LUDUS Trobroj.Qxd

POZORI[NE NOVINE TROBROJ 109/110/111 NOVEMBAR 2003-JANUAR 2004. GODINA XII CENA 100 DINARA NE\O NATA[A TANJA MANDI] PAVLE SLAVKO RAHIM OSMAN NINKOVI] RIGONAT PEKI] MILANOVI] BURHAN Te{ko je biti Ne biti Pozori{te je Preporu~ujem se Traìmo ìvu Pesnik je mogu}e glumac Rom dosadan, upad u ìvot za negativca kop~u sa biti i mimo sebi i drugima stvarno{}u literature MI[A JANKETI]: U OVOM BROJU: A. Milosavljevi}: [ta bih radio kad ne bih radio KO KOGA TREBA DA SPASAVA Nagrada „Milo{ @uti}“ Olgi Odanovi}: ANTOLOGIJSKA BRAVURA Branka Veselinovi}: SMEH KAO LEK Milo{ Jagodi}: PREISPITIVANJE, KOMENTAR I KREIRANJE VREMENA Anja Su{a: MISAO U POZORI[TU Du{an Jovanovi}: Specijalni dodaci: MOJA ISKUSTVA SU GORKA Radoslav Milenkovi}: Romski san Neko }e do}i VOLIM DA BUDEM STAROMODAN Premijera u Narodnom pozori{tu u Beogradu: DOÊKANA NEVJESTA Jago{ Markovi} u Rijeci: @ENSKA ÂST PROTIV MU[KE SUJETE – SA ROMSKO POZORI[TE NORVE[KI (2. DEO) TEATAR SRETNIM ISHODOM Uvodnik Ministarstvo treba maksimalno da po- {apu}e u gluma~kim garderobama... Ne drì, a nedavno smo saznali da, uprkos verujemo, me|utim, da bi se tada ~injenici da se na{e novine nisu nimalo „Ludus“ razlikovao od ovda{njih tabloi- KO KOGA TREBA DA SPASAVA promenile, niti su na bilo koji na~in ko- da, mada bi mu se broj ~italaca nesumn- Posle punih jedanaest godina izlaènja, u dru{tvenim temama, dakako uvek sagle- rigovale svoju ure|iva~ku politiku, ko- jivo pove}ao. Pa ipak, te{ko da bi profil davanih iz ugla pozori{ta. misija smatra da „Ludus“ vi{e ne zaslu- ~itala~ke publike ostao isti. ~asu kada je u{ao u dvanaestu godinu Danas, me|utim, „Ludus“ prolazi ùje tu poziciju, te da je dovoljna pre- Nedavno je Jovan ]irilov uputio apel kroz period najve}ih isku{enja, ve}ih no poruka ~lanova komisije Ministarstvu javnosti s molbom da se pomogne „Lu- postojanja, sudbina „Ludusa“, jedinih na{ih {to su bila ona kada je nepoznati daro- da, ako je u mogu}nosti, finansijski po- dusu“ da preìvi ovu krizu. Tekst je davac glavnom uredniku poslao nov- mogne izlaènje pozori{nih novina. naslovio: Spasimo „Ludus“. Nisam, me- pozori{nih novina, neizvesna je ~anicu od petsto nema~kih maraka, ili Prevedeno na jezik brojki, to zna~i |utim, siguran da }e ovaj vapaj uroditi kada je predsednica SDUS-a morala da da }e nam Ministarstvo, mo`da, davati plodom. Jer, ovo su vremena tranzicije, obja{njava potencijalnim sponzorima i do trideset odsto neophodnih sredstava. vi{e no oskudna. Okrutna, dakle. A ta Aleksandar Milosavljevi¯ donatorima zbog ~ega treba da daruju Ako uzmogne, razume se. I, naravno, okrutnost, izme|u ostalog, sluì i kao „Ludus“, kada je bilo mogu}e ra~unati pod uslovom da i Ministarstvo koje bude opravdanje odgovornima da to vi{e ne snovan u vreme koje nije bilo sklo- svakako ne obruka pozori{tnike, one na svesrdnu pomo} prijatelja, koji bi formirano poslu{a preporuku komisije budu, da se pozovu na principe trì{ta, da no ni teatru, a jo{ manje pozori{noj zbog kojih postoji. Feliksu Pa{i}u poklonio novinski papir koju je formiralo prethodno. nam objasne kako se TO radi u kul- Opublicistici, od samih svojih po- Suvi{no je danas nabrajati kakvi su za {tampu „Ludusa“, kad su inostrane Postoji, razume se, i mogu}nost da turama ekonomski razvijenih sredina, ~etaka – blagodare}i najpre uredni~koj sve ~lanci i u koja (ne)vremena objavlji- fondacije bile spremne da finansiraju sami premostimo „problem“. Na primer, kako tamo funkcioni{e kultura i kakvi vani na stranicama ovih pozori{nih da tuìmo sva na{a pozori{ta kojima smo tamo mehanizmi omogu}avaju projekti- koncepciji koju su osmislili i dosledno pojedine brojeve na{ih novina... novina, kome se sve „Ludus“ obra}ao, Sada su svi ovi izvori presu{ili, ili slali naru~eni broj primeraka „Ludusa“, ma poput „Ludusa“ da preìve. Od njih sprovodili njegovi osniva~i Feliks Pa{i}, koga je sve povezivao informacijama barem na ve}inu ne moèmo da ra- ali zauzvrat nismo dobijali novac, kada }emo, recimo, da ~ujemo i koje to evrop- glavni i odgovorni urednik, te Svetlana koje je objavljivao; nepotrebno je, valjda, ~unamo. Ostala nam je nesebi~na pomo} bi napla}ivali „Ludus“ i penzionisanim ske dràve iz budèta izdvajaju isti Bojkovi}, tada{nja predsednica Saveza nakon perioda duèg od decenije ob- Sekretarijata za kulturu Skup{tine gra- dramskim umetnicima, ili kada bi po~eli procenat za kulturu kao i Srbija. Pa ako dramskih umetnika Srbije – svestan ja{njavati „Ludusovu“ ure|iva~ku poli- da Beograda i, povremeno, ljubazna po- da pravimo komercijalnu novinu, kada oni tamo mogu da imaju kulturu, valjda svojih zadataka, svog poloàja, pa i svoje tiku, pa i podsetiti na to da je za sve to dr{ka prijatelja iz ambasade Kraljevine bi uveli „duplericu“ s kolor-fotografijama moèmo i mi. Zar ne? misije, „Ludus“ je uspevao da se probije vreme samo jednom, u ~asu kada je do{lo Norve{ke. glumica, nagovorili glumce da re- I na kraju, ovaj tekst valja razumeti kroz mra~na vremena, da odoli mnogim do promene glavnog i odgovornog ured- U me|uvremenu je i komisija Mini- klamiraju mu{ki donji ve{, uveli rubriku kao izvinjenje i obja{njenje za{to se na{a nika, na{a pozori{na novina objavljena starstva za kulturu i informisanje Srbije Kuvajte po receptima na{ih poznatih pozori{na novina pred ~itaocima pojavila pritiscima, sa~uva dobro ime, ugled i kao trobroj, ba{ kao {to je besmisleno promenila mi{ljenje. Naime, u pro{lom reditelja, Slavne glumice preporu~uju kao trobroj sa zaka{njenjem od dva mese- poziciju u ovda{njem teatarskom i kul- prise}ati se vanrednih brojeva „Ludusa“ sastavu, pre dve godine, tada{nji ~lanovi kako da sa~uvate lep ten, ili Kako mladi ca. turnom ìvotu, da ne izneveri o~ekivanja koji su – na srpskom ili engleskom, te komisije smatrali su da „Ludus“ spada dramski umetnici provode slobodno „Ludus“ }e, naime, poku{ati svog izdava~a, nadamo se ni ~italaca, a svejedno – bili posve}eni tada aktuelnim u prvu kategoriju, me|u publikacije koje vreme, ili Prislu{kujemo za vas {ta se da preìvi. HRONIKA POZORI[NIH ZBIVANJA dobrim delom novinari koji nipoda{tava- ~elu nekog ve}a pozori{nih staraca, pa bi recimo u Malom svetu Milo{a Radovi}a, ju svoju profesiju: „Ako pozori{ni reditelji dolazila deca da ga slu{aju. Ali, u ovoj zbog kojeg je svratio u Beograd. i dramaturzi mogu da pi{u kolumne, dràvi, kao i vojsci, uvek je va`niji aktiv- Uz vest da je u Zagrebu, u Kazali{tu za{to novinari ne bi mogli pisati dramske ni kapetan nego penzionisani general!“ „Kerempuh“ (pre|a{njem „Jazavcu“), JO[ JEDAN @IVOT tekstove?“ Dodajmo: i reìrati ih. Moj- Arsi} ima svoga reditelja, dok Mi- premijerno prikazan Balkanski {pijun silovi}ka ne razume strah, ~ak „veliku lutin-Mima Karadì} ima i svog reditelja Du{ana Kova~evi}a, mediji, i tamo{nji i paranoju“, zbog toga {to u Srbiji navodno i svog pisca. Pisac je Stevan Koprivica, a ovda{nji, javili su da je to prvo delo nema mesta za sve. Ima, zaklju~uje i reditelj, ako je taj podatak vaàn, njegov srpskog pisca postavljeno u nekom hrvatskom teatru od 1989. Demanti je Zorica Paši¯ sebe isti~e kao ìvi dokaz za to. brat, Milan. Kombinacija je dobitna, sudi stigao iz Rijeke: jo{ 2001, ta~nije 21. IV, li se i po M(j)e{ovitom braku koji je po~eo S problemom univerzalnosti (ne) su- pozori{na druìna „Belveder“, obeleà- o~ava se i Alka Vuica, hrvatska peva~ica kao pozori{na predstava, u Ateljeu 212, a eki su se vratili. Miki Manojlovi} ljana Srbljanovi}. Dramu je napisala za vaju}i 15-ogodi{njicu postojanja, izvela je iliti, ne`nije, „Alka jugonostalgi~arka“, nastavlja se u ve} nagomilanim epizo- do{ao je iz zemlje Molijera da bi u vi{emese~nog studijskog boravka u Nju- Kova~evi}ev Kontejner sa pet zvezdica. koja se ozbiljno dala na posao da, prema dama TV serije. I u teatru i na TV Kara- Jugoslovenskom dramskom bio jorku, donela je u putnom prtljagu i njo- Ono „prvi put“ odnosi se, u svakom slu- N motivima svoje knjige Kritika mu{kog dì}eva partnerka je Dara Dòki}. „Na- Molijer u istoimenoj drami Bulgakova, me se, posle Porodi~nih pri~a, vratila na ~aju, na profesionalne scene. U „Kerem- uma, pripremi pozori{nu predstavu i merno smo“, kaè, „odabrali jedno drugo koju je reditelj Du{an Jovanovi} adapti- scenu Ateljea, i to u dvostrukoj ulozi: puhu“ [pijuna je reìrao Mustafa Na- za takav posao.“ Kad uspeh uspeva, to rao, upisuju}i se kao koautor zajedno s pisca i naratora. Ko bi, uostalom, bolje okupi glumce s raznih strana ex YU. darevi} i u predstavi tuma~i ulogu brata zna~i da se s M(j)e{ovitim brakom (pred- Molijerom. Pro{iren je i naslov: Molijer – ~itao spisateljkine didaskalije od nje Reklamna kampanja, pod okriljem pri- Milice ^vorovi}, odnosno Milice [afra- stavom) moè „protutnjati cela Australi- nek, supruge Lojzeka [afraneka. Ko- Jo{ jedan ìvot. Kad je glumac odlu~io da same? Reditelj Dejan Mija~ o~igledno se vatne firme, ve} je uveliko po~ela, pa se ja, Kanada, Amerika, Rusija i dobar deo va~evi}eva Danica postala je Milica i ona se posle 12 godina vrati na beogradsku nije dvoumio. U ulozi „glasa“ na{la se u me|u potencijalnim akterkama pominju Evrope“.

Load more