Vašar Umetnosti
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
vašar umetnosti karei tajge vašar umetnosti mala edicija ideja Karel Teige Iz knjiga: Jarmark umëni, Ceskoslovenskÿ splsovatel, Praha, 1964, Svët stavby a bàsnë, Ceskoslovenskÿ spisova- tel, Praha, 1966. Zàpasy o smysl moderni tvorby, Ceskoslovenskÿ spisovatel, Praha, 1969. Vÿvojové promëny v umëni, Nakladatelstvi čs. vÿtvarnÿch umëlcû, Praha, 1966. Izbor, prevod I predgovor Aleksandar lllć Izdaje »NIP M ladost-, Maršala Tita 2/11, Beograd, žiro račun 60801-601-3091 za -DEJE- Za Izdavača Borlsav Džuverovlć Glavni I odgovorni urednik Milutin Stanlsavac Recenzent dr Nikola Mlloševlć Umetnlčko rešenje opreme Nenad čonklć Tehnički urednik Miša živanovlć Korektor Dušica Majstorovlć štampa »Srboštampa«, Beograd, DobraČIna 6—8 Beograd. 1977/IV Sva prava zadržava Izdavač TI raž 3000 Cena 50 dinara Sadržaj Predgovor: Testament Karela Tajgea Vašar umetnosti 1 Poetizam 77 Konstruktivizam i likvidacija »umetnosti« 89 Estetika filma i kinografija 111 Zadaci moderne fotografije 127 O fotomontaži 143 Konstruktivistička tipografija na putu ka novoj formi knjige 169 Uvod u moderno slikarstvo 199 Razvoj sovjetske arhitekture 233 Realizam 257 Izabrani odlomci (1922—1951) 337 Datumi: Život, knjige, zbivanja 369 Izabrana bibliografija 373 Beleška o izboru 379 Indeks imena 381 Na crtežu češkog slikara, grafičara i ka rikaturiste svetskog glasa, Adolfa Hofmaj- stera, moguće je videti Karela Tajgea koji u jednoj ruci drži razvijenu crvenu za stavu, a u drugoj knjigu na kojoj piše »Je sais tous!* Crvena zastava i knjiga obele- žje su života Karela Tajgea, a Hofmajste- rov dobronamerno ironičan natpis: »Ja znam sve!* vremenom je postao gotovo sasvim istinit.' U vihorima ratova i revolucija nestala su i zaboravljena mnoga delà evropskih mark sista, tako da ih danas, ponovo pronađena, čitamo kao testamente koji nam otkrivaju kako tamo gde smo, na karti marksističke 1 Ako izuzmemo neostvarene snove u vezi sa razvojem određe nih aspekata moderne umetnosti. V misli o umetnosti, pretpostavljali definitiv ne beline, ipak ponekad stoje odgovori značajni ne samo za tadašnje, već i za sva vremena. Zapleti oko testamenta nisu slučajno dramska osnova mnogih tragedija i kome dija: otpečatiti jedan testament često zna či izazvati igru tragičnih i komičnih mo menata, jer testament saopštava ne samo ravnodušnu istinu pisca o sebi, već i neo pozivu, iako subjektivnu, istinu o preživeli- ma. Mrtvi neka počivaju u miru! Živi danas čitaju Tajgeov testament sa jasno razgrani čenim osećanjima zadovoljstva i nezado voljstva, a ovo poslednje osećanje moguće je sažeti u izreku: neka se češe onaj koga svrbi! Pisac ovog testamenta, naime, razu- meo je sve i predvideo sve: njegova istina nije iluzija naivnog poverenja, već nemilo srdna kritička analiza koja nepogrešivo raz dvaja Marksove naslednike od lažnih pre tendenata. Kapitulacija tzv. vulgarnog marksizma (sam izraz, u stvari, predstavlja contradic- tio in adjecto) pred doslovno svim pita njima umetnosti, nije dokaz navodne ne moći marksizma — upravo delo Karela Tajgea svedoči o snazi marksističke misli 0 umetnosti, jer razvija izvorni smisao Marksovih tekstova, poznaje i razume umetnost, ne zatvara oči pred činjenicama 1 brani filosofiju, ljubav prema mudrosti, od pretvaranja u oblik religioznog zanosa, praćenog monotonim ponavljanjem prigod n i nih citata iz delà sve brojnijih klasika. Antinomije i paradoksi marksističke misli o umetnosti prelamaju se u delu Karel a Tajgea kao u dvostrukoj igri ogleda la, koja, doduše, može okrenuti svet nao pačke ali, budući da je reč o svetu koji je dubio na glavi, slika u ogledalu otkriva njegov normalan položaj. U sumraku tride setih godina XX veka. Karei Tajge je for- mulisao vizionarske odgovore na tri opšta pitanja pred kojima je stajala ukupna ta dašnja misao o umetnosti i društvu: 1. pitanje položaja umetnosti u građan skom svetu, 2. pitanje smisla, vrednosti i funkcija moderne umetnosti, 3. pitanje položaja umetnosti (određe nih umetničkih pravaca i oblika, kao i na čela politike u kulturi) u socijalizmu. U čemu je značaj Tajgeovih odgovora na tri pomenuta pitanja? 1. Kritika prodajne sudbine umetnosti U VAŠARU UMETNOSTI Karei Tajge razvija misaono bogatstvo Marksovih i Engelsovih spisa, od NEMAČKE IDEOLO GIJE do TEORIJA O VIŠKU VREDNOSTI, da bi kritički osvetlio glavna obeležja polo žaja umetnosti i umetnika u građanskom društvu. Tajgeova duhovita analiza, pot- krepljena često bizarnim ali verodostojnim podacima, pokazuje kako u građanskom VII svetu sloboda stvaralaštva dolazi u otvo ren sukob sa tendencijom kapitalističke proizvodnje da od umetnika stvori najam nog radnika koji serijski umnožava robu za potrebe umetničkog tržišta, u kome se sa- mosvrhovitost umetničkog stvaranja pot- činjava vladavini novca — reklami, ponudi i potražnji, komercijalizaciji. Prodajna sud bina umetnosti dovodi u pitanje vrednost umetničkih delà, položaj umetnika i oslo- bađajuću ulogu umetnosti kao sredstva izražavanja suštinskih, stvaralačkih potre ba čoveka. Tajgeovu kritiku »vašara umetnosti« nije moguće ograničiti samo na građansko društvo: značaj Tajgeove analize jeste u njenoj univerzalnosti, u istraživanju zakon itih odnosa između umetnosti i društva, umetnosti i ekonomskih činilaca, umetno sti i tržišta, umetnosti i potrošnje. Zato Tajgeova kritika predstavlja trajnu opome nu protiv podvrgavanja umetnosti (i duho vnih vrednosti uopšte) dominaciji utilitari- stičkih i ekonomističkih merila, dominaciji koja ugrožava stvaranje i postojanje umet ničkih i duhovnih vrednosti kao neodvoji vih komponenti ljudske egzistencije. VAŠAR UMETNOSTI nije značajan samo kao kritika prodajne sudbine umetnosti, već i zbog određenih teorijskih stavova, su protstavi jenih tzv. dogmatskom marksiz mu, odnosno redukciji i vulgarizaciji Mark- sove misli. Karei Tajge odbacuje mehani- cističko uprošćavanje po kojem krizi gra- VIII danskog društva odgovara navodno nemi novna kriza umetnosti nastale u tom druš tvu i poziva se, sasvim opravdano, na Mark- sov stav po kojem određena razdoblja pro cvata umetnosti nisu neposredno zavisna od procvata društva, stav po kojem odre đene univerzalne, umetničke i duhovne vrednosti nije moguće svoditi na njihov društveni, ideološki ili politički »ekviva lent«. Posledice Tajgeove kritike mehani cističkog kauzalizma izuzetno su značajne za razvoj marksističke misli o umetnosti i društvu: 1. Građanski svet nije jedinstvena, sta tična, negativna celina koja zaslužuje jedi no prokletstvo (bacanje čini sa pristojnog odstojanja, uz obaveznu upotrebu tamjana), već protivrečan, dijalektički proces sukob ljavanja čitavog niza složenih komponenti, izvan crno-bele sheme revolucionarnog i reakcionarnog. 2. Umetničke i duhovne vrednosti u građanskom svetu mogu biti i univerzalne vrednosti, kao i deo revolucionarnih prome na: upravo u umetnosti nastaloj u građan skom društvu Tajge nalazi umetnost spo sobnu da prevaziđe horizont građanskog sveta. 3. Takva umetnost je ona koja je pre svega u sebi revolucionarna — moderna umetnost koja se rađa iz buntovnog »cr nog romantizma«. 4. Revolucionarna funkcija umetnosti dijalektički je povezana sa autonomijom umetnosti. Istinsko jezgro Marksovih reći IX 0 umetniku, koji stvara onako »kao što svilena buba tka svilu«2, Karei Tajge vidi u nužnosti da umetnost pre svega ispuni za- hteve koji se u njoj samoj sadrže, jer samo takva, estetski vredna umetnost, može biti 1 revolucionarna. 5. Sociološka analiza (na primer, pro dajne sudbine umetnosti) ne može zame- niti estetičku (koja se temelji na imanen tnoj analizi umetničkih delà) i preuzeti njene kompetencije. Tajgeovo suprotstavljanje (plehanov- Ijevskom) mehanicizmu u isto vreme je i vraćanje izvornom smislu Marksovih tek stova i stvaranje nove, dragocene osnove 1 metodologije za razvoj marksističke mi sli o umetnosti. Braniti načelo relativne au tonomije umetničkih i duhovnih tvorevina, načelo imanentne analize umetničkih delà, modernu i avangardnu umetnost, u vreme dominacije vulgarne i dogmatske interpre tacije Marksa, značilo je širiti »jeres«, ili tačnije, govoriti neuobičajene istine u pra vo vreme, tako da Tajgeov primer potvrđu je staru mudrost po kojoj istinu za buduć nost može pronaći samo onaj ko govori is tinu u sadašnjici. 2. Moderno nije prazna reč, već načelo i dostignuće Modernu umetnost Karei Tajge brani i tumači u svetlosti relativno samostalnog 2 Marksova slika javlja se još kod Petrarke. X unutrašnjeg, dinamičnog razvoja umetnič- kih oblika, zatim u svetlosti novog viđenja i doživljaja čoveka i sveta, i najzad — u svetlosti nastojanja umetnosti da odgovori zahtevima revolucionarnog istorijskog i društvenog kretanja. Moderna umetnost, drugim recima, predstavlja negaciju opisnog akademskog realizma i nov oblik umetničkog izražava nja. U isto vreme, ona je i odgovor umet- nika na preokrete, u oblasti saznanja, koji su gotovo u celini promenili sliku čoveka 0 sebi samom i o svetu koji ga okružuje (reč je o shvatanjima Karla Marksa u obla sti društvenih nauka, Sigmunda Frojda u oblasti psihoanalize ili moderne fizike u oblasti prirodnih nauka, na primer). Naj zad, moderna umetnost jeste i deo izazova vremena, element revolucionarnih zbiva nja, sredstvo men jan ja društvene svesti i činilac rekonstrukcije sveta. Tri navedena aspekta smisla, vrednosti 1 funkcija moderne umetnosti predstavljaju spojene sudove: revolucija u samoj umet nosti stvara revolucionarnu umetnost koja otkriva svetove skrivene iza varljivog em pirijskog privida i tako učestvuje u ostva rivanju revolucionarne svesti i novih dru štvenih projekata.