dâ svoj doprinos razvitku ljudske pri- dovoljno ali i oprezno, jedno od velikih njegovog uma su razmišljale i navodile rode, a po njegovom mišljenju, sidrište je otvorenih pitanja koja mu nisu davala na razmišljanje, dok ne bi bile postavlje- trebalo pronaći u svakidašnjem ponaša- mira, a to je kako da nastavi roman: “Ide- ne, metaforički, kao nekakvi ogledi sa li- nju, u svakodnevnom životu: “Kad kaže- je se pojave onda kada su potrebne. To kovima. Zahtev za ideje i vrednosti od mo dobro ili zlo... to podrazumeva čitav što se v.d. direktora, koji će se potom na- samih početaka je povezan sa Sarama- niz malih satelita koji kruže oko tih ve- zivati samo inženjerom, nosio mišlju da govim stvaralaštvom, i nalazi se u kore- likih planeta – mala dobrota, mala zloba, napiše istoriju preduzeća možda će biti nima njegovog književnog stava i moti- mala zavist, mala posvećenost. U suštini, ono što će pripovest izbaviti od opasno- vacije: “Ja sam pomalo atipičan pisac. Pi- od toga i jeste sazdan ljudski život, odno- sti da upadne u čamotinju, nešto najbo- šem samo zato što imam ideja”, ponav- sno od mana i slabosti.” Na razne načine lje što je moglo da mi se dogodi. Videće- ljao je u različitim trenucima. I stoga se je upozoravao na potrebu da naše vre- mo da li je tako.” njegovo delo uzdiže kao monumentalni me poprimi “etički smisao postojanja”, a Dok je bolest iz časa u čas zauzimala narativni miljokaz revnosnog razmišlja- ta mobilizacija je trebalo da naglasi sop- sve veći prostor u njegovom životu, Sa- nja o današnjem zlu i zabludama, pozor- stvenu doslednost i interiorizuje odnose ramago je u svojoj glavi gradio priču. Od nog posmatranja ljudskih zastranjenja, poštovanja, oslanjajući se na najosnov- kraja oktobra 2009. nije bio u mogućno- čija je svrha, konačno, da ukaže na mno- niji i opštevažeći aksiom: ne čini drugo- sti da se vrati pisanju, ali uporno je raz- gobrojne varijante nehumanosti što nas me ono što ne želiš da drugi učine tebi. mišljao o pripovesti, stvarao je u sebi, uništavaju. Od Slepila on je uporno i po- Koja je onda vrata žurio da zatvori? ne odustajući. Zadivljuje istrajnost sa mno ispitivao i osvetljavao ona područja Kakvu je hitnju osećao? Helebarde, hele- kojom se pisac, na ivici velike provalije, senke koja utiču na ljudsko dostojanstvo barde, kremenjače, kremenjače, poslednji »

VREME 18. XII 2014. 58

pripovedni izdisaj Žozea Saramaga, na- života na Lansaroteu, kad je Žoze delio uverenost da ako “etika ne vlada razu- stojao je da upiše sebe u taj prostor ome- sa drugima neke svoje nemire o romanu mom, razum će prezreti etiku” – dono- đen mišlju i etikom: roman ideja sa snaž- koji je održavao plamičak njegovog živo- si rizik da se krene putem koji vodi ka nom komponentom zahteva za moral- ta što se držao za tanku nit. eventualnoj mogućnosti zla, gde nisu nost, revulziv moralne fi lozofi je za sa- U krajnjoj instanci u pitanju je bilo potrebna izuzetno izopačena stvorenja vest svojih čitalaca, uzimajući za radnju samo konstruisanje Saramagove vizije da se odnese pobeda. Nažalost zlo je i po- romana složen i grub svet proizvodnje banalnosti zla, kontroverzne teme koju vršna, isprazna navika, osim što je stalna i upotrebe oružja. Piščeva namera, objav- je Hana Arent iznela pred oči intelek- pretnja po društveni poredak. Ako neka ljena u ono vreme u krugu ljudi od po- tualne javnosti. Saramago je planirao zajednica teži ka postizanju uspeha, ba- verenja, iako više nikad nećemo doznati da podrobno istraži moralnu odgovor- rem relativnog, onda ona iziskuje posto- kako bi bila pretočena u stvarnost, bila je nost subjekta, prema sebi samome i pre- janje odgovornih, doslednih bića koja će da secira moralni paradoks uzornog služ- ma društvu, proisteklu iz njegovih po- tragati za dobrom, sopstvenika kritičke benika fabrike oružja Artura Paza Seme- stupaka; dakle, nameravao je da zaroni volje, spremnih, napokon, da prepozna- da, kadrog da se u svojim ustaljenim na- i izbliza dotakne svakodnevno otuđe- ju druge i sebe u novom ljudskom pravu vikama ne obazire na posledice discipli- nje sopstvene svesti, da prodrma para- ulaganja prigovora i neposlušnosti koje novanog i efi kasnog obavljanja svog po- dokse i izgovore, prikrivene ravnoduš- je predložio Ajnštajn: “Postoji, uz to, još sla. Saramago je bio zainteresovan za is- nosti i protivrečnosti. To su bila možda jedno ljudsko pravo, retko spominjano, pitivanje uobičajene disocijacije između poslednja vrata koja je žurio da zatvori iako će jednog dana postati veoma važ- ponašanja i posledica koje ono izaziva. I ili da otvori, zavisi kako se želi gledati na no: to je pravo, ili dužnost koju poseduje građanin da ne sarađuje u onome za šta smatra da je pogrešno ili štetno.” Kako je trebalo da budu ostvarene te i još neke preokupacije u pozadini nedo- vršenog romana – izgubljeno je u mrač- nom kovitlacu nestanka. Takva je smrt, ranije si bio a sad te više nema – naglaša- vao je autor. A ako te nema, tada iščezava mogućnost reči iznenada izrečene ovde: dolazi, naprotiv, do sumornog prestan- ka tišine. U sažetim beleškama, što ih je Žoze Saramago ostavio dok je radio na delu Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače, ipak se pobrinuo da razjasni kraj teksta. Predupređujući prekid svog predskazanog odsustva, ocrtao je okvir narativnog intermeca, koji ima početak i kraj, kao da čitaocu stavlja u ruke poziv da ispuni sadržajem plan puta moralne pustolovine koju je trebalo stvoriti i kao Žoze Saramago da on njega, čitaoca kao osobu, lično ispi- spremao se da se pozabavi time na in- to: vrata moralne odgovornosti pojedin- tuje. Šesnaestog novembra 2009. zapisao dividualnom planu, preko fi gure obič- ca, obraćajući se svakom čitaocu pona- je reči kojima je odlučio da završi još ne- nog čoveka, birokrate, uvaženog, efi ka- osob, kopajući po njegovoj svesti da bi napisani roman, radi svake slučajnosti, snog, uslužnog, poslušnog i kukavnog: izazvao nelagodnost, uznemirio i u po- da ne bi ostala sumnja o tome kakvi su naizgled dobrog građanina. Suprotstav- dručje ličnog uneo izazov obnove: even- njegovo gledište i namera kada je reč o ljena uloga, u kojoj su spojene nelagod- tualnu mogućnost, premda doživljenu ravnodušnosti i bankrotu morala: “Knji- nost i istina, bila je rezervisana za jed- sa skepsom, da se na pravi put posta- ga će se završiti jednim sočnim ‘bestraga nu ženu, Felisiju, čiji profi l je počeo da se vi alternativa jednog humanijeg sveta. ti glava’, što će izgovoriti ona. Uzoran svr- ocrtava onako srčano i poletno kao što je Saramago je smatrao da ni neodgo- šetak.” Saramago u čistom stanju do po- svojstveno glavnim junakinjama prepo- vornost ni zaklanjanje iza poslušnosti slednjeg svog slova, uključujući tu i ona znatljivim u njegovom delu, nositeljka- ne oslobađaju od krivice. Njegova knji- koja nisu mogla biti napisana na mestu ma plamena nade i veličine. Ova i neka ževnost je aktivan primer podozrivosti koje im je namenila volja, ali ta slova, upr- druga promišljanja imao sam priliku da prema mirnoj savesti, zasnovan na ube- kos svemu, i dan-danas snažno odjekuju čujem, u prisustvu njegove supruge Pi- đenju da odustajanje od razmišljanja i iz slobode njegove moćne i nemirne, ne- lar del Rio i bliskih prijatelja, u više razgo- od moralnih zahteva, pre svega – u Sve- zamenljive savesti. ¶ vora tokom njegovih poslednjih meseci skama sa Lansarotea sintetisao je svoju Prevela sa španskog Gordana Mihajlović

18. XII 2014. VREME knjigeLagunine i Laguna Nova izdanja preporučuju Zimska čitalačka avantura Knjige za pod novogodišnju jelku i dugu zimu pred nama

va istraživanja kažu da se knjige „Laguna“ objavljuje i kapitalne Sviše čitaju zimi nego leti. Razumlji- istoriografske studije. Uskoro iz štam- vo. Ovoga puta donosimo vam pre- pe izlazi dvotomna studija Drugi svet- sek aktuelnih „Laguninih” izdanja koja ski rat Entonija Bivora, jedan od naj- vama i vašim najbližim mogu da ulep- temeljnijih i napreglednijih prikaza šaju predstojeće praznike i pomognu Drugog svetskog rata, obavezno šti- vam da pametno prekratite predsto- vo za sve koje zanima istorija. A za jeću zimu. one koji se pak interesuju za savre- Krenimo od najmlađih čitalaca. Za menu politiku, tu je provokativna njih preporučujemo novo izdanje za- „evroskeptična“ knjiga Srećka Horva- gonetnih avantura zelenokose Marte ta i Slavoja Žižeka Šta Evropa želi? Smart. Podsetimo, reč je popularnim Muzičke knjige su obeležile godi- edukativno-zabavnim „mozgalicama“ nu na izmaku. Među njima su najza- Uroša Petrovića napisanih u formi ro- paženije bile autobiografi ja dr Neleta mana. Naime, prateći avanture devoj- Karajlića Fajront u Sarajevu, Marčelov čice Marte čitaoci rešavaju logičke za- „knjigoalbum” Napet šou, biografi je gonetke koje su vešto isprepletene s Bijelog dugmeta i Milana Mladeno- avanturističkom pričom. Novi, upravo vića – Šta bi dao da si na mom mjestu objavljen „roman u zagonetkama“ Uro- Dušana Vesića i Mesto u mećavi Alek- ša Petrovića nosi naziv Martina velika zagonetna avantura. sandra Žikića – kao i Pisma iz Tajnog grada, nova epistolarno- Za ljubitelj(k)e čiklit literature tu su knjige Helen Filding o dnevnička knjiga rok-kritičara Ivana Ivačkovića „o muzici u ži- Bridžet Džons, ali i novi hit-roman autorke Sofi Kinsele Kupo- votu i životu u muzici“. holičarka u Holivudu. Iz velike ponude domaćih ljubavnih ro- Čitaocima preporučujemo i Helebarde, helebarde, kreme- mana izdvajamo naslov Savršenstvo autorke Maje Trifunović, njače, kremenjače, nedovršeni roman portugalskog nobe- roman o običnim ljudima koji žive jedni uz druge i misle da lovca Žozea Saramaga, snažnu osudu savremene civilizacije se poznaju, „malo se raduju i malo pate, malo se vole i malo militarizma i trgovine oružjem. Kada junak romana, radnik u mrze, malo su znanci, a malo stranci“. kompaniji za proizvodnju oružja, gledajući fi lm Nada, po ro- Posle dosta godina, „Laguna“ ponovo objavljuje poeziju manu Andrea Malroa, sazna da su tokom građanskog rata u najnežnijeg srpskog pesnika, Miroslava Antića. Najpre je izašla Španiji u jednoj fabrici u Milanu streljani radnici koji su sabo- čuvena zbirka Tako zamišljam nebo, a sada i Savršenstvo vatre, tirali izradu haubica, tim tragom odlazi u arhivu svoje kompa- “knjiga mudrosti, ironije, gorčine i samo spoznaje”. Lep poklon. nije i tamo dolazi do zapanjujućih saznanja. Iako nezavršen, Kada je reč o klasičnim delima koja se ne čitaju samo je- ovaj roman predstavlja još jednu potvrdu Saramagovog dara danput, u žanru krimića najklasičniji mogući autor je Agata i veličine, a u ovom izdanju opremljen je prigodnim tekstovi- Kristi. „Laguna“ je počela da hronološki objavljuje slučajeve ma o piscu, ratovima i politici, među kojima su i oni Roberta slavnog Herkula Poaroa – upravo su izašla prva dva romana Savijana i Gintera Grasa. iz ovog ciklusa, Tajanstveni događaj u Stajlsu i Lord Edžver je I za kraj, remek-delo Miloša Crnjanskog Kod Hiperborejaca. mrtav. Savremenu srpsku žanrovsku produkciju predstavljaju Nepravedno u senci Dnevnika o Čarnojeviću, Seoba i Romana Dejan Stojiljković i Vladimir Kecmanović, koji su u romanu Ka- o Londonu, ova memoarsko-putopisno-esejistička knjiga pred- inov ožiljak, o Andrićevom ambasadorovanju u Berlinu uoči stavlja jedan od vrhunaca ne samo opusa Miloša Crnjanskog Drugog svetskog rata, pružili odličan primer kako uspešno već i celokupne srpske književnosti. Obavezno štivo. napisati politički triler na domaće teme. Pa birajte.

VREME 18. XII 2014. Lagunine knjige 60

Filozofija KARL JASPERS: Mala škola naslovljenom „Utemeljenje u večnosti“, fi lozofski su po- ﬁ lozofskog mišljenja krenuta „krajnja pitanja“, ona o bogu, ljubavi i smrti. „Kod svakog predavanja polazio sam od očiglednih iskusta- Prevod: SLOBODAN DAMNJANOVIĆ va, od stvarnosti i prirode, života i predanja, s ciljem da Šezdesetih godina prošlog veka Bavarska radio-tele- dođem do granice iza koje se pojavljuju pitanja na koja vizija ponudila je Karlu Jaspersu da na njenom TV univer- nauka nema odgovore“, kaže Jaspers u uvodu knjige. zitetu tokom tri meseca svake nedelje održi jedno polu- „Tamo doživljavamo čuđenje nad bićem. Tamo postav- časovno predavanje u seriji nazvanoj „Mala škola fi lozofskog mi- ljamo pitanje o smislu i zadatku našeg života“. Udžbenički pisana šljenja“. Na temelju njih nastala je ova knjiga. Jaspers se u ovim pre- i namenjena široj čitalačkoj publici, knjiga Mala škola fi lozofskog davanjima bavio fi lozofskim temama raspoređenim u tri ciklusa. mišljenja ni danas ni pola veka pošto je nastala nije izgubila svoju Prvi ciklus nosi naziv „Ishodišne oblasti“, i odnosi se na kosmološke, svrhu ni aktuelnost. U vremenu opšte moralne, kulturne, ekonom- istorijske, spoznajne i antropološke teme; drugi ciklus bavi se pro- ske, političke i svake druge krize, ova knjiga i danas može da poslu- mišljanjem politike u njenim različitim aspektima, od psihološkog ži kao putokaz i orijentir za promišljanje savremenog sveta, ali kao i sociološkog do etičkog i vrednosnog, uključujući i pitanje slobo- pomoćno sredstvo za pronalaženje izlaza iz ćorsokaka u koji je za- de i odgovornosti kako političara tako i javnosti; u trećem ciklusu, palo čovečanstvo.

Srpska književnost

BORISLAV PEKIĆ: ratu i revoluciji. Istorija Balkana, Srbije i Beograda data je Graditelji kroz živote raznih Njegovana iz raznih perioda, od 1453. do 1941, i kroz samrtnička razmišljanja poslednjeg od Novi tom ekskluzivne kolekcije celokupnog knji- njih – Gazda Simeona. Nastavak Zlatnog runa trebalo je ževnog opusa Borislava Pekića koju „Laguna“ objavlju- da bude nedovršeni roman Crveni i beli, kontrapunktska je u trinaest knjiga (22 toma) jeste roman Graditelji, za- istorija četvorice istaknutih Njegovana u uslovima Dru- vršni čin Pekićeve grandiozne sage o Njegovanima. Prvi gog svetskog rata i revolucije, od 1941. do 1945, dok ro- deo ove sage, Pekićev sedmotomni magnum opus, roman Zlat- man Graditelji predstavlja treći i završni deo ciklusa o Njegovani- no runo, fantazmagorična je hronika migracija jedne porodice ro- ma. On daje neku vrstu istorije „sentimentalnog vaspitanja“ i tra- mejskih torbara (trgovaca šminkom i mirisnim esencijama, zatim gičnog života poslednjeg Njegovana, genijalnog arhitekte Isidora, umetnika-grnčara i najzad veletrgovaca, industrijalaca, fi nansije- u vremenu izgradnje socijalizma u Jugoslaviji, s dokumentarnom ra i državnika). Priča počinje u mitološkim vremenima, pa se, kroz slikom socijalističkog društva u nastajanju i rasulu, a naročito nje- život porodice Njegovan, preko istorije turskog osvajanja Carigra- gove umetničke i akademske elite. Roman se odigrava u Beogradu da 1453, razorenja trgovačkog grada Moskopolja 1769, istorije Sr- i okolini od 1945. do 1969, i prati izgradnju jednog kolosalnog spo- bije i Beograda, završava poslednjim porodičnim skupom na Bo- menika Revoluciji, odnosno iskušenja, razočarenja i kraj njegovog žić 1941, pre nego što će porodica biti uništena u predstojećem autora, poslednjeg izdanka porodice Njegovan.

Esejistika

BIL BRAJSON: i bankarstvu, vojnoj nadmoći, pronalascima i tehnologi- Jedno leto – Amerika 1927. ji. Centar planetarne gravitacije pomerao se na drugu Prevod: GORAN SKROBONJA stranu sveta, i let Čarlsa Lindberga nekako je postao kul- minacija izraza svega toga.“ Te 1927. godine, osim Lind- Prvi svetski rat označio je početak procesa na kraju bergovog leta, desile su se u Americi i druge simbolične koga je Evropa prestala da bude vodeća globalna sila, a i prekretničke stvari – premijeru je imao prvi zvučni fi lm, centar zapadnog sveta preselio sa na drugu stranu Atlan- ostvaren je prvi televizijski prenos, usred procvata na ber- tika. U kom tačno trenutku se to zbilo nije pouzdano utvrđeno, ali zi donesene su odluke koje će izazvati Veliku ekonomsku krizu, kari- Bil Brajson je u ovoj knjizi ponudio jedan ubedljiv odgovor: to se jere Al Kaponea i bejzbol zvezde Bejba Ruta bile su na vrhuncu, a ka- desilo u leto 1927. godina. Simbolički događaj koji je ovu činjenicu mene glave američkih predsednika počele su da se uklesuju u plani- učinio očiglednom jeste let Čarlsa Lindberga preko Atlantskog oke- nu Rašmor. „Sa svojim uobičajenim poletom, duhovitošću i autorite- ana: „Danas je to malo teško zamisliti, ali Amerikanci su u dvadese- tom zbog kojih je postao omiljeni pisac pripovedačke publicistike, tim godinama dvadesetog veka odrasli u svetu gde su se najvaž- Brajson nam dočarava nezaboravnu galeriju živopisnih i ekscen- nije stvari dešavale u Evropi. Sad je najednom Amerika bila domi- tričnih ličnosti kako bi oživeo zaboravljeno leto kada je Amerika nantna na gotovo svakom polju – u popularnoj kulturi, fi nansijama sazrela, zauzela centar pozornice i zauvek promenila svet.“

18. XII 2014. VREME Lagunine knjige 61

Krimi Edicija Meridijani JU NESBE: FILIP DAVID: Sin Kuća sećanja i zaborava Prevod: JELENA LOMA Glavni junak novog romana Filipa Davi- Nova knjiga Jua Nesbea, najpopularnijeg da je Jevrejin po imenu Albert Vajs. Kao dečak skandinavskog pisca krimića, ali ovoga puta preživeo je Holokaust. U zimu 1942. iz voza ko- nije reč romanu iz ciklusa o inspektoru Hariju jim su pored drugih jevrejskih porodica i poro- Huleu. U središtu aktuelnog Sina je Soni Lofthus, neobično hariz- dicu Vajs nacisti transportovali ka koncentracionom logoru, rodi- matičan i samozadovoljan mladić koji je u zatvoru skoro pola živo- telji su uspeli da njega i njegovog mlađeg brata Elijaha izbace iz ta. Tu je omiljen jer se zatvorenicima čini da on ume da ih razreši voza, ne bi li im tako spasli život. Izbačen iz voza, sedmogodišnji grehova. Njima nije važno što je Soni težak heroinski zavisnik niti Albert bezuspešno je tražio brata duž pruge, sve dok ga promr- im je čudno to što uvek uspeva da nabavi obilne zalihe droge. Sve- zlog i polumrtvog nije pronašao šumar, folksdojčer Johan Kraft, i jedno im je i to što možda služi kaznu za tuđe zločine. Soni je po- odveo ga svojoj kući. Johan i njegova žena ga nazivaju Hans i nude stao zavisnik kada se njegov otac ubio zbog optužbi korumpira- mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spasi od sigurnog nog policajca, a sada se čini da je on sâm u centru korumpiranog pogroma, ali Albert ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i beži iz sistema zatvorskih čuvara, policije, advokata, sveštenika. Iz nekog nemačke porodice koja ga je umalo usvojila. Mnogo godina ka- razloga svi oni žele da Soni bude sve vreme urađen i pod ključem. snije Albert Vajs učestvuje na jednoj od konferencija o Holokau- Kada do Sonija ipak stigne istina o smrti njegovog oca, on uspe- stu u Njujorku. Lutajući noću njujorškim ulicama nailazi na neo- va da sprovede briljantno zamišljen beg iz zatvora. Čvrsto rešen bično zdanje, Kuću sećanja i zaborava, u kome je pohranjeno ne- da se osveti svima koji su ga čitavu deceniju držali sklonjenog, on pregledno istorijsko pamćenje. U jednoj prostoriji ove Kuće, on na počinje svoj lov… Ali pravo pitanje je da li će prvo njega uloviti jer ekranu može da vidi scene stradanja svojih roditelja i Elijahovog ga traže i policija i mafi ja. Ju Nesbe se godinama nalazi na vrhovi- nestanka, za koji se oseća krivim. Ogroman bol koji je osetio može ma evropskih bestseler lista, a ovaj roman je ocenjen kao jedno od da nestane ako u sledećoj prostoriji te čudesne kuće izbriše sop- njegovih najboljih, najdubljih i najslojevitijih ostvarenja. stveno pamćenje ili, čak, iščezne poput svog rođaka, čuvenog ilu- zioniste Hudinija (Erika Vajsa). Hoće li Albert iskoristiti poslednju Esejistika šansu da promeni svoj identitet ili će odlučiti da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire? SREĆKO HORVAT I SLAVOJ ŽIŽEK: Šta Evropa želi? Istorijski Prevod: MARKO PEROŽIĆ KARMEN POSADAS: Knjiga Srećka Horvata i Slavoja Žižeka Šta Nevidljivi svedok Evropa želi?, objavljena premijerno prošle godi- Prevod: GORDANA MIHAJLOVIĆ ne na engleskom, sada je dostupna i srpskim čitaocima. Oslanja- jući se na evropska iskustva Slovenije i Hrvatske, kao i na kratku „Jedna stara poslovica kaže da nema tog istoriju Evropske unije čije dosadašnje delovanje i rezultate sma- čoveka za koga njegov kućeupravitelj misli traju uznemirujućim, levičari Horvat i Žižek kritički analiziraju go- da je veliki. Druga, još starija valjda, veli da ne treba služiti ono- ruće probleme zajednice i iz svog ugla ukazuju na njene apsurdne ga ko je već služio i moliti onoga ko je molio. Ja ću, za svoj groš, i opasne političke putokaze, postupke i strategiju ujedinjene dodati da nijedan od tih primera narodne mudrosti nije iznedrio evropske fi nansijske, političke i vojne elite. „Bauk kruži Evropom – onaj ko može najviše znati o tome: sluga. Takođe mogu da tvrdim bauk otpora opasnom poricanju evropske političke elite da je ne- da bi Istorija sadržavala zanimljivija poglavlja da smo mi, kroz ve- što trulo u temeljima našeg kontineta“, rekao je o ovoj knjizi eko- kove, bili skloniji peru.“ Ovim rečenicama počinje istorijski roman nomista Janis Varufakis. „Žižek i Horvat, uz pomoć i podršku nikog urugvajsko-španske spisateljice Karmen Posedas Nevidljivi svedok, drugog do lidera grčke radikalno leve partije – Aleksisa Ciprasa, koji o poslednjim godinama carske Rusije govori iz ugla jednog – vođe Sirize – podstiču širenje ovog bauka. Stranice njihove knji- sluge. Naime, Rus po imenu Leonid Sednjev na kraju XX veka je ge prepune su neumoljivog demontiranja orvelovske propagan- starac koji leži u jednoj bolnici u Montevideu i na kraju života svode Evropske unije. Dužnost je čitalaca kojima je stalo do Evrope di svoj životni bilans. Kao mladić bio je kuhinjski pomoćnik na ru- da podele sa njima taj napor, bez obzira na to da li se s njima sla- skom carskom dvoru, carevićev drug u igri, prijatelj velikih knegi- žu ili ne.“ Istim povodom reditelj Oliver Stoun je rekao: „Slovenač- nja i potom – jedini preživeli svedok ubistva Romanovih. U svojoj ki ekscentrik i harizmatični hrvatski fi lozof, udruženi s najopasni- životnoj ispovesti on ostavlja svedočanstvo o poslednjim godina- jim grčkim političarem, pružaju istovremeno zajedljivo šarmantnu ma cara Nikolaja II i njegove porodice, priča o tome kako se odvi- i gorko otrežnjujuću analizu evropskog bezizlaza. Svaki stanovnik jao život u dvoru, kakva je na njemu bila uloga Grigorija Jefi movi- Evrope veran istinskoj ideji starog kontinenta mora ovo pročitati.“ ča Raspućina, kako je izbila revolucija i šta je potom bilo.

VREME 18. XII 2014. Lagunine knjige AKCIJA NEDELJNIKA I IZDAVAČKE KUĆE Laguna

U SVIM KNJIŽARAMA „DELFI” U SRBIJI Ponesite ovaj primerak „Vremena” Knjige za u neku od knjižara „Delfi ” i kupite jedan od dvadeset naslova sa ovog spiska 29299 dinara! po specijalnoj ceni od 299 dinara. Akcija traje od 22. decembra 2014. do 22. januara 2015.

Rejmond Čendler: Amiti Gejdž: Ijan Pirs: VELIKI SAN ŠRODER SLUČAJ PUTOKAZA Remek-delo Nabokovljevsko- Oksford, XVII vek. kriminalističkog žanra, selindžerovska setna Mlada žena je najbolji detektivski ispovest istočnonemačkog optužena za ubistvo, roman svih vremena imigranta u Americi o a četiri svedoka imaju kojim je Filip Marlou njegovom prevarantskom, četiri različite verzije stupio na književnu promašenom životu, događaja. Istorijska pozornicu da sa nje otmici sopstvene detektivska priča, više nikad ne siđe. ćerke i neutaživoj roman na tragu Obavezna lektira čežnji za ljubavlju Ekovog „Imena ruže”

Vins Flin Brus Fejler: En Rajs: Deni Volas: TRANSFER MOĆI POD ŠARENIM HRISTOS GOSPOD ULICA ŠARLOT SVODOM Teroristički napad na Isusova životna priča Roman jednog od Belu kuću, predsednik Pisac je proveo godinu ispričana u prvom licu najboljih britanskih SAD je evakuisan dana radeći u jednom jednine. Gotovo da pisaca komedije. u tajni bunker, a cirkusu kao klovn, a možemo da osetimo Priča o običnom operativac CIA otkriva zatim to svoje iskustvo ukus hrane koju je mladiću u neobičnoj mračnu zaveru koja pretočio u ovaj roman i u Isus jeo i da doživimo potrazi za devojkom. stoji iza svega. Jedan njemu opisao lice i naličje slike i zvuke, metež Duhovito poput od uspelijih američkih jedne od najstarijih formi i vrevu koje su ga Hornbija, neodoljivo političkih trilera umetnosti na svetu verovatno okruživale kao Parsons.

Pedro Roza Mendeš: Đulio Leoni: Fransisko Herardo Hagenbek: HODOČAŠĆE EMANUILA VRATA ATLANTIDE GORKI GUTLJAJ SINA BOŽJEG Avanturistički roman o Džon Hjuston u Meksiku snima Poetski roman tajnama i ključevima fi lm „Noć iguane“, a onda portugalskog pisca o izgubljene civilizacije na razmaženim glumcima Avi borbi za nezavisnost čijem tragu su jedna lepa Gardner, Ričardu Bartonu i Elizabet portugalske ostrvske Srpkinja, zbog ratova Tejlor podeli zlatne revolvere kolonije Timor i devedesetih izbegla iz sa po pet srebrnih metaka da sudbinama tamošnjih Jugoslavije u Italiju, i se međusobno poubijaju, ako ljudi uhvaćenih u vrtlog pisac kriminalističkih baš hoće. Sledi misteriozno političkih borbi romana zaljubljen u nju ubistvo. Prvoklasan krimić!

Spisak knjižara u kojima ovaj popust važi: Delfi knjižare d.o.o. “Pančevo” (Miloša Obrenovića 12, Pančevo) Delfi knjižare d.o.o. “Kod Vuka” (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “Rodić” (TC Rodić, Sremska Mitrovica) Delfi knjižare d.o.o. “SKC” (Kralja Milana 48, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “Zira” (Ruzveltova 33, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “Terazije” (Terazije 38, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “KNEZ” (Knez Mihailova 40, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “Zemun” (Glavna br. 20, Beograd) MNV Vemex d.o.o. “Bulevar” (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “Laguna” (Makedonska 12, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “Immo” (Gandijeva 21, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Kragujevac” (Kralja Petra I 12, Kragujevac) Delfi knjižare d.o.o. “Subotica” (Korzo 8, Subotica) Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Niš” (Voždova 4, Niš) Laguna Klub Čitalaca (Resavska 33, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “Super Vero” (Milutina Milankovića 86a, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “Miljakovac” (Vareška 4, Miljakovac) Delfi knjižare d.o.o. “Kalča” (TC Kalča, lamela E, lokal 11, Niš) Delfi knjižare d.o.o. “Banovo Brdo” (Požeška 118 a, Banovo Brdo) Delfi knjižare d.o.o. “Kod sata” (Kneza Miloša 33, Valjevo) Delfi knjžare d.o.o. “27. mart” (Stanoja Glavaša 1, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Čačak” (Gradsko šetalište bb, Čačak) Knjižara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad) Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Novi Sad” (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad) Knjižara Delfi Požarevac (Stari korzo 2, Požarevac) Delfi knjižare d.o.o. “Laguna” (Omladinska 16/1, Kraljevo) Delfi knjžare d.o.o. “Jagodina” (Vivo shopping park, Jagodina) TVMANIJAK DRAGAN ILIĆ

Pa posle kažu Maja laže… foto M. Milenković

ezu između politike i psihopatologije otkrio sam još Ovih dana, ona je ponovo u žiži javnosti sa kompanijom kao student psihologije. Bio je 9. mart i obavljali smo Špar, čija je direktorka. Planovi su veoma ambiciozni, ali po Vpraksu u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. njenim rečima, takođe veoma realni. U planu je obrt od 17 mi- Svi pacijenti sa agresivnim epizodama, psihopate ili sociopa- lijardi evra, 120.000 prodavnica i 200.000 zaposlenih čija će os- te, došli su na terapiju razbijenih glava. Ponosno su opisiva- novna plata, da ne kažem minimalac, biti oko 500 evrića. Na li makljanje sa pandurima, dok su drugi bežali. Idealna prili- sajtu kompanije koja prodaje franšize str-ovima za 800 evra, ka da isterate iz sebe svu frustraciju, da dokažete svoju vred- vidite gomilu nebuloza uz gramatičke bisere poput “velikog nost i pokažete drugim “kukavicama” –kako treba sa murijom! broja artiklova”! Ovih dana, politički populizam isijava sa malih ekrana. Srbi- Naravno, besmisleno je ovde diskutovati o studiji izvodljivo- ja je ponovo centar sveta, važnija čak i od Jugoslavije, direktno sti projekta Špar Nikolić, naročito posle zajebancije u tabloidi- u vezi sa Kinom. Od kako je premijer Vučić egzaltirano primio ma. Maja Nikolić daje savršen materijal za takvu vrstu podje- kineskog kolegu obrativši mu se sa “Druže Li”, poleteli smo kao bantskog tona u tabloidima. Pitam se samo sa kojim pravom?

Kada se politika toliko rasplamsa, nežnije i osetljivije psihičke strukture pokazuju želju da pohrle i oponašaju političare. Estradna umetnica Maja Nikolić proslavila se po svojim fantazmagoričnim projektima koje je bombastično najavljivala. Ovo su neki od njih

na krilima Zmaja, što bi rekao rts u specijalnoj emisiji. Do ovog Ako u tim novinama ismevaju Maju Nikolić i njene fantazi- momenta smo izgradili kinesku elektranu, kinesku brzu pru- je, pretpostavka je da su “Blic”, “Informer” ili “Kurir” oaze pro- gu, a most je već gotov. Pominju se i kineski pkb i kineska luka fesionalnog novinarstva gde se objavljuju samo svete istine. na Dunavu. Ako ima još, pardoniram, nije zla namera. Dopalo Ajte, molim vas, Maja je potpuno u skladu sa uređivačkom po- mi se kako Kinezi slikovito govore o politici. Premijer Kine je litikom domaćih tabloida, samo im postaje neprijatna slika u naše odnose opisao kao: brzi voz koji juri ka zajedničkoj bu- ogledalu kada sama počne da laže ili izmišlja. dućnosti pokretan našim lepim željama i prijateljstvom! Ovaj Druga paralela koja se nameće, ponavlja se s početka tek- vozić sa romantičnim i sentimentalnim gorivom mogao bi da sta. Maja Nikolić u svojim fantazijama dosledno prati mega- projuri Srbijom i donekle skrene pažnju javnosti od razočara- lomanske najave iz Vlade Srbije. Ako smo najavljivali kanal do nja koje je izazvalo gašenje projekta Južni tok. Soluna, koji do danas nisam prežalio, pomenuti sled projekata Pošto nema gasa ni Rusa, eto Zmaja, preleteće začas do manje-više se poklapa sa vizijama o saradnji sa Rusima, Ara- Borče! pima ili Kinezima. Čak je i način prezentacije donekle sličan, Kada se politika toliko rasplamsa, nežnije i osetljivije psi- jer Nikolićeva razrogačenih očiju slaže u vazduhu nepostoje- hičke strukture pokazuju želju da pohrle i oponašaju politi- će milijarde veoma slično našem Premijeru. Taj trans, gotovo čare. Estradna umetnica Maja Nikolić proslavila se po svojim proročkog tipa, veoma je prepoznatljiv. fantazmagoričnim projektima koje je bombastično najavljiva- Ipak, Majine fantazije, ili lepe želje, nisu Srbiju koštale ni dila. Ako dobro pamtim, možda neću pratiti hronologiju koja je nara, ona je obično jedini zaposleni u svojim kompanijama, uz ovde takođe važna, ali ovo su neki od tih projekata. minimalan osnivački kapital. Možemo čak reći da su te vizije Kosovo se moglo, po Maji, rešiti prodajom Kinezima, usledio delovale lekovito, jer su se čitaoci tabloida grohotom smejali. je projekat brzih vozova, gde je ona bila specijalni izaslanik. U populističkim političkim vizijama jedino Vlast sme da ma- Za železnicu je, setićete se, genetski predodređena?! Nemci su šta i fantazira naglas, nudeći planove i lepe želje umesto kon- preko Maje želeli da grade bolnicu u Kuvajtu, a ona je uspeš- kretnih rezultata? Ukoliko dopustite sebi da se ponašate kao no usklađivala obaveze na estradi sa odgovornim ekonom- Vlast i svetu saopštite sopstvene fatamorgane i Potemkinova skim misijama. Kad redovno primate platu, onda vredno ra- sela kao celu istinu – ispašćete smešni, na krilima Zmaja ili na dite, govorila je Maja. krilima mašte! ¶

VREME 18. XII 2014. SVET

64 SAD: Mučenja koje je sprovodila CIA I kamenje bi progov

Izveštaj Komiteta američkog Senata o metodama ispitivanja osumnjičenih za terorizam koje je sprovodila CIA ustalasao je javnost širom sveta. Prema izveštaju, te metode su bile brutalnije nego što je CIA ikada priznala, a detalje je krila od Bele kuće i javnosti

omitet Senata je istraživao če- tiri godine. Izveštaj je bio za- vršen u aprilu i spreman za objavljivanje, ali se čekalo do K9. decembra, uglavnom zbog prigovora cia. Demokrate su na kraju požurile sa objavljivanjem izveštaja jer su se priboja- vale da bi od 1. januara republikanci, koji tada preuzimaju većinu u Senatu, mogli Halida Šeika Mohameda, optuženog da dozvolili da se na njima primenjuju po- da zaustave njegovo objavljivanje – mu- je bio mozak napada na Kule bliznakinje, menute “specijalne tehnike ispitivanja”. čenja su se sprovodila za vreme manda- koji je mučen davljenjem 183 puta. Američka vlada im je oduzela i prava ga- ta Džordža Buša mlađeg očigledno uz sa- Predsednik sad Barak Obama podržao rantovana Ženevskom konvencijom, jer glasnost Bele kuće. U početku je od 6480 je objavljivanje dokumenata “kako bi lju- su nazvani “ilegalnim borcima”, a ne rat- stranica objavljeno svega 528, da bi kasni- di širom sveta i ljudi u domovini razumeli nim zarobljenicima. U zatvoru su moje kompletan izveštaj učinio dostupnim tačno šta se dešavalo” (Obama je 2009. za- gli da borave neograničeno dugo, treći- britanski “Gardijan”. ustavio program saslušanja koji je spro- na nije optužena ni za kakvo delo, nevi- “Pod bilo kojim uobičajenim znače- vodila cia). Ljudi su bili šokirani, mada ni koji su proveli godine u Gvantanamu i njem termina, pritvorenici cia su muče- preteranom iznenađenju nije bilo mesta. kasnije pušteni, nisu dobili nikakvo izvi- ni”, izjavila je senatorka Dajan Fajnstajn, Jeste da je pomenuti izveštaj prvo zvanič- njenje ili nadoknadu. Narandžasta uni- demokrata i predsednica Komiteta. Uz no, detaljnije priznanje američkih vlasti forma zatvorenika u Gvantanamu posta- detaljan opis, u izveštaju je naveden spi- o mučenju zatvorenika, ali se od 11. sep- la je simbol mučenja, američke osionosti sak korišćenih mera – od guranja hrane tembra 2001. i početka “borbe protiv tero- i nepoštovanja međunarodnih zakona. na silu u rektum zatvorenicima koji su rizma” sa raznih strana nakupilo sličnih Bezbrojne međunarodne humanitarne štrajkovali glađu, umiranja od hipoter- i mnogo gorih svedočenja na istu temu. organizacije godinama su tražile zatvara- mije, uskraćivanja sna na nedelju dana, nje Gvantanama. To je bilo jedno od pre- pretnji bušilicom, ruskim ruletom, pret- kratka istorija beščašća dizbornih obećanja Baraka Obame, koje nji da će zatvorenicima osakatiti i ubiti Prve zatvorenike optužene za terori- je isparilo kada je izabran za predsednika. decu i porodice, silovati majke, vešanja za zam američki zatvor Gvantanamo na Irački zatvor Abu Graib postao je sim- zglobove, puštanja nesnosno jake muzi- Kubi primio je početkom 2002. godine. bol zlostavljanja tek kada su 2004. u jav- ke u ćelijama (omiljena pesma mučitelja Kasnije su kroz taj zatvor prodeﬁ lovale nost procurili snimci koje su pravili ame- bila je numera Braće Bluz Rawhide), do hiljade ljudi, među kojima je bilo i ma- rički vojnici dok su se iživljavali na za- simuliranja davljenja. Navodi se slučaj loletnika, a zvaničnici cia su od početka tvorenicima. To iživljavanje, uz sve mere

18. XII 2014. VREME 65 ovorilo

IZVAN ZAKONA: Zatvorenici u američkom zatvoru Gvantanamo bej foto: Reuters

je deo svedočenja zatvorenika koji je za- očito dobro funkcionisala i među demo- beležila ekipa Bi-Bi-Sija, koja je sprovela kratskim svetom i među zemljama koje istragu u Bagramu posle učestalih gla- u javnosti baš Vašington svakodnevno sina o torturi. optužuje za teška kršenja ljudskih pra- Zatvorenici su tvrdili da su bili izlože- va. Tako su, na primer, države sa tajnim ni teškim maltretiranjima i da je takav zatvorima cia – Avganistan, Poljska, Li- tretman trajao do 2008. godine. Deo za- tvanija, Rumunija, Tajland, BiH (samo za tvorenika u Bagram je doveden iz dru- “procesuiranje zatvorenika”). Države koje gih zemalja, posebno iz Pakistana, oda- su otvoreno dozvolile formiranje zatvo- kle je stizao najveći broj onih koji su bili ra su, između ostalih, Egipat, Sirija, Libi- optuženi da su talibani (vidi okvir). Nije- ja, Pakistan, Jordan, Maroko, Somalija, dan od anketiranih pritvorenika nije op- Uzbekistan... Najspektakularniji je spi- tužen niti izveden pred sud. Mark Rajt, sak država koje su odobrile metode ispi- predstavnik američkog ministra odbra- tivanja cia na svojoj teritoriji, na kome je ne, demantovao je sve optužbe. abecedni red jedne pored drugih stavio U oktobru 2011. godine Misija podrške Avganistan i Austriju, Australiju i Alžir, Ujedinjenih nacija u Avganistanu (una- Dansku i Džibuti, Etiopiju i Finsku, Island ma) objavila je detaljan izveštaj o tretma- i Indoneziju, Italiju i Libiju, Švedsku i Si- nu osoba zatočenih u državnim zatvori- riju, Ujedinjene Arapske Emirate i Ujedi- ma, takođe i onih koji su optuženi za sa- njeno Kraljevstvo… radnju sa Al Kaidom, talibanima, ili zbog Prema svedočenju nekoliko zvanični- nabrojane u ovogodišnjem izveštaju Ko- organizacije bombaških napada. Sušti- ka Senata, jedan od razloga za ogorčeno miteta, podrazumevalo je i prisiljavanje nu mučenja u tim zatvorima izneo je za- protivljenje napora cia objavljivanju ovih na sodomiju, vezivanje konopcima za pol- tvorenik kome je policajac, dok ga je tu- dokumenata bio je otkrivanje država sa- ne organe, uriniranje po zatvorenicima, kao strujnim kablom po tabanima, rekao: veznica, koje su omogućavale prebaciva- huškanje pasa na njih… Jedanaest ame- “Ovde i kamenje progovori.” Ti zatvori su, nje zatvorenika na svoju teritoriju i for- ričkih vojnika osuđeno je zbog onoga što doduše, bili pod nadzorom domaćih si- miranje tajnih ustanova na svojoj terito- se dešavalo u Abu Graibu. gurnosnih snaga, ali veliki broj zatvore- riji bez dosadnih birokratskih procedu- Kroz zatvor u Bagramu, nedaleko od nika hapsile su snage međunarodne ko- ra. Državni sekretar Džon Keri izrazio je Kabula, od invazije koalicionih snaga na alicije i isporučivale ih domaćinima, zna- zabrinutost povodom potencijalne od- Avganistan 2001. godine prolaze hiljade jući kakav ih tretman čeka. Suštinski, do- mazde prema državama-pomagačima, osumnjičenih za saradnju sa Al Kaidom maći mučitelji obavljali su “servisne uslu- čini se bez mnogo osnova. Pomenuti bi- i talibanima. Godinama je avganistanska ge torture” za međunarodne snage, deleći znis je odavno javna tajna, kao i činjeni- strana kontrolisala samo mali deo zatvo- priznanja dobijena mučenjem. ca da je cia novcem i drugim uslugama ra sa oko 300 zatvorenika, dok je vojska plaćala vladama drugih država za njiho- sad kontrolisala deo u kome se nalazi- zemlje pomagači vu pomoć. lo oko 2700 zatvorenika. “Radili su nam Slične “servisne usluge” drugih drža- Izveštaj je prouzrokovao samo trenut- ono što se ne radi ni životinjama, poliva- va pominje i izveštaj Komiteta američ- nu neugodnost kod nekih lokalnih poli- li su nas ledenom vodom zimi, a vrelom kog Senata. Iz tog izveštaja je očito da su tičara koji su morali da se pravdaju pred leti, stavljali su nam u piće neki lek od mnogi zatvorenici optuženi za terorizam domaćom javnošću, poput bivšeg polj- kog nismo mogli da spavamo i onda nas slati na “detaljnu obradu” u tajne zatvore skog predsednika Aleksandra Kvašnjev- propitivali, sipali vodu u nozdrve, usta, u savezničke zemlje. I ne samo saveznič- skog, koji je izjavio da je vlada te zemlje čupali nokte, uvrtali i vukli penis i testi- ke. Spisak država je impresivan, uključu- verovala da su Sjedinjene Države demo- se, davali elektrošokove u sve delove tela, je i mnoge zvanične krvne neprijatelje kratska zemlja koja će delovati u skladu naročito genitalije, premlaćivali...”, samo Amerike, ali saradnja na polju mučenja je sa zakonom, kada su odobrile otvaranje »

VREME 18. XII 2014. 66 Masakr u Pakistanu

Osveta za vojnu ofanzivu je borba protiv terora već odavno dove- U utorak pre podne grupa naoružanih talibana upala je u vojnu ško- la međunarodni ugled sad na tako niske grane da jedan izveštaj, naročito ako sa- lu u Pešavaru i pobila preko 140 ljudi, među njima 132 učenika. Motiv drži manje-više odavno poznate stvari, i je očigledno bila osveta zbog ofanzive pakistanske vojske protiv ta- nije mogao da izazove ozbiljniju reakciju. libana u Severnom Vaziristanu Najviše su, očekivano, zbog izveštaja li- Napad je počeo u utorak pre podne. Očevici tvrde da je grupa naoružanih muš- kovali protivnici Amerike, koje sad optu- karaca došla preko groblja koje se nalazi iza škole. Zapalili su jedan auto i od- žuju za kršenje ljudskih prava. Za Rusiju mah počeli da pucaju. Čule su se najmanje dve eksplozije. Potom su išli od učio- je američki izveštaj o torturi zatvoreni- nice do učionice i iz automatskog oružja pucali na učenike. Pakistanski zvanič- ka “šokantan”, jer “se takvo stanje stvari nici izjavili su da je to bilo u delu zgrade u kome su se nalazila deca od prvog do ne slaže sa tvrdnjama sad da su one oli- šestog razreda osnovne škole. Amir Ali, jedan od preživelih đaka, ispričao je da su im napadači pre toga rekli da se pomole alahu. Kada je pakistanska vojska nakon petočasovnog obračuna uspela da savlada teroriste, prizor je bio stravi- čan: školsko dvorište, hodnici i učionice bili su prepuni leševa. Odgovornost za masakr preuzela je grupa Tehrik-e Taliban-e Pakistan (ttp). Još dok je trajalo ubijanje u školi, portparol ove organizacije Mohamed Horasani izjavio je redakciji nemačkog “Špigela”: “U školu smo poslali samoubice i snaj- periste. Svi su spremni da umru. Imaju nalog da pucaju na starije učenike i da poštede dece.” Napad na vojnu školu u koju uglavnom idu deca vojnih lica jeste odgovor talibana na ofanzivu pakistanske vojske. “Hoćemo da se osvetimo voj- sci koja napada naše porodice. Oni ne štede ni naše žene. Neka sada na sopstve- noj koži osete našu bol”, rekao je Korasani. Pošto su mirovni pregovori propali, pakistanska vojska je krajem juna započela kopnenu ofanzivu protiv talibana u Severnom Vaziristanu. Zvanično tim regi- onom upravlja vlada u Islamabadu, ali ga praktično kontrolišu različiti klano- vi i ekstremističke grupe. Na osnovu dostupnih informacija, može da se izvede zaključak da su pakistanski talibani podeljeni na tridesetak grupa koje su se 2007. ujedinile pod krovnom organizacijom Tehrik-e Taliban-e Pakistan (ttp). čenje demokratije, što je daleko od real- Američki mediji pišu da su talibani međusobno posvađani nakon što su ame- nosti”. Kineska državna agencija Sinhua rički dronovi ubili dvojicu njihovih vođa: Baitulaha Mehsuda 2009. i Hakimula- napisala je da sad treba da “počiste svoje ha Mehsuda 2013. Njihov sadašnji vođa Mula Fazlulah navodno ne uživa veliki dvorište” i da “Amerika nije uzor niti kva- autoritet među saborcima. liﬁ kovani sudija o pitanjima ljudskih pra- Umereni talibanski komandanti bi se prema pisanju medija zadovoljili teritori- va u drugim zemljama”. Severna Koreja jama na zapadu Pakistana na kojima bi važili šerijatski zakoni, dok hardlajneri je pozvala un da se pozabave američkim podržavaju Fazulaha koji je 2014. u jednoj video-poruci izjavio: “Cilj naše borbe slučajem, vrhovni lider Irana ajatolah Ali je da se zakoni Alahovi uspostave u čitavoj zemlji.” Hamnei je napisao na Tviteru: “Američ- Jedan od talibanskih komandanata na zapadu Pakistana neraspoloženo je izja- ka vlada je obmanula svoje građane koji vio pre samo nekoliko dana, osvrćući se na organizaciju Islamska država: “Naša su neobavešteni o mnogim realnostima... braća u Iraku i Siriji zauzimaju čitave pokrajine i obračunavaju se sa nevernicima. Danas je američka vlada simbol tiranije A mi? Mi čučimo u brdima i nimalo ne napredujemo. Moramo ponovo da skupi- protiv čovečnosti.” mo snagu i zadamo veliki udarac neprijatelju.” U novembru je bombaš samoubi- ca kod Lahora na granici sa Indijom ubio najmanje 55 ljudi, među kojima mnogo stranački sukob ili žena i dece. Strahuje se da je Pakistan, saveznik Sjedinjenih Država u borbi pro- iskreno kajanje Neki od aktera, direktno prozvani u tiv terorizma, nepresušan izvor novih regruta za Islamsku državu. A. I. izveštaju, ogorčeno su reagovali. “Pod- zatvora na svojoj teritoriji, a da mučenja Jedan od argumenata mnogih kritiča- metanje priča da politička javnost nije ni u jednom trenutku nije dopustila. Iz ra objavljivanja izveštaja jesu moguće ne- znala o lošim postupcima agencije, da o izveštaja se, doduše, da zaključiti da je sa- gativne posledice po Amerikance u ino- tome predsednik nije imao pojma, obič- glasnost Poljske potpomognuta uplatom stranstvu. Odmah posle njegovog objav- na su laž”, izjavio je Dik Čejni, potpred- najmanje milion dolara, za početak. Kvaš- ljivanja pojačane su mere bezbednosti u sednik sad u Bušovom mandatu. “Džor- njevski kaže da je lično od Džordža Buša američkim institucijama širom sveta, ali dž Buš je bio potpuno informisan o bru- tražio kraj “aranžmana” kada su procurile se, do završetka ovog broja “Vremena”, ni- talnim tehnikama ispitivanja koje je pri- vesti o torturi, što se i desilo 2003. godine. šta drastično nije desilo. Cinici bi rekli da menjivala cia.” Čejni je oštro kritikovao

18. XII 2014. VREME 67

izveštaj nazvavši ga “potpunim sranjem”, Istražitelji Komiteta Senata, nakon radimo kako treba.” Nešto ranije, Obama aljkavo urađenim, sa puno mana. pregleda šest miliona dokumenata, saop- je rekao da su metode mučenja “u suprot- Čejni je istakao da su ovakvi programi štili su, međutim, da nisu mogli da nađu nosti sa vrednostima te zemlje”, i da “više ispitivanja spasili živote, pomogli hvata- nijedan primer obaveštajnog podatka do- nikad neće biti primenjene”. “Nijedna na- nju osumnjičenih, te da cia zaslužuje “po- bijenog tehnikama prinude, kojim bi se cija nije savršena, ali jedna od snaga Ame- verenje bez osude”. “Kada se pred vama spasao nečiji život. Predsedavajuća oba- rike jeste naša spremnost da se otvoreno nalazi ključni osumnjičeni, samoprokla- veštajnog odbora Dajean Fajnstajn poru- suočimo sa našom prošlošću”, tvrdi Oba- movani mozak operacije 11. septembra čila je direktoru cia da pročita izveštaj, ma. Dan posle objavljivanja izveštaja sad Halid Šeik Mohamed, ispitivanje svaka- dodajući da cia, fbi i mnoge druge agen- su saopštile da zatvaraju zatvor Bagram ko mora biti oštro. Šta je trebalo da ura- cije pomažu “da budemo bezbedni, ali tor- u Avganistanu. sad su iz pritvora oslobodimo? Da ga poljubimo u obraz i kažemo, tura – ne”. “Jedino što su operativci uspe- dile poslednja tri zatvorenika, od kojih je

MUČENJA: Abu Graib u Iraku; nepoznata lokacija

molim te, molim te, kaži nam šta znaš? li da izvuku jesu laži, jer su ljudi stavlje- dvoje prosleđeno avganistanskim vlasti- Pa naravno da ne. Kako bi trebalo postu- ni na muke spremni da priznaju bilo šta”, ma, u duhu dosadašnje uspešne saradnje. pati sa ubicom 3000 ljudi? Mislim da je tvrdi senatorka. Gorak ukus posle čitanja izveštaja bilo potrebno učiniti to što je cia radi- ostavlja činjenica da će trud njegovih tvo- la. Mislim da su njihove tehnike potpu- zločini bez suda raca da ličnim imenima i ispovestima per- no opravdane. Opet bih tako postupio”, Iz Ujedinjenih nacija su poručili da je sonalizuju zločine koji su učinjeni ostati rekao je Čejni. Institut za istraživanje jav- tužilaštvo sad obavezno da podigne kri- uzaludan. Jesu strašne priče da je Mađid nog mnjenja Pew objavio je da 51 proce- vične prijave protiv odgovornih. Proce- Kan štrajkovao glađu zbog toga što je ne- nat Amerikanaca podržava takozvane se su zatražili i Amnesti internešenel i pravedno zatvoren i nekoliko puta poku- pooštrene metode ispitivanja, dok se 29 Hjuman rajts voč. Entoni Romero iz Ame- šao samoubistvo tako što je sebi bukval- odsto izjasnilo protiv mučenja. ričke unije građanskih sloboda pozvao je no odgrizao vene, da je Gul Rahman go, Republikanci u Senatu su optužili de- Obamu u tekstu u “Njujork tajmsu” da vezan lancima, nateran da sedi na lede- mokrate za netačnosti, aljkavu analizu i pomiluje Buša i njegovog potpredsedni- nom betonu, umro usled smrzavanja. Me- biranje dokaza kako bi se stiglo do una- ka Dika Čejnija, jer će tako simbolično đutim, Avganistan iz koga su Rahman i pred određenog zaključka, svodeći izve- pokazati da su Buš i Čejni počinili zloči- Kan bili, u očima većine sveta persona- štaj na stranački sukob. Aktuelni direk- ne. Simbolička osuda je, kako stvari sto- lizovan je odavno na drugi način. Medij- tor cia Džon Brenan priznao je da su proje, i jedino što će ostati kada se prašina skim i političkim presingom Avganistan tiv zarobljenika korišćene neodobrene, oko izveštaja slegne. je poistovećen sa Bin Ladenom, baš kao i a u nekim slučajevima i “odvratne” me- Barak Obama povodom izveštaja Ko- Irak sa Sadamom Huseinom, Libija sa Ga- tode, ali i da je cia “mnoge stvari uradi- miteta Senata kaže: “Ne verujem da iko daﬁ jem, Sirija sa Asadom. Iz tih zemalja u la ispravno” u vreme kad “nije bilo lakih može biti iznad zakona i sigurno je da očima većine zapadnjaka i ne dolaze lju- odgovora”. “Program je vodio hapšenju ćemo morati da se suočimo sa svim onim di, već samo simboli terora. A kada takvo lidera Al Kaide i sklonio ih je sa bojnog što se dešavalo. Sa druge strane, mora- poistovećivanje uspe, onda mnogo lakše polja”, rekao je bivši direktor cia Džordž mo se okrenuti budućnosti. Verujem da prolaze priče da je prema teroristima tor- Tanet i dodao da je njime spaseno “na hi- se, kada je reč o nacionalnoj bezbedno- tura jedini legitiman način postupanja.¶ ljade američkih života”. sti, moramo fokusirati na to da ubuduće MOMIR TURUDIĆ

VREME 18. XII 2014. 68 Pregovori o klimatskim promenama Daleko od dogovora

Dok globalna temperatura raste, dogovora o merama koje treba preduzeti nema. Ni konferencija u Limi nije donela ništa novo

Za “Vreme” iz Lime

redstavnici zemalja potpisnica predsednik Francuske Fransoa Oland na- postoji jedinstvena metodologija za obra- Okvirne konvencije Ujedinjenih javio je da će se Francuska snažno zalo- čun različitih doprinosa, niti jedinstvena Pnacija o klimatskim promenama žiti za novi globalni dogovor. Sa novom bazna godina od koje se započinje merenje okupili su se prošle nedelje u Limi da po visokom predstavnicom za spoljnu poli- nameravanog smanjenja. Zbog toga neki dvadeseti put (cop 20) pregovaraju o sma- tiku Evropske unije Frančeskom Mogeri- predviđaju značajniju ulogu Sekretarijata njenju emisija gasova sa efektom staklene ni može se očekivati i snažnija diplomat- Okvirne konvencije u prevođenju svih tih bašte. U glavnom gradu Perua živi preko ska inicijativa eu, koja je po pravilu naj- različitih jezika u jedinstveni jezik brojki. osam miliona stanovnika koji se vodom ambicioznija u pregovorima o klimatskim Takođe, to će svakako podrazumevati još snabdevaju iz glečera koji se tope usled promenama. značajniju ulogu civilnog društva u kon- globalnog zagrevanja. Očekuje se da će Svi ti signali, međutim, nisu imali troli vlada i vrednovanju rezultata. globalna prosečna temperatura porasti mnogo odjeka na plenarnim sednicama. Na kraju, postignut je slabašan dogo- za više od 2ºC i da novi multilateralni do- Tradicionalni jaz između bogatih zema- vor. Države i dalje imaju “zajedničku ali govor to neće promeniti. lja i zemalja u razvoju i dalje je bio ogro- različitu” odgovornost, a do kraja marta Na konferenciji u Limi usaglašen je do- man, a glasnogovornici dva tabora bile 2015. trebalo bi da obznane svoje name- bar deo pregovaračkog teksta na osnovu su upravo Sjedinjene Države i Kina. Ra- ravane doprinose “ukoliko su spremne”, koga bi na sledećoj konferenciji u Parizu zvijeni su smatrali da je vreme da i ze- pri čemu se podrazumeva da ciljevi tre- naredne godine (cop 21) trebalo da se pot- mlje koje po još važećoj klasifi kaciji spa- ba da budu ambiciozniji od postojećih. To piše novi globalni sporazum koji će 2020. daju u zemlje u razvoju (poput Kine) zna- znači da ako zemlja u postojećem okviru uz Okvirnu konvenciju zameniti sadašnji čajno doprinesu globalnim naporima Protokola iz Kjota nije imala obavezu sma- Protokol iz Kjota. Rezultatom niko nije bio smanjenja emisija, jer su prestigle mno- njenja emisija (kao Srbija ili Kina), svaki naročito zadovoljan. ge razvijene zemlje u emisijama ugljen- rezultat biće bolji od nikakvog rezultata. dioksida (Kina je trenutno najveći emi- Ovakvim dogovorom mogu biti zadovolj- jaz između bogatih i siromašnih ter na planeti). Sa druge strane, zemlje ne samo neke zemlje, poput Indije, koje i Poslednjih nekoliko godina pregovori u razvoju smatrale su da i dalje mora da dalje zadržavaju status zemlje u razvoju, teku pod pritiskom da se u Parizu posti- važi princip “zajedničke ali različite od- iako po mnogim kriterijumima to nisu, a gne konsenzus. Većina učesnika slaže se govornosti” iz Kjota, tj. da ne treba oče- svakako prednjače po doprinosu global- da un konvencije o klimi (unfccc), biodi- kivati da svi podjednako doprinesu glo- nom zagrevanju. Takođe, pitanje od najve- verzitetu (unbd) ili dezertifi kaciji (unccd) balnim mitigacionim ciljevima. će važnosti za one najslabije i zaista nera- neće preokrenuti globalno zagrevanje i zvijene jeste mehanizam nadoknade šte- trendove gubitka biodiverziteta, obra- neujednačeno i neobavezujuće te od klimatskih promena poput tajfuna divog zemljišta i pijaće vode. Kakav god I pre Lime očekivalo se da Pariz vero- na Filipinima. I dalje je neizvesno da li će da bude dogovor u Pariza, on mora biti vatno neće doneti pravno obavezujući do- i u kom obliku ovakav fi nansijski mehani- osnov za dalju razradu i nove napore u kument, već će biti zasnovan na dobro- zam biti deo “dogovora iz Pariza”. ovom veku. voljnim doprinosima smanjenju emisija. Međunarodni kontekst pregovora pru- Obim i sadržaj tih “nameravanih dopri- integrisani pristup žao je razloga za optimizam, posle usvaja- nosa” trebalo je da bude određen u Limi Ako se odmaknemo od pregovora i po- nja novih evropskih ciljeva za energetiku i to je ono o čemu se pregovaralo u pro- gledamo koji su pristupi, narativi i diskur- i klimatske promene (eu 2030) i dogovora dužecima. Glavno pitanje je bilo da li će si prisutni na konferencijama i na broj- Kine i sad o smanjenju emisija. To i dalje ti doprinosi pored mitigacije obuhvatati nim skupovima oko pregovora, ima ne- ne znači da će se globalno zagrevanje zau- i mere adaptacije i kako će se meriti i kon- kih novosti. Svetska banka i brojni “veli- staviti na prosečnom povećanju tempera- trolisati obećano smanjenje emisija. Dru- ki igrači” iz oblasti vodoprivrede, poljopri- ture od 2ºC, ali je politički veoma značajno. gim rečima, ako se ostavi previše prosto- vrede, šumarstva i zaštite prirode počeli Pored toga, na inicijalnoj konferenci- ra da države same odlučuju šta je njihov su da se ujedinjuju. Novi pristup koji je ji Zelenog klimatskog fonda (Green Cli- korektan doprinos globalnim naporima i sve prisutniji u poslednjih nekoliko godi- mate Fund – gcf) u Berlinu dosegnuta je potom ga same i mere, kako izbeći situa- na je “integrisani pristup predelima”. Ova- minimalna suma od 10 milijardi dolara ciju da u budućnosti upoređujemo “babe kav pristup, kako god da ga zovemo, na (od 100 koliko je predviđeno do 2020), a i žabe”, što će izgleda biti slučaj pošto ne međunarodnom ali i nacionalnom nivou

18. XII 2014. VREME 69

BESKONAČNI PREGOVORI: Mišel Bašelet (Čile), Huan Manuel Santos (Kolumbija), Manuel Pulgar Vidal i Olanta Humala (Peru) i generalni sekretar UN Ban Ki Mun okupljeni tokom konferencije o klimatskim promenama u Limi, Peru Foto: AP

podrazumeva i određenu institucionalnu evropsko prilagođavanje srbije su pregovori kojima se nadamo i svaka ak- integrisanost. Takav okvir za sistematski Do proleća sledeće godine države potpi- tivnost na ovom polju moraće biti u sagla- rad na održivom razvoju pruža npr. defra snice, pa i Srbija, trebalo bi da utvrde i sa- snosti sa strateškim ciljevima eu (eu 2020, (Department for Environment, Food and opšte svoje nameravane doprinose, tj. da eu 2030, eu 2050). Rural Aff airs) osnovana u Velikoj Britaniji. kažu koliko planiraju da smanje emisije Ako pogledamo neki šematski prikaz U Srbiji jedno takvo ministarstvo moglo bi gasova sa efektom staklene bašte. grupisanja zemalja u pregovorima, vide- da nastane iz sadašnjeg velikog Ministar- Na samitu svetskih lidera koji je organi- ćemo brojne grupe koje se preklapaju i če- stva poljoprivrede i zaštite životne sredine zovao Ban Ki Mun u septembru, predsed- sto usaglašavaju stavove i zajednički na- ako bi se integrisani pristup razmatrao oz- nik Nikolić je izjavio da Srbija nije dopri- stupaju – od eu preko afričke grupe zema- biljno, umesto što se životna sredina šeta nela klimatskim promenama, ali da pla- lja, do grupe zemalja u razvoju G77, grupe iz jednog ministarstva u drugo sa svakom ća cenu globalnog zagrevanja te da očeku- malih ostrvskih nacija i mnogih drugih. novom vladom. je od bogatih zemalja (koje su zagađivači, Ako potražimo Srbiju na takvoj slici, ne- Za razliku od ovakvog mejnstrima na za razliku od Srbije) da fi nansijski pomo- ćemo je naći ni u jednoj grupi. Tek neko- marginama cop-a nevladine organizacije, gnu Srbiji da se izbori sa klimatskim pro- liko zemalja ne pripada nigde: Makedoni- brojni predstavnici urođeničkih naroda i menama. Ako malo razgrnemo dobro poja, Crna Gora, Kirgistan, San Marino, An- aktivisti iz Latinske Amerike i celog sve- znati diskurs “Srbija nije kriva”, ono što je dora i Srbija. ta raspravljali su o monetizaciji prirode, i predsednik formulisao jeste pozicija ze- Srbija je, međutim u Energetskoj zajed- ukazivali da je problem sa svim dosadaš- mlje u razvoju. nici i nada se pregovorima sa eu. To prak- njim “integrisanim” pristupima u ideji da Srbija pod Protokolom iz Kjota nema tično u potpunosti određuje naš razvoj- se priroda pa i ugljen-dioksid mogu mo- obavezu smanjenja emisija, ali je u meni put u ovom kontekstu. Međutim, to ne netizovati što samo vodi ka “reprodukciji đuvremenu postala zemlja kandidat za znači da postoji jedan odgovor na svako kapitalističkog sistema”. U maniru Naomi članstvo u eu koja je svetski lider u borbi pitanje i da nemamo o čemu da razmi- Klajn, oni govore o “ekologiji kapitalizma” protiv klimatskih promena. Srbiji je već šljamo. Naprotiv. Odluka o tome kako će i ekstraktivnoj industriji kao osnovi ovog više puta skrenuta pažnja da “lokalni kon- izgledati naše smanjenje emisija jeste slo- nezajažljivog “metabolizma”, kome novi tekst” tj. “specifi čnosti” postoje, ali da ne žena politička odluka: Da li će Srbija or- vetar u leđa daje urbanizacija, pre svega mogu biti izgovor za pasivnu poziciju. Po- ganizovati javne konsultacije o smanje- u Aziji. Ovaj diskurs naročito je prisutan kušaj regionalnog pristupa koji je plasirao nju emisija? Da li ćemo prilagoditi našu u latinoameričkim (civilnim) društvima. Centar za međunarodnu saradnju i održi- strategiju razvoja energetike? Kada ćemo Takav jaz u diskursima između međuna- vi razvoj, koji vodi bivši ministar spoljnih se pozabaviti Direktivom o velikim loži- rodnih institucija i lokalnih organizacija poslova Vuk Jeremić, takođe nije naročito štima? ¶ je refl eksija iste one velike podele među relevantan, jer jedini “regionalni” akter za DAMJAN REHM BOGUNOVIĆ zemljama malopre pomenute. Srbiju jeste eu, a glavna “posebnost” Srbije FONDACIJA “HAJNRIH BEL” BEOGRAD

VREME 18. XII 2014. MOZAIK

70 Na licu mesta: Subotica ŽIVOT NA CIGLANI

Na ulazu u Suboticu, u zapuštenoj ciglani, grejući se oko vatre, poslednje dane u Srbiji provode migranti sa Bliskog i Srednjeg istoka i severa Afrike. Slabo obučeni, gladni i žedni, čekaju pogodan trenutak da šmugnu preko mađarske granice i naprave jedan korak ka Zapadu gde ih, veruju, čeka bolji život. Jedini ko o njima svakodnevno brine je Tibor Varga, humanitarac i protestantski sveštenik

red ciglanu na subotičkom ljubav je život se na sprat. Troje ljudi spava ispod ćeba- Senćanskom putu, nedaleko Velikim dvorištem stare, zapuštene di, četvrti traži nešto po rancu. Između od istoimenog groblja, a tik po- ciglane dominira centralna zgrada iza njih je ugašeno ognjište. Sve je prljavo, za- red deponije, ekipa “Vremena” koje se nakrivio visok dimnjak. Ciglana rđalo, prozori razbijeni, okolo dosta sme- Pstiže prateći kombi pedesetosmogodiš- ne radi nekoliko godina, od kako je priva- ća, prašine. Po zidovima, kredom, napi- njaka Tibora Varge. Za njega znaju svi tizovana. Zidovi i krov su oronuli, a zima sana su arapska imena. Osmant je do- koji prate vesti o “azilantima” iz Suboti- je prizemljila korov. Ima tu negde i čuvar, dao i poruku: “Love is life. I live for my ce. Mnogo puta do sada, a posebno ove ali tog dana nije bio na poslu. love.” tj.: “Ljubav je život. Živim za svo- jeseni, pričao je novinarima kako mi- Roman, jedan od migranata koga zati- ju ljubav.” Onaj što je pretraživao ranac grantima u ciglani treba odeća, obuća, čemo, vodi nas na tavan glavne zgrade. nam rukom pokazuje da mu treba upa- hrana, voda... On ih svakodnevno pose- Usput, na teško razumljivom engleskom, ljač. Hoće da zapali vatru. Pridiže se je- ćuje i donosi im potrepštine koje priku- priča: prethodne noći je stigao, još ne po- dan od onih što su spavali, zbunjeno po- pi sam ili uz pomoć drugih ljudi. Sa žu- znaje sve, iz Kašmira je, ima 18 godina, pu- gleda u goste, ustaje i počinje da urinira tim šalom i u staroj jakni na kojoj ne tuje nepune dve godine, u Iraku i Bugar- iza neke grede, na dva metra od mesta radi rajsferšlus, izgledom se ne razliku- skoj je dugo bio u zatvoru, ovde je dobro, gde je spavao. je od migranata. ljudi su dobri... Vadi papir (Potvrda o izra- Malo dalje od glavne zgrade je veliki Ispred ciglane već čekaju novinari iz ženoj nameri za traženje azila) i pita da li hangar u kome i dalje na gomili leži na Novog Sada, dopisnici Televizije B92. Ti- tu piše da odmah mora da napusti Srbi- hiljade žutosivih cigala. Na vrhu gomile bor je organizovao da na ciglanu stigne- ju... Odbija ponuđenu cigaretu – ne puši. cigle su poslagane tako da prave nešto mo u isto vreme – nema mnogo vremena. Uz strme metalne merdevine penjemo poput separea u kaﬁ ćima. Po zidovima

18. XII 2014. VREME 71

PUTOVANJE JE DUGO TRAJALO: Srbija, poslednja stanka pre EU fotograﬁ je: M. Milenković

“separea” je raširena odeća ili plastične Iz suve trske, kojom je ciglana okruže- poput Romana, imaju papir koji potvr- kese. Nema nikoga. Svi su se okupili kod na, izlaze petorica i odlaze do obližnjeg đuje da su policiji izrazili nameru da žele vatre ispred ulaza u glavni objekat. Tamo bunara. Traže od fotografa “Vremena” da azil u Srbiji) ili iregularni migranti (oni je i televizijska ekipa koja snima nasme- ih fotograﬁ še zagrljene, a zatim rukama bez ikakvog papira) uglavnom iz Sirije i janu trogodišnju devojčicu koja sa ocem pokazuju da su gladni i da im treba no- Avganistana. S obzirom na to da u Subo- putuje iz Sirije. vac. Uzimaju nekoliko cigareta. tici (ali ni nigde severnije od Krnjače) ne Samo nekoliko okupljenih ima dobre Roman nas odvlači u stranu i sa prija- postoji centar za smeštaj tražilaca azila, cipele i debele jakne. Većini drhte ruke teljem priča kako ga je prethodnog dana migranti u ciglani su van svakog vidokru- dok gledaju novinare. Jedan dečak je policija izbacila iz autobusa kojim je hteo ga državnih organa Republike Srbije. Po- bos u tankim patikama, a i pantalone su da ode iz Srbije. Pominje da ljudi sa ci- nekad ih posećuju nevladine organizaci- mu prekratke. Drugi je ispod kape i pre- glane pričaju kako neki policajci pone- je i unhcr, a u vanrednim situacijama i ko lica zategao najlonsku kesu. Odeća je kad svrate na ciglanu i onda od migra- Crveni krst. Jedini koji o njihovim potre- svima prljava. nata traže novac da ih ne bi deportovali. bama svakodnevno brine je Tibor Varga. Stariji čovek u kožnoj jakni govori u ka- O tome su “Vremenu” i ranije pričali neki Sa njim se nalazimo u kancelarijama meru na ruskom da je zadovoljan ljudima sagovornici, ali niko nije hteo da sa sigur- “Istočnoevropske misije”, humanitarne u Srbiji. Cilj mu je da stigne u Nemačku. nošću potvrdi šta je u pitanju. organizacije u kojoj radi. Na spratu iznad Posle snimanja, “u poverenju”, pita novi- nas, njegove kolege su, tokom razgovo- narku na koju stranu je Mađarska i koli- misija jednog čoveka ra, probavale lutkarsku predstavu na ma- ko ima do granice. I on vadi papir iz dže- Na ciglani trenutno ima pedesetak đarskom jeziku. pa i pita šta na njemu piše. ljudi. U pitanju su tražioci azila (oni koji, “Moj život je dugačka priča. Ne znam »

VREME 18. XII 2014. 72

koliko starajući se o porodici.” Ne može da izračuna koliko je hrane, obuće i novca dao ljudima sa ciglane. “Ne znam kako ﬁ nansiram sve to što radim za njih. To je dobro pitanje... Živim tako od 1986. godine. Zavetovao sam Bogu da ću raditi ono što on želi, a on obezbeđu- je sve ono što mi je potrebno za taj rad. Ima jedan biblijski stih koga se držim sve ove godine: ‘Ištite najpre carstva Božjega, i pravde njegove, i ovo će vam se sve dodati’ (po Mateju 6:33). Ja radim za Boga. On mi je šef i obećao je da će platiti”, priča Tibor uz smeh, pa dodaje: “Ljudi čine ljudske stvari, a Bog samo čuda. Ono što se dešava u mom životu su čudesne stvari. Danas je čovek došao i zvonio mi na vrata. Doneo je novac. Nisam tražio. Sam me je našao i samo mi je dao novac i otišao.” MIGRANTI SU BOŽJA STVORENJA: Tibor Varga kako je tibor nahranio ljude šta vas interesuje. Mogu puno da pričam, Nisam bio u svim tim državama, ali sve “Ima jedna poslovica koju jako volim, a neću”, kaže uz osmeh Tibor na početku one su došle ovamo.” ali ne znam da li je mogu dobro prevesti – jednoipočasovnog razgovora. Razgovor prekida žena koju je pred- na srpski: ‘Ne možeš Boga prelopatati’. O sebi kaže da se iz Subotice, sa pet go- stavio kao svoju suprugu. Ona je, inače, To znači da koliko god ti odlopataš, Bog dina zajedno sa širom porodicom prese- učiteljica mađarskog jezika i tek odskoro doda toliko da ne možeš da ga sustigneš. lio u Argentinu. Tokom tog puta bio je i radi. “Imamo sedmoro dece i ranije nije Moj posao je da dajem, a Bog mi stalno u Dakaru, u Senegalu. U Buenos Ajresu imala vremena za posao.” dodaje da imam šta da dajem. Međutim, je odrastao i naučio španski. Sa 17 godina čovek može da daje na različite načine. se vraća u Jugoslaviju, završava srednju o ljudima i životinjama Možeš baciti, možeš dati pa otići, a mo- školu i kao energetičar radi sve do 1986. “Migranti su božja stvorenja kao i svi žeš pogledati u oči onog kome nešto da- godine. Tada napušta svoj stari život i po- drugi”, kaže. “Baš sad sam im pričao da u ješ i biti malo više zainteresovan za njega. činje da radi “za Boga”, prvo studirajući Evropi postoji životinjska policija, polici- Ne zbog toga što treba da napišeš jedan teologiju u Novom Sadu. ja koja brine o životinjama. Država plaća članak nego zato što saosećaš sa njim i Početkom devedesetih, u Subotici po- toj policiji da bdi nad životinjama koje su zato što ta osoba ima vrednost kao i sva- činje da radi kao prevodilac za neke “hri- navodno maltretirane... Ja se slažem da ka druga.” šćane, Amerikance”. Na tzv. Majmun pla- ne treba životinje maltretirati i mučiti, Priča li Tibor o religiji sa migrantima? cu u Subotici, tamo gde je danas fonta- ali brinuti o životinjama dok ima toliko “Ja njima kažem da sam sledbenik Isaa na, uz gitaru i propovedanje božje reči, ljudskih bića koja uopšte nisu zbrinuta Mesih, što oni razumeju. Ja im se pribli- kako kaže, savetima izvodi omladinu, pi- mi je neshvatljivo. Kada će biti kažnjen žavam na jeziku Kuurana. Tamo ima do- jance, siromašne na pravi put. “Mnogi od neko zbog toga što ovi ljudi pate? Samo sta reči o Isusu Hristu. Tamo stoji da mu njih su zahvaljujući nama krenuli boljim postavljam pitanje. Ne želim nikoga da je ime Isa Mesih. Mesih znači pomaza- putem. Danas su staloženi ljudi, žive po kaznim. Smatram da je ljudsko biće bit- nik... Ne kažu mi ništa za to. Bar ne pre- svetu...” Napominje da je sveštenik hri- nije od bilo koje životinje, što naravno ne da mnom. Verovatno zato što su u tuđini, šćanske crkve “Golgota”. “To je više pro- znači da ne volim životinje... Svet se malo a i ja sam jedini koji im pomaže.” testantski pokret nego crkva i ono što je okrenuo naopačke. Vrednuju se pogreš- O samim migrantima kaže da nisu naša glavna specijalnost, da tako kažem, ne stvari.” agresivni, da sa njima nikada nije osetio jeste tumačenje Svetog pisma: reč po reč, Odmah napominje da nije političar niti da je u životnoj opasnosti, da nisu aro- stih po stih, knjigu po knjigu”, kaže on. kritičar političara, ali mu je neshvatljivo gantni, da mu se javljaju kad konačno sti- Tibor kaže da je njegov posao da radi da svima koji time treba da se bave tre- gnu gde su krenuli. Međutim, kaže i da su “sa ljudima koje društvo odbacuje ili su ba neka “odluka odozgo”. “Rekao sam to ponekad i “divlja banda”. sami nekako otpali od društva”. Sticajem više puta: ja ne mogu da se vratim kući u “Kada delim hranu, to je haos. Jedini okolnosti, danas je i zaštitnik migranata. toplo, da legnem i da ne mislim o onima način kako da ih dovedeš u red je da im “Počeo sam da ih obilazim pre tri godine. kojima nisam pomogao. Često moja poro- kažeš da niko ništa neće dobiti ako se ne Ima ih iz Somalije, Avganistana, Pakista- dica zbog toga pati i to je velika mudrost podele u grupe i ne sednu. Nakon toga na, Irana, Iraka, Sirije, Bangladeša, Libije... – koliko vremena treba provesti radeći, a uzmem po jednog iz svake grupe i dam

18. XII 2014. VREME 73

mu džak hrane koju on dalje deli svoji- ma iz grupe.” “Ponekad se bune, ali onda im kažem da im je taj hleb Bog poslao i da moraju da ga poštuju. Prošli put kada sam to uradio, oni su pali na zemlju kao sasečeni... Odjednom su svi posedali na zemlju. Za- ćutali su i mogao sam da podelim hranu. Bili su tu i neki novinari iz Mađarske pa su se čudili... Ima jedna priča u Svetom pismu iz koje sam taj sistem sa grupa- ma primenio. Kako je Isus načinio čudo da nahrani 5000 ljudi? Dao ih je raspore- diti po 50 u grupe...”, opet se smeši Tibor. Kada priča o migrantima, napominje i da su otvorena za razgovor i prijateljstvo, ali i da su jako opterećeni prošlo- šću. “Beže jer znaju da je to jedina moguć- nost da spasu svoj život. Ne beže samo zato što traže bolji život. Oni beže iz život- ne opasnosti. Zbog toga oni ne mare da li spavaju u blatu, napolju, u hladnom... Sve to je manje od onog od čega oni beže.” “A kuda oni beže? E, to je jedna ironija. Hrišćanska Evropa je u krizi. Živi samo od onog što su joj ranije generacije na- pravile. Zato sve propada i zato Evropa izumire. Primer za to je da mi danas ži- vimo u stalnoj jurnjavi za novcem. Zbog para ćeš i da lažeš... Onda ćeš naći sebe u nestvarnosti jer znaš da ti sam nisi stva- ran jer stalno lažeš, a znaš i da te ostali lažu. Život ti se smuči. Ne mora čovek da bude religiozan da bi o tome razmi- šljao. Kad tad će ga stići pitanja čemu sve ovo, zašto živim, šta je svrha života i zašto nisi ono što bi trebalo da budeš. To je bit. Ako ne znaš odgovore na ta pitanja, život će da te uhvati na pogrešnoj nozi kad-tad. Ovi ljudi na ciglani su trenutno u potrazi za smislom života na nekim novim mestima jer ga tamo odakle su – nisu našli.” Tibor nam na kraju pokazuje u kom smeru je Beograd, steže ruku i uz osmeh dodaje: “Ne bih hteo da se zavetujem, ali mislim da više neću toliko da razgovaram sa novinarima. Istrošim sve svoje vreme samo pričajući o ovome, a imam i druga posla. Jutros sam otišao rano od kuće, a nisam skuvao ručak.” ¶ ZIMA: Ciglana kod Subotice MIRKO RUDIĆ

Projekat “Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti” ﬁ nansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz program “Jačanje medijske slobode u Srbiji”. Objavljivanje ovog članka omogučeno je uz ﬁ nansijku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka isključivo je odgovornost nedeljnika “Vreme” i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije. Jačanje medijske slobode

VREME 18. XII 2014. 74 Prvi ERC grant u Srbiji Porođaji, majke i bebe u neolitu

ŽENA KOJA JE POSTAVILA NOVO PITANJE: Dr Soﬁ ja Stefanović Foto: M. Milenković

Kako da od Evropske unije dobijete 1,7 miliona evra nepovratnih sredstava i to da biste ostvarili ideju o praistoriji, baš onu o kojoj ste godinama samo razmišljali

ozni neolit, pre oko 5000 godina, porodu. Deca rastu u najboljem svetu proistekla iz skoka u broju arheoloških u osvit civilizacije. Pomerana kli- za našu vrstu do tada. nalazišta, objašnjava poboljšanjem uslo- Pmatskim promenama, ljudska za- Milenijumima kasnije, arheolozi će va života, zbog čega je porasla rodnost jednica je preživela najznačajniju tehno- istražiti na stotine, hiljade neolitskih na- neolitskih žena. Međutim, šta ako nije lošku “revoluciju” i osvojila poljoprivre- selja širom Evrope, na osnovu čega ćemo tako? Ispostavlja se da savremena nadu. U ovo doba ljudi već dugo nisu lovci steći gotovo idiličnu sliku o tome kako uka nema nijednu biološku studiju koja lutalice, kakvi su bili tokom većeg dela su živeli tadašnji muškarci i žene. Pojavi- potvrđuje da je došlo do skoka fertilite- svoje evolucije. Žive u stalnoj naseobini, će se, međutim, i jedna značajna nesraz- ta. I ma kako to bilo važno pitanje za ra- relativno bezbedni, nahranjeni, upoznali mera, uočljiva svakom ko pogleda mapu zumevanje evolucije čoveka, njime se sve su veštine uzgoja žitarica i stoke. Ako su iskopavanja na jednoj teritoriji, kao što je do ove godine niko nije bavio na način nastanjeni na bogom danom mestu kao na primer Zapadni Balkan. Naime, ispo- koji bi mogao da pruži jasne odgovore. što je Lepenski vir, uz Dunav, jedu razno- staviće se da arheolozi nalaze dramatič- Mada zvuči gotovo neverovatno, prvo vrsnu hranu, ribu, nisu bolesni niti izlo- no više ovih, neolitskih nalazišta nego što istraživanje koje će odgovoriti na pitanje ženi napadima. ih se otkriva iz prethodnog mezolita, ali da li ima bioloških dokaza za rast ferti- Ljudi ovog doba poseduju razne, u ra- i iz ranijih epoha. To je arheologe navelo liteta u neolitu, od svih mesta na sve- nijim epohama nepoznate veštine. Grn- na zaključak koji se u nauci smatra netu, sprovodi se u – Srbiji. Projekat birth, čari od gline proizvode raznovrsne posu- sumnjivim – da je u neolitu ljudska vrsta koji istražuje ovo pitanje, pre deset dana de u kojima se skladišti hrana, pre svega doživela demografsku eksploziju, da je u je dobio najveću i najprestižniju mogu- zrnevlje. Ovladavaju i obradom drugih ranijim epohama čovek bio na populaci- ću podršku koju Evropa može dati jed- materijala. Kroz njihova naselja trče psi, onom minimumu i da je broj ljudskih je- nom naučnom istraživanju. Za ovo pe- pripitomljene ovce i koze. Svuda se čuje dinki u ovom periodu naglo skočio, na- togodišnje istraživanje, Evropska unija dečji plač. Žene se porađaju u zatvorenim kon čega nezaustavljivo raste. će dati čitavih 1,7 miliona evra koje su nastambama, zaštićenije i posvećenije Ova se opšteprihvaćena hipoteza, osvojili doktor Soﬁ ja Stefanović i njen

18. XII 2014. VREME 75

tim iz Laboratorije za bioarheologiju, pri Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Oni su ova sredstva dobili kroz prestižni erc grant za projekat koji se bavi porođajima, majkama i bebama u praistoriji. “Sada još da pove- ŠTA SE rujemo da se desilo”, rekla je dr Stefano- ZAPRAVO vić nakon što je vest o ovom erc grantu DOGODILO u Srbiji prostrujala naučnom zajednicom U NEOLITU: i domaćim medijima. Lepenski vir, ilustracija

prvi erc u srbiji se nova epoha ne samo u proučavanju ispostavi da su one tamne, zadebljane i Mada se ovakvi grantovi dodeljuju neolita, nego se i Republika Srbija pridru- mineralizovane. Stefanović ukazuje da se evropskim istraživačima već sedam go- žila grupi država koje imaju naučnika sa ova tehnika već dugo koristi u forenzici, dina, dr Stefanović i njen tim su prvi na- erc grantom. Nesvesna da je nakon ovih a deo njenog tima iz Laboratrorije za bi- učnici iz Srbije koji su uspeli da ga osvoje. vesti postala nova naučna zvezda, dr Ste- otehnologiju se i obučio za primenu ove Nepoznat domaćoj javnosti, erc je možda fanović se raduje jer je projekat kojim ru- metode. “Gotovo je neverovatno da ovu najuticajniji grant Evropskog istraživač- kovodi sada dobio priliku da odgonetne metodu niko nije do sada primenio da is- kog saveta (European Research Council) biološke dokaze o evoluciji fertiliteta tj. pita plodnost u neolitu”, skromno kaže i predstavlja najtvrđe jezgro u najvećem plodnosti u praistoriji. naša naučnica. do sada evropskom programu fi nansira- Naime, tim iz beogradske Laboratorije nja nauke, Horizont 2020. pitanje plodnosti za bioarheologiju namerava da pregleda Prestiž nije bez osnova jer Evropski Ovim grantom Sofi ja Stefanović i sa- ženske skelete iz perioda od pre 10.000 do istraživački savet fi nansira najbolje na- radnici osvojili su 1,7 miliona za istraživa- pre 5000 godina, da im pogleda u zube učne projekte koji, u najtežoj utakmi- nje novog pristupa u razumevanju pome- i da analizom ovih inkrementnih linija ci u Evropi, prolaze dvostepenu, rigoro- nutog neolitskog rasta populacije u pe- koje ukazuju na porođaje ustanovi koli- znu kontrolu pred komitetima vodećih riodu od 10.000 do 5000 godine pre nove ko su se učestalo porađale. Nakon toga, evropskih naučnika. Ovakve grantove ere na Balkanu. “To je pitanje koje me a sve proučavanjem nalaza na terenu Za- mogu dobiti samo naučnici sa besprekor- muči od studentskih dana. Dobro je po- padnog Balkana, dobiće statistiku poro- nom karijerom i izvrsnošću koju mogu znato da je čovek čitavu evoluciju proveo đaja kod neolitskih žena i tako utvrditi da pokažu. Istovremeno, oni se dodeljuju na demografskom minimumu i da je tek zašto se ljudska populacija u ovom dobu bezuslovno, ali samo za revolucionarne u neolitu doživeo demografski porast”, umnogostručila. naučne ideje, projekte koji otvaraju nešto objašnjava dr Stefanović, dodajući kako Mada su je predstavili na konferencija- sasvim novo i rešavaju stari problem na je to možda najvažniji događaj u ljudskoj ma i dobili oduševljenu podršku od broj- novi način. Uz veliko naučno priznanje, evoluciji jer “bez demografske ekspanzije nih kolega iz sveta, Stefanovićeva priča erc istraživačima nudi i izdašno i stabil- u neolitu ne bi bilo civilizacije”. kako su poslednjih godina i ona i njeni sa- no fi nansiranje da svoje ideje ostvare – od “Kako mi znamo da se evolucija fertili- radnici imali nedoumice da li da se oku- enormnih 80 milijardi evra koje će evrop- teta odigrala na ovaj način?”, pita se Sofi - šaju sa svojom idejom pred Evropskim skim naučnicima, uključujući i naučni- ja Stefanović, objašnjavajući kako za rast istraživačkim savetom. Zamisao jed- ke iz Srbije, biti podeljene kroz Horizont, fertiliteta postoje samo indirektni dokazi nostavno nije bila u duhu, možda bolje oko 13 milijardi se odnosi samo na erc. – sve što znamo počiva na tome da su ar- reći u modi projekata koji dobijaju ova- Srbija dosad nije imala predstavnika u heolozi uočili kako se u neolitu poveća- kve grantove, a balast je bila činjenica da ovom klubu, a slično je i sa zemljama re- va broj lokaliteta i fragmenata keramike. niko iz Srbije nije dobio erc. No, rešeni giona – samo je Hrvatska uspela da osvo- Projekat birth će ponuditi prve biološke da predoče baš onu temu koja ih pokre- ji erc grant. Zato se o erc-u sve do pre de- dokaze o evoluciji fertiliteta upotrebom će već godinama, pokušali su, prošli kroz set dana među naučnicima u Srbiji raz- metoda koji je naučnicima bio praktič- intenzivan proces, gde je najteži bio inter- govaralo kao o nedostižnom snu, o pono pred nosom. vju pred erc komitetom za prošlost. I na dručju Horizonta 2020. kojim kruže na- Nova ideja, koju su dr Stefanović i njen kraju, nagrađeni su za upornost. “Nadam učne ajkule i u kome nemamo šta da tra- tim dugo razvijali i odbranili pred erc ko- se da ovo može da ohrabri i brojne druge žimo. Ali, sada je – prvi put u istoriji srp- mitetom za prošlost, jeste da se ispitiva- kolege iz Srbije da se okušaju. Da istraju ske nauke – Evropski istraživački savet njem nalaza ljudskih zuba iz praistorij- u svojoj ideji”, kaže Sofi ja Stefanović, do- dodelio sredstva i za jedan naučni proje- skog perioda i proučavanjem takozva- dajući da su ona i njene kolege najsrećni- kat iz Beograda, uvrstivši ga među najiz- nih inkrementnih linija u zubnom ce- ji jer sada imaju priliku da usred Beogra- vrsnije istraživačke poduhvate u Evropi. mentu (od kojih svaka odgovara jednoj da, ostvarujući svoju ideju, rade na istra- Nakon vesti iz Brisela da je birth Sofi je godini života), prema kliničkim studija- živanju na samom frontu nauke. ¶ Stefanović osvojio ovakav grant, otvorila ma, može utvrditi trudnoća – ukoliko se SLOBODAN BUBNJEVIĆ

VREME 18. XII 2014.

NAVIGATOR ZORAN STANOJEVIĆ 77

Dislajkovac

Svakome ko koristi društvene medije dogodilo se da ne novih opcija to bi se zakomplikovalo što bi bilo od koristi može da izrazi svoj stav o važnoj temi pomoću ponuđenih za korisnika ali bi zagorčalo život ostalima u procesu, naj- opcija. Lajkovanje posta koji s gorčinom govori o porodič- više marketingu. Od kojeg Fejsbuk živi. Zato se ne treba ču- nom nasilju moglo bi se razumeti i kao podrška nasilju. Još diti što tu odluku o negativnom dugmetu ne donose lako. gore je kada javnost preko Fejsbuka obavestite o smrtnom Ali su najavili novu opciju to jest uključili su se u bitku slučaju u porodici, a prijatelji požele da vam saučešće izja- protiv pijanih slika i opanjkavanja. Fejsbuk radi na so ve- ve lajkovanjem posta. Na Tviteru imate mogućnost da re- ru koji bi trebalo da razlikuje slike koje napravite kada ste tvitujete ili da favorizujete nečiji post, što je u najboljem u veselijem raspoloženju i onda poželite da ih stavite na slučaju “statusno neutralno”, ali se obično tretira kao izraz svoj profi l. So ver će, navodno, prepoznavati slike koje nam slaganja. Čak i kada želite da istaknete odnosno ukažete trenutno dodatno otežavaju mamurluk i sprečavati nas da na nešto s čim se duboko ne slažete. ih postavimo. Takođe će nas sprečavati da postavimo slike Društveni mediji povezuju (direktno) više ljudi u sve- drugih bez njihovog znanja i pristanka. Radi na principu tu nego bilo koji drugi oblik komunikacije u istoriji te for- prepoznavanja lica na fotografi ji da bi potom analizirao mat tog sporazumevanja nije trivijalan. Zato je s pažnjom međusobne odnose korisnika i ostalih na slici i utvrdio da praćena najava da će Fejsbuk uvesti opciju “dislajk” za one li je objava prikladna. Onda vam mreža postavlja pitanje koji se sa postom ne slažu. Vest je bila netačna ili se mre- da li ste sigurni da bi vaše kolege sa posla ili majka trebali ža predomislila, tek Mark Zakerberg objavio je da dislaj- da vide ovu sliku. Lično mislim da je pitanje pretenciozno kovanja za sada neće biti, ali da su svesni da je korisnici- za pijanog čoveka, preporučio bih im da objavu odlože za ma potrebna paleta opcija za izražavanje stavova. Narav- osam sati, najmanje, pa ako korisnik ostane pri svojoj odlu- no, postoji mogućnost pisanja komentara, ali nije svako ci, onda neka se prepusti novom dijapazonu ocena ostalih vičan, raspoložen ili naprosto nema šta pametno da kaže prijatelja i njihovih prijatelja i tako unedogled. sem da podigne palac nadole ili nagore. Tako pokazuje do- Ako se uprkos svemu na netu pojavi nešto što vam ne sadašnje iskustvo. prija, probajte taktiku koju primenjuje kompanija Soni, Lajkovanje je postalo ozbiljna industrija, da se mrdnemo čiji su najpoverljiviji podaci ukradeni i pušteni na inter- malo od prostih osećanja. Broj lajkova utiče na medijske net (tema prethodnog Navigatora). Oni su se obratili me- kampanje, koliko će se novca opredeliti za nešto. Takođe, dijima apelujući da ne objavljuju, to jest dalje šire ili koriste lajkovi utiču na trendove. Pesma, cipela ili fi lm sa mnogo kidnapovane informacije. Nadaju se solidarnosti i svesti lajkova postaju moda, a sve to se u nekom trenutku pre- ostalih kojima se isto može dogoditi, što je ispravna logi- tvara u realnu vrednost, to jest novac. Zato postoje botovi ka. S druge strane je prava istina o Andželini i Bredu, pla- (internet roboti) koji generišu lajkove za pare. A tamo gde ti Džordža Klunija, visinama i dužinama i to iz tastatura postoji zaštita od so verskih lajkova koriste se “botovi”, od- onih koji to najbolje znaju. nosno živi ljudi koji lajkuju za male pare. Posao je lak (like!) Budu li ih kolege poslušale, imaju lajk od mene. U su- budući da treba kliknuti samo na jedno dugme. Stvaranjem protnom, neka Fejsbuk požuri sa ostalim opcijama. ¶

PRODAJA&PRETPLATA Potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima pošaljite na adresu vreme, Trg Republike 5, Beograd, ili faksom na broj 011/3238-662, sa naznakom za ŠTAMPANO IZDANJE šta je uplata izvršena (pretplata za štampano/internet izdanje ili knjiga). Beograd Srbija kontinentalna Evropa ceo svet Za internet pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vašu e-mail adresu [kurirom] [poštom] [površinskom poštom] [avionom] ne ustupamo trećim licima. Sve dinarske uplate treba izvršiti u korist np vreme 6 meseci 4650 din 4400 din 75 EUR/99 USD 115 EUR/149 USD isključivo na račun 160-302538-91. Za dostavu u inostranstvu, uplata u zemlji 12 meseci 9300 din 8800 din 150 EUR/199 USD 230 EUR/299 USD se naplaćuje u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu nbs. Iz inostranstva možete izvršiti uplate za sva naša izdanja na internet adresi INTERNET IZDANJE h p://www.vreme.com/pretplata pomoću kreditne kartice, (cena u USD), 6 meseci bez PDF-a sa PDF-om kojom prilikom će se stanovnicima zemalja članica EU zaračunati i dodati Srbija 950 din 1500 din odgovarajući PDV ili direktno na naš devizni račun – podatke možete naći na svet 16 USD 24 USD internetu na www.vreme.com/pretplata. Šestomesečna pretplata na štampano Opcija PDF podrazumeva i mogućnost preuzimanja fajla u obliku identičnom štampanom izdanje podrazumeva 26, a godišnja 52 broja. Trajanje pretplate na internet izdanju. Zabranjeno je da više lica upotrebljava isti nalog. PDF fajl se daje na ličnu upotrebu izdanje određuje se datumski od dana otvaranja naloga. registrovanom pretplatniku, ﬁ zičkom licu, i zabranjeno je distribuirati ceo ili delove fajla bez prethodne pisane saglasnosti NP Vreme doo, Beograd. U sve dinarske cene je uračunat PDV. U sve cene pretplate na štampana izdanja uračunata je poštarina.

Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 9 do 15h: 011/3234-774 ili e-mailom na [email protected]

18. XII 2014. VREME VREMEUŽIVANJA

78 Singl Singl, to je ono kad odeš na svadbu, i sedneš da se upoznaš malo svojoj ženi objasni kako vam je brak komplikovan. i ispričaš sa rodbinom, pa rodbini zazvoni telefon, i ti čuješ Kad si singl, to postaje najvažniji deo tvog identiteta. Niko kako kaže: “Evo sedimo kuma i ja...”, a onda, upola glasa: “... pa nikad nikog nije pitao: “Što si se venčala”, ali zato singl curu kuma je došla sama... pa eto tako, došla je sama.” svi pitaju: “Jesi se udala?” i “Što se ne udaješ”, eventualno: Kad je cura singl, onda svako malo odluči da izađe na sa- “Planiraš li ti da se udaješ” i “Šta čekaš, što se ne udaješ?” Nije stanak i dâ šansu nekom fi nom dečku. A onda sedi, pije kafu, važno što imaš sto i jednu zanimljivu temu o kojoj možeš i broji u sebi na koliko sada pričaš – sagovornici ne- stanaka treba da ode da kako uvek žele da znaju – je ne bi grizla savest kako jesi li se, i zašto nisi, udala. nije dala šansu tom baš fi - Tebi to kao bude čudno, nom dečku. a onda čuješ u glavi glas Mame singl devojaka svoje majke koja komen- pitaju s vremena na vre- tariše dok gleda “Seks i me – a ko ti je taj drug što grad”: “Slušaj, ćero, lepo je se tako lepo družite, i za- ovo što oni ovde prikazu- što ti nije dečko, kad ti je ju, ali mi ne živimo u Nju- već drug, može da bude i jorku. Ovde žensko treba nešto više. Onda devojka da se uda.” kaže mami, e, mama ne Singl, to je kad ti davno ide to tako, ali mama sle- bivši dečko, a skoriji prija- deći put kad zove pita to telj napiše kako ne može isto. više da se viđa s tobom, jer Drugarice singl cura sada ima ženu i dete koji- kažu im s vremena na ma treba da se posveti. Ili vreme: “Jedva čekam da kad se bivši dečko odtagu- nađeš nekog da se za- je sa zajedničkih fotogra- ljubiš, videćeš kako će fija na Fejsbuku, jer ima sve biti drugačije.” Ili im novu curu. Ili kad se dru- kažu nešto kao: “Znaš, gari ponašaju na jedan na- kad bi mene neko pitao čin kad se družite nasamo, da mu pokažem jednu a na drugi kad su im tu de- svoju drugaricu koja pri- vojke. I sve je to okej, sve ča da želi da ima dečka, razumeš, ali mišljenje o a sve čini da ga ne nađe, njima ti se svejedno malo ja bih pokazala tebe.” Ili pokvari. Malčice. Dobro, razmišljaju naglas zajed- malo više. no sa svojim momcima: U najzabavnije trenut- “Kog slobodnog dečka imamo za nju?” Singl curi onda bude ke singl cura ubraja ono kad se napila na žurci pa je bivšem krivo što ne može da im kaže da odjebu jer imaju najbolju dečku pričala kako, od kad su raskinuli, nije imala sreće u nameru. ljubavi, mada to nije baš tačno. I kad je sa prijateljicom sede- Kad si singl, oženjeni muškarci ti kažu: “Imaš li dečka? Ne- la u subotu veče kući, u gaćama, dok su naizmenično štrika- maš? Kako to?”, pa onda sami odgovore: “Pa jeste, nema nor- le i naglas čitale Pedeset nijansi sive, dok je u isto vreme na malnih momaka.” Ti prvo misliš kako je fi no što još neko pri- televiziji išla “Vojna akademija”. I kad je menjala gumicu na mećuje nedostatak normalnih muškaraca, a posle nekoliko tušu, dok je voda prskala po celom kupatilu. I kad se selila godina iskustva misliš – o, ne, evo ga opet, što ne smisli nešto pa sama nosila stvari na peti sprat. I ono kad su se dešavala kreativnije kad već hoće da se upucava. stvari koje baš i nisu za u novine. (Inače, muškarca koji kaže “nema normalnih muškara- Singl, to je stanje u kom slušaš parove kako razgovaraju i ca”, treba izbegavati kao Korinćanina koji kaže “svi Korinća- dosadno ti je. Ili kad se raznežiš jer vidiš dedu i babu kako se ni lažu”.) drže za ruke. Ili katkad kažeš nekom: “Ne zanima me tvoje Kad si singl, muškarci ispipavaju teren i kažu: “Pa kako to mišljenje i niko te nije ništa pitao” zato što te ubeđuje da ne da nemaš dečka? Pa ti si tako divna i nežna osoba. Ti mo- treba da držiš mačku, već muža. Singl, to je jedno stanje, kao raš da imaš nekog.” Ili ti pričaju kako je brak komplikova- i bilo koje drugo. ¶ na stvar. Ti saosećajno klimaš glavom, a misliš se u sebi – idi TATJANA RISTIĆ

VREME 18. XII 2014.

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec Obrada: Marjana Hrašovec