POZORI[NE NOVINE TROBROJ 109/110/111 NOVEMBAR 2003-JANUAR 2004. GODINA XII CENA 100 DINARA

NE\O NATA[A TANJA MANDI] PAVLE SLAVKO RAHIM OSMAN NINKOVI] RIGONAT PEKI] MILANOVI] BURHAN

Te{ko je biti Ne biti Pozori{te je Preporu~ujem se Tra`imo `ivu Pesnik je mogu}e glumac Rom dosadan, upad u `ivot za negativca kop~u sa biti i mimo sebi i drugima stvarno{}u literature MI[A JANKETI]: U OVOM BROJU: A. Milosavljevi}: [ta bih radio kad ne bih radio KO KOGA TREBA DA SPASAVA Nagrada „Milo{ @uti}“ Olgi Odanovi}: ANTOLOGIJSKA BRAVURA Branka Veselinovi}: SMEH KAO LEK Milo{ Jagodi}: PREISPITIVANJE, KOMENTAR I KREIRANJE VREMENA Anja Su{a: MISAO U POZORI[TU Du{an Jovanovi}: Specijalni dodaci: MOJA ISKUSTVA SU GORKA Radoslav Milenkovi}: Romski san Neko }e do}i VOLIM DA BUDEM STAROMODAN Premijera u Narodnom pozori{tu u Beogradu: DO^EKANA NEVJESTA Jago{ Markovi} u Rijeci: @ENSKA ^AST PROTIV MU[KE SUJETE – SA ROMSKO POZORI[TE NORVE[KI (2. DEO) TEATAR SRETNIM ISHODOM Uvodnik

Ministarstvo treba maksimalno da po- {apu}e u gluma~kim garderobama... Ne dr`i, a nedavno smo saznali da, uprkos verujemo, me|utim, da bi se tada ~injenici da se na{e novine nisu nimalo „Ludus“ razlikovao od ovda{njih tabloi- KO KOGA TREBA DA SPASAVA promenile, niti su na bilo koji na~in ko- da, mada bi mu se broj ~italaca nesumn- Posle punih jedanaest godina izla`enja, u dru{tvenim temama, dakako uvek sagle- rigovale svoju ure|iva~ku politiku, ko- jivo pove}ao. Pa ipak, te{ko da bi profil davanih iz ugla pozori{ta. misija smatra da „Ludus“ vi{e ne zaslu- ~itala~ke publike ostao isti. ~asu kada je u{ao u dvanaestu godinu Danas, me|utim, „Ludus“ prolazi `uje tu poziciju, te da je dovoljna pre- Nedavno je Jovan ]irilov uputio apel kroz period najve}ih isku{enja, ve}ih no poruka ~lanova komisije Ministarstvu javnosti s molbom da se pomogne „Lu- postojanja, sudbina „Ludusa“, jedinih na{ih {to su bila ona kada je nepoznati daro- da, ako je u mogu}nosti, finansijski po- dusu“ da pre`ivi ovu krizu. Tekst je davac glavnom uredniku poslao nov- mogne izla`enje pozori{nih novina. naslovio: Spasimo „Ludus“. Nisam, me- pozori{nih novina, neizvesna je ~anicu od petsto nema~kih maraka, ili Prevedeno na jezik brojki, to zna~i |utim, siguran da }e ovaj vapaj uroditi kada je predsednica SDUS-a morala da da }e nam Ministarstvo, mo`da, davati plodom. Jer, ovo su vremena tranzicije, obja{njava potencijalnim sponzorima i do trideset odsto neophodnih sredstava. vi{e no oskudna. Okrutna, dakle. A ta Aleksandar Milosavljevi¯ donatorima zbog ~ega treba da daruju Ako uzmogne, razume se. I, naravno, okrutnost, izme|u ostalog, slu`i i kao „Ludus“, kada je bilo mogu}e ra~unati pod uslovom da i Ministarstvo koje bude opravdanje odgovornima da to vi{e ne snovan u vreme koje nije bilo sklo- svakako ne obruka pozori{tnike, one na svesrdnu pomo} prijatelja, koji bi formirano poslu{a preporuku komisije budu, da se pozovu na principe tr`i{ta, da no ni teatru, a jo{ manje pozori{noj zbog kojih postoji. Feliksu Pa{i}u poklonio novinski papir koju je formiralo prethodno. nam objasne kako se TO radi u kul- Opublicistici, od samih svojih po- Suvi{no je danas nabrajati kakvi su za {tampu „Ludusa“, kad su inostrane Postoji, razume se, i mogu}nost da turama ekonomski razvijenih sredina, ~etaka – blagodare}i najpre uredni~koj sve ~lanci i u koja (ne)vremena objavlji- fondacije bile spremne da finansiraju sami premostimo „problem“. Na primer, kako tamo funkcioni{e kultura i kakvi vani na stranicama ovih pozori{nih da tu`imo sva na{a pozori{ta kojima smo tamo mehanizmi omogu}avaju projekti- koncepciji koju su osmislili i dosledno pojedine brojeve na{ih novina... novina, kome se sve „Ludus“ obra}ao, Sada su svi ovi izvori presu{ili, ili slali naru~eni broj primeraka „Ludusa“, ma poput „Ludusa“ da pre`ive. Od njih sprovodili njegovi osniva~i Feliks Pa{i}, koga je sve povezivao informacijama barem na ve}inu ne mo`emo da ra- ali zauzvrat nismo dobijali novac, kada }emo, recimo, da ~ujemo i koje to evrop- glavni i odgovorni urednik, te Svetlana koje je objavljivao; nepotrebno je, valjda, ~unamo. Ostala nam je nesebi~na pomo} bi napla}ivali „Ludus“ i penzionisanim ske dr`ave iz bud`eta izdvajaju isti Bojkovi}, tada{nja predsednica Saveza nakon perioda du`eg od decenije ob- Sekretarijata za kulturu Skup{tine gra- dramskim umetnicima, ili kada bi po~eli procenat za kulturu kao i Srbija. Pa ako dramskih umetnika Srbije – svestan ja{njavati „Ludusovu“ ure|iva~ku poli- da Beograda i, povremeno, ljubazna po- da pravimo komercijalnu novinu, kada oni tamo mogu da imaju kulturu, valjda svojih zadataka, svog polo`aja, pa i svoje tiku, pa i podsetiti na to da je za sve to dr{ka prijatelja iz ambasade Kraljevine bi uveli „duplericu“ s kolor-fotografijama mo`emo i mi. Zar ne? misije, „Ludus“ je uspevao da se probije vreme samo jednom, u ~asu kada je do{lo Norve{ke. glumica, nagovorili glumce da re- I na kraju, ovaj tekst valja razumeti kroz mra~na vremena, da odoli mnogim do promene glavnog i odgovornog ured- U me|uvremenu je i komisija Mini- klamiraju mu{ki donji ve{, uveli rubriku kao izvinjenje i obja{njenje za{to se na{a nika, na{a pozori{na novina objavljena starstva za kulturu i informisanje Srbije Kuvajte po receptima na{ih poznatih pozori{na novina pred ~itaocima pojavila pritiscima, sa~uva dobro ime, ugled i kao trobroj, ba{ kao {to je besmisleno promenila mi{ljenje. Naime, u pro{lom reditelja, Slavne glumice preporu~uju kao trobroj sa zaka{njenjem od dva mese- poziciju u ovda{njem teatarskom i kul- prise}ati se vanrednih brojeva „Ludusa“ sastavu, pre dve godine, tada{nji ~lanovi kako da sa~uvate lep ten, ili Kako mladi ca. turnom `ivotu, da ne izneveri o~ekivanja koji su – na srpskom ili engleskom, te komisije smatrali su da „Ludus“ spada dramski umetnici provode slobodno „Ludus“ }e, naime, poku{ati svog izdava~a, nadamo se ni ~italaca, a svejedno – bili posve}eni tada aktuelnim u prvu kategoriju, me|u publikacije koje vreme, ili Prislu{kujemo za vas {ta se da pre`ivi.

HRONIKA POZORI[NIH ZBIVANJA dobrim delom novinari koji nipoda{tava- ~elu nekog ve}a pozori{nih staraca, pa bi recimo u Malom svetu Milo{a Radovi}a, ju svoju profesiju: „Ako pozori{ni reditelji dolazila deca da ga slu{aju. Ali, u ovoj zbog kojeg je svratio u Beograd. i dramaturzi mogu da pi{u kolumne, dr`avi, kao i vojsci, uvek je va`niji aktiv- Uz vest da je u Zagrebu, u Kazali{tu za{to novinari ne bi mogli pisati dramske ni kapetan nego penzionisani general!“ „Kerempuh“ (pre|a{njem „Jazavcu“), JO[ JEDAN @IVOT tekstove?“ Dodajmo: i re`irati ih. Moj- Arsi} ima svoga reditelja, dok Mi- premijerno prikazan Balkanski {pijun silovi}ka ne razume strah, ~ak „veliku lutin-Mima Karad`i} ima i svog reditelja Du{ana Kova~evi}a, mediji, i tamo{nji i paranoju“, zbog toga {to u Srbiji navodno i svog pisca. Pisac je Stevan Koprivica, a ovda{nji, javili su da je to prvo delo nema mesta za sve. Ima, zaklju~uje i reditelj, ako je taj podatak va`an, njegov srpskog pisca postavljeno u nekom hrvatskom teatru od 1989. Demanti je Zorica Paši¯ sebe isti~e kao `ivi dokaz za to. brat, Milan. Kombinacija je dobitna, sudi stigao iz Rijeke: jo{ 2001, ta~nije 21. IV, li se i po M(j)e{ovitom braku koji je po~eo S problemom univerzalnosti (ne) su- pozori{na dru`ina „Belveder“, obele`a- o~ava se i Alka Vuica, hrvatska peva~ica kao pozori{na predstava, u Ateljeu 212, a eki su se vratili. Miki Manojlovi} ljana Srbljanovi}. Dramu je napisala za vaju}i 15-ogodi{njicu postojanja, izvela je iliti, ne`nije, „Alka jugonostalgi~arka“, nastavlja se u ve} nagomilanim epizo- do{ao je iz zemlje Molijera da bi u vi{emese~nog studijskog boravka u Nju- Kova~evi}ev Kontejner sa pet zvezdica. koja se ozbiljno dala na posao da, prema dama TV serije. I u teatru i na TV Kara- Jugoslovenskom dramskom bio jorku, donela je u putnom prtljagu i njo- Ono „prvi put“ odnosi se, u svakom slu- N motivima svoje knjige Kritika mu{kog d`i}eva partnerka je Dara D`oki}. „Na- Molijer u istoimenoj drami Bulgakova, me se, posle Porodi~nih pri~a, vratila na ~aju, na profesionalne scene. U „Kerem- uma, pripremi pozori{nu predstavu i merno smo“, ka`e, „odabrali jedno drugo koju je reditelj Du{an Jovanovi} adapti- scenu Ateljea, i to u dvostrukoj ulozi: puhu“ [pijuna je re`irao Mustafa Na- za takav posao.“ Kad uspeh uspeva, to rao, upisuju}i se kao koautor zajedno s pisca i naratora. Ko bi, uostalom, bolje okupi glumce s raznih strana ex YU. darevi} i u predstavi tuma~i ulogu brata zna~i da se s M(j)e{ovitim brakom (pred- Molijerom. Pro{iren je i naslov: Molijer – ~itao spisateljkine didaskalije od nje Reklamna kampanja, pod okriljem pri- Milice ^vorovi}, odnosno Milice [afra- stavom) mo`e „protutnjati cela Australi- nek, supruge Lojzeka [afraneka. Ko- Jo{ jedan `ivot. Kad je glumac odlu~io da same? Reditelj Dejan Mija~ o~igledno se vatne firme, ve} je uveliko po~ela, pa se ja, Kanada, Amerika, Rusija i dobar deo va~evi}eva Danica postala je Milica i ona se posle 12 godina vrati na beogradsku nije dvoumio. U ulozi „glasa“ na{la se u me|u potencijalnim akterkama pominju Evrope“. je, u Nadarevi}evoj `enskoj verziji ko- scenu, pozori{na javnost nije krila zado- dru{tvu glasova Olivere Markovi}, Jelene i Mia Begovi} i Anica Dobra. Vuica }e drugoj osobi prepustiti re`iju, ali ne i medije, glavno (naslovno) lice komada voljstvo, ali i zebnju: ne}e li Molijer, zbog Stupljanin, Sr|ana Mileti}a, Dejana ^a- koji je, i geografski i jezi~ki, lociran u Manojlovi}evih filmskih obaveza u svetu, vi}a i Jasne Novakov koja je, kao „glas muzi~ke zadatke: songove za predstavu @ivot komponova}e sama. Hrvatsku. Kriti~ar „Ve~ernjeg lista“ kon- deliti sudbinu vilinog konjica? Manoj- slu`benice iz banke“ uspe{no debitovala statuje da je „na `alost adaptacija teksta lovi} priznaje da je u Beograd svra}ao u pozori{tu u kojem je umetni~ki sekre- Ako novinari i peva~ice pi{u drame, pod prinudom za{to glumci ne bi pisali bajke? Na to sprovedena nevje{to i dobrim dijelom, retko i neredovno, ali }e odsada, veli, tar. Premijera je u gledali{tu, i na tradi- `ude}i da po svaku cijenu bude suvreme- pitanje Vera ^uki} odgovara bajkom Moj radnu satnicu pode{avati prema Moli- cionalnom koktelu, okupila tout Belgra- Zijah Sokolovi} je s monodramom na, osiroma{uje osnovni dramski tekst“. jeru, ulozi koja „otvara veliki prostor de, pa i dobar deo ~lanova srpske vlade. drug ispotkrevetni mrak koja je, kao Glumac... je glumac... je glumac svojevre- Srpska akademija nauka birala je li~ne slobode i radosti igre“. U isti prostor Te ve~eri su do{li u Atelje da pru`e po- knjiga, predstavljena na skora{njem Saj- meno protutnjao onda{njom Jugoslavijom nove ~lanove, dopisne i redovne. Dopisni igre, tako|e s Molijerom, podsetimo se, dr{ku svome kolegi, ministru Branislavu mu knjiga. Po{to je bajka iza{la ispod pre no {to se, pre 10-ak godina, skrasio u ~lan Du{an Kova~evi} nije pro{ao na pre 30-ak godina stupio je Zoran Rad- Le~i}u koji u predstavi tuma~i ulogu gluma~kog pera, nije neobi~no {to ima Austriji. Odatle je doneo komad Nemice izboru za redovnog: nedostajala su mu tri milovi}, u Ateljeu. `ovijalnog i lakomislenog Karla. Le~i} u dramsku formu. Tekst je, dakle, za ~ita- Sibile Berg Pas, `ena, mu{karac i re- glasa. Da je Kova~evi}, kojim slu~ajem, iz Vratio se, bude}i nostalgi~na se}anja podeli, a Svetozar Cvetkovi} u Adamo- nje i za igranje, a kroz igru deca }e, po- `irao ga u „Ra{i Plaovi}u“, dodeliv{i sebi neke od grana medicine, a ne literature, i starijih gledalaca, i Bora Todorovi} – u vom kostimu – eto materijala za novina- ru~uje izdava~, u~iti da savladaju strah ulogu psa. U ispovesti, povodom ovog to dramske, glasova bi mu, verovatno, i Povratak. Bio je jo{ mlad i vitak kada je re, posebno novinarke, `eljne glamuroz- od mraka, nepoznatog, predrasuda, uop- kratkotrajnog povratka, obja{njava da preteklo. 1967, u Ateljeu 212, u Pinterovoj drami nih velegradskih pikanterija! Zabele`eno {te kako da se raduju `ivotu, pa }e tako nas tamo (u Austriji) ne razumeju jer ne U Sankt Peterburgu Akademski Len- igrao Maksovog sina Lenija; odnedavno je, izme|u ostalog, da je Bo`idar \eli}, ne bajka „osna`iti konstruktivne potencijale znaju puno o nama. „Vi ste tamo na sov teatar prikazao je Krevet za troje, a u Zvezdara teatru on je Maks, tj. otac Ne- {tede}i hvalu za Le~i}evu glumu, saveto- koje ima svako dete“. prodaju i na kupovinu. Prodajete to {to drama Zauvek i dan vi{e je lane imala nadu Jezdi}u, Branislavu Toma{evi}u i vao Le~i}evu svastiku, na{u aktuelnu Kad je o konstruktivnoj repertoarskoj znate, a oni vas kupuju. Prinu|eni ste da premijeru u Moskvi, u MHAT-u, i koja je misicu, kako da se oslobodi straha od le- politici re~, Tihomir Arsi} priznaje da ne prodajete znanje, a cene, ni duhovne ni u Beogradu na sva zvona najavljivana Aleksandru Ala~u. U predstavi koju re- jo{ pre 10-ak godina. Dan vi{e igra se i u tenja. razume politiku svog pozori{ta (Naro- materijalne, nisu realne.“ Sokolovi} ne `ira Nikita Milivojevi} glumci se ne Voronje`u, a Hazarski re~nik tako|e u prave Englezi; oni se, kako je prime}eno, dnog) koje s repertoara skida Idiota, krije da je pod jo{ jednom prinudom: kao i toliki iz na{e politi~ke migracije Sankt Peterburgu, ali eksperimentalnom trude da stvore uverljivu iluziju engleske predstavu koja je, dok je igrana, punila Ko se pravi Englez prinu|en je da `ivi „tamo gde nam se ne teatru „Osobenjak“. porodice, u engleskom stilu glume. dvoranu, pa su ~ak „sa galerija visili `ivi“. I, {ta biva? „Ne bi li nam bilo lak{e, Englezi u Zvezdari, Norve`ani u Na- grozdovi ljudi“. [ta, u me|uvremenu, ra- de u upravi NP? Odgovara Arsi}: „Oni prihvatamo `ivot u tu|ini za svoj, a sves- Tako umiru veliki rodnom pozori{tu. I novi (privremeni) Mirjana Bobi}-Mojsilovi} je, bez ni smo da nam je nametnut.“ imaju pre~a posla: ~itaju neke engleske povratak: Vida Ognjenovi} radno je pro- imalo straha, usko~ila u rediteljske vode. Branko \uri}-\ura, koji je Sarajevo komade. To treba da radi nacionalni vela ambasadorski godi{nji odmor, po- Re`irala je i na Sceni „Ra{a Plaovi}“, napustio pre Sokolovi}a, i zaustavio se u Sti`e jesen, eto (nama) festivala. Odr- stavljaju}i na Scenu „Ra{a Plaovi}“ Ne- gde su igrane njene Suze su OK, prikaza- teatar, ali engleski. Za{to bismo se mi Sloveniji, ne ose}a se kao pe~albar. Ili bar `ana je 11. Vr{a~ka pozori{na jesen. @iri zvanog gosta, komad Nine Valse, spi- la svoj novi komad, Imitaciju `ivota. Tim pravili Englezi?“ Ako je to ute{no, i Idiot o isku{enjima pe~albarstva }uti. Ne mo`e je zasedao neuobi~ajeno dugo i, mimo sateljice koja je 2002. umrla u 40-oj godi- povodom smatrala je va`nim da javno i druge predstave nad`ive}e i glumce i da se po`ali: „Imam odli~ne uslove za ustaljenih obi~aja, odluku satima dr`ao u ni, po{to je, izme|u ostalog, pro{la isku- saop{ti da se vi{e ne bi mogla nazvati no- uprave, jedino Stevu @igona, koji ih je rad, veoma me cene.“ I on, izgleda, lako tajnosti. Ve}inom glasova za najbolju je stvo svoje junakinje, mlade narkomanke vinarkom, jer su joj poslednjih godina re`irao, ne mo`e niko da nad`ivi. Kada podnosi sindrom univerzalnosti: u Ljub- progla{ena somborska predstava Majstor Lize. glavni radni domen knjige i drame. Ova to tvrdi, Arsi} ne propu{ta da podseti da ljani ima svoje pozori{te, za njega pi{e i Margarita. Za re`iju je, ve}inom glaso- U Ateljeu: Amerika, drugi deo. Dvo- sredina, dodaje, te{ko podnosi ne~iju je @igon najve}i strasnik svoga posla: tekstove koje re`ira, kao {to u njemu va, nagra|en njen reditelj, Kokan Mlade- struki povratnik je, u ovom slu~aju, Bi- univerzalnost, a za takav stav krivi su „Da je sre}e i pameti, on bi sada sedeo na re`ira strane komade. Igra i u filmovima, novi}. U Malom Crni}u zavr{en je Festi-

LUDUS 109, 110, 111 2 Hronika val dramskih amatera sela Srbije (FEDRAS), 32. po redu. @iriju se najvi{e dopala predstava doma}ina, pozori{ta „Branislav Nu{i}“ koje je ambiciozno izvelo Havelov Largo desolato. Sledi (sledio je) VIII Jugoslovenski pozori{ni festival u U`icu (uz Jugoslovensko dram- sko jo{ jedina kulturna institucija u Srbi- ji s jugoslovenskim predznakom). Festi- valsku {tafetu od U`i~ana odmah preu- zimaju Zaje~arci, s 12. Danima Zorana Radmilovi}a. 23. VIII obele`en je po~etak (na- stavak) po~etka preure|enja Pozori{ta na Terazijama. Nastavlja se tamo gde se stalo jo{ 1989. U preure|enoj zgradi prve predstave mogle bi se o~ekivati u nared- noj sezoni. Tako obe}avaju iz Skup{tine grada. Taknuto-maknuto, rekao bi up- ravnik Mihailo Vukobratovi}. Vreme obnove i izgradnje ~eka i Malo pozori{te „Du{ko Radovi}“ koje u rekonstrukciju „ulazi“ u januaru, s nadom da se u okto- bru vrati na svoju scenu. Dotle }e an- sambl predstave davati na gostovanjima, u Somboru i Novom Sadu. Pre 12 godina izgorela je zgrada u kojoj su gra|ani Vrbasa gledali i pozori{ne predstave. U me|uvremenu, zapo~eti su radovi na novoj zgradi, ali su definitivno obustav- ljeni 1998. Ostalo je da se uredi enterijer, a za to je potrebno milion i po evra. Novac bi se, ka`e predsednik Op{tine, mogao na}i, pod uslovom da se lokalna samouprava odrekne prioriteta kao {to su kanalizacija, vodovod, sistem za pre- ra|ivanje vode. U`i~ani su jednoj od svojih ulica dali ime Marije-Mage Magazinovi}, utemelji- va~a modernog baleta u Srbiji i `eni svestranih umetni~kih i pozori{nih inte- veravaju zakon fizike po kojem jedno telo najboljih uloga“, izjavljuje, tim povodom, i Oleg Presnjakov, Terorizam, tako|e u pozori{te prikazalo Pecijin komad Crko resovanja. U Beogradu nadle`na komisi- u isto vreme ne mo`e biti na dva mesta. Stevo @igon. Kao o malo kojem kultur- Anti}evom prevodu, prikazalo je Kru- bez tog, u Be~u su glumci Narodnog ja predlo`ila je, saznajemo, da ulice u Kada ovaj broj „Ludusa“ iza|e iz nom doga|aju poslednjih godina, o festi- {eva~ko pozori{te. Prethodno je Beograd, pozori{ta izveli Dra{kovi}evu No} |ener- Beogradu i u Zemunu dobije 10-ak glu- {tampe, zna}e se kako su na izborima valu u Moskvi i o u~e{}u na{ih umetnika na gostovanju somborskog Narodnog ala. U Be~u su, nekako ba{ tih dana, maca, pa i Mija Aleksi}, Ljiljana Krsti}, pro{li gluma~ki kandidati, ko je dobio, ko na njemu na{ najstariji dnevnik izve- pozori{ta, video Olega Bogajeva i njegov uprizorili dramu (ili komediju?) o Slobodan \uri}, Jovan Jani}ijevi} Ja- izgubio i {ta je ko izgubio time {to je dobio. {tavao je iscrpno i u detaljima, iz dana u komad Mrtve u{e ili najnovija istorija Milo{evi}u, nastalu, kako se javlja, na na}ko, Gordana Kosanovi} i, nedavno Mi{a Janketi} je, ako se neko se}a, svo- dan, punu nedelju. Drugi mediji, o~igle- toalet papira. U Bitef teatru Crna, u osnovu zapisa prislu{kivanih razgovora preminuli, Miodrag Petrovi} ^kalja. dno, nisu to mogli da prate. jevremeno izgubio i tako, pre nego {to je „Bojanu Stupici“ Plava soba. Ali, pisac je u porodici. Austrijski glumci tekst govore Tako kod nas umiru veliki. Vest o U Beogradskom dramskom pozori{tu Englez, Dejvid Her. (Velika Britanija, uz na nema~kom, a pesme, iz Titovih vre- ^kaljinoj smrti nije stigla do naslovnih po~eo, zavr{io politi~ku karijeru. Neki su, Milica Kralj re`irala je Peki}ev komad Rusiju dominantna linija beogradskih mena, pevaju na engleskom. Marko je, za strana novina, ni prvih minuta TV dnev- obrnuto, na izborima dobili, ali nisu X+Y=O. Jednu od dve uloge (uz Sve- repertoara!) U Teatru „Kult“ pisac na{, priliku, preobra}en u `enu, to jest nika. Vest da je njegovo telo kremirano, u napravili politi~ku karijeru, niti su tlanu Bojkovi}) igra Petar Kralj, njen Jelena Golubovi}: ^ipkin dim, pedeseti glumicu Elizabetu Prohasku. Ipak }e biti krugu porodice, objavljena je dva dana unapredili gluma~ku. Politika je, uosta- otac. „Nismo se ni jednom posva|ali, niti put. Predstava ima cilj: „da se pripadnice kasnije, kao neupadljiva notica. Porodica komedija. lom, poslednja koja bi ovoj drugoj po- pod`aveljali“, ka`e Kralj, otac. „Ukrotila lep{eg pola ohrabre da ne be`e od sop- je po{tovala ^kaljinu `elju da bude mogla. je moje sujetne ispade i tvrdoglavosti koje Bogatiji smo za jo{ dva teatra. U sahranjen skromno, van o~iju javnosti. stvenog identiteta i da se suo~e sa emo- Vr{cu, u Pozori{tu „Sterija“, promovi- mi ne manjkaju.“ Marija Vickovi} u cionalno{}u“. Kratko i jasno. Nije ispunjena `elja da mu se pepeo O~evi i deca Narodnom pozori{tu tuma~i glavnu ulo- sana je Rumunska scena, premijerom raspe u Vrtu `elja na Novom groblju. „To Rusi dolaze, a neki stari poznanici se komada ^ovek kontejner Mateje Vi{- gu, Geme Boi}, u [najderovoj Nevjesti od vra}aju. [najder u Narodnom, Goran je jedino {to ga ne}u poslu{ati – objasnio vjetra. Vickovi}eva je apsolventkinja na njeka, a u Beogradu, u Centru lepih Stefanovski u Ateljeu. Stefanovski je ko- je njegov sin ^edomir – Urna sa njego- Ali, vratimo se (pravom) pozori{tu. Fakultetu dramskih umetnosti, u Beo- umetnosti „Gvarnerijus“ Scena pravo- mad Svako pisao po porud`bini jednog vim prahom osta}e uz nas, u ku}i.“ „Gubitnik“ Janketi} nastavlja da dobija. grad je do{la iz Crne Gore zato {to se „u slavne omladine (osnovana uz blagoslov Novi Sad je ostao bez Anamarije Dobio je, po preciznoj ra~unici, svoje 43. Crnoj Gori, na `alost, ne mo`e praviti londonskog teatra, na engleskom, na ma- patrijarha Pavla) izvela je, prema Mihajlovi}, kostimografkinje i slikarke. gluma~ko priznanje, i to najvrednije: velika karijera“, a osim toga tamo bi se ternjem jeziku svoje dece, kako je neko romanu Henrika Sjenkevi~a, predstavu Otmene pojave, lepa, decentna, obrazo- Dobri~in prsten. Olga Odanovi} dobila je ose}ala sputanom. Ne znamo {ta na ovo o duhovito primetio. Pi{~evi sin i k}erka Quo vadis, domine, koja, kako novine vana, vi{e talentovana no ambiciozna, „Milo{a @uti}a“, ali priznaje, ostaju}i sputanosti veli njen otac, visoki funkcio- prvi put su bili u Beogradu da bi im otac javljaju, „nije samo pouka o osnovama sklopila je svoje blokove sa skicama i pokazao grad svoje mladosti ili, jo{ skromna, da se nagradi ne mo`e u pot- ner Liberalnog saveza, ali mlada glumi- hri{}anske vere, ve} i kulturni vodi~ u oti{la u drugi `ivot. punosti radovati po{to je ose}a kao preve- ta~nije, „grad koji je u vreme kada sam u ca, za svaki slu~aj, napominje da je otac korene moderne evropske civilizacije ute- lik teret odgovornosti. Teret, pak, dve njemu studirao predstavljao centar sve- „liberalan ~ovek, {irokih shvatanja i meljene na osnovnim vrednostima hri{- nagrade za Mefista u Faustu („Ra{a Pla- ta“. O gradu svojih ranih godina Du{an ^ipkin dim slobodnog uma“. Rade Markovi}, koji je }anskog morala“. ovi}“ i godi{nja nagrada Narodnog po- nedavno dugom nizu svojih uloga dodao Jovanovi}, me|utim, nije imao lepu re~. U zori{ta) Tihomir Stani} nosi lako. Pre{lo Jugoslovenskom dramskom je re`irao Nisu se moralisti javili da reaguju na jo{ jednu, igraju}i (u osamdeset drugoj svla~enje Svetozara Cvetkovi}a u pred- U predizbornoj podeli uloga na{lo se mu, ka`e, u naviku; pre nekoliko godina godini!) uz studente na Sceni „Mata Bulgakovljevog Molijera i, vrativ{i se u stavi Amerika, drugi deo Biljane Srb- mesta i za glumce ili, bolje re}i, glumci na Jugoslovenskom festivalu pozori{ta Milo{evi}“, se}a se da je u svoje vreme Ljubljanu, svoje utiske preneo u kolum- ljanovi}, ali scena nije pro{la bez komen- su se, jo{ jednom, potrudili da se na|u u jednog glumca u Nik{i}u na svoj konto sina Gorana sa svesnom namerom osta- nu u dnevniku „Delo“, izme|u ostalog i upisao je sva tri festivalska priznanja. tara. Kona~no, raspravu o toj temi pre- podeli, iako u prvi mah nije bilo ba{ vio u Pragu potpuno samog, da pliva sa ovim zapa`anjem: „Prljave su gradske Mladen Popovi} saznao je da mu je dodel- sekao je sâm glumac kratkim obja{nje- jasno ko u kom komadu igra i {ta igra. kako zna i ume, daleko od poznatih ro- ulice, prljav je vazduh, onemogu}en je jena nagrada „Branislav Nu{i}“ dok je u ditelja. Kad smo kod o~eva i dece, evo `ivot od raznovrsnog kriminala i korup- njem: „Ako je neko do{ao s nekog mesta i Dr`ali su se, izgleda, olimpijskog na~ela Beogradskom dramskom, kao reditelj de- ide pod tu{, sumnjam da ide bilo kako da je va`no u~estvovati, bez obzira na to kako na jedno pitanje o svojoj ljubavi cije. Plu}a ljudi su zara`ena klicama bitant, upravljao probom nagra|ene dra- prema Titu odgovara Milica Mihajlovi}, druga~ije nego {to je to u predstavi.“ {to neki primeri iz na{e bliske parlamen- gripa, um predrasudama, a ma{ta jeftin- me Masla~ak i retard. Stevo @igon je k}erka Dragoslava Mihailovi}a: „Posle om medijskom prezentacijom. Usred „Neko“ je, u isti mah, i upravnik Ateljea tarne pro{losti pokazuju da rizik u~e{}a re`irao, a Ivana @igon igra naslovnu maj~inog priznanja da je mog oca Tito sme}a i prljav{tine, usred smoga i 212. Glumac u pozori{tu kojim upravlja, u politi~kim predstavama nije mali ili ulogu u Strindbergovoj Gospo|ici Juliji oterao na Goli otok, prestala sam da pra{ine, u srcu kosmi~kog nereda, u nije li to sukob interesa? „Ako se pojavim bar da u~e{}e nije bez rizika. [ta je to u koja je premijerno prikazana 1992. u volim Tita. Sada sam apsolutni antiti- nekoj skrivenoj, posrednoj formi odvijaju u jednoj od deset premijera, ne mislim da gluma~kom bi}u {to ga tera da iza|e na „Du{ku Radovi}u“, neko vreme igrana u toista.“ to treba nekoga da boli toliko koliko ga „ “ se krhki procesi samoo~i{}enja. Jednog scenu politi~kih igara i kada u tim igra- Bojanu Stupici , pa u Narodnom po- boli.“ Koga boli, nije precizirano. U zori{tu gde je obnovljena posle ~etiri go- dana mi se u~inilo da je moj rad na pred- ma pristaje na ulogu epizodiste? S druge stavi u stvari nekakvo ~i{}enje.“„Sa- me|uvremenu, neimenovana agencija za strane, problemi, kao {to se videlo, nasta- dine pauze. U Moskvi, na prvom me|u- Rusi dolaze narodnom pozori{nom festivalu „Zlatni moo~i{}eni“ Jovanovi} je, navodno, za ispitivanje javnog mnenja objavila je ju kada gluma~ki epizodisti u politici vitez“, Ivana @igon i njeni partneri, Eliza- svoju beogradsku re`iju inkasirao 20.000 rezultate istra`ivanja, na uzorku od 750 postaju protagonisti u politi~kim spek- beta \orevska i Milenko Zabla}anski, U razmaku od nekoliko dana u Bitef eura. Kolumna je, crno na belo, objavlje- gledateljki Ateljea 212: ~ak 70 odsto njih taklima koji nadilaze mo} njihove glume. dobili su tri od pet festivalskih priznanja teatru predstavljena su nam jo{ dva na, gotovo bez reakcija na ovim strana- je za pozori{ni utisak godine proglasilo Sre}ni su, po sopstvenom priznanju (i po za glumu. Stevi @igonu je prethodno do- ruska autora iz prevodila~ke radionice ma, a podatak o honoraru ostao je poslov- upravo nagu scensku pojavu Svetozara naknadnoj pameti), oni koji su u izborn- deljena nagrada za `ivotno delo, Zlatna Novice Anti}a: Konstantin Kostjenko sa na tajna ku}e na Cvetnom trgu. Cvetkovi}a u Srbljanovi}kinoj Americi. im takmi~enjima ispali iz trke, pa su, medalja „Nikolaj Mordvinov“. „Jedna od ^asom iz tetova`e i Ivan Vitripaev sa Ko iz sveta, ko u svet. Putevi naj~e{}e Idemo dalje, u sre}nu novu izme|u ostalog, odoleli isku{enju da pro- mojih najboljih re`ija i jedna od Ivaninih Crnom sobom. Dramu tandema Vladimir vode u Be~. U Be~u je kikindsko Narodno pozori{nu godinu.

3 LUDUS 109, 110, 111 OTI[AO JE VELIKI REDITELJ Crtice iz pozori{nog `ivota oktobar/novembar Karad`i} koristio je roman Karla Kolodi- ja u dramatizaciji Lija Hola, a naslovni ran Pri 11. Vr{a~ke pozori{ne je- vanredno anga`ovanje nagra|ena je glu- lik igra Radovan Vujovi}, student FDU. seni, festivala klasike i nove klasike mica Slavica \or|evi}. Nagradu „Milena Pozori{te „Pu`“ izvelo je premijerno Godr`anog u Vr{cu od 14. do 20. VIII Na~i}“ za kreaciju u lutkarskoj umetnos- Princezu na zrnu gra{ka. Andersenovu pripao je predstavi Majstor i Margarita ti dele Tatjana Stankovi} i Goran Balan- bajku osavremenio je Branko Mili}evi}, a Bulgakova u dramatizaciji i re`iji Koka- ~evi}. re`irala Slobodanka Aleksi}. na Mladenovi}a i izvo|enju NP iz Som- U NP u Subotici bila je premijera Centar za novo pozori{te i igru na- bora. @iri u sastavu Vladimir Stamen- drame mlade autorke Marije Karaklaji} stavio je internacionalnu sezonu u Beo- kovi}, predsednik, Petru Krdu, Svetislav La`ni napad - pogre{na odbrana, u re`iji gradu predstavljanjem holandske pozo- Jovanov, Neboj{a Bradi} i Aleksandar Ljuboslava Majere. ri{ne trupe „Dood Paard“, koja je na Milosavljevi} dodelio je nagradu za naj- Nova predstava u NP „To{a Jova- sceni Centra za kulturnu dekontaminaci- bolju re`iju Mladenovi}u, a gluma~ke na- novi}“ u Zrenjaninu je Laki komad Ne- ju izvela predstave Cinindrest Take grade Irfanu Mensuru za ulogu Starca u boj{e Rom~evi}a u re`iji Milo{a Jagodi}a. Away i Medeja. Usledila je promocija predstavi Beli, beli svet („Du{ko Radovi}“ Kru{eva~ko pozori{te premijerno je norve{kog teatra. U Studentskom kultur- i Belef) i Tihomiru Stani}u za ulogu izvelo predstavu Terorizam u re`iji Vla- nom centru s Pri~ama zlog deteta na- Gavrilovi}a u Rodoljupcima (JDP). Speci- dimira Popadi}a, po tekstovima ruskih stupila je Kejt Pendri iz Osla, pripadnica jalne nagrade dobili su ansambl pred- autora Vladimira i Olega Plesnjakova. pravca ekstremna umetnost, a na sceni stave Kosa (Ujvideki Szinhaz) za ko- Upravnik teatra Branislav Nedi} isti~e da Peti sprat u NP izvedena je predstava lektivnu igru, kao i Ivan \or|evi} za ulo- je komad, koji se prvi put igra u na{oj Terminal. Autori su Hajne Rosdal Avdal i gu Florinda u komadu Ah to vreme zemji, ove godine postavljen u Moskvi i Kristof de Bek, norve{ko-belgijski tan- u`ivanja, po Goldoniju u re`iji Vladimira Londonu. dem potekao iz plesne {kole An Tereze de Lazi}a (NP „Sterija“). Kru{eva~ko pozori{te gostovalo je u Kersamber. U Vranju su od 21. do 31. oktobra BDP-u s obnovljenom predstavom Dervi{ U Kanji`i je zapo~elo formiranje odr`ani „Borini pozori{ni dani“. Na 23. i smrt Me{e Selimovi}a u re`iji Neboj{e Regionalnog kreativnog ateljea „Jo`ef manifestaciji u ~ast knji`evnika Borisava Bradi}a. Ideja predstave je replika da Na|“. Potpisan je protokol o saradnji Stankovi}a u~estvovalo je 11 pozori{nih i „~ovek dolazi na vlast da bi promenio Ministarstva kulture i medija Srbije, baletska predstava iz Beograda, Podgori- svet, a zapravo promeni sebe“ i zato Pokrajinskog sekretarijata za obrazo- ce, Zaje~ara, [apca i Leskovca. Ansambl predstava, koja je naizgled nepromenje- vanje i kulturu Vojvodine, Skup{tine doma}in na otvaranju izveo je premijeru na, danas druga~ije deluje, jer je promen- op{tine Kanji`a, Obrazovno-kulturne us- Stankovi}eve drame Jov~a u re`iji Rado- jen ugao gledanja na osnovu na{ih sa- tanove Knesa i ovla{}enog zastupnika slava Radivojevi}a, upravnika NP „Bora znanja i iskustava iz proteklih nekoliko Jo`efa Na|a, koji su se obavezali da }e za Stankovi}“ u Vranju. godina, ka`e Bradi}. izgradnju neophodnih objekata obezbedi- Teatarski me|unarodni forum Zlatni Upravnik SNP-a Milivoje Mla|eno- ti 43,4 miliona, a za redovnu delatnost vitez u Moskvi dodelio je Zlatnu medalju vi}, najavljuju}i gostovanje baleta Grk godi{nje oko 3,8 miliona dinara. Na| za `ivotno delo Stevi @igonu. Na Festivalu Zorba u Beogradu, izjavio je da }e nasto- namerava da od po~etka 2007. umet- je u~estvovala predstava Gospo|ica Julija jati da „SNP uhvati ritam 21. veka“. SNP ni~ku karijeru nastavi u rodnoj Kanji`i. NP iz Beograda u njegovoj re`iji. Uz Iva- je tradicionalna ku}a i mi }emo ~uvati te Obezbe|enje uslova za to, kako procenju- nu @igon i Milenka Zabla}anskog igra vrednosti, ali i poku{ati da ih uskladimo ju potpisnici sporazuma, doprine}e da se Elizabeta \orevska, umesto prerano pre- s vremenom u kojem `ivimo, proverava- novom institucijom od me|unarodnog minule glumice Vere Dedovi}. @igon je ju}i stare vrednosti iz vizure savremenog zna~aja na{a zemlja br`e uklju~uje u Ljubomir Muci Dra{ki} (Foto: V. Pavlovi}) izjavio da su s Festivala pozvali pred- ~oveka, naglasio je on. savremene evropske kulturne tokove. stavu Idiot, ali da nije bilo para za slanje Na dramskoj sceni SNP-a izvedena Prvo profesionalno pozori{te rusin- pojam smeha, bez obzira na konkretnu Marinkovi}a u re`iji @eljka Ore{kovi}a, tako velikog ansambla. „Na{e Ministarst- je premijera Gombrovi~evog Ven~anja u ske narodnosti u na{oj zemlji izvelo je 18. ulogu. A ostvario ih je oko dve stotine - u Don @uan Molijera u re`iji Ljubi{e vo za kulturu nema naro~itog sluha za re`iji Marka Ka}anskog. Usledila je X u Ruskom Krsturu prvu premijeru - pozori{tu, na radiju, televiziji i filmu. Georgievskog, Roman o Londonu Crnjan- Istok, smatraju da treba da se afirmi{emo premijera Sna letnje no}i u re`iji Kokana predstavu Va`no je biti ozbiljan po tekstu U Vr{cu je umro doajen vr{a~kog i skog u re`iji Steve @igona, Galeb A.P. na Zapadu“, rekao je on. „Biti pozvan od Mladenovi}a. Oskara Vajlda u re`iji Vladimira Na|a srpskog glumi{ta Tomislav Pej~i}, koji se ^ehova u re`iji Bore Dra{kovi}a i asiste- velike Rusije, je ~ast i to vi{e nije moja U NP u Beogradu na sceni „Ra{a A}ina, koji je anga`ovao glumce i sarad- u februaru ove godine oprostio od glu- nata Harisa Pa{ovi}a i Nikite Milivoje- li~na stvar, ve} srpska. Treba po{tovati Plaovi}“ gostovalo je Pozori{te mladih iz nike iz Ruskog Krstura, Vrbasa i \ur- ma~ke karijere i oti{ao u penziju. Ro|en vi}a, Klopka Ru`evi~a u re`iji Nevene isto~nu kulturu kojoj pripadamo“, uka- Novog Sada s predstavom Kenguri Vo- |eva. Krajem oktobra po~ele su pripreme je 1940. u Prokuplju, dobio je oko 30 Jana}, Luda igra Birinskog u re`iji Vide zao je @igon. jislava Savi}a u re`iji Ljuboslava Majere. za drugu predstavu - Stradija Radoja gluma~kih nagrada, bio simbol Pozori{ta Ognjenovi}, Novi Sad il’ nikad vi{e auto- Na Novoj sceni Beogradskog dram- Savi} je ukazao da je doma}a postavka te Domanovi}a u re`iji Voje Soldatovi}a. „Sterija“, a osta}e zapam}en naro~ito po ra u re`iji Radoslava Dori}a, Jegor Buli~ov Gorkog u re`iji Du{ana Jova- skog premijerno je izvedena predstava drame bila „skrajnuta“ i optu`io za to U Muzeju pozori{ne umetnosti po- ulozi Kir Janje, dok je njemu najdra`a novi}a, Druga vrata levo Ace Popovi}a u Adresat nepoznat Kresmana Tejlora u „diktaturu mediokriteta koji ni posle 5. X stavljena je izlo`ba fotografija pod na- uloga bio gazda Mitke u Ko{tani. re`iji Stefana Sabli}a. U trileru o pravdi i nisu nestali iz na{eg pozori{nog miljea“. slovom Bez maske. Autor Vukica Mika~a re`iji Suade Kapi}, Kozoder u akciji po U Ateljeu 212 predstavljen je novi Zmaju u adaptaciji i re`iji Ratka Radivo- osveti, u epistolarnoj formi, na osnovu Na sceni „Mata Milo{evi}“ FDU go- Lovren uradila je 30 reprezentativnih mese~ni ~asopis „Premijera plus“, koji }e istoimene knjige iz 1938, uloge tuma~e stovali su studenti Akademije za gle- portreta istaknutih glumaca. jevi}a, Kralj Lir [ekspira u re`iji Ljubi{e pratiti de{avanja iz oblasti pozori{ta, Risti}a, Smrtta na Kuzman Kapidan Gri- Predrag Ejdus i Mladen Andrejevi}. dali{~e, radio, film i TV iz Ljubljane, s Savez dramskih umetnika Srbije filma, knji`evnosti, muzike i slikarstva u gora Prli~eva u re`iji Sa{e Milenkovskog, U okviru projekta Savremeni nema~- predstavom Stubovi dru{tva Ibzena. S predstavio je krajem oktobra na sve- Srbiji. Osniva~i su kompanije Jork Bal- ~anosti u Skup{tini Beograda monografi- Patnje gospodina Mokinpota Petera Vajsa ki dramski pisci, u saradnji Beton hala mladim umetnicima gost FDU-a bila je i kan i GMS Internacional, a glavni i od- u re`iji Radoslava Milenkovi}a, O~evi i teatra, Fakulteta dramskih umetnosti i Jo`ica Avdelj, profesor na katedri za ju o Branki Veselinovi}, objavljenu po- govorni urednik je Albena Ska~eva, iz vodom 65 godina umetni~kog rada popu- oci Seleni}a u re`iji Slavenka Saletovi}a, Gete instituta, izvedeni su komadi Para- glumu na ljubljanskoj akademiji. Sarad- Bugarske. ^asopis je deo {ire akcije za larne glumice i velikog humanitarnog ^udo u „[arganu“ Simovi}a u re`iji ziti Marijusa fon Majenburga u re`iji nju dve visoko{kolske ustanove inicirala povratak publike u pozori{te, putem pret- Egona Savina, Kir Janja J.S. Popovi}a u Anje Su{e i Push Up od 1-3 Rolanda [i- je Ivana Vuji}. aktiviste. Teatrolog Zoran T. Jovanovi}, koji je priredio knjigu pod naslovom Na platnih ~lanskih karata, uz koje se dobija re`iji Ljuboslava Majere, Arsenik i stara melfeniga u re`iji Ivane Vuji} - premijere U novoj predstavi Toma`a Pandura u i ovaj ~asopis. Ska~eva ka`e da se ista ~ipka Keselringa u re`iji Radoslava na sceni „Mata Milo{evi}“, a pretpremi- Ljubljani, pod naslovom 100 minuta, po dnu smeha le`e suze, istakao je da su ovakvi jubileji izuzetno retki, jer je re~ o akcija sprovodi u stotinak zemalja. Ona je Dori}a, Crna hronika Basare u re`iji jere u Beton hali. Deo projekta su i okru- motivima Bra}e Karamazovih, igraju zadu`ena za region jugoisto~ne Evrope i Du{ana Petrovi}a, Tri sestre A.P. ^ehova gli stolovi o savremenom evropskom te- beogradki umetnici Goran [u{ljik, Sonja glumici koja je jo{ uvek aktivna. Kada je proletos otvorena nova zgrada njenog nakon uspe{nog delovanja u Bugarskoj, u re`iji Ljuboslava Majere, Revizor Go- atru, uz video snimke ovih dveju predsta- Vuki}evi} i Hristina Popovi}. JDP, Branka nije bila me|u po~asnim ve} 5 godina, odabrala je da akciju u golja u re`iji Vitalija Dvorcina, Gospo|ica va u izvo|enju [aubine am Leniner plac. Lutkarska scena NP „To{a Jova- gostima, jer je iste ve~eri na sceni „Bojan zemljama biv{e Jugoslavije zapo~ne iz Julija Strindberga u re`iji Roberta Ko- “ Prva je u re`iji Tomasa Ostermajera, a novi} iz Zrenjanina gostovala je s pred- Stupica“ igrala u predstavi Skup. Branka Beograda. lara, Pop ]ira i pop Spira Sremca u re`iji druga je kolektivna re`ija berlinskog stavom Carski peva~i u re`iji Srboljuba Veselinovi} i u devetoj deceniji `ivota Pred sam kraj pro{le godine iz Srp- Milana Karad`i}a, Vere i zavere Alek- ansambla. Stankovi}a u Vidinu u Bugarskoj u ok- zra~i pozitivnom energijom. Na promoci- skog narodnog pozori{ta u Novom Sadu sandra Ti{me u adaptaciji i re`iji Du{ana Ansambl Narodnog teatra iz Bitolja viru programa stalne saradnje s Dr`av- ji je aktivno u~estvovala, ~esto dopunju- stigle ja stra{na vest: 26. decembra tra- Petrovi}a, Pravo na Rusa Uglje{e [ajtin- izveo je u NP u Beogradu Antigonu koju nim lutkarskim pozori{tem iz tog grada. ju}i spontanim i duhovitim komentarima gi~no je okon~an `ivot dramskog umetni- ca u re`iji Olivere \or|evi}, Oslobo|enje je letos kao gost u Makedoniji re`irao Pozori{te lutaka „Pinokio“ izvelo je govore svojih kolega i prijatelja. O njenoj ka, glumca Nenada Vujanovi}a – [e{e. Skoplja Du{ana Jovanovi}a u re`iji Nikita Milivojevi}. Predstava je u~estvo- na sceni u Zemunu premijeru Velika umetni~koj svestranosti, scenskom {ar- Vujanovi} je ro|en 18. III 1961. u @anka Tomi}a, Nakaze Bogdana [panje- vala na Ohridskom letu i u oktobru na doktorska bajka u re`iji Vladimira Ma- mu i `ivahnom duhu govorili su, uz Vukovaru. Elektrotehni~ku {kolu zavr{io vi}a u re`iji Nemanje Petronje. MES-u u Sarajevu. nojlovi}a, koji je napisao tekst po motivi- Jovanovi}a, Ivan Bekjarev i Branka u Novom Sadu 1979, a Akademiju umet- Pred samo {tampanje ovog broja Dodelom godi{njih nagrada obele`en ma Karela ^apeka. Lutke je poklonila Petri}, njoj u ~ast pevali su @ivan Sara- nosti, u Novom Sadu 1985. godine. U LUDUS-a stigla je tu`na vest: iznenada je je Dan pozori{ta „Du{ko Radovi}“ - 23. X. ambasada Republike ^e{ke u Beogradu, mandi} i Milka Stojanovi}, a pro~itana je Srpskom narodnom pozori{tu je u stal- u Beogradu preminuo reditelj i dugo- Nagrade „Bo`idar Valtrovi}“ za gluma~- posle velike izlo`be ~e{kog lutkarstva ~estitka Miodraga Petrovi}a ^kalje. nom anga`manu od aprila 1989. i na godi{nji upravnik Ateljea 212 Muci ku kreaciju ravnopravno su dobili Alek- odr`ane u Muzeju primenjene umetnosti Nekoliko dana kasnije stigla je tu`na scenama novosadskog teatra je odigrao Dra{ki}. Samo dan kasnije napustio nas sandra An|elkovi} i Jova Maksi} za ulo- pro{le godine. vest da je u Beogradu u 80. godini umro mnoge zapa`ene uloge. Izme|u ostalog i je i Bata Paskaljevi}, glumac, a za njim i ge u vi{e predstava (Seks za po~etnike, U pozori{tu „Bo{ko Buha“ bila je pre- Miodrag Petrovi} ^kalja, glumac ne- u predstavama: Protekcija Nu{i}a u Oliver Viktorovi}, reditelj. Kapetan D`on Piplfoks, Ljulja{ka), a za mijera predstave Pinokio. Reditelj Milan ponovljivog komi~arskog dara, oli~enje i re`iji Dimitra Stankoskog, Glorija (Servis „Ludus“)

LUDUS 109, 110, 111 4 Doma}a scena

ANTOLOGIJSKA BRAVURA NAGRADA „MILO[ @UTI]“ veoma efektan kroki i rasko{no elabori- Obrazlo`enje odluke `irija za dodelu Nagrada „Milo{ @uti}“ za najbolje gluma~ko ostvarenje u predstavama rana studija dramskog lika, lika koji izvedenim u periodu od 30. juna 2002. do 30. juna 2003. godine, koju dodeljuje Nagrade Milo{ @uti} za sezonu 2002/2003 neodoljivo podse}a na one sme{no-tu`ne Savez dramskih umetnika Srbije, odlukom ve}ine ~lanova `irija pripala je Olgi gospo|e s beogradskih gra|anskih slava, Odanovi}, glumici iz Beograda, za ulogu Milice Gerasimovi}, koloraturnog u ofucanim kostim~i}ima i s crknutim soprana, u predstavi Govornica, nastaloj po tekstu i u re`iji Jago{a Markovi}a, lisicama preba~enim preko ramena, koje a izvedenoj na sceni Teatra „Bojan Stupica“. Ivan Medenica mnogo pri~aju i sve znaju, ali ~iji detinje @iri je radio u sastavu: Olga Savi}, glumica, Gorica Popovi}, glumica i radoznao, iskren i otvoren pogled ne predsednik @irija, Jelena \oki}, glumica, Pavle Peki}, glumac i Ivan Medenica, gledna Nagrada Milo{ @uti}, ~iji na planu karakterizacije lika. Koriste}i uspeva da sakrije te{ko breme samo}e i pozori{ni kriti~ar. je pokrovitelj Savez dramskih se ovakvim gluma~kim sredstvima koja neostvarenosti. Ova izuzetna uloga iz- Nagrada „Milo{ @uti}“ sastoji se od plakete sa likom Milo{a @uti}a, rad Uumetnika Srbije, dodeljuje se za su, zbog tog nesvakida{njeg spoja mu- dvaja se i u pogledu `anrovsko-stilske akademskog vajara Zvonka Novakovi}a, unikatne diplome, rad akademskog najbolju gluma~ku kreaciju ostvarenu u zi~kog bogatstva i semanti~kog siroma{- postavke, jer predstavlja onaj sna`an, slikara i scenografa Geroslava Zari}a, i nov~anog iznosa. proteklom periodu u onoj oblasti koju, u tva, ujedno i vrlo rasko{na i krajnje organski spoj odbranjene emocije i o{tre Nagrada „Milo{ @uti}“ uru~ena je Olgi Odanovi} 27. novembra 2003, na „ “ nedostatku boljeg izraza i skloni {emat- redukovana, Olga Odanovi} superiorno persifla`e, tipi~an za kemp-estetiku za sceni Teatra Bojan Stupica , po zavr{etku predstave. skim klasifikacijama, nazivamo „dram- gradi izuzetno bogat i iznijansiran lik koju se i neke druge uloge Olge Odanovi} mogu da ve`u. ski teatar”. Ove godine, nagradu dobija jedne usamljene, dosadne, ljubopitljive, Olga Odanovi} za ulogu Milice Gerasi- Na kraju treba jo{ ista}i da je ova d`angrizave, na momente dr~ne, ali u uloga ostvarena u predstavi koja ne movi}, koloraturnog soprana u predstavi osnovi vrlo nesre}ne, emocionalno i Govornica Jugoslovenskog dramskog uvodi samo druga~iju scensku poetiku, profesionalno potpuno uskra}ene osobe. ve} obnavlja i jedan, u na{em pozori{tu pozori{ta, za koju se sve mo`e re}i osim U bogatstvu svojih kontradikcija, Milica gotovo zaboravljen odnos prema radu, a da je klasi~na dramska uloga. Da bismo Gerasimovi} Olge Odanovi} je ujedno i koji se zasniva na posve}enosti, je tako odredili nedostaje nam ona osnov- na premisa – dramski tekst; naime, pre- ma jasnoj zamisli autora komada i reditelja predstave Jago{a Markovi}a i u tuma~enju Olge Odanovi}, Milica Gerasi- movi}, koloraturni sopran ne izgovara artikulisani tekst, ve} se prepu{ta neve- rovatno brzim govornim slapovima iz kojih se tu i tamo, kao neka `goljava grana iz sna`ne bujice, probija po koja Uru~enje Nagrade „ Milo{ @uti}“ (Foto: \. Tomi}) razgovetna re~. Ova izuzetna, antologijska komi~ar- ska bravura ostvarena na planu scen- predanosti, veri, pa i zanosu celokupne Odluku da se Nagrada Milo{ @uti} za skog govora, predstavlja dostignu}e ve} autorske ekipe. Verujemo da je upravo sezonu 2002/2003 dodeli za ovu glu- sama po sebi. Me|utim, puni zna~aj ove takav odnos prema radu preduslov za ma~ku kreaciju doneo je, ve}inom glaso- uloge spoznaje se tek onda kada se uvidi dosezanje visokog umetni~kog dometa, va, `iri u sastavu Olga Savi}, Gorica da ona, pored dometa na planu teatarske upravo onakvog kakav je ostvarila Olga Popovi} kao predsednica, Jelena \oki}, forme, pored svoje autohtone muzi~ke Odanovi} u ulozi Milice Gerasimovi}, Pavle Peki} i Ivan Medenica. vrednosti, ostvaruje upe~atljiv rezultat i Olga Odanovi} u Govornici (Foto: \. Tomi}) koloraturnog soprana. U Beogradu 27. XI 2003. predavao je u Trgova~koj {koli, kasnije je bio bibliotekar Matice Srpske u Novom Sadu. Govorio je 7 jezika. Tokom {kolo- SMEH KAO LEK vanja Branka je stanovala u ruskom domu, te je nau~ila ruski. Na o~eva pi- Knjiga o ikoni na{eg glumi{ta sma iz Novog Sada, pisana na nema~- kom i francuskom, morala je adekvatno (tim jezicima) da odgovara. Od detinjstva Branka Krilovi¯ govori ma|arski, a kasnije usavr{ava nema~ki, francuski i engleski, kao i d nekog vremena, Savez dramskih knjige, jo{ jednom je pokazao da mu slovena~ki i makedonski, a u~ila je i umetnika Srbije objavljuje knjige o nema ravna kad je u pitanju pa`nja i ~e{ki. [ezdesetih godina, Branka i Mla|a Odobitnicima Dobri~inog prstena. briga za ikone na{eg glumi{ta. su boravili u Kanzasu u Americi, gde su Branka Veselinovi} nije od tih, nju je - Ono {to izdvaja Branku Veselinovi} dr`ali predavanja i glumili na engle- prstenovao jedino njen Mla|a, ali je svoj iz plejade na{ih dramskih umetnika je skom. Pored Krle`ine drame U agoniji esnaf podsetila da ona ima vi{e radnog raznovrsnost umetni~kog dara; vi{e- tamo{nja publika videla je Branku i kao sta`a od ve}ine Dobri~inih slavodobitni- struko i simultano bavljenje glumom i u Majku Hrabrost. ^italac knjige, putnik ka. Stvarno, kad pro|e {est i po deceni- vi{e izra`ajnih medija. Njena neponov- kroz njenu razbaru{enu biografiju mo`e ja?! I ko }e joj verovati kad jo{ skaku}e ljivost odlikuje se, pre svega, osobenosti- da bira izme|u ozbiljnih osvrta na njenu okolo, nasmejana, sa ~ipkastom bluzom i ma komi~arke posebne boje i {arma - glumu, epistola, zanimljive foto-doku- jakim karminom, nema pozori{ne sve- bele`i Jovanovi} o glumici „sa sto lica“. mentacije koja se`e u pro{lost nedostup- ~anosti na kojoj ona nije ukras, {to s Vi{e od 60 autora, na preko 300 stranica nu sada{njim generacijama, do anegdo- ta, pesmica, i podataka o tome koliko je i Mla|om, {to bez njega. I u tom divnom knjige Na dnu smeha le`e suze opservira u kom mediju odradila. A toga je zaista umetni~kom braku ve} se nakupilo Branku iz profesionalnog, prijateljskog, mnogo. Nema zna~ajne pozori{ne li~nosti decenija. Koliko je to? Varate se ako humanog, kom{ijskog ugla. Zajedni~ko koja nije po`elela da ka`e ne{to o Branki. mislite da }e humoristi~na Branka ko iz svim opisima Branke je zahvalnost za Nikola Majstorovi} sakupio je legende o topa otkriti cifre. Sad, po najnovijem, njen optimizam, te su one suze iz naslova njoj. Evo jedne. vadi se na Dunda Niku iz Skupa. vi{e ose}anje po{tovanja za Desanku Na generalnoj probi Balade sa Zej- - On ima sto godina, {to ja nemam, Maksimovi}, nego Brankina su{tinska tinlika Milosava Mirkovi}a, u Jugo- ali se, da imam, spremam - odgovori}e u emocija. Knjiga je puna fotografija, slovenskom dramskom, u re`iji Mirosla- stihu kao {to ima obi~aj kad su joj plu}a crte`a, najrazli~itije papirologije, spome- va Belovi}a, Maja Dimitrijevi} je Pesmu puna veselja~kog vetra i kad okolo blje{te narske dokumentacije o `ivotu jedne o smrti govorila na gr~kom. U gledali{tu po~asna svetla, sle`u se poljupci, ru- do`ivotne devoj~ice, koja `ivot i dalje vidi je sedela i Branka Veselinovi}, Majina koljubi, cve}e. I preporu~i}e radoznalima kao igru, {areni{ i smeh. Dosta toga se koleginica i prijateljica dobre volje i da saberu njen gluma~ki sta`, pa bra~ni zna o Branki, ipak valja podsetiti da iza {irokog srca. Da li u {ali, sebi svojstvenoj, sta`, pa tako... Ko zna Branku, ko je toga, naizgled jednosmernog smeha i ili spontano, Branka }e u salonu, sve imao priliku da je sretne bar u prolazu, (o)lakog opho|enja stoji „potkovana“ glasnije: "Bravo Majo, srpski govori{ kao na koktelu, i bez knjige o njoj shvata koja li~nost i mnogo~lana porodica. Be~ejka Antigona, a gr~ki zbori{ kao vila Ravijo- je to vitalnost, `ivotna radost. Ali, eto sad (ro|ena 3. IX 1918. – nemojte re}i da ste jla". i knjige pa se, detaljno, uz mnogo zabave to saznali, prim. a) odrasla u porodici s Branka Veselinovi} je pro{la crno- {to ima sakupila je i spakovala u jedan i sete, mo`e ploviti kroz Brankino, ju- petoro bra}e i sestara. S ro|acima i beli svet, zatim do`ivela kolor i mnogo kupite knjigu, ako je {ta ostalo, jer je goslovensko, srpsko, beogradsko vreme, bliskim prijateljima osnovali su ~ak po- vi{e, sve pevaju}i i obra}aju}i se sva- paket. I na promociji u Skup{tini grada Branka, takva kakva je, u naletu egzal- od prekomunizma, Brozoizma, na rodi~ni hor koji je pevao za Bo`i} i sli~ne kome sa „du{ice“ i „sre}o“ ili tako ne- bilo je sve~ano i na Brankinom nivou. tacije, skoro sve podelila ovamo. Zoran T. Jovanovi}, prire|iva~ praznike. Otac Aleksandar, Hercegovac, kako... Za nezaborav sebi i drugima sve Ako vam ostane {ta od plate ili penzije, prijateljima.

5 LUDUS 109, 110, 111 Portret

tako `ivim: ne `elim zlo nikome, po- ku{avam da ka`em: neka je na tvoju du- {u. Kapiram da ravnote`a postoji i u GRACIOZNA POZORI[NA DU[A prirodi i u `ivotu, i ako nanosi{ zlo, ono }e ti se vratiti. Treba biti iskren i pa`ljiv Glumica Jelena ]uruvija \urica igra u SNP- rade}i s njim, a izgleda da nije bio tali- Beg iz ~an samo nama. Dragan Mi}anovi} i prema ljudima. To ih danas jo{ jedino mo`e dirnuti. Tako otkriva{ da nisi jedi- Ana Sofrenovi}, koji su se upoznali na mentalne {troke u, u predstavi U lovu na buba{vabe ni, da jo{ ima pristojnih, ali su se sakrili snimanju filma Ubistvo s predumi{- jer nisu mogli da se izbore s u`asom koji „Stvarno me vi{e ne zanima politi~ko Sne¦ana Mileti¯ ljajem, tako|e su u braku. Gor~in izgleda smo sami sebi priredili tokom pro{le provodad`i{e nesvesno.” pozori{te, ve} intimne pri~e. Takva je decenije. Sada oni pristojni izlaze od- „Sre}a da smo oboje zavr{ili glumu predstava u Ateljeu 212 – Fantomi Jelene nekud, s nekom novom nadom.“ edna je od retkih nenametljivih a odigra{ ulogu pa da te onda cele sezone kod Bore Dra{kovi}a, {to podrazumeva Kajgo u Gor~inovoj re`iji, pri~a o parovi- ma, ljubavi, strahovima koji nas sve upe~atljivih pozori{nih du{a, neko ko nema. Dok ti se opet ne desi pozori{te da smo na ~asovima na kojima smo ume trezveno i jasno ali od srca da radi{ ne{to drugo, na sebi, gleda{, hoda{, sti`u. To su ve~ne teme i zato bih da vi- Moderno J davali primedbe jedni drugima, morali govori o teatru. Glumca je u sebi na{la puni{ baterije.” dim male predstave o tome, s podelom u i bezobrazno bez medijske dreke, prili~no svojstvene „Nisam nametljiva, od onih koji ot- da govorimo otvoreno a ne na nivou kojoj su 2, 3 glumca, satkane od pogleda generaciji ~iji je deo. Sigurne pozori{ne padaju u pozori{nom klubu, ali ni ne dopadanja. Morali smo temeljno da ana- i emocija. Prijao bi mi emotivni spektakl. daske do sada su joj bile u Subotici, ~ekam kod ku}e da mi se desi `ivot. Ne liziramo. I \urica i ja smo tako nau~eni, Oni tehni~ki me ne diraju preterano. „Mislim da pametan ~ovek u svakom Somboru i Novom Sadu, a Vojvodina je, umem da vu~em za rukav. Jo{ naivno iskreni jedno prema drugom, oboje ume- U`elela sam se i [ekspira i druge dobre poslu, pa i pozori{tu, mora da bude sa- ~ini se, bila dvostruko fatalna u njenom verujem da svakoga stigne ono {to je mo da prihvatimo kritiku. Idem na klasike. Na{a predstava U lovu na mokriti~an. Mo`e da misli da je bolji od drugih, ali mora da ima svest o tome da `ivotu. zaslu`io, pa }e tako i mene, ako radim, njegove probe, on do|e na moje, jer mi je buba{vabe je pri~a o emigraciji, `ivotu Jer je Jelena ]uruvija \urica svoju neko videti, upamtiti i zvati. Nisam ne- nije dobar koliko mo`e. Otuda mi nisu njegovo mi{ljenje bitno. na ka{i~icu, na rezervi, u fizi~koj i men- prvu profesionalnu ulogu odigrala u zadovoljna. U`ivam u svom pozori{nom talnoj prljav{tini. Ta {troka u svakom jasni oni koji po medijima uzdi`u svoj Na svakoj klasi formira se grupa ko- Subotici, u Europejcima u re`iji @anka krugu ljudi na koje uvek mogu da ra- smislu je i ova na{a {troka iz koje nikako rad do neslu}enih visina. To je u najma- Tomi}a. Onda joj se desio Sombor, na ~ijoj ~unam. Tu su, izme|u ostalih, Aleksan- ja posle ostane u kontaktu. Kod nas je ta da najzad izbauljamo i na|emo neki nju ruku nepristojno, bezobrazno. Du`- je pozori{noj sceni, igraju}i u Bu|enju dar \urica, @anko Tomi}, reditelj koji mi grupa bila ne{to ve}a. Nas ~etiri s moje logi~an i normalan put. Mi smo je se nost glumca je da ne{to najavi, pozove prole}a, srela i ljubav svog `ivota – je ukazao veliko poverenje dav{i mi oz- klase `ivele smo u istom stanu, delile do- mo`da oslobodili, ali malo. ^ime se ona publiku u pozori{te, a onda dopusti dru- glumca Aleksandra \uricu. U Novom biljnu ulogu na po~etku karijere. Tokom bro i zlo, bile i ostale prijateljice, a deo bri{e? Radom i posve}eno{}u onome {to gima da prosude vrednost onoga {to su Sadu je odnedavno. U SNP-u igra u rada postali smo prijatelji, a mojim kla- na{eg pozori{nog kruga su i Borini ne- radi{. Bila sam, recimo, ube|ena da je uradili. To je deo mog ku}nog vaspitanja. predstavi U lovu na buba{vabe Janu{a si}ima Filipu Markovinovi}u i Olji \or- ve}ina ljudi u fazonu da otvoreno raz- Reklama je neophodna u na{em poslu, ali Glovackog u re`iji Filipa Markovinovi}a. |evi} u svako doba no}i mogla bih, ako kada{nji studenti Ivana V. Jovanovi} i mi{lja, da posle svega `eli da se obrazuje mora da bude s merom. Najbanalnije je „Sat vremena u pozori{tu nije uvek bih do{la u takvu situaciju, da pro- An|elika Simi}, koje su nas kao starije u inostranstvu, zna makar dva jezika, ne {to se ve}ina tih, kako ih zovu projekata, vrednije od sata u `ivotu, kako neki vri{tim: „Dajte mi ne{to da radim!” sestre pratile jo{ od prve godine. Stu- `eli da na vlast opet do|e neko ko }e se reklamira re~ju moderno. Osim {to to, misle. Ne treba preterivati. Zavisi {ta dentski stan nam je bio kao hipi komuna: za{rafiti za pod i uzeti toliko para da uglavnom, nema veze s modernim, treba gleda{, pozori{te je moj svet, koji obo- ko nije imao gde – bio je kod nas. No, ko- `avam, ali kod nas ima dosta predstava Tali~ni Gor~in mo`e da obezbedi pet pokoljenja. A onda znati da re~ moderno ne podrazumeva da liko god se izme|u nas rodila ljubav u koje ~ovek odgleda pa ka`e: Dobro, odem u stvaran `ivot i {okiram se {ta sve je to istovremeno i dobro. smislu dobre komunikacije i razumeva- Malo je modernih i dobrih predstava. mogao sam da odem i u bioskop. Dra- „Do sada mi se de{avalo da budem tamo vidim. Na{ prosek je stra{an. Do- gocene su probe i verujem starijim ko- pozvana da igram neku ulogu, retko kad nja, nikad na klasi nije bilo zaljubljiva- voljno je da usred beogradskog sao- Jedna od njih je Bure baruta koja traje i legama kad ka`u da, {to su stariji, vi{e se dese kastinzi. Bilo je ne{to u SNP-u, u nja, i mo`da je to razlog {to smo ostali bra}ajnog {pica sedne{ u kola i sve danas. Tu ti bude `ao {to nisi igrao u u`ivaju u probama no u kasnijem igra- Pozori{tu na Terazijama je bila audicija tako celoviti, {to se i danas dobro ra- postaje jasno: nervoza i tenzija svuda ne~em tako dobrom. Ko vlada pozori{tem: nju predstave. U mom malom pozori{- za prijem i to je sve, bar ono {to znam. zumemo. unaokolo, i prosto se upla{i{ tog proseka. glumci, reditelji ili klanovi? Mo`da pre Onda ti ostane da se svede{ na svoj krug pojedinci okru`eni prijateljima, pa se to nom iskustvu probe su upisane kao ne{to Gor~in Stojanovi} me je upamtio iz ko zna Razmi{ljamo ve} dugo da napravimo vrlo lepo ako s rediteljem i kolegama s ljudi. onda zove klan: ~ovek okru`en isto- koje pozori{ne pri~e i zvao da igram u ne{to zajedno, ali nam treba neko ko }e kojima sara|ujem imam dijalog. Ali, ako Bu|enju prole}a, i on je valjda jedini Trudi{ se da ostane{ ~ist, ne nanosi{ mi{ljenicima koji rade zajedno. U tom biti lokomotiva. Olja i ja o tome najvi{e je atmosfera neinspirativna, rad mo`e da reditelj u zemlji koji, ako ne zna li~no sve zlo, jer su{tina je ne nanositi zlo. A njega smislu, ne ka`em da moja klasa i ja bude mu~an. Igrala sam u razli~itim glumce, ili ih sve nije gledao na sceni, a ma{tamo i mo`da se stvarno sretnemo u je mnogo. Ljudi jedni drugima nanose zlo nismo klan. Mo`da }e neki reditelj s moje sredinama, za razli~itu publiku i videla onda makar zna da postoje. I privatno mi nekoj predstavi, bar `enski deo na{e iz sujete, bolesne i preterane ambicije, klase postati upravnik; igra}u kod da istu predstavu druga~ije primaju je tali~an jer smo se \urica i ja upoznali, klase.” obesti. Toga se treba ~uvati. Trudim se da njega, pa }emo mi postati klan.” razli~ite sredine. Mnogo zavisi od senzi- biliteta pojedinca, njegovih kulturnih navika ali i onog {to je do tada video. Jer, ~injenica je da je publika u Beogradu informisanija samim tim {to ima Bitef i mnoga druga pozori{na gostovanja.” Pozori{na ~e`nja

„Otkako sam iza{la s Akademije obi{la sam mnogo gradova u nadi da }u na}i mesto gde bih po`elela da ostanem i radim. @elja mi je da `ivim i radim u jednom gradu, a kako je Beograd moj dom, onda je logi~no da bih volela da tu bude moja pozori{na baza. Mlada sam ali ve} dugo putujem i to me zamara. Le- po je i}i na gostovanja iz baze, ali je naporno kad su baza autobus i automo- bil a izleti – hotelske sobe. Naravno, sve bi bilo mnogo lak{e da glumac nije uvek biran a ne bira. S obzirom na to da sam studirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, tu su me videli i upamtili mladi reditelji pa su me posle zvali da radim s njima. Na `alost, ve}ina reditelja i pozori{ng sveta iz Beograda te{ko se pokre}e ka, uslovno re~eno, provinciji, misle}i da }e predstavu iz Sombora, Subotice, ili Novog Sada videti kada ona do|e u Beograd. Zato reditelji iz Beogra- da mahom samo po ~uvenju znaju za moj dosada{nji rad. Nisam zabrinuta jer `ivot je tek pre- da mnom, a i nisam tip osobe koja pani~i. Mislim da do sad nisam ni na{la pozori{te u kojem bih `elela da ostanem, bar ne od onih u kojima sam radila. Nas na Akademiji nau~e da je normalno da Vojvodina je bila dvostruko fatalna u njenom `ivotu: Jelena ]uruvija \urica

LUDUS 109, 110, 111 6 Doma}a scena

zna~i da smo ne{to aktuelizirali. Na{i ca u`ivanja. A tu su i Jelisaveta Sabli}, glavni likovi su Molijer i Luj XIL. Bogdan Dikli}, Mira Karanovi}, pa i Kakav je Va{ stav prema temi umet- mla|i glumci izuzetnog kvaliteta i za- MOJA ISKUSTVA SU GORKA nost i vlast? Kakva su Va{a iskustva na nimljivog talenta. Iz druge su gluma~ke Du{an Jovanovi}, reditelj i pisac, o svojim U potpisu autora drame Molijer- jo{ tu temu? {kole u odnosu na onu koju znam. jedan `ivot stoje imena Bulgakov, Moli- Moja iskustva su gorka. Kao {to zna- Druga~ije grade lik i pristupaju poslu u iskustvima vezanim za odnos umetnika i jer, Jovanovic. [ta ste sve radili s Bulga- te, drame su mi bile zabranjivane, iz- odnosu na slovena~ke glumce. To je ta- kovljevim komadom? me|u ostalog i u ovom gradu. Neke pred- ko|e bilo zanimljivo iskustvo. vlasti, predstavi koju je re`irao u Razgradio sam taj dobro napravljen stave tako|e, tako da je to iskustvo s Kako se se}ate predstave Balkanski Jugoslovenskom dramskom, pore|enju komad na njegove osnovne komponente i komunistima za mene bilo prili~no te{ko. {pijun koju ste po drami Du{ana Kova- formirao pet celina upotrebljavaju}i Ali nisam zlopamtilo i to na mene i nije ~evica re`irali u JDP-u pre 20 godina? vlasti u Srbiji i Sloveniji delove Molijerovih komada te napravio ostavilo poseban utisak. To je bilo 1983. Predstava je izvedena pri~u o pozori{tu, o ljubavi, strasti, dvo- Kako vidite dana{nje vlasti u Slo- 249 puta, a igrala je Branka Petri}, ru, zaveri, crkvi, fanatizmu i smrti. Tako veniji i ovde? Obe sebe zovu demo- za{titni znak i ove predstave. Bio je to Olivera Miloševi¯ je drama postala uzbudljiva teatralna kratskim. Kakav je njihov odnos prema kultni Kova~evi}ev komad i veliki uspeh paleta emocija i odnosa izme|u pozori{ta umetnosti? Bate Stojkovi}a, a meni je jedna od rva premijera u ovoj sezoni u integritet i stvarala~ku slobodu, ali i i umetnika, s jedne, i vlasti i religije, s U neku ruku i jesu demokratske i dra`ih predstava koje sam u `ivotu radio. Jugoslovenskom dramskom po- razloge zbog kojih taj kompromis sa druge strane. karakteri{e ih ta tranzicijska logika. Tu, U ovom smo impresivnom zdanju Pzori{tu bila je u znaku povratka u diktaturom nije mogu}. Uz temeljito de- U ranijim izvodenjima ovog komada naravno ima raznih zapleta, tipa korup- obnovljenog pozori{ta, kako ono funk- beogradski pozori{ni `ivot reditelja i konstruisanje drame Bulgakova i niza- akcenat je upravo bio na odnosu vlasti i cije i sli~nih stvari, no nadajmo se da }e cioni{e iznutra? dramskog pisca iz Slovenije Du{ana nje tema po me|usobnoj tematskoj bli- umetnika. [ta je bilo va`no da o tome i}i na bolje. Funkioni{e, mada jo{ nije sve na Jovanovi}a. Za njim je impresivna kari- skosti i me|uzavisnosti Jovanovi} je u progovorite u Va{oj predstavi? U Beogradu ste, nakon mnogo godi- svom mestu. Ima jo{ problema s logi- jera i dubok trag koji je ostavio u na, u ulozi stvaraoca, ovo je, ako se ne stikom, s haj tekom. To se jo{ uve`bava, adaptaciju drame uklju~io i delove Moli- To je stalna tema ali je i op{te mesto. pozori{tima nekada{nje Jugoslavije. Mo- Mnogo mi je bilo uzbudljivije da osetimo varam, Va{ prvi susret s ovda{njim po- ali nam to nije mnogo smetalo. jerovih Don @uana, Tartifa i Umi{ljenog lijer - jo{ jedan `ivot je predstava ra|ena sve te velike teme iznutra, a ne da ih zori{nim mehanizmom nakon mnogih Poslednjih godina ~esto ste u Beo- po drami Mihaila Bulgakova Bratstvo bolesnika. Drama je tako dobila ~vrst i ideologiziramo. Otuda {to je taj komad ru`nih godina. Kako je izgledao taj gradu, a sad ste ovde gotovo dva meseca licemera koja je u Jovanovi}evoj adap- jasan zaplet i dinami~nu strukturu koju malo zastareo, ve} je pomalo bu|av. susret i saradnja? i imate potpuniju sliku o nama. taciji pretrpela niz promena, ali i sa- reditelj Jovanovi} rasko{no koristi da u Drama je pre pri~a o Staljinu i Bul- Izuzetno sam zadovoljan {to sam Druga~ije je ovde. Ali, na kraju ~uvala Bulgakovljeve ideje da prika`e predstavi poka`e i kritikuje mehanizme gakovu no o Molijeru i Luju XIV. Tu smo imao sjajnu priliku da radim s velikim i krajeva ~ovek je ~ovek. Ono {to je ljudsko, poku{aj umetnika da napravi kompro- kojima funkcioni{e vlast, a slavi ljubav i napravili pomak i u{li u prostor savre- izuzetnim glumcem kakav je Miki Ma- ono {to je lepo u ljudima to mis s vlastima da bi sa~uvao umetni~ki umetnost kao njene antipode. menog senzibiliteta, {to ni izdaleka ne nojlovi}. To je za mene zna~ilo dva mese- ostaje zauvek. MISAO U POZORI[TU Inscenacija komada Paraziti Mariusa fon Majenburga u re`iji Anje Su{e prvi je re- zultat projekta Savremeni nema~ki dram- ski pisci, ~iji su autori Gete institut, Beton hala i Fakultet dramskih umetnosti

Sonja ¬iri¯

nja Su{a rangira nema~ko pozo- dim ne samo kao reditelj nego i kao osoba ri{te me|u najbolje u svetu i do- koja vodi jedno pozori{te, uvek me je A`ivljava ga kao estetski uzor, pa je nerviralo odsustvo sistema u pra}enju i zbog toga raduje ova saradnja s Gete pojava koje ~ine savremenu umetnost. institutom koji je ~est saradnik Beton Pora`avaju}a je ~injenica da mi ovde hale i raznih drugih na{ih kulturnih imamo skoro ~etiri decenije jedan od institucija. „Ova predstava je nastala u za najzna~ajnijih internacionalnih i evrop- nas pomalo neobi~nim produkcijskim skih festivala, Bitef, a dobijamo i druge uslovima zato {to ima tri producenta - informacije posredstvom kojih mo`emo Ovo je slu~ajno postala moja nema~ka sezona: Anja Su{a (Foto: \. Tomi}) FDU, „Beton halu“ i „Gete institut“ - i dve da se informi{emo o savremenom teatru, posledica toga {to smo tokom devedesetih rediteljsko pozori{te, barem ja tako klasi~nu fabulu po kojoj od trenutka premijere, ~ime }e mo`da uticati i na a da to nije uticalo na izgled doma}eg va`e}i koncept igranja predstava. „Jedna najmanje mogli da gledamo promi{ljeno mislim, daju dobar rezultat.“ katarze izvla~ite zaklju~ak i posle toga teatra. To je ta neka valjda poslovi~na pozori{te, pozori{te s tezom, pozori{te nastupa veliko finale. Atipi~an je, pot- od te dve premijere odigrana je na sceni ignorancija koja je u vezi s tezom govori koje nekome ne{to poru~uje, koje ima puno antiaristotelovski, to je serija prizo- „Mata Milo{evi}“ na FDU, zna~i na No- srpski da te ceo svet razume. Taj stav ambiciju da u|e u ne~iji mali kosmos i Atipi~an tekst ra iz `ivota petoro ljudi u nekom gradu „ vom Beogradu, {to je po Anji Su{i jo{ zna~i da nam niko drugi ne treba, tako otkrije mu ne{to novo, ne{to {to }e bilo kojem, lociran je u Nema~ku ali jedan poku{aj da se o`ivi scena „Mata da se sve svede na inicijativu pojedinaca. isprovocirati razmi{ljanje o onome {to je Tekst Paraziti Marijusa fon Majen- samo po imenima junaka. Re~ je o pet Milo{evi}“, a time i pozori{ni `ivot Novog U pozori{tu gde trenutno radim, izuzetno odgledano. Na{e pozori{te tokom de- kreatura koje pripadaju ljudskoj vrsti na Beograda. burga, ka`e Su{a, po`elela je da re`ira se trudim da privatnu inicijativu po- vedesetih je u najve}oj meri bilo bule- od momenta kada ga je pro~itala u po~etku novog milenijuma u svetu koji Naravno podr`avam ideju da Novi dr`im, ali da uspostavljanjem koncepta varsko. Mene ta vrsta pozori{ta, mada nije ni malo naklonjen humanisti~kim Beograd dobije scenu, ali to je veliki ~asopisu „Teatre hojte“. To je, na sre}u, pozori{ta uspostavim i koncept u komu- dr`im da treba da postoji, najmanje „koreliralo s repertoarskim konceptom principima. To je serija prizora koja ni- poduhvat koji zahteva vreme i ima naj- gde ne po~inje niti se zavr{ava, gledaoci nikaciji s ostatkom sveta. Pozori{te provocira. Ja pozori{te manje tretiram Beton hale i planovima Ivane Vuji}. Ona manje veze sa predstavama, ve} sa kao zanat, mada je to teza koja se kod su ne samo posmatra~i ne~ega {to se „Du{ko Radovi}“, u kojem sam trenutno je taj tekst posredstvom Gete instituta ve} podr{kom toj ideji. ^ini mi se da }emo nas ~esto mo`e ~uti, a vi{e kao umetnost. de{ava na sceni ve} bi trebalo da se direktor, cele pro{le godine je bilo orijenti- ranije dobila, i saznav{i da to mene za- sada uspeti, jer ljudi zvu~e veoma sano na savremenu dramsku literaturu Potrebna je svakako doza zanata da biste aktivno identifikuju sa onim {to gledaju ozbiljno.“ nima, pozvala me da radim. Sticajem upravo generacije autora Marijusa fon se bavili umetno{}u, ali to se nau~i rela- jer je to itekako potresno, itekako prepoz- tivno lako. Umetnost u pozori{tu pod- okolnosti ja }u za dva meseca u Beograd- natljivo za sve nas. I u tom smislu to je Majenburga, kako stranih tako i do- razumeva spektar drugih stvari, na~ina skom dramskom pozori{tu po~eti da predstava o nasilju, o odsustvu komu- Nervira me ma}ih, i to je pravac kojim }emo se i dalje mi{ljenja, ukus, sistem vrednosti, este- re`iram jo{ jedan nema~ki tekst, tako da nikacije me|u ljudima, ima mnogo nivoa odsustvo sistema kretati. U mnogim pozori{tima se de{a- tiku, a tome vas niko ne mo`e nau~iti. je slu~ajno ovo postala moja nema~ka iz kojih se mo`e ~itati tekst, nema jednu vaju dobre predstave, ali one su rezultat Mislim da svako ko se bavi pozori{tem sezona.“ O Majenburgovim Parazitima tezu koju poru~uje, nego je moj krik slu~aja a ne ozbiljnijeg planiranja. Ali, u ima obavezu da taj deo svoje li~nosti nije razmi{ljala kao o popularnom tekstu bezna|a u odnosu na svet u kojem Va`e}i utisak da je nema~ka kultura pozitivnom duhu promena kroz koje isporu~i kroz svoje predstave. Ovo je bio popularnog autora, niti da je to nema~ko trenutno `ivimo, u odnosu na ljudsku nedovoljno prisutna kod nas, ~ak i zapo- prolazimo a koje nisu lake, nadam se da opse`an uvod koji slu`i da defini{em pozori{te koje voli. „Tekst me je pri- egzistenciju, na odsustvo nekih osnovnih stavljena u odnosu na englesku i ame- }e se i tu videti neki pozitivni rezultati.“ svoje vi|enje o nema~kom pozori{tu i ne vukao. Ne samo temom nego i estetikom, principa na kojima bi trebalo da na{a ri~ku, Anja Su{a smatra preteranim. Za{to Anja visoko ocenjuje ba{ ne- samo nema~kom, nego o dobrom pozo- otvoreno{}u za razli~ita tuma~enja i po- ljudska civilizacija po~iva a koji su se „Kad pogledate {ta je sve ra|eno, nismo ma~ko pozori{te? „Volim da vidim misao ri{tu. Oni imaju stav da je reditelj veoma rukom koju {alje, stavom koji pisac zau- izgubili. Jednostavno, ja nisam imala ba{ bez informacija iz tog dela sveta. u pozori{tu, ono {to bismo mogli da defi- bitna figura u pozori{tu, tako ne misle ni, zima prema temi kojom se bavio. Najve}i jednu tezu nego je to skup teza koje Mene je uvek nerviralo, i dok nisam bila ni{emo kao koncept, naro~ito kada je recimo u Britaniji gde imaju dobru izazov rediteljski u ovom slu~aju nudila proisti~u iz moje egzistencije u ovom u poziciji da na to mogu ozbiljnije da rediteljsko pozori{te u pitanju. Mo`da je dramsku litereraturu, uz izuzetke koji je otvorena struktura teksta. Tekst ima trenutku na ovom uti~em, a i sada kada mogu ne{to da ura- ta moja privr`enost nema~kom pozori{tu postanu deo istorije. Misao u pozori{tu i malo didaskalija i nema poentu, nema mestu.“

7 LUDUS 109, 110, 111 Intervju

pogled je bio taj intimisti~ki, ljubavni ski mizanscen prati tu povezanost tela i krupni kadar. duha. Reditelj, ako je umetnik, stvara- Va{e re`ije su odraz va{e slobode da ju}i predstavu nalazi se u srcu kosmogo- POZORI[TE JE UPAD U @IVOT se u najintimnije me|uodnose za|e otvo- nije, iz ni{ta stvara ne{to, scenski jezik, renih o~iju? U drami Mrtve u{e Bogajeva, antiumetni~ki boko `enske i na najrazli~itije na~ine mre`u znakova, likovnih, gestualnih, i u ljubavne? Suprotno bi bilo besmisleno. Bez tome je njegova inventivnost i traga- Navedene predstave su spoj mojih radoznalosti, strasti i hrabrosti, ~ak i filistri (koji su okupirali stvarnost) zatvaraju la{tvo. `elja i okolnosti. Neke od njih bile su moj bezobzirnosti da „za|e{ `ivotu ispod Jedna stara glumica koja jo{ hrabro ko`e” nema ni umetnosti. U pozori{tu za apsolutni izbor a neke sam radila na po- izri~e divljenje mu{kom rodu, tvrdi da lokalnu biblioteku, kod nas je prostor mene nema tabu tema. Naprotiv, po- ziv glumaca. Mislim da sam diplomskom su dana{nji pozori{ni mladi}i lep{i nego predstavom, izborom Strindbergove Go- zori{te se organski suprotstavlja tabui- pre, ko su, po vama, dana{nji Apoloni? Jugoslovenske knjige pretvoren u mega spo|ice Julije i na~inom na koji sam je ma, rastura ih, analizira. Kafka, Gogolj, Za mene je, na sceni, i kad su `ene i re`irala, ve} skicirala obrise manje-vi{e Bergman, Almodovar, Uelbek, Pelevin, parfimeriju. Da li su takvom svetu umetnici vidljive pozori{ne mape po kojoj se i da- Felini, Diras, Tanizaki... nabrojala sam mu{karci u pitanju, uzbudljiv samo tale- nas kre}em i kad radim vrhunske drame samo neke kojima se divim, ma kakve nat. Talenat ~ini glumce lepim ili ru`nim uop{te potrebni, pita se Tanja Mandi} Rigo- i kad re`iram manje zna~ajna dramska pri~e nam pri~ali, sna`no, a svako na na sceni. Nema ni~eg jadnijeg na pozo- dela. Za mene je pozori{na scena prostor svoj na~in, kre}u se po tim stepenicama; rnici od lepe lju{ture iz koje biju prazni- nat u kojem je mogu}e ~ulno slikovito, ritu- od povr{ine o~iglednog kao poznatog i na i nemo}. Dakle, Apoloni su svi na{i alno intimno, postaviti bezbroj pitanja o normalnog, svakodnevnog, ka dubini, dobri mladi glumci: \uri~ko, Jezdi}, prostoru ljudske du{e, haosa emocija, pravo do srca strahova, bola, nasilja, sa- Glogovac, Ki~i}, Mi}anovi}, Isakovi}, Branka Krilovi¯

somborskom pozori{u premijerno van trenda „krvi i sperme”, kako je je izvedena drama Mrtve u{e Ole- stru~no nazvana jedna od novih tenden- Uga Bogajeva u re`iji Tanje Man- cija evropske dramaturgije.” di} Rigonat. Nekada{nji scenski radnik, Rekli ste da je, posle Lolite ovo va{ rasvetljiva~, slikar, student Nikolaja prvi, pravi izbor i najbolje {to ste do Koljade, dobitnik Anti Bukerove nagra- sada uradili. Pri tom posebno isti~ete de, poigrava se s gogoljev{tinom... ali, zasluge glumaca iz Sombora? nimalo duhovito, smatra Tanja Mandi} i To je moja prva i nadam se ne i po- upu}uje na podnaslov Najnovija istorija slednja saradnja s gluma~kim ~udom toalet papira. Klju~no pitanje i drame i kakvo je Biljana Keskenovi}. Za mesec predstave moglo bi glasiti: kakav je dana smo napravili predstavu i to isku- odnos izme|u `eluca i najfinijih tkanja stvo koncentrisanog `ivota u pozori{tu ljudskog duha? Jedan od mogu}ih odgo- sa duplim probama i jutarnjim i ve~er- vora ispisuje sama rediteljka. njim, za mene je novo iskustvo. Raditi U zemljama pretumbacije (tranzici- tako posve}eno je pozori{na privilegija a je) taj problem je mogu}e formulisati i i to je verovatno jedan od razloga {to se „ kao pitanje da li su kultura i umetnost, reditelji otimaju za rad u Somboru. Do- pa i umetnici uop{te i potrebni, kad se bar ansambl, nekoliko genijalnih glu- „na leb ne ma`u”? S obzirom na to da maca, uslovi bajkoliki, kao da niste u nisu roba, u svetu u kojem je duhovni Srbiji nego na nekom izme{tenom, van- poglavar ~esto isklju~ivo novac, njihov opstanak i svrha su ugro`eni. Kada planetarnom mestu. To je jo{ jedan od stvarnost, ma {ta to zna~ilo, okupiraju dokaza da provincija nije geografski filistri ~ija je osnovna priroda antiumet- pojam ve} mentalni. Somborska publi- ni~ka, onda su najrazli~itiji ataci na ka, negovana na odli~nim predstavama, kulturu svakodnevna pojava. U drami uzvratila nam je smehom i suzama. Bogajeva, oni zatvaraju lokalnu bib- lioteku, kod nas je prostor Jugoslovenske Intimisti~ki pogled Pozori{na scena je prostor u kojem je mogu}e ~ulno slikovito: Tanja Mandi} Rigonat knjige pretvoren u mega parfimeriju... Mrtve u{e su za mene dramski sublimat odnosa. Na najdubljem nivou, uvek se mo}e. Umetnost je za mene taj pro{ireni [u{ljik... jer su rasko{ni talenti. Borave}i tragi~nih nesporazuma sa fatalnim po- Mogao bi ovo biti zaokret u va{em otkriva agon dionizijske, divlje prirode i li~ni pogled, „upad u `ivot”, izneverena u Somboru upoznala sam dva Apolona. „slika stvarnosti”, ko{mar sanjanih i Jedan je glumio Pu{kina u mojoj pred- sledicama na antagonisti~koj klackalici opusu; Lovely Rita, Gospodjica Julija, apolonijskih formi civilizacije i identitet duha i materije, primitivizma i kulture. Lolita, Ljubavi D`ord`a Va{ingtona, nedosanjanih mogu}nosti i situacija. Igra stavi Mrtve u{e. To je Du{an Jovi}. Drugi To je tekst dragulj u savremenoj dra- Bergmanova sonata, ^ovek slu~ajnosti, kao konflikt. Pozori{te ima bezbroj po- `murke tu ne prolazi. je Nenad Pe}inar. Na beogradskom maturgiji; tekst koji zra~i savremeno{}u Sabrane pri~e, su predstave intime, du- gleda na te ljudske pri~e i situacije. Moj Olimpu ja~e svetli svetlost reflektora pa Lolita i Apoloni su beogradski Apoloni poznatiji, ali mogu}e je sresti ih i izvan Beograda. Kako reaguju na vas u poslovnim Lolita? Umesto svih vajnih pozo- pozori{nim kontaktima, kad birate ri{nih mu{karaca, vi ste uzeli da re`i- glumce? rate tu lepljivu pri~u o slavnoj nimfeti? Jedna pri~a su upravnici, a sasvim Godinama sam bila opsednuta tim druga moji saradnici i glumci. Postoje romanom. Mislim da sam u jednom tre- upravnici sa kojima imam dobru komu- nutku slobodno mogla da ka`em: „Ja nikaciju, koji gledaju moje predstave, sam Hambert Hambert”. Nikada to za po{tuju me i `ele da radim u njihovim mene nije bio roman o pedofiliji ve} o pozori{tima. Kakva oma{ka, rekla sam erotsko-estetskoj opsesiji nemogu}im. „u njihovim pozori{tima” - i postoje oni Roman o ve~nim pitanjima: koliko da- drugi sa kojima sam u obostrano igno- leko mo`emo da odemo u na{im fantazi- rantskom odnosu. To su oni koji ne do- jama i projekcijama o ljubavi a da ne laze na moje predstave mada ih na to povredimo ljubav; gde je ta ta~ka na kojoj funkcija profesionalno obavezuje. Pa ljubav prelazi u nasilje, zlo~in i za{to i kako su to persone „izvan jave i sna” kako? Da li je nasilje ta~ka u kojoj nesta- prosto ~ekam da odu sa tih svojih funkci- je sve ljudsko ili je nasilje imanentno ja ili da oni profunkcioni{u po profesio- ljubavi. Ima u toj pri~i svega. Dva mu- nalnim i umetni~kim kodeksima. Kod {karca su Lolitu re`irala na filmu. njih ne idem jer ne `elim da prepri- Po nekim va{im re`ijama reklo bi se ~avam ko sam i {ta radim kad ve} posto- da vrlo telesno do`ivljavate pozori{te? je moje predstave na repertoaru koje Glumac na sceni je bi}e u prostoru mogu da gledaju. Sa glumcima i glumi- sveta. To bi}e se ispoljava kroz gest, cama brzo nalazim zejedni~ki jezik i pokret, a ne samo kroz izgovoreno-ver- mnogi sa kojima sam radila moji su da- balno. Telo govori. ^esto je gest „oma- na{nji prijatelji. Glumci, prosto, vrlo brzo {ka”, ono {to otkriva dubinsku motivaci- procene da li reditelj zna {ta ho}e i sva ju koja stoji iza dijaloga. Ba{ kao i u elokvencija i erudicija i talenat se poka- `ivotu, misli i ose}anja pokre}u ili bloki- `u ve} kod prve mizanscenske Tanja Mandi} Rigonat raju telo, daju mu energiju a dobar scen- probe.

LUDUS 109, 110, 111 8 Susreti PREISPITIVANJE, KOMENTAR I KREIRANJE VREMENA Razgovor s Milo{em Jagodi}em, umetni~kim romana @ivot i priklju~enija vojnika Ivana ^onkina, komedija Uglje{e [ajtin- direktorom zrenjaninske Drame ca Govorite li australijski (re`ija Vla- dimir Popadi}), a na kamernoj sceni Ljiljana Bailovi¯ Ru~ni rad Francuza Danoa (re`ija Rale Milenkovi}). Kao {to vidite, u nerav- note`i smo sa savremenim i doma}im ramska scena zrenjaninskog Na- liku. Onu koja je prerasla lutkarski de~ji tekstovima, i to ove godine radimo... rodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ teatar, a sa odraslima se jo{ ne me{a - S kakvim ambicijama kreirate se- Dotvorila je sezonu premijerom ko- onu koja ho}e da prevrne svet. Takvi zonu? medije Iza kulisa Majkla Frejna u re`iji komadi koji se ti~u vru}ih problema Ambicija su - dobre predstave. Olivere \or|evi}, a na kraju oktobra se, adolescentnih godina, fale nam u reper- Uvek... Nadamo se da }e jedna od ovih prvi put kao reditelj, zrenjaninskoj toaru, i mislim da je prostor na{e male novih u repertoaru, biti konkurentna i publici predstavio Milo{ Jagodi}, koji od scene dobar ba{ za takav izazov. Ali, to na pozori{nim festivalima - onako kao pro{le godine kreira dramski repertoar }e zavisiti i od ina~e skromnih finansi- {to su Antigona, i pro{le sezone Nu{i}ev ove ku}e. Za svoj prvi (neposredni) su- jskih mogu}nosti... Narodni poslanik, obi{li sve festivale... sret sa doma}om publikom, umetni~ki Kako defini{ete repertoarsku poli- Posle, slobodno mogu da ka`em fenome- direktor zrenjaninske Drame odabrao je tiku ku}e? nalnog, gostovanja u Albaniji sa Sofo- Laki komad Neboj{e Rom~evi}a, nastao Igrati predstave koje se ti~u nas, da- klom, za april planiramo gostovanje u pre desetak godina kao aktuelna kritika nas i ovde, u saglasnosti sa gluma~kom Hrvatskoj, u Puli; u razgovorima smo o tada aktuelne vlasti, ali je, ka`e Jagodi}, podelom koja nam je na raspolaganju Amsterdamu, idu}e godine Solun, a izdr`ao probu vremena - ili se vreme (dramski ansambl ima 20 glumaca), upravo smo dobili poziv iz Norve{ke za (jo{) nije dovoljno promenilo. S Milo{em tako da osvojite publiku, ali ne podi- gostovanje 2005. godine: komuna Fauske Jagodi}em razgovaramo o sezoni 2003/4. laze}i joj, ne estradno, ve} uvek sa ambi- tada slavi stogodi{njicu svoga statusa, a na Dramskoj sceni zrenjaninskog teatra. cijom da budete kreator ukusa. Pozori{te mi }emo pripremiti jedan savremeni „Posle dva komediografska teksta, `ivi samo od sada{njosti, ali je du`nost norve{ki tekst koji }emo igrati i za Frejna i Rom~evi}a, izveli smo te{ku pozori{ta da preispituje, komentari{e i norve{ku publiku. Tako|e, odavno se dramu koja se bavi surovo{}u vremena kreira vreme u kojem opstaje, koje „deli“ pregovara o koprodukciji u kojoj }e u~e- tranzicije. Re~ je o tekstu poljskog autora sa publikom... Zrenjaninski teatar, stvovati Arad, Zrenjanin i Segedin - kroz Janu{a Glovackog ^etvrta sestra, mo`da budu}i jedino pozori{te u gradu, vodi istoriju, pa i danas, to je jedinstven pro- najpoznatijeg i jednog od najboljih koje ra~una da na repertoaru ima klasiku, stor isprepleten mnogostrukim vezama, Poljska ima, a dramu re`ira Radoslav dela koja su ostavila najdublji trag u a projekat bi finansirala me|unarodna Milenkovi}. 2004. zapo~e}emo, nadam vremenu. U ovom trenutku igramo zajednica. Ta koprodukcija je deo {ire se, doma}im tekstom, i to }e tako|e biti Sofokla (Majerina Antigona), [ekspira i saradnje ovih gradova, ali je to organiza- praizvedba, u re`iji Neboj{e Bradi}a. Za Molijera (Bogojavljenska no} i Skapen- ciono komplikovano realizovati... sada toliko mogu da ka`em, jer su pre- ove spletke, obe u Dori}evoj re`iji), I lane su zrenjaninske predstave Milo{ Jagodi}: umetni~ki direktor zrenjaninske Dramske scene govori u toku... Ostrovskog ([uma u re`iji Raleta dosta putovale po Srbiji i Crnoj Gori, a A kamerna scena? Milenkovi}a), Lorku (Krvave svadbe u turneje su u planu i za ovu sezonu, ka`e doma}oj publici u goste }e dovesti, osim Muzi~ke {kole i duge tradicije horskog Ideja je da kamernu scenu otvorimo re`iji Juga Radivojevi}a), Nu{i}a (Naro- na kraju razgovora Milo{ Jagodi}. Pozo- reprezentativne produkcije drugih pozo- pevanja) odnegovan muzi~ko-scenski za mlade autore i najmla|u gluma~ku dni poslanik u re`iji Du{ana Petrovi}a); ri{te je posebno zainteresovano da se podelu - za predstave koje }e privu}i sa- na repertoaru je tako|e Majerina adap- oproba pred publikom velikih pozori{nih ri{ta, operske i baletske predstave. To kriterijum i, kako ka`e Jagodi}, svim mladu i buntovnu pozori{nu pub- tacija i postavka Vojnovi~evog kultnog centara (Beograd i Novi Sad). Za uzvrat, Zrenjanin nema, ali ima (posredstvom visoki gra|anski ukus... U ZAJEDNI^KOJ POTRAZI ZA BOLJOM BUDU]NO[]U Na leskova~ku scenu Petar Kaukov, bugar- radio kao glumac u Dramskom teatru u sudbinama u zemljama regiona. Zato je i presudne va`nosti. Zna~ajan kvalitet u Plovdivu u sezoni 1993/94. Glumu je originalna muzika u predstavi bazirana leskova~kom teatru je niz inicijativa, ski glumac i reditelj, postavio je komad studirao i s uspehom diplomirao (1994- na srpskom folkloru, ali je izvo|ena u saradnja s Beogradom, Fondom za razvoj 1998) na Nacionalnoj akademiji za savremenom aran`manu. [to se ti~e Ju`ne Srbije, {to je dovelo do bolje umet- Majkla Frejna Iza kulisa, kojim su otvoreni pozori{nu i filmsku umetnost u Sofiji, vizuelnog aspekta predstave, mislim da ni~ke ponude. gde tako|e studira i re`iju (1995- 2000) smo uspeli, s Elicom Georgievom, sceno- Svojevremeno ste na tribini posve- Dani plovdivske kulture u Leskovcu i zavr{ava je s visokim ocenama. Tokom grafom, da, koriste}i na filmske principe, }enoj temi decentralizacija u kulturi, studija, 1995, radio je kao autor i poja~amo dinamiku scenske pri~e. Moj uprili~enoj u leskova~kom teatru imali voditelj sofijskog TV Kanala 3. Od 1999. pristup u radu s glumcima nazvao bih – zanimljivo izlaganje... Vili Huba÷ je, pored rediteljskog i gluma~kog umereni ekstremizam“. Stanja u Bugarskoj i Srbiji su vrlo anga`mana, i zamenik direktora Dram- Gostujete u leskova~kom teatru. sli~na. Normalno je da ve}i gradovi skog teatra u Plovdivu, a od januara Za{to ste izabrali savremeni dramski imaju potencijal da se u sferi kulture leskova~kom Narodnom pozo- ni~ku biografiju vrednu po{tovanja. 2003. predsednik Borda [vajcarskog tekst, i kakvi su Va{i utisci o lesko- deluje nezavisnije i samostalnije. To va`i kulturnog programa Pro Helvetia u ri{tu postavio je na scenu komad Ro|en je 1970. u Plovdivu, zavr{io je va~kom ansamblu? i za pozori{te. U manjim gradovima, taj Bugarskoj. Po~etkom sezone sam, kao ~lan `irija proces zavisi od samih kulturnih posleni- UMajkla Frejna Iza kulisa reditelj Srednju specijalnu umetni~ku {kolu za Kao glumac iskazao se uspe{no ulo- II Pozori{nog maratona, video i upoznao ka, aktivnosti rukovodilaca, umetnika iz Bugarske Petar Kaukov. Ovaj mladi scenske kadrove 1988, a i privatni gama dr Kvinta Basetija u Umetnosti skoro sve glumce leskova~kog teatra. itd, zato {to u njima taj razvoj ide kroz, pozori{ni stvaralac ima za sobom umet- gluma~ki studio „Apart“ 1993, potom je komedije Eduarda de Filipa i kao dr Kroz razgovor s rediteljem Nenadom pojednostavljeno re~eno, u smislu Krilov i Renuov – Karaulov u Malim Todorovi}em, direktorom Teatra, do{li odr`anja egzistencije – prvo sebi, onda komedijama ^ehova. U plovdivskom smo do komada u kojem ne bi insistirali kolegama, a daj Bo`e i sredini i njenim teatru je re`irao Dugo opra{tanje Tene- na „umetni~koj inspiraciji“ u lo{em kulturnim potrebama. Sre}an sam {to Kad po`elite da kupite knjigu, ponesite sa sija Vilijamsa, Bogojavljensku no} smislu, ve} na kreativnoj disciplini vrlo sam u Leskovcu sreo kulturne poslenike i [ekspira i Baja Ganjo Georga Danailova bitnoj i ~esto zaboravljenoj. Tako sam se umetnike, uporne, koji bi da, i pored sobom ovaj kupon! (po motivima Aleksa Konstantinova). odlu~io za Iza kulisa. To je komedija koja te{ko}a, ostvare svoju kulturnu misiju. U prole}e 2003. na sceni Dramskog ima potencijal da, pre svega, stvori Ina~e, ne bih bio ovde. Knji`ara BOOKWAR - SKC, teatra u Plovdivu re`irao je dramu @elj- atmosferu disciplinovanja i obu~avanja. Mnogo ste radili u Bugarskoj, a ~itaocima „Ludusa“ daje popust ka Huba~a Bli`i zemlji, koju je beograd- Ne samo unutar teatra, ve} i u komu- odskora intenzivno upoznajete i na{u ska publika nedavno videla na Velikoj nikaciji izme|u pozori{ta i publike. teatarsku sredinu. [ta je zajedni~ko, a od 10 do 30% sceni Narodnog pozori{te u Beogradu. O Kakvi su Va{i utisci o Leskovcu? {ta razli~ito u na{im teatrima. na sva izdanja tom susretu sa srpskom dramom Radujem se {to je uprava NP u Srpsko i bugarsko pozori{te su vrlo Studentski kulturni centar, Kaukov ka`e: „Ne}u obja{njavati Leskovcu organizovala ovaj kulturni bliski u smislu tradicije, razvoja, kva- komad, mislim da je u va{oj sredini ve} doga|aj. Za razliku od Povdiva u Le- liteta i istra`ivanja. Zato mislim da je Kralja Milana 48, 11000 Beograd poznat. Ipak, }u re}i: Bli`i zemlji nije skovcu kulturne delatnosti imaju potrebu prirodno da sara|ujemo i da zajedno srpski komad ve} balkanski, jer opisuje za dodatnom podr{kom i anga`ovanjem tra`imo bolju individualne sudbine koje su vrlo sli~ne lokalne samouprave, koje je, ustvari, od budu}nost.

9 LUDUS 109, 110, 111 Intervju TRA@IMO @IVU KOP^U SA STVARNO[]U Slavko Milanovi} sumira rezultate dramskog radimo i Handkeove ^asove s koprodu- centom iz Francuske, a u re`iji Mladena ansambla Narodnog pozori{ta i najavljuje Materi}a. Planovi NP u ovoj sezoni su vi{e no nove ambiciozne projekte u naredne dve ambiciozni, ali su potrebna i adekvatna sezone finansijska sredstva. Ho}e li ih biti? Napravili smo predlog repertoara, ovaj put za dve sezone – ovu i slede}u, i Mikojan Bezbradica to smo predo~ili Upravnom odboru i, naravno, Ministarstvu kulture, koji su, osle dve godine zajedni~kog rada, ljiv, aktuelan omogu}ava scensko razi- koliko znam, veoma zadovoljni na{im upravnik Ljubivoje Tadi} i ja gravanje. Mladi} i devojka uspostavljaju predlogom. Kad ve} imamo privilegiju Pnedavno smo rezimirali na{e re- kontakt preko interneta. Ona bi da se subvencionisanog pozori{ta, potrudili zultate i veoma smo zadovoljni. Imali ubije i tra`i nekoga ko }e je pratiti u smo se i da finansijerima olak{amo po- smo 21 premijeru u Drami, a izvedeno je smrt. sao, i obezbedimo im preglednost nad skoro 700 predstava“, veli direktor Dra- Nedavno si boravio u Briselu, a cilj na{im planovima za du`i vremenski pe- me NP u Beogradu Slavko Milanovi}. posete je bio da okon~a{ dogovore oko riod. Od njih smo dobili odobravanje i „Uspostavili smo veliki broj kontaka- koprodukcije Rupa Orana Vansona. uveravanje da }e poku{ati redovno da ta – u Srbiji, pa u zemljama biv{e Ju- Premijera }e biti dogodine u oktobru, nam upla}uju sredstva od projekta do goslavije, a i u regionu. Intenzivirali smo a predstavu }emo raditi s Flamanskim i projekta, da nam se ne bi de{avalo, {to je gostovanja po teatrima {irom Srbije, ali i Valonskim narodnim pozori{tem iz Bri- bio ~est slu~aj, da pravimo predstavu bez otovrili na{u scenu, bez stroge selektiv- sela. Rupa je komad, tj. zbir tekstova i potrebnog novca za njenu realizaciju. nosti, za pozori{ta iz unutra{njosti. Pot- ispovesti, ili me{avina fikcije i stvarnosti Krajem pro{le sezone, upravnik pisali smo i rezoluciju o Klubu narodnih o „nevidljivim ljudima“, onima za koje Ljubivoje Tadi} je najavio da }e tokom pozori{ta jugoisto~ne Evrope, te ugovorili dru{tvo zna da postoje, ali to nerado ove, jubilarne 135–te sezone, biti izve- trajnu saradnju koja se ve} realizuje priznaje – izbeglicama, prognanicima, den veliki broj premijera na sve tri mahom kroz razmenu predstava. Sklo- ljudima bez papira, raznim vrstama scene; u me|uvremenu su realizovane pljeni su sporazumi i o saradnji sa Slo- apatrida. U podeli su autenti~ne li~nosti i dve, obe na sceni „Ra{a Plaovi}“, Pas, venskim narodnim gledali{~em iz Mari- profesionalni glumci, a 22. XI, na Dan `ena, mu{karac i Nezvani gost. Kada }e bora, Makedonskim narodnim teatrom iz Pozori{ta, promovisa}emo projekat. biti izvedene ostale? Skoplja, HNK-a iz Zagreba, Narodnim Do{lo je do neznatnih pomeranja na pozori{tem iz Sarajeva... Velikoj sceni, iz pomenutih razloga. Ne- U toj saradnji ste oti{li i korak dalje, Pare }e vjesta od vjetra je premijerno izvedena te s kolegama iz mariborskog SNG-a stizati redovno 5. XII, umesto 18. IX, a premijera Sabir- planirate koprodukciju. nog centra je pomerena za mesec dana, za 22. XII, da bi obe predstave adekvatno Ista je mogu}nost postojala i s Make- Veliki broj premijera u 135-oj sezoni NP: Slavko Milanovi} (Foto: M. Mustapi}) doncima, no nismo na{li adekvatan Sistem rada u belgijskim pozo- opremili i finansirali. Slede Jago{ Marko- tekst, {to ne zna~i da i dalje ne}emo radi- ri{tima se u svakom pogledu razlikuje vi} s Nu{i}evom Gospo|om ministarkom efekat, ali za nas ne i obavezuju}. U za rad neophodan u pozori{tu. U vreme ti na tome. Sa Slovencima smo se dogo- od na{eg. Kako uklopiti termine za rea- i Egon Savin sa [ekspirovom Bogo- okvirnom planu imamo i Aristofana, da konsultacija o podeli za jednu na{u pred- vorili da napravimo koprodukciju,pred- lizaciju tako velike ansambl predstave, javljenskom no}i, koja nastaje u kopro- bi pratili tu liniju, a i Steriju. Nastav- stavu, pozvao sam ga i pitao da li je stavu Norve{ka danas nema~kog pisca a kasnije i njeno izvo|enje? dukciji s Ohridskim letom, gde }e jula biti ljamo slobodno da tra`imo `ivu kop~u sa raspolo`en za saradnju. Rekao je da je ~e{kog porekla Igora Baurzime. Komad Naravno da smo razmi{ljali i o tome, premijera. Potom dolazi pomenuta Rupa, stvarno{}u. Otuda }emo raditi i drugi veoma zainteresovan, ali kad je proverio }e re`irati Samo Strelec, a premijera }e jer mi svake ve~eri igramo drugu pred- Ko{tana Bore Stankovi}a u re`iji Rahi- deo Zlatnog runa, kojem je autor dra- termine pokazalo se da u toj sezoni nije iza}i slede}e godine. To je drama o dvoje stavu, a oni ih izvode u blokovima. ma Burhana i verovatno Kalderon s matizacije Svetislav Jovanov dao naslov slobodan. Posle premijere Molijera raz- mladih ljudi. Mi }emo obezbediti glu- Dogovor je da zavr{ni posao obavimo Dejanom Mija~em. [to se ti~e scene Peti Cincarska uteha. Premijera je krajem menili smo nekoliko re~i na tu temu. micu, a Slovenci glumca. Predstava na- izme|u jula i oktobra 2004. [to se igra- sprat, 12. XII }e biti premijera predstave februara, a re`ira}e Du{an Petrovi}. Utisak mi je da bismo u pravom trenutku staje u dve scenografije, ovde i u Mari- nja ti~e, jedina varijanta je da predstava These Foolish Things, po romanu Album Ljubivoje Tadi} je autor ideje za projekat mogli ostvariti saradnju. boru, pa }e komad biti igran u oba grada bude izvedena koncem i na po~etku Vladana Mati}a u dramatizaciji Marije i Srpska avangarda o preispitivanju na{e Upravnik SNG-a iz Maribora Danilo bez naro~itih pote{ko}a. Tekst je zanim- sezone, i to u blokovima. Sli~no, treba da Bore Dra{kovi}, koji }e i re`irati, a 28. tradicije, a mi smo u moderni uvek bili Ro{ker je, pola u {ali, pola u zbilji, na- XII @ivot ili pozori{te Gordane Lebovi}. ukorak s Evropom. Predvideli smo i javio mogu}nost, kako re~e, „pozori{ne Slede predstave O nasilju Kinge Mezei po termin za eventualno pojavljivanje nove koalicije SHS“ koju bi ~inili SNG iz tekstovima Danila Ki{a, Intimus Jelene doma}e drame. Milo{ Kre~kovi} je usred Maribora, zagreba~ki HNK i na{e NP. Kajgo u re`iji Gor~ina Stojanovi}a, zanimljivog procesa: 8 pisaca, koje je Da li je tako ne{to mogu}e? Nedodirljivo Moline Udovi~ki u re`iji izabrao sa svojom ekipom, pi{e komade, Mislim da po tom pitanju i dalje po- Ljuboslava Majere... ali u saradnji s rediteljima. Izbor }e se stoji politi~ki problem, iako mi s upra- LUDUS Da li je novac bio jedini razlog odla- naravno su`avati, a februara slede}e go- vom HNK imamo dobru saradnju. Ona je ganja premjere Nevjeste, ina~e zaka- dine }emo imati izve{taj o najboljim bila evidentna i pri razmeni baletskih zane pre a ipak izvedene posle zagre- tekstovima i vide}emo da li }e i koji biti predstava po~etkom jula. No, publika MO@ETE KUPITI... ba~ke premijere? zreo za produkciju. je predstavnik naroda, ona je narod u Da, jer je bio neophodan za snimanje Kad ve} govorimo o doma}oj drami, malom i to se mora po{tovati. Mo`da filma koji ima zna~ajnu ulogu u koncep- U B e o g r a d u u k n j i ` a r a m a : pri~alo se da Du{an Kova~evi} pi{e ko- obazrivost kako }e publika u Zagrebu, tu Borisa Miljkovi}a. Iznos potreban za mad za NP. recimo, reagovati na ekavicu, za sada snimanje (a film je bio potreban i za Kod Du{ka smo na sastanak, spre~ava uprave da razmene dramske Beopolis (Makedonska 22), probe) spre~io nas je da iza|emo s premi- izme|u ostalog, oti{li i da bismo naru~ili predstave. S na{e strane nema problema, jerom. To nije ekstremno skup projekat, tekst. Kad bude gotov, premijera }e biti u ali svakako uvek moramo zajedni~ki Na{ dom, (Knez Mihailova 40), ali je ipak takav da mi s lanjskim do- NP, ali jo{ ne znamo kad. Du{ko jo{ pi{e; da procenimo koja predstava u van- tokom bud`etskih sredstava nismo mogli prvu verziju, kao i uvek, napi{e brzo, ali umetni~koj sferi mo`e da provocira „Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23), da ga realizujemo, dok je sama predsta- slede}i procesi traju dugo. neumetni~ke reakcije. To nije cenzura, va, konceptualno i izvo|a~ki, bila sprem- ve} neka vrsta profesionalnog usagla- Plato (Akademski plato 1), na u predvi|enom roku. Jezik Slobodana {avanja. Stubovi kulture, (Trg Republike 5), Beogradska publika je imala pozi- Kako o`iveti Scenu [najdera tivne reakcije, a ima ih i dalje {to se vidi „[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33), i po gledanosti predstava Dvije, Uho, grlo, no`, i Kaj sad, ovde igranih na hr- Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5), Na sceni „Ra{a Plaovi}“ je pro{le Posle pauze od 10 godina, biv{i ~lan vatskom, a za Ribarske sva|e je ko- sezone bila najavljena i realizovana li- nacionalnog teatra, Miki Manojlovi}, ri{}en ikavski prevod Ive Tijardovi}a. Bookwar (SKC, Kralja Milana 48); nija Komedija klasika s Molijerom i vratio se doma}em pozori{tu ulogom Da li }e i Nevjesta od vjetra biti igrana Goldonijem. Ho}e li biti nastavljena i u Molijera u JDP. Ima li {ansi da igra i u na hrvatskom? ovoj sezoni, s obzirom na to da su od NP? [najderov diskurs oduvek je bio po~etka sezone na ovoj sceni izvedena Prema svim starim ~lanovima, NP iznad podele na srpski i hrvatski. On ima U N o v o m S a d u u k n j i ` a r a m a : dva savremena teksta (Pas, `ena, je uvek imalo tradicionalan odnos svoj jezik, jezik Slobodana [najdera, mu{karac i Nezvani gost)? zasnovan na principu – jednom ~lan NP bogat, prepoznatljiv i knji`evno visoko „Solaris“ (Sutjeska 2), Postavili smo sebi zadatak da o`i- – uvek ~lan NP. Glumac poput Mikija, artikulisan. On veoma {iroko upotreblja- vimo tu scenu, da repertoarom vi{e zain- koji je ovde, na ovoj sceni, odigrao velike va i srbizme. Gledaoci }e videti da je Most (Zmaj Jovina 22); teresujemo publiku, pa smo odigrali uloge, uvek je dobro do{ao. Znam da on njegova potreba za dodatnom leksikom i Umi{ljenog bolesnika i Ribarske sva|e, ima mnogo obaveza na filmu, a to je ma- idiomatikom, ma odakle predstave koje pune salu. To je dobar {ina koja te{ko mo`e da oslobodi ~oveka poticale, neograni~ena.

LUDUS 109, 110, 111 10 Intervju NE BITI DOSADAN, SEBI I DRUGIMA „Ako ho}e{ da ide{ napred mora{ da se Moja prva reakcija bila je negativna. Onda je usledio jedan razgovor sa Niki- menja{, da bude{ otvoren za druga~ije i tom i prva proba na koju sam do{la vrlo skepti~na. Zatim moje pitanje Nikiti {ta zna~i ova scena a on mi je odgovorio tako razli~ito, da upozna{ i oseti{ neku drugu iskreno, ne znam ni ja. Ja sam se tu upe- cala. Potpuno je zadobio moje poverenje i energiju“, ka`e Nata{a Ninkovi} izazvao veliko po{tovanje time {to i on, kao jedan renomirani reditelj koji pot- puno vlada zanatom, `eli da proba ne{to Branka Krilovi¯ {to mu je nepoznato, za {ta nema unapred smi{ljena re{enja, niti klju~, {to ma trenutaka kad pozori{te glumca, i na kraju neminovno dovodi do ne~eg {to `eli da rizikuje. Pa kad mo`e on za{to ne postaje pozori{te - glumice. Sna`an zovemo-{ablon-ubica kreativnosti. Prvo bih i ja. Idoprinos toj teoriji daje Nata{a se ponavlja{ a posle postaje{ dosadan i Rut je lik te{ko doku~iv; s malo re~i Ninkovi}, ulogom Rut u drami Povratak sebi i drugima. Iz tog razloga izlazak iz u~ini vi{e nego svi ostali... Kako ste se Harolda Pintera na sceni Zvezdara teat- doma, svog dvori{ta, pozori{ta, zemlje, pripremali? ra. S malo re~i, unutra{njim i spoljnim meni uvek odgovara i raduje me - Slu{ala sam svoj stomak i naravno izrazom u kojima se ogledaju „pod- naravno sa sve{}u o tome ko si, {ta si, reditelja. Bila koncentrisana na unu- zemna“ strujanja i mra~na neizvesnost odakle si oti{ao, gde `eli{ da ide{ i kada tra{nji tok asocijacija, po{to sam brzo Pinterove drame, Ninkovi}eva zavodi da se vrati{. shvatila da ona nema konstantu u raz- psiholo{ki nadzor nad ostalim likovima i mi{ljanju. Svaki put kad sam bila anali- testira nervaturu gledaoca. Povratak, Nema pravila ti~na na racionalnom nivou odlazila sam Vi{njik, Roberto Cuko... do kraja sezone u neko glumatanje, u vi{ak. Razgovarala ima u planu jo{ dva naslova, ali da li je to sam sa jednim psihologom i psihijatrom, dovoljno za njen gluma~ki kapacitet? Da li je stalno zaposlenje uop{te ali nije mi mnogo pomoglo sem {to su mi E sada... da li je to dovoljno za „moj dobro za glumca? Koje pozori{te, po potvrdili da ona nema dijagnozu - da je gluma~ki kapacitet“ ne merim to brojem- vama, trenutno ima najbolje uslove za tragizam negde izme|u deteta i ludaka. ve} vrstom uloga. Od te tri dve su mi vrlo rad? Rut je istovremeno dokaz da je `ena zna~ajne u smislu mog unutra{njeg glu- Kako za koga. Tu nema pravila. Ne- nosilac komplikovanijih tajni? ma~kog sazrevanja i napretka. Igraju}i kome taj stalni anga`man daje jednu Ako po|emo od onoga da je `ena vrat la`nu sigurnost i oduzima mu sve`inu. Varju u Vi{njiku istra`ivala sam i oti{la i verovatno da bi znala kako da okre}e dalje no {to sam mislila da mogu. Mo`da Njegovu `elju i potrebu da se bavi ovim glavu a da se pritom ne ukle{ti ili ne po- to nije neki veliki pomak i odjek u odnosu poslom svodi na jedno puko odra|ivanje lomi, mora da ima tajni recept. na na{u celokupnu pozori{nu scenu, ali u i sama ~injenica - da je on tu i prima Oko vas je jaka mu{ka ekipa – ko je odnosu na mene samu jeste. I taj ulo`eni platu postaje mu dovoljna. Dok nekoga ta vi{e kaprica imao, oni ili vi? trud u tom komadu pomogao mi je i otvo- ista sigurnost opu{ta i osloba|a uvek Kad pozori{te glumca postaje pozori{te glumice: Nata{a Ninkovi} (Foto: \. Tomi}) Bila sam okru`ena sjajnim glumci- rio put za drugu ulogu koja je usledila a prisutnog straha od neizvesnosti na{eg ma. Biti jedina `ena u ekipi je uvek lepo. to je Rut u Povratku. posla i izvla~i ono najbolje. Ova druga dobrom energijom jer sve to na kraju zori{te ve} i za dru`enje, izlazak - Zaslu`eno ili ne, uvek se ose}a{ privile- Od nekog vremena glumac nije ve- grupacija je re|a ali postoji. Nigde uslovi ulazi u rezultat. kompletan provod. Neboj{a je vrlo jasan, govano. Nisu me mnogo mazili {to je za zan za jednu pozori{nu ku}u, ~ak i kad nisu sjajni, ali tu sada dolazimo do pitan- koncizan, neko ko vrlo po{tuje dogovor i mene bilo dobro, a ose}ala sam njihovu je u njoj u stalnom radnom odnosu? Od- ja uprave pozori{ta i njihove brige o pored toga {to je dobar reditelj sjajan je i podr{ku, ljubav i ono najva`nije – po- Lepa i zna~ajna govara li vama takva promena? ansamblu a sa druge strane imamo nas menad`er. To je ovde retko, a postaje {tovanje. Tako da za kapric nije bilo Lepo je imati bazu, upori{te-pogotovo glumce koji o~igledno nismo u stanju da saradnja neophodno. prostora. Imala sam jedino ose}aj odgov- za mene koja volim nazvati ne{to ili ne- se izborimo za po{tovanje i status. Kako odr`avate formu - Rade Mar- ornosti prema Bori koji je insistirao da ja koga „mojim“. Imati, kao jedinka, ose}aj Upravo ste u Zvezdari nastupili u kovi}, recimo, svakoga dana praktikuje igram. Igrate u Vi{njiku, Robertu Cuku - pripadnosti nekome ili ne~emu, daje ti predstavi Povratak - smatra se da je to govorne ve`be... Ili je va{a generacija Kakav ste partner, {ta mislite; lak, Popovski je reditelj s kojim ste ostvarili ose}aj neke posebnosti, lepe konstruk- najbolje {to ste do sada uradili u jo{ uvek u stanju da usko~i u predstavu nezgodan, zahtevan? zanimljivu saradnju? tivne zavere, ali ako ho}es da ide{ napred pozori{tu? i pliva? Mislim da nisam nezgodna, zahte- Vrlo lepu i zna~ajnu saradnju imam mora{ da se menja{ i da bude{ otvoren za Ne znam da li je najbolje - zna~ajno Slab sam sagovornik na tu temu. vna i vrlo iskrena kako prema sebi tako i s Popovskim. Njega ili puno vole ili ospo- druga~ije i razli~ito, da upozna{ i oseti{ sigurno jeste, najzna~ajnije nije. Mo`da Mislim da ove mla|e generacije vode vi{e prema partnerima - vrlo. E sada, da li je ravaju. Ja sam me|u ovim prvim. Rade- neku drugu energiju a to mo`e{ jedino je najzrelije. ra~una o tome. Zbog svoje lenje artiku- to lako ili te{ko... pitajte moje kolege. }i Roberta Cuka on mi je otkrio jedan ako iza|e{ iz uskog kruga koji te, ako po- Da li vas je Nikita Milivojevi} dugo lacije radim govorne ve`be svaki put stane sam sebi dovoljan, uljuljka i uspava ube|ivao da to prihvatite? Trudim se da uvek dolazim na probe sa novi pristup ulozi i uop{te radu, procesu koji je s njim vrlo zanimljiv. Pola od toga pred predstavu ili generalnu probu a na kraju i ne u|e u predstavu, ali ostaje izme|u toga postoji samo svest da bi u tebi kao neka zale|ina, kredit, ispuni trebalo. U stanju smo da usko~imo u no- te verom i vi{e puta u toku rada pomi- vu predstavu i da plivamo, ali to je vi{e sli{: zbog ovoga volim, obo`avam svoj zbog energije i strasti koju nosimo nego posao. Nije li dovoljan razlog da uvek `e- zbog tehnike. Kad bismo savladali ovo li{ da u|e{ u jednu takvu avanturu ne drugo isti bi rezultat bio a mnogo bi nas pitaju}i se kakav }e biti rezultat. On ima manje ko{tao. Generalno, moramo vi{e jak rediteljski rukopis i zbog toga su ko- da radimo na glasu i pokretu, kondiciji mentari na njegov rad ponekad opre~ni. uop{te. Tad bismo do{li do ve}e estetike Ali njegov talenat, hrabrost i ljubav pre- koja, ~ini mi se, nedostaje na{im pred- ma glumcima niko mu ne mo`e osporiti. stavama. Ja pre nisam, bar ne svesno, znala da Posle svega {to ste odigrali, {ta bi primenim iskustvo iz jednog posla u vam rekao va{ profesor glume? drugi. Za mene su to bile odvojene parti- Ne znam. Vrlo mi zna~i njegovo mi- ture gde uvek kre}em iz po~etka. Dok {ljenje, ali ~esto me i iznenadi. Kada mi- sam radila Profesionalca na filmu ili TV slim da }e biti ponosan na mene on mi dramu Ilka prvi put sam bila svesna da na|e hiljadu zamerki i obrnuto. Mo`da i koristim ne{to sto sam od njega nau~ila. zbog toga {to je uvek bio kriti~an prema Sa Bradi}em ste uradili Ljubavna meni, smatraju}i da pohvale na mene pisma - verujem da u`ivate u tom ma- uti~u uspavljuju}e. Ove pomenute pred- lom komadu s kojim ste vi i ]etkovi} stave koje se meni svi|aju mislim da postali popularni i izvan Beograda? nisu ba{ njegov senzibilitet. Ali ~ini mi U`ivam u tom na{em malom, ali se i da znam za{to. On vi{e voli glu- lepom projektu. Uvek treba imati jednu ma~ke predstave sa jakim, `ivim bojama takvu predstavu na repertoaru. Tu vlada gde i gre{ka, ako je `iva, mo`e da pro|e. potpuno poverenje. Kada idem na tu Ali ipak mislim da je Nata{a Ninkovi} (Foto: \. Tomi}) predstavu ne spremam se samo za po- zadovoljan.

11 LUDUS 109, 110, 111 Doma}a scena

tant u ovim godinama. I to mi prija. [najderov tekst me se ti~e zbog raznih DO^EKANA NEVJESTA razloga a `ivot je napravio takvu kombi- naciju da mi je i omogu}io da debitujem Premijera Nevjeste od vjetra Slobodana upravo sa tim tekstom. Poku{ao sam da napravim odelce za ovu predstavu, da je dizajniram onako kao mi je zazvu~ala [najdera vratila je ovog pisca u Beograd kad sam je pro~itao, kao neku vrstu ba- rokne depresije. Ne mislim samo na li- kovni izlgled, ve} na mentalni dizajn. I dozvolio sam sebi luksuz da ne poznaju}i Sonja ¬iri¯ previ{e zakone pozori{ta poku{am da ovu stvar intuitivno uradim, da sklopim sve {to umem da radim ne robuju}i formama ekana dve godine, Nevjesta od Opet u Beogradu kojima se slu`i teatar. Uneo sam sve {to vjetra postala je hit predstava Na- znam u tu predstavu, trude}i se da to ne ^rodnog pozori{ta ne samo zbog bude medijski kalambur. Poku{ali smo „ Ja sam izgubio nadu da }u ikada da doka`emo da je Gema bila zaista dob- neuobi~ajeno duge pripreme i njenih “ biti igran u va{em gradu ka`e [najder Nevjesta od vjetra u beogradskom NP (Foto: Mi{a Mustapi}) ra glumica. Napravili smo komad o dob- autora, Slobodana [najdera, verovatno „pa je onda grupa mladih ljudi pre dve najboljeg savremenog hrvatskog pisca, i roj glumici koja sa glumom nema proble- godine odigrala Zmijin svlak. Rado se htela biti glumica {to je u ono vreme to zaboravio, i napisao ljubavnu pri~u iz- ma ali zato sa svim ostalim stvarima Borisa Miljkovi}a, reditelja dugogodi{nje se}am beogradskih predstava pre te, zna~ilo kao prostitutka jer, dolazila je iz me|u nje i Feliksa Stjasnog.“ ima. Mislim da je to tema koja se ti~e svih uspe{ne karijere kojem je ovo pozori{ni Konditora u re`iji Janeza Pipana u Na- gra|anskog miljea pa joj slika glumice ljudi koji su posve}eni svom poslu. Mi- debi. Naime, predstava je jo{ pre premi- rodnom pozori{tu i Hrvatskog Fausta u nije bila namenjena. Zato je ona pobegla slim da je glumcu izuzetno te{ko i}i iz re`iji Slobodana Unkovskog u Jugoslo- iz Zagreba koji je bio mali garnizonski Zaodenuta jere rasprodata do kraja godine, a prve jedne uloge u drugu, kao i ~oveku koji venskom dramskom pozori{tu. To su bila grad na rubu careve kraljevine, oti{la je kritike su pune hvale. pla{tom uloge stvara da pre|e, na primer, u ulogu ~o- dva ozbiljna rada koja su politi~ki i u Be~, i uspela je. Tamo su je zavoleli. veka koji ide na pijacu i ima dobre odnose Mnogi su mislili, kako ka`e Ljubivo- umetni~ki orijentisali rad ta dva teatra u Ta~nije, gotovo je uspela. Bila je polu- u porodici uzoran je gra|anin-mislim da je Tadi} upravnik NP, da Nevjesta nika- tom trenutku. Faust je bio bitan i zbog gladna {to je za ono doba, kad ima neko- Miljkovi}, reditelj Nevjeste ka`e o te dve stvari veoma ~esto vrlo te{ko idu da ne}e biti prikazana, a naro~ito kada je glumaca, zbog grupe mladih ljudi, Miki liko desetaka hiljada glumaca i glumica, sebi povodom ove predstave, da je dozvo- zajedno. Mislim da je Gema imala taj pre Beograda odigrana na nema~kom Manojlovi}, Branislav Le~i}, Vladica bio uspeh. Ne{to s njom nije valjalo, i ja lio sebi luksuz da bude debitant u po- problem: kad je Gema bila zaodenuta zori{tu u ~etrdesetim. „Nikad nisam ra- jeziku u Stadttheater Bochum i u zagre- Milosavljevi} i Aleksandar Ber~ek, oni mislim da sam naslutio {ta. I o tome je pla{tom uloge, i kada se pojavljivala li- su imali filmske biografije, ali su se komad, koji je manje-vi{e izmi{ljena dio ni{ta {to je ni u dalekoj vezi sa po- ba~kom HNK iako je ugovorom sa Slobo- cem u lice sa `ivotom. Izlazim iz ovog pozori{no afirmisali tek u mom komadu. pri~a. Ubila se 1914. u Be~u i le`i na zori{tem, pa ~ak ne mogu da se pohvalim komada sretan {to sam ne{to nau~io i {to danom [najderom bilo precizirano da Imam ose}aj da bi to moglo da se desi i sa glavnom be~kom groblju. Bila je bi}e ni da imam gledala~kog iskustva. Dolaz- sam poprili~no dugo vreme proveo sa praizvedba bude u Beogradu. Razlozi Nevjestom, da }e i ovde jedna generacija izme|u kultura i jezika. Najvi{e me je im iz drugog medija u kojem je vreme grupom mladih ljudi koji su me, to {to zbog kojih namera nije ostvarena svode glumaca pokazati ko su oni i ko je Gema privukla ~injenica da je poku{ala u}i u va`no, i tehnologija, u kojem je izgled sam poku{ao da nau~im - nau~ili.“ se na finansijske probleme, mada, kako Boi}.“ strani jezik kao glumica {to je u`asno ne{to {to dodaje zna~enju toga {to se radi. Nedavno uspostavljena saradnja iz- Bave}i se videom, TV, advertajzingom i ka`e Slobodan [najder, „njima se sada [najder obja{njava da je Gema Boi}, te{ko, to je gotovo jedan nelegitimni za- me|u NP u Beogradu i HNK u Zagrebu, velika hrvatska glumica ~ijim `ivotom je htev koji glumac mo`e sebi postaviti. nekim drugim domenima vizuelnih omogu}i }e, najavljuje Tadi}, razmenu ne treba baviti zato {to pozori{te nije inspirisana Nevjesta od vjetra, ro|ena Pratio sam trag te `ene u izvorima koji umetnosti, u jednom momentu, podstak- predstava, gostovanje zagreba~ke Nevje- trka“. Ka`e i da je u ovom poslu neop- 1883. godine „isto kad i Kafka i izgledala su uglavnom nema~ki i austrijski, u Hr- nut pozivom NP, po~eo sam da mislim o ste u Beogradu i obrnuto. Mogu}e, hodno strpljenje. je kao prava zagreba~ka puca. Jako je vatskoj se malo o njoj zna. Onda sam sve pozori{tu i pristao sam da budem debi- ve} na prole}e. DIJALOG IZME\U VRLINE I POROKA Svoj godi{nji odmor ambasadora SiCG u ma i studentima formirao jednu prevodi- la~ku radionicu gde prevode mnogo toga. Kraljevini Norve{koj Vida Ognjenovi} je Bili su nedavno u Norve{koj i ja sam pozvala izdava~a s kojim pregovaram da provela re`iraju}i predstavu u Narodnom se na njihov jezik prevede desetak, pet- naest na{ih autora. Imali smo sastanak pozori{tu u Beogradu sa tim mladim prevodiocima i gospo|a se za~udila da oni na na{ jezik prevode skoro po knjigu mese~no i uspevaju da Olivera Miloševi¯ kod nas na|u izdava~a. Evo, u Beograd- skom dramskom je na repertoaru drama ida Ognjenovi}, na{ ambasador u odr`ala jedan govor gde je otprilike rekla Majka i dete Jun Fosea. On je trenutno Norve{koj, godi{nji odmor provela ovako: „Dug je put od lutalice i besku}- njihov najzna~ajniji dramski autor, njega Vje rade}i u Narodnom pozori{tu. nika iz Tronthajma do ovog podijuma, ali zovu savremenim Ibzenom i on je preve- Nezvani gost na sceni „Ra{a Plaovi}“ (Foto: Mi{a Mustapi}) Sa sobom je donela dramu Nezvani gost ne}u sada o tome da govorim, da me{am den na mnoge svetske jezike. Kad njega ovde nepoznate spisateljice Nine Valse, a li~ni `ivot i moje knji`evno delo...“, mada pitaju o ~emu pi{e on odgovara da pi{e o centar. Formirali smo ve} biblioteku. Ne mogu, na`alost, mnogo da se u Norve{koj jedne od najigranijih savre- bih ja rekla da je i ova drama autobio- ljudskim komunikacijama, o odnosima Zasad dobrotom na{ih izdava~a koji su pohvalim. Nisam zavr{ila svoj roman menih pisaca. Premijerno je izvedena na grafska. Tu je re~ o nekoj ~udnoj vezi me|u ljudima, o tome kako je komuni- mi poklonili veliki broj knjiga, a i sama koji sam obe}ala da }u predati tako da se Sceni „Ra{a Plaovi}“, u Narodnom po- jedne mlade `ene, narkomanke koja pro- kacija medu ljudima u velkoj i te{koj kri- kad god dodem ponesem desetak, dvade- pojavi za ovaj Sajam knjiga, ostavila zori{tu 23. oktobra. Stil Nine Valse je na valjuje u crkvu da tamo ne{to oplja~ka..., zi, kako ljudi ~uvaju}i svoju privatnost set novih knjiga. Uvek pla}am vi{ak srljaju u usamljenost. [to se ti~e njihove te`ine na aerodromu, ali to mi, naravno, sam jo{ koji mesec da na njemu radim. tragu pravca devedesetih nazvanog i sve{tenika. Tu nastaje zanimljiv dijalog Mislim da }u ga zavr{iti do Nove godine. Nova evropska drama, a pi{e o problemi- knji`evnosti tu su raznorodne teme, pro- ne pada te{ko. Ho}u da ka`em da ve} izme|u vrline i poroka, ako bi se to tako Zavr{i}u i neke zapo~ete pripovetke. ma obi~nih ljudi iz svakodnevice. U Ne- moglo re}i. Njena sloboda i ~udna otvo- sedei i poetike, ali ka`em kako je mnogo imamo ozbiljan broj stalnih ~italaca u toj zvanom gostu ona u norve{koj nedo|iji renost prema svetu, njena oslobo|enost toga prevedeno na na{ jezik i mi o tome na{oj biblioteci. Tome se veoma radujem, Nadam se da }e se tokom naredne godine spaja nespojive svetove: katoli~kog sve- od svake dogme, stege i pravila, {irina mo`emo imati gotovo potpunu sliku. Delo naro~ito na{oj deci koja uredno pozaj- pojaviti jedna ili dve moje nove knjige. {tenika, smernu ~asnu sestru i narko- pogleda upravo ~ini da sve{tenik skine Justena Gordera je gotovo u celosti kod mljuju i ~itaju knjige. Nabavili smo i Kakvi smo Vam posle ovog odsustva, manku, lutalicu koja prostitui{u}i se mantiju. nas objavljeno, a njemu nasuprot, recimo pijanino, organizujemo koncerte na{ih kakav Vam je sada Beograd? mogu da stavim pisca Dak Sulstada, kod umetnika, imali smo knji`evne ve~eri, zara|uje za svoje potrebe. U crkvi i oko Na internetu ~itam sve na{e novine i nje de{ava se drama u kojoj svako odu- nas je preveden njegov roman No} profe- promocije knjiga, predavanja iz oblasti staje od svojih principa i uobi~ajenog Kako opisati krizu sora Andersena. On je bio ovde pre otpri- pozori{ta, brojne izlo`be, operski peva~i letos sam pro~itala izjavu moje kole- na~ina `ivota i do`ivljava neku vrstu like godinu dana i pri~ao mi je da je bio iz Norve{ke su na na{u inicijativu gosto- ginice i drage prijeteljice, gospo|e Vesne pro~i{}enja. Drama se zao{trava time {to u komunikacijama za~u|en ~injenicom da se kod nas toliko vali ovde, sad o~ekujemo na{e peva~e u Pe{i}, na{e ambasadorke u Meksiku, se sudaraju, ali i spajaju, na primer, mu- zna o njihovoj kulturi. Istovremeno mi je operi Osla. Po~etkom novembra gosto- koja je ovde isto provodila svoj godi{nji zi~ki ukusi od Vagnera do Rolingstonsa, Imali ste priliku da temeljito upo- priznao da mu je bilo nezgodno da ka`e va}e predstava Tesla ili prilago|avanje odmor. Ona je doslovno izgubila dah znate norve{ku savremenu kulturu, ka- da tako malo zna na{e pisce i njihova ili jezik, od crkveno latinskog do uli~nog an|ela, a narednog meseca jo{ dve na{e hvale}i ovaj grad, kako je divan, kako je slenga punog vulgarizama. Tu je i ~e`- kav je Va{ utisak, koliko mi o toj kulturi dela. Tako smo jednog uglednog nor- predstave. Mislim da se taj na{ rad lepo nja za bekstvom iz u~male provincije, znamo i ~ime se bave savremeni stva- ve{kog pisca zainteresovali za na{u kul- odvija, naravno, sa ne{to vi{e novca `iv... Mogu samo to da ponovim. Beograd potreba za ljubavlju i komunikacijom... raoci u toj zemlji? turu. moglo bi i bolje, ali ne}u da lamentiram je stvarno grad koji ima jedan vrhunski Ko je Nina Valse? Nalazim da mi mnogo vi{e znamo o Jedan od Va{ih zadataka na mestu po{to upravo govorim kako po ne{to velegradski tempo, naro~ito u ovo vreme Autor je brojnih drama i za pozori{te savremenoj norve{koj kulturi nego {to na{eg ambasadora u Norve{koj je i prib- uspevamo. Bitefa, Bemusa, Sajma knjiga, Oktobar- i za televiziju i radio. Na`alost nije vi{e Norve`ani znaju o na{oj. Ovde se dosta li`avanje na{e kulture njihovoj. [ta ste skog salona. Ima ~udesnih doga|anja, me|u `ivima. Umrla je pre godinu i po prevode njihova dela, bezmalo svaki uradili na tom planu? pa sve ove uli~ne {etnje, pobune, {traj- dana. Od droge. Ova drama, Nezvani zna~ajniji njihov pisac je preveden na Mi smo pri ambasadi otvorili na{ Puls Beograda kovi... Sve to jednu metropolu ~ini ve- gost, dobila je Ibzenovu nagradu i to je na{ jezik i to zahvaljujuci jednoj odli~noj Kulturni centar, desetak dana po{to sam najve}e priznanje za dramski tekst koje inicijativi Katedre za skandinavistiku do{la. U prostorijama u prizemlju na{e Sigurna sam da pisac Vida Ognje- likim gradom. Puls ovog grada nije lako se u Norve{koj mo`e dobiti. Pro~itala Univerziteta u Beogradu, pre svega Dr ambasade koje su se nekad zvale pro- novi} tokom dugih norve{kih zima ne izmeriti i Beograd mi je uvek sam negde da je na prijemu te nagrade Ljubi{i Raji}u. On je sa svojim asistenti- storije za koktel. Tamo je sada Kulturni miruje. [ta ste napisali za ovo vreme? u tome imponovao.

LUDUS 109, 110, 111 12 Susreti

Bilo je i negativaca. „Dobro do{li u a „erektivniji“ sam kad radim sa mla- kraljevstvo negativaca. Kad ve} svi po |ima“, pri~a Peki}, smeju}i se na svoju PREPORU^UJEM SE ZA NEGATIVCA gradu pri~aju da sam zao, bar da to i do- poslednju primedbu i konstatuje kako je ka`em!“ Smeje se. Kurt u Plamenom licu svim mladim glumcima zapravo dar i „Sramota je da Beograd ima samo 4-5 je ta ivica ono {to me privla~i. Da je ne pravi je primer za to. „Volim da igram velika sre}a {to rade u ovom na{em hi- “ negativce. To su heroji koji nose u sebi pre|em . strionskom okru`enju prebogatom talen- Tremaro{ je, ali izbegava opsesivne dileme i sumnje u pravdu i sve {to se oko pozori{nih ku}a, a nema izgra|enu off tima. „To nas tera da iz nekakvih ego- rituale pred premijeru. Mada, priznaje, njih de{ava, i rade zbog toga lo{e stvari. isti~nih ili opet pravednih razloga bude- scenu, gde bi glumci posle predavanja na ba{ ti poku{aji da se pona{a normalno, s Volim da igram takve (anti)heroje, ali se mo {to bolji u poslu kojim se bavimo“. obzirom na to da je prili~no pod stresom, trudim da ne `ivim tako“. „ Akademiji odlazili i isprobavali svoje imaju sli~ne predispozicije. „Naravno da Ja imam tu sre}u da igram sve - od pozori{ta za decu, preko drama do mogu}nosti i pomerali granice teatarskog je i to jedan od vidova rituala, po{to sam Biti {to bolji najmanje normalan pred premijeru – komedija. ^ak i kad sam nezadovoljan svojom karijerom, a to je ~esto, te{im se `ivota kod nas“, ka`e Pavle Peki} nervozan sam, ~ak agresivan. Sve samo ne normalan“. ^esto dobija uloge likova Radio je i s Jugom Radivojevi}em ~injenicom da su tu i Vuka{in Kati}, Ta- koji „trpe radnju“, za koje ka`e da su (Ko{tana, JDP), Anom \or|evi} (^ardak baki {akal, prelepi Kaj, monstrum Kurt, Maša Jeremi¯ u`asno naporni, zahtevni, ali i isplate se. ni na nebu ni na zemlji, „Buha“), ipak je razuzdani mu` u Sre}nom danu Milete Za neke zna da ih nije dobro uradio, ali je Bodro`a, od mla|ih reditelja, zbog ma{te Prodanovi}a. Da li imam sposobnost da to za glumca, po njemu, veliko iskustvo da i igre mnogo uticao na njega. Bilo je i realizujem, nije moja odluka, ve} izbor eleo je da postane glumac od kad razli~itih partnera – Dragan Nikoli}, ih, pru`i im priliku da igraju}i u „Buhi“ istra`i i predo~i publici lik iz njegovog profesije. A voleo bih da igram sve... Re- zna za sebe. Porodica, gra|anske \ur|ija Cveti} (nije te{ko dobiti nagradu postanu svoji. Sne`na kraljica je pred- unutra{njeg stanja prouzrokovanog do- cite mi komad i re}i}u vam gde se vidim! provenijencije u kojoj je odrastao, stava koja se i danas igra i koju volim da rade}i s \ur|om u Majci i detetu). No, @ ga|ajima ili akcijama iz okru`enja. Ta- Ipak voleo bih da igram, da `ivim [ek- mislila je da su to mladala~ka lutanja. igram. I uop{te drag mi je rad u „Buhi“. najvi{e je radio sa svojom generacijom – spira. Klasiku. ^injenica da Beograd, „Bilo im je simpati~no“, ka`e Pavle Pe- kav je, najzad, lik sina u Foseovoj duo manje vi{e klasi}ima. „Ima mnogo isku- Ljubomir Dra{ki} ka`e da bi trebalo, kad dvomilionski grad ima samo 4-5 pozo- ki}, „a zapravo su bili ube|eni da }e to da neko ho}e da postane glumac, prvo da drami Majka i dete u re`iji Stevana Bo- snih velikih glumaca starije generacije pro|e, da }u postati ne{to ozbiljno - lekar, provede bar 5 godina u „Buhi“. Nikad dro`e (dobio godi{nju nagradu BDP-a), koji ne}e ni{ta da dele i time kastriraju ri{nih ku}a; a nema izgra|enu off scenu, na primer“. Pobe|ivao je na takmi~enji- nisam bio sasvim siguran {ta to zna~i, zbunjeni homoseksualac koji tokom sat i tvoje otvaranje, u~enje, kao {to ima daro- mesta na koja bi glumci posle predavan- ma recitatorskih sekcija, oprobavao se ali kako vreme prolazi, sve mi je jasnije“. dvadeset minuta predstave izgovori tek vitih i tebi po godinama bliskih glumaca ja na akademiji odlazili – tipa klubova, kao srednjo{kolac u Dadovu, gledao po- Od ne`nog Olivera Tvista (tako|e u nekoliko prosto-pro{irenih re~enica. „Ali koji to isto rade svojom ambicijom, gara`a, napu{tenih magacina, gde bi zori{ne predstave u „Buhi“, Narodnom, „Buhi“), preko ambicioznog Vuka{ina to je stvar sadr`aja koje uspe{ iz sebe da stavom i agresivno{}u. Zavisi od toga ko pomerali na{e pozori{te ka ne~emu {to }e Ateljeu, JDP-u, sedeo kao op~arano dete u Kati}a u ]osi}evim Korenima (u isija{, bez obzira na broj re~i koje izgo- je kakav ~ovek. Ali kad radim sa starijim mo`da postati teatar budu}nosti, teatarskim klubovima – pilje}i u uvek Kru{eva~kom pozori{tu), do inces- vori{“. kolegama, svedeniji sam, nemam ispade, tu`na je”, zavr{ava Peki}. neformalnu Ljubinku Bobi} za {ankom tuoznog monstruma Kurta u Von Majen- bifea ili Ljubu Tadi}a kao, kako ka`e, burgovom Licu u plamenu (Beton hala), karijatidu... Kao maturant, spremao je za Peki} je imao sre}e da izbegne „fah“, prijemni na FDU monolog Joakima Vu- tako uobi~ajenu zamku za mlade glum- ji}a iz Kako zasmejati gospodara Vide ce. „Neboj{a Bradi} je reditelj koji mi je Ognjenovi} i... kad je do{lo vreme prijem- najvi{e pomogao“, ka`e. Radili su zajed- nih ispita – upla{io se. Upisao je medi- no Olivera Tvista, Prokletu avliju cinu. U tom periodu „zaobilazio je u ve- (uskakanje), Korene... „Bradi} je misaon likom luku sva pozori{te, ~ak sam pri~ao ~ovek, njegova preciznost je toliko da je gluma budala{tina!“ Posle tri dosledna da mi je bilo te{ko da ga godine promenio je mi{ljenje. „De~ko, ti pratim. On je, valjda veruju}i da mogu, si glumac“, rekla mu je ro|aka Reva uvek o~ekivao to od mene, i tek kad sam Le{i}, stigav{i iz Sarajeva. „To je pre- uspeo da ga pratim, ~ini mi se da sam sudilo“, priznaje. Primljen je na klasu ostvario i svoju misaonost“. Zanimljivo je Vlade Jevtovi}a, da bi uz njegovu pomo} bilo raditi i s Jago{em Markovi}em. dobio prve profesionalne uloge tek kao Tabaki {akal u Knjizi o d`ungli je uloga student ~etvrte godine – obe kod Milana koja se nadovezuje na Pavlov prethodni Karad`i}a – u Sne`noj kraljici u Buhi i u uspeh u Plavom zecu Aleksandre Ko- Suparnicima u Beogradskom dramskom. va~evi}, jer je u pitanju, ka`e, „ki~ glu- ma“ koju izuzetno voli, a Jago{eva eksplozivna energija omogu}ila mu je da Na ivici osmisli lik najomra`enijeg bi}a u Kiplin- preglumljivanja govoj pri~i ve} na prvoj probi. Iskariki- rana mimikrija bi}a iz `ivotinjskog sveta doprinela je efektu ironijske distance, u „Generalno, Karad`i} je reditelj koji oba slu~aja, i donela mu etiketu glumca voli da „izvla~i“ mlade glumce s Aka- koji ume da se zaigra. „To je uvek na demije, da prvi put radi s njima, otkriva ivici da bude preglumljivanje, a upravo Ima sre}u da igra sve: Pavle Peki} (Foto: \. Tomi}) Ovo je va{a tre}a re`ija u zrenja- jerom, a uz to je i beogradski zet, pa malo ninskom pozori{tu, lane ste ovde po- zloupotrebljavamo tu okolnost.“ stavili [umu Ostrovskog i Danoov Ru~ni Vi ste i glumac sa filmskom kari- VOLIM DA BUDEM STAROMODAN rad. Kako sara|ujete sa zrenjaninskim jerom (Rane, Ubistvo s predumi{ljajem, Radoslav Milenkovi} je u Zrenjaninu re`irao ovih 100 godina promenilo: ^ehovljeve ansamblom? Bra}a po materi...), radili ste i radio junakinje stigle su u Moskvu i to vi{e nije „Glovacki name}e istinsku, duboku drame, ali sve {to radite je sa drago- jugoslovensku prapremijeru drame Janu{a pogled iz zagu{ljive ruske zabiti, to je anga`ovanost i intelektualnu i emotivnu, cenom dozom sentimenta... pogled nade uprt u Njujork, u Holivud, u a pravi i krupni pomak u dramatur{kom „Radim ono {to verujem da pi{e u Glovackog, ^etvrta sestra, do sada naj`e{}i i Ameriku - ma {ta to zna~ilo. I stigle su u smislu. Ekipa je to prepoznala, radili smo komadu, a komadi biraju nas, pre nego Ameriku, ali spasa im nema. Zato {to taj u dobrom vremenskom roku, sa ose}a- mi njih. Ta doza sentimenta - dopada mi u dramatur{kom smislu najzanimljiviji svet uspeha i novca nije garancija sre}e. njem da je pozori{te va`na stvar i da se izraz koji ste upotrebili - to je naj- mo`e biti uzbudljiv posao - zaslugom i komad ovog poljskog pisca, rentgenski Drama Glovackog je rentgentski snimak va`nija stvar koju treba za{titi, to je po- stanja ovog sveta u kome je Novac novi komada koji postavljamo, i glumaca. U slednja ljudska dimenzija koja nam je snimak sveta u kojem je Novac novi Bog Bog. U takvom svetu ove `ene poslednjih nekoliko sezona dramski an- ostala. Ja verujem u samilost, milosr|e, poku{avaju da odr`e neku vatru nade, sambl zrenjaninskog Pozori{ta izgra|en kajanje, u ose}anje ~asti da se spase de- bar do slede}eg poraza...“ je toliko da se sada ovde zaista sva{ta vojka u nevolji - to ne{to drugo, mimo Ova jugoslovenska premijera ^etvrte mo`e napraviti. Ako je ^etvrta sestra to pragme, mi je va`no, pa tako i biram poduprla, meni je to doista drago. Tekst je sestre najavljena je kao „tragedija komade. Lako je biti ironi~an, kao kad sa poljskog prevela Biserka Raj~i}, sce- Ljilja Bailovi¯ “ Mona Lizi nacrta{ brkove - onda ja volim preru{ena u komediju ? nograf je Juraj Fabri, kostimograf Dragi- „ @estoko imenuju}i stanje sveta, ca Pavlovi}, a kompozitor Aleksandar da sam antipostmoderna, onda volim da a Dramskoj sceni u zrenjanin- dosta nagrada u svetu (izme|u ostalih, i Glovacki nalazi meru u duhovitosti, u budem staromodan...“ skom Narodnom pozori{tu izvede- nagradu za tekst Dubrova~kih letnjih Simi}.“ mogu}nosti smeha koji `eli da probudi u Fabri je kao scenograf s vama ovde Svojevremeno, Milenkovi} je bio i iz- Nna je premijera predstave ^e- igara pretpro{le godine), a premijera u gledali{tu. Dramatur{ki, to je izuzetno dava~ (izdava~ka ku}a „Lapis“ objavlji- postavio i [umu, to je dakle oprobani tvrta sestra Janu{a Glovackog, u re`iji Zrenjaninu bi}e njeno prvo izvo|enje zanimljiv tekst. Uostalom, pripada veli- tandem... vala je dramske tekstove i pozori{nu Radoslava Milenkovi}a. Glovacki je je- kod nas. koj dramaturgiji kakva je poljska, i lako „Nemam ekipu stalnih saradnika, ali literaturu), osamdesetih godina u Zagre- dan od najpoznatijih poljskih pisaca, „To je do sada naj`e{}a i najzanim- je uo~iti pisce, njegove zemljake, na koje s Fabrijem radim kad god mogu jer se bu imao je i svoje pozori{te. Za koji dan, trenutno `ivi i radi u Americi, ~ija je ljivija, i u tematskom i u pozori{nom je oslonjen. On vlada nasle|em avan- odli~no razumemo. Tu podrazumevam iz Zrenjanina putuje u Ma|arsku - od pre Antigona u Njujorku popularna i kod smislu, drama Glovackog, napisana kao gardne drame, ali nije proizvoljno post- na~in na koji on re{ava zanatske pro- nekoliko godina on je gostuju}i reditelj u nas, a u Novom Sadu je postavljen i nje- 'palimpsest' na rukopisu ^ehovljeve Tri modernisti~ki. U drami se vremenski i bleme, odnos koji ima prema sebi, poslu, pozori{tu u Kapo{varu, koje ina~e ima 12 gov komad U lovu na buba{vabe. ^etvrta sestre, ka`e Milenkovi}. „Uzimaju}i za prostorni planovi me{aju, ali tako da se stav prema pozori{tu - on se izra`ava, a premijera godi{nje. Ovoga puta na scenu sestra je najnovija drama Glovackog, temu vreme tranzicije, Glovacki je ^etvr- odr`i uverljivost i ubedljivost dramskog to je meni va`no... Fabri je iz Bratislave, }e postaviti mjuzikl napisana pre nekoliko godina, pobrala je tu sestru napisao sagledavaju}i {ta se u iskaza.“ sjajan scenograf sa me|unarodnom kari- Kandid...

13 LUDUS 109, 110, 111 Doma}a scena IZA KULISA MAJKLA FREJNA U ZRENJANINU Premijera na dramskoj sceni zrenjaninskog reflektori, rediteljski stolovi, stolovi za ~ita}e probe, uklju~uju}i i pozori{nog Narodnog pozori{ta kriti~ara i medijske kamere i mikrofone). Reditelj tako gledali{te zavodi novom Ljiljana Bailovi¯ mistifikacijom, pu{taju}i ga da se smeje i u`iva u stereotipima jer ih je sre}no prepoznao. Uostalom, vicevi o plavu{ama ramska scena zrenjaninskog Na- tranjenije mitologeme, bilo holivudskog su najbolji kad ih pri~aju plavu{e... rodnog pozori{ta sezonu je oktobra porekla, iz viceva (o glupim plavu{ama, Autor scenografije je Diana Dotvorila premijerom komedije gradskim „blokejima“, homi}ima), ili iz Radosavljevi} Milovi}, a kostima Milica Majkla Frejna Iza kulisa u re`iji Olivere doma}e pozori{ne tra~-produkcije; tako \or|evi}. Kako izgleda pozori{te „s nas je uvela ne samo iza kulisa, ve} je – Grbi}. Predstavu je realizovala mlada nali~ja“, Olivera \or|evi} je ispri~ala ne na platnu (u efektnoj videoprojekciji gluma~ka ekipa: Nata{a Ilin, Ljubi{a upu{taju}i se u demistifikaciju ve} napro- izme|u ~inova), rekvizitima koje je Mili{i}, Jelena [nebli}, Vladimir Tintor, tiv pothranjuju}i op{teva`e}u pozori{nu smestila i u gledali{te da ih publika Sanja Risti} Krajnov, Daniel Kova~evi}, „mistiku“, samo iz komi~nog ugla. Pri zaobilazi i dodiruje – predstavila i sve Edit Tot Trubint, Zvonko Gojkovi} tom je ve{to i lako koristila najraspros- najglavnije pozori{ne feti{e (kao {to su i Miloje Buca Ivanovi}. Iza kulisa: Jelena [nebli}, Vladimir Tintor, Nata{a Ilin i Daniel Kova~evi} Gluma~ka igra bila je prili~no ujed- Nikole \uri~ka Oliver dobija dodatni na~ena. Milan ^u~ilovi} gradio je Stjuar- {arm. On dopu{ta sebi da se zaljubi u ta kao dobrodu{nog, pomalo smetenog `enu svog prijatelja, odlu~uje se i da je GENERACIJSKI PROJEKAT mu{karca koji ni sam ne mo`e da preotme, ali to sve ~ini sa de~jom iskre- poveruje u sre}u koja ga je zadesila da no{}u. Svojim prepoznatljivim gestovnim U Beogradskom dramskom pozori{tu je kom predstavljanja junaka koje ih naj- posle dugog perioda usamljenosti i ne- sredstvima \uri~ko ga je u~inio neodo- izvedena premijera komada Troje D`ulijana preciznije karakteri{u i distingviraju uspeha zadobije ljubav tako po`eljne `e- ljivim, nesta{nim zabavlja~em i {aljivd`i- jedne od drugih. Stjuart se se}a svega, ne. Ako je njegov Stjuart na momente jom, i tako stilizovao da i onda kada Barnsa u re`iji Milene Pavlovi} Oliver samo va`nih stvari, a ono ~ega se sme{an i naivan, ^u~ilovi} uspeva ve{to krajnje grubim na~inom odbacuje sada D`ilijen se}a „nije za javnu upotrebu“. da izrazi prelaze u njegovom liku, trans- uni`enog i uni{tenog prijatelja brane}i Na tom fonu Milena Pavlovi} }e i graditi formaciju iz prostodu{nosti najpre u svoju poziciju, ostaje i dalje simpati~an. Nataša An¨elkovi¯ podozrivost i sumnju, a potom u brani- Zbunjenost, emotivna raspeljenost i gri`a likove kao {to }e te`i{te predstave po- la~ku borbenost i agresivnost koja se na savesti koje ~ine osnovnu situaciju D`i- a knji`evnoj sceni D`ulijan Barns jem, jer se tada isti dijalog ponavlja i staviti na re~inici koju tako|e svo traje kraju pretvara u o~ajnu nemo} i po- lijen, Ljubinka Klari} je ta~no predstavi- se pojavio po~etkom osamdesetih. varira u nekoliko tonaliteta iz kojih proi- ponavljaju a u kojoj svako isti~e da je ba{ ni`avanje. Oliver Hjuz iako je najmanje la, uspevaju}i da prika`e introvertnost NPosle nekoliko godina knji`evnog zlaze razli~iti ishodi. Rediteljka je sa- on(a) ta osoba koja }e iz cele situacije pozitivan lik, paradoksalno, on je u isto svog lika i odre|en lutanja, Barnsova poeti~ka stremljenja svim ta~no uo~ila va`nost izjava prili- iza}i najvi{e povre|ena. vreme i najsimpati~niji. U tuma~enju tajanstvenost. podelila su se u dva pravca. Nekoliko knjiga eseja i roman Istorija sveta u deset ½ poglavlja odraz su ironijskog, post- modernisti~kog promi{ljanja o svetu u kojem postojimo, a romani Troje, Ljubav, itd. kao i ne{to raniji Pre nego {to me je MIRIS POZORI[TA srela, spadaju u onu vrstu savremene Menjala su se vremena, izgled pozori{ta, proze u kojoj su teme izraz svih onih obi~nih, svakodnevnih doga|aja u `ivotu uprave... u dve decenije boravka u Narod- mladih ljudi na pragu zrelosti, a koji i neosetno postaju sudbonosni. Iako ro- nom, Ljiljana Lazi} Mihajlovi} je sa~uvala isti mani Troje i Ljubav itd. ~ine celinu, prvi je indikativan za oba i mo`e se pratiti odnos prema medijima i umetnicima samostalno. Pri~a o dvojici najboljih prijatelja koji se zaljubljuju u istu `enu i Branka Krilovi¯ o slo`enim i vi{estruko isprepletanim odnosima koji iz toga proizlaze, prerasta odi{nje sve~anosti Narodnog pozo- ne postoji uvek mogu}nost da se obezbedi u pri~u o odgonetanju tanke niti izme|u ri{ta prilika su da se notira koliko je adekvatna reklama. Postoji interni studio prijateljstva i onoga {to to nije, o emo- Gko tu `iveo, kojom snagom, koliki je za snimanje, pa je time sutuacija ne{to tivnom sazrevanju, traganju za samim uspeh postigao. Pored nominalnih zvez- lak{a, ali novo veme postavlja vi{e sobom, za ljubavlju, sjedinjavanjem. da ku}e, stalno prisutnih na sceni i u kriterijume u svakom pogledu. Predstava Beogradskog dramskog po obo`avanju publike, tad se konstatuju i „Prva pretpostavka dobro obavljenog ovom tekstu je generacijski projekat. Re- oni koji poma`u i propagiraju uspeh posla je da po{tuje{ rad umetnika, a ja diteljsko-gluma~ki tim koji ~ine Milena ku}nih zvezda. Upravo to je posao Llji- veoma po{tujem njihov rad. Scena je Pavlovi}, Milan ^u~ilovi}, Nikola \uri~ko ljane Lazi}, PR-a Narodnog pozori{ta, jedino mesto gde oni mogu da se iska`u, i i Ljubinka Klari}, izrazio je svet dela kao dobitnika Zlatne zna~ke za 20 godina mi smo samo njihova servisna slu`ba – ne{to iskustveno i idejno blisko. Kako se rada. S ogromnom tremom je, jednog ma {ta mi o tome mislili. Da bi kampanja u romanu troje glavnih likova smenjuju dana, 1990. saslu{ala Vidu Ognjenovi} za predstavu bila uspe{na, potrebna je i kao pripoveda~i, Milena Pavlovi} je imala koja joj je ponudila mesto {efa propa- dobra saradnja s direkcijama sektora, te`ak zadatak da dramatizacijom gande i dala 24 ~asa za odluku. Ve} na treba, zatim, imati dovoljno informacija o postigne jedinstven glas i u isto vreme prvom „zadatku“ pokazalo se da je odlu- predstoje}em doga|aju. Zato volim da ostvari postojanje tri ta~ke gledi{ta ali ka, mada hrabra, bila ispravna. Na stotu odgledam probu. Retko gledam premi- tako da ni u jednom trenutku ne preovla- predstavu Madam San @en donela je jeru, obi~no do|em na reprizu, i tad dava monolog. Nastoje}i da zadr`i i tortu i {ampanjac, {to je za to vreme bilo imam tremu. Najvi{e volim da gledam s istakne one delove teksta u kojima se neuobi~ajeno. Vremenom, takvi rituali tre}e galerije, odatle vidim i publiku i ono junaci pojedina~no najpre predstavljaju, dobijali su finese. Ne retko oni pod- {to se doga|a na sceni. Rad u marke- razumevaju i ne{to {to nije „obaveza“ tingu je timski, mi smo samo i uvek a potom izra`avaju svoja emotivna stan- ku}e, ali {to ekipa odradi; ako neko `eli posledica onoga {to sprovedu direkcija i ja, odli~nim rediteljskim potezima uspela da u~ini li~ni gest i, recimo, izdvoji svoju umetni~ki ansambl. Na{e je da budemo je da izbegne stati~nost takvih scena. ru`u iz buketa, a ne bi da iz svog d`epa otvoreni za sve medije, da sara|ujemo, Po{tovati rad umetnika: Ljiljana Lazi} Mihajlovi} Monolo{ki pasa`i obi~no u ubrzanom finansira kavaljerstvo – u redu. Ku}a iza|emo im u susret. Oko 67 akredito- ritmu slede jedni za drugim, i uvek su mena i strpljenja da udovolje svakoj `elji su joj donele dve decenije u Narodnom, ~asti, PR je i za to da ~uva tajne i male vanih novinara prati rad NP i to mahom i molbi. Ima ih koji smatraju da treba da propra}eni samoironijom junaka. ljudske slabosti. Narodno pozori{te je funkcioni{emo bez problema. Problem Liljana Lazi} `ali za ne~im {to je, mo`da im se plati da bi dali intervju, ali istin- Izuzetno su uspe{no ostvareni momenti velika institucija; to su fakti~ki tri nastaje oko karata za premijeru jer svi bi samo njoj, primetno i va`no: „Nedostaje kada junak prejudicira kakve bi sve pozori{ta pod istim krovom, svaki ba{ tad da gledaju predstavu, uklju~uju}i ski, veliki umetnici nemaju tih proble- mi miris nekada{nje zgrade Narodnog, ma. Njima je jasno da ono {to je ura|eno mogle biti reakcije njegovog najboljeg ansambl zaslu`uje posebno po{tovanje i i bli`e i dalje ro|ake umetnika. Onda pre renoviranja l989. godine. Sada toga prijatelja kada bi mu saop{tio da je na sceni postoji samo ako stigne do poseban tretman u medijima, a prostor nastaju pritisci, a gledali{te je suvi{e nema, pa u`ivam u {umovima i brujanju zaljubljen u njegovu `enu, ili kada `ena za kulturu je sve manji. Istovremeno, malo za velegrad. Najprofesionalniji javnosti.“ pretpostavlja mogu}e reakcije mu`a pri pozori{te zajedno s ostalim kulturnim odnos prema medijima imaju Svetlana Nastoje}i da zaboravi neprijatne, u stvaranja koji se {ire saznanju da ga vara s njegovim prijatel- delatnostima deli siroma{tvo dru{tva pa Bojkovi} i Predrag Ejdus; oni na|u vre- korist lepih trenutaka i zadovoljstva koje svuda okolo...“

LUDUS 109, 110, 111 14 Teatar za decu

(Plavi Petar i Kos i lisica); za najboljeg mladog glumca Milutin Milo{evi} (Seks MAGIJA POZORIŠTA KAO @IVOTNI MAIN STREAM za po~etnike); za najbolju animaciju 9. Festi} od 20. do 27. XI 2003. u Malom animiramo, kao publiku ili mlade stvima a u duhu zajedni~ke igre. Na- publike predstava Plavi Petar. Po odluci stvaraoce. I dalje predla`emo magiju gra|eni su: Andrej [epetkovski, Marko `irija koji je sve nagrade dodelio jedno- pozorištu „Duško Radovi}“ pozorišta kao `ivotni main stream“, @ivi}, Goran Jevti} i Pavle Peki}. Ostali glasno, ove godine specijalnu nagradu za nagra|eni su: za tekst - Dragan D`anki} dodaje direktor festivala Boško Ðor|evi}. dizajn svetla dobio je Sr|an Cvetkovi} za @iri bloka profesionalnih pozori{ta u (Papagaji) i Ana \or|evi} (^ardak ni na Aleksandra Jakši¯ sastavu: Aleksandra Glovacki, Sonja nebu ni na zemlji); za re`iju Petar Pa{ov predstavu ^ardak ni na nebu ni na zem- Kne`evi} i Predrag [trbac proglasili su (Plavi Petar); za scenografiju Kosta Orto- lji. ro{lu 2003. godinu sigurno }emo „Boško Buha“, Pinokio NP Kikinda i najboljom predstavom ^ardak ni na nebu doksov (Kos i lisica); za masku i kostim A u konkurenciji predstava bloka pamtiti po velikom broju novih Crvenkapa Pozorišta lutaka „Pinokio“. ni na zemlji. Kuriozitet je da su ~etiri Eva Fari{kova (Muzikanti); za muziku „Deca za decu“, `iri u sastavu: Ana To- Osim profesionalnog bloka, u programu Pfestivala, bar kad je dramsko stva- aktera ovog komada podelila nagradu za Dragan D`anki} (Papagaji); za glavnu movi}, Rade Brzakovi} i Bojan Butkovi} ralaštvo za decu u pitanju. Ovakva pozi- Deca za decu takmi~ili su se najbolji glavnu mu{ku ulogu. Po re~ima `irija, `ensku ulogu Marta Aroksala{i-Stamen- tivna tendencija, na `alost, nije provoci- dramski studiji u zemlji. retko se de{ava da u jednoj predstavi kovi} (Muzikanti); za epizodnu ulogu proglasio je najboljom predstavom D`i- rana (toliko potrebnim) porastom po- O mestu Festi}a na doma}oj pozo- ~etiri glavne uloge ravnopravno i bri- Slobodanu Ninkovi}u (Plavi Petar); za novsku zavrzlamu zorišne produkcije, pa se veliki broj festi- rišnoj sceni najbolje svedo~i selektor: ljantno budu odigrane, razli~itim sred- najbolju animaciju lutke Sa{a Latinovi} aleksina~kog Teatra 91. vala prakti~no preslikava jedan u drugi, „Svojim simpati~nim deminutivom Festi} a jedini izlet u raznolikost ~ine skupa je samouvereno zauzeo mesto na kul- gostovanja inostranih trupa. turnoj karti Beograda i Srbije. Porastao „Od potpune tišine i nebrige za je, i po dobru postao poznat. Metafori~no budu}nost de~jeg pozorišta, ove godine re~eno: obrkatio je, odslu`io vojsku, a smo imali problem da uklopimo sve mo`e i da se `eni. A dobar je jer je od dece-gledalaca napravio decu-saradnike! termine i stignemo svuda. Be`e}i od maj- Skromno i nenametljivo pomirio je profe- ske i junske festivalske groznice u mirni- sionalni i ljubiteljski rad u pozorištima. je vode, izabrali smo novembar za odr- Nije mu mnogo bitna gospo|a Stroga `avanje Festi}a“, ka`e direktor festivala Koncepcija, dra`a mu je radost igre na Boško \or|evi}. daskama koje `ivot zna~e, i odblesak te Deveti Festi} je odr an u novom (sta- igre na licima zadovoljne publike“. rom) prostoru, Malom pozorištu „Duško Festi} }e u budu}nosti te`iti da istra`i Radovi}“, i ima novog partnera – SO tzv. univerzalni pozorišni jezik: senku, Palilula. Selektor, pesnik Ljubivoje Ršu- lutku, zvuk, pantomimu – ono preko ~e- movi}, izabrao je 11 predstava: Carevo ga bilo koji glumac u svetu (s ma kog novo odelo u zemlji ~uda NP „Toša govornog podru~ja) mo`e da komunicira Jovanovi}“, Muzikante De~jeg pozorišta sa svakim detetom na svetu ili ~ovekom Gyermekszinhaz, Plavi Petar i Kos i lisi- uopšte. Iako je napunio 9 godina, Festi} je ca Pozorišta mladih, Seks za po~etnike ponovo na samom po~etku, u pokušaju Malog pozorišta „Duško Radovi}“, Alisa da sprovede novu koncepciju, kao i da se u zemlji Oza Pan teatra, Papagaji NP i svake godine iznova postavi na noge. „Sterija“, Bra}a Karijes NP Sombor, „I dalje smo okrenuti pre svega deci, ^ardak ni na nebu ni na zemlji Pozorišta i kroz dva festivalska bloka `elimo da ih Pobedni~ka predstava ^ardak ni na nebu ni na zemlji: Andrej [epetkovski i Ivana Jovanovi}

priprema Ru`no pa~e u re`iji Biljane Vujovi}, koja }e tom predstavom ste}i „PIERO“ U VITRINAMA NI[KIH LUTKARA diplomu reditelja na sofijskoj Nacional- noj akademiji. S Ru`nim pa~etom Ni{lije Priznanje u Staroj zagori (Bugarska), pripreme za premijeru koma- i u Ni{ pa }e i tamo{nja publika, posred- }e u~estvovati i na ovogodi{njim 36. stvom lokalnih televizija, videti pred- Susretima profesionalnih pozori{ta luta- stavu Kolevske. da Ru`no pa~e i 36. Susrete profesionalnih lutkarskih pozori{ta ka Srbije, koji se od 25. do 28. XI „Ni{ko, srpsko-crnogorski uspeh je potvrda da imamo mlade i talentovane odr`avaju na njihovoj sceni. U kon- Srbije koji se novembra odr`avaju u Ni{u kurenciji za nagrade stru~nog `irija je 7 Zadovoljstvo uspehom u Staroj umetnike na koje treba obratiti pa`nju i dalje ih {kolovati”, nagla{ava Biljana predstava iz Zemuna, Novog Sada, Subo- Zagori je uve}ano i time {to je reditelj Vujovi}: „Zala`em i ~inim prve korake da tice, Zrenjanina I, prvi put, iz Kragujev- predstave, bugarska umetnica Biserka u Ni{u dogodine bude otvoreno odelenje ca. Na Festival ne dolazi pozori{te Slobodan Krsti¯ Kolevska, tako|e nagra|ena. Poznavaoci za lutkarstvo pri Akademiji dramskih lutkarske umetnosti visoko su vrednovali ”Du{ko Radovi}” koje nema festivalsku umetnosti. Dobila sam i uveravanja da }e lutkarsku predstavu. ad u jednom od centara lutkarske slika u kojoj glumci ne izgovaraju ni gluma~ki, ali i rediteljski rad u predstavi. nam sti}i pomo} iz inostranstva, istaknu- Tokom boravka u Staroj Zagori ^etvorodnevno dru`enje srpskih umetnosti u Evropi, Bugarskoj, na jednu re~, znala sam da }e nam biti ti pedagozi, teatrolozi, glumci. Lutkarst- Bugarska nacionalna TV snimala je vo ima itekako lepu budu}nost i perspek- lutkara bi}e upotpunjeno i predstavljan- Kme|unarodnom festivalu neko otvorena vrata scena u zemlji i inos- osvoji prvu nagradu, onda je uspeh ino- Senke u no}i a ekskluzivno }e je pred- tivu.” jem knjiga iz ove umetnosti objavljenih transtvu, a s tom predstavom smo u Ni{u stranog teatra tim ve}i i zna~ajniji. A to staviti gledaocima u novogodi{njem Posle uspeha na festivalu u izme|u dva je po{lo za rukom Pozori{tu lutaka iz otvorili ve~ernju scenu.” programu. Kaseta }e decembra da stigne Bugarskoj, Pozori{te lutaka uveliko festivala. Ni{a koje je na bijenalnom (tre}em) me|unarodnom festivalu lutkarsko-tea- tarskih pozori{ta u Staroj Zagori s pred- stavom Senke u no}i osvojili Gran pri, NAGRADE NA 36. SUSRETIMA POZORI[TA LUTAKA SRBIJE statuetu „Piero” (delo akademskog va- mladih iz Novog Sada, pripalo je doajenu jara Emila Ivanova). Statueta je simbol ni{ke lutkarske scene Bo`idaru Milivoje- festivala Pierrot. Osamnaest teatarsko- Slobodan Krsti¯ vi}u. gluma~kih eksperata je ni{ku predstavu, Nagradu „Milena Sad`ak”za najbol- u kategoriji dvanaest ostvarenja, progla- jeg mladog glumca (dar Pozori{ta lutaka silo za najbolju na Festivalu na kojem su redstava Car Bumbar Narodnog najbolji je kreator lutaka. Priznanje je iz Ni{a) dobila je Milica Red`i} za ulogu u~estvovala pozori{ta iz Bugarske, Ma- pozori{ta „To{a Jovanovi}” - Lutka dobila za lutke u Crvenkapi pozori{ta u Hrabrom olovnom vojniku De~jeg |arske, Republike Srpske i Srbije i Crne Pscena iz Zrenjanina je po oceni lutaka „Pinokio” iz Zemuna. pozori{ta iz Kragujevca, dok je nagrada stru~nog `irija (Melita Mihalji, predsed- Biljana Radenkovi}, glumica Pozo- Gore. ”Janko Vrbnjak” za najbolju animaciju „Na{ uspeh u Bugarskoj je i uspeh nik, Gor~in Stojanovi} i Slobodan Krsti}) ri{ta lutaka iz Ni{a, dobitnik je nagrade (dar Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}” iz srpsko-crnogorskog lutkarstva, i to u najbolje ostvarenje na 36. Susretima za najbolju `ensku ulogu (Mama Patka u Beograda) pripala Zorani Milosakovi} za konkurenciji predstava za stariji uzrast profesionalnih pozori{ta Srbije, odr`anih Ru`nom pa~etu), dok je laureat nagrade ulogu u Crvenkapi („Pinokio”, Zemun). dece”, ka`e Biljana Vujovi}, upravnik od 25-28. XI u Ni{u. Nagrada za najbolju za najbolju glavnu mu{ku ulogu Slobo- re`iju pripala je Biljani Vujovi} za dan Ninkovi} za kreaciju i animaciju Pozori{ta lutaka iz Ni{a i nosilac glavne U Ni{u je prvi put odlu~ivao i De~ji postavku komada Ru`no pa~e Pozori{ta lika Ma~ak u Plavom Petru (De~je `iri, te za najbolju predstavu proglasio uloge u predstavi Senke u no}i. Ona lutaka iz Ni{a. Nagrada za muziku pozori{te iz Novog Sada). Nagrada za nagla{ava da je to uspeh dostojan po- suboti~ke Muzikante. Dodeljene su i dodeljena je Vladimiru Pejakovi}u (Car najbolju `ensku epizodu oti{la je Mirjani gluma~ke nagrade - Mileni Red`i} i {tovanja, jer je priznanje ste~eno u jakoj Bumbar), a za scenografiju Tiboru Sara- Sejtinac za uloge Prvog i Drugog mini- konkurenciji i od poznatih evropskih pski za predstavu Zlato zemlje Zar|anije stra u predstavi Car Bumbar. Aleksan- Davorinu Dini}u, te nagrada za muziku lutkarskih sru~njaka. De~jeg pozori{ta iz Subotice (predstava je dar Dragar dobio je priznasnje za (Plavi Petar, De~jeg pozori{ta iz Novog „Kada sam se opredelila za ovaj igrana na ma|arskom). Po oceni najbolju mu{ku epizodu (Kralj Klaus i Priznanje „Bo{ko Zekovi}” za dopri- Sada) i nagrada za repertoarski potez, za predstavu senki stru~nog `irija Zorana Milosanovi} Kapetan u komadu Car Bumbar). nos lutkarstvu, koje dodeljuje Pozori{te najbolju lutku.

15 LUDUS 109, 110, 111 Anet

ki trend deinstitucionalizacije umetnosti, na~in lobiranja za nove zakone, modele, godine; podsti~e se koncept mre`e i de- i brisanja granice amaterizam-profesion- procedure. Lobiranje }e biti bitno od sle- centralizacije: umesto repertoarskih ku}a FORUM NEZAVISNIH TEATARA alizam. Milena [e{i} je govorila o de}e godine, kada i institucije pre|u na koje nemaju ni ansambl da iznesu reper- O kulturnoj politici, o novom zakonu, neophodnosti raznovrsnog institucio- finansiranje projekata. [to dugoro~niji toar, stvorila bi se mre`a „receptivnih nalnog sistema, daju}i primer Francuske programi se sastave (sa projektovanim pozori{ta“ u kojima bi trupe gostovale. gde ni ~injenica da ste nacionalni teatar bud`etom), to }e lak{e dobiti sredstva. Tako bi najbolji ansambl stizao i u najza- ustvari, o strategijama opstanka ne garantuje ve~itu subvenciju. Status Vesna \uki} je postavila pitanje ho}e li ba~enije mesto. Sli~ne mre`e decenijama pozori{ta je promenljiv. U Francuskoj je biti vi{egodi{njeg finansiranja, kakvo postoje u Holandiji, [vedskoj... Jelena Kova÷evi¯ mno{tvo eksprimentalnih i inovativnih deluje u Sloveniji, ali novi Zakon o Za uspe{no delovanje zakona, bitno grupa, jer je za gradove pitanje presti`a bud`etu ga ne predvi|a. je promeniti i odnos prema obrazovanju, stalilo se da Asocijacija nezavis- pozvana ve}ina neinstitucionalnih per- da ih ugoste. Mojovi} je poku{ala objasniti da se tj. vrednovati i iskustveno, neakademsko nih teatara (ANET) u decembru formativnih trupa – beogradskih, novo- Dr`ava kroz motivaciju mo`e da velike promene ti~u institucija, ali ne i znanje. Mo`da bi trebalo da postoji me|u- Uprire|uje ve}u manifestaciju ko- sadskih ali i iz drugih mesta Srbije; kreira razvoj publike i posebnih progra- nezavisnih teatara. Ostaje da je status ministarsko telo, ili osoba, koja bi povezi- jom skre}e pa`nju kolega, nove publike i zatim, predstavnici pozori{nih ku}a i ma. Gorica Mojovi} je rekla da se ve} sa- nezavisnih jednako izvestan, tek {to }e vala rad Ministarstva prosvete i Mini- medija na svoj rad. Ni ovog decembra kulturnih centara usmerenih na perfor- da daju sredstva za pravljenje uspe{nih status drugih postati neizvesniji... starstva kulture i medija? nije izostao Anetov doga|aj, ali je umesto mativnu umetnost (Bitef, Madlenianum, predstava koje do`ive 50, 100. izvo|enje i Ispostavilo se da kad se ovako demo- Dr Divna Vuksanovi}, moderator za praizvedbu doma}eg teksta. DAH kratizuje forum, lako do|e do termino- konferencije, usmerila je razgovor i ka festivalskog defilea i oko-festivalskog Rex, CzKD, CEDEUM, KCB, Razvojni teatar je onda predlo`io za{to se ne bi lo{kih nesporazuma. Po{to je u programu medijskoj politici. Mediji afirmi{u kultu- `amora, otvoren Forum. Skromnije i sa centar izvo|a~kih umetnosti); predstav- motivisala inovativnost. Gorica Mojovi} je konferencije stajalo da su povod izvo- ru, a kod nas sve emisije li~e jedna dru- samo jednim inostranim gostom, buto nici medija, umetni~kih udru`enja, Po- odgovorila da u uslovima neizglasanih |a~ke umetnosti, tu su se mogli prepoz- goj. U edukaciji medija (kriti~ara, sn- umetnikom Katsurom Kanom, Anetov zori{nog muzeja, Univerziteta umetnosti zakona (pogotovu sad kad je raspu{tena nati svi „scensko-izvo|a~ki umetnici“, a imatelja, novinara) dr`ava ne mo`e di- Forum te`io je pre svega da okupi i FDU-a; te, pomo}nik Ministra za kultu- Skup{tina), ne postoji sistem po kome bi to zna~i i svi muzi~ari, od ~lanova sim- rektno da u~estvuje jer su mediji prepu- doma}e snage oko `ivotnih stale{kih ru, prof. dr Aleksandra Jovi}evi}, i iz se merio kavlitet; ali je i ostavila mogu}- fonijskog orkestra do estrade, ili folklorna {teni sami sebi. Divna je preokrenula tema. U prostoru Kulturnog centra Beo- Skup{tine Grada Gorica Mojovi}. nost da Forum ponudi merila. Zakonom dru{tva! Predlo`eno je da se ne insistira stvar: cilj nezavisnih pozori{ta ne mogu grada odvijala se dvodnevna konferenci- Oko izlaga~a, Vesne \uki}-Doj- vlast ograni~ava sopstvenu mo} ali kad na jezi~kom purizmu i da se prilagodi biti mas-mediji, ve} pre novi adekvatniji ja, a japanski umetnik je potom dr`ao ~inovi} i Milene Dragi}evi}-[e{i} prirod- ga nema, politika }e se i dalje direktno engleski termin performativne umetno- mediji i neformalni vidovi komunikacije. petodnevnu radionicu za profesionalne no se formirao polu-okrugli sto. Vesna je uplitati u kulturu. sti. Definisanje termina vrlo je bitno i sa Predlo`ila je da se istra`i stil `ivota i izvo|a~e. govorila o modelima kulturne politike, U razgovoru s Goricom Mojovi} tra- zakonskog stanovi{ta. slobodno vreme potencijalnog konzu- Forum je do{ao u pravi ~as – pred dr`avnom (primer Italije, Francuske), `ile su se nove strategije delovanja neza- Narednog dana u~esnici su imali pri- mera. Mas-mediji se mogu uklju~iti kao kraj godine kada se svode ra~uni, pred paradr`avnom (skandinavske zemlje) i visnih teatara. Boris ^ak{iran (ERGsta- liku da se upoznaju sa predlogom Zakona dodatno sredstvo u informisanju. izbore i u atmosferi produ`enog i{~e- liberalnom (Amerika). Kroz primere je tus) je pitao da dr`ava/grad odrede {ta su o scensko-muzi~koj delatnosti, koji je iz- Intenzivni razgovor ustalasao je `i- kivanja zakona o izvo|a~kim umetnosti- pozicionirala na{ sistem izme|u dr- im prioriteti, kako bi i trupe mogle usme- nela Aleksandra Jovi}evi}. Sa`eto-naj- votne vode performera. Izabrana grupa ma. Forum je bio mesto za definisanje `avnog i para-dr`avnog modela – okrn- riti rad. Ambivalentna je i pozicija Asoci- sa`etije, Zakon izjedna~ava institucional- ostala je da formuli{e zaklj~ke i da kon- pitanja, traganje za stru~nim i opera- jeni dr`avni model, {to i nije najsre}nija jacije: njeni ~lanovi su konkurenti jedni na i neistitucionalna pozori{ta; radi se na kretne predloge saradnje Gradu tivnim odgovorima. Na skup je bila varijanta. Skrenula je pa`nju na evrops- drugima. S druge strane, udru`ivanje je ugovor, po projektu ili najvi{e na ~etiri i Republici. SAVREMENE IZVO\A^KE UMETNOSTI I KULTURNA/MEDIJSKA POLITIKA U SRBIJI Zaklju~ci konferencije Forum nezavisnih bolju saradnju i razmenu izme|u ove dve re, kroz razli~ite oblike delovanja savre- mene scenske forme u odnosu na institu- vrste organizacija, istaknute su slede}e mene teatarske scene. cionalni teatar i klasi~an repertoar teatara u organizaciji Asocijacije nezavisnih specificnosti van-institucionalnih trupa: PREDLOZI 11. Stimulisati medije da otvore teatra – ANET, 5. - 6. decembar 2003, ve}a okrenutost timskom radu, projektni Na osnovu izlaganja, razgovora i zna~ajniji prostor za stru~no i kontinui- Kulturni CENTAR Beograda menad`ment kao dominantni oblik rada, diskusija u~esnika Konferencije na Fo- rano pra}enje rada savremenog teatra a ve}a pokretljivost i me|upovezanost, rumu Nezavisnih Teatara formulisani su posebno van-institucionalnog onferencija je okupila profesion- Me|utim, ni zvani~na kulturna po- nestandardne marketin{ke aktivnosti, slede}i predlozi za pobolj{anje kulturne 12. Stvoriti mehanizme stimulisanja alne umetnike i stru~njake iz litika, ni prevazi|eni Zakon o pozori{tu, kao i posebne strategije delovanja prema politike prema scenskim umetnostima, inovativnog, istra`iva~kog rada u teatru javnosti. Koblasti izvo|a~kih umetnosti koji ni mediji, ne prate postoje}u situaciju u posebno van-institucionalnim: u odnosu na proces rada i pozori{ni jezik Diskutanti su se slo`ili u vezi potrebe su razgovarali na teme vezane za status adekvatnoj meri. U o~ekivanju Zakona o 1. Izjedna~iti zakonski status delat- 13. Dodatno stimulisati posebne de- da se zakonski izjedna~e u pravima nosti van-institucionanog i institucio- savremenog van-institucionalnog teatra scenskim umetnostima `eleli smo da latnosti savremenih van-institucionalnih institucionalna i vaninstitucionalna de- nalnog teatra kod nas. skrenemo pa`nju na potrebe i zahteve teatara (radionice, festivali, konferencije, organizacija u ovoj oblasti. latnost u oblasti izvo|a~kih umetnosti. 2. Izjedna~iti status van-institu- Nakon stvaranja nekolicine nezavi- pedagogija, izdava{tvo...) uklju~uju}i i snih teatara devedesetih godina pro{log Ovom inicijativom `elimo da uti- U pogledu na~ina odlu~ivanja o do- cionalnog teatra u medijskom prostoru finansiranje od Ministarstva prosvete kao veka (uprkos te{koj politi~koj i ekonom- ~emo na razvoj kulturne politike - dopri- deli sredstava, premijama i stimulacija- (pri formiranju programskih {ema u i drugih dr`avnih instanci koje se bave skoj situaciji), svedoci smo daljeg razvo- nesemo razvijanju svesti o potrebnoj ini- ma u oblasti scenskih umetnosti, u~esnici medijima obezbediti ravnopravan tret- srodnom problematikom ja savremene izvo|a~ke umetnosti i or- cijativi pozori{nih umetnika u stvaranju Foruma predla`u konstituisanje stru~nih man ovog teatra i otvoriti nove programe ganizacija u toj oblasti u Srbiji – pozo- kulturne politike, defini{emo neke potre- ili savetodavnih tela (Saveti, Komisije, za predstavljanje savremenog teatra) 14. Dodatno podr`ati pozori{nu edu- ri{ne trupe, plesni teatri, teatri pokreta, be i predloge i na taj na~in damo prilog Kuratorijumi) pri organima vlasti na 3. Napraviti razliku izme|u udru- kaciju i stimulisati edukaciju u oblasti multimedijalni scenski projekti, centri stvaranju jasnije kulturne politike u svim nivoima, u kojima }e iz redova `enja gra|ana i profesionalnih umet- savremenih tehnika na osnovu nasle|a za promociju savremenog pozori{ta i oblasti izvo|a~kih umetnosti u Srbiji. eksperata, biti prisutni i stvaraoci iz ove ni~kih organizacija modernog teatra XX veka plesa, centar za pozori{na istra`ivanja, Smatamo da na~in forumskog rada, uz oblasti, zastupaju}i interese savremene 4. Ravnopravnije tretirati van- 15. Posebno (iz drugih izvora) finan- van-institucionalno organizovane izvo- istra`iva~ki projekti, centri za edukaciju mi{ljenje i drugih nevladinih organi- institucionalne teatre u dodeli sredstava, sijski podr`avati trupe i pojedince koji se |a~ke scene. mladih kroz teatar, radionice, festivali, zacija i inicijativa mo`e da bude korisno uz uva`avanje specifi~nosti svih delat- bave dru{tvenom pedagogijom ili pozo- Predlog za kontinuirano pra}enje ove posebni projekti, asocijacije. Ovaj proces sredstvo donosiocima kulturne politike nosti nezavisnih teatara ri{nim metodama tretiraju neke od delatnosti, s obzirom na kriterijum ostva- se u najve}oj meri odvija i najvitalnije u formulisanju pravaca razvoja na{e 5. Uspostaviti princip transparentnih klju~nih socijalnih problema renog kvaliteta, a na osnovu sprovedenih bud`eta za scenske umetnosti (javnost razvija u van-institucionalnim organi- scenske umetnosti. 16. Kreirati posebne projekte institu- istra`ivanja i evaluacije rada, imao bi ukupnog bud`eta za scenske umetnosti) zacijama. U~esnici ovog Foruma, su se slo`ili cija Republike i Grada koji direktno kao svoj kona~ni cilj uvo|enje stimulaci- 6. Po{tovati specifi~nosti ove scene, Zahvaljuju}i svojim kontaktima i da predlozi Konferencije treba da budu ja u ovoj oblasti, za (metodolo{ku) inova- koje }e se ogledati i u formulisanju kon- stimuli{u rad savremenog teatra na os- razmenom sa kolegama i organizacija- uva`eni prilikom dono{enja zakonskih re{enja, ~ime bi se preciznije definisala tivnost u istra`iva~kom radu kada je u kursa i prijava za dobijanje sredstava novu nasle|a modernog teatra XX veka i ma van zemlje, gostovanjima {irom sveta sama delatnost u oblasti izvo|a~- pitanju savremeni teatar. (Specifikacija i dorada postoje}ih formu- kreiraju uslove za umre`avanje kao i kontinuiranoj saradnji sa vi{e ev- kih/scenskih umetnosti koja se ti~e van- FORUM predla`e i podr{ku od strane lara za konkurse, iz ~ije bi se strukture 17. Ravnopravno tretirati van-insti- ropskih i ameri~kih kulturnih fondacija institucionalne scene, potom polo`aja vlasti, kroz mehanizme vi{egodi{njeg moglo is~itati da su projekti van institu- tucionalnu scenu u me|unarodnoj sa- poslednjih deset godina, ove trupe i profesionalnih stvaralaca u ovoj oblasti, finansiranja ove scene neophodnu u cilju cionalnih teatar „prepoznati“ kao speci- radnji i predstavljanju na{e scenske umetnici su stekli zna~ajno iskustvo u kao i preciznijeg definisanja oblika njenog opstanka i daljeg razvoja. U~esni- fi~ne u odnosu na instutucionalizovanu umetnosti u drugim zemljama. oblasti savremenog pozori{nog jezika, umetni~kog udru`ivanja. ci su se posebno zalo`ili za depolitizaciju delatnost u ovoj oblasti). 18. Uvesti instrumente nagra|ivanja produkcije i projektnog menad`menta, * U nedostaku adekvatinijeg termi- i izbegavanje sukoba interesa prilikom 7. Uvo|enje mehanizma vi{egodi{- u oblasti savremenog van-institucio- koje prati evropske tokove i tendencije u na koristimo termin „izvo|a~ke/scenske u~e{}a u organima odlu~ivanja na svim njeg finasiranja za van-institucionalne nalnog teatra kao i ravopravno uzimanje savremenoj scenskoj umetnosti. umetnosti“, u smislu scenskih umetnosti nivoima u oblasti kulture, kao i ekspert- teatre i organizacije u obzir u procesu nagra|ivanja u oblasti Na taj na~in su svojim radom i odr- koje podrazumevaju {irinu delatnosti i ski pristup ovoj problematici, kao osnov- 8. Uvesti mehanizme za finasiranje scenskih umetnosti `anjem u na{em kulturnom prostoru us- `anrova savremenog teatra („perfroming nom kriterijumu pri formiranju medija- materijalnih, administrativnih i tro{- 19. [to hitnije doneti Zakon o scen- postavili most izme|u generacije umet- arts“ na eng.). torskih tela u oblasti kulture. kova infrastukture van-institucionalnih nika koji su stvarali pre krize u Jugosla- skim delatnostima koji uva`ava savre- Rezime konferencije Savremena izvo|a~ka umetnost, pre- teatara menu praksu kod nas i po{tuje najsavre- viji i dana{nje generacije a koji je bio Konferencija je problemski tematizo- ma mi{ljenju u~esnika Foruma ima zna- 9. Osigurati zastupljenost predstav- menije Evropske standarde u oblasti prekinut ratom i kulturnim embargom vala pitanje statusa savremenog van- nje i iskustvo koje je kvakifikuje da se nika (umetnika, stru~njaka) van-institu- prema na{oj zemlji. U situaciji kada i institucionalnog teatra u nas s posebnim uklju~i u obrazovnu delatnost, od pred- cionalnog savremenog teatra u saveto- scenskih umenosti. vladine institucije (i dr`avna pozori{ta) osvrtom na polo`aj profesionalaca koji {kolskog uzrasta do tre}eg doba. Iskustva davnim telima, komisijama i telima koja Beograd, Januar 2004. zahtevaju ponovno uspostavljanje i rede- stvaraju unutar razli~ito organizovanih ove vrste teatra veoma su dragocena u odlu~uju o finansiranu i nagra|ivanju Radna grupa Foruma Nezavisnih finisanje, u oblasti savremenog pozori- teatarskih, plesnih i drugih izvo|a~kih promeni ove{talih metoda rada u {kola- scenskih umetnosti Teatara {ta imamo bazu u ovim trupama i orga- trupa koje permanentno deluju na na{oj ma kao i akademijama kako bi se oni 10. Stvoriti mehanizme koji obav- (Simon Grabovac, Divna Vuksanovi}, nizacijama, koje su vredne podr{ke da bi sceni. iznutra izmenili. U ovom smislu ANET i ezuju ili stimuli{u institucije kulture da Dijana Milo{evi}, Boris ^ak{iran, se na{a savremena scena razvijala na Kao prednosti u odnosu na rad insti- u~esnici Foruma se zala`u za intersek- ravnopravno u svojim programima uvr- Jadranka An|eli}, Vesna jo{ kvalitetniji na~in. tucionalnih pozori{ta, i kao razlog za torsko povezivanje obrazovanja i kultu- ste van-institucionalni teatar i savre- Danilovi})

LUDUS 109, 110, 111 16 Gostovanja

Ima tri sale u kojima izvodi predstave teatar predvodi reditelj Jevgenij Arie, koji doma}ih i stranih pisaca. Rekvijem sa svojim glumcima pronalazi izvanre- NEBO NAD JERUSALIMOM Hanoh Levina u re`iji autora, jeste poets- dnu ravnote`u izme|u artisti~kog nivoa Upravnik Beogradskog dramskog pozori{ta, ka drama o smrti. Poslednji pozori{ni pozori{ne predstave i interesovanja pu- uspeh ovog nedavno preminulog stvarao- blike. Videli smo to na predstavi Rob I.B. reditelj Neboj{a Bradi}, bio je gost na ca zasnovan je na tri pri~e Antona Singera koja je pro{le sezone progla{ena izraelskoj Izlo`bi savremenih umetnika i ^ehova i sublimi{e vrhunce njegovog za pozori{ni doga|aj u Izraelu i ve} je pozori{nog rada. Hanohu Levinu je, krenula putevima evropskih i ameri~kih novih ostvarenja u oblasti igre i drame, koja ina~e, u Izraelu posve}ena teku}a pozornica. U mati~nom teatru predstava se tradicionalno odr`ava po~etkom de- pozori{na godina. In memoriam. se igra pred prepunim gledali{tem, koje u O~evidac Jo{ue Sobole u re`iji austri- sve~anoj ti{ini prati ljubavnu pri~u o cembra u Tel Avivu jskog reditelja Paulusa Mankera, izveden Jevrejinu i hri{}anki u vremenima `e- je na prili~no ubedljivom engleskom je- stokih antijevrejskih progona u 18. veku ziku. Kuriozitet ove produkcije je ~inje- u Poljskoj. Sna`na i vi{eslojna pri~a je Nebojša Bradi¯ nica da je strani reditelj svoj rad uslovio ispri~ana me{avinom stilova - naturali- obavezom da glumci na probama inter- zma i stilizacije - koja povremeno pod- uprotno svim uvre`enim kontinen- upozorenja na prelasku iz hri{}anskog u pretiraju tekst na engleskom, pa je tek u se}a na istra`ivanja Teatra Komplisite. I talnim o~ekivanjima, Izrael je po- muslimanski deo grada. Ipak, sve se za- premijernoj fazi on „preba~en“ na hebre- najzad, ono {to na{em pozori{nom ra- S~etkom decembra bio okupan plju- vr{ilo polumokrom ode}om i uspe{nim jski. Drama je zasnovana na slu~aju dniku ostaje upe~atljivo je mo}na svetlo- skovima. Najdrasti~nije je bilo tokom ru~kom u libanskom restoranu na ~ijem godine je program plesnih produkcija bio Franca Jegerstatera, koji je u vreme Tre- sna oprema te njena upotreba koja impo- „ izleta u Jerusalim, koji je zaista bio bli- meniju su bili falafel, humus i drugi dopunjen i bri`ljivim izborom pozori{nih }eg Rajha odbio da slu`i vojsku. Zbog nuje dizajnerskom ve{tinom. zak nebu“. Ki{u u svetom gradu pratile lokalni specijaliteti. predstava vode}ih pozori{ta Izraela. toga je uhap{en i na sudskom procesu u Strate{ko predstavljanje kulture u su grmljavine, led i bujice. Na kame- Malo je bilo trenutaka ovakvog pre- Pored dvadeset tri plesne predstave u Berlinu osu|en na smrt. Ne pretenduju}i me|unarodnoj saradnji podrazumeva nitim ulicama bilo je malo turista, a poje- daha za vreme ~etvorodnevnog boravka na{em rasporedu bile su i dramske pro- da bude dokument, komad na uzbudljiv pa`ljivo planiranje i ulaganje u pozori- dina~ni napori o~ajnih trgovaca da pro- na izraelskoj Izlo`bi savremenih ume- dukcije. Videli smo tri: O~evidac i Rekvi- na~in govori o sudbini pojedinca u zlo- {nu umetnost. Na izraelskoj Izlo`bi bilo daju kopije relikvija zavr{avali su se tnika i novih ostvarenja u oblasti igre i jem u Kameri teatru i Rob u Ge{er teatru. ~ina~kom re`imu... Pri~a posebna, a isto- je vi{e od 60 inostranih gostiju, predstav- ponudom koja je imala i komi~an pri- drame koja se tradicionalno odr`ava po- Kameri teatar, „izraelsko pozori{te vremeno univerzalna, pogotovu zanimlji- nika razli~itih svetskih festivala i pozo- zvuk. Pored Zida pla~a odr`avao se ~etkom decembra u Tel Avivu. Izraelska dru{tvene odgovornosti“, osnovan je pre va u zemljama koje dele odgovornost ri{ta. Tim povodom dogovoreni su budu}i praznik inicijacije de~aka u svet odraslih dr`ava ovom segmentu kulturnog `ivota {est decenija kao prvo izraelsko re- u~estvovanja u ratovima i egzekucijama. kontakti i saradnja. [to se nas ti~e, jedan - Bar Micvah, uz ~itanje Tore i druge pridaje naro~iti zna~aj kroz specifi~nu pertoarsko pozori{te. Sme{ten je u naj- Pozori{te „Ge{er“ (Most) osnovali su od prvih koraka }e biti razmena predsta- lepo ukra{ene obi~aje. No, zato je pro- prezentaciju savremene umetni~ke pro- ve}i pozori{ni centar u Tel Avivu, koji ruski Jevreji koji su do{li u Izrael de- va Kameri teatra i Beogradskog lazak tesnim ulicama donosio isku{enje i dukcije u centru „Suzan Dalal“ i drugim obuhvata Novu izraelsku operu, Muzej vedesetih godina pro{log veka. Predstave dramskog pozori{ta ve} opasnost orijentalnih bazara uz blaga pozori{nim prostorima u Tel Avivu. Ove lepih umetnosti i Centralnu biblioteku. se izvode na ruskom i hebrejskom, a na prole}e. NEPRIJATELJI DRU[TVA O gostovanju ljubljanskih studenata u ne menja. Vreme ne te~e, vreme samo Pretplatite se na jeste i zato je Kreont uvek Kreont, Klaudi- Beogradu je uvek Klaudije, a Kersten Bernik je kapitalista. Tako se tanane li~ne sudbine melju me| razornim zubima materi- Zorica Jevremovi¯ jalnog sveta, gde su prijateljstvo, ljubav i LUDUS poverenje samo re~i kojima se mani- ovan Hristi}, moj profesor dramatur- Intrigantno u radu ljubljanske kate- puli{e. Izraz „za bolju budu}nost“ ostaje Godišnja pretplata za SCG - 500,00 din. gije, tvrdio je da je Henrik Ibzen dre s budu}im pozori{nim poslenicima – samo fraza, ogoljena i bez ikakve te`ine’’. Dinarski teku}i ra~un: Jnajbolji dramski pisac, jo{ u doba kad dramaturzima, rediteljima, glumcima – A mi u Beogradu ne mo`emo da pisnemo Savez dramskih umetnika Srbije je Fakulet dramskih umetnosti nosio na- je da u Ljubljani budu}i pozori{ni re- o otima~ini, imoralitetu ekonomske ziv Akademija za pozoriste, film radio i ditelji i dramaturzi igraju u klasama armade, ba{ je uputno dobro do{la ova 255-0012640101000-92 glume sve vreme studija, za razliku od ljubljanska, studenstska predstava. Ko televiziju. U to vreme se nisam slagala s (Privredna banka Beograd A.D.) tim, pripisivala sam tu tvrdnju kon- beogradske fakultetske prakse. E, sad, sme da projavi brzopletu povr{nost skoro- zervativnom esteti~kom ukusu profesora mo`e se primetiti da beogradskim glum- jevi}a? U beogradskom teatru?! Hristi}a. On je uostalom verovao i da je cima ni{ta ne nedostaje, ali dramaturzi- Prva dva ~ina su re`irala dva stu- NOVO! pojava Deus ex mahina u anti~koj drami ma, koji pi{u o pozori{tu i za pozori{te, denta re`ije koji igraju kao glumci u PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA imala svrhe, koliko i pojava nekog od itekako nedostaje. Pogledajte ma koju predstavi. Andrej Jus, prvi i drugi ~in, vode}ih junaka anti~ke tragedije. Da, pozori{nu kritiku: neznanje odnosno ne- retko sveden glumac, njegov Olaf, treba re}i, jer nikad nije kasno preispi- upu}enost, odsustvo je proose}anja pozo- Konzulov sin, mo`e se uzeti kao ikona Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA tati vlastite tvrdnje ako ti je stalo do ri{ne scene pre no {to se postane kriti~ar ustra{enog trinaestogodi{njaka koji sve istine po mediju, po esetetici, po dramskoj ili teatrolog. O budu}em dramati~aru da i razume {to ne bi smeo, i to odaje s toliko Devizni `iro ra~un: neophodonosti - da je profesor Hristi} bio ne govorimo. Pozori{ni reditelji bi na ovu suspregnutog {arma. Takva mu je i re- 5401-VA-1111502 u pravu. I kad mi se to dogodilo, ta pro- opasku izrekli glosu na temu – nema `ija. Uro{ Nikoli}, re`irao je tre}i i ~etvrti mena u percepciji dramske vrednosti reditelja koji nije glumac u sebi, ili po ~in s njemu priro|enom `estinom, kako u (Privredna banka Beograd A.D.) Henrika Ibzena? Dok sam sredinom no- sebi. I citirali bi znamenite reditelje, a i glumi glavnog pisara, Krapa, tako i u mi- vembra prisustvovala „Predstavi stude- glumce koji su postali reditelji s tim zanscenskom re{enju simboli~nih poro- nata dramske glume, pozori{ne re`ije i obrazlo`enjem. Kako bilo, neki su u di~nih oltara, kakakv je salonski sto. U repertoaru u Beogradu nema ni~eg dramaturgije i re`ije. Valjda zato {to je jednom ~asu taj sto koji je u prva dva ~ina dramaturgije Akademije za pozori{te, publici bili intelektualno ganuti s koliko sli~nog. Ibzen govorio o zamkama kapitalizma, i radio, film i televiziju iz Ljubljane“ – ozbiljnosti ovi glumci, reditelji i drama- bio tu negde na sredini scene pri desnom uglu salona, prebacuje se u tre}i plan da dru{tva sklonog padu, bez stubova. Ali u kako pi{e u formi podnaslova uprizoren- turzi 5. semestra predstavljaju tekst ovoj predstavi nema mesta za ispomo} u ja Ibzenove drame Stubovi dru{tva. pisan 1877. kao potreban, svrsishodan bi se onemogu}io ulaz u salon, potom se O zamkama `enskoj energiji, u `enam kao stubovima Bilo je veliko uzbu|enje u gledali{tu njima samima kao akterima scene, ko- vra}a na mesto s po~etka predstave ali se pozori{ta „Mata Milo{evi}“, neko je re- liko i onima koji `ive ovih dana u Beo- na njemu pale male sve}e-kandila, da bi kapitalizma dru{tva. Uostalom poslednja Ibzenova kao da ljubljanski studenti glume dolaze gradu. se pri kraju te sve}e na{le na podu kao replika kroz usta Lone, jedne od samo- posle 40 godina kod nas, a Jo`ica Avbelj, simbol mrtvog salona Konzula Bernika, i Kako se samo umno zapitala Da{a uverenih `ena u drami, ka`e: „Istina i profesorka ove gluma~ke klase je iskori- na kraju, kao meta-simbol predstave u Loknar: „A ko }e poneti zastavu ideali- sloboda – to su stubovi dru{tva!“ Kraj, stila priliku da podseti da je ona kao stu- Za bolju budu}nost celini, {to se na|e, tj. prenese ga sam zma? Da li je nada uzaludna? Mo`da je kraj drame. I na{eg, gledala~kog preispi- dentica glume bila s po~etka 70-ih u Beo- Konzul Bernik na sredinu ivice prosceni- potrebno promeniti ugao gledanja. ^ovek tivanja ko su neprijatelji istine i slobode, gradu kao gost beogradske Akademije A u Beogradu, ovih dana se muka juma. Ina~e jedva primereno svetlo na je uvek dobar – u svoju korist. Ali, gde je ovde, u Ljubljani, Evropi, gde god. @i- za pozori{te, film, radio i televiziju. Slo- mu~i s onim {to se ovoepohalnim je- sceni „Mata Milo{evi}“ zasvetli ne{to ja- onda „duh istine i slobode“ kakvog ga je vimo u epohi kad drama Stubovi dru{tva venski, ljubljanski, studenti glume u zikom naziva – tranzicija. A u njoj sva- ~e, sveobuhvatnije, i Konzul Bernik, na- `eleo Ibzen. Kako probuditi to trulo postaje neophodni deo teatralija, i na Beogradu, prvi put posle ratova iz 90-ih, ka vrsta pometnje, ekonomske, moralne, dahnut, precizan i strastan glumac Matej dru{tvo da prepozna {ta je dobro, a {ta je sceni i za stolom teatrologa. Deus ex po sebi je kulturolo{ka pri~a vredna kupovina preduze}a po cenu da proda{ Puc, izgovori u pozi revolucionarnog lo{e pa da re~ zajedni{tvo opet zna~i ono mahina je postao Partnerstvo za mir. Pa, {to treba, bez pojedinca koji upravljaju hvale – pre svega hvala profesorki re`ije doju~era{nji vlasiti pogled da je dobrobit vol{ebnika slede}e, i to gledaju}i pravo u kome mir – kome rat. Kao u gr~koj tra- okolinom kao marionetama. Pita}ete „[ta FDU Ivani Vuji} {to je inicirala njihov zajednice na prvom mestu, pa tek onda publiku: „Ali neka ve~eras ne padne gediji. u`ivanje u kupovini – do koju godinu nikakva odluka! Molim svakoga da po|e je s vo|ama? Neko mora biti vo|a.“ Odgo- dolazak i pozvala sve znane pozori{ne Hvala ljubljanskoj Akademiji za zaljubljenike i ljude od struke da do|u. pre – dru{tevnih preduze}a poput `ele- ku}i – da se sabere – da u samoga sebe vori}u vam „Ne znam“. Mo`da je `elja za Poziv za profesore glume se valjda pod- znice za kojom `udi Ibzenov glavni zaviri. ... Da ste mi zdravo!’’ promenama utopija...“ Od promena utopi- PFRTV i njenoj profesorki Jo`ici Avbelj razumevao. Avaj, bio je prisutan jedan junak, Konzul Bernik. Ibzen je smatrao Nije ~udo da je sledio freneti~an jskih boli glava i manje umne glave u koja nas je o tome obavestila, na miran, jedini profesor, istina asistent, ako je ne- da velike nevolje, porodi~ne i li~ne nasta- aplauz. Kome? Tekstu, Ibzenu, ili samo- gradu, u teatrima, no {to su dramatur{ka skoro obi~an na~in. O istini se danas, i ne kom va`no to naglasiti. I nekolio profeso- ju u dru{tvu gde mu{karci silovito hrle svesnom glumcu? To je iz primirene beo- odelenja. I pitanje vo|a je u nas u toj meri samo ovde, ne mo`e govoriti preglasno, ra re`ije, organizacije i dva pozori{na kroz lavirint kapitalizma. Dramaturg gradske publike iza{ao plameni otpo- izan|alo, da se skromno mo`e ponoviti bu~no, zvonasto, pi{tanjem u pi{taljku, kriti~ara, i dekan. Jovan Hristi} bi do{ao predstave, Da{a Lakner, ka`e, tamo iz zdrav pozori{tarcima – da mi, gledaoci, Loknarevo – „Ne znam“. udaranjem varja~om o {erpu i sl. Sloboda – i zbog Ibzena, i zbog vi|enja, kako to Ljubljane, gde se s tranzicijom kako tako znamo o ~emu se radi, i ~emu aktulenost O neprijateljima dru{tva je govorila dolazi po nas – „kad u sami dramaturzi glume. do{lo do kraja: ‘‘Tokom istorije se ni{ta Ibzenovih Stubova dru{tva. Iako na ljubljanska predstava studenata glume, sebe zavirimo“.

17 LUDUS 109, 110, 111 „Ludus“ razgovara

nevaljalci lako prepoznaju. U prirodi je lepota i istina a gde je lepota i istina tu je i dobrota. Tamo gde je la`, prljav{tina, [TA BIH RADIO KAD NE BIH RADIO zaglupljivanje, siroma{tvo i sva beda [ta je sve, koliko, generacija. Treba im prostor i pomo}. ljudskog `ivota, tamo je ne mo`e biti Zna~i, sve je isto! S njima sam mnogo dobrote ve} samo naopakih poriva i zla. gde i kada uradio Sagovornik Branka Krilovi¯ bolji ~ovek i glumac. Ne smem da oma- Onaj ko se digne protiv takvog poretka Mi{a Janketi} te{ko nem, imam obavezu! stvari bude progla{en za „neprijatelja na- “ da ko zna, a sasvim Kaj sad? Beogradsko dramsko? roda . Da nam je vi{e Doktora Stokmana neko je govorio, pa jo{ neko, ispred Ni{ta drugo ne umem da radim sem Te{ka, roditeljska drama. Koliko pozo- imali bismo {ansu da se protiv zla borimo. sigurno ne zna ni on govornika je bila {uma starinskih mikro- da radim. Jo{ nisam dosegao mir da bih ri{te mo`e biti od pomo}i u onome {to su ^vrsto verujem u to. ^ekam samo da se sam. To }e se te{ko fona. Trg je grmeo, govori su bili ro- mogao da u`ivam u divnoj dokolici. To je problemi realnog `ivota? oglase. Evo, samo {to nisu. doljubni i dirljivi. A onda je ustao on iz ipak vi{a filozofija! Moj `ivot je rad – moj „ Devojko mala... pevali ste u Kabareu slo`iti i u knjigama o U Kaj sad? moj deda Ivan ka`e: Mi ogromnog fader ~eira. Mo{a mu je li~no rad je moj `ivot, moj na~in mi{ljenja, mo- smo taj rat izgubili i sad moramo gledati 011 gde ste, izme|u ostalog, glumili i njemu, koje mu sle- pridr`ao pelerinu i {e{ir koje je prebacio ja egzistencija. I zato je bilo najnormalni- kako }emo sa tim `iveti“. O ovoj temi bih crnogorskog pisca? Kabare je tako|e preko stolice, a on se onako beloglav forma koja vam dobro stoji? je da Mihailo Janketi} od{eta sa slavlja na mogao da napi{em esej. Ova pri~a to i duju i koje }e do}i. dostojanstveno uputio ka mikrofonima pa binu, do Mihaila iz Sabirnog centra. U{ao Vrlo rano sam po~eo da igram, a zaslu`uje. Ali ne}u. Ne mogu. Boli me! ih jednim omalova`avaju}im gestom leve sam na scenu kao u najnormalniji deo nekoliko predstava i re`irao u tada veoma On je odvi{e bio glu- Boli me i kad igram. Znam o ~emu se ruke sklonio, pro{ao ih i stao na samu svoga `ivota. I ku}i sam se vratio kao popularnom Teatru poezije. Tamo sam i radi. I {to je najstra{nije – tu nema mac i samo glumac, ivicu balkona. E tad je nastao pravi tajac. Mihailo. To sigurno, jer su me deca zavoleo tu vrstu `anra u koji se izuzetno svugde gde je bilo Ne}e valjda bez mikrofona, za ovoliki prepoznala! pomo}i. Pozori{te tu ne mo`e mnogo. dobro uklopio poeti~ni tekst Moma Kapora Mo`e samo da uka`e i da pasa! Mo`da bi „ “ mesta za glumu i prostor? Ho}e! I tad se iz njega prolomilo: Na sceni Narodnog igrate u Neprija- 011. Taj literarni kabare , kako smo ga „I ovaj kamen zemlje Srbije {to prete} telju naroda, Milevi Ajn{tajn, Sabirnom ne{to mogla da u~ini jedino dobro skroje- Rada i ja nazvali, gde se igra, peva i glumce. Svakog da- Suncu dere kroz oblak...“ To je bilo sve u centru ... kao da Vam sve vi{e prija i sve na dr`ava. nostalgi~no sa`imaju divne 60-te, prop- Jugoslovensko dramsko? [ta ste ono na, svakog dana, jednom dahu i ka oblacima. Pa onda bolje stoji nacionalni teatar? utovao je bezmalo ceo svet. I danas joj dalje, i dalje se igrao sa stuhovima i s To je moj repertoar. I kao profesor tamo igrali na ru{evinama? Mrtve uvek pevam Devojko mala... sa zado- ba{ kao Sizif (iz nama sve do efektnog kraja. Kad je Veber u Milevi Ajn{tajn i kao Dr Stokman du{e? voljstvom iako ~esto kuburim s po~etnom obrazlo`enja `irija zavr{io, lako se glavom, samo naklonio. u Neprijatelju naroda i kao profesor Mi- ^esto, jutrom, kupujem hleb, pecivo i intonacijom. Obo`avam tu vrstu igre. Muk! Jedan, dva, tri, ~etiri, pet... a onda hailo Pavlovi} u Sabirnom centru imam prazan burek za moju Milicu u pekari na Munjevite transformacije iz scene u za nagradu Dobri~in se iz mase ne{to prolomilo, otprilike kao priliku da se zala`em i branim „svoje Cvtenom trgu. U onom zgari{tu je izgo- scenu. To je su{tina gluma~kog ume}a. Ko prsten) kad na Marakani Zvezda Partizanu da teme“. Te uloge igram kao sopstveni stav. rela moja mladost, Mrtve du{e su moja ume. Zna~i, kabare mi dobro stoji. A ni u gol. Mi samo {to nismo s Konja popadali! U svoje ime. Veliko zadovoljstvo. Zato mi pro{lost. smokingu se ne ose}am lo{e. S „devojkom To me je toliko fasciniralo da sam mo`da ledala sam kako „pozirate“ sa ba{ tada pomislio... eh, kad bih... Gledao Prstenom – pa se pitam {ta, iskre- sam ga posle i u pozori{tu; mi u~enici Gno, mislite o Dobrici Milutinovi}u? prve mu{ke realne Gimnazije i{li smo u Da li je zaista bio faca? Narodno nedeljom na matine. Mislim da Posle rata, kada je Beograd bio je to bila Ko{tana. E zato sam ja, kako osvetljen samo do starog Dvora, tj. bio- rekoste, onako „pozirao“ s njegovim skopa „Zvezda“, kad je „London“ bio prstenom. Zaista je bio faca. jako daleko, a „Slavija“ predgra|e, Trg Republike poplo~an drvenim kockama s Na kraju sve~anosti bio je lep trenu- prostorom ogra|enim ogromnim beo~u- tak kad ste zamolili (ili naredili) svim zima na stubovima - spomenik crveno- ~lanovima porodice da do|u da se slikaju armejcima poginulim za oslobo|enje Be- sa Vama; ne{to ste, te ve~eri, ipak pod- ograda je bio, svake ve~eri, svojevrsno vukli iza svojih ~etrdeset godina glume? Narodno pozori{te, gde su se igrala kola i Poslednju, zajedni~ku fotografiju s pevale pesme svih na{ih naroda i naro- na{om decom Svjetlana i ja imamo kad je dnosti, kad je jo{ uvek ve}ina publike mojoj, „najmla|oj“ Milici bilo otprilike bila u partizanskim uniformama, kad su godinu – dve, sad je u petnestoj. Ne}e de- se jo{ uvek redovno mogli ~uti krici ca da se slikaju s nama ni za novine ni za „Napred bra}o“, „Juri{ na neprijatelja“... TV. Valjda ih posle zadirkuju drugari. Ne u toj euforiji je bilo ne~eg neverovatno znam. Oni o tome ne pri~aju, uglavnom uzbudljivog i va`nog, tu su se uve~e ne}e. A ja odavno `elim da imam tako, slivale brigade ljudi i omladine koji su jednu starinsku porodi~nu fotografiju. dobrovoljno iz ru{evina podizali Beo- Ono, kao tata i mama sede, a iznad njih grad. Bio je, na i sada slobodnom pro- oni stariji, a mla|i ispred, unuk na krilu. storu, kod dana{nje stanice 24 i 26-ce, Nisam im ni{ta rekao jer bi pobegli, pa podignut praktikabl iza koga je {tr~alo sam smislio to lukavstvo da ih na prepad Mi{a Janketi} u predstavi Sabirni centar (Foto: Mi{a Mustapi}) razapeto belo platno kao iz tada popu- pozovem, skoro siguran da bi ih bilo larnog ruskog filma Beljejet parus sramota da me pred tolikim svetom ne Narodno dobro stoji. Nadam se da i ja [ta preporu~ujete toj lepoj zgradi? malom“ Radom \uri~in sam najdu`e u odinokij. Prostor je bio osvetljen s dva poslu{aju. Uspelo je. Jedva ~ekam da mi njemu stojim dobro. Da se lepo odr`ava. „braku“, jo{ od one kobne „sva|e“ u reflektora iz trave. A na podijumu su neko po{alje neku od tih fotografija pa da Tu ste, izme|u ostalog, u dru{tvu Kraju vikenda, pa sve do pre neku no}, grmeli recitatori Da~a Stojkovi}, Kadin- to lepo uveli~am, uramim i gledam. najmla|ih glumaca s kojima razmenju- Period o~eva kad sam joj pod prozorom zvi`dao Po ja~u, drugarica Tomanija \uri~ko Majku jete energiju? nekad u osam... Moje partnerke na du`i Kne`poljku, Vjekoslav Afri} Goranovu Mladi glumci su moja velika radost. i deda period su bile i Radmila Andri}, Ceca Jamu. Mi, klinci, sede}i na travi bili smo Narodno pozori{te Zbog tog poverenja koje vlada me|u Bojkovi}, Branka Petri}, \u|ija Cveti}. U nama sam se i odlu~io za pedago{ki rad. Tramvaju zvanom `elja punih 13 godina fascinirani kad glumac stiskaju}i {ake mi dobro stoji Pod krovom Jugoslovenskog dra- procvili: „A moje su o~i zgasle na mom Mo`da sam pomalo profesorski sa svojim sam bio u „braku“ s Mirjanom Vukoj~i}, mskog bili ste mladi Igo u Prljavim dlanu“. Ej, glumac pla~e! [aputali smo primedbama, i naporan, ali sam nau~io petoro dece smo za to vreme izrodili. Kad rukama. Skinuli su i najnoviju verziju dok su se glumcu niz lice, iza zatvorenih Ima li u podmlatku Janketi}a jo{ da se na vreme trgnem. Ja njima iksustvo smo se „razveli“ ona je odnela dvoje a Sartra – sve te`e prolazi filozofsko-poli- kapaka, u mlazevima slivale suze! Jedno neki glumac? i savet, a oni meni radost kad uspeju. meni utrapila troje. Mnogo sam voleo da ti~ko pozori{te? Vi{e se neguju aran- popodne, kad je Trg bio puniji no ikad, Moj mla|i sin Marko ima divan Divna razmena energije. I {to je najlep{e, igram s Ljubom Tadi}em, Stevom @igo- kad je na njemu bilo vi{e naroda nego za zanat u rukama. On je prva generacija veruju mi. I skoro da sam siguran da me `irani, vizuelni spektakli? nom, Marijom Crnobori i Mirom Stupi- bilo koji matine ovih na{ih dana, pojavi- beogradskih {kolovanih drvorezbara. vole. Zaista sam `eleo da u tom pozori{tu com. Onako mlad, ose}ao sam veliku la se grupa zna~ajnih ljudi na balkonu Pravi bo`anstvene ikone, ramove, kr- U ~emu se razlikuju mladi}i Va{e Igo bude Oderer a Raskoljnikov – Porfi- sigurnost, a imao sam {ta i da nau~im. Narodnog pozori{ta. Bio je, valjda neki stove... Ali eto... student je prve godine generacije i ovi dana{nji? [ta od njih rije Petrovi~. Bilo bi zgodno, zar ne? I u Sad uglavnom igram s mladim glumcima, praznik. Mi, Dor}olci smo ve} zarana glume u klasi profesora Borisa Isakovi}a u~ite? tradiciji!? No, nadam se da }u tu odigrati {to me posebno veseli. Do{ao je period zaposeli svoju omiljenu i dominantnu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Ako bih svoju mladost idealizovao, i jedan deo svoje starosti. o~eva i deda. S Kaj sad? sam dobio i dvoje poziciju na „Konju“. A gore, na terasi, Nek mu je sa sre}om. {to izbegavam, onda su razlike ogromne. U „Radovi}u“ ste igrali Ba{tu slje- unu~adi, Ne{u i Anu, koje, kao pravi deda Mo{a Pijade, Mitra Mitrovi}, Milovan „Ja ne znam {ta bih radio kad ne bih Realno gledano, nikakve. Mi smo imali zove boje, predstavu o dobroti. Ima se bukvalno obo`avam. \ilas, Veljko Vlahovi}, upravnik pozo- radio“ - to je va{a izreka. Dosledni tome, literaturu, oni medije. Mi ideale i zane- utisak da je potreba za dobrotom danas S mojom omiljenom Svjetlanom sam ri{ta Milan \okovi}, moj za koju deceni- odmah posle sve~anosti ste oti{li u lik senost, oni zanesenost i nelepu realnost. zagu{ena naopakim porivima i zlom? igrao jako malo, u filmu i pozori{noj pred- ju uprvanik Jugoslovenskog dramskog, i Mihajla u Sabirnom centru. Bilo je to Mi stidljivost, oni drsko tra`enje uslova za Ha{ani su isti kao i moje Toma{evo i stavi. Vi{e smo se bavili nekim drugim jedna beloglava starina sa {e{irom udarni~ko, zna~ajno ve~e za vas. Kako svoj `ivot. Oni su mnogo istinitiji, jedno- mjesec je isti i sljez je modre boje a stvarima. Voleo bih da vam ka`em kako {irokog oboda na glavi i pelerinom preko ste do`iveli premijeru Du{ana Kova~e- stavniji i otvoreniji. Uglavnom. Darovi- kurjak zelen – i tamo orlovi rano lete, i mi se dopada i jedna mala iz srednje ple}a. Svet na terasi je uglavnom stajao, vi}a u Narodnom? ta, inteligentna i prili~no nezbrinuta tamo je mnogo vi{e dobrih ljudi pa se medicinske... ali te uloge vi{e ne igram.

LUDUS 109, 110, 111 18 „Ludus“ razgovara

Imam utisak da niste skloni vezi- Ro|en sam u Novom Sadu u ravnoj Pre pet godina mi je moj drugar, na preobra`enje 2000. Ve} idu}eg leta Na kraju smo, na zadovoljstvo publike, vanju za reditelje a ni oni za vas? Vojvodini i `itnici, gde ni{ta nije va`nije in`enjer Lale Kljajevi} iz Bijelog Polja, smo Svjetlana i ja, umesto na more s prikazali i na{u predstavu koju smo To mi je uvek bilo riskantno i spu- od hleba. Poreklom sam Crnogorac, na~inio u dvori{tu moje ku}e u Toma{evu decom, smogli snage da u dolini i na radili. Sad je kona~no to ono ~emu je tavalo me je. Napravio sam vrlo uredne u sklon istoriji i diplomatiji, od`iveo `ivot u prekrasan drveni amfiteatar u tri reda kosini pored ku}e napravimo zidani namenjeno da slu`i, a zove se Letnja zna~ajne serije uloga s Miroslavom Belo- {irokogrudom i uvek demokratskom za oko 120 gledalaca. Podest ispred ku}e amfiteatar koji mo`e da primi i 500 vi}em, Borom Dra{kovi}em, Zlatanom Beogradu. Kad se sve to spoji ispada da i terasa su bili bina, a porodi~na prizem- gledalaca (za predstavu Ivana Raosa {kola pozori{ta M. Janketi}, kako smo je Dori}em, Dejanom Mija~em. I to je, sva- je pitanje zajedni{tva stvar dobre volje i na ku}a je zatvarala prostor i bila `ivi Dvije kristalne ~a{e pro{log leta, bilo ih kao n.v. organizaciju i registrovali. S kako, najzna~ajniji deo moje gluma~ke zajedni~kih interesa. Sve ostalo su dekor, inscenacija du{u dala za pred- je 466) s velikim prostorom za igru gde nadom da }e se na}i ljudi dobre volje koji karijere. Svejedno, nisam imao `elju da prazne pri~e. stavu Jakov grli trnje Veljka Radovi}a u dominira ko~operni hrast samac. Ovih }e ovu dobru i korisnu stvar podr`ati se „ven~avam“ s partnerima i reditelji- produkciji Barskog Ljetopisa a u re`iji pro{lih godina smo svakog leta tu igrali tako, da to ne bude samo moj interni ma, iz prostog razloga {to ne bih imao Blagote Erakovi}a, u kojoj smo igrali po nekoliko predstava zahvaljuju}i pre Pozori{te u prirodi projekat. S obzirom na to da se sami srca da ih odbijem za neke projekte koji Svjetlana i ja, Mirko Vlahovi}, Dragica svega na{im prijateljima glumcima koji mi ne odgovaraju. Takva saradnja, Tomas, Slobo Marunovi}, Dragi{a Si- nam ne tra`e honorar jer se u na{em finansiramo bi}e potrebno vreme da se to uglavnom, odvla~i u fah. Toga sam se Vi ne biste u politiku? Ili...? movi} – na{e crnogorske kolege. Tako je pozori{tu ulaznice ne napla}uju. Svake jo{ doradi i uobli~i kako bi broj studenata uvek grozio. Moje lepo vaspitanje i pri- Ka`e Sartr u Prljavim rukama kroz po~elo. Publike je bilo mnogo vi{e od l20. godine smo ne{to dogradili i amfiteatar mogao biti ve}i od 12 trenutno mogu}ih stojna distanca su mi uvek obezbe|ivali Oderera: „ko se bavi politikom mora za- Mnogi su sedeli po travi, predstava je bila zatvorili s nekoliko brvnara i od`aklijom, boravaka u jednoj turi. Letnja {kola slobodu izbora i nove dragocene sa- vla~iti ruke i u govna i u krv. Ne mo`e se u rano popodne kao i u komadu. Tako te tako stvorili mogu}nost da pro{log leta pozori{te M. Janketi} `ivi. Svjetlana i ja radnje. nevino vladati“. Za to nikad nisam imao `ivo i autenti~no pozori{te niti je kad to o`ivi kako je bilo zami{ljeno. Brvnare smo letos imali 15–oro de~aka i Politika? Po ro|enju a i zavi~ajem hrabrosti. A ni `elje. publika videla, niti glumci do`iveli. Nije su naselili i o`iveli moji studenti gde smo ste skloni diplomatiji, pa ipak, ka`ite {ta Imate porodi~nu scenu u Crnoj Gori, se ta~no znalo kad je predstava po~ela za 2 – 3 nedelje radili, pe{a~ili preko devoj~ica, {to na{ih, {to „vanbra~nih“. To je ~initi sad kad niko ni s kim ne}e a privatno pozori{te? Dokle je stigao taj niti kad se zavr{ila, jer je uzbu|enje brda i dolina, jezera i reka brzica, bogatstvo i tu lepotu bih zajedni{tvo je va`nije od hleba? Va{ interni projekat? trajalo do duboko u no}. Bio je l9. avgust, poimali lepotu i istinu i u~ili se dobroti. po`eleo svakome! ROK KONCERTI KAO PARATEATARSKI FENOMENI U2 - scenske igre simulacije i simulakruma ju}e preuveli~ani brendovi, marketin{ki inicijative, koji su u razli~itim smerovi- magovi, spin doktori. ma (od afirmacije do negacije) ilustrovali Sli~no Bouviju, koji je od {ezdesetih ideje plasirane na sceni. godina na sceni ispitivao potencijale i granice dru{tvenog predstavljanja u ok- Ana Tasi¯ viru pop kulture (likovi Ziggy Stardust, Ironija kao Major Tom, Aladdin Sane, The Thin neminovnost White Duke), na koncertima u okviru U2 su se pojavili krajem 70-ih godi- Achtung Baby turneje Zoo TV, Bono je nastupao u mini- Ekvivalentno teoretskim raspravama na pro{log veka u Irskoj, u vreme po- malo tri uloge: The Fly, Mirrorball Man i @ana Bodrijara, opisani anga`man U2-a ~etka ekspanzije nju-vejva koji se na- Gigantska (dvogodi{nja) turneja Zoo Mr McPhisto, koje predstavljaju pasti{e mo`emo tretirati kao postkriti~ki, s ob- stavio na antiestabli{mentsku orijentaci- pop zvezde, u razli~itim stadijumima zirom na to da polazi od teze da je kriti- ju panka, i od samog starta su bili usme- TV koja je pratila promociju albuma njene masovne popularnosti. Sva tri lika cizam u postmodernom svetu ostao bez ravani kredom „rok end rol je politika” i Achtung Baby je valjda najkonkretnija i najrelevantnija scenska eksplikacija i su koncipirana po Brehtovom verfrem- svrhe i smisla, disfunkcionalan fenomen, diktumom „All I've got is a red guitar, dung modelu: Bono jasno „pokazuje da paradigma savremenog dru{tva, refer- three chords and the truth“. Dvadeseto- prezentacija premisa postuliranih u te da svaka kritika zapravo samo afirmi- pokazuje”, odnosno, o~evidno se distanci- {e i potvr|uje kritikovani sistem. Bodrijar entna povr{ina na kojoj se odvijaju elek- godi{nji opus U2 je markiran pesmama bukvarima postmodernizma (Bodrijar, tronski generisane informacije, apstrak- Liotar, Derida, Lakan). Zoo TV nastupi ra od likova koje igra na sceni, parodira nastoji da predo~i o prelasku sa gledi{ta (scenskim tekstovima) koji tematizuju cija koja uspostavlja pravila i sisteme bili su koncipirani kao tehno galimati- ih i travestira, nastoje}i da analizira subjekta na gledi{te objekta, {to je trans- lokalno ili univerzalno relevantna poli- karakteristike koje ih defini{u (aroganci- vrednosti. Na sli~an na~in su aktivnosti ti~ka pitanja i kritikuju varijabilne opci- jasi: scena je preplavljena ekranima i fer koji podrazumeva eksterminaciju ja, teatralnost, sklonost ka ekscesima, U2 postpoliti~ke, jer je u dru{tvu elek- je politi~kih represija: Sunday Bloody kamerama, a principalni motiv je bespo- kritike. Daju}i repliku na situacioni- seksualna privla~nost prema kamera- Sunday (severnoirsko pitanje), Seconds i {tedna parodija dominantnih vrednosti sti~ku kritiku dru{tva spektakla iz pe- tronske hiperrealnosti i simulakruma, ma). The Fly je pop zvezda u usponu desetih i {ezdesetih godina pro{log veka Unforgetable Fire (nuklearni rat), Pride postmodernizma (konzumerizam, tehno- politi~kom (kriti~kom) anga`manu na (Elvis Presley kao prototip), mlada, (Debor, Vene`), te uzimaju}i u obzir nji- (In The Name Of Love) (Martin Luter kratija, feti{izam). Na fascinantno glo- svojevrstan na~in oduzeta svrha. U tom King). Retorika dru{tvene promene bila kapriciozna, obu~ena u ko`no odelo, sa hov neuspeh u negiranju i zaustavljanju kontekstu je ironija neminovan stav, jedi- maznom elektronskom bekgraundu stej- markantnim crnim nao~arima za sunce, progresa potro{a~kog dru{tva, Bodrijar je inherentna u njihovim pesmama, {to je d`a emitovali su inserte i komentare na ni na~in na koji mo`emo biti ozbiljni. prema Brehtu su{tina svake (teatarske) Mirrorball Man je televizijski mag obu- zaklju~uje da je dru{tvo spektakla tri- Iako je u pisanju o umetnosti i kultu- tada aktuelan rat u zalivu, politi~ke lide- ~en u {lja{te}e srebrno odelo, dok je Mr jumfovalo i preovladalo. U toj situaciji su politi~ke aktivnosti („pokazati dru{tvo ri zgodno izbegavati fiksiranje pompe- re i njihove kampanje, reklame. Juksta- McPhisto varijacija Mefistofelesa, pop individua, njegova svest, percepcija i kao promenljivo, a likove kao protivu- pozicijom slika, zvukova i spotova od- znih etiketa koje uglavnom nisu ni{ta do re~ne”). Politi~ki anga`ovani tekstovi zvezda u zlatnom odelu i na zlatnim {ti- sistem vrednosti ~ista simulacija. Bodri- se~enih iz popularne kulture, U2 su od ograni~avaju}e i sputavaju}e, za U2 }e- delili su mesto s velikim pesmama o klama, belo na{minkanog lica, sa crve- jar dalje smatra da su tradicionalan njih formirali prazne znake, banalne, nim rogovima, na zalasku svoje karijere, dru{tveni forum (kao mesto okupljanja) mo ipak izabrati da napi{emo da su u ljubavi, veri, duhovnosti, hri{}anstvu, fazi scenske promocije plo~e Achtung smrti, emocijama, definisanih Bonovim povr{ne i ni{tavne, i na taj na~in stvarali aparentno najdijaboli~nija faza uspeha i supstituisali ekrani i mre`e satelitskih tv „ izrazito emotivnim, evokativnim, eteri~- visokosuptilnu parodiju masmedijima slave. Svakoj od ovih Bonovih maski od- stanica, kablovskih i kompjuterskih pro- Baby bili najve}i pop bend nim, ubedljivim, grandioznim i glamu- definisanog dru{tva koje vode zapanju- govarale su odre|ene pesme, komentari i rama, elektronske po{te. Ekran je dakle na svetu”. roznim vokalom, nesumnjivim trejd- markom grupe U2. Nakon eklatantnog internacionalnog uspeha sedmog albuma Joshua Tree (1987), intuitivno svedenog i emotivno TRANSPARENTNE, A U TRANZICIJI... ogoljenog, koji je u~inio da U2 postanu najzna~ajniji bend tog vremena, naredni korak sastava potvrdio je njihovu retku Dramatur{ke replike samosvest i samokriti~nost. Posle pada Berlinskog zida, koji je simbolizovao ame}e nam se paralela izme|u komada Ljiljane La{i} Slobodne `ene balkanske (Teatar Slavija pre tri godine) i najnovijeg dramskog dela Mirjane Bobi} „kraj istorije”, hladnog rata i blokovskih Mojsilovi} Imitacija `ivota (slobodan projekat, ovih dana premijerno izveden na sceni „Ra{a Plaovi}“). Nekad samo glumica a danas, bogme, spisateljica, podela, te neizostavni trijumf (poznog) NLa{i}eva, kao i nekad (i sad) kultna novinarka i aktuelna knji`evnica Bobi}eva, kao da su se dogovarale (a nisu) da ovo „smutno vreme“ posrtanja i afera{kog kapitalizma, U2 su u Berlinu snimili sle- me|uvla{}a i burlesknih ljudskih (`enskih) sudbina s tragi~nom konotacijom a komi~nim efektima – ovla{ oslikaju svojevrsnim dramatur{kim „replikama“ u ~emu im de}u plo~u Achtung Baby (1991), promo- se, sasvim nenamerno, pridru`io i jedan mu{karac (opet sa `enskom sudbinom), Miladin [evarli}, svojim Zavodnikom, s od{krinutim vratima prema „gra|anskoj visanu novim, hiperstilizovanim imi- drami“, ali {irom otvorenim prozorom prema Ku}i bez prozora ve} pomenute La{i}eve. d`om. Achtung Baby je muzi~ki diver- Dok [evarli} vi{e „vu~e“ prema kraju veka, La{i}eva i Bobi}eva su „potegle“ s po~etka novog milenijuma, u „ovom na{em okru`enju“. „ “ gentan album u ukupnom stvarala{tvu Mo`da su `ene (naro~ito `ene-pisci) onaj reprezentativni ali i slu~ajni uzorak na kojem se transparentno oslikavaju sjaj i beda tranzicije, spram koje, s ve}om ili „ “ U2-a, eksperimentalan, eklekti~an, i manjom ironi~nom distancom, pozitivno manipuli{u potaknute spisateljice. La{i}eva je nostalgi~nija od Bobi}eve (s razlogom), ali je Bobi}eva zato sarkasti~nija od formalno modifikovan elektronskim zvu- La{i}eve, mo`da bez razloga... Za{to bez? Zato {to je pojavu Bobi}eve, kao arbitra (uz sva priznanja njenoj darovitosti) tako|e iznedrila ta ista tranzicija u kulturi, koju „ “ kom. Retorika (politi~ke) promene, spisateljica toliko akcelerantno proziva , koliko i sama hrli prema istoj i u njoj ostaje. I La{i}eva i Bobi}eva se, u stvari, slu`e identi~nim dramatur{kim postupkom jer, kod obe, njihove junakinje imaju duple identitete koje tek s raspletom obelodanjuju. karakteristi~na za pre-Achtung Baby La{i}eva ispisuje kurveraj i {verceraj, a Bobi}eva „suptilniju“ dru{tvenu igru s globalnom metaforom u kojoj dve profesionalne glumice (bez anga`mana) tajno i virtu- period ovde je vidno odsutna, s obzirom elno rade na „hot line-u“, kako bi pre`ivele i sa~uvale de~ka, odnosno sina koji, kao {kolovan dramaturg umesto da pi{e savremenu „dramu naravi“, {tancuje prete}a na omniprezentnost ironije koja u svojoj pisma za kriminalce u centrima mo}i. Tu im se pridru`uje i ne{to „sporiji“ [evarli}, s moralnom i materijalnom propa{}u ostataka gra|anske klase, razre{avaju}i dram- su{tini ne dopu{ta tu ideju (ve} uvek ski sukob omiljenim mu „krvnim deliktom“, no, ne bez razloga... sumnja i destrui{e sistem u odnosu na Sva tri pisca dakako imaju svoj interni „spor“ sa zadatom temom jer je u protivnom ne bi ni doticali. U slu~aju Zavodnika stvar je ~ista: obra~un s grobarima koji je postavljena). Umberto Eko smatra gra|anske klase; u slu~aju La{i}eve, motivacija je ne{to relativnija ali je, s toga, koketnija i pomirljivija, a u potonjem slu~aju Bobi}eve – gde „slu~aj“ ve} prerasta u da u na{em svetu ne postoji nevinost, kao „stav“ one koja je bolje plasirana i od sopstvene projekcije – potresnost teme je manje uverljiva od slavodobitnosti autora, {armantnog ali posve transparentnog ba{ u i to da ne mo`emo zaobi}i diskurse koji tranzicijama. prethode i stavljaju u kontekst sve {to Olga Stojanovi} ka`emo ili u~inimo, a putem ironijskog odnosa isti~emo svest o toj neizbe`nosti.

19 LUDUS 109, 110, 111 In memoriam ^OVEK KOJI JE LOVIO MESEC Kvadrat i smokva, ili kakva je to tu~a bila Ova mese~ina, ovo granje, Ovaj mir svud oko nas, Pustite me da verujem u ono [to nikad ne}u mo}i da postanem“. Kad ruka padne u nebo Bo¦o Koprivica Znam da je dugo `eleo da igra u Ba{ti sljezove boje. Jo{ dok nije postojala a beogradsku Pozori{nu aka- pogre{nog Lira, igrao, ~udesno, Ljuba dramatizacija pri~a Branka ]opi}a. demiju Milo Miranovi} do{ao je Tadi}. Imao je sebi ravnog partnera u Zaslu`io je to igraju}i ba{tovana (i kosca) Nravno iz Kokota(h). Pravo iz Gor- Nikiforu Mila Miranovi}a. S najboljima u Hasanaginici. Dobi}e ulogu Petraka, skog vijenca. Iz one lirske partije Vuka bio je (naj) bolji. Igrao je tu malu ulogu s samard`ije. I odigra}e to lice sa toliko Mandu{i}a kad on kazuje o ljubavi i takvim usijanjem, rado{}u i lako}om kao modrine i vedrine. Bila je to jedna od juna{tvu Raduna i Ljubice. Veliki ljubav- da igra za ceo `ivot: „I raduje{ se {to u njegovih najboljih uloga. Najbli`a nje- nici brane se od Turaka, zate~eni u kuli, tim daljinama trunka si ovoli{na / Ali govoj milo({)ti. Petrak, ve~na lutalica, {to koju je vatra ve} dohvatila. Dok im Vuk trunka u koju sve te daljine staju.” }erda dane i zaradu, voli konje kao ikone Mandu{i} s nekoliko mom~adi ne prite~e Bio je pouzdan partner, kao zvono, i prijateljuje s de~akom, koji ho}e da u pomo}: „te od kule po}erasmo Turke, / spokojan kao terasa, kao pe{~anik. Pri- ulovi mesec. I kad se u~ini da je mesec na do Kokotah vi{e Lje{kopolja“. vr`enik i zaverenik. Kao Ilija Bjelo{, po- dohvat ruke, on „odsko~i i uka`e se bli- Oko ku}e, u Kokotima, gde je odra- silni Gospodara u Princezi Kseniji, pri- stav, smanjen i nevino miran iznad su- stao ima vinove loze i smokava. Tamo likom „promene slike“ brinuo je o ko- sjedne brdske kose.“ ^ujem kako Milo gde raste smokva tamo je Mediteran. stimu Mi{e Janketi}a, knjaza i kralja Miranovi} iz ]opi}eve plaveti, veli Dakle, iz speva i Mediterana na Pozo- Nikole. Hteo je da njegov partner iza|e de~aku: „Uteko lopov, pa da. Neka, neka. ri{nu akademiju. spokojan i spreman za dug monolog. Bilo Hajde ti meni na|i, dolje u selu, dje~aka Gledao sam kako, u jedno prozirno, je u tom gestu gospodstva i rituala, koji od koga je mjesec, klisnuo tako brzo. ljetnje jutro, bere smokve. (Bi}e tome ve} }e postati nezaobilazni amblem pred- Nema ga. To si ti, samo ti, a ja s tobom.“ 20 godina.) Kako, spokojno, bira. Znati stave. Ipak, najvi{e, one su{tinske ~esti- Klisnuti kao mesec, kad se (u)~ini da tajnu smokve, isto je {to i znati kvadratu- tosti. Pristajalo je Milu Miranovi}u da je tu, ulovljen, u tome jeste tajna glume. ru kruga. A za{to kvadraturu kruga, bude mera i ravnote`a, dobri duh pred- Ili, kad ku{a{ mesec u vodi kamenom sazna}u na kraju. stave. pogoditi. Klasa studenata Milenka Mari~i}a, A on bi, video sam to, i pogodio. Ili, je sredinom 60-ih, napravila je razigranu tajna bit(i) (s) de~akom. De~aku pru`iti Gospo|u ministarku. [etali su Minista- Bicikl je ruku. A koga mrzi, nije glumac. rku kroz `anrove, kroz 7 `anrova, mladi vilinska sprava U Mizantropu Dejana Mija~a igrao je Milo Miranovi} `iveo je jasno i otvoreno, To zna samo onaj mladi} („Zdravo, i drski. Milo Miranovi} igrao je zblenutog batlera koji }uti. Malo-malo pa promine ispunio je svoju sudbinu. Eno ga, vidim, Ristu, ko`arskog trgovca i „po~asnog mladi}u“), iz Kokotah, iz ba{te smokava scenom, po dijagonali, sa {arenim sunco- kako lovi mesec. konzulata iz Nikarague“. Pravio je celu Kao Jambrek u Hrvatskom Faustu, s branom, ne, ne sa `utim suncobranom. (Bunca ba{ta na `ezi): O filmu Crni Orfej, o onih 9 golova, paradu. Gotovo cela Mari~i}eva klasa (M. glasom kao da se ~udi, podizao je vilins- Igrao je ku}nog duha, koji bdi(je) nad n2=1+3...+(2n-3)+(2n-1) ki tlak predstave. Oduzimao joj zlu {to si dao na Vra~aru dok je otkucavala Gutovi}, Ður|ija Cveti}, Vesna Latinger, domom. I nad predstavom. I to je bila „Kvadrat je svakojeg broja od ne- te`inu. Sa koliko je elegancije vozio pono}, o gladnoj Novoj godini kad smo Josif Tati}, M.M, Ivan Bekjarev) na poziv poslednja uloga u mati~noj ku}i. Samo se parnih brojeva slo`en. Bojana Stupice do{la je u Jugoslovensko bicikl u Putuju}em pozori{tu [opalovi}. potro{ili celu tvoju platu (popili dva i po Pa je njegov Milun, namrgo|eni ono {to lahor nosi u lahoru ~uje. Sad je Kvadrat, bo`anski broj, kljastik je dramsko. Tako je i Milo Miranovi}, ne{to viskija, da, i pola smo podelili), o tome i podnarednik (Gradske stra`e) dobijao me|u larima Jugoslovenskog dramskog. brojeva zbroj. stariji po godinama, postao ~lan „Boja- I njegova je sen(ka) na novoj sceni. Arkadiju (Arkadije, brate moj otka`i svetliju, humornu nijansu. Bicikl je Pesni~e, tuvi obrazac i zapevaj novih beba“. Pozori{te velikih arija, vilinska sprava. Ono daje predstavi krila. Na svetu je jedina misija postojati ko~ije, gospoda idu pe{ke) - drugi put. nekad po njemu: belkanta odlazilo je polako. Po~injalo je I Milo Miranovi} je znao da da predstavi jasno i otvoreno. I umeti to bez razmi- Mrtvi, jo{ }emo mreti. vreme pozori{ta „kra}ih nota“, sinkopi- krila. (U glasu, govoru, hodu, u kostimu {ljanja. To je Fernardo Pesoa. A on je I, evo, na kraju jedan rimski epigram Kljaste }e re~i u niz graditi rano kao ne{to bla`i d`ez. i na~inu Mila Miranovi}a bilo je ne~eg sigurno znao i {ta je svet i {ta je misija. Sinana Gud`evi}a. A za{to Sinan i Rim? savr{en stih!“ Posle uloga u Mudroj glupa~i, So- za~udnog, onostranog i on je to negovao i kratu..., Agamemnonu, Prljavim ruka- znao). Zrcalilo je pozori{te u njegovu ma... Milo Miranovi} je dobio ulogu Sulje, oku. Bila je tajna gd(j)e njegov osm(j)eh milicionera u drami Kad su cvetale tikve kona~i, a gd(j)e po~inje m(j)ese~ina. Bio Dragoslava Mihailovi}a. Sulja je prvi je glumac „i jeste i nije“, glumac s milicioner koji je po Du{anovcu i{ao sam tajnom. To se ne nasle|uje i ne mo`e se HRABRA ODLUKA i terorisao dru{tvo Stoleta Apa{a. Jo{ nau~iti. Po tome se prepoznaju glumci po ^asa iz tetova`e stupa u predstavljanju ljudskog polo`aja krvi, oni su izabrali pozori{te, to ili ni{ta Razmi{ljanja povodom dobro pamtim tu~u, maru izme|u Sulje i u svetu, i oni balansiraju izme|u beke- Apa{a (Pljaka Kosti}), tu~u na `ivot i i glumci slu`benici, inkubatorski glumci. Konstantina Kostjenka, Bitef teatar, re`ija tovske saose}ajnosti prema ~oveku i `e- smrt, kad su se, kao niz vodopad, ru{ila Nije voleo dijetalni teatar i ta~nu neovskog prezira prema njegovoj slabosti ona silna burad. Kako su se „vitlali od glumu jer je dosadna i prazna kao rupa Stevan Bodro`a i gluposti. Pandemonijumsku atmosferu bioskopa do pijace”. Takva tu~a, glu- u vazduhu, kao perut na ramenima star- teksta/predstave grade impulsi tamne ma~ki i koreografski, nije se vi{e videla u ih ne`enja. Nikad nije igrao na kredit, na{em pozori{tu. „B(ij)es te tu~e do na sezonsko sni`enje. Igrao je iz punog Ana Tasi¯ strane ljudske prirode, vi{ak seksualne tu~anog dose`e neba.“ I Homer je u ta zamaha, do granice bola, jer znao je „{to energije, i{~a{eni i razdiru}i apetit za vremena bi(va)o na Du{anovcu. uroni{ u more lak{e biva, /zaistisnutu ko se prihvati ideja da scenski svet refleksivnoj prirodi, intenzivnosti i pre- destrukcijom, nastali kao posledica gra- Pre 20-ak godina @ivojin Pavlovi} koli~inu bola”. Voleo je da igra na rizik. Konstantina Kostjenka (1966) gnantnosti, uspostavljanju niza izuzetno ni~nih uslova. `eleo je da snimi film Kad su cvetale Monada je u starogr~koj knji`vnosti oda Apripada domenu pisaca „novog zanimljivih i relevantnih pitanja i relaci- Metafori~an tretman zatvora, kao i tikve. Da sam ubedio Dragoslava Mihai- koju peva samo jedan glas, obi~no tu`- brutalizma”, on se izvesno ubraja u gru- ja, mno{tvu cini~nih replika u disku- analiza relacija izme|u slobode i zla, re- ferira na provokativni i blasfemi~ni stva- lovi}a, da se sporazume oko scenarija balica. Izabrao je da govori mu{ku tu`- pu autora (Sara Kejn, Mark Rejvenhil, sijama o su{tini egzistencije, odnosu rala~ki korpus @ana @enea. Analogno (Centar film), dobio bih ulogu Apa{a. Ve} balicu kao Vladika Sava u [}epanu Ma- Vasilij Sigarev, Sajmon Benet...) ~iji bio- izme|u slobode i ropstva. Autor sugeri{e @eneovom opusu, Kostjenkov tekst trans- lom... Mu{ka tu`balica je znak najve}e grafski detalji korespondiraju koncepciji da ljudski `ivot defini{e odsustvo slobode sam bio po~eo da ve`bam s Milom Mira- ponuje ose}anja mra~ne nesre}e i sve- `alosti u Crnoj Gori. Da je rizik uspeo njihovih likova (dru{tvena neprilago- (i u tom kontekstu zatvor mo`emo inter- novi}em, i tuberkulozu sam ve} navu- prisutne pokvarenosti, osvetljavaju}i po- |enost i autsajderstvo, naklonost prema pretirati kao metaforu ljudskog postoja- kao, dve se kaverne rascvetale. E, kakvu znalo se ve} posle nekoliko proba jer su lo`aj savremenog ~oveka koji, pobunjen i lepu smrt sam propustio: mladi glumci molili da presko~i tu`- razli~itim opcijama opstrukcije sistema), nja), kao i to da je ~ovek ograni~eniji od van sebe, u neprestanoj potrazi za slo- „ „Tuberani umiru u leto, kad cvetaju balicu. U njegovoj monadi bilo je ne{to od s obzirom na njegovu vanredno eduka- `ivotinje ( Pacov nije ~ovek. Pacov ne bodom, sve odbacuje. U kapitalnoj studiji tikve (...) Ponekad se, Apa{u, desi da i iskonskog bola. tivnu `ivotnu fazu obele`enu koncentri- mo`e bez slobode”). @ivot protagonista o @eneu (Sveti @ene) @an Pol Sartr, u tikve zakasne. Tvoje su, o~igledno zakas- Nije verovao u pri~u da se nekad sanim toksi~no-halucinogenim iskustvi- izvan zatvora (o kojem saznajemo iz nastojanju da ispita su{tinu @anove nile.“ glumilo bolje. Znao je da se uvek bolje ma, psihi~kim krizama i dvogodi{njim njihove konverzacije) karakteri{e iluzija opsesije nasiljem i kriminalom per se, Od Tikava kao da je postalo pravilo glumi sad. I da se bolje glumi sutra. Milo boravkom u zatvoru. slobode i izbora, ograni~ena i povr{na pi{e da su potraga za zlom i permanent- da Milo Miranovi} igra u predstavama Miranovi} je znao da igra to sad i to Klaustrofobija (^as iz tetova`e) je svest koja slobodu percipira kao mo- no ~injenje zla oblici pobune ~oveka koje su postale zna~ajne u biografiji JDP- sutra. Bio je mlad glumac. Njega je kratak komad bez diferencijacije radnje gu}nost da se izabere izme|u razli~itih ekskomuniciranog iz dru{tva. Stvaraju}i a. Kad su cvetale tikve, Stranac, Dundo mogla penzionisati samo smrt. na ~inove, scene ili slike, ~ija se radnja brendova farmerki, automobila ili resto- nesumnjivu apologiju @eneovog `ivota i Maroje, Jelisaveta, kneginja crnogorska, Zato je i voleo stihove koje je Alberto odvija u zatvorskoj }eliji, izme|u trojice rana. Drugi problem kojim se Kostjenko dela, Sartr studira su{tinu izbora zlo~i- Sumrak, Hrvatski Faust, Putuju}e po- Kaejro posvetio jednom portugalskom aktera, Prilepka i Garina koji su nosioci akcentovano bavi u Klaustrofobiji je na~kog pona{anja: osobe koje su isklju- zori{te [opalovi}, La`ni car [}epan glumcu: sukoba, i nemog tre}eg, koji je, kao slabi- poreklo i anatomija nasilja i zla, ~ije iz- ~ene iz dru{tva pravde i zakona (@ene, mali, Mizantrop... „Savr{eno mi je jasno ji i inferiorniji, objekat njihovog bespo- vore pisac vidi u permanentnim ose}a- likovi Klaustrofobije) nemaju mogu}nost U Sumraku Je`ija Jarockog igrao je Da nikad ne}e imati neko delo. {tednog maltretiranja. Su{tina komada je jima nemo}i i nesigurnosti. Sentenciozni da sru{e njihov postoje}i poredak; ipak, slugu Nikifora. Odanog do kraja i konca Da, ali sad, u minucioznoj analizi me|uljudskih Garinovi monolozi su izuzetno inspira- oni i ne zami{ljaju neki drugi sistem, i, Mendelju Kriku koga je, posle bledog i Dok traje ovaj ~as, odnosa u ekstremnoj situaciji, njegovoj tivni i dragoceni zbog istra`iva~kog pri- umesto da svoj `ig be{~a{}a nose u sra-

LUDUS 109, 110, 111 20 EX YU mu, oni se njime di~e, u ~emu Sartr vidi ekstazi pred bogom, @ene kao zlo~inac pot~injenosti i poslu{nosti, dok Sloboda kru`ena interpretacija Kostjenkovog izvo|eni) tekst uvrsti na repertoar jednog „eti~ki stadijum pobune”. @ene svoju t-e tra`i gnusnost ~ak i onda kada ona uvek podrazumeva otvorenost prema teksta, nenametljive re`ije, kamerna i beogradskog pozori{ta, {to izvesno govori `nju prema zlu poistove}uje sa sakra- donosi samo patnju. @or` Bataj to pobuni, {to implicira razila`enje Slobode formalno svedena, nesporne unutra{nje o osobenoj (i usamljenoj) eksperimen- lno{}u, odnosno opredeljenost za vrhu- obja{njava ~injenicom da kr{enje pravila i Dobra. Ova vrsta problemati~ne, nekon- dinamike, i sa veoma ekspresivnim, vi- formisti~ke i bizarne povezanosti izme|u talnoj utemeljenosti Bitef teatra i njegovoj nsko Zlo supstitui{e opredeljeno{}u za izaziva ontolo{ki strah, ali je uprkos tome zuelno i auditivno potentnim kratkim vrhunsko Dobro, pri ~emu je re~ o sve- privla~no, kao da bi}e ho}e da traje samo slobode i ~injenja zla (odnosno prisutnost netr`i{noj opredeljenosti, odnosno od- zla u slobodi) bazi~no je prisutna u Kost- neverbalnim scenama koje evociraju tosti lakrdija{a koji je ushi}en faktumom iz slabosti i kao da `ivotna snaga, na- sustvu `elje za instant uspehom i po- da je predmet poruge (Bataj). Zbog svoje suprot tome, tra`i preziranje straha i jenkovoj drami. svevremeni, klaustrofobi~ni conditio hu- mahnite sklonosti prema ~injenju jezivih smrti. Bataj dalje veruje da je oblast ^as iz tetova`e u produkciji Bitef mana. Posebno treba pomenuti odluku vr{nim impresioniranjem dela u kojima se gubi kao mistik u Dobra zatvoreni krug pravila, prostor teatra i re`iji Stevana Bodro`e je zao- da se ovaj slabo poznati (i minimalno publike. @ENSKA ^AST PROTIV MU[KE SUJETE – SA SRETNIM ISHODOM U vrijeme kada je umanjuju va`nost postulata o „zakonu Soriana (odli~an Alen Liveri}) nismo radosti“, pa je logi~no da se rado{}u uspjeli ~uti... Besprijekorna je dikcijski te drama napisana, do- okon~a njihova veza. Na taj je na~in izvanredna gluma~ki bila je Edita voljno je {okantna Svjetlana Hribar Jago{ Markovi} zadovoljio i publiku i De Kara|ole (Rosalia) koja je odano{}u Filu- Filippa. Vjerujem da mu ovaj to i ne bi meni istinski dirnula svakoga, sjajan je bila ve} i pomisao da zamjerio. Pro{lo je pola stolje}a! Publika bio Zdenko Boti} koji je iz male, uloge bez kako bi podigla, {kolovala i omogu}ila jedna majka ima Radost za kraj `eli pri~u kakve nema u stvarnom `i- teksta (Sorianov sluga Alfredo Amoroso), `ivot sinovima (koji, usput re~eno, nisu – votu... napravio utjecajnu kreaciju, uvjerljivi su pro{lost prostitutke. osim mo`da jednoga – uop}e njegova Na kraju recimo da je predstava bili Damir Markovina, Alex \akovi} i djeca). No, Jago{ Markovi} se evidentno `e- Danas je manje va- igrana na ~akavskom dijalektu s dosta Damir Orli}, kao Filumenini sinovi, vrlo ^ast ili novac, {to je danas va`nija lio zadr`ati u domeni obiteljskih emocija, talijanizama. [tovi{e, ~itavi djelovi re- to~na u debitantskom nastupu bila je `an njen biv{i `ivot kategorija? Na tu je kartu igrao Jago{ a kako bi ipak ostao vijeran De Filippu, ~enice govore se na talijanskom a odmah mlada glumica, diplomantice rimske Markovi}. ne zavr{ava predstavu suzama Filume- potom na ~akavskom dijalektu, tako da (iako se stvari u gla- gluma~ke akademije Leonore Surian, a Sukob izme|u Filumene i Soriana, ne, ve} strastvenim plesom koji ozna~ava nikome ne ostaju nerazumljivi. Emocije i dopadljiva i za~udna pojavom Dragana vama nisu mnogo izme|u `enske ~asti (kakvim Jago{ Ma- vjen~anje sredovje~nih ljubavnika. De strasti, na kojima je Jago{ Markovi} insi- Tom{i} kao slu{kinja Lucija. U ulozi rkovi} dr`i maj~instvo) i mu{ke sujete, Filippo je veliku va`nost, naime, stavio stirao, poni{tili su mogu}nost ozvu~enja promijenile) – Filu- advokata Nocelle, nastupio je Bosnimir stavljen je u predstavi u prvi plan i tom na Domenicovu konstataciju da je Filu- glumaca i to je nedostatak ove predstave Li~anin. mena XXI stolje}a je sukobu slu`e svojom igrom svi ostali mena `ena koja nikada nije pustila suzu, u kojoj se likovi, mo`da i bez ve}eg razlo- Scenografiju predstave potpisuje `ena spremna na akteri. na taj na~in brane}i i svoje osobno po- ga, besprimjerno tuku na sceni, bacaju vr{no pona{anje prema njoj. Kod Jago{a namje{taj, lome boce i ~a{e... Strastveni Ljerka Hribar, dizajn svjetla Deni [esni}, prijevaru svake vrste Markovi}a ova je re~enica tek ovla{ Mediteran ~esto je prigu{eniji u svojoj kostime Bo`ana Jovanovi} i Sandra Vatreni obra~un spomenuta, tako da nema pravog razloga manifestaciji nego bi se to o~ekivalo. A Dekani}, a govor tijela Marija Momirov. da bi bila majka. Bez da Filumena na kraju propla~e. S druge sve one sti{ane strasti, izgovorene s Sjajan izbor glazbe obavio imalo gri`nje savje- strane, pateti~ni trenuci njene ispovjedi, mnogo osje}aja i bola iz usta Domenica je redatelj osobno. Filumena Marturano u dramskoj sti, ona svom ljubav- literaturi spada u `anr komedije, no niku (kojeg smatra su{tinski radi se o vrlo ozbiljnom slu~aju, koji dobija sretan ishod. ^ak i me- mu`em) uzima novac lankoli~an. Ali ne i pateti~an! da bi podigla, {kolo- Filumenin je `ivot okrutna pri~a, ~ija je protagonistica sna`na `ena vrije- vala i omogu}ila dna divljenja. Ba{ zato joj je De Filippo i `ivot sinovima (koji ugradio re~enicu: „Moj zakon je zakon radosti, a ne tuge i pla~a!“, ~uvaju}i tako nisu – osim mo`da glumicu od opasnosti da zapadne u pa- jednoga – uop}e teti~no stanje tra`enja oprosta ili su}uti. Od ove autorove postavke/zamke, Ma- njegova djeca). ^ast rkovi} ju nije uspio obraniti. Ili mo`da ili novac, {to je nije `elio? Filumena Marturano, koju s mnogo danas va`nija ka- energije igra Ksenija Prohaska, povre- tegorija? Na tu je meno zapada u patetiku, ali to je di- menzija koja upravo odgovara dana{njoj kartu igrao Jago{ publici. Gledatelji do`ivljavaju Filumenu Markovi} kao nesretnu i hrabru `enu, istinskiju nego {to su likovi danas tako popularnih voju prvu re`iju u Hrvatskoj, Jago{ sapunica, blisku dana{njem senzibilitetu Markovi} upisao je uz naslov Fi- spremnom na pri~e svake vrste. Publika Slumena Marturano slavnog tali- naprosto u`iva u predstavi koju Jago{ janskog dramati~ara Eduarda De Fili- Markovi} u po~etku vodi s mnogo eks- ppa. Iako se u programskoj knji`ici na- plozivne akcije, a povremeno i apsurda vodi da je Filumena san svake glumice, koji izaziva smijeh. Nezaboravna je sce- nije se mnogo velikih gospodarica scene na u kojoj Filumena na granici fizi~kog oku{alo u toj roli. Nikakvo ~udo! Poput obra~una i dok ih sluge oboje dr`e na Hamleta naj`u|enije mu{ke role, i Filu- rukohvat udaljenosti, pjeva, pred licem mena je u stanju progutati i poni{titi razjarenog Soriana, napolitansku O, sole svoju interpretkinju, jer se radi o vrlo slo- mio, a kada se njih dvoje „dohvate“, `enom karakteru, koji istovremeno sluga Alfredo (Zdenko Boti}) neo~eki- uklju~uje mnoge opre~nosti, a sve zaje- vano preuzima refren pjesme, strastveno, dno moraju djelovati posve prirodno, iz petnih `ila... Prizor se nastavlja u imanentno osobi koja ih nosi. paklenom tempu, poka{ajem stare Filu- Naravno, u tome le`i i velika odgo- menine slu{kinje Rosalije (Edita Kara- vornost redatelja, koji mora to~no znati „ “ {to `eli od Filumene. Jer, u vrijeme kada |ole) da rije{i obra~un vatrenim je drama napisana, dovoljno je {okantna oru`jem, a potom hicima u zrak, {to ih iz bila ve} i sama pomisao da jedna majka istog pi{tolja ispaljuje Alfredo u op}oj ima pro{lost prostitutke. Danas je, gu`vi, da bi sve zavr{ilo dolaskom slugu me|utim, manje va`an njen biv{i `ivot s golemim i rasko{nim pladnjevima s (iako se stvari u glavama nisu mnogo hranom, koja „smiruje“ uzavrele strasti. promijenile) – Filumena dvadeset i pr- Iako se kazali{na publika vjerojatno ne}e vog stolje}a je `ena spremna na prije- slo`iti samnom, jer najja~e emocije kod varu svake vrste, da bi bila majka. Bez nje poti~u ljubavni i ispovjedni prizori, imalo gri`nje savjesti, svom ljubavniku osobno smatram opisanu scenu vhuncem (kojeg smatra mu`em) uzima novac predstave. Filumena Maturano u re`iji Jago{a Markovi}a

21 LUDUS 109, 110, 111 Esej „Ludusa“

scenografe, kompzitore, koreografe. Re- re`ije, organizacije, i ve} tokom studija ditelji koji su radili festivalske produkcije imali prilike da igraju i rade u festi- tokom 15 godina: Ljubi{a Risti}, Vito valskim produkcijama s uva`enim i slav- BUDVANSKI SAN O UTOPIJI Taufer, Damir Zlatar Frej, Rahim nim rediteljima. Mnogi su se nakon na- Burhan, Vida Ognjenovi}, Egon Savin, stupa na Festivalu otisnuli u pozori{ni Ili o najburnijim godinama Grada teatra festivalima, te onih koji su pripadali Haris Pa{ovi}, Dejan Mija~, Nikita Mili- `ivot i postali zvezde na{eg teatra. Sve savremenoj doma}oj ili stranoj dramskoj vojevi}, Jago{ Markovi}, Boro Dra{kovi}, ovo i jo{ mnogo toga je Grad teatar literaturi: Banovi} Strahinja, Karolina Slobodan Unkovski... glumci koji su igra- ostvario, mnogo ~injenica upisao u Nojber, Koko{ka, Pad i Antigona u li na scenama Grada teatra: @arko Lau- almanahe, ostavio tragove u vremenu i Branislava Liješevi¯ Njujorku, veliki zna~aj imao je ciklus {evi}, Voja Brajovi}, Varja Ðuki}, Brani- prostoru, kao i du{ama onih koji su na drama inspirisan legendama iz pro{losti mir Popovi}, Ljiljana Krsti}, Branko njegovim scenama do`iveli ne{to lepo i budvanske regije i okoline. Tako su po- rad teatar se izmakao iz vidokruga skaro, teatra iz Ferare, pri~a o teroru u Ple{a, Petar Kralj, Anita Man~i}, Sve- posebno. Ostale su anegdote o glumcima, stavljene drame pisane specijalno za onih koji su ga stvarali. Mnogi su Argentini s elementima ritualnih plesova tozar Cvetkovi}, Mira Banjac, oni koji su rediteljima, gostima, sme{tanju publike produkciju Grada teatra: Kanjo{ Mace- skloni da poveruju da je prestao da na {tulama ili susret s impresivnom po~injali: Ðuri~ko, Glogovac, Jelena Ðo- na tribine, Borisu Mi{kovi}u i Jago{u... G donovi}, Trus i trepet, Jegorov put. U postoji 2001. nakon zavr{etka XV festi- predstavom Titanik koja je uverljivo ki}... scenografi koji su doticali zvezde: Neke replike iz predstava su zadr`ane u ovom ciklusu izvedeni su i La`ni car vala. Nisu sasvim u pravu, jer je neki govorila o najve}oj pomorskoj katastrofi Miodrag Taba~ki, Juraj Fabri i Geroslav slengu Grada teatra, a ona iz Kanjo{a [}epan Mali, Konte Zanovi}, Montene- oblik festivalskog organizovanja koji se uz sjajne scene koje su zadr`avale dah Zari}, kompozitori pozori{ne muzike: grini... Istra`ivanje pro{losti u mirno- postala je pozdrav: gue gridda. odr`ava osporavanjem predhodnih festi- publici. Zoran Eri}, Ivana Stefanovi}, Isidora Ovde je bilo re~i samo o pozori{nom dopske, pozori{ne svrhe skinulo je s vala, ostao da imenom, kojeg se stidi, Toliko o slu~ajnim susretima. @ebeljan, Rambo Amadeus, koreografi: delu Grada teatra ali ne treba zaboraviti nekih likova senku zaborava i oni su podse}a na ne{to {to je godinama bilo Ve} odnegovana publika dolazila je Sonja Vuki}evi} i Ferid Karajica, Ljiljana muzi~ki deo festivala sa svojom pro- o`iveli novim sjajem, postali na{i savre- lepa realnost Budve. Ve} prve godine po- Dragovi} i Angelina Atlagi}... Mnogi od dukcijom, koncepcijom koja se razvijala i da pogleda predstavu pravljenu njoj u menici. Ti junaci komunicirali su s stojanja Grad teatar je proglasio te`nju za njih osta}e zapisani u istoriji Grada koji predstavljala bri`no birane tematske ci- ~ast. Nemogu}e bi bilo navoditi {ta se sve publikom u drugim sredinama za~u- utopijom, a slede}ih godina, koje su rat i je na ~as sanjao teatar i za koga je san kluse, dovela velike muzi~ke zvezde, desilo za 15 godina na kamenim i prirod- |uju}e lako iako su njihovi karakteri i nema{tina u~inile nepodno{ljivim, do- bio realnost. Model novog pozori{nog orkestre, operu. Balet Narodnog pozori{ta nim scenama Grada teatra. Dogodilo se jezik bili obojeni lokalnim koloritom. `ivljavan je kao istinska utopija. Festival koncepta, (anga`ovanje saradnika po je igrao na velikoj sceni pored mora bu|enje Budve iz vi{evekovnog medite- Tako je stvorena majstorska radioni- je jedini mogao da se izdigne iz trule`i projektu), ohrabrio je pozori{nu pro- Samsona i Dalilu, [eherezadu i Ljubav ranskog dreme`a i dodir s drugom re- ca koja je ~esto koristila mirni i inspira- vremena u kojem je postojao. Jedini je dukciju i u okolnim gradovima: Tivtu, ~arobnicu. Na Trgu pjesnika su nastu- alno{}u kad je ovaj grad imao pozori{te i tivni prostor Zetskog doma na Cetinju ili uspostavljao vrednosti i kriterijume godi- Kotoru, Herceg Novom. pali velikani pisane re~i, izme|u ostalih: publiku koja je dolazila da bodri, gleda, kamene terase Citadele, prostor izme|u nama sni`avane. Jedini je u tom ~asu Uticaji koje je Grad teatar emitovao Ronald Harvud, Janu{ Glova~ki, Ðerd u`iva i zaboravi realnost. Probudila se crkava, sa zgradom tzv. Jadranske stra`e imao slobodu i mogu}nost da pozove kog na okru`enje su vi{estruki. Visoki krite- Konrad, @il Kostaz, Alen Pokar, Tadeu{ kondenzovana energija `ivota naslagana pored crkve Santa Marija. ho}e. Nije nikad imao cenzuru, ve} rijumi uspostavljani i odr`avani godina- Ru`evi}, Peter Esterhazi, Ferenc Juhas, u slojevima Citadele, bedema, ulica, trgo- Gde god je radila pravila je predstave podr{ku dr`ave bez uslovljavanja. Mo- ma podigli su standarde pozori{ne Vladimir Vojinovi}, Huan Oktavio Prenc. va. Uostalom, na Mediteranu je i sam s markom Grada teatara, marku kojoj se gao je da se razvija i unapre|uje. produkcije u Crnoj Gori. Letargija iza- Pomenu}emo tek neke slikare i autore `ivot pozori{te. verovalo i zbog koje se dolazilo u Budvu Da li utopija postoji u realnosti ili taj zvana posledicama po`ara CNP ubla`e- performansa i instalacija iz likovnog U Budvi je po~ela pozori{na pro- koja je u vremenu devalvacije vrednosti pojam isklju~uje realni svet? na je pozori{nim predstavama pravlje- programa festivala: Voju Stani}a, Batu dukcija velikog formata. Anga`ovani su na {irem prostoru, postala najzna~ajniji Grad teatar je dokazao da se utopija nim za svaki Festival i znacajnim pred- Mihajlovi}a, Dimitrija Popovi}a, Nikolu najbolji reditelji da prave predstave vi- produkcioni centar tada{nje zajedni~ke mo`e ostvariti ali ne i odr`ati. U najezdi stavama koje su dolazile iz Beograda, Gvozdenovi}a, Du{ana Ota{evi}a, Olega sokih standarda, {to je dobijalo potvrdu dr`ave. Festival je bio uto~i{te i pribe`i{te turbo folk kulture Grad nije imao snage Novog Sada, Sombora, Ljubljane, Skop- Kulika, Ra{u Todosijevi}a, Iliju [o{ki}a... ne samo publike koja ih je u Budvi umetnicima koji su zbog izrazito demo- da se odupre agresivnom populizmu, lja, Milhajma, Be~a, Moskve, Atine, Min- Sve je to bio Grad teatar. Zapo~eti CD rom videla, ve} i stru~nih `irija na festivali- kratskih opredjeljenja ba~eni na margi- jeftinoj turisti~koj konfekciji, kakofoniji stera, Londona....Publika, najzahvalniji s pohranjenim podacima o Festivalu nije ma gde su osvajale najva`nije nagrade. nu dru{tva. najprimitivnijih zvukova koja je uni- deo pri~e i najve}i uspeh Festivala, imala nastavljen. Mo`da }e se neko ozbiljan Tu produkciju je posebnom ~inilo neko- Kad je po~elo prise}anje na sve {to je jednom latiti i tog posla ili }e brojni {tavala identitet Budve kao kulturne me- je nesvakida{nju privilegiju da gleda liko kvaliteta. Osim velikih projekata Grad teatar ostvario, na predstave koje ostvarenja vrhunskih umetnika poput podaci i ~injenice o Festivalu biti zabo- tropole u letnjem periodu. Samo je malo klasi~ne dramske literature: Medeja, su se tu mogle videti, li~nosti koje su tuda Ale Demidove, Valerija Fokina, Dimitrija ravljeni. To ne treba dozvoliti jer se iz ozbiljnosti nedostajalo da se lokalna sa- Orestija, Troil i Kresida, Bura, San letnje prodefilovale, scene na kojima je igrano, Pevcova, Tomija Jane`ica, Roberta Culi- iskustva ovog velikog multimedijalnog mouprava izbori s tim problemom. O~i- no}i, Leons i Lena, Ivanov, nastalih strana pozori{ta i trupe, pojavio se niz ja, Marije Nojman, Karin [efer, Teodo- projekta mo`e mnogo nau~iti. Posebno gledno nije bilo vizije Budve, druga~ije samostalno ili u koprodukciji s Jugo- imena, naslova, pojmova, ~injenica, koje rosa Terzopulosa, Wolfganga [torha.... ako se zna da se sve ovo de{avalo u godi- od one koju je nametnula stihija. Ipak slovenskim dramskim, Narodnim po- su zavodile ozbiljno{}u. Nemogu}e je ne ^injenica je da su se mladi ljudi s nama nesklonim kulturi period od 15 godina nije mali. Ogra|uju}i zori{tem i drugim teatarskim ku}ama i pomenuti bar neke reditelje glumce, primorja opredeljivali za studije glume, i umetnosti. se bedemima Starog grada, Grad teatar i njegovi `itelji su se suprotstavljali na- diru}em ki~u. Mislili su da se umetno{}u mo`e pobediti namera da se Budva pretvori u buvlju pijacu na moru. Dok su verovali da je to mogu}e `iveli su naj- lep{u realnost tog mediteranskog grada. Ko je imao privilegiju da u tome i u~e- stvuje bio je povla{}en. U tu kategoriju spadaju umetnici, publika, turisti, Bu- dvani kojima se desio festival, prijatelji i oni koji su ga ~esto ili gotovo, uvek uz velike i svekolike probleme, osmi{ljavali i realizovali. ^vrst koncept postavljen na I festivalu, pokazao je osobine koje imaju svi mediteranski festivali sa open-air scenama. Dobra strana je prostor za istra`ivanje u svim segmentima festi- valskog programa. Glavni argument Grada teatra je neponovljiv ambijent koji je ~esto, ili gotovo uvek, dopunjavao re- diteljsko ostvarenje. Istra`ivanje prostora u funkciji je umetni~kog projekta, ~ime se gledaocu otvaraju mogu}nosti za novi do`ivljaj pozori{ta u nepozori{nim uslo- vima. [ta je to {to se tako duboko utisnulo u se}anja, kako pozori{tu odanih posleni- ka, tako i namerne ili slu~ajne publike, koja je nekad u neplaniranom dodiru s pozori{nom igrom na Trgu ispred Grada videla ne{to {to ju je dotaklo? Ba{ u tom susretu mogao se dogoditi Strange frut, gde umetnici iz Australije na visokim motkama izvode mit o Dedalu i Ikaru ili procesija glumaca i publike koja prolazi kroz Stari grad i dolazi na Citadelu gde se nastavljala igra vila i {umskih bi}a iz Sna letnje no}i, Ma- Spektakl predstava San letnje no}i , Budva 1997. godine (Foto: S. [trbac)

LUDUS 109, 110, 111 22 Strana scena

tur{kih radionica, predavanja... Du{ka je adaptirao klasika za ~etiri glumca. Samo bila saradnik na komadu Margaret mu{ka podela i prebacivanje pri~e u TOTALNO – ENGLESKA (drugi deo) Vilkinson O`enih se komunistom u re`iji okvire izuzetno, ~ak despotski, stroge D`eremija Herina. Na probama su mno- katoli~ke {kole za de~ake, ovde ne pred- Tek putuju}i po severnoj Engleskoj, daleko go razgovarali o razvoju pri~e i likova, stavljaju problem. Kalarko je uspeo da Margaret je dopisivala i prepravljala ko- prevazi|e mogu}e gej konotacije i napra- od turisti~ke ponude Londona i do skoro mad, a ja sam prisustvovala probi gde su vi predstavu o uskra}enosti, zabranjenoj na osnovu stori-lajna glumci sopstvenim ljubavi, potrebi za ne`no{}u, ljudsko{}u i zapostavljanog Liverpula, otkrila sam po re~ima improvizovali ~itav komad po strasti. Iako glumci Metju Sincel, D`ejson zadatim temama i scenama. Majkl Ho- Majkl Spelbring, D`eremi Bek i D`ejson neku tajnu veli~ine britanskog teatra d`is, Selina Bojak i Deka D`ons u ovoj Dabin mo`da nisu idealan izbor za po- pri~i o ljubavnom trouglu u vreme ma- delu, ipak je svedena scenografija (drve- kartizma u Americi, izdaji i proma- na platforma, dve stolice i kov~eg), sjajan {enosti, otkrili su mi zapravo na koji dizajn svetla, te poigravanje s jedinom na~in tako po{tovani i ve~ito perfektni Maša Jeremi¯ rekvizitom – zabranjenom knjigom [ek- britanski glumci savla|uju komplikova- ne odnose izme|u likova, nijanse emoci- spirove drame umotane u crveno platno, utopis velike veliko-britanske ture univerzitetu. Kuriozitet je da je jedan od ja. Istovremeno, bilo mi je drago {to uspelo da u~ini da se problemi prenebeg- nastavljam na Lejk distriktu, na ~lanova komisije bio i dr Dragan Klai}. zanat koji sam stekla u Jugoslaviji ima nu. Ina~e, engleska verzija je ra|ena za Pjezeru Hevsvoter, u istoimenom Uz pedago{ki i dramatur{ki rad, Du{ka primenu i u Engleskoj – uspela sam da potrebe [ekspir festivala u Batu. hotelu na kraju sveta. Kameno zdanje, je i cenjeni mladi kriti~ar ~asopisa pomognem Margaret, Du{ki i ekipi da Pute{estvije zavr{avam pikanterijom obraslo br{ljanom, nadvija se iznad vo- „Stejd`“, pi{e o dramskim produkcijama teatra na osnovu adaptacija tekstova pi- re{e neke probleme u zapletu, te da je – izlo`bom posve}enom Tolkinovom de, a naokolo su pa{njaci, brda prekrive- severne Engleske, te edinbur{kom Frind` sanih za druge medije (scenarija, radio posle vi{ednevnog mu~enja da se pri~a Gospodaru prstenova i D`eksonovim na papratima, `alfijom i divljom mentom festivalu. Priliku je dobila zahvaljuju}i drama, romana, poezije). Do kraja godi- {to bolje uobli~i, reditelj D`eremi, nakon filmovima. U Muzeju nauke ova eks- te je vazduh te{ko-slatkast od eteri~nih Nagradi za mlade kriti~are „Sandej tajm- ne o~ekuju ih premijere omnibusa mog obrazlaganja, za`alio {to nisam bila kluzivna postavka otkriva tajne stvara- ulja. Na suprotnoj strani jezera su farme sa“ koju je dobila pre 5 godina. Zavidna ]incano & rodjendan Smirnove po s njima od po~etka rada. I ja sam. No, nja iluzije Srednje zemlje i posve}enost ovaca i umahovljene hrastove {ume, pa biografija, zaista, pogotovu {to Du{ka komadima Ljudmile Petru{evske i Sent iskustvo je bilo dragoceno. Shvatila sam, tako grandioznom projektu kao {to je tro- ~arolija kraja zaista mo`e da rasvetli ne- ima manje od 30 godina! Egziperijevog Malog princa. tako|e, Du{kine muke: u Engleskoj, gde delna ekranizacija romana. Detalji s koji- ke nedoumice, na primer oko [ekspi- S Du{kom dugo pri~am o njenim je pisac svetinja, te{ko je raditi na{ posao ma je ura|ena scenografija, kostimi, rovog Sna letnje no}i. Samo sam ~ekala [ta sa `ivim piscem problemima kao novoustanovljenog dra- u prisustvu istog. oru`je, maske je fascinantna. Iz razli~itih da mi Puk sko~i na glavu, ili me za~ara maturga. Niko zapravo ne razume {ta bi razloga, ~ini mi se da je i moja britanska Oberon. Kumbrija (tako se zove ovaj deo njen posao trebalo da predstavlja, tako avantura podsetila na putovanje u dalek i Engleske) deluje gotovo teatarski ne- Kod nje, u ~udesni Njukastl na reci da ~esto nailazi na nerazumevanje. Po- Tolkin za kraj Tajm i nedaleko od obala Severnog mora, nedostupan, a prepoznatljiv, stvarno u kombinaciji zelenila, ti{ine, trebno joj je mnogo energije da bi organi- Tolkinov svet. ~isto}e (nezamislive za nas). pristi`em ta~no pred premijeru verzije zovala i istovremeno edukovala ljude. Putovanje se bli`i kraju. Kre}em Produ`avam za Njukastl. Na{a ko- Vendersovog Neba nad Berlinom (u ori- Tokom mog boravka, uz uobi~ajene ranca ote`alog od razli~itih bro{ura i leginica i „Ludusova“ produ`ena ruka u ginalu se to zove Krila ~e`nje), koju je aktivnosti, pripremala je i {estonedeljni knjiga ka Londonu. Britanska prestonica Engleskoj, Du{ka Radosavljevi}, u ta- adaptirao za ansambl Nordern Stejd`a i kurs za pisce – za magistarske studije uzima zalet za jesen. Ne mogu da se mo{njem Nordern stejd` pozori{tu radi priklju~enu amatersku dru`inu, reditelj i na temu Pisanje za izvo|enje. Na moju odlu~im koji bih komad radije pogledala kao dramaturg i na Odseku za englesku umetni~ki direktor Pozori{ta Alan Li- sre}u, uz premijeru, u Njukastlu uspela pre povratka za Beograd. Cenu Artura knji`evnost i pisanje jednog od dva po- djard. Iako se vidi nesrazmera izme|u sam da prisustvujem i specifi~noj probi. Milera u Apolo teatru, ili novi komad stoje}a univerziteta predaje dramaturgi- mogu}nosti profesionalnih glumaca i Naime, tokom septembra u organizaciji Jasmine Reze u D`ermajn strit pozori{tu, ju. Zanimljivo je da je Du{ka pionir ove amatera, te odre|eni dramatur{ki proble- pomenutih Nju rajting nort, Njukastl mo`da Argument trupe Teatar O u Pitu, struke ne samo u Njukastlu ve} i u Bri- mi ove pri~e o zaljubljenom an|elu, ipak univerziteta i Nordern stejd`a trajao je ili Ukro}enu goropad Marka Rilansa sa taniji. Dramaturgija kao zanat tamo je fascinira igra tehnolo{kim mogu}nosti- seminar Work in progress posve}en zvezdom Komplisitea Ketrin Hanter u malo poznata, a inicijativom agencije ma. Na ogromno belo stepeni{te (Stair- „proslavljanju novog pisanja i novih na- Globu? Na kraju se odlu~ujem za ekstra- Nju Rajting Nort (za promociju nove se- ways to heaven) emitovane su projekcije ~ina rada“. Odabrana su tri nova koma- vagantni Art teatar na Lesteru (poznat verno-engleske drame), te Njukastl Uni- iz ~ak 7 video bimova, ~ime se posti`e da savremenih pisaca i pru`ena im je po britanskoj praizvedbi Beketovog Go- verziteta i Nordern stejd` pozori{ta trude utisak nekakvog `ivotnog, egzistenci- prilika da tokom nedelju dana rada s doa pre gotovo pola veka) i [ekspirovog se da je promovi{u. Du{ka je ina~e u jalnog tobogana savremene civilizacije i profesionalnim glumcima, rediteljem i R&J u adaptaciji i re`iji D`o Kalarka. To Britaniju stigla 1993. Uspela je da upi{e i problema koje ona nosi. Ina~e, Nordern dramaturgom razviju svoje ideje i ada- je njujor{ki hit prenesen s ameri~kom diplomira teatrologiju na Hadersfild uni- stejd` je sme{ten u manju salu Njukastl ptiraju drame potrebama izvo|enja. Kra- mladom podelom na Vest End. Kalarko je verzitetu blizu Lidsa, a ne tako davno plejhausa, i odi{e prili~no opu{tenom jem septembra i u oktobru bi}e odr`ane Romea i Juliju, ~itaju}i komad kao, kako doktorirala je na temu Metateatar kao atmosferom. Postoji (mada ne pod ovim javne prezentacije ura|enog, s idejom da ka`e, „tragediju o tome kako su ljubav i politi~ko sredstvo u jugoslovenskoj dra- imenom) od 1978, a zanimaju ih produk- se jednom naprave i produkcije. Uz ovaj strast preobrazili ovo dvoje dece u mi osamdesetih i devedesetih na Hal cije koje istra`uju mogu}nosti i granice seminar, organizovan je i niz drama- odrasle ljude u neprijateljskom svetu“, godine i{lo se u drugi grad: Beograd, Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Skoplje. Na nekoj od akademija imali smo mogu}nost KADA RADIM – IMAM VREMENA ZA SVE da se upoznamo s budu}im kolegama i gledamo njihove predstave, pa se zato ge- Pozori{ni portret iz Makedonije: glumica vku, i ne osetim kad sam savladala tekst „U mom pozori{tu, pa i u celoj mojoj neracijski skoro celo ex YU glumi{te koji u~im”. zemlji, talentovanih glumaca je mnogo. poznavalo. Prvi put sam se s kolegama sa Katina Ivanova A para za predstave je malo. Skoro sva YU prostora profesionalno srela 1976. u pozori{ta u Makedoniji su u te{kom fi- seriji „Morava 76”. Bilo nas je skoro 120 Rok trajanja glumaca iz ~itave biv{e Jugoslavije. Lepo Sne¦ana Mileti¯ nansijskom stanju. Neka nemaju ni – zauvek osnovne uslove za rad. Ekonomija nam smo se dru`ili, a neka prijateljstva posto- je slaba; jedva se odvajaju pare za je do dana{njeg dana. O nekim kolegama, o|ena sam i odrasla u centru kilometara udaljeno od centra Skoplja. produkciju. Nedavno je u Skoplju posle raspada Jugoslavije, ne znam ni{ta, Skoplja, koje tada nije bilo veliki Oko nas su planine Vodno, Kitka, Suva „Upravo smo za zatvoren pozori{ni zavr{en MOT (festival Mlad otvoren a bogami nekih vi{e i nema. Prijateljstvo Rgrad. Na `alost, sada to vi{e nije Gora, a vidi se i Solunska Glava. Na{li prostor adaptirali predstavu Magdo teatar). Divne smo predstave videli. s Mikijem Manojlovi}em datira od tada. miran i lep grad u kojem je vladao divan smo lepu vikendicu, od koje smo na~inili ljubov moja, nastalu za Ohridsko leto gde Bogato opremljene. Ideje zvu~e i li~e. I Profesionalno smo opet lepo sara|ivali u filmu D`ipsi med`ik. Divan partner, moral. Ljudi su lepo `iveli. Bajka je porodi~nu ku}u, uredili dvori{te s mnogo je nagra|ena kao najbolja. U pozori{tu opet isto: ideja i imaginacija ima, ali ne i ~ovek i kolega. Lepo sam sara|ivala i s po~ela da nestaje posle zemljotresa, da bi cve}a, a iza ku}e je ba{ta. Kako smo igram u Balkanot ne e mrtov Dukov- para za realizaciju. U ovoj balkanskoj krajem ovog stole}a potpuno i{~ezla. oboje vredni, brzo smo savladali vrtlar- kolegama u Dr`avi mrtvih – Radkom skog, u re`iji Aleksandra Popovskog, koji nesre}i, jedino su umetnici bili neimari; Poli~em, Milenom Pavlovi}, Neboj{om Centar grada je postao nepodno{ljiv za stvo. Prvi krompir nam je bio veli~ine smo igrali i u Novom Sadu i Beogradu. S ni u jednom ~asu nisu prestali da grade Glogovcem, Evom Ras... Obo`avala sam normalan `ivot. Kako u detinjstvu nisam perle i monistra, ali smo ga u dru{tvu Paviljonima u re`iji Sr|ana Jani}ijevi}a, mostove. Momentalno kulturna saradnja Pavla Vujisi}a. Nema me|u nama ni imala svoje selo – kao sva deca koja su prijatelja pojeli kao kikiriki. u kojima igram Ljudmilu, bili smo i na Makedonije sa svim starim i novoimeno- Stoleta Aran|elovi}a. Danas se radujem odlazila kod rodbine na sela – re{ila sam Za ~etiri godine, koliko smo u selu, Pozorju, a igram i u Oslobo|enju Skoplja vanim prostorima lepo traje. Nedavno je susretima s Predragom Ejdusom, Perom da popravim tu falinku ”, pri~a Katina mnogo smo nau~ili: iz knjiga, vi{e od Du{ana Jovanovi}a u re`iji Sr|ana Jani- na{e pozori{te gostovalo u Banja Luci, Kraljem, Vesnom ^ip~i}, Ljiljom Gad`i}... Ivanova, prvakinja Makedonskog naro- me{tana, a najvi{e od rastinja. Prvi put u }ijevi}a. O~ekujem da u na{e pozori{te Mariboru, Zagrebu, Novom Sadu. Ranije Najsve`ije novosadsko poznanstvo i dnog teatra, koju zati~emo u Novom `ivotu oboje jurimo ku}i. Lepo je i nama i stigne ruski reditelj Zoldak i spremi smo takvu turneju nazivali „kroz Ju- prijatno dru`enje bilo je s Batom Sadu na festivalu Novosadska arena, gde na{im prijateljima, koji su prilikom prve interesantan projekat radnog naslova goslaviju”, a danas je to ”Balkanska tur- Paskaljevi}em. Sara|ivala sam s mnogim je za ulogu u Dr`avi mrtvih nagra|ena posete govorili da smo dve avionske sta- Dom. Raduje me {to podjednako dobro neja”. Sada o~ekujemo da nam doma}ini rediteljima – od Slobodana Unkovskog, kao najbolja glumica. @ele}i da se po- nice daleko od centra grada a danas nam sara|ujem i sa starijom i s najmla|om do|u u goste. Nedavno je kod nas gosto- Vasila Hristova, a volela bih opet da kloni novosadskoj publici, celu no} se dolaze kao i kad smo `iveli u centru. Jedi- generacijom glumaca i reditelja. Novi valo Srpsko narodno pozori{te sa Sum- sara|ujem s Ma|elijem. Divan reditelj. I truckala autobusom od Skoplja do Novog no {to se drasti~no promenilo je {to usta- puls vremena koje u pozori{te ulazi njivim licem. Egon Savin je napravio u na{em pozo- Sada, ali, vredelo je, jer }e aplauz, ka`e, jem rano i ne le`em kasno. Ovo je period preko mla|e generacije glumaca i re- ri{tu odli~ne predstave. S Popovskim je na dodeli priznanja pamtiti dugo. kad najradije ~itam stare brojeve ~a- ditelja veoma mi se dopada. Ima mnogo pravo zadovoljstvo raditi, a imam lepa „Moj mu`, koji, isto kao i ja, nije sopisa „Dobro jutro” i knjige o vrtlarstvu. {ta da se nau~i od njih. Zato glumci Ljudi i susreti gluma~ka iskustva i sa Sr|anom Jani- imao svoje selo, s odu{evljenjem je pri- Poslednjih meseci upadne i po neka dru- nemaju „rok trajanja”: {to vi{e u~e i }ijevi}em. Volim da radim. Kada radim – hvatio ideju da se preselimo pa smo se ga knjiga, ali ne kao pre. @ivot na selu otvoreniji su da razumeju i shvate vreme „Dok sam bila na studijama odr`a- imam vremena za sve, a kad nisam dali u potragu za selom, i na{li ga – uslovljava prakti~ne poglede. Gledaju}i u koje sa sobom donosi novine, toliko su vali su se susreti akademija i na tim anga`ovana, nemam vremena Dolno Sonje, na 650 metara visine je, 12 dvori{tu cve}e, ~upkajuci po neku tra- aktuelni i „upotrebljivi”. susretima smo se upoznavali. Svake ni za {ta.

23 LUDUS 109, 110, 111 Doma}a scena

dinara. Toliko bi trebalo da ulo`i i Re- publika, a deo }e obezbediti i sama ka- MATRIJARHAT U VOJVO\ANSKOM POZORI[TU nji{ka op{tina. Dogovoreno je, tako|e, da Pokrajina, po izgradnji centra, sa 1,5 Novosadska pozori{na razgledncia s kraja letnje no}i) ~ime bi se unekoliko pokrio Milanom Govedaricoma, @ankom To- miliona dinara godi{nje finansira rad „Exitov“ dug prema SNP-u. Posle du`eg mi}em i Milo{em Kre~kovi}em, bio je gost Na|a, ka`e Dragan Sre}kov, pomo}nik 2003. godine vremena u ku}u je vra}en i koristan Royal National Theatre u Londonu. pokrajinskog sekretara za kulturu. Na| obi~aj de`uranja tokom predstava. Tako se, po sopstvenim najavama, u Kanji`u su stvari stajale u oktobru, a iz ugla vra}a 2006. kad zatvara svoj orleanski Sne¦ana Mileti¯ po~etka novembra. Na| gradi novo pozori{ni krug, {to }e obele`iti mara- gnezdo tonom tokom kojeg }e, sve su prilike, u ktobar 2003. je u pozori{nom smi- vojevi} je na gostovanje poveo novo- Magla oko Orleanu, Parizu i Kanji`i, izvesti sve slu bio relativno miran mesec u sadskog sekretara za kulturu Roberta predstave nastale tokom vi{e od decenije ONovom Sadu. Sem po~etka rada na Kolara koji nije pisao izve{taj, Radivoje- Pozori{ta mladih Izvr{no ve}e Vojvodine potpisalo je rada u Nacionalnom koreografskom predstavama San letnje no}i u Srpskom vi} to ipak o~ekuje od novinara s kojima oktobra protokol o izgradnji Centra Jo`efa centru. narodnom pozori{tu u re`iji Kokana se susreo 15-ak dana po povratku – Na|a u Kanji`i. Centar, koji bi bio neka U pro{lom broju je, uredni~kom gre- S druge strane, u Pozori{tu mladih, Mladenovi}a, Pirandelovih [est lica ekipa iz Novog Sada osvojila je tamo{nje vrsta istra`iva~kih studija, ili posebne {kom, u tekst „Novi upravnici, nove osim {to su jo{ tada merkali jelke za no- tra`e pisca u re`iji Ivana Cerovi}a – u teatarske ljude, {to predstavom, {to „Sto- akademije s programom netipi~nim za uloge, a problemi stari“, mimo znanja vogodi{nje predstave za decu, ni u no- istom teatru ali u produkciji „Duplog maklijom“ i „Moravom“ na koje su ami- ovda{nje akademije, trebalo bi da bude autora tog teksta, naknadno uba~ena dna“ i SDUV-a, te Sirana u re`iji Lju- vembru se prakti~no nije de{avalo ni{ta, otvoren 2007. Izgradnju centra, koji }e se re~enica da je Radoje ^upi} postao novi gosi odlepili. Jedno od tri izvo|enja ~ak ni vrlo diskutabilne predstave boslava Majere i komada radnog naslova gledao je i na{ ambasador u Madridu oslanjati na postoje}u zgradu „Cnese“ u direktor Pozori{ta mladih. Izvinjavamo Via Italia u re`iji Kinge Mezei u No- kakvih je bilo pro{le sezone. [teta je centru Kanji`e (novi deo gradi}e se na se ^upi}u i Dragoljubu Selakovi}u koji je Trivo In|i}. prava {to nekoliko dobrih glumaca ovog vosadskom pozori{tu/ Ujvideki Szinhaz, Srpsko narodno je gostovalo oktobra mestu sada{nje oronule bibliote{ke zgra- i dalje direktor kao i glasina o smeni upravnika Po- teatra nikako nema priliku da odigra de), Pokrajina }e finansirati s 18 miliona ovog teatra. u Skoplju i Kumanovu. Igrali su Sumnji- neki dobar tekst pod vo|stvom nekog zori{ta mladih, kao najzanimljiviji do- vo lice, a njihove Disko svinje bile su u ga|aj u oktobru izdvojio se dolazak tri ozbiljno motivisanog reditelja. Ansambl Poljskoj. Sredinom meseca najavljena je i je krajem oktobra gostovao u Narodnom `ene na ~elo pozori{ne Vojvodine, {to, „Ogledalizacija“, projekat Foruma za uzmemo li u obzir prethodno imenovanje pozori{tu s Kengurima koji na doma}oj novi ples koji }e ubudu}e biti ravno- sceni ba{ i nemaju publiku, {to je, mo- Mirjane Markovinovi} za direktora Steri- pravno ~edo SNP-a. Po sopstvenom kazi- jinog pozorja, sugeri{e da je pozori{tem gu}e, delom i problem svom poslu nedo- vanju, u {ta }emo se tek uveriti za neko- raslog marketinga, ali to je generalna na severu zemlje zavladao matrijarhat. liko meseci, nova uprava SNP-a se trudi Naime, novi predsednik Zajednice boljka novosadskih pozori{ta. da {to efikasnije neutrali{e sve negativne Publiku }e, veruju u ovom teatru, profesionalnih pozori{ta Vojvodine posta- detalje pod svojim krovom. U oktobru su la je upravnica NP/Nepsinhaz Subotica dovesti zahvalju}i karticama „Jork poku{avali da urade ono {to bi, da je Balkan kompanije“ i njene direktorke Ljubica Ristovski, za sekretara zajednice situacija bila normalna i da su pravovre- ponovo je izabrana Vi{nja Erski, a novi Albene Ska~eve, koja je proteklog leta meno izabrani, uradili jo{ letos. Jedan od anga`ovala nekoliko mladih ljudi da po selektor Festivala profesionalnih pozo- kolegijalnih poteza svakako je ponuda ri{ta Vojvodine je pozori{ni kriti~ar Da- firmama prodaju kartice koje nude po- ansamblu Novosadskog pozori{ta / Ujvi- pust za predstave u Pozori{tu mladih. rinka Nikoli}. Ona }e ovaj posao raditi deki sinhaz da krajem godine, dok se umesto ne{to ranije izabranog selektora Prodato je vi{e od hiljadu kartica po 600 ma|arska scena renovira, do|u i rade na dinara, a zanimljivo je da su ljudi koji su Svetislava Jovanova koji je „abdicirao“ scenama SNP-a, a svakako najva`niji je jer je postao pomo}nik upravnika ih prodavali uveravali klijente da kartice najava repertoara ove ku}e. va`e i za sva gostovanja u ovom po- Srpskog narodnog pozori{ta. Posle premijernog Gombrovi~evog Deset predstava - 6 dramskih i 4 de- zori{tu {to, me|utim, nije ta~no, jer va`i Ven~anja u re`iji Marka Ka}anskog, do samo za predstave Pozori{ta mladih i one ~je, koje }e biti izvedene u 6 dana, novi kraja sezone planirani su: Sterijina Po- selektor mora da izabere do 15. marta, a koje ovo pozori{te dovede iz unutra{njosti kondirena tikva u re`iji Ksenije Krnaj- festival }e ove godine biti odr`an aprila i, eventalno, Beograda. Iste kartice u{le ski, Ka}u{e Davora [pi{i}a, Euripidova (datum jo{ nije utvr|en) u Subotici ~ije su i u SNP - ugovor s „Jorkom“ potpisao Alkestida u re`iji Ljuboslav Majera i pozori{te naredne godine slavi 150 godi- je prethodni upravnik Miodrag Petrovi} - Tekelija Petra Gruji~i}a u re`iji Du{ana na postojanja. Festival, koji podrazumeva ali za SNP one ko{taju duplo vi{e no u Petrovi}a. Posebno zanimljiv trebalo bi i specijalne programe – radionice, Pozori{tu mladih – 1.200 dinara. Ove da bude Projekat tri, ili kako sa~uvati promocije, seminar i master klas - bi}e kartice – a za SNP ugovor ih predvi|a nevinost (sveta) u okviru kojeg }e se, uprili~en na 3 scene, a za sve predstave 3.000 – koje }e agenti „Jorka“ prodavati bi}e obezbe|en simultani prevod na kroz radioni~arski pristup i u prisustvu po firmama i {kolama, omogu}i}e ma|arski, odnosno srpski. pisaca, predstaviti mladi reditelji: @anko gledaocima popust od 50% za 2 premijere U oktobru je pod okriljem Sterijinog Tomi}, Darijan Mihajlovi} i Predrag i 3 reprizne predstave - po sopstvenom pozorja osnovan Savez pozori{nih kriti- [trbac. Oni }e re`irati tekstove Jelene izboru - dok }e s popustom od 30% mo}i ~ara i teatrologa Srbije. Njegov pred- \or|evi} (Kome verujete), Marije Sto- da kupe neograni~en broj ulaznica za sednik je Aleksandar Milosavljevi}, pot- janovi} (Sigurna ku}a) i Aleksandra sve reprizne predstave SNP-a. Popusti ne predsednik Miroslav Radonji}, sekretar Novakovi}a (Zub). va`e za gostovanja a sama kartica va`i Katarina ]iri} Petrovi}, a ~lanovi jo{ i Najavljeno je da }e svaki novi pro- do kraja 2004. U okviru projekta NADA pozori{ni kriti~ari @u`ana Franjo i Ivan jekat SNP-a imati i svoj produkcioni tim dramaturg SNP-a Uglje{a [ajtinac, Medenica. Podse}anja radi, ovaj Savez a jedan od timova trebalo je da ~ini i eki- zajedno s beogradskim kolegama: Mari- postojao je davnih 60-ih - njegov pred- pa udru`enja „Exit“ (u oktobru je naja- jom Stojanovi}, Jelenom Kajgo, \or|em stednik bio je Eli Finci, a sekretar Feliks vljeno da }e oni brinuti o predstavi San Marjanovi}em, Gor~inom Stojanovi}em, San letnje no}i u izvedbi SNP-a Pa{i}. Napor da se on opet aktivira tokom 90-ih je bio uzaludan. Novoosnovani „Zdravkine uloge pamtit }e se po „Malom mistu” pretvarala u goropadnu, Savez, koji je postao ravnopravan ~lan njenoj jedinstvenoj strasti i mudrosti, po autenti~nu ali vlajinu nje`na srca, dok je AICT-a na skup{tini u Bukure{tu, pre- klaunovskom smijehu i suzama gor~ine u ulozi Violete donijela nje`an lik hrabre BILA JE DALMACIJA neispunjenih snova, po kricima bijesa, po `ene... Tko mo`e zaboraviti ta dva vashodno }e brinuti o unapre|enju po- zori{ne kritike kod nas i plasiranju sa- Oti{la je Zdravka Krstulovi} šutnji u svetim trenucima samozatajnos- opre~na karaktera u Smojinim serijama, vremene doma}e drame na inostrano tr- ti, po vje~noj upitanosti nad ivotom i tko mo`e zaboraviti klaunovnski lik iz `i{te. Na predstoje}em Pozorju Savez }e spremnosti na pustolovine po labirintima „Opere za tri gro{a” u re`iji Ciulija, uprili~iti susrete mladih pozori{nih kriti- Svjetlana Hribar ljudske duše, po tragi~noj nje nosti, po pamtit }e se njena uloga Majke iz ~ara, a ve} do tada trebalo bi da publi- kvintesenciji enstvenosti u njenim naj- Kamovljeva „Mamina srca”, kao i njena kuje biltene s informacijama o na{oj Domu socijalne skrbi za starije i je ila desetlje}a splitskog HNK. Vijerni iracionalnijim, najtajanstvenijim, tam- posljednja uloga - igrala je Dalmaciju - u dramaturgiji na srpskom, engleskom i nemo}ne osobe u Vara dinu, 5. je kazališni posjetitelji pamte njene blistave novitim porivima, u svemu onome što Magellijevom „Buzdi”. I bila je prelijepa enu ~ini ljudskim bi}em” - zabilje io je o francuskom, a do kraja sezone i zbornik Udecembra, u 64- toj godini, umrla kreacije Mare u glasovitoj Kati Kapurali- dok je izgovarala onu jednu jedinu Zdravki Krstulovi} najve}i poznavatelj pozori{nih kritika predstava koje }emo u poznata hrvatska glumica Zdravka ci Marka Foteza, bila je Kate A daja u re~enicu: „Ja sam Dalmacija...”. hrvatskog glumišta Dalibor Foreti}. me|uvremenu videti. Krstulovi}. Libru Marka Uvodi}a, Charlotte Corday u Iako je bila potpuno posve}ena kaza- Zdravka Krstulovi} bila je Dalmaci- Ro|ena Spli}anka, od rane se mla- Marat/Sadeu, Sveta Ivana u istoimenoj li{tu, Zdravka Krstulovi} proslavila se ja. Utjelovljenje svih onih finih, urbanih Mladi reditelji dosti bavila kazalištem i to vrlo svestrano predstavi, Helena u Trojankama, Ismena svojim filmskim, a posebno televizijskim `ena uzmorskog pojasa Jadrana, koja se i jo{ mla|i pisci - od baleta, preko operete do prvih dram- u Antigoni Desdemona u Othellu, s jedna- ulogama. Njene kreacije An|e Vlajine u uvijek bila spremna `rtvovati za ono {to skih uloga - paralelno poha|aju}i sred- kim je uspjehom igrala u mjuziklima... „Malom mistu“ i gospo|e Violete, vlasnice je radila – bez obzira je li bila rije~ o nju glazbenu školu i klasi~nu gimnaziju, Po~etkom sedamdesetih godina pre- plesne {kole u „Velom mistu“ zauvijek kazali{tu, o brizi za obitelj... Glumac i reditelj Ratko Radivojevi} a potom Akademiju dramske umjetnosti lazi u slobodne umjetnike, igra u zagre- ostaju u svijesti gledatelja tih dviju tele- Umrla je daleko od rodnoga grada, vratio se iz [panije gde je na Festivalu u Zagrebu. Kao stipendistica splitskog ba~kim kazalištima - gotovo je nemogu}e vizijskih serija. Imala je ~udesnu mo} shrvana bole{}u koja joj vi{e nije dozvo- plesa, muzike i susreta Madrid SUR teatra, odmah nakon završetka studija, nabrojiti njene velike uloge koje igrala transformacije: u stvarnom `ivotu ljupka ljavala da `ivi onako kako je `eljela. S igrao svoje More, more. Po sopstvenom vra}a se u rodni grad gdje zapo~inje nje- predanoš}u svojstvenom istinskoj umjet- i samozatajna, gotovo do kraja `ivota kazali{tem. kazivanju – jer, umesto novinara Radi- na bogata karijera glumice, koja je obil- nici. djevoj~ica, Zdravka Krstulovi} se u Slobodna.

LUDUS 109, 110, 111 24 Festivali NOVA TRAGANJA ZA STARIM no, gde se zapravo nalazi, netremice i zadubljeno otpratila je predstavu do kra- ja koji u svom transu nije primetila. A IDENTITETOM onda se razlegao aplauz koji je pokazao kako ne{to, iako odigrano i vi|eno u te{- XI vr{a~ka pozori{na jesen kim uslovima (ogroman, hladan prostor kojeg je nemogu}e zagrejati, a glumci predstave Beli, beli svet uspeli su to Ivana Matijevi¯ svojom igrom, prostor u kojem, ako niste zauzeli dobro mesto ne mo`ete mnogo toga videti...) postaje klasika. ojana Udicki, glumica vr{a~kog oktobra, pod sloganom ovogodi{njeg se- U okviru prate}eg programa u kojem Narodnog pozori{ta „Sterija“ o lektora i umetni~kog direktora @eljka su predstvljane publikacije vezane za Bzna~aju Festivala za gluma~ki Huba~a „Novi preseci, novi pogledi“. pozori{te, slede}eg dana promovisan je poziv u sredini izvan centra kulturnih Nakon sve~anog otvaranja Festivala ( ~asopis Sterijinog pozorja „Scena“, a u zbivanja: „Za glumce na{eg pozori{ta, {to nije, kako je bilo predvi|eno, u~inila Klasici na akademijama, predstavili su kao i svakog pozori{ta u unutra{njosti, Biljana Srbljanovi} kao dobitnica na- se studenti Fakulteta umetnosti iz Pri- festival iz vi{e razloga zna~i mnogo. grade Sterijinog pozorja, jer nije do{la) {tine iz klase Jovice Pavi}a. Upe~atljivo i Prvi, koji me kao glumicu interesuje, je kojem je prethodio performans koji je potresno izvo|enje scena iz anti~kih tra- da mogu da odgledam, mo`da ne po pot- aludirao na „klasiku i novu klasiku“, gedija studenata glume akademije koja puno ispravnoj, no ipak stru~noj selekci- prva u zvani~noj selekciji bila je pre- trenutno bez sedi{ta i sama nosi tragi~ne ji, presek najboljih predstava u godini, i dstava „doma}eg“ ansambla Narodnog prizvuke prostora koji stoji u njenom to takvih koje nisu zasnovane samo na pozori{ta „Sterija“ iz Vr{ca – Ah, to vre- nazivu, prepoznala je i nagradila publi- doma}oj ili samo svetskoj literaturi. Po- me u`ivanja. U pitanju je komedija re- ka koja je i u ovim programima punila smatraju}i predstave, nastojim da tra`im nesansnog pisca Karla Goldonija sa ori- prostor, dodu{e male scene Vr{a~kog po- gde sam, uspostavljam kriterijume. Jer, ginalnim naslovom La`ljivac ~iju je zori{ta. U takmi~arskom programu tre- ako `ivite u unutra{njosti, niste u stanju adaptaciju i re`iju uradio Vladimir La- }eg dana izvedena je predstava Majstor i da vidite sve; ve}ina nema uvid u po- zi}. Novi presek i novi pogled, odnosno, Margarita po istoimenom romanu Mi- zori{na zbivanja. Festivali nam daju tu strategija i taktika u odnosu na klasiku, haila Bulgakova, u dramatizaciji i re`iji vrstu informacija. Susre}emo se i s ko- kako se u razgovoru nakon predstave Kokana Mladenovi}a, s ansamblom Na- legama i razmenjujemo mi{ljenja o radu, (koji se odvijao svake ve~eri) izrazio rodnog pozori{ta iz Sombora koje slovi za “ o umetni~koj, ali i materijalnoj situaciji. Feliks Pa{i}, Vladimira Lazi}a vidi se jedno od pozori{ta iz unutra{njosti na „ O Festivalu Udicki ka`e: Ovogodi- ve} u izmeni naslova, kao i ubacivanju ~ijem primeru najo~itije funkcioni{e ve} {nji Festival se malo promenio, iza{ao iz originalnih songova kojih u izvorniku ovo{tala pri~a o potrebi decentralizacije dosada{njeg kli{ea, pomo}u dve predsta- nema, sa ciljem da se, kako je rekao re- kulture. Dinami~na (mada mal~ice pre- ve: Burhanovog Belog, belog sveta i sa ditelj, do~ara travestija, makijavelizaci- duga, pa joj pauza oduzima na dina- Kosom. Ostale su nastale na osnovu kla- ja i kranevalizacija ~itavog dru{tva mi~nosti u drugom delu), sa savr{eno si~nih umetni~kih sredstva, neke ve}eg, nazna~ena ve} u naslovu. ^ini se da je i uigranim, pa i raspevanim ansamblom, neke manjeg umetni~kog dometa. Obra- ~itav ansambl bio nadahnut ovim rene- neodoljivim Volandom u izvo|enju Sa{e dovala su me ta dva iskoraka, jer su sansnim duhom, a on je na kraju poneo Torlakovi}a, ~ija ironija prema ljudskom omogu}ila da Vr{ac vidi i polako se i publiku koja je „svojim“ glumcima rodu sa kojim se poigrava, ali i prema navikava i na vid novog teatra. Potrebno tap{ala u ritmu bu~ne muzike iz pred- svemu ostalom, pa i samom sebi, duhovi- je i da se kolege naviknu na koreodrame, stave. Otvaranje Festivala propratile su i ta i ubojita istovremeno, predstava kao Po motivima romskih bajki: predstava Beli, beli svet (Foto: \. Tomi}) mjuzikle... dve izlo`be u foajeu – „Glumi{ta beo- da je, kako je prime}eno u razgovoru po- Na Festivalu interesantno je upravo gradska“ Mitra Trnini}a i izlo`ba Mu- sle nje, zatekla publiku. Iako je nagradi- to da su predstave bile `ivi organizmi – zeja pozori{ne umetnosti, autora Ksenije la ni{ta manje intenzivnim i dugotrajnim klasi~nog teksta Kose koji pripada tako|e aplauze usred scena uparvo zbog pre- pratile su na{a zbivanja, ~itana kroz [ukuljevi} Markovi}, posve}ena {ezde- aplauzom od prethodnih, vr{a~ka publi- ve} klasi~nom `anru mjuzikla, ali, pre poznavanja. klasiku, a nisu bile, kako ja to zovem, setogodi{njici stvarala{tva jedne od na- ka nije reagovala upravo na ironijsku svega, energija koja je kuljala sa scene i Poslednjeg dana 11. Vr{a~ke pozori{ne muzejske predstave. Ja imam obi~aj da {ih najve}ih glumica - Mire Stupice. distancu u predstavi, mo`da zbog ozbilj- nije se dala objasniti ni jednim precizni- jeseni na konferenciji za novinare pratim i publiku – kako prima, kako Naredni dan otpo~eo je Okruglim nosti teme, a mo`da nenaviknuta na njen jim pojmom, u~inili su ovu predstavu saop{tena je odluka `irija o nagradama reaguje na pojedine delove predstava ili stolom Pozori{te nacionalnih manjina u neuobi~ajen, neklasi~an tretman kroz apsolutnim favoritom publike koja joj je Festivala. @iri u sastavu: Vladimir Sta- na celu predstavu. Publika je ovoga puta Srbiji s brojnim u~esnicima iz sveta po- skoro kabaretsku formu. tu energiju vra}ala aplaudiraju}i joj – na menkovi}, predsednik, Petru Krdu, Sve- sa svojim grupnim, kolektivnim reakci- zori{ta: Rahimom Burhanom, Borkom nogama. U toku ovog dana svoje mesto tislav Jovanov, Neboj{a Bradi} i Ale- jama u ve}ini predstava bila, ne sau~e- Pavi}evi}, Jovanom ]irilovom i mnogim Na tragu na Festivalu dobila je i promocija jedinih ksandar Milosavljevi}, Grand Pri Festi- snik, ve} u~esnik, kao da je bila statista u drugima. U ve~ernjim satima po~eo je na{ih pozori{nih novina – „Ludusa“, te vala ve}inom glasova dodelio je predsta- predstavi. Dopalo mi se i {to su reditelji i prate}i program Festivala – Klasika na `ive klasike ~asopisa ~ije su dve tre}ine posve}ene vi Majstor i Margarita, za re`iju iste to ~ak i oni stariji kao {to je Dejan Mija~ Akademijama u selekciji Pavla Lazi}a, pozori{tu – „Premijere plus“. predstave, tako|e ve}inom glasova veoma moderno postavili predstave, iz asistenta na Fakultetu dramskih umet- Tajnu energije, ili bar uigrane kore- nagra|en je Kokan Mladenovi}, za ulogu dana{njeg vremena, kako ih mi ose}amo. nosti iz Beograda. Prvi su se predstavili Naredni dan protekao je u duhu tri ografije i raspevanih glumaca izuzetnih Starca u predstavi Beli, beli svet na- Jer, prvi festivali klasike bili su koncipi- studenti Akademije „Bra}a Kari}“ iz pozori{na klasika. U okviru Klasike na glasova iz predstave Kosa, otkrili smo gradu je dobio Irfan Mensur, a za ulogu rani strogo, po svim pozori{nim kanoni- klase Neboj{e Dugali}a, kola`om scena akademijma studenti glume Fakulteta donekle slede}eg dana kada su se u okvi- Gavrilovi}a u Rodoljupcima Tihomir ma klasike. Me|utim, ono {to moramo da iz tekstova razli~itih stranih i doma}ih dramskih umetnosti iz Beogrdad u klasi ru Klasike na akademijama predstavili Stani}, specijalnu nagradu za kolek- pratimo i {to saznajemo i iz „Ludusa“, to pozori{nih klasika. Druga predstava iz Biljane Ma{i} igrali su Nu{i}a, a u zva- studenti glume iz ma|arske klase Aka- tivnu igru dobio je ansambl predstave su te`nje i rad svetskog teatra“, nagla- zvani~ne selekcije bila je Beli, beli svet ni~noj selekciji igrani su Sterjini Ro- demije umetnosti iz Novog Sada. Naime, Kosa Ujvideki Szinhaza, specijalnu {ava Bojana Udicki. Ona je na kraju pri- po tekstu Milene Markovi}, nastala po doljupci Jugoslovenskog dramskog po- kako su rekli studenti ove akademije na nagradu za ulogu Folrinda u predstavi metila i odsustvo svojih mladih kolega na motivima romskih bajki, u re`iji Rahi- zori{ta, u re`iji Dejana Mija~a. Novu Mi- njoj se osim verbalnog izra`aja, insistira Ah, to vreme u`ivanja dobio je Ivan Vr{a~kom, ali i svim drugim festivalima, ma Burhana, a kao koprodukcija ovogo- ja~evu postavku Rodoljubaca kojom je i na ve`banju pokreta i pevanju, a ma- kao njihovu veliku gre{ku jer „na Aka- di{njeg BELEF-a i Malog pozori{ta ponovo otpo~elo sa radom JDP i o kojoj se |arska klasa ima mogu}nost da jedan \or|evi}. Poslednja u prate}em progra- demiji se nau~e samo osnove zanata, sve „Du{ko Radovi}“. Najuo~ljiviji iskorak ve} mnogo toga ~ulo, publika je do~ekala semestar studira na Akademiji dramske i mu Klasika na akademijama predstavila ostalo ide kroz rad, `ivot, pra}enje i iz klasike (ali svakako i njen doprinos uz du`no po{tovanje koje pripada kla- filmske umetnosti u Budimpe{ti na kojoj se uve~e Akademija umjetnosti iz Banja posmatranje kolega, `ivota, ali i publike. stvaranju nove klasike) u ovoj predstavi sicima kakvi su Sterija i Mija~, ali je postoje posebni dopunski ~asovi vezani Luke, a nakon toga usledila je dodela A glumac“, dodaje Bojana Udicki, „mora bilo je njeno izvo|enje van prostora Mija~evo novo ~itanje Rodoljubaca na isklju~ivo za muzi~ku dramu. Poslednja nagrada i izvedba predstave u ~ast da bude najve}i posmatra~ okoline u ko- pozori{ta. Naime, Beli, beli svet je zbog pravom tragu `ive klasike, ve} doprinelo predstava iz zvani~ne selekcije izvedena nagra|enih, potpuno u duhu Festivala joj `ivi. Zavr{etak obrazovanja nije di- koncepta predstave izveden u hangaru, kalkulacijama da je upravo Mija~, kojem te ve~eri bio je Nu{i}ev Narodni poslanik klasike – Molijerovog Uobra`enog ploma Akademije – ona je samo papir k- malo izme{tenom iz centra grada, pa je je ovom predstavom svakako bilo mesto u Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ iz bolesnika Narodnog pozori{ta iz Beogra- oji }e vam otvoriti vrata da u|ete, a kako publika do njega stizala na razne na- konceptu ovogodi{njeg Festivala, iako Zrenjanina, u re`iji Du{ana Petrovi}a. da. Neko je primetio da upravo odluka o }ete dalje „plivati“ – zavisi od vas“, zak- ~ine, ali je, {to je najva`nije, stigla, i, {to ve} laureat Vr{a~ke pozori{ne jeseni, u Bio je to odli~an primer {ta zapravo zna~i nagradama na Festivalu koja nije bila lju~ila je na{a sagovornica. je jo{ va`nije, napunila ovaj ogroman najte{njoj konkurenciji za nagradu. klasika. Sude}i po Nu{i}evom tekstu – to jednoglasna svedo~i o njegovom kvalite- prostor. Vo|ena kroz svet pri~e mo`da Ve} sutradan u toj konkurenciji na- je ono {to nema rok trajanja, ili je u tu. Bilo kako bilo, idu}i za svojom odred- Klasika budu}eg klasika Milene Markovi}, re- {ao se i mjuzikl Kosa Ujvideki Szinhaz-a pitanju to {to smo mi (ljudski rod) uvek nicom klasike i nove klasike, ali ne `ijom (ali i konkretnim uputstvima) no- (Novosadskog pozori{ta) u re`iji Viktora isti, a klasika to samo prepoznaje. Tako dr`e}i je se suvi{e rigidno, ba{ kao {to je i nova klasika vog klasika Rahima Burhana prevo- Na|a. Predstavu na ma|arskom (dodu{e je ova predstava, odli~na ilustracija to bio slu~aj u ovogodi{njoj selekciji, ovaj |ena iz belog u za~udni tamni vilajet, sa simultanim prevodom) publika je ra- Nu{i}a, komunicirala sa publikom sama festival, pored jo{ nekolicine kojima je Vr{a~ka pozori{na jesen, ~ija je odre- publika je na trenutak, ali samo na zumela i primila ba{ kao i sve druge, pa po sebi, a tek dve ili tri replike izmenjene sli~an po kvalitetu, ve} obele`ava, ne dnica Klasika i nova klasika, odr`ana je trenutak, bila zbunjena. Shvativ{i, posle i bolje od njih. Univerzalni jezik muzike u skladu sa replikama dana{njih „narod- samo vr{a~ku, ve} pozori{nu ove godine jedanaesti put, od 14. do 20. tog trenutka, vi{e intuitivno no racional- i to one sada ve} prepoznate kao klasika, nih poslanika“ izazivale su buran smeh i jesen uop{te.

25 LUDUS 109, 110, 111 Festivali / Doma}a scena

su stavile velika pitanja. Ka`em to jer klasika srpskog pozori{ta. Pitam se ko- talenat i „evropska“ disciplina, garnirani verujem da veliki teatar ne daje odgov- liko puta svi mi na Balkanu moramo da balkanskim ose}ajem za ukus? ore; ako nije tako on automatski postaje sri~emo stare istine da bi ukazali na Ovo poslednje pitanje je dobro vezano PITAM SE... mali. Njegova misija je da postavlja s temom okruglog stola Pozori{te na- „ “ pitanja – va`na, su{tinska, ~esto bolna. novi put ? Reditelj i glumac iz Bugarske o svojim utisci- Kosa Ujvideki Szinhaza me je fas- cionalnih manjina u Srbiji. Tu sam dobio Obi~no su to pitanja na koja nema odgov- i odgovor na moje li~no pitanje: toleranci- cinirala ujedna~enom igrom ansambla u ma s festivala Vr{a~ka ora, ali mogu da iniciraju diskusije, {to i ja uvek daje dobre rezultate, ne samo u nije uvek neophodno. kojoj su i glavne uloge, i epizode, i hor pozori{na jesen Beli, beli svet Rahima Burhana me razvoju manjina, nego i ve}ine. jednako va`ni. Pitam se kada }emo mi Na kraju, dugujem iskrenost: voleo je odu{evila koncentratom balkanskog na Balkanu razumeti da se najve}i Petar Kaukov ose}aja sadr`anog u romskim bajkama, bih da ponovo do|em majstorski situiranim u suptropsku Indi- kvalitet u pozori{tu dobija kad se ujedine u Vr{ac. ju. Pitam se koliko puta svi mi na Balka- a samom po~etku, dugujem obja- Jedan od mehanizama je festival nu moramo da prolazimo kroz crni svet {njenje: prvi put sam u Vr{cu. Vr{a~ka pozori{na jesen. Re~ „festival“ da bi otkrili da su odgovori i pitanja o NUop{te, prvi put sam u Banatu, i uvek ozna~ava „praznik“, „manifestaci- `ivotu vrlo jednostavni? shvatam da se ne nalazim u Austro- ju“, „razmenu“, „kvalitet“, i, obi~no nas U Majstoru i Margariti Kokan Mla- ugarskoj, ve} u malom austrijskom gra- Bugare, ta re~ asocira na na{ tradi- denovi} se, u trajanju od skoro tri sata, du izme|u Srbije i Rumunije. Kao {to cionalni izraz the best of. A to najbolje poigravao sa mnom kao da sam pijun i neki arhitekti i gra|evinci pre dva ili dva upravo se krije u, po mom mi{ljenju pokazao mi je da ljudska fantazija nema i po veka nisu dobro razumeli gde ta~no izuzetno sre}no odabranom podnaslovu granica ako ume{ da slu{a{ svoje srce. treba da sagrade ovaj gradi} – na ne- festivala Klasika i nova klasika. Kokan, srpski Voland, do{ao je u Sombor ma~ko-austrijskoj ili srpsko-rumunskoj Pozori{ni festivali na kojima sam i kao „nesta{no dete“ stvorio svoje Dobro. granici. Naravno, kasnije, stigli su i prisustvovao u Srbiji mi uvek iznova do- Pitam se koliko puta svi mi na Balkanu sovjetski arhitekti, dali su svoj doprinos nose radost zbog uverenja da profesija moramo da otkrivamo da dobar teatar ne (ipak mali) u arhitekturi grada i zatim – kojoj sam se posvetio jo{ uvek ima smi- postoji samo u velikim gradovima, pa i nestali. Danas ovde sve vi{e obnavljaju sao. Konkretno, u Vr{cu sam do{ao u ne samo u bogatim gradovima, ve} i u stare gra|evine da bi dobile dostojno dodir s majstorstvom velikih reditelja, sredinama gde se okupljaju ljudi oko mesto koje im i pripada. osim {to sam se iznova uverio u kvalitet velikih ideja? Pozori{te je kao i grad. srpskih glumaca. Ne bih mogao da Savremeni teatarski klasik Dejan Posle ~uvenih prete~a, slavni po~etak i raspravljam o nagradama koje je podelio Mija~ mi je predstavio Rodoljupce klasi- tradicija sasvim prirodno do{le su i godi- `iri od autoriteta, ali mogu da iznesem ka Jovana Steriju Popovi}a i pokazao ne novih traganja, ali i novih lutanja. deo mojih li~nih utisaka. koliko je Sterija savremen. Jo{ jednom Sada je u toku novo traganje za starim ^etiri od ukupno 6 predstava u ta- sam shvatio koliko je Jugoslovensko identitetom. kmi~arskom delu programa pred mene dramsko (i njegov ansambl) savremena Voleo bih da ponovo do|em u Vr{ac: Petar Kaukov [iroka lepeza Kod nas nema konstantnog podr`a- vanja od strane dru{tvene zajednice i institucija, ne postoji stimulans za razno- NERAZBIJENO OGLEDALO Kakvo je stanje u Evropi {to se ti~e likost. Tako alternativa `ivi diskonti- pozori{ta? nuitet. Ivana In|in govori o petnaest godina vizuelnost. U tome va`nu ulogu igra U Evropi se ne govori o alternativi i muzika. Zvuk je po~etna ta~ka svih meinstrimu. Sve i sva{ta pronalazi put Ogledala mojih pozori{nih predstava. Hipidejs je, do donatora i publike. Lepeza najrazli- Ne znam kuda na primer, iskustvo u alternaciji. Sve- ~itijih stvari pronalazi fondacije za reali- me vodi ovaj put Bo¦idar Mandi¯ denost jezika na {to manju meru, ali i zaciju. Na berlinskom festivalu Unidram poku{aj da se {to vi{e ka`e. Muzika nije mesto pronalaze i plesa~i, performeri, nikakav dodatak psihologiji dela ili sred- teatrolozi, rok-opermeni, monodramisti. Da li je mogu}e u~initi ne{to na na{oj a nekoliko meseci pozori{na trupa svetu. Astal, posuda, telo... Zato su mi stvo za proizvodnju emocija ve} sama U Evropi svaki kvart ima svoju pozo- sceni? Ogledalo proslavi}e 15 godina po- dela bez uo~ljive dramaturgije, poseduju re`ija, samostalnost uzbu|enja, ono {to ri{nu trupu. Koriste se napu{tene fabri- Pre 10-ak godina bio je o~it uticaj i stojanja i aktivnog delovanja na Z unutra{nju logiku i introvertovanu me vodi. U njoj sam, a ona je u meni. ke, kasarne, stambene zgrade, ulice. akumulacija informacija iz velikog sveta: sceni. Njen osniva~ i spiritus movens, Pozori{ni u~enici postaju gra|ani, deca, Grotovski, Barba, Vilson, Bruk, Bau{, Ivana In|in spada u pionire alterna- penzioneri, hendikepirani, jer mora se tivnog teatra kod nas. Svojim delovanjem Valc. Bio je to odraz u~enja iz kojeg su nekako orazveseliti siva svakodnevica proisticale predstave plesa i negovornog kao reditelj, inicijator i poslenik, obe- visokoindustijskog de{avanja. ^ini mi se le`ila je umetni~ki prostor raznovrsnim podru~ja. Sad se ose}a zasi}enost te kao da postoje visoki umovi koji to sve tendencije i potreba za autohtonim putem, delovanjem i nizom predstava: Snovigra, instruiraju i razmi{ljaju kako da na- Puna torba, Sestre hlebna pri-a, Tango vrsta otrgnu}a iz tog miljea. Tome se prave balans u dru{tvu. Ponuda je ra- pridru`uje i Ogledalizacija – skup na apokalipso, te brojnim performansima i zli~ita: buto ples, autorske poetike, ko- zajedni~kim ritualima scensko-muzi- kojem poku{avamo da vaskrsnemo au- reografska dela, balet. U Holandiji se tenti~nost, samosvojnost, izvorno, du- ~kog procesa s Borisom Kova~em. Zapa- puno pa`nje poklanja invalidima. Mladi `en je njen rad s Katalin Ladik i osni- {evno. Umetnost je `iva samo ako pro- na {takama ili u kolicima ple{u, govore vanje me|unarodnog festivala scenske isti~e iz dubine personalnog odre|enja. tekst, glume, pa se izjedna~avaju s osta- umetnosti pod nazivom Ogledalizacija. Uz nas je i planetarna me|unarodna lim dru{tvenim slojevima. Treba korigo- Sledi festival nove muzike Interzon i me- mre`a iz Berlina Creativ Corporation. |unarodne radionice Dunav expres. Ra- vati socijalne odnose, svima dati {ansu. S Nama nedostaje alternativa s li~nim hendikepiranima rade poznati reditelji, dila je i susretala se s mnogim evropskim pe~atom. renomirani autori, i obrnuto – veoma imenima, poput Dejvida Kleverta, Mi- Petnaest godina postojanja? mladi i nepoznati stvaraoci rade velike rande Hendersons, Elije Van Dajk, Tai Ci Nije to bilo lako, ali nam je predznak predstave. Zamislite da kod nas, u Ate- Cuaona. Svi su ostavili utisak plesne vi- entuzijazam. Tako }emo slede}e godine ljeu 212 radi neki nepriznati reditelj. To zure na ovog novosadskog autora i ani- imati mnogo slavljeni~kih manifestacija. matora sopstvenog pogleda na svet i je kod nas jo{ uvek nezamislivo, mi to ne shvatamo. Nemamo refleks za novo, a to Zatim }emo se posvetiti se sebi. U meni umetnost. Avangardno ose}anje i aute- raste `elja da se vratim su{tini stvaranja. nti~na estetika obele`ja su gotovo svih bi svakako bili elementi osve`enja celokupnog stanja u pozori{tu. Postoje Stvarala{tvo je, za mene, na~in opstanka dela Ivane In|in. U poslednje vreme njen u ovom izgubljenom svetu rudimentarne rad lociran je na mlade s nedovoljno stimulisani i destimulisani akteri. Zato sve {anta. Tendencije u Evropi su inter- serijalizacije i perfekcionog mno`enja razvijenim osobinama. pozori{nih dela. @elim introvertovani [ta je za tebe pozori{te? nacionalizacija trupa, glumaca, umre- `avanje estetike i scenskih aktivnosti i dijalog sa samom sobom, obnovljeno Nastojim da produ`im pa`nju izme- ra|anje, tihi prezir prema ulenjenom |u glumaca i mene, nas i publike. Istra- aktuelnosti. Insistira se da trupa iz jedne umu nestvaranja. ^ovek je `iv samo dok `ujem osvajanje prostora, tragam za ide- dr`ave sara|uje s drugom trupom. pora|a umetni~ka dela, ali to mogu biti i jama iz narodnog hleba, ne{to {to bi bilo Kakve su te{ko}e alternative kod primarno, biblijsko oslanjanje na paga- nas? obi~ne stvari iz `ivota, najjednostavnije nski odnos prema kosmosu. Neverbalna Nezavisne trupe nemaju sigurnost i odsvirana sonata na ulici ili osmeh na komunikacija je kolektivna igra. Suo- naj~e{}e se baziraju na dobroj volji u~e- licu. ~avanje s egzistencijalnim pitanjima, snika. Promene ljudi i nestalnost ansam- Znam jedino da za umetnika nije ispovest stanja li~nosti i prevazila`enje bla, jednostavno re~eno, zamaraju. Ta- dobro da se poda utilitarnosti. To mo`e straha, su mi okupacije. Hleb je duhovna man zapo~ne{ projekat a akteri te na- biti samo efemerni iskorak, a zatim ob- metafora, mirno}a i ritam. Pogledajte pu{taju. Malo ih je koji mogu da izdr`e i novljeni povratak u sebe. @elim da sa korpulentne seoske doma}ice s kakvim istrajavaju. Jedna od njih je Olivera Sa{om radim za svoju du{u, taj put ne erotskim nabojem mese testo u drvenim Milo{evi} Crnjanski i Sa{a, toliko odan poznajem i ne znam kud me vodi, ali na}vama. Zanosni guzovi nisu nikakva da mu ni prezime ne znam. Naravno da nastoja}u da ne izneverim sebe, da vulgarnost ve} poezija pokreta. To je se {alim, `elim da mu se bezimeno{}u jednostavnim koracima ishodam svoju energija koja uzbu|uje, odvla~i nam zahvalim za sedmogodi{nju posve}enost unutra{njost, pa`nju od patnje i nesnala`enja u ovom Petnaest godina Ogledala: Ivana In|in i predanost Ogledalu. iskustvo.

LUDUS 109, 110, 111 26 Norve{ka

Slede}eg dana studenti su izneli Odlu~ili smo da u toku ~itavog rada, ^etvrtog dana, svi su uspostavili dobar svoja vi|enja i ideje o onome o ~emu su pa i predstavljanja, u sredi{tu pa`nje odnos sa glumcima. `eleli da pi{u. budu sami tekstovi. [to se ti~e vremenskog ograni~enja, „11. SEPTEMBAR“: Diskutovana je skica svake pojedi- Za pozori{te smo izabrali slede}e: koje je sve vreme bilo prisutno, bilo je Izve{taj o saradnji obrazovanja dramskih na~ne pri~e. Puno, konstantno osvetljenje. Pet naravno zahtevno i naporno, ali studenti- Postavljena su pitanja o likovima: notnih stativa i pet barskih stolica. ^etiri ma dramaturgije je rad sa zadatim vre- pisaca Norve{ke i Srbije Da li su oni mo`da isuvi{e li~ili jedni glumca i jedan ~ita~ didaskalija (tako|e menskim rokovima istovremeno i potre- na druge? Da li su imali jasnu funkciju? glumac). Bez kostima. ban, u kretanju ka procesu koji uklju~uje Da li je me|u njima bilo dovoljno Radionica u Oslu je trajala ~etiri i profesionalno pozori{te. Jer, po zavr- Ranhild A. Marli suprotstavljanja? dana. Prvog dana, po izboru reditelja, {etku studija, to postaje njihova sva- Da li su imali dovoljno potencijala da studenti su podeljeni u dvo~lane grupe. kodnevica – ~esto im sti`u zahtevi da se ramski pisac postavlja premise Grupa na{eg projekta je po{la od jedni druge menjaju? Tekstovi su pa`ljivo i{~itani. Reditelji su rukopisi brzo predaju. scenske umetnosti. Upravo iz tog slede}e pretpostavke: Da li je bilo dovoljno sukoba izme|u postavljali pitanja i zajedno sa studenti- Va`no je sretati i upoznavati kolege iz Drazloga, veoma je va`no da i sami ”Talenat nije ne{to {to se mo`e nau- izre~enog i u~injenog? ma pronalazili nova re{enja. drugih kultura, kao i umeti predstaviti tekstopisci sara|uju sa pozori{tima. ~iti, ve} samo razvijati kroz pove}anu Postavljena su pitanja o samoj pri~i: Pokazalo se, ba{ kao {to smo bili i svoj li~ni proces rada. I dok je po{tovanje „Pozori{ta moraju ulagati vi{e, mora se svest o zanatu. Postaju}i deo pozori{ta i Tema? naslutili, da su prevodi rukopisa sa so- tu|ih na~ina pisanja i metoda u osnovi vi{e pisati i brisati“ – tvrde kako svi pozori{ne akademije, kao i u~estvuju}i u Koja je centralna tema? bom nosili i nesporazume. svakog rada, upravo ta sposobnost dramski pisci, tako i pojedini reditelji. njihovim aktivnostima, studenti pro- Da li sukob prirodno proisti~e iz U svim napisanim tekstovima je bilo izra`avanja pred drugima pru`a ose}aj Dug niz godina, pozori{ta u Norve- {iruju svoja znanja o pozornici, te se na radnje? jo{ nekih nedovr{enih i nejasnih pojedi- jo{ ve}e sigurnosti u svoj sopstveni vid {koj su sklapala ugovore sa dramskim taj na~in kod njih osve{}uje ono {to se Pitali smo se da li je sa drugima nosti; napravljene su ispravke, bez pre- delanja i stvaranja. piscima, i kroz svoju istoriju, do sada naziva pisanjem scenografije. Ovim pro- uop{te mogu}e diskutovati nedovr{ene voda. Grade}i mostove ka glumcima i re- Sva pitanja koja su dolazila od stra- imala nekoliko kratkotrajnih poku{aja cesom osve{}ivanja, kroz samostalni misli. diteljima drugih zemalja, mi stvaramo i ne reditelja bila su u vezi sa izvo|enjem da svu svoju pa`nju poklone savremenoj metod rada, studenti razvijaju i svoj Proces pisanja je ranjiv i puno toga razvijamo jedan novi, zajedni~ki jezik u pozori{tu i polaze}i od njih studenti su norve{koj drami. sopstveni izraz, svoju formu. Istovre- treba odbraniti. pozori{ta, kako bi svi pozori{ni umetnici nastavili svoj rad na rukopisima. Pojedi- Danas je na{a stvarnost, na`alost, meno, oni na taj na~in sklapaju nova Pokazalo se da je sve to sasvim mo- jedni druge razumeli i preko nacionalnih ni delovi su bili sasvim izmenjeni. Ka- takva da pozori{ta imaju sve te{nje eko- poznanstva, grade svoj ”netvork” i pro- gu}e diskutovati na na~in koji bi uje- snije je sve napravljene promene trebalo granica. nomske okvire i sve ve}e potrebe za za- nalaze sebi saradnike, ~ime se, zatim, dinio svih {est pri~a u jednu, mo`da Od velike va`nosti je i bliska veza sa radom. upravo iz tog razloga {to sam proces pi- prevesti na norve{ki, te nam je bio neo- neizbe`no pobolj{ava i kvalitet budu}e phodan i prevodilac, i to onaj koji je mo- prevodiocem, kako bi sva tuma~enja na Ona, dakle, vi{e nisu u mogu}nosti scenske umetnosti. ” sanja nije bio zapo~et. Te{ko}e su nastale kraju bila upravo onakva kako ih je i sam da ula`u u razvoj dramskih pisaca. u formulisanju sopstvenih misli na drugi gao biti u dijalogu sa samim dramskim Sa ovim idejama sastavljen je dvo- piscem. pisac zamislio. Od prevodioca se, dakle, Dramaturzi i reditelji ~esto vode ra- godi{nji studijski plan i posle obimnih jezik. Jezik je, naime, bio filter izme|u o~ekuje ne samo dobro poznavanje jezika zgovore sa nezadovoljnim dramskim pi- onoga {to se mislilo i onoga {to se iskazi- Ve} slede}eg dana predstavljene su prijemnih ispita, od ukupno pedeset nove verzije. Nastavili smo sa diskusija- mladih ljudi, ve} i posedovanje sposo- scima, koji ne razumeju komentare koje kandidata izabrana su tri. valo. bnosti da u jeziku pojedinca prepozna dobijaju na svoje rukopise, jer, pre svega, Slede}i izazov je bio u tome kako da ma i novim prevodima. Ubrzo smo uvideli da su studentima Tre}eg dana tekstovi su predsta- njegove razli~ite ritmove. ne vladaju stru~nim jezikom. To {to bile neophodne ve`be iz grupnog rada. me|usobno tuma~imo tekstove posle Celokupan proces na{eg rada bi ve- isuvi{e mali broj pisaca ima jasna dra- prvih napisanih verzija. Sve se odvijalo vljeni glumcima, a u osnovi njihovog da- Bilo je va`no nau~iti razgovarati o pro- ljeg rada i na~ina ~itanja bili su dogovori rovatno bio jo{ bolji da smo od samog matur{ka znanja ote`ava uspostavljanje cesu koji se odvija. Ali, isto tako, `eleli putem elektronske po{te. po~etka imali priliku da sara|ujemo sa razumnog dijaloga izme|u dramskog U radionici smo se slu`ili engleskim sa dramskim piscima i rediteljima. Na- smo da ostvarimo vezu i sa drugim pravljeno je jo{ nekoliko zajedni~kih istim prevodiocem, kako bi, izme|u osta- pisca i dramaturga. jezikom, ali pisati se moralo na mate- dramskim piscima i studentima koje ispravki. log, i studenti u toku procesa mogli da Isto tako, dramski pisci obi~no nisu rnjem – sa time su se, naravno, svi nismo poznavali. Poslednjeg dana na{e radionice, postavljaju pitanja. Sve vreme smo napo- dovoljno ni uve`bani za to kako da pri- odmah slo`ili. Do{li smo do re{enja: Norve{ka je mala zemlja. U ovom glumci su nastavili rad sa rediteljima. sletku radili sa samo jednim prevodio- hvate savete i komentare drugih dram- tekstovi bi se prvo mogli prevesti na vremenu op{teg povezivanja nije va`no Pred prvo javno ~itanje, koje je bilo cem, umesto planirana dva; mada je skih umetnika, koji dolaze do njihovih srpski ili norve{ki, da bismo ih kasnije samo ~itati dramske pisce drugih ze- zakazano za isti dan, jo{ jednom smo po~etna ideja bila da svaki student radi sa rukopisa. I tako, dramski pisci, ponekad zajedno mogli tuma~iti i komentarisati. malja ili samo slu{ati o njima. Mi smo pro{li kroz sve rukopise. Glumci su sada po jednim poznavaocem i norve{kog i bez ikakvog protivljenja, ili prihvataju Studenti su nastavlii sa svojim ra- `eleli da radimo zajedno sa studentima sebi pribli`ili tekstove i usvojili likove. njihovog maternjeg jezika. Imali smo, sve savete koji im se daju, {to ~esto vodi dom, ponovo svako u svojoj zemlji. Po{to izvan na{ih granica i time pro{irimo Veoma brzo su uo~ili i razlike u isku- me|utim, dobrog prevodioca, sa velikim ka bledom, besciljnom i besmislenom smo prvo putem elektronske po{te pri- svoja istra`ivanja u oblasti saradnje sa stvenoj osnovi svih rukopisa. U onima radnim kapacitetom, te je na kraju sve, projektu, ili ne priznaju nikakve savete, mili prevode svih tekstova, otvorili smo {kolama i pozori{tima. pisanim na srpskom jeziku nije bilo ni- ipak, bilo dobro re{eno. primaju}i svu kritiku sa potpunim ne- radionicu u Norve{koj i diskutovali sve Ponuda da sara|ujemo sa studenti- kakvog filtera u odnosu na problematiku Na{a inspirisanost tekstovima stude- razumevanjem. Ni to, svakako, obi~no ne napisane komade. ma iz Beograda sjajno se uklopila u na- rata, koja im je svakako bila i bli`a. I nata dramaturgije iz Srbije je znatno biva dobro. Neka od pitanja su bila ista ona ve} {e planove. tema i likovi su bili ogoljeniji, ose}anja obogatila i na{e studije. Upoznali smo jo{ Napisani komad, koji se postavlja na razmatrana u Beogradu. Da li smo se bi- ”Narodno pozori{te” iz Osla je pri- izra`enija. scenu, mora predstavljati celinu u kojoj i li dobro razumeli? jednu, novu zemlju zahvaljuju}i na{em premalo svoj savremeni festival za jesen Norve{ki studenti su imali sasvim drugi umetnici u~estvuju i o kojoj i oni Da li su pitanja vezana za likove boravku u njoj kao i saradnji sa novim 2003. godine i pokazalo interesovanje za druga~ija iskustva sa 11. septembrom i imaju pone{to da ka`u. Stoga je veoma bila tako razli~ita? Nedostajao nam je kolegama. Na taj na~in smo ujedno i pro- proces koji smo zapo~eli u Beogradu, a njihove pri~e su imale druga~iju perspe- {irili svoj horizont. va`no da dramski pisac bude uve`ban za razgovor sa prevodiocem koji je razumeo ktivu. diskutovanje rukopisa, kako bi poznava- zatim nastavili u Oslu. rukopise na srpskom jeziku. U na{em Da bismo ~itav projekat sproveli do I tako smo, kroz zapo~etu saradnju, Glumci su bili zadivljeni kvalitetom kraja, `eleli bismo sada da ostvarimo ju}i dobro sebe i svoje stanovi{te mogao bud`etu, me|utim, nije bilo dovoljno tekstova na kojima se nije du`e radilo i da uspostavi pravu ravnote`u izme|u bili u mogu}nosti da nau~imo ne{to vi{e sredstava za prevodioca, te smo na dalji saradnju i sa glumcima i rediteljima iz o {kolovanju dramskih pisaca neke ~iji su prevodi trpeli pritisak kratkog Srbije, kako bi se norve{ki studenti upo- prihvatanja i odbijanja primedbi. razvoj ~itavog procesa morali da sa~e- vremena. U`ivali su u kratkoj formi i Usredsrediti se na opisane probleme druge zemlje, da borave}i u njoj sazna- kamo do na{eg slede}eg, `ivog susreta. znali sa na~inom i procesom rada pozo- mo vi{e o njenoj kulturi i kroz zajedni- ~itavom procesu u kom su i sami u~e- ri{nih umetnika ove zemlje. Prva karika u obrazovanju dramskih pisaca predsta- Dogovor je bio da u Oslu radimo samo sa stvovali, predla`u}i ispravke i pobolj{a- vljalo bi svakako veliki izazov. ~ki rad upoznamo i druge studente. glumcima. Zatim smo napravili izmene u nizu na{eg razvojnog puta je sada Po~eli smo tako|e da radimo na nja. To isto su mnogo puta i ranije radili dosegnuta. Omogu}ena su sredstva za U jesen 2001. godine, polaze}i od kako bismo dobili vi{e vremena za sa norve{kim studentima, ali nikada sa upravo istih zadatih problema, autor onome {to nazivamo kratkim tekstom; diskutovanje rukopisa, ali pitanje je bilo prevo|enje i svi norve{ki tekstovi sada naime, jedan potpun tekst sa trajanjem dramskim piscima koje nisu poznavali. postoje i na srpskom jeziku. ovog teksta je u Oslu pokrenuo probni, da li }emo posti}i potpuni razvoj teksta u Sada su sa njima ose}ali bliskost, {to je od oko deset do petnaest minuta, sa U~esnici ove radionice, koja je trajala tzv. pilot – projekat, u okviru obrazova- Oslu za tako kratko vreme – samo dva zatim {irilo i ugo|aj jedinstvenog tima. odre|enim brojem likova. du`e od pola godine, bili su: nja dramskih pisaca. Sa ciljem daljeg dana? [ta je to {to smo nau~ili iz ove sa- Pre na{eg odlaska za Beograd, o Milena Bogavac prou~avanja iste problematike, jo{ jednu [ta smo mogli da u~inimo kako radnje i {to bismo mogli uneti u na{u na- svim planovima razgovarali smo sa grupu projekta osnovali su upravnici bismo postigli efikasan rad? stavu? Milena Depolo ”Narodnog pozori{ta” iz Osla, ”Norve- predvodnikom studenata iz Srbije, Bo- Celokupan prakti~an rad je bio Pisati tekst ~ije se vreme izvo|enja Maja Pelevi} {kog pozori{ta” i ”Otvorenog pozori{ta”, {kom Milinom. detaljno pripremljen. „Narodno pozo- svodi na ne vi{e od petnaest minuta je Liv Hele zajedno sa dekanom ”Norve{ke pozo- U Beogradu smo imali dvodnevnu ri{te” je dobilo svih {est tekstova, anga- te`e nego {to smo pretpostavljali. Tema i Girid Akse Evsteng ri{ne akademije”. radionicu. `ovani su glumci i instruktori. likovi se moraju birati sa puno pa`nje, Kim Atle Hansen Za model je uzet vi{edelni sklop u Svi zajedno, tri studenta iz Srbije, Ono {to je tako|e od velikog zna~aja kako bi i pri~a bila jasna. Zaklju~ili smo Re`ija: kom su sve ~etiri strane u~estvovale sa tri iz Norve{ke, kao i njihovi predvodni- za sam rukopis, posebno kada se, kao u da su kratki tekstovi veoma prikladni za Hane Tomta podjednakom odgovorno{}u. ci, Bo{ko Milin i sam autor ovog teksta, na{em slu~aju, za rad nema puno vre- nastavu, posebno onda kada se sa njima Gunhild Nimoen Studentima je trebalo omogu}iti da u diskutovali su o tome {ta su studenti mena, jeste u~e{}e reditelja i glumaca radi kroz ~itav pozori{ni proces. Potvr- Mari Moen. pozori{tima gledaju predstave koje bi ka- `eleli da postignu sa pozori{tem, za{to koji }e upotpuniti proces, jer upravo oni dili smo zatim i teoriju o tome kako ni- Gluma: snije diskutovali zajedno sa pozori{nim su izabrali ba{ ovu, nimalo jedno- su ti koji u tekstu pronalaze mnoge jedan tekst nije zavr{en sve dok u njega Bjorn Skagestad umetnicima. Studenti bi, zatim, kao deo stavnu, izra`ajnu formu, i tako smo se i zanimljive elemente – ritam, pozori{ni svoj rad ne ulo`e i sami glumci. Anders T. Andersen svoje prakse, u~estvovali u relevantnoj sami upoznali sa sva~ijim gledi{tem. jezik, simboliku. Ustanovili smo da je rad sa stranci- Tone Danielsen nastavi pojedinih predmeta sa odseka za Zatim smo postavili polazne ta~ke Razmi{ljali smo o izboru prostora, ma od velikog zna~aja za studente, kao i Sesilie Mosli glumu i re`iju. Njihovi tekstovi bi se, u za dalju saradnju. svetla, eventualnog dekora i kostima. rad na izradi skica, bez prisustva straha Ingar Helge Gimle saradnji sa profesionalnim glumcima, Diskutovali smo kratak tekst i {ta Prona{li smo radne prostorije u koji- od sopstvenog otvaranja i razotkrivanja. Jan Gunar Rise isprobavali u pozori{noj radionici ”Otvo- on u stvari predstavlja? ma smo moglli da nastavimo sa radom Studenti kroz ve`bu u~e da sve Prevod: renog pozori{ta”, a pozori{ta bi, zajedno Studenti su se slo`ili oko zajedni~ke na rukopisima pre proba u pozori{tu. dobre savete razlikuju od onih lo{ih. Svi Tatjana A. Almosbak sa profesionalnim re`iserima, imala za teme: jedanaesti septembar. Podelili smo se zatim u grupe, a reditelji studenti na{e radionice su posle prvog (Autor je vo|a pilot-projekta iz oblasti zadatak da profesionalno i postave po Trebalo je napisati tekstove sa su sami izabrali tekstove za rad. dana i jezi~kog prilago|avanja, sa svim obrazovanja dramskih pisaca dva teksta svakog studenta. najvi{e ~etiri lika. Tra`ili smo dva prevodioca. rediteljima op{tili znatno bolje i lak{e. Norve{ke)

27 LUDUS 109, 110, 111 Norve{ka

dstave. Slu{kinja. Ona je kod ^ekova ({to da ih posmatramo i naravno da do`ivimo je kod njega sasvim retko) lik ~ak i bez neponovljivi ose}aj slu{anja sopstvenih SCENARIO ZA DOKUMENTARNI FILM li~nog imena, a na njoj je ra|eno koliko i replika kako ih izgovaraju glumci, pa jo{ na Nini i Trepljevu. Jer ta slu{kinja ima na norve{kom jeziku! To je bio susret sa Ili Valkire u Norve{koj stvujemo u doga|aju. Ali smo videli od- odnos prema svakoj radnji koja se de- profesionalizmom koji nikada ne}u zabo- li~ne glumce, studiozno bavljenje koma- {ava, a kojoj prisustvuje. Na primer na raviti, jer, oni su studentske ve`be ~itali Milena Depolo dom i ono {to se retko vi|a: niko od predstavi Trepljeva, ona prvo gleda re- kao [ekspira. Ho}u re}i, sa istim anga- glumaca ne pretenduje da bude zvezda akcije svojih gospodara, a kada vidi da se `manom. Mi, veliki beogradski studenti, ve~eri, ve} svi staju na mesto koje im je oni smeju, to ~ini i ona, zacenjuje se, {to sara|ivali smo sa najeminentnijim po- a `alost, pro{lo je ve} 15 dana od studente dramaturgije iz Beograda. Ipak, reditelj ozna~io, izgovaraju replike kako izaziva Trepljeva da je udari. [to se ti~e zori{nim profesionalcima iz Osla. Tekst na{eg povratka iz Norve{ke. Za to gledaju}i ponovo snimak, tu`na je scena je na probi dogovoreno. Rezultat je Vajld, predstave Trepljeva i Nine, kona~no je „Easy money“ potpisnice ovih redova ~i- Nvreme, posle samo nekoliko su- na{eg odu{evljenja hotelom. Normalno je ta~no onako kako je on to zamislio pi{u}i ona dovoljno sme{na i naivna, ali kona- tali su veoma poznati glumci Ingar Helge sreta (direktnih ili indirektnih) s ovda- da postoji telefon i u kupatilu, jer {ta ako, Ernesta. Klju~na re~ je „ta~no“, jer smo ~no se u njoj vidi i njegova velika ambici- Gimle i Anders. T. Andersen. Prvi je {njim pozori{nim prilikama i profesio- ne daj Bo`e, gostu pozli dok se tu{ira? to ve~e videli Oskara Vajlda u svoj nje- ja, pa ~ak i iskrenost. Na kraju, bio je to snimio tridesetak filmova, a drugi ne{to „ nalcima, skoro je sve i{~ezlo. Ali, na Ova scena naizgled nema neke veze s govoj su{tini, stilski ujedna~enog i „bez jedan ^ehov kakav se samo po`eleti mo- manje ali je me|u njima i Trinaesti “ sre}u, nemilosrdno oko Majine kamere pozori{tem, ali ima veze s tretmanom gre{ke“. Drugo {to smo mogli da vidimo, `e. Kako bi bilo lepo videti ga u Beo- ratnik D`ona MekTirnana. Profesiona- zabele`ilo je svaki detalj. I, mora se re}i, beogradskih studenata i asistenta dok su bila je publika koja razume jezik, i odu- gradu... (mali apel). lno, a ~ini se, i iskreno zainteresovani za Tre}a predstava je bila u Black na{ sistem {klovanja, bili su jako za~u|ni bilo je i najnemilosrdnije, zaista nije gosti Kraljevine Norve{ke. {evljeno se smeje i aplaudira dugo u Box-u, a izvodila je dvo~lana trupa „The ~injenicom da na{i studenti dramaturgije imalo {ta neprijatno da zabele`i. Ali, ujedna~enom ritmu. Iako klasi~ne po- Lone Twin“. Ta dvojica su Greg i Geri, nemaju priliku da ~uju glumce kako iz- po{to mi je itekako bio potreban taj stavke klasike nisu ono {to smo mi tamo snimak da o`ivi entuzijazam i odu{ev- De Opne Teater dva simpati~na i spontana momka, koji govaraju njihove replike sve do prvog `elele da vidimo, tj. na{a mlada bi}a sa ran~evima na le|ima putuju po svetu i profesionalnog anga`mana, na {ta neki, ljenje, najpametnije bi bilo u ovom tekstu „ “ `ude za ne~im novim , mislim da }e se zatim publici prepri~avaju svoje do`ivlja- na `alost, ~ekaju veoma dugo. U malom odabrati slede}i pristup: napraviti ne{to Ili Otvoreno pozori{te se bavi upravo Valkire Pelevi} i Bogavac slo`iti: ono {to piscima – razvijanjem i predstavljanjem je, po ta~kama. Ali, ono {to je kod njih intervjuu koji smo obavili na koktelu, nalik na scenosled tog snimka. Naravno, je profesionalno – profesionalno je! posebno je to {to Vam na samom po~etku biraju}i delove koji se odnose na po- novih, mladih pozori{nih pisaca. Osno- posle javnog ~itanja, Ingar Gimle je izja- Slede}a predstava je pomenuti Galeb. ka`u da Vas vole ({to je jako lepo ~uti, pa vio da mu je ovaj rad veoma lepo isku- zori{te i na{u saradnju s Norve`anima, vala ga je En Mej Nilsen, 1986. Pozori{te Reditelj Aleksandar Mork Eidem kao da ima oko 500 ~lanova i nalazi se u biv{oj i od Grega i Gerija, danas, u dvadeset stvo, i pored toga da mu je `ao {to je traja- mada je i u ovom drugom, „privatnom“ je ~itao ^ehov, dramski pisac Jovana prvom veku) i obe}aju da }e pomo}u Vas delu, bilo mnogo toga zanimljivog, ali ciglani, u delu Osla koji se zove Grun- lo isuvi{e kratko pa nisu imali vi{e Hristi}a. Sve {to Hristi} izla`e u svojoj (publike) proizvesti oblake. I uspeju. I vremena da razmisle o tekstu i svojim tako ne{to treba deliti s prijateljima, a ne land. Sada{nja upravnica je Franciska odli~noj knjizi, reditelj i glumci su na vole Brusa Springstina. I odli~ni su. likovima. Anders T. Andersen se slo`io i i pozori{nom stru~nom javno{}u. Arflot, reditelj i dramski pisac, a glavni najbolji mogu}i na~in pokazali na sceni, dramaturg pozori{ta je Ragnhild Maerli, dodao da je ovakva saradnja me|u ra- a sve na jednostavan i sveden na~in. zli~itim kulturama veoma va`na i, kao i inicijator ove saradnje. Najzanimljiviji je pristup odnosu va`nog Narodno pozori{te Avion Kada smo do{li u Pozori{te, zaposle- njegov kolega, preporu~io se da do|e u i neva`nog koji postoji kod ^ehova. Kako i javno ~itanje Beograd da bi se ta saradnja i nastavila. ni su bili usred velikog spremanja, pred ka`e Hristi}, kod njega je radnja pri- Kakve bi veze mogao imati avion s slede}u sezonu. Tako je rad na teksto- Kakav {ok za sistem! Poznati norve{ki nu|ena da se probija kroz niz svako- Na recepciji Narodnog pozori{ta Vas glumci `ele vi{e da razmi{ljaju o mojim pozori{tem? Naizgled nikakve. Ali, to- vima, s rediteljkama Hane Tomto, Mari dnevnih i obi~nih situacija i nekada je kom boravka iznad oblaka, Maja, Minja, Moen i Gunhild Nimoen, nastavljen u ne do~ekuje neljubazni zaposleni sa likovima! I da nastave saradnju! Tako neva`no mnogo vidljivije od va`nog. Bo{ko i ja razmenili smo veoma korisne radnoj atmosferi u svakom smislu. Mo`e malom platom. Do~ekuje Vas {iroki ne{to treba do`iveti. Posle toga sledi, kao Zato reditelj Eidem sklanja scenu informacije (budimo iskreni, Bo{ko je taj li se pisac igde ose}ati bolje no u pozo- osmeh i – pas. Kako neformalno i prija- i ovde, sedenje u kafani ali, za~udo, bez rastanka izme|u Nine i Trigorina dalje koji je raspolagao informacijama). Nai- ri{tu namenjenom ba{ njemu? Jo{ ako je tno za jedno Narodno pozori{te! Probe i ogovaranja kolega. Pijenje vina, ali, od o~iju (i u{iju) publike. Scena u kojoj me, do pre 50 godina Norve{ka je bila pisac `ena, u`itak se uve}ava duplo. Jer, javno ~itanje na{ih kratkih komada odvi- kreativno. Nina poklanja Trigorinu medaljon doga- me|u najsiroma{nijim zemljama Evrope, u Otvorenom pozori{tu `ene se bave jali su se na sceni Malersalen, koja je Munkov muzej. „Krik“ u`ivo, i na{ a onda su na{li naftu i eto ih me|u dve- umnim i kreativnim radom, dok im mu- |a se na terasi, mi ne ~ujemo njihov ra- sli~na na{em Petom spratu u Narodnom krik {to moramo da odemo odatle. Ovo tri najbogatije evropske nacije. Oslo ima {karci serviraju ru~ak. [alu na stranu, zgovor, a u prvom planu se odvijaju one pozori{tu. Po{to smo zavr{ili sve potrebne pisanije izgleda kao izmi{ljeni putopis stanovnika jedva malo vi{e nego Novi saradnja s mladim rediteljkama je bila neva`ne radnje, ispred nas je slu{kinja izmene na tekstovima, i po{to ih je sjajan oca srpskog teatra Joakima Vuju}a, ali na Beograd a, kako se da izbrojati na mapi sjajna, i tvrdim da je, zahvaljuju}i razgo- koja radi svoje ku}ne poslove. Tu dola- prevodilac Tatjana Atanasijevi} prevela kaseti je sve zabele`eno. grada, raspola`e s 12 pozori{nih scena voru i sugestijama koje sam dobila od zimo do drugog ogromnog kvaliteta pre- na norve{ki, na probama je trebalo samo Ne la`emo. (jedno manje ili vi{e, ali broj je najpri- Hane, moj tekst znatno pobolj{an. bli`niji ta~nom). To ne izgleda malo na Pozori{ni fakultet u Oslu. Zgrada je toliki broj stanovnika, ali, valja napo- tek zavr{ena, i dok je doma}inima bila menuti da je prva repriza ^ehovljevog veliko iznena|enje, gostima iz Beograda SA DESNAKOM U OSLU Galeba u re`iji Aleksandra Morka Eide- je izazvala predinfarktno stanje. Zgrada ma (prema internom glasanju, najbolji pored koje je umiruju}a re~ica, opremlje- Pet dana u gostima kod ambasadora Vide Galeb koga smo videli) bila polu-prazna. na je saunom i |akuzijem, a tu je i Dakle, svuda je tako. Optimista bi rekao fizioterapeut. Ve`baonice za tehniku gla- Ognjenovi} polu-puna, ali retki su danas optimisti sa opremljene su pregradama koje mogu kada se radi o budu}nosti pozori{ta, pa i da se pomeraju na sve strane, da bi se u Norve{koj. [to se ti~e pose}enosti po- glas druga~ije prelamao. Studenti re`ije Ksenija Jovanovi¯ zori{ta, ~ini mi se da situacija li~i na imaju kancelarije, opremljene kompju- na{u. Jer, imali videli smo publiku Naro- terima. A studentima kreativnog pisanja ije bilo jednostavno ni do}i ni oti}i. Probudila sam se kasno ujutru posle dnog pozori{ta, Norve{kog pozori{ta i je, po{to zavr{e fakultet, garantovano ^ekanje na aerodromima sveta dubokog i mirnog sna, uz ot{krinut pro- „Black Box“ teatra, i profil ljudi koji izvo|enje teksta u periodu od godinu Nvezu za slede}i avion, no{enje zor, opijena ~istim svilenim vazduhom pose}uju predstave s klasi~nog repertoa- dana od kraja studija. Za prvi tekst ima- ipak te{kog prtljaga, koji „gate”, koje {ume u kojoj se nalazi rezidencija. Do- ra, tj. ne{to avangardnije predstave, ju pomo}, a posle sve zavisi od njih. Ovo stepenice, gde mi je bording karta, je li tu ru~ak sa Vidom, u prijatnom }askanju otprilike se poklapa s na{im. Ipak, posle su najve}i kurioziteti, a kako bi rekao paso{, da li }e se na teku}oj traci pojaviti ali bez cigareta (!) – uz pa`nju sjajne do- saradnje s pozori{nim profesionalcima Bulgakov, moje pero odbija da opi{e ka- moj crveni kofer sa garderobom...? Sve je ma}ice rezidencije, gospo|e Mire. Sve Osla, te{ko je ne postati optimista, makar kve su scene na tom fakultetu, i koliko ih u redu, na aerodromu u Oslu ~eka me kao u hotelu sa pet zvezdica – plus! na tih nedelju dana, koliko je radionica ima. Samo sam se upitala, kako li }e se {ofer ambasade i posle pedeset minuta Na{a ambasada u centru Osla, a K. Jovanovi} u Oslu (Foto: V. Mika~a) trajala. [teta, ali optimizam je stvarno sna}i norve{ki studenti, po{to posle udobne vo`nje, umornu i sanjivu, do~e- ipak u mirnoj ulici, pri~a je za sebe. Ona potrajao samo tih nedelju dana. ovakvog fakulteta „zavr{e“ u nekom po- kuje me toplina i srda~nost doma}ina – dobija novu odoru – i spolja i iznutra. redu. Za~udo, bili su mirni, slu{ali me zori{tu. ambasadora, gospo|e Vide Ognjenovi}. Upornost i energije Vide Ognjenovi} uro- bez nestrpljenja, da bi mi najmanji me|u Aerodrom Elegantan salon rezidencije sa neko- dila je plodom: obezbedila je sredstva za njima na kraju pri{ao i predao ru`u! Predstave liko udobnih garnitura, u cve}u, prijatno ovu temeljnu obnovu. Unutra{njost belih Mogla sam samo da mu poljubim ru~icu zagrejan; trpezaija sa sa duga~kim sto- zidova jo{ miri{e na sve`u boju, a spolja u znak zahvalnosti. Slede}a scena dokumentarnog filma Posle predstave Vida je priredila Valkire u Oslu odvija se na aerodromu. Naravno da Maja nije imala mogu- lom ne ~ijem kraju je servirana kralje- su jo{ metalne skele koje }e uskoro biti koktel za goste: bilo je viskija, sokova, Mala pauza. Ovde sam du`na da obja- }nosti da snimi tri predstave koje smo vska vegetarijanska ve~era: kavijar, uklonjene. Tako }e se ambasada Srbije i „grickalica” svih vrsta. Upoznala sam snim taj interni nadimak koji nam je gledali, ali s obzirom na to da je tekst na- dimljeni losos, buter, sir, maslinke, pre- Crne Gore uklopiti u red prelepih ku}a sa Bo{ko dao. Naime, susreti sa norve{kim menjen ljudima koje zanima pozori{te, pe~eni crni hleb, vino... Sve to u neusi- ba{tom. Iz velikog antrea ulazi se u bi- neke od na{ih ljudi, srela decu svojih kolegama u Beogradu bio je susret „rato- mora se napisati i ne{to o njima. Tu su ljenoj prijatnoj atmosferi susreta sa blioteku u kojoj se osim knjiga ~ita i „Lu- prijatelja. Bilo je to prijatno, na momente bornih Srp~i}a“ i finih pacifista, Norve- programi, prelista}u ih, i seti}u se. Evo, Vidom koju dugo nisam videla. Radile dus”. Uzdu`na dvorana sa klavirom i i uzbudljivo dru`enje s ljudima koji su `ana. Tako je tri studentkinje iz Beogra- osmeh je ponovo tu... Dakle, gledali smo smo zajedno na sedam predstava, od dve susedne bo~ne sobe su gledali{te u prona{li svoj novi `ivot u zemlju Munka, da njihov asistent Bo{ko Milin prekrstio tri potpuno razli~ite predstave u tri kojih je prva bila poetska monodrama koje se sme{taju stolice prilikom raznih Vigelanda i Vikinga, u zemlji sre|enosti, u `ene-ratnice – Valkire. Elem, na aero- potpuno razli~ita pozori{ta, a od kojih je Nemam vi{e vremena Desanke Maksi- izvo|enja. Na{a ambasada je dakle i ku- mira fjordova i velikih prostranstava. dromu nas do~ekuju Ragnhild Maerli, svaka odli~an predstavnik „svoje vrste“. movi} u Teatru poezije 1976. godine. Uz lturni centar u kome gostuju vrsni ume- Vratila sam se u rezidenciju da do- dramaturg Otvorenog pozori{ta (De Opne Prva je Va`no je zvati se Ernest Desankino prisustvo smo 1986. obele`ile tnici: glumci, peva~i, slikari. Trenutno je vr{im pakovanje i po`urim u kratak san, Teater) i Egil Jakobsen, producent Na- Vajlda u Narodnom pozori{tu. Mo`da je stotu predstavu. Kad je Teatar poezije u toku izlo`ba ~udesnog slikara Danila jer je trebalo ustati u pet ujutro da bih se rodnog pozori{ta Osla. Odvode nas taksi- ovo i dovoljno re}i, jer se iz predstave uga{en (na{ poslovi~ni nemar prema Ivanovi}a koji ve} dugo `ivi u Norve{koj. vratila u na{ „nespokoj”. jem do na{eg hotela „Bastion“ koji se dobija ta~no ono {to je napisao autor, na tradiciji), te stihove sam i dalje kazivala, Ako me moje zadovoljstvo posle kazi- Ponekad ka`em da sam `ivela kao nalazi u centru Osla. na~in kakav se o~ekuje od NP. Zna~i, u du`im ili kra}im vremenskim ra- vanja Desankinih stihova ne vara, mi- princeza samo u prvih pet godina mog Hotel izgleda kao da su ga birali za najklasi~nija postavka svetskog klasika. zmacima, ali sam prestala da brojim slim da je moje ve~e bar delimi~no utolilo `ivota, u ku}i roditelja moje majke. Sad Eshila, Sofokla i Euripida, velike gr~ke Po{to se svako bavljenje Vajldom najvi{e svoje nastupe. Posle nekoliko godina glad za na{om re~i i da su dubina i mogu da ka`em da sam opet `ivela kao tragi~are koji su iza{li pravo iz vreme- zasniva na njegovom visprenom i o{trom }utanja moje vra}anje Desanki u Oslu smisao ove poezije na{li put do srca princeza – pet dana, u gostima plova da uveli~aju pozori{nu stvarnost verbalnom humoru, iako nam je tekst bio bila je prilika da proverim sebe i svoje publike. Bilo ih je koliko i stolica, oko sto- kod ambasadora Vide Norve{ke, a ne za Minju, Maju i Milenu, poznat, nismo mogli u potpunosti da u~e- pam}enje. tinu, a me|u njima i troje dece – u prvom Ognjenovi}.

LUDUS 109, 110, 111 28 Norve{ka

[ta gradi UNIVERZALNO KROZ LOKALNO i razara ~oveka Ministarstvo za {to univerzalno. Tako usamljenost, neko- kulturu Zanima me sna`no ljudsko bi}e koje zna {ta Odlu~ili ste se za zanimljivo redi- munikativnost i emotivna sle|enost spe- Srbije mo`da ho}e i mora da se izbori s mnogo problema, cifi~na za ljude Zapadne Norve{ke, mo`e teljsko re{enje da du{evna stanja junaka do~arate i predstavite neobi~nim zvu- biti vezana i za ljude ovog podneblja, ili mo`e bez i da mnogo toga u sebi izmeni da bi posti- kovima i kricima? nekog drugog. Pravi problemi su uvek Te`io sam da predstava ne bude „Ludusa“, ali gao ono {to `eli. Ambicija je vrlo interesan- isti. Prikriveni su samo razlikama u realisti~ka. Fose je {krt u smislu do~a- mentalitetu. Ne treba zaboraviti da No- „Ludus“ ne Stevan Bodro`a ravanja so~ne dramske materije potrebne tna tema, ka`e reditelj rve{ka dugo pripada zapadnom svetu, za dobru insenaciju. Njegov pristup je modernizaciji, napretku. Ona je prva asketski, a njegova dramaturgija je vrh mo`e bez zemlja po standardu. Ta vrsta puta u ledenog brega. Ono {to je ispod, postoji u prilo`ni{tva Nataša An¨elkovi¯ budu}nost sve nas ~eka. Ta jurnjava za nagove{tajima, slutnjama, u fonu drame. novcem svugde ima isti efekat. Ljudi se To mora da se otkrije da bi se razumela Ministarstva za udaljavaju, bore se, u svetu punom bla- njegova vrednost. Ina~e vam se mo`e tevan Bodro`a je reditelj predsta- Fose je meditativan pisac. Kod njega se u~initi da ~itate suv tekst s mnogo po- kulturu Srbije. godeti, ali okrutnom, kakav je kapitali- ve Majka i dete nastale po tekstu naizgled ni{ta ne de{ava. Doga|aj nije navljanja, nimalo inventivan. Tako su ti zam. Verujem da }e takvih problema, „Vrednost dara Snorve{kog pisca Jun Fosea i izve- nagla{en, ve} je unutra{nji, psiholo{ki. krici, odlasci u zasebne prostorije, izne- dene na Novoj sceni Beogradskog dram- Razotkrivaju se fine pukotine u me|u- hladno}e, nekomunikacije, zaokuplje- nadni prelasci u intimne realnosti, moj nije mera dara; skog pozori{ta. ljudskim odnosima, i kroz jezik koji je nosti sopstvenim `ivotom biti sve vi{e i poku{aj otiskivanja u nepoznato, poku{aj [ta Vas je privuklo ovoj drami i kako ogoljen, asketski, Fose traga za odgo- ovde. da zajedno s glumcima otvorim vrata njegova mera je vidite u kontekstu savremene norve- vorom kakva je to egzistencijalna situ- Ovde nije samo re~ o ambiciji kao bogatog, skrivenog, nagove{tenog, tajn- vrednosti {ke dramaturgije? acija modernog ~oveka. U velikoj je meri uzroku otu|emosti, ve} o njenom dra- stvenog Foseovog unutra{njeg sveta. Dosada nisam imao ve}ih kontakata pesimista. Smatra da moderan ~ovek ne sti~nom vidu, odbacivanju sopstvenog Na~in da ga otelotvorim i pretvorim u je vrednost uspeva da komunicira ni s najbli`ima, a s norve{kom knji`evno{}u. Zna se da deteta. scensku realnost. Norve`ani imaju Ibzena. Ibzen je toliko kamo li s ostalim svetom. Veruje da je Momenat majke koja ostavlja dete, S obzirom na to da je lik sina jezi~ki koju ima za veliki da pripada ba{tini ~ove~anstva. moderan ~ovek bi}e koje pati, ne mo`e da na ovim patrijarhalnim prostorima, zvu- sveden i slu`i kao medij za verbalno Apsolutno je klasik. Iako su mu teme au- prima i pru`a ljubav. To je egzistencijali- eksponiranje majke, mo`e li se govoriti o darivanoga“, ~i drasti~no i kao tabu. Mislim da je to tenti~no norve{ke, on je univerzalan. To sti~ki prosede, samo veoma suptilno izra- naznakama tipa dramaturgije Okovanog ka`e stara se vidi i po tome {to se mnogi njegovi filo- `en. Ali on izra`ava tugu zbog sudbine oblik na{eg balkanskog (srpskog) lice- Prometeja, i Va{oj naklonosti ka tome, zofski stavovi ponavljaju i u delima mo- svojih junaka. Otkrio sam specifi~nu pri- merja, zabadanja glave u pesak. Mi ne- tim pre {to je ona izra`ena u prethodnoj tamilska dernih norve{kih dramskih pisaca. Pro- krivenu humanost u njegovim dramama }emo da vidimo da se takve stvari de- Va{oj predstavi, Gorke suze Petre fon blem odsustva ljudske komunikacije, za koju smatram da je retka i da je zrno {avaju, da takvih sudbina kakve se opi- Kant? mudrost. bezuspe{nog traganja za smislom `ivota, ljudskosti koje nam je svima potrebno. suju u drami Majka i dete ima i kod nas. Nije neta~no da u obe predstave po- toplinom koja nam uvek izmi~e, to je I to uop{te nije rezervisano samo za ma- stoji centralni `enski lik, sna`an, naj- ne{to {to se ~esto ponavlja kao tema u jke koje su poslovne, ve} se ~esto desi da uzbudljivije napisan, koji ima najvi{e Problem hladno}e snage ima probleme u `ivotu, ne bih dramama modernih norve{kih pisaca, a se dva bi}a udalje jer su druga~ija. A zna~aja i nosi tematsk idejni sloj teksta, a mogao da ka`em da mi je to vode}a tema. i autora kojim sam se bavio. To je Fose, ina~e, Norve{ka je specifi~na po pitanju ostali likovi su, s druge strane, stati~ni i trenutno najve}i `ivi norve{ki pisac, Kolko je pri~a drame Majka i dete Zanima me sna`no ljudsko bi}e koje zna `ena, `enskih prava. U njihovom parla- u dramskom univerzumu okre}u se oko veoma zastupljen na svim scenama. univerzalna, a koliko vezana za to po- glavnog lika i osvetljavaju ga ili pomra- {ta ho}e i mora da se izbori s mnogo mentu ve}i je broj `ena, pa je zbog viso- Imam informaciju da je predstava koju dneblje? ~uju s obzirom na svoju poziciju u odno- problema, i da mnogo toga u sebi izmeni smo postavili 119. predstava po njegovim Ta pri~a je karakteristi~na za to tlo, kih socijalnih prava tamo svojevrsni su na njega. U obe predstave sam se ba- da bi postigao ono {to `eli. Ambicija je tekstovima igranim u Evropi. ali je Fose prikazuje tako da po~inje da se matrijarhat. U specifi~noj sudbini majke vio `enskom psihologijom, poniranjem u vrlo interesantna tema. Ona razara i Interesovanje za njim je veliko. On ti~e svih nas. Svaki pisac pi{e o svom i sina ima ne{to lokalno norve{ko, a i psihu bi}a. Drama oba lika je velika i gradi ~oveka. To vidimo od Ri~arda III do nije samo naslednik Ibzena. Po svojoj `ivotnom iskustvu, ali da bi delo komu- univerzalno - nesposobnost komunikaci- uzbudljiva. Ali kada bi me neko pitao da modernih dramskih poetici smatra se naslednikom Beketa. niciralo s drugima, ono mora da ima ne- je koja se iz ovog ili onog razloga pojavi. li me interesuje jaka `ena koja zbog svoje likova. DOBRO PODNOSIM KRITIKU Arne Ligre, dramski pisac iz Norve{ke bio je gost Beograda Anita Pani¯

adnja po~inje u novogodi{njoj no}i pa bih prekidao i zapo~injao ne{to drugo. na prelazu u 2000. i traje do iste Te studije nisu bile posebno va`ne. U Rve~eri hiljadu godina kasnije. periodu kada sam se bavio glumom, Protok vremena izme|u dve scene varira zavoleo sam pozori{te i stekao predzna- od nekoliko sekundi do skoro stotinu nje za pisanje drama. godina... Komad se de{ava u ekskluz- U kavim ste komadima glumili? vnom stanu na 80. spratu d`inovskog Uglavnom u dramama, ozbiljnim oblakodera... komadima, recimo predstavama Katrine Ovako mladi dramski pisac u uvodu Tale, mlade pozori{ne rediteljke. Ina~e, svog komada Iznenada ve~ni defini{e veoma je nesigurno s novcem, ali kad prostor i vreme de{avanja. Arne Ligre napi{em novi komad i on do|e na scenu, (1968), Norve`anin, ro|en u Oslu, bio je dobijam honorar u vidu godi{nje plate. gost nedavno zavr{enog Beogradskog Tako u stvari imam posao, radim kao Norve`anin Arne Ligre na beogradskom sajmu knjiga sajma knjiga. lektor u „Dag bladet“, naj~itanijim no- „Prvi sam u svojoj porodici koji se rve{kim dnevnim novinama. Ni to nije o tri `ene koje pripadaju razli~itim ge- Januara 2000. ste napisali novi ko- Predstava je igrana dva puta: u Ne- mad Iznenada ve~ni koji je imao premi- bavi umetno{}u. Razlog za{to se bavim stalni posao, ve} me zovu kad je potre- neracijama, njihovom odnosu, vaspita- ma~koj i Estoniji. jeru u nacionalnom pozori{tu u Oslu. Koji vam `anr u dramskom izrazu pisanjem drama je {to sam odmalena bno. Od 1993, kad sam po~eo da pi{em, nju. Najmla|a bi da otputuje ali joj to ne Izdava~ka ku}a „Stubovi kulture“ {tam- najvi{e odgovara? `eleo da se bavim knji`evno{}u“, ka`e do danas, radim taj posao. dozvoljavaju ba{ zbog ~vrstih porodi~nih odnosa. Prvi put je komad izveden kao pala je va{u dramu u knjizi predsta- Poku{avam da radim na ne~em no- Arne. „Kad sam posle nekoliko godina Va{ prvi komad Mama i ja i mu- vljenoj na beogradskom sajmu knjiga. vom dok pi{em, da stvorim ne{to ~ime se jedno~inka u Oslu i dobro je pro{ao kod po~eo da se bavim glumom, imao sam {karci imao je premijeru u skra}enoj Radujem se {to sam u Beogradu; tu pisci pre mene nisu mnogo bavili. Najvi{e 20-ak godina, shvatio sam da je to verziji na festivalu norve{ke drame publike. Kasnije je, 1998, postavljen u sam prvi put.Ukomaduje tako|e re~ o po- volim me{avinu komedije i tragedije. pogre{no i da zapravo `elim da pi{em. 1996. Kakav je to komad i kako je pri- punoj verziji u Rogalandskom pozori{tu rodici koja insistira na povr{nim vredno- Kada postavim delo na scenu, rado pri- Bila je to potraga za onim {to sam u hva}en? u gradu Stavangeru. Kasnije je {tampan stima tipa spolja{nji izgled, bogatsvo... mam sugestije i komentare iz raznih stvari `eleo da radim. Po~eo sam da To je pri~a o porodici. Radnja se de- i izveden u Danskoj, a potom preveden i Premijera je imala uspeh, ali mislim delova Evrope; nisam sujetan, studiram, to bi trajalo nekoliko meseci, {ava na zapadu Norve{ke. Drama govori izdat i u Francuskoj. da je knjiga jo{ bolje pro{la od predstave. dobro podnosim kritiku.

29 LUDUS 109, 110, 111 Strana scena

Martinusom Mirotom i Ekom Supriyan- zbog najavljenog potpunog kresanja tom iz D`akarte. dr`avnih subvencija - juna 2004. po- stavice Graditelja Sulnesa u Akademie- POZORI[TE U SVETU Breaking news teatru, drugoj sceni Burgteatra u Be~u. Ovu dramu Ibzen je napisao rukovode}i Pomalo svega i sva~ega iz Londona pojavljuje sa velikim pli{anim medve- se novom psiholo{kom dramaturgijom dom. Kako ka`e sama rediteljka: „Ova tada jo{ mladog Knuta Hamsuna, poto- slika mra~ne princeze, koja mami i u isto Ve} znamo da Tomas Ostermajer Londonu su 4. novembra progla- verziji Toma Stoparda. Premijera je za- njeg nobelovca, po kojoj drama treba da {ene nominacije za nagradu ve- kazana za 23. februar 2004. godine. vreme uni{tava mu{karce, postoji gotovo (Thomas Ostermeier) ne mo`e bez Ibze- oslikava i iracionalne sfere ~ernjih novina „Evening Sta- Holivudska glumica Holi Hanter }e kao stereotip u japanskim stripovima, pa na. Da se ne bi ponavljao u svom mati- ljudske du{e. U se ta slika nametnula i meni“. ndard” iz oblasti pozori{ne umetnosti. prvi put zaigrati na West Endu 2004. u ~nom pozori{tu u Berlinu - a mo`da i (Priredila Jovana Popovi}) Ove godine, Nacionalno pozori{te u Lon- predstavi The Bog of Cats irske spisa- donu ima najve}i broj predstava koje teljice Marine Kar (Marina Carr). Ko- Milo{evi} glavni konkuri{u za nagrade: „Edmond” (Kenet mad predstavlja obra|enu verziju Mede- Brana za najbolju mu{ku ulogu), „Ho- je. Zajedno s Holi Hanter, glumica Ka- lik bosanske nour”- „^ast” (Eilin Etkins za najbolju lista Flokhart, poznata po seriji Ali Mek pozori{ne satire glumicu), Democracy (novi tekst Majkla Bil, zaigra}e u predstavi Lutkina ku}a, MARIJA CRNOBORI Frejna, koji je ujedno nominovan i za Henrika Ibzena u pozori{tu Royal Court. Priredio Aleksandar Milosavljevi} najbolji tekst) u re`iji Majkla Bleikmora Jo{ pre nego {to bude zavr{en ko- Bosanski autor i glumac Fuad Be- cena: 400 dinara (nominacija za najbolju re`iju), Nena- na~ni izve{taj o aferi Keli, koja je mese- rganovi} napisao je pozori{ni o biv{em gradeni ljubavni trud (D`on Ganter za cima potresala Veliku Britaniju, jedno jugoslovenskom predsedniku Slobodanu MATA MILOŠEVI] najbolju scenografiju) i ~ak 2 nominacije pozori{te u Londonu re{ilo je da postavi Milo{evi}u. Satira pod naslovom Sveti Priredile: za najbolji mjuzikl Anything goes (Sve komad o tome. Justifying War zove se Sloba Ha{ki bi}e premijernio prikazana mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} mo`e da prode) i Jerry Springer – The drama Ri~arda Norton-Tejlora, koja se u pozori{tu nadomak holandskog zatvora i Olga Savi} Opera. U svakoj kategoriji su nomino- zasniva na zapisnicima {estonedeljne Sheveningen, u kome se Milo{evi} tre- vana tri kandidata, a Nacionalno po- istrage koja se vodila protiv ovog brita- nutno nalazi. Autor }e sam igrati sve ulo- cena: 400 dinara zori{te ima po jednu u svakoj kategoriji. nskog nau~nika. Premijera je odr`ana ge. Na ideju da napi{e komad, do{ao je, LJILJANA KRSTI] Pored navedenih, nominacije za naj- krajem oktobra u Trycicle Theater u re- kako ka`e, gledaju}i su|enje Milo{evi}u Priredila Ognjenka Mili}evi} bolji tekst su i After Mrs. Rochester (U `iji upravnika pozori{ta Nikolasa Kenta, koje direktno prenosi bosanska TV. Uzor cena: 400 dinara potrazi za gospodom Rocester) – Poli Til malom pozori{tu na severu Londona ko- njegove satire je filmski klasik ^arlija (Polly Teale), Fallout – Roja Viliamsa je je poznato po politi~kom pozori{tu, ^aplina Veliki diktator. „Milo{evi}ev na- (Roy Williams); za najbolju mu{ku ulo- odnosno postavljanju nekoliko komada o stup pred Tribunalom me je fascinirao“, PETAR KRALJ gu: Warren Mitchell – The price (Cena), sudskim procesima, na primer su|enju izjavio je Beganovi}. Njegova namera Priredila Ognjenka Mili}evi} u pozori{tu „Barbikan”, Majkl [in (Mi- ratnim zlo~incima u Nirnbergu, kao i nije da povredi ne~ija ose}anja u konte- cena: 400 dinara chael Sheen) za Kaligulu u teatru Don- jednom su|enju pred tribunalom UN kstu krvavog rata me|u balkanskim na- mar Warehouse; za najbolju `ensku ulo- zbog ratnih zlo~ina u Srebrenici. rodima, ve} na~elna kritika rata uop{te i OLIVERA MARKOVI] gu – Sendi Mek Ded (Sandy McDad) za nacionalnih podela. Priredio Feliks Pa{i} Gvo`de, u pozori{tu Royal Court, En Mi- Opera u re`iji Igor Bauersima postavio je novi ko- ~el (Ann Mitchell) za predstavu Kroz li{- mad 69 u [au{pilhaus u Diseldorfu, u ko- cena: 400 dinara }e u produkciji Southwark Playhouse, filmske rediteljke me se bavi modernim kanibalizmom, itd.. koji je nedavno podigao veliku pra{inu u RADE MARKOVI] U glavnom gradu Velike Britanije Nema~koj. Naime, krajem pro{le godine Priredio Zoran T. Jovanovi} izvedena je premijera mjuzikla Tonight’s Jedna od najve}ih nema~kih redite- nema~ka policija uhapsila je ~etrdeset- the night, za ~iji je libreto kori{ceno vi{e ljki, ameri~ki |ak Doris Deri (Dorris Dö- jednogodi{njeg mu{karca, koji je ubijao i cena: 400 dinara od 20 hitova Roda Stjuarta poput Do Ya rrie), koja je uz to producent i pisac, kao potom jeo svoje ljubavnike. On je preko Think I’m Sexy, Sailing i Maggie May. i dobitnik nekoliko nagrada, po drugi STEVAN [ALAJI] oglasa na internetu prvo uspostavljao Priredio Petar Marjanovi} Libreto je pisao Ben Elton, koji je preto~io put se upustila u pozori{nu avanturu. kontakte sa mu{karcima, koji su dobro- cena: 400 dinara pesme rok-grupe Queen u mjuzikl We Ovoga puta je postavila poslednju i neza- voljno pristajali da budu `rtve kanibali- will rock You, koji se sada nalazi na vr{enu Pu~inijevu operu Turandot, koja zma. Premijera je zakazana za 22. nove- MIRA BANJAC prvom mestu gledanosti na West Endu sa je do`ivela praizvedbu dve godine posle mbar. 69 su zapravo tri vi{ezna~na ko- Priredio Zoran Maksimovi} preko 500.000 posetilaca. kompozitorove smrti. Svojim vi|enjem, mada koja stavljaju dru{tvene tabue pod cena: 400 dinara Na sceni Nacionalnog pozori{ta u Doris Deri pre svega `eli da pridobije znak pitanja, neka vrsta kriminalisti~ke Londonu (Olivier pozori{ta), 28. oktobra mladu publiku za operu. Tako ona vidi pri~e koja oscilira izme|u, kako ka`e izvedena je premijera komada Edena Fon pri~u o svirepoj kineskoj pricezi Tura- autor, inteligentnog zavo|enja, ~istog VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI] Horvata Prizori iz Be~ke {ume u novom ndot o~ima dana{njih tinejd`era. Prema u`asa i „crnog filma“. Ina~e, Igora Bau- videnju Dejvida Harovera (David Ha- njenom tuma~enju, princeza Turandot Priredio Zoran T. Jovanovi} ersimu su 2000. pozori{ni kriti~ari u cena: 400 dinara rrower). Predstava nije dobila pozitivne pani~no se pla{i sveta odraslih, koji uglednom nema~kom pozori{nom glasilu kritike i okarakterisana je kao nedo- funkcioni{e po drugim pravilima, pa se „Theater heute“ proglasili najboljim mla- voljno hrabra, kao muzejski eksponat – zato krije iza zagonetki. I taj opisani dim autorom godine. Za pozori{te u Di- bez ikakvih emocija. krik je okosnica Derijeve re`ije - psiho- seldorfu napisao je i postavio ve} neko- BRANKA VESELINOVI] Pozori{te Donmar Warehouse je obja- lo{ki i vizuelno ona pri~a o devoj~ici u liko komada, medju kojima treba napo- Priredio Zoran T. Jovanovi} vilo da ce u slede}oj sezoni raditi tekst pubertetu koja odbija da napusti svoju menuti „norway.today“, Varljivo leto cena: 400 dinara Lui|ija Pirandela Henrih IV u novoj de~ju sobu, te se ona u jednom trenutku und Tatu. Igor Bauersima je ina~e po- znato ime u nema~kom pozori{tu. Ro|en STEVO @IGON je 1964. u Pragu, ali je potom `iveo u Priredio Zoran T. Jovanovi} [vajcarskoj, gde je studirao arhitekturu, cena: 400 dinara a od 1989. radi kao arhitekta, muzi~ar, filmski i pozori{ni autor. Pretplatite se na Reditelj Piter Selers (Peter Sellers) otvorio je 35. Internacionalni teatarski festival Venecijanskog Bijenala pod na- zivom Vizionari i mirovnjaci. Za ovu PORUD@BENICA priliku Selers je re`irao Otela u kojem Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije: LUDUS igraju glumci iz Pnom Pena (Kambod`a) 11. Marija Crnobori ...... primeraka s Otelom kojeg igra Evropljanin. Reditelj 12. Mata Miloševi} ...... primeraka Godišnja pretplata za SRJ - 500,00 din. je sagledao Otela koji se na{ao u hiljadu 13. Ljiljana Krsti} ...... primeraka Dinarski teku}i ra~un: godina staroj kambod`anskoj civilizaciji 14. Petar Kralj ...... primeraka 15. Olivera Markovi} ...... primeraka Savez dramskih umetnika Srbije u kojoj kultura predstavlja nasle|e, a izgovorena re~ postaje simbol. Selersa je 16. Rade Markovi} ...... primeraka 255-0012640101000-92 17. Stevan [alaji} ...... primeraka zanimao spoj Evrope i Afrike na planu 18. Mira Banjac ...... primeraka ove predstave, kao i isticanje prednosti (Privredna banka Beograd A.D.) 19. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . primeraka jedne stare i zapostavljene kulture. 10. Branka Veselinovi} ...... primeraka Na Festivalu se predstavio i Lemi Po- 11. Stevo @igon ...... primeraka NOVO! nifasio, reditelj sa Samoe, koji je re`irao PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA predstavu Raj, s 19 umetnika sa obli- Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanja `njih ostrva. Predstava poku{ava da Naru~ilac: Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA pomiri urodene nagone sa savremenim nacinom `ivota, tj. oslobodi ljudska tela Devizni `iro ra~un: od uticaja moderne tehnologije i da ih Adresa: vrati u tradicionalne socijalne odnose. Telefon: 5401-VA-1111502 Pored pozori{nog programa, Festival je imao i prate}i program – muzi~ke (Privredna banka Beograd A.D.) radionice (sa ~lanovima benda Asian Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 631 464, 631 522, 631 592; Dub Foundation), radionice pokreta sa

LUDUS 109, 110, 111 30 EX YU BOR[TNIKOV SUSRET I NOVA PREDSTAVA TOMA@A PANDURA Bra}a odjevena u pa~ke i Sonja kao Svjetlana Hribar umiru}i Labud: ruke su definitivno labu- nemogu}nosti ljudske komunikacije; mu- daljnjom sudbinom i budu}no{}u likova zika Alda Kumara otvorila je vrata svim iz jedne od najpoznatijih dje~jih bajki – |a krila, to su ruke vizualnim senzacijama ove predstave – „Snjeguljice“. od svjetla koje je magi~no u predstavi i balerine u najboljem omogu}ava scenografiji da za`ivi, do After Party izdanju, tijelo je me- gluma~ke igre u kojoj mi je ponajmanje bilo va`no {to se govori – va`nije mi je |utim ve} dalo svoje bilo ~uti kako se govori. Glazba-slika- U predstavi koja bi trebala ispri~ati rije~, to je red kojim sam ja zapamtila {to se doga|a s likovima iz pri~e nakon i to je onaj potresni ovu predstavu {to zavr{ava neo~ekivano pri~e, nema Patuljaka iako bi oni trebali kontrast krilima koja romanti~no: poljupcem, uz glazbu vrhu- nastaviti „sretno `ivjeti“, ali su zato tu i naravne ljepote, {to samo naizgled daje Kraljica i Kralj, uz Lovca, Snjeguljicu ne}e poletjeti. A na nadu, a, u biti, ostavlja gorak okus spo- i odabranika njena srca, mla|ahnog znaje o gubitku i svoj strahoti nekomu- Princa. Uloga po~iva na inspiraciji: Sonja Vuki}evi} nogama – vojni~ke nikacije. Princ je me|utim neki ~udan, ne- Pandura, koja se – kao izniman kulturni dubini ome|ena kvrgavim zidom, koji }e spretan, istovremeno boja`ljiv i agresi- ~izme. U toj kombi- doga|aj – igra u studijima Viba filma u aktere zato~iti unutar njihove svijesti, van, mladi} – koji se nikako ne mo`e Policija, bolni~ari, Ljubljani. ma u kojem se vremenu na{li. Kostime opredijeliti izme|u Snjeguljice i Kraljice, naciji groteskno a Iako Pandur tvrdi da pri stvaranju primjerene zahtjevima teksta i re`ije To- represija... dok je Kraljica spremna na poigravanje s „Sto minuta“ materijal crpi iz romana ma`a Pandura, potpisala je Jelena Pro- istovremeno potre- Princom tek iz nekih spletkarskih pobu- „Bra}a Karamazovi“ Dostojevskog, ja kovi}. da. Njen je miljenik Lovac, za koga ka`e sno izgledaju drhtaji Germanski autori bili su, izgleda, sam ovu predstavu sagledala kao podosta Uz neobuzdanog Gorana [u{ljika, je „ispod odijela“ daleko zanimljiviji posebno inspirativni slovenskim reda- udaljenu od knji`evnog predlo{ka iako se ~iji Ivan smatra da je tamo gdje stoji on – mu{karac od Princa. umiru}e ptice, po- teljima ~ije smo predstave gledali ove naznake definitivno dade uo~iti. Predsta- sve dozvoljeno, suptilnog ali robustnog Snjeguljica se isprva ~ini naivnom, godine u Mariboru. Tako je ansambl Slo- va je vo|ena muzikom Richarda Horowi- Sebastiana Cavazzu ~iji }e Dmitrij re}i: sljednji trzaji bi}a pomalo neuroti~nom a kasnije i vijogla- venskog mladinskog gledali{~a u re`iji tza, ne{to je izbor, negdje se radi o izvo- „Kada se vrag bori s Bogom, bojno polje vom djevojkom nezahvalne prirode - koje nas gleda onim Matja`a Pograjca igrao Weissov „Progon rnoj glazbi, no ona diktira raspolo`enje... postaje ljudsko srce“, Badurininog Aljo{u }udljiva je i ~esto namrgo|ena bez o~ita i smrt Jean-Paula Marata u izvedbi cha- Naravno, Pandur i ovom prilikom koji „vidi vrijeme“ i prijatelja, studenta, razroga~enim, zele- razloga (mo`da se izme|u kraja origi- rentonske gluma~ke dru`ine i re`iji go- najve}e gluma~ke zadatke daje onima slugu, u tuma~enju Felixa Strobela, `e- nalne pri~e i „after party-a“ dogodilo jo{ spodina de Sada“, a ansambl Mini tea- koji ga inspiriraju. To je Livio Badurina, nski su likovi tu kao ilustracija kr~me i nim o~ima Sonje Vu- ne{to, za sada skriveno, a {to Buljan tera iz Ljubljane, u re`iji Ivice Buljana, koji po tre}i put u svojoj karijeri igra svih kr~mi u klju~nim trenucima `ivota „ ki~evi} Walserovu „Snjeguljicu, After Party“. ~uva za neku novu Snjeguljicu - Before Aljo{u, zatim Olga Pakalovi} koja je Li- mu{karaca. Impresivna je scena cijepa- “ Pograjc je razigrao ansambl SMG-a After Party ?). Jer dok pristaje ili odbija za, ali najatraktivnija je rola pripala (ili nja panja koji silnom energijom rasta~e do stadija delirija, pri ~emu je imao ~vr- Prin~evo udvaranje, ona istovremeno ju je ona sama uzela i iz nje napravila ktobar je svake godine u Sloveniji Cavazza (Dmitrij), kontrastirana bjeli- sto upori{te u glazbi neobi~nog orkestra o~ijuka i s ponekim od glazbenika. atrakciju) Sonji Vuki~evi}. obilje`en teatrom. Bor{tnikov su- nom tijela Hristine Popovi}. Sjekira i koji se naziva ^ompe. Peter Weiss te{ko Uop}e uzev{i, odnosi me|u likovima Bra}a Karamazovi – igraju ih jo{, uz ikona. I razuzdana pa poni`ena `ena u Osret, naime, trideset i osam godina da bi se mogao slo`iti s ovom glazbom, vrlo su nepredvidljivi, a to i daje dra` Livia Badurinu i Goran [u{ljik, koji su izvedbi Vesne Milek. I sretna, usli{ena okuplja u Mariboru nacionalnu produk- koja je mje{avina nekakvog balkanskog predstavi, koju prati stalna zvu~na dobro i pojavno odabrani kao prava bra- ciju – ponajbolje profesionalne ali i Liza Olge Pakalovi}... Sve su to razli~ita rock-folka, ali za ambijent ludnice gotovo kulisa jazz-trija koji i fizi~ki sudjeluje u }a, te Sebastian Cavazza kao najstariji lica iste prirode, prirode @ene. amaterske predstave po izboru selektora da nema bolje glazbene kulise. Ansabl je predstavi: glazbenici ~itaju didaskalije, a Karamazov – prolaze, kroz stotinu mi- – {to daje priliku za dobar uvid u tea- nevjerojatno fizi~ki spreman na vra- povremenim „Haj-ho, Haj-ho...“ ~ine hu- nuta predstave, sve klju~ne scene novije tarska zbivanja. Ove godine manifestaci- tolomije svake vrste, pritom ple{e i pjeva mornu poveznicu s poznatim nam dje- povijesti Europe. Vo|eni prirodom svojih Smrt Labuda ja je osvanula u novom ruhu – uz veliku bez ikakva vidljiva napora, a kako je lovima bajke. karaktera, to je ono {to Pandur zadr`ava teatarsku dvoranu koja je jo{ od vremena re`ijski predstava vrlo dobro promi- od Dostojevskog, oni se pona{aju pri- Toma`a Pandura namijenjena glazbeno- Sa Sonjom Vuki}evi}, me|utim, ulo- {ljena, gledatelju ne preostaje nego da se Sto minuta mjereno povijesnom trenutku, igraju}i ga po~iva na inspiraciji. Ona je oli~enje scenskim spektaklima, u funkciju je vra- prepusti i u`iva. Iz zaigranosti ga mo`e na najneobi~nije i neo~ekivane karte. }ena stara dvorana mariborskog teatra, svih potro{enih `ena, ljubavnica, majki, prenuti jedino zlokobni zvuk sirene. Poli- Pritom Pandur koristi sve mogu}nosti ona je u ovoj predstavi Rusija sama... Da ona ista koja je desetlje}ima bila dom cija, bolni~ari, represija... Muzika je inspiracija sve tri vi|ene scenografije Marka Japelja, koja je u biti, mariborskoj drami i svim gostuju}im nije bilo anga`mana Sonje Vuki~evi}, Ivica Buljan manje je kriti~ki raspo- predstave, a moglo bi se re}i da je isti staklena pozornica, podsvjetljena pravi- sigurna sam, ne bi bilo ni Smrti labuda, ansamblima, na ~ijoj su se sceni odigrale lo`en prema dru{tvu, pa se radije bavi slu~aj i s najnovijom predstavom Toma`a lno raspore|enim neonskim cijevima, a u nezaboravne predstave prvih Bor{tni- {to predstavlja najemotivniji prizor pred- kovih sre~anja i gdje su najve}e glu- stave. ma~ke nagrade uru~ene slovenskim Bra}a odjevena u pa~ke, i Sonja kao kazali{nim umjetnicima. umiru}i Labud: ruke su apsolutno la- Ovogodi{nji je program Bor{tnikova bu|a krila, to su ruke balerine u najbo- susreta u konkurenciju doveo devet ljem izdanju, tijelo je me|utim ve} dalo predstava, ~ak pet iz ljubljanskih teatara svoje i to je onaj potresni kontrast krilima te Nove Gorice, Kranja, Koparskog lje- koja ne}e poletjeti. A na nogama – vojni- tnog festivala. ~ke ~izme. U toj kombinaciji groteskno a Nije mi namjera govoriti o svim istovremeno potresno izgledaju drhtaji predstavama – neke je vidjela i beogra- umiru}e ptice, posljednji trzaji bi}a koje dska publika na slovenskim gostovanji- nas gleda onim razroga~enim, zelenim ma, no utisci na neke izvedbe ne blijede, o~ima Sonje Vuki~evi}. pa se re~enice ni`u same od sebe... Kad umre Labud, bra}a donose svoje Za mene osobno, najimpresivnija iz- pa~ke i pola`u ih kao vijence na umrlo vedba koju sam vidjela borave}i na di- tijelo. Mrtvu Rusiju. Umrlu Europu. Uz jelu festivala, je „Arabska no~“ kontro- muziku ^ajkovskog, koja „dere“ najve- verznog njema~kog dramati~ara Schim- }im decibelima koje ljudsko uho mo`e melpfenniga, u re`iji Diega de Breje. podnijeti... Mislim da je i ova predstava Primorskog Pandurov teatar uvodi nas u svoj dramskog gledali{~a iz Nove Gorice svijet enigmatskim tekstom: „Velika so- gostovala i u Beogradu, pa kazali{ni puk ba. Puna ljudi. Svih vrsta. Svi su stigli u zacijelo ima i vlastita sje}anja na spo- istu zgradu u, manje-vi{e, isto vrijeme. I menuti naslov. Htjela bih, me|utim, re}i svi su bili slobodni. I svi su sebi postavl- da najsna`niji dojam u ovoj filmskoj dra- jali isto pitanje: [to je iza zavjese?“ mi na daskama, nisu na mene ostavili ni Odgovor se name}e sam po sebi: Stot- glumci, ni scenografija, ni re`ija, nego inu minuta u kojima `ivi i propada Stari muzika. Muzika je od samoga po~etka kontinent. Onako kako to vidi kreirala atmosferu otu|enosti, samo}e, Livio Badurina, Goran [u{ljik i Sebastian Cavazza u predstavi Sto minuta Toma` Pandur.

31 LUDUS 109, 110, 111 EX YU

njihove ko{marne snove pretvori u balon skupih i ambicioznih projekata. Tako se od sapunice. Iako se Ba{i} nije najbolje u novom repertoaru o~ekuju dve istori- U ZNAKU BALKANSKOG [PIJUNA sna{ao u ulozi reditelja predstavu su jsko-politi~ke predstave – Veliki bijeli ‘izvukli’ Ljubomir Kapor, Vanja Drah i zec Ivice Kun~evi}a, po tekstu Ivana Hrvatsku verziju Dame u nevolji Kazali{ne vesti iz Hrvatske vrsna komi~arka Lela Margiti}. Vidi}a o Tu|manovoj eri u Hrvatskoj, te Alana Oukbornea (Ayckbournea) re`irao Osim HNK-a jo{ jedno zagreba~ko Peto evan|elje po motivima dnevni~ke akon tri izvo|enja Filozofa na 37. uloga i promena imena (Ilija ^vorovi}, je Relja Ba{i} u Maloj dvorani „Lisins- pozori{te ima problema s opstankom. proze Konclogor na Savi Ilije Jakovlje- Bitefu Jozef Na| je otputovao u lovac na {pijuna u zagreba~koj insenaci- ki”. Re~ je o tre}em delu triptiha Role Ogor~en na dosada{njeg izvo|a~a radova NHrvatsku da bi s Teatrom Vidi iz ji postaje `ena Milica [afranek, a njego- Play koji je s velikim uspehom prikazan na rekonstrukciji Zagreba~kog kazali{ta vi}a u adaptaciji [najdera. Premijera Lozane u~estvovao na Festivalu svetskog va supruga Danica – Mili~in mu` i pa- pro{le godine u Londonu, u re`iji autora. mladih i ignorisanje Grada, upravnik Petog evan|elja bi}e u Nema~koj, povo- pozori{ta. U njegovoj re`iji i koreografiji, pu~ar po zanimanju Lojza [afranek), U `ivot mladih zaru~nika koji namer- Slobodan [najder izjavio je da bi jedini dom obele`avanja godi{njice oslobo|enja a na sceni Zagreba~kog kazali{ta mladih dala je sasvim novi ton predstavi i pros- avaju obavestiti roditelje o ven~anju radikalan potez bio zatvaranje Pozori{ta. Au{vica. izvedena je predstava Nema vi{e neba. I tor igre bogato otvorio na privatnom ume{a se sudbina koja u maniru trilera No, uprkos problema [najder se ne odri~e (Priredila Aleksandra Jak{i}) ova koreografija je sastavljena od malih planu, kao mestu bra~nog borili{ta i mu- skica, zapisa, sitnih marginalija, intelek- ~ili{ta. tualnih segmenata, koji se bez spleta Promenjene su i razne politi~ke, na- biografskih podataka, artisti~kih refer- cionalne i socijalne implikacije, supru`- enca i veza iz predistorije, ne mogu do nici su se sreli na izgradnji auto-puta kraja i{~itati. Na|ove koordinate ~ini, Bratstvo-jedinstvo, Milica je srpske na- kao prvo, poznanstvo s francuskim sa- cionalnosti iz Kaknja, a idol njene mla- moukim slikarom Balthusom (1908- dosti nije Staljin ve} Tito. Ukratko, sve 2001), kontraverznom osobom, najpoz- lokalizacije i preno{enje na hrvatski natiji po nevino-perverznom portretisan- teren ispunjen njihovim aferama i pris- ju devojaka koje su tek iskora~ile iz de- lu{kivanjima, provedene su s punom tinjstva. Prilikom jedne posete, Balthus, uverljivo{}u i satiri~nim tonom, {to u isto tada ve} u poznim godinama, rekao je vreme intrigira i zabavlja. Na|u da malo ljudi zna da je Arto Rediteljsko odmereno nizanje prizo- stra{no povredio glavu prilikom pada sa ra, kojima zamra~enja slu`e da se gle- stepenica, a ceo njegov manifest o Po- daoci odmore od smeha, karakteri{e pro- zori{tu okrutnosti napisan je posle tog pada. Nema vi{e neba sastavljena je od mi{ljenost i ekonomi~nost, dok scenu i sna`nih asocijacija na Balthusove slike, kostime (potpisuje ih Slavica Radovi}) u kojem preovla|uju mat prigu{eni to- kao i funkcionalnu muziku u izboru Ma- novi, snovita atmosfera s likovima koji su ria Mirkovi}a i Mateja Me{trovi}a krasi indiferentni jedni prema drugima, od svrhovitost do najmanjeg detalja. A kako segmenata Artoovog `ivota, te autobi- veli kritika Nadarevi}eva predstava nije ografskih delova Balthusovog `ivota ~ija ishitrena i na brzinu ‘sklepana’ premije- je majka bila ljubavnica slavnog Rilkea ra, na koje su navikli u hrvatskom a ~iji su meditativni i elegi~ni stihovi o teatru. ljubavi, starenju i smrti tako|e nadah- Zagreba~ki Balkanski {pijun po~iva, nuli Na|a. `ivi i zahvaljuje scensku uverljivost Premijerom Horvatovih Kazimira i interpretativnoj eruptivnosti sjajne Eli- Karoline u re`ija Edvarda Milera za- zabete Kuki} u glavnoj ulozi. Ona bes- po~ela je nova sezona Drame zagre- pogovorno nosi pantalone u ku}i i sili- Praznina kao mesto okupljanja: Sini{a Popovi} i Alma Prica u Kazimiru i Karolini ba~kog Hrvatskog narodnog kazali{ta. nom buldo`era ru{i pred sobom krhki Oktobarfest u Minhenu 1929, u vreme autoritet svog mu`a ‘ku}ne pomo}nice’, svetske gospodarske krize, mesto je rad- (jedna od najboljih uloga Ede Vuji}a). nje ‘balade o tihoj tuzi...’ a akteri su ne- Grade}i bezobzirni lik, slep na stvarnost zaposleni voza~ i njegova verenica. Na- oko sebe, veran svojim idealima i upla- mera reditelja bila je prona}i paralele {en strahovima u kojima se prelamaju izme|u Horvatovog teksta koji se odigra- pro{lost i sada{njost, Kuki} karikira Mi- va u svetu zate~enom pred doga|ajima licu ne ostavljaju}i mesta tragi~nim i koji }e izmeniti izgled Evrope i opteretiti grotesknim tonovima. Njena `ena agenti je mnogim ratovima, i haoti~ne savre- ‘ku}ne proizvodnje’, daleko je opasnija i menosti, i na osnovu podcrtavanju tih zavedenija od svog papirnog predlo{ka, sli~nosti ispisati pozori{ni doga|aj rele- pa i mu{kih prethodnika koji su tuma~ili vantan o~ekivanju ovoga vremena. Na- istu ulogu. To je dodatni kvalitet i klju~na slovne uloge tuma~e Alma Prica i Franjo novina ~itanja komada u kojem su pro- Kuhar. menjeni odnosi i pozicije ostalih likova. Alma Prica, Goran Grgi}, Dubravka Tako je i brat \ura u preciznom tuma- [eparovi}-Mu{ovi}, Neven Belamari}, ~enju Mustafe Nadarevi}a, velikim de- Suzana Ba~i}, Andrej Barbanov, Ika lom zasenjen iluzornim idejama, na gra- [komrlj, Dijana Kosec-Bourek i Ivo Kne- nici totalnog ludila, agresivne i vulgarne zovi} dobitnici su godi{njih nagrada Hr- sestre, {to mu je dalo mogu}nost da svoju vatskoga narodnoga kazali{ta u Zagrebu devijaciju sastavlja uti{anim tonovima, koje su dodeljene sredinom oktobra. tek na rubu psihi~ke eksplozije. Balkan- Tako|e, na izlo`bi u foajeu HNK-a po- ski {pijun, ve~na pri~a o zaverama u vla- vodom postavljanja francuskih pisaca na stitom dvori{tu, i velikom strahu kao ovoj sceni utvr|eno je da u periodu 1922- manipulatoru malih ljudi, predstava je 2002 od 136 naslova ~ak 21 pripada na koju se, kao preporuka, mo`e zalepiti Molijeru. etiketa – urnebesna komedija. Smrtonosne obmane: Anita Mati} i Elizabeta Kuki} u Balkanskom {pijunu U hrvatskoj {tampi vodi se polemika o budu}nosti HNK, koje, kao i ve}ina nacionalnih teatara u tranziciji, kuburi s vi{kom zaposlenih, zavisi od nedovoljnih dr`avnih dotacija i duguje 5 miliona GOR[I^ NAPUNIO [EZDESET GODINA kuna! Ali i pored svega za ovu sezonu n- ajavljeno je ~ak 14 premijera. Posle 15- Vesti iz Slovenije ce Primorskega dramskega gledali{~a ljanskega je komedija Hari i Sam razgo- Na 43. Mess-u Drama SNG-a u~e- ak godina beogradski hitmaker Du{an Nova Gorica; Arabska no} u re`iji Diega varaju. Delo mlade ameri~ke autorke stvovala je sa Molijerovom [kolom za Mariboru je od 18. do 29. oktobra `ene u re`iji Mateje Kole`nika. Kova~evi} vratio se na pozornicu Sa- De Brea PDG-a Nova Gorica; Preganjan- Karen Elison je re`irao Gregor ^u{in, odr`an 38. festival Bor{tnikovo Mladinsko gledali{~e je letos gosto- tiri~nog kazali{ta „Kerempuh”, i to s cr- je na smrt @an-Pol Marata u re`iji ina~e glumac koji tuma~u ulogu Harija, sre~anje. U takmi~arskom pro- valo na Kubi sa predstavom Ko se boji nom komedijom Balkanski {pijun (1983) U Matja`a Pograjca Slovenskega mladin- dok reditelj Ja{a Jamnik igra Sema. gramu festivala u~estvovalo je devet skega gledali{~a Ljubljana, Schneewi- Komedija ove mlade spisateljice iz 1994. Tenesi Vilijamsa u re`iji Matja`a Pogra- u adaptaciji i re`iji Mustafe Nadarevi}a. jca. Gostovanje je progla{eno kulturnim Pozori{te koje je poznato po punim sala- predstava: Zlo~in i kazna u re`iji Janu{a ttchen after-party u re`iji Ivice Buljana uvr{tena je me|u sto najboljih mu{kih Kice i izvo|enju Primorskega poletnega doga|ajem sezone u Havani. ma zapo~elo je sezonu dobitnom kombi- Mini teatra Cankarevog doma u Ljubl- dijaloga. Hari i Sem su najbolji prijatelji U Slovenskom mladinskom gleda- nacijom koju ~ine dramski pisac neo- festivala Koper; Via Negativa, prvi od- jani, Popravitelj sveta u re`iji Du{ana koji uglavnom razgovaraju o pivu. Kada li{~u Niko Gor{i~ je proslavio {ezdeseti sporne reputacije, i Nadarevi}eva po- vod: Jeza u re`iji Bojana Jablanovca i Mlakarja Drame SNG-a Ljubljana; Pred Hariju nestane re~i, Sem mora nastaviti ro|endan. Ovaj poznati glumac je izme|u go|ena i aktualizovana transpozicija ko- izvo|enju Kulturnega dru{tva B-51 iz izlaskom sunca u re`iji Eduarda Milera konverzaciju. Raspon razgovora se`e od ostalih igrao i kod Ljubi{e Risti}a, Du- mada u Hrvatsku danas. Iako je predlo- Ljubljane; Ro|endanska zabava u re`iji tako|e u izvo|enju ljubljanske Drame. svakida{njih ili aktuelnih tema, do tema {ana Jovanovi}a, Pandura, Ma|elija, `ak obe}avaju}i, Nadarevi} je osmislio Vita Taufera Pre{ernovega gledali{~a Tre}a premijera u sezoni a prva na krajnje ljudskih, i onih koje ~ine prij- Taufera, Milera... nekoliko dobro vo|enih poteza. Inverzija Kranj; San letnje no}i u re`iji Janu{a Ki- maloj sceni Mestnega gledali{~a ljub- ateljstvo. (Priredila Aleksandra Jak{i})

LUDUS 109, 110, 111 32 EX YU VAZDA AKTUELNA KLASIKA Pozori{ne vesti iz Makedonije imao veliku odgovornost prema akteri- ma i terao ih da ono {to su radili kod cena Turska drama pri Narodnom Makedonsko Ministarstvo za kulturu ku}e poka`u na sceni. Jolevski je za teatru sa nacionalnim programima nezadovoljno je radom pojedinih teatara, vreme svog mandata direktora Drame Sotvorila je sezonu Mro`ekovim ko- pogotovo rada Drame pri Makedonskom MNT-a bio i organizator konkursa za madom Kukavica na granici u re`iji Ju- narodnom teatru. Re~ je o ponovnom doma}e tekstove mladih autora jer d`ana Ertala. Na istoj sceni reditelj Slo- odlaganju premijere Franke{tajn Meri smatra da je jedan od glavnih problema bodan Unkovski trebalo je da re`ira pra- [eli zbog nemogu}nosti uskla|ivanja makedonskom pozori{ta nedostatak izvedbu novog komada Gorana Ste- termina sa bugarskim rediteljem Alek- doma}eg, savremenog teksta. fanovskog Anastazija. Pisac je zahtevao sandra Morfova. Dizajner predstave je U predstavi Dramskog teatra iz Sko- plja Padot na nevinosta Vasilija Sigare- da makedonska praizvedba mora biti u Angelina Atlagi}. U kumanovskom Narodnom teatru va, dobro poznatog Koljadinog u~enika, re`iji Unkovskog, koji je odbio ponudu re~ je o mladom ~oveku u vremenu da- jer, kako ka`e, u Makedoniji nema uslo- izveden je komad Sud Kole ^a{ulea u re`iji Vladimira Talevskog. Re~ je o na{njem punom konfuzije koju je reditelj Stalno aktuelna „Antigona“, u re`iji Nikite Milivojevi}a va za rad. Ina~e na ovoj sceni }e [ek- pretvorio u globalnu sliku `ivota mladih. spirovu Buru raditi Aleksandar Popovs- intelektualno-verbalnoj drami me|u sled- benicima i predstavnicima Ideje. Redi- U tom procesu koristio je tehni~ke `an je festival „Dani komedije“ na kojem ~ine sanduci oru`ja i carstvo Hada. ki, a komad Ali{ Huseina Sulejmana teljska koncepcija je bazirana na kombi- mogu}nosti prethodno snimljenih scena su izme|u ostalih u~estvovale predstave: Reditelj koristi strukturu i elemente an- Ljup~o Gorgijevski (reditelj bitefovske pa reprodukovanih na pozornici i trenut- naciji dijaloga i fizi~kog teatra koji pred- @ivot je lep iz [tipskog teatra, Sabirni ti~ke tragedije – ritam, tu`aljku kao oblik no sniman subjektivni pogled glavnog predstave Pare su ubistvo). stavi daje prizvuk ritualnog teatra. Glav- centar iz Prilepa, Sumnjivo lice SNP-a iz obredne pesme, patnju, glasnikova Odmah nakon gostovanja na 37. Bi- aktera kojem je kamera postavljena na ni lik Temelenko, kojeg kroz celu pred- Novog Sada, Lisistrata Vele{kog teatra... saop{tenja, tragi~ki kraj, jedinstvo vre- tefu, Narodni teatar Bitola je sa pred- glavu. Komad je re`irao mladi Dejan stavu uverljivo tuma~i Ilija Strumeni- Festival je revijalnog tipa. mena i radnje... Ali vr{i i neka stavom Pare su ubistvo nastavio gosto- Projkovski koji pokazuje da se ova dva kovski, je ~ovek koji je osu|en kao navod- Naroden teatar Bitola takmi~io se na prilago|avanja i dopisivanja, {to komad vanja i to u Torontu. vida umetni~kog izra`avanja (pozori{te i ni izdajnik a do kraja veran Ideji. film) mogu koristiti zajedno. 43. MESS-u sa predstavom Antigona, sa U Narodnom teatru „Vojdan ^erno- ~ini sa`etijim, dinami~nijim. Samo {to na Gorgi Jolevski, glumac MNT-a, glu- Na sceni istog pozori{ta tokom okto- kojom je poslednjih dana oktobra gosto- kraju nema Aristotelove katarze ve} osta- drinski“ u Prilepu po~ele su probe Sa- mac sa ~udesnom mo}i transformacije, vao i u Narodnom pozori{tu u Beogradu. bra gostovale su dve predstave Mestno ju mu~nina i bezna|e. Iako je ova Antigo- tirikona ili Velike gozbe Rusomira Bog- vratio se na scenu ulogom Kapetana u gledali{~e ljubljansko, i to [ekspirova Sofoklovu dramu adaptirao je i re`irao danovskog u re`iji Kirila Petreskog. Re~ Bihnerovom Vojceku u re`iji Bore Dra{- Bogojavljenska no} u re`iji Slobodana Nikita Milivojevi}. Nikita zbivanje ove na savremena ipak su u prvom planu je o dramatizaciji ~uvenog anti~kog ro- kovi}a. Tokom rada na komadu dopala Unkovskog i Bergmanove Scene iz bra~- anti~ke drame preme{ta u sada{njost u njena univerzalna zna~enja, jer bilo gde, mana ~iji je autor Petronije Arbiter. mu se Dra{kovi}eva predanost pozori{tu nog `ivota u re`iji Mileta Koruna. militantno okru`enje koje je i dalje nalaze se ljudi koji pate, bezrazlo`no Vele{ki teatar i dalje ~eka po~etak kao i velika ljubav prema glumcima. Bila Po~etkom oktobra u Centru za kul- svojstveno ovim prostorima (pored toga umiru... gradnje. im je novina, kako ka`e, to {to je reditelj turu „Trajko Prokopiev“ u Prilepu odr- {to je tema uvek aktuelna). Scenografiju (Priredila Aleksandra Jak{i}) SA 43. MESS-A Pozori{ne novosti iz BiH

redinom oktobra u Narodnom po- ru~nik od Ini{mora u re`iji Jan-Viljem zori{tu Sarajevo otvoren je 43. in- van den Bo{a. Na MESS-u su izvedeni i: Sternacionalni teatarski festival Ptice Sarajeva u re`iji Harisa Burine, MESS. Festival je otvorila Ines Fancovi}, Poljaci po Marku Martineliju, Hamlet u glumica koja je pratila sve ~etrdeset dve re`iji Nikolasa [temana (pobednik 36. sezone MESS-a, a ove je godine obele`ila Bitefa), Milerov Kvartet V2.0 u re`iji i svoj veliki jubilej, 60 godina rada na Ivana Talijan~i}a, [najderov Kamov, pozori{noj sceni. U okviru ovogodi{njeg smrtopis u re`iji Branka Brezovca, Ge- MESS-a izvedeno je 16 predstava iz 12 tting Horny Bacchae [andora Zostera, zemalja sveta, od toga 14 u takmi~ar- ^e`nja i smrt Silvije Plat u re`iji Jerneja Lorenca (pobedni~ka predstava na slo- skom programu, dok su dve festivalske vena~kom festivalu Ex ponto), Antigona premijere. Prve festivalske ve~eri pred- u re`iji Nikite Milivojevi}a, Kralj Edip stavila se bugarska trupa Los Paranoias Oskarasa Kor{unovasa, [kola za `ene predstavom Ritam u re`iji Andreja Ba- Mateja Kole`nika, Prizori iz srednje- tashofa, i premijerno je izveden Po- evropskog `ivota Oprinski i Mazurkievi~, Mera za meru po Ale{u Kurtu i Smrt Kri{ne u re`iji Pitera Bruka. Po re~ima direktora festivala, Dina Sekretarijat za Mustafi}a, MESS je i ove godine ostao otvoren ka svim savremenim kretanjima [najderov „Kamov, smrtopis” na sarajevskom Mess-u svetskog pozori{ta, predstavljaju}i festi- kulturu val otvorenih formi, koji pro{iruje hori- Horozovi}ev tekst u kojem je bilo mnogo brao je: Tvr|avu u re`iji Sulejmana Ku- „ zonte percepcije. Kulminacija ovogodi{nje U`ivale smo dok smo radile na pred- filozofsko-poetskih pasa`a, kako bi se pusovi}a sarajevskog Narodnog pozori{ta; stavi. Mislim da je publika ovaj put Skupštine grada smotre je gostovanje Pitera Bruka, ve- omogu}ila efektna teatarska radnja, Kraljice, u re`iji Ka}e Dori} teatra zaista bila ~etvrti sudionik na sceni. odnosno dinamika i ritam komada. Soba likog maga koji je ostao veran principu SARTR; Sulejman Kupusovi} re`irao je Beograda istra`ivanja u pozori{tu. Festival je zat- Vidim da su mnogi iza{li potreseni i o~ito je eminentno gluma~ka predstava, u voren performansom Pitera [umana u je da ih je problem izbjegli{tva o kojem, kojoj uloge ostvaruju glumci tri ge- predstavu To u izvo|enju Kamernog usrdno dariva Bo{nja~kom institutu. izme|u ostalog, govori ova predstava neracije. teatra 55 iz Sarajeva; pro{logodi{nji Premijerom predstave Kraljice Dar- dirnuo”. Autor songova Safet Plakalo Narodno pozori{te Republike Srpske laureat susreta, Teatar Kabare iz Tuzle, svoje jedine ka Luki}a u re`iji Ka}e Dori}, Sarajevski istakao je da je kabare novi `anr koji su ulazi u 74. sezonu. Zbog radova koji se odigra}e predstavu Novi `ivot u re`iji ratni teatar SARTR po~eo je novu sezonu. hteli da ispitaju, da istovremeno o jednoj poslednjih meseci vr{e na objektu Vlade Kero{evi}a; Teatar mladih iz ozbiljnoj i stalno prisutnoj temi progov- pozorišne Predstava je posve}ena nedavno premi- pozori{ta, ove godine mogu}e je da }e se Mostara odigra}e predstavu Katarina nulom reditelju Dubravku Bibanovi}u. ore na jedan lak{i na~in u smislu premijere odre|enih predstava prolongi- Kosa~a - Poslednja ve~era u re`iji Seada i Tri mlade glumice, Ana Vilenica, Maja emotivnog diskursa publike. rati. Pored toga, sezonu otvara porodi~na novine. Salki} i Sabina Bambur su pred sara- Novi dramski projekt Narodnog po- drama Gospo|a Olga Milutina Boji}a a u Tanje Mileti}-Oru~evi}; Narodno pozori{te jevskom teatarskom publikom ispri~ale zori{ta Sarajevo je komad Soba koji re`iji Nikole Pejakovi}a. Jedna od uloga iz Tuzle igra}e predstavu Te sjajne godine „Ludus“ pri~u o sudbinama triju `ena, svodnici, prema tekstu Irfana Horozovi}a re`ira poverena je i prvaku NP RS \or|u Mar- opsade u re`iji Adisa Bakra~a i NP RS iz glumici i ~ista~ici, koje otkrivaju istinu o Gradimir Gojer. Reditelj ka`e da u tekstu kovi}u koji ka`e da je glavni adut koma- Banja Luke u Br~ko dolazi sa Gospo|a uzvra}a s marginalizaciji `ena i `enskih tema, te ove groteske ima oznaka koja ka`e da se da reditelj Pejakovi} koji se poslednjih Olgom u re`iji Nikole Pejakovi}a. odnosa dru{tva prema njima. Komad je sve de{ava u negromanskoj kugli i da }e godina vi{e bavi glumom. Uloge su po- Tokom oktobra pozori{ne scene je blagodarnoš}u. ura|en kabaretski tj. re~ je o kabareu koji oni prese}i tu kuglu i na trenutak zavir- deljene na {est lica. je i kriti~an, koji se i ruga, provocira i iti sa gledaocima u unutra{njost sobe u 20. susret pozori{ta BiH odr`ava se zauvek napustio doajen bosanskohercego- upozorava, ali koji je i aktuelno politi~an. kojoj se de{ava da osoba odlazi u nebo. od 1. do 9. novembra u Br~kom. Selektor va~kog glumi{ta Uro{ Kravlja~a. Rediteljka je posle premijere izjavila: Gojer dodaje da je prili~no adaptirao susreta, prof. dr Sr|an Vukadinovi}, iza- (Priredila Aleksandra Jak{i})

33 LUDUS 109, 110, 111 Romsko pozori{te

lipe“), godinama tragali u okviru tog modernog pozori{nog idioma. OD FOLKLORA DO MITA Iako se Burhan rastao od svog glav- nog glumca, sa stanovi{ta razvoja savre- menog romskog pozori{ta u Evropi, osni- vanjem sopstvene trupe, zajedno s Na- Jovan ¬irilov dom Kokotovi}, pod imenom „TKO“ (Tea- tar Osman-Kokotovi}), bilo je korisno {irenje romskog pozori{nog pokreta na stim redom kako sam, u svom rela- mom imali pozitivan uticaj na odnos pre- jo{ jednom punktu u Evropi, i to na tivno dugom pozori{nom iskustvu, ma Romima u celini. Morala im je biti visokom nivou. Ono {to su postigli Koko- Isaznavao o romskom pozori{tu, po- priznata bar ~injenica da su izuzetno tovi} i Osman je nova i sve`a varijanta javljivalo se, razvijalo i napredovalo daroviti za pesmu i igru. romskog pozori{ta koja nije samo rom- romsko pozori{te od XX veka do danas. Moj slede}i susret s romskim pozo- ska, ve} romska i multietni~ka, ali sa Bio je to put od folklornog romskog ri{tem bio je moj izbor pozori{ta „La zna~ajnim romskim elementima. Taj pozori{ta do pozori{ta Roma svesnih Cuadra“ iz Sevilje, godine 1972. za 6. romski element varira od predstave do modernog idioma u razvoju scenskih Bitef. Sada je ve} bila re~ o pozori{tu predstave, u zavisnosti od toga da li je umetnosti u svetu. sasvim u trendu novog pozori{ta, na ni- reditelj pojedine predstave Ne|o ili Nada. Za mene, kao gledaoca, to je susret vou najboljih eksperimentalnih teatara U ovom slu~aju originalnost je korak od ciganskog Teatra „Romen“ u Moskvi tih 60, 70-tih godina pro{log veka, `urim napred, jer ~ini romsko pozori{te razno- (osnovan kao Indijsko-romski studio da naglasim, s originalno{}u koju je likijim i time u osnovi ja~im. 1931, slu~ajem godine mog ro|enja), nosio i nosi osniva~ i reditelj tog pozori{ta Poslednje decenije sti`u vesti o osni- preko romskih teatara novog izraza koje Salvador Tavora. vanju romskih pozori{ta na romskom i u sam selektovao za Bitef, do dublje stvar- Paradoksalno, ovo dragoceno romsko Holandiji, ^e{koj, Finskoj i Francuskoj. ala~ke saradnje s romskim trupama po- pozori{te, koje je odigralo zna~ajnu ulogu Ali njihove predstave nisam video niti o slednjih godina i izvan Bitefa. Veoma je u novom pristupu romskoj pozori{noj njima znam i{ta podrobnije. karakteristi~no da sam u drugoj polovini gra|i i njihovom novom mi{ljenju, nije Romski ansambl koji je u toj deceniji 50-tih godina pro{log veka prvo video igralo predstave na romskom. Postoji jo{ dao zna~ajan rezultat u okviru novog pozori{te koje se zvalo cigansko, ali su jedan apsurd: u [paniji, koja je u na{oj izraza je multietni~ko romsko pozori{te predstave bile na ruskom, osim pesama svesti zemlja u kojoj je izvesno sa~uvana „Vareso aver“ (Ne{to drugo) u Budim- koje su uglavnom bile na ruskom, ali muzi~ka i plesna tradicija Roma, pa i pe{ti. To pozori{te osnovao je kompozitor katkad i romskom. Tad jo{ nismo ni znali ose}anje kulturne i nacionalne pripa- i akademski obrazovan romski pozori{ni Zoran Jovanovi} i Jovan ]irilov na Danima romske kulture u Parizu da je politi~ki korektno Cigane zvati dnosti Romima, nije sa~uvan jezik. Sa~u- umetnik Dragan Risti}. S grupom umet- Romima. Mada je ve} u samom naslovu nskom srpskom decom (taj projekat ih je postalo je i ime pozori{ta osnovanog vane su samo pojedine romske re~i me|u nika, ve}inom ma|arskih glumaca odveo u Mamaju u Rumuniji, gde su na pro{le jeseni u okviru Romskog centra, postojalo dvojstvo - Cigansko pozori{te, onima u [paniji koji sebe smatraju Ro- romskog porekla, on je bio inicijator da se imalo je i danas ima dodatak „Romen“, obali Crnog mora razvijali svoju ume- ~ije je sedi{te u malom sremskom selu mima, a i jesu poreklom Romi. Sli~no je i pripremi ambijentalna predstava Lor- tnost u okviru radionice). Radionice su Novi Karlovci. U njegovom krilu deluje i {to zna~i da je to ve} tada bilo politi~ki kako je me|u njujor{kim Jevrejima, koji kine Krvave svadbe. Predstava je imala korektno. postepeno prerasle u ozbiljan pozori{ni prvo romsko pozori{te u Srbiji, s glumci- govore engleski, sa~uvano dosta jidi{ zapa`en uspeh u Budimpe{ti i na gosto- rad. Tako su spremili predstave Tamno- ma iz vi{e sela i gradova tog regiona. U Uzgred, veliki svetski romolog Ma- re~i, a ve}ina njih ne zna taj jezik bazi- vanju u Beogradu u okviru Dana romske puti an|eli i Idemo na put, prikazali u svom iskustvu ve} imaju tradiciju ne- rsel Kurtijade obja{njava da ni naziv ran na nema~kom u jevrejskoj enklavi. kulture u januaru 2000. u organizaciji Cigani nije etimolo{ki uvredljiv jer poti~e vi{e gradova. Grupa mladih darovitih folklornog teatra, znaju}i za postojanje ili Slede}a faza razvoja romskog teatra Cenpija, u neobi~nom i inspirativnom Roma u jezgru ovih projekata iskrista- od gr~ke re~i koja zna~i „nedodirljiv“, u Evropi je pojava Rahima Burhana i prostoru Muzeja elektroprivrede. Zapa- prate}i neposredno rad Rahima Burha- verovatno u istom smislu po kojem se lisala se u pozori{ni ansambl koji je na, „Vereso aver“ i Teatra TKO, ali sa Teatra „Pralipe“ u Skoplju. Na talasu `en uspeh u Beogradu imala je i predsta- radio i radi na predstavi Suno e Rromen- zvala nedodirljiva najni`a indijska ka- ideje o multikulturalnosti, koja je bila va istog ansambla, Bahanalije Gorana svojim originalnim idejama. sta. Po mom mi{ljenju, ni to nije ba{ po- go (Romski san). Predstavu Suno e Rromengo mladi progla{ena i u velikoj meri po{tovana u Stefanovskog. Predstava Suno e Rromengo je po- hvalan termin. No, da li neki narod ili multikulturalnoj Makedoniji u okviru U okviru Cedeuma i Cenpija po~eo je stala tipi~an work in progress. U toj ansambl prikazao je u okviru Dana rom- etni~ka zajednica smatra da je njihov druge Jugoslavije, osnovano je Pozori{te svoju svestranu delatnost nedavno jo{ predstavi mladi romski glumci, sa Zora- ske kulture u Parizu. S Ajfelovom kulom naziv uvredljiv, kriterijum je sam taj manjina, u ~ijem sastavu je postojao jedan ovda{nji mladi Rom - Zoran Jo- nom Jovanovi}em na ~elu, po{li su u vi- kao fonom u prelepoj ba{ti ambasadorske narod, a ne mi koji ih nekim nemilim albanski, turski i romski ansambl. Od vanovi}, kao skuplja~ narodnog blaga {egodi{nju potragu za mitskim u ro- rezidencije Srbije i Crne Gore, jedne imenom zovemo. Takav je slu~aj i s ime- po~etka romski ansambl je vodio Rahim svoga kraja i kao vo|a programa Igrom mskom nasle|u. Pro{li su lepo iskustvo u aprilske ve~eri odsanjali su svoj Romski nom Albanaca. Oni smatraju da mi valja Burhan s izuzetnom sve{}u kojim putem protiv nasilja. U okviru tog programa saradnji s Kulturnim centrom „Stari san uz veru da se i Romi mogu, moraju i da ih zovemo Albanci a ne [iptari, kako treba da po|e izvorno romsko pozori{te. Fonda za otvoreno dru{tvo odr`ane su grad“ u okviru programa Polifonija, na `ele uklopiti u savremena umetni~ka oni sebe zovu, istina s jo{ jednim sugla- Na po~etku nije imao nikakav neposre- pozori{ne radionice u multietni~kim gru- tri uzastopna Bitefa od 2000. do 2003. kretanja Evrope snikom „k“ posle prvog slova - [kiptari. dni kontakt sa Salvadorom Tavorom i La pama s manjinskom romskom i ve}i- Ime ovog projekta, Suno e Rromengo, i sveta. Zanimljivo je da Romima ne smeta upotreba imena i prideva Ciganin, Ci- Cuadrom, ali Teatar Roma „Pralipe“ bio ganka i ciganski kada se upotrebljava u je bitan korak napred i u odnosu na La poeziji. Verovatno na to uti~e {to su ih Cuadru, jer je igrao predstave na ro- veliki pesnici u svojoj poeziji zvali mskom. I ne samo to. Teatar Rahima Burha- IGRE U ORLOVSKOM NASELJU Cigani. Recimo Pu{kin u poemi Cigani, a Lorka u zbirci pesama Ciganski roman- na je oslu{kivao, preko Bitefa i mimo De~ji romski centar „Mali princ“ vodi roditeljima koliko je va`no da deca re- sero. Bitefa, {ta se de{ava u tada{njem sve- dovno poha|aju aktivnosti tri puta ne- Ali vratimo se teatru. tskom modernom teatru. On je u okviru muzi~ke, dramske i likovne radionice deljno. Predstave Teatra „Romen“ su ostatak tog modernog nemimeti~kog idioma stva- „Mali princ“ je od po~etka re{io da odnosa romanti~ara prema Romima, ka- rao romsko pozori{te koje je koristilo vodi muzi~ke, likovne i dramske radio- kav su imali i veliki kompozitori kao slutnju o dubokim mitskim korenima nice. Njihov rad je bio povezan, i objedi- Brams, List i mnogi drugi. Romi se u romskog naroda i njegovog umetni~kog Jelena Kova÷evi¯ njen stvaranjem javne de~je predstave. predstavama Teatra „Romen“ prikazuju bi}a. I kao {to u muzici nije lako pro- Tako je predstava izrasla u sna`an motiv kao neobi~an narod lutalica, sa njihovim niknuti u najstariji muzi~ki sloj koji bi uz koji su mali{ani negovali ma{tu, sti- strasnim ljubavnim pri~ama uzavrelog bio ~isto romski melos iz indijske prado- jima pre nisu ~itali bajke, nisu im pomognemo da u osnovnu {kolu krenu sa cali pojam li~ne slobode i odgovornosti, temperamenta. Romanti~ari su ~esto pi- movine u okolini Kanau|a, tako i u igri pri~ali. Za pozori{te nisu ~uli dok bar istim predznanjem sa kojim kre}u ovladavali jezikom (gramatikom i re~ni- sali i pevali o jo{ udaljenijim narodima u dana{njih Roma u svetu nije lako pro- Nnisu sami stali na scenu. Kada je deca ne-Romi“ ka`e Lola. Za njih, prav- kom), ve`bali crtanje, u~ili de~je pesmice. pro{losti i sada{njosti, ali su Cigani bili na}i ~isti praiskonski romski supstrat, kostimograf do{la da glumcima uzme ljenje pozori{ta nije cilj po sebi ve} je Danas bez te{ko}e izlaze pred publiku, ne{to bizarno, tu na domak ruke, pa ipak mada se mo`e nazreti. Burhan je svojom meru, nastalo je pravo odu{evljenje. Jo{ pozori{te sredstvo, i to mo}no sredstvo. znaju tekst i radnju, i {to je najva`nije, ne{to van svakodnevne kolote~ine gra- intuicijom i darom i nekom ~istotom pri- kad je donela crte`e i pokazala kako }e Kada su kao grupa prvi put do{li u uzivaju u novoj igri. „Na po~etku ih je dskog i gra|anskog dru{tva. Neko }e re}i stupa i verom u uspeh, postigao da i mi ko da izgleda! Mo} pozori{ne iluzije Orlovsko naselje i pred vo|om zajednice zanimala samo muzi~ka radionica“ da Romi i jesu strasni u ljubavi, i luta- publika i stru~njaci poverujemo da je on uveliko je vladala. Kao deca ma{tamo da izjavili kako bi da rade s decom, uz oza- osmehuje se Lola. lice, ali re~ je o tome na {ta se stavljao maksimalno mogu}no prodro u najstariji smo neko drugi, neko iz bajke, da imamo reno lice stigao je odgovor: „Bitno je da je „@ao mi je {to na po~etku nismo sni- naglasak u pristupu romskoj sudbini. sloj romskog nasle|a. ~udne mo}i. Ponovo otkrivati pozori{te – do{ao neko ko ho}e da radi s njima. Evo mili stanje koje zati~emo; to je dokument Ono o ~emu su darovito pevali Pu{kin i Celokupna njegova velika pozori{na nije li to ose}anje za kojim ~eznemo? vam ih, pa radite s njima {ta ho}ete.“ za nas, koliko smo uradili. Mo`da zvu~i Lorka, to je u predstavama o Romima avantura, od Skoplja preko Milhajma i I dok mi mo`emo da ~eznemo, to ose- Dobili su veliku nekoherentnu grupu od neskromno, ali ja znam da smo uradili naj~e{}e banalizovano jeftinim kli{eima. Kelna, je ogroman opus, uz sve stvara- }anje sasvim pripada deci iz romskog 26 dece, uzrasta od 3,5 do 7 godina - s mnogo na izgradnji njihove elokvencije; Ali ne treba biti isklju~iv ve} pravedan. la~ke i organizacione muke. Burhanovi Orlovskog naselja u Beogradu, koja izve- malim predznanjima, interesovanjima i oni sada mogu da prepri~aju bajku od U predstavama Teatra „Romen“ ipak su rezultati su nasle|e koje ni jedno romsko sno ~eznu za mnogo ~im drugim {to ~ini niskom koncentracijom. Bili su na po- po~etka do kraja, da ni{ta ne zaborave. Romi tretirani (u tim predstavama u~e- pozori{te u svetu ne}e mo}i mimoi}i kao svakodnevicu `ivota. O svom radu sa ~etku svih po~etaka. Lola s ponosom i za- Na po~etku je bilo nemogu}e da zapamte stvovali su poglavito Romi) s pozitivnim prve aproksimacije u tom traganju za decom pri~a mi Slavica Lola Vasi}, izvr- dovoljstvom isti~e vidno napredovanje i naslov bajke. Na likovnoj radionici bi se predznakom. I takve kakve su, ove pre- iskonskim i mitskim u savremenom ro- {ni direktor De~jeg romskog centra „Mali kod dece. Rad s romskom decom je speci- dogovorili da bajku koju smo radili na dstave su odigrale pozitivnu ulogu kao mskom teatru. Princ“. Ona je zajedno s Mariolom Ro- fi~an, ali i izazovan. „Poznata je ~injeni- dramskoj, crtamo do kraja. To je za njih umetnost koja je morala, u krajnjoj liniji, Kad se od njega odvojio njegov manovi} i Svetozarom Vasi}em osnovala ca da romska deca poti~u iz deprimira- bio neverovatan problem. delovati protiv negativnog odnosa prema dugogodi{nji najbli`i saradnik Ne|o De~ji centar u prole}e 2002. Strpljivim i nih sredina, u kojima porodice ne pola`u „U stvari, problem je bio u tome {to Romima. Romski peva~i-glumci, kao {to Osman, glumac i igra~, jedinstveni Rom s doslednim radom krenuli su u proces mnogo va`nosti {koli. Neke od njih ne na po~etku nisu imali interesovanja za tu su Rada Vol{aninova ili Nikloja Sli~enko, visokim pozori{nim akademskim obra- edukacije i integracije romske dece u {iru shvataju koja je va`nost {kole, a drugi vrstu rada. Najzainteresovaniji su bili za imali su veliku popularnost kod ruske a zovanjem, on je svakako nastavio da dru{tvenu zajednicu. „Na{ cilj nije bio da imaju problem {to ne znaju kako bi po- muzi~ku radionicu, i to svi. Mi smo ih tad zatim i svetske publike. Oni su visokim razvija ono za ~im su oni zajedno (a Os- decu u~imo glumi, ili da ih nau~imo da mogli svojoj deci. Hteli bi ali ne znaju u~ili gomili de~jih pesmica i to bi za~as peva~kim kvalitetima i pristojnom glu- man kao glavni glumac Teatra „Pra- pevaju ili crtaju, ve} da romskoj deci kako.“ ^esto je ve}i problem objasniti nau~ili. Kad bi svaki dan bila muzi~ka

LUDUS 109, 110, 111 34 Romsko pozori{te radionica, ne bi bio problem ni da satima igra sa nama? Vrlo ~esto se de{avalo da njavanje romske dece u pet {kola u Beo- Centru za kulturu, i nama }e mnogo sam se nametnuo. Kad bi glavni glumac traje. I dok god se igramo, dok god je do|u i starija deca iako radimo sa mali- gradu i u tri naselja. Ovi ljudi rade sa zna~iti.“ zastao s tekstom, Robert bi se nadovezao. zabava (zabranjene stolice i sl), oni pri- ma 5-7 godina. Ova devoj~ica je delovala idealizmom. Mora tako da se razmi{lja... Neverovatna je satisfakcija kad dete Znao je sva~iji tekst. Jednom je glavni hvataju. ^im malo po~ne da im li~i na kao starije dete. Imala je 13 godina. Re- Jedan od klju~nih problema je da deca koje je oti{lo od vas u {kolu, do|e da se glumac re{io da odustane od svoje role i ne{to ozbiljno, tu bi prestalo interesova- koh joj da mo`e da se igra, ali da prvo nemaju dovoljnu podr{ku roditelja. Ve- pohvali dobrim ocenama i ispri~a da ga da se zameni s Robertom koji je imao sce- nje.“ mami ostavi seku. Na {ta me je ona upi- }ina roditalja nije obrazovana. Druga je u~iteljica pitala ko ga je nau~io da nu na konju. tala koju seku?! Pa, rekoh, ta beba na stvar koja mo`da nije tako vidljiva – crta! – zadovoljna je Lola. Pri~a kako su „Najmla|i glumac }e napuniti 4 go- Zatvoren krug rukama, zar ti to nije sestra? Ne, re~e, to rasizam ne samo kod dece (koja mogu postupno gradili predstavu. Re~ je o bajci dine. Ali nau~io je svoje tri re~enice posle je moja k}erka! Tog trenutka - ne znate biti surovija od odraslih jer nemaju va- Riba i prsten. „Deca su je odabrala, me|u mnogo proba. U predstavi imamo i dve kako da odregujete. Do{la je devoj~ica spitne i druge ko~nice) ve} i od strane mnogim bajkama koje smo im ~itali.“ sestre koje su povratnici iz Nema~ke, Upornost ~lanova „Malog princa“ koja je mama i koja ho}e da se igra, i sad institucije. Mislim na {kolu, na nastavni- Likovna i dramska radionica su tesno poti~e iz prepoznavanja problema i proterane porodice. One su u Nema~koj odjednom je to – ne ide zajedno, a opet, ke. povezane, dok im na muzi~koj daju ro|ene, po{le su u {kolu; u ku}i se govo- temeljnog pristupa njihovom re{avanju. ide zajedno. Ona je dete, i treba da se slobodu, jer ne gre{e ni u taktu ni u me- „Dodu{e, susretala sam se s ljudima rio albanski, dakle, ne ~ak ni romski i Lola Vasi} je budu}i defektolog, radila je igra, a ve} je majka s drugim obaveza- lodiji. koji su prosvetni radnici u punom smislu do{le su sa jezi~kim problemom. Starija u Romskom kulturnom centru gde je u ma.“ re~i. U jednoj {koli na Ledinama, u~itelji- „Shvatila sam da stalno moramo susretu s razli~itim umetnicima shvatila Lola poku{ava da sistematizuje pro- ne{to novo da uvodimo. Kad je muzika za devoj~ica toliko se trudi da sad igra ca prvog razreda je tra`ila od direktorke glavnu `ensku ulogu!“ da se kroz umetni~ka sredstva, tj. krea- bleme. „Negde postoji problem {to deca da neko iz De~jeg romskog centra do|e predstavu bila gotova, brinuli smo kakav tivnim na~inom uspe{no re{avaju prob- poti~u iz siroma{nih porodica, pa roditelji }e utisak na njih ostaviti jer su se s Premijera je predvi|ena da bude u jer je u grupi imala decu koja govore CzKD. Prostor odgovara zamisli, a dobili lemi. Na `alost, Romski kulturni centar ne mogu da im obezbede knjige, ode}u, isklju~ivo romski i albanski, i nije mogla takvom muzikom prvi put susreli. U su i svu podr{ku iz te ku}e. Imaju i plan je organizovao samo jednu dvonedeljnu obu}u za {kolu. Neka druga porodica da komunicira s njima. De~ji romski ce- pitanju je irska i srednjovekovna muzi- da gostuju s predstavom u Baru, a mogu- likovnu radionicu za decu i napravio je ima mnogo dece, i najstarije ne ide u {ko- ntar je doveo u~iteljicu s Kosova, Romki- ka. Uop{te, verovatno je malo dece koja dve predstave za decu, u kojima je i Lola lu jer ne bi imao ko drugi da ih pazi dok nju, koja je prisustvovala nastavi prva se sre}e s takvom muzikom. Bili su }e je da }e se iz tog rada stvoriti Romski u~estvovala: prva lutkarska predstava ona ide na pijacu. Takve devoj~ice su ve} tri-~etiri meseca dok deca nisu nau~ila odu{evljeni i po ~itav dan pevali po de~ji teatar. Izgleda da se ideje ra|aju u na romskom jeziku u Evropi, i de~ji male `ene: spremaju ku}u, mese hleb, srpski. Njoj je to bilo dovoljno.“ vrti}u. Oni postaju svesni da je to ne{to hodu. „Mo`da }e neko dete zavoleti glu- mjuzikl tako|e na romskom, Samo jo{ hrane decu. Postoje deca koja moraju da jako ozbiljno, veliko. mu. Shvatili smo da postoje talentovana danas u va{em gradu. rade, moraju na pijacu da prodaju. Posto- „Sva deca su imala `elju da se deca. Bila bi velika {teta kada bismo Od novembra 2002. ona je u eksper- je deca koja moraju da rade na brisa- Jeste, uklju~e. Re{ili smo da dopi{emo scenu odradili predstavu i prestali da radimo. tskom timu za reformu u obrazovanju ~ima. gospo|o, jeste ven~anja kako bi svi mogli da se uklju~e To bi bila {teta za svu decu, a posebno za pri republi~kom Ministarstvu prosvete. „U ekspertskom timu smo napravili i budu svatovi. Oni imaju potrebu da talentovane. To je kao dovesti ih na pola Mnogi problemi mogu se re{avati obra- kategorije dece. Ima dece od 6, 7 godina roditeljima pri~aju {ta rade, ali imam puta i tamo ih ostaviti. Neka perspektiva „ “ zovanjem najmla|ih, premda problemi koje treba da redovno krenu u {kolu, pro- Rad Malog princa priprema decu utisak da roditelje to – ne da ne interesu- bi bila stvaranje De~jeg romskog teatra,“ za {kolu. Da bi vodili radionice, svi romske zajednice li~e na zatvoren krug. |u test kod psihologa i upi{u se. Ali ima je, ali imaju utisak da se mi – glupiramo. razmi{lja su u „Malom princu“. ~lanovi su prethodno pro{li kroz obuku u „Ne-romsko dete ima porodi~nu ih i od 10 godina da nikad nisu i{la u Tek kad im objasnimo koliko je va`no da Na kraju razgovora, Lola se vra}a Centru za kulturu „Stari grad“. „Ljubica pripremu. Ono gleda TV, slu{a mamu i {kolu. Jo{ ne mogu u sistem obrazovanja im dete ide u {kolu, slo`e se: „Pa, jeste, „ je jako raspolo`ena za saradnju i bila je po~etnim motivima i zaklju~uje: Gene- tatu dok pri~aju, ide u vrti}. Romsko dete odraslih, jer je tu uslov da imate 15 i vi{e gospo|o, jeste.“ Va`no je da vam dete tski su Romi stra{ljivi, nemaju ose}aj {ta uglavnom sve to nema. Ima neverovatan presre}na kad sam do{la da je pitam da li godina. A ne mogu ni da krenu u redo- nau~i da pri~a srpski. Vi znate da vam je njihovo pravo. Rom smatra da treba da ose}aj za ritam jer najvi{e slu{a muziku. mo`emo da se kod njih obu~avamo.“ vnu {kolu jer je degradiraju}e za dete da dete ne pri~a kako treba i da ih druga moli! Romi moraju da menjaju svoje po- Romska deca znaju da budu zrelija od ga stavite sa znatno mla|im uzrastom. „Mali princ“ je izveo dve generacije dece deca ismevaju zbog toga i da se ose}aju na{anje - ne da se povla~e u sebe, niti da druge dece. Jo{ kao mali se susre}u s To je neka prelazna kategorija dece. ali nova deca dolaze. Planiraju i da pro- manje vrednim, i ne mogu da savladaju problemima kojeve}ina neromske dece Nadam se da }e u reformi {kolstva ovaj {ire rad na tri nova naselja. „Sada{nju gradivo. Ali, sve se zavr{i na tome.“ su agresivniji, ve} da se izbore sa tim. nemaju - da nemaju kupatilo u ku}i, ili problem biti prevazi|en. predstavu je finansiralo Otvoreno dru{tvo Lola je presre}na kad od tridesetoro De{ava se da se neki sukobi predime- da moraju da ~uvaju mla|eg brata ili „Ve}ina romske dece se upi{e u {kolu (OS) iz Budimpe{te. Za dalje, vide}emo dece mo`e da izdvoji dvoje kod kojih je nzioniraju, a romski lideri obi~no u~e- sestru, ili druge socijalne probleme. U pa stigne do petog-{estog razreda, na- ko }e da nas podr`i. Ne nameravamo da prepoznala talenat i podstakla ga. stvuju u tome. Treba sa vi{e realnosti principu, romska deca budu zrelija a ro~ito devoj~ice, i onda je napu{taju. Ili prestanemo da radimo ~ak iako se ne „Glavnu ulogu igra de~ak Robert od prilaziti Romima. To je kompleksan pro- detinje nei`ivljena. decu prebace u specijalne {kole – ne na|e finansijer u prvih par meseci. Veru- 5 godina koji je sasvim nau~io ulogu i blem i mo`e se re{avati samo kao pojedi- „De{avalo mi se pone{to {to bi me uspevaju da prate program ali nisu ni za jemo da }e se pojaviti. Pro{iri}emo grupu savr{eno se snalazi na sceni. Ima dece na~an slu~aj. izbacilo iz koloseka. Kad sam radila u specijalnu {kolu. Posle nje nemaju pro- ljudi koji rade. Ovo mo`e da bude oglas kojoj treba re}i s koje strane se ulazi, gde Zid su roditelji, posebno za devoj~ice, Zemunu, ~itali smo bajke i onda smo se speritet. za posao, ako je neko zainteresovan, ne treba da stanu... U predstavu smo uveli dok de~aci sami napu{taju {kolu. VI igrali bajki. Do{la mi je devoj~ica s be- „De~ji romski centar sjajno radi: smeta mu {to je to odlazak na teren i rad naratora (to sam ja) koji im poma`e. A razred je vrhunac, a VIII je bom u rukama i pitala da li mo`e da se organizuju dopunsku nastavu i opisme- sa romskom decom - nek pro|e obuku u Roberta nismo bili planirali za tu ulogu, kao fakultet.“ UROÐENI OSE]AJ ZA TEATAR I IGRU PRISUTAN JE U SVAKOM ROMU Aleksandra Jakši¯

organizaciji Kulturnog centra i uz ma, dok su u rukama nosili baklju opti- podr{ku Ambasade SiCG od 20. do mizma, svetlost budu}nosti. U23. maja u Parizu odr`ani su Dani Ova trupa mladih umetnika postoji romske kulture. Cilj manifestacije je bio ve} pet godina (od toga tri godine aktiv- da se poka`e manje poznat aspekt r-o no) za vreme kojih su imali veliki broj mske kulture u na{oj zemlji – rezultati performansa, prezentacija do stvaranja vrhunske kulture koje razbijaju predra- predstave. U maju su stigli do Pariza a sudu da Romi imaju samo tradicionalnu `ele da obi|u ceo svet. Od osnivanja folklornu kulturu pesama i igara. Romi Romskog centra u Novim Karlovcima su se francuskoj javnosti predstavili svo- deluju u okviru istog. Oni tragaju za ritu- jim ume}em koje izlazi iz stereotipa koji alima, poput drevne te`nje Roma za o njima vladaja – glumom, pesmom, poe- sopstvenim mitovima donesenim iz indi- zijom. Pored izlo`be fotografija pod na- jske pradomovine: mit ra|anja i smrti, slovom San na san o „romskoj arhitektu- kao i prastare te`nje za Suncem kao sim- ri“ mladih beogradskih autora, i promo- bolom romske slobode. Deluju kao alte- cije poezije, proze i muzike romskih rnativno pozori{te. Rezultat istra`ivanja umetnika - Zorana Jovanovi}a i Predra- kulturnog romskog blaga su predstave ga Jovi~i}a i orkestra „Kal“, prikazana je koje imaju ritualni pristup. „Ritualno predstava Romski san (Suno e rromen- pozori{te koje u sebi sadr`i pokrete i go- go). Po re~ima Jovana ]irilova ova mani- vor tela a ne re~i, je teatar koji uvek ima festacija potvrdila je da je „uro|eni ose}aj ne{to novo da ke`e, a da re~ ne izusti“, za teatar i igru prisutan u svakom Ro- ka`e idejni tvorac Zoran Jovanovi}. Sa 37. Bitefa: Radionica Romski san mu“. Poslednje tri godine u~estvuju i na Scenska igra Romski san nastala je Bitef polifoniji, zbog ideala svakog pozo- pljanjem romskog usmenog nasle|a obj- Romski kulturni centar u Novim risti romska literatura, re~nici... „Romi po ideji i u re`iji Zorana Jovanovi}a. U ri{ta da bar jednom u `ivotu poseti Bitef. avljenih u knjizi Pri~e Cigana u no}i, Karlovcima (projektom Romski san je nose sa sobom negativni pogled na njih ritualnom spektaklu Romskog centra iz Na 37. Bitefu predstavili su se radioni- gde je prvi put objavljena tradicionalna podr`ao Unesko), sara|uje sa beogra- kao populaciju ali dolazi do promena. Novih Karlovaca (~iji je Jovanovi} osni- com Romski san – Tatar emancipacije. romska drama Prosidba. Tako|e, radi i dskim Centrom za kulturu „Stari Grad“. Uglavnom su i sami aktivni u~esnici u va~) nastupili su jo{ i Spomenka, @eljko, Re~ je o obliku „teatra u edukaciji“. Ra- na prikupljanu usmenog nasle|a izbegli- Ljubica Beljanski Risti} ka`e da se kroz tim promenama. Pomeranje predrasuda Radivoj, Sava i Du{ko Jovanovi} i Sini{a dionica je vo|ena na osnovu odlomka iz ca sa Kosova i Metohije, kao i na njihovu me|usobnu partnersku saradnju je i dalje na individulnom nivou ali Relji}. Predstava u modernoj obradi evo- predstave Suno e rromengo. romskom obi~ajniku gde }e biti opisani oboga}uju obe strane. Po{to i u CK „Stari nadam se da }e se pro{iriti. To sigurno cira deo istorijskog puta Roma, koji su se, Zoran Jovanovi} se pored pozori{nog obi~aji, verovanja i rituali Roma u Srbiji. grad“ dolaze romska deca iz okoline i nije lako ali je mogu}e, samo treba raditi putuju}i njime, pokrivali golim nebom i istra`ivanja (predstave Tamnoputi an- Potpredsednik je Matice romske u Novom u~estvuju u raznim aktivnostima po so- na tim mogu}nostima“, dodaje stranim imenom, i bojili svet tu|im boja- |eo, Brod sna, U snu san) bavi i priku- Sadu. pstvenom izboru, u programima se ko- gospo|a Beljanski Risti}.

35 LUDUS 109, 110, 111 „Ludus“ razgovara PESNIK JE MOGU]E BITI I MIMO LITERATURE Ne treba pristati na sudbinu koja }e osmisli- }enost. Kada to ka`em ne `elim da misti- Kako si dospeo do pozori{ta i kako Cigan, a i teatar je ciganska profesija. fikujem pozori{te, mada je Grotovski su tekla tvoja pozori{na {kolovanja? ti zlo vlastitom narodu, svom detetu, a opet, Preveliki je to teret”. I drugi su me upo- upravo uspeo da mistifikuje pozori{te, a i To je bilo pitanje slu~ajnosti, a zoravali da me ~eka dug i mukotrpan s druge strane, mo`da smo mi ovde na Eu|enio Barba neguje taj pomalo misti- mo`da, kako bi rekao Aristotel, i sudbine. put, da kao Rom imam mnogo manje fikatorski stav. Meni, me|utim, to nije Do pozori{ta sam stigao preko poezije, {anse da uspem u surovom svetu pozo- Balkanu ipak isuvi{e blizu Olimpu, ka`e namera. Ali, istina je da se pravi stvara- romske poezije, a uz sna`nu podr{ku ri{ta. No, ja sam bio opijen pozori{tem do reditelj Rahim Burhan lac mora teatrtu u potpunosti predati, s grupe prijatelja. Bio sam veoma mlad, ogromnom koncentracijom i potpunom pisao pesme kada je grupi mojih prijate- te mere da opasnosti i prepreke nisam otvoreno{}u. Tek je tada mogu}e posti}i lja u Skoplju, danas zna~ajnih intelektu- video. Jedino mi je bilo va`no da nekako Sagovornik A. Milosavljevi¯ prave rezultate, tek tada se glumac u pot- alaca, palo na pamet da napravimo ve~e stignem u Slovensko mladinsko gleda- punosti „otvara”, tek tada reditelj uop{te romske poezije. Otkrili smo, naime, li{~e. Gledao sam i predstave drugih po- osle bezmalo trinaest godina Ra- kle smo, pa i da ne pristanemo na pozici- mo`e da „otvori” glumca. zbirku romske narodne poezije koju su zori{ta, intenzivno pratio sva teatarska U kojoj meri je tvoja religioznost priredili Rade Vukli} i Branko V. Radi- him Burhan, osniva~, vo|a i redi- ju manjine koja je po pravilu u svakom zbivanja, posebno predstave Ateljea 212, telj Romskog teatra Pralipe, pono- pogledu na margini – i na planu kulture, ume{ana u tvoje poslove pozori{ta? ~evi}. Dobio sam zadatak da na~inim P zagreba~kog ITD-a, ljubljanskih teatara vo je re`irao u Beogradu. U Malom po- i u dru{tvenom i politi~kom smislu, ali i Religioznost je intimna stvar svakog izbor, a teatar poezije je trebalo da na- zori{tu „Du{ko Radovi}”, u koprodukciji bukvalno, fizi~ki, jer Romi gotovo svuda ~oveka. Ja ne pripadam ni jednoj religiji, pravi ugledni makedonski reditelj. On je, Glej i Pekarna, ali mi se Mladinsko s Belefom, na scenu je postavio komad u Evropi `ive na periferiji, u posebnim ali zato sasvim slobodno uzimam pri- me|utim, odustao pa su mene naterali da najvi{e dopadalo. Milene Markovi} Beli, beli svet, dramu prigradskim ~etvrtima, a `ive onako ka- mere i elemente i iz Kurana i iz Biblije; u se prihvatim i tog posla. Teatar romske A na me|unarodnom planu? nastalu po motivima romske bajke. ko `ive, uglavnom prose... predstave ~esto unosim biblijske teme jer narodne poezije sam napravio sa stude- Prva predstava Teatra Pralipe je Vi|a{ li se sa ljudima s kojima si Za{to je tako? su to arhetipske, u nas duboko ukore- ntima. Pojma tada nisam imao o pozo- izvedena 1970/71. a imali smo sre}u da ~inio krem pozori{nog `ivota Jugoslavi- njene stvari koje zbivanju na sceni daju ri{tu, ali sam pone{to znao o romskoj Ni sam ne mogu a da se ne zapitam ve} 1975. godine na{a predstava bude s je, bio najreprezentativniji njen deo, kako je to mogu}e, tim pre {to Romi nika- neobi~nu dimenziju, ali i kroz koje je mo- mitologiji, romskim ritualima. Ispalo je ogromnim uspehom igrana na festivalu u stvarao atmosferu koja je od YU teatra da u evropskoj povesti nisu bili agresivni, gu}e jo{ vi{e i efikasnije „otvoriti” glu- simpati~no, a program je u Skoplju iza- 80-ih na~inila me|unarodno relevantnu nisu bili osvaja~i, uzurpatori ve} po pra- mca. Kroz te elemente se formiraju zvao veliko interesovanje. I tako je Nansiju, gde su izvedene i predstave pozori{nu ~injenicu? vilu – proganjane `rtve. Razgovarao univerzalne pri~e i svima jasne metafore. po~elo... Prijatelji su me podr`avali, na- Ljubi{e Risti}a i Ivice Boban, kao i veli- Bili su tu Du{an Jovanovi}, Ljubi{a sam pre neki dan na probi s glumcima i Ba{ zbog te su{tinske povezanosti pozo- bavljali knjige o pozori{tu, podsticali me kih svetskih trupa i autora. Risti}, Janez Pipan, Dragan @ivadinov, pitao ih, po{to pravimo predstavu po Slobodan [najder... Na{e veze su bile motivima romske bajke, da li su svesni izuvi{e jake da bi se tek tako prekinule, a {ta za junake ovog komada zna~i kada pravili smo, svako na svoj na~in, izgovore re~ „hleb”. Zamislite samo: u izuzetno mo}no pozori{te. @iveli smo i Evropi danas ima oko 12 miliona Roma, radili veoma intenzivno jer smo ta~no a za oko {est miliona njih hleb je ono za znali {ta `elimo. Se}am se da je jednom {ta svakog dana moraju da se izbore da Vesna Kesi} u Startu, pominju}i upravo bi pre`iveli. To je zastra{uju}e. Eto, i na{a imena, napisala da Jugoslavija ima moja ose}anja i razmi{ljanja, pa i moji izvoznu kulturu. Neke od tih ljudi pone- kompleksi, kre}u se izme|u te moje sve- kad i danas sretnem, radujem se da vi- sti o izuzetnom poreklu romske kulture, dim njihove predstave, ispri~amo se i ja ~iji sam deo, i zastra{uju}e stvarnosti vidim da su to oni, da su to osobe s koji- velike ve}ine Roma danas. ma sam se nekad dru`io i sara|ivao, a Za{to si ba{ odabrao pozori{te za opet sve je nekako druga~ije... Ni{ta nije polje svog umetni~kog delovanja, kada si kao pre. Promenili smo se. po svemu, recimo, mogao da bude{ i pe- Jednom prilikom si govorio o svom snik? kompleksu zbog ~injenice da si Rom, ali U umetnost sam i u{ao kao pesnik, kompleksu vi{e vrednosti, a opet, jedan ali sam onda spoznao teatar, shvatio da u od osnovnih problema Roma je u tome njemu re~ dobija jednu dimanziju vi{e. {to imaju kompleks ni`e vrednosti zbog Se}am se svog odu{evljenja kada sam na svoje nacionalne pripadnosti. Stru{kim ve~erima poezije slu{ao i gle- U mojoj porodici odavno postoji ra- dao Bulata Okud`avu kako peva svoju zvijena svest o tradiciji kojoj pripadaju poeziju. Tek docnije sam saznao da u Romi. Mi znamo odakle smo do{li, ko Indiji postoji duga tradicija da se poezija smo i {ta smo, kojoj kulturi pripadamo, i interpretira kroz pesmu, da re~ postaje ta saznanja, i tu svest sam preneo svojoj mnogo mo}nija kada je izgovori, ili otpe- Rahim Burhan (Foto: \. Tomi}) deci. A kada to zna{, kada si svestan da va, glumac. Otuda ja, kao reditelj, ba{ ri{ta s onim {to je zajedni~ko svim religi- da nastavim da se bavim teatrom. U to je tvoj narod jedan od naslednika drevne zato {to sam negde ostao pesnik i zato {to Romska umetnost indijske kulture, da je tvoja tradicija u jama, ne mogu da prihvatim da teatar, pa doba sam u Skoplju va`io za veoma mi je iskustvo s poezijom toliko drago- ni prava umetnost uop{te, bude naciona- talentovanog pesnika, a pozori{te me je ne mora vezi sa izuzetno bogatom kulturom, a da ceno, izuzetno po{tujem tekst. On je osno- je tvoj narod vi{e od hiljadu godina u listi~ki, fa{isti~ki, destruktivan. naprosto op~inilo i promenilo tok `ivota. da bude ki~ va mog rada u pozori{tu gde sve proi- U~io sam tako {to sam kradom posma- Evropi, onda ne samo da nema{ ~ega da zilazi iz dubine teksta, ali isto tako znam trao probe reditelja koji su tada radili u se stidi{, ve} ima{ i na {ta da bude{ po- i koliko su va`ni ostali elementi scenskog Romske teme na Skoplju. Portir u Makedonskom naro- Kako je nastao Teatar Pralipe? nosan. Nevolja je {to ogromna ve}ina Ro- izraza – gest, mimika, ples, muzika, dnom teatru je bio Rom koga sam cigare- Pre toga sam radio u Omladinskom ma svega toga nije svesna jer se svako- likovnost... Pesnik je mogu}e biti i mimo univerzalan na~in tama potkupio da me pusti da sa balkona teatru turske drame, ali sam u jednom dnevno bori za golu egzistenciju, pa u literature – u oblikovanju scenskog pro- gledam probe Radeta Uklji}a, a u me|u- ~asu, posle nesporazuma koji smo imali, tom gr~u da pre`ivi ne sti`e da sti~e bilo stora, re{avanju mizanscena, radu s Kako izgleda baviti se pozori{tem, po`eleo da napravim neko svoje „tea- kakva saznanja, a jo{ manje svest o vremenu sam ve} bio pro~itao knjige glumcima... Poezija teatra je upravo sa- posebno „ciganskim temama”, a biti tar~e”, i to u romskom getu u Skoplju. U svom poreklu i svojoj tradiciji. Huga Klajna o re`iji. dejstvo svih tih elemenata, u tom kombi- Rom? po~etku sam okupio ljude za koje sam Na osnovu tvojih predstava jasno je novanju je i mo} i veli~ina pozori{ta, kao odmah shvatio da nisu pravi. @eleli su, Oduvek sam poku{avao da se bavim da su na tebe izuzetno uticali Arto i Gro- Romi nikada i uzbu|enje koje teatar provocira. Zato je naime, da pravimo „Ko{tanu”, da razi- romskim temama na univerzalan na~in, tovski, Breht. va`no da glumac ne izgovori samo da pojedine romske pri~e i teme pri- gravamo ciganski folklor na tipi~no nisu bili agresivni repliku, ve} da je odigra. Tek tada re~ Naro~ito Antonen Arto. On je moj ki~erski na~in. Pobegao sma na godinu ka`em kao metafore ~ovekove sudbine. duhovni otac. Njemu se neprestano vra- dobija tre}u dimenziju. Na taj na~in sam te`io da navedem dana i od njih i od vlastite ideje stalno Govori{ o mo}i pozori{ta. Ono je za }am, jer me uvek iznova inspiri{e njego- Problem je i {to mnogi predstavnici gledaoca koji nije Rom da nas razume, smi{ljaju}i kako bih mogao da okupim evropske kulture to ne znaju. tebe posve}en prostor. va poezija o teatru, njegova pozori{na pravu ekipu. A onda sam odlu~io da da na{e probleme sagleda iz svoje Nemci su ~esto {okirani kad im ka- Grotovski je bio samo jedan od ljudi alhemija. napravim spisak svih srednjo{kolaca iz perspektive. Uostalom, kad ho}e{ nekoga `em da romski jezik vodi poreklo iz sa- koji se bave pozori{tem sve dok nije {e- Iz patrijarhalne si porodice; kako je romskog geta. Spisak sam brzo napravio, nskrita. Zaista je va`no da Evropa sazna zdesetih bio u Indiji i shvatio da je na Da- da spase{, prvo treba da mu pru`i{ ruku, ona gledala na tvoja lutanja kroz ume- ali je potrajalo dok sam se raspitao ko je ko smo mi, da poti~emo iz kulture kojoj lekom Istoku teatar Bo`ji dar, da su bo- a tek zatim da ga, eventualno, pita{ koje tnost, posebno pozori{nu? iz kakve porodice i dok sam na~inio u`i se oni sami toliko dive, iako je isuvi{e govi ~oveku poklonili umetnost pozori{ta je nacionalnosti i veropispovesti. Anga- Nisam mnogo o tome govorio kod izbor u koji su, u tom ~asu i bez svog malo poznaju. No, saznanje da je indij- i scene. Sa tog puta on se vratio kao drugi `man u umetnosti vidim upravo kao ku}e, a tata mi je, saznav{i da se bavim znanja, u{li oni za koje sam pretpostavio ska tradicija inkorporirana u temelje ~ovek, tek tada je teatar do`iveo kao sve- ispru`enu ruku, kao poku{aj da se uka`e teatrom, rekao: „Ako si ozbiljno re{io da da bi mogli da budu zainteresovani da evropske kulture daje nam pravo da insi- ~anost i po~eo da se njime bavi na dru- na su{tinu problema ~ove~anstva, a ne se bavi{ pozori{tem treba da zna{ da je to napravimo pozori{te kakvo me je zani- stiramo na tome da se zna ko smo i oda- ga~iji na~in. I zaista, teatar je posve- Roma, Srba, Nemaca... za tebe dvostruko prokletstvo – ti si malo. Razume se, morao sam da ih

LUDUS 109, 110, 111 36 „Ludus“ razgovara pitam, ali i da obi|em njihove roditelje i opstao u Evropi prvenstveno jer mu je cilj formom svojih predstava uistinu uspeli tiv{i ozbiljno moj krik, potrebu da sa- ljudi koji kao da su samo ~ekali pravu objasnim im o ~emu se radi i kakve su mi bio da zabavi, da obezbedi Romima da da prevladamo nivo puke egzoti~nosti. ~uvam jedan dobar ansambl i o~uvam inicijaciju. namere. opstanu, pre`ive, ne{to zarade. I eto la- Ali i ranije je bilo onih koji su prepoznali formu koju smo bili razvili, pozvao da U Nema~koj se susre}ete sa sasvim Pa, kako je i{lo? `ne arhetipske slike o Ciganima, eto su{tinu na{eg rada kao autenti~nu postanemo deo njegovog teatra. Ja sam druga~ijom teatarskom sredinom, dru- Neki nisu hteli ni da ~uju, odmah su iskvarenog, falsifikovanog senzibiliteta. onovremenu avangadu. Recimo, se}am imao gde da radim, ve} sam re`irao ga~ijom publikom. Da li je to bio {ok za rekli da im je {kola najbitnija ili da imaju Ja ne be`im od tradicije, ali one izvorne, se da je Jovan ]irilov, svojevremeno, najmanje po dve predstave na raznim tebe i glumce? druga~ije planove, ali uglavnom je i{lo neiskvarene, autenti~ne, pa ni od tradi- pi{u}i o na{em izvo|enju @ivog ~oveka stranama nekada{nje Jugoslavije, ali Sada, posmatraju}i sve to s izvesne glatko i neo~ekivano dobro. Naravno, cionalne romske muzike, ali pozori{te Leonida Andrejeva, konstatovao da je tamo nisam mogao da napravim ono {to distance, vidim koliko smo imali sre}e. autoritet i garancija nisam bio ja, ali je pru`a mogu}nosti razli~itih spojeva koji Teatru Pralipe mesto na mapi avangar- sam mogao samo da uradim s Teatrom Nismo bili odmah svesni u {ta se zapravo moja porodica imala odgovaraju}i ugled i ne moraju da podlilaze publici koja bi da dnog evropskog pozori{ta. S druge stra- Pralipe. upu{tamo, pogotovo tokom prvih {est me- to je, ~ini mi se, bilo presudno. Tako smo se zabavi. ne, mnogima, ~itavom delu tzv. kulturno- seci boravka u Nema~koj. Napravili smo po~eli. Prvo smo napravili predstavicu po politi~ke javnosti onda{nje Jugoslavije Imali smo sre}u Lorkinoj poeziji, a onda smo napravili i Od Artoa i Bruka Pralipe je smetao jer su na{e predstave Lorkine Krvave svadbe i do`iveli ogro- ba{ pravu predstavu. Fran~e Drofnik, ru{ile uvre`eno mi{ljenje o Ciganima iz man uspeh koji je i mene iznenadio, ma- novinar i knji`evnik, napisao je tekst do Istoka foklorizovane verzije „Ko{tane”. Ako u druge teatre nisi mogao da da sam, priznajem, uprkos svojim uobi- „Ne, ne” o ratu u Vijetnamu, o pre`ivelim Da li bi ipak re`irao „Ko{tanu”? prenese{ ono {to je bila su{tina tvog rada ~ajenim istra`ivanjima, i{ao na sigurno, ratnicima koji ispovedaju svoje sudbine. pretvaraju}i Lorkinu svadbu u stra{an Kako si od Artoa i Pitera Bruka Bih, danas, s ovim iskustvom i ova- u Prelipeu, {ta si svoje mogao da pla- Od toga smo napravili zaista dobru pre- dospeo do tradicije Istoka? kvim pozori{nim stavom, ali ona sva- sira{ gostuju}i kao reditelj po Jugoslavi- ritual smrti. Priznajem da sam imao u dstavu. I sada se ~udim kako sam tada, Put je vodio preko Jir`ija Grotovskog. kako ne bi li~ila na ki~ inscenacije tog ji? vidu upravo nama~kog, ta~nije evro- onako neiskusan, s tako mladim ljudima, Video sam njegovo pozori{te i bio sam komada. Pre svega sam mogao da ponudim pskog gledaoca. Ali, sve je to bio sasvim po~etnicima, srednjo{kolcima, da napra- presre}an, ushi}en. Preko njega sam A onda je 90-ih nastupila kriza u ra- svoj na~in „~itanja” teksta, moj „{trih”, novi po~etak – i za Rahima Burhana, vim takvu predstavu koja je odjeknula i shvatio da je izvor teatra upravo tamo – du Pozori{ta Pralipe. Da li kriza koinci- zatim specifi~an na~in rada s glumcima ve} afirmisanog reditelja, i za Teatar u Skoplju, a i {ire. Igrali smo na make- na Istoku. Odatle, iz Indije je u Gr~ku dira s trenutkom raspada Jugoslavije? koji podrazumeva postupan kolektivni Pralipe. Ulagali smo ogroman trud i ve- donskom, jer nismo imali hrabrosti da stigao Dionis iz ~ijih svetkovina i rituala Ne, jer je odnos prema Romima i pre put do rezultata, a ne primenu gotovih, liku koncentraciju. Sredina je u svim zaigramo na romskom. Bojali smo se je nastao anti~ki teatar, koren dana{njeg raspada SFRJ bio konstantan. Svi na{i unapred pripremljenih re{enja. Osnovni aspektima bila nova. Bilo je izuzetno reakcija publike, strahovali da nas niko evropskog pozori{ta. Iznenada sam poku{aji da od Pralipea na~inimo osnov na~in moga rada je pravljenje scenskih te{ko. Te`ak je ve} bio i ritam rada. Kod ne}e razumeti, a pribojavali smo se i {ta metaforal, pronala`enje podteksta u sa- shvatio, prepoznao da ja tu kulturu, za ozbiljan, organizovan rad na pro- ^ulija smo, naime, radili kao ludi, igrali }e politi~ari na to da ka`u. No, ve} smo mom dramskom tkivu kao prostora za ose}anje za taj teatar imam u stomaku. sve}enju Roma nije dao rezultate. Mi najmenje deset gostovanja i kod ku}e svoju slede}u predstavu „Mautije” odi- jednostavno nismo imali subvencije. scensku igru. A od glumaca i saradnika Tada sam po~eo da i{~itavam literaturu, barem jo{ dve, tri ili pet predstava na grali u Beogradu, 1974. na festivalu @ivotarili smo od predstave do predstave, uvek tra`im ~isti anga`man; nikada raspitujem se, istra`ujem. Taj susret i mati~noj sceni, a u tom periodu smo ~esto Brams i s njom smo putovali i u Nasi, ono {to je on proizveo, bili su presudni za pa smo po~eli da pravimo razne kopro- nisam dozvolio da mi glumac na scenu radili i nove predstave. kao i na [esti festival otvorenog teatra u moju autenti~nost i moj umetni~ki ide- dukcije samo da bi opstali, da bi napra- do|e pravo iz bifea, ili da s probe ode Kako je funkcionisala saradnja dva Vroclavu. Tamo smo se upoznali i s ntitet. Od tada sam, ~ini mi se, po~eo da vili makar jednu predstavu godi{nje i ku}i ponev{i tri stranice teksta kao samo trupom La Gvadra. cvetam, da se razvijam. Tada sam imao sa~uvali Pralipe. I u toj borbi smo po- svoju ulogu. Ne, zahtevao sam od svih pozori{ta – milhajmskog i Pralipea? ]irilov ka`e da je La Gvadra naj- 24 godine. rasli, o~vrsli. U me|uvremenu su ~lanovi kompletno predavanje projektu, timski Imali smo umetni~ku slobodu, ali i bli`a tvom pozori{nom radu. Kakav je polo`aj Romskog teatra trupe osnovali porodice, rad u pozori{tu rad, zajedni~ki napor. Zato su me pozi- zajedni~ke planove i uskla|ivanja re- Donekle smo sli~ni, mo`da po energi- Pralipe bio u tada{njoj Jugoslaviji. Imam je za njih postao izvor egzistencije za koji vali da radim i voleli da rade sa mnom pertoara, a kompletni ekonomski poslovi ji i u izvesnoj meri po senzibilitetu. I oni, utisak da je ve}inu publike u prvom mo- se valjalo boriti. Osim toga, u trupi su se jer su se tokom tog procesa zaista ose}ali su i{li preko Teatra an der Rur, imali smo naime, svoju inspiraciju crpe iz romske mentu za va{e predstave vezivalo pre- pojavila i prirodna raslojavanja, razvi- kao kreativci. U Mladinskom je ta situa- dotacije, ali smo i prodavali predstave i tradicije, ali su po mom mi{ljenu isuvi{e poznavanje autenti~nosti, ali u smislu jale su se razli~ite, pojedina~ne ambicije, cija ve} postojala i pre mene, to je tamo na taj na~in vra}ali ulo`ena sredstva. skloni {panskoj patetici koju potenciraju muzikom, {to stvara zaista fin, uzbudljiv, krasan scenski izraz, pun uzavrelih strasti. Njih izuzetno volim i cenim, pa mi svako pore|enje s njima laska. Neprestano se vra}a{ ciganskim temama, romskoj tradiciji, ali uvek izbe- gava{ folklor i op{ta mesta o pri~ama o Ciganima. Da li je ta distanca u odnosu na folklor posledica straha od ki~a, odnosa prema Artou, prezir prema folk- loru... Pre }e biti da je to otuda {to ne znam da sviram, pevam i lepo ple{em (smeh). Istina je, me|utim, u tome da je romski folklor prili~no deformisan. Za{to? Zato {to su sjajni romski muzi~ari, da bi pre`iveli, morali da sviraju ono {to se drugima dopada, a ne ono {to oni uistinu vole da sviraju. A Evropljanin romsku muziku do`ivljava na veoma povr{an na~in. Nave{}u primer sjajnog detalja iz filma koji svi znaju, iz Skuplja~a perja Aleksandra Sa{e Petrovi}a, filma koji se ina~e u inostranstvu prikazivao pod naslovom Sreo sam sre}nog Ciganina, {to je veoma indikativno, i {to je stih iz pesme \elem, |elem. Pokojni Sa{a je veoma dobro znao kada Bekim Fehmiu treba da podigne ruke i zamahne njima u sceni kada {akama lomi ~a{e. Jer kada Rahim Burhan (Foto: \. Tomi}) Bekim, odnosno lik koji on igra u Sa{i- nom filmu, ~uje taj stih, on zamahne egzotike. Tek docnije su ljudi po~eli da a onda se u Jugoslaviji pojavio i nacio- prirodno stanje, a ponegde je i{lo malo Milhajm nam je rukama i ise~e ih na sr~u jer je u pesmi shvataju da se ispod egzoti~ne povr{ine nalizam, a svaki je i{ao linijom manjeg te`e sve dok nisu shvatili {ta ho}u i ~uo da postoji neki sre}ni Ciganin, ali nalaze dublji, ozbiljniji slojevi. otpora i bio najpre usmeren protiv onih koliko i za njih same mo`e da bude bio tesan zna da on sam nije sre}an. I to se~enje Moj dragi prijatelji Rudi [eligo, najslabijih, najugro`enijih, a najneagre- zna~ajan takav na~in rada. ruku je znak o~aja {to i on nije sre}an. E Janez Pipan, Ivo Svetina su me nedavno, sivnijih – protiv Roma. Postalo je ne- Neke si tako uspeo da uvu~e{ u svo- kada se na taj na~in, kao {to su to uradili A saradnja sa ^ulijem? Sa{a i Bekim, koristi romski folklor, tako kada smo bili na gostovanju u Sloveniji, mogu}e napraviti ijednu predstavu. ju teatarsku avanturu. Draga Poto~njak ^uli je veliki teatarski radnik. Ta- promi{ljeno i pametno, ja sam ushi}en. uveravali da nikada predstave Teatra Tada vam je pomogao Roberto ^uli i je, recimo, igrala kod tebe, a sada i kvog ~oveka i takvog teatarskog modela Jer, taj spoj je bio rediteljsko-gluma~ki, Pralipe nisu do`ivljavali kao egzotiku, pozvao vas u svoj Teatar an der Rur u napisala tekst za tvoje pozori{te. nema u Evropi. On je uistinu unikatan i filmsko-teatarski krik koji dopire do ve} su odmah u njima prepoznali tea- Milhajm. Da, to su, poput Drage Poto~njak, samo je on to mogao da napravi. Njegov gledaoca i sna`no ga udara u stomak. U tarsku formu koja pripada evropskom Javio sam mu se kao starom pri- umetnici koji su mi bili bliski, koji su se rejting u Nema~koj je izuzetno visok. takvim situacijama vama je jasno da pozori{nom kontekstu. Sve, dakle, zavisi jatelju i velikom po{tovaocu na{eg rada, slagali s mojom estetikom, razmi{ljali Izme|u ostalog, on je po Nema~koj na- autorima nije bio cilj da zabave publiku, od ugla posmatranja. No, i ja sam se, objasnio mu u kakvoj smo situaciji. Na{a kao i ja. Iz Mostara je, racimo, u Pralipe pravio i svoju pozori{nu mre`u, nepre- kao {to ni meni to nije nikada bio cilj. A pogotovo u svojim mla|im godinama, i ranija gostovanja u Nema~koj su uvek do{la Sun~ica Todi} i danas je s nama u stano igra predstave. Na{ zadatak je da ciganski folklor je, s druge strane, uop{te sam pitao da li je to ba{ tako i da li smo bila izuzetno uspe{na i on nas je, shva- Nema~koj. I u drugum teatrima je bilo napravimo dve premijere godi{nje i ja

37 LUDUS 109, 110, 111 Romsko pozori{te sam se s ^ulijem lepo dogovarao {ta }emo hleba i nema kad da se posveti pozori{tu. da radimo. Njegov uticaj je bio indire- Pre`iveti u Nema~koj danas zna~i upu- ktan, mi smo veoma bliski, pa je on ~esto stiti se u veliku borbu. dolazio i na probe iznose}i svoja kriti~ka Tvoje predstave je uvek odlikovao i druga zapa`anja, {to je ina~e princip specifi~an dru{tveni anga`man, nikada rada u Milhajmu, ali i u Teatru Pralipe. dnevno-politi~ki, ali uvek usredsre|en Na kom ste jeziku igrali svoje pre- na sudbinu manjina, ugro`enih, obe- dstave? spravljenih. Kako u Nema~koj danas U po~etku na romskom, ali su ubrzo izgleda taj anga`man? sami glumci osetili potrebu da neke po- Uze}u za primer na{u predstavu zori{ne pri~e, poput one koja se de{ava u Karmen. To u na{oj interpretaciji nije nema~kom konc-logoru odigraju na ne- pri~a o neobuzdanoj Romkinji koja se ma~kom, a onda smo po~eli da, kao u bori za svoju slobodu po svaku cenu, ve} predstavama Majka Hrabrost ili Kalea, smo u toj `eni i njenoj fatalnoj ljubavi koja je gostovala u Beogradu, kombinuje- prepoznali univerzalni problem `ene ko- mo nekoliko jezika. Sve je zavisilo od ja se bori za pravo na slobodu, na vlasti- dramaturgije konkretne predstave. Niko ti izbor, na svoje pravo da bude svoja... To nas tamo nije kritikovao zbog jezika na je, dakle, borba izme|u `ene koja ho}e kojem smo igrali jer su predstave po svo- slobodu i posesivnog mu`jaka. Anga- joj estetici, po prosedeu, pogledu na svet i `man te predstave je, dakle, u tome da je scenskim sredstvima koja smo koristili Karmen pre svega `ena, pa tek onda komunicirale s publikom – nema~kom ili Romkinja, i to evropska publika prepo- ma kojojm drugom evropskom – uni- znaje. verzalnim jezikom, emocijama... Se}a{ li se saradnje s Ljubi{om Ri- A onda ste napustili Milhajm... sti}em? ^uli je jednostavno jednog dana ko- Ja ga izuzetno cenim kao reditelja Rahim Burhan (Foto: \. Tomi}) nstatovao da je Milhajm isuvi{e mali koji je izuzetno mnogo doprineo jugo- grad za dva pozori{ta. I bio je u pravu; slovenskom glumi{tu. Upoznao sam ga u To je sasvim prirodno. Neki ljudi su dakle, metafora na{eg `ivota, i opet je ^uo sam da si se nekoliko puta pozi- kucnuo je ~as da se osamostalimo, ali i da Zagrebu dok je radio Oslobo|enje Sko- poku{ali ne{to drugo, drugi nisu mogli vezana za romsku tradiciju i atmosferu, tivno izrazio o Titu, da se sa setom se inkorporiramo u pozori{ni `ivot Ne- plja, ali se uvek kada pomislim na njega da izdr`e novi `estok tempo rada, ali u a zapravo je univerzalna i, ~ini mi se prise}a{ vremena Ante Markovi}a, a i setim situacije iz Splita gde je Pralipe ma~ke. Mnogo smo se konsultovali s Teatar dolaze i neki novi ljudi, ne mali pou~na pri~a. da si veoma cenio Zorana \in|i}a. [ta gostovalo u vreme kada je Lju{a tamo broj Nemaca, napravili smo audiciju, Kako iz perspektive Roma koji `ivi i ^ulijem i izabrali Dizeldorf, kao prvo i sve njih u tvojoj svesti povezuje? najbli`e re{enje. Va`no je da smo ostali u pravio svoju predstavu. Mi smo igrali na anga`ovali jednu grupu, dok je druga u radi u Nema~koj izgleda proces globa- Da je Tito bio malo pragmati~niji i da dobrim i kolegijalnim odnosima. Dobra otvorenom, a neki su klinci igrali fudbal {irem krugu i ~eka na anga`man. Ta lizacije, a kako iz perspektive reditelja, strana na{eg osamostaljenja je i to {to u blizini i smetali nam. Ljubi{a je sko~io stalna dinamika, promena i jeste su{tina koji nakon dugo vremena ponovo re`ira ga nisu onako skleroti~nog na vlasti, da smo postali mnogo smeliji, ali i odgo- iz gledali{ta i oti{ao da obezbedi mir teatra. u ovoj zemlji, izgleda proces tranzicije? su na vreme zapo~ete reforme, Jugoslavi- vorniji za svoj rad, kupili smo {ator i tokom na{eg igranja predstave. Taj gest Posle dugo vremena radi{ u Beo- Iz aspekta Roma u Evropi koji prati ja bi na~inila ogroman pomak. Ante igramo pod njim predstave, mnogo putu- je biser u mojim se}anjima i svedo~i o gradu. [ta si ovde zatekao? {ta ka`u mediji, Rom~e mo`e malo da se Markovi} je bio samo dva koraka od tog Ljubi{inom odnosu prema teatru, bez jemo, aktivni smo, radimo... Na`alost, informacije najpre dobijam prevari pa da ka`e: a da, globalizacija je cilja, a licemerni narod je glasao za ono razlika kojem i ~ijem, jer bi on tako uvek preko {tampe, jo{ uvek nisam video neke dobra jer }e kona~no sve da nas ogreje Ko je u ovom ~asu publika Evro- {to se uskoro, u vidu najve}e nesre}e, i u svakom slu~aju reagovao. predstave o kojima sam mnogo slu{ao, ali isto sunce. A u stvari za mene kao Roma pskog romskog teatra Pralipe, kako se obru{ilo na njega samog. Na nesre}u, danas zove tvoje pozori{te? sam, moram priznati, pomalo razo~aran globalizacija podrzumeva borbu velikih do{ao sam u Jugoslaviju ba{ kada je Uglavnom su to predstavnici nema- Kako onim {to sam ovde video. Nekada je giganata koji ho}e, mogu i u tome }e ovda{nji pozori{ni `ivot bio brza reka, uspeti da zagospodare celim svetom. A \in|i} ubijen. Bio je to za mene veliki ~ke srednje klase, na`alost, mali je broj prepoznati ljubav Roma, kao i na{ih ljudi koji tamo rade. puna virova i brzaka, nalik bujici, a sada {to se tranzicije ti~e, mislim da ona naj- {ok jer znam kako je Evropa gledala i Jo{ ih nismo adekvatno animirali i je njen tok izuzetno usporen. pre treba da zapo~ne u porodici. Ona kako govorila o tom ~oveku, koliko ga je privukli njihovu pa`nju, {to nije nimalo Ansambl Teatra Pralipe danas Kakav je beli svet a kakv crni o koji- zahteva da se u brzim koracima me- po{tovala. Srbi su, na`alost, isuvi{e ka- ma pi{e Milena Markovi}? njamo, da shvatimo kuda mora da idemo. lako jer se upravo taj deo tamo{nje popu- izgleda pone{to druga~ije no u ~asu ka- sno shvatili ko je taj ~ovek. I to }e skupo lacije svakodnevno gr~evito bori za koru da ste stigli u Nema~ku. [ta se dogodilo? U Belom svetu, samo ako zna{ da Nevolja je, me|utim, u tome {to mnogima gleda{, lako mo`e{ da prepozna{ ljubav, od nas jo{ uvek nije jasno gde to treba da platiti, ne samo ove generacije, ve} i one da se bori{ za nju i da je ima{, ali tu stignemo. Navikli smo da mislimo prvo koje tek dolaze. postoji i velika opasnost da je izgubi{. na sebe, a sada treba da nau~imo da pre Da li je ta nesre}a, to ve~ito preka- Ba{ zato {to si u Belom svetu u kojem svega mislimo na dr`avu i da je servisi- sno prepoznavanje zapravo zao usud postoji mnogo stvari koje lako mogu da te ramo do mere da ona mo`e da po~ne da ovog naroda, da li je u tome su{tina prevare. Isku{enja u tom svetu su ogro- vodi ra~una o nama. Kada sam prvi put balkanskih tragedija? LUDUS mna i mogu da te odvedu na strampu- oti{ao u Skoplje u tranziciji, stekao sam Ne treba pristati na sudbinu koja }e ticu. A onda na scenu stupa Crni svet, u utisak da su svi tamo hteli da se obogate koji stupa onaj ko ho}e da se pro~isti, da u siroma{noj dr`avi, s tim da to u~ine osmisliti zlo vlastitom narodu, svom dete- MO@ETE KUPITI... ponovo prona|e svoju ljubav i da se s upravo na njen ra~un. Tek ako napravi- tu. A opet, s druge strane, mo`da smo mi njom zajedno vrati i nastavi da sre}no mo jaku dr`avu obezbedi}emo stabilne ovde na Balkanu ipak `ivi u Belom svetu. Milenina drama je, temelje za na{e `ivote. isuvi{e blizu Olimpu. U B e o g r a d u u k n j i ` a r a m a :

Beopolis (Makedonska 22), Na{ dom, (Knez Mihailova 40), ROMSKE POZORI[NE VESTI glavnom na{a javnost zna za rad komi~nih me|uigri napravili su real- ovaj festival pored pozori{nih doga|aja, „Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23), Rahima Burhana i njegov Teatar isti~ke slike, i hrabro povezali barokni sa priredio i filmski program posve}en Ro- Plato (Akademski plato 1), URoma Pralipe, kao i za noviju savremenim modnim glamurom. A grad- mima, izlo`be, audio-drame i vatrometne trupu Ne|a Osmana i Nade Kokotovi}, ska sirotinja ostaje uvek ista... muzi~ke ve~eri pod {atrom. Organizator Festivala, putuju}e po- Stubovi kulture, (Trg Republike 5), TKO teatar. To su pozori{ta koja razvija- Priliku su dobili i mladi. Studentska ju savremenu romsku tematiku. Letos je zori{te Northern Stage Esemble ~iji je predstava The Reception postavila je „[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33), u engleskom gradu Njukastlu odr`an fe- dramaturg Du{ka Radosavljevi} za Fe- stival romske kulture Gateshead Gipsy stival je pripremilo komad Crnooke ru`e zna~ajna pitanja o savremenom odnosu Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5), Festival koji je otkrio bogatstvo savre- (Black Eyed Roses) o ljudima na margi- romske zajednice i nacionalnih dr`ava. Bookwar (SKC, Kralja Milana 48); menog romskog stvarala{tva. ni, bilo da su Romi ili D`odiji (pokrajin- Migracije, isklju~ivanja i integrisanja u Festival je otvorio Teatar Roma Pra- sko ime za stanovnike severoisto~ne {iru zajednicu obra|eni su sredstvima lipe s najslavnijim naslovom iz romske Engleske, prim. prev). U `ivotu savre- fizi~kog teatra. A tradiciju preno{enja tradicije - Karmen. Istra`uju}i stvarnost menog ~oveka za koga putovanje vi{e znanja i kolektivnog pam}enja studenti U N o v o m S a d u u k n j i ` a r a m a : romskog dru{tva, Burhan je napravio nije luksuz ve} na~in opstanka, oni na- su oprobali na jednodnevnoj radionici laze sli~nost sa sudbinom Roma: „Ne mo- intimnu dramu koja nema mnogo dodira pri~anja (storytelling). sa seviljskim kli{eima. Predstava je svo- ramo biti Romi da bi razumeli umetnost, U zavr{nici su udru`ili talente i „Solaris“ (Sutjeska 2), jevrsni spektakl kome prethodi koncert ljubav i zajedni{tvo, ali pogled na rom- makedonske grupe Les Manouches. sku kulturu, pri~e i muziku da}e nam improvizovali slavljeni~ki performans Most (Zmaj Jovina 22); ^uveno {pansko pozori{te Teatro del su{tinu ljudske prirode... Iako ne mo`e- Bashavel: fuziju stilova [panije, Isto~ne Velador obnovilo je sedamnaestovekovnu mo da promenimo svet, mo`emo dopusti- Evrope i Britanije – na romsku temu. dramu komadom La carcel de Sevilla. Od ti da svet menja nas, na bolje.“ Otud je (Priredila Jelena Kova~evi})

LUDUS 109, 110, 111 38 Romsko pozori{te

osnovu svetske literature, koju uvek Nije lako biti Rom. Nije lako biti poku{avam osvetliti iz romskog aspekta. uvek „posmatran“. Nije lako uvek dati U Nema~koj je izuzetno raznovrstan puno da bi dobio malo. Biti Rom a jo{ se TE[KO JE BITI GLUMAC ROM pozori{ni `ivot. Kakvo mesto i ulogu u baviti teatrom, u Nema~koj ili bilo gde U ovom poslu se sve re`ira – predstave i tom mno{tvu ima Va{e i Nadino po- vrlo je te{ko. Svet umetnika je svakako zori{te? druga~iji nego obi~nih ljudi, ali na `alost uloge, ali karijeru ne mo`ete izre`irati i U Nema~koj postoji 227 dr`avnih i i tu postoji latenatan odnos rasizma i gradskih i preko 1.000 off teatara. Sva- nacionalizma. To znaju oni koji to prozi- proricati; ona do|e sama i ode sama, ili kodnevna ponuda je ogromna, teatarski vaju. Ja sam to ose}ao i jo{ uvek ose}am. traje, ka`e Ne|o Osman `ivot je veoma kompleksan i vitalan. Mi Biti stranac, glumac ili re`iser, a jos ako u na{em teatru, po kvalitetu i literaturi si obojen, jako je te{ko. Kao gost glumac koju postavljamo na scenu, bliski smo igrao sam u nema~kim gradskim pozo- Olivera Miloševi¯ „velikim“ teatrima, jedino {to u off teatru ri{tima, ali pitanje je {ta, kakve uloge. imamo mogu}nost da radimo provoka- Drugo, nije lako sa jezikom, to je te{ko ekada vode}i glumac Romskog nije dovoljno Rom zbog toga {to sam sa tivnije, modernije, eksperimentalnije, po- kao da radi{ u rudniku. Tu je najte`e teatra Pralipe iz Skoplja, zatim `enom koja nije Romkinja, onda zato {to sebno iz aspekta vi{ejezi~nosti koju i glumcu. Isto je i sa filmovima, dobijam Nglumac KPGT-a. Mogu}e da je sam oti{ao u Suboticu, a posebno zato {to dalje gajimo, ali u „maloj formi“. uvek uloge kriminalaca ili stranaca. Ali i jedini Rom koji je diplomirao glumu, na sam zavr{io Akademiju. To su klasi~ne Kako razmi{ljate na temu polo`aja kad bi bio bio na nekom drugom mestu novosadskoj Akademiji, u klasi Radeta stvari, kad nisi isti, kad iza|e{ iz kruga Roma u svetu? „scenario“ bi bio isti. [erbed`ije. Ne|o Osman je jedno vreme ili geta, gledaju te druga~ije. Sve to se Odgovor na ovo pitanje bi bio vrlo [ta Romi treba da urade da njihov sa Pralipeom bio deo ]ulijevog Theatra mora posmatrati iz aspekta tradicije: ako dug, ili iskren, ili diplomatski, ne jedno- polo`aj bude bolji? an der Ruhr u Milhajmu. Poslednjih 8 jedan narod nema svoj teatar kao institi- stavan, zapravo vrlo kompleksan. A tek Mislim da je romsko pitanje jako godina s Nadom Kokotovi}, u Kelnu, ciju, ako jedan teatar nema svoju pub- ako na to pitanje odgovara Rom! Ja sam slo`eno i ne sme se potceniti. Nema naro- stvara u okviru njihovog koreografskog liku i ako jedan teatar nema obrazovani kako se u prevodu ka`e. To je bilo izvana, u svom romskom `ivotu puno puta hteo da i ~oveka koji je naivan da mora biti romskog teatra TKO. kadar, a sve ovo romski teatar nema, ne a iznutra klasi~an scenarij: po~eli su da ne razmi{ljam o svom polo`aju, ali ni- ~itav `ivot „ispod“ i sluga drugome. Nije mo`e{ o~ekivati normalan odnos. Rom- Va{a pozori{na istra`ivanja sada su prvo da se dele novci, da se uzima kad sam uspeo jer jo{ uvek tra`im odgovore. odgovor na to pitanje: idite odavde, u daleko od Va{ih po~etaka u pozori{tu. ske publike nema zato {to to ne razume- treba i kad ne treba, da se sve gleda po Kao i sad, uz Va{e pitanje. Odgovor je Indiju. Romi nisu iz Indije, oni su od Kako je sve po~elo i kako sada u sredini ju, obrazovanog kadra nema jer niko familijarnoj liniji. Iza toga sledi: ko ne ~itav niz pitanja, u stvari, za{to su Romi tamo gde su ro|eni, kao i ostali. Mislim iz koje ste potekli gledaju na Va{u kari- ne}e na studije. I opet stara pri~a, i danas misli kao ja taj je protiv mene. Zatim su jeru? se pojavljuju nove romske grupe i teatri, i morali toliko godina da `ive samo na da je romsko pitanje svetsko pitanje, i da nastupile ~istke zbog druga~ijeg mi{lje- po~etku ili na kraju grada? jednom mora do}i na „dnevni red“. S Nakon 20 godina rada u teatru kao me|u njima i dalje nema obrazovanog nja. Ja sam zbog toga napustio teatar, Za{to Romi moraju jo{ uvek da `ive druge strane, mislim da i sami Romi glumac i poslednjih 8 godina i kao re- kadra, i misle isto da je to mesto za nji- kao i jo{ par glumaca. A da li se Pralipe ditelj mogu re}i da je po~etno istra`ivanje hov opstanak, da mogu biti kao Pralipe. ispod mostova, ispod ku}a od kartona? treba da promisle {ta da rade. Oni su sad raspao? Rekao bih da nije jo{. On postoji, u ekspanziji. Do{lo je do promene u na- daleko iza. Pro{lo je brzo, mada mi se To je pogre{no. Pralipe je u svoje vreme samo nije vi{e takav kakav je bio, nema Zar se i nove generacije moraju ra|ati na ~inu shvatanja, do{li su do toga da mora- ponekad ~ini kao da sam na po~etku. imao sre}e, bio je jedini romski teatrar, i vi{e senzacija, nema toliko novaca, nema deponijama? Odgovaram: psi nisu Ci- gledali su ga sa posebnim simpatijama. ju tra`iti svoja prava. Osim toga, jo{ uvek Mo`e se re}i da je sve bilo spotano i tog kvaliteta. gani, a `ive u normalnim ku}ama. Zar To danas ne mo`e da se ponovi. To je od- nisu shvatili da bez obrazovanja ne logi~no. Spontano, {to sam se u po~etku Kakvi su sada va{i odnosi s Rahi- moramo jo{ uvek `iveti kao Cigani? govor na pitanje kako moja sredina mogu sti}i ni do Vranja. dru`io s ljudima iz Pralipea, gledao pro- mom Burhanom i kako gledate na nje- Postavlja se pitanje za{to? A odgovara se posmatra moju karijeru. Neki ne znaju, Kako vidite svoju profesionalnu be. Po~eo sam kao inspicijent i kao deo govu ideju Evropskog romskog Teatra obi~no: Cigani su takvi. Tako govore o tehnike i tek nakon toga sam se odlu~io mada jedan mali broj mladih gleda na to budu}nost? Kakva biste voleli da bude? Pralipe? Romima, a Romi govore: takvi smo jer za glumu. Logi~no, zato {to sam u teatru s odu{evljenjem. Optimista sam jer me je `ivot tako Moji odnosi s Rahimom? Ja ih ne- smo takvi. I kao da je time sve re{eno. od svoje druge godine. Moja majka je nau~io, a i po prirodi sam takav. Iskreno mam, zapravo nemamo kontakta. Ali, Tek kada stvarno bude re{eno romsko radila u starom skopskom Narodnom re~eno ne razmi{ljam o tome kako treba Pralipe je bilo svejedno mogu re}i da smo mi jedni od pozori{tu koje je za vreme zemljotresa pitanje onda se mo`e govoriti o demo- da izgleda moja budu}nost. Mogu re}i da retkih koji smo ne{to u~inili da afir- sru{eno. Ona me je uvek vodila sa sobom ambasada moga kratiji u svetu. sam do sada imao izuzetno uspe{nu te sam uvek bio na probama baleta i mi{emo romsku kulturu, mislim kako na karijeru, do`iveo sam mnogo lepih trenu- naroda kolektivnom tako i na li~nom planu. opere. Zna~i, 1982. bila je moja prva Kao u rudniku taka, odigrao puno lepih uloga. U ovom prestava Kralj Edip. Tada sam shvatio da Rahim je jedan od ljudi koji su formirali poslu se sve re`ira, predstava i uloge, ali teatar Pralipe, ~ovek koji stvara pred- je gluma moj prostor, a nakon tre}e pred- [ta Vam profesionalno zna~i Teatar karijera se ne mo`e izre`irati i proricati. stave, koji je stvorio par jako dobrih pred- stave Breht 1917 s Brankom Brezovcem Pralipe? [ta zna~i biti Rom i baviti se po- Ona do|e sama i ode sama stava, i koga mogu nazvati romskim rekao sam sebi: „Ho}u da budem pravi Kao prvo podse}a me na mladost, na zori{tem u Nema~koj? ili traje. teatarskim umetnikom. Pitanje {ta mi- glumac“, {to zna~i raditi u bilo kom po~etak, na mesto gde sam mislio da }u teatru, ne samo na romskom jeziku i u ostvariti neke snove, gde }u mo}i da slim o romskom evropskom teatru? Pa, znate, i moj teatar je romski i evropski. A romskom teatru. Nakon toga stigao je promenim svet Roma. Sebe sam gledao KULTURNO-PROSVETNA ZAJEDNICA telegram iz Subotice, poziv da igram kao romskog glumca koji ima obavezu pravi romski evropski teatar }e biti onda Otela. Od tada je moj `ivot krenuo dru- da predstavlja sve Cigane i da time mo`e kada se budu stvorili uslovi, a to je: kada OP[TINE PO@AREVAC gim putem. Godine 1987. upisao sam bar malo promentiti kli{ee koji vladaju. u njemu bude bilo Roma iz raznih dr- Akademiju u Novom Sadu u klasi [er- Pralipe je bilo mesto gde sebe nisam `ava, kada Romi budu znali da imaju Povodom odr`avanja pozori{ne manifestacije takav teatar, i kad jezik bude bio kon- bed`ije. Za to vreme igrao sam sve {to se {tedeo, davao sam sve: godine, emocije, „GLUMA^KE SVE^ANOSTI Milivoje @ivanovi}“ moglo u suboti~kom pozori{tu i u Teatru struisan tako da ga mogu razumeti svi energiju. Pralipe je i mesto koje me je raspisuje konkurs za ESEJ O GLUMCU. Pravo Pralipe, sve do mog odlaska u Nema~ku. umorilo i koje me je razo~aralo. To je jako Romi. U Pralipeovom evropskom teatru u~e{}a na konkursu sti~u radovi koji do sada Tako je od prilike po~elo. A kako na to tu`no. Ja sam na Pralipe gledao kao na ima samo tri Roma, a jezik razumeju gleda moja sredina? Glumac sam koji je ambasadu jednog naroda, kao na teatar samo Romi iz biv{e Jugoslavije. nisu objavljivani. odigrao oko 40 rola, vi{e od polovine su koji ima cilj i misiju. Ali to nije postao. glavne uloge, {to u romskim, a {to u ne Snovi su tako postali kratki. Uvek Kulturno prosvetna zajednica op{tine Po`a- romskim teatrima. Moglo ih je biti i vi{e Kada ste s tim pozori{tem do{li u revac imenova}e `iri koji }e proglasiti najuspe- da sam se druga~ije zvao, a ne Osman. U Nema~ku, u ]ulijev Theatar an der iz romskog aspekta {nije radove i dodeliti tri nagrade: to vreme sam igrao glavne uloge po Ruhr u Milhajmu, za kratko vreme su ~itavoj Jugoslaviji i Evropi, a neki koji su predstave Teatra Pralipe tamo postale Prva nagrada - 10.000 dinara i plaketa tek odigrali po neku malu epizodu na- senzacija? Za{to se sve to raspalo? TKO je koreografski romski teatar i zlatno pero lazili su se na naslovnim stranama, ig- Kad smo 1991. tamo do{li s prvom u predstavama koje stvarate s Nadom Kokotovi} se na specifi~an na~in bavite Druga nagrada - 5.000 dinara rali na filmu. To sam prime}ivao i to je predstavom Krvava svadba, odmah smo Tre}a nagrada - 3.000 dinara bolelo, ali to mi je i davalo snage da bu- u Nema~koj postali senzacija. Samo smo problemima Roma. Kako birate komade dem jo{ bolji. Biti glumac Rom je te{ko i putovali, koferi su uvek bili spremni, sve koje }ete raditi? TKO je teatar u kojem se sastalo @iri }e pored nagra|enih radova odabrati jo{ tu je izuzetak bio Suboti~ki teatar i ljudi karte za na{e predstave rasprodate, igra- pet radova koji }e biti objavljeni uz nagra|ene kao {to su Ljubi{a i Nada. Ona mi je za- li smo po ~itavoj Nema~koj i celoj Evropi. dvoje ljudi koji razmi{ljaju sli~no, koji pravo otkrila da sam najpre glumac, a Do`iveo sam mnoge situacije koje bi imaju sli~an pogled na svet i na `ivot, radove u knji`evnom ~asopisu »Brani~evo«. tek onda Rom. Ovo sam sve rekao da bih svaki glumac `eleo da do`ivi, od aplauza koji vole sli~ne sitnice, koji su teatarski odgovorio na pitanje kako moja sredina do skandiranja. Onda smo napravili dru- ljudi, a teatar su nazvali TKO, kao Koko- ESEJ O GLUMCU, potpisan punim imenom i gleda na moju karijeru. Odgovor je – ni- gu predstavu Otela, tre}u - Veliku vodu, i tovi}-Osman. To zna~i da u ovom „jed- prezimenom, poslati do 20. marta 2004. godine kako. Tako na teatar gledaju ljudi koji sve se ponavljalo u prve 3 godine dok je nom“ teatru ima dvoje ljudi koji rade na adresu: nemaju teatarsku tradiciju. Obi~nim Ro- senzacija trajala. A onda je sve to nesta- svako na svom planu. Radim romske mima nisam poznat jer ne pevam naro- lo. To vi{e nije bilo dovoljno novo, niti teme, a Nada aktuelne svetske. Po{to Kulturno prosvetna zajednica op{tine Po`arevac dne pesme. Da sam [aban Bajramovi} dovoljno egzoti~no, niti dovoljno dobro. sam s Nadom radio polovinu svog `ivota Jovana [erbanovi}a br. 1 svi bi me znali. A glumci iz teatra Pra- Ljudi u Nema~koj vole da gledaju novo i i karijere, normalno je da sam na neki 12000 Po`arevac lipe, oni na moju karijeru gledaju „kla- egzoti~no za kratko vreme, a onda tra`e na~in usvojio njen stil, koji odgovara sa naznakom „za konkurs“. si~no“. To im ne uzimam za zlo, oni su ne{to drugo novo. Staro mo`e opstati mom senzibilitetu: ima puno pokreta, sticajem okolnosti stigli u teatar i tu su samo ako ima kvalitet a toga je tako|e energije, emocija, komunikativan je i ne- Rezultati konkursa bi}e objavljeni do ostali. Za njih je teatar mesto opstanka. A bilo sve manje. Po~eli su i unutra{nji ma problem s jezikom. Teme se name}u 01. aprila 2004. godine. na mene su gledali kao na ~oveka koji problemi. Imali smo Pralipe, bratstvo same, na osnovu situacije koju `ivim, na

39 LUDUS 109, 110, 111 Romsko pozori{te TEATAR JE VA@AN ZA ROMSKU SVIJEST I ROMSKO BI]E Na{ teatar je otvoren za razne ideje, utjeca- karijeru. Re`irala sam oko tridesetak Na{ teatar je otvoren za razne ideje, predstava u dr`avnim i gradskim teatri- utjecaje, teatarske forme, i mi smo ~vrsto je, teatarske forme ma, a 1995. sam sa Ne|om Osmanom za- vezani za realnost iz koje crpimo in- jedno osnovala teatar TKO, u kome on spiracije i provokacije, i za literaturu Nada Kokotovi¯ radi svoje projekte, koji su na ovaj ili na koju dalje prera|ujemo svaki put na nov onaj na~in vezani uz romski problem, {to na~in. je i normalno. Ja sam tako i prije radila u A da je teatar za romsku svijest i eni je drago da mogu re}i ne{to o Ja sam re`irala u teatru TKO (Teatar romsko bi}e izuzetno va`an, treba uvijek Subotici, upotrebljavala razne jezike, i romskom teatru, mada mu ne Kokotovi} Osman) nekoliko projekata iznova ponavljati i po`eliti jo{ vi{e mla- Mpripadam i ne radim ga. U su- koji su „romski“ utoliko {to Ne|o kad romski kad je igrao Ne|o, u Saigonu, ili dih ljudi koji }e svoje snage i snove {tini teatar ne pripada nikome, to je pro- igra u njima uglavnom govori romski, ili srpski kad je igrao Otela i Eumenide. To usmjeriti u formiranje i rad novih rom- stor za ~ovjeka koji tra`i drugoga. kad radim Gospo|icu Juliju onda je Jean ne zna~i da radim romski teatar. Ili kako skih teatara, nadam se i po `elji Ne|e Os- Ne|o Osman radi romski teatar, on je Rom. je Ne|o rekao u svom odgovoru na Va{a mana, sa obrazovanim ljudima, na je- Rom, i on to osje}a kao svoju du`nost. Ono {to ja `elim re}i jeste da sam za pitanja: mi smo zajedno u teatru i u ziku koji svi razumiju i sa mnogo Roma. Ali, opet prije svega zalogom svoje li~- ovih 12 godina mog izbivanja iz na{ih `ivotu i prirodno je da se teme i ideje (Priredila Olivera nosti, i to je dovoljno. prostora u Njema~koj napravila pristojnu pro`imaju koliko je to potrebno. Milo{evi}) Nada Kokotovi} bacivali glumcima koje poznaju, plakali, vikali. Li~no mi je takav odnos prema IMPROVIZACIJOM predstavi jako uzbudljiv. Potpuno su fantasti~ni” – ka`e Gaji}. Iako mi{ljenja da u na{oj sredini ne DO PREDSTAVE postoji neka posebna diskriminacija pre- ma Romima, naravno ne ra~unaju}i Razgovor sa Filipom Gaji}em, rediteljem umobolne individue fa{isti~kih naho- |enja kojih ima u svakom dru{tvu, i da predstave Rotaki sung njihova ugro`enost poti~e u mnogome i od sopstvenog odustajanja, Filip pominje Aleksandra Jakši¯ da su pozori{ta koja su konataktirali bila zainteresovana ali da u su{tini niko nije Teatru SKC je jo{ novembra 2002. prema njima. Sve u svemu odli~no smo pokazao pravi interes. Iako kobajagi svi premijerno izvedena predstava funkcionisali” – obja{njava Gaji}. podr`avaju tezu o toleranciji, ispalo je da URotaki sung ili u prevodu s rom- Zanimljivo je da se predstava izvodi je sve u stvari deklarativno, da niko nije skog Miris to~ka. Komad je realizovan u na romskom jeziku. Tokom priprema Fi- zaista zagrejan da pomogne. On tako|e produkciji Romskog kulturnog centra i lip je primenio metod improvizacija. misli da treba da postoji ve}i stepen pre- Teatra Raidna koji deluje u okviru istog. Radili su na srpskom, glumci koji nisu dusretljivosti, jer Romi nemaju svoje po- Rotaki sung je adaptacija Tolstojeve Romi neke delove su govorili nekim iz- zori{te, su`ene su im mogu}nosti da kratke pri~e Aljo{in lonac koju je drama- mi{ljenim jezikom, a potom su prevodili. ostvare predstavu, pritom ovde sigurno tizovao i re`irao Filip Gaji}, a gluma~ku Iako je na drugom jeziku, drama dobro ima mnogo mesta te im se treba iza}i u ekipu ~ine: Zvonko Mitrovi}, \or|e Jova- komunicira sa publikom: „Pri~a je pri- susret. novi}, Sa{a Marinkovi}, Zumrita Jaku- li~no jasna, univerzalna. Dobro se razu- Treba jo{ dodati kojih su profesija ovi povi}, Dragan Risti} i Tanja Kecman, meju i dijalozi i odnosi, pa samim tim i sjajni glumci: „Zvonko radi u Gradskoj ceo komad. Me|utim, ni Romi u publici Ivan Jevtovi}, Dragan Marjanovi}. Ugo- ~isto}i, izuzetno je darovit i po stilu glu- ne razumeju sve replike. ^ak su i romski vorena su gostovanja u Hrvatskoj a po- Romi - publika iz snova: Filip Gaji} (Foto: \. Tomi}) me podse}a na D`eri Luisa, \or|e radi u glumci morali da u~e delove teksta. Po- tom i svetu. „Romski kulturni centar me nekoliko varijanti romskog, nekoliko di- nikada bili u pozori{tu a reaguju onako stoje mnoge pretpostavke o njihovom po- nekom pogrebnom preduze}u, Sale u tr- je anga`ovao da na|em tekst i mesto na jalekata. To {to je predstava na romskom, kako publika iz snova to ~ini. Umesto da govini, Zumrita u vrti}u, a Dragan, koji kojem bi se igrala predstava na romskom reklu, pominje se Indija kao zemlja iz koje poti~u, ali oni nemaju spomenike, je samo jedan od poku{aja da se pomogne samo sede i gledaju, sve vreme burno je i komponovao muziku, i Sreten Jova- jeziku, i gde bi deo ekipe bili ~lanovi da sa~uvaju jezik” – dodaje reditelj. prate, specijalno na premijeri, na kojoj ih novi}, na{ organizator, su zavr{ili pro- Teatra Raidna. Prvo smo krenuli sa Ca- knjige, naravno ne mislim na savremeno doba. Jedino {to imaju je jezik. Na`alost i Predstavu gledaju i Romi: „Oni su je bilo vi{e nego na ostalim izvo|enjima. dukciju na BK rom Edipom, me|utim nismo na{li pozo- sa njim sve te`e stoje, pogotovo {to imaju dovedeni iz nekih ciganmala, retko su ili Glasno su komentarisali, smejali se, do- akademiji.“ ri{te u kojem bismo postavili komad, pri- tom je i produkcija bila zahtevnija i tra`i- la vi{e novca. Potom sam prona{ao Aljo- {in lonac. Oformili smo ekipu koju ~ini pet sjajnih romskih glumaca i tri profe- ROMSKA ISKUSTVA DRAGE POTO^NJAK sionalca, a posle nekoliko izvo|enja u Ja nisam Romkinja i ruku na srce, to nije situacijom, no ne samo time. Sigurno je Za mene je taj susret bio zna~ajan, maloj sali pre{li smo na veliku scenu da se tada nije fatalisti~ki tragalo i bez jer sam se kao glumica suo~ila s prili~no SKC-a” – ka`e reditelj predstave Filip moja pri~a. Moja pri~a je samo utoliko posebnog sadr`aja gubilo u formalizmu, nekonvencionalnim na~inom glume. Mo- Gaji}. {to se u velikoj meri doga|alo u Sloveniji gla bi ga nazvati pathos, jer se radi o Zna~ajno je {to, iako finansirana od koliko je do`ivljavam kao op{tu, ka`e 90-tih. Iz te svesti o sebi u 80- tim proi- zaista velikim ose}anjima, o jakom do- strane nevladinih organizacija koje podr- glumica i dramski pisac iz Ljubljane Draga zlazila su i traganja na planu estetskog. `ivljavanju sveta, koji se na isti takav `avaju projekte namenjene nacionalnim Kad je `ivot `iv, onda se stvari nekako na~in prenosi na publiku. ^lanovi grupe manjinama, ova predstava ne govori o Poto~njak ra|aju. Pa je po tom prostoru kru`ilo pu- bili su uglavnom glumci amateri, pa su problemima etni~kih grupa, ve} je `iva no zna~ajnih pisaca, reditelja, teatra, se kod njih na veoma prisan, istinit na~in pri~a, koja mo`e biti sme{tena bilo gde i grupa. Teatar Pralipe su po svemu odgo- me{ale velika ljubav i potreba, najbolje bilo kada. Sredi{te komada je ljubavna Olivera Miloševi¯ varali tom vremenu i zato bili va`an deo re~eno `iva strast za pozori{tem. Veliki storija, koju boje strasti i koja ima dosta tog teatarskog vrenja. Imali su veliku udeo je u tome imalo i njihovo romsko po- zanimljivih preokreta. Petoro izvo|a~a su ada se 80-tih prvi put srela s rom- no, u ra`iji Rahima Burhana, imali reputaciju i me|u slovena~kom publikom reklo. Raditi teatar u tom kontekstu za Romi koji nisu {kolovani za ovaj poziv tj. skim teatrom Pralipe, videv{i nji- prilike da vidimo u okviru Slavija Festa. i kritikom. Kako znamo oni su se 1991. njih postaje skoro od `ivotne va`nosti. A meni je ta strast prema teatru bala veoma natur{~ici su. „Te{ko je re}i da su natur- Khovu predstavu Soske, glumica iz Susret s Teatrom Roma Pralipe je, godine odazvali pozivu Roberta ]ulija i bliska. Bila je iskonska, istinita, {to na {~ici ili amateri zbog toga {to su imali Ljubljane Draga Poto~njak je, ka`e, ot- kako ste mi jednom rekli, za Vas profe- postali deo Theatra an der Ruhr. Ko zna krila smisao teatra. Sretala se s njima i sionalno zna~io mnogo. S obzirom na to kako bi im bilo, da su ostali u Make- mene uvek deluje potresno i jako me potpuno profesionalni odnos i tokom pro- vezuje. Ta jaka vera u ne{to, pripadanje ba i dalje. A radili su i pre, neke pred- kasnije na svim velikim festivalima u da ste pratili njihov rad, kako biste doniji. Te{ko da bi se odr`ali. Taj odlazak nekada{njoj Jugoslaviji. Dru`ili su se odredili njihovo delovanje tokom 80-tih? pozitivnoj ideji. Na neki na~in podse}alo stave u Beogradu, a neke u Budimpe{ti. je bio od istorijskog zna~aja za grupu i za intenzivno, a onda je na YU Festu u Istina pred kojom bi svi danas `eleli me je i na Mladinsko u 80-tim. Kasnije je Svi smo bili prijatno iznena|eni njihovom Romski narod. Subotici zaigrala u njihovoj predstavi s da pobegnu je da se u teatru u Sloveniji na{a saradnja prerasla u dugogodi{nje darovito{}u. Stvarno su `ivotno uverljivi, ose}anjem da se vratila radu u pozori{tu sada mnogo manje vrednog doga|a nego prijateljstvo. Kad su dobili poziv za nisu glumatali, ostavili su utisak da se kakvom do tada nije poznvala. Da s nji- u 80- tim! ^ini mi se, da to isto va`i i za ^udesan susret Nema~ku Burhan je hteo da i ja po|em s zbivanja na sceni stvarno doga|aju. ma ode u Nema~ku spre~ilo je ro|enje ostale dr`ave, koje su nastale na prostoru njima, no za mene je bilo to na sve na~ine Pokazali su da nije re~ ni o kakvoj kvazi sina. U Ljubljani je u me|uvremenu biv{e YU. Kao da jo{ uvek svi `ivimo u S njima ste u okviru YU Festa u Su- neprihvatljivo. Njima su seobe u krvi, oni umetnosti, ve} da to {to rade rade zaista po~ela uspe{no da pi{e drame. Kontakti senci 80-tih. U teatrima se tada radilo sa botici igrali u predstavi Gr~ka trilogija. su tamo i zbog odre|ene misije, igraju za dobro. Radili su rame uz rame sa profe- sa teatrom Pralipe su ostali i za njih je mnogo vi{e energije. Pozori{te se tada Kakvo je to iskustvo? [ta je bila speci- svoj narod, pri~aju o svom narodu, sionalcima, i ja sam se tako ophodio napisala komad Kalea, koji smo nedav- uveliko inspirisalo dru{tveno politi~kom fi~nost rada s njima? podse}aju druge na krivice koje do`ivlja-

LUDUS 109, 110, 111 40 Romsko pozori{te / Dnevnik va njihov narod. Ja nisam Romkinja i dira stanje dolazi se do nekakvog apsur- najtu`nije je to, {to ve}ina Roma ne zna korespondira s plasti~nim sme{kom koji vac koji sada ide za socijalne programe, ruku na srce, to nije moja pri~a. Moja da: tradicionalni, patrijarhalni na~in ko su i odakle dolaze. se od nas sve vi{e tra`i i usamljeno{}u u stvari za socijalnu pomo}, polako bi pri~a je samo utoliko koliko je do`i- `ivota je ne{to {to ih spre~ava da se koju sve vi{e ose}amo. trebalo da se pretapa u programe namen- vljavam kao op{tu. razvijaju u kontekstu boljeg, kvalitetni- Ksenofobija je deo Kako u Sloveniji gledaju na Rome? jene Romima. Moralo bi da se po~ne sa Teatar Pralipe se danas znatno raz- jeg `ivota. Istovremeno je ba{ ta tradicija Koliko znam, Romima je recimo u raspisivanjem stipendija za Rome na likuje od onog o kojem sada govorimo. ono {to ih je odr`alo. Mislim, da se ba{ svakog ~oveka Srbiji sigurno te`e no u Sloveniji. Go- svim podru~jima. Mislim da bi dr`ava u Za njih ste napisali dramu Kalea koja je unutar porodica doga|a najve}i sukob. vorim o tome {to sam ~itala, ali to su kojoj su Romi ~ak zapisani u Ustavu kao premijerno izvedena u Be~u, na festi- Kompliment mi je bio kada mi je Burhan podaci koji se najvi{e odnose na 80-te go- autohtoni stanovnici Slovenije, trebala valu Context Europa. Ta drama se bavi rekao, da je drama kao da ju je napisao Da li imate nameru da se jo{ koji put dine. Znam i za neke skoro fa{isti~ke kao glumica ili pisac bavite temama tog imati plan po kome bi se za odre|eno problemima unutar savremene romske Rom. Ali da je i veoma provokativna za napade na Rome u Srbiji, na tragediju vreme izgradila i jedna intelektualna neobi~nog naroda? Roma sa Kosova, itd. U Sloveniji oni ne porodice. [ta Vam je sve bilo va`no da njih. [to sam i do`ivjela gledaju}i pred- romska baza. Li~no mislim da Romi ka`ete Kaleom? stavu nekoliko puta u Be~u. Dolazili su Za sada mislim da ne. Iako je ostao u do`ivljavaju tako drasti~ne sudbine, ali sami treba da imaju najve}i interes za Pralipe se, po mom mi{ljenju razvija Romi i videlo se da to {to gledaju jako meni ose}aj onoga {to nisam uspela re}i s im u celini nije dobro. Puno se pri~a o Rome. Njihova `elja za takozvanim „la- dosta konsekventno, na sve na~ine. Odr- korespondira s njima. Najja~e su reagi- Kaleom. Ali za to je potrebno vremena, tome {ta dr`ava radi za njih, ali dosta “ `ati se 30 godina u takvom surovom vre- rali mladi Romi. mora se uspostaviti velika unutranja dobro znam, jer sam sedela neko vrijeme kim na~inom `ivljenja je odgovor na to menu, u takvoj, za njih ina~e uvek suro- Pretpostavljam da ste pi{u}i tu dra- potreba za novim istra`ivanjima. u jednoj dr`avnoj komisiji, da dr`ava {to im se ne daje nikakvo mesto u voj sredini, uz to ne gubiti smisao, ne mu temeljito istra`ivali `ivot Roma. [ta Romi su specifi~nog temperamenta i uglavnom baca maglu i pravi se, da dru{tvu. U stvari, samo se prolongira gubiti naboj, ne izgubiti volju istra`iva- ste sve novo tako o njima saznali? odnosa prema `ivotu i svetu. Koliko smo re{ava ne{to {to se kao ne da re{iti. Prob- stanje koje je oduvek bilo. Romi kod nas nja na planu estetskog, to je skoro neve- ^itala sam sve {to sam na{la o njima, u stanju da ih stvarno razumemo? lem je u tome da od Roma nastoje da na- najbolje `ive u isto~noj Sloveniji, u Prek- rovatno. Kad sam dobila poziv da pi{em ali te literature nije toliko koliko bi je, na Mislim onoliko koliko smo u stanju prave ne{to {to oni nisu. Mislim da je murju, gdje su i najbolje organizovani, za njih, imala sam problem da li ja, koja primer, bilo o Slovencima ili Srbima. Ja- da razumemo sebe. Ako nemamo nekih najzna~ajnije ono {to sam ve} rekla: po- ali drugde po Sloveniji stanje je veoma nisam Romkinja uop{te smem pisati o ko mi se dojmilo, ~ak me zapanjilo sve {to velikih problema sa sobom, ne znam za- lako po~eti graditi svest kod njih o njima lo{e. Romi ovde imaju velike probleme jer Romima. Ali po{to sam imala tako jako sam pro~itala. Najvi{e to koliko se o {to bismo imali s Romima. Ksenofobija je samima, dati im zna~ajnije mjesto u ve}ina ljudi misli da su oni tu li~no iskustvo s njima, u{la sam u taj Romima malo zna! A i ono {to se zna je ne{to {to je deo svakog ~oveka. Vezana je dru{tvu. Tu je edukacija najva`nija. No- samo zato da stvaraju gu`vu. proces. Ruku na srce, u drami sam htela u`asno tu`no, stravi~no! Prvi koncentra- za sve vrste razli~itosti, ali ponajmanje puno vi{e toga re}i, od onoga {to sam na cioni logori bili su ba{ za Rome, u [vaj- za razlike u kulturi, jeziku. Ksenofobija kraju rekla. Jer je strepnja u smislu da li carskoj na granici triju dr`ava. Mislim se najvi{e hrani velikim socijalnim raz- je to {to radim uop{te romsko i koliko je to da je 1933, u nekom restoranu u Parizu likama, bedom i sirotinjom, koja je odu- romsko ostajala nekako do kraja. Tri prvi put pisalo je „Romima i psima ulaz vek vezana i za boju ko`e. Nisam jo{ puta sam menjala pri~u. Htela sam zabranjen“ itd. O tim historijskim ~inje- do`ivela da je neko imao „fa{istoidan“ napisati savremenu, urbanu dramu i nicama najop{irnije pi{e Branko Ðuri} - napad na bogastvo. U stvari, ta razli~i- staviti je u ve}i historijski okvir. Taj okvir u knjizi Seobe Roma. [to se romana o tost je ono najlep{e na na{oj planeti. ~inio mi se veoma va`nim, jer pro{iruje njima ti~e ili filmova, sve su pri~e jake i Nikad ne smeta {to postoje pustinja i pri~u i omogu}uje da za`ive u njoj i mno- strastvene.Njihovo do`ivljavanje svega je d`ungla ili reke i planine, sve te razli~ite gi mitolo{ki i poetski elementi, zato jer mi druga~ije, ja o tome ka`em sa vi{e stra- `ivotinje... ali nekima je mnogo te{ko se ~ini da je to ba{ za Rome veoma zna- sti. Veoma me je rastu`ilo, kad sam prihvatiti da neki ljudi imaju svetlu a ~ajno. Iako sam puno ~itala i studirala i shvatila, da i Romi o sebi ne znaju drugi tamniju put. Romi se ni ne uklapa- tu temu, to mi nije najbolje po{lo za mnogo vi{e od onoga {to mi znamo o nji- ju najbolje u ovaj na{ beli i sve globalniji rukom, tako da sam se na kraju skon- ma. Oni ne u~e o sebi u {koli. To je mo`da svet (namerno pojednostvaljujem). Svi centrisala na savremenu pri~u o konven- najzna~ajnije! Morali bi im na sve na- moramo biti lepi, mladi, fit... i ose}ati istu cionalnoj tradicionalnoj romskoj porodi- ~ine pomo}i da po~nu graditi svest o sebi ispraznu radost prema `ivotu. Romi kao ci. Tu sam sebi postavila zadatak da se samima, trebali bi u~iti svoju historiju, da nemaju tih na{ih problema. Opu{teni dotaknem nekih problema, uzoraka koji morali bi u~iti svoj jezik u {koli, morali bi su bez da se opu{taju, stalno pokazuju se ti~u njihovog svakodnevnog `ivota po~eti da u~e o tome koliko su zna~ajni, svoja ose}anja. Oni su zaista radosni ili unutar jedne porodice. Ako se ovako son- da je njihova posebnost dragocena. Da, veoma ljuti ili... Takva ose}ajnost ne U Teatru Pralipe otkrila smisao pozori{ta: Draga Poto~njak njeckim, glavnim urednikom ovda{njeg Posle povratka iz zatvora u Vroclav, zna~ajnog katoli~kog nedeljnika. Pitam ~eka nas predstava Dibuka An-skog POLJSKA PROTIV OSTATKA SVETA (8:8) ga da li je ta~no da sveti otac papa broji (1863-1920). Jo{ nisam video uspelu svoje poslednje dane. „Odgovori}u vam predstavu ovog klasi~nog jevrejskog Jednom me je zapanjio kad je rekao da je onako kako je predstavnik svete stolice komada iz 1916, iako sam je video na Vroclavski dnevnik Dostojevski u Besovima suvi{e pesimi- nedavno odgovorio na to pitanje jednom pravim mestima: u produkciji za mog sti~an, a osim toga „ne mogu da podne- novinaru: „Mnogi od onih koji su svetog vremena u JDP u Milerovoj re`iji, i Vajdi- Jovan ¬irilov sem pedofilski element u romanu“, re~e oca sahranjivali, odavno su ve} na nu predstavu. Dibuka je re`irao, pored Jago{. „Pa izbaci taj element, a na kraju drugom svetu.“ Je`ine (Festen na 36. Bitefu) drugi Lupin Beograd-Minhen-Vroclav, o{trija od mene u izboru. Obe}avaju mi stavi an|eoski de~ji hor, kao sredstvo Predstava se odigrava po prostorima u~enik K{i{tof Varlikovski (Krzystof 5. oktobar 2003. da }u dobiti spisak stranih gostiju, kojih protiv pesimizma“. zatvora. U Sao Paolu premijera je odi- Warlikowski), ~iju sam predstavu O~i{- Sino} sam stigao iz Pariza, a ve} ra- ima vi{e no sto u odnosu na Bitefovih 10- Popodne odlazimo na 20-ak kilo- grana u napu{tenom zatvoru, a Kristina }eni (Cleansed) Sare Kejn (Sarah Cane) no putujem u Vroclav na Festival „Dija- ak gostiju. metara severozapadno od Vroclava do je izdejstvovala da se predstava prika~e u ve} ukadrirao za naredni Bitef. log“. Radujem se unapred jer }u videti 13 Koncept Festivala „Dijalog“ bitno je kaznenog zavoda u varo{ici Voluv, gde se pravom zatvoru. Avetinjski mir veoma Iako je ovo do sada najbolja predsta- predstava. Unesko mi je u Parizu pro- druga~iji od Bitefa. Poljaci misle da je prikazuje brazilska predstava Apoka- ~iste apsane. Sretamo nekoliko zatvo- va Dibuka koju sam video, Varlikovski je gutao sve vreme, ~ak i ve~ernje sate kada me|unarodni festival odli~na prilika da lipsa 1,11 reditelja Antonija Arau`a renika, me|u kojima je i nekoliko ubica po op{tem uverenju suvi{e zakompliko- bih najradije gledao predstave. Morao afirmi{u svoj teatar. Lako im je kada (Antonio Araujo). pred kraj izdr`avanja kazne. Oni jedini vao svoj pristup Dibuku, jer je veliki deo sam da prisustvujem Generalnoj konfe- imaju Lupu, Ja`inu i Varlikovskog i jo{ Posle duge vo`nje prolazimo detaljnu nemaju razloga da iskoriste priliku i predstave posvetio istoimenoj pripoveci renciji, a u ve~ernjim ~asovima odlazim po nekog-novijeg. proveru zatvorskog obezbe|enja. Najpre pobegnu. Hane Kral iz njene zbirke pripovedaka na razne prijeme ili ve~ere. Tako sam u Na ulazu u hotel sretam And`eja smo u plasti~ne kese ostavili sve metalne Predstava odi{e slobodama brazi- Dokazi istine. Mladi Varlikovski je hteo glavnom gradu Francuske video samo Vajdu s njegovom Kristinom. Ka`em mu predmete, a zadr`ali samo paso{e ili lskog karnevala-travestiti, golotinja, {ljo- da aktualizuje Dibuka i poka`e {ta ta dve predstave - prve ve~eri francusku da je Novica Anti} preveo njegovu sjajnu li~nu kartu radi identifikacije. Policajac kice, perje i-ne{to {to jo{ nismo videli- tema zna~i posle holokausta. Naravno, ne predstavu Mitovi italijanskog reditelja dramatizaciju Zlih duha i nazvao je jedino ne kontroli{e And`eja Vajdu i daje koitus kakav se vi|a u porno-filmovima, zna~i isto. Korsetija, neku vrstu novog cirkusa, a Besovi i da radimo na plasmanu tog mu znak da odmah u|e: „Izvolite, pan samo u`ivo. Najpre dama oralnim sek- Vroclav, 7. X poslednjeg dana drugi deo Lupinog Maj- teksta. Po meni vreme je da se Jago{ Vajda“. ^ekaju}i da nas {ef zatvora som dovede u stanje uzbu|enja partnera Pre podne rasprava o Apokalipsi stora i Margarite koji sam propustio pre poduhvati Dostojevskog, kojeg uporno, prozove, uzme li~njak i pusti u prostorije ({apnem Alji Predan, koleginici iz Lju- 1,11 i o Dibuku na temu „Gubitka nade“. godinu dana na Var{avskom festivalu. bez meni vidljivog razloga, zaobilazi. zavoda, pri~am s ocem Adamom Bo- bljane, da smo s pogre{ne strane, jer je Moram da ka`em da je vroclavski selek- Unapred sam se radovao ponovnom su- par okrenut prema tribini nasuprot nas, tor Kristina Majsner izabrala pomalo sretu posle onog na Bitefu s velikim tako da ne vidimo jedinstven prizor), a konvencionalne i sentimntalne teme za rediteljem Lupom, i nisam se prevario. onda ga unese tamo gde je to od prirode susrete sa stvaraocima. Me|utim, veoma Briljantno! dato ({to smo ve} videli u razmeri jedan je dobro smislila da svaki put planirano Evo me preko Minhena u Vroclavu u prema jedan). Gledam kriomice oca u~estvuje neki stru~njak na odre|enu sjajnom hotelu „Dorint“ na sto metara od Adama, on ravnodu{an. temu, ali izvan pozori{nog kruga. festivalskog centra u Teatru Wspolczes- Poslednja epizoda de{ava se u apo- Tri sestre iz Sofijskog teatra poko- nom. Predivno je {to u hotelskom holu tekarski ~istoj zatvorskoj kapeli. Tretman jnog reditelja Stojana Kambarova pri- postoji knji`ara, ali me zato spopada svetih lica i mesta je veoma smeo. Shva- li~no me je razo~arala. Moji bugarski blaga ravni~arska fobija od visine. tio sam da se predstava ne bavi kritikom prijatelji kojima verujem kada mi ne{to Providni lift „puzi“ uza zid i vidi se kako vere. Reditelja ne zanima bogohuljenje, preporu~e iz svoje zemlje, dugo su me me udaljava od sigurnog tla. Posle dugo ve} samo da konstatuje ~injenicu da ni nagovarali da do|em u Sofiju i vidim tog vremena slobodno ve~e. Ostajem u sobi da vera ne mo`e da odgovori na ve~ne muke nekonvencionalnog ^ehova. Kako plani- u`ivam u hotelskom konforu i samo}i. ljudskog roda. Nijedna ideologija niti ram da naredni Bitef delom posvetim Vroclav, 6. X ijedna religija nije donela spas ~ove~an- ^ehovu, u godini kada pada stogodi{njica Odlazim do festivalskog centra da se stvu. Istorija je sunovrat u apokalipsu. njegove smrti, mislio sam da }e to biti registrujem. Odmah dobijam sve ulaznice (To sam sutradan rekao na susretu sa jedan od aduta. Predstava jeste neobi~na, i poljubac od direktorke festivala Kristine stvaraocima na temu „Gubitak nade“, pre svega zbog jednog „tour de forcea“ Majsner (Krysztina Meissner). Ona je gde je specijalan i najspokojniji gost bio koji je sebi postavi reditelj. Radnja Tri odli~na selektorka jer je, priznajem, „Izmirenje“ sa Elen Stjuart moj ve} stari poznanik otac Adam.) sestre ne de{ava se po salonima i

41 LUDUS 109, 110, 111 Dnevnik / Kalendar

ba{tama provincijskog grada, ve} na je kakvi su njegovi odnosi s u~iteljem momaka u svojoj `estokoj igri interesa. zabitoj `elezni~koj stanici. Prostor je Lupom i vr{njakom Ja`inom. „Mi smo Odli~no odigrana predstava, precizno izdeljen {ipkama koje reguli{u ~ekanje porodica“. „Da li zavidite jedno dru- izre`irana, ali u osnovi ne mnogo zna- na red (kao pred nema~kim konzulatom gom?“ Pre}uta}u odgovor. ~ajna imitacija `ivota. u Beogradu, kraj CZKD u Bir~aninovoj Prolazim pored stare zgrade Lutkar- Vroclav, 11. X ulici). skog pozori{ta. Na zgradi vidim objavu Ta~no u podne odlazim na predstavu Predstavu Klarini odnosi mlade „La Mama u Vroclavu pravo sa Brodve- ansmbla La Mama-Bogota. Do{ao sam sa nema~ke spisateljice Leje Loer (Lea Lo- ja“. Da ovo vidi Elen Stjuart kriknula bi namerom da poku{am da umilostivim her) ~ekao sam s posebnim nestrplje- do neba. Ona je sve drugo, samo ne brod- Elen da prestane da se ljuti na mene i da njem. @eleo sam da vidim kako Kristijan vejsko pozori{te, a Brodvej prezire. najzad shvati da je na{e prijateljstvo Lupa re`ira savremen komad iz `ivota Kristina Majsner, istovremeno direk- `rtva intrige. Neko je preneo kako sam mladih u zapadnoj Evropi. Pomalo sam torka Teatra Wspolczesnog i selektorka tobo` bio protiv toga da Elen pre neku sumnjao da }e biti na nivou Brisanja i festivala „Dijalog“, uvrstila je u program godinu do|e u Beograd na Belef s pred- Majstora i Margarite. Predstava me je predstavu sa svog repertoara, naravno stavom Car Edip u njenoj re`iji, koju je potpuno demantovala. Lupa je, daju}i drugog reditelja, a ne svoju. Uzgred budi ona, iako te{ko bolesna, uspela za 24 sebi vremena, kao i obi~no, ispri~ao pri~u re~eno, re`irala je u svom pozori{tu Bi- ~asa da adaptira na Kalemegdanu. Ta Iz predstave Romeo i Julija u Vroclavu o Klari, s gotovo samog dna nema~kog ljaninu Beogradsku trilogiju. Niko to ne predstava je jedna od najboljih koja je Cacu Aleksi} u Beogradu, da joj ka`em ^ujemo neobi~nu simfoniju sudoperske dru{tva, na nov na~in. U toj predstavi smatra sukobom interesa, jer ona u oba ikada do{la u Beograd iz Njujorka, a bilo svaki pokret je originalan, nema ni~ega slu~aja brani istu estetiku. Za [ekspi- je odli~nih predstava, po~ev od Livinga vest da smo Elen i ja ponovo prijatelji. Na odvratnosti dok ispod stola `ive koko{ke {to je kli{e u mizanscenu modernih rovu tragediju Romeo i \ulijeta pozvala pa do Bread and Puppet Theatra. rastanku mi je La Mama samo rekla: kokoda~u a petao se {epuri. komada. A sve je istovremeno i zaumno i je da joj re`ira jedan od najboljih litvan- Mladi kolumbijski reditelj Federiko „Da zna{ mnogo sam mislila na tebe kad Predstava je istinski duhovita, kat- realno. To zaumno je sredstvo da se ka`e skih reditelja, meni dobro poznatog Ri- Ristrepo doveo je u Vroclav, izvan festi- sam ~ula da ti je umrla mama!“ [ta kada izvrsna, ali nikada na visini te po- ne{to izrazito stvarno. Predlo`io sam mu masa Tuminasa (po godinama izme|u vala, svoju lutkarsku predstavu za mislite, da li sam zasuzio? ~etne scene. Ne znam da li da je pozovem posle njegove premijere u {etnji od JDP do Nekro{iusa i Kor{unovasa), ~ijem Vi{- odrasle 9 prozora, kao i obi~no, kada je Predstava Crne patke na drvetu, na Bitef. Nama je sve to tako znano i tako Terazija da pro~ita Gospodu Glembajeve, njiku i Maskaradi sam se divio pre neko- re~ o Latinskoj Americi, veoma antiglob- ne{to kao Tri `ivota Lusi Kabrol na be- odvratno kao i Letoncima, makolko bilo uveravaju}i ga da je Krle`a „njegov liko sezona. U predstavi se reditelj nije alisti~ki anga`ovanu predstavu. Na kra- lgijski na~in. Pitam Fri (Frie), koleginicu bolno istinito. Umesto da odem na pred- autor“. libio svoje poznate ironije. Stari Kapuleti ju predstave, iz poslednjeg reda do{la je iz Belgije, da li kod njih uop{te ima siro- stavu u Teatar Polski gde se davala naj- Vroclav, 8. X je sme{an hvastavac, a \ulijetina majka Elen sa svojom divnom sedom kosom, na ma{nih seljaka. Re~e da ih itekako ima. novija Lupina predstava Gorkog Na dnu, Je`i G`ego`evski (Jerzy Grzegorzew- izgleda kao ma}eha iz Diznijeve Sne`- scenu, i sela na pod s poljskim modera- Nije neduhovito, pa ipak nisam odu- oti{ao sam gde i svi - na predstavu Renea ane. Jo{ jedan proma{aj na festivalu. ski), kada smo ga nekada zvali na Bitef, torom i ~lanovima ansambla. Nisam {evljen kao Fri i ostala festivalska „mafi- Pole{a (Polesch), Kandidat (1980). Oni Relativno redak, ali ima ih. pripadao je samom vrhu poljskog i svet- mnogo pratio razgovor koji je Elen, kao i ja“. Valjda {to suvi{e dobro poznajem `ive. Tipi~na pole{ovska varijacija na Vroclav, 10. X obi~no, briljantno i {armantno vodila, skog teatra. Njegov ^ehov i Breht nisu seljake i dosta mi je njihove idealizacije. temu, i ovog puta iz filma. Intelektualni @or` Banu (George Banu), doskora- ve} sam joj iz drugog reda lovio pogled ne li~ili ni na jednu predstavu tih pisaca pre ^etvrta predstava tog subotnjeg dijalog, krajnja ki~ scenografija i kostimi {nji predsednik Me|unarodnog udru- bih li je odobrovoljio. Nisam imao utisak njega. Ni{ta od uobi~ajene ikonografije dana. Sjajna re`ija belgijskog reditelja i njegova izmi{ljotina koju sam video i u `enja pozori{nih kriti~ara, ka`e mi da je da me je ugledala. Kad se razgovor Luka Persifala (Luk Persival) norve{ke njegovoj predstavi Seks u berlinskom tih pisaca. Svaki trenutak predstave bio u Centru Grotovskog video Elen Stjuart, okon~ao, re{io sam da joj pri|em, pa {ta je druga~iji nego kako su se u to vreme drame u minhenskom Kamer{pilu. Ne [aubine - ravan govor, a odjednom iz- zvanu La Mama. Do{la je na svoju lut- bude. Kada me je ugledala, ra{irila je znam {ta je bilo bolje, da li pregnantni, vikivanje samo jedne re~i, pa ponovo igrali ti autori. Ovoga puta G`ego`evski je karsku predstavu iz Bogote. ruke i poljubila me, i svima oko sebe izabrao zaboravljeni tekst poeme V. H. sardoni~ni tekst, jednostavna a impresiv- nagli smiraj (najbolji na~in da se uni{ti Rano popodne prikazuje se jedna od uzvikivala: „Ovo je moj sin iz Beograda“. na dekoracija ili prvorazredni glumci i grlo). Nije lo{e, originalno je, svi|a se Odina (Wystan Hugh Auden) More i og- dve predstave Revizora na „Dijalogu“ (u „Ne mogu ti biti sin, me|u nama je mala majstorska ruka reditelja. Puno suzdr- sofisticiranoj publici, ali na Bitefu bi ledalo, s podnaslovom Komentar na prevodu velikog poljskog pesnika Juli- razlika u godinama.“ „Ne, ti si moj sin.“ `ane emocije, tihi glas preno{en preko verovatno propalo. [ekspirovu Buru, koji je neko nazvao jana Tuvima), obe zami{ljene usred real- „Mo`da duhovni“, uzvra}ao sam. Najzad pseudodramskim. Ovu nesceni~nu ma- nog socijalizma 80-tih. Letonski reditelj mikrofona, matemati~ki mizanscen i Poljska je sre}na pozori{na nacija, je rekla „Ded, di`ite me s poda“. Rastali pravi praznik za estetska ~ula. kad na pozori{nom festivalu mogu nji- teriju te{ko bi savladao i G`ego`evski iz Alvis Hermanis se pomalo ljuti {to je smo se uz grljenje i ljubljenje. Bio sam hovih doma}ih 8 predstava da budu rav- najboljih dana. I pored velikih gluma~- Kristina stavila pre njegove predstave, veoma dirnut i sre}an. Vaspostavilo se Vroclav, 12. X kih zvezda poljskog teatra Je`ija Trele, predstavu u istom klju~u, iz malog polj- jedno prijateljstvo staro gotovo 40 godina. Dugo o~ekivani trenutak da vidim nopravne sa predstavama ostatka sveta kao Prospera, i Je`ija Ra|ilovi~a, kao skog mesta Valb`iha. Atmosfera Mence- Popodne smo se Elen i ja ponovo predstavu Revizora iz Rige, za koju je (8 : 8). Kalibana, predstava je ispala najkonven- lovih filmova iz crne provincije. Svi su sreli. Nju su sproveli sa svitom u salu na moj prijatelj Alvis Hermanis, uvek pun Ne{to razmi{ljam: na ovom festivalu cionalniji mogu} poetski teatar sav od ru`ni, prljavi i zli. Nije samo provincijs- predstavu vroclavskog eksperimentalnog severnja~kog mira, dobio zlatno pero za sa preko sto gostiju, predstave koje su na op{tih mesta. Lo{ rastanak G`ego`evskog ka atmosfera u komadu, ve} se ose}a da Teatra, Pesma jarca. Igrali su varijantu najbolju predstavu na ovogodi{njem Bitefu bile skoro prezrene, Poljaci i Rad- od var{avskog Narodnog teatra. su i glumci provincijski, i nije im te{ko na temu najstarijeg svetskog epa Gil- Salcbur{kom festivalu, u vrednosti dob- ni~ki cirkus, ovde su pro{le gotovo senza- Vroclav, 9. X da igraju to {to reditelj tobo` kreira. game{a uz albanske drevne pesme. Al- rih luksuznih kola. Jo{ u Edinburgu mi cionalno. Ba{ se bitefovska publika kat- Odlazimo pe{ice u dosta udaljeni ho- Na kraju reditelj Jan Klata prikazuje banac koji je sedeo kraj mene sve vreme se hvalio tom nagradom i, ne znaju}i, kad pona{a kao razma`ena deca. Ali, tel „Vroclav“ na sastanak s mladim Var- celu seriju poljskih rukovodilaca iz se ogla{avao na ruskom, kad god bi stalno mi to ponavljao u raznim varijan- mo`da tako mora i treba da bude. likovskim. U minut silazi u foaje. Ka`em vremena Gjereka pa sve do sada{njih zapevali: „Eto aljbanskaja pesnja!“. A u tama. Jedna od najzanimljivijih pri~a je U svakom slu~aju, publika u Polj- mu da nemam ni{ta posebno s njim da sindikalnih rukovodilaca, uklju~uju}i predstavi je zaista bila najbolja muzika, da pero mora da dr`i u bankarskom sefu skoj, gde ima nekoliko vrhunskih redite- razgovaram, ali ne pravim festival kao pred kraj i Leha Valensu. pevanje. Bio sam re{io da predstavu dok mu sin ne odraste i preuzme brigu za lja danas razgrabljenih u svetu, koja bi mehani~ki zbir predstava ve} tra`im Ve~ernja predstava Made in China predlo`im Ivani Stefanovi} za naredni pero koje }e tada, me|u kolekcionarima, mogla biti razma`enija nego na{a beo- svemu tome neki dublji smisao. Zato britanskog pisca Marka O’Roja. U uskom Bemus, kad sam posle povratka u dosti}i enormnu sumu. Predstava po~inje gradska publika, daleko je zahvalnija poku{avam da u susretu s rediteljem bar prostoru nekog hodnika, u nekoj manjoj Beograd ~uo da je predstava ve} bila kod u tipi~noj odvratnoj kuhinji neke fabrike, zbog onoga {to im se dovede na festival malo proniknem u njegov svet. On, me- fabrici s pogledom na prometnu vroc- nas na gostovanju. Ne znam ta~no kad. sa debelim, mrzovoljnim kuvaricama i nego publika i kritika kod nas. [ta da se |utim, ostaje ponosit i hladan na poljski lavsku ulicu, igra se komad iz `ivota Posle predstave opet sam se grlio s kelnericama u realnom socijalizmu. Pe- radi, i to je neki na~in, sve dok mu nisam postavio pitan- narkomana i dilera. Trojica propalih Elen, s tim da sam mobilnim pozvao ru}i podove one postaju pravi orkestar. izazov! NOVEMBAR 2003. Pre 50 godina Dilen Tomas (Dylan Marlais Tho- KAD JE IGRANO OSLOBO\ENJE SKOPLJA mas) je umro tokom proputovanja kroz Ameriku Jovana \or|evi}a. Otvorena je Srpskom Pre 95 godina 9. XI 1953. Bilo mu je 39 godina (ro- uvertirom, kompozicijom Dragutina Re- Umro je Vikotrijen Sardu (Victorien |en 27. X 1914). Ovaj Vel{anin je ve} sa Jelena Kova÷evi¯ {a i prologom Milorada [ap~anina. Tako Sardou) 8. XI 1908. Omiljen od publike i 16 godina po~eo da pi{e za novine, ob- je Kne`evina stekla orkestar i stalnu glumaca, Sardu je ve{to sastavio i re`irao javljuje poeziju, eseje, filmske scenarije, Pre 170 godina a. Bio je sekretar Dru{tva i ~lan Po- gluma~ku dru`inu (mesto dotada{njih 56 komedija i drama na savremene i libreto za operu... Posebnu pa`nju izaz- vala je duhovita drama Pod mle~nom U Petrogradu (koji ove godine slavi zori{nog odseka, da bi 1878. bio pozvan u diletanata). istorijske teme: Poslednje ljubavno pi- {umom u stihu i prozi i posthumno delo 300-godi{njicu osnivanja), u Mihailov- beogradsko Narodno pozori{te za drama- Pre 105 godina smo, Domovino!, Rabagas, Toska, Robe- Doktor i |avo. skom teatru proslavljaju 170-ti ro|en- turga. Znala~ki je kreirao repertoar, U Beogradu je umro glumac najstar- spjer, Madam San-@en, od kojih se neki i sklon dru{tvenim i zabavnim komadima. Pre 30 godina dan. 20. XI 1833. na Mihailovskom trgu ije generacije Marko Stani{i}, 10. XI danas uspe{no izvode. Ro|en je 5. IX Novembra 1973. Smederevo je otvo- otvoreno je pozori{no zdanje arhitekte Uspeha je imala i njegova {aljiva jedno~inka [aran, jedino Zmajevo dram- 1898. Zaigrao je u rodnom Pan~evu u 1831. rilo pozori{nu sezonu – gostuju}im pred- Rosija i Brulova. Prvo izvedeno delo bio sko delo. Umro je 3. VI 1904. u Sremskoj nekoj diletantskoj trupi; 1863. stupio je u Pre 85 godina stavama. Prvo su stigli glumci Beogra- je balet Krilato dete i vodviljska komedi- Kamenici. SNP u Novom Sadu, a 1868. prihvatio je 7. XI 1918. premijerno je izvedena dskog dramskog pozori{ta, koji su obe}ali ja Poznati neznanci od Karatigina. Do Pre 135 godina poziv novo-osnivanog beogradskog tea- Misterija-Buff Vladimira Majakovskog u 10 gostovanja tokom godine, te Jugo- po~etka XX v. u ovom zdanju igrale su Prva predstava beogradskog Narod- tra. Kratko je igrao u zagreba~kom HZK- Petrogradskom konzervatoriju. Komad je slovensko dramsko pozori{te sa 6 pred- nema~ke i francuske trupe koje je anga- stava, Srpsko narodno pozori{te iz Novog nog pozori{ta odr`ana je 10. XI 1868. u u. Bio je cenjen zbog obrazovanosti, stu- postavio Mejerholjd zajedno sa Majakov- `ovao car. ku}i paroha Su{i}a, dok se stalna po- Sada, kragujeva~ko, zaje~arsko i vr{a~ko dioznog pristupa u stvaranju lika i svog skim za godi{njicu Revolucije, a vizuelno A 24. XI iste jeseni ro|en je u Novom zori{na zgrada dovr{avala i tra`ila nov- pozori{te. S beogradskim rediteljima Sadu Jovan Jovanovi} Zmaj, cenjeni ~anu pomo} gra|anstva. Prvi komad bila atletskog stasa. Igrao je ljubavnike i ka- re{enje dao je Kazimir Maljevi~. Maja- dogovoreno je da postave 4 premijere s lekar i pesnik. Kao sekretar Srpske je istorijska drama \ura| Brankovi} snije otmenu gospodu, viteze, vladare. kovski je jo{ igrao ulogu ^oveka jedno- lokalnim izvo|a~ima, a pozvani su i ~itaonice u~estvovao je u osnivanju SNP- Karla Obernjika, u prevodu i preradi Ro|en je 14. II 1835. stavnog. stru~ni predava~i.

LUDUS 109, 110, 111 42 Kalendar

Parodiranje slavne melodrame Da- vac iz Podvale, likovi Dostojevskog, ce koja je postradala u zemljotresu, ali je me s kamelijama u re`iji Nikole Jevti}a Gogolja, Nu{i}a – ukupno 11 monologa deo saniran i pretvoren u muzej. Veliko premijerno je izvedeno 10. XI. S obzirom koji su nagonili suze na o~i od smeha, od interesovanje za komad dovodilo je na popularnost filma Grete Garbo, ovo je tuge. publiku i na probe. bila predstava o snimanju filma. Drama 27. XI 1973. otvoreno je Újvidéki U Jugoslovenskom dramskom pro- jakih strasti razlo`ena je na filmske Sínház, Novosadsko pozori{te na ma- slavljena je 400. predstava Bube u uhu scene i kadrove, pa su joj se reditelj, |arskom jeziku. Pozori{te jo{ nije imalo 14. XI 1978. Za tu priliku komad je dobio glumci i publika mogli podsmehnuti. svoju zgradu, ali je pored premijere novi dekor i kostime. Od prvobitne glu- Margaretu Gotje igrala je Gordana Mari}, Ma~je igre I{tvana Erkenjija bilo plani- ma~ke postave ostali su bili Nikola Simi}, Armana Divala Danilo Lazi}, i uz njih rano 60 predstava i premijere Play Strin- Marko Todorovi} i Moris Levi, no publici Ljubi{a Ba~i}, Nada Blam i Milan Mi- dberg Direnmanta - Strindberga, Dva su se poklonili novi i stari izvo|a~i. Buba hailovi}. generala B. Peki}a, Poslednja avantura u uhu @or`a Fejdoa u re`iji Ljubi{e Ri- Mi{ljenje jednog klovna Nobelovca Don @uana L. Kapeckog, Ko se boji sti}a izvedena je nebrojeno puta i ima za 1972, Hajnriha Bela (Heinrich Bell) Vird`inije Vulf E. Olbija, Brehtov [vejk u najdu`i sta` me|u predstavama. Mnogo postavljeno je ve} naredne godine u pozo- II svetskom ratu. U teatru igraju glumci {ta se izmenilo u na{im `ivotima od te ju- ri{tu na Crvenom Krstu 17. XI 1973. sa RTV Novi Sad. bilarne predstave, ali nam je ostao - Komad je re`irao Aleksandar Ognja- Pre 25 godina smeh. novi}, glavnu ulogu poverio je Uro{u Glo- Komad Du{ana Jovanovi}a Oslo- Tri dana potom (17. XI) u istoj ku}i vackom, a igrali su Zoran Ranki}, Tama- bo|enje Skoplja izazivala je jugosloven- Viktor Star~i} proslavlja 60 godina `i- ra Mileti}, Neda Ognjanovi}, Miroslav stvo. U Ljubljani je predstavu re`irao vota na sceni. Na scenu je stao po ratu, Bjeli} i dr. Ljubi{a Georgijevski 7. XI 1978, pre nje- 1918. u Gornjem Milanovcu u Hej, Slo- Tridesetogodi{njicu gluma~kog rada ga, u zagreba~kom Centru za kulturnu veni. Za Narodno pozori{te pro{ao je proslavio je Mija Aleksi} 20. XI 1973. u djelatnost pa u beogradskom Narodnom audiciju za operskog peva~a. Igrao je u beogradskom NP. Prire|ena je izlo`ba pozori{tu (24. IX 1978) Ljubi{a Risti}, i u sarajevskom Narodnom, u Splitu, zagre- fotografija, a Mija je imao svoj solo u Skoplju Slobodan Unkovski. Zagreba~ka ba~kom HNK-u i SNP-u u Novom Sadu. re`iji Milenka Mari~i}a. Bio je to kola` verzija nagra|ena je na 24. Sterijinom 1930. vratio se u beogradsko NP. Tra`io Mijinih najuspelijih uloga: Sre}kovi} iz pozorju. Skopska verzija igrana je u je pozori{ni kvalitet i u vreme stroge cen- [ume Ostrovskog, Dr`i}ev Pomet, Pupa- holovima stare gradske `elezni~ke stani- zure 1938. osnovao Umetni~ko pozori{te s Nikolom Popovi}em, Jovanom Konjo- vi}em i Pecijom Petrovi}em-mla|im. 1947. je pozvan u JDP gde je odigrao glavne uloge u Revizoru (Hljestakov), Ribarskim sva|ama, Ledi (Aurel), Ro- Buba u uhu, Nikola Simi} i Marko Todorovi} doljupcima (Smrdi}), Gloriji (Don Zane), U agoniji (Baron Lembah), Volponeu. Na Pariz 24. XI 1978. Vera Obradovi}, Mar- }ama polovinom pro{log veka. Prevodio proslavi igrao je Du`da u Trilogiji o leto- jana Raj~evi}, Nade`da Vuki~evi}, Dali- je za pozori{te i bavio se pozori{nom isto- vanju K. Goldonija. borka Sto{i}, Minja i Sa{a Subota igrali riografijom (Kragujeva~ko pozori{te Polovinom meseca Rada \uri~in je su i pevali za decu na{ih radnika po 1835-1951). pretpremijerno igrala svoju monodramu mestima Francuske. Poveli su i devoj~icu Dragutin-Guta Dobri~anin umro je Strah od letenja prema Eriki Jong za Lepojku i de~aka Radi{u, dve ginjol 28. XI. Bio je komi~ar meka srca. Igrao je sarajevske studente. Dok je boravila u lutke. u „Bo{ku Buhi“, Humoristi~kom i Savre- Sarajevu, u~estvovala je i na savetovanju Pre 15 godina menom pozori{tu, Ateljeu 212, za TV i o humanizaciji odnosa me|u polovima. U 12. XI 1988. umro je Rajko Stojadi- film. Pisao je komedije Zajedni~ki stan, to vreme vodila je TV seriju „@enski rod novi}, dramski pisac, glumac i reditelj, – mu{ki rod“. osniva~ i vo|a nekoliko amaterskih tru- Stvaranje sveta, Ginjol, Memoari Joka Beogradsko Lutkali{te, grupa slo- pa. Njegovi komadi Ro|ak iz Amerike, Kokota dramatizovao i ponekad re`irao. bodnih dramskih i muzi~kih umetnika Baraka Stalag 5c, Osmi ~ovek i Sultanov Studirao je arhitekturu. Ro|en je u Pro- Buba u uhu, Rada \uri~in i Voja Brajovi} otputovali su na 10-odnevnu turneju u berberin igrane su u mnogim na{im ku- kuplju 9. VII 1922. DECEMBAR 2003.

demika. Svaki novi ~lan u pristupnoj novi}, Rade Markovi}, Ru`ica Soki}, Ne- besedi odaje po~ast prethodniku ~iju da Spasojevi}, Mira Stupica, Bora Todo- FOTELJA PRAZNA 77 GODINA upra`njenu fotelju zauzima. „Ako bismo rovi}, te Lidija Pilipenko, Jovanka Bje- hajmer Hajnera Kifarda. Umro je 30. ovoj lepoj tradiciji sledovali, ma i bez govi}, Radmila Bako~evi}, Drago Starc, marta 1966. besmrtni~kih pretenzija, ja bih se ovom hor „Krsmanovi}“ i folklor „Lola Ribar“. 31. decembra iste godine ro|en je u prilikom morao zaustaviti pred jednom Beogradska dru`ina mladih amatera Jelena Kova÷evi¯ Beogradu Vladeta Dragutinovi}, naj- foteljom koja ve} od osnivanja Akademije DADOV 26. decembra smelo je iza{la sa obrazovaniji srpski glumac izme|u dva stoji upra`njena, a koju bi, da je to premijerom Nedozvani Mom~ila Nastasi- Pre 140 godina (Hamlet), Kenta (Lir), Orgona (Tartif), rata – pariski |ak, ~lan novoosnovanog vremenski bilo mogu}e, dostojno zauzi- jevi}a, u re`iji Mihaila To{i}a. Bilo je to mao otac na{e drame, veliki pisac Edvard Munk (Munch) se rodio u Argana (Uobra`eni bolesnik), Johanesa Pokrajinskog pozori{ta (kazali{ta) u prvo izvo|enje komada od socijalisti~ke komedija Jovan Sterija Popovi} (umro norve{kom gradi}u Letenu 12. decembra Rozmera (Rosmersholm), @utilova (Ro- Dubrovniku i Narodnog pozori{ta u Beo- revolucije. „Dadov“ je te godine pobedio 1856)“, rekao je Nu{i}. Akademijom je 1863. U~io je slikarstvo, boravio u Pa- doljupci)... gradu. Kao dete, igrao je u Nu{i}evom na Hrvatskom festivalu dramskih ama- predsedavao Bogdan Gavrilovi}, a istog rizu, na jugu Francuske, u Italiji i Ne- Pre 110 godina Malom pozori{tu, a kao gimnazijalac- tera Jugoslavije i stekao niz priznanja. dana primljen je i Stanoje Stanojevi}. Nema~ki pesnik i dramski pisac, Er- amater u „Gra|anskoj kasini“. U pred- Pre 30 godina ma~koj, pa se vratio na selo u Norve{ku. Pre 60 godina nest Toler (Toller) rodio se 1. decembra ratnoj psihozi, austrougarske vlasti ga Tokom decembra 1973. (od 5. do 28) Osim zna~ajnih ekspresivnih slika, Tokom ratnih godina, 1. decembra 1893. Pisao je ekspresionisti~ke komade hapse u Sarajevu; iz logora be`i u Aja~i na svim trima scenama beogradskog Munk je radio litografije i scenografije za 1943. Milan \okovi} je objavio prvi broj ^ovek-masa, Eugen ne~asni i druge, a Narodnog pozori{ta odvijao se ^etvrti Ibzenove komade. Umro je 13. januara na Korzici, pa u Pariz, u {kole velikih ~asopisa Pozori{te u Beogradu. 1944. kasniji komadi o{tre su kritike Vajmar- reditelja, @emijea, [arla Dilana, Linje- Pre 35 godina festival Pozori{ne komune. Pozori{na Pre 120 godina ske republike i ratne politike: Hopla, mi Poa, Pitoeva. Od 1920. ~lan je beograd- Godi{nja skup{tina Udru`enja glu- komuna je privredno-kulturna asocijaci- U Smederevu, na do~ek Nove 1884. `ivimo!, Ru{itelji ma{ina, Oslobo|eni skog Narodnog pozori{ta, predaje glu- maca Srbije izabrala je po~etkom decem- ja {ezdesetak radnih organizacija, sa vi{e rodio se Bo`idar-Bo`a Nikoli}, zna~ajan Votan. Toler je umro pred rat, 22. maja ma~ke stilove u [koli, prevodi sa fran- bra 1968. Slavka Simi}a za svog pred- od 100.000 radnika. Igran je balet, opera, glumac izme|u dva rata. Stasavao je u 1939. cuskog i igra na tom jeziku. Francuska sednika, kao i novo upravno telo. Slavko komedije, u~estvovali su anasambli BDP- putuju}im dru`inama Milivoja Stojko- Pisac Politi~kog pozori{ta, Ervin vlada ga odlikuje „zlatnom akademskom je bio ~lan Jugoslovenskog dramskog a, „Bo{ka Buhe“, SNP-a, a na kraju su se vi}a, Mi{e Milo{evi}a, Fotija Ili~i}a, u Piskator (Erwin Piscator) rodio se 17. palmom oficirskog reda“ i Legijom ~asti. pozori{ta, filmski i TV glumac. na Velikoj sceni predstavila kulturno- SNP-u uz Peru Dobrinovi}a; igrao u zag- decembra 1893. Osniva~ je berlinskog Igrao je ljubavnike i dramske likove: Vest objavljena u „Borbi“ da Barani umetni~ka dru{tva Komune. reba~kom i osije~kom Narodnom kaza- Proleterskog pozori{ta 1920. Za Kongres Basanio (Mleta~ki trgovac), Lord Vin- postradali u zemljotresu, jo{ uvek `ive Tokom jeseni i zime Vida Ognjenovi}, li{tu, a tokom okupacije u zarobljeni~- komunista Nema~ke re`irao je politi~ko- dermir (Lepeza ledi Vindermir), Arman pod {atorima i da raste broj obolelih, za Fulbrajtov stipendista, izve{tava za kom pozori{tu u Boldogasonju. U~estvo- dokumentarnu reviju Uprkos svemu, Dival (Dama s kamelijama), Fabricio nedelju dana okupila je glumce, operske i „Politiku“ iz Njujorka. Hvali Open vao je u osnivanju banovskih pozori{ta; kad je poku{ao da preobrazi pozornicu Glembaj (Gospoda Glembaj). baletske umetnike, koji su 7. decembra Theatre D`ozefa ^ajkina, The Bread & od 1929. bio dugogodi{nji predsednik upotrebom filma i oslobodi je tzv. dekora- Pre 70 godina 1968. odr`ali veliku reviju za pomo} Puppet Theatre, koje tako|e igra u Udru`enja glumaca, osnovao Penzioni, tivne scenografije. ^uvene su re`ije pole- Komediograf Branislav Nu{i} do- ljudima u Crnoj Gori. Reviju je postavio prepunoj crkvi Sv. Klimenta; predstave Potporni i Bolesni~ki fond i listove Glu- mi~nih komada posle II svetskog rata, ~ekao je da uo~i svog 70. ro|endana, Arsa Jovanovi}, a u~estvovali su Mija The Medicine Show i Mi{evi i ljudi D`o- ma~ka re~ i Mi i vi. Igrao je Polonija Namesnik Rolfa Hohuta i Slu~aj Open- decembra 1933, bude proizveden u aka- Aleksi}, Aligrudi}, @uti}, Ksenija Jova- na [tajbeka. Brodvej je pustnjikav, ka`e,

43 LUDUS 109, 110, 111 NazivKalendar rubrike

`ivi od senzacionalog pojavljivanja film- Pre 20 godina skih zvezda; Olbi i Pinter ne pi{u ni{ta Dobri~in prsten je odista zaslu`eno uzbudljivo novo. poneo Zoran Radmilovi} 1983. Direktor 15. decembra u „Stupici“ je premije- Pozori{nog muzeja Dragovan Jovanovi} Pozori{ne novine rno izveden komad nagra|enog njujor- do uru~enja se nije odvajao od prstena, {kog autora D`ejsona Milera, Eh, to vre- pa ga je nosio i prilikom sve~anosti po- YU ISSN 0354-3137 me takmi~enja. Komad je igran na avan- vodom Dana Republike u Sava Centru, COBISS.SR-ID 54398983 gardnim scenama of-Brodveja. Nekada- gde ga je i izgubio! Bilo je dogovoreno da {nje ko{arka{e u ekipi koled`a koji sad Ljuba Tadi}, prethodni dobitnik, posudi Izlazi jednom mese~no u~estvuju u politikantskom takmi~enju u svoj prsten za „Ve~e glumca“. Na sre}u, svom provincijalnom gradu, igrali su Toma Mihajlovi}, radnik „Obu}e“, na{ao (osim u julu i avgustu) Stojan De~ermi}, Mihailo Kosti}, Vlasta je Zoranov prsten na podu Sava Centra i Tira`: 2000 primeraka Velisavljevi}, Milan Gutovi}, Marko vratio ga omiljenom glumcu ~ije je ime Prvi broj objavljen 5. XI 1992. Todorovi}. Mu{ki komad re`irao je Di- bilo ugravirano. mitrije Jovanovi}, scenografiju i kostim Glumica Mirjana Kod`i} imala je u Izdaje uradio je Vladislav Lalicki, a muziku decembru 1983. promociju biografije Kornelije Kova~. Pozori{te moje mladosti. Pisala je o ra- Savez dramskih umetnika Srbije Gogoljev Dnevnik jednog ludaka nim posleratnim godinama u Srpskom Beograd, Studentski trg 13/VI re`irao je na kamernoj sceni ni{kog narodnom pozori{tu, o radu na Pigma- Telefoni: 011/631-522, Narodnog pozori{ta, u Teatru IKS, Slava lionu, Devojci bez miraza Ostrovskog, 631-592 i 631-464; fax: 629-873 Ravasi. Glavnu ulogu igrao je Vasja Maksimu Crnojevi}u, Ledi, o Milanu http://www.sdus.org.yu Stankovi}, uz njega Branka Popovi} i Ajvazu, Raheli Ferari, Rakitinu, @arku Slavica Kne`evi}. Vasiljevi}u, [erbanu, Petru Konjevi}u. e-mail: [email protected] U prednovogodi{njem intervjuu Ma- Mirjana je pre{la u Beogradsko dramsko PIB 100040788 ta Milo{evi} je izjavio: „Na sceni nije pozori{te, pa u Narodno, igrala na filmu i Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92 va`no govoriti tekst nego kazivati misli televiziji, a pisala je radio kritike i eseje. (Privredna banka a.d.) koje smo iz teksta usvojili. Nijedna {kola U Centru za kulturu „Stari grad“ Devizni ra~un: 5401-VA-1111502 ne mo`e napraviti glumca, ali mo`e nau- otvorena je nova scena „Dijalog“ postav- ~iti zanat. Zanat mu poma`e da ispolji kom groteske Dejvida Mek Donalda (Privredna banka a.d.) svoje prirodne osobine. Ono ~ime najvi{e Sastanak na vrhu 26. decembra 1983. danas nisam zadovoljan, to je ba{ zanat: Susret Eve Braun i Klare Peta~i, Hit- Predsednik kod nas je u modi talentovani dilentati- lerove i Musolinijeve ljubavnice, re`irao Branislav Mili}evi} zam. Zapostavljeno je mnogo {to{ta, a pre je Nikola Jefti}. Milena Dravi} i Seka svega lepota izra`avanja, lepota govora, Sabli} igrale su ih kao izo{trenu Glavni i odgovorni urednik prirodnost govora.“ komediju. Mata Milo{evi} u predstavi Bra}a Karamazovi Aleksandar Milosavljevi} [email protected]

JANUAR 2003. Redakcija Svetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, Ivana Dimi}, Aleksandra Jak{i}, Ma{a Jeremi} (zamenik glavnog i JANUARSKA RO\ENJA I UMIRANJA odgovornog urednika), Mirjana Jevti} (operativni sekretar), Svetislav Pre 85 godina Pre 10 godina Jovanov, Jelena Kova~evi}, Branka 25. januara 1919. ponovo je otvoreno Francuski glumac @an-Luj Baro Krilovi}, Ivan Medenica, Olivera Jelena Kova÷evi¯ Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu. (Jean-Luis Barrault) umro je 22. januara Milo{evi}, Darinka Nikoli}, Tanja Pre 65 godina 1994. U~io je glumu kod [arla Dulena i Petrovi}, Gor~in Stojanovi}, Anja Su{a, Vilijam Batler Jejts (William Butler pantomimu kod Etjena Dekroa, a izdr- Petar Tesli}, \or|e Tomi} (fotografija), Pre 415 godina i Skoplju izme|u dva rata. Bio je na Yeats) umro je u hotelu „Idéal Séjour“, u `avao se prodaju}i knjige i cve}e. Rano U Dubrovniku, u domu vlastelina kursu Maksa Rajnharta u Berlinu 1925. Mentonu u Francuskoj 28. januara 1939. po~inje da re`ira za Comedie Francaise i Maja Vukadinovi} Frana Gunduli}a 8. januara 1589. rodio Igrao je dramske uloge ali je briljirao u Irski pesnik i sakuplja~ keltskih legendi i na filmu: Lepi dani, Deca raja (1945, ka- se sin D`ivo (Ivan) Gunduli}. Lepu{ka- komi~nim: @ivota u Dr, Jerotije (Sumnji- pri~a (Irske bajke, 1892), Jejts je poznat i da je glumce skrivao pred nacisti~kim Sekretar redakcije stog mladi}a ma~ijeg lica prozvali su vo lice), Agaton i Tanasije (O`alo{}ena kao reformator Irskog knji`evnog udru- progonom), Najdu`i dan (1962). Sa su- Radmila Sandi} Ma~ica. U dru{tvu su ga voleli. Za svoje porodica). Bio je reditelj i neko vreme `enja, Nove irske biblioteke, osniva~ Ir- prugom, glumicom Madlenom Reno (Re- vr{njake, mlade patricije, pisao je slo`e- upravljao pozori{tem Zetske banovine. ske knji`evne akademije i, zajedno sa naud) osniva dru`inu, snimaju filmove. Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu Umro je u Beogradu 9. I 1962. Izabelom Augustom (Ledi Gregori), osni- Pobunjeni~kog duha, biva otpu{ten iz nija, drame i pastorale koje su ovi rado AXIS studio, Beograd igrali na karnevalu. Sa~uvano je malo: Pre 100 godina va~ Irskog knji`evnog pozori{ta. Uprav- Theatre de France zbog podr{ke student- Dubravka, Koraljka od {ira, Posvetili{te U Starom Sivcu, 1. januara 1904. ro- ljao je teatrom i napisao nekoliko drama: skom pokretu 1968. Njegov enigmati~ni e-mail: [email protected] ljuveno. Kasnije je sastavio spevove na dio se Mladen Leskovac, akademik, knji- Zemlja ~e`nje (1894), Ketlin Ni Hulijan stil pantomime i glume i danas se prou- ozbiljne teme, Osmana, povodom poljske `evnik, prevodilac, knji`evni istori~ar. (1902). Njegova velika ljubav bila je ~ava na akademijama. Rodio se 8. se- WEB administrator Ho{}anske bune protiv Turaka, i Suze si- Pokrenuo je i ure|ivao Zbornik Matice glumica i revolucionarka Mod Gon (Go- ptembra 1910. Vojislav Ili} na razmetnoga. Umro je u sedamdesetoj srpske i bio predsednik Matice. Pisao je nne) kojoj je posvetio poeziju Nema dru- Pre 5 godina godini, 8. decembra 1638. pozori{ne recenzije od Drugog svetskog ge Troje. 1923. poneo je Nobelovu na- 14. januara 1999, podlegav{i bolesti, Pre 305 godina rata i ostavio trag za razumevanje ta- gradu za knji`evnost. Zanimao se ezote- svet je napustio i Baroov prijatelj, Je`i Dizajn logotipa „LUDUS“ Jedan monah kijevsko-pe~arskog da{nje srpske scene. Umro je u Novom rijom i okultizmom, pa je osnovao i Dab- Grotovski (Jerzy Grotowski). Pozori{ni \or|e Risti} manastira odigrao je klju~nu ulogu na Sadu 25. decembra 1990. linsku lo`u Dru{tva hermeti~ara. @iveo mag XX veka, najznamenitiji poljski re- srpskom pozorju. Emanuil Koza~inski Iste 1904, nedelju dana kasnije, tj. po je u drevnom zamku Thoor Ballyl. 1933. ditelj pro~uo se neo~ekivanim postavka- Redizajn logotipa „LUDUS“ ma klasika u malom pozori{tu 13 redova rodio se nekog datuma u 1699. godini. Iz Bozicu, smenjeni su ~lanovi Knji`evno- kratko je u~estvovao u pro-fa{isti~kim AXIS studio Ukrajine je stigao u Sremske Karlovce sa umetni~kog odbora u Narodnom pozo- Plavim ko{uljama u Dablinu. Jejts je ro- u Opolu i potom aktivno{}u Teatra Labo- |en 13. juna 1865. ratorije u Vroclavu: Kain, Misterija Bufo, studentima i osnovao Latinsku {kolu ri{tu. Na mesto Ljubomira Jovanovi}a, [tampa 1733. Ubrzo je priredio |a~ku diletant- Milovana Gli{i}a, Milutina Dragutino- Pre 60 godina Sakuntala, Preci (Dziady), Kordian, Akropolis, Tragi~na istorija doktora sku predstavu – prvu srpsku pozori{nu vi}a postavljeni su Dobrosav Ru`i}, Bog- 31. januara 1944. umro je dramski Preduze}e za grafi~ko izdava~ku Faustusa, Studija Hamleta, Postojani dan Popovi}, Pavle Popovi} i dr Jovan pisac i prozaista @an @irodu (Jean Girau- delatnost i usluge d.o.o. BRANMIL, predstavu, prema svome komadu Tra- princ, Apocalypsis cum figuris.. U vreme doux). Njegovih 15 komada prvi je otkri- gikomedija. Predstava je imala odlike i Skerli}. jake represije u Poljskoj 80-ih, Je`i se seli Beograd, Trebevi}ka 17 moraliteta i misterije i negovala je duh Pre 95 godina vao glumac-reditelj Luj @uve (Jouvet): u Ameriku i na Kolumbija univerzitetu Nemanji}a. Emanuil je u`ivao ugled u Narodno pozori{te je 29. januara Amfitrion 38, Judita, Tigar pred kapi- dr`i predavanja i radionice. 1986. trajno Re{enjem Ministarstva za informacije svojoj sredini i me|u |acima, od kojih je 1909. premijerno prikazalo komad ~i~a- jom, Ondin... Proslavili su ga romani Moj se nastanjuje u gradi}u na severu Italije, Republike Srbije Ludus je upisan u jedan i Jovan Raji}. Umro je 15. avgusta Ilije Stanojevi}a Dor}olska posla, {alu u prijatelj iz Limuzina i Bella. Pisao je gde osniva Workceter of Jerzy Grotowski 1755. ~etiri ~ina, pet slika, s pevanjem, u nje- knji`evne i politi~ke eseje. U I svetskom and Thomas Richards, Pontadera, svoju Registar sredstava javnog Pre 110 godina govoj re`iji. Muziku je dao Petar Krsti}. ratu bio je dvaput ranjen i odlikovan zaduzbinu. informisanja pod brojem 1459 Pirotski glumac Jovan Gec rodio se 3. Igrali su: Dinulovi}, Milojevi}, Hristili}, Legijom ~asti. Po~etkom II svetskog rata 2004. godine Na osnovu Mi{ljenja Ministarstva januara 1894. Pre{ao je uspon od putu- Zora Popovi}, Jelena Gavrilovi}... Ina~e, u{ao je u diplomatiju. U mladosti je prop- 25. januara umro je Ljubomir Muci ju}ih dru`ina (stao na pozornicu 1909), glumac ~i~a-Ilija rado je pisao na humo- utovao Nema~ku, Italiju, na{e krajeve, Dra{ki}. kulture Republike Srbije pozori{ne preko zarobljeni~kih pozori{ta (A{ah), do ran na~in o dor}olskim stanovnicima, o Kanadu, SAD, gde je predavao na Har- 26. januara preminuli su glumac novine Ludus oslobo|ene su poreza na nacionalnih teatara u Novom Sadu, Beo- malom svetu, neobi~nim i dobrodu{nim vardu 1906-07. Rodio se na selu, 29. Bata Paskaljevi} i re`iser promet gradu, Sarajevu, Splitu, Zagrebu, Cetinju likovima, deci, `ivotinjama. oktobra 1882. Oliver Viktorovi}.

LUDUS 109, 110, 111 2244