Dejan Djokic Kompromis.Qxd

fabrika knjiga 3

Objavljivanje ove knjige pomogao je Fond za otvoreno dru{tvo.

Dejan \oki}

CIP – Katalogizacija u publikaciji NEDOSTI@NI KOMPROMIS Narodna biblioteka Srbije, Beograd Srpsko-hrvatsko pitanje 94(497.1)"1918/1941" 323.1(=163.41:=163.42)"1918/1941" u me|uratnoj Jugoslaviji

\OKI], Dejan S engleskog prevela Nedosti`ni kompromis : srpsko-hrvatsko Slobodanka Gli{i} pitanje u me|uratnoj Jugoslaviji / Dejan \oki} ; s engleskog prevela Slobodanka Gli{i}. – Beograd : Fabrika knjiga, 2010 (Beograd : Standard 2). – 366 str. ; 22 cm. – (Edicija Re~ ; knj. 59)

Prevod dela: Elusive Compromise. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 339–364.

ISBN 978-86-7718-094-2

a) Srbi – Hrvati – 1918-1941 b) Jugoslavija – Istorija – 1918-1941 Edicija RE^ COBISS.SR-ID 172820492 Beograd, 2010 4 5

Re~ uz srpsko izdanje 7 Izjave zahvalnosti 13 Uspomeni na roditelje mojih roditelja Skra}enice 17 Aleksandra i Slavku Obrenovi} Mape 18 i Mihajla i Radmilu \oki} UVOD 21 1. SMRT I UJEDINJENJE 35 2. EKSPLOZIVNE DVADESETE 65 3. KOMPROMIS S DIKTATUROM? 103 4. SRPSKO-HRVATSKA OPOZICIJA 153 5. SPORAZUM IZ 1939. GODINE 207 6. POSLEDICE 265 ZAKLJU^AK 321

Izvori i literatura 339 6 7 RE^ UZ SRPSKO IZDANJE

Pisac Borislav Peki} je imao obi~aj da na po~etku svojih knjiga precizira kom ànru ili podànru tekst pripada. Ako ve} nije mogao da uti~e na sud kriti~ara, èleo je da im makar ‘pomogne’ pri ànrovskom svrstavanju njegovih knjiga, kako bar tu ne bi do{lo do pogre{nih ocena koje su mu, s pravom, smetale. Knjiga koja se nalazi pred ~itaocima ne pretenduje da se na bilo koji na~in poredi sa Peki}evom vrhun- skom prozom, iako je deo knjige na- pisan upravo na nekada{njem rad- nom stolu ovog pisca. Sto, za razliku od pisa}e ma{ine, i danas koristim, zahvaljuju}i velikodu{nom poklonu gospo|e Ljiljane Peki}, koja se pre petnaestak godina iz Londona vratila 8 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Re~ uz srpsko izdanje 9

u Beograd. Ipak, mislim da nije naodmet ponuditi Kao {to u knjizi tvrdim da je me|uratnu Jugoslaviju kratko ‘obja{njenje’ ~itaocima izdanja knjige na jezi- te{ko razumeti izvan {ireg, prostornog i vremenskog, ku koji se nekada zvao srpsko-hrvatski. konteksta, tako smatram da ni akademska istorija ne îtalac }e s pravom pretpostaviti da je taj jezik (ka- moè da napreduje u izolaciji, bez dijaloga sa drugim ko god se danas zvao) moj maternji jezik, ali sam ovu nau~nim disciplinama. Tako|e, ne verujem ni da isto- knjigu, kao i ostale svoje glavne radove, ipak napisao rijska nauka treba da beì od dijaloga sa dru{tvom. na engleskom. Istoriju sam studirao u Velikoj Britani- Koliko god se radujem {to }e knjigu u prevodu mo}i ji, gde sam i postao akademski istori~ar. Priznajem da da pro~itaju moje kolege iz biv{e Jugoslavije, nadam ne umem da ‘mislim’, a kamoli pi{em, istoriju na bilo se da }e ona zainteresovati i {iru ~itala~ku publiku. î- kom jeziku izuzev engleskog. Sebe me|utim ne sma- taocu ove knjige dovoljni su radoznalost i strpljenje, a tram britanskim, a jo{ manje srpskim ili jugosloven- ne nu`no i prethodno poznavanje perioda i problema skim, istori~arem. Nacionalna odrednica jednostavno koje knjiga obra|uje. ne ide ispred ili pored struke istori~ara; u suprotnom, Knjiga je pre svega zasnovana na mojoj doktorskoj on ili ona se izlaù opasnosti da prestanu da budu disertaciji, koju sam odbranio na Univerzitetskom ko- akademski nau~nici i pretvore se u advokate svoje na- ledù u Londonu (University College London) u martu cije, partije, religije, vo|e, plemena... Niti imam name- 2004. godine, kao i na istraìvanjima koja sam obavio ru, niti bih umeo da budem bilo {ta drugo osim isto- tokom postdoktorske specijalizacije na Univerzitetu ri~ar – istori~ar koji predaje u Britaniji, a pi{e o pro- Kolumbija (Columbia University) u Njujorku, tokom {losti Jugoslavije. Uostalom, ovih drugih ‘istori~ara’ prole}nog semestra iste godine; rana istorija knjige }e ionako ve} ima dovoljno, ne samo na tlu biv{e Jugo- uostalom ~itaocu verovatno odmah biti vidljiva zbog slavije. velikog broja fusnota koje su nekako ‘preìvele’ razna Dakle, ~italac u rukama drì istorijsku studiju, ~iji je skra}ivanja i doterivanja originalnog rukopisa. glavni cilj da ponudi jednu mogu}u interpretaciju naj- Knjigu sam, kao i disertaciju, pisao (uglavnom) po- va`nijeg od svih nacionalnih pitanja u me|uratnoj ju- {tuju}i jasno odre|ena metodolo{ka, jezi~ka i stilska goslovenskoj dràvi: srpsko-hrvatskog pitanja. Ako pravila koja su uobi~ajena za publikacije anglo-ame- bih morao da svrstam knjigu u neki ànr, verovatno ri~kih izdava~a (u ovom slu~aju londonski Hurst & Co. bih je opisao kao politi~ku istoriju sa elementima in- i njujor{ki Columbia University Press). Ta pravila pod- telektualne, dru{tvene i diplomatske istorije. Bilo bi mi razumevaju striktno odre|en broj re~i, te stil pisanja, drago ako su neki od mojih argumenata i zaklju~aka koji mora istovremeno da bude nau~an i razumljiv {i- nastali pod uticajem autora koji pripadaju srodnim di- roj ~itala~koj publici. U isto vreme poku{ao sam, gde sciplinama – pre svega sociologiji i politologiji – ~ije god je to bilo mogu}e, da iznesem argument u jednom radove sam ~itao i konsultovao dok sam pisao knjigu. pasusu umesto na ~itavoj strani ili da ne{to objasnim 10 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Re~ uz srpsko izdanje 11

jednom re~enicom a ne u vi{e re~enica; gde to nisam da ‘kompromis’ oko pla}anja prava za prevod nije uspeo, ‘korigovali’ su me urednici, recenzenti i mento- ostao ‘nedostiàn’. Naposletku, zadovoljstvo mi je da ri, zvani~ni i nezvani~ni. Tako|e, poku{ao sam da sta- pomenem i stimulativnu i dinami~nu atmosferu na vim akcenat na analizu i sintezu, a ne na op{irna opi- Goldsmits koledù (Goldsmiths) Univerziteta u Londo- sivanja i prepri~avanja ~injenica i arhivske gra|e, i to na, gde sam u poslednje dve godine okruèn ne samo ne samo zato {to je takav pristup potreban da bi se do- odli~nim kolegama i znatièljnim studentima, nego i bila doktorska titula na Londonskom univerzitetu i dobrim prijateljima. objavila knjiga kod akademskog izdava~a. Naravno, Svima onima kojima sam se zahvalio i koje sam po- svaka dobra istorijska studija treba da bude zasnova- menuo u ‘Izjavama zahvalnosti’ u originalnom izdanju na na delikatnoj ravnoteì izme|u analize i empirije, i i dalje sam zahvalan (a i da nisam, ne bih smeo da me- nadam se da sam to makar delimi~no uspeo. Knjiga je njam istoriju i da nekoga izostavim sa originalne liste). pro{la i kroz anonimnu recenziju, a imena recenzena- Za sve nedostatke i gre{ke odgovoran sam samo ja. ta sam saznao naknadno (iako sam jednog od njih ve} Mo`da nije potrebno na kraju ove kratke uvodne dobro poznavao); izvodi iz njihovih velikodu{nih re- re~i srpskom izdanju ‘upozoriti da je ovo {to se sada cenzija objavljeni su na pole|ini originalnog izdanja, sa izvesnom zebnjom prepu{ta sudu javnosti samo kao preporuka ~itaocima, {to je ina~e uobi~ajena prva bu{otina, tek okno ili izdvojen kop na tim neiz- praksa. mernim ledinama pro{losti’,1 ali bih smatrao da sam [to je knjiga doìvela srpsko izdanje imam pre sve- napisao dobru knjigu samo ako ona bude podstakla ga da zahvalim mom izdava~u Dejanu Ili}u i prevodi- dalja istraìvanja, razmi{ljanja i diskusije o jednom teljki Slobodanki Gli{i}. Dejanu nisam samo zahvalan, ne tako davnom vremenskom periodu zajedni~ke ju- nego sam i po~astvovan {to se zainteresovao za knji- goslovenske pro{losti. Isku{enja, prilike i problemi gu i odlu~io da je objavi, pa sam se tako na{ao me|u Jugoslavije izme|u dva svetska rata zavr{eno su isto- sjajnim autorima Fabrike knjiga, nezavisne izdava~ke rijsko poglavlje, ali su mnoga pitanja u vezi sa tim i ku}e koja je na vrhu – i koja opstaje – zahvaljuju}i pre danas aktuelna. Zna~aj srpsko-hrvatskih odnosa, su- svega Dejanovoj energiji i viziji. Slobodankin nepriko- protstavljene nacionalne i politi~ke ideologije, pitanje snoveni ose}aj za jezik i retko vi|ena profesionalnost dràvnog ure|enja, odnosno debata izme|u centrali- priznati su u Srbiji, o ~emu svedo~i i nagrada koju je sta i federalista/autonomista, va`nost politi~kog kom- dobila za najbolji prevod (knjige tako|e objavljene u promisa, me|unacionalni odnosi i pomirenje, i za{ti- ediciji “Re~”). Bilo je pravo zadovoljstvo raditi sa nji- ta prava manjina, problemi su koji su ‘preìveli’ ras- ma prethodnih meseci. pad druge Jugoslavije. Me|uratna generacija nije is- Zahvalan sam i mom londonskom izdava~u Majklu koristila priliku koja joj se pruìla 1918. godine, upr- Dvajeru (Michael Dwyer), ~ija je dobra volja zna~ila kos èlji da se postigne kompromis, makar izme|u Sr-

1) Borislav Peki}, Graditelji (roman), Beo- grad, 1995, 12. 12 Dejan \oki} 13 ba i Hrvata, kao {to ova knjiga, nadam se, pokazuje. IZJAVE ZAHVALNOSTI Da li }e postjugoslovenske generacije imati vi{e mudrosti, sluha i sre}e?

Dejan \oki}, London, 17. decembar 2009.

Ova knjiga je zasnovana na mojim doktorskim i postdoktorskim istraì- vanjima u [koli za slovenske i isto~- noevropske studije Univerzitetskog koledà u Londonu i Harimanovom institutu Univerziteta Kolumbija u Njujorku. Posebno se zahvaljujem svojim mentorima Vendi Brejsvel i Piteru Sijani-Dejvisu, kao i Stevanu K. Pavlovi}u (sa Sautemptonskog univerziteta) i Aniti Pra`movskoj (iz Londonske {kole za ekonomiju i politi~ke nauke), koji su, kao ~lanovi komisije za odbranu doktorata, pa- `ljivo pro~itali moju tezu, ocenili da zasluùjem titulu Philosophiae Doc- tor, i preporu~ili da na osnovu teze napi{em knjigu. Pri izradi kona~ne verzije rukopisa od ogromne pomo}i 14 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Izjave zahvalnosti 15

su bile recenzije dva anonimna ~itaoca. Aleksa \ilas i za politi~ke i ekonomske nauke (BLPES), Nacionalnog Desimir To{i} su pro~itali raniju verziju i velikodu{no arhiva (ranije Kancelarije dràvnog arhiva – PRO) i bije propratili stru~nim komentarima, sugestijama i kri- blioteke [kole za slovenske i isto~noevropske studije; tikom. Bez Dine Almuli i njenih roditelja, a i bez po- u Beogradu – Arhiva Jugoslavije i Narodne biblioteke; kojnog Vaneta Ivanovi}a, ne bih mogao zapo~eti ovaj u Zagrebu – Hrvatskog dràvnog arhiva i Nacionalne rad. U vreme kad smo bili postdiplomci, Jasna Drago- i sveu~ili{ne knji`nice; u SAD-u – Arhiva Bahmetev vi}-Soso, Dejan Jovi} i ja proveli smo bezbrojne sate na Univerzitetu Kolumbija i Arhiva Huverovog insti- diskutuju}i o Jugoslaviji i, mada sad sve troje preda- tuta na Univerzitetu Stanford. jemo na razli~itim britanskim univerzitetima, jo{ uvek Knjigu ne bih mogao napisati da nisam dobio Sti- nalazimo vremena za “na{u temu”. Imam sre}u {to me pendiju za jugoslovenske studije (nekada{nji Fond u Londonu, Njujorku i Notingamu okruùju dobre ko- Mar{ala Tita) i stipendiju za istraìvanje (obe od [kole lege: Dòn Arnold, Mark Mazover (sada na Kolumbi- za slovenske i isto~noevropske studije Univerzitetskog ji), Lusi Rajal, Naoko [imazu, Rut Votson i svi drugi iz koledà u Londonu), stipendiju Skuludi (Instituta za [kole za istoriju, klasi~ne studije i arheologiju koledà istorijska istraìvanja u Londonu), stipendiju Central- Berkbek u Londonu; ~lanovi Odseka za istoriju i Cen- nog istraìva~kog fonda Univerziteta u Londonu, istra- tra za jugoisto~noevropske studije [kole za slovenske ìva~ku stipendiju Na{e re~i iz Beograda, stipendiju za i isto~noevropske studije (Univerzitetski koled` u Lon- postdoktorska istraìvanja Harimanovog instituta Uni- donu); [umantra Bouz (Londonska {kola za ekonomi- verziteta Kolumbija i slede}e stipendije Univerziteta u ju i politi~ke nauke); Ilarija Favreto (Kingston), Milan Notingamu: Fond Dekana za dru{tvene nauke, stipen- Nikoli} (Sari); Bred Abrams, Gordon Bardos i Dòn diju Istraìva~kog centra za dru{tvene nauke i istraì- Micgil sa Kolumbije; ~lanovi Odseka za ruske i sloven- va~ku stipendiju [kole modernih jezika i kultura. ske studije i Centra za izu~avanje postkonfliktnih kul- Zahvaljujem se svojim londonskim izdava~ima Kri- tura (oba sa Univerziteta u Notingamu). Na pomo}i i stoferu Herstu i Majklu Dvajeru iz Hurst & Co. {to su podr{ci zahvalan sam i prijateljima u Beogradu, naro- odlu~ili da objave knjigu koja se ne bavi ratovima u ~ito Maji, Nikoli i Olgici \ilas, Ljubinki Trgov~evi}, Jugoslaviji. Andreju Mitrovi}u i njegovim “sledbenicima”, ~iji je Nadam se da }e ova studija biti bar mala nadokna- broj prevelik da bih mogao sve da nabrojim; zahval- da za `rtvu koju je podnela moja porodica u Srbiji. nost dugujem i kolegama i prijateljima iz Zagreba: po- Naàlost, moje babe i dede nisu vi{e me|u ìvima pa rodici Cipek-Marjanovi}, Ines Lovri}, Tanji Rude` i ne mogu da vide knjigu o zemlji u kojoj su odrasli i o êdomiru Vi{nji}u. doga|ajima koji su uticali na njihove ìvote a da oni Zahvalan sam i osoblju slede}ih arhiva i biblioteka: toga verovatno nisu uvek bili svesni. Ovaj rad posve- u Londonu – Britanske biblioteke, Britanske biblioteke }ujem uspomeni na njih. 16 Dejan \oki} 17 Suvi{no je i re}i da sam jedino ja odgovoran za ma- SKRA]ENICE ne ove knjige i svaku previ|enu gre{ku.

D. \. Va{ington, april 2007.

AJ Arhiv Jugoslavije, Beograd BAR Bakhmeteff Archive of Russian and East European Culture, Columbia University, New York (Arhiv Bahmetev za rusku i is- to~noevropsku kulturu, Univerzitet Ko- lumbija), Njujork DKP Dokumenti kneza Pavla FO (Britain’s) Foreign Office papers †Doku- menti (britanskog) Forin ofisa‡ u Nacio- nalnom Arhivu u Londonu HDA Hrvatski dr`avni arhiv, Zagreb HIA Hoover Institution Archives (Arhiv Huve- rovog instituta), Univerzitet Stanford JF-1 Jugoslovenski federalizam: Ideje i stvarnost. Tematska zbirka dokumenata (priredili Branko Petranovi} i Mom~ilo Ze~e- vi}), 2 toma, Beograd, 1987, tom 1. MPHSS-1 Ljubo Boban, Ma~ek i politika Hrvatske selja~ke stranke. Iz povijesti hrvatskog pitanja, 1918–1941, 2 toma, Zagreb, 1974, tom 1. MPHSS-2 Ibid., tom 2. 18 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Mape 19

Jugoslavija 20-ih godina XX veka Jugoslovenske zemlje uo~i Prvog svetskog rata 20 Dejan \oki} 21 UVOD

Uzrok nezdravih prilika u Jugoslaviji leì, prije svega, u slu`benoj politici koja se postojano provodila od po- stanka ove dràve. Ustavi iz godine 1921 i 1931 nisu drugo nego emanacija ove politike, politike hegemonije jednog kraja nad svima ostalim. Tom su politikom u prvom redu pogo|eni Hrvati, – ona kao da je protiv njih i bila posebice uperena; protiv Hrvata, koji su jo{ pred hiljadu godina stvorili svoju samostalnu dràvu, te koji su kroz ~itavu svoju povijest zadràli kontinueitet svoje dr- àvnosti i posebnosti sa zavjetnom mi{lju potpune nezavisnosti od tu|ina. Tomu cilju imala je da posluì ideja dràvne zajednice Ju`nih Slovena, koja se upravo ja- vlja kod Hrvata, naro~ito od vremena kada se probudila narodna svijest po ~itavoj Evropi, kako se to lijepo vidi ~ec u ilirskom pokretu, pa preko [trosmajera i Star~evi- }a sve do bra}e Radi}a, Supila, Jugoslovenskog Odbora i Krfskog Pakta za vrijeme Rata †...‡ U isti mah treba i ovo ista}i: iako su Hrvati glavni protivnici dosada{nje dràvne politike i dosada{njeg dràvnog ure|enja, oni Jugoslavija 1929–1941 nipo{to nisu sami i jedini; i velika ve}ina Srba izvan granica biv{e Kraljevine Srbije, a poimence takozvani “pre- ~ani”, u jednakoj mjeri su nezadovoljni i solidarni sa Hr- 1 1) “Jedan prijedlog za Nacrt Ustava”, No- vatima. va Evropa, sv. 30, br. 7–8, 26. jul 1937, 228–229. “Prijedlog” su, izme|u ostalih, potpisali Milan ]ur~in, glavni urednik No- ve Evrope, poznati vajar Ivan Me{trovi} i nekoliko vode}ih hrvatskih profesora ustavnog prava, a {tampan je, po ustalje- nom obi~aju ovog ~asopisa, delimi~no }i- rilicom, delimi~no latinicom. 22 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Uvod 23

Ovo je knjiga o Jugoslaviji izme|u dva svetska rata tevi drugih Jugoslovena, naro~ito Slovenaca, jedinog (1918–1941). U njoj su posebno analizirani poku{aji jo{ priznatog “plemena” u me|uratnom periodu, i boda se u tom nemirnom vremenu postigne kompromis sanskih Muslimana, ~ija je verska osobenost bila pri- izme|u Srba i Hrvata kako bi se formirala zajedni~ka znata ali nisu smatrani zasebnim “plemenom”, zahte- dràva. Iako se na kraju mo`da pokazalo da je istinski vali bi posebno izu~avanje i ovde su pominjani samo kompromis nedostiàn, me|uratna Jugoslavija se ne uzgred. moè razumeti kao ~isto srpsko-hrvatska dihotomija.2 Diskursu glavnih jugoslovenskih vo|a posve}ujem Me|uetni~kim sukobom, nagla{enim u radovima ve}i- du`nu pa`nju. Tvrdim da njihovi postupci nisu bili ne istori~ara Jugoslavije, ne mogu se objasniti ona de- motivisani etni~kom netrpeljivo{}u prema “drugom” {avanja u tom razdoblju koja su uglavnom bila usme- iako je nacionalizam, ponekad u kombinaciji s politi~- rena na postizanje sporazuma izme|u dve najve}e kim manevrisanjem, u mnogim slu~ajevima uticao na grupe u zemlji. Pored toga, politi~ko sporenje nije te postupke. Mada je, u su{tini, ovo studija o upravlja- uvek bilo odraz etni~kih podela te se ne moè jedno- nju konfliktom na nivou politi~kih elita, ukazujem i stavno svesti na srpsko-hrvatsko pitanje. na uticaj politike na “obi~ne” Jugoslovene. Tako|e Knjiga se suprotstavlja popularnom stavu da je zbog sam veliku pa`nju posvetio detaljima, {to }e ~italac nadmetanja izme|u srpske i hrvatske nacionalne ide- bez sumnje ubrzo videti. Takav pristup je bio nuàn ologije, nastalog i pre nego {to je Jugoslavija stvore- kako bi se ilustrovala sloènost perioda i pokazala na, zajedni~ka dràva bila osu|ena na propast. Iako je pluralnost mi{ljenja ne samo me|u Srbima i Hrvatima istorijsko nasle|e va`no, kriza u Jugoslaviji bila je uop{te nego i unutar najve}ih politi~kih stranaka. izazvana pre svega odlukama donesenim u periodu I kona~no, knjiga indirektno pokazuje da me|urat- nakon 1918. godine, {to gornji citat dobro ilustruje nu jugoslovensku dràvu treba posmatrati unutar {i- mada ne uzima u obzir i mnoge Srbe iz stare srpske reg, evropskog konteksta, a ne kao anomaliju ({to je kraljevine i mnoge druge nesrbe koji su se tako|e pro- ~est pristup Jugoslaviji i Balkanu). Evropa izme|u dva tivili reìmu. svetska rata bila je optere}ena nacionalnim pitanjima Analizu sam usredsredio na Srbe i Hrvate. Zbog koja su ostala aktuelna i nakon stvaranja nacionalnih

2) Nedavno objavljeni radovi pokazuju da svoje brojnosti, geografskog dràva na kraju Prvog svet- –1953, Cambridge, MA, 1991). \ilas ube- se tako ne mogu razumeti ni Jugoslavija poloàja i istorijske uloge u skog rata. Me|utim, nacio- dljivo dokazuje da su srpsko-hrvatski odnosi bili presudni za opstanak Jugoslavije. nakon 1945. godine ni njen nasilni raspad. razvoju jugoslovenske ideje nalizam nije bio jedini raz- Vidi Dejan Jovi}, Jugoslavija: Dràva koja To je op{teprihva}en stav iako neki autori je odumrla, Beograd i Zagreb, 2003, i Chip i stvaranju jugoslovenske log nestabilnosti me|uratne tako|e dosta ubedljivo tvrde da je srpsko- Gagnon, The Myth of Ethnic War: Serbia dràve, oni su bili klju~ je- Jugoslavije i Evrope. Poput slovena~ka, a ne srpsko-hrvatska osovina and Croatia in the 1990s, Ithaca, NY, 2004. imala odlu~uju}u ulogu. (Na primer: 3) Najbolji kratak uvod u temu Jugoslavi- dinstva i... nejedinstva Ju- ve}ine Evropljana, Jugoslo- Mom~ilo Ze~evi}, Na istorijskoj prekretnici. je i naroda i teritorija koji su je ~inili vidi u goslavije.3 Aspiracije i zah- veni su morali da se suo~e s Slovenci u politici jugoslovenske dràve Aleksa \ilas, Osporavana zemlja, Beograd, 1919–1929, I, Beograd i Ljubljana, 1985; i 1990 (The Contested Country: Yugoslav Susan L. Woodward, Balkan Tragedy: Cha- Unity and Communist Revolution, 1919– os and Dissolution after the Cold War, Washington, DC, 1995). 24 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Uvod 25

besprimernom razoreno{}u koju je za sobom ostavio srpsko-hrvatskom i, u nekoliko slu~ajeva, slovena~- Prvi svetski rat. Dok su stvarali jednu savim novu dr- kom jeziku. àvu, morali su da re{avaju i teàk zadatak posleratne U prva dva poglavlja postavljena je scena za doga- obnove, ne samo infrastrukture nego i razorenih po- |aje opisane u glavnom delu knjige. Obja{njen je na- rodica i dru{tva. Jugoslavija nije bila jedina nova dr- stanak hrvatskog pitanja u godinama formiranja Kra- àva sastavljena od vi{e komponenata koje nikad do- ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kako se Jugoslavija tad nisu bile spojene. Kao i Jugosloveni, mnogi gra|a- zvani~no zvala od 1918. do 1929. godine) i opisani su ni evropskih dràva, naro~ito onih u isto~noj i sred- poku{aji srpskih i hrvatskih politi~kih vo|a da tokom njoj Evropi, suo~ili su se s neslaganjima oko ustava, 20-ih godina postignu kompromis. Hrvatsko pitanje je neuspehom demokratskih institucija da stvore stabilne ovde shva}eno kao odbijanje ve}ine Hrvata da u pot- vlade i autokratskim reìmima koji su ih zamenili. Ju- punosti prihvate centralisti~ke institucije jugosloven- goslavija nije mogla ostati imuna na svetsku ekonomske dràve, {to je rezultiralo upornim nastojanjem da sku krizu iz 1929. godine niti, {to je jo{ tragi~nije, na Hrvatska dobije {iroku autonomiju pa ~ak i status dr- me|unarodnu krizu ~iji je vrhunac bio jo{ jedan svet- àve unutar dràve. Ustavna debata, zapo~eta i pre ski rat, koji je izbio krajem 30-ih godina i, izme|u stvaranja Jugoslavije kao politi~ki spor izme|u cen- ostalog, poni{tio i prvi poku{aj Ju`nih Slovena da ì- tralista i anticentralista oko vrste ustava koji nova drve u zajedni~koj dràvi. àva treba da ima, na kraju se pretvorila u ono {to je uglavnom percipirano kao srpsko-hrvatski konflikt. Ta · debata je obeleìla celo me|uratno razdoblje i imala je centralno mesto u politi~koj borbi u jugoslovenskoj Knjiga po{tuje hronolo{ki redosled, ali neka poglavlja kraljevini. su ure|ena tematski jer mi se kombinacija hronolo- Nesposobnost da se na|e re{enje za hrvatsko pitanje {kog i tematskog pristupa ~inila najprikladnijom. Ar- doprinela je propasti demokratskih institucija – {to je gumentacija i zaklju~ci zasnivaju se na mojim istraì- kulminiralo tragi~nim doga|ajem: u leto 1928. godine vanjima primarnih izvora: dokumenata iz Hrvatskog srpski poslanik smrtno je ranio hrvatskog lidera Stje- dràvnog arhiva u Zagrebu, Arhiva Jugoslavije u Be- pana Radi}a, ubio dva druga ~lana Hrvatske selja~ke ogradu, Nacionalnog arhiva (nekada{nje Kancelarije stranke i ranio jo{ dvojicu. Me|utim, vode}i srpski po- dràvnog arhiva) u Kjuu (London), arhiva na Univer- liti~ari su jo{ 20-ih godina nastojali da udovolje hr- zitetu Kolumbija u Njujorku i Huverovog instituta na vatskim zahtevima za decentralizovanu jugoslovensku Univerzitetu Stanford, kao i objavljenih dokumenata, dràvu. novina, pamfleta i memoarske literature. Pored toga, U tre}em poglavlju bavim se potezima koje su 30-ih obilato sam koristio sekundarne izvore na engleskom, godina preduzimali kralj Aleksandar, knez Pavle i ne- 26 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Uvod 27

koliko predsednika vlade u nastojanju da re{e hrvat- vati razvili poseban identitet te da je prvi cilj njegove sko pitanje. Nakon atentata na kralja Aleksandra 1934. vlade da im garantuje autonomiju u okviru Jugoslavi- godine, koji su organizovali hrvatske usta{e i Unutra- je. Doga|aji koji su u avgustu 1939. godine doveli do {nja makedonska revolucionarna organizacija (VMRO), uspostavljanja autonomne Hrvatske analizirani su u postepeno je napu{tana ideja o integralnom jugoslo- petom poglavlju, a data je i ocena avgustovskog spo- venstvu (ideologija po kojoj Srbi, Hrvati i Slovenci razuma. pripadaju jednoj etni~koj celini) i diktatura je po~ela Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek je mo`da mogao re{iti da popu{ta. Ipak, ni kralj ni vlada nisu bili spremni da hrvatsko pitanje, ali je ozna~io i kraj srpsko-hrvatske ukinu ili izmene Ustav iz 1931. godine, {to se ~inilo opozicije koja se zalagala za demokratiju. Po{to su neophodnim da bi se Hrvatskoj dala autonomija. mnogi Srbi bili obuhva}eni novoosnovanom banovi- Saradnja izme|u opozicionih srpskih politi~kih par- nom Hrvatskom i po{to im, za razliku od Hrvata, nije tija i Hrvatske selja~ke stranke u delovanju protiv vla- data autonomija, sporazum je izrodio srpsko pitanje. de – koju su nakon 1935. godine ~inili Srbi, Slovenci Srpsko mnjenje nije bilo jedinstveno kao hrvatsko i i bosanski Muslimani – predmet je ~etvrtog poglavlja. uskoro se rasplamsala srpsko-srpska debata o spora- Spremnost srpskih opozicionih vo|a da podrè hrvat- zumu i zna~enju Jugoslavije i jugoslovenstva. Polemi- ske zahteve simbolizovana je u njihovoj odluci da iza- ka o prednostima demokratije odnosno diktature go- beru hrvatskog lidera Vladka Ma~eka za nosioca liste tovo je potpuno prekinuta jer su se Srbi, kao i Hrvati udruène opozicije na op{tim izborima 1935. i 1938. pre njih, okrenuli nacionalnom pitanju. godine. U novembru 1937. godine srpsko-hrvatska Srpsko pitanje analizirano je u {estom poglavlju. opozicija je formirala Blok narodnog sporazuma koji Mnogi Srbi – kako oni koji su ìveli u autonomnoj Hr- se zalagao za povratak demokratiji i re{avanje Hrvat- vatskoj tako i oni iz drugih delova Jugoslavije – teì- skog pitanja; u avgustu 1938. godine Ma~ek je pose- li su da “okupe” sve svoje sunarodnike u jednu srpsku tio Beograd gde su ga pozdravile desetine hiljada Sr- banovinu (Slovenci i bosanski Muslimani tako|e su ba, a u decembru iste godine udruèna opozicija je go- pozivali na stvaranje sopstvenih banovina). Me|utim, tovo osvojila vlast na op{tim izborima. i u vladi i u intelektualnim krugovima bilo je dosta Relativni uspeh opozicije na decembarskim izbori- uglednih Srba koji su podràvali sporazum Cvetkovi}- ma 1938. godine knez Pavle je shvatio kao ozbiljno Ma~ek. upozorenje da je sazrelo vreme za promenu vlade. Predsednik vlade Stojadinovi}, ~ije su li~ne ambicije · po~ele da ugroàvaju samog kneza namesnika, smenjen je i njegovo mesto je u februaru 1939. godine za- Postoje razli~ita tuma~enja me|uratne Jugoslavije. uzeo Dragi{a Cvetkovi}. On je ubrzo izjavio da su Hr- Iako su radovi na engleskom jeziku o tom periodu ret- 28 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Uvod 29

ki, dva se posebno isti~u. Uticajna knjiga Ive Banca Dèjkoba Hoptnera.6 Ban~eva knjiga je va`nija za raz- Nacionalno pitanje u Jugoslaviji4 prvenstveno analizi- umevanje nacionalnih ideologija i politike po~etkom ra klju~ni period izme|u ~ina ujedinjenja 1. decembra me|uratnog razdoblja, a Hoptner pruà autoritativnu 1918. i progla{enja (prvog) centralisti~kog ustava u ju- studiju te{kog stanja u kom se Jugoslavija na{la 30-ih nu 1921. godine; detaljno su opisani i za~eci ju`noslo- godina. On ukazuje na me|usobni uticaj spoljne poli- venskih nacionalnih ideologija pre 1918. godine. Ba- tike i glavnih unutra{njih problema kao {to je srpsko- nac smatra da je nestabilnost zemlje proistekla iz su- hrvatsko pitanje.7 Zbog nezadovoljstva Hrvata i dru- koba izme|u srpske i hrvatske ideologije koji se ras- gih nesrba, jugoslovenska vlada je morala da bude plamsao i pre nastanka Jugoslavije. Hrvati su bili sklo- oprezna prema svojim revizionisti~ki raspoloènim ni saradnji s drugim Ju`nim Slovenima, a Srbi su se susedima, naro~ito prema Bugarskoj, Ma|arskoj i Ita- zalagali za asimilaciju nesrba pod okriljem dràve. Po liji. Uz podr{ku svoje tradicionalne saveznice Francu- Bancu, odmah posle ujedinjenja “nacionalno pitanje je ske, Beograd je teìo formiranju Male i Balkanske An- jo{ uvek bilo podlo`no drugim – pravi~nijim i plurali- tante u kojima bi Jugoslavija imala istaknutu ulogu. sti~kim – re{enjima”, ali nakon 1921. godine “uprkos Kad se u drugoj polovini 30-ih godina ponovo pojavi- diktaturama i poku{ajima da se obnovi demokratija, la jaka Nema~ka, jugoslovenska spoljna politika se okupacijama i ratovima, revolucijama i dru{tvenim promenila. Zemlja se na{la u delikatnoj situaciji jer je promenama... gotovo nijedan nov element nije unet u nastojala da zadrì neutralnost u Evropi koja se ideo- uspostavljeni obrazac ju`noslovenskih me|usobnih lo{ki o{tro podelila. Na me|unarodni poloàj Jugosla- odnosa”.5 Poku{aji da se 30-ih godina postigne spora- vije uticala je unutra{nja nesloga za koju Hoptner kri- zum izme|u Srba i Hrvata mogu biti posmatrani kao vi politi~ke lidere zemlje, 6) Jacob Hoptner, Yugoslavia in Crisis, zakasneli, a mo`da i irelevantni u tom kontekstu. “ljude ograni~ene vizije i jo{ 1934–1941, New York, 1962 (Jugoslavija u krizi, 1934–1941, Rijeka, 1973). Jo{ jedan Kao {to studija koja je pred nama – nadam se – po- ograni~enije fleksibilnosti, izvanredan rad o tom periodu jeste Jozo kazuje, na~in na koji je Jugoslavija stvorena znatno je koji se nisu pokazali spo- Tomasevich, Peasants, Politics and Econo- uticao na me|uratna de{avanja, ali je pogre{no tvrdi- sobnim da deluju zajedno”.8 mic Change in Yugoslavia (Stanford, 1955), ali nije uklju~en u ovu analizu jer ti da je obrazac srpsko-hrvatskih odnosa bio usposta- Knjiga Jugoslavija u krizi nema direktne veze s mojom argumenta- vljen pre 1921. godine. Pored toga, diskutabilno je da u velikoj meri se oslanja na cijom. li su srpski i hrvatski nacionalizam bili ve} potpuno privatne dokumente kneza 7) Hoptner defini{e srpsko-hrvatsko pitanje kao sukob izme|u centralizma i fede- formirani pre 1918. godine i da li su ostali imuni na Pavla kojima je Hoptner ralizma i tvrdi da se “srpsko-hrvatsko ne- razvoj stvari nakon stvaranja Jugoslavije. imao ekskluzivan pristup te slaganje, iako prvenstveno unutra{nji problem, pokazalo kao presudno u formulisa- Drugi klju~ni rad na engleskom jeziku o me|uratnoj njegovi zaklju~ci ~esto odra- nju i funkcionisanju spoljne politike nove 4) Ivo Banac, The National Question in Jugoslaviji jeste Jugoslavija àvaju namesnikov na~in kraljevine”. Yugoslavia in Crisis, 4. Yugoslavia, Ithaca, NY, 1984 (Nacionalno u krizi 1934–1941. godine posmatranja doga|aja.9 Otu- 8) Ibid., 297. pitanje u Jugoslaviji: Porijeklo, povijest, 9) Po{to su 60-ih godina dokumenti kne- politika, Zagreb, 1995). za Pavla jo{ uvek bili nedostupni drugim 5) Ibid., 415. (Kurziv D. \.) istraìva~ima, Hoptner ih u svojoj knjizi ozna~ava kao Dokumenta Dèjkoba B. Hoptnera (JBH). 30 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Uvod 31

da su zanemarene aktivnosti srpske opozicije i njeni stakne prou~avanje savremene istorije jer se budu}a poku{aji da postigne kompromis s Hrvatima. inteligencija mora odgajati u duhu ideja Narodne re- [to se ti~e argumentacije i perioda koji obuhvata, volucije. Me|utim, na srpsko-hrvatskom jeziku obja- knjiga koju ja nudim moè se svrstati negde izme|u vljena je samo jedna istorija me|uratne Jugoslavije, a Ban~eve i Hoptnerove iako je moje shvatanje unutra- njen autor je bio ugledni istori~ar Ferdo ûlinovi}. {nje dinamike Jugoslavije bliè Hoptnerovom. Nadam Ona se pojavila 1961. godine i, naravno, zastupala je se da ovaj rad nudi novo tuma~enje Jugoslavije izme- zvani~no stanovi{te socijalisti~ke Jugoslavije prema |u dva rata i doprinosi popunjavanju jedne od mno- monarhisti~koj prethodnici, po kojem je “velikosrpska gih preostalih praznina u literaturi o toj temi.10 buròazija”, uz povremenu podr{ku hrvatskih i slove- Ova studija verovatno ne bi bila mogu}na bez teme- na~kih pandana, uspostavila hegemoniju te je i pre lja koje su udarili istori~ari me|uratnog perioda iz napada Sila osovine u aprilu 1941. godine dovela ze- biv{e Jugoslavije. Krajem 50-ih godina, po{to im je mlju do politi~ke i ekonomske propasti.12 “odozgo” dat pozitivan signal, jugoslovenski istori~a- Iako je broj op{tih istorija me|uratne Jugoslavije ri su po~eli ozbiljno da prou~avaju me|uratnu kralje- mali, postoji obilje studija o specifi~nijim aspektima 10) Na primer, izu~avaoci Jugoslavije jo{ vinu. Godine 1957, povo- istorije tog perioda. Od sredine 60-ih godina pa nada- uvek ~ekaju na biografije kralja Aleksandra dom osnivanja Dru{tva lje – podudarano s poku{ajem vlasti da uvedu privred- i Nikole Pa{i}a. Gligorijevi}eva trilogija o istori~ara Srbije i Saveza ne i politi~ke reforme – jugoslovenski istori~ari su na- kralju Aleksandru (vidi bibliografiju) u celini je veoma korisna, ali je povremeno ha- dru{tava istori~ara Jugosla- pisali dragocene knjige i ~lanke o me|uratnim politi~- giografska i daleko ispod o~ekivanog kva- vije, grupa vode}ih jugoslo- kim partijama i klju~nim doga|ajima.13 Te studije su, liteta. Drugu va`nu prazninu – izu~avanje ìvota i rada Stjepana Radi}a – kona~no je venskih nau~nika organizo- na osnovu arhivske gra|e koja je u to vreme postala popunio Mark Biondich, Stjepan Radi}, vala je seminar o me|urat- dostupna, ponudile mno{tvo informacija, ali su se nji- the Croat Peasant Party, and the Politics of noj istoriji. Zbornik radova hovi autori pobrinuli da ni~im ne dovedu u pitanje Mass Mobilization, 1904–1928, Toronto, 2000. Neobjavljena doktorska teza Kristi- sa seminara objavljen je na- zvani~no tuma~enje me|uratnog razdoblja. Takav pri- jana Aksboa Nilsena, zasnovana na po- redne godine; autori su isti- stup pisanju istorije verovatno je bio jedini mogu}an. drobnom istraìvanju, bavi se uticajem diktature kralja Aleksandra na svakodnev- cali da je to tek prvi korak Zvani~na istoriografija nakon Drugog svetskog rata ni ìvot iako njen naslov nagove{tava neka budu}im “ispravnim” sluìla je legitimizaciji no- 12) Ferdo ûlinovi}, Jugoslavija izme|u {to drugo: “Jedna dràva, jedna nacija, je- studijama o Kraljevini Ju- vog poretka i istori~ari su dva rata, 2 toma, Zagreb, 1961. dan kralj: diktatura kralja Aleksandra i nje- 11 13) Podatke o sekundarnoj literaturi o gov jugoslovenski projekat 1929–1935” goslaviji. Vaso ûbrilovi} ~esto izbegavali teme veza- tom periodu objavljenoj u socijalisti~koj (Christian Axboe Nielsen, “One State, One je u uvodu objasnio da knji- ne za nedavnu pro{lost i Jugoslaviji vidi u bibliografiji. Nation, One King: The Dictatorship of King ga ima dva cilja: da ispuni traìli pribeì{te u srednjo- 14) Stevan K. Pavlowitch, The Improbable Alexandar and His Yugoslav Project, Survivor: Yugoslavia and its Problems, 1929–1935”, Columbia University, 2002). postoje}u prazninu u isto- vekovnoj ili ranoj modernoj 1918–1988, London, 1988, 129. U tom 11) Sergije Dimitrijevi} et al., (ur.), Iz istorijskoj literaturi i da pod- istoriji.14 Mada je sredinom smislu jugoslovenska istoriografija je bila rije Jugoslavije, 1918–1945: Zbornik pre- odraz istoriografije Sovjetskog Saveza, davanja, Beograd, 1958, 5–6. Iste godine iako je 1948. godine do{lo do razlaza iz- Ferdo ûlinovi} objavio je u Zagrebu Slom me|u Moskve i Beograda. Erik Hobsbom stare Jugoslavije. pi{e: “Ako ste bili ozbiljan sovjetski istori- 32 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Uvod 33

80-ih godina “nacija” sve vi{e zamenjivala “klasu” u slaviju i jugoslovenstvo i re{i hrvatsko pitanje. Traga- dominantnoj ideologiji, slede}a generacija (ve}inom nje za kompromisom i srpsko-hrvatskim sporazumom beogradskih) nau~nika nastavila je da primenjuje dominiralo je jugoslovenskom politikom u me|urat- ustanovljen, uglavnom pozitivisti~ki pristup jugoslo- nom periodu, a naro~ito 30-ih godina. Ono {to sledi venskoj me|uratnoj istoriji iz kojeg je proisteklo neko- jeste (i)storija koja govori upravo o tom traganju. liko klju~nih dela o ovom periodu.15

U svom pristupu ja priznajem zna~aj istorije etni~kog suparni{tva i razlika pre 1918. godine, kao i klasnih, ali i spoljnih ~inilaca. Me|utim, smatram da su politi~ki doga|aji koji su se odvijali nakon ujedinjenja jednako va`ni, a mo`da i va`niji za razumevanje tog perioda. Politi~ki akteri su bili vi{e aktivni nego pro- gramirani “agensi” koji su ponekad postupali na osno- ~ar, najbolji izlaz je bio da se drìte istori- vu autenti~nih uverenja, a je drevnog Istoka i srednjeg veka mada je ponekad pragmati~no, i ~iji bilo dirljivo videti moderniste kako su (u okviru dopu{tenog) spremni da kaù ono su se stavovi razvijali to- {to znaju da je istina svaki put kad im se kom tog razdoblja. Nadam u~ini da su vrata od{krinuta – na primer, se da }e prednosti takvog 1956. i po~etkom 60-ih godina.” Intere- sting Times: A Twentieth Century Life, Lon- “instrumentalisti~kog” pri- don, 2003, 291. Ipak, jugoslovenska mo- stupa postajati sve jasnije derna istoriografija dala je neke prvora- tokom ~itanja ove knjige. zredne nau~ne radove, na primer Ljube Bobana, Milorada Ekme~i}a i Andreja Mi- Ve}ina radova o me|urat- trovi}a (vidi bibliografiju). noj Jugoslaviji bavi se, na 15) Naravno, ova vrsta transformacije nije bila neuobi~ajena u isto~noj i centralnoj ovaj ili onaj na~in, hrvat- Evropi i odraàvala je promene na politi~- skim pitanjem. Me|utim, u koj sceni – a u nekim slu~ajevima im je ~ak postoje}oj literaturi nedo- prethodila. Kao i u sferi politike, transfor- macija ~esto nije potpuna. âk i u delima staje analiza srpskih i hr- izrazitije nacionalisti~ki orijentisanih isto- vatskih poku{aja da se na|e ri~ara kakvi su Vasilije Kresti} u Srbiji ili pokojni hrvatski predsednik Franjo Tu|- kompromis vezan za Jugo- man koji je 60-ih godina bio aktivan istori~ar vidljivi su stara marksisti~ka frazeo- logija i tuma~enja. 34 Dejan \oki} 35 1. SMRT I UJEDINJENJE

Neizmjerno daleko su u prve mjesece 1919. Beograd i Zagreb jedan od drugoga; najbrì vlak treba redovno 27 sati da prevali tu distancu, a zaka{njenja su kraj dezor- ganizacije poratnoga prometa dnevna pojava. Put iz Zagreba u Beograd i obratno dalek je put, mukotrpan put u nezaloènim vagonima, s razbijenim prozorima; ljudi se na nj te{ko odlu~uju. I to oteàva kontakt †izme|u Srbije i Hrvatske‡.1

Bilo je 10 sati pre podne 27. novembra 1918. godine kad je specijalni voz napustio zagreba~ku `elezni~ku stanicu i krenuo u Beograd, prestonicu Srbije, upravo oslobo|enu nakon tri godine austrougarske okupacije. Jedi- ni putnici u vozu bili su delegati Na- rodnog vije}a, predstavnici novofor- mirane, me|unarodno nepriznate Dr- `ave Slovenaca, Hrvata i Srba. Ose}aj da je njihova misija od istorijskog zna~aja verovatno je pomogao delegatima da se oslobode umora i priti- 1) Josip Horvat, Politi~ka povijest Hrvat- ska koji su ih ophrva- ske, Zagreb, 1990, 2 toma, tom 2, 158. (Pr- li. U 11 sati prethodne vobitno objavljeno pod naslovom Politi~ka povijest Hrvatske, 1918–1929, Zagreb, no}i kona~no je zavr- 1938). Horvat, poznati novinar, bio je sve- {ena dugotrajna i na- dok nekih od najva`nijih doga|aja u periodu formiranja Jugoslavije. Njegova knjiga je dragocen i lako ~itljiv opis Jugoslavi- je iz 20-ih godina koji je dao jedan savremenik. 36 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Smrt i ujedinjenje 37

peta rasprava o ujedinjenju sa Srbijom zapo~eta 23. sti. Nakon Prvog balkanskog rata 1912. godine novembra. Narodno vije}e je sazvano u vreme kad se osmanlijsko prisustvo u Evropi bliìlo se potpunom Habzbur{ka monarhija brzo raspadala. Italijanske tru- kraju. Drugi balkanski rat gotovo je udvostru~io teri- pe su ulazile u Dalmaciju, a socijalni nemiri ugroàva- toriju Srbije i oja~ao njen ugled me|u Ju`nim Slove- li su vlast u novoj dràvi. Samo susedna Srbija, sa svo- nima koji su ìveli u Austrougarskoj. U vreme kad je jom obnovljenom i pobedni~kom vojskom i oja~anim nadvojvoda Franc Ferdinand, naslednik habzbur{kog me|unarodnim ugledom, ~iji je cilj od samog po~etka prestola, ubijen u Sarajevu (28. juna 1914. godine), vi- rata bio oslobo|enje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slove- {e od polovine budu}e Jugoslavije bilo je deo Austro- naca, mogla je pruìti ose}aj sigurnosti i za{tite. ugarske: Slovenija, Hrvatska, Vojvodina i Bosna i Her- Zbog guste magle voz je morao da se kre}e sporije cegovina. Jedino su Srbija (koja je obuhvatala dana- nego obi~no i seoska podru~ja koja su promicala pod- {nje Kosovo i Makedoniju) i Crna Gora bile nezavisne setila su delegate na tek prohujalo ratno razaranje. dràve. Atentator na nadvojvodu bio je dvadesetogo- Delegacija je u 11 uve~e stigla u Zemun, gde je preno- di{nji Gavrilo Princip, ~lan Mlade Bosne, revolucio- }ila, a slede}eg jutra je pre{la Dunav i stigla u Beo- narnog omladinskog pokreta koji se borio protiv Dvoj- grad. Tu su ih do~ekale razdragane gomile Srba i mane monarhije i za ujedinjenje Ju`nih Slovena pod nje- lobrojne politi~ke vo|e koje su se nalazile u gradu.2 nom vla{}u sa Srbijom. Iako su mladobosanci dobija- Zagreba~ka delegacija je doputovala u Beograd da bi li oru`je i finansijsku pomo} od tajne srpske organiza- pozvala srpske vo|e da proglase ujedinjenje Ju`nih cije Ujedinjenje ili smrt (poznate kao Crna ruka), na Slovena u jednu dràvu. Tekst poziva sastavilo je Na- ~ijem ~elu je bio pukovnik Dragutin Dimitrijevi} Apis, rodno vije}e na istorijskoj sednici odrànoj 23-24. no- zvani~ni Beograd nije stajao iza atentata. Ipak, ubi- vembra. Na kraju sednice velika ve}ina ~lanova glasa- stvo nadvojvode bilo je za Be~ i Budimpe{tu idealna la je za ujedinjenje sa Srbijom, ali je tome prethodila prilika da se re{e opasnosti koju je Srbija predstavlja- ù~na rasprava. Gledano unazad, tada pokrenuti glav- la za imperiju. Kad je Beograd odbacio ultimatum, ni argumenti i pitanja bili su osnova i budu}ih raspra- Austrougarska je 28. jula objavila rat Srbiji. Pokazalo va o institucionalnoj strukturi jugoslovenske kraljevi- se da je to bio po~etak Pr- 3) Kratak opis formiranja Jugoslavije vidi ne te stoga zasluùju bliù analizu. Pre detaljnijeg raz- vog svetskog rata.3 u Slobodan Jovanovi}, Ustavno pravo Kra- ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, matranja diskusije u Narodnom vije}u, potrebno je Ratni ciljevi Srbije uklju- 1995 (prvi put objavio Geca Kon 1924), ukazati na kontekst u kojem se ona odvijala. ~ivali su i {irenje teritorije 31–51. Put ka ujedinjenju i me|unarodne na ra~un Habzbur{ke mo- dimenzije tog procesa analizirani su u Ko- sta St. Pavlowitch, “The First World War Prvi svetski rat i jugoslovensko pitanje narhije. Po~etkom septem- and the Unification of Yugoslavia”, i An- Da bi se stvorila nezavisna i ujedinjena Jugoslavija, bra 1914. godine srpska ko- drej Mitrovi}, “The Yugoslav Question, The First World War, and the Peace Conferen- Osmanlijska i Habzbur{ka monarhija morale su propa- aliciona vlada Nikole Pa{i}a ce, 1914–1929”, oba u Dejan \oki}, (ur.), 2) Ibid., 131. Yugoslavism: Histories of a Failed Idea, 1918–1992, London and Madison, WI, 2003, 27–41, odnosno 42–56. 38 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Smrt i ujedinjenje 39

obavestila je svoje saveznike da joj je cilj da od Srbi- i srpskih pandana u Habzbur{koj monarhiji, gde se ta je stvori “jednu jaku jugozapadnu slovensku dràvu, u ideja pojavila u prvoj polovini devetnaestog veka. Kad ~iji bi sastav u{li svi Srbi i svi Hrvati i svi Slovenci”.4 je rat po~eo, srpska vlada se konsultovala s vode}im Vlada, prethodno evakuisana u Ni{, zvani~no je pro- intelektualcima zemlje koji su i ranije ispoljavali ve}e glasila 7. decembra da je njen cilj “oslobo|enje i uje- interesovanje za jugoslovenstvo.8 Srpske politi~ke vo- dinjenje sve na{e neslobodne bra}e Srba, Hrvata i Slo- |e nisu koristile termin “Velika Srbija”, bar ne u zva- venaca”.5 Nekoliko ~inilaca motivisalo je jugosloven- ni~nim dokumentima. Vojni lideri su ga pominjali, stvo srpske vlade. Velika dràva je imala ve}e {anse da mada vi{e u sklopu opisa “snage” i “slave” nego ne- se u budu}nosti suprotstavi neprijateljskim silama kao kog politi~kog programa.9 U stvari, ovaj termin su ~e- {to je Habzbur{ka monarhija. Takva dràva bi uspe{no {}e upotrebljavali zapadni saveznici Srbije nego sami mogla da ostvari ujedinjenje etni~ki srodnih ju`noslo- Srbi.10 venskih naroda; postojanje jugoslovenske ideja dava- Srbija je moralno i finansijski podràvala stvaranje lo je neophodnu ideologiju. Pored etni~kog srodstva, Jugoslovenskog odbora, grupe ju`noslovenskih politi- Ju`ne Slovene je povezivala i ~injenica da je pretila ~ara i intelektualaca izbeglih iz Habzbur{ke monarhi- opasnost od sveop{te nema~ke ekspanzije. I kona~no, je koja je od maja 1915. godine do kraja rata imala se- ujedinjenje bi sprovela Srbija koja se jo{ pre rata raz- di{te u Londonu. Na ~elu Odbora nalazila su se dva vila u centar borbe za oslobo|enje Ju`nih Slovena.6 Hrvata iz Dalmacije – Ante Trumbi} i Frano Supilo – Me|u ministrima u srpskoj vladi postojala je izvesna a aktivnosti te organizacije uglavnom su bile propa- zbrka u vezi s ta~nim zna~enjem jugoslovenstva: da li gandne.11 Posle vojnog po- 8) Vidi Ljubinka Trgov~evi}, Nau~nici Srbi- je to pre svega ideja o srpsko-hrvatskom jedinstvu ili raza Srbije krajem 1915. go- je i stvaranje jugoslovenske dràve, 1914 –1920, Beograd, 1986, i poglavlje iste treba obuhvatiti i Slovence – mo`da ~ak i Bugare? dine i epskog povla~enja autorke “South Slav Intellectuals and the Druga pitanja ticala su se odgovaraju}eg imena nove preko crnogorskih i alban- Creation of Yugoslavia”, u \oki} (ur.), nacije i nove dràve, a po- skih planina u zimu 1915– Yugoslavism, 222–237. 4) Milorad Ekme~i}, Ratni ciljevi Srbije 9) Mitrovi}, Srbija, 141. 1914–1918, Beograd, drugo izdanje, 1990, stojala je i nedoumica da li –1916. godine, kralj Petar I, 10) Ibid. ^lanak o stvaranju Jugoslavije 89. Vladu su formirali Pa{i}evi radikali, sa- ideja o svesrpskom ujedi- vlada i desetkovana vojska objavljen 7. decembra 1918. godine u lon- mostalni radikali i naprednjaci. donskom Tajmsu nosio je naslov “Velika 5) “Izjava kr.†aljevske‡ srpske vlade u Na- njenju (uklju~uju}i i plano- na{li su uto~i{te na gr~kom Srbija: Regent prihvata ponudu oslobo|e- rodnoj Skup{tini”, Ni{, 7. decembar (24. ve za ujedinjenje Srbije i ostrvu Krfu. Kombinacija nih Slovena”. novembar po starom kalendaru) 1914, Crne Gore) i jugoslovenstvo tako nesigurne situacije i 11) Trumbi} i Supilo su bili me|u retkim Dokumenti o postanku Kraljevine Srba, Hr- ~lanovima Odbora koji su, da bi sa~uvali 7 vata i Slovenaca, 1914–1919 (sakupio Fer- mogu i}i ruku podruku. pritiska sila Antante koje su nezavisan poloàj, odbili da primaju fi- do [i{i}), †nadalje Dokumenti‡, Zagreb, Politi~ke elite Srbije prihva- traìle da se Srbija odrekne nansijsku pomo} srpske vlade. Srpska vla- 1920, 10. da je imala svog predstavnika u Odboru 6) Andrej Mitrovi}, Srbija u Prvom svet- tile su ideju jugoslovenstva pretenzija na Dalmaciju i (kasnije je to bio Stojan Proti}, ~lan Radi- skom ratu, Beograd, 2. izd., 2004, 138. mnogo kasnije od hrvatskih Istru u korist Italije kako bi kalne stranke i prvi predsednik vlade Kra- 7) Ibid., 139. O planovima za ujedinjenje ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca), a Dinko Srbije i Crne Gore vidi u Dimitrije Vujovi}, Trinajsti} bio je predstavnik Jugosloven- Ujedinjenje Crne Gore i Srbije, Titograd, skog odbora pri srpskoj vladi na Krfu. 1962. 40 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Smrt i ujedinjenje 41

ova stupila u rat na strani Saveznika – u skladu s obe- Aleksandar nastavio je da javno podràva jugosloven- }anjem koje su Italiji dale Britanija, Francuska i Rusi- sku opciju.13 U aprilu te godine, na prijemu u london- ja tajnim ugovorom sklopljenim u aprilu 1915. godine skom hotelu Klarid`,14 Aleksandar je rekao svojim bri- u Londonu – navodno je navela Pa{i}a da preispita tanskim doma}inima: “Srpska vojska se borila za ideal “maksimalisti~ki” cilj svoje vlade – jugoslovensko uje- ka kojem smo vekovima 13) Aleksandar je bio mla|i sin kralja Pe- dinjenje. Umesto toga, morao se zadovoljiti, bar tre- stremili. Taj ideal je ujedi- tra I i crnogorske princeze Zorke koja je nutno, pro{irenjem Srbije koje bi obuhvatilo Crnu Go- njenje u jednu otad`binu umrla pre nego {to je njen mu` krunisan 1903. godine. Aleksandar je postao pre- ru, Bosnu i Hercegovinu i mo`da delove Hrvatske na- svih Srba, Hrvata i Slovena- stolonaslednik 1909. godine jer je stariji seljene Srbima. ca, jer oni su jedan narod, s brat \or|e imao preku narav i smatran je nepogodnim za budu}eg kralja. U junu Me|utim, pogre{no bi bilo zaklju~iti da su velike si- istom tradicijom, istim jezi- 1914. godine Aleksandar je progla{en za le ponudile Pa{i}u “Veliku Srbiju”. Srbija nije bila pot- kom, istim te`njama, ali ga princa-regenta i otad je vladao u ime svog pisnica Londonskog ugovora i Pa{i} je za njegovu sa- je zla sudbina podelila.”15 bolesnog oca kralja Petra I. Postao je kralj nakon Petrove smrti 1921. godine. drìnu saznao indirektno, od srpskih diplomatskih Sumnja da srpska vlada u 14) U julu 1945. godine u istom tom ho- predstavnika u Parizu i Rimu i Frane Supila. Ta~no je izbegli{tvu nije vi{e ~vrsto telu ro|en je Aleksandrov unuk i imenjak. Britanska vlada je jedan apartman u hote- da su u leto 1915. godine, u bezuspe{nom poku{aju da opredeljena za Jugoslaviju lu proglasila jugoslovenskom teritorijom namame Bugarsku da stane na njihovu stranu, Save- dovela je do sukoba u Jugo- na 24 sata kako bi naslednik krune bio ro- znici ponudili srpskoj vladi teritorijalnu nadoknadu slovenskom odboru. Supilo |en u “Jugoslaviji”. Na kraju Drugog svetskog rata jugoslovenske komunisti~ke vla- na ra~un Habzbur{ke monarhije ako odustane od svog je èleo da Odbor prekine sti su svrgnule dinastiju Kara|or|evi}a i dela u Makedoniji (koji je Srbija osvojila u balkanskim odnose s Pa{i}em i njego- zabranile joj povratak u zemlju. ratovima), ali sli~ne nagodbe oko teritorija nisu bile vim ministrima, ali je Trum- 15) “Deputation to the Prince Regent: A Nation’s Ideal”, The Times, 6. april 1916. retke za vreme rata mada sve do poslednjeg trenutka bi} odbio da zauzme tako Aleksandrova izjava ne samo {to pokazuje nije bilo mnogo onih koji su mogli predvideti raspad radikalan stav. U tome su ga da je on rano usvojio jugoslovenstvo nego i pruà uvid u na~in na koji je shvatao ju- Habzbur{ke monarhije, a pogotovu ne ishod rata i ka- podràli drugi ~lanovi koji goslovensku nacionalnost. Nakon uspo- ko }e posle njega izgledati mapa Evrope. Srpska vlada su verovali da se dve strane stavljanja diktature 1929. godine Aleksan- je bila sklonija stvaranju velike ju`noslovenske drà- moraju zajedno zalagati za dar je poku{ao da odozgo nametne “integralno” jugoslovenstvo. Tada su, kao i ve i svakako je diskutabilno da li je na kraju rata bila ujedinjenje i da }e se nakon 1916. godine, on (i drugi “integralni” Ju- 12) Stoga je nekorektno tvrditi, kao {to se mogu}na odrìva alternati- rata na}i re{enje za sve raz- gosloveni) tvrdili da Srbi, Hrvati i Slovenci pripadaju jednoj, etni~koj naciji koju je poslednjih godina ~ini u nenau~nim i neva.12 like. Supilo je u znak prote- kim nau~nim krugovima u Srbiji, da je srp- strana vladavina vekovima delila. sko vo|stvo napravilo sudbonosnu gre{ku Iako je 1916. godine Pa{i} sta iza{ao iz Odbora i tako 16) Vi{e o Jugoslovenskom odboru, nje- ili podnelo plemenitu `rtvu kad se oprede- zaista po~eo da preispituje okon~ao politi~ku karijeru i govom odnosu s Pa{i}evom vladom i ne- sigurnom me|unarodnom poloàju vidi u lilo za Jugoslaviju, a ne za veliku srpsku stav o stvaranju Jugoslavi- pre svoje prerane smrti na- dràvu. Vidi raspravu izme|u Dubravke Gale Stokes, “The Role of the Yugoslav 16 Stojanovi} i Koste Nikoli}a, dvoje beo- je, srpski prestolonaslednik redne godine. Committee in the Formation of Yugosla- gradskih istori~ara sa suprotnim stavovi- via”, u Dimitrije \or|evi} (ur.), The Crea- ma o tom pitanju, Vreme, br. 624, 19. de- tion of Yugoslavia, 1914–1918, Santa Bar- cembar 2002, i br. 628, 16. januar 2003. bara, CA, 1980, 51–67. 42 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Smrt i ujedinjenje 43

Sukob izme|u Trumbi}a i Supila nije bio jedino ne- je. Iako se Aleksandar oslobodio opasnog politi~kog slaganje u Odboru. înjenica da je Odbor zavisio od protivnika, ceo doga|aj je destabilizovao vladu, po- Srbije i Antante, da nije imao politi~ku legitimnost i gor{ao odnose izme|u Pa{i}a i princa-regenta i done- da mu je ~lanstvo bilo me{ovito – ve}inom sastavlje- kle naneo {tetu me|unarodnom ugledu Srbije.19 Gle- no od Hrvata, ali i od Srba i Slovenaca – stvorila je dano unazad, to je bio jedan od prvih znakova auto- antagonizme. Ovo unutra{nje nejedinstvo navelo je kratskih te`nji princa-regenta.20 Toma{a G. Masarika, prvog predsednika êhoslova~ke Kad je re~ o me|unarodnoj areni, ulazak Sjedinjenih nakon rata, da primeti da je Jugoslovenski odbor ve} Ameri~kih Dràva u rat u aprilu i povla~enje Rusije 1916. godine bio “opasno raskliman”, a Jovana Jova- nakon Novembarske (po starom kalendaru, Oktobar- novi}a Piòna, srpskog izaslanika u Londonu (i budu- ske) revolucije ozna~ili su dvostruku prekretnicu. }eg lidera Saveza zemljoradnika), da u maju 1917. go- Ameri~ki predsednik Vilson zalagao se za pravo malih dine zapi{e u svom dnevniku da zbog unutra{njih po- nacija na samoopredeljenje i suprotstavljao se praksi dela Jugoslovenski odbor vi{e ne funkcioni{e.17 To je tajnih ugovora.21 Istovremeno, Pa{i} je izgubio mo}- bez sumnje oslabilo poloàj Odbora u odnosu na srp- nog saveznika u Rusiji budu}i da je ona na jugoslo- sku vladu i one ju`noslovenske vo|e koje su ostale u vensko ujedinjenje gledala sumnji~avo i verovatno bi- Austrougarskoj. la sklonija pro{irivanju teritorija Srbije.22 Godina 1917. bila je naro~ito puna doga|aja. U fe- Sa ju`noslovenskog stanovi{ta, svakako najzna~aj- bruaru je u topli~kom kraju u Srbiji izbio spontan niji doga|aj 1917. godine bio je sastanak na Krfu ko- ustanak protiv okupacionih snaga, ali je ve} slede}eg ji su u junu i julu odràli srpska vlada i Jugoslovenski meseca surovo ugu{en.18 U maju su Ju`ni Sloveni pod odbor. Oni su izdali zajedni~ku deklaraciju u kojoj se habzbur{kom vladavinom odlu~no zahtevali ve}u kaè da }e se posle rata Srbi, Hrvati i Slovenci, “po- autonomiju unutar carevine. U prole}e se razbuktala znati pod imenom Ju`nih Slovena ili Jugoslovena”, borba za vlast: na jednoj strani su bili princ-regent ujediniti u jednu dràvu, “ustavnu, demokratsku i par- Aleksandar i grupa njemu lojalnih oficira (poznata lamentarnu monarhiju na 19) U znak protesta, nezavisni radikali i kao Bela ruka), na drugoj strani pukovnik Apis i Crna ~elu s dinastijom Kara|or- naprednjaci podneli su ostavke u vladi. Detaljniju analizu su|enja vidi u David ruka, a na tre}oj Pa{i}evi radikali. Crna ruka je optu- |evi}a”, ~ije }e ime biti MacKenzie, The “Black Hand” on Trial: Sa- èna za zaveru protiv vlade pa ~ak i za planiranje “Kraljevina Srba, Hrvata i lonika, 1917, Boulder, CO., 1995. 23 20) Mitrovi}, Srbija, 261. 17) Masarik i Jovanovi} navedeni su u atentata na princa-regenta. Slovenaca”. Tako je una- 21) Za pravo naroda na samoopredeljenje Dragoslav Jankovi}, Jugoslovensko pitanje Posle montiranog procesa pred, pre nego {to je dràva i protiv tajnih ugovora bio je i Vladimir Ilji~ i Krfska deklaracija 1917. godine, Beograd, Lenjin, ali iz druk~ijih ideolo{kih razloga. 1967, 131, i 185n. Srbi koji su studirali u odrànog u Solunu, u junu stvorena i pre nego {to su 22) Vidi Michael Boro Petrovich, “Russia’s Francuskoj dali su Jovanovi}u nadimak Pi- su pogubljeni Apis i jo{ dva odluke od vitalnog zna~aja Role in the Creation of the Yugoslav Sta- òn (srpska transkripcija francuske re~i pi- ~lana ove tajne organizaci- pro{le demokratsku prove- te, 1914–1918”, u \or|evi} (ur.), The Crea- geon – golub) zbog njegovog elegantnog tion of Yugoslavia, 73–94. odevanja i drànja. 23) Podrobniju analizu Krfske deklaracije 18) Vi{e o ovom ustanku vidi u Mitrovi}, vidi u Jankovi}, Jugoslovensko pitanje, Srbija, 356–370. 189–207, 288–298. 44 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Smrt i ujedinjenje 45

ru, odre|eno da }e ujedinjena dràva biti monarhija da su njihovi argumenti preovladali.27 Obe strane su pod vladavinom srpske dinastije. se sloìle da budu}a dràva bude monarhija s dinasti- U raspravi s Pa{i}evim radikalima sredinom 20-ih jom Kara|or|evi}a na ~elu. Tvrdnja da Srbi, Hrvati i godina Trumbi} je tvrdio da je na Krfu odlu~no odba- Slovenci pripadaju istoj etni~koj grupi uop{te nije do- cio centralizam.24 Me|utim, on je bio rezervisan i prevo|ena u pitanje. Oni su posmatrani kao “plemena” ma federalizmu i, mada se na sastanku na Krfu zala- jednog “troimenog naroda”.28 Pobornici ju`nosloven- gao za {iroku regionalnu autonomiju, zaklju~io je: “Ja skog ujedinjenja nazivali su srpsko-hrvatsko-slove- nemam nikakve zanose za federalno organizovanje, na~ku naciju i “jugoslovenskom” nacijom ili, kako se jer ne vidim u njemu bolju pogodbu za napredovanje u to vreme govorilo, “rasom”, a ponekad i “jugoslo- na{eg narodnog ìvota.”25 Ve}ina ~lanova Jugoslo- venskim plemenom” ili “srpsko-hrvatsko-slovena~- venskog odbora podràla je Trumbi}a i koncept uni- kim plemenom”. tarne decentralizovane dràve, ali je bilo i onih koji su Jo{ pre rata su i protivnici i zagovornici jugosloven- podràli srpske centralisti~ke argumente.26 Otuda, iako skog ujedinjenja smatrali da su Srbi i Hrvati jedan na- su obe strane formalno odbacile federalizam, centrali- rod. Tako su prilikom austrougarskog popisa iz 1910. zam nije bio op{teprihva}ena alternativa. Protivnici godine, izme|u ostalih nacionalnosti u carevini, popi- centralizma zalagali su se za kompromisno re{enje, si- sani i “Srbohrvati”. Istaknuti britanski stru~njak za stem vladavine koji nije ni centralisti~ki ni federali- istoriju Ju`nih Slovena (koji je kasnije davao sna`nu sti~ki, ali nisu u potpunosti obrazloìli {ta bi to pod- podr{ku Jugoslovenskom odboru) R. V. Siton-Votson razumevalo. napisao 1911. godine da Srbi pripadaju jednoj, jugo- Dràvnici koji su u~estvovali na Krfskoj konferen- slovenskoj “rasi” koja }e se na kraju ujediniti kao {to ciji nisu precizirali da li budu}a dràva treba da bude su to u~inile italijanska odnosno nema~ka “rasa” u decentralizovana ili decentralizovana i istori~ari ih ~e- vetnaestom veku.29 U septembru 1914. godine, tri mesto krive za taj propust. Nakon ujedinjenja obnovlje- seca pre Ni{ke deklaracije, Siton-Votson je hvalio na je rasprava o obliku dràvnog ure|enja koji bi bio Tajms zbog pisanja o “na{im vite{kim srpskim save- najbolji za zemlju. Centralisti su na kraju pobedili, ali znicima”. “Krajnje je vreme da sjajni kvaliteti srpsko- je to dovelo da krize koja }e sve vreme izme|u dva hrvatske rase budu {ire shva}eni kod nas”, napisao je svetska rata rastrzati Jugoslaviju. Me|utim, razlike is- i dodao: 27) Ibid., 244. poljene na sastanku na Krfu nisu bile tako izrazite 28) Ibid., 221–222. U to vreme re~ “nacija” nije ~esto upotrebljavana. Smatralo se kao {to }e se kasnije obi~no misliti. Moglo bi se re}i Ali nije dovoljno da se da se bosanski Muslimani razlikuju od Sr- da su, iako nije utvr|eno kakav }e biti sistem vlada- prema Srbiji pona{amo ba i Hrvata samo po religiji, a pravoslavni vine, i centralisti i protivnici centralizma napustili s pa`njom. U celini gle- Crnogorci i Makedonci su svrstavani u srpsko “pleme” iako me|u Makedoncima 24) Ivo Banac, The National Question in konferenciju s uverenjem dano, ju`noslovensko pi- nije bilo mnogo onih koji su se zaista ose- Yugoslavia: Origin, History, Politics, Ithaca, }ali kao Srbi. NY, 1994, 124. 29) R. W. Seton-Watson, The Southern 25) Jankovi}, Jugoslovensko pitanje, 236. Slav Question and the Habsburg Mo- 26) Ibid., 237–240. narchy, London, 1911, 336. 46 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Smrt i ujedinjenje 47

tanje jedno je od najva`nijih pitanja koja je otvo- jezika, ali su u tom periodu mnogi Slovenci videli se- rio ovaj rat; i ve} se bliì dan kad se, zajedno s na- be – a tako su ih videli i drugi – kao deo jugosloven- {im prijateljima u Rusiji, moramo potruditi da ske nacije.32 Otuda su ~ak i dobri poznavaoci ju`no- obezbedimo trajno re{enje. Ugroèna je budu}nost slovenskih prilika govorili o srpsko-hrvatskom i srp- srpske, hrvatske i slovena~ke rase. Pokret za uje- sko-hrvatsko-slovena~kom jedinstvu onako kako je to dinjenje tri srodna naroda brzo je oja~ao tokom ~inio Siton-Votson u navedenom pismu. Ju`nosloven- prethodnih pet godina i ni{ta ne moè zaustaviti ske vo|e ponekad su preterano nagla{avale jedinstvo njegov razvoj.30 triju “plemena”, mo`da zato {to su imali u vidu da Amerika podràva princip nacionalnog samooprede- S obzirom na ~injenicu da je Italija bila prepreka stva- ljenja. Oni su se ~esto pozivali i na srpsko-hrvatsko- ranju jugoslovenske dràve, donekle je ironi~no to {to slovena~ko jezi~ko jedinstvo iako su znali da se slove- je pokret za jugoslovensko ujedinjenje ~esto upore|i- na~ki jezik razlikuje od srpsko-hrvatskog.33 van s italijanskim pokretom za ujedinjenje. Drugi is- Kad je izbio rat, Jugosloveni pod habzbur{kom vlada- taknuti britanski istori~ar D`. M. Trevelijan se}ao se, vinom uglavnom su morali da se izjasne kao lojalni po- tako|e u Tajmsu, svoje predratne posete Srbiji. On se danici Monarhije. Antisrpski neredi nakon atentata u susretao s mladim ljudima koji su o Srbiji govorili kao Sarajevu stvorili su atmosferu neprijateljstva ne samo o novom Pijemontu i video je knjige o italijanskom prema Srbima nego i prema jugoslovenski nastrojenim Risor|imentu u beogradskim knjiàrama, kao i “na Hrvatima i Slovencima. Me|utim, u kasnijim fazama 30) R. W. Watson, “Southern Slav Patrio- stolu ~ekaonice u Ministar- rata stvari su po~ele da se menjaju. Godine 1917. ju`no- tism”, pismo upu}eno uredniku, The Times, stvu spoljnih poslova”. “Sr- slovenski ~lanovi be~kog Rajhsrata (parlamenta) osno- 16. septembar 1914. U svojim kasnijim spisima Siton-Votson je nastavio da po- bija sad zaista vodi rat za vali su sopstvenu parlamentarnu grupu – Jugosloven- smatra Srbe i Hrvate (a ponekad i Sloven- oslobo|enje sli~an onome ski klub – kao {to su to prethodno u~inili ~e{ki i poljski ce) kao jednu naciju; vidi, na primer, ~la- koji je poveo Pijemont u poslanici.34 Klub, kojim je predsedavao Anton Koro{ec, nak “The Background of the Yugoslav Dic- tatorship”, Slavonic Review, sv. 10, br. 29, ime drugih italijanskih pro- vo|a Slovenske ljudske stranke (i u me|uratnom perio- decembar 1931, 363–376. vincija”, napisao je Treveli- du jedna od najuticajnijih li~nosti na jugoslovenskoj 31) G. M. Trevelyan, “Aims of a Small Na- tion”, pismo upu}eno uredniku, The Times, jan. “A Rusija igra ulogu politi~koj sceni), izdao je 30. 32) Mitja Velikonja, “Slovenia’s Yugoslav 18. septembar 1914. \uzepe Garibaldi i Napoleona III”31 †koji je po- maja 1917. godine deklara- Century” u \oki} (ur.), Yugoslavism, 84 –99, 86. italijanski revolucionari nadahnuli su i ju- dràvao italijanski naciona- ciju sa slede}im zahtevom: goslovenski i srpski nacionalni pokret. Mi- 33) Jankovi}, Jugoslovensko pitanje, hailo Pupin, ameri~ki nau~nik srpskog po- lni pokret‡. 227–228. Bez obzira na to, tokom celog rekla, se}ao se kako je u njegovom srp- Slovenci nisu poistove}i- Potpisani narodni za- me|uratnog perioda jezik je nazivan srpsko-hrvatsko-slovena~kim. skom selu na jugu Ma|arske (u dana{njoj vani sa Srbima i Hrvatima stupnici u “Jugosloven- Vojvodini) Garibaldi nazivan “italijanskim 34) Najpodrobniji i najkorisniji prikaz ju- Kara|or|em”. Na zidovima dnevne sobe uglavnom zbog posebnog skom klubu” udruèni, `noslovenske politike u Habzbur{koj mo- Pupinovih su, pored slavske ikone, visile i narhiji, koji se bavi pre svega srpsko-hr- slike Kara|or|a, ruskog cara i Garibaldija. vatskim odnosima i sadrì mnoge citate iz Pupin, From Immigrant to Inventor, New primarnih izvora, vidi u Bogdan Krizman, York, 1960 (prvi put objavljeno 1922), 8. Hrvatska u Prvom svjetskom ratu: Hrvat- sko-srpski politi~ki odnosi, Zagreb, 1989. 48 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Smrt i ujedinjenje 49

izjavljuju, da na temelju narodnog na~ela i hrvat- arskom revolucijom u Rusiji i {irim kontekstom Evro- skoga dràvnoga prava zahtijevaju ujedinjenje pe: “Taj zahtjev za potpunom ravnopravno{}u svih svih zemalja u monarhiji, u kojima ìve Slovenci, naroda u Monarhiji”, rekao je Paveli}, “dobio je poja- Hrvati i Srbi, u jedno samostalno, od svakoga go- ~ano svoje znamenovanje onim ~asom kad se demo- spodstva tu|ih naroda slobodno i na demokratskoj kratski duh iz velike i prosvije}ene Rusije po~eo neo- podlozi osnovano dràvno tijelo, pod èzlom Hab- doljivom snagom {iriti ostalim zemljama Evrope.”40 sbur{ko-lorenske dinastije, te }e se sa svom sna- Majska deklaracija je bila zna~ajna ne samo po tome gom zauzeti za ostvarenje ovoga zahtjeva svoga {to je aktivnosti usmerene na stvaranje Jugoslavije jednog te istog naroda.35 unutar Monarhije pro{irila i na Sloveniju – koju je Be~ dotad smatrao, uop{teno gledano, lojalnijom od Hr- Dakle, Majska i Krfska deklaracija su se razlikovale u vatske – nego i po tome {to je alarmirala srpsku vla- jednoj klju~noj stvari: Krfska se zalagala za nezavisnu du i Jugoslovenski odbor jer je pokazala da Jugoslo- Jugoslaviju, a Majska je pozivala Ju`ne Slovene pod veni u Habzbur{koj monarhiji polako preuzimaju ini- habzbur{kom vladavinom da se ujedine u okviru Mo- cijativu.41 Prema tome, mogu}no je da je Majska de- narhije, {to se delimi~no zasnivalo na hrvatskom dràv- klaracija ubrzala sazivanje konferencije na Krfu koja nom pravu.36 Zajedni~ko im je bilo pominjanje principa je usledila posle nekoliko nedelja. 35) Deklaracija Jugoslovenskog kluba nacionalnog samoopredelje- Kad je 1918. godine car Karlo (koji je nasledio Fra- (Be~, 30. maj 1917), Dokumenti, 94. nja koji su u to vreme zastu- nju Josifa 1916. godine) poslao grofa I{tvana Tisu u ju- 36) Re~ je o ideologiji koja je nagla{avala trajno postojanje hrvatske dràvnosti zapale Sjedinjene Ameri~ke `ne delove carevine da bi sagledao situaciju na terenu, snovane na pravnim dokumentima i sabo- Dràve.37 To {to je Amerika postalo je jasno da Habzburgovci ne}e mo}i jo{ dugo ru. Vidi Mirjana Gross, Povijest prava{ke odbacivala politiku tajnih da kontroli{u ju`noslovenske teritorije. Tisa je bio za- ideologije, Zagreb, 1973. 37) Arument da ove dve deklaracije nisu ugovora i zalagala se za pra- panjen neprijateljskim i antihabzbur{kim ~uvstvima s me|usobno isklju~ive kao {to se ~esto ve- vo na nacionalno samoopre- kojima se suo~io, pa ipak je lojalnom hrvatskom gene- ruje vidi u K. St. Pavlowitch, “Tne First World War”, 34. deljenje i{lo je u prilog jugo- ralu Stjepanu Sarkoti}u rekao da je Ma|arska i dalje 38) Ovo je uverljivo pokazano u Mitrovi}, slovenskom ujedinjenju.38 jaka i da }e se razra~unati s neprijateljima.42 “The Yugoslav Question”, 46. Deklaracija Jugosloven- Doga|aji u oktobru i no- 40) Krizman, Hrvatska u Prvom svjetskom 39) Koalicija glavnih hrvatskih stranaka i ratu, 109. Paveli} je naravno mislio na stranaka Srba pod habzbur{kom vladavi- skog kluba s odobravanjem vembru 1918. godine odvi- Martovsku (po starom kalendaru, Februar- nom zastupala je stav o “narodnom jedin- je primljena u hrvatskom jali su se velikom brzinom, sku) revoluciju. stvu” Srba, Hrvata i Slovenaca i zalagala se saboru. Ante Paveli}, ugled- jedan za drugim. Srpska 41) K. St. Pavlowitch, “Tne First World za njihovo ujedinjenje u jedinstvenu drà- War”, 33. Pored Koro{ca, ~lanovi Jugoslo- vu. Godine 1906. Hrvatsko-srpska koalici- ni ~lan Hrvatsko-srpske ko- vojska je uspe{no oslobodi- venskog kluba su bili i 22 Slovenca, 12 Hr- ja pobedila je na izborima za sabor i osta- 39 alicije, odu{evljeno je pola zemlju, u{la u Beograd 1. vata i dva Srbina. Me|utim, iz nejasnih la najve}a grupacija sve do raspu{tanja razloga, ta dva Srbina nisu potpisala Maj- sabora 1918. godine. Pomenutog Antu Pa- vezao deklaraciju sa Febru- novembra i dva dana kasni- sku deklaraciju. Mitrovi}, Srbija, 432. veli}a (zubara po profesiji) ne treba brkati 42) Krizman, Hrvatska u Prvom svjetskom sa usta{kim vo|om istog imena (koji je po ratu, 261; K. St. Pavlowitch, “Tne First profesiji bio advokat). World War”, 35. 50 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Smrt i ujedinjenje 51

je iz njega isterala i poslednje neprijateljske vojnike. Ono {to se desilo 29. oktobra bilo je deo istog pro- Jugosloveni u Habzbur{koj monarhiji formirali su 8. cesa koji je doveo do toga da 1. decembra u Beogradu oktobra Narodno vije}e – de facto vladu sa sedi{tem u bude progla{eno ujedinjenje. Dràva Slovenaca, Hrva- Zagrebu. Koro{ec je izabran za predsednika, a Paveli} ta i Srba bila je u tom smislu “privremena” Jugoslavi- i Svetozar Pribi}evi}, vo|e hrvatskog odnosno srpskog ja i trajala je sve dok “prava”, koja je obuhvatala i Sr- krila u Hrvatsko-srpskoj koaliciji, postali su potpred- biju i Crnu Goru, nije progla{ena. To }e biti istaknuto sednici. Narodno vije}e je 29. oktobra proglasilo for- u obra}anju Narodnog vije}a princu-regentu Srbije 1. miranje i nezavisnost nacionalno ujedinjenje suverene decembra 1918. godine. Dràve Slovenaca, Hrvata i Srba “na cijelom etnograf- Vo|e tri organizacije koje su predstavljale Ju`ne skom podru~ju toga naroda”.43 Ban Hrvatske Antun Slovene – srpske vlade, Narodnog vije}a i Jugoslo- Mihalovich raspustio je sabor kao nepotreban i Hrvat- venskog odbora – sastale su se po~etkom novembra ska je prestala da postoji. Redosled doga|aja pokazu- 1918. godine u @enevi da bi razgovarale o ujedinje- je legalisti~ki na~in razmi{ljanja karakteristi~an za nju. Cilj sastanka, kojem su prisustvovali i predstav- habzbur{ku tradiciju koja je po{tovana ~ak i u vreme nici srpske opozicije, bio je sastavljanje deklaracije o revolucionarnih promena i raspada Monarhije. jugoslovenskom ujedinjenju koja }e biti predstavljena Iako neki Hrvati isti~u da je Hrvatska izgubila dràv- silama Antante, ali neslaganja su odmah izbila na po- nost (koju je navodno sa~uvala uprkos sporazumu – Pac- vr{inu. Za razliku od Pa{i}a koji je smatrao da je Sr- ta Conventa – sklopljenom s Ma|arskom 1102. i pripaja- bija u najboljem poloàju da zastupa jugoslovensku nju Austriji 1526–1527. godine) tek po{to se ujedinila sa stvar te da stoga treba da igra vode}u ulogu, pred- Srbijom, ~injenica je da je vi{e od mesec dana pre progla- stavnici Narodnog vije}a su tvrdili da Dràva Slove- {enja ujedinjenja hrvatski sabor raspu{ten sopstvenom naca, Hrvata i Srba treba da bude ravnopravan part- voljom. Srbija je `rtvovala svoj suverenitet nakon ulaska ner Srbije. Njih su podràli Jugoslovenski odbor i srp- 43) Jovanovi}, Ustavno pravo, 34. U ono u Kraljevinu Srba, Hrvata i ska opozicija koja je Pa{i}a o~igledno doìvljavala vreme ~esto je upotrebljavan termin “et- Slovenaca, kao i Crna Gora kao ve}u opasnost od hrvatsko-slovena~kih dualisti~- nografski”, a ozna~avao je etni~ko i terito- rijalno jedinstvo srpsko-hrvatsko-slove- koja se ujedinila sa Srbijom kih planova vezanih za novu dràvu. Po{to je nadgla- na~ke nacije. nedelju dana ranije. Ali to je san, srpski predsednik vlade se nevoljno povukao. On 44) Slobodan Jovanovi} to ovako obja- u~inila i Hrvatska koja se odje 8. novembra priznao Dràvu Slovenaca, Hrvata i {njava: “U ovoj novoj dràvi sabor nije mogao vr{iti vrhovnu vlast; zato je te iste sed- rekla simbola svoje srednjo- Srba i pozvao sile Antante da slede njegov primer, a nice Hrvatski sabor izjavio ‘da priznaje Na- vekovne dràvnosti nakon slede}eg dana izdata je za- 45) “Recognition of the National Council rodnome vije}u Slovenaca, Hrvata i Srba ulaska u kratkove~nu Dràvu jedni~ka deklaracija.45 in Zagreb by the Royal Serbian Govern- vrhovnu vlast’. Ban †Mihalovich‡ je, u ime ment”, Genève, 8. novembar 1918, Yugo- Hrvatske vlade, izjavio, da potpuno usvaja Slovenaca, Hrvata i Srba 29. @enevskom deklaracijom slavia through Documents, 148–149. Dra- stanovi{te Hrvatskoga sabora, i da celu eg- oktobra 1918. godine.44 je utvr|eno da postoje}e in- goslav Jankovi} podrobno analizira ènev- zekutivu stavlja na raspoloènje Narodno- ski sastanak u “@enevska konferencija o me vije}u. Tako je slobodnom voljom Hr- stvaranju jugoslovenske zajednice 1918. vatskoga sabora i hrvatskoga bana presta- godine”, Istorija XX veka. Zbornik radova, la postojati nezavisna Hrvatska dràva, da sv. V, 1964, 225–262. bi mogla postati nova dràva austro-ugar- skih Jugoslovena...” Ustavno pravo, 34. 52 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Smrt i ujedinjenje 53

stitucije Srbije i Dràve Slovenaca, Hrvata i Srba tre- bila bi sme{tena u Sarajevu, a ~inili bi je delegati Na- ba da nastave da funkcioni{u dok se ne formira Usta- rodnog vije}a, pedeset predstavnika Srbije koje bi iza- votvorna skup{tina, a predvi|eno je i kakav }e u me- brala srpska skup{tina i po pet predstavnika Jugoslo- |uvremenu biti sastav vlade. Me|utim, deklaracija ni- venskog odbora i Crne Gore.49 Sli~ne predloge – da na je dala nikakve rezultate. Srpska vlada na Krfu odbila osnovu Krfske deklaracije iz 1917. godine treba odje da je ratifikuje po{to je Pa{i} neta~no tvrdio da joj mah sprovesti ujedinjenje sa Srbijom – podneli su i se regent Aleksandar protivi. Protivni~ki glasovi su se politi~ari okupljeni oko tri druga dalmatinska lidera: javili i u Zagrebu, gde je naro~ito Pribi}evi} bio kri- Ede Lukini}a, Grge An|elinovi}a i Ante Tresi}-Pavi~i- ti~ki raspoloèn prema deklaraciji. Danas naga|ati o }a.50 Predlog je podnela i Socijalisti~ko-demokratska tome u kolikoj meri bi istorija Jugoslavije bila druk~i- stranka Hrvatske i Slavoni- 49) Dokumenti, 268–269; Horvat, Politi~- ja da je deklaracija primenjena, zna~ilo bi u}i u svet je, biv{a ~lanica Hrvatsko- ka povijest, 121–122. Nije precizirano za- {to je Sarajevo predloèno za sedi{te pri- virtuelne istorije. Nesumnjivo je, me|utim, da su po- srpske koalicije, koja je u vremene vlade, ali je iza toga verovatno sle neuspeha ènevskih razgovora odnosi izme|u Sr- principu podràla Zemalj- stajala èlja da se izbegne suparni{tvo izbije i Dràve Slovenaca, Hrvata i Srba slede}e dve ne- sku vladu za Dalmaciju. me|u Beograda i Zagreba, a mo`da i da se pokaè neutralnost Dalmatinaca u odnosu 46 delje “ostali neodre|eni” i napeti. Me|utim, ona je, “u spora- na srpsku i hrvatsku prestonicu. Sarajevo To je bio kontekst u kojem se 23. novembra 1918. zumu s drugovima u Srbiji” je bilo geografski centar dràve i prestonica Bosne i Hercegovine nad kojom su è- godine Sredi{nji odbor Narodnog vije}a sastao kako bi pozvala na stvaranje jugo- leli da preuzmu kontrolu i Hrvati i Srbi. raspravljao o ujedinjenju sa Srbijom. slovenske republike, bar Kad su predloìli da Sarajevo bude privre- privremeno, dok se ne po- meni administrativni centar i mo`da budu}a prestonica Jugoslavije, Dalmatinci su 51 Novembarska sednica Narodnog vije}a stigne trajnije re{enje. se verovatno nadali da }e time naglasiti Sednica je otpo~ela diskusijom o {est predloga za uje- Mala Hrvatska pu~ka se- srpsko-hrvatsko jedinstvo. Zanimljivo je to dinjenje podnetih Narodnom vije}u. Najpodrobniji je lja~ka stranka (HPSS) bila je {to je u februaru 1919. godine Demokrat- ska stranka (prvobitno nazvana Demo- bio predlog Zemaljske vlade za Dalmaciju, ~iji su protiv brzog ujedinjenja. kratski savez) osnovana upravo u Sarajevu autori bili Josip Smodlaka i Ivo Krstelj. U njemu se ka- Njen vo|a Stjepan Radi} iako je ve}ina osniva~a bila iz Beograda, Zagreba i Ljubljane. Da li bi istorija Jugo- è: “@ivotni interesi na{eg †srpsko-hrvatsko-slovena~- smatrao je da bi federalna slavije bila druk~ija da je Sarajevo postalo kog‡ naroda zahtijevaju, osobito zbog obrane protiv dràva najvi{e odgovarala glavni grad? Italije i zbog obezbije|enja poretka u zemlji, da se “etnografski jedinstvenom, 50) “b) Predlog dra. Lukini}a i drugova”, “c) Predlog dra. An|elinovi}a i drugova” i 47 bezodvla~no provede ujedinjenje...” Privremena ad- sa historijskim, kulturnim i “e) Predlog dra. A. Tresi}a-Pavi~i}a”, Doku- ministracija nove dràve trebalo je da bude poverena politi~kim razvojem na tri menti, 270–271. 48 51) “f) Predlog socijalista”, Dokumenti, 46) Jovanovi}, Ustavno pravo, 36. kralju Srbije, privremenoj plemena podijeljenom na- 271–272. Pored socijaldemokrata, me|u 47) “Sjednica Narodnog Vije}a od 23. no- vladi i privremenoj skup{ti- rodu Slovenaca, Hrvata i Srbima je bilo i drugih istaknutih republi- vembra 1918: a) Predlog zemaljske vlade ni. Privremena skup{tina Srba”.52 Radi} je tvrdio da kanaca, uglavnom liberalne politi~ke ori- za Dalmaciju (Dr. Ivo Krstelj i Dr. Josip jentacije. Vidi Ljubomir Stojanovi}, Nekoli- Smodlaka)”, Dokumenti, 268. ke misli o na{em dràvnom ure|enju, Beo- 48) Ovo je prakti~no zna~ilo princu-re- grad, 1919, i Trgov~evi}, “South Slav Intel- gentu Aleksandru. lectuals”. 54 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Smrt i ujedinjenje 55

ujedinjenje treba utemeljiti na ideologiji hrvatskog dr- licije bio je daleko vi{e zabrinut zbog spoljne pretnje àvnog prava i na pravu naroda na samoopredeljenje. nego zbog srpske hegemonije.55 Paveli} je ~ak pretio da Me|utim, po{to su stvaranjem Dràve Slovenaca, Hr- }e podneti ostavku na mesto potpredsednika Narodnog vata i Srba direktno osporena ma|arska istorijska i dr- vije}a ako se nastavi sa sli~nom retorikom. Slede}ih àvna prava, hrvatsko dràvno pravo nije moglo dati nekoliko govornika uglavnom je poku{alo da smiri si- legitimnost novoj dràvi a da oni koji su takvu legi- tuaciju isti~u}i da podràvaju ujedinjenje sa Srbijom. timnost projektovali ne zapadnu u protivre~nost. Ono Smodlaka je zatim upozorio da postoji ozbiljna opa- {to je vo|a Hrvatske selja~ke stranke predlagao imalo snost da Italija okupira Dalmaciju i apelovao je na sve je elemente i propalog @enevskog sporazuma i Majske da prekinu sva|u i kona~no postignu konsenzus. Iako deklaracije iz 1917. godine. Po Radi}u, na ~elu budu- iz razli~itog motiva, Smodlaka je izrekao upozorenje }e dràve trebalo je da bude tro~lano regentstvo koje sli~no Miladinovi}evom: “Ako vi gospodo ne }ete po}i bi ~inili “srpski nasljednik prestolja, hrvatski ban i u Beograd da to ~inite, ja i moji drugovi oti}i }emo bez predsjednik Slovenskoga Narodnog Sveta”. Regent- vas i oìvotvoriti dràvno jedinstvo” ujedinjenjem Dal- stvo bi imenovalo saveznu vladu sastavljenu od samo macije sa Srbijom.56 Njegov govor je ostavio snaàn i tri ministra: spoljnih poslova, odbrane i “narodne premo`da presudan utisak na Narodno vije}e koje je i ina- hrane”. Sve druge poslove trebalo je prepustiti regio- ~e bilo sklono ujedinjenju. Na Smodlakin predlog, ko- nalnim upravama. Radi} je, dakle, video Jugoslaviju na~no je odlu~eno da sedam ~lanova Sredi{njeg odbo- 52) “d) Predlog Stjepana Radi}a”, Doku- kao savez dràva i verovao ra napi{e proglas o ujedinjenju teritorija Ju`nih Slove- menti, 271. da bi ona, kao takva, najbo- na u Habzbur{koj monarhiji 55) Ivan Ribar (1881–1968) bio je u me- 53) “d) Predlog Stjepana Radi}a”, Doku- lje {titila srpske, hrvatske i sa Srbijom i po{alje ga ~el- |uratnom periodu ~lan Demokratske menti, 271. Radi} je predloìo osnivanje stranke i jedan od malobrojnih Hrvata na “dràvnih autonomnih vlada za Sloveniju, slovena~ke interese, ali nije nicima Srbije. Pisanje kom- istaknutom poloàju koji je 1924. godine za Hrvatsku, te za Srbiju i Crnu Goru” i, na precizirao pitanje granica promisnog predloga brzo je nisu napustili da bi se priklju~ili Samostal- malo nièm nivou, pokrajinskih vlada u izme|u provincija.53 zavr{eno i uve~e 24. novem- noj demokratskoj stranci Svetozara Pribi- Bosni i Hercegovini, Dalmaciji i Vojvodini. }evi}a. Ribar je bio predsednik Jugoslo- Regentstvo bi formiralo saveznu skup{ti- Po{to je srpski predstav- bra 1918. godine on je pred- venske skup{tine kako u prvim godinama nu koju bi ~inilo po deset predstavnika iz kraljevine tako i u prvim godinama socija- Srbije, Hrvatske i Slavonije i Slovenije, ~e- nik iz Vojvodine zapretio stavljen Sredi{njem odbo- 57 listi~ke republike osnovane 1945. godine tiri iz Bosne i Hercegovine i po dva iz Crne “amputacijom” Srema, Ba~- ru. (za vreme Drugog svetskog rata bio je Ti- Gore, Dalmacije, Vojvodine i Istre. U to ke i Banata i njihovim ujedi- Odlu~eno je da delegacija tov partizan, kao i njegova dva sina, obo- vreme su se, nezavisno od Radi}a, i neki njenjem sa Srbijom ako Ra- od 28 ~lanova Narodnog vi- jica poginula u ratu). srpski intelektualci zalagali za “Sjedinjene 56) Horvat, Politi~ka povijest, 126. dràve Jugoslavije” organizovane kao fe- di}ev predlog bude prihva- je}a otputuje u Beograd i sa 57) Za ~lanove Odbora izabrani su slede}i deralna republika. Trgov~evi}, “South Slav }en, mnogi delegati su se srpskim liderima proglasi delegati: Ante Paveli}, Svetozar Pribi}evi}, Intellectuals”, 234–235. 54 Izidor Cankar, Josip Smodlaka, Vilim Buk- 54) Horvat, Politi~ka povijest, 125. Srpski osetili nelagodno. Ivan Ri- ujedinjenje. Privremena vla- {eg, Hamid Svrzo i Mate Drinkovi}. Doku- predstavnik je bio @arko Miladinovi} iz bar iz Hrvatsko-srpske koa- da i skup{tina trebalo je da menti, 274. Iako su svi imali jugoslovenski Srpske narodne radikalne stranke iz Vojvo- identitet, Paveli}, Smodlaka i Drinkovi} su dine. Posle ujedinjenja vojvo|anski radika- bili Hrvati, Cankar i Buk{eg Slovenci, Svrzo li priklju~i}e se Pa{i}evoj stranci. je bio bosanski Musliman, a Pribi}evi} Sr- bin. 56 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Smrt i ujedinjenje 57

budu {to pre formirane, a ~inili bi ih ~lanovi Narod- poru{e...”60 On je bio za sporazum sa Srbijom, ali se nog vije}a, srpske i crnogorske vlade i Jugoslovenskog protivio njenoj dominantnoj ulozi u novoj dràvi. Ma- odbora. Ustavotvorna skup{tina morala se sastati u nje od mesec dana pre toga on je s odu{evljenjem po- roku od {est meseci nakon okon~anja rata. Njeni po- drào stvaranje Dràve Slovenaca, Hrvata i Srba i go- slanici }e napisati ustav, odlu~iti da li }e nova dràva vorio o “ujedinjenju i oslobo|enju sveukupnoga na{e- biti monarhija ili republika, centralizovana ili decen- ga naroda Slovenaca, Hrvata i Srba”.61 U svom predlo- tralizovana, i izabrati dràvne simbole. U me|uvreme- gu za ujedinjenje sa Srbijom iznesenom 23. novembra nu, na ~elu dràve }e biti kralj Srbije. O kona~nom ob- on pominje “etnografski jedinstveni, sa historijskim, liku vlade odlu~i}e narodna skup{tina najmanje dvo- kulturnim i politi~kim razvojem na tri plemena podije- tre}inskom ve}inom glasova.58 ljeni narod Slovenaca, Hrvata i Srba”.62 Slede}eg dana Sredi{nji odbor Narodnog vije}a glasao je za predlog, Radi} je podsetio svoju publiku na slede}e: “Vas ima ali tek posle jo{ jedne ù~ne rasprave odràne iste ve- dosta koji dobro znate da sam ja javno i otvoreno, od- ~eri. Radi} je kritikovao predlog i ponovo potegao pita- lu~no i neustra{ivo branio na{e narodno jedinstvo – je- nje federacije. Istori~ari Jugoslavije skloni su da Radi- dinstvo svih ju`nih Slovena, a napose Hrvata i Srba – }ev govor vide kao proro~ki, a s obzirom na ono {to je i onda, prije 20 i vi{e godina, kad je ~ovjek za to no- sledilo, to se te{ko moè pore}i.59 Govor pruà uvid u sio glavu u torbi, ili kad je za to lako do{ao s onu strana~in na koji je Radi} od po~etka razumevao jugoslo- nu brave.”63 Me|utim, pri kraju istog govora on je iz- venstvo. Pored toga, jasno pokazuje da je njega zani- javio: “Mi smo tri brata, Hrvat, Slovenac i Srbin, a nimala prvenstveno Hrvatska, a tek onda Jugoslavija kao smo jedan.”64 celina. Radi}eve re~i otkrivaju sposobnog i emocional- Radi}evu retoriku ne treba shvatiti isklju~ivo kao 58) Dokumenti, 274–276. U sastav dele- nog govornika koji ne okle- kritiku Srba i Srbije. On se nije protivio ujedinjenju, gacije su u{li predstavnici svih “plemena” i va da uvredama zaspe svoje ali je upozoravao da ne treba na pre~ac donositi odlu- regiona: Izidor Cankar, Mate Drinkovi}, Halid Hrasnica, Vitomir Kora}, Anton Ko- protivnike. I kona~no, poka- ke i kritikovao je to {to }e nova dràva biti centrali- ro{ec, Albert Kramer, Matko Laginja, Ivan zuju i druge Radi}eve karak- zovana monarhija, a ne fe- 60) Stjepan Radi}, “Govor na no}noj sud- Lorkovi}, Edo Lukini}, Ante Paveli}, Du{an teristike – nepredvidljivost i deralna republika. U ~esto bonosnoj sjednici Narodnoga vije}a dana Popovi}, Svetozar Pribi}evi}, Stjepan Ra- 24. studenoga 1918”, Stjepan Radi}, Poli- di}, Josip Smodlaka, Hamid Svrzo, Ante protivre~nost. citiranom delu svog govora ti~ki spisi: Autobiografija, ~lanci, govori, Tresi}-Pavi~i} i Ante Trumbi}. Radi} je kritikovao sve on je rekao: rasprave, Zagreb, 1971 (priredio Zvonimir 59) Me|utim, Josip Horvat nije u svojoj prethodne govornike zato Kulundì}), 323–335, 323. knjizi naveo Radi}ev govor od 24. novem- 61) Stjepan Radi}, “Poslednji govor u Hr- bra (dat je samo kratak prikaz) iako je na- {to nisu uzeli u obzir hrvat- Gospodo! Jo{ nije pre- vatskom Saboru dana 29. listopada 1918”, veo mnoge druge govore i dokumenta, pa ske interese nego se “svi go- kasno! Ne srljajte kao ibid., 310–315, 314. (Kurziv D. \.) i Radi}ev govor iz oktobra kad je progla{e- vornici upravo natje~u u guske u maglu! Ne za- 62) “d) Predlog Stjepana Radi}a”, Doku- na Dràva Slovenaca, Hrvata i Srba (Hor- menti, 271. (Kurziv D. \.) vat, Politi~ka povijest, 128–129). Da li je to tom da Hrvatsku izbri{u i klju~ujte jedinstvene vla- 63) “Govor na no}noj sudbonosnoj sjed- mo`da zato {to tada{nji posmatra~i, pa i nici Narodnoga vije}a dana 24. studenoga Horvat, nisu smatrali da je taj Radi}ev na- 1918”, u Radi}, Politi~ki spisi, 332–333. stup vaàn i {to mu je tek kasnijom anali- (Kurziv D. \.) zom pripisan ve}i zna~aj? 64) Ibid., 334. (Kurziv originalan.) 58 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Smrt i ujedinjenje 59

de s Kraljevinom Srbijom ve} zato, jer, eto, u ime na iza{la u ovome ratu pobjednicom, a mi da smo Kraljevine Srbije nema tu nikoga, ni{ta, osim jedan pobije|eni. Razum i po{tenje nalaè svakom patri- brzojav, a i taj predstavlja ne{to drugo nego vi. Ne- oti, da u ovim velikim momentima istupi za na- mojte tako postupati da se bude moralno danas- rodno i dràvno jedinstvo †Srba, Hrvata i Slove- sutra kazati, da ste i vi Slovenci i vi Srbi Vojvo|a- naca‡.67 ni i Bosanci, i vi na{i Hrvati Dalmatinci, a nadasve vi na{i doma}i hrvatski Srbi, da ste se svi skupili Na kraju sednice kompromisni predlog prihvatila je danas ovamo samo zato da izvr{ite jedno urotni~- ogromna ve}ina delegata, a socijaldemokrati su se zako djelo protiv naroda, napose protiv Hrvatske i dovoljili klauzulom kojom se ostavlja otvoreno pitanje protiv Hrvata.65 kona~nog oblika vladavine. Samo su Radi} i Hrvoj glasali protiv predloga.68 Radi} je kasnije tvrdio da bi Delegati Hrvatsko-srpske koalicije nazvali su Radi}a predlog za ujedinjenje bio odbijen da je predstavljen separatistom.66 Dragutin Hrvoj, jedan od Radi}evih svim ~lanovima Narodnog vije}a, a ne samo Sredi- pristalica, usprotivio se ovakvom poistove}ivanju uni- {njem odboru.69 Me|utim, to je malo verovatno s ob- tarizma i centralizma. On je ukazao na to da je nema~- zirom na ~injenicu da je Hrvatsko-srpska koalicija doka nacija ujedinjena kao federacija i postavio je pita- minirala u Narodnom vije}u i da su dalmatinski poli- nje za{to se i u ovom slu~aju ne bi postupilo na isti nati~ari insistirali na {to brèm ujedinjenju. Ujutru 27. ~in. Hrvoj je postavio pitanje, ali nije dobio odgovor. novembra delegacija se s malom grupom finansijskih Velika ve}ina delegata, i Hrvata i Srba, podràla je stru~njaka, ali bez Radi}a koji je odbio da ide, ukrca- predlog koji je podneo Sredi{nji odbor. Mate Drinko- la u voz za Beograd. vi}, jedan od vode}ih Hrvata u Hrvatsko-srpskoj koa- Uprkos Radi}evom bojkotu i ù~noj raspravi u pret- liciji, tvrdio je da se hrvatskim zahtevima vi{e nego hodnih nekoliko dana, delegacija je krenula na put iza{lo u susret, pa mo`da i na ra~un nacionalnih srp- ohrabrena uverenjem da velika ve}ina Narodnog vije- sko-hrvatsko-slovena~kih principa. Drinkovi}eve re~i }a podràva ujedinjenje. Me|utim, oni nisu mogli zna- su se podudarile s preovla|uju}im raspoloènjem Na- ti da su za vreme sednice 23–24. novembra pokrenuta rodnog vije}a: neka pitanja koja }e ~initi su{tinu politi~kih rasprava tokom 20-ih i 30-ih godina. Ve}ina tih pitanja vrte}e se Mi ne osnivamo ni Velike Srbije, ni Velike Hrvat- oko klju~nog problema: koliku vlast treba da ima cen- ske, ni Velike Slovenije, nego veliku, jaku i mo}- tar, a koliko autonomije dati 67) Dokumenti, 277. Drinkovi} je bio jedan od nekolicine Hrvata koji su kasnije 65) Ibid. (Kurziv originalan.) nu jugoslovensku dràvu. regionima? Kao i u Narod- podràli diktaturu kralja Aleksandra i na- 66) Tako je Du{an Popovi}, jedan od ~el- Moramo ipak glasno pri- nom vije}u u novembru kon 1929. godine obavljao je funkciju mi- nika koalicije, optuìo Radi}a za separati- nistra u nekoliko vlada. zam. Popovi} je, dakle, upotrebio re~ “se- znati, da je srpska kraljevi- 1918. godine, u me|uratnoj 68) Dokumenti, 278. paratist” iako Jugoslavija jo{ nije bila stvo- 69) Branislav Gligorijevi}, Parlament i po- rena. Ironija je u tome {to su, sa stanovi- liti~ke stranke u Jugoslaviji, 1919–1929, {ta Budimpe{te i Be~a, i Radi} i Popovi} Beograd, 1979, 275. zaista bili separatisti. 60 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Smrt i ujedinjenje 61

Jugoslaviji politi~ke podele su bile sloène i nisu uvek Kraljevsko Viso~anstvo u prijestolnici oslobo|ene odraàvale samo podelu izme|u Srba i Hrvata. Srbije kao vrhovnoga komandanta pobjedonosne narodne vojske, koja je u zajedni~koj borbi s voj- Ujedinjenje skama mo}nih saveznika stvorila uvjete za izvr{e- Delegaciju je po dolasku u Srbiju – koja se prethodno, nje velikoga djela na{ega narodnog ujedinjenja. 26. novembra, ujedinila s Crnom Gorom – primio Sto- Slovenci, Hrvati i Srbi, koji su na teritoriju biv{e jan Proti}, najvi{e rangirani ~lan srpske vlade koji se austro-ugarske monarhije izveli prevrat i privre- u to vreme nalazio u Beogradu.70 Proti} je imao pri- meno konstituirali nezavisnu narodnu dràvu, pro- medbu na tekst poslanice zato {to u njemu nije bilo èti idejom narodnoga jedinstva i oslanjaju}i se na bezuslovno potvr|eno da }e budu}a dràva biti mo- veliko na~elo demokratije, koje traì, da svaki na- narhija. Njegov strah bio je neosnovan. Po jednom ta- rod ima sam da odlu~i o svojoj sudbini, izjavili su da{njem posmatra~u, “ljudi delegacije Narodnog Vije- ve} u objavi Narodnog Vije}a od 19. oktobra, da }a bili su iskreno i osje}ajem i razumom za monarhi- èle i ho}e da se ujedine sa Srbijom i Crnom Go- ju kao jedinu mogu}nu formu budu}e dràve”.71 Ipak, rom u jedinstvenu narodnu dràvu Srba, Hrvata i Pribi}evi}, Paveli} i Smodlaka malo su prepravili tekst Slovenaca, koja bi obuhvatala sav neprekinut et- i izbrisali svako pominjanje republike. nografski teritorij Ju`nih Slavena.72 Uve~e 1. decembra Paveli} je pro~itao poslanicu pred princom-regentom Aleksandrom. On je prvo po- U poslanici je tako|e re~eno: “Zaklju~ak je Narodnog hvalio ulogu srpske vojske u stvaranju uslova neop- Vije}a, da vladarsku vlast na ~itavom teritoriju sada hodnih za ujedinjenje, a zatim objavio odluku Narod- jedinstvene dràve Srba, Hrvata i Slovenaca vr{i Nje- nog vije}a da se Dràva Slovenaca, Hrvata i Srba uje- govo Veli~anstvo Kralj Petar, odnosno u Njegovoj za- dini sa Srbijom. U poslanici je nagla{en privremeni mjeni kao Regent Va{e Kraljevsko Viso~anstvo.”73 Iz- 70) Otuda je, strogo govore}i, Crna Gora karakter Dràve Slovenaca, net je i predlog delegacije da se osnuju privremene in- u{la u jugoslovensku dràvu kao deo Srbi- Hrvata i Srba, ~ije je stvara- stitucije, a zatim se na srpskog princa-regenta apelo- je. Na istoj sednici na kojoj je doneta odluka o ujedinjenju sa Srbijom, ogromna nje bilo samo prvi korak ka valo da odbrani Dalmaciju od Italije i obezbedi uklju- ve}ina poslanika u crnogorskoj skup{tini, op{tejugoslovenskom ujedi- ~enje “etnografskih” teritorija jugoslovenskog naroda sklona Beogradu, svrgnula je kralja Nikolu njenju: u novu dràvu. Na osnovu svega bilo je jasno da se i dinastiju Petrovi}a. “Odluka Podgori~ke skup{tine”, Podgorica, 26 (po starom ka- Dràva Slovenaca, Hrvata i Srba nalazi u o~ajnoj situ- lendaru, 13) novembar 1918, Dokumenti, Osje}amo se sretnima, {to u aciji i da se u velikoj meri oslanja na Srbiju. 258–261, 260. Krajem novembra ve}ina op{tina u Bosni i Vojvodini tako|e je gla- ime Narodnoga Vije}a Slo- sala za ujedinjenje sa Srbijom i time izvr- venaca, Hrvata i Srba moè- Ipak, punim povjerenjem dajemo izraza svojoj na- {ila dodatni pritisak na Narodno vije}e u mo da pozdravimo Va{e di, da }e se Va{e Kraljevsko Viso~anstvo zajedno s Zagrebu. 71) Horvat, Politi~ka povijest, 132. Horvat 72) Dokumenti, 161. (Kurziv D. \.) je li~no poznavao skoro sve, a mo`da i sve 73) Ibid. ~lanove delegacije. 62 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Smrt i ujedinjenje 63

cijelim na{im narodom zauzeti, da se definitivne turu i osaka}enu ekonomiju.76 Pored toga {to su terito- granice na{e dràve ozna~e tako, da budu u skla- rije koje }e postati Kraljevi- 76) Istori~ar Andrej Mitrovi} procenjuje du s etnografskim na{im granicama, a primjenom na Srba, Hrvata i Slovenaca da je za vreme rata ubijeno ili umrlo od bolesti i gladi skoro 370.000 srpskih vojni- na~ela narodnoga samoodre|enja, a proklamira- bile me|u najsiroma{nijim i ka, to jest vi{e od polovine onih koji su nog od predsjednika Ameri~kih Dràva Wilsona i najmanje industrijalizova- mobilisani (707.000), a ìvot je izgubilo od sviju Sila Sporazuma.74 nim u Evropi, neki njihovi oko 600.000 civila (Mitrovi}, Srbija, 509). Kad je rat izbio, Srbija je imala oko ~etiri i delovi nisu ili su retko me- po miliona stanovnika, od kojih je oko tri U svom odgovoru na apel Aleksandar je obe}ao da }e |usobno trgovali u pro{lo- miliona ìvelo na teritoriji Srbije iz vreme- 77 na pre 1912. godine. Po oceni istori~ara biti “kralj samo slobodnim gra|anima dràve Srba, sti. Nova dràva je dobila Dòna Lampija, 150.000 Srba preminulo je Hrvata i Slovenaca” i “ostati uvek veran velikim me|unarodno priznanje tek od epidemije tifusa, a polovina mu{kog ustavnim parlamentarnim i {iroko-demokratskim na- posle nekoliko meseci, ali su stanovni{tva izme|u 18 i 55 godina izgubila je ìvot u periodu 1914–1918. godine. ~elima, zasnovanim na op}em pravu glasanja”. Go- Italija, Ma|arska, Bugarska i Od oko osam miliona Ju`nih Slovena koji vor je zavr{io re~ima: “Neka nam uvek bude sre}no i Albanija dovodile u pitanje su ìveli u Austrougarskoj broj stradalih 75 vojnika bio je pribli`no isti kao u Srbiji slavno na{e kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca!” granicu Jugoslavije tokom (mnogi od njih borili su se protiv srpske On je, dakle, pre nego {to su privremene institucije skoro celog me|uratnog pe- vojske). John Lampe, Yugoslavia as Hi- mogle doneti odluku o obliku dràvnog ure|enja, ja- rioda. Nau~nici koji se bave story: Twice There was a Country, Cam- bridge, 2. izd., 2000, 109. Da bismo ove sno stavio do znanja da }e, {to se njega ti~e, Jugo- biv{om Jugoslavijom ~esto brojke stavili u {iri kontekst, pomenu}emo slavija biti kraljevina. Kao {to smo ve} istakli, nije bi- isti~u da je posebnost kultu- da Nijal Ferguson (Niall Ferguson, The Pity lo jakog protivljenja monarhiji i bilo je skoro sigur- ra i istorija naroda koji su se of War: Explaining World War I, London, 1998, 295) procenjuje da je Rusija izgubi- no da }e, nakon perioda formiranja, dràva Srba, Hr- ujedinili bila jedan od glav- la preko 1,8 miliona ljudi, Francuska skoro vata i Slovenaca biti kraljevina kojom }e vladati di- nih (ako ne i najva`nijih) 1,4 miliona, Britanija 723.000 (ne ra~una- ju}i skoro 200.000 poginulih vojnika iz nastija Kara|or|evi}a. Me|utim, na~in na koji je razloga za nestabilnost ze- Britanske imperije), Rumunija 250.000, a Aleksandar nametnuo svoju viziju Jugoslavije nije mlje, ali jasno je da su po- SAD 114.000. Saveznici su ukupno izgubi- predskazivao svetlu budu}nost ju`noslovenske de- stojali i drugi, isto toliko li vi{e od 5,4 miliona ljudi (po Fergusonu, u Srbiji je stradalo 278.000 vojnika). [to se mokratije. ozbiljni problemi. sila Osovine ti~e, Nema~ka je izgubila pre- Potpuno nezavisno od Aleksandrovih autokratskih Ako prihvatimo stav o ko dva miliona ljudi, Austrougarska 1,1 milion, a Bugarska 88.000 vojnika. Ukupan te`nji, koje su jo{ o~iglednije kad ih posmatramo iz da- “narodnom jedinstvu” – kao gubitak sila Osovine iznosio je vi{e od ~e- na{nje perspektive, jugoslovenska dràva u nastajanju {to su to ~inili mnogi ljudi tiri miliona ljudi. Kratak pregled ekonom- suo~ila se s mnogim preprekama. Srbija je najvi{e bila onog vremena – onda je Ju- skih posledica rata u Srbiji vidi u Lampe, Yugoslavia as History, 109–110. razorena ratom. Njeni ogromni gubici u ljudstvu – mo- goslavija bila nacionalna 77) Po Lampiju, vode}em stru~njaku za `da tek ne{to manje od milion mrtvih – ~esto bacaju u dràva u kojoj su Ju`ni Slo- ekonomsku istoriju Balkana, “izme|u Srbi- je i Hrvatske i Slavonije odvijao se jedva 74) Ibid., 162. senku uni{tenu infrastruk- veni ~inili vi{e od 80% po- jedan procenat spoljne trgovine”. Lampe, 75) Ibid., 163–164. (Kurziv D. \.) “The Two Yugoslavias as Economic Uni- ons: Promise and Problems”, u \oki} (ur.), Yugoslavism, 184. 64 Dejan \oki} 65 pulacije.78 To nije bila potpuno nova dràva kao ê- 2. hoslova~ka jer su njenu isto~nu polovinu ~inile pret- EKSPLOZIVNE DVADESETE hodno nezavisne kraljevine Srbija i Crna Gora. Mada je Srbija umnogome ~inila sr` nove dràve, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nije bila samo uve}ana pred- ratna kraljevina kao Rumunija, a ni restaurisana drà- Ujedinjenje ju`noslovenskih dràva je svr{en ~in i sve va kao Poljska. Istori~ar Dòzef Rot{ild je tvrdio da razlike su izbrisane. Novu vladu u Beogradu ~ine pred- kad u obzir uzmemo “gotovo sve kriterijume – istori- stavnici svih srpskih, slovena~kih i hrvatskih stranaka ju, politi~ku tradiciju, socijalno-ekonomske standarde, uklju~uju}i i jednog socijalistu. Svog predstavnika u ka- pravni sistem, religiju i kulturu – Jugoslavija je u me- binetu nema jedino stranka g. Radi}a. Tu stranku ~ini |uratnom periodu bila najkomplikovanija od svih no- nekoliko seljaka koji su svi ekstremisti i nemaju kon- vih dràva u isto~nom delu Centralne Evrope jer je bi- struktivan program. To je samo mali “bolj{evi~ki” pokret la sastavljena od najve}eg broja najrazli~itijih jedini- bez imalo va`nosti i s vrlo malim brojem simpatizera. 79 ca iz vremena pre 1918. godine”. Ipak, moè se re}i Veoma sam zadovoljan {to su svi nesporazumi i sitne da u mnogim stvarima jugoslovenska kraljevina nije za|evice izme|u jugoslovenskog Narodnog vije}a i srp- odskakala iz op{teg sloènog mozaika nastalog nakon ske vlade umrli prirodnom smr}u onog trenutka kad je 78) Prilikom popisa iz 1921. godine nije raspada Austrougarske. glavna ideja nacionalnog jedinstva ostvarena. pravljena etni~ka razlika izme|u Ju`nih To {to su 1918. godine na- Slovena, nego samo verska i jezi~ka. Po Milan Pribi}evi} R. V. Siton-Votsonu, januar 1919.1 procenama statisti~ara Bogoljuba Ko~ovi- cionalne, kulturne i istorij- }a, od 11.985.000 stanovnika koliko ih je ske razlike izme|u Ju`nih Sada se neki ljudi, i to ne samo otvoreni neprijatelji no- 1921. godine ìvelo u Jugoslaviji, 4.813.000 Slovena i ekonomski i dru- (40,1 odsto) bili su Srbi (uklju~uju}i i Crno- vog poretka nego i obi~ni inteligentni ljudi koji koliko {tveni problemi bili kombi- gorce), 2.797.000 (23,3 odsto) Hrvati, god mogu prate doga|aje kroz dnevnu {tampu, pitaju da 1.020.000 (8,5 odsto) Slovenci, 740.000 novani sa spolja{njim priti- (6,2 odsto) (slovenski) Muslimani i 465.000 li su takvi doga|aji kakvi su ubistva u skup{tini pro{log skom moè samo delimi~no (3,9 odsto) Makedonci, to jest bilo je ukup- juna ili dràvni udar ovog meseca dokaz da je Jugoslavi- no 9.835.000 (82 odsto) Jugoslovena. (Ko- objasniti doga|aje u me|u- ja ve{ta~ka tvorevina, osu|ena na neuspeh i, pre svega, ~ovi} nudi zaokruène cifre.) Ko~ovi}, Et- ratnoj Jugoslaviji. Stabil- ni~ki i demografski razvoj u Jugoslaviji od pogre{no postavljena. Moj prvi kontrakomentar ve~eras nost – i nestabilnost – ze- 1921. do 1991. godine (po svim zvani~nim a glasi da je to potpuno pogre{no razumevanje ~injenica. u nekim slu~ajevima i korigovanim popisi- mlje zavisile su u velikoj Ono {to je lo{e nisu doga|aji iz 1918. godine nego oni od ma), Paris, 1998, 2 toma, tom 2, 332–333. meri od unutra{njeg politi~- Po pomenutom popisu, bilo je 5.593.057 1) Milan Pribicevich to R. W. Seton-Wat- 1920. nadalje. (46,7 odsto) pravoslavaca, 4.708.657 (39,3 kog razvoja nakon 1918. go- son, Zagreb, 24. januar 1919, R. W. Seton- odsto) katolika i 1.345.271 (11,2 odsto) mu- dine, a naro~ito od srpsko- Watson and the Yugoslavs: Corresponden- R. V. Siton-Votson, slimana; 8.911.509 (74,4 odsto) ljudi izja- hrvatskih odnosa. ce, 1906–1941, 2 toma, London and Za- januar 1929.2 snilo se da im je maternji jezik srpsko-hr- greb, 1976, tom 2, 23. vatski, a 1.019.997 (8,5) da je to slovena~ki. 2) “Jugoslavia and Croatia” (govor odràn 79) Joseph Rothschild, East Central Euro- januara 1929), Journal of the Royal Insti- pe between the Two World Wars, Seattle tute of International Affairs, mart 1929, and London, 1974, 201. 118. 66 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 67

Iako je u svom pismu Siton-Votsonu Milan Pribi}evi}, Ipak, postoje i dve stvari koje je Milan Pribi}evi} is- brat Svetozara Pribi}evi}a,3 verovatno preneo ose}anje pravno procenio. U januaru 1919. godine Jugoslavija koje je u nedeljama nakon ujedinjenja preovla|ivalo u je bila “svr{en ~in”; nju su osnovali Jugosloveni, a ne, Zagrebu, politi~ki doga|aji u prvoj deceniji izme|u dva kako se ponekad tvrdi, velike sile na Mirovnoj konfe- rata pokaza}e da je pogre{no procenio bar dve stvari. renciji u Parizu 1919–1920. godine. Na po~etku te Razlike izme|u srpske vlade i (nekih) ju`noslovenskih konferencije ~ak je odbijano priznavanje Kraljevine politi~ara sa biv{ih habzbur{kih teritorija nisu bile “iz- Srba, Hrvata i Slovenaca uz obrazlo`enje da je prisut- brisane”. Nakon slavlja u prvim nedeljama posle ujedi- na delegacija zapravo “delegacija Kraljevine Srbije”.5 njenja nastupio je mamurluk. Vatrene izjave i netakti~- U samoj zemlji jugoslovenske vo|e su nastojale da sve ni postupci nekih vode}ih jugoslovenskih politi~ara “istorijske pokrajine” i politi~ke grupe budu zastuplje- upalili su fitilj na eksplozivnoj politi~koj sceni. To se ne u privremenim institucijama. Iako su ministri u pri- naro~ito odnosi na Milanovog brata Svetozara, prvog vremenoj vladi birani na osnovu ~lanstva u stranci,6 jugoslovenskog ministra unutra{njih poslova (izme|u svakoj “istorijskoj pokrajini” odre|ena je kvota posla- 7. decembra 1918. i 19. februara 1920), i Stjepana Radi- nika za Privremeno narodno predstavni{tvo.7 Kvota je }a koji je postao vo|a “tvrde opozicije”.4 Nedugo posle 5) Vi{e o jugoslovenskoj delegaciji na Mirovnoj konferenciji vidi u Ivo J. Lederer, ujedinjenja, u odnosima izme|u Beograda i Zagreba Yugoslavia at the Paris Peace Conference: A Study in Frontiermaking, New Haven, CT, 1963; Andrej Mitrovi}, Jugoslavija na Konferenciji mira, 1919–1920, Beograd, 1969; preovladalo je uzajamno nepoverenje; gotovo nepre- i Dejan \oki}, Nikola Pa{i} and Ante Trumbi}: The Kingdom of Serbs, Croats and Slo- 3) Svetozar Pribi}evi} (1875–1936) imao stana politi~ka kriza dovela venes, London, 2010. Vidi i A. Mitrovi}, “The Yugoslav Question, the First World War je tri brata: Valerijana (1870–1941) koji je je krajem decenije do pro- and the Peace Conference, 1914–1920”, u Dejan \oki} (ur.), Yugoslavism: Histories of bio episkop i koga su na po~etku Drugog a Failed Idea, London and Madison, WI, 2003, 42–56, 45–46. svetskog rata u Jugoslaviji ubili Italijani; gla{enja kraljevske diktatu- 6) U privremenoj vladi svoje predstavnike imale se slede}e partije i koalicije: Hrvat- Milana (1877–1937), austrougarskog ofi- re. Radi}evo putovanje u sko-srpska koalicija (2 ministra), Star~evi}eva Stranka prava (1), Socijaldemokratska cira koji je 1904. godine prebegao u Srbiju, stranka (1), Hrvatska narodna zajednica (1), Slovenska ljudska stranka (1), Jugoslo- gde se borio za jugoslovensko ujedinjenje i Moskvu 1924. godine svaka- venska demokratska stranka, tj. slovena~ki liberali (1), Narodna radikalna stranka (3), kao oficir srpske vojske u~estvovao u Bal- ko je bilo nepromi{ljeno, ali Samostalna radikalna stranka (2), †srpski‡ naprednjaci (1), samostalni radikali, to jest kanskim ratovima i Prvom svetskom ratu; i optu`ba da je Hrvatska pu~- otcepljena radikalna grupa pod vo|stvom Marka Trifkovi}a koju ne treba brkati sa Adama (1880–1957), koji je izme|u 1936. i Samostalnom radikalnom strankom (1) i †bosanski‡ Muslimani (1); u vladi su bile i 1938. godine bio na ~elu Samostalne de- ka selja~ka stranka bolj{e- dve nestrana~ke li~nosti: Ante Trumbi} i general Ra{i}. Gligorijevi}, Parlament i poli- mokratske stranke, a nakon Drugog svet- vi~ka bila je neosnovana. ti~ke stranke u Jugoslaviji, 1919–1929, Beograd, 1979, 336. Ministarski sastav je bio skog rata emigrirao u Kanadu gde je izvr- Pored toga, ta stranka ne sa- slede}i: deset Srba, ~etiri Hrvata, dva Slovenca i jedan bosanski Musliman. {io samoubistvo. Milan je 1919. godine na- 7) Sloveniju su predstavljala 32 poslanika, Hrvatsku i Slavoniju uklju~uju}i i Rijeku i pustio vojsku u ~inu pukovnika kako bi se mo {to nije bila sastavljena Me|umurje 60, Istru 4, Dalmaciju 12, Bosnu i Hercegovinu 42, Vojvodinu 24, Srbiju potpuno posvetio politici, ali se na kraju od “nekoliko seljaka” nego je pre 1912. godine 84, Makedoniju i Kosovo (teritorije dodate Srbiji nakon Balkanskih razo~arao zbog na~ina na koji su se doga- ratova) 24 i Crnu Goru 12. Banac, The National Question, 381n. Istovremeno, jugo- |aji odvijali u Jugoslaviji. I Adam i Milan nakon izbora u novembru slovensku delegaciju na Mirovnoj konferenciji predvodio je Srbin Nikola Pa{i}, ali je bavili su se politikom vezanom za selja{tvo 1920. godine postala najja~a njegov zamenik bio Hrvat Ante Trumbi}, ministar spoljnih poslova u privremenoj vla- i obojica su se 20-ih godina nastanila na di i njen jedini predstavnik u delegaciji. Ostalih pet ~lanova bili su: Milenko Vesni} Kosovu kao kolonisti-zemljoradnici. na hrvatskoj politi~koj sceni. (Srbin), Ivan @olger (Slovenac), Mateja Bo{kovi} (Srbin), Josip Smodlaka (Hrvat) i Oto- 4) Ovo je izraz Ive Banca. On pravi razliku kar Ribar` (Slovenac). Velike sile, a naro~ito Italija, imale su primedbe na @olgerovo izme|u “tvrde” i “meke” opozicije koja nije bojkotovala dr`avne institucije. Vidi Ba- ~lanstvo u delegaciji jer je on u poslednjoj austrijskoj vladi bio ministar bez portfe- nac, The National Question in Yugoslavia: lja, ali su se Jugosloveni oduprli pritisku da ga povuku. Mitrovi}, “The Yugoslav Que- Origins, History, Politics, Ithaca, NY, 1994 stion”, 46. U godinama nakon ujedinjenja Jugosloveni su smatrali Istru svojom iako (prvi put objavljeno 1984). je bila pod italijanskom kontrolom. 68 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 69

zavisila od veli~ine i “istorijskog” zna~aja pokrajine – Ni u Privremenom predstavni{tvu savezi nisu nu`no ova odluka }e izazvati mnoge kontroverze.8 Me|utim, sklapani na osnovu pripadnosti srpskom odnosno hr- op{tepriznata vode}a uloga Srbije – nezavisne kralje- vatskom etnicitetu. U ovom privremenom telu prevlast vine pre ujedinjenja i “junaka” i “`rtve” borbe za su imale dve grupe: Demokratsko-socijalisti~ki blok i “oslobo|enje i ujedinjenje” – i broj~ana premo} Srba Parlamentarna zajednica. Glavna stranka u Demokrat- (iako zasnovana na predratnom popisu) podrazume- sko-socijalisti~kom bloku bila je novoosnovana De- vale su da Srbija i Srbi dobiju najva`nija mesta i ima- mokratska stranka (DS).12 Demokratima su se pridru- ju ve}inu poslanika u Privremenom predstavni{tvu. ìle Socijaldemokratska stranka Hrvatske i Slavonije i Glavna debata pre ujedinjenja preneta je u Privre- grupa jugoslovenski orijentisanih Crnogoraca.13 Blok meno predstavni{tvo. Spor izme|u centralista i decen- je ukupno imao 137 poslanika, od kojih je ve}ina (114) tralista postepeno se pretvorio u neslaganje izme|u pripadala Demokratskoj stranci. Parlamentarnu zajed- Srba i Hrvata.9 Ali ni tada linije sukoba i saradnje ni- nicu ~inili su Narodna radikalna stranka (NRS), Na- su bile sasvim jasne. S jedne strane, bio je to spor iz- rodni klub (~iji su osniva~i bili hrvatski ~lanovi biv{e me|u Beograda ili predratne srpske tradicije i biv{ih Hrvatsko-srpske koalicije koji se nisu priklju~ili DS-u), habzbur{kih teritorija u novoj dràvi.10 S druge stra- Jugoslovenski klub (~iji su ~lanovi bili uglavnom Ko- ne, bio je to sukob izme|u razli~itih shvatanja onoga ro{~evi slovena~ki klerikali) i 11 poslanika iz dve ma- {to je najbolje za zemlju. Proti}, prvi predsednik vla- le grupe srpskih liberala. Parlamentarna zajednica je de Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, zalagao se za imala ukupno 130 poslanika, me|u kojima su ubedlji- 8) Vidi Banac, The National Question, lokalne autonomije, a Pribi- vo najve}i broj ~inili radikali (74), a sledili su ~lanovi 380–381. }evi}, Srbin iz Hrvatske, Narodnog kluba (26) i Jugoslovenskog kluba (19).14 9) Kako je do{lo do toga da politi~ka i ustavna debata bude posmatrana kao srp- spadao je u najupornije Na formiranje skup{tinskih blokova uticala su dva sko-hrvatski konflikt dobro je opisano u centraliste. Proti} je postao glavna ~inioca. Prvi je bio sukob izme|u demokrata i Josip Horvat, Politi~ka povijest Hrvatske, 2 predsednik vlade samo zato radikala vezan za obim i brzinu agrarne reforme – de- toma, Zagreb: August Cesarec, 1990, tom 1, 158–198. Saètu analizu “dvadesetjed- {to je princ-regent Aleksan- mokrati su se zalagali za ra- 12) O osnivanju Demokratske stranke vidi nomese~nog Privremenog predstavni{tva” dar onemogu}io Pa{i}ev iz- dikalnije poteze. Drugi ~ini- u Branislav Gligorijevi}, Demokratska stranka i politi~ki odnosi u Kraljevini Srba, vidi u Banac, The National Question, bor na to mesto.11 Ovo je bi- lac bio je predratno me|u- 379–387. Vidi i Gligorijevi}, Parlament, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1970, 15–56, 17–65. lo ne samo jo{ jedan od pr- partijsko suparni{tvo koje je i Istorija gra|anskih stranaka u Jugoslavi- 10) Banac kaè: “Me|u mnogim razlikama vih nagove{taja nedemo- preneto i u novu dràvu. ji, Beograd, 1952, 146–150. Detaljnu ana- u politi~koj kulturi Srbije i zemalja koje su lizu ideologija svih glavnih politi~kih stra- se 1918. godine s njom ujedinile najo~i- kratskih te`nji budu}eg kra- Davidovi}evi nekada{nji sa- naka vidi u Banac, The National Question, glednije su bile one u oblasti dràvnih in- lja nego i dobar primer mostalni radikali i Pa{i}evi delovi II–IV. stitucija.” The National Question, 141. unutaretni~kog (tj. srpsko- radikali i dalje su doìvlja- 13) Srpska Socijaldemokratska stranka je, 11) Oni su bili u zategnutim odnosima jo{ poput Hrvatske selja~ke stranke, odlu~ila od Solunskog procesa i Pa{i}evog neistini- srpskog) sukoba. vali jedni druge kao najve}e da bojkotuje Privremeno predstavni{tvo tog predstavljanja Aleksandrovog stava o jer je smatrala da zasluùje vi{e poslani~- @enevskoj deklaraciji. kih mesta nego {to joj je dodeljeno. Gligo- rijevi}, Parlament, 30. 14) Ibid., 43–48. 70 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 71

rivale, a takvi su bili i odnosi izme|u Pribi}evi}evih nu autonomiju i federalizam bio je isto {to i separati- sledbenika u Demokratskoj stranci i vojvo|anskih ra- zam. Ironija je u tome {to je on, iako jedan od vo|a dikala priklju~enih Narodnoj radikalnoj stranci. Sli~no predratne Hrvatsko-srpske koalicije, umnogome do- suparni{tvo postojalo je i izme|u slovena~kih liberala prineo pogor{anju posleratnih srpsko-hrvatskih odno- koji su se pridruìli DS-u i Jugoslovenskog kluba na sa. Po Pribi}evi}evom nare|enju, Stjepan Radi} je kra- ~elu s Koro{cem, kao i izme|u dve grupe iz nekada- jem marta 1919. godine pritvoren, Hinka Hinkovi}a, {nje Hrvatsko-srpske koalicije, one koja se ujedinila s nekada{njeg ~lana Jugoslovenskog odbora, nadzirala Demokratskom strankom i one koja je osnovala Na- je policija, a nekoliko hrvatskih publikacija je zabra- rodni klub.15 Sve u svemu, moglo bi se re}i da je De- njeno zbog navodnog separatizma.19 mokratsko-socijalisti~ki blok bio liberalna grupa, a Pribi}evi} se sukobljavao i sa srpskim politi~arima. Parlamentarna zajednica predstavljala konzervativnu On je kritikovao radikale zato {to sara|uju s Narodnim politi~ku opciju. U periodu privremenih institucija oba klubom, a njihovog ~lana Milana Sr{ki}a je zbog veze bloka bila su na vlasti, ali nijedan nije bio u stanju da s organizacijama ~etni~kih veterana u Bosni optuìo za formira dugotrajnu, stabilnu vladu. To }e tako|e biti srpski nacionalizam. Proti} je odbacio Pribi}evi}evu jedna od karakteristika jugoslovenske politi~ke scene optu`bu da stavovi Narodnog kluba sadrè “seme se- tokom dve me|uratne decenije.16 paratizma” i objasnio da je zalaganje hrvatskih save- Najva`nija debata u Privremenom predstavni{tvu ti- znika njegove stranke za lokalne autonomije zapravo cala se pitanja centralizma-unitarizma.17 Unitaristi~ki sli~no dobro znanom zalaganju radikala za lokalnu sa- 20 15) Ibid., 43–45. orijentisani hrvatski i slove- moupravu. Pored toga, upozorio je Proti}, Pribi}evi} 16) Ali nije bilo tako samo u Jugoslaviji. na~ki poslanici koji su po- pogre{no veruje da ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovena- Tokom 20-ih i 30-ih godina isto~na i centralna Evropa, pa i Evropa uop{te, pro{le dràli “narodno jedinstvo ca mora biti sprovedeno tako {to }e se stopiti svi za- su kroz niz kriza. Standardnu istoriju is- Srba, Hrvata i Slovenaca”, sebni identiteti, sve regionalne i istorijske tradicije i in- to~no-centralne Evrope vidi u Joseph ali su se usprotivili centrali- dividualiteti. On je naglasio da je takvo preterivanje Rothschild, East Central Europe between the Two World Wars, Seattle and London, zmu kritikovali su i demo- opasno za nacionalno jedinstvo, naro~ito u ranim da- 1974, i odgovaraju}a poglavlja u novijoj krate i radikale zato {to br- nima novog nacionalnog i dràvnog ìvota.21 knjizi Richard Crampton, Eastern Europe in the Twentieth Century – and After, Lon- kaju ta dva pojma i koriste Uprkos Proti}evim stavovima, radikali su na kraju 18 don and New York, 2. izdanje, 1997. ih u istom zna~enju. Za postigli dogovor s demokra- 19) Hrvoje Matkovi}, Svetozar Pribi}evi}: 17) Pod unitarizmom mislim na shvatanje Svetozara Pribi}evi}a, koji tima o pitanju centralizma. Ideolog, strana~ki vo|a, emigrant, Zagreb, Jugoslavije kao jugoslovenske nacionalne 1995, 86. dràve u kojoj su Srbi, Hrvati i Slovenci tri je u periodu formiranja in- Nakon izbora za Ustavo- 20) “Ministar unutra{njih dela i vladina “plemena” jedne, jugoslovenske nacije. U stitucija gotovo sve vreme tvornu skup{tinu novembra politika. Govor g. Stojana M. Proti}a na tom kontekstu, centralizam podrazumeva bio ministar unutra{njih 1920. godine, iz kojih su zboru radikalskom od 2. novembra ove politi~ki sistem u kojem se odluke donose godine”, u Stojan M. Proti}, Na{a spoljna i u jednom centru. poslova, poziv na regional- demokrati i radikali iza{li unutra{nja situacija (Konferencija odrà- 18) Slobodan Jovanovi}, Ustavno pravo na u Klubu beogradskih Radikala 2-X- Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beo- 1919). Beograd, 1920, 29. grad, 1995, 94. 21) Ibid., 30. 72 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 73

kao dve najja~e politi~ke stranke u zemlji i formirali nik nije glasao.23 Glasanje je obavljeno 28. juna 1921. koalicionu vladu, centralisti~ki ustav je mogao biti iz- godine, na Vidovdan, pa je ustav postao poznat kao glasan. U periodu posle Prvog svetskog rata preovla- Vidovdanski ustav. Po{to je Vidovdan godi{njica Ko- |ivalo je mi{ljenje da su centralizovane, kompaktne i, sovske bitke i blisko povezan sa srpskim kosovskim poèljno je, etni~ki homogene nacionalne dràve spo- mitom, izabrani datum je samo doprineo sve izraèni- sobnije za opstanak od multinacionalnih imperija po- jem op{tem utisku nesrba da novom dràvom upra- put Osmanlijske Turske ili Austrougarske. Zbog takve vljaju Srbi.24 Koliko ih se te 1921. godine se}alo da je tendencije, kombinovane sa sklono{}u Srba i nekih taj datum bio i sedmogodi{njica ubistva nadvojvode nesrba ka centralizmu, pobornici federalnog dràvnog Franca Ferdinanda koje je, kako se ispostavilo, utrlo ure|enja Jugoslavije (ve}inom, ali ne i isklju~ivo ne- put stvaranju Jugoslavije? srbi) od po~etka su nailazili na èstok otpor. Prevlast Srba u novoj dràvi o~itovala se i u njenom Ipak, kao {to se to ~esto de{avalo u Jugoslaviji, nazivu: Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Paradoks stvari nisu bile tako jednostavne. Osim demokrata (koje bio u tome {to su centralisti, koji su se odlu~no pro- ji su na novembarskim izborima osvojili 92 poslani~- tivili regionalnim autonomijama, èleli da ime dràve ka mesta) i radikala (91), nijedna druga velika stranka sa~uva “plemenske” identitete, a protivnici centrali- nije bila za centralizam. Komunisti su s 51 mestom bi- zma, koji su zahtevali za{titu individualnih identiteta li tre}i po snazi, odmah zatim je sledila Radi}eva i pokrajinskih autonomija, bili su skloniji imenu “Ju- stranka s jednim mestom manje, Koro{~eva Slovenska goslavija”.25 Naro~ito se Pa{i} zalagao za trodelno ime ljudska stranka i Jugoslovenska muslimanska organi- zemlje, sa Srbima pomenutim na prvom mestu, i tvr- zacija Mehmeda Spahe osvojile su po 24 mesta, a Sa- dio je da je to uobi~ajena praksa u evropskoj istoriji. vez zemljoradnika s prete`no srpskim ~lanstvom 15.22 Vo|a radikala, naravno, nije bio u pravu. Pijemontezi Novi ustav bio je zasnovan na starom srpskom usta- su prihvatili da se ujedinje- 23) Vi{e detalja vidi u Banac, The National vu i ure|ivao je Jugoslaviju kao centralizovanu mo- na dràva zove Italija, kao Question, 387–403; Charles A. Beard and George Radin, The Balkan Pivot: Yugosla- narhiju podeljenu na 33 administrativne oblasti pod {to su se i Pruska, Bavarska via. A Study in Government and Admini- upravom politi~kog centra u Beogradu. Me|utim, cen- i druge nema~ke kneèvine stration, New York, 1929, 44–56; Gligori- tralisti su odneli pobedu najvi{e zahvaljuju}i bojkotu i vojvodstva saglasili da jevi}, Parlament, gl. 2; i Jovanovi}, Ustav- no pravo, 65–71. 26 Hrvatske selja~ke stranke, ~etvrte po veli~ini partije, i formiraju Nema~ku. 24) Analizu (zlo)upotrebe kosovskog mita, glasovima iz redova Jugoslovenske muslimanske or- Razmotrene su i alternati- na koji su se u to vreme pozivali i pobornici jugoslovenstva, vidi u Dejan \oki}, ganizacije kojoj je Pa{i} obe}ao politi~ke i ekonomske ve centralisti~kom ustavu “Whose Myth? Which Nation? The Serbian ustupke ako podrì nacrt ustava. Na kraju su 223 po- radikala i demokrata. Po Kosovo Myth Revisited”, u J. M. Bak et al. (ur.), Uses and Abuses of the Middle Ages: 22) Kriti~ku ocenu izbora i Ustava vidi u slanika glasala za ustav, 35 ugledu na britanski sistem Nineteenth to Twenty First Century, Banac, The National Question, 387–403. je bilo protiv, a 161 posla- dràvnog ure|enja, Proti} je München, 2009, 215–233. Podatke o podeli poslani~kih mesta tokom 25) Jovanovi}, Ustavno pravo, 89–90. 20-ih godina vidi u Gligorijevi}, Parla- 26) Andrej Mitrovi}, Srbija u Prvom svet- ment. skom ratu, Beograd, 2004, 408. 74 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 75

predloìo kompromis izme|u centralizma i federali- puta, ali su njihova vi|enja Jugoslavije ostala toliko zma.27 Zemlja bi bila podeljena na devet pokrajina ko- razli~ita da nisu mogli posti}i nikakvu saglasnost.32 je bi se otprilike poklapale sa starim istorijskim obla- Narodni i Jugoslovenski klub podneli su odvojene, stima.28 Svaka pokrajina bi uìvala {iroku autonomi- ali sli~ne predloge ustava. Centralna vlada bila bi za- ju i donosila sopstvene zakone koji ne bi smeli kr{iti duèna za spoljnu politiku, odbranu, carinu i trgovi- centralne zakone i Ustav. Pokrajinski namesnik, koga nu, nov~ani sistem, po{tu i èleznicu, indirektni porez, bi imenovala centralna vlada i dala mu pravo nadzo- pomorsko i trgova~ko pravo, a centralni parlament ra, vodio bi ra~una o tome da do takvih kr{enja ne do- imao bi dva doma: gornji dom u kojem bi sedeli po- |e. Centralna vlada bi imala znatna ovla{}enja, sli~na krajinski poslanici i donji dom izabran u skladu s “op- 29 onima koje je imala britanska. Podr{ku predlogu dao {tim demokratskim princi- 32) Vidi \or|e Stankovi}, “Neuspeh Stoja- je veliki broj radikalskih poslanika; neki zato {to su pima”. Sva druga ovla{}e- na Proti}a u okupljanju politi~kih snaga radi re{avanja hrvatskog pitanja 1921. go- iskreno nastojali da postignu kompromis s Hrvatima, nja pa i ona vezana za gra- dine”, Istorijski glasnik, br. 1 (1971), 7–34. 27) Beard and Radin, The Balkan Pivot, 45. a neki samo zato {to su è- |ansko i krivi~no pravo Politi~ki izolovan, Proti} je u~estvovao na Kad je 1914. godine Frano Supilo pitao leli da se suprotstave cen- imale bi pokrajine.33 Obe op{tim izborima u martu 1923. godine Proti}a da li je za “centralizam ili autono- kao vo|a male, otcepljene radikalske gru- miju”, ovaj je odgovorio da je za “engleski tralizmu demokrata iako su grupe predloìle su podelu pe, ali nije izabran. Umro je nekoliko me- sistem” jer u njemu postoji nacionalno je- s njima bili u vladi. Me|u- zemlje na {est pokrajina, pri seci kasnije. 33) Beard and Radin, The Balkan Pivot, dinstvo – jedan parlament, jedan vo|a dr- tim, Pa{i} je uverljivo tvrdio ~emu se Jugoslovenski klub àve, jedan pravni sistem – ali postoje i lo- 46–47, 49; Jovanovi}, Ustavno pravo, 76. kalne autonomije, “Ministar unutra{njih da centralisti~ki nacrt usta- zalagao za katoli~ko-pravo- 34) Slovenija, Hrvatska i Slavonija, Dal- dela i vladina politika. Govor g. Stojana M. va najvi{e odgovara intere- slavnu ravnoteù.34 Smo- macija i, za~udo, Bosna i Hercegovina bile Proti}a na zboru radikalnom od 2. novem- bi prete`no katoli~ke, a Srbija, Crna Gora i bra ove godine”, u Proti}, Na{a spoljna i sima zemlje i podsticao je dlaka je predloìo savez Vojvodina prete`no pravoslavne pokrajine. unutra{nja situacija, 30–32. Proti} je ve- stranku da ga podrì.30 Bu- dvanaest pokrajina ~ija bi Ovakva podela je verovatno odraàvala rovatno mislio na britanski, a ne na “endu}i da Proti} nije do kraja vlast bila ograni~ena zakona~in razmi{ljanja Koro{~evih klerikala, gleski” sistem dominantne grupe u Jugoslovenskom klu- 28) Srbija; Stara Srbija (tj. Kosovo i San- prihvatao federalizam, nje- nodavnim ovla{}enjima pobu. Narodni klub je predloìo da se osnuje dàk) i Makedonija; Hrvatska i Slavonija s gov predlog nije privukao krajinskog poglavara koga slede}ih {est pokrajina: Srbija, Stara Srbija i Makedonija; Hrvatska i Slavonija, Dalma- Rijekom, Istrom, Me|umurjem; Bosna; Cr- ni Narodni ni Jugoslovenski bi imenovao kralj.35 Mo- na Gora; Hercegovina, Boka i Primorje; cija i Me|umurje, Istra i ostrva; Crna Go- 31 Dalmacija; Srem i Ba~ka; Banat; Slovenija klub. Iako se zalagao za gu}ne sporove izme|u pora; Bosna i Hercegovina; Vojvodina (Ba~ka, s Prekomurjem. “Ustavni nacrt Stojana o~uvanje “posebnih indivi- krajinskih i centralnih vlasti Baranja i Banat); i Slovenija. Proti}a”, JF-1, 98–102. Odlukama Rapal- 35) Sa Smodlakinim planom donekle su se skog ugovora iz novembra 1920. godine dualnosti” Srba, Hrvata i re{avao bi dràvni savet. poklapale banovine kralja Aleksandra iz Istra i Rijeka su pripale Italiji. Proti} je svoj Slovenaca, nije uspeo da Centralna skup{tina imala 1929. godine. Smodlaka je predloìo da se ustanove slede}e pokrajine: Dunavska Sr- nacrt Ustava objavio jo{ u maju 1920. go- dobije ni Radi}evu podr{ku. bi dva doma: gornji bi ~ini- dine bija (~iji bi glavni grad bio Beograd); Voj- 29) Ibid.; Beard and Radin, The Balkan Pi- U leto 1921. godine Proti} i li predstavnici pokrajina i vodina (Novi Sad); Slavonija (Osijek); Hr- vot, 45–46; Jovanovi}, Ustavno pravo, Radi} su se sreli nekoliko stale{kih organizacija, a do- vatska (Zagreb); Slovenija (Ljubljana); Dal- 66–67. macija (Split); Krajina (Banjaluka), Bosna 30) Gligorijevi}, Parlament, 96–97. (Sarajevo), Primorje (Dubrovnik); Ra{ka 31) Stojan M. Proti}, Uo~i Ustavotvorne (Novi Pazar); Moravska Srbija (Ni{); i Ma- skup{tine, Beograd, 1920, 68. kedonija (Skoplje). 76 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 77

nji bi bio sastavljen od poslanika izabranih indirekt- februaru 1921. godine njegova stranka uputila princu- no, glasovima naroda.36 regentu Aleksandru tvrdio je da Sloveni ~ine ne samo Iako su tri “hrvatsko-slovena~ka” predloga davala jezi~ku nego i moralnu i duhovnu celinu, ali je i do- prednost federaciji ali i podr{ku monarhiji, nisu svi dao da Hrvati i Srbi nisu “jedan narod” u politi~kom srpski politi~ari bili centralisti pa ni monarhisti. Dve smislu te re~i.41 Radi}a je u prvim godinama nakon male srpske stranke, Socijalisti~ka i Republikanska, iz- ujedinjenja mu~ila dilema: samoopredeljenje unutar nele su sopstvene predloge ustava koji bi zemlju ure- Jugoslavije ili potpuni raskid s Beogradom.42 Da li je dio kao “parlamentarnu republiku sa referendumom i ovo drugo zna~ilo nezavisnost Hrvatske? Po jednoj sa decentralizacijom”,37 a Savez zemljoradnika, s pre- novijoj studiji, iako se 1918-1919. godine hrvatski lite`no srpskim ~lanstvom, zalagao se za polupredsed- der izja{njavao za Jugoslaviju, “njegova prepiska poni~ki poluparlamentarni monarhisti~ki sistem s pokra- kazuje da je 1919–1920. godine zapravo bio posve}en jinskim autonomijama.38 potpunoj nezavisnosti (neutralnoj selja~koj republici Hrvatska selja~ka stranka, koja je bojkotovala Usta- Hrvatskoj) i da se tek postepeno (iznova) okrenuo ju- votvornu skup{tinu, proklamovala je “neutralnu se- goslovenskom (kon)federalizmu”.43 36) Beard and Radin, The Balkan Pivot, lja~ku republiku Hrvatsku”. Bilo kako bilo, Radi} je nesumnjivo sve svoje snage 50; Jovanovi}, Ustavno pravo, 78–81. Njene granice poklapale su usmerio na obezbe|ivanje {to ve}e autonomije za Hr- 37) Jovanovi}, Ustavno pravo, 83–85. 38) Stevan K. Pavlowitch, Yugoslavia, se s granicama takozvane vatsku. Njegovo obrazloènje da ne}e da sara|uje s London, 1971, 63. Banske Hrvatske (tj. Hrvat- malom (srpskom) Republikanskom strankom zato {to je 39) U tekstu “Ustava” ove republike preci- ske i Slavonije s Me|umur- njen program srpski, a ne jugoslovenski nije delovalo zirano je da je s teritorije Hrvatske i Dal- 44 macije bilo 59 republikanski i 34 monarhi- jem), gde je na novembar- uverljivo. U to vreme ni Radi}ev odnos s uglavnom sti~ki orijentisanih poslanika. Po{to je “ne- skim izborima 1920. godine unitaristi~ki pa i centralisti~ki orijentisanom hrvat- utralna selja~ka republika” trebalo da bu- ve}ina stanovni{tva glasala skom buròazijom nije bio mnogo bolji. To se promeni- de zasnovana na principu nacionalnog sa- 39 moopredeljenja, dalmatinska i bosansko- za Radi}a. Nije jasno da li lo u maju 1921. godine, kad je osnovan nadstrana~ki hercegova~ka podru~ja naseljena Hrvati- je “neutralna selja~ka repu- Hrvatski blok koji su ~inile Hrvatska republikanska se- ma mogla su se udruìti s “republikom” blika” bila zami{ljena kao lja~ka stranka, Hrvatska zajednica i Hrvatska stranka ako njihovo stanovni{tvo plebiscitom to 45 odlu~i, a pokrajinske vlade se s tim sloè. nezavisna dràva ili kao prava. Velikim delom zahvaljuju}i op{tem pravu gla- “Dràvno ure|enje ili Ustav neutralne se- konfederalna jedinica u sa za mu{karce starije od 21 41) Biondich, Stjepan Radi}, the Croat Pe- lja~ke republike Hrvatske”, Zagreb, 1. april okviru Jugoslavije. Radi} je godine koje je uvela nova asant Party, and the Politics of Mass Mobi- 1921, JF-1, 113–120. lization, 1904–1928, Toronto, 2000, 162. 40) Stjepan Radi}, “Ho}emo u jugosla- na drugim mestima govorio dràva i svakako ve}im po- 42) Banac, The National Question, 238. venskom jedinstvu svoju hrvatsku drà- o “hrvatskoj dràvi u jugo- liti~kim slobodama nego u 43) Biondich, Stjepan Radi}, 161. vu”, Politi~ki spisi: Autobiografija, ~lanci, slavenskom jedinstvu”,40 a biv{oj Austrougarskoj, Hr- 44) Ljuba Stojanovi} Stjepanu Radi}u, Be- govori, rasprave (priredio Zvonimir Kulun- ograd, 20. mart 1922, Korespondencija dì}), Zagreb, 1971, 319–322. U istom u memorandumu koji je u vatska republikanska selja~- Stjepana Radi}a (priredio i uredio Bogdan ~lanku Radi} je tvrdio i da su Hrvati, Slo- Krizman), Zagreb, 1972–1973, 2 toma, venci i Srbi zaista jedan narod i po jeziku i tom 2, 554–557. po obi~ajima. 45) Biondich, Stjepan Radi}, 179–180. 78 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 79

ka stranka prerasla je iz relativno male partije u vode- Prvi poku{aji da se postigne sporazum }u snagu na hrvatskoj politi~koj sceni i najozbiljniju 1922–1924. godine opoziciju vladi u Beogradu. êsto menjanje savezni{tava izme|u glavnih politi~kih U me|uvremenu, tokom leta 1921. godine, Komuni- stranaka, kao i me|upartijsko i unutarpartijsko rival- sti~ka partija poja~ala je svoje aktivnosti. Na princa- stvo, pokazuju da je 20-ih godina jugoslovenskom vi- regenta Aleksandra izvr{en je neuspeo atentat kad je sokom politikom dominirala borba za politi~ki uticaj i 29. juna po{ao na sve~ano progla{enje Ustava. Neko- mo} u istoj meri u kojoj su dominirali i konkurentski liko nedelja kasnije, ministar unutra{njih poslova Mi- nacionalizmi, ako ne i vi{e. Postojali su i autenti~ni lorad Dra{kovi}, demokrata i glavni arhitekta antiko- politi~ki motivi pome{ani s dozom pragmatizma. Go- munisti~kih odredbi, ubijen je dok je bio na odmoru u dine 1922. Davidovi}eva frakcija unutar Demokratske hrvatskoj unutra{njosti. To je nagnalo vladu da done- stranke proklamovala je “tre}i put”, to jest opredelila se Zakon o za{titi dràve, na osnovu kojeg je Komu- se za stav koji je bio negde izme|u hrvatskog bojkota nisti~ka partija progla{ena ilegalnom. Ovaj zakonski i tvrdokornog pristupa vlade, ~iji su deo bili demokra- akt nije bio samo reakcija na ubistvo Dra{kovi}a. Na- ti. Kao na~in izlaska iz krize, Davidovi} je predlagao kon druge Ruske revolucije, strah od bolj{evizma se kombinaciju kulturnog ujedinjenja i decentralizovane {irio Evropom i Jugoslavija nije bila izuzetak. Zemlja administracije.47 On je spadao u jugoslovenski orijen- je pruìla uto~i{te mnogim izbeglim belogardejcima, a tisane intelektualce koji su se tokom 1922. godine dva- me|u njima i generalu Vrangelu i njegovoj vojsci; u put sastali da bi razgovarali o politi~koj krizi i srpsko- susednoj Ma|arskoj vlast su 1919. godine privremeno hrvatskim odnosima (u junu u jednom sarajevskom preuzeli revolucionari Bele Kuna, a Komunisti~ka par- predgra|u, a u septembru u najbliìh saradnika, zaduèn za ideologiju tija Jugoslavije odli~no je pro{la na novembarskim iz- Zagrebu) i koji su pozvali i propagandu, ali je u januaru 1954. godine izba~en iz partije jer se zalagao za pre- 46) Tridesetih godina mladi komunista borima 1920. Poo{travanje vode}e politi~are u zemlji da stanak jednopartijske vladavine. Kad je Milovan \ilas sreo se u zatvoru s neuspe- mera protiv komunista po- revizijom Ustava do|u do 1957. godine objavljena njegova knjiga lim atentatorima na budu}eg kralja Lajo- ~elo je i pre leta 1921, ali se kompromisa.48 Nova klasa, \ilas, koji je bio u zatvorima i {em âkijem i Spasojem Ba}om Steji}em. u monarhisti~koj i u socijalisti~koj Jugo- Posle mnogih godina provedenih u samici, pokazalo da je po~etkom U oktobru i novembru slaviji, postao je jedan od najpoznatijih di- njih dvojica su bila fizi~ki i mentalno slo- 20-ih godina strah jugoslo- predstavnici Hrvatske re- sidenata na svetu. mljena, ali su jo{ uvek mrzela kralja i sa 47) Pavlowitch, Yugoslavia, 66. zadovoljstvom su primila vest o njegovom venskih vlasti od bolj{evi~- publikanske selja~ke stran- 48) Iste godine beogradski intelektualni ubistvu u Marseju oktobra 1934. godine ke revolucije bio neosno- ke i demokrata sreli su se ~asopis Srpski knjièvni glasnik sproveo je (\ilas, Memoir of a Revolutionary, New van. Godinu dana nakon {to da bi razgovarali o mogu}- anketu o srpsko-hrvatskim odnosima. Ceo York, 1973, 161, 203–205 †Revolucionar- tekst zagreba~ke rezolucije od 10. septem- 49 ni rat, Beograd, 1990‡). \ilas }e postati je progla{ena ilegalnom, noj saradnji. Radi}eva bra 1922. vidi u “Rezolucija kongresa jav- jedna od klju~nih li~nosti u Komunisti~koj Komunisti~ka partija je go- spremnost da pregovara sa nih radnika”, JF-1, 228–230. partiji Jugoslavije koja je 30-ih godina po- 46 49) Gligorijevi}, Demokratska stranka, novo dobila na zna~aju, da bi zatim, na ~e- tovo nestala sa scene. strankom koja je bila goto- 297–299. Vidi i ~lanak istog autora “Poli- lu sa sposobnim Josipom Brozom Titom, ti~ka previranja u Demokratskoj stranci na povela uspe{an pokret otpora u Drugom pitanju taktike prema Hrvatskom bloku u svetskom ratu i do{la na vlast 1945. godi- drugoj polovini 1922”, Istorija XX veka. ne. Posle rata \ilas je bio jedan od Titovih Zbornik radova, sv. VIII, 1966, 165–269. 80 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 81

vo potpuno opredeljena za unitarizam i centralizam datim okolnostima zajedni~ko delovanje mogu}no sa- ne treba da nas iznenadi. Krajem 1922. godine on je mo izvan skup{tine.53 shvatio da se srpsko-hrvatski sporazum moè posti- Me|utim, Davidovi} je verovao u parlamentarnu }i samo kroz saradnju s “liberalnim i moralnim ele- politiku. Iako su 22. decembra napustili vladu, demo- mentima napredne nacionalne... i dru{tvene orijen- krati su ostali u skup{tini i tu se zalagali za svoj poli- tacije” kakva je Demokratska stranka.50 Radi} se tati~ki kurs. Radikali su se ~vr{}e povezali sa svojim ko|e nadao da }e bliè veze s Davidovi}em neutra- drugim koalicionim partnerom, Jugoslovenskom mu- lisati uticaj Pribi}evi}eve frakcije unutar Demokrat- slimanskom organizacijom Mehmeda Spahe, i kralj je ske stranke. Kako je Davidovi}eva sumnja u priklad- odobrio Pa{i}ev zahtev da se raspusti parlament i ras- nost centralisti~kog ure|enja za dràvu poput Jugo- pi{u novi izbori. Izbori odràni u martu 1923. godine slavije sve vi{e rasla – mada je i dalje bio unitarista bili su prakti~no vo|eni kao referendum za Ustav ili – tako je Pribi}evi} postajao bliì Pa{i}u. Davidovi- protiv njega.54 U takvom nadmetanju izme|u o{tro }evi motivi bili su ideolo{ki (verovanje u srpsko-hr- suprotstavljenih stavova demokrati, koji su pozivali vatski sporazum) i pragmati~ni (nadao se da }e us- na kompromis, izgubili su snagu, a oja~ali su radikali postavljanjem bolje saradnje s Radi}em izolovati ra- i radi}evci. Hrvatska republikanska selja~ka stranka dikale).51 osvojila je 70 poslani~kih mesta55 i postala druga po Glavna prepreka saradnji izme|u dve stranke bila je snazi partija u zemlji, odmah iza Radikalne stranke Radi}evo odbijanje da okon~a bojkot skup{tine. Kra- koja je dobila 108 mesta, 17 vi{e nego 1920. godine. jem novembra 1922. godine hrvatski lider je ube|ivao Ovaj uspeh ohrabrio je Radi}a da povede kampanju Davidovi}a da èli iskren i dugotrajan sporazum iz- protiv Pa{i}a i Pribi}evi}a, najistaknutijih pobornika me|u Hrvata i Srba, ali je reìm toliko omraèn u Hr- centralizma. Me|utim, ~injenica da su radikali oja~ali vatskoj da bi njegov odlazak u Beograd izazvao strah na ra~un demokrata, postali najja~a srpska stranka i i nezadovoljstvo u hrvatskom narodu koji on, kao bili u stanju da formiraju ~isto radikalnu vladu (i ras- predsednik HRSS-a i Hrvatskog bloka, predstavlja. kinu koaliciju s Jugoslovenskom muslimanskom orga- Radi} je dodao da bi u nekoj drugoj situaciji odmah nizacijom) istovremeno je nagnala Radi}a da se pribli- do{ao jer Davidovi} li~no pripada onim predstavnici- ì Pa{i}u.56 Hrvatski lider je smatrao da na sporazumu ma srpskog naroda u koje Hrvati imaju apsolutno potreba sara|ivati s bilo ko- 53) Radi} Davidovi}u, Zagreb, 1. decem- verenje.52 jom grupacijom koja pred- bar 1922, ibid, 567–568. 54) Pavlowitch, Yugoslavia, 66. Na ~etvrtu godi{njicu ujedinjenja, 1. decembra, Ra- stavlja ve}inu Srba. Tokom 55) Iako je bojkotovala skup{tinu, Radi}e- di} je u svom novom pismu Davidovi}u objasnio da 30-ih godina njegov na- va stranka je redovno u~estvovala na iz- on jeste za “parlamentarnu akciju” kojoj je sklon lider slednik Vladko Ma~ek po- borima. Njeni poslanici su organizovali “Hrvatsko narodno zastupstvo”, kvazipar- 50) Biondich, Stjepan Radi}, 187. demokrata, ali misli da je u na{ao se u skladu s istim lament koji se periodi~no sastajao u Hr- 51) Ibid., 186–187. vatskoj. 52) Radi} Davidovi}u, Zagreb, 27. novem- 56) Biondich, Stjepan Radi}, 189–190. bar 1922, Korespondencija, 565–566. 82 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 83

principom.57 Ali ni 20-ih ni 30-ih godina nije posto- Spaho formirali su Opozicioni blok koji je vodio kam- jao srpski ekvivalent Hrvatskoj selja~koj stranci koji bi panju protiv vlade i Ustava. Razlike izme|u Davidovi- de facto predstavljao nacionalni pokret. }a i Pribi}evi}a postale su nepomirljive i oni su se ko- Pla{e}i se da bi, u slu~aju da Hrvatska republikanska na~no razi{li. Pribi}evi}eva otcepljena Samostalna de- selja~ka stranka iznenada odustane od bojkota parla- mokratska stranka formirala je s radikalima prvu vladu menta, takozvani Federalisti~ki blok (u ~ijem sastavu su Pa{i}-Pribi}evi}. Ova vlada je bila kratkog veka, ali kad bili Hrvatska selja~ka stranka, Slovenska ljudska stran- je 15. aprila kralj predao mandat Davidovi}u, ovaj nije ka i Jugoslovenska muslimanska organizacija) mogao bio u stanju da sastavi kabinet pa je to ponovo u~inio oboriti vladu, radikali su sklopili dogovor s Radi}em. U Pa{i} uz Pribi}evi}evu podr{ku. U to vreme Aleksandar zamenu za garanciju da “federalisti” ne}e sara|ivati s je bio u dilemi da li da pruì punu podr{ku Pa{i}u – s demokratima, Pa{i} je pristao da prekine “parcelaciju” kojim nije bio u dobrim odnosima, ali ga je i dalje sma- Hrvatske, Bosne i Slovenije na oblasti, ~ime je utro put trao najsposobnijim politi~arem u zemlji – i tempera- delimi~noj reviziji Ustava.58 Hrvatska selja~ka stranka mentnom Pribi}evi}u ili da podrì Davidovi}a koji je 57) To je ~inio i kao emigrant u Sjedinje- se saglasila da nastavi boj- sve vi{e kritikovao Ustav i pribliàvao se jo{ tempera- nim Ameri~kim Dràvama nakon Drugog kot, {to je radikalima osigu- mentnijem Radi}u. Olban Jang, tada{nji britanski po- svetskog rata. Godine 1948. on je pisao Dragi{i Cvetkovi}u – koji se tada nalazio u ralo ve}inu u skup{tini. Spo- slanik u Beogradu, izvestio je London da je jugosloven- izbegli{tvu u Francuskoj i s kojim je u av- razum je potpisan u aprilu ski kralj nervozan i ~ak strahuje da bi postoje}a politi~- gustu 1939. uspe{no pregovarao o stvara- 1923. godine i prozvan je ka kriza mogla ugroziti poloàj krune.60 Da li je, kao nju autonomne Hrvatske – da je za srpsko-hrvatski sporazum potrebno da se Markov protokol (po prvom i {to je jedan jugoslovenski 60) FO 371/9955, Young to the FO, “Politi- srpski emigranti ujedine oko jedne partije najstarijem potpisniku, radi- istori~ar kasnije pretposta- cal situation in Jugo-Slavia”, Beograd, 15. maj 1924. Britanski poslanik je ukazao na kao {to su se Hrvati ujedinili oko Hrvatske kalu Marku \uri~i}u).59 vio, kralj ve} tada po~eo da selja~ke stranke. HIA, Dragi{a Cvetkovi} o~igledno ja~anje republikanizma u celoj Collection, Ma~ek Cvetkovi}u †Washing- Kad su shvatili da radikali razmi{lja o uvo|enju dikta- zemlji. FO 371/9955, Young to the FO, “Po- ton, DC?‡, 27. januar 1948. Ma~ek je izgle- nemaju nameru da revidira- ture?61 litical situation in Jugo-Slavia”, Beograd, da zaboravio da su odavno pro{li dani kad 8. jul 1924. je njegova stranka imala podr{ku skoro ju Ustav, “federalisti” su se Za razliku od Davidovi}a, 61) Branislav Gligorijevi}, “Uloga Vojnih svih Hrvata. Mnogi Hrvati iz emigrantskih opet okrenuli demokratima. koga je menjanje saveza u krugova u ‘re{avanju’ politi~ke krize iz krugova podràvali su usta{e, a ne Ma~e- Da bi oja~ao parlamentarnu prvih nekoliko meseci 1924. 1924. godine”, Vojnoistorijski glasnik, sv. ka. Ma~ek i Cvetkovi} su se redovno dopi- 23, br. 1, 1972, 174. sivali sve do Ma~ekove smrti 1964. godine. opoziciju, Radi} je u februa- godine oslabilo, Radi} se 62) Biondich, Stjepan Radi}, 195–196. Cvetkovi} je umro pet godina kasnije. ru 1924. godine kona~no zbog odluke da vrati svoje Ante Trumbi}, nekada{nji ~lan Jugoslo- 58) Oblasti su presecale stare, istorijske venskog odbora i prvi ministar spoljnih granice (izuzetak je bila Bosna). Po{to je odustao od bojkota i radika- poslanike u skup{tinu nije poslova jugoslovenske dràve, koji se 20- dao podr{ku centralisti~kom ustavu iz li su izgubili ve}inu u skup- suo~io s ve}im protivlje- ih godina pribliìo Radi}u, formirao je po- 1921. godine, Mehmed Spaho je uspeo da {tini. U narednim mesecima njem unutar same partije ~etkom 1926. godine Hrvatsku federali- obezbedi da Bosna ostane “vidljiva” u sti~ku selja~ku stranku. Nakon tragi~nog 62 okviru oblasnog sistema. Davidovi}, Radi}, Koro{ec i iako je od toga strepeo. doga|aja u leto 1928. godine (o kojem }e 59) “Kominike o pregovorima – Markov kasnije biti vi{e re~i) Trumbi} se u~lanio u protokol”, Zagreb, 14. april 1923, JF-1, HSS. Pre nego {to je pobegao iz zemlje, 191–192. budu}i usta{ki vo|a Ante Paveli} tako|e je kratko bio ~lan HSS-a. 84 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 85

Me|utim, kad je za vreme boravka u Moskvi u leto mokratske stranke, Jugoslovenske muslimanske orga- 1924. godine Radi} u~lanio svoju stranku u Selja~ku nizacije i Slovenske ljudske stranke.67 Verovatno u na- internacionalu (Krestinternu) pod kontrolom Komin- meri da ublaì lo{ publicitet koji mu je donelo putova- terne, nekoliko ~lanova se pobunilo.63 Radi} se o~i- nje u Moskvu, Radi} je objavio da njegova stranka po- gledno nadao da }e sovjetska podr{ka ubrzati sklapa- dràva srpsko-hrvatski sporazum i da ulaskom u skup- nje sporazuma sa Srbima i to nije bio njegov prvi odla- {tinu pokazuje da se “pribliàva parlamentarnoj mo- zak u inostranstvo ~iji je cilj bio traènje podr{ke za hr- narhiji”.68 vatsku stvar. Prethodnog leta posetio je Be~, Pariz i Radi}eva poseta Moskvi i vreme kad je ona u~injena London, ali nije imao mnogo uspeha. Radi}eva poseta izazvali su ogor~enje u Beogradu, a naro~ito su razbe- Moskvi podudarila se s odràvanjem Petog svetskog sneli kralja Aleksandra kao izrazitog protivnika bolj{e- kongresa Kominterne u junu i julu 1924. godine na ko- vizma. Nakon niza razgovora izme|u Demokratske i jem je doneta rezolucija o potrebi da se rasformira Ju- Hrvatske republikanske selja~ke stranke u septembru goslavija kao imperijalisti~ka, versajska tvorevina. 1924. godine ~inilo se da }e Radi} prihvatiti monarhiju Iako nema dokaza da je Radi} prisustvovao kongresu, i Ustav – dva preduslova za ulazak vladu. Sa svoje stra- malo je verovatno da nije znao za rezoluciju.64 Hrvat- ne, Davidovi} je kritikovao centralizam, ali je imao ski lider je rekao svojim doma}inima da on jeste za fleksibilniji stav prema uni- 67) Biondich, Stjepan Radi}, 199; Pavlo- “neutralnu selja~ku republiku Hrvatsku” u okviru Ju- tarizmu. Me|utim, kralj je witch, Yugoslavia, 68. Milan Stojadinovi}, ministar finansija u ostavci (i budu}i pred- goslavije, ali je njegova tvrdnja da Jugoslavije nema, sumnjao u Radi}eve motive i sednik vlade) priznao je u pismu kralju da nego postoji samo militaristi~ka i plja~ka{ka Velika Sr- blokirao je ulazak hrvatske je, pored politi~ke nestabilnosti prouzro- bija pod formalnim imenom “Kraljevina Srba, Hrvata i stranke u vladu iako je u po- kovane sukobom izme|u vlade Pa{i}–Pri- bi}evi} i Opozicionog bloka, vladu mu~ila i 65 69 63) Ibid., 196. Pre putovanja Radi} je na- Slovenaca”, tome ne samo ~etku podràvao tu ideju. ekonomska kriza. Gligorijevi}, Demokrat- pisao da Hrvati po{tuju i vole bolj{evi~ku protivre~ila nego je i pot- Aleksandrovo nepoverenje u ska stranka, 385–386. 68) Gligorijevi}, Parlament, 177. Rusiju neuporedivo vi{e nego zauvek po- hranjivala sumnje u Beogra- Radi}a pothranjivali su Pa{i} kojnu carsku Rusiju. Me|utim, odluka o 69) Gligorijevi}, Demokratska stranka, 390 pridruìvanju Krestinterni nije bila prihva- du da je Radi} separatista.66 i Pribi}evi} svakodnevnim –400, 409–410. U vladu je trebalo da u|u tljiva za Rudolfa Horvata, Tomu Jalàbeti- Po povratku ku}i u avgustu optu`bama da je hrvatski li- slede}i ~lanovi Radi}eve stranke: Vladko }a i Vinka Lovrekovi}a koji su naginjali sa- Ma~ek, Josip Predavec, Juraj Krnjevi} i radnji s Beogradom i na kraju napustili 1924. godine, Radi} je po- der bolj{evik i republikanac. August Ko{uti}. Detaljan opis pregovora stranku. Ibid., 196–197; Gligorijevi}, De- novo pruìo podr{ku Davi- Opozicija je ~ak tvrdila da }e izme|u vlade i vode}e hrvatske stranke vi- mokratska stranka, 388. dovi}u koji je, po{to je u ju- Srbi u Hrvatskoj biti fizi~ki di u Gligorijevi}, “O pitanju ulaska pred- 64) Biondich, Stjepan Radi}, 192–193; stavnika HRSS u Davidovi}evu vladu 1924. Pavlowitch, Yugoslavia, 68. lu Pa{i} bio primoran da ugroèni ako radi}evci u|u u i o krizi i padu vlade”, Istorija XX veka. 65) Biondich, Stjepan Radi}, 197. podnese ostavku, formirao vladu i {irila je glasine da Zbornik radova, t. VII, 1965, 345–406. 66) Na putovanjima u inostranstvo Radi} 70) Gligorijevi}, Demokratska stranka, 411 je bio pod prismotrom jugoslovenskih taj- koalicionu vladu u ~iji sa- vojska deli oru`je srpskim –418. Uticaj glasina na jugoslovensku po- nih agenata. Mihailo Bankovi}, pripadnik stav su u{li predstavnici De- civilima u Hrvatskoj.70 Davi- litiku u tom periodu tek treba istraìti. jugoslovenske obave{tajne slu`be, opisao Mnogi izvori iz onog vremena, kako jugo- je kasnije knezu Pavlu kako su Radi}a {pi- slovenski tako i strani, na koje sam nailazio junirali u Be~u, Berlinu, Londonu i Moskvi. u svojim istraìvanjima za ovu knjigu pozi- BAR DKP, kutija 12, Bankovi} knezu Pavlu, vaju se na “glasine” i ~esto u njima vide Be~, april 1935. koristan indikator predstoje}ih doga|aja. 86 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 87

dovi}eva “stodnevna” vlada pala je u oktobru po{to je liti Hrvatsku republikansku selja~ku stranku na pokor- general Hadì}, ministar odbrane, podneo ostavku jer nost, a Pa{i} je mislio da }e mu kampanja protiv Ra- su ga navodno naljutile Radi}eve optu`be na ra~un podi}a dobro do}i pred izbore koji je trebalo da se odrè litike ministarstva odbrane. Iako je Radi}eva kritika bi- u februaru 1925. godine.74 Reìmska propaganda je la netakti~na i “eksplozivna”, ostavku je verovatno iz- okarakterisala Radi}a i njegovu stranku kao simbol reìrao kralj koji nikad nije do kraja podràvao Davido- dveju najve}ih pretnji Jugoslaviji: separatizma i bolj- vi}a, a tada se opet okrenuo Pa{i}u i Pribi}evi}u.71 {evizma. Pod izgovorom da HRSS radi za “komuni- U drugoj deceniji dvadesetog veka politi~ka kriza iz sti~ku Internacionalu”, vlada je u decembru 1924. go- 1924. godine bila je jedna od najozbiljnijih ~ak i ako dine zabranila tu stranku na osnovu istog Zakona o se sloìmo da je kralj Aleksandar preterao kad je neza{titi dràve koji je tri godine pre toga donesen da bi koliko godina kasnije rekao grupi francuskih poslani- se zabranio rad komunista. Po~etkom januara 1925. ka da su doga|aji iz te godine bili ve}e isku{enje od godine uhap{eni su lideri hrvatske stranke, ali su svi, onih u leto 1928, kad je pucano na Radi}a i hrvatske osim Radi}a, brzo pu{teni i dràni u ku}nom pritvoru. poslanike.72 Kriza iz 1924. godine stavila je srpsko-hr- Demokratska stranka, Jugoslovenska muslimanska or- vatske odnose na ozbiljnu probu; britanski poslanik u ganizacija i Slovenska ljudska stranka o{tro su osudi- Beogradu opisao ju je kao “borbu izme|u srpstva i hr- le ovaj akt, ali nisu mogle da ga spre~e.75 vatstva”.73 Me|utim, kriza je bila ne{to sloènija; to je Iako formalno zabranjena, Hrvatska selja~ka stran- zapravo bilo vi{eslojno politi~ko sporenje koje se od- ka dobila je dopu{tenje da u~estvuje na izborima, a vijalo izme|u kralja i glavnih politi~kih lidera, izme- Radi} je iz zatvora rukovodio izbornom kampanjom.76 |u Pa{i}a i Radi}a, Pa{i}a i Davidovi}a, Pribi}evi}a i Postupci vlasti nisu oslabili stranku i ona je ponovila Radi}a i izme|u Davidovi}a i Pribi}evi}a, i uglavnom uspeh s prethodnih izbora – osvojila je 67 mesta u je bilo izazvano postoje}im neslaganjem vezanim za skup{tini (tri manje nego na prethodnim izborima). Ustav protiv kojeg su bili mnogi Hrvati, ali sve vi{e i Radikali su pro{li jo{ bolje – osvojili su 142 od ukup- neki Srbi. no 313 mesta u parlamentu. [to se demokrata ti~e, Pribi}evi}evo otcepljenje imalo je posledice: demokra- Sporazum Pa{i}–Radi} ti su izgubili mnoge glasove na nekada{njim habzbur- Nova vlada Pa{i}–Pribi}evi}, formirana u novembru {kim teritorijama i sa 51 spali su na 37 mesta. Pribi- 1924. godine, odlu~ila je da ciljanjem u logi~nu metu }evi}evi samostalni demo- 74) Pavlowitch, Yugoslavia, 69. 75) Biondich, Stjepan Radi}, 201. 71) Biondich, Stjepan Radi}, 199–200; – Radi}a – neutralizuje krati osvojili su 21 mesto u 76) Posmatrano iz dana{nje perspektive, Gligorijevi}, Demokratska stranka, 421– pretnju koju je predstavljala novom parlamentu, a Slo- ovo je bio jedan od prvih nagove{taja 424; Pavlowitch, Yugoslavia, 68–69. opozicija. Pribi}evi} je ve- venska ljudska stranka (21) onoga {to }e se de{avati 30-ih godina kad 72) Gligorijevi}, “Uloga vojnih krugova”, je politi~kim strankama koje su 1929. bile 169. rovao da }e tvrd stav prisi- i Jugoslovenska musliman- zabranjene dozvoljeno da nastave rad i 73) FO 371/9956, Young to MacDonald, u~estvuju u izbornim kampanjama, a ~ak i “Political situation in Jugoslavia”, Beo- uhap{eni politi~ari ~esto su mogli i dalje grad, 20. oktobar 1924. da se bave politikom. 88 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 89

ska organizacija (15) dobile su po tri mesta manje ne- da po~nu da rade zajedno. Radi} je istakao da njego- go u prethodnom sastavu skup{tine. va stranka vi{e ne traì reviziju Ustava, nego prihva- Nakon izbora u februaru 1925. godine stranke neka- ta Pa{i}evo mi{ljenje da Ustav treba da ostane na sna- da{njeg Opozicionog bloka saglasile su se da zajedno zi godinu, dve, tri ili vi{e dana pre nego {to bude iz- deluju protiv vlade i formirale su Blok narodnog spo- menjen u skladu s potrebama naroda i ako se pokaè razuma i Selja~ke (pu~ke) demokracije.77 Me|utim, da je to nu`no.80 Radi} je iz zatvora po~eo tajno da pregovara s Pa{i- U julu 1925. godine zvani~no je objavljen “srpsko- }em. On je Pa{i}evom posredniku rekao: “Davidovi} je hrvatski sporazum” izme|u Pa{i}eve i Radi}eve stran- po{ten i pametan... Ljuba Jovanovi} je po{ten i pame- ke. Radi} se odrekao republikanizma, iz imena stran- tan... Pa{i} je i po{ten i pametan i politi~ar, a to vredi ke izbacio je re~ “republikanska”, prihvatio monarhiju najvi{e. Zato bismo radije i{li s radikalima.”78 Radi}ev i Ustav i pu{ten je iz zatvora. Hrvatski lider je poèleo bratanac Pavle Radi} izjavio je 27. marta pred zapa- dug ìvot “na{em selja~kom narodu” i “na{em selja~- njenom skup{tinom da njegova stranka priznaje po- kom i narodnom kralju”.81 U znak protesta protiv spo- stoje}i politi~ki poredak, uklju~uju}i Ustav i dinastiju; razuma Pa{i}–Radi}, samostalni demokrati iza{li su iz stranka }e se posvetiti radu na reviziji Ustava kako bi vlade. Njih su zamenili ~lanovi Hrvatske selja~ke doprinela postizanju trajnog “narodnog sporazuma iz- stranke (HSS) i 17. jula oni su prvi put u{li u vladu.82 me|u naroda Srba, Hrvata i Slovenaca”79 Narednog Sâm Radi} im se pridruìo u novembru kao ministar meseca Stjepan Radi} je objavio da njegova stranka prosvete. bezuslovno priznaje monarhiju i Ustav i da ne}e vi{e Tokom leta ~inilo se da se srpsko-hrvatski konflikt 77) “Izjava Ljube Davidovi}a o formiranju ~initi ni{ta {to bi predsta- kona~no bliì kraju. Pre ulaska u vladu Radi} je poslat Bloka narodnog sporazuma”, Beograd, 22. vljalo prepreku sporazumu u @enevu kao jugoslovenski poslanik u Dru{tvu naro- mart 1925, JF-1, 242. Dvanaest godina kasnije Demokratska i Hrvatska selja~ka izme|u Srba i Hrvata. Zatim da, ~ime je ispunjena njegova davna{nja èlja da svo- stranka odigrale su klju~nu ulogu u formi- je dodao da Srbi i Hrvati je stavove izloì na me|unarodnoj sceni. Ali ovog pu- ranju udruène opozicije u koju su bili dopunjuju jedni druge u to- ta Radi} je isticao jedinstvo 80) “Izjava S. Radi}a o prihvatanju mo- uklju~eni i samostalni demokrati, Savez narhije i centralizma”, Zagreb, april 1925, zemljoradnika i Stanojevi}evi radikali. Slo- likoj meri da moraju nasta- dràve i podràvao srpsko- JF-1, 256. Ove Radi}eve re~i dobar su pri- vena~ki klerikali i Jugoslovenska musli- viti da napreduju zajedno. hrvatsko pribliàvanje. Kad mer stereotipa koje su Srbi i Hrvati nego- manska organizacija bi}e tada u vladi za- Srbi su bolji kao vojskovo|e je predsednik vlade Pa{i} vali jedni o drugima i koji su opstali do da- jedno sa Stojadinovi}evim radikalima. nas iako je 90-ih godina Hrvatska prakti~- 78) Milan Marjanovi}, Stjepan Radi}, i diplomati, a Hrvati umeju do{ao u @enevu, Radi} je no odnela vojnu pobedu nad Srbijom, a 1937, 158. bolje da grade puteve i {ko- prvi put proveo s njim izve- srpska kulturna scena u istom periodu ve- 79) Ibid., transkript celog Radi}evog go- rovatno bila dinami~nija i plodnija. vora vidi u “Re~ Pavla Radi}a u Narodnoj le. Srbi su ratnici, a Hrvati sno vreme. Njih dvojica su 81) “Hrvatsko-srbski sporazum i nova vla- skup{tini”, JF-1, 245–255. Jasno je da je mirotvorci. Obe ve{tine su se naizgled dobro slagala da”, Dom, 22. jul 1925, navedeno u Bion- Pavle Radi} mislio na naciju/narod Hrvata, va`ne i zato treba kona~no iako je pobo`ni Radi} bio dich, Stjepan Radi}, 207. Slovenaca i Srba iako nije upotrebio sin- 82) Pa{i} je spremno `rtvovao Pribi}evi}a gularni oblik “hrvatsko-slovena~ko-srpski jer je Radi} jasno stavio do znanja da bi se narod”. Tri godine kasnije Pavla Radi}a je u radije priklju~io vladi u kojoj nema samo- istoj toj skup{tini ubio radikalski poslanik. stalnih demokrata. 90 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 91

donekle razo~aran kad je otkrio da Pa{i} nije naro~ito U aprilu 1926. godine Pa{i} je morao da podnese ostav- religiozan.83 Sredinom avgusta Hrvatska selja~ka ku. U decembru iste godine osamdesetjednogodi{nji po- stranka organizovala je u Zagrebu proslavu hiljadugo- liti~ar je umro, navodno nedugo posle o{tre sva|e s kra- di{njice progla{enja srednjovekovne hrvatske kraljevi- ljem. Po{to su ostali bez Pa{i}a i Proti}a, radikali, koji ne pod vladavinom kralja Tomislava i tu priliku isko- su tokom 20-ih godina de facto bili vladaju}a stranka u ristila je u dve svrhe: da istakne svoje neosporno vo|- Jugoslaviji, po~eli su da slabe; ipak, radikalsko-hrvatstvo me|u Hrvatima i da propagira postignuti srpsko- ska koaliciona vlada, na ~ijem ~elu je bio radikal Niko- hrvatski sporazum.84 Kralj Aleksandar i kraljica Mari- la Uzunovi}, opstala je jo{ skoro godinu dana. 85 83) Marjanovi}, Stjepan Radi}, 163–164. ja posetili su Zagreb, gde Pa{i} je u mladosti, za vreme studija u Ci- ih je Radi} pozdravio s istim Sporazum Radi}–Pribi}evi} i tragedija rihu, bio socijalista. 84) Ibid., 164–165. onim àrom s kojim je u u junu 1928. godine 85) Kraljica Marija je ro|ena 1900. godine pro{losti imao obi~aj da kri- Kad su u februaru 1927. godine hrvatski ~lanovi Uzu- kao druga }erka rumunskog kralja Ferdi- tikuje Beograd.86 novi}evog kabineta podneli ostavke, radikali su na to nanda i kraljice Marije (ne}ake princeze Marije iz dinastije Saks-Koburg-Gota). Bi- Savremenici su novi kabi- odgovorili formiranjem koalicione vlade sa Sloven- la je unuka vojvode od Edinburga Alfreda net nazvali vlada P-R (Pa- skom ljudskom strankom koju su privukli obe}anjem i praunuka britanske kraljice Viktorije, a {i}–Radi}), ali je vlada imala da }e joj dati odre{ene ruke u slovena~kim podru~ji- imala je i bliske veze s ruskom carskom porodicom jer je njena baba bila }erka ca- lo{ PR. Tokom manje od dve ma. Me|utim, vlada nije mogla da sa~uva ve}inu u ra Nikole I. Za Aleksandra se udala 1922. godine koliko je trajala vla- skup{tini u kojoj je opoziciju sada ~inila i Hrvatska se- godine i rodila Petra (1923–1970), Tomi- slava (1928–2000) i Andreja (1929–1990). da unutra{nji konflikti iz- lja~ka stranka. Uzunovi} je u aprilu podneo ostavku, Kad je Aleksandar krenuo u svoju kobnu me|u radikala i ~lanova ali je kralj opet dao mandat radikalu – Velimiru Vuki- posetu Marseju, Marija je putovala odvo- HSS-a uzdrmavali su kabi- }evi}u. Novi izbori, odràni u septembru 1927. godi- jeno, vozom, jer je uzburkano more {kodi- lo njenom krhkom zdravlju; to joj je vero- net i po~eli ozbiljno da done, pokazali su da slabi podr{ka i radikalima i Hrvat- vatno spaslo ìvot. Nakon atentata ìvela vode u pitanje ugled parla- skoj selja~koj stranci, a da se demokrati oporavljaju. je povu~eno, a 1938. godine preselila se u Britaniju gde je 1961. umrla kao emi- mentarne demokratije u o~i- Radikali su pali na 112 poslani~kih mesta, HSS na 61, grantkinja. ma javnosti. Sudarale su se a Davidovi}eva stranka obezbedila je 59 mesta u no- 86) Srednji sin kraljevskog para Tomislav, dve jake li~nosti – Pa{i} i voj skup{tini. Me|utim, rezultate izbora bacilo je u ro|en u januaru 1928. godine, dobio je ime po srednjovekovnom kralju Hrvatske. Radi}. Ovaj drugi se ~ak pri- senku osnivanje Selja~ko-demokratske koalicije izme- Da bi se jo{ vi{e istakla simbolika nacio- klju~io opozicionoj kritici |u Hrvatske selja~ke stranke i samostalnih demokrata nalnog jedinstva, beba je kr{tena me{avi- vlade zbog uloge koju je to- u februaru 1927. godine – doga|aj koji je bio jo{ ve- nom vode iz Dunava, Jadranskog mora i Vardara. Obredu su prisustvovale sve poli- boè imala u korupcijskom }e iznena|enje nego zbliàvanje radikala i HSS-a dve ti~ke vo|e, me|u kojima i Radi} (ali ne i skandalu vezanom za Pa{i- godine pre toga. Za razliku od Pa{i}evog i Radi}evog Pribi}evi} koji nije bio ni pozvan). H. V. Ke- nard, britanski poslanik u Beogradu, igrao }evog sina Radomira-Radu. “srpsko-hrvatskog sporazuma” u vladi, Radi}ev i Pri- je ulogu kuma u ime kralja Dòrdà V. ”The new Yugoslav Prince”, The Times, 26. januar 1928. 92 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 93

bi}evi}ev “srpsko-hrvatski sporazum” u opoziciji bio cionu vladu su ~inili radikali, slovena~ki klerikali, Ju- je najtrajnija koalicija u me|uratnom periodu – opstao goslovenska muslimanska organizacija i nekoliko de- je tokom cele tre}e decenije 20. veka. mokrata. Samostalni demokrati su najve}u podr{ku dobijali iz Skup{tina je bila gotovo paralizovana stalnim suko- krajeva Hrvatske i Vojvodine naseljenih prete`no Sr- bima izme|u radikala i Selja~ko-demokratske koalici- bima, mada su mnogi Srbi pre~ani87 glasali i za radije. Istori~ar Stevan Pavlovi} to saèto opisuje: kale. Samostalna demokratska stranka, me|utim, nije bila samo srpska partija. Me|u vode}im ljudima stran- Razbuktale su se optu`be za neregularnost, korup- ke bili su i istaknuti nesrbi poput Hinka Krizmana, Ve- ciju i policijsku brutalnost. Te godine skup{tina se }eslava Vildera, Gregora @erjava, Prvislava Grisogona pretvorila u arenu verbalnog i gimnasti~kog egzi- i Juraja Demetrovi}a (nakon 1929. godine poslednja bicionizma. Taktika opstrukcije smenjivala se s tu- dvojica su prebegla na vladinu stranu).88 Svi osim ~om. Radikali i poslanici Selja~ko-demokratske @erjava (Slovenca) i Vildera (poreklom êha) bili su koalicije razmenjivali su uvrede, pretnje i udarce Hrvati, ali su imali i izraèn jugoslovenski identitet.89 u alarmantnom kre{endu. Pove}avao se broj po- 87) Pre~anima su Srbi iz Srbije pre 1912. Iako su samostalni demo- slanika koji su suspendovani zbog nereda. Po{to godine nazivali Srbe i druge Ju`ne Slove- krati ostali unitaristi~ka su tenzije u skup{tini narasle do kriti~ne ta~ke, a ne koji su ìveli preko granice, u Austrou- 90 garskoj. stranka, njihovo protivlje- ekstremisti~ki orijentisani frankovci u Hrvatskoj 88) Nekada{nji li~ni i politi~ki bliski prija- nje centralizmu omogu}ilo otvoreno po~eli da govore o otcepljenju, Radi} je telji iz dana Hrvatsko-srpske koalicije, Gri- je koaliciju s Hrvatskom se- pozvao kralja da istupi sogono i Pribi}evi} su se na{li ne samo na 90) “Frankovci” su bili sledbenici Josipa suprotnim stranama nego i u drasti~no lja~kom strankom. înjeni- kao arbitar i imenuje Franka (1844–1911), biv{eg Star~evi}evog pristalice, ~iji su nacionalizam i antisrpsko razli~itim situacijama. Tridesetih godina ca da se i Radi} vi{e suprot- vanparlamentarnu vla- Grisogono je bio jugoslovenski poslanik u raspoloènje doveli do sukoba sa Star~evi- Pragu, a Pribi}evi} je tamo bio u izbegli- stavljao centralizmu nego du na ~elu s generalom }evim naslednicima koji su osnovali Hr- {tvu. Drugim obrtom sudbine, Grisogono unitarizmu doprinela je koja }e ra{~istiti situa- vatsko-srpsku koaliciju. Iz te grupe potekle su usta{e, mada nisu svi frankovci bili je nakon Drugog svetskog rata zavr{io kao stvaranju ovog neo~ekiva- ciju i omogu}iti nov emigrant u Londonu, u isto vreme kad su usta{e. U me|uratnom periodu ekstremni 91 jugoslovenske komunisti~ke vlasti “reha- nog saveza. po~etak. hrvatski nacionalisti svih vrsta, pa i usta- {e, ~esto su nazivani frankovcima. Vi{e o bilitovale” Pribi}evi}a ili bar onaj deo nje- Posle neuspelog Vuki}evi- gove karijere u kojem se suprotstavio kra- Franku i njegovoj ideologiji vidi u Banac, lju. Godine 1953. Pribi}evi}eva knjiga o }evog poku{aja da privu~e Parlamentarni haos tragi~- The National Question, 94–95. Vi{e o ide- Aleksandrovoj diktaturi prvi put je obja- Hrvate u novi kabinet – Ra- no je kulminirao 20. juna ologiji usta{a, koji su tokom 30-ih godina bili odgovorni za nekoliko teroristi~kih vljena na srpsko-hrvatskom jeziku, dvade- di} je bio voljan da se pri- 1928. godine kad je radikal- set godina posle njenog prvog izdanja, na akata, me|u njima i za atentat na kralja francuskom. klju~i samo zajedno s Pribi- ski poslanik Puni{a Ra~i} Aleksandra 1934, i koji su za vreme Dru- 89) Ma~ek je drugi dobar primer da nije }evi}em, ali su se radikali potegao pi{tolj i ubio dvoji- gog svetskog rata bili na vlasti u Nezavi- snoj Dràvi Hrvatskoj, vidi u Aleksa \ilas, bila va`na “stvarna” etni~ka pripadnost: tome protivili – novu koali- cu poslanika iz Hrvatske se- otac ovog hrvatskog lidera bio je Slove- The Contested Country: Yugoslav Unity nac, a majka polupoljkinja. Ma~ek, In the and Communist Revolution, 1929–1953, Struggle for Freedom, University Park and Cambridge, MA, 1991, 103–127. London, 1957, 14–15. 91) Pavlowitch, Yugoslavia, 72. 94 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 95

lja~ke stranke – Pavla Radi}a i \uru Basari~eka – i ra- miju, ali gotovo niko iz Beograda nije bio tu da ih ~u- nio trojicu: Stjepana Radi}a, Ivana Gran|u i Ivana je; politi~arima iz Srbije savetovano je da ne dolaze. Pernara. Pribi}evi} je imao sre}e da ostane neozle|en Jedino je kraljev venac, koji su odmah iza kov~ega iako je Ra~i} navodno ciljao i na njega.92 Posle opera- nosila ~etiri vojna oficira,95 podse}ao na to da se Ra- cije koja je bila nu`na da bi se odstranio atentatorov di}eva smrt oplakuje i u Beogradu i Srbiji. metak, Radi} se vozom vratio u Zagreb. Tokom tog, Samo nekoliko dana pred smrt Radi} je rekao jed- kako }e se pokazati, poslednjeg putovanja vozom u nom nema~kom novinaru da su Srbi i Hrvati dva raz- koji je krajem novembra 1918. godine odbio da u|e s li~ita naroda, s razli~itom tradicijom i kulturom: “Hr- drugim delegatima Narodnog vije}a, hrvatskog lidera vati su narod evropske kulture, Srbi isto~nja~ke i visu pozdravljale mase Hrvata kao svog nekrunisanog, zantijske kulture.”96 Radi} je tvrdio da Jugoslavija ne selja~kog kralja. Zahvalju}i strogim nare|enjima Se- treba da bude centralisti~ko-unitarna dràva; umesto lja~ko-demokratske koalicije, koja nije èlela da vladi toga, Hrvatska i Srbija treba da budu povezane li~nim pruì izgovor za tvrdnju da su Hrvati protiv Jugosla- jedinstvom, s kraljem Aleksandrom na ~elu i “neutral- vije, neprijateljsko raspoloènje prema Beogradu nije nom” (tj. nepartijskom) vladom.97 Kad je odmah posle dobilo zvani~an oblik.93 Mada su posle ubistava po- krvoproli}a u skup{tini kralj posetio Radi}a u bolnici, slanici Koalicije, i Srbi i Hrvati, odmah napustili Beo- ovaj je navodno izjavio da sad kad je parlamentarna grad, apelovali su da se odrì mir. Uprkos uàsnoj tra- demokratija propala “preostaju samo Kralj i Narod”.98 gediji, vo|e Selja~ko-demokratske koalicije nisu se Bojkot poslanika Selja~ko-demokratske koalicije i pad okrenule protiv ideje o zajedni~koj ju`noslovenskoj jo{ jedne vlade, na ~ijem ~elu je bio Koro{ec (u celom dràvi. Oni su 1. avgusta izdali rezoluciju kojom su me|uratnom periodu jedini predsednik vlade koji nije osudili hegemoniju Beograda i pozvali na formiranje bio Srbin), dali su Aleksandru priliku da uzme stvari u federacije koja }e “osigurati punu ravnopravnost svoje ruke. svih... individualiteta” u okviru Jugoslavije.94 U po~etku se ~inilo da }e se Radi} (ina~e dijabeti~ar) Progla{enje kraljevske diktature oporaviti, ali je on 8. avgusta umro od komplikacija Ne{to vi{e od deset godina po{to je predvodio 28-~la- izazvanih operacijom. Njegovom pogrebu prisustvo- nu delegaciju Narodnog vije}a u Beograd, Pribi}evi} valo je oko 200.000 ljudi. U centru Zagreba odvijao se je krenuo na put istim vozom, opet da bi se sreo s 92) “Kako je spasen ìvot g. Pribi}evi}a”, emocijama nabijen i dosto- Aleksandrom Kara|or|evi}em. Ovog puta, me|utim, Rije~, 22. jun 1928. Moèmo se pitati da li janstven obred koji je trajao bio je u dru{tvu Vladka Ma~eka, novog vo|e Hrvatske bi nakon juna 1928. godine tenzije izme|u Hrvata i Srba bile manje da je ubijen i Pri- skoro ceo dan. Vo|e Selja~- selja~ke stranke, a okolnosti su bile drasti~no razli~i- bi}evi}, Srbin, jer Ra~i} je bio Srbin, a sve ko-demokratske koalicije pote. Po~etkom januara 1929. 95) “M. Raditch’s funeral”, The Times, 13. `rtve bile su Hrvati. novile su poziv na autono- godine Aleksandar je po- avgust 1928. 93) “M. Raditch home again”, The Times, 96) “Croat Separatism: M. Raditch on his 10. jul 1928. party’s policy”, The Times, 7. avgust 1928. 94) “SDK za novo dràvno ure|enje”, Ri- 97) Ibid. je~, 2. avgust 1928. 98) Pavlowitch, Yugoslavia, 72. 96 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 97

zvao vode}e politi~are zemlje i javne li~nosti na kon- tradicijama od Moga nezaboravljenoga Oca, ostao sultacije u vezi s postoje}om krizom. Lideri zagreba~- i Moj ideal, po~ele su zaslepljene politi~ke strasti ke opozicije verovali su da je re{enje u federaciji, sa zloupotrebljavati u toj meri, da je postao smetnja zajedni~kim kraljem, dràvnim granicama, vojskom, za svaki plodni rad u Dràvi... Moja je sveta du- spoljnim poslovima, finansijskom, carinskom i trgo- `nost da svim sredstvima ~uvam dràvno i narod- vinskom politikom.99 Me|utim, Aleksandar je poisto- no jedinstvo i Ja sam re{en da ovu du`nost bez ve}ivao anticentralizam s antijugoslovenstvom i od- kolebanja ispunim do kraja...102 bacivao je takvo re{enje. Neposredno nakon junske tragedije kralj je navodno tako|e pretio “amputaci- Hrvatsko vo|stvo je u po~etku podràlo kraljev proglas. jom” Hrvatske (bez teritorija naseljenih Srbima), ali s Ma~ek je pozdravio ukidanje Ustava i izrazio uverenje obzirom na o~iglednu neprakti~nost takvog poteza, da }e, s “obzirom na veliku mudrost Nj. Vel. Kralja” Hr- nije sigurno u kolikoj meri je takvu mogu}nost ozbilj- vati kona~no dobiti autonomiju.103 Davanjem podr{ke no razmatrao.100 U svakom slu~aju, umesto za raspad kraljevskoj diktaturi u januaru 1929. godine predsednik zemlje, Aleksandar se odlu~io za njeno integrisanje Hrvatske selja~ke stranke je mo`da ispoljio izvestan ste- kroz li~nu vladavinu. Po{to politi~ari nisu bili u stanju pen politi~ke naivnosti jer je ubrzo postalo jasno da da ujedine naciju, kralj se nadao da }e to mo}i jak dr- kralj nema nameru da decen- 102) Ibid. (Kurziv D. \.) àvni aparat pod njegovom kontrolom. Na pravoslav- tralizuje dràvu i dâ autono- 103) Horvat, Politi~ka povijest, 362. U svojoj izjavi Ma~ek je upotrebio tada pono Badnje ve~e 6. januara 1929. godine on je raspu- miju hrvatskim (ni bilo kojim znatu metaforu “lajbek je raskop~an”; on stio skup{tinu, ukinuo Ustav, zabranio rad svih poli- drugim) podru~jima.104 Me- je tvrdio da je 1921. godine prsluk bio lo- ti~kih stranaka i izjavio: “Nastupio je ~as kad izme|u |utim, Ma~ekova prva reak- {e “zakop~an” i da kraljev proglas daje priliku da se, kad je re~ o srpsko-hrvatskim Naroda i Kralja ne moè i ne sme vi{e biti posredni- cija odslikavala je vladaju}e odnosima, opet ali ovog puta valjano zaka.”101 raspoloènje u njegovoj kop~a. Ovu metaforu prvi je upotrebio Fe- renc Deak, ma|arski politi~ar, da bi opisao [estojanuarska diktatura trebalo je da stane na put stranci i uop{te me|u hrvat- Austro-ugarski kompromis iz 1867. godi- nejedinstvu zemlje i odozgo nametne integralni jugo- skim stanovni{tvom. ^lan Iz- ne. Da li se to {to ju je Ma~ek upotrebio slovenski identitet. Slu`beni diskurs je za krizu u ze- vr{nog odbora Hrvatske se- moè protuma~iti kao jo{ jedan pokazatelj da je on Jugoslaviju video kao dvojnu srp- mlji okrivio politi~are, a ne me|uetni~ki sukob. U lja~ke stranke kasnije se pri- sko-hrvatsku dràvu sli~nu nekada{njoj 99) AJ 335/15 (Zbirka Vojislava Jovanovi- svom proglasu od 6. janua- se}ao da je na sastanku odr- Austrougarskoj? Hrvatski lider se ~esto }a Maramba). Bele{ke sa sastanka Izvr- ra Aleksandar je èstoko ànom 7. januara 1929. go- otvoreno zalagao za dualisti~ku ideju – vi- {nog odbora SDK-a, 21. dec†embar 1928‡. di, na primer, Stenografske bele{ke sa su- 100) Kralj je navodno rekao Pribi}evi}u da napao politi~are: dine video zadovoljstvo na |enja Ma~eku, Beograd, 11. mart 1933, u }e radije biti za “amputaciju” Hrvatske ne- svim licima jer su svi bili Vo|a govori: Li~nost, izjave, govori i politi~ki rad vo|e Hrvata Dra. Vladka Ma~eka go za federaciju, ali su se i Pribi}evi} i Ra- Parlamentarizam, koji je ube|eni da kraljev akt od 6. di} odlu~no suprotstavili toj ideji. Pribi}e- (priredio Mirko Glojnari}), Zagreb, 1936, vi}, Diktatura Kralja Aleksandra, Beograd, kao politi~ko sredstvo po januara zna~i pobedu za hr- 178–183. 1953, 73–75. 104) U svojim memoarima Ma~ek ne po- 101) Proglas {estojanuarske diktature vidi minje podr{ku koju je u po~etku dao dik- u JF-1, 293. taturi. Ma~ek, In the Struggle for Freedom, 124–126. 98 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 99

vatsku poziciju.105 âk je i Trumbi}, koji se u me|uvre- nisu verovala da je zajedni~ka akcija sa srpskim stran- menu gorko razo~arao u jugoslovensku dràvu, navod- kama mogu}na jer su one odbacivale njihove stavove no verovao da je kraljevska diktatura verovatno jedini kao suvi{e radikalne, ali je Pribi}evi} bio i protiv sarad- na~in da se na|e re{enje za nestabilnost zemlje, pod nje s kraljevskim dvorom. Ma~ek je, me|utim, mislio uslovom da je kralj dorastao tom zadatku.106 da je bolje sara|ivati direktno s dvorom nego sa srp- Sude}i po opisima savremenika, kraljevo mi{ljenje skim strankama. Kako nije postojao srpski ekvivalent da su za politi~ku nestabilnost krive politi~ke stranke Hrvatskoj selja~koj stranci – jedna partija koju podrà- i njihove vo|e delili su mnogi “obi~ni” jugoslovenski va ve}ina Srba – smatrao je da nijedna srpska stranka, gra|ani, uklju~uju}i i Hrvate. U jednom poverljivom pa ni radikali koji su se nakon Pa{i}eve smrti podelili slu`benom izve{taju iz Jastrebarskog, gradi}a blizu na nekoliko frakcija, nije pravi predstavnik srpskog Zagreba, do~arano je raspoloènje javnosti neposred- mnjenja. Ma~ek se nadao da, ako se postigne dogovor no nakon uvo|enja diktature. U njemu je re~eno da s kraljem, srpske stranke ne}e imati drugu mogu}nost ljudi smatraju da su se u proteklih deset godina poli- nego da ga prihvate.109 ti~ari kompromitovali i da je kraljev proglas presekao Strani diplomati su tako|e smatrali da je neuspeh ~vor te da ne}e vi{e biti zahteva u ime stranaka i, {to politi~kih institucija doveo Aleksandra u teàk poloàj je najva`nije, ne}e vi{e biti partijske samovolje i tero- u kojem je morao ne{to da uradi. Nekoliko dana na- ra. Isti izve{taj ponudio je i korisnu analizu reakcije kon kraljevog proglasa Hauard V. Kenard, engleski po- lokalnih politi~ara. Hrvatska selja~ka i Samostalna de- slanik u Beogradu, pisao je Ostenu êjmberlenu, dr- mokratska stranka pozdravile su ukidanje Ustava uve- àvnom sekretaru za spoljne poslove: rene da je ostvarena Radi}eva èlja da stvar u svoje ruke uzmu samo kralj i narod.107 Bez obzira na problemati~an na~in na koji je ova Ma~ek je bio svestan da Selja~ko-demokratska koali- apsolutna autokratija uvedena, bilo je nu`no, kao cija nije u poloàju da u skup{tini postigne svoje glav- {to sam ~esto izve{tavao u svojim depe{ama, pone ciljeve – reviziju Ustava i decentralizaciju zemlje – vu}i neki drasti~an po- 109) Vidi Ljubo Boban, “Iz historije odno- jer su se druge politi~ke stranke tome odlu~no protivi- tez radikalne prirode sa izme|u Vl. Ma~eka i Dvora u vrijeme {e- stojanuarskog reìma (Odnosi do oktroira- le. I Pribi}evi} i Ma~ek bili su skloniji radikalnom re{e- kako bi se administraci- nog Ustava od 3. IX 1931.)”, Historijski 105) Ljubomir Ma{trovi}, “Hrvatska politi- nju pat pozicije u parlamen- ja oslobodila politi~ke zbornik, sv. XVIII, 1965, 47–88. Tokom cele ka od 20. VI 1928. do danas”, Dom, br. 34, tu,108 {to mo`da obja{njava more koja ju je osakatila tre}e decenije Ma~ek je pregovarao s dvorom, ali je odràvao i kontakt sa srpskom 21. avgust 1935. podr{ku koju je ovaj drugi u i na kraju dovela na ta- 106) Ivan Me{trovi}, Uspomene na poli- opozicijom. ti~ke ljude i doga|aje, Zagreb, 1993, 183. po~etku dao diktaturi. Dvo- ko nizak nivo da gotovo 110) FO 371/13706, Kennard to Chamber- lain, Beograd, 14. januar 1929 (kurziv D. 107) HDA XXI/26/1559, Sreski poglavar jica vo|a zagreba~ke opozi- nije mogla da funkcio- Grubi}, Jastrebarsko, Velikom ùpanu za- \.). U istoj depe{i Kenard je izrazio i svoje 110 greba~ke oblasti, Zagreb, “Proklamacija cije, a naro~ito Pribi}evi}, ni{e. sumnje u vezi s generalom @ivkovi}em, no- novog stanja, raspoloènje naroda”, Ja- vim predsednikom vlade: “Ne moèmo biti strebarsko, 9. januar 1929. sigurni da je kralj izabrao najbolje oru|e za 108) MPHSS–1, 47. ~i{}enje Augijevih {tala.” Novi predsednik vlade general Petar @ivkovi} (1879–1947) 100 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Eksplozivne dvadesete 101

Me|utim, glavni cilj diktature bio je re{enje nacional- uvedenih u oktobru 1929. godine, moramo se pozvati nog pitanja. Zvani~no ime zemlje promenjeno je 3. ok- na proglas koji je naredne godina izdala vlada. U nje- tobra 1929. godine u Kraljevina Jugoslavija i ona je mu se kaè da je etni~ka i eti~ka su{tina istorijskog i podeljena na devet banovina koje su presecale stare nacionalnog razvoja kona~no formulisana novim ime- istorijske granice i bile, bar teorijski, zasnovane na ge- nom kraljevine, koje je s velikim odu{evljenjem pri- ografskim, a ne etni~kim kriterijumima. Ipak, Dravska hva}eno {irom zemlje. Administrativna podela na de- banovina bila je de facto slovena~ka; Savska i Primor- vet banovina zauvek je izbrisala istorijske granice i ska, gledane zajedno, li~ile su na teritoriju Hrvatske, uklonila sve prepreke nacionalnom formiranju i razvo- Slavonije i Dalmacije, a u {est od devet banovina ve- ju. Zakon od 3. oktobra 1929. godine postavio je temelj }insko stanovni{tvo bili su Srbi.111 Da bi se naglasilo je- apsolutnom principu: jedna nacija i jedan ose}aj naci- dinstvo dràve, sve banovine, osim jedne, dobile su onalne pripadnosti.11 4 ime po velikim rekama, {to je simbolizovalo sjedinja- Osnivanje velikih banovina trebalo je da zadovolji vanje; jedini izuzetak bila je Primorska banovina, na- zahteve za decentralizaciju, ali je zemlja ostala centra- spadao je me|u kraljeve najbliè povereni- zvana tako po Jadranskom lizovana kao {to je bila i 20-ih godina. Umesto da po- ke. Iako je 1903. godine u~estvovao u zave- moru, dakle opet po vodi stepeno decentralizuje vlast, kralj je u centralizmu i ri protiv kralja Aleksandra Obrenovi}a i kra- koja navodno simbolizuje unitarizmu video su{tinski uslov za opstanak zemlje. ljice Drage, kasnije se, kao ~lan grupe oficira nazvane Bela ruka, na{ao na suprotnoj jedinstvo.11 2 S obzirom na Na novogodi{njoj ve~eri 1929. godine on je ministri- strani od pukovnika Dragutina Dimitrijevi}a ~injenicu da je ve} bilo ma rekao da nova Jugoslavija treba da predstavlja vi- Apisa, jednog od vo|a kraljoubistva iz 1903. godine. @ivkovi} je bio jedan od organizato- uobi~ajeno da se dràva na- {u sintezu nacionalnog izraza i karaktera, koja }e svo- ra Solunskog procesa. Za vreme Drugog ziva “Jugoslavija”, novo ime jom unutra{njom harmonijom omogu}iti razvoj svih svetskog rata kratko je bio ministar bez zemlje nije bilo samo ~in lepih odlika “na{e rase” i pokazati spoljnom svetu protfelja u vladi u izbegli{tvu u Londonu; umro je nakon rata, kao emigrant u Parizu. konvencije. Ono je, kako je snagu jedinstva i uporne volje (jugoslovenskog) naro- 111) Po mi{ljenju Dragoljuba Jovanovi}a, rekao novi predsednik vlada iste krvi. U takvoj Kraljevini Jugoslaviji bi}e uspo- Srbina i jednog od vode}ih ~lanova Save- za zemljoradnika, reìm je namerno stvo- de, general Petar @ivkovi}, stavljene samo one institucije, dràvna vlada i dràv- rio srpsku ve}inu u {est banovina jer se trebalo da odraàva potpuna struktura koje najbolje odgovaraju op{tim potreba- smatralo da su Srbi najlojalniji dràvi. Dra- no dràvno i nacionalno je- ma nacije i dràvnim interesima.11 5 goljub Jovanovi}, Politi~ke uspomene, Be- ograd, 1997, 7 tomova, tom 2, 172. Jugo- dinstvo i simboli~no izrazi To je u praksi zna~ilo da ne}e vi{e biti Srba, Hrvata i slovenske banovine bile su: Dravska, Sav- jedinstvo, jednakost i brat- Slovenaca, nego }e postojati samo Jugosloveni. Alek- ska, Primorska, Vrbaska, Drinska, Zetska, stvo Ju`nih Slovena – Srba, sandrovo “integralno jugoslovenstvo” vi{e je nagla{a- Dunavska, Moravska i Vardarska. Beograd je ~inio posebnu administrativnu jedinicu. Hrvata i Slovenaca.11 3 Kad iz valo unitarizam i predstavljalo je izvesno odstupanje 112) Za razliku od planina, koje su navod- sada{nje perspektive po- od jugoslovenstva iz perioda pre uvo|enja diktature, no simbol razdvajanja. Po Jovanovi}u (ibid.), ta ideja je preuzeta od Francuza. smatramo zna~aj promena kad su unutra{nji subidenti- 114) “Histori~ki zaklju~ci Ministarskog Sa- 113) “Obrazloènje predsednika vlade Pe- vjeta”, Novo doba, 5. jun 1930. tra @ivkovi}a zakona o nazivu dràve Kra- 115) AJ 74/38/56 (Fond Kraljev dvor), “Go- ljevine Jugoslavije – 3. oktobra 1929”, Po- vor na ve~eri”, 31. decembar 1929. litika, 4. oktobar 1929. 102 Dejan \oki} 103 teti unutar nacije bili tolerisani, {to je na{lo odraza i u 3. zvani~nom imenu zemlje pre 1929. godine. KOMPROMIS S DIKTATUROM? Dakle, pre nego {to se prva me|uratna decenija zavr{ila, Jugoslavija je dobila autoritaran oblik vladavine. Iako je u po~etku preovla|ivalo uverenje da }e kraljevska diktatura biti privremena, demokratsko ure|enje nije ponovo uspostavljeno sve do 1990. godine, upravo pred raspad Jugoslavije.11 6 Srpsko-hrvatsko suparni{tvo, politi~ki sukobi koji nisu imali etni~- ku podlogu, kulturne i istorijske podele, nesposobnost vode}ih politi~ara da ostvare stabilan kompromis i kraljeve autokratske te`nje, kombinovani sa slablje- njem demokratije {irom Evrope, bili su glavni razlog Ivan [uba{i} je 20. januara 1934. go- za tragi~ni obrt doga|aja u 1928. i 1929. godini. Kri- dine primio poziv da se kroz pet da- za iz 20-ih godina nije potekla iz “drevnih etni~kih na sastane s kraljem Aleksandrom u mr`nji” izme|u jugoslovenskih “plemena” u dalekoj Beogradu.1 Pre toga njih dvojica su pro{losti, pa ~ak ni iz konkurentskih ju`noslovenskih se srela dva puta: na Solunskom nacionalizama koji su se javili u devetnaestom veku – frontu 1917–1918, gde se [uba{i} nju je pre svega izrodio razvoj doga|aja nakon 1918. borio kao dobrovoljac u srpskoj voj- godine. U januaru 1929. godine R. V. Siton-Votson je sci, i 1920. godine u Zagrebu, kad je s pravom zapisao: “Ono {to je lo{e †kad je re~ o Jugo- [uba{i} pozdravio princa-regenta u slaviji‡ nisu doga|aji iz 1918. godine nego oni od ime hrvatskih studenata.2 [uba{i} je 1920. nadalje.”11 7 Kako su se doga|aji u Jugoslaviji – bio ~lan Hrvatske selja~ke stranke naro~ito politi~ka suparni{tva i traganje za srpsko-hr- koja je, kao i druge partije, nakon vatskim kompromisom – odvijali 30-ih godina, u de- 1929. godine nastavila da deluje po- ceniji koja }e doneti jo{ ve}e izazove i na unutra{njem 1) MPHSS-1, 122. i na me|unarodnom planu? 2) BAR DKP, kutija 11, Prerad Preradovi} kralju Aleksandru, septembar †?‡ 1934. Tokom 30-ih godina Preradovi}, Srbin i pravnik iz Podravske Slatine u Hrvatskoj, bio je posrednik izme|u dvora i Hrvatske selja~ke stranke, i iz- 116) Unazad gledano, ceo niz novih zako- me|u dvora i srpske opozicije (naro~ito Stanojevi}evih radikala). Njegovi iz- na i promena uvedenih nakon progla{enja ve{taji nude dragocen uvid u odnose izme|u nekih jugoslovenskih politi~a- diktature, me|u kojima i ukidanje Katedre ra i u na~in na koji su u me|uratnom periodu vo|eni politi~ki pregovori i za ustavnu istoriju na Beogradskom uni- dono{ene odluke. Preradovi} se borio na Solunskom frontu zajedno sa [u- verzitetu pod izgovorom da nema vi{e ba{i}em i njih dvojica su ostali prijatelji i nakon rata. Oni su bili me|u mno- Ustava, trebalo je da bude jasan znak da gim Jugoslovenima sa habzbur{kih teritorija koji su se pridruìli srpskoj voj- }e diktatura potrajati. sci, ponekad kao biv{i ratni zarobljenici a ponekad kao dezerteri. Me|u nji- 117) Seton-Watson, “Jugoslavia and Cro- ma je bio i Alojzije Stepinac, budu}i nadbiskup Zagreba, koji je, me|utim, u atia”, 118. drugoj polovini 30-ih godina bio u zategnutim odnosima s Beogradom. 104 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 105

lulegalno. On je tek po~eo da se pojavljuje na politi~- tacija” iz Hrvatske. Po{to ovi potezi nisu doneli nika- koj sceni i spadao je u umerene ~lanove stranke, me- kav zna~ajniji rezultat, Aleksandar je nastojao da re{i |u kojima su bili i Ivan Andres, Ilija Juki} i Juraj [u- hrvatsko pitanje pregovorima s Ma~ekom. Kraljev tej.3 Iako je u januaru 1934. godine Vladko Ma~ek bio “naslednik” knez namesnik Pavle i nekoliko predsed- u zatvoru zbog navodnih aktivnosti protiv dràve, nika vlade tako|e su, posredno ili neposredno, prego- kralj je shvatio da }e samo sporazum s tim hrvatskim varali s Ma~ekom. Hrvatski politi~ar, koji je jedan deo politi~arem dovesti do re{enja hrvatskog pitanja.4 Nje- tog perioda proveo u zatvoru, bio je, uop{teno gleda- govi izvori su ga obavestili da u tom trenutku, pet go- no, zainteresovan za predloge iz Beograda, ali ih je, iz dina nakon uvo|enja diktature, Ma~ek ima podr{ku razli~itih razloga, odbijao. gotovo svih Hrvata, uklju~uju}i i najekstremnije ele- 3) Oni su bili umereni u tom smislu {to su mente oko katoli~ke crkve, Izbacivanje iz igre Ma~eka se zalagali za sporazum sa Srbima i sma- ali da ni Ma~ek ni ve}ina i Hrvatske selja~ke stranke tralo se da su uglavnom projugoslovenski orijentisani. Mihailo Konstantinovi}, Poli- Hrvata nisu protivnici jugo- Tokom mandata vlade na ~ijem ~elu je od januara tika sporazuma. Dnevni~ke bele{ke, 1939– slovenske dràve.5 [uba{i}, 1929. do aprila 1932. godine bio general Petar @ivko- 1941. Dnevni~ke bele{ke, 1944–1945, Novi koji je bio jedan od tih izvo- vi} me|u ministrima su se, u jedno ili drugo vreme, Sad, 1998; [uba{i}: 111; Andres: 76; [utej: 170. ra, posta}e Aleksandrova na{la desetorica Hrvata, od koji su neki bili nekada{nji 4) Branislav Gligorijevi}, Kralj Aleksandar veza s Ma~ekom.6 ~lanovi Hrvatske selja~ke stranke.7 Ako izuzmemo Kara|or|evi}, Beograd, 2002, 3 toma, tom Poziv [uba{i}u nije bio vlade iz 1925–1927. i 1939 –1941 (vlada Cvetkovi}– 3, 224. 5) BAR DKP, kutija 11, Prerad Preradovi} prvi Aleksandrov poku{aj Ma~ek), najvi{e Hrvata bilo 7) Mate Drinkovi} (zaredom je bio mini- kralju Aleksandru, septembar †?‡ 1934. pribliàvanja Hrvatskoj se- je uklju~eno u jugosloven- star trgovine i industrije, ministar za soci- 6) [uba{i}evi bliski odnosi kako s Radi}e- jalna pitanja i ministar bez portfelja), @eli- vom tako i s Ma~ekovom porodicom nisu lja~koj stranci, niti je to bio ski kabinet upravo u prvim mir Maùrani} (trgovina i industrija) i {kodili njegovom usponu u stranci. Tome jedini korak ka re{avanju godinama diktature. Pored Stanko [vrljuga (ponekad pisan [verljuga; je sigurno doprinela i ~injenica da je bio u hrvatskog pitanja otkad je toga, reìm je o~ekivao da ministar finansija, trgovine, bez portfelja); izuzetno povoljnoj poziciji – kao vode}i sva trojica bili su ~lanovi Hrvatske zajedni- ~lan HSS-a bio je blizak Ma~eku, a zahva- uvedena diktatura. Kralj je }e imenovanjem Hrvata za ce, takozvani zajedni~ari. (Drinkovi} je za- ljuju}i svojoj ratnoj pro{losti i umerenom prvo poku{ao da izbaci iz ministre poljoprivrede, fi- jedno s Josipom Smodlakom imao va`nu stavu, uìvao je i poverenje Kara|or|evi}a. ulogu u ube|ivanju Narodnog vije}a da Me|utim, po~etkom 1934. godine [uba{i} igre Ma~eka i njegovu st- nansija, trgovine i industri- po{alje delegaciju u Beograd i zatraì od verovatno nije mogao ni da zamisli kuda ranku podsticanjem ugled- je, pobiti ra{ireno uverenje, princa-regenta Aleksandra da proglasi }e ga odvesti politi~ka karijera. Pet i po nih Hrvata – kako ~lanova podsticano iz redova HSS-a, ujedinjenje 1918. godine). Ministri Juraj godina nakon sastanka s Aleksandrom on Demetrovi} (trgovina i industrija), disident }e postati prvi (i, pokaza}e se, jedini) ban HSS-a tako i onih koji to ni- da su u novoj dràvi Hrvati SDS-a, i Oto Frange{ (poljoprivreda, bez banovine Hrvatske, a 1944. godine bi}e su bili – da u|u u vladu. On ekonomski eksploatisani. portfelja) nisu pripadali nijednoj stranci. Biv{i ~lanovi HSS-a me|u ministrima u ra- imenovan za predsednika vlade Jugoslavi- je stajao i iza toboè spon- Kad je po~etkom 1930. je, dodu{e nakratko i vi{e simboli~no. znim @ivkovi}evim kabinetima bili su: (Stvarnu mo} }e ubrzo preuzeti ~ovek ko- tanih “poklonstvenih depu- godine Dragutin-Karla Ko- Stanko [ibenik (poljoprivreda), Mirko Naj- ji je imao jo{ izuzetniju karijeru: Josip Broz dorfer (pisan i Neudoerffer; poljoprivreda, Tito, generalni sekretar Komunisti~ke par- bez portfelja), Nikola Preka (pisan i Precca; tije Jugoslavije i vo|a pobedni~ke Narod- socijalna politika, bez portfelja), Ivan [vegl nooslobodila~ke vojske ili partizana.) (bez portfelja) i Pavao Matica (bez portfelja). 106 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 107

va~evi}, jedan od vode}ih ljudi HSS-a, iza{ao iz stran- Radi} rekao: “Nema naroda kao {to je na{, a sre}om ke i otvoreno stao na kraljevu stranu, ~inilo se da re- nema ni Kralja kao {to je na{.” Uvodni~ar je dalje is- ìm postepeno uspeva da oslabi ovu hrvatsku partiju.8 takao da treba slaviti mrtve i da du{a hrvatskog selja- U Radi}evo vreme Kova~evi} je, kao i Ma~ek, bio je- ka àli nad grobovima svih velikih doma}ih vo|a, ali dan od ~etiri potpredsednika stranke. Nakon Radi}eve po{to plakanje ne pomaè, ta ista du{a hrvatskog se- smrti nije predloèn u partijsko rukovodstvo jer je bio ljaka nalaè: “@ivi na posao!” Prema tome, bra}a se- suvi{e star i nije bio “intelektualac”, nego seljak, ma- ljaci treba dobro da razmisle, da okupe svoje glasove, da je zaista uìvao znatan ugled me|u Hrvatima.9 Ko- ujedine se, i vide}e da }e Kraljevina Jugoslavija na ~e- va~evi}u se pridruìla grupa od nekoliko drugih neza- lu s kraljem Aleksandrom, koji je i sâm selja~ki sin, bi- dovoljnika iz HSS-a, me|u kojima su bili i Ivan Radi}, ti jaka i mo}na; ceo selja~ki narod ima}e sve {to mu bratanac pokojnog predsednika stranke, i Andrija Be- treba i veli~anstveni slovenski san velikih vo|a – mir, ri}, nekada{nji ~lan Glavnog odbora. Ovi disidenti su obrazovanje i blagostanje – bi}e ispunjen.10 se predstavljali kao autenti~ni sledbenici Stjepana Ra- @ele}i da uveri Hrvate u svoju dobru volju, Aleksan- di}a. Uvodnik prvog izdanja njihovog nedeljnika Se- dar je ubrzo posle januarskog prevrata najavio posetu lja~ki glas, ~iji je urednik bio Ivan Radi}, podsetio je Zagrebu, ali je ona morala biti odloèna. I pre nego ~itaoce na izjavu koja je objavljena neposredno pre {to je u aprilu 1929. godine izvr{en atentat na Tonija smrti predsednika Hrvatske selja~ke stranke – da “pre- [legela (Schlegel), reìmski orijentisanog novinara, ostaju samo Kralj i Narod”. Autor uvodnika je izrazio nekoliko incidenata vezanih za simpatizere usta{a, 8) Nije jasno za{to je Kova~evi} iza{ao iz svoje uverenje da bi ~elnik pripadnika upravo osnovane izbegli~ke organizacije, stranke i pre{ao na stranu reìma. U svo- HSS-a, da je ìv, pozvao sve u~inili su posetu suvi{e rizi~nom.11 Kralj je morao da jim memoarima Ma~ek pominje samo da je reìm uspeo da podrije po{tenje nekoli- Hrvate da deluju u korist ju- se zadovolji time {to je na dvoru u Beogradu primao cine narodnih poslanika Hrvatske selja~ke goslovenske domovine i po- deputacije uglednih Hrvata, uglavnom poslovnih ljudi stranke i te prebegle ~lanove upore|uje s drè kralja. Istakao je da ih bliskih vladi, ali i “obi~nih” gra|ana. Svrha tih poseta granama drveta slomljenim u jakoj oluji koje }e se osu{iti jer su odvojene od ìvo- je Stjepan Radi} 30 godina bila je da se javno pokaè 10) Ivan Radi}, “Slava mrtvima – ìvi na todavnog stabla. (Ma~ek, In the Struggle u~io da rade za domovinu i da Hrvati podràvaju kralja posao”, Selja~ki glas, br. 1, 2. februar 1930. for Freedom, University Park and London, da su zato po~eli da deluju i njegov reìm i da su odani Ivan Radi} se pozvao na “selja~ki narod” 1957, 133.) Me|utim, on ne pominje Ko- verovatno zato {to se to moglo protuma- va~evi}a (ni druge prebegle ~lanove) po u duhu njegove miroljubive Jugoslaviji. Aleksandrovo ~iti i kao pozivanje na jugoslovenski narod imenu niti obja{njava razloge za njihov slovenske ideologije te da pove}ano interesovanje za – {to je bilo u skladu sa zvani~nom politi- postupak. Kova~evi}a je verovatno motivi- kom – i na hrvatski narod ~ije su (poseb- salo vi{e ~inilaca, izme|u ostalog, li~no budu}nost svog naroda ja- hrvatsko pitanje postalo je no) postojanje isticali Ma~ek i HSS. Kralj neslaganje s Ma~ekom, nada da }e uz po- sno vide u saradnji s kra- o~igledno kad je ministar Petar I, Aleksandrov otac, nije bio seljak, ali mo} kralja mo}i da izbaci iz igre vo|u ljem za koga je na Bledu u Mate Drinkovi} po~eo jed- su Kara|or|evi}i voleli da se predstavljaju HSS-a i preuzme stranku, a mo`da i iskre- kao narodna dinastija, naslednici Kara|or- no uverenje da }e samo kroz saradnju s julu 1925. godine Stjepan nom nedeljno da pose}uje |a Petrovi}a koji se, pre nego {to je podi- Beogradom Hrvati uspeti da postignu gao Prvi srpski ustanak (1804–1813), jed- svoje ciljeve. no vreme bavio seoskim poslovima. 9) I potpredsednik Juraj Vale~i} bio je se- 11) MPHSS-1, 48. ljak. 108 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 109

Zagreb kako bi osmotrio situaciju u hrvatskoj presto- Iako je obe}ao da }e ozbiljno uzeti u obzir njihove nici nakon progla{enja kraljevske diktature i razgova- predloge, kralj ih je ignorisao. Po{to nisu uspeli da rao s uglednim “Hrvatima nepoliti~arima” o mogu}noj obezbede ustupke, deputati i naro~ito Ritig postali su saradnji s Beogradom.12 Kralj se preko Drinkovi}a meta o{tre kritike kako Hrvatske selja~ke stranke tako i sprijateljio sa Svetozarom Ritigom (Rittig), ùpnikom i frankovaca.16 O efektima ovog doga|aja Me{trovi} je veoma cenjenim ~lanom Vije}a grada Zagreba.13 Ritig, zabeleìo: “Ta ‘poklonstvena deputacija’ predstavljala koji je ~esto pose}ivao Beograd i imao visoko mi{lje- je neki mali uspijeh za reìm, a fijasko za ~lanove de- nje o kralju, rekao je vajaru Ivanu Me{trovi}u da ga je putacije.”17 Reìm je iz ideolo{kih razloga odbijao da Aleksandar zamolio:”Dovedite mi ~etrdeset, ili dvade- garantuje Hrvatima autonomiju, a predsednik vlade set vi|enijih Hrvata u audijenciju, da mogu pokazati @ivkovi} navodno se pla{io da bi, ukoliko zahtevi dele- Srbijancima da i Hrvati ho}e ovu dràvu...”14 gacije budu u potpunosti objavljeni, i sami Srbi mogli Jednu od prvih deputacija ~inili su predstavnici hr- odgovoriti slanjem sopstvenih deputacija koje bi kralju 18 12) Ivan Me{trovi}, Uspomene na politi~- vatskih gradova, poslovni i vladi podnosile zahteve. ke ljude i doga|aje, Zagreb, 1993, 184, ljudi, bankari, trgovci i ~la- “Poklonstvene deputacije” trebalo je prvenstveno da 190. 13) Za vreme Drugog svetskog rata Sve- novi vode}ih kulturnih dru- pokaù javnosti da “obi~ni” Hrvati podràvaju novi tozar Ritig (Rittig, 1873–1961) priklju~io {tava. Deputati su stigli u reìm. U oktobru 1929. godine grupa od 150 seljaka iz se partizanima. Nakon rata on je u Zagre- prestonicu 17. decembra Zagorja uputila je kralju molbu da ih primi. U pismu, bu osnovao institut za izu~avanje istorije i kulture starih Slovena koji danas nosi nje- 1929. godine, povodom poslatom preko Marka ]erti}a, urednika provladinog govo ime. Aleksandrovog ro|endana. ~asopisa Novo vrijeme sa sedi{tem u Zagrebu, re~eno 14) Me{trovi}, Uspomene, 190. Ivan Me- êstitali su ro|endan moje da hrvatski seljak, koga su deset godina zavodile {trovi} (1883–1962) bio je verovatno naj- poznatiji jugoslovenski umetnik u prvoj narhu i izjavili da podràva- vo|e politi~kih partija i kona~no ga dovele u }orso- polovini dvadesetog veka. Kao jedan od ju njegovo nastojanje da sa- kak, s velikom rado{}u pozdravlja {estojanuarski akt najvatrenijih zastupnika i zapravo glavnih ideologa jugoslovenstva, on se na kraju ~uva jedinstvo dràve, ali su velikog kralja. Zagorski seljaci sada ose}aju po{tova- razo~arao onim {to je Jugoslavija bila u mu i predali spisak zahteva nje prema monarhu zbog velikog istorijskog ~ina koji praksi i sve vi{e je kritikovao Beograd i Sr- u obliku deklaracije.15 ^la- }e doneti sre}u i dobrobit celoj domovini.19 be uop{te. Iako nude dragocen uvid u me- |uratni period, njegovi memoari nisu uvek novi deputacije bili su fede- ]erti} je u roku od nekoliko dana dobio odgovor da pouzdani i moraju se ~itati s velikom re- ralisti~ki, projugoslovenski }e deputacija biti primljena ve} 10. novembra – {to je zervom. Vi{e o Me{trovi}evom jugoslovenstvu vidi u Andrew Wachtel, “Ivan Me- orijentisani Hrvati koji su jasno svedo~ilo o Aleksandrovoj àrkoj èlji da primi 20 {trovi}, Ivo Andri} and the Synthetic uglavnom zahtevali da se hrvatske pristalice. 16) MPHSS-1, 49, 62n. Yugoslav Culture in the Interwar Period”, u olabavi centralizam i da te- Iako su kraljevi protivnici 17) Me{trovi}, Uspomene, 191. Dejan \oki} (ur.), Yugoslavism, Histories of 18) Ibid. a Failed Idea, 1918–1992, London and Ma- ritorije naseljene Hrvatima – u ve}ini slu~ajeva s pra- 19) AJ 74/195/273 (Fond Kraljev dvor), dison, WI, 2003, 238–251. dobiju ve}u autonomiju. vom – tvrdili da te deputa- Marko ]erti} Mar{alatu Dvora, Zagreb, 19. 15) Ritig je prethodno upoznao kralja i oktobar 1929. @ivkovi}a sa sadrìnom deklaracije na ko- 20) AJ 74/195/273, Mar{alat Dvora ]erti- ju oni naizgled nisu imali nikakvu primed- }u, Beograd, 24. oktobar 1929. bu. Ibid., 191. 110 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 111

cije organizuje reìm i da one ne odslikavaju pravo je uhap{en pod sumnjom da je stajao iza “teroristi~- raspoloènje naroda, nisu sve inicijative te vrste bile kog napada” na ~lanove jedne “poklonstvene deputa- izreìrane. Kako ina~e objasniti da neke deputacije cije” koja je krenula u Beograd.25 Dvojica od uhap{e- kralj nije mogao da primi zbog zauzetosti? Molba ko- nih “teroristi~kih” vo|a bila su zaista ~lanovi Ma~eko- ju je Du{an Ogrizovi} iz Crikvenice uputio u ime 35 ve stranke. Prilikom ispitivanja oni su priznali da su seljaka bila je odbijena,21 a to se desilo i s molbom primili finansijsku pomo} od svog strana~kog lidera. Franje Me`nari}a, sekretara Selja~kog dru{tva iz Za- Me|utim, nije nimalo verovatno da je Ma~ek bio sve- greba.22 Ovaj je pisao u ime 223 seljaka iz Podravine, stan njihovih pravih namera. Dokazi protiv Ma~eka od kojih je 95 odsto pripadalo “radi}evcima”, ali mu je bili su nepouzdani pa je ~ak i @ivkovi} priznao da je re~eno da je kralj suvi{e zauzet da bi primio jo{ jednu istraga nad vode}im hrvatskim politi~arem bila nepro- deputaciju i da, uostalom, ne èli da ometa seljake mi{ljena odluka.26 usred poljskih radova.23 Me`nari} je odgovorio kralju Ma~ek je dràn u jednom beogradskom zatvoru toda u potpunosti podràva novi poredak i da sve su- kom celog su|enja koje je po~elo 24. aprila, a zavr{i- protne glasine koje su eventualno doprle do kraljevog lo se 14. juna kad je oslobo|en krivice i odmah pu{ten uha nisu ta~ne.24 Kakav god da je bio razlog {to je na slobodu. ^lanovi “teroristi~ke grupe” osu|eni su na kralj odbio Me`nari}a, ovaj primer pokazuje da je je- kazne od jedne do petnaest godina zatvora.27 Prema dan od motiva ~lanova tih deputacija zaista bilo po- Ma~eku se u zatvoru korektno postupalo. On je kasni- tvr|ivanje lojalnosti prema novom reìmu. je napisao da je sud, “pod uticajem liberalno nastroje- 21) AJ 74/195/273, Du{an Ogrizovi} Kra- Vlasti se nisu zadovoljile nog predsednika †suda‡, biv{eg radikalskog poslanika lju Aleksandru, Crikvenica, 30. decembar samo podrivanjem podr{ke i ministra pravde Jovana Suboti}a, zauzeo nepristra- 1929. Mo`da bi se negativan odgovor mo- 28 gao objasniti time {to je Ogrizovi}, sude}i Ma~eku, kako u bazi tako i san stav”. Jo{ zanimljivije 25) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, po imenu i prezimenu, verovatno bio Sr- na nivou visoke politike, je njegovo se}anje na raz- 127–129. 26) MPHSS-1, 62n. Da bi oja~ao optu`bu, bin; ipak, to nije izvesno jer su rimokatoli- nego su poku{ale i da za- govor sa zatvorskim straà- ci, to jest Hrvati ~inili veliku ve}inu sta- reìm je poku{ao da dokaè Ma~ekovu an- novni{tva Crikvenice – podatke o Crikve- pla{e vo|stvo glavne hrvat- rom koji je za vreme su|e- tidràvnu aktivnost na osnovu karikature nici iz popisa 1931. godine vidi u Bogoljub ske stranke. Nakon ubistva nja svakog dana kri{om do- objavljene na prvoj strani glasila HSS-a Ko~ovi}, Etni~ki i demografski razvoj u Ju- Dom: karikatura je imitirala boì}nu ~e- goslaviji od 1921. do 1991. godine (Po svim [legela, nekoliko istaknutih stavljao Ma~eku beogradske stitku s jugoslovenskim grbom okruènim zvani~nim i u nekim slu~ajevima korigova- ~lanova stranke, uklju~uju}i novine Politiku (kako bi hr- vencem ~ije se trnje zarivalo u deo grba nim popisima), Pariz, 1998, 59. Uprkos to- i Ma~eka, ispitivano je u vatski vo|a mogao da se in- koji je simbolizovao Hrvatsku. me ili ba{ zbog toga {to je i sâm bio Srbin 27) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, i {to su prevlast u dràvi imali Srbi, kralj je policiji, ali nikakva veza iz- formi{e o toku su|enja dru- 132. bio najvi{e zainteresovan da umiri Hrvate, me|u njih i ubistva nije gim optuènima, a {to su 28) Ibid. Ministarstvo pravde je bilo i za- a ne Srbe. duèno i za zatvore, {to zna~i da je tret- 22) AJ 74/195/273, Mar{alat Dvora Me- ustanovljena. Po~etkom ja- vlasti èlele da spre~e). Ma- man zatvorenika, iako strog, verovatno bio `nari}u, Beograd, 7. februar 1930. Me`na- nuara 1930. godine Ma~ek ~ek je zapisao: bolji nego {to bi bio da su se zatvori nala- ri}evo ime kao i prezime ukazuju na hr- zili pod kontrolom Ministarstva unutra- vatsko poreklo. {njih poslova. Milovan \ilas, Memoir of a 23) Ibid. Revolutionary, New York, 1973, 160. 24) Ibid. 112 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 113

Kad sam poku{ao da izvesnom koli~inom novca Ma~ekov kratak boravak u zatvoru pokazao je kakve izrazim zahvalnost tom srpskom straàru, shvatio su namere reìma prema opoziciji. Po~etkom aprila pri- sam da ne treba o njemu da sudim po njegovim tvoren je Dragoljub Jovanovi}, jedan od ~elnika (srp- kolegama. Odlu~no je odbio ponudu i s ube|enjem skog) Saveza zemljoradnika, zato {to je na beograd- mi objasnio: “Ja ~vrsto verujem da ste vi po{ten skom univerzitetu odrào predavanje u kojem je kriti- ~ovek. Gde bi nam bio kraj kad bi svi na{i politi- kovao vladinu nacionalnu i socijalnu politiku,31 a Sve- ~ari bili kao vi! I znam da ste, umesto {to sedite u tozar Pribi}evi} je bio li{en slobode od maja 1929. go- ovoj }eliji, mogli postati ministar u vladi samo da dine jer je kritikovao kralja i novi poredak.32 Prema to- ste to èleli, ali vi ste ovde, i ja vas zato po{tu- me, poruka iz Beograda je bila da }e svaka opozicija jem.” Primio sam mnoge komplimente i pre i po- poretku i kralju biti tretirana kao opozicija dràvi. sle ovoga, ali nijedan mi nije tako podigao duh Aleksandar je video sebe tom 5, 42. (U Hrvatskoj su Srbi ponekad pogrdno nazivani “Vlasima”, mada se u kao jednostavne re~i koje je izgovorio ovaj srpski kao otelovljenje dràve i na- dalmatinskim gradovima taj naziv koristi àndarm.29 cije i izgleda da je sasvim za svakog ko dolazi “sa strane”. Vlasi su na- bukvalno shvatao zavet dat rod koji govori latinski jezik srodan rumun- skom i ìve {irom Balkana.) Mogu}no je da Ovaj primer dobro ilustruje stav mnogih Jugoslovena 6. januara 1929. godine – da je i srpski àndarm bio razo~aran Ma~eko- prema politi~arima u zemlji, nezavisno od njihovog }e ukloniti sve “posrednike” vim poku{ajem da ga podmiti jer je to mogao shvatiti kao potvrdu sopstvenih pred- “etni~kog” porekla. Prevrat od 6. januara 1929. godi- izme|u sebe i naroda. Potezi rasuda. Me|u srpskim stereotipima o Hrva- ne dobio je u po~etku podr{ku javnosti jer su krajem koje je preduzimao reìm tima (i Slovencima) bilo je ra{ireno i mi{lje- 20-ih godina politi~ke stranke i njihovi ~elnici u veli- verovatno je trebalo i da na- nje da su oni “lukavi”, “oholi”, “hladni”, “prora~unati” i da im ne treba verovati. koj meri izgubili ugled. Narednih godinu i po dana od teraju Ma~eka na ve}u koo- 31) Jovanovi} je pu{ten nakon samo jedne uvo|enja diktature naizgled se ni{ta nije promenilo. perativnost. Me|utim, hr- no}i provedene u zatvoru mada je su|enje Ma~ekova pri~a pokazuje i vatski politi~ar je preko Riti- zakazano za 18. oktobar (ali je otpo~elo 29) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, ta~no mesec dana kasnije). Presuda je gla- 131. da je srpski àndarm gajio ga obavestio Aleksandra da sila “nije kriv”. Sudija Jovan Suboti}, koga 30) Me|utim, to ne zna~i da ovaj primer po{tovanje prema hrvat- od njihovog poslednjeg su- je Ma~ek okarakterisao kao “nepristra- ne krije i izvestan animozitet izme|u Srba snog”, protuma~io je Jovanovi}evo preda- i Hrvata. Ma~ekovo priznanje da o tom skom politi~aru i bio voljan sreta po~etkom januara vanje na neo~ekivano blagonaklon na~in. srpskom àndarmu nije trebalo da sudi po da mu pomogne u vreme 1929. godine nije promenio Jovanovi}, Politi~ke uspomene, tom 2, 173. njegovim kolegama pokazuje ne samo ka- kad je napetost izme|u Srba svoje mi{ljenje da se srpsko- 32) Svetozar Pribi}evi}, Diktatura Kralja ko je istaknuti hrvatski politi~ar video pre- Aleksandra, Beograd, 1953, 149–151. te`no srpsku àndarmeriju nego i kako je i Hrvata navodno dostigla hrvatski sporazum moè po- 33) Za~udo, Ma~ek u memoarima ne po- ocenjivao ve}inu Srba, koje su Hrvati ~esto izuzetno visok stepen i kad sti}i samo ako kralj prizna minje razgovor s Ritigom. Po @ivanu Per- karakterisali kao “ljude od nepoverenja”, 33 {i}u, Ritigovom bliskom saradniku, kralj je “Bizantince”, “korumpirane” i “nepo{tene”. su kriti~ari reìma videli u autonomiju Hrvatskoj. ovoga poslao da s Ma~ekom razgovara o I u Ma~ekovim i u Me{trovi}evim memoa- àndarmeriji simbol “srpske U septembru 1931. godine na~inu na koji se bar privremeno moè rima mogu se na}i sli~ni stereotipi, a Dra- represije”.30 Aleksandar je “odobrio” no- ublaìti srpsko-hrvatski konflikt. Ma~ek je goljub Jovanovi} se se}ao da Ma~ek nije odgovorio Ritigu da ne odustaje od uslo- imao poverenja u srpsko izborno telo i da va koje je izloìo kralju za vreme audijen- je Srbe opisivao na slede}i na~in: “Svi su cije uo~i progla{enja diktature. Per{i}evi Vlasi i svi su nepouzdani.” Jovanovi}, Poli- dokumenti, MPHSS–1, 51. ti~ke uspomene, Beograd, 7 tomova, 1997, 114 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 115

vi Ustav u kojem je kralj opisan kao “zato~nik narod- promena kralj Aleksandar je uspostavio indirektne nog jedinstva i dràvne celine”.34 înjenica da je Ustav kontakte s Ma~ekom. Aleksandar je shvatio da je, upr- nametnuo kralj i da je njime institucionalizovana kra- kos poo{trenim merama reìma, Ma~ek ostao nepriko- ljevska diktatura nije ulivala mnogo nade opoziciji. Do- snoveni predstavnik Hrvata. Ironijom sudbine, kralje- tad se ~inilo da }e novi poredak biti privremen, bar {to vi kontakti sa Zagrebom u to vreme i{li su preko Stan- se forme ti~e. Iako su “opet svi mislili da ovo ure|enje ka [vrljuge, jednog od onih Hrvata za koje se kralj u nije kona~no, nego da je samo prvi korak ka daljim po~etku nadao da }e potisnuti Ma~eka i njegovu promenama”, bilo je jasno da je povratak demokratije stranku.38 [vrljuga je pak imao sopstvenog posredni- dalji nego {to se 1929. godine ve}ini ~inilo.35 ka, zemunskog advokata @ivana Berti}a, koji se tokom U daljem nastojanju da diktaturu prikaè “demokra- 1931. i po~etkom 1932. godine nekoliko puta sreo s ti~nijom”, reìm je u jesen 1931. godine raspisao op{te Ma~ekom i Trumbi}em u Zagrebu. Trumbi} se se}ao izbore. Me|utim, izborni zakon je dopu{tao samo liste da je [vrljuga tvrdio kako je Aleksandar bio iskreno koje obuhvataju celu zemlju, {to je isklju~ivalo sve osim nezadovoljan rezultatima diktature, naro~ito s obzi- vladine liste36 ~iji je nosilac bio @ivkovi}, predsednik rom na nere{eno hrvatsko pitanje. înilo se da je spre- novoosnovane vladine stranke Jugoslovenske radikal- man za promene, ali to nije bilo izvesno jer niko nije no-selja~ke demokratije (kasnije transformisane u Ju- znao {ta }e se desiti budu}i da kralj nikad nije nikome goslovensku nacionalnu stranku).37 Opozicione stranke ni{ta govorio.39 su proglasile bojkot izbora iako je Hrvatska selja~ka [vrljuga je smatrao da su isklju~ivo unutra{nji politi~- stranka u jednom trenutku razmatrala mogu}nost da u ki interesi naveli kralja da poku{a da postigne sporazum njima u~estvuje. Da su opozicione stranke iza{le sa za- s Hrvatskom selja~kom strankom. Sa Aleksandrovog sta- 34) JF-1, 307. Ustav je predvi|ao dva jedni~kom listom, podr{ka novi{ta, Ma~ek je bio daleko bolji partner od Pribi}evi}a. skup{tinska doma. ^lanove gornjeg doma koju bi dobile {irom zemlje Kralj je bio uveren da ne}e mo}i da postigne sporazum s (Senata) delimi~no je imenovao kralj, a ~lanovi donjeg doma (Narodne skup{tine) omogu}ila bi im da budu do- vo|om samostalnih demo- 38) Pre nego {to se posvetio politi~koj ka- birani su na osnovu op{teg prava glasa stojan protivnik na izbori- krata uprkos njegovoj jugo- rijeri [vrljuga je bio bankar i rukovodio je zagreba~kom berzom. mu{karaca. Vlada je bila odgovorna kralju ma, ali je zauzet stav da iz- slovenskoj ideologiji; Alek- koji je imenovao i razre{avao ministre. 39) Trumbi}evi dokumenti, bele{ka od 19. 35) Stevan K. Pavlowitch, Yugoslavia, borni uslovi nisu pravi~ni te sandar je navodno rekao da januara 1932, MPHSS-1, 69–70, 132n. London, 1971, 82. da se opozicija ne moè nad- bi upravo zbog takve ideolo- 40) Ibid., 71. Pribi}evi} je 1927. godine na- 36) Svaka stranka ili koalicija koja bi u~e- pravio o{tar politi~ki zaokret i po~eo è- stvovala na izborima morala je imati kan- metati s vladom. {ke orijentacije Pribi}evi}, da stoko da kritikuje kralja Aleksandra, è{}e didate u svim op{tinama u zemlji. Para- nije bio u opoziciji, postao 6. ~ak nego Radi} i Ma~ek. On je bio prvi vode}i politi~ar koji je zbog kritike poretka doksalno, takav izborni zakon je 1935. i Prvi kontakti izme|u kralja januara 1929. godine pred- 1938. godine podstakao saradnju izme|u uspostavljenog 6. januara li{en slobode (u srpskih i hrvatskih opozicionih stranaka. i Ma~eka sednik vlade umesto Petra maju 1929). Zahvaljuju}i intervenciji ~eho- 37) Jugoslovenska nacionalna stranka se U ovom periodu politi~kih @ivkovi}a.40 slova~kog predsednika Masarika, Pribi}evi- 1938. godine priklju~ila srpsko-hrvatskoj }u je dozvoljeno da napusti zemlju i on je opoziciji koju je predvodio Ma~ek. Kratku oti{ao prvo u êhoslova~ku, a zatim u istoriju Jugoslovenske radikalno-selja~ke Francusku gde je napisao knjigu u kojoj je demokratije i JNS vidi u Istorija gra|an- o{tro osudio Aleksandrovu diktaturu. skih stranaka u Jugoslaviji, Beograd, 1952, 362–376. 116 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 117

Ma~ekov odgovor ostao je isti: on je po~etkom ja- se ponovo uspostavi demokratija, tvrdili su oni, bi}e nuara 1929. godine izneo kralju svoj stav i otad se ni- mogu}no re{avati hrvatsko pitanje.45 Nakon sastanka {ta nije promenilo osim {to mu je kralj ukinuo demo- s Ma~ekom u Zagrebu, Berti} je otputovao u Beograd kratsko pravo da zastupa narod koji ga je izabrao. Pre- gde se sreo sa samostalnim demokratom Milanom Ko- ma tome, tvrdio je Ma~ek, on nije vi{e legitimni pred- sti}em i sekretarom Demokratske stranke Boìdarom 41) Ibid. stavnik svog naroda, a u Vlaji}em. Naro~ito je Vlaji} je bio obeshrabren Ma~e- 42) Iako je, strogo govore}i, i dalje bio privatnom svojstvu ne mo- kovim stavom koji im je opisao Berti} i tvrdio je da, potpredsednik koji vodi stranku u Radi}e- vo ime. U izjavi HSS-a nakon Radi}eve è ni da razgovara ni da ako postoji ne{to {to nema legitimitet, onda je to re- smrti re~eno je da Radi} nije prestao da pregovara s Aleksandrom.41 ìm, a ne zabranjene stranke.46 bude narodni vo|a nakon svoje fizi~ke Me|utim, hrvatski politi~ar Kralj Aleksandar je nastojao da uspostavi kontakt i smrti (MPHSS-1, 4). Shvatanje kolektiva kao zajednice ìvih i mrtvih nije bilo svoj- je bio donekle neiskren jer sa Trumbi}em koji je u decembru 1928. godine pristu- stveno samo Hrvatskoj selja~koj stranci: je i nakon 6. januara ostao pio najve}oj hrvatskoj stranci.47 Dok je Ma~ek bio u za- na primer, usta{e i rumunska Gvozdena garda sledile su primer {panske Falange na ~elu stranke. Ma~eka tvoru, Trumbi} je prakti~no vodio HSS u njegovo ime – da se imena mrtvih ~lanova organizacije su nazivali predsednikom {to su vlasti verovatno znale.48 Kad je u avgustu 1930. ~itaju na sastancima te da se oni koji nisu stranke42 i “vo|om”.43 Ali godine Me{trovi} rekao Aleksandru da je Trumbi} pod vi{e ìvi vode kao “prisutni”, a sli~an diskurs nije stran ni modernim nacionalizmi- va`nije je to {to demokrat- prismotrom policije, ~inilo se da je kralj iznena|en {to ma, pa ni srpskom i hrvatskom. ski principi nisu bili impe- takav nadzor jo{ traje. “To su glupani, idioti, {ta }e im 43) Ma~ek je organizovao i paramilitarnu rativ za Ma~eka iako su mu to! Ta ne }e Trumbi} bjeàti preko granice”, zabeleìo Hrvatsku selja~ku i Hrvatsku gra|ansku za{titu. Vidi Vo|a govori: Li~nost, izjave, bili va`ni. U odgovoru Ber- je Trumbi} kraljeve re~i onako kako mu ih je preneo govori i politi~ki rad vo|e Hrvata Dra. ti}u predsednik HSS-a je re- Me{trovi}. Kralj je navodno dodao da je Trumbi} treba- Vladka Ma~eka (priredio Mirko Glojnari}), Zagreb, 1936. Za vreme Drugog svetskog kao da je hrvatsko pitanje lo da ga poslu{a kad mu je 45) Njihovo dogmatsko uverenje da se sa- rata neki pripadnici Za{tite priklju~ili su se na prvom mestu, da je ono nakon potpisivanja Rapal- mo u demokratiji moè re{iti nacionalno pitanje nije se mnogo razlikovalo od uve- usta{ama. Milan Stojadinovi} je tako|e za Hrvate najva`nije poli- skog ugovora (izme|u Italije voleo da ga oslovljavaju kao vo|u, ali je renja komunista da je uspostavljanje soci- odustao od te ideje zbog stroge kritike ko- ti~ko pitanje, a da se dikta- i Jugoslavije 1920. godine) jalisti~ke federacije jedini na~in da se re{i ju mu je upu}ivala opozicija i ~injenice da, tura, gra|anska prava i po- preporu~io da ne ulazi ni u nacionalno pitanje u Jugoslaviji. kad se skandira vo-|a, ta re~ zvu}i kao |a- 46) MPHSS-1, 72, 134n. vo. Stojadinovi} je kasnije neubedljivo tvr- liti~ke slobode nalaze na jednu politi~ku stranku. On 47) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, dio da je ideja da pristalice vlade pozdra- drugom mestu mada su od bi bio u idealnoj situaciji sad 116. 48) Iako je potpredsednik stranke bio Jo- vljaju premijera kao “vo|u” bila Cvetkovi- ogromne va`nosti.44 kad je jugoslovenstvo ozva- }eva, a da se on li~no tome protivio, izme- sip Predavec, Ma~ek je iz zatvora poru~io |u ostalog i zato {to je to zvu~alo kao “|a- Takav stav razo~arao je ni~eno. “Jugoslovenstvo za da strankom treba da rukovode Predavec i vo”. Milan M. Stojadinovi}, Ni rat, ni pakt: opozicione stranke u Srbiji, koje se radilo u ratu nije se Trumbi} zajedno. Razlog za sklanjanje potpredsednika stranke u stranu verovat- Jugoslavija izme|u dva rata, Buenos Ajres, ~iji je glavni cilj bio demo- moglo odmah provesti, bilo 1963, 534. Izgleda da je praksu oslovljava- no je bilo staro suparni{tvo izme|u Ma~e- nja sa “vo|a” uveo Bogoljub Jevti}, odno- kratizacija zemlje. Tek kad je prepreka. Sada je do{lo ka i Predavca. U jednoj drugoj prilici Ma- sno da su to uradile njegove pristalice jo{ ~ek je naloìo partijskom ~lanstvu da ne 1935. godine (vidi dalje u tekstu). donosi va`ne odluke bez Trumbi}eve sa- 44) MPHSS-1, 72. glasnosti. MPHSS-1, 143n. 118 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 119

vrijeme. Da me je poslu{ao, sada je on ko niko imao zabeleìo da mu se kralj poàlio: “Znam da je jedini predvoditi.”49 glavni i ozbiljni problem rje{enje pitanja izme|u Hr- Aleksandar je verovatno iskreno bio zainteresovan vata i Srba. Uprkos pote{ko}ama s Talijanima, u vanj- za uspostavljanje odnosa s Trumbi}em kao jednim od skim poslovima mogu zabiljeìti potpun uspjeh, ali u glavnih simbola jugoslovenskog ujedinjenja. Mada je unutarnjim, moram priznati, doìvio sam potpun ne- smatrao da je ovaj “oti{ao u hrvatski ekstremizam”, uspjeh.”52 [vrljuga je rekao Berti}u da je strah od stal- kralj mu je priznavao da je “mnogo uradio za ovu ze- ne unutra{nje nestabilnosti podstakao Aleksandra da mlju”.50 Aleksandar je morao biti svestan da je Trum- poku{a da re{i hrvatsko pitanje.53 Ovog puta posred- bi}, kao i mnogi drugi Hrvati, u po~etku podràvao nik izme|u kralja i Ma~eka bio je Ivan [uba{i}. diktaturu. Delovao je zadovoljno i kad mu je Rudolf \unio (Giunio), jedan od ljudi koji su bili njegova ve- [uba{i}eva “misija” za s Trumbi}em, rekao, prili~no neta~no, da biv{i ~el- Kralj Aleksandar je 25. januara 1934. godine primio nik Jugoslovenskog odbora temeljno veruje samo u [uba{i}a. Po{to su se ukratko prisetili prethodnih sa- dve stvari: “dràvu i monarhiju”.51 stanaka, razgovor je pre{ao na Ma~eka. Kralj je sma- Paradoksalno je to {to se upravo 1933 (kad je Ma- trao da je Ma~ek politi~ki suvi{e ekstreman, da je tvr- ~ek po drugi put osu|en na zatvor) i po~etkom 1934. doglav i senilan ~ovek koji nema èlju da radi za op- godine Aleksandar najvi{e trudio da postigne spora- {te dobro; tako|e je napomenuo da svi izve{taji govo- zum s ovim hrvatskim politi~arem. Spoljna politika re da Ma~ek ne teì konsolidaciji dràve ili je okruèn davala je kralju razloga za izvesno zadovoljstvo. Ju- ljudima koji podrivaju dràvno jedinstvo.54 [uba{i} je goslavija je bila ~lanica Male antante (zajedno s êho- odlu~no odbacio ove optu`be; on je rekao da je Ma- slova~kom i Rumunijom) i Beograd je igrao vode}u ~ek i raspoloèn za razgovor i voljan da sara|uje te da ulogu u osnivanju Balkanske antante u februaru 1934. nema nikakvog osnova za tvrdnju da bi neko mogao godine. Pored Jugoslavije, u taj savez su stupile Gr~- da izvr{i pritisak na njega i 52) Me{trovi}, Uspomene, 233. ka, Rumunija i Turska. Tokom niza sastanaka s bugar- navede ga da radi protiv dr- 53) MPHSSS-1, 71. 54) Kad se u decembru 1933. godine po- skim kraljem Borisom Aleksandar se svesrdno trudio àve. Naprotiv, rekao je [u- slednji put sreo s Me{trovi}em, Aleksandar da pobolj{a odnose s tom susednom zemljom, uprkos ba{i} kralju, Ma~ek èli da je izjavio da je Ma~ek “bez sumnje iskren i karakteran ~ovjek, i suvi{e uporan kad ne- 49) Navedeno u Ljubo Boban, Kontrover- revizionisti~kom stavu Sofi- se zaloì za konsolidaciju {to utuvi u glavu”. Me|utim, tako|e je do- ze iz povijesti Jugoslavije, Zagreb, 1987 je prema jugoslovenskoj dràve. Kralj je istakao da dao: “Ali svi moji najpovjerljiviji savjetnici –1990, 3 toma, tom 2, 28. Bobanov izvor i obave{tajci tvrde, da dr Ma~ek cilja k je Trumbi}ev dnevnik (bele{ka od 29. av- Makedoniji. Ipak, raslo je zna ko je [uba{i}, zna da je potpunom otcjepljenju Hrvatske.” Me{tro- gusta 1930). U svojim memoarima Me- njegovo razo~aranje rezul- bio dobrovoljac u srpskoj vi} ga je uveravao da je hrvatski vode}i {trovi} ne pominje ovaj razgovor. tatima diktature na unutra- vojsci i o njemu ima veoma politi~ar za jedinstvo jugoslovenske drà- 50) Me{trovi}, Uspomene, 190. ve i da savetnici “varaju” kralja, na {ta je 51) Boban, Kontroverze, tom 2, 28. \unio {njem planu. Me{trovi} je povoljne izve{taje, a zatim ovaj odgovorio: “E, pa dobro, {ta onda ja je kasnije rekao Trumbi}u da je imao uti- mogu da uradim u takvoj okolini, ako me sak kako kralj àrko èli da ponovo uspo- svi oni varaju?” Me{trovi}, Uspomene, stavi “direktan i li~an” kontakt s Trumbi- 233. }em. 120 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 121

ga je upitao da li mu, kao takav ~ovek, moè garanto- kraljem i @ivkovi}em. @ivkovi}ev predlog se o~igled- vati da je ta~no to {to je upravo rekao o Ma~eku. [u- no dopao Ma~eku i on je ubrzo posle posete tajnim ba{i} je odgovorio da mu savest i ose}aj du`nosti ne putem poslao [uba{i}u pismo u kojem je rekao da ve- dozvoljavaju da govori i{ta drugo osim istine i opet je ruje da bi pogre{io kad bi sad zauzeo stav koji bi se naglasio da kralja pogre{no informi{u o Ma~eku.55 mogao protuma~iti kao protivan sporazumu o Hrvat- [uba{i} je imao saveznika u kraljevom okruènju – skoj unutar granica Jugoslavije. Me|utim, bila bi jo{ generala @ivkovi}a – i odlu~io je da u Beogradu ostave}a katastrofa kad bi vladaju}e snage bile navedene ne jo{ jedan dan kako bi se sa njim sreo jer mu je ovaj da misle da je “omek{ao” u zatvoru. Zato [uba{i}, ako obe}ao da }e mu omogu}iti posetu Ma~eku u zatvoru. je voljan da pomogne u ostvarenju zajedni~kog cilja, General je preneo [uba{i}u svoje uverenje da kralj pla- a Ma~ek zna da jeste, ne sme pokazati da su mu oni iz nira da postepeno ponovo uvede demokratiju. @ivko- Beograda potrebni. [uba{i} ne treba da se vrati u previ} je smatrao da Ma~ek treba prvo da u|e u vladu jer stonicu, nego neka ide u Zagreb i oni }e ga, ako im je }e nekoliko ministarstava, uklju~uju}i i unutra{nje po- potreban, tamo prona}i. Najva`nija stvar je da znaju slove, biti dato Hrvatskoj selja~koj stranci i njen ~elnik da Ma~ek jo{ uvek ima podr{ku hrvatskog naroda. Taj }e mo}i da bira bana Savske banovine. Kad se oko to- narod }e ga se setiti na Uskrs i poslati mu ~estitke iz ga postigne saglasnost, neophodno }e biti raspisivanje svih hrvatskih krajeva iako on zna da mu ne}e dozvo- izbora za novu vladu. @ivkovi} je rekao i da je, nakon liti da ih vidi. Ali najva`nije je da ih reìm vidi.58 ~itanja Ma~ekovog govora na su|enju, uveren da ne- Uprkos Ma~ekovim uputstvima, [uba{i} je oti{ao ma pitanja koje on i Ma~ek ne bi mogli da re{e.56 @iv- pravo u Beograd. On je preneo Aleksandru da Ma~ek kovi} je bio jedna od najuticajnijih li~nosti oko kralja, dotad nije bio kooperativan jer nije mogao da ima pone samo kao biv{i predsednik vlade i komandant Kra- verenja u vladu, ali mu je li~no rekao da postoji jedna ljeve garde nego i kao li~ni Aleksandrov prijatelj. Iako osoba s kojom bi mogao da razgovara jer ta osoba ne je gotovo sigurno da je svoju poruku Ma~eku poslao pripada nijednoj od (starih) stranaka i radi samo ono samoinicijativno, on ne bi tako postupio da se bojao da {to mu kralj, kao svom najvi{em oficiru, kaè da uradi je Aleksandar apsolutno protiv toga.57 – a to je Petar @ivkovi}.59 Ma~ek je vi{e voleo da vladu [uba{i} je 1. marta 1934. godine posetio Ma~eka u vodi nestrana~ka li~nost, neko iz vojske; to je 1928. zatvoru u Sremskoj Mitrovici, ali nisu mogli da razgo- godine bila i Radi}eva èlja, a nakon januara 1929. go- varaju u ~etiri oka. Predsednik suda je insistirao da dine bilo je jasno da je i 58) MPHSS-1, 124. 55) MPHSS-1, 122. li~no prisustvuje sastanku Aleksandar sklon takvom 59) Ibid., 125. 60) Kad su @ivkovi} i Boìdar Vlaji} u apri- 56) Ibid., 124, 151n. Stenografske bele{ke pa su zatvorenik i posetilac re{enju. Ma~ek je znao i da sa su|enja Ma~eku objavljene su u Vo|a lu 1941. godine razgovarali o tom periodu govori, 163–192. morali da {apu}u. [uba{i} je @ivkovi} Aleksandrov jugoslovenske istorije (razgovor se odvijao 57) Mada je te{ko zamisliti da bi se kralj je opisao Ma~eku sastanak s najbliì poverenik.60 u Jerusalimu gde su obojica dospeli po{to sloìo sa @ivkovi}evim predlogom da Hr- su pobegli iz okupirane zemlje i uputili se vatska selja~ka stranka u budu}em kabi- u Britaniju), biv{i predsednik vlade priznao netu dobije Ministarstvo unutra{njih po- je Vlaji}u da nije imao mo} odlu~ivanja i slova. da je bio samo izvr{ilac kraljevih nare|e- 122 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 123

I Aleksandar i Ma~ek su smatrali da ne bi bilo mu- s Augustom Ko{uti}em i Jurajem Krnjevi}em, svojim dro da se razgovori odvijaju dok je ovaj drugi u za- partijskim kolegama koji su se nakon progla{enja dik- tvoru. Ma~ek je ~esto tvrdio da je Radi}eva najve}a tature iselili u inostranstvo, ali da nema nikakve veze gre{ka bila ta {to je s reìmom pregovarao iz zatvora. s Paveli}em i usta{ama. Me|utim, kralj nije bio ube- S druge strane, kralj nije èleo da ostavi utisak da ko- |en u to. Zato je smatrao da je to jedno od klju~nih risti protivnikov nepovoljan poloàj, ali istovremeno pitanja koje on i Ma~ek treba da razjasne. Verovatno nije mogao da ima potpuno poverenje u njega. On je zato {to je [uba{i} odlu~no ostao pri tvrdnji da Ma~ek u nekoliko prilika pitao [uba{i}a da li mu li~no garan- nije u kontaktu s ekstremnom emigracijom i da je tuje da je Ma~ek iskreno zainteresovan za sporazum. iskreno zainteresovan za sporazum s krunom, Alek- Sa svoje strane, Ma~ek je rekao [uba{i}u da odbija sandar ga je zamolio da nastavi rad na toj stvari i kompromis i ne odri~e se nijedne svoje prethodne iz- omogu}io mu je slobodan pristup u dvor u bilo koje jave pa ni “zagreba~kih punktacija” zbog kojih je osu- vreme, bez uobi~ajenih formalnosti.62 |en na zatvor. Vode}i hrvatski politi~ar je mislio da je Aleksandar je o~ekivao da }e Ma~ek napraviti neki na kralju da donese odluku o toj stvari i preuzme ini- gest i uveriti i njega i zastupnike tvrde linije u vladi cijativu. Kralj je navodno odgovorio [uba{i}u da, s da su Hrvati iskreno zainteresovani za sporazum s Be- obzirom na takav odgovor, sad jo{ manje zna {ta tre- ogradom. Ministar pravde Boìdar Maksimovi} bio je ba da radi. U daljem razgovoru rekao je da su svi oni me|u onima koji su bili nepoverljivi. Kralj se veoma ljudi, a ljudi prave gre{ke, pa ih pravi i on sâm. Kad razljutio kad je ~uo da [uba{i} opet nije mogao nasa- vidi da je pogre{io, u stanju je da to prizna, ali kad zna mo da razgovara s Ma~ekom i to je prokomentarisao da je u pravu, iako drugi misle da nije, on nastoji da re~ima: “Ho}e Boà svugdje da stavlja nos.”63 Alek- dokaè ispravnost svog stava. Kralj je dodao da on li~- sandar je èleo da Ma~ek javno, iz zatvora, poru~i da no nije strpao Ma~eka u zatvor niti èli da ovaj tamo podràva kralja i dinastiju i da nije protivnik Jugosla- bude, a pogotovu ne da ga tamo maltretiraju, ali se pi- vije. S pravom moèmo pretpostaviti da bi u tom slu- ta {ta da radi. Sad je jo{ manje siguran u to.61 ~aju hrvatski politi~ar odmah bio pu{ten iz zatvora. Iako kralj li~no nije stavio Ma~eka u zatvor, tako [tavi{e, Aleksandar je èleo da Ma~ekova stranka u|e krupna odluka nije mogla biti donesena bez njegovog u vladu. Paradoksalno, iako je diktatorski poredak bio odobrenja. Aleksandar je shvatio da je Ma~ek protiv u su{tini suprotstavljen po- 62) Ibid. srpsko-hrvatskog sporazuma u okviru integralnog ju- liti~kim strankama jer su 63) Ibid., 126. Dvadesetih godina Maksi- movi} je bio ministar unutra{njih poslova goslovenstva i podozrevao je da ovaj ima redovne navodno zastupale sekta{ke u nekoliko radikalskih vlada i stekao je na- nja. Na ovim informacijama zahvalan sam kontakte s hrvatskom emi- interese, istovremeno je tra- dimak Kundak zbog svojih brutalnih me- Desimiru To{i}u koji je krajem 30-ih godi- gracijom. [uba{i} je obja- èn na~in da se tom poretku toda protiv opozicije, naro~ito HSS-a. Bez na vodio omladinsku sekciju Demokratske obzira na to, Ma~ek je, po{to je pre{ao u stranke i tokom emigrantskih godina pro- snio da Ma~ek odràva vezu obezbedi legitimnost uklju- opoziciju, bezuspe{no poku{avao da na- vedenih u Britaniji nakon 1945. godine bio govori srpske opozicione stranke da sara- Vlaji}ev blizak prijatelj i saradnik. |uju s Maksimovi}em. 61) MPHSS-1, 125. 124 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 125

~ivanjem predstavnika svih glavnih stranaka u novu Ova dvojica hrvatskih politi~ara u emigraciji prepo- vladu.64 ru~ivala su Ma~eku i da, ukoliko je mogu}no, izbega- Iako li~no nije bio protiv dràve ni protiv kralja i di- va razgovor o statusu Crne Gore i Makedonije. Hrvati nastije, Ma~ek je odbio da dâ bilo kakvu izjavu dok je su smatrali da one spadaju u srpsku “sferu uticaja”.66 u zatvoru. Drugim re~ima, ni kralj ni Ma~ek nisu hte- Kraljeva poseta Zagrebu krajem decembra 1933. go- li da naprave odlu~uju}i korak. Obojica su se bojala da dine isplanirana je tako da se poklopi s proslavom nje- }e ga onaj drugi zloupotrebiti, {to bi im ugrozilo po- govog ro|endana i katoli~kim Boì}em. Aleksandar je zicije u pregovorima. Zbog ovakvog nedostatka pove- èleo da se sretne sa {to ve}im brojem “obi~nih” Hr- renja, reìm i hrvatska opozicija upleli su se u vrzino vata, ali nije mogao to da ostvari jer ga je policija po- kolo koje se nije moglo rasplesti ako bar jedna strana novo upozorila da postoji opasnost da usta{ki “terori- ne pristane na kompromis. înilo se da su obe strane sti” izvr{e atentat.67 On je nakon Zagreba oti{ao na sklonije statusu kvo nego znatnijim ustupcima. Bled gde je napisao testament, verovatno podstaknut Vo|stvo Hrvatske selja~ke stranke nije bilo protiv uje- saznanjem da postoji zavera. Na putu za Beograd opet dinjene jugoslovenske dràve; ono je samo èlelo da se je kratko svratio u Zagreb i to je, kako se pokazalo, bi- iznova pregovara o “jugoslovenskom ugovoru”. Krnje- la njegova poslednja poseta tom gradu. vi} i Ko{uti} su smatrali da Jugoslaviju treba rekonstru- U septembru 1934. godine {irile su se glasine da }e isati u dvojnu monarhiju, ali su savetovali Ma~eku da kralj amnestirati Ma~eka. ne” dràve kakva je bila Austrougarska izbegava tu analogiju kako ne bi uznemirio Beograd. Ma~ek je dotad odsluìo po- slabe dràve. Nije jasno da li su Krnjevi} i Ko{uti} verovali da bi se u jugosloven- Oni su tvrdili da je teritorija Hrvatske van svake disku- lovinu kazne od ~etiri godi- skom slu~aju pokazalo da “mini dvojna sije; u nju spadaju Hrvatska, Slavonija i Dalmacija. Bo- ne zatvora i, po tada{njem monarhija” kakvu su prièljkivali moè bi- sna i Hercegovina treba plebiscitom da odlu~e da li }e zakonu, mogao je biti ranije ti uspe{nija tvorevina od Austrougarske dvojne monarhije. 68 kao celina pripasti Hrvatskoj ili Srbiji. Ako je sporazum oslobo|en. Aleksandar je 66) Posle rata emigrantski krugovi su po- nemogu}no posti}i, onda treba predloìti da poloàj Bo- rekao [uba{i}u da }e u ok- {tovali ovaj “dèntlmenski sporazum”. Vi- sne i Hercegovine unutar Jugoslavije bude isti kao onaj tobru, po povratku iz Pari- di, na primer, HIA, Zbirka Dragi{e Cvetko- vi}a, Ma~ekova fascikla, Ma~ek Cvetkovi- koji je imala Hrvatska u okviru Austrougarske (u tom za, osloboditi Ma~eka i jed- }u, Va{ington, 27. januar 1948. slu~aju neki delovi Bosne i Hercegovine bi bili pod upra- nom za svagda re{iti hrvat- 67) FO 371/18456, MacRea †britanski konzul u Zagrebu‡ to Neville Henderson vom Beograda, a neki delovi pod upravom Zagreba, kao sko pitanje. “Recite dr Ma- †britanski poslanik u Beogradu‡, Zagreb, {to je Dalmacija bila pod kontrolom Be~a, a Hrvatska– ~eku da }u ga pustiti iz za- 19. januar 1934. –Slavonija pod Budimpe{tom). [to se Vojvodine ti~e, tvora ~im se vratim iz Fran- 68) To je bio takozvani irski sistem zatvor- skih kazni: ako se zatvorenikovo pona{a- 64) Kralj je, me|utim, uspeo da dobije sa- Hrvatska treba da traì trou- cuske. Ali ovaj put li~no }u nje “popravi”, mogao je biti ranije pu{ten mo Koro{~evu podr{ku (pre nego {to su se gao Subotica–Sombor–Ba~- s njim pregovarati”, saop- nakon polovine odsluène kazne. Mada je njih dvojica razi{la 1930. godine). Svi dru- 65 u teoriji to bio liberalan sistem, u praksi su gi ministri ili su napustili svoje stranke ili ka Palanka–Ilok. {tio je navodno kralj [uba- zatvorenici jo{ vi{e bili ostavljani na mi- su bili nestrana~ke li~nosti kakva je bio i lost i nemilost vlasti. \ilas, Memoir of a predsednik vlade. Revolutionary, 157. 65) MPHSS-1, 128. Nakon Prvog svetskog rata preovladalo je mi{ljenje da su “sloè- 126 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 127

{i}u.69 Nejasno je kako je Aleksandar nameravao da kako je mislio da pomiri ideologiju integralnog jugo- re{i hrvatsko pitanje, mada Me{trovi} tvrdi da mu je u slovenstva i decentralizovanu dràvu za koju se zala- decembru 1933. godine, kad su se njih dvojica posled- gao Ma~ek. Kralj je u svom testamentu napisao da se nji put srela, kralj rekao: jugoslovenski kurs mora odràti u unutra{njoj politici, a da partikularizam i separatizam treba spre~iti.72 Dr Ma~ek mora biti na slobodi prije no {to se vra- Kralj Aleksandar je ubijen 9. oktobra 1934. godine tim i nogom stupim na na{u zemlju. Molim vas, dok je bio u dràvnoj poseti Francuskoj. Francuski mi- da se pobrinete za prvi sastanak izme|u mene i nistar spoljnih poslova Luj Bartu tako|e je ubijen. dra Ma~eka i da taj sastanak bude u va{oj ku}i. Ja Atentat su organizovale usta{e, a izvr{ili su ga ~lano- }u s njime rije{iti hrvatsko-srpski problem. Na povi Unutra{nje makedonske revolucionarne organizaci- vratku iz Francuske do}i }u u Zagreb preko Spli- je.73 Kraljeva smrt izazvala je reakciju suprotnu onoj ta. Uvjeren sam, da Srbi iz Srbije ne oskudjevaju koju su atentatori o~ekivali, a o~ekivali su raspad ze- na zdravu razumu, ali im nedostaje dobra volja za mlje. Umesto toga, Jugosloveni su delovali ujedinjeni- rje{enje ovoga problema. Ja }u podijeliti zemlju je nego ikad nakon 1918. godine, mada je to kratko na dvije polovine: srpsku i hrvatsku. Ova druga trajalo. Hrvati, Srbi, Slovenci i drugi bili su ophrvani obuhvatit }e Savsku, Primorsku i Vrbasku banovi- me{avinom tuge, strepnje i straha.74 Svi delovi hrvat- nu, pokrajinu Baranju i hrvatski dio pokrajine skog dru{tva osu|ivali su ubistvo. Proma~ekovska Hr- Ba~ke sa Suboticom. Neke korekture }e biti u~i- vatska revija objavila je ~itulju ~iji su autori navodno njene u Srijemu, ali se u Hrvatsku ne}e uklju~iti bili Trumbi} i Filip Lukas, predsednik Matice hrvatske, Zemun, koji je preko puta Beograda, a koji dr Ma- u kojoj je pokojni kralj hvaljen, a Jugoslavija i jugo- ~ek tako|er traì... Hrvatska }e imati svoj vlastiti slovenstvo su prikazani u 72) BAR DKP, kutija 1, Kralj Aleksandar parlament i slat }e svoje predstavnike na sastanke pozitivnom svetlu.75 knezu Pavlu, Bled, 5. januar 1934. Aleksan- dar je preporu~io i da se moral i borbena zajedni~ke delegacije, koja }e se baviti zajedni~- gotovost vojske moraju dràti na visokom kim poslovima.70 Drugi poku{aji re{avanja nivou i da crkva ne sme uticati na dràvne hrvatskog pitanja poslove. Kralj je izrazio i èlju da njegov pogreb bude mala, skromna vojna ceremo- Ako su verno prenesene, ove re~i pokazuju da je kralj Iako je bio diktator, Alek- nija, bez prisustva stranih dràvnika. napravio vaàn zaokret ka kompromisu. Samo nekoli- sandar nije imao potpunu 73) Komentar iz onog vremena vidi u Ha- milton Fish Armstrong, “After the Assassi- ko godina pre toga, neposredno posle progla{enja dik- kontrolu nad onim {to su nation of King Alexander”, Foreign Affairs, tature, Aleksandar je rekao Me{trovi}u da nikad ne}e radili njegovi ministri. Do- sv. 13, br. 2, januar 1935, 204–225. pristati na hrvatske zahteve za “dràvu u dràvi”.71 bar primer je njegovo neza- 74) HDA/XXI/58 sadrì nekoliko izve{taja o raspoloènju koje je nakon atentata vla- Iako postoje dokazi da je 1934. godine Aleksandar pro- dovoljstvo postupanjem po- dalo me|u ljudima s podru~ja naseljenih 69) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, menio stav, ostaje nejasno licije prema Trumbi}u. Me- Hrvatima. 154. 75) BAR DKP, kutija 11, Izve{taj o reago- 70) Me{trovi}, Uspomene, 236. vanju na atentat u Hrvatskoj, nepoznati 71) Ibid., 184. autor, krajem 1934. 128 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 129

|utim, kralj je igrao odlu~uju}u ulogu u formiranju i je na kormilo dràve doveden nov ~ovek, kabinet je ostavkama vlade. Potencijalni predsednici vlade sledi- ostao gotovo nepromenjen. âk je i @ivkovi} zadrào li su kraljeve smernice u najva`nijim oblastima. Po{to svoju drugu funkciju – ministra vojske i mornarice (i se smatralo da je hrvatsko pitanje najva`nije unutra- ponovo je postavljen na mesto komandanta Kraljeve {nje pitanje, predsednici vlade su, izme|u ostalog, garde). Ipak, Marinkovi}evo imenovanje je ocenjeno imenovani i na osnovu procene njihove sposobnosti kao korak napred i {irom zemlje osetilo se izvesno da se suo~e sa sloènim srpsko-hrvatskim odnosima. olak{anje.79 Za razliku od @ivkovi}a koji, kao vojnik, Po~etkom 30-ih godina oko kralja su se formirale tri nije imao politi~ku legitimnost i mo`da je ~ak bio razli~ite frakcije. Jednu je ~inio krug oko generala sklon diktaturi, Marinkovi} je bio parlamentarac. Na @ivkovi}a koji je imao jaku podr{ku u vojsci, a uìvao svim izborima od 1906. godine on je biran za posla- je, bar u po~etku, i podr{ku kralja. Drugu frakciju nika, prvo u srpskoj pa onda u jugoslovenskoj skup- predvodio je Milan Sr{ki}, tvrdi radikal iz Bosne. Tre- {tini, a kao dokazanog demokratu cenili su ga i njego- 80 }oj je pripadala grupa umerenjaka okupljenih oko ne- vi protivnici. S obzirom vi}a indirektno priznao neuspeh svoje kada{njeg ~lana Demokratske stranke Vojislava Ma- na svoje demokratske ideje, unutra{nje politike i poslao signal demokratskim saveznicima Jugoslavije, naro~ito rinkovi}a. Marinkovi} je smatrao da je diktatura pri- Marinkovi} nije mogao du- Francuskoj, da je voljan da olabavi dikta- vremena mera, nu`na samo da bi se stabilizovala ze- go tolerisati diktaturu. Na- turu. O “devedesetodnevnoj” Marinkovi}e- mlja. Kad diktaturi do|e kraj, verovao je Marinkovi}, kon govora odrànog maja voj vladi vi|enoj o~ima neposrednog u~e- snika vidi u Pavlovi}, Vojislav Marinkovi}, demokratija }e ponovo biti uspostavljena i hrvatsko 1932. godine u Ni{u, kad je tom 5, 5–17. Pavlovi} je bio Marinkovi}ev pitanje }e biti re{eno prihvatanjem zahteva za uvo|e- otvoreno zahtevao referen- li~ni sekretar i blisko je s njim sara|ivao od nje federativnog ure|enja.76 dum o federaciji,81 njegovi dana kad je ovaj imenovan za ministra spoljnih poslova (u februaru 1928) do nje- Marinkovi} je bio svestan da protivljenje diktaturi dani kao predsednika vlade gove smrti (u septembru 1935. godine). raste {irom zemlje i znao je da hrvatsko pitanje moè bili su odbrojani. Po~etkom 79) Ibid., 7. 80) Ibid., 6–7. 76) MPHSS-1, 77. biti re{eno samo iskrenim jula on je podneo ostavku 81) Ibid., 8. Todor Stojkov, Opozicija u vre- 77) Kosta St. Pavlovi}, Vojislav Marinkovi} sporazumom s Hrvatima.77 posle sukoba s ministrom me {estojanuarske diktature 1929–1935, i njegovo doba, 1876–1935, 5 tomova, Kad je po~etkom aprila unutra{njih poslova Sr{ki- Beograd, 1969, 140. Stojkov tvrdi da je London, 1955–1960, tom 5, 8. Marinkovi- Marinkovi}ev govor bio “takti~ki potez”, a 82 }evi stavovi o hrvatskom pitanju i diktatu- 1932. godine @ivkovi} pod- }em koji ga je ubrzo za- ne iskaz iskrenog politi~kog uverenja, ali ri nisu se mnogo razlikovali od stavova neo ostavku, Marinkovi} je menio na ~elu vlade. to je prili~no neubedljivo jer nije jasno ka- njegovih biv{ih kolega iz Demokratske ko bi javno zalaganje za federaciju oja~alo stranke. postao predsednik vlade, ali Iako su mnogi nesrbi i ka- poloàj predsednika vlade. 78) Zvani~no obja{njenje @ivkovi}eve je njegov kabinet bio tako snije istori~ari opravdano 82) Pavlovi} kaè da je do sukoba do{lo ostavke glasilo je da je on kao nestrana~- kratkog veka da je to bilo ocenjivali Sr{ki}a kao srp- zbog Sr{ki}eve odluke da uhapsi Koro{ca ka li~nost uspeo da ublaì tenzije izazvane (Vojislav Marinkovi}, tom 5, 10–12). S dru- me|ustrana~kim rivalstvom i obezbedi neuobi~ajeno ~ak i za me- skog nacionalistu, naro~ito ge strane, Stojkov misli da je bilo vi{e raz- stabilnost dràve te da je sazrelo vreme da |uratnu Jugoslaviju.78 Iako zbog njegovih stavova o Bo- loga za sukob, a me|u njima je glavni bio politi~ar preuzme vladu. (“New Prime Mi- Sr{ki}eva kritika Marinkovi}evog shvata- nister of Yugoslavia: Dr. Marinkovitch Ap- nja nacionalnog i dràvnog jedinstva pointed”, The Times, 5. april 1932). Me|u- (Opozicija, 142–143). tim, Aleksandar je imenovanjem Marinko- 130 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 131

sni,83 ne moè se pore}i da je i on smatrao da hrvatsko stanju da uspostavi direktan kontakt s hrvatskim vo|- pitanje ima prioritet. Postoje indikacije da se Sr{ki} sa- stvom. Trumbi}, koji je rukovodio strankom u Ma~eko- stao s Jurajem [utejem iz Hrvatske selja~ke stranke da vom odsustvu, dao je uputstvo da niko ne treba da se bi razgovarali o preure|enju zemlje u pet banovina ko- vidi s Markovi}em, jer ga je verovatno poslao Jevti}, pa je ne bi imale granice odre|ene na osnovu etni~kih kri- }e biti dobro da stranka deluje nezainteresovano; ako terijuma, ali bi dobile ve}u autonomiju.84 Sr{ki} je tvr- ga nije poslao Jevti}, koga je briga za nekakvog Mar- dio da se opozicija najbolje moè razoruàti hitnim do- kovi}a, rekao je Trumbi} obrazlaù}i svoju odluku no{enjem zakona o samoupravi u banovinama.85 Me- strana~kim kolegama. 83) Dòn Lampi, po ~ijem mi{ljenju je |utim, njegov predlog vezan Jevti} nije bio obeshrabren ovim neuspehom pa je Aleksandar na~inio “najgori mogu}ni iz- za lokalnu samoupravu ni- poku{ao ponovo da uspostavi kontakt s Ma~ekom, bor za predsednika vlade”, navodi Sr{ki}e- ve re~i da “Bosna i Hercegovina moraju kad nije stigao do skup{tine ovog puta preko drugog hrvatskog saveznika (opet zauvek nestati i kao regionalna posebnost jer Aleksandar nije verovao novinara) – Jureti}a. Jureti}, koji je posetio Ma~eka u i kao geografski pojam”. Yugoslavia as Hi- da bi to u potpunosti zado- zatvoru u Sremskoj Mitrovici, nosio je poruku da po- story, 170. Ali Sr{ki} nije bio mnogo popularan ni me|u Srbima, naro~ito ne me|u voljilo Hrvate. Ako Sr{ki} stoji velika {ansa da od Jevti}a bude zatraèno da for- onima sa teritorije predratne srpske kra- nije bio u stanju da re{i gomira vladu. Ako se to desi, glavni cilj nove vlade bi}e ljevine. Trumbi} u svom dnevniku navodi da je Marinkovi} bio veoma ljut zbog kra- ru}e unutra{nje pitanje, da li uspostavljanje sporazuma s Hrvatima, a prvi Jevti}ev ljevog izbora novog premijera jer svi u Be- je mogao duè ostati na me- potez osloba|anje Ma~eka iz zatvora. Poruka je tajno ogradu “mrze Sr{ki}a”, naro~ito sad kad je stu predsednika vlade? dostavljena Ma~eku, ali ovaj nije imao poverenja u postao nov predsednik vlade. Marinkovi} je rekao i da bi “Srbijanci” na tom mestu Tokom 1933. godine kru- Jevti}a i odbio je da se upli}e u naga|anja vezana za radije videli “srbijanskog magarca” i da ni- ìle su glasine da }e Sr{ki}e- budu}u vladu. ko ne razume za{to je kralj dao mandat va vlada pasti jer nije spo- Trumbi} je, zajedno s Ivom Pernarom i Jakovom Je- Sr{ki}u. Trumbi}evi dokumenti, “Dnevnik”, bele{ka od 18. jula 1932, MPHSS-1, 136n. sobna da re{i hrvatsko pita- la{i}em, tako|e ~elnicima HSS-a, odlu~io da o Jevti- U godinama nakon ubistva kralja Aleksan- nje.86 Bogoljub Jevti}, mini- }evoj inicijativi obavesti koalicione partnere iz Samo- dra 1934. Sr{ki} se postepeno povla~io iz politike i prerano je umro 1937. u 58. go- star spoljnih poslova, pomi- stalne demokratske stranke. Samostalni demokrati, dini ìvota. U ~itulji Tajmsa ovako je opi- njan je kao mogu}ni Sr{ki- naro~ito Vilder, bili su voljniji da pregovaraju s Beo- san: “Patriotskog bosansko-srpskog kova, }ev naslednik. Svestan gla- gradom. Tako|e su èleli da {to pre obezbede Ma~eko- bio je veliki gospodin, pravi predstavnik bosanskih i hercegova~kih Srba”, “Dr Ser- sina, Jevti} je poslao dva vo osloba|anje, i to iz najmanje dva razloga: nije im skitch, Former Prime Minister of Yugosla- izaslanika u Zagreb: izve- se dopadalo to {to Trumbi} dobija sve ve}i uticaj u via”, The Times, 15. april 1937. 84) BAR DKP, kutija 11, Nacrt sporazuma, snog Markovi}a, svog kuma, stranci i verovali su da }e, ako Ma~ek bude pu{ten iz bez datuma. Sr{ki} i [utej se u dokumen- i hrvatskog novinara po zatvora, mo}i da zahtevaju amnestiju Pribi}evi}a. tu pominju kao glavni pregovara~i. Susret imenu Jurinjak. Me|utim, Grupa oko Trumbi}a pazila je i da o raznim inicijati- se verovatno odigrao za vreme Sr{ki}evog mandata. nijedan od njih nije bio u vama za pomirenje koje su dolazile iz Beograda ne 85) MPHSS-1, 78–79. 86) Slede}i odeljak je zasnovan na ibid., 100–103. 132 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 133

obave{tava ~lanove stranke poznate po tome {to su ciju zemlje. Po{to je to bilo neprihvatljivo za Aleksan- bili skloni kompromisu s reìmom (na primer, [uba{i- dra, mandat da formira vladu dobio je radikal Uzuno- }a i Ljubomira Ma{trovi}a). vi}, nekada{nji predsednik vlade iz godina koje su Sr{ki}evi, @ivkovi}evi i Jevti}evi potezi kao da su prethodile uspostavljanju diktature. Smatralo se da on potvr|ivali da kralj nastoji da postigne sporazum s zastupa tvrdu liniju kao i Sr{ki} pa taj izbor nije zna- Hrvatima. Pored toga {to je budu}i predsednik vlade ~io veliki pomak u politi~koj praksi. morao biti lojalan kralju, trebalo je da pokaè i poten- cijal za re{avanje hrvatskog pitanja. Problem je bio u General @ivkovi} i pregovori s Hrvatima tome {to Ma~ekovi glavni zahtevi – federalizacija ze- U prole}e 1930. godine odvijali su se navodno tajni mlje i priznanje posebnog hrvatskog identiteta – nisu pregovori izme|u @ivkovi}a i osmorice vode}ih ~lano- bili prihvatljivi za kralja i njegove saveznike. Me|u- va Hrvatske selja~ke stranke. Hrvati su tvrdili da je je- tim, Ma~ek i grupa oko Trumbi}a odbijali su da pri- dini na~in da se postigne sporazum podela zemlje na hvate pregovore ako tim zahtevima ne bude udovolje- tri autonomne jedinice: Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju. no. Drugu prepreku srpsko-hrvatskom sporazumu Zahtevali su i da Ma~ek bude pu{ten iz zatvora. Ovaj predstavljali su pojedinci bliski kralju koji su se proti- drugi zahtev brzo je prihva}en, ali unutra{nja podela vili davanju ustupaka Hrvatskoj selja~koj stranci. (Je- zemlje bila je neprihvatljiva za vladu. Mada nije si- dan od njih bio je i Hrvat Ivo Perovi}, ban Primorske gurno da je ovaj sastanak ikad odràn,87 nije nezami- banovine i budu}i kraljevski namesnik). Protivnici slivo da su, ako je ga je ipak bilo, Hrvati zahtevali fe- kompromisa sa HSS-om smatrali su da je glavna hr- deralizaciju zemlje i Ma~ekovo osloba|anje i da je re- vatska stranka u te{kom poloàju i da je opozicija ìm odbio da ispuni prvi uslov. Negde u to vreme, u uop{te suvi{e neorganizovana i podeljena da bi pred- maju 1930. godine, ~etiri ~lana Ma~ekove stranke ipak stavljala ozbiljnu opasnost. Prema tome, tvrdili su oni, su u{la u vladu, ali bez saglasnosti stranke. Iako je reìm treba da zauzme ~vrst, beskompromisan stav. tvrdnja beogradskog dnevnog lista Politika da je taj Krajem januara 1934. godine Sr{ki} je podneo doga|aj veliki preokret za vladu i znak da Hrvati ma- ostavku na funkciju predsednika vlade, a kao glavne sovno napu{taju HSS bila grubo preterivanje, Ma~ek razloge za to naveo je nedostatak jasnog politi~kog je svakako pretrpeo ozbiljan udarac, i to u vreme kad kursa i neslaganje unutar vlade oko novog finansij- je leào u zatvoru upravo zaslugom te iste vlade.88 skog programa. Kralj je navodno razmatrao mogu}- Nakon ubistva kralja Aleksandra, u atmosferi u ko- nost da novi predsednik vlade bude ban Perovi}, ali je joj je zvani~nim diskursom u Jugoslaviji dominirao mandat opet ponudio Marinkovi}u. Me|utim, Marin- kult kralja-mu~enika, predsednik vlade {estojanuar- kovi} je prihvatanje poloàja uslovio kraljevom do- skog reìma opet se pojavio kao vode}a politi~ka li~- zvolom da raspi{e nove izbore i otpo~ne demokratiza- nost. I njegovi prijatelji i njegovi neprijatelji smatrali

87) MPHSS-1, 51, 63n. 88) Vidi Politika, 21. maj 1930. 134 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 135

su da je on jedina osoba koja je u stanju da drì voj- }a. Na osnovu nekoliko dostupnih izvora poznato nam sku pod kontrolom, {to je bilo veoma bitno u vreme- je da su Ma~ek i @ivkovi} razgovarali o hrvatskom pi- nu krize posle atentata.89 Iako je u njemu video po- tanju i da je ovaj drugi tvrdio da se Ustav ne moè uki- tencijalnu pretnju svom autoritetu, knez namesnik nuti ni izmeniti dok kralj Petar II ne postane punoletan Pavle je ocenio da }e @ivkovi} biti manje opasan ako u septembru 1941. godine kad je trebalo da napuni bude u vladi, a ne izvan nje, pa ga je imenovao za mi- osamnaest godina. Sva je prilika da je @ivkovi} pome- nistra odbrane. (Dva druga premijera iz Aleksandro- nuo i mogu}nost da HSS u|e u novu vladu i da je è- vog vremena, Marinkovi} i Sr{ki}, tako|e su uklju~e- stoko kritikovao Jevti}evo rukovo|enje.92 îni se da je na u Uzunovi}ev me{oviti kabinet.) @ivkovi} je bio knez Pavle znao za sastanak, kao {to je znao i britanski jedna od dominantnih li~nosti u vladi, a posle Uzuno- poslanik u Beogradu Nevil Henderson (koga je o tome vi}eve ostavke krajem 1934. godine o~ekivalo se da verovatno obavestio Pavle). Henderson je mislio da }e ponovo zauzeti mesto predsednika. Me|utim, man- Jevti}eva vlada nije popularna u Zagrebu zbog svoje dat je dat Jevti}u koji je u svojstvu ministra spoljnih saradnje s pokojnim kraljem; tako|e je smatrao da je poslova pratio Aleksandra na putu u Marsej i preneo ve}ina u Hrvatskoj za Jugoslaviju i da je jedini Srbin njegove navodno poslednje re~i (“~uvajte mi Jugosla- koji je prihvatljiv za Hrvate kao budu}i predsednik vla- viju”). @ivkovi} je odobravao izbor Jevti}a za novog de, ako takav uop{te postoji, upravo general @ivko- predsednika vlade. Njih dvojica su bila u dalekom vi}.93 Iako sastanak nije dao nikakve rezultate, va`no srodstvu i mogu}no je da se @ivkovi} nadao da }e je to {to se desio jedva mesec dana pre izbora na koji- upravljati vladom preko svog mla|eg i neiskusnijeg ma je Ma~ek bio nosilac opozicione liste. kolege.90 Rezultati izbora odrànih 5. maja 1935. godine odre- Po~etkom aprila 1935. godine, samo mesec dana pre dili su Jevti}evu sudbinu. Nasuprot vladi stajao je uje- prvih izbora odrànih pod namesni{tvom, nedavno dinjeni front Selja~ko-demokratske koalicije, Demo- 91 oslobo|eni Ma~ek i @ivkovi} tajno su se sreli. Oni su kratske stranke, Saveza ze- 92) FO 371/19575, Henderson’s memo to 89) âk je Aleksandar mislio da mu je @iv- se sastali na Ma~ekovom mljoradnika i Jugoslovenske the Foreign Office, Beograd, 13. april kovi} potreban jer je, kako je rekao, vojska imanju u Kupinecu nado- muslimanske organizacije, a 1935. O sukobu izme|u Jevti}a i @ivkovi}a bila jedini stub u zemlji u kojoj su politi~- vidi Stojadinovi}, Ni rat, ni pakt, 334–335. ke stranke bile tako o{tro zava|ene i pred- mak Zagreba, u vreme kad je na njegovom ~elu bio je Ma- 93) FO 371/19575, Henderson’s memo to stavljale opoziciju i jedne drugima i reì- @ivkovi} bio u poseti tom ~ek. Opozicija je relativno the Foreign Office, Beograd, 13. april 1935. mu. Kralj je 1929. godine navodno rekao podru~ju kako bi pripremio dobro pro{la – ona je dobila Me{trovi}u: “Nema ~ak ni me|u srpskim 94) Ta~ni rezultati izbora odrànih 5. strankama jedinstvenih pogleda, svaka bi izborne liste. O odràvanju preko milion glasova, a vla- maja 1935. godine bili su: Jevti}eva lista htjela da sedne na vlast... Briga njih za dr- sastanka Ma~ek nije obave- dina lista, ~iji je nosilac bio — 1.746.982 glasa; Ma~ekova lista — àvu.” Me{trovi}, Uspomene, 190. 1.076.345 glasova. Me|utim, izborni zakon 90) Na to implicitno ukazuje Stojadinovi} stio ni svoje najbliè politi~- Jevti}, osvojila je 1,7 milio- nije i{ao naruku slabijoj strani jer je pobed- (Ni rat, ni pakt, 325). Jevti}eva èna i èna ke saradnike, pa ni Trumbi- na.94 Jevti}eve pristalice po- nik dobijao tri petine poslani~kih mesta u @ivkovi}evog brata, generala Dimitrija @iv- skup{tini bez obzira na osvojenu razliku, a kovi}a, bile su sestre. ostala mesta su raspore|ivana prema re- 91) Jedan od prvih poteza namesni{tva zultatima. To je nagnalo opoziciju da boj- bilo je osloba|anje Ma~eka iz zatvora. kotuje skup{tinu. Vi{e o izborima i doga|a- jima nakon njih vidi u slede}em poglavlju. 136 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 137

zdravljale su predsednika vlade uzvikom koji je prizi- cima. Oni su naglasili da Hrvati nisu protiv zajedni~- vao autoritaran poredak: “Vo|a!”95 (Ovu praksu su ka- ke dràve i pozvali su namesni{tvo da ponovo uspo- snije usvojile pristalice Jevti}evog naslednika Stojadi- stavi demokratsku vladu i oslobodi Ma~eka iz zatvo- novi}a.) Me|utim, knez Pavle je smatrao da Jevti} nera. Me|u potpisnicima, od kojih nijedan nije bio ~lan ma sve sposobnosti potrebne za prvog ~oveka vlade i Hrvatske selja~ke stranke, bili su Me{trovi}, Ritig, [vr- blagovremeno je na njegovo mesto postavio Stojadi- ljuga, Preka, nadbiskupi Bauer i Stepinac, cenjeni uni- novi}a. verzitetski profesori (izme|u ostalih i rektor Zagreba~- U me|uvremenu, Ma~ek je odràvao kontakte sa kog univerziteta) i urednik uglednog ~asopisa Nova @ivkovi}em. Nakon izbora on se preko Stanka [ibeni- Evropa Milan ]ur~in.98 Iako je tekst memoranduma ka, svog biv{eg strana~kog kolege, àlio na teror koji o~ito pisan s najboljim namerama, a njegovi potpisni- je za vreme izborne kampanje policija sprovodila u ci nikako se nisu mogli svrstati u antijugoslovene, re- Hrvatskoj. @ivkovi} je odgovorio da tu ni{ta nije mo- ìm je ignorisao dokument. Istovremeno, na Zagre- gao da uradi jer je bio u nepovoljnom poloàju u vla- ba~kom univerzitetu su izbili neredi jer su proreìmski di i mogao je da uti~e samo na vojne stvari.96 Kada se nastrojeni studenti organizovali demonstracije protiv u novembru 1936. godine sreo s knezom Pavlom, Ma- rektora zato {to je potpisao memorandum.99 ~ek se ve} bio neobja{njivo okrenuo protiv @ivkovi}a Knez namesnik je oslobodio Ma~eka 22. decembra iako je dotad verovao da je general, pored kneza na- 1934. godine. Nakon izlaska iz zatvora, vo|a HSS-a mesnika, jedini Srbin koji moè doprineti re{enju hr- poslao je Pavlu telegram u kojem mu se zahvalio na vatskog pitanja.97 “ponovo ste~enoj slobodi” i dodao: “Nadam se i verujem da je va{ ~in prvi znak novog i ispravnijeg pristu- Knez Pavle i Ma~ek pa hrvatskom problemu.”100 I pre nego {to je oslobo- Kad je nakon atentata na kralja Aleksandra na poloàj |en Ma~ek se pitao da li se s knezom namesnikom namesnika do{ao njegov brat od strica knez Pavle (bio moè posti}i sporazum. Lujo [aler (Shaller), Ma~ekov je na ~elu tro~lanog namesni{tva koje su ~inile i dve zatvorski lekar, obavestio je Pavla o svom razgovoru s nestrana~ke li~nosti – Radenko Stankovi} i Ivo Pero- hrvatskim politi~arem. Navodno nesvestan da }e nje- 95) Jedan britanski novinar je ovako opi- vi}), {irom zemlje je oìvela gove re~i dopreti do Pavla, Ma~ek je rekao [aleru da sao de{avanja posle izbora: “Jevti}evi po- nada da }e novi reìm vi{e ne moè da zamisli Hrvatsku izvan Jugoslavije. On je slanici su se vratili u skup{tinu gde je premijer pozdravljen uzvicima ‘Vo|a!’ – toliko uvaàvati opozicione stavo- naglasio da iako bi vi{e voleo da Hrvati ìve u etni~- su ovih dana zarazni metodi nacionalsoci- ve. Po~etkom novembra ki kompaktnim podru~jima 98) HIA, Zbirka Dragi{e Cvetkovi}a, fasci- jalizma i fa{izma.” “The Yugoslav Regency: grupa javnih li~nosti iz Hr- kao i Slovenci, ne moè za- kla kneza Pavla, Memorandum, Njegovom Is Reconcilliation in Sight?”, The Times, 10. Kr. Viso~anstvu, Knezu Namjesniku Pavlu, jul 1935. vatske poslala je memoran- nemariti ~injenicu da Hrva- Zagreb, 5. novembar 1934. 96) MPHSS-1, 172. dum kraljevskim namesni- ti i Srbi ìve izme{ani. On 99) BAR DKP, kutija 11, Kr.†aljevska‡ ban- 97) BAR DKP, kutija 5, Dnevnici kneza Pa- ska uprava u Zagrebu Milanu Anti}u, 7. vla, 8. novembar 1936. Da li je Ma~ek mi- novembar 1934. slio da @ivkovi} nije vi{e koristan jer je nje- 100) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, gov uticaj na dvoru oslabio? 156. 138 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 139

priznaje jugoslovensku dràvu i monarhiju i ne èli jedan Hrvat ne govori o otcepljenju. Oni samo èle da povratak poretka iz vremena pre 1929. godine, ali se postignu uzajamnu saglasnost, a ne da im stvari budu ne slaè s politi~arima koji su bili u okruènju kralja nametnute. Dodao je i da o~ekuju da }e “Minjon i To- Aleksandra.101 mi” ìveti u Zagrebu koji je u me|uvremenu postao Knez namesnik, ~ija je odluka da oslobodi Ma~eka grad od prvostepene va`nosti, za razliku od ranijeg iz zatvora nagovestila popu{tanje diktature – ako ne i perioda kad nije imao isti rang.105 povratak demokratije – nadao se da }e hrvatsko pita- Samo deset dana posle izbora u maju 1935. godine nje biti brzo re{eno. Ma~ek nije oklevao da uveri kne- Ma~ek je knezu ponovo poslao poruku o lojalnosti, za Pavla u svoju lojalnost prema dràvi i monarhiji. ovog puta preko Stanka [ibenika.106 Ubrzo zatim Nedugo posle ubistva Aleksandra, [uba{i} se obratio predsednik Zagreba~ke berze Ivo Belin preneo je Pavlu kraljevskom dvoru i zatraìo prijem kod kneza Pavla nove predloge hrvatskog politi~ara: jedini na~in da se kako bi nastavio razgovore o hrvatskom pitanju koje iza|e iz postoje}eg politi~kog }orsokaka jeste da knez je zapo~eo s pokojnim kraljem.102 Zatim je po~etkom namesnik izazove krizu kabineta, {to se, po Ma~eko- 1935. godine rekao ~oveku koji mu je bio veza s dvo- vom uverenju moglo lako izvesti. Pavle bi onda po- rom da je Ma~ek protivnik centralizma, ali ne i drà- zvao Ma~eka kao glavnu opozicionu li~nost na kon- ve i da ne insistira na federalizmu mada Jugoslaviju sultacije i njih dvojica bi 105) BAR DKP, kutija 5, Dnevnici kneza vidi kao dràvu Srba, Hrvata i Slovenaca – ne Jugo- pregovarala o re{enju hr- Pavla, 13. januar 1935. “Minjon” i “Tomi” 103 su kraljica majka i princ Tomislav, ~ije je slovena – i traì {iru autonomiju za Hrvatsku. Na- vatskog pitanja. Ma~ek je prisustvo u Zagrebu trebalo da simbolizu- kon susreta koji je u januaru imao s Rojtersovim do- verovao da bi, ~ak i ako ne je poseban poloàj Hrvatske u okviru drà- pisnikom iz Beograda Pavle je u svoj dnevnik zapisao bi mogli odmah da postignu ve. Sli~ni i na sli~an na~in neprihva}eni predlozi izneti su i 20-ih godina – da 104 da mu je N. Harison (Harrison) rekao da Ma~ek o~e- sporazum, uspostavljanje Aleksandar bude krunisan i u Hrvatskoj i u kuje konferenciju za okruglim stolom, da èli da dâ li~nog kontakta izme|u njih Srbiji, kao i da se knez Pavle i kneginja Ol- ga presele u Zagreb. Zbog iskustva koje su intervju Dejli mejlu, da se sretne s Jevti}em i da nje- bilo vaàn prvi korak ka re- Hrvati imali u Habzbur{koj monarhiji – 101) BAR DKP, kutija 11, [aler knezu Pa- govi prijatelji budu oslobo- {enju.107 Nema dokaza da je austrijski carevi tako|e su krunisani za vlu, Zagreb, 21. oktobar 1934. |eni pre nego {to on do|e u Pavle odgovorio, ali Jevti- kraljeve u Hrvatskoj – takvi potezi bi vero- 102) BAR DKP, kutija 12, rukom pisana vatno bili pozdravljeni. Iako su jugoslo- bele{ka kneza Pavla, bez datuma (verovat- Beograd. Knez Pavle je oce- }eva vlada je uskoro pala i venski vode}i politi~ari svakako èleli da no novembar–decembar 1934). nio da je Ma~ek, sve u sve- Ma~ek i knez namesnik ko- izbegnu sudbinu stare imperije, ipak je, 103) BAR DKP, kutija 11, Prerad Prerado- mu, mnogo razumniji nego na~no su se sreli. posmatrano iz sada{nje perspektive, za vi} Dragutinu Koji}u †ministru pravde‡, àljenje to {to ove predloge nisu bolje sa- †?‡ januar 1935. ikad dotad. Dalje je zapisao Sastanak je odràn 21. ju- gledali i {to dinastija Kara|or|evi}a nije 104) Harison je izve{tavao iz Beograda od da }e Ve}eslav Vilder podr- na 1935. godine. Nimalo ne simboli~ki vi{e isticala va`nost Hrvatske 1922. do 1937. godine kad je jugosloven- makar to donekle i protivre~ilo ideologija- ska vlada odbila da mu obnovi dozvolu àvati Ma~eka dokle god ~udi to {to je Ma~ek bio im- ma narodnog jedinstva i integralnog ju- boravka, verovatno zbog njegovog objek- ovaj bude razuman i da ni- presioniran ~ovekom ~iji je goslovenstva. tivnog izve{tavanja o Konkordatskoj krizi. 106) BAR DKP, kutija 5, Dnevnici kneza Vidi “Processions Banned in Yugoslavia: Pavla, 15. maj 1935. Journalist to Leave”, The Times, 22. jul 107) BAR DKP, kutija 12, Milan Stojadino- 1937. vi} knezu Pavlu, 22. maj 1935. 140 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 141

prvi korak, po{to je postao knez namesnik, bio da ga je bio toliko to {to je sâm Ma~ek ispoljavao †hrvatski‡ oslobodi. Knez Pavle se, zapisao je kasnije Ma~ek, {ovinizam i {to je bilo diskutabilno da li bi se i on mo- “pokazao kao ~ovek kome su aristokratsko razmi{lja- gao uporediti s demokratom britanskog tipa. Kao ari- nje i aristokratsko drànje uro|eni i koji je, uprkos iz- stokrata obrazovan na Oksfordu, Pavle je gledao s vi- vesnom aristokratizmu, temeljno odnegovan u najbo- sine na ~elnika Hrvatske selja~ke stranke (kao {to je ljoj evropskoj tradiciji”.108 Ali Ma~eka je najvi{e im- gledao i na mnoge druge Jugoslovene). Kembelu, no- presioniralo to {to, po njegovom mi{ljenju, u knezu vom britanskom poslaniku u Beogradu, Pavle je opi- namesniku “nije bilo ni traga onog srpskog {ovinizma sao Ma~eka kao “finog malog ~oveka”, s o~iglednim koji se, naàlost, u poslednje vreme mogao primetiti naglaskom na “mali”.11 2 I knez namesnik i Stojadino- kod njegovog pokojnog brata od strica, kralja Alek- vi} su na Ma~ekovu provincijsku pojavu gledali s iz- sandra”.109 Ma~ek je zabeleìo: vesnim prezirom. Po Stojadinovi}u, knez namesnik je pominjao Ma~ekovo nepoznavanje me|unarodne po- Knez Pavle se nije trudio da prikrije ni izvesnu ne- litike, tvrdoglavo insistiranje na hrvatskim zahtevima naklonost prema nekim srpskim politi~arima. Dok i neprikladno pona{anje za stolom.11 3 smo nabrajali i upore|ivali prednosti monarhije Na junskom sastanku Ma~ek je predloìo ukidanje odnosno republike, nisam skrivao svoja republi- Ustava i raspisivanje izbora za Ustavotvornu skup{ti- kanska uverenja – ali sam bez oklevanja priznao nu koji }e se odvijati pod nadzorom nestrana~ke vlada ja i mnogi Hrvati ne bismo imali ni{ta protiv de dràvnih slu`benika na ~ijem ~elu bi bio general monarhije po britanskom uzoru. Na to se on s raz- @ivkovi}.11 4 Ma~ek je u su{tini ponovio svoje stare umevanjem osmehnuo i odgovorio: ‘Budite uvere- zahteve: samo bi vra}anje na 1918. godinu i stvaranje ni da i ja mislim da je britanski oblik monarhije Jugoslavije na federativnim osnovama ili onima koje najpoèljniji. Ali, za po~etak, pitao bih vas da li su sli~ne federativnim re{ilo hrvatsko pitanje.11 5 Pavle vam —————————————- (ovde je nabrojao ne- je upitao da li Hrvati èle jugoslovensku dràvu. Ma- koliko srpskih politi~ara) deluju kao Britanci?’ ~ek je odgovorio da je u po~etku velika ve}ina bila za Morao sam priznati da su male {anse da bi se po- Jugoslaviju, ali je sada, 112) FO 371/21196, Campbell to Eden, Be- menuta gospoda mogla uporediti s Britancima.110 zbog politike kralja Alek- ograd, 4. januar 1937. 113) Stojadinovi}, Ni rat, ni pakt, 512– sandra, ve}ina za posebnu 514. Stojadinovi} pogre{no tvrdi da su se Iako i drugi izvori ukazuju na to da su njih dvojica bi- hrvatsku dràvu. Me|utim, Ma~ek i Pavle prvi put sreli u novembru la nepoverljiva prema mnogim srpskim politi~arima,111 on li~no se protivi separati- 1936. godine. 114) BAR DKP, kutija 5, Dnevnici kneza 108) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, knez namesnik nije bio ba{ zmu, a glavni cilj mu je po- Pavla, 21. jun 1935. 178. odu{evljen vo|om najve}e stizanje ravnopravnosti Hr- 115) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, 109) Ibid. 11 6 122. Ma~ek Siton-Votsonu, Zagreb, 24. fe- 110) Ibid. hrvatske stranke. Razlog ni- vata u okviru Jugoslavije. bruar 1932, R. W. Seton-Watson and the 111) Na primer, FO 371/21197, Conversa- Yugoslavs: Correspondence, 1906–1941, 2 tion between Prince Paul and Mr †Teren- toma, London, 1976, tom 2, 220. ce‡ Shone, Beograd, 1. septembar 1937, i 116) Trumbi}evi dokumenti, “Dnevnik”, Me{trovi}, Uspomene, 243. bele{ka od 23. juna 1935, MPHSS-1, 176. 142 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 143

Da li je to bila iskrena izjava ili Ma~ekova taktika ~iji ukoliko vojska, dinastija i spoljna politika ne budu te- je cilj bio da naglasi klju~nu ulogu koju bi on mogao ma pregovora. S druge strane, iako je u na~elu za spo- da odigra u re{avanju hrvatskog pitanja u okviru Ju- razum, Stojadinovi} je svestan da Hrvati ne}e pristati goslavije? Verovatno i jedno i drugo iako je njegov na ve}e ustupke. Njegova taktika je izolacija Ma~eka zna~aj kao nespornog hrvatskog lidera bio o~igledan uklju~ivanjem Spahe i Koro{ca u vladu.120 obema stranama. Pavle je svakako znao da }e u svim Ma~ek i Pavle ponovo su se sreli 8. novembra 1936. pregovorima izme|u Beograda i Zagreba glavnu ulo- godine u kneèvom zimovniku na Brdu kod Kranja u gu imati ~elnik HSS-a.11 7 Sloveniji. Ma~ek se zalagao za ustav koji }e priznati Nakon audijencije Ma~ek se sreo sa @ivkovi}em, ali hrvatsku autonomiju. On }e sara|ivati s vladom koju mada je general àrko èleo da re{i hrvatsko pitanje, imenuje knez namesnik ukoliko toj vladi bude pove- jaz izme|u njihovih stavova bio je suvi{e velik. @iv- reno da organizuje izbore za Ustavotvornu skup{tinu. kovi} je navodno predloìo osnivanje nove stranke Vladu bi mogao formirati general, pod uslovom da to spajanjem Hrvatske selja~ke stranke, †srpskih‡ radika- nije @ivkovi}, ali Ma~ek nije objasnio promenu svog la, Jugoslovenske muslimanske organizacije i slove- raspoloènja prema biv{em predsedniku vlade.121 On na~kih klerikala. On je tvrdio i da bi pristao na fede- je istakao i da je nezadovoljan namesnicima Perovi- raciju pod uslovom da vojska ostane jedinstvena. }em i Stankovi}em i predloìo je da ih zamene kralji- Ipak, nijedna od tih ideja nije se mnogo dopala Ma~e- ca majka i Pavlov otac knez Arsen. Pavle je priznao da ku i sastanak nije dao nikakve rezultate, {to mo`da i se ni njemu ne dopadaju kolege namesnici, ali ne mo- nije bilo neko iznena|enje.11 8 è da prihvati Ma~ekov predlog jer bi to bilo kr{enje Me|utim, pokazalo se da hrvatski ~elnici misle da je Aleksandrove volje. Pored toga, dodao je, knez Arsen situacija povoljnija za sporazum nego {to je bila dugo je star, a kraljica majka je – èna.122 pre toga. U julu 1935. godine Ko{uti} je u svom pismu Knez namesnik je ponovio da se Ustav ne moè me- R. V. Siton-Votsonu opisao kneza Pavla kao kulturnog njati pre nego {to kralj Petar II postane punoletan. ~oveka koji nije neprijatelj Hrvata. Ko{uti} je smatrao Umesto toga, predloìo je postepene promene koje }e da je knez namesnik voljan da na~ini kompromis, ali na kraju dovesti do spora- 120) Ibid., 311. se nije moglo o~ekivati da ga i inicira. On je pomenuo zuma izme|u krune i Hrvat- 121) BAR DKP, kutija 5, Dnevnici kneza Pavla, 8. novembar 1936. Sastanak je tra- i da, po Ma~ekovom mi{ljenju, Pavle nije naro~ito za- ske selja~ke stranke i re{e- jao od podne do 3.30 posle podne. interesovan za visoku politiku i vi{e voli da razgova- nja hrvatskog pitanja. Tako- 122) MPHSS-1, 198. Dakle, ~ak ni “prefi- ra o hrvatskoj istoriji, kulturi i umetnosti i o svojoj i |e se nadao da nedavno po- njeni evropejac” Pavle nije bio tako slobo- douman (bar po dana{njim standardima). 11 9 117) Neil Balfour and Sally Mackay, Paul Ma~ekovoj porodici. Ko- bolj{anje odnosa izme|u On je u dnevniku zapisao da je Ma~ek of Yugoslavia: Britain’s Maligned Friend, {uti} je dodao da je @ivko- Beograda i Rima moè uti- predloìo da Pavle i kraljica majka budu 1980, 109. dvoje namesnika (koregenti?); tako|e je 118) Trumbi}evi dokumenti, “Dnevnik”, vi} spreman na kompromis cati na to da Ma~ek malo napomenuo da veruje da je ta ideja pote- bele{ka od 23. juna 1935, MPHSS-1, 176. kla od g|e [vrljuge (koja je bila bliska s 119) Ko{uti} Siton-Votsonu, Be~, 4. jul kraljicom majkom). BAR DKP, kutija 5, 1935, R. W. Seton-Watson and the Yugo- Dnevnici kneza Pavla, 8. novembar 1936. slavs, 310–311. 144 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 145

popusti,123 ali te nade se nisu ostvarile ba{ kao {to su dine knezu Pavlu je preneto da Ma~ek traì na~in za se izjalovile i Ma~ekove nade da }e Pavle pristati na nastavak njihovih razgovora.127 Po Ma~eku, on i knez kompromis u vezi s Ustavom. Iako je javnost bila oba- Pavle sreli su se jo{ dva puta, 1937 i 1938. godine, ali ve{tena o sastanku, izve{taj sa njega ostao je tajna. Po ni tada nisu uspeli da postignu sporazum pa ~ak jedva svom povratku u Zagreb, Ma~ek je na pitanje novina- da su i dotakli politi~ka pitanja.128 ra o ~emu su knez Pavle i on razgovarali odgovorio U jednom razgovoru sa zvani~nikom britanskog po- pitanjem “Umete li da ~uvate tajnu?” Po{to su svi slanstva u Beogradu knez Pavle se àlio na “srpske spremno povikali da umeju, Ma~ek je rekao: “Umem i politi~are uop{te” jer su “uskogrudi i netakti~ni i, da ja.”124 nije njih, odavno bi s dr Ma~ekom postigao sporazum Tokom dve naredne godine Ma~ek je sve vi{e sara|i- o hrvatskom pitanju”.129 Mo`da je knez namesnik bio vao sa srpskim opozicionim strankama, {to je kona~no u pravu {to se ti~e “srpskih politi~ara” u vladi, ali oni dovelo do formiranja Bloka narodnog sporazuma u ok- izvan nje bili su o~igledno sposobni za saradnju s tobru 1937, Ma~ekove trijumfalne posete Beogradu u Ma~ekom. Pavle nije bio nezainteresovan za odnose avgustu 1938. i relativnog uspeha na izborima u de- izme|u srpske i hrvatske opozicije i bio je svestan da cembru 1938. godine, na kojima je on predvodio srp- ni ti odnosi nisu li{eni problema. U septembru 1935. sko-hrvatsku opozicionu koaliciju. Ipak, Ma~ek je u godine, nakon jednog od retkih susreta s ~elnikom tom periodu nastavio i kontakte sa reìmom. U leto srpske opozicije, demokratom Milanom Grolom, knez 1936. godine Dragi{a Cvetkovi}, ministar za socijalna Pavle je u dnevniku zapisao glavne ta~ke razgovora. pitanja, uspostavio je kontakt s Ma~ekom i hrvatskim Grol je rekao da jo{ nije postignut sporazum s Ma~e- vode}im politi~arima, a u januaru 1937. godine poslao kom. Hrvati su te{ki ljudi i problem se moè re{iti sa- je poruku iz Zagreba da su Hrvati raspoloèni za spo- mo postepeno... Hrvati imaju druk~iji mentalitet, 125 123) Balfour and Mackay, Paul of Yugo- razum. Krajem avgusta mentalitet ljudi koji su dugo bili pod stranom vlada- slavia, 132. Time je mislio da hrvatski po- 1937. godine Pavle je ~uo od vinom. Grol se boji da bi se 127) BAR DKP, kutija 5, Dnevnici kneza liti~ar ne moè ucenjivati Beograd pret- [uba{i}a da Ma~ek èli da oni ubudu}e mogli okrenu- Pavla. Cvetkovi} knezu Pavlu, 16. novem- njama da }e pregovarati s Italijom, naj- bar 1937. mo}nijim revizionisti~ki nastrojenim suse- ga uveri u svoju dobru volju ti ka ekstremnoj levici. Oni 128) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, dom Jugoslavije. i li~nu odanost.126 Iako je mrze Slovence i Koro{ca... 178. 124) MPHSS-1, 211n. 129) FO 371/21197, Conversation bet- pobolj{ala odnose sa srp- Ekonomska i finansijska si- 125) HIA, Zbirka Dragi{e Cvetkovi}a, fa- ween Prince Paul and Mr †Terence‡ Shone, scikla kneza Pavla, Milan Stojadinovi} skom opozicijom, Hrvatska tuacija je o~ajna. Potrebna Beograd, 1. septembar 1937. knezu Pavlu, Bled, 9 ? avgust 1936; AJ † ‡ selja~ka stranka je tokom je- je po{tena vlada koja bi 130) BAR DKP, kutija 5, Dnevnici kneza 37/1/5 (Zbirka Milana Stojadinovi}a), Cvet- Pavla, 16. septembar 1935. Grol je prepo- kovi} Stojadinovi}u, Zagreb, bez datuma seni nastavila sporadi~ne smirila tenzije. Frankovci i ru~io svog strana~kog kolegu Boìdara (negde u januaru 1937). Cvetkovi} je pret- pregovore s krunom i vla- Paveli} su pretnja za Ma~e- Vlaji}a kao stru~njaka za hrvatsko pitanje hodno bio gradona~elnik Ni{a i kratko dom. U novembru 1937. go- ka.130 i predloìo je da ga knez Pavle primi. Po- vreme ministar vera. menuo je i Dragoljuba Jovanovi}a kao lo- 126) BAR DKP, kutija 5, Dnevnici kneza {eg i nepouzdanog ~oveka ~ije poruke Pavla. Razgovor s Dr [uba{i}em, 29. av- Ma~eku u ime opozicije treba pomno pro- gust 1937. veravati jer su retko korektne. 146 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 147

Me|utim, glavna prepreka postizanju sporazuma iz- kali i Spahina Jugoslovenska muslimanska organiza- me|u krune i srpske opozicije nije bila u tome {to ova cija, te tri stranke su se spojile u jednu – Jugosloven- druga nije mogla da sara|uje s Hrvatima. Glavna pre- sku radikalnu zajednicu (JRZ).134 preka bilo je insistiranje srpske opozicije na ukidanju Po mi{ljenju predsednika vlade nedostajala je samo Ustava i povratku demokratije. Iako je uporno tvrdio Hrvatska selja~ka stranka.135 Stojadinovi} je ~esto ko- da se Ustav ne moè menjati za vreme namesni{tva, ristio metaforu trono{ca i tvrdio je da je za stabilnost knez Pavle je razmatrao mogu}nost njegove revizije. vlade i zemlje potrebna i ~etvrta, hrvatska noga. “Ne- Krajem 1936. godine potraìo je savet od ~etvorice ju- dostatak nove organizacije leào je u tome {to su Hr- goslovenskih stru~njaka za ustav u vezi s pitanjem da vati, u svojoj ve}ini, ostali postrani”, napisao je kasni- li kraljevski namesnici mogu promeniti Ustav i da li bi je Stojadinovi} u svojim memoarima. “Pojavu na{e ponovno uspostavljanje parlamentarne monarhije i stranke nazvao sam ‘tronoàc’, na kome se tako|e mo- decentralizacija smanjili kraljevu mo}. Sva ~etvorica è, po nu`di, sedeti, premda je stolica sa ~etiri noge su odgovorila da, {to se ti~e postoje}eg zakonodav- daleko stabilnija.”136 Trifunovi}em, svrstao se u opoziciju. Sto- stva, namesnici mogu uvesti takve promene i da one Mada je reìm ~esto optu- jadinovi} je u po~etku davao podr{ku 131 Glavnom odboru, ali je 1934–1935. godine bi {tetile kralju. ìvao opoziciju za antijugo- ne pre{ao u provladinu frakciju i stao na slovenstvo, ni sâm Stojadi- njeno ~elo. Iako se u jednom trenutku ~i- Stojadinovi} i Ma~ek novi} nije ~vrsto verovao u nilo da bi frakcije mogle iznova da se ujedine i mada su se tokom druge polovine Kad je u leto 1935. godine Milan Stojadinovi} imeno- integralno jugoslovenstvo. 30-ih godina pronosili glasovi u tom smi- van za predsednika vlade, o~ekivalo se da }e diktatu- On je rekao Ma~eku da sma- slu, godine 1935. pokazalo se da je razlaz izme|u Stanojevi}a i Stojadinovi}a kona- ra i dalje popu{tati i da }e se zemlja ekonomski i potra da }e “kristalizacija na- ~an. BAR DKP, kutija 12, Stojadinovi}eve liti~ki stabilizovati. înilo se da je on sposobniji za re- rodnih raspoloènja na na- li~ne bele{ke, 8. novembar 1935; Stojadi- {avanje hrvatskog pitanja nego njegovi prethodnici. cionalnoj bazi †biti‡ zdrava novi} knezu Pavlu, Beograd, 16. decembar 1935; Aca Stanojevi} Mi{i Trifunovi}u, Kao biv{i ministar finansija u Pa{i}evoj vladi sredi- osnovica za ure|enje i sre- Knjaèvac, 30 novembar 1935; i Stanoje- nom 20-ih godina, Stojadinovi} je imao bliske veze sa |enje svih na{ih unutra{njih vi} Antonu Koro{cu, Knjaèvac, 23. de- zagreba~kim industrijalcima, a uìvao je i ugled me|u pitanja“ i da èli “da se na- cembar 1935. Vidi i HIA, Zbirka Dragi{e Cvetkovi}a, Stanojevi}eva fascikla, Razgo- 131) BAR DKP, kutija 2, Anton Koro{ec Britancima, ~ije je mi{ljenje stavi tamo gde su bili zapo- vor g. Dragi{e Cvetkovi}a sa g. Acom Sta- Milanu Anti}u, Beograd, 16. januar 1937. knez Pavle cenio. Novog ~eli Pa{i} i Radi} 1925, koje nojevi}em, 14. decembar 1935. êtvorica stru~njaka bili su profesori Slo- 134) Detalje o formiranju Stojadinovi}eve bodan Jovanovi} i Mihajlo Ili} s Beograd- predsednika vlade podrà- drugi ometo{e da istinski vlade i vladine stranke vidi u Stojadinovi}, skog univerziteta, Ivo Krbek sa Zagreba~- vao je (preko volje?) i @iv- srpsko-hrvatski sporazum Ni rat, ni pakt, 332–354. Kratak istorijat kog univerziteta i Laza Kosti} s Pravnog kovi}.132 Po{to su novu vla- do kraja u delo privedu”. JRZ-a vidi u Istorija gra|anskih stranaka, fakulteta u Subotici. 389–414. Vladini protivnici nazivali su no- 132) Stojadinovi}, Ni rat, ni pakt, 336. du formirali Stojadinovi}evi Dodao je i da je posle smrti vu stranku Jereza. 133) Nakon progla{enja diktature radika- radikali,133 Koro{~evi kleri- kralja Aleksandra spoljno- 135) Ovo se donekle nadovezivalo na @iv- li su se podelili na dve glavne grupe: ve}i- kovi}ev plan da spajanjem ~etiri stranke na je, na ~elu s Uzunovi}em i Sr{ki}em, formira jednu veliku stranku. podràvala reìm, a Glavni odbor stranke, 136) Stojadinovi}, Ni rat, ni pakt, 350. predvo|en Acom Stanojevi}em i Milo{em 148 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 149

politi~ka situacija bila takva da nije bilo mogu}no kon- granici izme|u Hrvatske i Slovenije. Taj kontakt pod- centrisati se na unutra{nja pitanja te da je njemu li~no sticao je knez Pavle,141 a doprineli su mu zagreba~ki ào {to u vreme formiranja Jugoslavije nije usvojen industrijalci s kojima je Stojadinovi} bio blizak – iz- ustavni predlog Stojana Proti}a koji je pokrajinama me|u ostalih i Josip Krasnik, predsednik Trgovinske garantovao {iroku autonomiju.137 Stojadinovi} je u komore u Zagrebu. Vlasnik lovi{ta bio je jedan drugi svojim memoarima zabeleìo da je 30-ih godina vero- industrijalac, Doj~-Maceljski (Deutsch-Maceljski). Sa- vao da Jugoslaviju ~ine tri nacionalna elementa: Srbi, stanak je trajao tri sata, a nakon toga je prire|en ru- Hrvati i Slovenci.138 U kontekstu op{teg popu{tanja ~ak. Po Stojadinovi}u, Ma~ek je izloìo svoje dobro diktature nakon Aleksandrove smrti Jugoslovenska ra- poznate stavove, a sâm predsednik vlade je izneo svo- dikalna zajednica je zahtevala {ire lokalne autonomije je komentare i primedbe. Sloìli su se da treba da osta- i samoupravu, {to se zapravo podudaralo s radikalskim nu u kontaktu i da se, ako bude potrebno, ponovo programom s kraja devetnaestog veka,139 ali se nije sretnu.142 Stojadinovi} je navodno imao razumevanja slagalo s na~inom na koji je pokojni kralj shvatao Ju- za Ma~ekove stavove, ali je mislio da promena Ustava goslaviju i jugoslovenstvo. Iako je bio predsednik vla- nije mogu}na pa ~ak ni poèljna, a svakako ne pre nede Jugoslavije, Stojadinovi} je èleo da ga ljudi vide i go {to kralj postane punoletan. Oni su se sloìli da no- kao srpskog vo|u, kao {to su Ma~ek, Koro{ec i Spaho ve izbore treba organizovati u skoroj budu}nosti i bili vo|e Hrvata, Slovenaca odnosno bosanskih Musli- predsednik vlade je podstakao Ma~eka da blisko sara- mana.140 Predsednik vlade je bio ~lan stare Radikalne |uje sa srpskom opozicijom kako bi mogla da se us- stranke koja je tokom 20-ih godina podràvala centra- postave dva bloka – unitaristi~ki i federalisti~ki – kao lizam, ali nikad nije bila do kraja unitaristi~ki nastroje- “naprimer u Velikoj Britaniji, u pitanju Irske”.143 Ma- na. Otuda, Stojadinovi}evu logiku treba posmatrati u ~ek je zabeleìo da je Stojadinovi} odbio da uop{te kontekstu njegovog ranog politi~kog opredeljenja. razgovara o ustavnim pro- 141) BAR DKP, kutija 12, Knez Pavle Sto- Ipak, za razliku od Hrvata, Slovenaca i bosanskih Mu- menama, a hrvatski politi- jadinovi}u, Beograd, 19. decembar 1936. 142) BAR DKP, kutija 12, Stojadinovi} Mi- slimana, srpsko izborno telo nije bilo homogeno i Sto- ~ar je uporno isticao da }e lanu Anti}u, 16. januar 1937. jadinovi} je, kao i svaki drugi srpski politi~ar u me|u- sara|ivati samo s vladom 143) Stojadinovi}, Ni rat, ni pakt, 516. ratnom periodu, te{ko mogao da pretenduje na vo|stvo koja raspi{e izbore za Usta- Stojadinovi} tvrdi da su se Ma~ek i on vi- {e slagali kad su raspravljali o me|una- 144 137) Ibid., 514, 516. nad najve}im jugosloven- votvornu skup{tinu. Sa- rodnim odnosima. Vi{e o Stojadinovi}evim 138) Ibid., 589. skim “plemenom”. stanak je bio neuspe{an. pogledima na hrvatsko pitanje vidi u AJ 139) Todor Stojkov, Vlada Milana Stojadi- Susret izme|u Stojadino- Ma~ek, koji nikad nije krio 37/10/59, “Vlada Dra. Stojadinovi}a i Hr- novi}a, 1935–1937, Beograd, 1985, 55. vatsko pitanje”, nepoznati autor, negde u 140) On na to implicitno ukazuje u svojim vi}a i Ma~eka odigrao se 16. da nije voljan da sara|uje oktobru–decembru 1938, i peto poglavlje memoarima (Ni rat, ni pakt, 565). Posle januara 1937. godine u lo- sa Stojadinovi}em,145 vi{e ove knjige. sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek u avgustu 144) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, 1939. godine Stojadinovi}ev diskurs je povi{tu u blizini Breìca, na je voleo da pregovara s kne- 178–179. stao otvoreno prosrpski i on je kratko vre- 145) BAR DKP, kutija 12, Prerad Prerado- me vodio novu stranku – Srpsku radikalnu vi} Milanu Anti}u, Podravska Slatina, 20. stranku. oktobar 1936. 150 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Kompromis s diktaturom? 151

zom Pavlom i, kasnije, s Cvetkovi}em. Sa svoje strane, da }e Hrvati biti zadovoljni izvesnom formom koja }e Stojadinovi} je s visine gledao na hrvatskog politi~a- obojiti sporazum vedrim bojama, a sadrìna moè bira i nije se potrudio da na osnovu argumenata postig- ti takva da ponudi manje nego {to su njihovi maksi- ne sporazum s Hrvatskom selja~kom strankom. malisti~ki zahtevi.150 Sastanku u Breìcama prethodili su razgovori izme- Cvetkovi}evu procenu potvr|uje i drugi izvor iz |u Cvetkovi}a i Ive Pernara.146 Pernar i Ma~ek nisu se onog vremena. Pre sastanka u Breìcama Stojadinovi} slagali, ali je Ma~ek izbegavao direktan sukob sa svoje u Zagreb poslao [efkiju Behmena, ministra bez jim kolegom jer je ovaj uìvao znatan ugled me|u Hr- portfelja i predstavnika “jugoslovenske muslimanske vatima po{to je u junu 1928. godine preìveo metke komponente” u vladi, da ispita politi~ku klimu. O mo- Puni{e Ra~i}a. Pernar je rekao Cvetkovi}u da je HSS gu}nosti da se postigne sporazum Behmen je razgova- podeljena na dve frakcije: umerenu, koja je sklona rao sa samostalnim demokratima Hinkom Krizmanom sporazumu, i tvrdu. Tako|e je nagovestio da je Ma~ek i Jurajem Ga{parcem, kao i s Milivojem De`manom, bliì umerenom stanovi{tu, ali to nije precizirao.147 Hrvatom koji je bio blizak dvoru. Behmen je, kao i Takvo mi{ljenje delio je i Cvetkovi} koji je smatrao da Cvetkovi}, smatrao da je Ma~ek sklon sporazumu i da situacija ide naruku srpsko-hrvatskom sporazumu.148 Beograd ne treba odmah da odbije reviziju Ustava jer Cvetkovi} je u svom izve{taju napisao da je Pernar ve- je to minimum ispod kojeg Hrvati nisu spremni da oma sklon kompromisu i da ~ini sve da do njega do- idu.151 |e.149 Iako je odràvao kontakte s dvorom, Ma~ek se opet Cvetkovi} je bio siguran da }e Hrvatska selja~ka okrenuo i opoziciji. Saradnja izme|u Selja~ko-demo- stranka zahtevati reviziju Ustava i formiranje “kon- kratske koalicije i srbijanske Ujedinjene opozicije do- centracione vlade” (vlade nacionalnog jedinstva) – sti}i }e vrhunac 1937–1938. godine i umalo dovesti 146) AJ 37/1/5, Cvetkovi} Stojadinovi}u, iako je to navodno bio do pada vlade. Zagreb, bez datuma (oko 7. januara 1937). predlog samostalnih demo- 147) Pernar nije precizirao ni da li se pristalice tvrde linije zalaù za otcepljenje krata i HSS ne}e mnogo in- Hrvatske od Jugoslavije. sistirati na njemu ako se po- 148) Cvetkovi} je u istom izve{taju pome- kaè da je za Beograd ne- nuo netrpeljivost izme|u porodice Stjepa- na Radi}a i Ma~eka. Vlatko Radi}, sin po- prihvatljiv. Cvetkovi} je kojnog Stjepana, rekao je Cvetkovi}u za smatrao da su Hrvati vi{e ve~erom da je Ma~ek mo`da na kormilu zainteresovani za formu ne- hrvatskog selja~kog pokreta, ali nije njegov jedini vo|a. Radi} je tvrdio da svi oni go za sadrìnu. On je ista- zajedno vode pokret napred. Ibid. kao da je do{ao najpovolj- 149) Ibid. Ako je ova ocena bila ta~na, onda je to zna~ilo da je Pernar promenio niji trenutak za sporazum i svoje stavove jer je pre toga podràvao 150) Ibid. Trumbi}ev nepopustljivi pristup srpsko- 151) MPHSS-1, 202. hrvatskim odnosima. 152 Dejan \oki} 153 4. SRPSKO-HRVATSKA OPOZICIJA

... pa ja drìm da je ne samo proizvoljno i skroz pogre- {no mi{ljenje da su jedinstvo i napredak dràve uslovljeni, ili ma i usko povezani, za centralisti~ko dràvno ure|enje... Zato se ja nisam kolebao da govorim – ako se ne varam, prvi od aktivnih politi~ara na ovoj †srpskoj‡ strani – o sloènoj dràvi i da se izjasnim za preure|enje dràvne uprave u pravcu zadovoljenja pojedinih pokrajina, a prvenstveno Hrvatske i Hrvata... Ljubomir Davidovi}, 1935.1

Jednakost i ravnopravnost, to je polazna ta~ka, to je preduslov za svaki politi~ki razgovor uop}e. Hrbotenja~a ove dràve jesu Hrvati i Srbi, ili ako ho}ete Srbi i Hrvati, koji se imaju sporazumjeti tako da svaki od njih do|e do svog punog prava, mira i sigurnosti. Bez ravnopravnog Sporazuma izme|u njih ne moè do}i do sre|enja odnosa, smirenja duhova, ni sigurnosti i pune slobode u ovoj na{oj zajedni~koj dràvi. Zato, sporazumjeti se zna~i: rije{iti Hrvatsko pitanje, a ujedno i dràvno. Vladko Ma~ek, 1935.2

Ono {to je na njega †autora‡ ostavilo naro~it utisak jeste to {to je izme|u ljudi, ~iji su stavovi ina~e bili kraj- 1) “Iz ankete zagreba~kog ~asopisa Nova Evropa o unutra{njoj politici, 1935”, JF-1, 523. (Kurziv originalan.) Pod “sloènom dràvom” Davidovi} je mislio na federalnu dràvu, nasuprot “prostoj” (centralizovanoj, nacional- noj) dràvi. U tom periodu termini sloèna dràva i prosta dràva ~esto su kori{}eni u Jugoslaviji da bi se ozna~ilo ono {to se danas obi~no naziva multinacionalnom federacijom odnosno centralizovanom nacionalnom dr- àvom. 2) Ibid., 524. 154 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 155

nje suprotni, postojala potpuna saglasnost da se hitno su se negde u isto vreme rektor i grupa profesora sa- mora iza}i iz }orsokaka na doma}em planu i da za to stali sa @ivkovi}em i podneli mu zahtev za pove}anje ima malo vremena. To je u izvesnom smislu bilo ohra- plata, predsednik vlade je odgovorio: “Vidim {ta uni- bruju}e jer je zna~ilo da je politi~ka atmosfera povoljni- verzitet traì, ali ne vidim {ta je dosad dao i {ta name- ja za popu{tanje napetosti izme|u Srba i Hrvata – {to rava da u~ini za novi poredak. Znam samo da {aljete je, naravno, ta~ka oko koje se svaki problem jugosloven- Ma~eku torte u zatvor.”7 Rektor i njegove kolege su ske unutra{nje i spoljne politike vrti jo{ od ujedinjenja – zapanjeno primetile da nisu oni poslali tortu. “Ali je i da su ~ak i u politi~kim i vojnim krugovima, koji dotad slao Dragoljub Jovanovi}, i vi to trpite!”8 odgovorio je nisu bili skloni da ne{to preduzmu, kona~no shvatili @ivkovi} verovatno zadovoljan {to ima tako dobar iz- opasnost od otezanja. govor da odbije njihov zahtev. Delegacija je napustila R. V. Siton-Votson, 1937.3 sastanak praznih ruku, onemogu}ena da ponovo postavi pitanje plata. O celoj toj stvari raspravljalo se na U no}i izme|u 4. i 5. januara 1930, ta~no godinu da- sastanku profesora odrànom nekoliko dana kasnije. na nakon audijencije kod kralja Aleksandra, Vladko Dragoljub Jovanovi} se se}ao da su ga Slobodan Jo- Ma~ek je preba~en u zatvor u Beogradu kako bi iza- vanovi} i @ivojin Peri}, dva najuglednija profesora, {ao pred Sud za za{titu dràve.4 On je uhap{en u de- podràli mada su se me|usobno jedva trpeli.9 cembru, zajedno s 24 drugih ljudi, pod sumnjom da je Iako je incident posluìo @ivkovi}u kao dobar izgo- podrào “teroristi~ki napad” na “poklonstvenu depu- vor da odbije zahtev za po- 7) Ibid., 176–177. taciju” Hrvata lojalnih reìmu.5 Ubrzo nakon prebaci- ve}anje plata nezadovoljnih 8) Ibid. 9) Ovo pokazuje da su neki od najugledni- vanja u Beograd, Ma~ek je primio neobi~an poklon – univerzitetskih profesora, ne jih ljudi iz akademskih krugova podràvali doma}u tortu. Poslali su mu je Dragoljub Jovanovi}, znamo da li je on bio i saradnju Srba i Hrvata. Slobodan Jovano- jedan od ~elnika Saveza zemljoradnika i profesor na ozbiljno zabrinut zbog sim- vi} se navodno kikotao tokom celog sastanka i Dragoljub Jovanovi} je pomislio Beogradskom univerzitetu, i njegova èna Dana, tako- boli~nog gesta podr{ke koji da stari profesor jedva ~eka da se sastanak |e ~lan Saveza. Ne zna se ko je bio vi{e iznena|en: je jedan od vode}ih ljudi zavr{i kako bi mogao da prenese tra~ svom izdava~u Geci Konu. (Ibid.) Dvojica Ma~ek ili predsednik vlade Petar @ivkovi} kome je srpske opozicije uputio hr- Jovanovi}a su odràla srda~ne odnose vest o torti saop{tila policija po{to je presrela Ma~eko- vatskom kolegi u zatvoru. iako su se krajem 30-ih godina politi~ki 3) “Jugoslavia and the Croat problem”, vu poruku zahvalnosti Jo- Sva je prilika da nije. Po~et- razi{li. 10) Kao {to je obja{njeno u prethodnom Slavonic Review, sv. 6, br. 46, jul 1937, 102. vanovi}evima.6 kom 30-ih godina srpska 4) Svetozar Pribi}evi}, drugi kopredsednik poglavlju, tokom 30-ih godina Glavni od- Selja~ko-demokratske opozicije, koga je @ivkovi} je ovaj incident opozicija – Demokratska bor Narodne radikalne stranke, pod ruko- po~etkom januara 1929. godine kralj ta- iskoristio da optuì profeso- stranka, Savez zemljoradni- vodstvom starog Pa{i}evog saradnika Sta- nojevi}a, ostao je u opoziciji po{to se ot- ko|e pozivao na razgovore, bio je pritvo- re Beogradskog univerziteta ka i Glavni odbor Narodne ren jo{ u maju 1929. godine zbog kritike cepio od stranke jer je njeno vo|stvo dalo reìma. za nelojalnost reìmu. Kad radikalne stranke10 – i Se- podr{ku reìmu uvedenom 1929. godine. 5) Vladko Ma~ek, In the Struggle for Free- U leto 1935. godine ve}ina ~lanova stran- dom, University Park and London, 1957, 129. ke, na ~elu sa Stojadinovi}em (koji je pret- 6) Dragoljub Jovanovi}, Politi~ke uspome- hodno bio blizak Glavnom odboru), pristu- ne, Beograd, 1997, 7 tomova, tom 2, 176. pila je Jugoslovenskoj radikalnoj zajednici (JRZ). 156 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 157

lja~ko-demokratska koalicija predstavljale su dva suda je to bio i po~etak kraja srpsko-hrvatske opozici- protna pola, i to ne samo geografski. Dragoljub Jova- je.) Ipak, kao {to je ranije pomenuto, po~etkom 30-ih novi} se kasnije se}ao da su srpske opozicione vo|e godina trajnije i relativno uspe{no zajedni~ko politi~- smatrale da u datim okolnostima nije mogu}na pa ~ak ko delovanje Srba i Hrvata nije izgledalo mnogo veni poèljna zajedni~ka akcija.11 Reìm nije uspeo da rovatno. “neutralizuje” Hrvatsku selja~ku stranku, ali je zato srpska opozicija bez sumnje bila neorganizovana i po- Suprotstavljanje diktaturi? deljena. Prve godine, 1929–1931. Me|utim, @ivkovi} bi bio zabrinut da je mogao da Moglo bi se re}i da je “afera torta” simboli~no ozna- predvidi doga|aje u slede}oj deceniji. Na kvazidemo- ~ila po~etak srpsko-hrvatske saradnje 30-ih godina jer kratskim izborima odrànim u maju 1935. i decembru su Dragoljub Jovanovi}, njegov strana~ki {ef Jovan 1938. godine udruèna srpsko-hrvatska opozicija Jovanovi} Piòn (njih dvojica nisu bila u srodstvu) i ozbiljno je ugrozila vladu. Opozicioni front je formi- Ljuba Davidovi}, predsednik Demokratske stranke, od- ran oko dva zajedni~ka cilja: re{enja hrvatskog pita- igrali klju~nu ulogu u prevazilaènju nepoverenja konja i povratka demokratiji. Hrvatska selja~ka stranka je je postojalo izme|u opozicionih grupa u Zagrebu i je smatrala da prvo treba re{iti hrvatsko pitanje, a za- Beogradu.13 U junu 1931. godine Dragoljub Jovanovi} tim demokratizovati zemlju; za razliku od njih, srpska je otputovao u Zagreb da bi se sreo s Ma~ekom. To je opozicija i samostalni demokrati tvrdili su da je demo- bio tek njihov drugi susret, ali je srpski politi~ar uì- kratija nuàn preduslov za re{enje hrvatskog pitanja. vao ugled me|u Hrvatima kao neko ko iskreno podr- Ipak, i jedna i druga strana uspele su da deluju zajed- àva njihove zahteve. Ma~ek je bio impresioniran Jo- no kako bi postigle oba cilja. vanovi}evom hrabro{}u i spremno{}u da javno kriti- Na osnovu relativnog uspeha opozicije na pomenu- kuje odnos diktatorskog reìma prema hrvatskom pi- tim op{tim izborima moè se pretpostaviti da je veli- tanju i da zbog toga bude izloèn pritisku vlasti.14 Jo- ki deo stanovni{tva bio protiv diktature i za srpsko- vanovi} je napustio Zagreb uveren da je Ma~ek za za- hrvatski kompromis.12 Ma~ekova trijumfalna poseta jedni~ku dràvu. Tako|e je, uprkos Ma~ekovom rezer- Beogradu u avgustu 1938. godine, kad su ga pozdra- visanom drànju, verovao da Beograd i Zagreb mora- 11) Dragoljub Jovanovi}, Ljudi, ljudi... Vol. vile desetine hiljada ljudi iz ju sara|ivati protiv diktatu- 13) Vidi Todor Stojkov, “O stvaranju Bloka 2: Medaljoni 46 umrlih savremenika (sa fo- svih krajeva Srbije, vero- re.15 Jovanovi} je predloìo narodnog sporazuma”, Istorija XX veka. tografijama), Beograd, 1975, 63–64. Zbornik radova, tom VI, 1964, 245–301. 12) Procenat glasa~a koji su iza{li na iz- vatno je bila najvi{a ta~ka zajedni~ki bojkot predstoje- 14) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, bore bio je oba puta visok: 1935 – 74 u srpsko-hrvatskim odnosi- }ih izbora, ali reakcija hr- 158n. Portret Jovanovi}a dat u kratkim cr- odsto (ne{to vi{e od 2.880.000 od ukupno ma jo{ od vremena euforije vatskog politi~ara bila je tama vidi u Desimir To{i}, O ljudima, Beo- 3.908.313 registrovanih bira~a, Politika, grad, 2000, 176–192. 23. maj 1935), a tri godine kasnije 74,5 1918. godine. (Pokazalo se slede}a: 15) Jovanovi}, Ljudi, ljudi, tom 2, 44. Jo- odsto bira~a (Joseph Rothschild, East Cen- vanovi} pogre{no navodi da se susret s tral Europe between the Two World Wars, Ma~ekom odigrao 1930, a ne 1931. godi- Seattle, 1974, 257). ne. 158 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 159

Nije ni odbio ni prihvatio. Nije ~ak ni bio rado- ke bile protiv diktature, ali je njihovo shvatanje Jugo- znao da vidi tekst koji bi predloìla beogradska slavije kao ujedinjene, jake dràve bilo veoma blisko opozicija. Kao da je èleo: da samo radimo svako, shvatanju kralja Aleksandra. Glavni uzrok hrvatskog na svome terenu, da pokaèmo svoju snagu, da bi nezadovoljstva novim poretkom leào je vi{e u kralje- on imao slobodne ruke da, posle izbora, radi sa vom programu jugoslavizacije nego u ~injenici da je pobednikom, to zna~i sa kraljem ako apstinencija taj poredak bio nedemokratski. Samostalni demokrati me|u Srbima ne bude bila uspe{na.16 su u tom pogledu bili bliì beogradskoj opoziciji nego Hrvatskoj selja~koj stranci jer su se tako|e prvenstve- Me|utim, iako je Jovanovi} svakako bio razo~aran no bunili protiv “apsolutizma” reìma. Me|utim, iako Ma~ekovom nespremno{}u na saradnju u vezi s boj- se u pitanjima taktike i ideologije nisu slagali s ma~e- kotom i opravdano podozrevao da bi ovaj ipak mogao kovcima, samostalni demokrati su ostali lojalni svojim posti}i dogovor s krunom, ostatak razgovora umnogo- koalicionim partnerima. Oni su bili svesni da sama de- me ga je ohrabrio. Kad je Jovanovi} pomenuo da Ma- mokratska platforma nije dovoljna jer je hrvatska ~ek sara|uje s frankovcima, ovaj je to ùstro poricao: opozicija prete`no nacionalisti~ki orijentisana, a Srbi “Ne radim ja sa frankovcima, oni rade z menom!” A pre~ani sve vi{e su podizali glas protiv “hegemonije” potom je objasnio: Srba iz Srbije (Srbijanaca).19 Ve}eslav Vilder, jedan od ~elnih ljudi samostalnih demokrata, priznao je u pi- I mi }emo i}i zajedno sve dok traje borba s Beo- smu Pribi}evi}u da su demokratske ideje jo{ uvek sla- gradom. Kada se po~ne re{avati dràvno pitanje, be i nerazvijene, da su paralizovane nacionalizmom – oni }e hteti zasebnu hrvatsku dràvu, makar to bi- kako Srba tako i Hrvata – pa stoga ne mogu same po lo sa crnim vragom, a mi }emo raditi na zajedni~- sebi dovesti do obaranja reìma.20 Ipak, samostalni koj dràvi sa Srbima, makar borba za na{a prava demokrati su verovali da }e demokratija doneti re{e- morala trajati sto godina.17 nje jugoslovenskih problema. Vilder, ~ije poreklo nije bilo ni srpsko ni hrvatsko, smatrao je da jugosloven- Po Jovanovi}evom mi{ljenju, “ova izjava je u onom sku politi~ku scenu karakteri{e borba izme|u dva lo{a 16) Ibid. trenutku bila va`nija od sa- nacionalizma – srpskog, ko- 19) “Pismo V. Vildera i Vl. Ma~eka Sv. Pri- 17) Ibid. Ma~ekovo predvi|anje da su mih izbora i od zajedni~kog ji pati od megalomanije, i bi}evi}u †Zagreb‡, 27. februar 1932”, na- frankovci spremni da sklope savez i s |a- istupanja cele opozicije”.18 hrvatskog, koji je optere}en vedeno u Ljubo Boban, Kontroverze iz po- volom u zamenu za nezavisnost Hrvatske vijesti Jugoslavije: Dokumentima i polemi- ostvarilo se u aprilu 1941. godine kad su Jedan od razloga za ne- nepodsticajnim skepticiz- kom o temama iz novije povijesti Jugosla- nacisti~ka Nema~ka i fa{isti~ka Italija po- dostatak saradnje izme|u mom. On je tvrdio da bi bi- vije, Zagreb, 3 toma, 1987–1990, tom 1, stavile biv{eg frankovca, a tada{njeg usta- 11–14, 12. {kog vo|u Ante Paveli}a za poglavnika opozicionih centara bio je lo lako posti}i trajan spora- 20) Ibid. Autor pisma je bio Vilder, ali ga je Nezavisne Dràve Hrvatske. Ma~ek je pret- taj {to su beogradske stran- zum izme|u ta dva nacio- napisao i u Ma~ekovo ime. Ma~ek je ru- hodno odbio da sara|uje pa su se vlasti u kom dodao postskriptum kao kratak od- Berlinu i Rimu okrenule Paveli}u. govor na Pribi}evi}evo pismo koje je upra- 18) Ibid. vo dobio. 160 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 161

nalizma samo kad bi se ponovo uspostavila istinska stvarima obeleìla jugoslovensku politiku. Ta netrpe- demokratija.21 ljivost }e biti donekle prevazi|ena tek u drugoj polo- Opozicione stranke u Srbiji bile su neprijatno izne- vini tre}e decenije pro{log veka. na|ene podr{kom koju je Ma~ek u po~etku dao dikta- Vo|stva srpskih opozicionih stranaka bila su svesna turi uvedenoj 6. januara 1929. godine. Iako se hrvat- da se mogu nadati da }e uzdrmati reìm samo ako sa- ski politi~ar brzo razo~arao u novi poredak, ~injenica ra|uju sa svojim pandanima u Zagrebu.24 Ipak, tokom da je nastavio kontakte s reìmom izazivala je podo- prve dve godine diktature saradnja izme|u opozicio- zrenje u beogradskim opozicionim krugovima.22 Srp- nih centara u Beogradu i Zagrebu bila je svedena na ska opozicija je – kao i gotovo svi drugi u to vreme – sporadi~ne kontakte i obeleèna me|usobnim nepove- verovala da je diktatura privremena mera i u po~etku renjem.25 Po~etkom 30-ih godina demokrati, radikali i je bila spremna da sa~eka povoljniju politi~ku klimu zemljoradnici uspostavili su relativno blisku saradnju kako bi preduzela konkretnu akciju. sa Spahinom Jugoslovenskom muslimanskom organi- Ni saradnja izme|u stranaka ~ije je sedi{te bilo u zacijom, kao i s Koro{~evim slovena~kim klerikalima Beogradu nije uvek tekla glatko, a naro~ito ne u peri- koji su u septembru 1930. godine iza{li iz @ivkovi}e- odu neposredno nakon kraljevog proglasa. I zaista, prve vlade; ali bliska saradnja nije uspostavljena i sa Se- vi meseci diktature bili su obeleèni sukobom izme|u lja~ko-demokratskom koalicijom.26 Da najve}a stran- radikala i demokrata: oni su optuìvali jedni druge da ka bosanskih Muslimana i najve}a slovena~ka stranka su doprineli ukidanju demokratskih institucija i uspo- nisu 1935. godine ponovo u{le u vladu, verovatno bi stavljanju diktature. Radikali su naro~ito isticali ulogu se formirala dva jaka opoziciona bloka – hrvatsko- demokrata u ru{enju Koro{~eve vlade 1928. godine – srpski sa sedi{tem u Zagrebu i beogradsko-sarajevsko- doga|aju koji je, po njihovom uverenju, utro put dik- ljubljanski. U tom slu~aju, va`ne politi~ke promene taturi. S druge strane, demokrati su smatrali da su ra- verovatno bi se desile mnogo pre 1939. godine. dikali odgovorni za politi~ku krizu krajem 20-ih godi- U avgustu 1931. godine Davidovi}, Jovanovi} Piòn na i kona~nu propast demokratskih institucija.23 Bu- i Aca Stanojevi}, predsednik radikalskog Glavnog od- 21) BAR DKP, kutija 12. Poverljivi izve{taj du}i da se najvi{e usredsre- bora, zatraìli su od Ma~eka da im odgovori kakav bi dostavljen g. Lukovi}u, {efu CPB, Zagreb, |uju na srpsko-hrvatski stav zauzeo kad bi kralj dao opoziciji mandat da for- 13. decembar 1935. Ve}eslav Vilder (1878–1961) bio je êh, ali je imao i hrvat- konflikt, istori~ari ~esto za- mira vladu. Da li bi u{ao u nju? Da bi potencijalnu po- ski i jugoslovenski identitet. Zavr{io je kao nemaruju uzajamnu netrpe- nudu u~inile primamljivijom, srpske stranke su obe}a- politi~ki emigrant u Londonu gde je na- ljivost izme|u dve prete`no le da bi u tom slu~aju Se- 24) Ibid., 89. stavio da se bavi pitanjem srpsko-hrvat- 25) Ibid., 105–109; MPHSS-1, 58–59; i skih odnosa. Vidi njegovu knjigu Bika za srpske stranke koja je 20-ih lja~ko-demokratskoj koali- Stojkov, “Gra|anska opozicija i skup{tinski rogove. Gde je izvor spora srpsko-hrvat- i velikim delom prve polo- ciji pripali mesto zamenika izbori od 8. novembra 1931. godine”, Isto- skog? Gde je re{enje?, London, 1957. vine 30-ih godina u nekim predsednika vlade i {est rija XX veka. Zbornik radova, Beograd, sv. 22) Todor Stojkov, Opozicija u vreme {e- IV, 1962, 251. stojanuarske diktature 1929–1935, Beo- 26) Stojkov, Opozicija, 89; MPHSS-1, grad, 1969, 101. 58–59. 23) Ibid., 89n. 162 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 163

drugih portfelja.27 Me|utim, Ma~ek nije ùrio da pri- Zatim se postavilo pitanje zajedni~ke rezolucije ko- hvati bilo kakvu ponudu iz Beograda. On je odgovo- ja }e pozvati glasa~e na bojkot izbora. Beogradske rio: “Nama diktatura ne smeta, neka se ljudi ja~aju i stranke su napisale zajedni~ki tekst deklaracije u ko- neka budu ~eli~ni. Izvolite vi u~initi {to znate i {to jem su jednostavno konstatovale da je novi poredak moète, ja }u viditi kako sve ide pa }u vam onda od- koji je uveden 1929. godine stavio opoziciju u veoma govoriti na sada{nja pitanja.”28 nepovoljan poloàj te ona stoga odbija da u~estvuje Ma~ek je smatrao da se nalazi u moralno superior- na izborima, ali su Ma~ek i Pribi}evi} odbacili rezolu- noj poziciji. Ako Beograd – i vlada i opozicija – èli ciju kao suvi{e meku. Na kraju su “Beogradsku dekla- sporazum, mora to prvo da pokaè delima i udovolji raciju” potpisali Stanojevi}, Koro{ec, Jovanovi} Piòn, hrvatskom zahtevu za autonomiju pre nego {to se pri- Davidovi} i Spaho, a u postskriptumu je napomenuto stupi daljim razgovorima o saradnji. Kralj, me|utim, da na izborima ne}e u~estvovati ni Selja~ko-demo- nije ponudio demokratskoj opoziciji mandat da formi- kratska koalicija i da }e njeni ~elnici uskoro objaviti ra vladu. Umesto toga, Aleksandar je 5. septembra svoj proglas.32 Posebna deklaracija samostalnih demo- 1931. godine proglasio novi Ustav, ali taj doga|aj ni- krata prvo je objavljena u ~ehoslova~koj {tampi 21. je toliko nagove{tavao povratak demokratiji koliko je oktobra (preko Pribi}evi}a koji je u to vreme ìveo u potkrepio rasprostranjeni strah da }e diktatura potra- egzilu u Pragu), i to samo dve i po nedelje pre izbora jati. jer Ma~ek i Pribi}evi} nisu bili u stanju da se sloè oko Kad je reìm najavio nove izbore za novembar 1931. njene sadrìne. U deklaraciji je re~eno da uvo|enje godine, opozicione stranke u Beogradu, Zagrebu, Lju- “apsolutisti~ke” vlasti nakon ubistva Stjepana Radi}a bljani i Sarajevu otpo~ele su razgovore o zajedni~kom zna~i da ne postoje nikakvi uslovi za slobodne izbore delovanju. Prvo su se suo~ile s dilemom da li da u~e- i da narod ne treba da se smatra obaveznim da po{tu- stvuju na izborima. Ve}ina je bila za bojkot, a jedini je autoritet budu}e skup{tine.33 Dva koaliciona part- opozicioni vo|a koji je mislio da opozicija treba da nera objavila su posebne pamflete u kojima je reìm u~estvuje na izborima bio je Ma~ek.29 On je predloìo opisan kao antijugoslovenski. Samostalni demokrati da nosilac liste udruène opozicije bude Stanojevi}, ali su pozvali svoje, uglavnom srpske bira~e da poslu{aju je ovaj to odbio.30 Po{to Hrvatska selja~ka stranka ni- sve “srpske vo|e” – Pribi}evi}a, Davidovi}a i Stanoje- 27) Ova ponuda je bila gotovo istovetna je imala {anse da ne{to povi}a – i da bojkotuju izbore. U pamfletima koje je ras- onoj koju je Koalicija dobila (i prihvatila) u stigne ako na izborima u~e- turala Hrvatska selja~ka stranka nagla{eno je da ta avgustu 1939. godine. Tada je Ma~ek postao zamenik Dragi{e Cvetkovi}a, Hrvat- stvuje sama – samostalni stranka ve} trinaest godina bije bitku za hrvatstvo i is- skoj selja~koj stranci dato je jo{ pet port- demokrati tako|e su bili za taknuto je Radi}evo stradalni{tvo za hrvatsku stvar.34 felja, a SDS-u jedan. bojkot – Ma~ek je na kraju Uprkos svim razlikama, odluka opozicionih strana- 28) Navedeno u Stojkov, Opozicija, 119. 31 29) MPHSS-1, 59; Stojkov, “Gra|anska popustio. ka da bojkotuju izbore, a 32) Ceo tekst deklaracije vidi u ibid., 271n. opozicija”, 267–268. 33) Ibid., 273–274n. Stojkov smatra da je 30) Jovanovi}, Politi~ke uspomene, tom 5, poruka deklaracije bila namenjena pre 47. svega spoljnom svetu. 31) Stojkov, “Gra|anska opozicija”, 268. 34) Ibid., 284–286. 164 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 165

naro~ito pojava srpskog opozicionog bloka podrànog sti}i saglasnost oko zajedni~kog politi~kog programa; iz Sarajeva i Ljubljane, poslali su jasan signal reìmu ako se i ne saglase oko zajedni~kog delovanja, va`no da nije toliko mo}an koliko se samo nekoliko meseci je pokazati reìmu da Koalicija jo{ uvek postoji i funk- ranije ~inilo. Me|utim, ~injenica da Beograd i Zagreb cioni{e.37 Iako nije sasvim verovao da takav sastanak nisu bili u stanju da izdaju zajedni~ku deklaraciju po- moè biti koristan, Ma~ek je prihvatio ideju jer je è- kazala je i da su me|u protivnicima vlade podele jo{ leo da po{to-poto sa~uva Koaliciju i bojao se da bi se uvek velike. samostalni demokrati mogli vratiti unitarizmu i centralizmu, naro~ito s obzirom na ~injenicu da je Pribi- “Zagreba~ke punktacije” i period posle njih }evi} bio u izbegli{tvu.38 Iako su predstavljale jedan od najzna~ajnijih politi~- Ma~ekovi strahovi nisu bili neosnovani. Tokom tog kih manifesta iz 30-ih godina, “Zagreba~ke punktaci- razdoblja pojavila se nesloga unutar vo|stva samo- je” nisu bile namenjene javnoj upotrebi i sastavljene stalnih demokrata. Zbog Pribi}evi}evog odustajanja su na brzinu, bez ve}ih priprema i diskusije. One su od integralnog jugoslovenstva neki ~lanovi stranke su proistekle iz razgovora o krizi koje je Izvr{ni odbor zahtevali njegovu ostavku, ali je on tome uspe{no Selja~ko-demokratske koalicije organizovao izme|u 5. odolevao. Pritisak su najvi{e vr{ili nesrbi. Ma~ek je i 7. novembra 1932. godine u Zagrebu. Na dnevnom smatrao da su Vilder i Hinko Krizman (a ne Pribi}evi}) redu sastanka bila je rasprava o odnosima izme|u dva glavni krivci {to se stranka, kako se tvrdilo, priklanja koaliciona partnera jer su u to vreme samostalni de- centralizmu i unitarizmu. Ovo je va`no ista}i zato {to mokrati vr{ili pritisak na HSS da kao opoziciona su centralizam i unitarizam obi~no povezivani isklju- stranka aktivnije deluje protiv diktature.35 Pored toga, ~ivo sa srpskim politi~arima. Prvislav Grisogono i Ju- iako su jo{ od leta 1928. godine, a mo`da i od ranije, raj Demetrovi} – dva istaknuta hrvatska ~lana Samo- javno zastupali federalizam, samostalni demokrati su stalne demokratske stranke – stali su na stranu reìma delili stav srpske opozicije da prvo treba ponovo us- jer se nisu slagali s novim kursom stranke, a iz nje je postaviti demokratiju pa tek onda odgovoriti na zah- iza{ao i Slovenac Gregor @erjav.39 U martu 1929. go- 35) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, teve za teritorijalnu autono- dine, neposredno pre nego {to je napustio stranku, 137; Ljubo Boban, “Zagreba~ke punktaci- miju – {to je bio glavni Ma- @erjav je pisao Krizmanu da je izgubio nadu da }e pod je”, Istorija XX veka, tom IV, Beograd, 36 1962, 327. ~ekov cilj. Kao {to je obja- vo|stvom Svetozara Pribi}evi}a stvari krenuti nabolje 36) Tada je Pribi}evi} predlagao formira- snio Ve}eslav Vilder koji je i da je nu`no da se svi oni 37) Boban, “Zagreba~ke punktacije”, 328. nje sedam “istorijskih pokrajina”: Sloveni- predsedavao sastankom i u odlu~no vrate ~istom jugo- 38) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, je, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Vojvodi- 40 137–138. ne, Srbije, Crne Gore i Makedonije. Sveto- ~ijoj ku}i je on odràn, slovenstvu. 39) Hrvoje Matkovi}, Svetozar Pribi}evi} i zar Pribi}evi}, Diktatura kralja Aleksandra, glavni cilj je bio da se utvr- Predstavnici Hrvatske se- Samostalna demokratska stranka do {e- Beograd, 1953, 131. S izuzetkom Vojvodi- di da li opozicija moè po- lja~ke stranke na novembar- stojanuarske diktature, Zagreb, 1972, 231 ne koja je postala autonomna pokrajina u –232. @erjav se u mnogim stvarima nije okviru Srbije, druge teritorije su postale slagao s kraljem, ali je ostao iskreni Jugo- federalne republike u socijalisti~koj Jugo- sloven integralista. slaviji. 40) Ibid. 166 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 167

skom sastanku bili su Ma~ek, Trumbi}, Predavec i [u- su organizovale usta{e jeste propao, ali je pokazao da tej.41 Vilder, Krizman, Sava Kosanovi}, prota Du{an su neki hrvatski seljaci spremni da u svom otporu ne Kecmanovi} i Du{an Bo{kovi} prisustvovali su u ime koriste samo mirna sredstva kojima je bio sklon Ma~ek. samostalnih demokrata (Kecmanovi} je predstavljao Pored toga, to je bio jo{ jedan primer neosetljivosti i bosanske Srbe, a Bo{kovi} Srbe iz Vojvodine). Mile Bu- kontraproduktivnog odnosa reìma prema opoziciji. dak, pisac i istaknuti frankovac, tako|e je prisustvovao Na kraju zagreba~kih razgovora izdata je rezolucija sastanku. Po Bobanu, poziv Budaku bio je deo Ma~eko- koju je napisao Trumbi}. Ukratko re~eno, u njoj je nave strategije za uspostavljanje kontrole nad frankovci- zna~eno da je centralizam glavni krivac za krizu u ze- ma, ali postavlja se pitanje da li se takva demonstraci- mlji i da se ona moè prevazi}i jedino vra}anjem na ja saradnje s otvoreno antijugoslovenskom strankom 1918. godinu i uspostavljanjem federalnog ure|enja moè objasniti i kao implicitno Ma~ekovo upozorenje na osnovu novih pregovora.44 Za razliku od leta 1928. koalicionim partnerima da on ima i druge politi~ke op- godine, kad je Selja~ko-demokratska koalicija objavi- 42 41) Ibid., 138. Trumbi} je prisustvovao sa- cije? U prole}e i leto te go- la rezoluciju sli~nog tona i sadrìne, reìm je ovog pu- mo zato {to ga je Ma~ek li~no pozvao (Bo- dine usta{e su uspele da prota odlu~no reagovao i 31. januara 1933. godine Ma~ek ban, “Zagreba~ke punktacije”, 328), {to {vercuju oru`je iz Italije u je uhap{en.45 Kontekst u principu podràvali usta{ku borbu za na- pokazuje da je bio neka vrsta autsajdera, cionalno oslobo|enje. Biv{i austrougarski blizak Ma~eku, ali ne toliko i stranci. Hrvatsku kako bi pripremili kojem su se pojavile “Za- oficir koji se krajem Prvog svetskog rata 42) Boban, “Zagreba~ke punktacije”, 328. ustanak protiv Beograda. U greba~ke punktacije” razli- nakratko pridruìo srpskoj vojsci, a zatim Tokom Prvog svetskog rata Budak je bio bio iz nje otpu{ten zbog sukoba s nadre- podoficir u austrougarskoj vojsci; po{to su septembru 1932. godine kovao se od onog u kojem |enim srpskim oficirom, Rukavina je naga zarobile srpske trupe, bio je me|u rat- grupa seljaka iz Like pred- je doneta rezolucija iz 1928. stavio vojni~ku karijeru kao usta{a. On je nim zarobljenicima koji su u zimu 1915 vo|ena Jurajem-Jucom Ru- godine. Te godine, dok je bio odgovoran za masakre Srba koje je –1916. godine sa srpskom vojskom i vla- mrzeo vi{e nego komuniste. Po \ilasu, za dom pre{li Albaniju. Budak je ovo iskustvo kavinom napala je jednu Radi} leào u bolnici, nepo- vreme rata Rukavina nije denuncirao biv- opisao u knjizi Ratno roblje: Albanski kri`ni àndarmerijsku stanicu, ali sredno ka`njavanje zagre- {e komunisti~ke zatvorenike kad bi ih pre- put austrougarskih zarobljenih ~asnika, poznao na ulici. Ipak, krajem Drugog svet- Zagreb, 1941 (od 1991. godine pre{tam- je “ustanak” brzo ugu{en. ba~ke opozicije bilo je neza- skog rata partizani su ga streljali. \ilas u pavano nekoliko puta). Budak }e za vreme Jedan od napada~a je ubi- mislivo. êtiri godine kasni- kratkim crtama daje upe~atljiv portret Ru- Drugog svetskog rata postati ministar u jen, a ostali su uhap{eni, je situacija je bila daleko kavine i izvanrednu analizu nezadovolj- usta{koj vladi i ozlogla{eni inicijator anti- stva koje su zbog politike Beograda ose}a- srpskih i antisemitskih zakona. Kad se pome|u njima i Rukavina. mirnija. Pored toga, “Zagre- li hrvatski seljaci u Lici (Memoir of a Revo- ~etkom 90-ih godina Hrvatska otcepila od @andarmi, od kojih su mno- ba~ke punktacije” nisu bile lutionary, New York, 1973, 131–137). Jugoslavije, vlada Franje Tu|mana imala je gi dovedeni iz Srbije, brutal- jedini razlog za hap{enje 44) Tekst rezolucije vidi u Boban, Kontro- nameru da ga rehabilituje. verze, tom 1, 34–35, i JF-1, 322–323. 43) Milovan \ilas je delio }eliju s Rukavi- no su odgovorili na napad; Ma~eka iako su vlasti tvrdi- 45) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, nom i njih dvojica su se sprijateljili. Prija- 46 uhap{eni i ispitivani pobu- le suprotno. Neposredno 142. teljstvo pa ~ak i saradnja izme|u komuni- 46) “Optu`nica protiv predsjednika HSS sta i usta{a u me|uratnoj Jugoslaviji nisu njenici bili su mu~eni i pre- nakon objavljivanja rezolu- dr. Ma~ka”, Vo|a govori: Li~nosti, izjave, bili neuobi~ajeni. Iako su bili ideolo{ki ne- bijani.43 “Li~ki ustanak” koji cije hrvatski politi~ar je dao govori i politi~ki rad vo|e Hrvata Dra. prijatelji koji su se me|usobno èstoko Vladka Ma~eka (priredio Mirko Glojnari}), borili za vreme Drugog svetskog rata, te Zagreb, 1936, 162. Kad je Ma~ek zatraìo dve grupe su po~etkom 30-ih godina ima- da mu se objasni za{to je uhap{en, Stano- le zajedni~kog neprijatelja i komunisti su u 168 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 169

nekoliko intervjua stranoj {tampi u kojima je o{tro Srpske stranke nisu mogle da se sloè oko zajedni~- kritikovao reìm i ostavljao utisak da Hrvati èle da se ke izjave jer su njihove ocene “Zagreba~kih punktaci- otcepe. To je uznemirilo samostalne demokrate i raz- ja” bile razli~ite.51 Radikali su izdali rezoluciju u apri- ljutilo srpsku opoziciju.47 Ma~ekov intervju za Peti lu 1933. godine. U njoj je kritikovan poredak usposta- Parizijen, objavljen u januaru 1933. godine, uskome- vljen nakon 1929. godine i upu}en je poziv na “spo- {ao je Beograd. U njemu je on rekao da je za Hrvate razum Srba, Hrvata i Slovenaca... na principu unitari- od drugorazredne va`nosti da li }e njihova sloboda zma sa samoupravama”.52 Savez zemljoradnika je od- nositi etiketu nezavisnosti, da li }e Hrvatska biti suve- lu~io da ne daje nikakve izjave, verovatno zato {to su rena dràva ili dràva unutar ve}eg saveza... “federa- mislili da za to nema potrebe. Dragoljub Jovanovi} je cije”, “konfederacije” ili “carevine”.48 1932. godine objavio politi~ku platformu u “16 ta~a- Samostalni demokrati su nastojali da umire svoje ka” koja je pozivala na federalizaciju zemlje.53 kolege u Beogradu. U memorandumu koji je napisao Najva`nija “srbijanska” rezolucija bilo je Davidovi- Budisavljevi} nagla{ena je Ma~ekova posve}enost Ju- }evo “Pismo politi~kom prijatelju”. Davidovi} je u goslaviji, ali je i priznato da je intervju bio nepromi- principu podràvao “Zagreba~ke punktacije”, ali se ni- {ljen i da je samo i{ao naruku reìmskoj propagandi.49 je slagao s mi{ljenjem da treba krenuti iz po~etka i ze- Ipak, glavni razlog za Ma~ekovo hap{enje bila je reak- mlju vratiti na stanje iz 1918. godine. On je predloìo cija koju je novembarska rezolucija izazvala {irom zemlje. da se dràva reorganizuje u ~etiri jedinice i zalagao se Nakon “Zagreba~kih punktacija” Koro{ec je 31. decembra za federaciju u svemu osim u imenu: objavio “Ljubljanske punktacije”, Spaho “Sarajevske je Mihaldì}, na~elnik zagreba~ke policije punktacije”, Davidovi} “Pi- Po sili na{eg odvojenog ìvota u pro{losti, naro- (i ministar unutra{njih poslova u vladi smo politi~kom prijatelju” ~ito, po sili gre{enja u sada{njosti, razvila su se Cvetkovi}–Ma~ek od 1939. do 1941. godine), predo~io mu je tekst novembarske re- (poslednja dva teksta obja- ose}anja potrebe i za {ira samovladanja, {ira i zolucije i upitao ga da li je on odgovoran vljena su u januaru 1933), a i prostorno i sadràjno. Tu su sad u pitanju zado- za njega (In the Struggle for Freedom, manje grupe poput srpskih re- voljenja pogodaba za slobodan razvoj kulturno- 142). Poput [uba{i}a i Stepinca, Mihaldì} se za vreme Prvog svetskog rata borio kao publikanaca i crnogorskih fe- istorijskih posebnosti Srba, Hrvata i Slovenaca... dobrovoljac u srpskoj vojsci. On je poticao deralista sro~ile su svoje de- ti {iri okviri treba... da zaokruè velike zajednice iz me{ovitog srpsko-hrvatskog braka: nje- klaracije.50 Po{to su sve te re- oko nacionalno-kulturnih centara u Beogradu, gova majka bila je [vrljugina sestra. Mi- haldì}a su cenili i Srbi i Hrvati, izme|u zolucije u principu podràva- Zagrebu i Ljubljani, i 51) MPHSS-1, 80–82. ostalih i ~elnici HSS-a (Milan Jovanovi} le zagreba~ku rezoluciju, re- izme|u tih zajednica 52) JF-1, 333n. Stoimirovi}, Dnevnik, 1936–1941, Novi ìm se zabrinuo zbog mogu}- jo{ i jednu ~etvrtu, u 53) Mira Radojevi}, Udruèna opozicija Sad, 2000, 322). 1935–1939, Beograd, 1994, 27–33. 47) MPHSS-1, 89–90. nosti da se {irom zemlje stvo- prelaznoj zoni srpsko- 54) “Deklaracija Ljubomira Davidovi}a”, 48) Navedeno u ibid., 90. ri opozicioni front. hrvatskoj...54 januar 1933, JF-1, 327–331, 329 (kurziv D. 49) Ibid., 90–91. \.). Deklaracija se obi~no naziva †Davido- 50) Tekstove najva`nijih rezolucija vidi u vi}evo‡ Pismo politi~kom prijatelju jer po- Boban, Kontroverze, tom 1, 41–54. ~inje re~ima “dragi prijatelju”, kao i ve}ina deklaracija koje je napisao Davidovi}. 170 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 171

Jasno je da je “~etvrta zajednica” u “prelaznoj zoni klaracija, prihvatljiva svima, kona~no je objavljena srpsko-hrvatskoj” bila Bosna i Hercegovina. Po Davi- 23. aprila; u njoj je o{tro osu|eno hap{enje Ma~eka i dovi}u, takva zajednica igrala bi klju~nu, dvostruku reìm je optuèn za stvaranje “jo{ ve}eg jaza izme|u ulogu u re{enju “nacionalnog problema”: ona bi prvo Srba i Hrvata”, ali kao krivci za politi~ku krizu nisu otklonila “opasnost otse~nog i grubog razgrani~enja pomenute i centralisti~ke institucije.58 Glavni odbor izme|u Srba i Hrvata” i, drugo, to bi zna~ilo da unu- Radikalne stranke je, kao i vlada, smatrao da kompro- tra{nje podele u Jugoslaviji ne bi bile odre|ene isklju- mis treba traìti u okviru centralizma. Godinu i po da- ~ivo “plemenskim” (etni~kim) granicama.55 na kasnije Stanojevi} je pisao kraljevskom dvoru da Iako je ostala samo predlog, Davidovi}eva deklara- njegova stranka podràva jedinstvo dràve i naroda, cija je zaista veoma zna~ajna. Ona pokazuje da je jed- monarhije i dinastije Kara|or|evi}a, ali traì od kralja na od glavnih opozicionih stranaka – Demokratska da sprovodi politiku pribliàvanja i sporazuma izme- stranka, ~ije je ~lanstvo bilo prete`no srpsko – jo{ u |u Srba i Hrvata kao glavnih principa unutra{nje po- januaru 1933. godine zahtevala federalizaciju zemlje i litike Jugoslavije.59 uspostavljanje bosanskog entiteta, ravnopravnog sa srpskim, hrvatskim i slovena~kim. Mo`da je Davidovi- Izbori u maju 1935. godine }ev na~in razmi{ljanja bio pre svega pragmati~an – na Po~etkom februara 1935. godine Dragoljub Jovanovi} kraju krajeva, njegova glavna briga bila je da se iz- ponovo je otputovao u Zagreb. Svrha putovanja bila begne srpsko-hrvatski konflikt vezan za Bosnu – i on je da u ime Demokratske stranke i Saveza zemljorad- svakako nije video bosanske Muslimane kao posebno nika uru~i poziv Ma~eku da 58) AJ 37/10/60 (Zbirka Milana Stojadino- jugoslovensko “pleme”. Me|utim, shvatao je da se Bo- bude nosilac liste udruène vi}a). Izjavu su “kolektivno” potpisali “predstavnici radikalne, demokratske i ze- sna ne moè podeliti, {to se ne bi moglo re}i za Ma- opozicije na izborima zaka- mljoradni~ke stranke”. ~eka, Cvetkovi}a i kneza Pavla koji su je 1939. godine zanim za 5. maj.60 Ma~ek 59) BAR DKP, kutija 11, Stanojevi} Milanu zaista podelili.56 Prema tome, kad je re~ o srpskim navodno nije bio siguran Anti}u, Knjaèvac, 21. avgust 1934. 60) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, opozicionim strankama, radikali su u svom protivlje- kako }e reagovati hrvatski 158–159; Stojkov, Opozicija, 295; Stojkov, nju federalizmu ostali usamljeni. bira~i pa je zatraìo da mu “O stvaranju Bloka narodnog sporazuma”, Tri stranke sa sedi{tem u Beogradu nisu mogle lako Jovanovi} dâ nekoliko dana 249. Na javnom skupu pristalica DS-a odrànom u julu 1935. godine u Kru{evcu da se sloè ni oko izjave kojom je trebalo osuditi hap- da razmisli o ponudi.61 Go- Davidovi} je rekao da je predlog da Ma~ek {enje Ma~eka. Davidovi} je napisao deklaraciju u ko- dinama kasnije Jovanovi} predvodi opoziciju potekao od “Ma~ekovog prijatelja” dok je hrvatski politi~ar jo{ joj je kritikovao ne samo hap{enje nego i vladu, kra- je rekao istori~aru Todoru uvek bio u zatvoru. Davidovi} i Jovan Jo- lja i dràvni centralizam. Savez zemljoradnika je pri- Stojkovu da je imao utisak vanovi} Piòn odmah su ga prihvatili, ali hvatio tekst, ali su ga radi- da je hrvatski politi~ar stra- ga je Milo{ Trifunovi} iz radikalskog Glav- 55) Ibid. nog odbora odbio. Stojkov, “O stvaranju 57 62 56) Da i ne pominjemo ve}inu hrvatskih i kali odbili. Zajedni~ka de- hovao od reakcije reìma. Bloka narodnog sporazuma”, 249n. srpskih politi~ara iz 90-ih godina; neki Sr- 61) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, bi me|u njima tvrdili su da su Davidovi}e- 159. vi ideolo{ki naslednici. 62) Stojkov, Opozicija, 295. 57) MPHSS-1, 105. 172 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 173

Ma kakvi da su bili razlozi, Ma~ekovo oklevanje da Ma~ek je 7. februara zvani~no obavestio Dragoljuba prihvati predlog demokrata i zemljoradnika nije dugo Jovanovi}a da prihvata ponudu da bude nosilac liste trajalo. Nekoliko dana kasnije prihvatio je ponudu iz udruène opozicije. On je gest srpske opozicije oka- Beograda, ali se suo~io s protivljenjem u sopstvenoj rakterisao kao li~nu ~ast i veliki korak ka uzajamnom stranci. Trumbi} je bio protiv bilo kakve saradnje s razumevanju i, istovremeno, trajnom re{enju hrvat- Beogradom, {to je nedvosmisleno rekao i Jovanovi- skog pitanja u granicama postoje}e dràve.68 Takva iz- }u.63 U svojim memoarima Ma~ek kaè da ga je ubrzo java morala je biti muzika za u{i demokrata i zemljo- nakon sastanka s Jovanovi}em posetila delegacija radnika. To {to je Ma~ek bio na ~elu najve}e opozici- frankovaca “okupljena oko Trumbi}a” da bi izrazila one stranke nije bilo jedini razlog {to su mu Davido- svoje protivljenje udruìvanju snaga sa srpskim stran- vi} i Jovanovi} Piòn ponudili da predvodi udruènu kama.64 Me|utim, Ma~ekovi razlozi za u~e{}e na izbo- opoziciju na izborima. Oni su se divili i njegovom hra- rima zajedno s Demokratskom strankom i Savezom brom i dostojanstvenom nastupu na su|enju povodom zemljoradnika bili su navodno tako ubedljivi da je “Zagreba~kih punktacija”, kad je Ma~ek uporno izja- Trumbi} ne samo promenio mi{ljenje nego je i ponu- vljivao da se bori za re{enje hrvatskog pitanja u okvi- dio svoju pomo} u vo|enju kampanje.65 ru Jugoslavije.69 On je odlu~no odbacivao optu`bu da Iako je Ma~ek u po~etku oklevao, samostalni demo- su “Zagreba~ke punktacije” usmerene protiv jedinstva krati su se odmah zainteresovali za predlog. Vilder je Jugoslavije i tvrdio je da su nastale samo kao deo na- rekao Jovanovi}u da je odu{evljen inicijativom i postojanja da se na|u na~ini i sredstva za re{avanje hr- 63) Trumbi} je u tome ostao odlu~an ~ak àlio mu se da “u Zagrebu, vatskog pitanja u granicama postoje}e dràve, na za- i kad mu se Jovanovi} poverio da je postao suprotno Beogradu, vlada dovoljstvo Hrvata, Slovenaca i Srba, a naro~ito onih ube|eni Jugosloven tek po{to je 1918. go- 66 dine u Parizu ~uo Trumbi}evo predavanje politi~ko mrtvilo”. Kao je- Srba koji ìve i koji }e nastaviti da ìve zajedno s Hr- o jugoslovenskom pitanju. Trumbi} je na dan od ~elnika stranke, Pri- vatima.70 to samo odgovorio: “@ivjeli! @elim vam bi}evi} je u izbegli{tvu stra- Ma~ek je osu|en na tri godine zatvora, ali je odle- uspjeha.” Stojkov, Opozicija, 296n. 64) Ovaj primer pokazuje du su veze iz- hovao da bi reìm mogao ào otprilike polovinu kazne. U telegramu koji je 21. me|u vo|stva HSS-a i frankovaca bile bli- manipulisati izbornim pro- decembra 1934. godine poslao knezu Pavlu da bi mu è nego {to je Ma~ek bio spreman da prizna. cedurama, ali su na njega se zahvalio na pu{tanju iz zatvora Ma~ek je izrazio 65) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, uticali izve{taji po kojima je nadu da je njegovo prevremeno osloba|anje znak da 161. Naàlost, Ma~ek ne obja{njava razlo- stanovni{tvo “vr{ilo takav postoji dobra volja za nalaènje ispravnog re{enja hr- ge iz kojih je, nakon izvesnog oklevanja, 71 prihvatio da predvodi udruènu srpsko- pritisak na politi~ke vo|e da vatskog pitanja – unutar granica zajedni~ke dràve. hrvatsku opoziciju. u~estvuju †na izborima‡ da Demokrati i zemljoradnici su ovog puta izgleda bili 66) Stojkov, Opozicija, 295n. Vilderova mu je bilo nemogu}no odo- uvereni da Ma~ek iskreno èli da doprinese dobrobiti primedba pokazuje da se neslaganje izme- 67 |u SDS-a i HSS-a vezano za taktiku nasta- leti”. cele zemlje iako je u stranoj 68) Vo|a govori, 207. vilo i nakon “kriznih razgovora” u novem- 69) Stojkov, Opozicija, 295. bru 1932. godine. 70) Vo|a govori, 164. 67) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, 71) Ibid., 195. 161; Stojkov, Opozicija, 297n. 174 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 175

{tampi slao protivre~ne signale. Svojom ponudom da je {to vi{e pro{iri. On je zamolio Davidovi}a i Jovano- stane na ~elo liste udruène opozicije oni su èleli i da vi}a Piòna da poku{aju da ubede Koro{ca i Spahu da pokaù doma}oj i stranoj javnosti da vo|a Hrvata ni- pristupe koaliciji. Hrvatski politi~ar nije bio za to da je separatista. Davidovi} je pre izbora obja{njavao da joj se priklju~e i radikali, ali je demokratima i zemljo- zajedni~ko delovanje Beograda i Zagreba spada me|u radnicima prepustio da odlu~e da li se njihovo nesla- najva`nije interese zemlje. “Jedan je od njih”, nagla- ganje s radikalskim Glavnim odborom moè prevazi- sio je Davidovi}, “prihvatanje saradnje sa Hrvatima, }i. Od svojih pristalica je traìo i da pomognu biv{em ~ija je apstinencija od na{ih spoljnih neprijatelja tu- ministru Boìdaru Maksimovi}u koji se sada nalazio u ma~ena, ne samo kao protest prema reìmu nego kao opoziciji da sakupi dovoljno potpisa kako bi mogao da izdvajanje i neinteresovanje o sudbini ove dràve kao bude nosilac liste koja }e obuhvatiti celu zemlju, {to celine”.72 On je posebno istakao Ma~ekovu lojalnost bi, kako se Ma~ek nadao, oslabilo poziciju predsedni- Jugoslaviji: ka vlade Jevti}a.75 (Maksimovi} i Dimitrije Ljoti}, vo- |a male, profa{isti~ke stranke Zbor,76 podneli su svo- Predstavnik ogromne ve}ine Hrvata dr. Ma~ek bio je zasebne liste.) Samo je Spaho pristao da se priklju- je za sve vreme otvoren i odlu~an u tom pitanju. ~i Ma~ekovoj listi. Klerikali i radikali su odlu~ili da U izjavi na sudu, i zahvalnoj depe{i Knezu-Name- bojkotuju izbore, ali i da odràvaju kontakte s Jevti- sniku, po izlasku iz zatvora dr. Ma~ek je uvek po- }em.77 Prema tome, podela izme|u vlasti i opozicije ne navljao da se bori za zadovoljenje hrvatskih zah- samo {to nije i{la linijom podele izme|u Srba i Hrva- teva u granicama zajedni~ke nam dràve.73 ta nego je unutar opozicije bila ~ak izrazito “neetni~- ka”. Konflikt izme|u demokrata i zemljoradnika s jed- Uo~i izbora opozicija je bila podeljena na tri grupe: ne i radikala s druge strane nastao je jo{ po~etkom 20- prva je bila Selja~ko-demokratska koalicija Hrvatske ih godina i obnovljen je kad 75) AJ 83 (Zbirka Save Kosanovi}a), Ma- selja~ke stranke i samostalnih demokrata, drugu su ~i- su radikali dali pre}utnu ~ek Kosanovi}u, 10. maj 1935. Ma~ek }e istu taktiku primeniti i tri godine kasnije, nili Demokratska stranka i Savez zemljoradnika koji podr{ku Jevti}u i nakratko pred izbore 1938. godine. su nastojali da ujedine snage sa Zagrebom, a tre}oj su (i neuspe{no) pregovarali da 76) Zbor je bio mala stranka, ali je imao pripadali radikalski Glavni odbor i Slovenska ljudska u|u u njegovu vladu.78 dobro organizovanu infrastrukturu koja nije bila ograni~ena samo na Srbiju. Ljoti} stranka. Jugoslovenska muslimanska organizacija bi- Flertovanje s reìmom je 1931. godine bio ministar pravde, ali je la je bliska radikalima i slovena~kim klerikalima, ali pribliìlo je radikale Koro- to kratko trajalo jer je podneo ostavku u znak protesta zbog kraljevog odbijanja zbog svojih veza s demokratima i zemljoradnicima ni- {~evim klerikalima koji su njegovog ustavnog predloga. Vi{e o Ljoti- je ~vrsto pripadala tom taboru.74 se tako|e pozicionirali bliè }u i Zboru vidi u Milo{ Marti}, “Dimitrije Po{to je prihvatio da bude nosilac liste udruène reìmu nego opoziciji. Isto- Ljoti} and the Yugoslav National Move- ment Zbor, 1935–1945”, East European 72) AJ 37/3, Ljubomir Davidovi}, “Pismo opozicije, Ma~ek je èleo da vremeno, Spahina stranka Quarterly, sv. 14, br. 2, zima 1981, 219 prijatelju”, april 1935. –239. 73) Ibid. (Kurziv originalan.) 77) Stojkov, Opozicija, 297–298. 74) Stojkov, Opozicija, 293–294. 78) Ibid., 287–288, 294. 176 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 177

nalazila se negde izme|u radikalsko-klerikalne grupa- bojkotovala, opozicija je mogla izgubiti podr{ku koja cije i one koju su ~inili Selja~ko-demokratska koalici- joj je bila preko potrebna. Davidovi} je u aprilu 1935. ja i demokrati i zemljoradnici. U decembru 1934. go- godine objasnio za{to je odlu~eno da se u~estvuje na dine Spaho je tako|e pregovarao s Jevti}em o ulasku izborima: u vladu.79 U stvari, Koro{ca, Stanojevi}a i Spahu po- vezivalo je uverenje da bi, ukoliko ujedine snage, do- Prvi je i glavni razlog {to je narod, kome je stanje bili mandat od kneza namesnika da formiraju novu dozlogrdilo, traìo akciju po svaku cenu. Osiroma- vladu, {to bi jo{ vi{e pribliìlo trojicu politi~ara. Sre- {en i upropa{}en on nema vi{e {ta da izgubi. I ne dinom novembra Koro{ec i Stanojevi} su odràli sa- zazire vi{e ni od javnog glasanja ni od ~ijih †tj. re- stanak u Knjaèvcu (Stanojevi}evom rodnom mestu) ìmskih‡ pretnji.83 iz kojeg je proistekao takozvani Knjaèva~ki protokol,80 ponekad nazivan i Sporazum Stanojevi}-Koro- Davidovi}eva tvrdnja da javnost vr{i pritisak na poli- {ec, o stvaranju “politi~ke zajednice”, to jest koalicije, ti~ke stranke da uzmu u~e{}a na predstoje}im izbori- a mo`da i stapanju dveju stranaka; lideri su se dogo- ma nije bila samo izgovor i nije se odnosila samo na vorili da pozovu i Spahinu stranku da im pristupi.81 Srbiju, bazi~no izborno telo demokrata. Kao {to je ve} Krajem februara 1935. godine Koro{ec je rekao grupi pomenuto, Pribi}evi} je u po~etku tako|e bio sklon novinara da }e Jugoslovensku nacionalnu zajednicu – bojkotu, ali je navodno promenio mi{ljenje kad je na tako je trebalo da se zove budu}a stranka – verovatno osnovu izve{taja iz zemlje shvatio da velika ve}ina ~initi radikali, Slovenska ljudska stranka i Jugoslo- ljudi èli izbore, a naro~ito oni u krajevima s prete`no venska muslimanska organizacija.82 hrvatskim stanovni{tvom.84 To ga je podstaklo da na- Pitanje u~e{}a na izborima bilo je druga ta~ka oko pi{e Ma~eku pismo koje je po~injalo re~ima: “Kapa koje su se sporili radikalski Glavni odbor i druge dve dole Hrvatima!”85 opozicione stranke sa sedi{tem u Srbiji. Postojala su Opozicija je formirala tehni~ku koaliciju i pred izbo- dva glavna razloga koja su navela demokrate i ze- re nije objavila nikakvu zajedni~ku politi~ku platfor- mljoradnike da u~estvuju na izborima. Prvo, nakon mu. Jedan od razloga {to opozicione stranke nisu bile atentata na kralja Aleksandra diktatura je o~igledno u stanju da istupe ~ak ni sa zajedni~kom politi~kom popustila i politi~ke stranke su mogle relativno slo- deklaracijom bio je taj {to je Ma~ek insistirao da u njoj 79) Ibid., 288. bodno da obavljaju svoje bude pomenut i “napa}eni 83) AJ 37/3, Ljubomir Davidovi}, “Pismo 80) Ibid., 285–286. izborne aktivnosti. Drugo, hrvatski narod” – ~emu su prijatelju”, april 1935. 81) “Sporazum A. Stanojevi}a i A. Koro- 84) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, {ca”, Knjaèvac, 16. novembar 1934, JF-1, postojali su jasni pokazate- se protivile druge stranke pa 161; Stojkov, Opozicija, 297n. Po Ma~eku, 335–336. lji da velika ve}ina stanov- i samostalni demokrati.86 Pribi}evi} je dobio rezultate ankete koju je 82) BAR DKP, kutija 2, Nedeljni izve{taj, ni{tva èli izbore; ako bi ih Jedina izjava koju su potpi- sproveo HSS, i to ga je navelo da promeni Ministarstvo unutra{njih poslova, Kralje- mi{ljenje. vina Jugoslavija, Vrhovna policijska upra- 85) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, va, Beograd, 26. februar 1935. 161. 86) Stojkov, Opozicija, 301n. 178 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 179

sali Ma~ek, Davidovi} i Jovanovi} Piòn objavljena je U Srbiji su pristalice opozicije tako|e zastra{ivane po~etkom marta, dva meseca pred izbore. Tada je jed- mada nije bilo oruànih sukoba.90 Iako su pobedile na nostavno objavljeno da }e opozicija imati zajedni~ku izborima na tom podru~ju, vlasti su se u nekim slu~a- listu ~iji }e nosilac biti Ma~ek i istaknuto je “uverenje jevima pona{ale kontraproduktivno. Vladin kandidat da postoje}e politi~ke, privredne i socijalne te{ko}e u Ora{cu àlio se direktno knezu Pavlu da je veliki deo mogu da se otklone samo kroz slobodno manifestova- njegovog izbornog tela glasao za Ma~ekovu listu iz nje narodne volje ‘u duhu nacionalne sloge’”.87 protesta zbog postupaka reìma.91 Reìm je bio svestan da su stranke u opozicionom ta- Me|utim, zastra{ivanje nije bilo jednostrano. Poli- boru nejedinstvene i da imaju razli~itu taktiku. Knez cijski izve{taji iz Savske banovine ukazuju na niz in- namesnik je dobio policijski izve{taj u kojem je re~eno cidenata u kojima su po~inioci pripadali opoziciji, a da se u podru~jima s prete`no srpskim stanovni{tvom `rtve vladinim simpatizerima. Iako su optu`be reìma opozicija u kampanji sluì otvoreno nacionalisti~kim da opozicija sprovodi “teror” nad pristalicama vlade parolama, a da se u drugim krajevima tajno agituje za bile preterane, u incidentima je uni{tavana imovina, separatizam, federalizam, pa ~ak i stvaranje nezavisne paljeni su vinogradi i stogovi sena, ubijana je stoka i Hrvatske.88 Vlasti su odgovorile zastra{ivanjem prista- {ireni su pamfleti protiv vlade.92 lica opozicije, {to nije doprinelo popu{tanju napetosti Na izborima je pobedila Jevti}eva lista koja je dobila izazvane ozbiljnim incidentom koji se desio u februaru preko 1,7 miliona ili 60 odsto glasova. Opozicija pred- 1935. godine kad je u Slavonskom Brodu i okolini do- vo|ena Ma~ekom pobedila je samo u Savskoj i Primor- 87) Navedeno u ibid., 301. {lo do sukoba izme|u àn- skoj banovini – s prete`no hrvatskim stanovni{tvom – 88) BAR DKP, kutija 12. Izve{taj za Njego- darmerije i grupe hrvatskih a izgubila je u svim drugim 90) BAR DKP, kutija 11. Jovan Jovanovi} vo Kraljevsko Viso~anstvo Kneza-Name- seljaka. U dva odvojena in- banovinama. Dobro je pro- Piòn knezu Pavlu, Beograd, 28. mart snika iz Vrhovne policijske uprave, bez da- 1935, 6. april 1935. i 1. maj 1935 (tri po- tuma, negde u prole}e 1935. U me|urat- cidenta ubijeno je dvanaest {la u Vrbaskoj (43 odsto) i sebna Jovanovi}eva pisma Pavlu). nom periodu, za razliku od socijalisti~kog, seljaka, {est je ranjeno, a ne- relativno dobro u Drinskoj 91) BAR DKP, kutija 11. Dr Milojevi} knezu jugoslovenski patrioti nazivani su “nacio- ki su uhap{eni; tom prilikom banovini (30 odsto). Ma~e- Pavlu, Beograd, 31. maj 1935. nalistima”. Nakon 1945. godine “naciona- 92) HDA XXI/61/4006. Sresko na~elstvo u listi” – kako srpski “unitaristi” tako i nesrp- ranjena su tri àndarma. Sve kova lista dobila je ukupno Slav. Brodu, Kraljevskoj banskoj upravi ski “separatisti” – bili su tretirani kao naj- je po~elo kad su àndarmi ne{to vi{e od milion glasova savske †sic!‡ banovine, otseku za dràvnu ve}a pretnja jedinstvu jugoslovenske soci- uhapsili tri osobe koje su (37 odsto). Druge dve opozi- za{titu †Zagreb‡, Mese~ni izve{taj o radu jalisti~ke federacije. op}e uprave za april 1935. g., Slavonski 89) BAR DKP, kutija 12. Nedeljni izve{taj, navodno uzvikivale antiju- cione liste na ~elu s Maksi- Brod, 14. maj 1935. Ministarstvo unutra{njih poslova, Kralje- 93) Kona~ni rezultati bili su slede}i: Jevti- vina Jugoslavija, Vrhovna policijska upra- goslovenske parole na pro- movi}em odnosno Ljoti}em 89 }eva lista 1.746.982 glasa (60,64 odsto), va, Beograd, 26. februar 1935. Hrvati i slavi Papindana. Uprkos nisu osvojile nijedno mesto Ma~ekova lista 1.076.345 glasova (37,36 drugi katolici slavili su Papindan – godi- jakim tenzijama, nasilje nije u skup{tini.93 Po izbornom odsto), Maksimovi}eva lista 32.726 glaso- {njicu stupanja na papski presto Pija XI (u eskaliralo. zakonu, pobednik je, bez ob- va (1,18 odsto) i Ljoti}eva lista 23.814 gla- februaru 1922. godine). U 17. i 18. veku u sova (0,85 odsto). Da bi se obezbedilo me- Bostonu je tako|e je proslavljan takozvani sto u skup{tini, bio je potreban minimum Papin dan u znak se}anja na ugu{enu za- od 50.000 glasova. Detaljnu analizu izbo- veru Gaja Foksa, ali su tom prilikom u~e- ra vidi u Stojkov, Opozicija, 289–320. snici nosili lutke koje su prikazivale papu i spaljivali ih. 180 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 181

zira na razliku u broju osvojenih glasova, dobijao tri pe- mere nasilni~kog pona{anja reìma u izbornoj kampa- tine poslani~kih mesta, a preostale dve petine dodeljiva- nji.98 ne su u skladu s procentom dobijenih glasova. Tako su Nakon objavljivanja izbornih rezultata napetost ni- vladi, koja je dobila 60 odsto glasova, pripala 303 posla- je popustila. Po{to je glasanje bilo javno, moglo se la- ni~ka mesta od ukupno 370, a udruènoj opoziciji, s go- ko ustanoviti kako je neko glasao, naro~ito u selima i tovo tre}inom osvojenih glasova, samo 67 mesta.94 manjim gradovima. Iako je izborima prethodio niz in- Posle izbora opozicija je objavila da nema nameru cidenata koji su se nastavili i posle glasanja i mada su da u~estvuje u radu nove skup{tine. Opozicione stran- tenzije izme|u vlasti i stanovni{tva iz krajeva prete- ke su donele odluku da iza|u na izbore smo zato {to `no naseljenih Hrvatima rasle, pogre{no bi bilo sve to su bile svesne da jedino zdruènim snagama mogu da posmatrati kao primere srpsko-hrvatskog konflikta. U uklone reìm koji je, po njihovom mi{ljenju, predsta- podru~jima u kojima je opozicija dobila ve}insku po- vljao pravu nacionalnu katastrofu.95 Me|utim, nepra- dr{ku svako ko je glasao za vladu bio je izloèn mo- vedan izborni zakon i na~in na koji su izbori sprove- gu}nom zastra{ivanju bez obzira na svoju etni~ku pri- deni ne ostavljaju im drugi izbor nego da bojkotuju padnost. @andarmi su tako|e ~esto bili `rtve napada skup{tinu. Opozicione vo|e su konstatovale da je dr- bez obzira na to da li su Hrvati, Srbi ili ~ak Slovenci. àvno jedinstvo Srba, Hrvata i Slovenaca istorijska Veoma dobar primer nudi incident koji se 19. maja nu`nost, ali su i naglasile da jedini spas za Jugoslavi- 1935. godine odigrao u zagorskom selu Kravarsko. ju leì u istinskoj demokratiji; jedino ona moè da re- Sve je po~elo kad je grupa me{tana premlatila Pavaa i {i probleme u zemlji na zadovoljstvo i Hrvata i Srba i Josipa Zagorca i Ivana Sremi}a (sva trojica bili su Hr- Slovenaca.96 Me|utim, reìm je spre~io pobedu opozi- vati) zato {to su glasali za Jevti}evu listu, a grupa lo- cije zastra{ivanjem njenih pristalica i zloupotrebom kalnih àndarma poku{ala da ih za{titi i smiri situaci- povlastica koje mu daje izborni zakon. êlnici glavnih ju koja je velikom brzinom prerastala u protest protiv opozicionih stranaka zarekli su se da }e nastaviti svo- vlade. Gomila od oko hiljadu demonstranata odbila je ju “zajedni~ku akciju” jer se svi problemi – politi~ki, da se povu~e i po~ela je da ga|a kamenjem i drugim privredni i socijalni – mogu re{iti samo u slobodnom predmetima nesre}ne àndarme koji su mogli biti za- dru{tvu i ako postoji sporazum izme|u Srba, Hrvata i dovoljni ako pro|u samo s lak{im povredama. Jedan Slovenaca.97 Ljoti} i Maksimovi} su se u posebnim iz- od njih, Ha{im Me{trovi}, bio je te{ko ranjen po{to je javama tako|e poàlili na nasilje policije nad njiho- sekirom udaren u glavu.99 @andarmi su se zabarakadi- vim pristalicama, a nadbiskup Zagreba Bauer i jo{ je- rali u lokalnoj kafani i drà- 98) Stojkov, Opozicija, 312–313. 94) Stojkov, Opozicija, 311. dan katoli~ki sve{tenik poli gomilu na odstojanju pu- 99) HDA XXI/62/4049, Kraljevska banska uprava savske sic! banovine, Otsek za 95) BAR DKP, kutija 12, Nacrt opozicione slali su memorandum knezu canjem u vazduh. Tek na † ‡ rezolucije, 22. maj 1935. Rezolucija je zva- dràvnu za{titu, telefonski izve{taj Odele- ni~no objavljena 30. maja. Vidi i Vo|a go- Pavlu u kojem su izneli pri- intervenciju dvojice sve{te- nju za dràvnu za{titu, Ministarstva unu- vori, 212–213. tra{njih poslova u Beogradu, Zagreb, 20. 96) Ibid. maj 1935. Sude}i po imenu, te{ko povre- 97) Ibid. |eni àndarm nije bio Srbin. 182 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 183

nika, Andrije Busije i Leopolda Vernika, ljudi su odu- zi~ko jedinstvo nije dovoljno za nacionalno jedinstvo. stali od opsade i po~ela da se razilaze ku}ama.100 Sve- Kao primer je naveo da Englezi i Amerikanci ili Dan- {tenici,101 koje je u pomo} pozvao àndarmerijski ko- ci i Norveàni govore istim jezikom, ali nisu jedna na- mandir Ferdo Rot, nisu bili pristalice vlade: u istom iz- cija.104 ve{taju je navedeno da su oni pre izbora “agitovali” za Ma~ekovu listu.102 · Dràva o~igledno nije imala punu kontrolu nad podru~jima s prete`no hrvatskim stanovni{tvom, gde Po~etkom juna Selja~ko-demokratska koalicija po- je Hrvatska selja~ka stranka (i u izvesnoj meri Samo- tvrdila je svoju odluku da ne u~estvuje u radu skup- stalna demokratska stranka) predstavljala najvi{i {tine i zatraìla njeno raspu{tanje i raspisivanje novih autoritet. Me|utim, to {to je de facto postigao kontro- izbora.105 Demokrati i zemljoradnici su ovog puta lu nad situacijom u hrvatskim krajevima nije bilo oklevali jer nisu bili sigurni kako da objasne svojim glavni Ma~ekov cilj. On je zahtevao i punu teritorijal- bira~ima odluku da }e bojkotovati skup{tinu. Me|u- nu autonomiju Hrvatske i priznanje posebnog hrvat- tim, {to iz solidarnosti sa zagreba~kim strankama {to skog identiteta. Hrvatski politi~ar je otvoreno odbaci- zbog sopstvenog uverenja da je izborni zakon nede- vao stav “integralisti~ki” nastrojenih Jugoslovena da mokratski, i ove dve srpske stranke priklonile su se postoji jedna, jugoslovenska nacija. On je, u su{tini, bojkotu.106 Iako je bira~ima obe}ala nastavak “zajed- naciju shvatao kao primordijalnu zajednicu i mislio da ni~ke akcije”, Jugoslovenska muslimanska organizacije suvi{e kasno za stvaranje novog nacionalnog iden- ja je u junu 1935. godine u{la u novu vladu Milana titeta koji bi ~inili hrvatski, srpski i slovena~ki “ele- Stojadinovi}a. Vlada je formirana oko ose koju su ~i- menti”. U intervjuu jednom bugarskom novinaru Ma- nili (srpski) radikali, (slovena~ki) klerikali i (bosanski) ~ek je rekao da postoje hrvatska nacija, srpska, slove- Muslimani. To je podse}alo na stari Stanojevi}ev i Ko- na~ka, bugarska nacija i da je svaka od njih razvijala ro{~ev plan, samo {to su umesto Glavnog odbora Ra- nacionalnu svest... Nacije stvara i ukida Bog, dodao je dikalne stranke u kabinet u{li radikali iz provladine Ma~ek, a ne ministri i diktatori. Samo ono {to je po- frakcije. Po{to je vlada formirana, Stanojevi}evi radi- niklo iz naroda moè potrajati.103 kali pribliìli su se demokratima i zemljoradnicima i U jednom drugom intervjuu, ovog puta datom slo- Selja~ko-demokratskoj koaliciji. 100) Ibid. va~kim novinama, on je ob- U vreme osnivanja Jugo- 104) Ibid., 268–269. 101) Igrom slu~aja, njihova prezimena jasnio da je ideologija na- slovenske radikalne zajed- 105) AJ 37/10/60, “Rezolucija Udruène Busija i Vernik bila su prikladna situaciji. opozicije”, Zagreb, 2. jun 1935. 102) HDA XXI/62/4049, Kraljevska banska rodnog jedinstva zasnovana nice u leto 1935. godine 106) Ovo je dobar primer razli~itog pri- uprava savske †sic!‡ banovine, Otsek za na pojmu jezi~kog jedin- kruìle su glasine da }e se i stupa politici u Srbiji i Hrvatskoj. Za razli- dràvnu za{titu, telefonski izve{taj Odele- stva. Ali ìvot nas u~i da je- opozicija spojiti u jednu poku od pristalica HSS-a i SDS-a koje su se nju za dràvnu za{titu, Ministarstva unu- navikle da se njihovi politi~ki ~elnici opre- tra{njih poslova u Beogradu, Zagreb, 20. deljuju za apstinenciju, srpsko bira~ko te- maj 1935. lo nije se tako ~esto susretalo s bojkotom 103) Vo|a govori, 229. kao politi~kim sredstvom. 184 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 185

liti~ku stranku. Tim povodom Ma~ek je objavio da ne- demokrati, Pribi}evi}evi samostalni demokrati, }e biti dveju velikih stranaka, ako ni zbog ~ega dru- Jovanovi}evi zemljoradnici. Slovenci i bosanski gog, a ono zato {to bi to zna~ilo prihvatanje Stojadi- muslimani, pome{ani sa Srbima-radikalima, a novi}evog omiljenog politi~kog sistema po ugledu na Ma~ekovi Hrvati izme{ani sa srpskim opozicionim ameri~ki dvopartijski sistem pa bi hrvatsko pitanje, strankama, predstavljali bi odli~nu kombinaciju koje je danas poznato celom svetu kao nacionalno pi- za kona~no re{enje na{eg unutra{njeg problema i tanje, bilo gurnuto u stranu. On je dodao i da veruje samim tim konsolidovanje dràve.109 da bi takav strana~ki sistem odgovarao gospodi u Be- ogradu, ali ne i Hrvatima jer oni slede hrvatsku naci- Dakle, za razliku od Ma~eka, Stojadinovi} nije video onalnu politiku, a ne strana~ku.107 podelu izme|u vlade i opozicije kao strogo “nacional- Ipak, tokom 30-ih godina javljale su se razne ideje nu” (tj. kao podelu izme|u Srba i Hrvata) nego je sma- vezane za formiranje velikih stranaka spajanjem po- trao da je re~ o “politi~koj” podeli (izme|u centralista stoje}ih partija. Krivica za nefunkcionisanje demo- i federalista). U to vreme predsednik HSS-a opet se na- kratskog sistema tokom 20-ih godina pripisivana je dao da }e pregovarati s reìmom o sporazumu, ali je uglavnom nesposobnosti mnogobrojnih politi~kih vi{e voleo da pregovara s knezom Pavlom nego sa stranaka da sara|uju. Ni diktatura, koja je popustila Stojadinovi}em. Tek po{to nije uspeo da od vlasti iz- nakon 1934. godine, nije funkcionisala i neki istaknu- dejstvuje bilo kakav ustupak, on se ponovo okrenuo ti jugoslovenski politi~ari o~igledno su verovali da se beogradskoj opoziciji. Tokom 1937. godine dva opozi- politi~ka stabilnost moè posti}i ukoliko postoji manji ciona centra obnovila su bliske odnose i godinu i po broj stranaka s bira~kom bazom {irom zemlje. Na sa- dana delovala su zajedno. U tom periodu nastala je i stanku odrànom u januaru 1937. godine Stojadinovi} Udruèna opozicija koju su ~inile tri glavne „srbijan- je podsticao Ma~eka da bliè sara|uje sa srpskim opo- ske“ opozicione stranke. 109) Ibid., 350. U~e{}e Jugoslovenske zicionim strankama kako bi se stvorio federalisti~ki muslimanske organizacije u vladi tokom 108 druge polovine 30-ih godina donekle je blok. Stojadinovi} se nadao da }e se opozicione Udruèna opozicija paradoksalno: za razliku od vlade koja je, stranke sa sedi{tem u Beogradu i Selja~ko-demokrat- U drugoj polovini 30-ih go- bar formalno, nastojala da odrì ideologi- ska koalicija kona~no spojiti u jednu stranku i tako dina Demokratska stranka, ju integralnog jugoslovenstva, neke opozicione stranke, na primer Demokratska, formirati opozicioni pandan Jugoslovenskoj radikal- Savez zemljoradnika i Glav- bile su spremne da garantuju Bosni auto- noj zajednici. ni odbor Narodne radikalne noman status u slu~aju da do|u na vlast. stranke uspostavili su blisku Nasuprot Ma~eku, Spaho je bio voljan da u|e u vladu i deluje u okviru Ustava iz Na jednoj strani unitaristi – JRZ i svi drugi ele- saradnju koja, me|utim, ni- 1931. godine jer je verovao da bi saradnja menti koji stoje na toj liniji – a na drugoj federa- je bila li{ena neslaganja. s vladom bila korisnija nego saradnja s opozicijom. Koro{ec je verovatno bio vo- 107) Vo|a govori, 247. listi – HSS, Davidovi}evi Savremenici su ovu nefor- |en sli~nim motivima; uostalom, njegova 108) Stojadinovi}, Ni rat, ni pakt: Jugosla- stranka je jedina zvani~no podràla {esto- vija izme|u dva rata, Buenos Ajres, 1963, januarski reìm. 516. Vidi prethodno poglavlje. 186 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 187

malnu koaliciju naj~e{}e nazivali Udruèna opozicija vi} je podrào [ola koji je tvrdio da ne postoji. Vo|a (UO).110 Stranke Udruène opozicije bile bi u te{kom demokrata je priznao “da se ne ose}a kao Jugosloven, poloàju i da nisu postojale razlike me|u njima jer su ve} kao Srbin”. Po njemu, Srbi, Hrvati i Slovenci su se nalazile izme|u vlade i neodlu~nih partnera u Hr- srodni narodi, ali nisu jedan narod. Me|utim, on se vatskoj. Kad je u avgustu 1935. godine posetio Ma~e- nadao da }e se u budu}nosti izgraditi istinski jugoslo- ka u Zagrebu, Dragoljub Jovanovi} je s pravom za- venski identitet.11 2 Na sli~an na~in je i Milan Grol, ko- klju~io da hrvatski politi~ar ne èli da se previ{e pri- ji }e naslediti Davidovi}a na ~elu stranke, smatrao da bliì Savezu zemljoradnika niti bilo kojoj drugoj opo- Srbi, Hrvati i Slovenci nisu jedan narod, ali se tako|e zicionoj stranci jer se u to vreme jo{ uvek nadao da }e nadao da }e se na kraju razviti u jedan.11 3 posti}i sporazum s krunom.111 S druge strane, Lazar Markovi}, jedan od vode}ih Po{to ih je reìm optuìo da su protivnici Jugoslavi- ~lanova radikalskog Glavnog odbora, pisao je u junu je zato {to sara|uju sa Hrvatskom selja~kom stran- 1937. godine da posebni hrvatski, srpski i slovena~ki kom, vo|e srpske opozicije morale su da dokaù ne identiteti postoje isklju~ivo u okviru ideologije “na- samo da su ve}i patrioti od vlade nego i da HSS nije rodnog jedinstva”. “Ako se te dve stvari mogu izmiri- antijugoslovenska stranka. Reìm nije uspevao da ti, mi smo voljni da ih prihvatimo. Ako pak priznava- shvati da moè postojati i neka druga verzija jugoslo- nje hrvatskoga individualiteta treba da zna~i negira- venstva. Jedno od nasle|a 20-ih godina i diktature bi- nje i odbacivanje jugoslovenske narodne misli, mi to lo je to {to su protivnici centralizma i unitarizma pone moèmo primiti...”11 4 istove}ivani s antijugoslovenima. Opozicioni centri u Tri srpske stranke ~esto nisu bile u stanju da se sa- Beogradu i Zagrebu pribliìli su se delimi~no i zato {to glase oko zajedni~ke platforme. Tako su, na primer, su demokrati i zemljoradnici postepeno po~eli da se zemljoradnici, koji su i sami bili nejedinstveni, teìli odri~u ideje o integralnom jugoslovenstvu. U svom Pi- alternativnoj politi~koj akciji, izvan Udruène opozici- smu politi~kom prijatelju iz januara 1933. godine Da- je. Jovanovi} Piòn se nadao da }e formirati zajedni~- vidovi} se javno zaloìo za federalizam, a krajem ki “zemljoradni~ki front” s drugim selja~kim stranka- 1935. godine pokazalo se da je odustao od shvatanja ma u Jugoslaviji, uklju~uju}i i Hrvatsku selja~ku da su Ju`ni Sloveni jedna (etni~ka) nacija. stranku.11 5 On je verovao da njegova stranka moè Na sastanku opozicionih ~elnika odrànom u okto- posti}i sporazum s Hrvatima mnogo brè ako na tome bru 1935. godine u [apcu izbio je sukob izme|u ~la- radi nezavisno od demokra- 112) Radojevi}, Udruèna opozicija, 159. na Hrvatske selja~ke stranke @ige [ola i demokrate ta i radikala.11 6 Druge dve Vidi i Ivan Ribar, Iz moje politi~ke saradnje (1901–1963), Zagreb, 1965, 282–283. 110) Op{iran prikaz aktivnosti Udruène Mihajla [kori}a oko pitanja stranke iz UO-a doìvele su 113) Radojevi}, Udruèna opozicija, 159, opozicije vidi u Mira Radojevi}, Udruèna da li postoji jedinstvena ju- to kao “‘no` u le|a’ i ‘intri- 163. opozicija. goslovenska nacija. Davido- gu’ zemljoradnika”.11 7 114) Navedeno u ibid., 166–167. 111) Nade`da Jovanovi}, @ivot za slobodu 115) Ibid., 110–111. bez straha. Studija o ìvotu i delu dr. Dra- 116) MPHSS-1, 299; Radojevi}, Udruèna goljuba Jovanovi}a, Beograd, 2000, 207 opozicija, 173. –208. 117) Radojevi}, Udruèna opozicija, 173; Stojkov, Opozicija, 279. 188 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 189

Konkordatska kriza slobodno mo}i da {iri svoju propagandu u Jugoslavi- Za vreme Konkordatske krize u julu i avgustu 1937. ji.121 godine razlike u mi{ljenjima unutar Udruène opozi- U Beogradu i drugim srpskim gradovima odràvane cije potisnute su u stranu. U julu 1935. godine, trina- su demonstracije predvo|ene sve{tenicima, a crkva je est godina nakon po~etka pregovora, jugoslovenska ekskomunicirala Stojadinovi}a i druge ~lanove vlade. vlada i Sveta stolica potpisale su Konkordat kojim se Odjednom su uzvici “|avo” (tako zvu~i skandiranje re- ure|uje poloàj Rimokatoli~ke crkve u Jugoslaviji.11 8 ~i “vo|a” kojom je Stojadinovi} voleo da ga oslovlja- Vlada se nadala da }e dobiti hrvatsku podr{ku uprkos vaju) i Jereza (nadimak JRZ-a) dobili dodatno zna~e- Hrvatskoj selja~koj stranci i smatrala je da }e Konkor- nje. Demonstrantima su se pridruìle @ivkovi}eve i dat doprineti re{avanju hrvatskog pitanja. U leto Ljoti}eve pristalice, pa ~ak i komunisti, ali su se demo- 1937. godine Stojadinovi} je u skup{tini rekao da je krati, zemljoradnici i Stanojevi}evi radikali dràli re- Konkordat sporazum sa Svetom stolicom koja predsta- lativno pasivno.122 Nasilje je eskaliralo 19. jula, za vlja ~etiristo miliona katolika od kojih pet miliona ì- vreme “krvave litije” u Beogradu, kad se procesija u vi u Jugoslaviji.11 9 kojoj su se ljudi molili za zdravlje patrijarha Varnave Stojadinovi} je odlagao podno{enje dokumenta (u to vreme te{ko bolesnog) pretvorila u antivladine skup{tini na ratifikaciju, ali kad ga je u julu 1937, dve demonstracije. Na srpskim crkvama istaknute su crne godine nakon potpisivanja, kona~no podneo, vlada zastave, zvona su neprekidno zvonila, a kad se prone- umalo nije pala. Srpska pravoslavna crkva odmah je la vest da je vladika Simeun, jedan od predvodnika li- protestovala isti~u}i da je Konkordat zaklju~en na nje- tije, odveden u bolnicu po{to ga je jedan àndarm nu {tetu.120 Ona je tvrdila da je dràva stavila katoli~- udario po metalnoj episkopskoj tijari i navodno mu ke vernike u Jugoslaviji u povoljniji poloàj u odnosu povredio lobanju, gomila je po~ela da vi~e da je poli- na pravoslavne iako ovih drugih ima vi{e. Izme|u cija ubila vladiku.123 Episkop sre}om nije umro – po- ostalog, Srpska pravoslavna crkva je istakla da bi, u kazalo se da je samo lak{e povre|en – ali prijavljeno skladu s Konkordatom, deca iz me{ovitih brakova u je da je bilo drugih `rtava. 121) Konkordatska kriza privukla je znat- kojima je jedan roditelj katolik bila odgajana kao ka- @andarmerija je reagovala nu pa`nju u Britaniji gde su neki velikodo- stojnici Anglikanske crkve stali na stranu tolici i da dràva ima samo trideset dana za podno{e- nasiljem, rasturala je de- Srpske pravoslavne crkve. Vidi pismo Nju- nje primedbi na vatikansko imenovanje katoli~kih bi- monstrante bajonetima i dènta Linkolna, linkolnskog biskupa, skupa u Jugoslaviji dok u slu~aju pravoslavnih epi- pucala u vazduh. uredniku Tajmsa. Nugent Lincoln, The Ti- mes, 7. jul 1937. 118) Detalje vidi u AJ 37/25/195, “Projekat skopa takav rok ne postoji. Da bi stvari bile jo{ gore, 122) Po{to su shvatili da glavne opozici- zakona o Konkordatu izme|u Sv. Stolice i Katolicima su navodno date patrijarh je umro samo ne- one stranke reaguju relativno mlako, ko- Kraljevine Jugoslavije”, Beograd, 20. jul munisti su se ponadali da }e u to vreme 1937. posebne privilegije u obra- koliko sati nakon ratifikaci- izrazitog nezadovoljstva vladom ste}i iz- 119) AJ 37/2/9–11, Stojadinovi}ev govor u zovanju i vojsci i Vatikan }e je Konkordata (23. jula) i vesnu politi~ku podr{ku. Milovan \ilas, skup{tini †Beograd‡, 23. jul 1937. Memoir of a Revolutionary, New York, 120) Vidi Primedbe i prigovori na projekat 1973, 306. Konkordata izme|u na{e dràve i Vatika- 123) “Black Flags in Yugoslavia: Concor- na, Sremski Karlovci, 1936. dat Bill Protest”, The Times, 21. jul 1937. 190 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 191

odmah su se ~ule glasine da ga je reìm otrovao.124 postupka predsednik vlade je rekao da je vlada pokaza- Pogrebu su prisustvovale hiljade ljudi, me|u njima i la dobru volju i odlu~nost da ratifikuje Konkordat, ali predstavnici krune – ali ne i vlade – kao i predstavni- èli da se to desi u pozitivnoj i pomirljivoj atmosferi. ci jugoslovenskih Muslimana, Bugarske pravoslavne Po{to je potpisivanje Konkordata trebalo da obezbedi crkve i srpskih opozicionih stranaka. Vlasti su zabra- versku harmoniju u zapadnim krajevima zemlje, ne bi nile deklaraciju koju je uo~i pogreba izdala Srpska bilo mudro da to potpisivanje pokvari versku harmoni- pravoslavna crkva i u kojoj je patrijarhova smrt upo- ju u njenim isto~nim delovima.131 re|ivana s pogibijom kralja Aleksandra: ta dvojica pa- Ipak, napetost je i dalje trajala i sukobi izme|u àn- triota umrla su za op{tu stvar u vreme kad su najvi{e darmerije i protivnika Konkordata nastavili su se ce- bili potrebni narodu.125 log leta. Jedan takav incident desio se 15. avgusta u Vlada je u po~etku o{tro reagovala. Policija se bru- Mladenovcu. Kad je gomila opsela ku}u predstavnika talno pona{ala, a Stojadinovi} je smatrao da prema op{tinske vlasti koji je glasao za Konkordat, àndar- 124) Glasine su bile neosnovane. îm je Srpskoj pravoslavnoj crkvi merija je brutalno intervenisala i ubila dva ili (po ne- ~uo da je Varnava te{ko bolestan, knez Pa- treba zauzeti ~vr{}i stav.126 kim izvorima) tri ~oveka i nekoliko ranila.132 vle je poslao svog izaslanika mitropolitu Do- siteju da se raspita o patrijarhovom zdra- Vlada je ili zaplenjivala Tri glavne srpske stranke tako|e su osudile Konkor- vlju. Dositej je rekao izaslaniku da je patri- strane novine koje su izve- dat, delimi~no i zato {to im se ~inilo da je to dobra jarhova smrt izvesna i da je {teta {to }e se desiti u ve~eri kad je glasano za Konkordat. {tavale o krizi ili ih je jedno- prilika za smenu Stojadinovi}a. Demokrati su prvi kri- “Ali Bog je pravedan”, dodao je Dositej po- stavno vra}ala kao neproda- tikovali Konkordat: jo{ u decembru 1936. godine Ivan digav{i glas. BAR DKP, kutija 12, Vojislav Jo- 127 vanovi} knezu Pavlu, Beograd, 23. jul 1937. te, a dugogodi{nji Rojter- Ribar, najugledniji Hrvat me|u ~lanovima stranke i 125) “Angered Church in Yugoslavia: Fu- sov dopisnik iz Beograda ni- ~lan Izvr{nog odbora, otpo~eo je raspravu s jednim neral To-Day of Patriarch”, The Times, 29. je vi{e bio dobrodo{ao u ze- katoli~kim listom o tom pitanju.133 Me|utim, kao {to jul 1937. Bugarski mitropolit Pavel poha- |ao je Teolo{ki fakultet u Petrogradu zajed- mlji.128 Vlada je navodno je pomenuto, tokom krize 1937. godine srpski opozi- no s pokojnim patrijarhom. Neki ~elnici razmatrala i mogu}nost cioni politi~ari ostali su relativno pasivni – mada je to Islamske zajednice otvoreno su stali na stranu Srpske pravoslavne crkve. preduzimanja o{trih mera bila dobra prilika za destabilizaciju vlade – jer nisu 126) HIA, Zbirka Dragi{e Cvetkovi}a, fasci- prema opozicionim vo|a- èleli da pokvare odnose s Hrvatima. Oni su knezu Pa- kla kneza Pavla, Stojadinovi} knezu Pavlu, 129 Beograd, 18. avgust 1937. ma. vlu poslali pismo s apelom 131) AJ 37/2/9–11, Stojadinovi}ev govor 127) “Church and Cabinet in Yugoslavia”, Stojadinovi} je na kraju “‘da se dràvna uprava do- u skup{tini †Beograd‡, jul 1937. Stojadi- The Times, 5. avgust 1937. novi} je tvrdio da je tokom cele krize imao 128) “Procession banned in Yugoslavia: Jo- popustio pod pritiskom jav- vede u sklad s voljom naro- punu podr{ku zagreba~kog nadbiskupa urnalists to Leave”, The Times, 22. jul 1937. nosti i krajem jula 1937. go- da’ i jedini izlaz videli su u Bauera i nadbiskupovog pomo}nika Ste- 129) “Alarmist rumours in Yugoslavia”, 16. dine povukao je dokument obrazovanju ‘jedne narodne pinca. HIA, Zbirka Dragi{e Cvetkovi}a, fa- avgust 1937. scikla kneza Pavla, Stojadinovi} knezu Pa- 130) Radmila Radi}, “Religion in a Multi- iz dalje skup{tinske proce- vlade, naslonjene na {iroko vlu, Bled, 26. avgust 1937. national State: The Case of Yugoslavia”, u dure.130 U obja{njenju svog poverenje u dràvi’... knezu 132) “Alarmist rumours in Yugoslavia”, Dejan \oki} (ur.), Yugoslavism: Histories of 16. avgust 1937. U istom ~lanku se kaè a Failed Idea, 1918–1992, London and Ma- da je vlada upozorila gra|ane da ne {ire dison, WI, 2003, 196–207, 201–202. Stoja- alarmantne vesti. dinovi}ev opis doga|aja vidi u Ni rat, ni 133) Radojevi}, Udruèna opozicija, 174. pakt, 519–537. 192 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 193

su ponudili pomo}, veruju}i da je mesto udruène tici. U jednoj ranijoj izjavi on je istakao da su “Hrva- opozicije u takvoj vladi”. Knez namesnik im nije od- ti katoli~ki, ali ne klerikalni narod”.139 govorio.134 Konkordatska kriza je pokazala da nije postojao Blok narodnog sporazuma sklad izme|u vlade u kojoj su prevlast imali Srbi i srp- Konkordatska kriza je pothranila nade opozicije – i u skog nacionalizma. Posmatrano iz sada{nje perspekti- Beogradu i u Zagrebu – da }e vlada pasti. To je opo- ve, kriza je bila uvod u postavljanje srpskog pitanja zicione ~elnike navelo da potisnu razlike i otpo~nu dve godine kasnije. Istovremeno, iako se, povr{no gle- pregovore o zajedni~koj politi~koj platformi. Ma~ek je dano, ~inilo da je iza demonstracija stajao srpski na- mislio da opozicija mora sve da uradi kako bi obezbe- cionalizam, mnogi u~esnici jednostavno su èleli da dila podr{ku kneza Pavla. Kad je po~etkom jula Milan izraze svoje nezadovoljstvo reìmom.135 Gavrilovi} doputovao u Zagreb na razgovore s tamo- Kriza nije bitno pokvarila odnose izme|u Hrvatske {njim opozicionim politi~arima, Ma~ek ga je zamolio selja~ke stranke i srpske opozicije. Jedan od razloga je da apeluje na svoje kolege u Beogradu da ne kritikuju bio taj {to je Ma~ek odlu~io da se ne upu{ta u debatu javno kneza jer bez njegove podr{ke ne}e biti mogu- o Konkordatu.136 Za vreme krize on je poslao poruku }an izlazak iz politi~ke krize i dodao je da bi za obe srpskim opozicionim strankama da }e, ukoliko opozi- strane bila pogubno kad bi ovaj sad slu~ajno umro.140 cija uspe da formira novu vladu, predloìti da se Kon- Hrvatski politi~ar je èleo da Pavle ostane namesnik i kordat “skine s dnevnog reda” jer “nama Hrvatima po{to kralj Petar postane punoletan. On je rekao da Konkordat ne treba, a ni Srbima”.137 Takvo pona{anje mladi} od osamnaest godina ne bi mogao da vodi ni ne treba da nas iznenadi. Svestan da Stojadinovi} na- njegovo imanje u Kupinecu, a kamoli dràvu. Ko zna stoji da stekne simpatije me|u Hrvatima i podrije po- ko bi tada stvarno vladao, zabrinuto se zapitao Ma~ek, dr{ku HSS-u u Hrvatskoj, Ma~ek nije èleo da stane na a Gavrilovi} je na to odgovorio: “Petar @ivkovi}, †Jo- stranu predsednika vlade u njegovom sukobu sa Srp- van‡ Banjanin i drugi.”141 Na to je hrvatski politi~ar skom pravoslavnom crkvom. Kad je na sastanku u ja- rekao da se upravo zato njegova stranka zalaè za to nuaru 1937. godine Stojadinovi} pomenuo da name- da se namesni{tvu produì mandat. Hrvati mogu i tre- rava da ratifikuje Konkordat, Ma~ek je odgovorio: ba da sara|uju s knezom 139) Vladko Ma~ek, “Hrvati su katoli~ki, “Mene to pitanje ne interesuje, ali Vam unapred mogu Pavlom koji je na njega ali ne klerikalni narod”, Vo|a govori, 243–244. re}i ovo: ako Vi budete zastupali Konkordat, ja }u bi- ostavio izvanredan utisak 140) AJ 80/31/151, †Izve{taj Milana Ga- ti protiv njega...”138 Pored toga, hrvatski politi~ar nije tokom audijencije. Kad se vrilovi}a Jovanu Jovanovi}u Piònu‡, Beo- posmatrao srpsko-hrvatski konflikt kao verski sukob i, vratio u Hrvatsku, Ma~ek je grad †?‡, bez datuma †negde u julu 1937‡. (Ovo je izve{taj kucan na {est strana koji je 134) Ibid., 174–175. po njegovom mi{ljenju, re- okupio prijatelje i na njiho- nakon povratka iz Zagreba Gavrilovi} 135) \ilas, Memoir of a Revolutionary, ligiji nije bilo mesto u poli- vo pitanje da li postoji raz- uputio Jovanovi}u Piònu.) 306. 141) Kao i @ivkovi}, Banjanin je bio ~lan 136) Stojkov, Opozicija, 284. JNS-a. Ovo pokazuje da se opozicija boja- 137) Radojevi}, Udruèna opozicija, 176. la da bi knez Pavle mogao u vladu uvesti 138) Stojadinovi}, Ni rat, ni pakt, 517. nekada{nju vladinu stranku. 194 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 195

lika izme|u pokojnog kralja i kneza Pavla odgovorio snost s iste strane i to je potkrepio tvrdnjom da bi pro- je da je kralj mrzeo Hrvate, a knez ih ne mrzi. Zato on, past vlade zna~ila i propast za HSS. Cvetkovi} je za- Ma~ek, ne moè da se sloì s jednom stvari u predlo- klju~io da su hrvatski politi~ari to u potpunosti razu- gu koji mu je Gavrilovi} preneo – a to je da su se sve meli i da zato sada postoji osnovana nada da }e tokom strana~ke vo|e sloìle da odu kod kneza i kaù mu da pregovora pristati na znatne ustupke.146 Da li je Cvet- su postigle sporazum i uspele u onome u ~emu on ni- kovi} mislio na spoljnu opasnost ili, mo`da, na onu je uspeo... i da }e se boriti ako Pavle odbaci sporazum. koja je pretila iznutra i umalo nije dovela do pada vla- Ma~ek je smatrao da se mora postupiti vi{e diplomat- de – srpski nacionalizam? ski. Gavrilovi} se s tim u potpunosti sloìo.142 Knez Pavle je 29. avgusta 1937. godine primio [u- Iako su delili Ma~ekovo mi{ljenje da je Pavlova po- ba{i}a koji mu je rekao da je Ma~ek zabrinut zbog podr{ka va`na, vo|e srpske opozicije nisu bile tako odu- liti~ke situacije, da je lojalan knezu namesniku i vo- {evljene knezom namesnikom. Gavrilovi} se poàlio ljan da sara|uje; Ma~ek se navodno razo~arao u srp- da na kraljevskom dvoru nije bio od 1923. godine, pa sku opoziciju zbog njenih tobo`njih veza sa Srpskom ~ak ni posle atentata na kralja Aleksandra.143 pravoslavnom crkvom za vreme Konkordatske kri- S druge strane, Ma~ek je nastavio da odràva kon- ze.147 Slede}eg dana Cvetkovi} je, nakon razgovora s 142) AJ 80/31/151, †Izve{taj Milana Ga- takte s vladom i kraljevskim “prijateljima iz Hrvatske”, obavestio Pavla da je situa- vrilovi}a Jovanu Jovanovi}u Piònu‡, Beo- dvorom. Po~etkom avgusta cija povoljna za sporazum izme|u vlade i Hrvatske se- grad †?‡, bez datuma †negde u julu 1937‡. 148 143) Ibid. Knez Pavle zaista nije previ{e Cvetkovi} je otputovao u lja~ke stranke. revnosno primao srpske opozicione politi- Zagreb na razgovore s vo- Bez obzira na to, razgovori izme|u Ma~ekove stran- ~are. Kad je u februaru 1940. godine Milan de}im ljudima Hrvatske se- ke i srpske opozicije istovremeno su intenzivirani. Po- Grol postao novi predsednik Demokratske stranke i zatraìo prijem kod kneza, na od- lja~ke stranke (susreo se s litika je 16. septembra, donekle preuranjeno, objavila govor je morao da ~eka nekoliko meseci. Pernarom i Ko{uti}em,144 da je opozicija postigla sporazum.149 U stvari, kona~- 144) Ko{uti} se vratio u zemlju u januaru ali ne i Ma~ekom). Cvetko- ni razgovori odigrali su se 28. septembra.150 Pregovo- 1937. godine, posle osam godina provedenih u emigraciji. Novinar londonskog vi} je izvestio kneza Pavla re je usporilo Ma~ekovo insistiranje na zahtevu da se Tajmsa je zaklju~io da je, nakon Ma~eko- da ljudi bliski Ma~eku pra- u svakoj rezoluciji jasno navede da su Srbi i Hrvati vog susreta s knezom Pavlom i Stojadino- vi}em, to bio “jo{ jedan znak da postoji vilno razumeju nedavne do- dve “individualnosti”, {to ostale stranke nisu bile ba{ nada za pobolj{anje odnosa izme|u Srba i ga|aje i da im je potpuno voljne da nagla{avaju. Isto- 146) Ibid. Hrvata”. “Concilliation in Yugoslavia: Re- jasno da iza problema s vremeno, ~inilo se da se od- 147) BAR DKP, kutija 5, Dnevnici kneza turn of Exiled Croat”, The Times, 30. janu- Konkordatom stoji politi~ka vijaju i paralelni pregovori: Pavla, 29. avgust 1937. ar 1937. Krnjevi}, koji se vratio iz emigra- 148) BAR DKP, kutija 2, Cvetkovi} knezu 145 cije u septembru 1939. i bio odmah po- kampanja. On im je na- [uba{i} se sreo s Koro{cem, Pavlu, Beograd, 30. avgust 1937. stavljen za jugoslovenskog senatora, 1941. glasio da i Hrvatskoj selja~- a Branko Pe{elj, tako|e ~lan 149) “U Zagrebu je ju~e zaklju~en spora- godine ponovo }e napustiti zemlju, ali ta- zum izme|u beogradske Udruène opozi- da kao ~lan jugoslovenske vlade u izbegli- koj stranci i vladi preti opa- Ma~ekove stranke, otputo- cije i SDK”, Politika, 16. septembar 1937. {tvu, a Ko{uti} }e ostati u Hrvatskoj. 150) Stojkov, “O stvaranju Bloka narod- 145) BAR DKP, kutija 13, Cvetkovi} knezu nog sporazuma”, 286. Samostalni demo- Pavlu, Split, 7. avgust 1937. krati bili su upadljivo odsutni. 196 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 197

vao je u Beograd da se vidi sa Stojadinovi}em.151 Ko- ve}ini Srba, Hrvata i Slovenaca. Jugoslavija }e ostati ro{ec je rekao [uba{i}u da vlada Hrvatima ne}e dati ustavna i parlamentarna monarhija kojom }e vladati nikakve ustupke koji izlaze iz okvira Ustava i da je ne- kralj Petar II.154 Iako je javno ignorisao sporazum, re- realisti~an svako ko im nudi vi{e. [uba{i} je èleo da ìm je pomno pratio delovanje opozicije.155 zna {ta knez Pavle misli o razgovorima unutar opozi- Dugotrajni pregovori koji su prethodili sporazumu cije i dodao je da Ma~ek ne èli da izgubi poverenje ve}inom su se odvijali u Zagrebu, ali i u vozovima na krune. Koro{ec je odgovorio da ne zna {ta Pavle misli pruzi Beograd–Zagreb.156 Opozicione vo|e su se 21. o razgovorima, ali je siguran da }e Hrvati, ako Ma~ek oktobra 1937. godine sastale u selu Farka{i}, u blizini izgubi podr{ku kneza namesnika, izgubiti najve}eg i male èlezni~ke stanice nadomak Zagreba, da bi pro- najva`nijeg prijatelja koji iskreno èli da iza|e u su- slavile sklapanje sporazuma.157 Na sastanku je dogo- sret hrvatskim zahtevima, ali u okviru Ustava i ukoli- voreno da sporazum bude predstavljen Srbima, naro- ko to nije na {tetu kralja Petra II i dràve.152 ~ito onima iz Srbije, kao jasan znak da Hrvatska pri- Opozicija je 2. oktobra kona~no sklopila sporazum. znaje zajedni~ku dràvu i dinastiju. S druge strane, Do 8. oktobra zavr{ena je njegova “ratifikacija” (pot- Hrvatima }e biti re~eno da je to prvi akt kojim srpski pisali su ga Davidovi}, Jovanovi} Piòn, Stanojevi}, vode}i politi~ari priznaju Hrvate kao ravnopravne Ma~ek i Adam Pribi}evi}) i formiran je Blok narodnog partnere.158 U pozdravnom govoru na ve~eri u Farka- sporazuma. U tekstu sporazuma kritikovani su i Ustav {i}u Ma~ek je rekao da je uveren da }e Hrvati i Srbi iz 1921. i onaj iz 1931. godine, zahtevano je ukidanje na}i na~ina da prevazi|u razlike. “Kada to bude onda ovog poslednjeg i povratak demokratiji: }e se na{im sinovima i unu- 154) AJ 37/10/60, “Sporazum”, Zagreb– cima ~initi ~udne na{e pre- –Beograd, 8. oktobar 1937. 155) BAR DKP, kutija 2, Cvetkovi} knezu Na{e stranke svesne da zastupaju i srpski narod i pirke i na{e razmirice. Sve- Pavlu, Beograd, 20. septembar 1937. hrvatski narod, stoje na stanovi{tu da je nastao stan sam da }emo uspeti i 156) I Zagreb i Beograd navedeni su kao krajnji ~as, da se jednom za uvek prekine sa svima da }e nas se na{i potomci mesta u kojima je sporazum potpisan. 157) Stojkov, “O stvaranju Bloka narod- nedemokratskim sistemima i reìmima; i da se bar u istoriji setiti kao ljudi nog sporazuma”, 296–297; Ma~ek, In the omogu}i i Hrvatima i Srbima i Slovencima da spo- koji su njima dobro èleli. U Struggle for Freedom, 180–181. Ma~ekova tvrdnja da je Farka{i} odabran zato {to su 151) BAR DKP, kutija 2, Koro{ec knezu Pa- razumno organizuju svoju to ime Bog vas ìvio!”159 srpski politi~ari odbili da do|u u Zagreb vlu, Beograd, 29. septembar 1937; HIA, 153 dràvnu zajednicu. Da li je Ma~ek bi siguran nije uverljiva jer su oni celog tog leta po- Zbirka Dragi{e Cvetkovi}a, fascikla kneza se}ivali glavni grad Hrvatske. Sporazum iz Pavla, Stojadinovi} knezu Pavlu, 30. sep- u to da je prevazilaènje oktobra 1937. godine istori~ari ponekad tembar 1937. Opozicija je zahtevala ras- razlika izme|u Srba i Hrva- nazivaju “Sporazum iz Farka{i}a” iako je 152) BAR DKP, kutija 2, Koro{ec knezu Pa- pisivanje izbora za Ustavo- ta mogu}no i zato {to je, s dokument potpisan pre sastanka u tom vlu, Beograd, 29. septembar 1937. selu. 153) AJ 37/10/60, “Sporazum”, Za- tvornu skup{tinu koja }e druge strane, pove}ao {anse 158) Stojkov, “O stvaranju Bloka narod- greb–Beograd, 8. oktobar 1937. Opis do- pripremiti ustav prihvatljiv za sporazum s vladom s ko- nog sporazuma”, 297. ga|aja iz ugla jednog od u~esnika vidi u 159) AJ 37/10/60, “Re~ g. dr. Ma~eka na Lazar Markovi}, “The Yugoslav Constituti- ve~eri u Farka{i}u”, Zagreb, 23. oktobar onal Problem”, Slavonic Review, sv. 16, br. 1937. 47, januar 1938, 356–369. 198 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 199

jom je nastavio da odràva kontakte? Mesec dana na- Poseta je bila veoma uspe{na. Ma~ek i drugi ~lano- kon postizanja sporazuma Pe{elj je preneo Stojadino- vi zagreba~ke delegacije – Ko{uti} i [utej iz Hrvatske vi}u da }e vo|stvo njegove stranke malo sa~ekati da selja~ke stranke i Vilder, Budisavljevi} i Kosanovi} iz oktobarski sporazum bude zaboravljen, a onda }e na- Samostalne demokratske stranke – odu{evljeno su postaviti pregovore s krunom i vladom jer je to jedina zdravljani du` celog puta do Beograda.164 U prestoni- ozbiljna i realna opcija.160 U januaru 1938. godine ci su desetine hiljada ljudi iz svih krajeva Srbije sve- Pernar je rekao Cvetkovi}u da je Blok narodnog spo- ~ano do~ekale hrvatskog vo|u.165 U tome su i ovoga razuma potpuno propao i da Ma~ek èli da se sretne s puta u~estvovali komunisti, a Milovan \ilas je do~ek knezom Pavlom kako bi razgovarali o re{enju hrvat- opisao kao jedan od najveli~anstvenijih prizora ma- skog pitanja. Cvetkovi} je primetio izvesnu “nervozu” sovnosti i masovnog odu{evljenja.166 me|u vode}im ~lanovima najve}e hrvatske stranke, iz Zagreba~ku delegaciju do~ekala su vo|stva triju ~ega je ponovo zaklju~io da je trenutak povoljan za stranaka Udruène opozicije na ~elu s Davidovi}em, pregovore.161 Stanojevi}em i Jovanovi}em Piònom, a njima su se pridruìle i delegacije raznih udruènja, me|u kojima Ma~ek u Beogradu i veterani Solunskog fronta.167 Gosti su zatim odvede- Me|utim, Blok narodnog sporazuma nije propao. Na- ni u privatan stan u Svetosavskoj ulici odakle su se kon nekoliko mirnih meseci srpsko-hrvatska opozicija Ma~ek i druge opozicione vo|e obratili masi s balko- je u leto 1938. godine ponovo oìvela kad je Ma~ek na. Ma~ek je bio dirnut i ohrabren do~ekom: posetio Beograd. On je 14. avgusta stigao u prestonicu gde su ga do~ekale desetine hiljada odu{evljenih Prijem na koji sam nai{ao prevazilazio je sva o~e- Srba. U skladu s dogovorom iz Farka{i}a, Udruèna kivanja. Beogradska stanica bila je zakr~ena ljudi- opozicija je Ma~ekovu posetu prikazala kao kona~ni ma, a du` ulica koje su vodile do namenjenog mi dokaz da su Hrvati za Jugoslaviju i saradnju sa Srbi- stana okupila se masa od preko 100.000 ljudi da 160) HIA, Zbirka Dragi{e Cvetkovi}a, Ma- ma.162 Ova poseta trebalo je bi me pozdravila. Okruèn srpskim politi~kim vo- ~ekova fascikla, Stojadinovi} knezu Pavlu, da bude kruna sporazuma iz |ama, iza{ao sam nekoliko puta na balkon ku}e u Beograd, 11. novembar 1937. 161) BAR DKP, kutija 2, Cvetkovi} knezu oktobra 1937. godine. Srp- kojoj sam bio sme{ten i obratio se mno{tvu koje Pavlu, Zagreb, 30. januar 1937. ska opozicija je pozvala nase talasalo ispod mene. Ostao sam u Beogradu dva 162) AJ 37/10/60, “Obave{tenje prijatelji- rod da do|e na beogradsku dana i ku}i se vratio 164) Trijumf misli narodnog sporazuma. ma”, pamflet, Beograd, negde u avgustu Put Dra Ma~eka u Beograd, Zagreb, 1938, 9. 1938. èlezni~ku stanicu i pozdra- pun optimizma. Vero- 165) Opozicija je tvrdila de se vi{e od 163) AJ 37/10/60, “@iveo narodni spora- vi “bra}u Hrvate”, jedinstvo vao sam da je Srbija 100.000 ljudi okupilo da pozdravi zagre- zum! @ivela sloga Srba i Hrvata! @ivela slo- ba~ku delegaciju. Ma~ek, In the Struggle boda!”, pamflet, Beograd, 12. avgust 1938. Srba i Hrvata i “narodni zrela, iako mo`da ne sa- for Freedom, 182. Sli~ni leci deljeni su {irom Srbije, a ne sa- sporazum”.163 svim, za pravedan spo- 166) \ilas, Memoir of a Revolutionary, mo u Beogradu. Vidi, na primer, AJ 307. 37/10/60, “[umadinci”, pamflet, Kraguje- 167) Trijumf misli narodnog sporazuma, 10. vac, avgust 1938. 200 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 201

razum s Hrvatima, bar {to se ti~e potpunog ukida- zum! @ivio!) Srpski narode, na vama je, kada se nja diktature.168 vratite svojim ku}ama, da pozdravite naro~ito srpsku selja~ku bra}u od strane nas Hrvata (Dugotraj- U svom obra}anju masi Ma~ek je rekao da je do{ao u no i gromko odobravanje: @ivio! @ivjeli Hrvati!) i Beograd da bi nastavio posao koji je deset meseci rada im reknete: da je samo u sporazumu zalog bolje nije zapo~et u Zagrebu. On je àlio {to je deset godina budu}nosti i naroda hrvatskog i naroda srpskog protra}eno u razmiricama. “Mi Hrvati podnijeli smo (Odu{evljeno odobravanje).171 mnogo `rtava u krvi i imetku, a vi Srbi izgubili ste svoju slobodu”, rekao je Ma~ek okupljenim ljudima Bilo bi lako zaklju~iti da je Ma~ek govorio kao po- koji su te re~i propratili “gromkim odobravanjem”.169 liti~ar kome se ukazala zgodna prilika da u~vrsti po- Na kraju govora Ma~ek je izrazio uverenje da }e “slo- dr{ku koju je o~igledno uìvao me|u Srbima, ali bi ta- àn narod hrvatski i srpski... uredit... svoju budu}nost kav zaklju~ak bio suvi{e upro{}en. Ne moè se re}i ni na sre}u i zadovoljstvo i naroda hrvatskog i naroda da je naprosto bio ponesen toplim prijemom i da ga je srpskog”. To je do~ekano uzvicima “tako je”, “ìveo” i sve to savladalo. Na sastanku delegacija svih pet stra- “ìveo sporazum”.170 Nakon govora Ma~ek je u{ao u naka odrànom iza zatvorenih vrata u ku}i Jovana Jo- ku}u, a zatim opet iza{ao i odrào jo{ jedna govor u vanovi}a Piòna hrvatski politi~ar je ponovio svoje kojem je izrazio àljenje {to Stojadinovi} nije li~no tu uverenje da je srpsko-hrvatski sporazum jedino re{e- da vidi u kolikoj meri javnost podràva hrvatsko-srp- nje za probleme s kojima se zemlja suo~ava.172 On je ski sporazum. Ma~ek je okupljenoj masi rekao: istakao da je na~in na koji je zagreba~ka delegacija do~ekana siguran znak da mnogi Srbi podràvaju po- Kad su prvaci naroda srpskog s nama Hrvatima litiku sporazuma formulisanu u oktobru 1937. godi- prije deset mjeseci stvorili prve konture sporazuma ne.173 “Dugo je trebalo dok je do toga do{lo. Eto ve} (Burno klicanje: @ivio sporazum! @ivio!) tada je dvadeset godina {to ìvimo zajedno, i znate svi, da je vlada u~inila sve, da prikaè, kao da srpski narod tih dvadeset godina u glavnom bilo ispunjeno raznim 168) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, toga sporazuma ne }e! (Ur- trzavicama, pa i te{kom borbom izme|u hrvatskog i 182. Vo|a HSS-a bio je donekle neiskren. nebesni uzvici: Ho}e! Ho}e!) srpskog stanovni{tva u pogledu na †zajedni~ku‡ drà- Kao {to je ve} pomenuto, srpski opozicioni politi~ari bili su zainteresovani pre sve- Ovo {to vidimo ovdje danas vu... ali velim, da je do{lo vrijeme, da se tome u~ini ga za ukidanje diktature, a Ma~ekov glav- u Beogradu, to je dokaz, ako kraj...” Slede}i izvod iz Ma~ekovog govora saèto ilu- ni cilj bilo je uspostavljanje autonomije ne drugo, da oni, koji su do- struje njegovo vi|enje hrvatskog pitanja: Hrvatske, makar i pod diktaturom, {to se u avgustu 1939. godine zaista i desilo. {li ovamo, da ti sporazum 171) Ibid., 12. (Kurziv originalan.) 169) Trijumf misli narodnog sporazuma, 11. ho}e! (Burno odobravanje i Narod hrvatski i narod 172) Ibid., 13–14. Pre nego {to je pozvao 170) Ibid. U istoj re~enici Ma~ek je pome- Ma~eka da otvori sastanak Jovanovi} Pi- nuo “sloàn narod hrvatski i srpski” (u jed- uzvici: Tako je! @ivio spora- srpski razvijao se kroz òn mu je rekao: “Molim predsjednika dra nini) i istovremeno je govorio o “narodu Ma~eka da smatra, da je do{ao u svoju ku- hrvatskom i narodu srpskom”. }u, u svoju Hrvatsku.” 173) Ibid., 14. (Kurziv D. \.) 202 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 203

hiljadu godina svaki posebno, svaki sa svojom po- samo privremena, ali se 1931. godine sve promenilo sebnom narodnom svije{}u i sa svojom posebnom kad je kralj nametnuo novi Ustav. dràvnopravnom svije{}u. Srbima je uspjelo osloboditi se od turskoga gospodstva i stvoriti u po- Glavni zahtjev Hrvata s kojim se slaù i predstav- ~etku malu dràvicu, pa je ja~ati i ~initi sve neo- nici naroda srpskog, jest pravo naroda po kojem visnijom i pomalo pove}avati. Mi Hrvati bili smo samo narod sam sebi moè ustav da donese (Bur- u sklopu biv{e Austro-Ugarske monarhije, ali u no klicanje: Tako je!). I najva`nija ta~ka na{eg tom sklopu sa~uvali smo sve atribute hrvatske dr- sporazuma je ta, da se ovaj oktroirani ustav pro- àvnosti (Poklici: Tako je!) Druga je stvar {to nam glasi za nevaè}i i da se {to prije raspi{u slobodni toga nisu po{tivali, ali zato smo se od Austro- izbori za konstituantu. U raspoloènju, koje danas Ugarske i otrgnuli (Burni pljesak i klicanje: Tako vidim u srpskom narodu, vjerujem da }e rad u je!) Gledajte bra}o, mi smo se od Austro-Ugarske konstituanti biti tako brzo i glatko obavljen kako otrgnuli i ulazimo u novi sklop, u novu dràvnu to nije bilo nigdje na svijetu, jer smo jedni i dru- zajednicu. I kad smo to mijenjali, onda je jasno, gi platili dosta za to svoje iskustvo (Odu{evljeno da svoj poloàj nismo mijenjali da imamo manje odobravanje).175 prava i slobode, nego zato da imamo vi{e (Tako je!) I sad namjesto da se gleda na}i na~in, da bu- Na kraju dvodnevnog sastanka u Beogradu opozicio- du zadovoljene te`nje i naroda hrvatskog i naro- ne vo|e su objavile rezoluciju u kojoj je pozdravljen da srpskog u granicama zajedni~ke dràve, posta- sporazum iz 1937. godine kao “istorijsko delo, koje vilo se to, da dràvu brani zakon za za{titu drà- stvara novo doba u odnosima izme|u Srba i Hrva- ve. Da je brani najprije od pojedinaca komunista, ta”.176 U rezoluciji je tako|e re~eno da reìm nije istin- onda od pojedinaca Hrvata, onda i od cijelog hr- ski odan onome {to ~ini temelj jugoslovenske dràve vatskog naroda, pa eto na koncu i od cijelog na- – “slobodi, demokratiji i socijalnoj pravdi, i to na roda srpskog (Burno i dugotrajno klicanje: Tako osnovu prava narodnog samoodre|enja”. Pored toga je!).174 upozoreno je i na opasnost koja preti spolja: “Jedino

174) Ibid., 14–15. Ovo se nadovezivalo na u narodnom reìmu i jedino u slo`nom zalaganju i Sr- Radi}eve stavove o posebnom istorijskom Ma~ek je objasnio i drànje ba i Hrvata dràva moè na}i i moralnu i politi~ku i razvoju Srba i Hrvata i na ~injenicu da su svoje stranke tokom 30-ih vojnu snagu, dovoljno da odoli isku{enjima koja oda- Hrvati videli sebe kao narod s “tisu}- 177 ljetnom” istorijom dràvnosti. Iako je pod godina. On je rekao da je svuda navaljuju.” ma|arskom i kasnije austrijskom vladavi- diktatura mogla biti toleri- Iako je bilo i suprotnih nagove{taja, pokazalo se da nom Hrvatska simboli~no sa~uvala neke elemente dràvnost (npr. sabor), Ma~ek sana dok je bila “otvorena” ~lanstvo Hrvatske selja~ke 175) Ibid., 15. nije bio u pravu kad je tvrdio da su nakon jer su svi verovali da }e biti stranke podràva Ma~ekovu 176) “Historijska rezolucija” †Beograd, 15. gubitka nezavisnosti 1102. godine sa~uva- avgust 1938‡, navedeno u ibid., 18–20, 18. ni svi atributi hrvatske dràvnosti. Vlasti su zaplenile ceo dnevni tira` novina koje su objavile tekst rezolucije. 177) Ibid., 20. 204 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Srpsko-hrvatska opozicija 205

posetu Beogradu.178 Neposredno nakon posete Filip ma ve}i broj glasova. “Samo ~etiri meseca kasnije moj Markoti}, ~lan Ma~ekove stranke, poru~io je na veli- optimizam razvejali su isti oni gra|ani Beograda”, se- kom skupu u Slavonskom Brodu da je ta poseta bila }ao se.183 Pokazalo se da su doga|aji koji su se desili u ogroman uspeh, da je Ma~eka pozdravilo “150.000 leto 1938. godine i{li naruku re{enju hrvatskog pitanja. ljudi”, me|u kojima i “27.000 seljaka iz [umadije”.179 Ma~ek je, me|utim, verovao da Hrvatska moè ostva- Po{to je objasnio da se rezolucija opozicije zalaè za riti autonomiju samo sa Srbima koji su na vlasti. S nje- federaciju, iako ne eksplicitno, Markoti} je uveravao govog stanovi{ta, nesposobnost opozicije da dobije iz- prisutne da nisu ta~ne glasine – koje su verovatno {i- bore obeleìla je po~etak kraja Bloka narodnog spora- rile usta{e – da je Ma~ek izdao hrvatski narod, a nije zuma, mada je mogu}no i da su izborni rezultati pruì- ta~no zato {to i srpski i hrvatski narod èle da se dr- li Ma~eku izgovor da kona~no napusti srpske opozici- àva organizuje u skladu s najboljim interesima same one partnere. Vode}em hrvatskom politi~aru verovatno dràve i u skladu s narodnom voljom. Markoti} je izne bi smetalo da je Udruèna opozicija formirala vladu javio da ne}e pro}i mnogo vremena pre nego {to Sto- sa Selja~ko-demokratskom koalicijom i Jugosloven- jadinovi} podnese ostavku, a zatim je istakao da je skom radikalnom zajednicom. Me|utim, doga|aji }e Ma~ek jedina osoba koja moè spasti Jugoslaviju.180 pokazati da pribliàvanje izme|u srpske opozicije s 178) Vode}i ~lanovi HSS-a verovatno su Nekoliko meseci kasnije jedne strane i vlade (u kojoj su prevlast imali Srbi) i èleli da umire kneza Pavla kad su rekli Ma~ek je tokom izborne krune s druge strane nije bilo mogu}no posti}i. îm je Cvetkovi}u da se Ma~ek odlu~io da ode u Beograd a da se nije konsultovao s drugim kampanje objavio pismo ko- vlada stavila do znanja da je voljna da u~ini ustupke vode}im pripadnicima svoje stranke. BAR je je po~injalo re~ima “Dra- koje je Ma~ek èleo, nije bilo vi{e velike dileme ~iju }e DKP, kutija 2, Cvetkovi} knezu Pavlu, Za- ga bra}o Srbi”; u njemu je stranu hrvatski vo|a izabrati. greb, 6. avgust 1938. 179) BAR DKP, kutija 13, “Izve{taj prisut- istakao da nikad ne}e zabo- nog policijskog ~inovnika zboru koji je u raviti posetu Beogradu u av- · Slav. Brodu odrào u ~etvrtak 18. o. m. †avgusta‡ Dr. Filip Markoti}, kome je pri- gustu 1938. godine, kad je sustvovalo oko 1500 ljudi”. osetio duh juna~ke [umadi- U periodu izme|u 1937. i 1938. godine mogu}nost da 180) Ibid. Izve{taj je napisao policijski slu- je.181 On se u avgustu 1938. opozicione stranke formiraju novu vladu ~inila se da- `benik; sva javna okupljanja koja je organizovala opozicija morala su dobiti odo- godine uverio da srpski na- lekom. Iako Ma~ek nije izgubio sve nade u sporazum brenje policije i njima je obavezno prisu- rod odobrava put ka potpu- s reìmom, neuspeli razgovori s knezom Pavlom nave- stvovao neki predstavnik vlasti ovla{}en nom nacionalnom sporazu- li su ga da pobolj{a odnose sa srpskim strankama. To da prekine skup ako proceni da se na njemu iznose stavovi protiv dràvnog jedin- mu u zajedni~koj ku}i.182 je oja~alo njegov poloàj i u o~ima kneza namesnika, stva i dinastije. Ovaj skup je odràn u U decembru 1938. godine jedine osobe koja je, po Ma~ekovom mi{ljenju, mogla istom gradu u kojem su 1935. godine izbili èstoki sukobi izme|u Ma~ekovih prista- Ma~ek se razo~arao {to opo- dodeliti Hrvatskoj autonomiju. [to se kneza Pavla ti- lica i àndarmerije. zicija nije dobila na izbori- ~e, Cvetkovi}eva sve ~e{}a putovanja u Zagreb u svoj- 181) AJ 37/10/60, Vladko Ma~ek, “Draga bra}o Srbi”, pamflet, Zagreb, 2. decembar 183) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, 1938. 182. 182) Ibid. 206 Dejan \oki} 207 stvu de facto izaslanika krune signalizirala su da do- 5. govor nije kona~no propao, kao i da Stojadinovi} po- SPORAZUM IZ 1939. GODINE ~inje postepeno da gubi uticaj. Iz dana{nje perspektive gledano, to je nagovestilo i ono {to }e se desiti 1939. godine, kad su ova trojica (knez Pavle, Ma~ek i Cvetkovi}) kona~no postigla sporazum o autonomiji Ima jo{ i mnogih drugih pitanja. Ima i pitanje hrvatsko. Hrvatske. Mi smo bili ti, koji smo omogu}ili slobodnu izmenu mi- Kad se u avgustu 1938. godine Ma~ek zaputio u Be- sli i po tome pitanju. Posle izbora mi }emo biti prvi, da ograd, verovatno se setio da je osam i po godina pre potraìmo re{enje i za njega. Mi èlimo bratski spora- toga seo u isti taj voz, ali kao politi~ki zatvorenik ko- zum, ali ba{ zato {to ga ozbiljno i iskreno èlimo i {to ga su prevozili u beogradski zatvor. U godinama izme- hocemo da ga u delo sprovedemo, mi znamo i granicu, |u ta dva doga|aja on je politi~ki preìveo – iako ni koju pri tome ne smemo da prekora~imo. Hocemo li fizi~ko preìvljavanje nije bilo mali podvig ako se se- sporazum? Uveren da govorim u ime cele na{e stranke, timo sudbine njegovog prethodnika Radi}a i samog ja u ovome momentu sve~ano izjavljujem: ho}emo! Ali kralja Aleksandra – i iznikao u donekle kolebljivog ve} u samoj toj re~i “sporazum” sadràna je i ideja, da mi vo|u udruène srpsko-hrvatske opozicije. Godine taj sporazum ne bismo mogli zaklju~iti po svaku cenu! 1930. pozdravljen je pro{vercovanom tortom koju su 1 mu poslali Dragoljub i Dana Jovanovi}. Godine 1938. Predsednik vlade Milan Stojadinovi}, 1938. odu{evljeno su ga pozdravili svi vode}i politi~ari srp- Po{to su izvesni krajevi na{e domovine, u pro{losti, kul- ske opozicije, me|u kojima i Jovanovi}, i desetine hi- turno i geografski, bili odvojeni i kao takvi razvijali svo- ljada obi~nih Srba. Po povratku u Zagreb Ma~ek je triju nacionalnu individualnost, pa i danas, posle 20 godi- jumfalno izjavio: “Srpski narod se postavio na stranu na zajedni~kog ìvota, manifestuju ovaj svoj ose}aj, on- na{e po{tene i pravedne misli... Budimo uvjereni da je da moramo sa ovim da ra~unamo i da u granicama Ju- to po~etak konca tiranije...”184 Me|utim, naredni do- goslavije traìmo re{enje ovih pogleda, koji bi omogu}i- ga|aji }e pokazati da je to zapravo bio po~etak kraja li normalan zajedni~ki ìvot. Prema tome u istraìvanju srpsko-hrvatske opozicije. ovog re{enja, Hrvatima se mora dati puna i lojalna jednakost u granicama ove dràvne zajednice, koju oni, ni jednim politi~kim aktom, nisu osporavali. Predsednik vlade Dragi{a Cvetkovi}, 1939.2 1) AJ 37/2/9 (Zbirka Milana Stojadinovi}a), Predizborni govor Milana Stojadinovi}a u Beogradu, 16. oktobar 1938. Vidi i AJ 37/10/59, “Vlada Dra. Stojadinovi}a i Hrvatsko pitanje”, nepoznati autor, negde u oktobru–decembru 1938. 184) Trijumf misli narodnog sporazuma, 2) Dragi{a Cvetkovi}, “Srpsko-hrvatsko pitanje i putevi Sporazuma”, Dokumenti o Ju- 22. goslaviji, Pariz, 1952, tom. 3, 20. Citat iz Cvetkovi}evog ekspozea u Narodnoj skup- {tini 10. marta 1939. godine. 208 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 209

Uredba o Banovini Hrvatskoj, taj zna~ajni ustavnoprav- sve vi{e osporavali ne samo Hrvati nego i Srbi koji su s ni akt, poloìo je temelje slobodne Hrvatske i omogu}io njima sara|ivali u opoziciji. Tokom 30-ih godina odvi- hrvatskom narodu, da u o~uvanju i razvijanju svoje na- jalo se politi~ko nadmetanje izme|u centralista i anti- rodne individualnosti dobije zasluèno i pravo mjesto u centralista i izme|u pobornika integralnog jugoslo- zajedni~koj Jugoslaviji. Nakon mnogih nesporazuma i venstva i zastupnika onoga {to bi se moglo nazvati borba kona~no je na|ena osnova, koja }e uskladiti inte- “sporazumnim” jugoslovenstvom. Stojadinovi}ev ug- rese na{e uè domovine Hrvatske s na{om dràvom Ju- lavnom uspe{an ekonomski program (“blagostanje goslavijom, tako da }e razvijena i zadovoljna Hrvatska unutra”) bio je vaàn element u relativno dugom peri- biti zalog mo}noj Jugoslaviji kao i obrnuto. Time se po- odu (dugom, naravno, po jugoslovenskim me|uratnim vezuju bra}a Srbi, Hrvati i Slovenci u zajedni~koj, svima standardima) od tri i po godine koliko je bio na ~elu jednako dragoj Jugoslaviji, a pod vladom narodne dina- vlade.5 Me|utim, jugoslovenska privreda, kao i najve}i stije Kara|or|evi}a – na pravi bratski zajedni~ki ìvot i deo evropske ekonomije uop{te, trpela je posledice rad kao i zajedni~ku obranu prema vani... politika hrvat- svetske krize. Predsednik vlade se ponosio svojom skoga naroda †je‡ u narodnom sporazumu Hrvata i Srba spoljnom politikom koja se zasnivala na neutralnosti na{la jedino ispravan, jedino realan i jedino mogu} put. iako se Jugoslavija za vreme njegovog mandata sve vi- Ban Hrvatske Ivan [uba{i}, 1940.3 {e pribliàvala nacisti~koj Nema~koj i fa{isti~koj Italiji, i to ne samo ekonomski. Neutralnost je, po Stojadino- vi}evom mi{ljenju, bila jedini na~in da se izbegne sud- Dan pre izbora 11. decembra 1938. godine predsednik bina êhoslova~ke.6 Me|utim, postajalo je sve o~igled- vlade Milan Stojadinovi} govorio je na skupu beo- nije da }e biti veoma te{ko, ako ne i nemogu}no, da Ju- gradskih industrijalaca. On je objasnio da je program goslavija ostane neutralna u Evropi koja je bila o{tro njegove vlade kratak i jednostavan: “Jedan Kralj, je- podeljena na tri ideolo{ka bloka. Otuda se smatralo da dan narod, jedna dràva, blagostanje unutra, mir na je unutra{nja stabilnost od su{tinske va`nosti u vreme- granicama.”4 Ova parola veoma je upe~atljivo saèla nu me|unarodne krize. I vlada i opozicija, kao i knez unutra{nju i spoljnu politiku vlade, ali je ukazala i na namesnik, nadali su se da }e 5) Saèt prikaz Stojadinovi}evog ekonom- tri glavna problema s kojima se ona suo~avala: prvi izbori biti prvi korak ka po- skog programa vidi u John R. Lampe, Yugoslavia as History: Twice There was a problem su ~inila dva aspekta ustavnog pitanja – su- stizanju stabilnosti. Naredni Country, Cambridge, 2. izdanje, 2000, protstavljanje opozicije integralnom jugoslovenstvu i doga|aji pokazali su da su 181–184. Vidi i Lazar Peji}, “Ekonomske nastavku diktature; drugi problem je bila ekonomska bili u pravu, mada je bilo ideje dr. Milana Stojadinovi}a i balkanski privredni problemi”, Balkanika, 7, 1976, kriza; a tre}i svetska kriza u me|unarodnim odnosima. malo onih koji su mogli 241–268. Po Ustavu, Jugoslavija je bila nacionalna dràva, ali predvideti obim i brzinu 6) I, kona~no, sudbina same Jugoslavije, kako je Stojadinovi} kasnije tvrdio u svo- 3) Godi{njak Banske vlasti Banovine Hr- su postoje}e stanje stvari promena. jim memoarima, ~iji naslov – Ni rat, ni pakt vatske, Zagreb, 1940, xi. (Kurziv origina- – jasno pokazuje autorovo stanovi{te. Mi- lan.) lan Stojadinovi}, Ni rat, ni pakt: Jugoslavi- 4) Pravda, 11. decembar 1938. ja izme|u dva rata, Buenos Ajres, 1963. 210 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 211

Izbori u decembru 1938. godine da~ne odnose s Berlinom i Rimom, njegov diskurs na Naravno, Stojadinovi}evo izborno obe}anje zvu~alo je unutra{njem planu u mesecima pred decembarske iz- neprijatno sli~no ozlogla{enom nacisti~kom sloganu.7 bore i njegov kona~ni pad u februaru 1939. godine Pre izbora, Odeljenje za me|unarodnu propagandu treba posmatrati pre svega u kontekstu politi~ke deba- vladine stranke objavilo je pamflet ~iji je naslov pona- te o budu}nosti Jugoslavije koja se vodila u samoj ze- vljao taj moto.8 Pamflet je sadrào izbor iz govora mlji. predsednika vlade i fotografije iz izborne kampanje; na Iz govora koje su Stojadinovi} i drugi ministri odrà- nekim od tih fotografija videli su se uniformisani li tokom izborne kampanje jasno se vidi da je pitanje omladinci pa i neke pristalice Jugoslovenske radikalne unutra{njeg ure|enja Jugoslavije bilo klju~no. Uo~i iz- zajednice kako izvode fa{isti~ki pozdrav.9 Iako su isto- bora Stojadinovi} je upozorio da }e, ako opozicija po- ri~ari isticali Stojadinovi}evo flertovanje s ekstrem- bedi, novi ustav biti federalan jer Ma~ek smatra da Sr- nom desnicom,10 slogan predsednika vlade moramo bi i Hrvati nisu jedan narod. Otuda je, po Stojadinovi- sagledati u {irem kontekstu Evrope izme|u dva rata i u }evom mi{ljenju, federacija ~inila sr` Ma~ekovog pro- 11 kontekstu jugoslovenske politike krajem 30-ih godina, grama. Predsednik vlade je 11) Pravda, 11. decembar 1938. a naro~ito vladine izborne kampanje u jesen 1938. go- istakao da bira~i mogu da 12) Ibid. 13) Neki ugledni Jugosloveni koji nisu bi- dine. Vlasti i opozicija zasnivale su svoje kampanje pre glasaju ili za njegovu stran- li ~lanovi vlade tako|e su verovali da bi fe- svega na nacionalnom pitanju u Jugoslaviji. Vlada se ku ~ija unutra{nja i spoljna deralizam doveo do raspada Jugoslavije. zalagala za integralno jugoslovenstvo kralja Aleksan- politika garantuju stabilnost Manje od dve nedelje pred izbore Jovan Plamenac, nekada{nji predsednik vlade dra i centralizovanu dràvu i verovala je da se samo ta- i integritet Jugoslavije ili za Crne Gore, koji je 1918–1919. godine bio ko moè sa~uvati Jugoslavija. S druge strane, opozici- opoziciju koja nudi unutra- ogor~eni protivnik centralizma pa i samog ujedinjenja, uputio je knezu Pavlu apel da ona koalicija na ~elu s Vladkom Ma~ekom tvrdila je da {nju podelu i neizvesnost. spre~i federalizaciju jer bi ona neizbe`no jedino njihova vizija decentralizovane i, ako je mogu}- On je tvrdio da je jedna stvar izazvala propast zemlje. HIA, Zbirka Dragi- {e Cvetkovi}a, fascikla kneza Pavla, Plame- 7) “Ein Volk, ein Reich, ein Führer.” no, demokratske Jugoslavije sigurna – federacija bi zna- nac knezu Pavlu, Beograd, 29. novembar 8) Milan Stojadinovi}, Jedan kralj, jedan moè garantovati jedinstvo ~ila slabost i verovatno do- 1938. (Ironi~nom igrom sudbine, na isti taj narod, jedna dràva, Beograd, 1939. 12 dan 1943. godine u Jajcu je odràno Dru- 9) Ibid., passim. zemlje – jedinstvo koje je bi- vela do raspada zemlje. go zasedanje AVNOJ-a na kojem su udare- 10) Lampe, Yugoslavia as History, 185; lo naro~ito potrebno u vre- Kao i kralj Aleksandar pre ni temelji posleratne jugoslovenske fede- Stevan K. Pavlowitch, Yugoslavia, London, me me|unarodne krize, naj- njega, predsednik vlade je, racije.) Plamenac je1937. godine rekao ju- 1971, 95–96; Joseph Rotschild, East Cen- goslovenskom generalnom konzulu u Tr- tral Europe between the Two World Wars, ve}e od vremena rata 1914 ~ini se, poistove}ivao fede- stu da u Jugoslaviji ne treba ukidati dikta- Seattle, 1974, 257. O Stojadinovi}evoj –1918. godine. Drugim re~i- raciju s multinacionalnom turu sve dok se ne formira homogen jugo- ideologiji vidi i Dejan \oki}, “‘Leader’ or ma, iako ne treba zanemari- dràvom, {to je bilo nespoji- slovenski identitet; tek kad se to desi, mo- ‘Devil’? Milan Stojadinovi}, Prime Minister è se uvesti liberalan oblik vladavine. (BAR of Yugoslavia (1935–1939), and his Ideo- ti Stojadinovi}evu sklonost vo s integralnim jugoslo- DKP, kutija 12. Konzul @ivoti} Stojadinovi- logy”, u Rebecca Haynes (ur.), In Hitler’s 13 ka autoritarnoj politici ni sr- venstvom. Me|utim, za }u, Trst, 30. oktobar 1937.) Njegov sin Shadow: Personalities of the Right in Cen- Dòn Plamenac (John Plamenatz) postao tral and Eastern Europe, London (u {tam- je ugledni politikolog i filozof koji je pre- pi). davao na Oksfordskom univerzitetu. 212 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 213

razliku od Aleksandra koji je, po svemu sude}i, iskreno zapo~ete 1804. godine. To je bila dràva koja je ujedi- verovao u postojanje jedne jugoslovenske nacije, za nila sve Srbe, kao i njihovu dotad “neoslobo|enu bra- Stojadinovi}a se, kako je obja{njeno u prethodnom po- }u” Hrvate i Slovence. Me|utim, mada se li~no ose}ao glavlju, to ne bi moglo re}i. vi{e kao Srbin nego kao Jugosloven, Stojadinovi} je Po Stojadinovi}u, Ma~ek je smatrao da je borba za bio suvi{e pragmati~an i o{trouman politi~ar da bi se- federalizam od su{tinske va`nosti za hrvatsko pitanje. bi dozvolio da svoja privatna ose}anja iskaè na jav- Sa svoje strane, predsednik vlade je verovao da hrvat- nom skupu. Njegove re~i verovatno vi{e ukazuju na sko pitanje treba posmatrati kao deo {ireg jugosloven- na~in na koji je on video svoju publiku nego {to izra- skog nacionalnog pitanja za ~ije su se re{enje srpska àvaju njegova li~na shvatanja. Pored toga, taj govor vlada i Srbi borili bar od 1914. godine. Pre nego {to je je o~igledno bio uperen protiv opozicije, a ne protiv sa- nastavio da optuùje Udruènu opoziciju da je iz mih Hrvata. U istom tom govoru on je uporedio Ma~e- pragmati~nih razloga u{la u koaliciju s Ma~ekom, Sto- ka i Radi}a na {tetu ovog prvog. Po Stojadinovi}evom jadinovi} je rekao da se Srbi koji su se borili u Prvom mi{ljenju, Radi} je bio jugoslovenski patriota koji je svetskom ratu svakako se}aju Manifesta pokojnog priznavao dràvu, dinastiju i Ustav iz 1921. godine i kralja Aleksandra, tada srpskog princa-regenta, i Ni- koji je 1925. postigao sporazum s Pa{i}em.15 Pominja- {ke deklaracije srpske vlade iz 1914. godine, u kojima nje sporazuma iz 1925. godine trebalo je da podseti pu- je konstatovano da je srpski ratni cilj oslobo|enje i bliku da je Stojadinovi} (po vlastitom ube|enju) legi- ujedinjenje sve neoslobo|ene bra}e – Srba, Hrvata i timni Pa{i}ev naslednik i da nazna~i da posle smrti Slovenaca. Od tog vremena datira i hrvatsko pitanje. Stjepana Radi}a Hrvati nisu imali vo|u koji bi imao Upravo su ga Srbi postavili i, po{to su to u~inili, `r- sli~ne kvalitete.16 tvovali su svoje ìvote i ìvote svoje dece za slobodu Stojadinovi} je zahteve opozicije za federalizam kri- ne samo Srba nego i Hrvata.14 tikovao sluè}i se ekonomskim argumentima. On je iz- Diskurs predsednika vlade bi se na osnovu ovog izrazio svoje uverenje da }e jugoslovenski industrijalci, voda mogao protuma~iti kao vi{e nacionalisti~ki nego poslovni ljudi i trgovci glasati za vladu jer opozicija 14) Pravda, 11. decembar 1938. Manifest jugoslovenski orijentisan, ali nudi krajnje neizvesnu ekonomsku budu}nost po{to na koji se pozvao Stojadinovi} objavio je to bi bilo suvi{e upro{}eno federalizam moè dovesti do cepkanja umesto do uspo- princ-regent Aleksandar 29. jula 1914. godine, dan nakon {to je Austrougarska ob- ako ne i neta~no. Ve}ina Sr- stavljanja jednog, op{teg jugoslovenskog trì{ta. Sto- javila rat Srbiji. Me|utim, u njemu je Alek- ba nije videla veliku razliku jadinovi} je tvrdio da bi federalne jedinice strahovito sandar pozvao Srbe da brane “otad`binu i izme|u jugoslovenstva i srp- opteretile dràvu u administrativnom pogledu, {to bi je srpsko pleme” i nigde nije pomenuo Hrva- te, Slovence i druge Jugoslovene. Vidi stva. Jugoslavija je za njih oslabilo ne samo politi~ki 15) Pravda, 11. decembar 1938. “Manifest regenta Aleksandra”, Ni{, 29. jul bila samo poslednja faza nego i ekonomski, a vero- 16) Iako je Stojadinovi} kasnije pisao kriti~ki o Radi}evom neobuzdanom tempe- (16. jul po starom kalendaru) 1914, Doku- borbe za oslobo|enje Srba vatno bi izazvalo i njenu menti o postanku Kraljevine Srba, Hrvata i ramentu i “vulgarnom na~inu izraàva- Slovenaca, 1914–1919 (priredio Ferdo [i- nja”, kao i o toboè lo{im manirima i neu- {i}), Zagreb, 1920, 2–3. glednoj pojavi (sli~ne zamerke su knez Pavale i on imali i na ra~un Ma~eka). Sto- jadinovi}, Ni rat, ni pakt, 219–220, 244. 214 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 215

propast.17 I zaista, vlada je zasnivala svoju kampanju ke domovine Kraljevine Jugoslavije. Ove re~i bile su delimi~no na tvrdnji da su ljudi s Ma~ekove liste ne- propra}ene uzvicima: “@ivela Jugoslavija!”; “@iveo sposobni za vo|enje dràve i da deluju protiv njenog doktor Koro{ec!”; “@iveo JRZ!”.20 jedinstva. List koji je bio organ vladine stranke za Sav- Me|utim, u Sloveniji je Koro{ec govorio o stvarima sku banovinu oti{ao je previ{e daleko kad je ozna~io koje su bile va`ne Slovencima. Na sastanku Dravskog Ma~eka kao “neprijatelja Jugoslavije broj jedan”, ali je ogranka vladine stranke (sastavljenog uglavnom od cela Stojadinovi}eva kampanja manje-vi{e optuìvala ~lanova nekada{nje Slovenske ljudske stranke) Koro- opoziciju da kuje zaveru ~iji je cilj uni{tenje zemlje.18 {ec je odgovarao na optu`be kriti~ara koji su tvrdili Vlasti su izgleda verovale da srpska opozicija planira da on i vlada rade protiv slovena~kih interesa. Koro- da podstakne pobune sli~ne onima iz vremena Konkor- {ec je odbacio ove optu`be i dodao da svaki Hrvat, datske krize te da tokom jeseni silom smeni vladu.19 Slovenac i Srbin zna da on voli svoju zemlju Jugosla- înjenica da je publika ~esto odre|ivala sadrìnu viju kao i svoju Sloveniju. Po{to je naveo da je osni- govora koje su dràli jugoslovenski politi~ari nije se vanje slovena~kog univerziteta, srednjih {kola i Slo- ogledala samo u Stojadinovi}evoj retorici. U govoru vena~ke akademije nauke i umetnosti samo jedno od na provladinom skupu odrànom 7. novembra 1938. velikih postignu}a Slovenije u Jugoslaviji, Koro{ec je godine u Para}inu ministar unutra{njih poslova Koro- rekao da se ni to ni mnoge druge stvari ne bi mogle {ec je istakao da Jugoslovenska radikalna zajednica ostvariti da on i njegovi sledbenici nisu bili odani zastupa jugoslovensko jedinstvo, ali i po{tuje poseb- Sloveniji.21 nost srpske tradicije. Niko ne moè traìti da se Srbi Sli~no tome, Stojadinovi} je na po~etku svog govo- odreknu srpstva. Srpski je njihov jezik, srpska je nji- ra na provladinom skupu odrànom 8. decembra u 17) Pravda, 11. decembar 1938. Od druge hova crkva, njihova velika Ljubljani opisao Sloveniju kao ukras i stub dràve, ze- polovine 60-ih godina nadalje iscepkano pro{lost, slavna istorija, mlju lepote, kulture i ve~no ìve nacionalne †jugoslo- trì{te zaista je predstavljalo veliki pro- 22 blem za jugoslovenske politi~are i, posma- srpsko je jedinstveno juna- venske‡ misli. Predsednik vlade je bio jednako “pri- trano iz dana{nje perspektive, moè se re- {tvo njihove nekada{nje lagodljiv” i kad je na predizbornoj turneji posetio Bo- }i da je doprinelo raspadu zemlju. Vidi vojske, srpski su njihovi snu. Po{to je istakao da je Spaho jedini legitimni vo- John Lampe, “The Two Yugoslavias as Eco- nomic Unions: Promise and Problems”, u obi~aji i tradicija. Ali pre |a bosanskih Muslimana, on je okupljenoj masi u Bi- Dejan \oki} (ur.), Yugoslavism: Histories of svega, pre srpstva, hrvat- jeljini, gradu u isto~noj Bosni s me{ovitim srpskim i a Failed Idea, 1918–1992, London and Ma- dison, WI, 2003, 182–195. stva i slovenstva, treba ista- muslimanskim stanovni- 20) Pravda, 7. novembar 1938. 18) Obzor, 9. decembar 1938, navedeno iz }i da su svi oni dobri i lojal- {tvom, rekao da jedinstvo 21) Pravda, 1. decembar 1938. Iz Koro{~e- vog govora nije sasvim jasno ko ga je op- ~lanka “Ma~ek neprijatelj Jugoslavije broj ni Jugosloveni koji stalno pravoslavaca i muslimana, 1” objavljenog u Glasniku JRZ za Savsku tuìvao da radi protiv interesa Slovenije, Banovinu (Zagreb). U ~lanku je naro~ito doprinose i brinu o napret- za koje se Nikola Pa{i} uvek ali je to verovatno ~inila opoziciona {tam- kritikovan propust HSS-a da 1. decembra, ku i veli~ini svoje zajedni~- zalagao, izvanredno ilustru- pa. na Dan ujedinjenja Jugoslavije, u svom se- 22) Politika, 9. decembar 1938. U ovom di{tu istakne dràvnu zastavu. kontekstu indikativno je sámo pominjanje 19) BAR DKP, kutija 13, Policijski izve{taj, “Slovenije” koja, naravno, nije zvani~no bez datuma (negde u avgustu 1938). postojala u me|uratnoj Jugoslaviji. 216 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 217

je duhovno jedinstvo svih delova Bosne i Hercegovi- ujedinjenja i skoro deset godina otkako je kralj Alek- ne.23 Pa{i}ev glavni cilj bilo je re{enje “bosanskog pi- sandar uveo diktaturu jugoslovenska nacija jo{ nije tanja”, i on je to uspe{no obavio.24 Prema tome, pre- bila formirana. [tavi{e, Jugoslovenska nacionalna ostalo je da se re{i jo{ samo hrvatsko pitanje. Ali to ne stranka, prethodnica vladine stranke nazvane Jugo- zna~i da je prihvatljivo svako re{enje. Ono koje pred- slovenska radikalna zajednica, nalazila se u opoziciji. laè Ma~ek nije prihvatljivo. Neke granice se jedno- Jugoslovenski nacionalisti, koji su bili predvo|eni stavno ne mogu pre}i. “Jedan Kralj, jedan narod, jed- grupom biv{ih predsednika vlade iz prvih godina dik- na dràva, to je na{ program”, istakao je Stojadinovi} tature i u potpunosti podràvali ideologiju integralnog 23) AJ 37/2/9, Predizborni govor Milana i dodao da èli pregovore s jugoslovenstva, priklju~ili su se Ma~ekovoj listi pa je Stojadinovi}a u Bijeljini, 27. novembar Ma~ekom, ali samo u okvi- vladi bilo te{ko da tvrdi kako jedina zastupa jedinstvo 1938. Vidi i Obzor, 29. novembar 1938. Pe- deset ~etiri godine kasnije srpske parami- ru tog programa. “U tim zemlje. litarne snage, me|u kojima i pristalice Vo- granicama moè biti razgo- Suparni{tvo izme|u te dve stranke (JNS-a i JRZ-a) jislava [e{elja, predsednika Srpske radikal- vora, van toga ~eka}e g. dr. prethodilo je izbornoj kampanji. U oktobru 1936. go- ne stranke osnovane 1991. godine, prote- ra}e ili ubiti ve}inu Muslimana iz Bijeljine. Ma~ek u opoziciji i ostalih dine, na drugu godi{njicu ubistva kralja Aleksandra, Ironi~no je to {to [e{elj, kome se pred Ha- 99 godina koje je sebi ozna- àndarmerija je spre~ila jugoslovenske nacionaliste da {kim tribunalom sudi za zlo~ine protiv ~o- 25 ve~nosti i ratne zlo~ine njegovih paramili- ~io.” odrè paralelnu komemoraciju na Oplencu gde je kralj tarnih snaga u Bosni i Hercegovini, smatra Predsednik vlade je ~esto Aleksandar sahranjen i gde je vlada organizovala sop- da je njegova stranka naslednica stare Ra- iznosio sli~ne argumente, a stveni pomen.27 Dobar primer tog suparni{tva, ali i dikalne stranke. 24) Stojadinovi} je o~igledno mislio na to je naro~ito uo~ljivo u go- na~ina na koji je vlada neutralizovala politi~ke protiv- dogovor izme|u Spahe i Pa{i}a, po kojem voru koji je 16. oktobra, na nike jeste doga|aj koji se odigrao u leto 1938. godine: je ovaj prvi podrào Ustav iz 1921. godine u zamenu za o~uvanje istorijskih granica po~etku vladine izborne namesnik Stankovi}, verovatno uz Stojadinovi}evu Bosne i Hercegovine u okviru nove admi- kampanje, odrào u Beogra- pomo}, ubedio je Jovana Banjanina, jednog od vode- nistrativne podele. du.26 }ih ~lanova Jugoslovenske nacionalne stranke, da u 25) AJ 37/2/9, Predizborni govor Milana Stojadinovi}a u Bijeljini, 27. novembar To {to su vode}i ~lanovi zamenu za mese~nu nov~a- 27) BAR DKP, kutija 12, Milan A}imovi} 1938. Obzor, 29. novembar 1938 (kurziv vlade nastojali da uvere nu nadoknadu mnogo ne Milanu Anti}u, Beograd, 10. oktobar 1936. originalan). Stojadinovi}evo pominjanje javnost da vlada brine o talasa. Tome je verovatno Oplenac je brdo pored gradi}a Topole u “99 godina” bilo je odgovor na Ma~ekovu centralnoj Srbiji na kojem je Kara|or|e Pe- izjavu da je, ako bude potrebno, spreman o~uvanju posebnih tradicija doprinela i ~injenica da je trovi} smestio svoj {tab za vreme Prvog da ~eka i 100 godina na re{enje hrvatskog iako se istovremeno zalaè Banjanin ose}ao da su ga srpskog ustanka (1804–1813). Kasnije su pitanja, kako je pomenuto u prethodnom kraljevi iz dinastije Kara|or|evi}a podigli poglavlju. za jugoslovensko nacional- Jevti} i @ivkovi}, dvojica crkvu na Oplencu u kojoj su sahranjivani 26) AJ 37/2/9, Predizborni govor Milana no jedinstvo jasan je znak partijskih ~elnika, potisnula ~lanovi njihove porodice. Crkva i okolno Stojadinovi}a u Beogradu, 16. oktobar da su oni bili svesni da ni u stranu.28 Stojadinovi} je podru~je danas su istorijsko-memorijalni 1938. Tako|e AJ 37/10/59, “Vlada Dra. centar, ali i mesto koje posebno po{tuju Stojadinovi}a i Hrvatsko pitanje”, nepo- nakon dvadeset godina od poku{ao da pridobije i Ni- pristalice restauracije monarhije. znati autor, negde u oktobru–decembru 28) HIA, Zbirka Dragi{e Cvetkovi}a, fasci- 1938. kla kneza Pavla, Stojadinovi} knezu Pavlu, Beograd, 5. avgust 1938. 218 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 219

kolu Uzunovi}a, tako|e biv{eg predsednika vlade i ju- jedne bio je Ma~ek, a druge Dimitrije Ljoti}. Politi~ki goslovenskog nacionalistu, koji se navodno nije sla- posmatra~i su ocenjivali da }e Ljoti} dobro pro}i ako gao sa @ivkovi}em.29 Netrpeljivost izme|u Stojadino- osvoji 50.000 glasova neophodnih za mesto u skup{ti- vi}a i @ivkovi}a bila je ravna onoj koja je postojala iz- ni.36 Ljoti} je zavr{io s istim rezultatom kao i 1935. me|u predsednika vlade i Ma~eka, a mo`da ju je i godine – nije uspeo ni da li~no bude izabran. nadma{ivala, {to je jo{ jedan primer unutaretni~kog, Ma~ekova lista obuhvatala je sve va`ne stranke ko- politi~kog konflikta.30 je su bile opozicija vladi. Njihovo jezgro ~inile su Se- Da bi oja~ala “integralisti~ki blok”, vlada je podsti- lja~ko-demokratska koalicija i Udruèna opozicija. cala malu ali agresivnu integralisti~ku i desni~arsku Nosilac liste bio je Ma~ek i to je po svemu, osim po Jugoslovensku narodnu stranku, na ~ijem ~elu je bio imenu, bila srpsko-hrvatska koalicija.37 Njena platfor- Svetislav Ho|era, da se priklju~i njenoj listi. Ho|erine ma temeljila se na programu Bloka narodnog sporazu- pristalice bile su poznate kao “jugoslovenski naciona- ma iz 1937. godine. U duhu tog sporazuma, bira~ima listi” i “borba{i” (po listu Borba koji je bio organ su obe}ani ukidanje Ustava 36) Obzor, 9. decembar 1938. 31 37) Po Dragoljubu Jovanovi}u, opozicija 29) HIA, Zbirka Dragi{e Cvetkovi}a, fasci- stranke). Ho|era je 10. ok- iz 1931. godine i povratak je zaista bila oblikovana po ugledu na kla kneza Pavla, Stojadinovi} knezu Pavlu, tobra u{ao u vladu kao mi- demokratiji, kao i re{enje predratnu Hrvatsko-srpsku koaliciju koja Beograd, 16. oktobar 1938. 32 je posle izbora 1906. godine dominirala 30) Ovo potvr|uje i dnevnik Milana Jova- nistar bez portfelja. Stoja- hrvatskog pitanja, to jest fe- ju`noslovenskom politi~kom scenom u novi}a Stoimirovi}a, urednika provladinog dinovi} se nadao da }e sve deralizacija zemlje. Opozici- Habzbur{koj monarhiji. Politi~ke uspome- lista Samouprava i na~elnika Centralnog centralisti~ke snage ujedini- onom bloku su se priklju~i- ne, tom 5, 43. presbiroa za vreme Stojadinovi}evog 33 38) U kasnijim fazama Drugog svetskog mandata. Predsednik vlade je vi{e zazirao ti pod svojim vo|stvom; li i jugoslovenski nacionali- rata Topalovi} se pridruìo Draì Mihailo- od @ivkovi}a i radikala iz Glavnog odbora pridobijanje Ho|ere bilo je sti i mala Socijalisti~ka vi}u kad je ovaj poku{ao da pro{iri svoj nego od Ma~eka, demokrata i zemljorad- pokret uklju~ivanjem pristalica liberalnijih nika. Milan Jovanovi} Stoimirovi}, Dnev- mali poen za predsednika stranka na ~ijem ~elu je bio politi~kih opcija i ve}eg broja nesrba. To- nik, 1936–1941, Novi Sad, 2000, passim. vlade jer je vo|a borba{a @ivko Topalovi}.38 Kad su palovi} je u po~etku bio skepti~an prema 31) Ovaj list ne treba brkati s glavnim ko- prethodno pozvao svoje pri- 1935. godine pristupili opo- Mihailovi}u, ali je na kraju postao njegov munisti~kim novinama istog imena. Jugo- glavni politi~ki savetnik i ~ak je predseda- slovensku narodnu stranku osnovao je u stalice da glasaju za Ma~e- ziciji, jugoslovenski nacio- vao kongresu u selu Ba odrànom u janu- maju 1933. godine Ho|era, {ef kabineta 34 kovi listu iako je sâm agi- nalisti su u velikoj meri iz- aru 1944. godine kojem su prisustvovali i nekada{njeg predsednika vlade @ivkovi}a. tovao protiv federativnog gubili uticaj na jugosloven- predstavnici drugih predratnih stranaka, Njen program se temeljio na integralnom me|u njima i nekoliko Hrvata, Slovenaca i jugoslovenstvu kralja Aleksandra i, pored dràvnog ure|enja.35 sku politiku i mnoge njiho- bosanskih Muslimana. Taj kongres je tre- Srba, podr{ku su mu davali i neki Hrvati i ve pristalice u{le su u vladi- balo da bude odgovor partizanskom Dru- Slovenci. Vidi Istorija gra|anskih stranaka gom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu, ali kao u Jugoslaviji, Beograd, 1952, 377–382. · nu stranku. Me|utim, Ma- {to su Mihailovi}evi poku{aji da pro{iri 32) Politika, 11. oktobar 1938. ~ek se nadao da }e privla~e- pokret bili neuspe{ni tako je i kongres u 33) Ljubo Boban, Sporazum Cvetkovi} –Ma- Opozicija je na izbore iza{la njem ove stranke na svoju selu Ba organizovan suvi{e kasno da bi ~ek, Beograd, 1965, 45–46. mogao da ima istinski efekat. Opis tih do- 34) Jovanovi}, Politi~ke uspomene, tom 5, s dve posebne liste: nosilac stranu donekle pobiti vladi- ga|aja iz prve ruke (iako naklonjen Miha- 30. ilovi}u) vidi u @ivko Topalovi}, Borba za 35) AJ 14/22/536 (Fond Ministarstva unu- budu}nost Jugoslavije, London, 1967, tra{njih poslova Kraljevine Jugoslavije), 151–199. pamflet “Borba{i i federacija”, bez datuma. 220 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 221

ne optu`be da je opozicija antijugoslovenski orijenti- uspeo.44 Zato je Ma~ek, kao i 1935. godine, pozvao sana te da }e tako privu}i i neke Stojadinovi}eve pri- hrvatske bira~e da svojim potpisima podrè Maksimo- stalice. Ljubo Boban je tvrdio da je Ma~eku bilo va`no vi}evu listu kako bi ona mogla da pokrije celu ze- da ujedini {to vi{e Stojadinovi}evih protivnika i pro- mlju.45 Vode}i hrvatski politi~ar je verovao da }e {iri opozicioni tabor.39 U stvari, nakon raspisivanja iz- Maksimovi} privu}i neke potencijalne Stojadinovi}e- bora Ma~ek je u koaliciju pozvao i Ljoti}a i disidenta ve glasa~e.46 Ovo je jo{ jedan dobar primer sloènih iz Radikalne stranke Boù Maksimovi}a, {to je uà- odnosa na jugoslovenskoj politi~koj sceni koje u ovoj snulo srpske stranke. knjizi neprestano isti~emo. Odluke strana~kih vo|a u Na kraju je predizborna radna grupa koju je formi- me|uratnoj Jugoslaviji ~esto su bile motivisane takti- 39) MPHSS-1, 362. rao Blok narodnog sporazu- kom i pragmatizmom, a ne nacionalnim ose}anjima. 40) Politika, 13. oktobar 1938. Ista radna ma ipak odlu~ila da pozove Uobi~ajeno je da se taj period posmatra uglavnom u grupa je odlu~ila da pozove i JNS. 41) Hrvatski dnevnik, 19. oktobar 1938. Ljoti}a da se priklju~i opo- okviru srpsko-hrvatskog etni~kog konflikta, ali tako se 42) Jovanovi}, Politi~ke uspomene, tom 5, zicionoj listi,40 ali je ovaj ne mogu objasniti slu~ajevi kao {to je ovaj, i to ne sa- 69–70; Jovanovi} Stoimirovi}, Dnevnik, odbio ponudu jer je èleo da mo zato {to je Maksimovi} svojevremeno bio simbol 214–215. Ljoti} je uhap{en 26. oktobra, a 41 iz zatvora je pu{ten 24. decembra 1938, sâm nastupi na izborima. svega {to je Hrvatska selja~ka stranka odbacivala. dve nedelje nakon izbora. U prili~no ~ud- Ljoti}eva agresivna kampa- Me|utim, pragmatizam i predizborno kalkulisanje nom novinskom ~lanku on je optuìo Sto- nja protiv vlade donela mu ~esto su bili pome{ani i s autenti~nim idealima. Primer jadinovi}a da je odgovoran za ubistvo kralja Aleksandra jer je s knezom Pavlom je zatvorsku kaznu, ali to ga za to je Ma~ekovo pona{anje nakon hap{enja Drago- skovao zaveru ~iji je cilj bio uklanjanje nije spre~ilo da u~estvuje na ljuba Jovanovi}a 1. oktobra 1938. godine. U nizu è- kralja. Ljoti}evi sledbenici su organizovali 42 fizi~ke napade na politi~ke protivnike, ka- izborima. Rezultati izbora stokih napada na reìm Ma~ek je isticao da su zatvo- ko one iz vlade tako i one iz opozicije. Oni }e pokazati da su i vlada ri puni srpskih seljaka, me- 44) Hinko Krizman, “Dnevnik”, MPHSS-1, su, na primer, pretukli Du{ana Bo{kovi}a, i opoziciona koalicija pre- |u kojima je i Dragoljub Jo- 362. istaknutog samostalnog demokratu iz 43 45) Jovanovi}, Politi~ke uspomene, tom 5, Vojvodine koji je u novembru 1932. godi- cenile Ljoti}evu snagu. vanovi} koji je “prvi imao 66. Da bi se kvalifikovala za izbore, svaka ne prisustvovao razgovorima pre~anske Maksimovi} nije pozvan da petlje – kuraì – u najteìm lista je morala da ima odre|en broj “pot- opozicije u Zagrebu, a àndarmerija u se pridruì opoziciji jer je vremenima dignuti svoj pisa podr{ke” iz svih krajeva zemlje. Dra- Smederevu, Ljoti}evom rodnom gradu i goljub Jovanovi} je podozrevao da je Ma- glavnom upori{tu, redovno se sukobljava- radikalski Glavni odbor od- glas ZA ISKRENI SPORA- ~ek istu uslugu u~inio i Ljoti}u, a da ovaj la s ljoti}evcima. bio da sara|uje s biv{im ZUM SA HRVATIMA i radi to nije ni znao. 43) Milan Jovanovi} Stoimirovi} je 29. ok- 46) Ibid. Maksimovi} }e se nakratko vrati- tobra zapisao u svom dnevniku da vlada strana~kim kolegom. Ma~ek toga †ve} jednom‡ odsjedio ti u vladu kao ministar prosvete u Cvetko- nije trebalo da uhapsi Ljoti}a jer }e to sa- je ~ak poslao Juraja [uteja godinu dana u zatvoru...”47 vi}evom i Ma~ekovom kabinetu formira- mo doprineti njegovoj popularnosti i do- u Beograd kako bi poku{ao Jovanovi}ev advokat bio je nom u avgustu 1939. godine. dao je, pomalo pesimisti~no, da ne}e biti 47) Jovanovi}, Politi~ke uspomene, tom 5, lako pobediti Ljoti}eve pristalice (Dnevnik, da ubedi radikale da se pre- Tomo Jan~ikovi}, ~lan Hr- 91 (verzal originalan). Dragoljub Jovanovi} 215). Dragoljub Jovanovi} je tako|e vero- domisle, ali ovaj nije u tome vatske selja~ke stranke. To je oslobo|en tek posle izbora na kojima vao da hap{enje Ljoti}a pove}ava njegovu mu je bilo onemogu}eno da u~estvuje. To popularnost. Navodno su se pronosile i je bilo u o{troj suprotnosti sa slu~ajem Di- glasine da Ljoti} tajno sara|uje s vladom, mitrija Ljoti}a kome je, iako se za vreme ali po{to su se one pokazale neosnovane, izbora tako|e nalazio u zatvoru (u }eliji njegov ugled je donekle porastao (Politi~- odmah do Jovanovi}eve) dozvoljeno da ke uspomene, tom 5, 51). 222 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 223

je bila Ma~ekova èlja i, kako je izjavio, to nije bio sama u Beogradu. Tako|e je ta~no da je Ma~ekova mo ~in prijateljstva nego i ~in koji je imao politi~ko stranka pre svega bila hrvatska stranka i da je na pr- zna~enje.48 Time {to je zamolio Jan~ikovi}a da brani vo mesto stavljala hrvatske interese. Me|utim, to ne Jovanovi}a hrvatski politi~ar je o~igledno èleo da is- zna~i da je saradnja HSS-a sa samostalnim demokra- takne saradnju izme|u Srba i Hrvata u opoziciji reì- tima pa ~ak i s Udruènom opozicijom bila neiskrena. mu, ali i da pruì podr{ku nekome ko se u pro{losti so- Selja~ko-demokratska koalicija je postojala od 1927. lidarisao s njim (na primer u “aferi torta”). godine i opstala je duè nego bilo koja druga koalicija u me|uratnom periodu mada je, u vreme kad je · osnovana, malo ko mogao u to poverovati. Na sli~an na~in je tokom skoro cele druge polovine 30-ih godi- Samo nekoliko dana pred izbore Koro{ec je uporedio na trajala, uprkos svim usponima i padovima, i sarad- Ma~ekovu listu s “kavezom za ptice” raznih vrsta i ve- nja izme|u HSS-a i srpske opozicije. li~ina koje nosi “ma~ak” (slovena~ki, ma~ek).49 Ovo je Moglo bi se re}i da je opozicija imala zajedni~ki cilj, o~igledno bilo aluzija na raznovrsne stranke i politi~- ali ne i jedinstven program. Otuda izborna kampanja ke stavove koje je objedinjavala opoziciona koalicija. nije bila koordinisana. Ma~ek se kasnije se}ao: “U Sr- Pokazalo se da i Obzor, dnevni list naklonjen Ma~eku, biji, kao i u drugim delovima Jugoslavije s me{ovitim potvr|uje Koro{~evo stanovi{te. U uvodniku objavlje- stanovni{tvom, srpska opozicija otpo~ela je gromo- nom dva dana pred izbore re~eno je da su Ma~ek i glasnu izbornu kampanju dok je u Hrvatskoj sve bilo HSS zaklju~ili samo tehni~ku koaliciju s JNS-om i To- mirno, kao da niko ne razmi{lja o izborima. Nije bilo palovi}evom grupom, da od 8. oktobra 1937. godine potrebe za uzbu|enjem jer su svi znali kako da glasa- imaju politi~ki sporazum i sa SDS-om i UO-om, ali da ju.”51 u stvarnosti HSS pre svega zastupa hrvatske interese i Hrvatsko vo|stvo je izbore videlo kao “narodni ple- predstavlja glavni politi~ki faktor u hrvatskom naro- biscit” i verovalo je da }e oni Hrvatima pruìti priliku du.50 da glasaju za pravo na samoopredeljenje.52 Takva tak- Saradnja Hrvatske selja~ke stranke s jugoslovenskim tika neizbe`no je optere}ivala odnose izme|u HSS-a i nacionalistima i socijalistima zaista je bila dogovore- Udruène opozicije i SDS-a. To je verovatno bio raz- odatle rukovodi strankom. Jovanovi} je na iz prakti~nih razloga ve- log {to stranke s Ma~ekove liste nisu objavile zajed- pre toga, u oktobru 1932. godine, bio osu- zanih za izbore, ali ne treba ni~ki izborni manifest kao {to to nisu uradile ni 1935. |en na godinu dana zatvora (ibid., 115). Vidi i Vladko Ma~ek, In the Struggle for zaboraviti da je i @ivkovi} godine. S druge strane, srpska opozicija je zasnivala Freedom, University Park and London, svojevremeno bio omiljeni kampanju na sporazumu iz oktobra 1937. godine koji 1957, 158n. 48) Jovanovi}, Politi~ke uspomene, tom 5, Ma~ekov partner za prego- je obe}avao demokratizaciju zemlje u slu~aju da opo- 91. vore sa zvani~nim krugovi- zicija pobedi. Ona je istovremeno pre}utkivala deo 49) Politika, 9. decembar 1938. Koro{ec je to rekao na javnom skupu u Ljubljani. 51) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, 50) Obzor, 9. decembar 1938. 183. 52) MPHSS-1, 366. 224 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 225

sporazuma koji je govorio o federalizaciji.53 Unutra- najve}em broju glasali za vladu. “Kad su za vreme {nje podele u Udruènoj opoziciji – kako izme|u raz- moje posete ~etiri meseca pre toga odràne velike deli~itih stranaka koalicije tako i unutar Saveza zemljo- monstracije protiv reìma u kojima je u~estvovalo radnika koji je bio podeljen na “levu” i “desnu” frak- najmanje 100.000 ljudi, predvi|ao sam sigurnu pobe- ciju – predstavljale su dodatan problem.54 Ipak, kad su du opozicije”, napisao je kasnije Ma~ek. Posle decem- glasovi prebrojani, pokazalo se da je Ma~ekova lista barskih izbora on je bio razo~aran Srbima koji se “o~i- iznena|uju}e dobro pro{la iako nije pobedila na izbo- gledno nisu usudili da otvoreno glasaju protiv reìma, rima. Vladina lista nije odnela tako ubedljivu pobedu a nisu se usudili ni Makedonci, Nemci ni Ma|ari”.57 kao {to su njeni ~elnici i, {to se pokazalo jo{ va`nijim, Na teritoriji Srbije iz vremena pre 1912. godine vlada knez Pavle o~ekivali. Ona je osvojila 1,6 miliona gla- je osvojila 420.000 glasova, a tri stranke Udruène sova, a opozicija 1,3 miliona. Ljoti}u je pripalo ne{to opozicije ne{to preko 160.000.58 Ako se ura~una jo{ vi{e od 30.000 glasova.55 U pore|enju s izborima iz 40.000 glasova koji su pripali jugoslovenskim nacio- 1935. godine, vlada je izgubila preko 100.000 glasova, nalistima, Ma~ek je iz “uè” Srbije dobio oko 200.000 a opozicija dobila skoro 290.000 vi{e. glasova.59 Opravdano se moè pretpostaviti da je ve}ina Hrva- Prikaz izbornih rezultata u svakoj pojedina~noj ba- ta poklonila poverenje opoziciji, kao i da je ve}ina novini pokazuje da je vlada izgubila samo u dvema Slovenaca i bosanskih Muslimana glasala za vladinu banovinama, naseljenim prete`no hrvatskim ìvljem stranku ili, ta~nije re~eno, za nekada{nje stranke SLS (Primorskoj i Savskoj), a da je u drugima dobila jasnu i JMO koje su sad bile u njenom sastavu. Glavna prove}inu; izuzetak je bila Vrbaska banovina gde su sa- mena desila se me|u srpskim bira~ima. Sâm Ma~ek je mostalni demokrati uìvali znatnu podr{ku lokalnih u svojoj poruci koju je 4. januara 1939. godine uputio Srba. Po analizi izbornih re- 57) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, 53) Mira Radojevi}, Udruèna opozicija, vernicima povodom pravo- zultata koju je dao Savez 184–185. 1935–1939, Beograd, 1994, 183. slavnog Boì}a istakao da je zemljoradnika, za opoziciju 58) AJ 37/47/722, “Brojna snaga pojedi- 54) Jovanovi}, Politi~ke uspomene, tom 5, nih stranaka sa liste dr. Stojadinovi}a na 91. za njega glasalo 600.000 je glasalo ukupno 538.000 izborima od 11. XII 1938 u Srbiji” i AJ 55) Kona~ni rezultati bili su slede}i: Sto- Srba, me|u kojima mnogi iz Srba, a za vladu 885.000. S 37/47/723, “Brojna snaga pojedinih stranaka sa liste dr. Ma~eka na izborima od 11. jadinovi}eva lista 1.643.783 glasa (54,09 centralne Srbije.56 druge strane, 767.000 Hrva- odsto od ukupnog broja glasova), Ma~e- XII 1938 u Srbiji”. Po ovim analizama, ta~- kova lista 1.364.524 (44,9 odsto), Ljoti}eva Ipak, vladina analiza iz- ta dalo je glasove Ma~eku, a ne brojke bile su slede}e: 419.094 glasa za 30.734 (1,1 odsto). Slu`bene novine, 11. bornih rezultata potvrdila je vladi 32.000. Analiza je vladu (62,02 odsto od ukupnog broja glasova s teritorije Srbije iz vremena pre januar 1939. opravdanost kasnijih Ma~e- uklju~ila i dve nove katego- 56) “Boì}ni pozdrav Dr. Vlatka Ma~eka 1912. godine) i 161.352 glasa za UO ili Srbima”, Kupinec, 4. januar 1939 (u celosti kovih àlbi da su, za razliku rije: “Srbohrvate” i “Jugo- 89.893 glasa za DS (13,3 odsto), 38.986 glasova za SZ (5,77 odsto) i 32.473 glasa navedeno u Jovanovi}, Politi~ke uspome- od Srba pre~ana, Srbi s teri- slovene”; u prve su spadali ne, tom 5, 79). Va`no je to {to je Ma~ek za Glavni odbor NRS-a (4,8 odsto). ~estitao Boì} pravoslavnim vernicima, ali torije predratne Srbije u svi koji govore srpsko-hr- 59) AJ 37/47/723–725. Jugoslovenska na- je nejasno da li je to u~inio kao vo|a HSS- cionalna stranka osvojila je impresivnih a ili kao lider srpsko-hrvatske opozicione 122.755 glasova, od kojih 41.056 s terito- koalicije ili, {to je najverovatnije, u oba rije Srbije iz vremena pre 1912. godine. svojstva. 226 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 227

vatski (tj. Srbi, Hrvati, Crnogorci i bosanski Muslima- federalizam ~iji su pobornici bili Ma~ek (koji je ìveo ni), a drugi su obuhvatili i Slovence (to jest sve Ju`ne na imanju u Kupinecu) i opozicija, a zalaè se za in- Slovene ili Jugoslovene). Za opoziciju je glasalo vi{e tegralizam i centralizam ~iji je simbol predstavljao “Srbohrvata” (1.322.000) nego za vladu (1.000.000). mauzolej porodice Kara|or|evi} na Oplencu.62 Stoja- Sli~no tome, 1.370.000 “Jugoslovena” opredelilo se za dinovi} je prihvatio ostavku, ube|en da }e mu knez Ma~ekovu listu, a za Stojadinovi}evu ne{to manje od Pavle poveriti novi mandat.63 1.240.000. Me|utim, neslovenske manjine poput Ne- Me|utim, Pavle je ve} potajno planirao da na Stoja- maca, Ma|ara i Albanaca dale su najve}i broj glasova dinovi}evo mesto dovede Cvetkovi}a, i nema sumnje vladi; od 434.000 “drugih” bira~a za Stojadinovi}a je da je ostavke ministara, a mo`da i Kujundì}ev govor, glasalo 406.000.60 podstakao upravo knez namesnik. Nakon decembar- Me|utim, u su{tini, najve}i broj Hrvata glasao je za skih izbora on je poslao Cvetkovi}a u Zagreb da raz- Ma~ekovu stranku, a vlada je osvojila gotovo dve tre- govara s Ma~ekom.64 Nesvestan da postoji zavera, }ine “srpskih” glasova (uklju~uju}i i glasove onih ko- Stojadinovi} se poàlio knezu namesniku da Cvetko- ji se danas nazivaju Makedoncima i Crnogorcima, a u vi} nije poslu{ao njegovo uputstvo da ne razgovara ni ono vreme su zvani~no smatrani Srbima). Opozicija je sa kim iz Ma~ekovog kruga. Predsednik vlade je u pr- dosta dobro pro{la ne samo u Vrbaskoj nego i u Zet- vom trenutku prihvatio uveravanja da razlog mini- skoj banovini, gde su takozvani federalisti, a me|u strovog putovanja u Zagreb nije “politi~ki”, ali je po- njima i mnoge pristalice crnogorske dinastije Petrovi- tom saznao da je Cvetkovi} uzalud nastojao da vidi }a koja se nalazila u izbegli{tvu, bili relativno jaki. Ma~eka.65 âk je i britanski poslanik u Beogradu Ro- nald Hju Kembel bio svestan plana kneza namesni- Stojadinovi}ev pad ka.66 Tek kad je podneo ostavku, Stojadinovi} je na- Iako je dobila izbore, vlada je 4. februara 1939. godi- vodno shvatio da je Pavle ve} izvesno vreme imao na- ne pala. Prethodnog dana je grupa od pet ministara, meru da ga smeni.67 Jedan 62) Stojadinovi}, Ni rat, ni pakt, 576. me|u kojima i Dragi{a Cvetkovi}, Mehmed Spaho i od razloga Stojadinovi}eve 63) Ibid., 577–578. 64) Jacob B. Hoptner, Yugoslavia in Crisis, Miha Krek, podnela ostavku u znak protesta navodno neupu}enosti mo`da je bio i 1934–1941, New York, 1962, 132. zbog toga {to je Bogoljub Kujundì}, ministar prosve- taj {to se on u poslednjim 65) BAR DKP, kutija 13, Stojadinovi} kne- te, odrào u skup{tini govor protiv Hrvata.61 Reaguju- fazama svog mandata na- zu Pavlu, 24. decembar 1938. 66) FO 371/23875, Campbell to Halifax, }i na izlaganje ~lana Saveza zemljoradnika Branka {ao izolovan i od svojih po- Beograd, 13. februar 1939. Ronalda Hjua ûbrilovi}a, Kujundì} je rekao da unutra{nja politika liti~kih saveznika i od pro- Kembela ne treba brkati s Ronaldom Ija- nom Kembelom koji je bio britanski posla- Jugoslavije “ne moè biti inspirisana idejom Kupinca, tivnika – delimi~no zbog nik u Beogradu do 1. novembra 1939. go- 60) Detaljnu analizu izbora vidi u Radoje- nego Oplenca”; ta metafora autoritarnog na~ina na koji dine kad ga je ovaj drugi Kembel nasledio. vi}, Udruèna opozicija, 66–76. je zna~ila da on odbacuje je vodio kabinet, a delimi~- 67) Ovo je Stojadinovi} rekao italijanskom 61) BAR DKP, kutija 13, Tekst ostavke pe- poslaniku u Beogradu Mariju Indeliju. Ga- torice ministara, 3. februar 1939. Vidi i leazzo Ciano, Ciano’s Diary, 1937–1943, Stojadinovi}, Ni rat, ni pakt, 576. London, 2002, 186. Vidi i Stojadinovi}, Ni rat, ni Pakt, 578. 228 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 229

no zato {to je navodno provodio previ{e vremena kod Ni sve ve}a netrpeljivost izme|u Stojadinovi}a i Koro- svojih ljubavnica.68 {ca, ministra unutra{njih poslova i drugog najmo}ni- Po Kembelovom mi{ljenju, drugi razlog za Stojadi- jeg ~oveka u vladi, koji je uìvao poverenje kneza Pa- novi}ev pad bio je “sve ve}a glad za mo}i”.69 On je ne vla, svakako nije pomogla da predsednik vlade ostane samo usvojio nastup fa{isti~kog diktatora koga unifor- na tom poloàju.75 misani sledbenici oslovljavaju kao “vo|u”, nego se i Povodom proteklih doga|aja Jovanovi} Stoimirovi} je “~inilo da ga ne moè zadovoljiti ni{ta manje od li~ne 16. novembra 1939. godine u svom dnevniku zapisao: diktature”.70 Knez Pavle je u Stojadinovi}u sigurno video opasnost za sopstveni autoritet i poloàj. Knez na- G. Stojadinovi} je pao {to nije razumeo koliko je mesnik je bez sumnje bio svestan da se Stojadinovi} di- Jereza, a ne on li~no, potrebna Kruni. Knezu je vi fa{isti~koj Italiji u kojoj je Musolini potiskivao mo- trebala Jereza da moè, ma {ta se desilo, pred isto- narhiju u stranu.71 [irile su se i glasine da se Stojadino- rijom re}i da je vladao pomo}u radikala, Sloven- vi}, budu}i nesposoban da obezbedi Ma~ekovu sarad- ske ljudske (Slovena~ke narodne) stranke i musli- nju, priprema da kao alternativu postepeno uvede “po- mana. G. Stojadinovi} je hteo li~nu stranku, {to je lufa{isti~ki reìm”.72 Predsednik vlade ne samo {to nije zapretilo da od Kneza pobegnu Slovenci i musli- uspeo da re{i hrvatsko pitanje nego nije bio mnogo po- mani. Kneèv je ideal bio da ovoj kombinaciji do- pularan ~ak ni me|u Srbima, pre svega zbog svog pro- da i Ma~eka. On ga je i ostvario, ali bez g. Stoja- grama koji se najvi{e oslanjao na Nema~ku. Britanska dinovi}a.76 68) Jovanovi} Stoimirovi}, Dnevnik, spisateljica Rebeka Vest, ko- 143–144. Stojadinovi}eva reputacija èn- ja je u drugoj polovini 30-ih Prva Cvetkovi}eva vlada i pregovori s Ma~ekom skaro{a bila je dobro poznata i izvan Jugo- slavije. Italijani su bili spremni da iskoriste godina putovala po Jugosla- Dragi{a Cvetkovi} je 10. marta 1939, mesec dana po- njegovu “slabost prema lepim damama” viji, zabeleìla je da su Sto- {to je postao predsednik vlade, rekao u skup{tini da je kako bi ga jo{ vi{e privukli na svoju stra- jadinovi}a “mrzeli {irom ze- njegov prvenstveni cilj da ponovo uspostavi povere- nu. Po~etkom decembra 1937. godine, uo~i Stojadinovi}eve posete Italiji, ]ano je mlje”. Po njenom mi{ljenju, nje Hrvata u vladu, {to se moè posti}i jedino ako se zapisao: “Pored zvani~nih poseta planirao “mrzeli su ga najvi{e zato ne ponove stare gre{ke. To je bio sasvim jasan znak da sam i balove s najlep{im ènama rimskog {to se za njega govorilo da je reìm ne}e dalje insistirati na integralnom jugoslo- dru{tva.” Ciano, Ciano’s Diary, 33. 69) FO 371/23875, Campbell to Halifax, tiranin i neprijatelj slobo- venstvu. Zvani~ni Beograd je kona~no bio spreman da Beograd, 13. februar 1939. de”.73 Njegovoj nepopular- prizna posebne (iako veoma bliske) identitete Srba, 70) Ibid. 71) Ciano, Ciano’s Diary, 33–34. nosti bez sumnje su dopri- Hrvata i Slovenaca. Cvetkovi} je to i potvrdio kad je u 72) FO 371/23875, Rapp to Campbell, Za- nele i glasine da se li~no ve- istom govoru rekao da su u pro{losti neki delovi do- greb, 11. februar 1939. oma obogatio i da je njego- movine bili kulturno i geo- 73) Rebecca West, Black Lamb and Grey kvih glasina, kao i nelagodnost koju je 74 Falcon: A Journey through Yugoslavia, va vlada sklona korupciji. grafski odvojeni i da su raz- osetio po{to je s grupom turskih novinara London, 1940, 478. posetio veoma luksuznu ku}u predsednika 74) Jovanovi} Stoimirovi} je u svom vlade. Dnevnik, 186. dnevniku zabeleìo nekoliko primera ta- 75) Ibid., passim. 76) Ibid., 321–322. 230 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 231

vijali svoju nacionalnu individualnost koja je jo{ “svu vlast u Hrvatskoj via facti” ukoliko ovaj odusta- uvek, nakon dvadeset godina ìvota u zajedni~koj dr- ne od zahteva da se ukine ili revidira Ustav iz 1931. àvi, veoma izraèna. On je smatrao da vlada treba da godine.81 Ma~ek je 10. januara preko [uba{i}a odgo- prizna realnost i traì re{enje unutar granica Jugosla- vorio da ne}e vi{e insistirati na ustavnim promenama vije koje }e omogu}iti normalnu koegzistenciju.77 i izrazio je spremnost da pregovara o trostrukoj pode- Govor je bio takav da ga je mogao potpisati li~no li dràve (izme|u Slovenaca, Hrvata i Srba).82 Ma~ek i nije ~udo {to je bio blagonaklono, iako i su- Cvetkovi}ev govor od 10. marta otkrio je klju~ni zdràno primljen u Zagrebu. “Prvi put otkako je stvo- ustupak koji je vlada sada bila spremna da dâ – pri- rena Jugoslavija zvani~no je priznato sámo postojanje znanje posebnog hrvatskog identiteta. Krajem 30-ih hrvatskog pitanja”, kasnije se prise}ao Ma~ek novog godina Hrvatska selja~ka stranka, zajedno sa samo- vladinog kursa. “†Me|utim,‡ ja nisam javno reagovao stalnim demokratima, umnogome je kontrolisala teren na to i nastavio sam da ~ekam da Beograd preuzme na hrvatskim teritorijama, na {ta je i sâm Stojadinovi} inicijativu.”78 Ma~ek je àrko èleo da {to pre postig- ukazao knezu Pavlu.83 Da je Ma~ek hteo da sledi Ko- ne sporazum iz dva razloga: me|unarodna kriza je ro{~ev i Spahin primer, dobio bi odvezane ruke u Hr- uzimala maha i èleo je da neutrali{e usta{ku opozici- vatskoj. Me|utim, on je zahtevao zvani~no progla{e- ju i ekstremnije elemente u sopstvenoj stranci. Po jed- nje autonomije Hrvatske. Ovaj politi~ar je bio voljan nom izve{taju iz Hrvatske, napisanom u vreme prego- da napravi kompromis u vezi s Ustavom, ali nije hteo vora izme|u Cvetkovi}a i Ma~eka, usta{ki aktivisti su da prihvati ideologiju integralnog jugoslovenstva. Kao poja~ali kampanju protiv Hrvatske selja~ke stranke {to je Tomas Rap, britanski generalni konzul u Zagre- 77) Cvetkovi}, “Srpsko-hrvatsko pitanje”, koja je, kako su isticali, probu, zaklju~io u svom izve{taju Kembelu, minimum na 20. Me|utim, godinama kasnije, Cvetkovi} dala Hrvate Jevrejima i Sr- koji je Ma~ek pristajao bio je slede}i: priznanje hrvat- }e u odgovoru na optu`be Branka Milju{a, 79 ministra bez portfelja u njegovoj vladi, po- bima. ske nacionalnosti, {iroka autonomija Hrvatske u okvi- ricati da se odrekao ideja integralnog ju- Posle neuspelog Cvetko- ru Jugoslavije i jednak status Hrvata i Srba.84 goslovenstva. Vidi Cvetkovi}, “Smisao, vi}evog poku{aja da se sret- Po{to se ~inilo da je knez Pavle spreman da garan- zna~aj i posledice srpsko-hrvatskog sporazuma”; Glasnik srpskog istorisko-kulturne s Ma~ekom neposredno tuje Hrvatskoj autonomiju, Cvetkovi} je po~etkom nog dru{tva “Njego{“ (îkago), br. 10, de- nakon izbora u decembru aprila otputovao u Zagreb da pregovara o uslovima cembar 1962, 8–27, i Milju{, Sporazum 1938. godine, knez Pavle je sporazuma. Ma~ekova kancelarija je 4. aprila izdala 1939 godine, Vindzor, Kanada, 1957. 78) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, taj kontakt uspostavio 2. ja- kominike u kojem je re~eno da predsednik vlade i 186. nuara, verovatno preko [u- predsednik Hrvatske selja~- 81) Ibid. 79) BAR DKP, Izve{taj Zvonka Tomi}a o 80 82) Ibid. razgovoru sa Slavkom Cihlarom, negde u ba{i}a. Pavle je navodno ke stranke dele “iste stavove 83) HIA, Zbirka Dragi{e Cvetkovi}a, fasci- aprilu-maju 1939. rekao [uba{i}u da je spre- o prirodi problema o kojem kla kneza Pavla, Stojadinovi} knezu Pavlu, 80) To je R. V. Siton-Votsonu rekao Ilija man da ponudi Ma~eku su raspravljali” i da su se Beograd, 15. decembar 1938. Juki}, mla|i ~lan Ma~ekove stranke koji je 84) FO 371/23875, Rapp’s confidential u to vreme bio u usponu. FO 371/23875, R. despatch to Campbell, Zagreb, 7. april W. Seton-Watson to Orme Sargent, 1. 1939. april 1939. 232 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 233

sloìli oko “na~ina na koji te probleme treba re{ava- ton-Watson‡ (sin R. V. Siton-Votsona), koji je 1939. ti”.85 godine “proveo nekoliko meseci u Jugoslaviji gde je iz- Budu}i da su obe strane bile spremne da naprave bliza izu~avao situaciju”, ocenio je da knez Pavle, kao kompromis u najva`nijim ta~kama – Ma~ek u vezi s “pravi dirigent pregovora na srpskoj strani”, èli da s Ustavom, a Cvetkovi} u vezi s integralnim jugoslo- Ma~ekom postigne sporazum oko teritorija kako bi iz- venstvom – ostalo je da se re{i jo{ samo pitanje budu- begao politi~ke reforme.89 Ipak, kao {to je Siton-Vot- }ih granica hrvatskog entiteta. To je trebalo da bude son primetio u svom izve{taju, pitanje teritorija je “naj- prava provera koliko je kruna zaista re{ena da stvar teè od svih pitanja” – zbog postojanja regiona s me{o- istera do kraja. Knez namesnik je smatrao da su teri- vitim srpsko-hrvatskim stanovni{tvom i naro~ito zato torijalni zahtevi Hrvata nerazumni. Kad je krajem {to bosanski “muhamedanci ne znaju da li su Srbi ili marta, prilikom audijencije kod kneza Pavla, [uba{i} Hrvati”.90 zahtevao uspostavljanje “istorijskih granica” Hrvatske, Pored teritorijalnog postojala su i druga pitanja ko- Pavle ga je podsme{ljivo upitao da li misli na granice ja je, kako se pokazalo, bilo te{ko re{iti – na primer pi- iz devetog ili iz jedanaestog veka. Po svemu sude}i tanje reforme vojske. Ma~ek je pristajao na zajedni~- nesvestan kneèvog sarkazma, [uba{i} je odgovorio ku vojsku, ali je zahtevao da hrvatski regruti sluè u da misli na one iz ~etrnaestog veka. Na to je knez na- Hrvatskoj i traìo je srazmeran broj hrvatskih i srpskih mesnik potegao argument da su svi fratri iz Bosne i oficira.91 publika. Po{to je odlu~eno da Bosna i Her- Hercegovine glasali protiv Ma~eka iako [utej najvi{e Posle nekoliko nedelja in- cegovina budu posebna republika, postavilo se pitanje srpsko-hrvatskog razgrani- vremena provodi u “[ari}evoj kancelariji” (sarajevskoj tenzivnih pregovora Ma~ek ~enja u Vojvodini. Hebrang je navodno biskupiji).86 i Cvetkovi} su 27. aprila po- zahtevao delove Vojvodine koji su za vreme rata bili pripojeni usta{koj Nezavisnoj Srpska strana je ponudila ujedinjenje Savske i Pri- stigli sporazum koji je, kako Dràvi Hrvatskoj, {to je uklju~ivalo i Ze- morske banovine – kao i mogu}nost da Ma~ek formira se ~inilo, bio prihvatljiv za mun. Vi{e podataka vidi u Milovan \ilas, Vlast i pobuna, Beograd, 1991, 86–87 (pr- 85) FO 371/23875, Enclosure to Mr. novi kabinet – ali Hrvati su obe strane. Sporazum je vi put objavljeno na engleskom pod naslo- Rapp’s despatch No. 9, 7. april 1939. èleli i podru~ja u Bosni i predvi|ao da autonomnoj vom Rise and Fall 1985). \ilas je bio na ~e- 86) BAR DKP, kutija 13, Bele{ka kneza Pa- lu vladine komisije za utvr|ivanje granica. vla o sastanku sa [uba{i}em, kraljevski Hercegovini, bar ona koja su Hrvatskoj pripadnu Savska i 89) FO 371/23875, Wickham Steed to Sir dvor, Beograd, 24. mart 1939. Za vreme bila prete`no naseljena Hr- Primorska banovina, kao i Robert Vansittart, London, 7. april 1939. Drugog svetskog rata nadbiskup [ari} je vatima.87 Ma~ek je izgleda grad i kotar Dubrovnik (ko- Izve{taj Hjua Siton-Votsona o situaciji u sara|ivao sa usta{kim reìmom. Jugoslaviji bio je priloèn pismu koje je Vi- 87) BAR DKP, kutija 13, Cvetkovi} knezu smatrao da time nudi kom- ji je dotad spadao u Zetsku kam Stid poslao ser Robertu Vansitartu, Pavlu, Beograd, 19. april 1939. Ma~ek na- promis jer su, kako je rekao, banovinu). Kona~ne granice ibid. U svom pismu Vikam Stid je istakao vodno nije bio zainteresovan za mesto da Britanija “ne treba da okleva da, u cilju predsednika vlade Jugoslavije. Hrvati uvereni da je Drina Banovine Hrvatske trebalo re{enja hrvatskog pitanja, izvr{i pritisak na 88) FO 371/23875, Rapp’s confidential njihova prirodna granica.88 je da budu odre|ene nakon kneza namesnika, kako diplomatski tako i despatch to Campbell, Zagreb, 7. april Hju Siton-Votson †Hugh Se- plebiscita u podru~jima Bo- (ako je mogu}no) preko vi{ih instanci”. 1939. âk je i vo|a hrvatskih komunista 90) FO 371/23875, Hugh Seton-Watson’s Andrija Hebrang navodno zastupao to mi- report on the situation in Yugoslavia. {ljenje kad je krajem Drugog svetskog ra- 91) FO 371/23875, Rapp’s confidential de- ta raspravljano o granicama federalnih re- spatch to Campbell, Zagreb, 7. april 1939. 234 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 235

sne i Hercegovine s prete`no hrvatskim ìvljem i u sporazum.97 Me|utim, kako iz Beograda nisu stizale Sremu.92 U nadle`nosti centralne vlasti ostali su samo nikakve vesti o odluci kneza Pavla, Ma~ek je 1. maja op{ti poslovi vezani za spoljnu politiku, dràvnu bez- poslao [uba{i}a u prestonicu da ispita situaciju; on bednost i administraciju.93 Novu vladu trebalo je da mu je naloìo da tamo ostane dokle god ne bude do- ~ine i ministri iz Ma~ekove stranke, a njen glavni za- neta kona~na odluka.98 [uba{i} se sreo sa Cvetkovi- datak bio je priprema i sprovo|enje reorganizacije dr- }em i knezom Pavlom, ali se tri dana kasnije vratio u àve u kojoj }e Srbima i Hrvatima biti garantovana Zagreb bez jasnog odgovora.99 Ma~ek je zato zaklju- puna ravnopravnost.94 Ustav iz 1931. godine ostao je ~io da je sporazum odba~en i da se to moè “protuma- na snazi, ali je Banovinu Hrvatsku bilo mogu}no for- ~iti samo na jedan na~in, onaj na koji ukazuje nema~- mirati na osnovu ~lana 116 u kojem je re~eno da “kralj ka poslovica keine Antwort ist auch eine Antwort, to moè u... izuzetnom slu~aju, ukazom narediti da se jest ne dobiti odgovor zna~i dobiti negativan odgo- privremeno preduzmu sve izvanredne, neophodno po- vor”.100 Pomalo netakti~no, Ma~ek je odrào govor u trebne mere u celoj Kraljevini ili u jednom njenom de- kojem je optuìo kneza Pa- 97) FO 371/23875, Rapp to Campbell, Za- lu nezavisno od ustavnih i zakonskih propisa”.95 Da- vla da je odbacio sporazum greb, 7. april 1939. 98) BAR DKP, kutija 2, Cvetkovi} knezu 101 kle, knez Pavle je, pod izgovorom da me|unarodna od 27. aprila. Hrvatski Pavlu, Beograd, 2. maj 1939. kriza sve vi{e uzima maha, mogao da u ime malolet- dnevnik, list naklonjen Ma- 99) Boban, Sporazum, 165. nog kralja Petra II iskoristi ~lan 116 i proglasi autono- ~eku, objavio je tu izjavu, 100) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, 189. miju Hrvatske. ali su vlasti zabranile ceo ti- 101) AJ 80/32/152 (Zbirka Jovana Jova- To {to je predloèno da sporazum ima privremeni ra`.102 Odnosi izme|u zva- novi}a Piòna), “Govor predsednika dra Vladka Ma~eka odràn na izvanrednoj karakter nije mnogo brinulo nijednu stranu. Podrazu- ni~nog Beograda i Zagreba sjednici Hrvatskog Narodnog Zastupstva”, mevalo se da je stvaranje autonomne Hrvatske tek pr- su zahladneli iako je po~et- Zagreb, 8. maj 1939. vi korak ka kona~nom unutra{njem ure|enju i dugo- kom maja Cvetkovi} rekao 102) Boban, Sporazum, 165. 103) FO 371/23875, Campbell’s deciphe- trajnom re{enju nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. novinaru Politike i Kembelu red telegraph to the Foreign Office, Beo- Sporazum je trebalo da stupi na snagu na dan kad se da se aprilski sporazum “jo{ grad, 6. maj 1939; Politika, 6. maj 1939. 103 104) BAR DKP, kutija 2, Cvetkovi} knezu oko njega postigne saglasnost ili, drugim re~ima, kad uvek prou~ava”. U stvari, Pavlu, Beograd, 2. maj 1939. Vidi i BAR i ako ga knez Pavle odobri.96 u toj fazi vlada je razmatra- DKP, kutija 13, fascikla 1, nenaslovljeni la op{ti sporazum i mogu}- dokument iz 1939. godine koji, iako bez precizno nazna~enog datuma, gotovo si- Neuspeh aprilskog sporazuma nost da zemlju podeli na ~e- gurno poti~e iz ovog perioda. U dokumen- 92) FO 371/23875, Enclosure No. I: Alle- Po{to je u pregovorima s tiri provincije: Sloveniju, tu se predlaè podela zemlje na “~etiri politi~ko-upravne jedinice”: jednu bi ~inila ged text of the agreement reached betwe- Ma~ekom Cvetkovi} u su{ti- Hrvatsku, Srbiju i Bosnu u en M. Tsvetkovitch and Dr. Matchek, en- Dravska banovina, drugu Savska i Primor- closed with Campbell’s letter to Halifax, ni zastupao krunu, Zagreb kojoj su “Srbohrvati pome- ska, tre}u Vrbaska, delovi Drinske i Zetske Beograd, 8. maj 1939. je s optimizmom gledao na {ani s muslimanima”.104 “koji su pripadali Bosni i Hercegovini”, a 93) Ibid. ~etvrtu Dunavska, Moravska i Vardarska, 94) Ibid. kao i preostali delovi Drinske i Zetske. Ta- 95) JF-1, 310–311. kva podela je obrazloèna time {to je “raz- 96) Boban, Sporazum, 194. grani~enje izme|u Srba i Hrvata nemogu- 236 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 237

Da bi izvr{ilo pritisak na krunu, “Hrvatsko narodno podr{ku za svoju stvar, a mo`da i da hrvatsko pitanje zastupstvo” – ovo telo su de facto ~inili poslanici HSS-a re{e izvan Jugoslavije. Takvu taktiku je po~etkom 20- izabrani na op{tim izborima 1938. godine i ono je u ih godina primenjivao Radi}, a Ma~ek je nastavio da vreme bojkota sluìlo kao tobo`nji hrvatski sabor – je sledi iako je bilo jasno da ona ne daje zna~ajnije re- objavilo je rezoluciju u kojoj je optuìlo Beograd za zultate. izdaju ideala Jugoslavije ~ije je formiranje trebalo da Bez obzira na to da li je internacionalizacija hrvat- ostvari “dràvnu zajednicu koja }e omogu}iti da nje- skog pitanja bila prazna pretnja ili ne, Italija je bila na tri naroda imaju samostalan nacionalni ìvot i raz- spremna da igra istaknutu ulogu u svim kalkulacija- voj”.105 Hrvatski predstavnici su poklonili Ma~eku pu- ma, kako Zagreba tako i Beograda. U martu 1939. go- no poverenje kako bi dine Ma~ekovim posrednicima u Berlinu poru~eno je da Jugoslavija spada u italijansku sferu uticaja.107 S sproveo sve {to je potrebno na unutra{njem i druge strane, Rim nije dovoljno pa`ljivo gradio odnos }e... izvesti u potpunosti” te stoga “najbo- spoljnom planu u skladu s prema Jugoslaviji. Povremeno se ~inilo da je sklon po- lji izlaz daje stvaranje ‘~etvrte pokrajine’ budu}im stavom srpskog dr{ci albanskom iredentizmu na jugu Jugoslavije, a izme|u srpskog i hrvatskog dela dràve.” U dokumentu jo{ stoji da bi ta pokrajina naroda i politi~kom situaci- ponekad je uga|ao Beogradu tako {to je dozvoljavao “bila u stvari nekadanja †sic‡ Bosna i Her- jom u Evropi, a Hrvatski slovena~koj manjini da objavljuje novine na svom je- cegovina, bez onog dela koji danas pripa- narodni sabor }e, zajedno s ziku.108 [to se hrvatskog pitanja ti~e, Italija je pruàla da Primorskoj banovini, sa dodatkom sreza Dvor koji je ranije pripadao Hrvatskoj” i celim hrvatskim narodom, uto~i{te Paveli}evim usta{ama, ali zbog pribliàvanja da “predloèna podela na ~etiri jedinice slediti i sprovoditi sve te Beogradu u vreme Stojadinovi}evog mandata, obe}a- odgovara kombinaciji etni~kog i istorij- odluke drè}i se principa da la je da }e budno motriti na hrvatske ekstremiste.109 skog kriteriuma †sic‡”. Cvetkovi} je u pismu knezu re~ “muslimani” pisao malim su egzistencija i sloboda hr- Italijani su, me|utim, verovali da postoji opasnost da “m”, {to na srpsko-hrvatskom ukazuje na vatskog naroda iznad svega }e do}i do srpsko-hrvatskog gra|anskog rata; a ako se versku, a ne na nacionalnu pripadnost; 106 110 me|utim, u pomenutom dokumentu kori- drugog. Jugoslavija raspadne, Italija je èlela svoj deo plena. sti se i veliko ‘M’ kako bi se ukazalo na et- Hrvat italijanskog porekla i ~lan Hrvatske selja~ke ni~ko poreklo bosanskih muslimana. Kra- Rezolucija pruà dobar pri- stranke po imenu Amadeo Karneluti †Carnelutti‡ pose- jem 60-ih godina pro{log veka, kad su komunisti~ke vlasti priznale Slovene musli- mer taktike Hrvatske selja~- tio je 20. marta 1939. godine italijanskog ministra manske vere iz Bosne i Sandàka kao po- ke stranke. Vo|stvo te spoljnih poslova grofa Galeaca ]ana †Galeazzo Ciano‡ sebnu (jugoslovensku) muslimansku naciju, zvani~no je uvedeno veliko “M”. Skica stranke isticalo je svoju pri- u svojstvu, kako je tvrdio, Ma~ekovog izaslanika. Ma- mape koja prikazuje onda{nju podelu Ju- vrènost zajedni~koj dràvi, ~ek je navodno èleo da Rim izvr{i pritisak na Beo- goslavije i Bosnu kao posebnu jedinicu ali su zbog stava Beograda grad da prihvati hrvatske zahteve za autonomiju. Ako prikazana je u Mihailo Konstantinovi}, Po- litika Sporazuma. Dnevni~ke bele{ke, 1939 Hrvati navodno bili primo- ti zahtevi budu odbijeni, Hrvatska }e se pobuniti, pro- –1941. Dnevni~ke bele{ke, 1944–1945, rani da traè me|unarodnu glasiti republikom i zatraì- 107) Hoptner, Yugoslavia in Crisis, 136. Novi Sad 1998. 108) Ibid., 139. 105) FO 371/23875, Enclosure No. 2, Rapp 109) Ibid., 82. to Campbell, Zagreb, 12. maj 1939. 110) Ibid., 138. 106) Ibid. (Kurziv D. \.) 238 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 239

ti carinsku i monetarnu uniju s Italijom kao prvi ko- Bombelesa †Bombelles‡, hrvatskog zemljoposednika, rak ka mogu}nom ujedinjenju dve zemlje. Kad je Mu- koji je pomenuo pobunu u Hrvatskoj i zatraìo da Ita- solini ~uo za Karnelutijevu posetu, rekao je ]anu da lija podrì njenu nezavisnost. ]ano je pristao da ga podrì Hrvate.111 Po{to su po~etkom maja prekinuti poveè s Paveli}em.11 6 Italijanski ministar spoljnih po- pregovori izme|u Beograda i Zagreba, Karneluti je slova se 5. aprila ponovo sreo s Bombelesom. On se obavestio ]ana da Ma~ek odustaje od nastojanja da nadao da }e mu Hrvat obezbediti direktnu vezu s Ma- pregovara s Beogradom, da ostaje pri svojim separati- ~ekom, a tema njihovog razgovara ovoga puta bila je sti~kim te`njama, da mu je potrebna pozajmica od finansijska pomo} Italije propagandnoj kampanji u dvadeset miliona dinara i da }e kroz {est meseci biti Hrvatskoj.11 7 Iako je po~etkom maja ]ano rekao Bom- spreman za podizanje ustanka.11 2 belesu kako mu se ~ini da je Ma~ek postigao sporazum Me|utim, Ma~ekov opis Karnelutijeve misije razli- s Beogradom i da Italija ne èli da oslabi Jugoslaviju, kuje se od ]anovog. U pismu Cvetkovi}u, napisanom oni su tokom slede}e godine odràvali sporadi~ne nakon objavljivanja ]anovog dnevnika, Ma~ek je po- kontakte. Odmah nakon posete kneza Pavla Zagrebu u tvrdio da je Karneluti bio njegov posrednik u razgovo- januaru 1940. godine Bombeles je oti{ao da se vidi s rima s Italijanima. Kad su u maju 1939. godine preki- ]anom kome je tu posetu opisao kao “pogreb na ko- nuti pregovori izme|u Beograda i Zagreba, Italijani su jem niko nije skinuo {e{ir”. Po ]anu, Bombeles je tvr- se obratili Karnelutiju i pitali ga da li bi ih Hrvati po- dio da antisrpska ose}anja u Hrvatskoj rastu i da je sa- dràli u slu~aju da izbije rat izme|u Italije i Jugosla- zrelo vreme za pobunu. “Mi predlaèmo slede}i akci- vije. O ustanku u Hrvatskoj navodno nije bilo re~i. Ita- oni plan: pobuna, okupacija Zagreba, dolazak Paveli- lijani su predloìli i uniju izme|u Rima i Zagreba pre- }a, poziv Italiji da interveni{e, osnivanje kraljevine ko nekog italijanskog princa koji bi bio krunisan kao Hrvatske i nu|enje krune kralju Italije”, rekao je ]ano 111) Ciano, Ciano’s Diary, 205. kralj Hrvatske. Ma~ek je od- Bombelesu koji se sloìo i dodao da }e Italija morati 112) Ibid., 232. Hoptner procenjuje da je bio ponudu.11 3 Nekoliko go- da uloì “minimalan ratni napor jer }e narodni usta- dvadeset miliona dinara odgovaralo sumi od 400.000 dolara. Hoptner, Yugoslavia in dina kasnije on je te doga- nak biti potpun i sami Hrvati }e posvuda udariti na Crisis, 140. |aje na sli~an na~in opisao Srbe i re{iti ih se bez milosti”.11 8 Ali planovi Rima da 113) HIA, Zbirka Dragi{e Cvetkovi}a, Ma- i istori~aru Dèjkobu Hopt- iskoristi vezu s Bombelesom pretrpeli su ozbiljan uda- ~ekova fascikla, Ma~ek Cvetkovi}u, Va- 11 4 {ington, 28. jun 1949. neru. rac kad je u maju 1940. godine Paveli} otkrio ]anu da 114) Hoptner, Yugoslavia in Crisis, Karneluti nije bio jedini je hrvatski grof sve vreme radio za jugoslovensku vla- 140–141. Ma~ek je rekao Hoptneru da se 11 9 ne se}a nikakvih dogovora u vezi s pozaj- Hrvat koji je u tom periodu du. micom. imao kontakte s Rimom.11 5 Iako je bio spreman da iskoristi spoljne faktore kako 115) Hoptner kaè da je Karneluti “za vre- Grof ]ano je 30. maja 1939. bi Hrvatskoj obezbedio au- 116) Ciano, Ciano’s Diary, 210, 212. me Drugog svetskog rata bio od neproce- 117) Ibid., 213. njive pomo}i onima koji su se protivili godine primio grofa Josipa tonomiju, Ma~ek je èleo da 118) Ibid., 314. usta{kom teroristi~kom reìmu, a nestao 119) Ibid., 350. Kad su 1941. godine do{le je krajem maja 1945. godine”. Hoptner, na vlast u Hrvatskoj, usta{e su ubile Bom- Yugoslavia in Crisis, 141n. belesa. 240 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 241

se to desi pre svega u okviru Jugoslavije. Kad su u apri- vladu da ne prihvati sporazum od 27. aprila. Po Kem- lu 1941. godine zemlju napale Nema~ka, Italija i njiho- belu, “~ak je i njegovo kraljevsko viso~anstvo dobilo ve saveznice, sile Osovine su proglasile nezavisnost Hr- upozorenje od patrijarha i general{taba da bi prihva- vatske kojoj su pripojene i cela Bosna i Hercegovina i tanje hrvatskih zahteva u datom obliku dovelo do ne- delovi Vojvodine. Ma~ek je odbio ponudu sila Osovine ke vrste revolucije u Srbiji”.122 Sasvim je mogu}no da da vlada takvom Hrvatskom, {to je otvorilo vrata Pave- je knez namesnik dobro pazio da ne izazove jo{ jedan li}u; vo|a hrvatskih seljaka je stavljen u ku}ni pritvor, konflikt sa srpskom crkvom, {to bi prouzrokovalo kri- a na kratko vreme je bio ~ak poslat u koncentracioni zu ve}u od Konkordatske. General Du{an Simovi} ka- logor u Jasenovcu. U maju 1941. godine jedan italijan- snije je tvrdio da vojska nije bila konsultovana i da ni- ski vojvoda zaista je postao hrvatski kralj Tomislav II, je igrala nikakvu ulogu u politi~kim pregovorima izme- ali nikad nije kro~io na hrvatsko tlo i abdicirao je ~im |u Beograda i Zagreba.123 Ipak, po~etkom maja 1939. se 1943. godine Italija povukla iz rata.120 godine pronosile su se glasine da }e, zbog stalnog ne- Knez Pavle je bez sumnje znao za interese Italije u uspeha da se re{i hrvatsko pitanje, novu vladu formira- Hrvatskoj i Ma~ekovu spremnost da to iskoristi, ali je ti general Simovi} i Milan Anti}, ministar dvora.124 odbio aprilski sporazum prvenstveno zato {to je Hr- Knez namesnik je smatrao da je Cvetkovi} dao Ma- vatska zahtevala ve}u teritoriju izvan Savske i Pri- ~eku vi{e ustupaka nego {to je trebalo.125 Za vreme morske banovine. Knez namesnik je 4. maja rekao pregovora zagreba~ka {tampa je hvalila Cvetkovi}a Kembelu koji se spremao da otputuje u Rim da je pi- kao ~oveka koji drì re~, koji je ispoljio dobru volju i tanje plebiscita glavni problem koji ko~i sporazum. razumevanje i uloìo mno- 122) Ibid. Pavle je strahovao da bi tako bio stvoren neèljeni go truda i energije u poku- 123) Ovo je tvrdio u razgovoru s Ljubom Bobanom koji je, me|utim, verovao da je presedan koji bi ohrabrio Nemce i Ma|are u Jugosla- {aj da se postignu obe}ani uticaj vojske morao biti ve}i nego {to je viji da traè plebiscit o autonomiji podru~ja gde pred- rezultati.126 Ali, da li je on, Simovi} priznavao. Simovi} je navodno re- stavljaju ve}inu. Knez namesnik se bojao i da bi da- zbog svih tih pohvala, za- kao Cvetkovi}u da je protiv podele Bosne (Boban, Sporazum, 166n). U svojim se}a- vanjem previ{e ustupaka Hrvatima rizikovao izbijanje boravio da njegova uloga njima na doga|aje iz 1939. godine Ma~ek nemira me|u Srbima, naro~ito ako bi veliki broj njih jedva da je bila ne{to vi{e je izrazio uverenje da je vojska bila najve- zavr{io u hrvatskoj jedinici. Ovo je bilo naro~ito ose- od uloge obi~nog kneèvog }a prepreka za primenu sporazuma, kao {to je bila i glavni razlog “na{e katastrofe”, tljivo pitanje s obzirom na insistiranje Hrvata da bu- izaslanika? Rap je 7. aprila pri ~emu je verovatno mislio na kratak du priznati kao posebna nacija i da se Srbi i Hrvati te- pisao Kembelu: aprilski rat protiv nacisti~ke Nema~ke i fa- 121 {isti~ke Italije. HIA, Zbirka Dragi{e Cvetko- ritorijalno razgrani~e. vi}a, Ma~ekova fascikla, Ma~ek Cvetkovi- Britanski poslanik u Beogradu tako|e je obavestio Predsednik †Ministar- }u, Va{ington, 15. jul 1948. 124) Jovanovi} Stoimirovi}, Dnevnik, be- 120) Studiju o vojvodi od Spoleta koji je Forin ofis da “razna srpska skog‡ saveta svakako je le{ka od 7. maja 1939, 274. postao Tomislav II vidi u Stevan Pavlovi}, tela” vr{e jak pritisak na ostavljao utisak da bi 125) Ibid. Po mi{ljenju Jovanovi}a Stoimi- Unconventional Perceptions of Yugosla- rovi}a, Ma~ek se “titrao sa Beogradom” i via, 1940–1945, Boulder, CO, 1984. bio je odgovoran za prekid pregovora. 121) FO 371/23875, Campbell to the Fore- 126) Hrvatski dnevnik, 2. april 1939. ign Office, Beograd, 5. maj 1939. 242 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 243

hrvatsko pitanje bilo brzo re{eno u skladu s hrvat- to uznemiravalo to {to bi udovoljavanje Ma~ekovim skim zahtevima kad bi on li~no imao potrebno zahtevima zna~ilo da }e veliki delovi istorijske Bosne ovla{}enje. Nemam na~ina da ocenim koliko je nje- i Hercegovine pripasti Hrvatskoj banovini. On je na- gova procena opravdana, ali nije nemogu}no da g. vodno izjavio: “Dvadeset godina Ma~ek nas tuca sa Cvetkovi} èli da iz svoje uloge iskrenog posredni- pravdom, a sad bi hteo da uzme muslimanske srezo- ka izvu~e {to ve}i politi~ki uticaj. Njemu se vero- ve.”131 Koro{ec je tako|e kritikovao vode}eg hrvat- vatno dopada da nastupa kao ~ovek koji iskreno skog politi~ara, a njegovo nastojanje da ujedini Hrvat- èli da re{i hrvatski problem ako ve} ne moè da se sku u jedan entitet upore|ivao je s Hitlerovim “ban- predstavi kao neko ko je u tome zaista uspeo.127 ditskim” pona{anjem. Cvetkovi} je tvrdio da je Ma~ek morao insistirati na plebiscitu zbog pritiska hrvatskih To {to je Ma~ek zahtevao ~ak i teritorije na kojima Hr- nacionalista, ali li~no nije o~ekivao da }e Beograd na vati nisu bili ve}ina svakako je doprinelo zapadanju u to pristati. }orsokak. Na svaki ustupak Cvetkovi}evog tima Ma~e- Prema tome, sporazum od 27. aprila je propao po{to kov tabor je odgovarao novim zahtevom, a svaki za- su ga odbacili kako knez Pavle tako i Koro{ec i Spaho stoj u pregovorima izazivao je nove pretnje Hrvatske jer su smatrali da su Ma~ekovi zahtevi neprihvatljivi i selja~ke stranke da }e internacionalizovati hrvatski da je Cvetkovi} pristao na suvi{e ustupaka. Oni su ta- problem.128 Kembel je uporedio Ma~eka sa “seljakom ko|e strahovali da }e izlaènje u susret svim hrvat- koji pregovara o prodaji jutra zemlje” i smatrao je da skim zahtevima, a naro~ito onim vezanim za teritori- su njegovi zahtevi “dostigli nivo na kojem je namesni- ju Bosne, izazvati o{tre reakcije Srba i Muslimana. {tvu nemogu}no da ~ini ustupke a da ne izazove ak- tivno neprijateljstvo Srba”. On je dodao da je “besko- Sporazum Cvetkovi}–Ma~ek risno re{avati hrvatski problem tako {to }e se stvoriti U prvih nekoliko meseci 1939. godine me|unarodni srpski problem: to bi samo podelilo zemlju vi{e nego poloàj Jugoslavije postao je jo{ nesigurniji. Kao i {to je danas podeljena”.129 ostali deo Balkana, uz delimi~ni izuzetak Gr~ke i Al- 127) FO 371/23875, Rapp to Campbell, Nisu samo knez namesnik banije (koja je bila pod okriljem Italije), Jugoslavija je Zagreb, 7. april 1939. i njegov strah od srpske re- sve vi{e postajala ekonom- 131) Konstantinovi}, Politika Sporazuma, 128) FO 371/23875, Campbell to Halifax, akcije bili uzrok odbijanja ski zavisna od Nema~ke. dnevni~ka bele{ka od 1. maja 1939, 20. Beograd, 8. maj 1939. Konstantinovi}ev dnevnik nudi dragocen 129) Ibid. aprilskog sporazuma. Ma~e- Nakon an{lusa (Anschluss; opis pregovora izme|u Cvetkovi}a i Ma~e- 130) Smatralo se da je Koro{ec, zbog svog kove zahteve odbacili su i pripajanje Austrije Nema~- ka vi|en iz ugla u~esnika. Me|utim, iako je ugleda, iskustva i dobrih odnosa s knezom Spaho i Koro{ec, uticajni koj) u martu 1938. godine bio ~lan grupe od tri pravna stru~njaka namesnikom, najuticajniji me|u ministri- koja je u~estvovala u pregovorima i kasni- ma. Slobodan Jovanovi} je u jednom raz- ~lanovi kabineta koji nisu Jugoslavija i Nema~ka su jem pisanju teksta sporazuma, Konstanti- govoru s kraljevskim namesnikom Raden- bili Srbi.130 Spahu je naro~i- dobile zajedni~ku granicu. novi} ne daje nijedno drugo obja{njenje kom Stankovi}em navodno rekao: “Ovo je za odbijanje aprilskog sporazuma osim {to Koro{~eva vlada, a Ma~ek je u opoziciji” – isti~e da su Ma~ekovi zahtevi bili nepri- samo Srbi nisu imali vo|u. Jovanovi} Sto- hvatljivi za vladu i, naravno, za kneza na- imirovi}, Dnevnik, 245. mesnika. 244 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 245

Francuska i Britanija, tradicionalne saveznice Jugo- rens [on mislio je da antinema~ka ose}anja ispoljena u slavije, gubile su uticaj u regionu. Posle nema~ke in- Zagrebu nisu bila tako jasno izraèna kao antiitalijan- tervencije u êhoslova~koj u martu 1939. godine i ita- ska na utakmici u Beogradu.137 U svakom slu~aju, ta~- lijanske okupacije Albanije narednog meseca Jugoslo- no je da se antinema~ka ose}anja u Zagrebu nisu mo- venima je bilo sve teè da ostanu neutralni. gla poistovetiti s jugoslovenstvom. Dok je Beograd po- Nakon posete Berlinu u junu 1939. godine knez Pa- bedu nad Nema~kom proslavljao kao pobedu Jugosla- vle je zaklju~io da je rat svetskih razmera neizbe- vije, zagreba~ka {tampa je govorila o pobedi Hrvatske àn.132 On je s izrazitom antipatijom govorio o Ne- i Hrvata jer su svi teniseri u jugoslovenskom timu bili ma~koj i nacizmu i, po Kembelu, “niko ko ga je slu{ao zapravo Hrvati.138 Srpsko-hrvatsko suparni{tvo ~esto nije mogao sumnjati na kojoj strani su njegove sim- je prevo|eno u domen sporta; hrvatski fudbaleri su, na patije i èlje”.133 Istovremeno, “pouzdan izvor” obave- primer, bojkotovali jugoslovenski tim koji je 1930. go- stio je Forin ofis da Nema~ka vr{i pritisak na jugoslo- dine u~estvovao na prvom Svetskom prvenstvu, odrà- venskog kneza namesnika da se priklju~i silama Oso- nom u Urugvaju.139 vine te da Beograd ne moè vi{e da koristi me|una- Iako je Ma~ek s vremena na vreme pretio Beogradu rodnu krizu kao izgovor za odbijanje da to u~ini.134 traènjem podr{ke u inostranstvu, sve ve}a kriza u Posmatra~i su se slagali u zaklju~ku da javno mnje- Evropi navela ga je da poveruje da re{enje hrvatskog nje u Jugoslaviji nije naklonjeno Berlinu i Rimu. Na pitanja ipak treba traìti unutar granica Jugoslavije. primer, na fudbalskoj utakmici izme|u Jugoslavije i “Pouzdan izvor” obavestio je Rapa da se hrvatski po- Italije koja je po~etkom juna odigrana u Beogradu do- liti~ar “izrazito unervozio zbog mogu}nosti da rat izma}i navija~i su vikali “ua” italijanskoj zastavi i ga|a- bije pre nego {to se razre{i unutra{nje pitanje †u Ju- li kamenjem italijanske igra~e koji su je fa{isti~ki po- goslaviji‡”.140 Ma~ek je bio svestan da je knez Pavle zdravljali. Po{to su nakon utakmice neki navija~i pre- “naklonjen Velikoj Britaniji, da Jugoslavija ne}e mo}i poznali britanskog poslanika me|u gledaocima, okru- dugo da ostane neutralna i da }e u}i u rat na strani ìli su ga i glasno mu klicali, ~ime su jasno izrazili sim- demokratskih zemalja”.141 On je zato naloìo Krnjevi- patije prema Britaniji.135 Dva meseca kasnije sli~an in- }u da kontaktira s Forin ofi- 137) Ibid. 138) Josip Palada i Franjo Pun~ec igrali su 132) Hoptner, Yugoslavia in Crisis, 147. cident se desio i prilikom te- som i zatraì od Britanaca singlove, a Pun~ec i Franjo Kukuljevi} du- 133) FO 371/23876, Campbell to Halifax, niskog me~a izme|u Jugo- da izvr{e pritisak na Beo- blove za Jugoslaviju. Bled, 8. jul 1939. 139) Jugoslovenski fudbalski savez osno- 134) FO 371/23876, Ingram to Shone, slavije i Nema~ke za Dejvis grad kako bi se re{ilo hrvat- van je 1919. godine u Zagrebu pod ime- London, 26. jul 1939. kup, koji je odràn u Zagre- sko pitanje. Ako se re{enje nom Nogometni savez Jugoslavije. Nakon 135) FO 371/23876, Campbell to Halifax, 136 bu (kad je Jugoslavija pone na|e, Krnjevi} treba da progla{enja diktature 1929. godine sedi{te Beograd, 3. jun 1939. Neprijateljski stav Saveza preseljeno je u Beograd. Jugoslovena mo`da je bio delimi~no iza- bedila s 3:2). Me|utim, bri- ispita kakav bi bio britanski 140) FO 371/23876, Rapp’s confidential zvan i ~injenicom da je njihov tim poraèn tanski otpravnik poslova Te- stav u slu~aju da Hrvatska despatch to Campbell, enclosed with Sho- s 1:2. ne’s letter to Halifax, Bled, 13. avgust 136) FO 371/23876, Shone to Halifax, 1939. Bled, 4. avgust 1939. 141) Ibid. 246 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 247

proglasi nezavisnost. Britanci su odbili da prime Kr- delove Srema. Tako|e su se sloìli da kona~ne granice njevi}a, ali su pristali da pro~itaju njegov memoran- Hrvatske banovine budu povu~ene kad se zavr{i unu- dum.142 Forin ofis nije èleo da se me{a u unutra{nje tra{nja podela Jugoslavije. Re{enje pitanja jurisdikcije poslove Jugoslavije, a vi|enje pa ~ak i direktna komu- nove hrvatske i centralne vlasti – koje je u aprilu ta- nikacija s Krnjevi}em bili bi u Beogradu svakako pro- ko|e bilo jabuka razdora – prepu{teno je grupi prav- tuma~eni na taj na~in.143 nih eksperata koje su imenovale obe strane.145 Celo vo|stvo Hrvatske selja~ke stranke bilo je sklo- Sporazum Cvetkovi}–Ma~ek zvani~no je stupio na no nalaènju re{enja za hrvatsko pitanje unutar Jugo- snagu 26. avgusta 1939. godine kad je formirana vlada slavije. Na sastanku strana~kih ~elnika iz Bosne Juraj narodnog sporazuma i progla{ena Banovina Hrvatska. [utej je izjavio da Hrvati, s obzirom na neuspeh pre- Cvetkovi} je imenovan za predsednika nove jugoslo- govora s krunom, imaju pred sobom dva izbora: mo- venske vlade, a Ma~ek za njegovog zamenika. U kabi- gu i dalje poku{avati da postignu sporazum s Beogra- net je u{lo jo{ pet ~lanova Selja~ko-demokratske koali- dom iako bi to mo`da dugo trajalo ili mogu traìti cije (~etiri iz Hrvatske selja~ke i jedan iz Samostalne stranu intervenciju kako bi se re{ilo hrvatsko pitanje. demokratske stranke). Demokrati i radikalski Glavni Na sastanku je donesena jednoglasna odluka u korist odbor kritikovali su sporazum; zemljoradnici su ga, prve mogu}nosti.144 Prema tome, iako su spolja{nje uop{teno gledano, podràli, ali su se kriti~ki odnosili okolnosti ubrzale de{avanja u zemlji, unutra{nji ~ini- prema ~injenici da je na snazi ostao nedemokratski oci su tako|e i{li u prilog sporazumu izme|u Srba i Ustav iz 1931. godine. Branko ûbrilovi} iz Saveza ze- Hrvata. mljoradnika u{ao je u vladu, mada su se tome protivili I Beograd i Zagreb su shvatali kakvu opasnost pred- neki ~lanovi njegove stran- 145) FO 371/23876, Rapp’s confidential stavlja me|unarodna kriza, ali im je bilo i jasno da, ke, a u vladu se uklju~io i despatch on Serbo-Croat negotiations, enclosed with Shone’s letter to Halifax, bez obzira na doga|aje na me|unarodnoj sceni, ima- Lazar Markovi} koji je tim Bled, 13. avgust 1939. Hrvatsku stranu su ju malo izbora i moraju da nastave pregovore. Prego- ~inom zapravo napustio predstavljali Ljudevit Filipin~i}, sekretar vori su postepeno obnovljeni u junu. Ma~ek je ovog Glavni odbor Radikalne Udruènja bankara i biv{i visoki zvani~nik u austrijskoj vladi, Ivo Krbek, profesor pra- 142) FO 371/23876, The Foreign Office to puta odustao od zahteva za stranke. Boìdar Maksimo- va na Zagreba~kom univerzitetu, i Juraj the British Legation in Belgrade, London, plebiscit. Cvetkovi} je sa vi}, tako|e biv{i radikal, ko- [utej, istaknuti ~lan HSS-a i pravnik. Srp- 29. jun 1939. ski tim ~inili su Mihailo Ili}, Mihailo Kon- 143) Zvani~nik Forin ofisa rekao je Vikto- svoje strane ponudio Ma~e- ji je tokom 30-ih godina po- stantinovi} i \or|e Tasi}, sva trojica pro- ru Lenoksu †Victor Lennox‡, novinaru Dej- ku neka podru~ja Bosne u liti~ki delovao nezavisno i fesori prava na Beogradskom univerzitetu. li telegrafa koji je bio veza izme|u Forin kojima su Hrvati ~inili ve}i- od Glavnog odbora i od Ju- 146) ^lanovi nove vlade bili su: Dragi{a ofisa i Krnjevi}a, da je “prijem predstavni- Cvetkovi} (predsednik), Vladko Ma~ek ka manjine iz neke balkanske dràve vrlo nu, a pored Savske i Pri- goslovenske radikalne za- (potpredsednik), Lazar Markovi} (pravda), osetljivo pitanje jer oni, kad se vrate u ze- morske banovine i Dubro- jednice, u{ao je u vladu kao Boìdar Maksimovi} (prosveta), Miha Krek mlju, neizostavno pogre{no tuma~e ~inje- va~kog kotara ponudio je i ministar prosvete.146 (gra|evina), Dàfer Kulenovi} ({umarstvo i nice i smatraju da su stekli podr{ku za rudarstvo), Jevrem Tomi} (fizi~ka kultura), svoju stvar”. Ibid. Nikola Be{li} (saobra}aj), Aleksandar Cin- 144) FO 371/23876, Shone to Halifax, car-Markovi} (spoljni poslovi), general Mi- Bled, 4. avgust 1939. lan Nedi} (vojska i mornarica), Josip Tor- 248 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 249

Banovina Hrvatska je formirana spajanjem Savske i lo, poslednjeg) bana. U pismu poslatom svim admini- Primorske banovine i sedam dodatnih kotara u koje su strativnim, policijskim i àndarmerijskim nadle{tvima spadali: Dubrovnik (iz Zetske banovine), [id i Ilok (iz [uba{i} je rekao: Dunavske), Grada~ac i Derventa (iz Vrbaske) i Br~ko, Travnik i Fojnica (iz Drinske). Glavni grad je bio Za- Povjerenjem Njegovog Veli~anstva Kralja preuzeo greb. Banovina je pokrivala vi{e od ~etvrtine teritori- sam du`nost Bana Banovine Hrvatske. Nastupaju} je Jugoslavije i imala ne{to preko ~etiri miliona sta- †na‡ tu du`nost, proèt najodlu~nijom èljom, da novnika (izme|u jedne ~etvrtine i jedne tre}ine ukup- bi se poslovi povjerene mi Banovine odvijali uvi- nog broja stanovni{tva Jugoslavije), od ~ega su tri ~e- jek i prema svakom bez obzira na narodnost i vje- tvrtine ~inili katolici (Hrvati), a gotovo 20 odsto pra- ru, svagda u korist naroda, pozivam sve podre|e- voslavci (Srbi) i skoro 4 odsto (bosanski) Muslimani.147 ne mi vlasti, ~inovnike i slu`benike da se u vr{e- Hrvatska banovina uìvala je punu samostalnost u nju svojih du`nosti uvijek i svagda pridràvaju oblastima poljoprivrede, trgovine, industrije, {umar- strogo zakona.149 stva, rudarstva, gra|evine, socijalne i zdravstvene politike, fizi~ke kulture, pravde, prosvete i unutra{njih Srpska opozicija i pregovori Cvetkovi}–Ma~ek poslova. Samo su spoljna politika, spoljna trgovina, êlnici Udruène opozicije i Selja~ko-demokratske ko- odbrana, javna bezbednost, carina i finansije ostale u alicije sastali su se 8. februara 1939. godine u ku}i Jo- nadle`nosti centralne vlade u Beogradu. Zakonodavnu vana Jovanovi}a Piòna u Beogradu (istoj onoj u ko- vlast trebalo je da dele kralj i sabor koji je ponovo for- joj je u avgustu prethodne godine bio ugo{}en Ma~ek) bar (po{ta, telegraf i telefon), Juraj [utej miran i mogao je biti sada bi razgovarali o politi~koj situaciji nakon pada Sto- (finansije), Bari{a Smoljan (bez portfelja), zvan, a njegov rad prekinut jadinovi}eve vlade. Ma~ek nije li~no doputovao u Be- Ivan Andres (trgovina i industrija), Sr|an Budisavljevi} (socijalna pitanja i zdravlje), samo kraljevskim ukazom. ograd, ali je poslao [uteja, ~oveka koji je bio njegova Branko ûbrilovi} (poljoprivreda), Mihailo Kraljevskim ukazom su ras- desna ruka; samostalne demokrate predstavljao je Mi- Konstantinovi} (bez portfelja) i Stanoje pisivani i novi izbori. ^la- lan Kosti}. Sastanku su prisustvovali i Jovanovi} Pi- Mihaldì} (unutra{nji poslovi). Izvor: Poli- tika, 26. avgust 1939. novi sabora birani su nepo- òn, Milan Gavrilovi}, Branko ûbrilovi} i Milo{ Tu- 147) Ta~ne brojke su slede}e: teritorija – srednim i tajnim glasanjem. panjanin (Savez zemljoradnika), Milan Grol, Boìdar 2 65.455,99 km (26,44 odsto teritorije Ju- Kraljevske ukaze morali su Markovi} i Boìdar Vlaji} (Demokratska stranka), Mi- goslavije), stanovni{tvo – 4.064.601 (28,88 odsto stanovni{tva Jugoslavije), od toga zajedno potpisati kralj i lo{ Trifunovi}, Mom~ilo Nin~i} i Lazar Markovi} 3.020.685 katolika (75,06 odsto stanovni- ban. Imenovanje ovog dru- (Glavni odbor Radikalne stranke) i Bogoljub Jevti} i ka Banovine), 755.970 pravoslavaca (19,28 148 odsto) i 153.452 muslimana (3,81 odsto). gog odobravao je kralj. Grga An|elinovi} (Jugoslovenska nacionalna stran- Izvor: Godi{njak Banske vlasti Banovine Ivan [uba{i} je imenovan ka). Sastanak je dobro pro{ao i u~esnici su se saglasi- Hrvatske, Zagreb, 1940. za prvog (i, kako se pokazali oko svih pitanja o kojima su raspravljali.150 148) Ceo tekst sporazuma Cvetkovi}–Ma- ~ek vidi u Boban, Sporazum, 404–408. 149) HDA XXI/84/5698, Ban banovine Hr- vatske [uba{i} Dr. Ivan, Nastup du`nosti, Zagreb, 2. septembar 1939. 150) MPHSS-1, 20. 250 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 251

Opozicione vo|e su se sloìle da treba zajedni~ki da nje jer je kriza u svetu uzimala sve vi{e maha. Ali, {to pregovaraju s vladom. Predstavnici Hrvatske selja~ke je najva`nije, nije mogao da prihvati ukidanje dikta- stranke smatrali su da su, za razliku od Cvetkovi}a i ture na koje je pozivala Udruèna opozicija. A po{to srpskih ~lanova vlade, beogradske opozicione stranke je Ma~ek zahtevao autonomiju Hrvatske, a ne nu`no i reprezentativniji izraz volje “srbijanskog naroda”. Oni demokratizaciju Jugoslavije, dogovor izme|u njega i su se sloìli da knezu Pavlu predloè formiranje “kon- krune bio je mogu}an. Kompromis izme|u srpskih centracione vlade” u koju }e u}i zagreba~ki i beograd- opozicionih stranaka s jedne strane i vlade i krune s ski opozicioni blok.151 druge strane nije bilo mogu}no posti}i jer Udruèna [utej je krajem marta opet doputovao u Beograd da opozicija nije odustajala od svog principijelnog stava bi obavestio ~elnike opozicije da je Ma~ek odlu~io da da treba ukinuti Ustav iz 1931. godine i ponovo uve- primi Cvetkovi}a kao izaslanika krune i da je zahtevao sti istinsku parlamentarnu demokratiju. Zahtev srp- da pregovorima prisustvuju pravi predstavnici srpskog skih stranaka da Cvetkovi} i vladaju}a stranka ne u~e- naroda, to jest ~lanovi Udruène opozicije, a ne stvuju u pregovorima bio je nerealan. Takav predlog JRZ-a.152 U udarnom komentaru objavljenom 29. odbili su i knez Pavle i Ma~ek. Vode}i hrvatski politi- marta u Hrvatskom dnevniku obja{njeno je da politi- ~ar je shvatio da kruna ima ozbiljne namere i bio je ka sporazuma ne moè biti sprovedena bez predstav- spreman da napusti svoje srpske saveznike.154 nika kako hrvatskog tako i srpskog naroda. Nagla{eno Za vreme Ma~ekovih pregovora sa Cvetkovi}em sa- je da je taj princip imao klju~no mesto u sporazumu mostalni demokrati uzaludno su poku{avali da postig- od 8. oktobra 1937. godine i jo{ uvek ga ima u Hrvat- nu poseban sporazum izme|u Hrvatske selja~ke stran- skoj. Njemu su ostale verne i Udruèna opozicija i Hr- ke i Udruène opozicije. Samostalna demokratska vatska selja~ka stranka kao predstavnica hrvatskog stranka bila je ideolo{ki blià srpskoj opoziciji, a na- naroda. One svu svoju snagu ulaù u sre|ivanje odno- ro~ito Demokratskoj stranci. Kad je sporazum od 27. sa izme|u hrvatskog i srpskog naroda.153 aprila propao, samostalni demokrati su u tome videli Srpske opozicione stranke bile su izgleda zadovolj- dobru priliku za pribliàvanje dveju strana. Iako se ne ovakvim obja{njenjem, ali su se ubrzo na{le izvan Udruèna opozicija nije slagala s Ma~ekovom takti- glavnog toka pregovora, uglavnom zato {to se knez kom – usmerenom isklju~ivo na postizanje autonomi- Pavle protivio njihovom uklju~ivanju u vladu. Po ne- je Hrvatske – samostalni demokrati su izneli predlog kim izvorima, on se bojao da }e uvo|enje jo{ jedne op{teg sporazuma koji bi, kako su se nadali, bio pri- koalicije u razgovore usporiti ceo proces i mo`da one- hvatljiv srpskoj opoziciji. 154) Ibid., 31–39. Boban misli da je Pavle 151) Ibid., 22. mogu}iti postizanje spora- Sr|an Budisavljevi}, autor odbio da uzme u obzir demokratizaciju jer se bojao da bi to negativno uticalo na od- 152) Ibid., 31. zuma. Knez namesnik se predloga, predvideo je unu- 153) Ibid., 21. Ovde treba zapaziti da nije nose Jugoslavije s dvema velikim nedemo- pomenuta Samostalna demokratska stra- ùrio da re{i hrvatsko pita- tra{nju podelu Jugoslavije kratskim zemljama – Nema~kom i Italijom. nka koja je za vreme pregovora izme|u Me|utim to je malo verovatno. Uostalom, Cvetkovi}a i Ma~eka bila u velikoj meri Nema~ku nije zanimala unutra{nja politi- gurnuta u stranu. ka Jugoslavije dokle god je spoljna politika Beograda bila “kooperativna”. 252 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 253

na tri banovine: Sloveniju (koju bi ~inila Dravska ba- je 1918. godine Bosna prestala da postoji kao poseban novina), Hrvatsku (Savska, Primorska i Vrbaska) i Sr- administrativni entitet, lokalni Muslimani su o~igled- biju (Dunavska, Moravska, Drinska, Zetska i Vardar- no sa~uvali jak ose}aj bosanskog identiteta i negova- ska). Ma~ek je prihvatio predlog, ali ga je Udruèna li se}anje na istorijske granice Bosne. opozicija odbacila jer je Hrvatskoj trebalo da pripadne Sporazum iz 1939. godine svakako je bio jedna od ve}a teritorija nego {to je nudio Cvetkovi}, a i zato {to prekretnica u me|uratnoj istoriji Jugoslavije mada u se u predlogu nije pominjalo pitanje demokratizacije po~etku nije mnogo promenio srpsko-hrvatske odnose zemlje. Samostalni demokrati su èleli da u budu}u na terenu. Kao i u periodu pre 26. avgusta 1939. go- Hrvatsku banovinu uklju~e Vrbasku banovinu jer bi se dine, de{avali su se incidenti u kojima su u~estvovali tako ve}ina njihovih bira~a na{la u Hrvatskoj; pored Hrvati na jednoj strani, a Srbi i integralisti~ki orijen- toga, poloàj srpske manjine bio bi povoljniji kad bi u tisani Hrvati na drugoj. Postoji, na primer, policijski Hrvatskoj bilo vi{e Srba. Me|utim, inicijativa samo- izve{taj o tome da je 15. jula neko razbio prozore na stalnih demokrata nije mogla da spre~i pogor{anje od- ku}i zagreba~kog penzionera Pavla Gali}a koji nije is- nosa izme|u Ma~eka i srpskih kolega. Za srpsku opo- takao hrvatsku zastavu u ~ast Ma~ekovog ro|endana. ziciju Ma~ek je, kako je ljutito izjavio Vlaji}, bio izdaj- Slede}eg dana razbijeni su prozori na ku}i Josipa Ko- nik.155 A za Ma~eka su srpske stranke postale nepotre- meri~kog, tesara koji je radio za dràvnu èleznicu i ban teret. bio ~lan zagreba~kog ogranka vladine stranke.156 Bilo je dovoljno da se pro~uje da je neko ~lan vladine Period neposredno nakon sklapanja sporazuma stranke pa da ta osoba bude izloèna zastra{ivanju. i reagovanje Hrvata Tako su u no}i izme|u 5. i 6. avgusta polomljeni pro- Reakcije stanovni{tva na sporazum Cvetkovi}–Ma~ek zori na ku}i Lajo{a Kozme iz sela Reftal kod Osijeka mogle bi se uop{teno opisati na slede}i na~in: ve}ina iako za to nije bilo drugih o~iglednih razloga osim Hrvata ga je podràla, a mnogi Srbi bili su protiv nje- njegove politi~ke pripadno- 156) HDA XXI/82/5645, Izve{taj o politi~- ga. Me|utim, kao i u drugim stvarima, situacija me|u sti.157 kim prilikama i doga|ajima u mesecu julu, Zagreb, 5. avgust 1939. Srbima nije bila jednostavna: srpski ~elnici Jugoslo- Me|utim, posle sklapanja 157) HDA XXI/83/5655, Politi~ke prilike, venske radikalne zajednice zvani~no su podràli spo- sporazuma neke stvari su se izvje{taj za mjesec kolovoz, Kraljevska razum Cvetkovi}–Ma~ek, ali su mnogi srpski ~lanovi i promenile. U podru~jima u banska uprava Savske banovine, Zagreb. Autor ovog izve{taja, verovatno napisa- stranke po~eli da se zalaù za stvaranje posebne srp- kojima su Hrvati ~inili ve}i- nog u septembru, upotrebio je hrvatsku ske banovine koja bi obuhvatila podru~ja u Hrvatskoj nu poja~ano je zastra{iva- re~ “kolovoz”, a ne srpsku “avgust”, za razliku od prethodnog izve{taja u kojem je s ve}inskim srpskim stanovni{tvom. Bosanski Musli- nje pojedinaca i organizaci- kori{}ena re~ “jul” umesto “srpanj” (vidi mani uglavnom su odbacili sporazum jer su bili pro- ja naklonjenih vladi, bilo da fusnotu 156). Iako je izve{taj otkucan na tiv uklju~ivanja “bosanskih” srezova u Hrvatsku. Iako su posredi bili Srbi ili Hrva- papiru koji je imao staro zaglavlje “Savska banovina”, ovo je primer “hrvatizacije” 155) Ibid., 61–62. Vidi i BAR DKP, kutija zvani~nog jezika u novoj banovini, ili nje- 13, Dragi{a Cvetkovi} knezu Pavlu, Beo- gove “dejugoslavizacije” ili mo`da “desr- grad, 19. april 1939. bizacije”. 254 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 255

ti. Grupa me{tana iz sela Ma~kovac kod Vara`dina |u me{tanima i moglo se o~ekivati da }e do sli~nih iz- pretukla je 10. septembra Nikolu Vu~kovi}a, vodnika greda ponovo do}i.160 Komandant stanice pukovnik u vara`dinskoj àndarmeriji. Izve{taj o ovom inciden- Stankovi} ispravno je reagovao i poslao Vu~kovi}a na tu pruà uvid u ìvot jugoslovenskih àndarma, mo- drugo mesto.161 gu}ni motiv napada i na~in na koji se odvijala sarad- Pored àndarmerije napadane su i istaknute pristali- nja izme|u novih vlasti i àndarmerije. U njemu se ce starog reìma. U jednom drugom incidentu, koji ni- kaè da je Nikola Vu~kovi} oti{ao na fudbalsku utak- je imao veze s prvim i desio se u oktobru, grupa ne- micu po{to je od komandanta dobio dozvolu da napu- poznatih po~inilaca gadno je pretukla Ivana Ruljan~i- sti stanicu Ivanec i ostane napolju do osam uve~e. Na }a, predsednika pravoslavne zajednice na ostrvu Visu utakmici je ostao do ~etiri po podne, a onda je oti{ao i nekada{njeg gradona~elnika grada Visa. Razlog je sa stadiona u nadi da }e na}i neku devojku i provesti navodno bilo nezadovoljstvo njegovim postupcima se. Po{to nije na{ao odgovaraju}u devojku, on je 11. dok se nalazio na vlasti. Tvrdilo se da je Ruljan~i}, ne- septembra u pola dva izjutra oti{ao na zabavu koju su kada{nji radikal koji je pristupio Jugoslovenskoj naci- u obli`njem selu Ma~kovac organizovali rudari iz tog onalnoj stranci, bio naro~ito o{tar prema Ma~ekovim kraja. Oko dva sata pri{la su mu dvojica vojnika i za- pristalicama. Pored toga, podsticao je pokr{atavanje traìla cigarete; istog trenutka napala ga je grupa ru- Hrvata u pravoslavlje i tako pogor{ao odnose izme|u dara i jedan od njih udario ga je batinom nekoliko pu- Srba i Hrvata na tom jadranskom ostrvu.162 Ruljan~i- ta u glavu i le|a. Po{to se àndarm nakratko onesve- }evo prezime ukazuje na to da je verovatno bio pore-

stio, napada~i su mu uzeli pi{tolj sa sedam metaka, klom Hrvat i da je, prema 160) HDA XXI/84/5730, Banska vlast bano` i pojas i pobegli. Kad se vodnik osvestio, vratio se tome, mogao i sâm biti pre- novine Hrvatske, Odjeljak za dràvnu za- u stanicu oko pola tri i, po re~ima deùrnog àndar- obra}enik.163 {titu Komandantu Savskog àndarmeri- skog puka, Zagreb, 9. oktobar 1939. ma, oti{ao pravo u krevet gde je zaspao u pijanom sta- Napadi na àndarme i po- 161) HDA XXI/84/5730, Komandant pu- nju; izjutra ga je na spavanju zatekao komandant sta- znate pristalice starog reì- kovnik Mil. M. Stankovi} Banskoj vlasti ba- 158 novine Hrvatske, Zagreb, 13. oktobar nice. ma dobili su druk~ije zna~e- 1939. U izve{taju je jo{ re~eno da Vu~kovi}eve povrede nje u novom kontekstu. 162) HDA XXI/83/5660, Izvje{taj o politi~- nisu bile te{ke i da je motiv za napad o~igledno bila Zbog izmenjenih okolnosti koj situaciji i raspoloènju naroda, Ispo- stava Banske vlasti u Splitu, Banskoj vlasti “mr`nja prema àndarmeriji” (instituciji koja je sim- `rtve su se svakako ose}ale banovine Hrvatske, kabinetu gosp.†odina‡ bolizovala stari reìm i dominaciju Srba).159 Vlasti Ba- nebezbedno i neza{ti}eno. U Bana, Split, 16. novembar 1939. 163) Po izve{taju, na Visu je oko 200 novine zatraìle su od komandanta Savskog àndar- jednom izve{taju je zabele- Hrvata pre{lo u pravoslavlje. HDA merijskog puka da prebaci Vu~kovi}a u drugu stanicu èno da bi se nakon sklapa- XXI/83/5660, Izvje{taj o politi~koj situaciji i raspoloènju naroda, Ispostava Banske 158) HDA XXI/84/5730, [tab Savskog jer je posle incidenta vodnik nja sporazuma Cvetkovi}– vlasti u Splitu Banskoj vlasti banovine Hr- àndarmeriskog puka Banskoj vlasti bano- izgubio svaki autoritet me- Ma~ek stanovni{tvo Splita i vatske, kabinetu gosp. odina Bana, Split, vine Hrvatske (Odjelu za unutarnje poslo- † ‡ 16. novembar 1939. Nema dokaza da je ve), Zagreb, 18. septembar 1939. vlada podsticala preobra}enje, mada mu 159) Ibid. se verovatno nije ni protivila. 256 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 257

okoline moglo podeliti na dve grupe: Ma~ekove prista- U pismu su ~lanovi Crikveni~kog sokolskog dru{tva lice, ~ija su prava za{ti}ena i koji se ose}aju bezbedno i naveli da je istog dana kad je sklopljen sporazum ot- slobodno, i “Srbe i jugoslovenske sokole”164 koji ne po~ela kampanja protiv sokola i njihovih porodica. mogu ra~unati ni na kakvu za{titu jer im prete i napa- Vode}i ~lanovi lokalne sokolske organizacije prebijani daju ih upravo pojedini pripadnici Hrvatske selja~ke su, a prozori na njihovim ku}ama razbijani. Stjepan za{tite i Hrvatske selja~ke stranke, a zastra{ivanja nisu Car, Martinov brat, zadobio je te{ke povrede glave i po{te|ena ~ak ni nedu`na deca.165 zavr{io u bolnici. Ljubo [kiljan, predsednik op{tine i Zbog svoje bliske povezanosti s Aleksandrovom dik- vo|a Hrvatske selja~ke za{tite koja je bila pod kontro- taturom sokolska dru{tva bila su ~esta meta u podru~- lom HSS-a, na silu je 3. septembra zauzeo Sokolski jima s ve}inskim hrvatskim stanovni{tvom, bez obzi- dom u Crikvenici i time prakti~no onemogu}io rad ra na to da li su njihovi ~lanovi bili Srbi ili Hrvati. dru{tva.169 Pismo je zavr{eno molbom u ime svih so- 164) Sokolska dru{tva bila su slovenske Dragutin Kramer, istaknuti kola i sokolki i svih Hrvata i Srba jugoslovenske ori- nacionalisti~ke organizacije za fizi~ku kul- ~lan Sokola, ubijen je 2. jentacije da se njihov teàk poloàj obnaroduje.170 U turu i sport osnovane jo{ u habzbur{ko vreme. Godine 1929. hrvatsku i slovena~- septembra u Zagrebu dok se jednom drugom izve{taju re~eno je da je tokom okto- ku sokolsku organizaciju zamenila je jedno}u vra}ao ku}i, i to je bra bilo nekoliko slu~ajeva vandalizma nad imovinom na, jugoslovenska organizacija; ona je okarakterisano kao politi~ki sokola u {ibenskom kraju i na ostrvu Hvaru, ali je i igrala va`nu ulogu u poku{ajima diktatorskog reìma da stvori jedinstven jugoslo- motivisano ubistvo.166 Kra- konstatovano da je, uop{teno gledano, situacija dobra venski identitet. Vidi Nikola @uti}, Sokoli: merovo ubistvo predstavlja- i da je narod uglavnom prihvatio sporazum.171 Ideologija u fizi~koj kulturi Kraljevine Ju- goslavije, 1929–1941, Beograd, 1991. lo je izuzetak, ali bilo je Hrvati koji su podràvali prethodni reìm bili su iz- 165) HDA XXI/84/5734, Izvje{taj o politi~- mnogo primera fizi~kih na- loèni napadima koliko i njegove pristalice na srpskoj koj situaciji, Primorski àndarmerijski puk pada na sokole. Martin Car i strani. Razlozi za zastra{ivanje bili su ~esto sloèni i ispostavi banske vlasti, Split, 15. oktobar 1939. Mate Katni}, ugledni ~lano- umnogome uslovljeni lokalnim kontekstom i pona{a- 166) HDA XXI/85/5796, Uprava policije u vi Sokolskog dru{tva u Cri- njem `rtava, {to jasno pokazuju i slu~ajevi u Ma~kov- Zagrebu, Kriminalni otsek, Kraljevskoj banskoj upravi Savske †sic!‡ banovine, kvenici, gradu s izrazito ve- cu, Crikvenici i na Visu. U tom smislu naro~ito je upu- Odeljku za dràvnu za{titu, Zagreb, 2. sep- }inskim hrvatskim stanov- tan izve{taj koji je zagreba~ka policija poslala Odelje- tembar 1939. ni{tvom,167 àlili su se Sa- nju za dràvnu za{titu Banovine Hrvatske povodom 167) Po popisu iz 1931. godine, me|u stanovni{tvom koje je govorilo srpsko-hrvat- vezu sokola Kraljevine Ju- procene tog odeljenja da su Srbi i jugoslovenski opre- ski u Crikveni~kom kotaru bilo je 11.709 ka- goslavije sa sedi{tem u Beo- deljeni Hrvati izloèni “dràvnom teroru”. U izve{taju tolika i 98 pravoslavaca. Bogoljub Ko~ovi}, gradu da im Ma~ekove prise kaè da je ta~no da je od Etni~ki i demografski razvoj u Jugoslaviji od 169) Ibid. Priloèno pismo Cara i Katni}a, 1921. do 1991. godine (Po svim zvani~nim, stalice prete; njihova àlba uspostavljanja Hrvatske ba- 4. avgust †trebalo bi da bude septembar‡ 1939. a u nekim slu~ajevima i korigovanim popi- prosle|ena je Ministarstvu novine bilo incidenata, ali sima), Pariz, 1998, 2 toma, tom 1, 58. 170) Ibid. 168 168) HDA XXI/84/5729, Savez Sokola Kra- za fizi~ko vaspitanje. oni nisu imali antisrpski i 171) HDA XXI/83/5660, Izvje{taj o politi~- ljevine Jugoslavije, Ministarstvu fizi~kog koj situaciji i raspoloènju naroda, Ispo- vaspitanja naroda, Beograd, 7. septembar stava Banske vlasti u Splitu Banskoj vlasti 1939. banovine Hrvatske, kabinetu gosp.†odina‡ Bana, Split, 16. novembar 1939. 258 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 259

antijugoslovenski karakter niti se mogu posmatrati konflikt u Hrvatskoj banovini bio je u mnogo ~emu li- kao organizovana akcija protiv svih Srba i Hrvata ju- ~an i ideolo{ki, a ne nu`no “etni~ki”. Hrvati razli~itih goslovenske orijentacije naprosto zato {to su u ve}ini ideolo{kih uverenja, naro~ito oni koji su u~estvovali u slu~ajeva napadi bili motivisani li~nom osvetom, mr- prethodnim reìmima, bili su meta kao i Srbi. `njom i potrebom da se izravnaju li~ni ra~uni. Inci- Ipak, pogre{ili bismo kad bismo tvrdili da uop{te ni- denti su se naj~e{}e de{avali u predgra|ima, me|u je bilo etni~kog konflikta. Kad su dva àndarma iz se- neobrazovanim i prostim ljudima tako da se “psihoza” la Aleksandrovo na ostrvu Krku poku{ala da pretresu koja se ose}ala jo{ 1935. godine172 sada ponavlja i grupu od dvadesetak mladi}a po{to se pre toga u bli- usmerena je protiv takozvanih ~etnika. “Psihoza” je zini ~ula pucnjava, ovi su se razbeàli psuju}i àndar- samo poja~ana zbog me|unarodne krize koja zahteva mima “majku srpsku” i upozoravaju}i ih da ne}e jo{ delimi~nu mobilizaciju vojnih obveznika, a doprinose dugo pretresati ljude.175 U poteri za njima, àndari su joj i razne glasine ~iji je cilj {irenje panike. To ~esto uleteli u jednu ku}u ne shvataju}i da je tamo svadba. uti~e i na inteligentne i dobro obave{tene ljude a ka- Verovatno iznervirani upadom nezvanih gostiju, Ni- moli na zaostali narod koji ìvi u provinciji.173 kola Franoli} i Mate Mrakov~i} su povikali da sada ì- U izve{taju je prokomentarisana i tvrdnja da se ve u slobodnoj Hrvatskoj i nikakvi im “opan~ari” nisu otkad je stvorena autonomna Hrvatska oko dvesta lju- vi{e potrebni pa su naredili àndarmima da odmah di preselilo iz Zagreba u Beograd. âk i ako je to ta~- iza|u.176 @andarmi su morali da se povuku jer su broj- no, re~eno je, ne moè se zaklju~iti da se nad Srbima no bili daleko slabiji, ali su kasnije uspeli da uhapse i jugoslovenski orijentisanim Hrvatima u Zagrebu jednog od ljudi koji je ilegalno posedovao pu{ku.177 sprovodi teror jer je poznato da u tom gradu ìvi ve- Fizi~ki napadi na Srbe i jugoslovenski orijentisane liki broj Srba raznih zanimanja, kao i veliki broj jugo- Hrvate bili su ograni~eni isklju~ivo na lokalni nivo. U slovenski nastrojenih Hrvata, i da se nikome od njih to nije bilo direktno ume{ano rukovodstvo Hrvatske ni{ta nije desilo, nego u miru ìve i rade.174 selja~ke stranke. Stranka je imala interesa da sa~uva 172) Autor je verovatno mislio na izbornu Iako pokazuje izvesno red iako su neki stavovi koje je zastupala odbijali Sr- kampanju te godine, kad su tenzije pora- razumevanje, a mo`da i di- be. Ona je prvu probu doìvela 6. septembra, na ro- sle i u~estali sukobi izme|u pristalica opozicije i vlade. rektnu simpatiju kad govori |endan kralja Petra II. Proslave ro|endana ~lanova di- 173) HDA XXI/84/5724, Redarstveno rav- o po~iniocima (jer ih karak- nastije Kara|or|evi} i Ma~eka uvek su predstavljale nateljstvo u Zagrebu, Banskoj vlasti bano- teri{e samo kao neobrazo- rizik jer je postojala mogu}nost da do|e do sukoba iz- vine Hrvatske, Odeljku †sic!‡ za dràvnu za{titu, Zagreb, 26. oktobar 1939. Ovde se vane ljude koji iz shvatljivih me|u politi~kih protivnika. 175) HDA XXI/84/5721, Aleksandrovo: in- pod “~etnicima” misli na ~lanove ~etni~kih razloga traè osvetu), izve- Ipak, 6. septembar 1939. cident izme|u ànd.†armerijske‡ patrole i grupe mladi}a, Sresko na~elstvo u Krku, organizacija srpskih veterana, od kojih su {taj zagreba~ke policije isti- godine protekao je izuzetno se neki agresivno zalagali za jugosloven- Banskoj vlasti banovine Hrvatske, Odeljku stvo. Za vreme Drugog svetskog rata i to- ~e i ne{to veoma va`no: mirno u novoj banovini. Na za dràvnu za{titu, Krk, 14. oktobar 1939. kom jugoslovenskih ratova 90-ih godina 176) Ibid. Jasno je da su aludirali na naziv “~etnici” dobio je drugo, peòrativ- opanke kao deo narodne no{nje u Srbiji. nije zna~enje. 177) Ibid. 174) Ibid. 260 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 261

podru~ju Splita nije zabeleèn nijedan incident osim nezavisno od Hrvatske selja~ke stranke, {to ukazuje malog izgreda u Omi{u.178 [uba{i} je naredio da se na na podvojenost u istorijskim se}anjima Hrvata i dru- svim dràvnim zgradama istaknu jugoslovenska i hr- gih Ju`nih Slovena. Jugoslovenski orijentisani Hrva- vatska zastava. Na po{tama, carinskim kancelarijama, ti, Srbi i Slovenci smatrali su da su li~nosti poput u lukama i na àndarmerijskim stanicama vijorile su Trumbi}a pa ~ak i Star~evi}a bile proroci jugosloven- se samo jugoslovenske zastave, a na {kolama i jugo- stva. slovenske i hrvatske. Privatne ku}e bile su ukra{ene Ubrzo posle sklapanja sporazuma Cvetkovi}–Ma~ek jugoslovenskim, hrvatskim i srpskim zastavama, ali su veliki broj usta{kih emigranata vratio se u Hrvatsku. hrvatske preovla|ivale.179 Po jednom policijskom izve{taju, do sredine oktobra iz Iako je pazilo da ne izazove “plemenski” sukob, Italije se na teritoriju Primorske banovine vratilo 213 vo|stvo Hrvatske selja~ke stranke je nakon stvaranja usta{a – ukupan broj ~lanova ili simpatizera usta{ke Hrvatske banovine po~elo sve vi{e da koristi kroato- organizacije ro|enih u toj banovini, a stacioniranih u centri~ni diskurs. Dobar primer je sve~ano obeleàva- Italiji iznosio je 391.183 U istom izve{taju je re~eno da nje prve godi{njice smrti Ante Trumbi}a koje je 19. se, po povratku, ve}ina njih dràla povu~eno, a izgle- novembra 1939. godine Ma~ekova stranka organizo- da da su i neki dobili posao u institucijama lokalne vala u Trumbi}evom rodnom gradu Splitu. Po policij- vlasti.184 skom izve{taju, cela sve~anost se pretvorila u manife- Ipak, u mesecima nakon potpisivanja sporazuma ra- staciju hrvatskog nacionalizma, a hrvatske zastave slo je suparni{tvo i u~estali su sukobi izme|u ~lanova bile su istaknute po celom gradu. Trumbi} je opisivan Hrvatske selja~ke stranke s jedne strane i frankovaca i isklju~ivo kao borac za hrvatska prava, a klju~na ulo- usta{a s druge, kao i izme|u Ma~eka i simpatizera koga koju je igrao u ujedinjenju i stvaranju Jugoslavije munista.185 Dok je bila u opoziciji, Hrvatska selja~ka potpuno je pre}utkivana.180 Ipak, frankovci su oceni- stranka je uìvala gotovo ni~im osporavanu podr{ku li da doga|aj nije bio dovoljno “nacionalisti~ki” i odr- me|u Hrvatima. âk i po{to je u{la u vladu, stranka je 178) HDA XXI/82/5606, Sresko na~elstvo àli su poseban pomen u sa~uvala jaku ve}insku podr{ku Hrvata. U jednom zva- Split, Mjese~ni izvje{taj o unutra{njoj situ- prostorijama svog dru{tva ni~nom izve{taju se kaè da 183) HDA XXI/84/5734, Izvje{taj o politi~- aciji za mjesec septembar 1939, Split, 28. “Ante Trumbi}” u Splitu.181 su Hrvati koji ìve na split- koj situaciji, Primorski àndarmerijski puk septembar 1939. ispostavi banske vlasti, Split, 15. oktobar 179) Ibid. Frankovci su organizovali skom podru~ju u ogromnoj 1939. Sasvim je verovatno da nisu svi ko- 180) HDA XXI/83/5661, Mjese~ni izvje{taj komemoracije i drugim is- ve}ini pristalice HSS-a i da je su vlasti nazivale usta{ama zvani~no o stanju javne bezbednosti i politi~koj si- taknutim li~nostima iz hr- su potpuno zadovoljni po- pripadali toj organizaciji, ali su s usta{ama tuaciji na podru~ju Redarstvenog ravna- mo`da delili antijugoslovenska i antisrp- teljstva Split za novembar 1939, Split, 4. vatske istorije, me|u njima stoje}om situacijom u zemlji ska ose}anja. decembar 1939. i Eugenu Kvaterniku i Anti kao celini i u Banovini Hr- 184) Ibid. 181) Ibid. 182 185) HDA XXI/83/5660, Izvje{taj o politi~- 182) HDA XXI/83/5660, Izvje{taj o politi~- Star~evi}u, i to su ~inili vatskoj. Tako|e je navedeno koj situaciji i raspoloènju naroda, Ispo- koj situaciji i raspoloènju naroda, Ispo- stava Banske vlasti u Splitu, Banskoj vlasti stava banske vlasti u Splitu, Banskoj vlasti banovine Hrvatske, kabinetu gosp.†odina‡ banovine Hrvatske, Kabinetu gosp.†odina‡ Bana, Split, 16. novembar 1939. Bana, Split, 16. novembar 1939. 262 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Sporazum iz 1939. godine 263

da su pristalice te stranke disciplinovane i slepo slede |u dr Josipa Berkovi}a i Pa{ka Kaliterne, vode}ih lju- uputstva strana~kog vo|stva u Zagrebu.186 di HSS-a u Splitu, de facto podelio stranku u splitskom Me|utim, kad je do{la na vlast, Ma~ekova stranka je regionu na dve frakcije.190 ustanovila da joj je teè da odràva monopol u Hrvat- Kaliternin sukob sa splitskim ogrankom stranke do- skoj i da izazov dolazi i s levog i s desnog krila. Pored prineo je jo{ bliòj saradnji HSS-a i samostalnih de- toga, rascep se desio i unutar stranke. Glavni razlozi mokrata na lokalnom nivou. êlnik samostalnih de- su bili nadmetanje za poloàje u lokalnoj vladi i neza- mokrata u Splitu Edo Leonti} nikad se nije slagao s dovoljstvo nekih radikalnijih ~lanova sporazumom iz Kaliternom. Kad je ovaj prakti~no pre{ao u disidente avgusta 1939. godine.187 Suparni{tvo izme|u politi~- HSS-a, Leonti} je postao najlojalniji saveznik Ma~eko- kih grupa naro~ito je ugrozilo splitski ogranak stran- ve stranke.191 Jedan drugi istaknuti lokalni politi~ar i ke. Frankovce su predvodili Edo Bulat, nekada{nji Ma- Hrvat – Leonti} je tako|e bio Hrvat – Grgur-Grga An- ~ekov pristalica, Ivo Kuci (Cuzzi) i Ivo Buli} koji su bi- |elinovi} bio je na ~elu splitskog ogranka Jugosloven- li popularni kako me|u mladima i trgovcima tako i ske nacionalne stranke. Kao pobornik integralnog ju- me|u nekim seljacima.188 U maju 1940. godine samo goslovenstva, An|elinovi} se nakon avgusta 1939. je na splitskom podru~ju navodno bilo ~ak 60 grupa godine drào povu~eno.192 On je, sli~no drugim poli- formiranih od ~lanova koji su se odvojili od Hrvatske ti~arima te orijentacije, bio za sporazum izme|u Srba selja~ke stranke.189 i Hrvata, ali protiv odbaci- 190) HDA XXI/83/5660, Izvje{taj o politi~- Jedan od razloga za unutra{nje podele bio je i taj {to vanja ideologije integralnog koj situaciji i raspoloènju naroda, Ispo- 193 stava Banske vlasti u Splitu, Banskoj vlasti je Hrvatska selja~ka stranka sad prvi put stvarno mo- jugoslovenstva. banovine Hrvatske, kabinetu gosp.†odina‡ gla da deli poloàje. O tome govori jedan izve{taj iz Politi~ka situacija u Splitu Bana, Split, 16. novembar 1939. onog vremena. U njemu se kaè da su u prethodnim krajem 1939. godine dobro 191) Ibid. 192) Ibid. reìmima lokalni ~elnici HSS-a organizovali strana~ke ilustruje sloènost jugoslo- 193) Vidi, na primer, Prvislav Grisogono, }elije {irom mesnog podru~ja; me|utim, sada su neki venske politi~ke scene i po- “Sporazum i jugoslovenski nacionalni ele- menti”, Vidici, br. 15–16, 10. septembar od njih do{li u sukob sa svojim drugovima jer iz ~isto kazuje da se ona ne moè 1939, 386–389. Vi{e kriti~ki nastrojen prili~nih ambicija èle da dobiju vode}u ulogu u dono{e- svesti isklju~ivo na srpsko- kaz sporazuma Cvetkovi}–Ma~ek kao ~ina nju odluka. Otuda na mnogim mestima postoje li~ni hrvatski konflikt. U Splitu je izdaje jugoslovenskog ideala vidi u Niko Bartulovi}, “Sporazum i Jugoslovenstvo”, sukobi izme|u strana~kih vo|a, {to negativno uti~e na sukob me|u Hrvatima bio Vidici, br. 17–18, 25. septembar 1939, 186) Ibid. pristalice. One su po~ele da jednako izraèn kao i izme- 434–437. Integralisti~ki opredeljeni autori 187) HDA XXI/83/5660, Izvje{taj o politi~- se grupi{u oko razli~itih |u Hrvata i Srba. Sli~nu si- okupljeni oko ~asopisa Vidici kriti~ki su se koj situaciji i raspoloènju naroda, Ispo- odnosili prema svim jugoslovenskim par- stava Banske vlasti u Splitu, Banskoj vlasti frakcija, za ili protiv odre- tuaciju nalazimo i u drugim tikularisti~kim nacionalizmima pa i prema banovine Hrvatske, kabinetu gosp.†odina‡ |enih ~elnika. Posebno je delovima Banovine. Me|u- pozivima na stvaranje Srpske banovine – Bana, Split, 16. novembar 1939. vidi Milan Marjanovi}, “Su{tina na{eg pro- 188) Ibid. istaknuto da je sukob izme- tim, srpsko-hrvatska di- blema”, Vidici, br. 1–2, 25. januar 1940, 189) Ljubo Boban, “O politi~kim previra- 2–4. njima na selu u Banovini Hrvatskoj”, Isto- rija XX veka: Zbornik radova, tom 2, 1961, 243. 264 Dejan \oki} 265 menzija bila je vaàn element politi~kog nadmetanja 6. u Jugoslaviji nakon 1939. godine. Ubrzo posle sklapa- POSLEDICE nja sporazuma Cvetkovi}–Ma~ek Srbi su po~eli da se ujedinjuju oko zahteva za Srpsku banovinu u koju je, kako su tvrdili, trebalo uklju~iti podru~ja novoosnovane autonomne Hrvatske koja su bila prete`no naseljena Srbima. Cela zemlja, me|utim, evo ve} osam meseci gleda kako se ure|enje srpsko-hrvatskih odnosa u zemlji re{ava bez u~e{}a Srba... Jer dok Hrvati, pod vo|stvom svojih nesumnjivo ovla{}enih pretstavnika u punoj slobodi, voljom narodnom organizuju svoju banovinu Hrvatsku i ome|avaju u me{ovitoj grani~noj zoni prema Srbima, Srbi stoje po strani, vezanih ruku i usta... Izjava Demokratske stranke, 1939.1

êtrnaestog januara 1940. godine, minut ili dva pre tri sata po podne, kraljevski voz iz Beograda stigao je na glavnu èlezni~ku stanicu u Za- grebu. Do~ekan je pucnjima iz pran- gija i zvucima dràvne himne koju je svirao vojni orkestar. Ta~no u osam sati istog jutra voz je sa svojim put- nicima, me|u kojima su bili knez Pa- vle, kneginja Olga2 i predsednik vlade Cvetkovi}, krenuo iz Beograda i

1) Demokrati o dana{njem stanju u zemlji, usput se kratko zadr- Beograd, novembar 1939. `ao u hrvatskim gra- 2) Kneginja Olga (1903–1997), supruga dovima Vinkovcima i jugoslovenskog kneza Pavla, bila je }erka gr~kog i danskog princa Nikole i ruske ve- Slavonskom Brodu, like kneginje Jelene Vladimirovne. Za Pavla se udala 1923. godine. Njena sestra Mari- na (1906–1968) udala se za vojvodu od Kenta 1934. godine. 266 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 267

gde su predstavnike dvora i vlade pozdravili lokalni u~inio ~ovek koga su mnogi Hrvati smatrali zaslu`nim zvani~nici i “obi~an” narod. Stanice ova dva grada za novoste~enu autonomiju. Ma~ek je na po~etku re- bile su ukra{ene cve}em i hrvatskim i dràvnim za- kao da je ispunjen rado{}u {to moè da poèli dobro- stavama, a na peronima su stajali predstavnici svih do{licu Njegovom kraljevskom viso~anstvu i “druìci lokalnih dru{tava, od raznih hrvatskih kulturnih, po- njegovog ìvota” Njenom kraljevskom viso~anstvu liti~kih i strukovnih udruènja do jugoslovenskih so- “milovidnoj” kneginji Olgi u “glavnom gradu Hrvatske kola.3 U Zagrebu su kraljevske goste do~ekali Ma~ek, i svih Hrvata u ime cijelog hrvatskog naroda”.5 On je [uba{i}, nadbiskup Stepinac, “predstavnici svih vero- zatim rekao da je knez Pavle blagosloven trima vrli- ispovesti”, istaknuti ~lanovi Selja~ko-demokratske nama koje se retko mogu na}i u jednoj osobi: “prva je koalicije, lokalni industrijalci i drugi vi|eni Zagrep~a- osje}aj pravednosti, druga mudrost, a tre}a hrabrost”. ni, a pozdravljale su ih hiljade ljudi. Prethodne ve~e- Zahvaljuju}i ose}aju za pravdu, knez je mo`da prvi ri i tog jutra u Zagreb su doputovali i ~lanovi vlade, shvatio da su zahtevi hrvatskog naroda opravdani. koji su se, odeveni u frakove i sa medaljama na prsi- Zahvaljuju}i mudrosti, shvatio je da se Kraljevina Ju- ma, pridruìli doma}inima u sve~anom do~eku kneza goslavija moè sa~uvati samo ispunjavanjem zahteva i kneginje. Svuda je bilo cve}a i zastava, kako jugo- Hrvata, a zahvaljuju}i hrabrosti, poneo se kao pravi slovenskih tako i hrvatskih. U ~lanku objavljenom u mu{karac i jednim udarcem presekao Gordijev ~vor. Politici re~eno je da su, pored Zagrep~ana, do~eku Zato ga hrvatski narod do~ekuje ra{irenih ruku i pre- prisustvovale i desetine hiljada seljaka lojalnih Ma~e- ko njega, Ma~eka, èli mu prijatan boravak u Hrvat- ku koji su, prkose}i hladnom ali sun~anom danu, do- skoj. “@ivio Knez Namesnik, ìvila Kneginja Olga!” za- {li iz svojih sela da bi pozdravili kneza Pavla i knegi- vr{io je Ma~ek svoju dobrodo{licu. 6 nju Olgu.4 Ma~ekov emocionalni govor bio je pozdravljen gla- Dok je knez namesnik vr{io smotru vojne jedinice snim odobravanjem. Po{to se knez namesnik rukovao pod komandom divizijskog generala Petra Nedeljkovi- s hrvatskim politi~arem i stao za govornicu, kratko je }a, komandanta ~etvrte armije, kojoj su prisustvovali i rekao: “Ja sam posebno tro- 5) Ibid. (Kurziv D. \.) drugi generali i komandant hrvatske àndarmerije bri- nut va{im re~ima i neobi~- 6) Ibid. Ma~ek je o~igledno video sebe kao vo|u svih Hrvata, uklju~uju}i i one izvan gadni general Kvintilijan Tartalja, Ma~ek je stajao s no sam sretan, {to se nala- Hrvatske banovine, i Zagreb je, po njego- kneginjom Olgom koja je u ruci dràla veliki buket zim danas u Zagrebu.”7 Pa- vom mi{ljenju, bio glavni grad svih Hrva- cve}a. Po{to je knez Pavle zavr{io smotru, hrvatski vlova kratka izjava propra- ta, a ne samo Banovine. Krajem 80-ih i po~etkom 90-ih godina sli~ne pretenzije politi~ar je pri{ao podijumu s mikrofonima i odrào }ena je klicanjem, a onda su (ali u druk~ijem kontekstu) predsednika govor koji }e postati istorijski, ako ni zbog ~ega dru- sledili ne{to duà [uba{i}e- Hrvatske Franje Tu|mana i predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a izazva}e bes- gog a ono zbog same prilike. To je bila prva poseta kova dobrodo{lica i pohvala kona~ne rasprave i sporove – ova dva po- 3) “Zagreb je sve~ano i odu{evljeno do~e- ju je Banovini Hrvatskoj sporazumu iz 1939. godine. liti~ara videla su sebe kao predstavnike kao Nj. Kr. Vis. Kneza Namesnika i Knegi- svojih nacija, a ne republika, ~ime su pre- nju Olgu”, Politika, 15. januar 1940. kr{ila normu koja je bila prihva}ena u so- 4) Ibid. cijalisti~koj Jugoslaviji. 7) Ibid. 268 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 269

Hrvatima navodno nije smetala Pavlova saètost zbog nom otvara stabilnija budu}nost, i to je ban [uba{i} u koje su ga Srbi ~esto optuìvali da je hladan i da se svom pozdravnom govoru s pravom zaklju~io.11 Ipak, pona{a kao “Englez”.8 Jedva da se iko setio da je tog pa`ljiv posmatra~ je mogao primetiti da je glavni raz- dana, po starom, julijanskom kalendaru kojeg se Srp- log novog odu{evljenja Hrvata bez sumnje leào do- ska pravoslavna crkva jo{ uvek dràla, do~ekivana i nekle u tome {to se Hrvatska banovina pretvarala u Nova godina. kvazinacionalnu dràvu. Ma~ek je u ime svih Hrvata Poseta je organizovana kako bi se javnosti pokaza- poèleo dobrodo{licu knezu namesniku u glavnom lo da je srpsko-hrvatski konflikt okon~an.9 Ako to i gradu Hrvatske i svih Hrvata. Samo u januaru 1940. nije bilo jo{ postignuto u stvarnosti, iskreno topao do- godine, u mesecu Pavlove posete Zagrebu, na teritori- ~ek koji je ukazan knezu Pavlu prilikom njegovog pr- ji Banovine registrovano je jedanaest novih udruè- vog boravka u autonomnoj Hrvatskoj bio je znak da je nja, od kojih je ve}ina bila “hrvatska”, a ne “jugoslo- kruna povratila poverenje mnogih Hrvata. Iako je Ma- venska”. Narednog meseca registrovano je jo{ osam ~eka, kao verovatno i ve}inu Hrvata, prvenstveno za- udruènja i sva su bila ozna~ena kao “hrvatska”.12 nimala Hrvatska – {to se jasno vidi iz njegovog govo- Istovremeno, nakon avgusta 1939. godine, u~estali su ra – dràva Jugoslavija je nakon potpisivanja spora- napadi na organizacije i pojedince blisko povezane s 8) Milan Jovanovi} Stoimirovi}, koji je zuma Cvetkovi}–Ma~ek po- prethodnim reìmom. pratio kneza Pavla prilikom njegove pose- stala Hrvatima prihvatljivi- Srpska reakcija je verovatno bila neizbe`na. U vre- te Rimu 1939. godine, zabeleìo je da su Pavla veoma toplo pozdravili hrvatski i ja. Poseta kneza Pavla Za- me kad je knez Pavle posetio Zagreb mnogi Srbi iz slovena~ki sve{tenici u Vatikanu, ali se pogrebu svakako je doprinela Banovine ve} su bili uklju~eni u ne{to {to je prerasta- malo bojao da je njegova hladno}a mo`da ponovnom uspostavljanju lo u svesrpski “pokret” koji su podsticali, ako ne i or- uvredila Musolinija. Milan Jovanovi} Stoi- mirovi}, Dnevnik, 1936–1941, Novi Sad, hrvatske podr{ke Jugoslavi- ganizovali, Srpska pravoslavna crkva, Srpski kulturni 2000, 277. Izrazita suprotnost Pavlovoj ji, ali, kako je primetio je- klub i ve}ina “srbijanskih” politi~kih stranaka. Pokret uzdrànoj i elegantnoj pojavi bio je mini- dan posmatra~ iz onog vre- je bio nezvani~no poznat star spoljnih poslova Aleksandar Cin- 11) “Zagreb je sve~ano i odu{evljeno do- car–Markovi} koji je izgleda usvojio Stoja- mena, doprinela je i u~vr- kao “Srbi, na okup!” Do po- ~ekao Nj. Kr. Vis. Kneza Namesnika i Kne- ginju Olgu”, Politika, 15. januar 1940. dinovi}ev na~in opho|enja sa stranim {}ivanju podr{ke koju je Hr- ~etka 1940. godine on je zvani~nicima. Za vreme iste posete jugo- 12) HDA XXI/87/6021, Izvje{taj o poslova- slovenske delegacije Rimu Cincar–Marko- vatska selja~ka stranka uì- dobio takav zamah da su nju za I tromjese~je 1940. i o politi~kim vi} i njegov italijanski kolega grof ]ano vala me|u Hrvatima.10 11. marta te godine vlasti prilikama i doga|ajima u istom tromjese~- ju. Redarstveno ravnateljstvo, Zagreb, veliki deo vremena provodili su u udvara- înilo se, i to ne samo sa Banovine Hrvatske zahte- nju ènama pa su ih ~ak i u pozori{tu “za- banskoj vlasti banovine Hrvatske, Odjelje- ista mnogo kibicovali”. Ibid. 278. stanovi{ta visoke politike, vale od svih sreskih civilnih nju za unutarnje poslove, Odjeljku za dr- 9) Neil Balfour and Sally Mackay, Paul of da se pred zemljom kao ce- i policijskih slu`bi da u ro- àvnu za{titu u Zagrebu, Zagerb, 4. april Yugoslavia: Britain’s Maligned Friend, Lon- 1940. U januaru su izme|u ostalog regi- don, 1980, 185. linom i Hrvatskom kao jedi- ku od tri dana podnesu iz- strovana hrvatska udruènja fudbalera, 10) HDA XXI/87/6013, Sresko na~elstvo nom autonomnom banovi- ve{taj, bez obzira na to da li kugla{a, planinara, stonotenisera, pa ~ak i Split, Komandantu Jadranske divizijske prodavaca novina. U februaru su, pored oblasti, mjese~ni izvje{taj o unutra{njoj si- drugih, osnovana hrvatska udruènja u~i- telja, bibliotekara, u~itelja igranja, vlasni- tuaciji za mjesec sije~anj 1940. god.†ine‡, Split, 26. januar 1940. ka restorana... 270 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 271

su ga dotad ve} podnele, o pokretu “Srbi, na okup!” vanovi} Stoimirovi} se s tim sloìo. Posle razgovora s koji teì otcepljenju srpskih srezova od teritorije Hr- novinarom on je u dnevniku zapisao: “Ja sam pred- vatske banovine.13 vi|ao uvek da do te srpske reakcije mora do}i. Ja sam uvek govorio da katoli~ka akcija mora da izazove jed- Srpsko pitanje nu srpsku reakciju...” Zatim je dodao: “Koro{ec gleda Srpsko pitanje je bilo nerazdvojno povezano s hrvat- samo Ljubljanu, Behmen15 samo muslimansko pita- skim pitanjem. Hrvatski zahtevi za ve}u autonomiju nje... Jednom re~i, svi zadiru u srpske stvari i svi za- unutar Jugoslavije bili su uglavnom motivisani stra- diru u srpske interese, a niko ne dopu{ta Srbinu da ma hom od srpske prevlasti. Srbi, rasuti po Bosni i Hrvat- {ta kaè u ovoj zemlji, a ipak pri~aju pri~u o srpskoj skoj, smatrali su sa svoje strane da su ustupci Hrvat- hegemoniji.”16 skoj u~injeni na njihovu {tetu. Kad je objavljen spora- Ne{to manje o~igledan ~inilac koji je doprineo zum Cvetkovi}–Ma~ek i progla{ena autonomija Hr- otvaranju srpskog pitanja bio je sukob izme|u srp- vatske u koju je bio uklju~en veliki broj Srba, ~inilo se skog nacionalizma i jugoslovenske dràve. Tokom 30- da su takvi strahovi bili potvr|eni. ih godina sve ve}i broj Srba po~injao je da veruje da Moglo bi se re}i da se srpsko pitanje postavljalo i se srpski “interesi” sukobljavaju s ideologijom inte- pre avgusta 1939. godine. Netrpeljivost prema Srbima gralnog jugoslovenstva koju je zastupao reìm. Dra- koju su zbog njihove prevlasti u dràvi ispoljavali ne- goljub Jovanovi} se se}ao nezadovoljstva srpskih se- srbi, a naro~ito Hrvati, potkrepljivala je srpske tvrd- ljaka zbog dodatne “banovinske takse” koju su mora- nje o izdaji i nezahvalnosti nesrba. To je tako|e iza- li da pla}aju nakon uspostavljanja banovina 3. okto- zivalo povremeno nasilje nad srpskim stanovni{tvom bra 1929. godine. Jovanovi} se prisetio i popularne u hrvatskim krajevima, obi~no u vreme izbora. Kra- pesme koju je u to vreme ~uo od seljaka u Moravskoj jem avgusta 1936, tri godine pre uspostavljanja auto- banovini: “Ti si bila carevina, pa postade kraljevina, nomne Hrvatske, novinar blizak Stojadinovi}evoj a sada si banovina, p. li ti materina!”17 Nezadovolj- vladi rekao je Milanu Jovanovi}u Stoimirovi}u da stvo novim poretkom mo`da je bilo izazvano i soci- 13) HDA XXI/89/6129, Naredba svim sre- me|u katolicima i muslima- jalno-ekonomskim ~iniocima, ali bilo je i onih koji su skim na~elstvima, ispostavama, gradskim nima ja~aju antisrpska ose- àlili zbog brisanja “srpskog imena” koje je usledilo redarstvima i redarstvenim ravnateljima od banske vlasti banovine Hrvatske, Za- }anja, o ~emu se osvedo~io po{to je kralj sproveo mere 15) [efkija Behmen je bio ~elnik Jugoslo- greb, 11. mart 1940. tokom svog putovanja u “jugoslavizacije”. Na pri- venske muslimanske organizacije i ministar bez portfelja u Stojadinovi}evoj vladi. 14) Jovanovi} Stoimirovi}, Dnevnik, bele- Bosnu. “U Bosni se ra|a mer, srpski i crnogorski ofi- {ka od 29. avgusta 1936, 70 (kurziv origi- 16) Jovanovi} Stoimirovi}, Dnevnik, 70 nalan). Novinar Stijepo Kobasica uporedio srpsko pitanje, gospodine ciri su negodovali zbog to- –71. je situaciju s kojom se suo~io u Bosni s Jovanovi}u, a to je pitanje ga {to su 1929. godine uki- 17) Ovde se verovatno mislilo na Morav- sku banovinu koja je obuhvatala najve}i onom iz leta 1914. godine. Tada su, po{to je 14 28. juna Gavrilo Princip ubio nadvojvodu najstra{nije od svih.” Jo- nite stare vojne zastave. deo centralne Srbije. Dragoljub Jovanovi}, Franca Ferdinanda, zavladala neprijateljska Politi~ke uspomene, Beograd, 1977, 7 to- ose}anja prema Srbima. Iako je Kobasica mova, tom 2, 171. verovatno bio svedok velike napetosti, ovakvo pore|enje bilo je krajnje preterano. 272 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 273

Iako vaàn, sukob izme|u srpstva i jugoslovenstva zum je zapravo ozna~io kraj integralnog jugosloven- ~esto je previ|an. stva. Srbi, kao najve}e i najrasutije jugoslovensko Konkordatska kriza u leto 1937. godine upozorila je “pleme”, bili su, uop{teno gledano, zainteresovaniji od na ono {to }e se desiti posle stvaranja Banovine Hr- drugih Jugoslovena da ìve u centralizovanoj dràvi u vatske. Ipak, postojali su znaci i pre toga. U svojoj no- kojoj je zvani~no postojala samo jedna, jugoslovenska vogodi{njoj poslanici od 14. januara 1937. godine, nacija. Ukidanjem integralnog jugoslovenstva otvori- {est meseci pre nego {to se rasplamsala Konkordatska lo se pitanje srpskog identiteta u okviru Jugoslavije. kriza, patrijarh Varnava je, povodom glasina o pred- Mogu}no je identifikovati slede}e op{te aspekte srp- stoje}oj nagodbi izme|u jugoslovenske dràve i Svete skog pitanja s kraja 30-ih godina: stolice, upozorio: (a) Zahtevi za stvaranje Srpske banovine. Ove zahteve podràvali su svi, uklju~uju}i i Hrvatsku Strpljenju srpskog plemena je kraj. Ponos nam vi- selja~ku stranku koja se nadala da }e na taj na~in {e ne dozvoljava da }utimo. Mi smo mukotrpno i de facto u~vrstiti federalizaciju zemlje. mnogotrpno pleme. Mi smo oslobodili i uredili (b) Zahtevi za otcepljenje podru~ja prete`no na- ovu Zemlju da u njoj budemo prezreni i tretirani seljenih Srbima od Banovine Hrvatske. Srpska cr- bez ravnopravnosti. Mi vi{e ne}emo da bude tako. kva i Srpski kulturni klub bili su me|u najistaknu- Mi smo `rtvovali sve: zastavu, grb... Mi traìmo tijim pobornicima takvog scenarija koji je ~inio ravnopravnost. Ina~e }u ja poloìti glavu za stado sr` pokreta “Srbi, na okup!” svoje.18 (c) Kritika sporazuma Cvetkovi}–Ma~ek kao akta protivnog demokratiji. Srpska opozicija, a naro- Govor je bio usmeren protiv vlade i Stojadinovi} ga je ~ito demokrati, kritikovali su sporazum jer su zabranio odmah posle prvog emitovanja na radiju.19 smatrali da je on u~inio kraj Bloku narodnog spo- Ali nesrbima to verovatno nije mnogo zna~ilo jer su razuma i tako onemogu}io povratak demokratiji i osetili pretnju u patrijarhovom tonu. ukidanje Ustava iz 1931. godine. Samostalni de- Tri ~inioca uticala su na otvaranje srpskog pitanja mokrati izraàvali su istu zabrinutost iako su u~e- nakon sklapanja sporazuma 1939. godine. Prvo, veli- stvovali u novoj vladi. ki broj Srba na{ao se u granicama Banovine Hrvatske. Drugo, bilo je o~igledno da je 26. avgusta 1939. godi- Ka stvaranju Srpske banovine? 18) Navedeno u Jovanovi} Stoimirovi}, ne otpo~ela federalizacija Godine 1965. istori~ar Ljubo Boban prvi put je obja- Dnevnik, 97. Nije jasno da li je patrijarh zemlje, {to su mnogi Srbi vio dokument pod naslovom “Nacrt uredbe o organi- zapravo nagovestio da je spreman na oru- àni sukob s vlastima ukoliko to bude po- poistove}ivali s uvodom u zaciji srpske zemlje”. Boban je smatrao da su taj do- trebno. njen raspad. Tre}e, spora- kument sastavili profesori Mihailo Konstantinovi}, 19) Ibid. Dok je slu{ao govor preko radija, Jovanovi} Stoimirovi} je ~uo glasno odobravanje i aplauz onih koji su prisustvovali besedi. 274 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 275

\or|e Tasi} i Mihailo Ili}, srpski stru~njaci za ustavna novoj srpskoj banovini postale bi polusamostalne pitanja koji su bili Cvetkovi}evi savetnici tokom pre- oblasti i zadràle bi svoje prvobitne granice, ime i ob- govora s Ma~ekom. Oni su navodno napisali doku- lasne centre. Budu}i srpski entitet imao bi isti nivo ment krajem 1939. godine po uputstvima koja su do- autonomije u odnosu na centralnu vladu kao i Hrvat- bili od Cvetkovi}a.20 ska banovina. Drugim re~ima, bio bi nadleàn za fi- Konstantinovi}, ministar bez portfelja u vladi Cvet- nansije, pravdu, prosvetu i socijalnu politiku, a cen- kovi}–Ma~ek, predao je 16. decembra 1939. godine tralna vlada bila bi odgovorna za odbranu, carinu i “projekat Banovine srpskih zemalja” knezu Pavlu.21 spoljnu politiku.24 Ostaje nejasno da li su autori doku- Kako postoje samo neznatne razlike izme|u ovog na- menta predvideli da u Srpsku banovinu budu uklju~e- crta i dokumenta koji je objavio Boban, gotovo je sine i one teritorije Vrbaske, Zetske i Dunavske banovi- gurno da ga je sro~io Konstantinovi}, verovatno za- ne koje su u avgustu 1939. godine pripale Banovini jedno s Ili}em i Tasi}em, svojim bliskim saradnici- Hrvatskoj. ma.22 O~igledno je da je vlada, ili bar njen srpski deo, Posle stvaranja autonomne Hrvatske jedna stvar je preduzimala korake ka stvaranju Srpske banovine jer bila sigurna: ostatak zemlje }e se dalje deliti prema et- je malo verovatno da bi Konstantinovi} mogao napi- ni~kim i/ili istorijskim kriterijumima, ~ime }e se za- sati takav nacrt i pokazati ga knezu Pavlu bez Cvetko- pravo ukinuti podela koja je, u skladu s idejom kralja vi}evog znanja. Aleksandra, uvedena u oktobru 1929. godine. Istog 20) Ljubo Boban, Sporazum Cvetkovi}– Dokument koji je objavio dana kad je sklopljen sporazum Cvetkovi}–Ma~ek do- –Ma~ek, Beograd, 1965, 314. Boban je do- Boban predvi|ao je stvara- neta je i uredba o pro{irenju propisa uredbe o formi- bio dokument od Vase ûbrilovi}a, tako|e istori~ara, koji je bio mla|i brat Branka nje tre}e “etni~ke” banovine ranju Banovine Hrvatske na ostatak zemlje. U njoj je ûbrilovi}a, ministra u vladi Cvetko- (Dravska je prakti~no bila precizirano: “Propisi uredbe o banovini Hrvatskoj od vi}–Ma~ek. Vaso ûbrilovi} je tvrdio da ga druga, to jest Slovenija) ko- 26. avgusta 1939. godine mogu se Kraljevim uredba- je 1943. godine dobio od Cvetkovi}a li~no. Ceo tekst dokumenta objavljen je u ibid, ja bi se zvala “Srpske ze- ma pro{iriti i na ostale banovine. Tom prilikom mogu 412–418, a najva`niji izvodi navedeni su u mlje”. Nju bi ~inile Vrbaska, se banovine spajati, kao {to se i uop{te njihov terito- JF-1, 569–570. 25 21) Mihailo Konstantinovi}, Politika Spo- Drinska, Dunavska, Morav- rijalan obim moè menjati.” Stepen autonomije bu- razuma. Dnevni~ke bele{ke 1939–1941; ska, Zetska i Vardarska ba- du}ih banovina bio bi jednak stepenu autonomije Hr- Londonske bele{ke 1944–1945, Novi Sad, novina koje bi se ujedinile u vatske. Me|utim, ostalo je nejasno koliko }e novih ba- 1998, 83. 22) Vidi ibid., 578. jednu banovinu ~iji je glav- novina biti osnovano i gde }e se povu}i njihove gra- 23) Skoplje je bilo prestonica srednjove- ni grad trebalo da bude nice. kovnog srpskog carstva i izabrano je za Skoplje (Beograd bi ostao Po{to je Dravska banovina prakti~no uklju~ivala sve glavni grad budu}e banovine verovatno da bi se naglasio navodni srpski karakter prestonica Jugoslavije).23 Slovence u Jugoslaviji, izgledi da }e biti neslaganja u “ju`ne Srbije”, regiona na koji je pretenzije Banovine koje bi pripale vezi s teritorijom budu}e Slovena~ke banovine bili su imala Bugarska, a bio je je uglavnom na- seljen dana{njim Makedoncima (od kojih 24) Boban, Sporazum, 412–418; JF-1, su se neki tada i sami smatrali Bugarima), 569–570. Albancima, Turcima, Romima i Srbima. 25) MPHSS-2, 227. 276 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 277

minimalni. Jedini izuzetak bile su dve op{tine – Dra- je od najve}e va`nosti; sva druga pitanja mogla su da ga i Osilnica – koje su se, iako naseljene Slovencima, ~ekaju, pa i pitanje Slovena~ke banovine.29 Srpski na{le u Hrvatskoj banovini. Nakon sklapanja sporazu- ~lanovi vlade tako|e su èleli da sa~ekaju da se prvo ma, Dragu i Osilnicu posetio je Karel [krulj iz Ko~e- postigne sporazum o Srpskoj banovini pa tek onda ili vja, biv{i poslanik Slovenske ljudske stranke i istaknu- mo`da istovremeno da se Dravska banovina “unapre- ti ~lan Jugoslovenske radikalne zajednice, kako bi sa- di”. Cvetkovi} je rekao Konstantinovi}u da insistira- kupio potpise za peticiju kojom je traèno pripajanje nje na Slovena~koj banovini pokazuje da je Krek tih op{tina Dravskoj banovini. Samo je pitanje vreme- “obi~an ucenjiva~ i bez ose}anja za dràvu”.30 Po mi- na kada }e Dravska banovina postati Banovina Slove- {ljenju predsednika vlade, trenutak nije bio pogodan nija, rekao je [krulj me{tanima koji su gotovo svi pot- za progla{enje autonomije Slovenije. Hrvati su imali pisali peticiju.26 svoju banovinu, Slovenci su jo{ od 1929. godine Odmah nakon stvaranja Banovine Hrvatske Koro{ec prakti~no imali svoju u vidu Dravske banovine. “A {ta je predloìo da se proglasi i Slovena~ka banovina.27 U su Srbi dobili?” zapitao je Cvetkovi} Konstantinovi- okviru vlade formirana je posebna radna grupa koja je }a.31 trebalo da pripremi osnivanje autonomne Slovenije. S druge strane, Slovenci su krajem 30-ih godina Njeni ~lanovi bili su Miha Krek, Mihailo Konstantino- smatrali da njihova privrènost dràvi nije dovoljno vi}, Lazar Markovi} i Stanko Majcen, podban Dravske nagra|ena. I Krek i Marko Natla~en, ban Dravske ba- banovine.28 novine, rekli su Konstantinovi}u da otkad je potpisan Me|utim, Slovena~ka banovina nije progla{ena jer sporazum Cvetkovi}–Ma~ek mnogi obi~ni Slovenci su Hrvati i Srbi smatrali da su sva druga pitanja dru- kritikuju Koro{ca i àle se da su “Hrvati koji su bili pro- gorazredna u odnosu na srpsko-hrvatsko pitanje. Kad tiv dràve sve dobili, a dràvotvorni Slovenci ni{ta”.32 26) HDA XXI/84/5726, Sresko na~elstvo u bi Dravska banovina posta- Klju~no pitanje bilo je gde povu}i granice Srpske âbru, banskoj vlasti banovine Hrvatske, la Slovenija, kako bi vlada banovine. Da li }e ona, kad se izuzmu Slovenija i Hr- Odjeljak za dràvnu za{titu, 10. oktobar 1939. Dve op{tine su prethodno pripadale mogla i dalje da odlaè vatska, obuhvatiti ceo ostatak Jugoslavije? To je o~i- srezu Ko~evje u Dravskoj banovini. Sada- stvaranje Srpske banovine i gledno bio Cvetkovi}ev plan i svakako su se mnogi {nja Hrvatska i Slovenija spore se oko grada li bi ostatak zemlje auto- Srbi, ali ne svi, zalagali za takav ishod. Istovremeno, nice u Piranskom zalivu. 27) Ibid., 49. matski postao jedna velika Ma~ek je poùrio da naglasi da su granice Hrvatske 28) MPHSS-2, 231; Konstantinovi}, Politi- Srbija? Ma~ek je oduvek banovine privremene i da namerava da joj doda jo{ ka sporazuma, 50. Krek }e naslediti Koro- {ca kao vode}i slovena~ki politi~ar u vladi. verovao da Srbi i Hrvati ~i- teritorije. On je iskoristio 29) Boban, Sporazum, 262. (Zanimljivo je zapaziti da je ve}ina istakne glavnu okosnicu Jugo- posetu kneza Pavla Zagrebu 30) Konstantinovi}, Politika sporazuma, 50. Bele{ka od 19. septembra 1939. nutih slovena~kih politi~ara u dvadesetom slavije. Prema tome, sre|i- da postavi pitanje teritori- veku imala prezimena koja su po~injala 31) Ibid. Konstantinovi} je tako|e imao slovom “K”: Anton Koro{ec, Miha Krek, Al- vanje njihovih odnosa bilo jalnog pro{irenja Hrvatske neke rezerve prema osnivanje Slovena~ke bert Kramer, Fran Kulovec, Edvard Kardelj, banovine, ali uglavnom zbog mogu}nih Boris Kidri~, Stane Kav~i~, Sergej Krajger i pravnih posledica. Milan Ku~an.) 32) Ibid., 49, 51. 278 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 279

banovine na {est neimenovanih srezova u Bosni i Voj- àvnim pravom” i ekonomskim i geografskim ~inioci- vodini, ali se ne zna ta~no kakav je odgovor dobio.33 ma. S druge strane, gotovo svi Srbi su tvrdili da Bo- Mogu}no je da je Ma~ek poku{avao da pro{iri teri- sna treba da bude deo budu}e Srpske banovine. Srp- toriju Hrvatske zato {to je bio pod pritiskom radikalski kulturni klub, ~iji je predstavnik u Banjaluci bio nijih elemenata u svojoj stranci i frankovske opozici- Stevan Moljevi},37 bio je u tome najradikalniji; po je. [tampa naklonjena Ma~eku tvrdila je da u Banovi- Moljevi}u i njegovim kolegama, nije bilo nikakve nu Hrvatsku treba uklju~iti Bosnu i delove Vojvodine sumnje da je Bosna srpska teritorija. Jedino su demo- mada je navodno Ma~ek li~no bio zadovoljan uslovi- krati bili spremni da Bosni ponude autonomiju. U Pi- ma sporazuma iz 1939. godine. To je Milanu Jovano- smu bosanskim i hercegova~kim prijateljima Davido- vi}u Stoimirovi}u rekao Stanoje Mihaldì}, ministar vi} je ponovio svoju tvrdnju iz januara 1933. godine unutra{njih poslova i biv{i podban Savske banovine i da Bosna treba da bude posebna banovina koja }e {ef zagreba~ke policije.34 Jovanovi} Stoimirovi} je predstavljati tampon izme|u Srba i Hrvata i kojoj }e smatrao da je “{teta... {to se Ma~ek interpretira napa- verovatno pripasti i ju`na Dalmacija. Istovremeno, Ju- met †mislio je na srpsku javnost‡ i {to mu se podme- goslovenska muslimanska organizacija, na ~ije ~elo je }u stvari †mislio je verovatno na politi~ke protivni- do{ao Kulenovi} (nakon Spahine smrti u junu 1939. ke‡”.35 godine, u istom mesecu kad je umro i Jovanovi} Pi- Status Bosne i Hercegovine predstavljao je veliki òn), po~ela je kampanju za osnivanje Bosanske bano- problem. Da li je to {to je Jugoslovenska muslimanska vine i ponovno uspostavljanje istorijske Bosne.38 organizacija po~ela da traì autonomiju Bosne zna~i- Hrvatska selja~ka stranka je tvrdila da, na osnovu lo da }e se stvoriti i ~etvrta, Bosanska banovina, {to je etni~kih i istorijskih prava Hrvata, i delovi Vojvodine jo{ po~etkom 1933. godine predlagao Ljuba Davido- treba da pripadnu Hrvatskoj banovini. Tokom prego- vi}, a vlada 1939. godine nakratko razmatrala?36 î- vora izme|u Cvetkovi}a i Ma~eka Vojvodina je bila nilo se da je ve}ina Hrvata i Srba bila za to da Bosnu druga jabuka razdora, ali su je zbog va`ne uloge koju 33) MPHSS-2, 158. Boban se poziva na iz- podele izme|u sebe. Hrvati je odigrala u srpskoj istoriji u devetnaestom veku i ve{taj italijanskog generalnog konzula u su mislili da takozvana tur- zbog velikog broja srpskog 37) On je za vreme Drugog svetskog rata Zagrebu \ovanija Gobija †Giovanni Gob- ska Hrvatska (najve}i deo ìvlja sve srpske stranke i bio savetnik ~etni~kog vo|e Mihailovi}a. bi‡ ~iji su izvori bile dve osobe “veoma bli- 38) Vidi Mira Radojevi}, “Bosna i Herce- ske Ma~eku”. Naàlost, li~ni dnevnik kneza Vrbaske banovine) treba da grupe posmatrale kao deo govina u raspravama o dràvnom ure|e- namesnika ne doprinosi rasvetljavanju bude deo Hrvatske banovi- budu}e Srpske banovine.39 nju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918 ovog pitanja. ne. Iako u tom podru~ju Hr- U prostorijama vlade je 3. –1941. godine”, Istorija XX veka, br. 1, 34) U januaru 1933. godine, za vreme po- 1994, 7–41. Za vreme Drugog svetskog ra- liti~ke krize nastale nakon “Zagreba~kih vati nisu bili ve}insko sta- novembra 1939. godine ta cela Bosna i Hercegovina pripojena je punktacija” iz novembra prethodne godi- novni{tvo, takvi zahtevi su odràn poseban sastanak na Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, a Kulenovi} ne, Mihaldì} je, kao na~elnik zagreba~ke opravdavani hrvatskim “dr- kojem je raspravljano o bu- je postao potpredsednik vlade usta{kog policije, uhapsio Ma~eka. reìma. 35) Jovanovi} Stoimirovi}, Dnevnik, 323. 39) Vidi Mira Radojevi}, “Srpsko-hrvatski 36) BAR DKP, kutija 2, Cvetkovi} knezu spor oko Vojvodine 1918–1941”, Istorija Pavlu, Beograd, 2. maj 1939. Vidi i Kon- XX veka, br. 2, 1996, 39–73. stantinovi}, Politika sporazuma, 516–518. 280 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 281

du}em ure|enju zemlje iako je prethodno planirano da da ~ekaju, ne moramo im davati sada nikako rese razgovara o budu}im lokalnim izborima.40 Me|u {enje. prisutnima bili su premijer Cvetkovi}, ministri Kule- G. Cvetkovi}: i duh sporazuma na{eg je da ovo novi}, Lazar Markovi}, Konstantinovi}, Krek, senator do|e posle. Pored toga ure|enje dràve ne spada Koro{ec i Milan Gavrilovi} koji je nakon Piònove u parole za op{tinske izbore. Na{ stav o preure|e- smrti u junu te godine postao predsednik Saveza ze- nju dràve mora}emo dati za poslani~ke izbore, za mljoradnika – ~iji je predstavnik u vladi bio ûbrilo- op{tinske jo{ ne. Pitanje preure|enja dràve moè vi}. Upadljivo je bilo to {to sastanku nije prisustvovao da stoji i do punoljetstva Kraljevog prema na{em nijedan Hrvat. Cvetkovi} i Markovi} smatrali su da sporazumu. Te se stvari, dakle, mogu odgoditi. treba odloìti promene do nekog povoljnijeg trenutka, G. Koro{ec: ne moè se odga|ati, jer stvarnost a Koro{ec i Gavrilovi} su bili za to da se odmah pro- traì re{enje. glase banovine Slovenija i Srbija. Kao {to se moglo i G. Markovi}: ako se ne odga|a, onda ne moè da o~ekivati, Kulenovi} je zahtevao stvaranje Bosanske dobije samo Slovenija novo ure|enje nego i Srbija. banovine. Gavrilovi} se sloìo da treba priznati auto- G. Koro{ec: ja nisam samo Slovenac nego Jugo- nomiju Bosne, ali u okviru srpske jedinice. Slede}i na- sloven i ba{ zato treba sve stvari da se postave na vodi iz zapisnika sa sastanka dobro ilustruju su{tinu dnevni red, pa da se vidi {ta je plemensko a {ta ce- rasprave izme|u ~elnih ljudi u Jugoslaviji u periodu linsko. Sve te stvari zahtevaju istovremeno re{e- nakon 1939. godine: nje, jer bez toga ne}e se znati gde je celina i {ta je ostalo od nje. G. Cvetkovi} je izjavio èlju, da se razgovara o op- Dr. L. Markovi}: taj put u celinu jo{ vi{e cepa. {tinskim izborima i da se ~uju mi{ljenja, kada bi U metodu se ne slaèmo. oni trebalo da budu i na koji na~in da budu izvr- G. Cvetkovi}: ko je nadle`niji da to re{ava: mi ili {eni. Po njegovom mi{ljenju {to pre i uz neke ne- Narodna Skup{tina – ja to ne bih smeo uzeti za znatne i najpotrebnije izmene u zakonu o op{tina- Vladu i za sebe. ma. Izme|u ostalog da glasanje bude tajno. Dr. L. Markovi}: moèmo li to da re{avamo, G. Koro{ec koji je za javno glasanje, prethodno imamo li mi na to pravo, — ja to nisam razumeo pravi rezervu da se ne moè i}i ni na kakve izbo- Pretsednika. re, pa ni op{tinske dok se prethodno u Vladi ne G. Cvetkovi}: moèmo, ali ne treba. utvrdi linija budu}eg ure|jenja dràve, po{to }e ta G. Koro{ec: narod ne}e da ~eka. pitanja biti postavljena u izbornoj agitaciji. G. Konstantinovi}: {to se ti~e hitnosti daljeg pre- Dr. Laza Markovi}: Hrvatsko pitanje specijalno i ure|enja dràve ja bih se pre pribliìo gledi{tu g. specijalnim na~inom re{eno. Ostale stvari mogu Koro{ca. Ako se to odga|a, moè se kod Hrvata

40) BAR DKP, kutija 13, zapisnik sa sastanka, 3. novembar 1939. 282 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 283

stvoriti uverenje, da postoje dve ravnopravne po- G. Cvetkovi}: diskusiju postavljamo pogre{no, to lovine: Hrvatska i Jugoslavija. su pitanja koja se ne re{avaju op{tinskim izborima. G. Cvetkovi}: ne mogu primiti to, da Hrvatska G. Kulenovi}: op{tinski izbori su potrebni. A do bude zasebna, Slovenija, koja i sama sada traì dana glasanja }emo imati valjda neke konture oko autonomiju i poseban poloàj, da bude zasebno, a preure|enja dràve. Samo pri stvaranju tih pogle- sama Srbija da ostane Jugoslavija. da treba gledati Jugoslovenski i celinski, a ne kao G. M. Gavrilovi}: slaèm se sa g. Koro{cem pot- do sada Srbi sebi, Hrvati sebi, Slovenci sebi. To puno, prvi put. Sporazum virtuelno ima unutra nas je krjalo i do sada, a to }e i od sada ako tako otvoreno srpsko pitanje. Treba ga na vreme re{a- idemo i dalje. Ako osnujemo tri pokrajine samo na vati, da se ne bi javljalo u onoj o{trini u kojoj se toj bazi. To je ono {to }e ubiti celinu. Treba odlu- javilo hrvatsko. Isto ono {to je u~injeno za Hrva- ~ivati prema ìvotu i prema stvarnosti ìvota. Ono te da se u~ini i za druge, te da se spase Jugoslavi- {to je u srcima sveta ne moèmo zbrisati paragra- ja i Jugoslovenstvo i da se sa~uva Dràva i celina, fima na papiru. Gledati moramo na ose}aje, obi- kako je rekao g. Koro{ec. Treba dati bazu za odr- ~aje i èlje naroda. Zato Bosna i Hercegovina mo- ànje te celine. Ako se razvije u svoj o{trini srp- ra biti posebna jedinica. Ona je ìvela i ranije kroz sko pitanje, ono }e odneti i uni{titi sporazum s Hr- vekove svojim posebnim ìvotom. Ona za sebe to vatima. Te{ko je doista u}i u re{enje preure|enja èli i za u budu}e. dràve, te{ko zbog Bosne, zbog Crne Gore, pa i †…‡ Vojvodine, ali ipak se to moè i treba da se uradi. G. M. Gavrilovi}: Ja sam za trijalizam, sa poseb- Mi smo u fakti~kom stanju, a ne u pravnom (g. L. nim poloàjem Bosne u jednoj komponenti toga Markovi}: to nije ta~no), budimo kura`ni pa re{i- trijalizma. mo to. Prema tome, pravno re{iti odmah Sloveni- G. Cvetkovi}: Onda da vrate Hrvati one srezove ju, ali naro~ito Srpsko pitanje. Na op{tinske izbo- {to su uzeli od Bosne i Hercegovine. re treba da izi|emo, u Srbiji svi o~ekuju op{tinske G. Konstantinovi}: u pregovorima su oni rekli da izbore, ali sa tajnim a ne javnim glasanjem, kako }e to u~initi. Ali kada se osim Hrvatske i Sloveni- traì g. Koro{ec. †…‡ Opozicija razvija Srpski bar- je na~ini i jedna ~etvrta jedinica. jak. Ona to mora. Drugo nema. Protiv toga treba G. L. Markovi}: ali kakva ~etvrta? Kao Hrvat- na}i leka. Jedan od tih lekova je i raspisivanje op- ska? To ne. {tinskih izbora. Ali istovremeno se moraju dati i G. Kulenovi}: ako je ovo Jugoslavija u velikom, neki op{ti politi~ki pogledi. Pita}e se: gde smo mi onda je Bosna i Hercegovina mala Jugoslavija. Srbi u tome novom ure|enju, a na to treba mo}i Zato ona treba da bude posebna. Ako nema Bosne ne{to odgovoriti. i Hercegovine posebne nema ni Jugoslavije. 284 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 285

G. M. Gavrilovi}: Ni jedan od sto bosanskih Sr- rodne krize i izbijanja Drugog svetskog rata u Jugo- ba nije za to. slaviji u prole}e 1941. godine, izbori uop{te nisu odr- G. Kulenovi}: kada ovde po~nu dolaziti srpske àni, ovaj razgovor je vaàn iz dva razloga. Najpre, on deputacije vi }ete se uveriti da je tako. pokazuje da je tada{nji jugoslovenski reìm, iako re- G. M. Gavrilovi}: Hrvati su se okupili na narod- ìm diktature, bio spreman da nastavi kvazidemokrat- nosnoj bazi. Danas se ne moè drugoja~ije davati sku praksu otpo~etu dono{enjem oktroisanog ustava re{enje tim pitanjima. Nema Jugoslavije ako nema kralja Aleksandra 1931. godine. Zahtevi nekih mini- posebne Bosne i Hercegovine kaè g. Kulenovi}, a stara (uglavnom Srba) da se uvede tajno glasanje poja kaèm nema Jugoslavije ako je Srbija ne drì. A kazuju da je postojala èlja da se postepeno preduzi- ona je ne}e dràti ako nastane parcelizacija Srba. maju koraci koji bi kona~no doveli do ponovnog us- G. Cvetkovi}: Krajnju soluciju ovih stvari imaju postavljanja demokratskog poretka, mo`da nakon pu- da dadu slobodno izabrani narodni pretstavnici noletstva kralja Petra II i zavr{etka mandata kraljev- cele zemlje, a za sada ne treba traìti nikakvo su- skog namesni{tva. Pored toga, dilema da li prvo odr- vi{no preciziranje problema, jer time moèmo raz- àti izbore na nivou ~itave zemlje pa onda na regio- biti i ovu Vladu. Nisam zato da se ne potraè da- nalnom nivou (koja se u Jugoslaviji javila i 1990. go- lje linije, mada smo za ovaj mah jedino stvarali dine, u vreme jednog druk~ijeg kvazidemokratskog samo jedan modus vivendi, ali i te linije da budu stanja stvari) po svoj prilici ukazuje na to da je posto- osnovne i generalne. Sve ostalo ima da ostane za jala bojazan unutar vlade da jedinstvo zemlje moè posle. Zato moramo imati {to pre jednu Narodnu biti ugroèno. Krajem 1939. godine nisu vi{e Hrvati Skup{tinu, mi ne smemo dugo ostati bez nje. Ona bili najglasniji protivnici postoje}eg stanja – u mese- }e biti izraz celine i Pretstavni{tvo sviju. Tada }e- cima nakon sporazuma Cvetkovi}–Ma~ek sve vi{e su mo re{avati sva ta pitanja, pa }e do}i na red i ko- se ~uli (i) srpski glasovi nezadovoljstva. rektura teritorije Hrvatske, do koje mi je mnogo stalo (izgleda kao da su dobili vi{e)… Razmisli}e- “Srbi, na okup!” mo ponovo o svima tim stvarima i nastavi}emo Ne zna se ta~no ko je smislio poziv na okupljanje. Lju- razgovor.41 bo Boban tvrdi da to nije bio nov slogan i da se mogao ~uti jo{ 1918. godine.43 Iako ideja da Srbi treba da Sastanak je nastavljen tri dana kasnije, bez prisustva se okupe pred raznim spoljnim pretnjama svakako po- Mihe Kreka. Razgovaralo se uglavnom o tome da je ti~e iz vremena mnogo pre 1918. godine – zaista bi se va`no da se poslani~ki izbori za Narodnu skup{tinu moglo tvrditi da je srpsko zalaganje za Jugoslaviju bi- odrè pre izbora za Sabor Banovine Hrvatske koje je lo motivisano tom idejom – slogan “Srbi, na okup!” zahtevao Ma~ek.42 Iako, zbog sve zao{trenije me|una- u{ao je u {iru upotrebu tek nakon sklapanja sporazu-

41) Ibid. 43) Boban, Sporazum, 255n. 42) Ibid. 286 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 287

ma Cvetkovi}–Ma~ek. To je postalo ~ak i poluzvani~- govora imala je sli~an ton iako nijedan nije bio tako no ime “pokreta” koji je zahtevao otcepljenje podru~- otvoreno nacionalisti~ki kao Borisavljevi}ev. Prilikom ja u Hrvatskoj banovini s ve}inskim srpskim i, u ne- otvaranja skupa Milorad Kosti} je izneo glavne àlbe kim slu~ajevima, muslimanskim ìvljem.44 âk su i i zahteve onih Srba koji su bili protiv sporazuma Cvet- vlasti koristile to ime da bi ozna~ile pokret za otce- kovi}–Ma~ek i opisao njihov odnos prema jugoslo- pljenje prete`no srpskih srezova od teritorije Banovi- venstvu i srpstvu. Kosti} je prvo naveo motive za sa- ne Hrvatske.45 zivanje skupa: svetsku krizu i potrebu da se sa~uvaju Ubrzo po sklapanju sporazuma u avgustu 1939. go- jedinstvo Jugoslavije i jako srpstvo bez kojeg ne mo- dine “pokret” se pro{irio po celoj Banovini. Srpski è biti ni jugoslovenske dràve.48 On je istakao da pravoslavni sve{tenici, koji su ~esto bili me|u njego- osoba koja istupa u ime Srba – Dragi{a Cvetkovi} – vim vo|ama, pisali su peticije sa zahtevom da se pre- nije njihov legitimni predstavnik. Tako|e je dodao da te`no srpska podru~ja ili ona koja su oni smatrali srp- Srbi nisu protiv sporazuma s Hrvatima jer je bez nje- skim otcepe od Hrvatske banovine. Sve{tenik Zdravko ga nemogu}an opstanak Jugoslavije, ali èle spora- Borisavljevi} iz sela Vinjske bio je glavni govornik na zum koji }e im obezbediti ravnopravnost s Hrvatima. srpskom skupu u Br~kom, gradu na severu Bosne, ko- Prema tome, Srbi treba da se ujedine u Srpsku bano- ji je odràn 26. januara 1940. godine, dan pre velikog vinu koja }e obuhvatiti delove Bosne naseljene Srbi- srpskog nacionalnog i verskog praznika Svetog Save. ma i Muslimanima jer su, po njemu, ovi drugi tako|e On je rekao da je, otkako je sporazum sklopljen, Srbi- Srbi. U skladu s uslovima postoje}eg sporazuma, neki ma u Jugoslaviji, pa ~ak i u Beogradu, oduzeta slobo- srpski srezovi su uklju~eni u Banovinu Hrvatsku, a da, zabranjene su im srpske gusle46 i pesme, a te za- me|u njim su Br~ko, Grada~ac i Derventa, gde zajed- brane ne poti~u od Srba. Srbi ne smeju dozvoliti da no sa Srbima ìvi i 55.000 Muslimana koje Srbi sma- budu vre|ani, da budu manjina, a njih vre|a kad pro- traju tako|e Srbima.49 ~itaju da su u Gradskoj elektrani u Osijeku pove}ane Pored toga {to se zaloìo za otcepljenje ta tri sreza 44) U slu~ajevima kad su Srbi tvrdili da su plate svima osim Srbima pa od Hrvatske na etni~kim osnovama – {to je nakon bosanski Muslimani zapravo Srbi. njima sad pla}aju ~etiri i po stvaranja Hrvatske banovine postalo legitimno – Ko- 45) HDA XXI/89/6129, Naredba svim sre- skim na~elstvima, ispostavama, gradskim dinara na sat, a drugima pet sti} je istakao i da oni treba da se ujedine sa Srbijom redarstvima i redarstvenim ravnateljstvi- i po dinara.47 jer se narod koji u njima ìvi borio u Prvom svetskom ma od banske vlasti banovine Hrvatske, Lokalni politi~ari, trgovci ratu za stvaranje Jugoslavije i ujedinjenje sa Srbijom. Zagreb, 11. mart 1940. 46) Na ovom jednoì~anom instrumentu i drugi ugledni Srbi iz Der- (Mnogi Srbi su u to verovali i nisu pravili razliku iz- svirali su kako Srbi tako i Crnogorci, Hrva- vente, Br~kog, Bosanskog me|u jugoslovenskog i srpskog jedinstva. Srbi su na ti i Muslimani u dinarskim predelima biv- {e Jugoslavije. [amca i Grada~ca tako|e su Jugoslaviju gledali kao na sopstvenu dràvu, dràvu 47) HDA XXI/89/6129, Sresko na~elstvo u istupali na skupu. Ve}ina koju su oni oslobodili i stvorili.) Juraj Krnjevi} je na- Br~kom, banskoj vlasti banovine Hrvatske, Otsjek za dràvnu za{titu, Br~ko, 26. janu- 48) Ibid. ar 1940. 49) Ibid. 288 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 289

zvao Srbe manjinom, ali oni to ne mogu biti u sop- nost s Hrvatima u Banovini.52 Niko Novakovi}, neka- stvenoj dràvi, rekao je Kosti} i dodao da su se Srbi u da{nji ministar bez portfelja, poveo je kampanju me|u Bosni borili za ujedinjenje sa Srbijom pa, dakle, ne Srbima u Kninu, Benkovcu, Obrovcu i [ibeniku za ot- moè biti ni govora o autonomnoj Bosni.50 cepljenje prete`no srpskih podru~ja i njihovo ujedinje- Tamo gde “etni~ki” razlog nije imao osnovu pobor- nje s Vrbaskom banovinom. Novakovi} je navodno de- nici otcepljenja “srpskih” podru~ja pozivali su se na lovao u saradnji sa senatorom Petrom Zecom ~iji je “istorijske” razloge. Pominjanje srpskih `rtava u Pr- plan bio da knezu Pavlu preda peticiju lokalnih Srba vom svetskom ratu nije bilo jedini “istorijski” argu- koji zahtevaju otcepljenje od Banovine Hrvatske.53 ment koji su potezali. Neki Srbi iz op{tine Mostar, Iako je pokret bio raspro- 52) HDA XXI/89/6129, Sreski na~elnik u gde je u to vreme sastav ìvlja bio “8.844 Muslima- stranjen u delovima Bano- Petrinji banskoj vlasti banovine Hrvatske, Odjeljak za dràvnu za{titu, Predmet: Po- na, 5.764 Hrvata i 5.502 Srbina”, traìli su secesiju vine u kojima je ìveo veli- kret “Srbi na okup” †,‡ otcepljenje i odva- regiona i njegovo uklju~ivanje u Srpsku banovinu jer ki broj Srba, ciljevi njego- janje pojedinih srezova sa podru~ja bano- je Hercegovina u srednjem veku bila navodno srpska. vih pristalica obi~no su se vine Hrvatske, Petrinja, 13. mart 1940. Gli- na je bila popri{te stra{nog “pokolja u cr- U neobjavljenoj rezoluciji grupa mostarskih Srba je svodili na lokalni nivo. Ta- kvi” u avgustu 1941. godine, kad su usta- izjavila da kao “sinovi Vojvodine Svetog Save”, zah- ko su, odmah nakon osni- {e uterale srpsko stanovni{tvo u pravo- slavnu crkvu i masakrirali ga. U Drugom tevaju otcepljenje grada Mostara od Hrvatske bano- vanja autonomne Hrvatske, svetskom ratu u regionima Banije, Like i vine.51 Srbi iz Vukovara zahtevali Knina odigravale su se neke od najè{}ih Svesrpski pokret se pro{irio i izvan granica bosan- da njihov srez pre|e u nad- borbi, a na tom podru~ju je 90-ih godina otpo~eo i rat u Jugoslaviji. sko-hercegova~kih srezova koji su pripali Hrvatskoj, a le`nost Dunavske banovine. 53) HDA XXI/85/5784, Primorski àndar- 50) Ibid. Kao vojnici u habzbur{koj vojsci, imali su ve}insko srpsko Njih je predvodio Nikola Te- meriski puk, Komandantu àndarmeriske mnogi bosanski – i hrvatski – Srbi borili su stanovni{tvo. Srbi s podru~- odorovi}, nastavnik u sred- brigade banovine Hrvatske, Split, 12. de- se protiv Srbije i ujedinjenja. Tvrdnja da cembar 1939. Srbi ne mogu biti manjina u Jugoslaviji ja Gline ju`no od Zagreba, njoj {koli i uticajni ~lan lo- 54) HDA XXI/89/6129, Sresko na~elstvo u ponovo je postala aktuelna krajem 80-ih i predvo|eni dvojicom sve- kalnog ogranka Jugoslo- Vukovaru banskoj vlasti banovine Hrvat- ske, Odjelu za unutarnje poslove (Za odje- po~etkom 90-ih godina. Vidi Jasna Drago- {tenika i u~iteljem, objavili venske radikalne zajedni- vi}-Soso, “Saviours of the Nation”: Serbia’s ljak za dràvnu za{titu) u Zagrebu, Pred- 54 Intellectual Opposition and the Revival of su u novembru 1939. godine ce. Me|utim, pokret “Srbi, met: Vukovar srez, politi~ke prilike, Vuko- Nationalism, London, 2002 (“Spasioci rezoluciju koja je pozivala na okup!” nije masovno pri- var, 2. januar 1940. Tokom 90-ih godina Vukovar je, sa svojim me{ovitim srpsko- nacije”, Beograd, 2004). na otcepljenje tog regiona vukao Srbe na podru~ju Vu- 51) HDA XXI/89/6129, Sresko na~elstvo u hrvatskim stanovni{tvom, bio popri{te Mostaru, banskoj vlasti banovine Hrvat- od Hrvatske. Slede}eg mese- kovara,55 a ni u drugim me- najsurovijih sukoba u biv{oj Jugoslaviji. Krajem 1991. godine Jugoslovenska na- ske, Odjeljak za dràvnu za{titu, Predmet: ca oni su odràli jo{ jedan stima nije dobio masovnu Pokret “Srbi na okup”, Mostar, 16. mart rodna armija i srpske paramilitarne snage 1940. Hercegovina ({to zna~i isto {to i skup, ali su ovog puta bili podr{ku. gotovo potpuno su razorile grad, a zatim “vojvodina”, “vojvodstvo”) dobila je ime po ne{to umereniji pa su zahte- U jednom zvani~nom iz- ga zauzele i po~inile zlodela nad hrvatskim civilima. Kad je 1995. godine zavr{en vojvodi iz petnaestog veka koji je uzeo tivali samo punu ravnoprav- ve{taju iz Vukovara ocenje- tulu hercega svetog Save. Bez obzira na rat u Hrvatskoj, Vukovar je mirnim putem to, vojvodu Stefana Vuk{i}a Kosa~u sma- reintegrisan u Hrvatsku. traju svojim i Hrvati (koji ga zovu Stjepan 55) Ibid. Vuk~i} Kosa~a). 290 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 291

no je da je propust da se u avgustu 1939. godine oja- krata izdalo je saop{tenje u kojem je pohvalilo spora- ~a lokalni ogranak samostalnih demokrata bio ozbilj- zum; on je “kruna na{ih napora”, re~eno je u saop{tena gre{ka. Ta stranka je uvek bila slaba u tom gradu, nju.58 U krajevima gde su samostalni demokrati imali delimi~no zato {to je biv{i reìm proganjao njene ~la- ve}inu sporazum su podràli ~ak i sve{tenici, obi~no nove, ~ak vi{e nego pripadnike HSS-a. Me|utim, na- najradikalniji borci za srpsku stvar. Tako se u izve{ta- kon sklapanja sporazuma Cvetkovi}–Ma~ek mnogi Sr- ju koji je o politi~koj situaciji u Bugojnu, gradu u cen- bi su pristupili Samostalnoj demokratskoj stranci, ako tralnoj Bosni, podnet u decembru 1939. godine kaè ni zbog ~ega drugog a ono “iz oportunizma” jer je da su odnosi izme|u Hrvata i Srba veoma dobri, ~ak stranka sad bila u vladi. Ipak, {ansa nije iskori{}ena srda~ni. Tako|e je navedeno da je vo|a lokalnih Srba, po{to je stranka bila slabo organizovana i podeljena koji su ve}inom pristalice SDS-a, sve{tenik Jovo Po- na dve frakcije – izme|u starijih i mla|ih ~lanova. Kao povi} uspostavio iskrenu i bratsku saradnju s lokalnim posledica toga, za predsednika lokalnog ogranka sa- hrvatskim predstavnicima tako da su njihovi odnosi mostalnih demokrata izabran je Hrvat koji navodno skoro idealni.59 nije pripadao nijednoj frakciji. U izve{taju se kaè da Autori izve{taja pisanih u to vreme uo~ili su da me- je on dobar i ~astan ~ovek, ali Srbi ne}e i ne mogu da |u Muslimanima postoje podele. Na neke Muslimane ga prihvate kao svog vo|u jer smatraju da treba da ih je vr{en pritisak da pristupe Hrvatskoj selja~koj stran- predvodi Srbin. Nezavisnim demokratima je odmoglo ci, a drugi, koji su bili ~lanovi Jugoslovenske radikal- i to {to nisu bili u naro~ito bliskim odnosima s vuko- ne zajednice, jednostavno nisu vi{e znali kome treba varskim ogrankom Hrvatske selja~ke stranke. Hrvatska da ostanu privrèni. U svakom slu~aju, mnogi su se stranka je s visine gledala na svog malog koalicionog nadali da }e Bosna dobiti neki oblik autonomije, mo- partnera iako je i sama bila podeljena na nekoliko `da ~ak i vlastitu banovinu.60 frakcija.56 Posle prvog talasa protesta {irom srpskih podru~ja u U podru~jima u kojima su samostalni demokrati bi- Hrvatskoj, kad su potpisivane peticije, objavljivane re- li dobro organizovani i imali znatnu podr{ku bilo je zolucije i delegacije slate u Beograd sa zahtevom za manje protivnika sporazuma i srpsko-hrvatski odnosi otcepljenje od Hrvatske, stanje se smirilo. Po{to je po- su se znatno pobolj{ali. To nije bilo nikakvo ~udo jer stalo jasno da nije bio u sta- 58) Navedeno u Ivan Jeli}, “O nekim odje- je ta stranka iskreno podràvala srpsko-hrvatski spo- nju da bitnije promeni situ- cima sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek me|u Srbima u banovini Hrvatskoj”, Historijski razum i uvek je, bar javno, stajala uz HSS iako se Ma- aciju, pokret “Srbi, na zbornik Slavonije, sv. 3, 1965, 153. ~ek ne samo nije konsultovao sa svojim koalicionim okup!” nije vi{e uspevao da 59) HDA XXI/87/5979, Na~elstvo sreza partnerima nego jedva da ih je uop{te obave{tavao o privu~e ljude. Gotovo svi Bugojnskog, mjese~ni izvje{taj o javnoj sigurnosti i politi~koj situaciji za mjesec 57 toku pregovora s Cvetkovi}em. Na dan kad je Hrvat- izve{taji beleè da je, nakon prosinac 1939. g., Bugojno, 6. januar ska postala autonomna vo|stvo samostalnih demo- burne jeseni, delovanje onih 1940. 60) Ibid. Izve{taji iz tog vremena beleè i 56) Ibid. da se Muslimani uglavnom nisu ose}ali ni 57) Boban, Sporazum, 275. Srbima ni Hrvatima, nego su svoj identitet vezivali za Bosnu. 292 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 293

koji su Srbe pozivali “na okup” uo~ljivo izgubilo sna- gojevi} smenjen da bi na njegovo mesto do{ao Hrvat gu.61 Drugi razlog za smirivanje situacije bio je taj {to Josip Vuksan. To je izazvalo malu pobunu me|u me- su, posle prvog {oka, mnogi Srbi prihvatili novi pore- {tanima koji su zauzeli {kolu i odbili da je napuste dok dak. Me|utim, to ne zna~i da je nestalo i njihovo ne- se stari u~itelj ne vrati.65 Seljani su tvrdili da nemaju zadovoljstvo – sude}i po mnogim izve{tajima, ono je ni{ta protiv Hrvata uop{te niti protiv novog u~itelja jo{ uvek bilo tu, ali ne onako vidljivo kao tokom pr- li~no, ali protestuju protiv onih malobrojnih Hrvata vih meseci posle potpisivanja sporazuma 1939. godi- koji èle da se otarase Bogojevi}a iz sopstvenih li~nih ne.62 Tome je doprinelo i promi{ljenije pona{anje hr- i materijalnih razloga.66 vatskih vlasti. Svestan da je politi~ki motivisano sme- U zvani~nom izve{taju o ovom doga|aju zaklju~eno njivanje dràvnih ~inovnika i drugog osoblja oti{lo je da je protest me{tana bio opravdan i da je te{ko raz- predaleko, [uba{i} je u junu 1940. godine poslao cir- umeti za{to je Bogojevi} smenjen. Vlasti su okon~ale kularno pismo svim lokalnim civilnim i policijskim protest obe}anjem da }e pa`ljivo ispitati stvar.67 Iako slu`bama s naredbom da prekinu otpu{tanje ljudi pod su se bjelovarske vlasti takti~no i ispravno ponele u izgovorom da to ~ine “u interesu naroda”, “iz politi~- krizi, Bogojevi}ev slu~aj je prouzrokovao {tetu i dao kih razloga” i “zbog sumnje da je neko komunista”, opravdanje ~estim pozivima da se Srbi ujedine u za- iako pri tom ne raspolaù konkretnim ~injenicama. On jedni~koj akciji. U ~lanku koji se pojavio u Srpskom je naglasio i da }e oni koji ne budu po{tovali uputstvo glasu, listu Srpskog kulturnog kluba objavljivanom u biti odgovorni za ozbiljan prekr{aj i rizikovati da bu- Beogradu, s pravom se tvrdilo da srpsko nezadovolj- du smenjeni sa svog poloàja.63 stvo poretkom nastalim nakon sklapanja sporazuma Hrvatsko vo|stvo se nije mnogo trudilo da spre~i nije jednostavno izmi{ljeno i nametnuto odozgo. Iako ~esto bezrazlo`ne preme{taje srpskog osoblja iz me- je priznao da postoje pobornici srpske stvari koji nisu snih uprava, policije i {kola. Ranije pomenuti preme- kvalifikovani da predstavljaju srpske interese, autor {taj Nikole Vu~kovi}a bio je razumljiv i neizbeàn i ~lanka je tvrdio da ozbiljno gre{e oni koji misle da je 61) HDA XXI/89/6129, Predmet: Ocjeplje- obavljen je u saradnji àn- postoje}e raspoloènje me|u Srbima ve{ta~ki proizvod nje †sic‡ i odvajanje pojednih †sic‡ srezo- darmerije i civilnih vlasti.64 propagande.68 va od banovine Hrvatske u vezi sa pokretom “Srbi na okup”, Zagreb, 13. april 1940. Me|utim, bilo je mnogo su- Ponekad se de{avalo da Srbi u po~etku nisu imali (Ovaj dokument je saètak svih izve{taja protnih primera. Mnogo se ni{ta protiv stvaranja auto- 65) HDA XXI/88/6048, Sresko na~elstvo poslatih Odeljenju za za{titu dràve Bano- teè moglo opravdati to {to nomne Hrvatske, ali je agre- Bjelovar, banskoj vlasti banovine Hrvatske, vine Hrvatske. Autor je nepoznat.) Odjeljku za dràvnu za{titu, Bjelovar, 2. 62) Ibid. je u Velikom Korenovu, pre- sivno ili ravnodu{no pona- mart 1940. 63) HDA XXI/88/6053, Ban [uba{i} Ispo- te`no srpskom selu kod Bje- {anje vlasti na kraju izazva- 66) Ibid. stavi banske vlasti Split, Redarstvenim lovara, grada isto~no od lo njihovo nezadovoljstvo. 67) Ibid. ravnateljstvima, Zagreb, Split, svim sre- 68) S. M. D. †Slobodan M. Dra{kovi}‡, “Ve- skim na~elstvima, itd., Zagreb, 7. jun 1940. Zagreba, srpski u~itelj Bo- U izve{taju na~elnika ben- likosrpstvo”, Srpski glas, br. 3, 30. novem- 64) HDA XXI/84/5730, [tab Savskog àn- bar 1939. Autor je bio sin Milorada Dra- darmeriskog puka banskoj vlasti banovine {kovi}a, ministra unutra{njih poslova ko- Hrvatske (Odjelu za unutarnje poslove), ga su 1921. godine ubili komunisti. Zagreb, 18. septembar 1939. 294 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 295

kova~kog sreza kaè se da se Srbi sve vi{e àle: oni su ma zemlje, velika ve}ina seljaka-sopstvenika imala je prihvatili Banovinu Hrvatsku i podràli sporazum kao mala imanja. Procenat malih posednika u hrvatskim osnovu za budu}u reorganizaciju jugoslovenske drà- podru~jima bio je ~ak vi{i nego u srpskim krajevima ve, pozdravljali su svaku re~ hrvatskog bana Ivana zemlje. Tako su u Savskoj banovini posedi manji od [uba{i}a, ali ne mogu da prihvate ono {to aktivisti pet hektara obuhvatali 75,9 odsto ukupnog zemlji{ta, HSS-a rade na terenu.69 a u Primorskoj ~ak 86,5 odsto (pore|enja radi, u Mo- Sli~nost s periodom neposredno nakon 1918. godine ravskoj je taj procenat iznosio 64,2 odsto, a u Dunav- bila je upadljiva, samo {to su se Srbi i Hrvati ovog pu- skoj 62,8 odsto). Seljaci su bili u velikim dugovima: u 69) HDA XXI/89/6129, Na~elstvo sreza ta na{li u obrnutim uloga- Savskoj banovini zaduènih vlasnika zemlji{ta manjeg benkova~kog, banska vlast, odjeljak za dr- ma. od deset hektara bilo je vi{e od 93 odsto, u Primorskoj àvnu za{titu, Predmet: Pokret “Srbi na Vlasti nove banovine ~ak 97 odsto (u Dunavskoj 83,4 odsto, a u Drinskoj 84 okup” †,‡ otcepljenje i odvajanje pojedinih sreza †sic!‡ sa podru~ja banovine Hrvat- uzalud su nastojale da kro- odsto).72 Na problem zaduènosti nadovezao se i skok ske, Benkovac, 16. mart 1940. atizuju jezik – ili da ga mo- cena u Hrvatskoj: one su od avgusta 1939. do avgusta 70) Konstantinovi}, Politika sporazuma, 170. U aprilu 1940. godine [utej je rekao `da “desrbiziraju”? – {to su 1940. godine porasle izme|u 50 odsto (govedina) i 100 Konstantinovi}u da je za o~uvanje “fonet- i neki vode}i ~lanovi Hrvat- odsto (bra{no, krompir, pasulj).73 skog”, a protiv uvo|enja takozvanog eti- ske selja~ke stranke okarak- Uo~ljivo je da nove vlasti nisu posvetile naro~itu molo{kog pravopisa (koji su ne{to manje od godinu dana kasnije uvele usta{e). “Oni terisali kao glupost.70 Ma- pa`nju tom problemu. Iako je pre svega bila zaintere- rade gluposti”, rekao je [utej Konstantino- ~ek je èleo da nova bano- sovana za nacionalno pitanje i funkcionisala vi{e kao vi}u. 71) Hrvatski politi~ar je navodno èleo da vina dobije svoj grb pa ~ak nacionalni pokret nego kao politi~ka partija, Hrvatska se pola dinara zove “nov~i}”, deset dinara i da uvede hrvatsku valu- selja~ka stranka je svoju kampanju protiv Beograda i “banica”, dvadeset “banovac”, a sto dinara tu.71 Iako nijedan od tih lokalnih veleposednika zasnivala i na tvrdnji da su “kuna”. Jovanovi} Stoimirovi}, Dnevnik, 314–315. Konstantinovi} (Politika spora- predloga nije na{ao prime- Hrvati ekonomski eksploatisani. Otuda je slede}i do- zuma, 105) pominje razgovor s Ma~ekom nu u praksi, glasine da }e se ga|aj bio krajnje ironi~an: kad je u avgustu 1940. go- u kojem je ovaj zahtevao da se ustanovi grb Hrvatske banovine. Konstantinovi}ev to desiti poja~ale su tenzije dine grupa hrvatskih seljaka provalila na imanje u Ku- je komentar bio da to ne}e mnogo zna~iti me|u Srbima, ve} izuzetno pinecu da bi sekla drve}e, Ma~ek je pozvao dotad Hrvatima, ali }e za Srbe biti znak da Hrva- osetljivim zbog osnivanja omraènu àndarmeriju da ga oslobodi uljeza jer su ti ho}e da se otcepe. Pored toga, jugoslovenski grb ve} je sadrào hrvatski, srpski i autonomne Hrvatske. pripadnici njegove sopstvene Selja~ke za{tite odbili da slovena~ki grb. Konstantinovi} nije mogao Ekonomski ~inioci tako|e interveni{u protiv seljaka.74 Kasnije te godine javni da se seti kako se razgovor zavr{io, ali se su doprineli nezadovoljstvu skup Ma~ekove stranke u Podgori prekinuli su seljaci se}ao da je bio “nezgodan”. Za vreme Dru- gog svetskog rata kuna je bila moneta Ne- novom vla{}u kako obi~nih nezadovoljni neispunjenim 72) Ljubo Boban, “O politi~kim previranji- zavisne Dràve Hrvatske (NDH), a i danas Srba tako i Hrvata. U Hrvat- obe}anjem da }e, po{to hr- ma na selu u banovini Hrvatskoj”, Istorija je u upotrebi u Hrvatskoj. Kad je po~etkom skoj, kao i u ostalim delovi- vatsko pitanje bude re{eno, XX veka: Zbornik radova, tom 2, Beograd, 90-ih godina vlada Franje Tu|mana pono- 1961, 227. vo uvela kunu (po{to je prethodno usvoji- 73) Ibid., 231. la i staru hrvatsku zastavu “{ahovnicu”, ta- 74) Boban, “O politi~kim previranjima na ko|e kori{}enu u NDH-u, ali i mnogo rani- selu”, 238–239. je), Srbi su èstoko negodovali. 296 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 297

biti oslobo|eni pla}anja poreza i da }e broj zaposlenih jednice. I sâm Cvetkovi} je navodno bio pokrovitelj i u birokratiji biti smanjen; oni su uzvikivali da su glad- uticao na ure|iva~ku politiku Srpske rije~i, lista hr- ni i da nemaju ni za hleb.75 vatskih Srba koji je otvoreno kritikovao njegov spora- Ne treba se onda ~uditi {to su ekonomska kriza i ne- zum s Ma~ekom.78 Jedan od razloga za takvo Cvetko- uspeh Hrvatske selja~ke stranke da se izbori sa socijal- vi}evo delovanje verovatno je bilo nezadovoljstvo na- nim problemima probudili u ljudima simpatije prema ~inom na koji je hrvatska {tampa bliska Ma~eku pisa- komunistima. U izve{tajima iz onog vremena posebno la o jugoslovenskoj politici i posebno o sporazumu iz je nagla{eno ja~anje komunisti~ke aktivnosti.76 Bilo 1939. godine – ona je, naime, uporno isticala da je to je, me|utim, i onih koji su oti{li u drugu krajnost: ta- samo “prvi korak” te tako ostavljala otvoreno pitanje ko su se neki Hrvati svojim stavovima pribliìli usta- {ta }e za Hrvatsku biti slede}i korak.79 {ama (tada jo{ uvek maloj, emigrantskoj organizaciji), Nakon sklapanja sporazuma nadmetanje “srbijan- a Srbi raznim grupama ujedinjenim pod sloganom skih” stranaka za vo|stvo me|u Srbima uzelo je ma- “Srbi, na okup!” Surove mere koje je reìm preduzi- ha i nije bilo ograni~eno samo na stranke koje su u~e- mao prema politi~kim protivnicima nisu mogle zau- stvovale u vladi. Boìdar Vlaji}, jedan od vode}ih de- staviti porast nezadovoljstva vladaju}om strankom u mokrata, verovao je da njegova stranka ima najve}e Hrvatskoj. {anse da ujedini Srbe. U vreme posete kneza Pavla Za- Situaciju je dodatno iskomplikovalo to {to je vlada- grebu Vlaji} je priznao da okupljanje Srba u jedin- ju}a Jugoslovenska radikalna zajednica davala podr- stven front ne spada u redovne poslove stranke. Me- {ku pokretu “Srbi, na okup!” pa ~ak i bila direktno |utim, smatrao je da neko mora da preuzme inicijati- ume{ana u njega. Iako je ta stranka imala klju~nu ulo- vu. A za to je, po njegovom mi{ljenju, najbolje mogu u sklapanju sporazuma Cvetkovi}–Ma~ek, mnogi gu}nosti imala Demokratska stranka; ona je me|u Sr- Srbi koji su bili njeni ~lanovi nastojali su da podriju bima bila i ostala otelovljenje opozicije svim reìmi- Banovinu Hrvatsku. Teodorovi}, prethodno pomenuti ma koji nisu imali podr{ku u narodu i uvek je s naj- ~elnik vukovarskih Srba i vo|a kampanje za otceplje- ve}im uverenjem smatrala da re{enje za probleme u nje grada od Hrvatske, bio je ~lan stranke koji je imao dràvi leì u predstavni~koj vladi i sporazumu izme|u 80 75) Ibid., 250. bliske veze s njenim vode- srpskog i hrvatskog naroda. 76) Na primer, HDA XXI/87/6021, Redar- }im pripadnicima.77 Podr- Vlaji}ev diskurs ukazuje na dilemu demokrata na- stveno ravnateljstvo Zagreb, banskoj vlasti banovine Hrvatske, Izvje{taj o poslovanju {ku srpskoj stvari, ~esto kon 1939. godine: demo- 78) Konstantinovi}, Politika sporazuma, za I tromjesje~je 1940 i o politi~kim prili- protivre~nu sporazumu iz kratija ili nacionalizam? 104. 79) Ibid., 171. kama i doga|ajima u istom tromjese~ju, 1939. godine, nisu davali Krajem 30-ih godina jed- Zagreb, 4. april 1940. 80) Politika, 14. januar 1940. Vlaji}, me- 77) HDA XXI/89/6129, Sresko na~elstvo u samo lokalni zvani~nici Ju- na nestrana~ka organizacija djutim, nije bio u pravu: tokom 20-ih go- Vukovaru banskoj vlasti banovine Hrvat- goslovenske radikalne za- – ili, po re~ima istori~ara dina verovatno najve}i politi~ki protivnici ske, Odjelu za unutarnje poslove (Za odje- demokrata bili su Pa{i}evi radikali, u to ljak za dràvnu za{titu) u Zagrebu, Pred- vreme de facto vladaju}a stranka, za koju met: Vukovar srez, politi~ke prilike, Vuko- se te{ko moè re}i da nije imala podr{ku u var, 2. januar 1940. narodu. 298 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 299

Stevana Pavlovi}a, “ekspertska grupa” srpske intelek- dràve, bio nepotpun i Srbi, za razliku od Hrvata, ni- tualne i stru~ne elite81 – postala je najizrazitiji pred- su na odgovaraju}i na~in bili zastupljeni u vladi.87 Po- stavnik svesrpske stvari. Bio je to Srpski kulturni klub red toga, u uvodniku prvog broja sve “srbijanske” (SKK) koji je krajem 1936. ili po~etkom 1937. godine stranke su pozvane da prekinu me|usobno rivalstvo: osnovan u Beogradu.82 Me|u njegovim ~lanovima bi- ono je imalo svoje mesto u predratnoj Srbiji i, ako Ju- li su ugledni beogradski intelektualci poput Sloboda- goslavija kona~no postane federacija, mo`da }e ga na Jovanovi}a i Isidore Sekuli}, kao i Dragi{a Vasi} i imati u budu}oj posebnoj srpskoj jedinici, ali je nepri- Vladimir ]orovi}, istori~ar iz Hercegovine. U po~etku mereno u trenutku kad je pokrenuto pitanje srpsko- su aktivnosti Kluba bile uglavnom kulturne, ali se na- hrvatskih odnosa.88 kon sklapanja sporazuma to promenilo. Tada je u pre- Tako|e je re~eno da Srbi treba da se ugledaju na Hr- te`no srpskim podru~jima Hrvatske, Bosne i Vojvodi- vate koji politici prilaze s nacionalnog stanovi{ta, to ne niklo vi{e ogranaka te organizacije.83 U to vreme jest treba da postignu saglasnost oko jednog nacional- glavni ako ne i jedini cilj Kluba bio je definisanje i od- nog programa, {to ne}e biti mogu}no ako se sve brana srpskih interesa u Jugoslaviji.84 stranke ne spoje u jednu.89 Ovo se nije mnogo razliko- 81) Stevan K. Pavlowitch, Serbia: The Hi- Ideje i stavove Kluba za- valo od Ma~ekovog mi{ljenja da Srbi, poput Hrvata, story behind the Name, London, 2002, stupao je beogradski nedelj- treba da imaju jednu stranku ili vo|u koji }e zastupa- 134. 82) Verovatno je osnovan krajem 1936. nik Srpski glas ~iji je glavni ti njihove interese. Mada je svojevremeno hrvatska jer je u januaru 1937. godine zvani~no re- urednik bio Dragi{a Vasi}, {tampa ~esto optuìvala monarhiju, vojsku i vladu da gistrovan u Ministarstvu unutra{njih po- pisac koji je jedno vreme su izrazito “srbijanske”, nijedna od tih institucija nije slova. Ta~an datum osnivanja nije poznat. 85 O istoriji i aktivnostima Kluba vidi u Ljubo- bio levi~ar. Prvi broj lista zaista zastupala Srbe, a svakako ne onako kako je Hr- drag Dimi}, Kulturna politika Kraljevine iza{ao je 16. novembra 1939, vatska selja~ka stranka zastupala Hrvate, ~ega je Ma- Jugoslavije, Beograd, 1996–1997, 3 toma, a poslednji 13. juna 1940. ~ek bio i te kako svestan. tom 1, 507–561, i Neboj{a A. Popovi}, “Srpski kulturni klub (1937–1941)”, Istori- godine kad su ga vlasti za- Istaknuto je i da Srpski kulturni klub odbacuje inte- ja XX veka, tom VII, br. 1–2, 1989, branile zbog kritike spora- gralno jugoslovenstvo i poziva na srpsko jedinstvo i 109–140. 86 83) Dimi}, Kulturna politika, tom 1, 512. zuma iz 1939. Iako je tvr- povratak starim “srpskim” vrednostima – istim onim 84) Pavlowitch, Serbia, 134. Vidi i Dimi}, dila da se ne protivi spora- koje su odlikovale srpsku naciju pre nego {to je stvo- Kulturna politika, 509–512, i Jeli}, “O ne- zumu izme|u Srba i Hrvata rena Jugoslavija. Urednici Srpskog glasa su pomenuli kim odjecima sporazuma”, 147. 85) Kao i advokat Moljevi}, Vasi} }e u i da je on oduvek bio neop- i da se u poslednje vreme s raznih strana ~uje parola Drugom svetskom ratu postati blizak sa- hodan, redakcija lista je kri- “Srbi, na okup!” i da oni tako|e veruju da Srbi treba radnik generala Mihailovi}a. Autor roma- na Crvene magle (1922) bio je prijatelj hr- tikovala sporazum Cvetko- da se okupe, ali to ne}e biti dovoljno ako se u njima vatskog pisca i takodje levi~ara Miroslava vi}–Ma~ek jer je, po njenom istovremeno ne probudi stari duh, isti onaj duh koji je Krleè. mi{ljenju, ugrozio jedinstvo nadahnjivao njihovu snagu 87) Uvodnik, Srpski Glas, br. 1, 16. novem- 86) Miodrag Jovi~i}, “Re~ unapred”, u “Ja- bar 1939. ko srpstvo – jaka Jugoslavija”: Izbor ~lana- 88) Ibid. ka iz “Srpskog glasa”, organa Srpskog kul- 89) Ibid. turnog kluba 1939–1940, Beograd, 1991, 5. 300 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 301

i slavna dela u pro{losti, ista ona vera u nacionalne bi trebalo da se zasniva na interesu Srba i Hrvata da ideale i ista mu{ka odlu~nost da sve `rtvuju u ime tih ìve u zajedni~koj dràvi koja }e najbolje mo}i da ih ideala. Sada je potrebna moralna obnova i Srpski glas za{titi od suseda i ve}ih sila.94 To je opet bilo sli~no }e sluìti toj obnovi, istaknuto je u uvodniku.90 Ma~ekovom vi|enju Jugoslavije kao zajednice bliskih Iako je sve vi{e koristio nacionalisti~ki diskurs i od- ali posebnih naroda, a ne kao jugoslovenske nacional- bacivao integralno jugoslovenstvo, Srpski kulturni ne dràve. klub nije bio protiv Jugoslavije kao dràve. Njegovi Ipak, ~ak i u atmosferi nastaloj posle sklapanja spo- ~lanovi su tvrdili da Jugoslavija moè biti jaka samo razuma, kad je srpsko pitanje prakti~no zauzelo mesto ako je “srpstvo” jako, a ne slabo i podeljeno. Moto hrvatskog pitanja, stavovi izraàvani u Srpskom glasu Srpskog glasa bio je “jako srpstvo – jaka Jugoslavi- – u drugom ~lanku je, na primer, re~eno da je do{lo ja”.91 Predsednik Kluba Slobodan Jovanovi} tvrdio je vreme da se ~uje autenti~an srpski glas95 – izazivali su 90) Ibid. u ~lanku objavljenom u li- o{tre kritike nekih uglednih Srba. List je zapo~eo po- 91) Sli~ni argumenti mogli su se ~uti i stu da nakon potpisivanja lemiku sa suparni~kim glasilom Napred koje je izda- 80-ih godina, u vreme ponovnog bu|enja srpskog nacionalizma u poslednjoj dece- sporazuma Srbi imaju dvo- vala grupa srpskih federalista na ~elu s Mihailom Ili- niji socijalisti~ke Jugoslavije. Podrobnu struku ulogu u Jugoslaviji: }em, jednim od trojice stru~njaka za ustav koji su u~e- analizu obnove srpskog nacionalizma meda brane srpske interese, ali stvovali u pisanju Uredbe o obrazovanju Banovine Hr- |u intelektualcima vidi u Dragovi}-Soso, “Saviours of the Nation” i u Audrey H. i da obezbede funkcionisa- vatske i otvoreno zastupao federalizam. Po{to je sma- Budding, “Serb Intellectuals and the Nati- nje centralne vlade i ja~anje trala da ve}ina Jugoslovena – a naro~ito Srba – nije onal Question, 1961–1991”, neobjavljena 92 doktorska disertacija, Harvard University, Jugoslavije. On je u istom razumela stvarno zna~enje i prednosti federacije, gru- 1998. ~lanku rekao da jugoslo- pa oko Ili}a upore|ivala je situaciju u Jugoslaviji s 92) Slobodan Jovanovi}, “Jugoslovenska venstvo nije nespojivo sa onom u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama 1787. go- misao”, Srpski glas, br. 8, 4. januar 1940. ^lanak je bio zasnovan na Jovanovi}evom srpskim i hrvatskim nacio- dine kad su istaknuti mislioci raspravljali o federaciji predavanju odrànom u decembru pret- nalizmom. Jugoslovenstvo i obja{njavali njeno zna~enje javnosti.96 Svesni da se hodne godine u klupskim prostorijama. je dràvna ideja, a srpstvo i ve}ina Srba verovatno boji da bi federalizacija oslabi- Jovanovi} je postao jedan od dvojice potpredsednika vlade generala Du{ana Simo- hrvatstvo su nacionalne la dràvno jedinstvo i mogla ~ak dovesti do raspada vi}a formirane 27. marta 1941. godine kad ideje.93 Jovanovi} je sma- zemlje, urednici lista Napred su zaklju~ili: je oborena Cvetkovi}eva vlada zato {to je dva dana pre toga potpisala Trojni pakt. trao da Srbi i Hrvati treba (Drugi potpredsednik bio je Ma~ek.) Jova- da se vrate prvobitnom ju- Mi }emo od ovog broja redovnije nego do sada novi} je od januara 1942. do avgusta goslovenstvu Ilirskog po- posve}ivati pa`nju svima pitanjima koja se posta- 1943. godine bio prvi predsednik jugoslovenske vlade u izbegli{tvu u Londonu, a od kreta koji je bio odgovor na vljaju s obzirom na sa- 94) Ibid. Vidi i Aleksandar Pavkovi}, Slo- avgusta 1943. do juna 1944. godine bio je pretnju ve}ih nacija (Ma|a- da{nje ure|enje i budu- bodan Jovanovi}: An Unsentimental Ap- opet potpredsednik. Umro je 1958. godine proach to Politics, Boulder, CO, 1993, u emigraciji u Londonu. ra). Po njemu, Jugoslavija }i ìvot na{e federacije. 199–204. 93) Ibid. Nejasno je da li je Jovanovi} mi- 95) †Uvodnik‡, “Na{a re~”, Srpski glas, br. slio da je dràvna ideja mogu}na bez 1, 16. novembar 1939. “konstitutivnog naroda” (Staatsvolk). 96) †Mihailo Ili}‡ “Smisao i zadaci federacije”, Napred, 28. oktobar 1939. 302 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 303

To }e nam utoliko biti lak{e {to, svesni svih poli- reno dovodio u pitanje politi~ko rasu|ivanje svog biv- ti~kih, nacionalnih i kulturnih jedinica na{e ze- {eg profesora. Kako se gotovo ceo njihov razgovor bavio mlje i branioci njihovih osnovnih prava i te`nji, pitanjem srpsko-hrvatskih odnosa, sporazumom iz mi ostajemo na gledi{tu jedne vi{e i ja~e dràvne 1939. godine i delovanjem Srpskog kulturnog kluba, mi celine u kojoj jedino sve osobenosti †razli~iti iden- }emo ga ovde ukratko analizirati. titeti‡ mogu do}i do svog izraàja i do potvrde Po{to je Dragoljub rekao Slobodanu da mu on i nje- svoje vrednosti. Mi smo, kao nekada stari “Fede- govi drugovi ne mogu oprostiti ono {to pi{e u Srp- ralist” u Americi bili i ostali za ovaj oblik †drà- skom glasu, razgovor je pre{ao na “nacionalno pita- ve‡ u tome {to on zna~i te`nju za jedinstvom svih nje” i Slobodan se naglo uozbiljio, {to se, po Drago- grupa i snaga koje ne èle i ne mogu da prime i ljubu, de{avalo kad god bi se to pitanje pokrenulo.101 odrè unitarizam. Jer sada kao i tada †1787‡, po Dragoljub je rekao da mu ne bi smetalo da Hrvati do- re~ima Hamiltona, “federalizam zna~i pravo je- biju jo{ neke delove bosanske teritorije ili da Muslima- dinstvo i put ka punijem nacionalizmu”.97 ni na kraju postanu Hrvati, a ne Srbi – njemu bi bilo draè da se oni izjasne kao Hrvati “nego da se smatra- Slobodan Jovanovi} i Dragoljub Jovanovi} mo`da naj- ju Turcima”. Slobodan je odgovorio da bi u tom slu- bolje simbolizuju suprotne poglede srpske intelektualne ~aju Hrvati prvom prilikom napustili Jugoslaviju, ali i politi~ke elite na nacionalno pitanje. Prvi je bio ugled- je Dragoljub odbacio tu mogu}nost.102 “[to vi{e Srba ni srpski intelektualac koji se, sve do osnivanja Srpskog bude u Hrvatskoj”, rekao je, “tim }e se ona teè odvo- kulturnog kluba, uglavnom nije bavio politikom, a dru- jiti od Srbije. Ja sam, npr. za to da cela Vrbaska bano- 97) Ibid. Aleksander Hamilton †Alexander gi je bio vode}i opozicioni vina ide u Hrvatsku... Ako su ti Srbi zaista ugroèni Hamilton‡, Dèjms Medison †James Madi- politi~ar. U januaru 1940. me|u Hrvatima, lak{e }e se braniti kad ih bude bilo son‡ i Dòn Dèj †John Jay‡ bili su uredni- 103 ci lista Federalist, a Hamilton je bio i jedan godine njih dvojica su vodila vi{e.” Da bi potkrepio svoju tvrdnju da su Srbi od autora ameri~kog Ustava (u navede- dug razgovor o jugosloven- ugroèni u Hrvatskoj, Slobodan je naveo tekst iz hr- nom ~lanku pominju se i Medison i Dèj). skoj politici.98 Dragoljub je vatskih novina u kojem je re~eno da }e Srbi imati sva Vi{e o stavovima grupe oko lista Napred vidi u †Mihailo Ili}‡ “Federacija, nacija i na- bio nekada{nji Slobodanov prava, ali moraju smatrati 101) Slede}i odeljak se zasniva na ibid., cionalizam”, Napred, 13. decembar 1939. student i gajio je veliko po- Hrvatsku svojom domovi- 304–311; svi navodi su iz ibid. 102) U me|uratnom periodu u Jugoslavi- 98) Jovanovi}, Politi~ke uspomene, tom 5, {tovanje prema starom pro- nom. Dragoljub je odgovo- 303–312. Vidi i Nade`da Jovanovi}, “Slo- ji je bilo rasprostranjeno mi{ljenje da su bodan Jovanovi} i Dragoljub Jovanovi}: fesoru koga je zvao “na{ Vol- rio da u tome nema ni~eg Muslimani jo{ neodlu~ni kad je posredi Prilog prou~avanju njihovih uzajamnih ter”.99 Me|utim, ba{ kao {to lo{eg jer Hrvatska i jeste njihov nacionalni identitet. Me|utim, za- odnosa”, Tokovi istorije (Beograd), br. 1–2, nimljivo je to {to nijedan od sagovornika 1996, 117–165. se odvojio od vo|stva svoje njihova domovina. Kad je nije pomenuo mogu}nost da Muslimani 99) Jovanovi}, Politi~ke uspomene, tom 5, stranke zbog kursa koji je Slobodan pomenuo da ima postanu Jugosloveni. To je jo{ jedan poka- 303. ono vodilo,100 tako je i otvo- Srba koji su nakon avgusta zatelj da je 1940. godine ideja o jugoslo- 100) U februaru 1940. godine levo krilo venstvu u “etni~kom smislu” uglavnom Saveza zemljoradnika osnovalo je novu, ve} bila mrtva. Narodnu selja~ku stranku. Jovanovi}, Poli- 103) Ovakvo mi{ljenje imali su i samo- ti~ke uspomene, tom 5, 326. stalni demokrati. 304 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 305

1939. godine izbegli iz Hrvatske, Dragoljub je uzvra- glasiti nacionalni momenat. Uspeli su samo po- tio da su morali da pobegnu samo oni koji su se u biv- kreti koji su stvorili amalgam od vi{e ideja. Hitler {em reìmu ogre{ili o Hrvate, ali ve}ina shvata da ne- je napravio takav amalgam. I Ma~ek. Mali potoci ma razloga da beì. moraju da se sliju da bi postali reka. Eto, pravite Dragoljub je onda otkrio da je ~lan njegove stranke vi srpsku selja~ku stranku. To moè imati uspeha. napisao pismo Slobodanu Jovanovi}u u kojem ga podse}a na knjigu Trahison des clercs (Izdaja intelek- Slobodan je smatrao da su Srbi napravili gre{ku {to du- tualaca) ~iji je autor @ilijen Benda.104 “†Taj ~lan Save- go nisu davali Hrvatima nikakve ustupke, a onda su, u za zemljoradnika‡ u vama vidi jo{ jednog intelektual- avgustu 1939. godine, naglo popustili i dali previ{e. ca koji je izneverio svoju misao. †Nekog ko je‡ celog Dragoljub se sloìo i istakao da Srbe karakteri{e “pot- ìvota... ostao izvan politike, a sada u starosti potpi- puno odsustvo trgova~kog duha” i da bi “Slovenci ruje borbu izme|u Srba i Hrvata.” Slobodan je odlu~- druk~ije radili”.106 Stariji Jovanovi} je zatim rekao da no porekao da ima ne{to protiv Hrvata, ali je na kra- Hrvati s visine gledaju na Srbe, kao da su ovi nià ra- ju bio toliko isprovociran da je pre{ao na razgovor o sa, ali se njegov biv{i student nije s tim sloìo, uz ogra- svom radu u Srpskom kulturnom klubu, {to je dotad du da takve stavove mo`da ima samo katoli~ka crkva. izbegavao. “Ne damo mi Vas reakciji”, dodao je Dragoljub Slobo- On je objasnio da nije ta~no da su ga srpski intelek- danu, “Vi ste veliki Srbin, ne smete biti velikosrbin.” tualci iz Bosne koji ìve u Beogradu ubedili da u|e u Diskurs Slobodana Jovanovi}a nije bio vi{e “srpski” Srpski kulturni klub. Osnivanje Kluba bilo je zapravo nego {to je Ma~ekov bio “hrvatski”. Me|utim, krajem njegova ideja na koju je do{ao kad je nekoliko godina 30-ih godina bilo je jasno da neki Slobodanovi prija- pre toga putovao u Dalmaciju i Bosnu. Tada je video telji, me|u kojima i Dragoljub Jovanovi} i Mihailo da su Srbi “dosta zbunjeni †u vezi sa svojim identite- Ili}, smatraju da su njegovi stavovi suvi{e radikalni. tom‡ i da im kulturne institucije propadaju”. Ono {to Dragoljub je o~igledno verovao da bi Slobodan, koji je je u po~etku bilo kulturni poduhvat pretvorilo se u po- uìvao veliki ugled, mogao vi{e doprineti saradnji iz- liti~ki, naro~ito nakon sklapanja sporazuma Cvetko- me|u Srba i Hrvata. vi}–Ma~ek, ali je Slobodan poricao da zapravo name- U popodnevnim satima 1. januara 1940. godine, sa- rava da osnuje svesrpsku stranku: mo nekoliko dana pre susreta s Dragoljubom, Slobodan se sastao s Mihailom Konstantinovi}em. On je rekao Ne mogu napraviti srpsku stranku, ali ne moète ministru da me|u Srbima postoje tri razli~ite struje. Pr- ni Vi ~isto selja~ku. Nije dovoljna samo jedna ide- va su unitaristi koji misle da situacija treba da ostane ja. Oni105 imaju samo nacionalnu. Vi samo socijal- nepromenjena dok se rat ne zavr{i, a zatim sporazum 104) Prvi put objavljeno u Parizu 1927. nu. Vi biste morali vi{e na- Cvetkovi}–Ma~ek mora biti poni{ten. Druga struja tra- godine. 106) Ovo je jo{ jedan primer ranije pomi- 105) Nije jasno ko su “oni”, ali je verovat- njanih nacionalnih stereotipa me|u Jugo- no mislio na izrazito nacionalisti~ki na- slovenima. strojene ~lanove SKK-a. 306 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 307

ì da se odmah osnuje Srpska banovina. Tre}a grupa je tuìo Srpski kulturni klub da je “{ovinisti~ki” i da pod- za to da stanje ostane takvo kakvo je na neodre|eni riva saradnju izme|u Srba i Hrvata. Za vreme diktatu- rok. Slobodan je rekao da je on li~no pristalica druge re njegovi ~lanovi su }utali, a sad kad se hrvatskim struje: srpski entitet treba formirati {to je pre mogu}no, zahtevima kona~no iza{lo u susret digli su svoj glas. izme|u ostalog zato {to bi se tako “stalo... na put auto- Zato ni Slobodan ni njegovi prijatelji nemaju pravo da nomisti~kim te`njama pokrajina u srpskom delu (Make- govore u ime srpskog naroda. To je trebalo da urade u donija, Vojvodina, Crna Gora, Bosna)”.107 vreme diktature, trebalo je da podignu “barjak slobo- Mesec dana nakon sastanka sa Slobodanom Jova- de protivu nasilja i protivu bezakonja”. Umesto toga, novi}em Dragoljub Jovanovi} je i zvani~no napustio oni su tek sada, kad je opasnost pro{la, po~eli da vi~u Savez zemljoradnika i osnovao Narodnu selja~ku da je do{lo vreme da srpstvo kaè svoju “mu{ku i od- stranku. Milo{ Milo{evi}, jedan od zemljoradnika koji lu~nu re~”.111 su ga sledili, objavio je otvoreno pismo Slobodanu Jo- vanovi}u.108 On mu je zamerio {to, kao ugledan isto- Sporazum iz 1939. godine 107) Konstantinovi}, Politika sporazuma, 89. ri~ar, nije uo~io istorijski kao kraj srpsko-hrvatske opozicije 108) Milo{ M. Milo{evi}, Otvoreno pismo zna~aj sporazuma iz 1939. Kad su nakon Stojadinovi}evog pada Cvetkovi} i knez gospodinu Slobodanu Jovanovi}u, profesoru Univerziteta, akademiku, predsedni- godine i nije shvatio da hr- Pavle prvi napravili konkretan korak ka Zagrebu, Hr- ku Srpskog kulturnog kluba i uvodni~aru vatsko pitanje nije uzrok vatska selja~ka stranka je redovno izve{tavala srpsku Srpskog glasa: Odgovornost Slobodana nego posledica srpskog pi- Udruènu opoziciju o svojim kontaktima s reìmom. Jovanovi}a za defetizam Srpskog glasa, Beograd, 1940. Klju~ni delovi navedeni su tanja. Milo{evi}a je razo~a- Ali pokazalo se da je nemogu}no posti}i sporazum ko- u Jovanovi}, Politi~ke uspomene, tom 6, ralo to {to Slobodan Jova- ji bi obuhvatio sve tri strane. Glavni razlog je bio taj 64–68. Milo{evi} se divio @ilijenu Bendi koga je upoznao kao student u Parizu. novi} sara|uje s hegemoni- {to je 1939. godine jaz izme|u dveju “srbijanskih” Me|utim, i sam Milo{evi} je imao sum- sti~kom i korumpiranom strana – Udruène opozicije i srbijanske komponente njive intelektualne principe: u po~etku je beogradskom klikom ume- u vladaju}oj Jugoslovenskoj radikalnoj zajednici – bi- podràvao diktaturu kralja Aleksandra, a za vreme Drugog svetskog rata stao je na sto da svoje prijatelje uputi lo teè premostiti nego razlike izme|u vlade i Ma~e- stranu kvislin{kog reìma generala Nedi- na Mirogoj,109 gde Stjepan i kove stranke. Napori samostalnih demokrata da u ce- }a (nekada{njeg vojnog ministra u vladi Pavle Radi}, \uro Basari~ek lu stvar uklju~e srpsku opoziciju pokazali su se uza- Cvetkovi}–Ma~ek). U Jesen 1944. godine, posle oslobo|enja Beograda, Milo{evi} je i drugi hrvatski mu~enici ludnim, u ~emu je nemalu }a” u Novostima, listu Saveza zemljorad- izvr{io samoubistvo trovanjem. Vidi nje- po~ivaju i gde bi Sloboda- ulogu odigralo i to {to su nika koji je on ure|ivao. U ~lanku je “u ime gov portret u Dragoljub Jovanovi}, Ljudi, slobodne Srbije, u ime selja~kog naroda u ljudi... Medaljoni 94 politi~kih, javnih, na- novi prijatelji mo`da razu- srpske stranke smatrale da Srbiji” o{tro osudio ubistvo i optuìo reìm u~nih i drugih savremenika, Beograd, meli za{to Hrvati nisu mno- ih je Ma~ek izdao.11 2 Iako su i njegove pristalice da neiskreno àle Ra- 2005, 350–355. go zainteresovani za cen- se vladi Cvetkovi}–Ma~ek di}a. Jovanovi}, Politi~ke uspomene, tom 109) Groblje u Zagrebu. 2, 123. 110 110) Milo{evi}, Otvoreno pismo, 18; Jova- tralizam. Milo{evi} je op- priklju~ili jedan ~lan Saveza 111) Milo{evi}, Otvoreno pismo, 21–22. novi}, Politi~ke uspomene, tom 6, 66. Na- Vidi i Jovanovi}, Politi~ke uspomene, tom kon smrti Stjepana Radi}a u avgustu 6, 66–67. 1928. godine Milo{evi} je objavio dirljiv 112) BAR DKP, kutija 13, Dragi{a Cvetko- ~lanak “Pred otvorenim grobom Stj. Radi- vi} knezu Pavlu, Beograd, 19. april 1939. 308 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 309

zemljoradnika koji je napola istupio iz svoje stranke ji. Pored toga, sporazum Cvetkovi}–Ma~ek samo je (Branko ûbrilovi}) i dva prebegla radikala (Lazar privremeno utvr|ivao granice Hrvatske banovine pa Markovi} i Boà Maksimovi}), nijedan demokrata nije je, prema tome, otvarao mogu}nost za ozbiljniji srp- u{ao u kabinet. sko-hrvatski sukob oko spornih teritorija Bosne i Voj- Mo`da je pomalo ~udno to {to je kritika koju je vodine. Demokrati su zamerali ne samo to {to je spo- Udruèna opozicija u po~etku izricala na ra~un spora- razum iz avgusta 1939. godine sveo srpsko-hrvatsko zuma bila dosta umerena. Glavni razlog za to bila je pitanje na ome|avanje hrvatskih teritorija nego i to ~injenica da nijedna od tri stranke nije imala ni{ta {to istinski predstavnici srpskog naroda – Udruèna protiv ideje o sporazumu s Hrvatima, a demokrati i ze- opozicija – nisu uop{te konsultovani. Za razliku od mljoradnici su ~ak prihvatali federalizaciju Jugoslavi- Hrvata koji su, pod vo|stvom svojih pravih predstav- je. Krajem 30-ih godina demokrati su po~eli otvoreno nika, slobodno organizovali sopstvenu banovinu, Srbi da tvrde da je ideologija integralnog jugoslovenstva su ostali bez demokratskih zastupnika i bespomo}ni propala. Mesec dana pre sklapanja sporazuma Cvetko- da bilo {ta promene.11 6 vi}–Ma~ek Milan Grol je izjavio da su Srbi, Hrvati i Demokrati su, dakle, kritikovali sporazum iz dva Slovenci “tri nacionalna identiteta”, ali je i izrazio razloga: on je bio nedemokratski i ozna~io je kraj srp- uverenje da je Jugoslavija “organska celina” koju ~ine sko-hrvatskog opozicionog bloka nastalog u drugoj tri grupe.11 3 U svojoj prvoj izjavi nakon sklapanja spo- polovini 30-ih godina. Demokratska stranka je istica- razuma, objavljenoj izme|u 28. i 29. avgusta 1939. la i da sporazum jeste prakti~no re{io hrvatsko pitanje godine, demokrati su kritikovali sporazum zato {to je – jer je Hrvatima dao autonomiju i demokratsku vla- suprotan principima Bloka narodnog sporazuma iz du – ali je ostavio Srbe u neizvesnoj situaciji: oni su i 1937. godine, ali nisu imali ni{ta protiv same ideje o dalje pod diktaturom i nije jasno gde }e biti povu~ene takvom aktu.11 4 granice njihove banovine. Pored toga, demokrati su U novembru 1939. godine Demokratska stranka je mnogo pre avgusta 1939. godine tvrdili da je hrvatsko iznela podrobniju kritiku sporazuma i stanja u Jugo- pitanje deo {ire socijalne i ekonomske krize u Jugosla- slaviji nakon njega.11 5 U manifestu naslovljenom De- viji te je pogre{no svoditi ga na pitanje teritorija i po- mokrati o dana{njem stanju u zemlji ponovljene su litike.11 7 optu`be da sporazum Cvetkovi}–Ma~ek protivre~i Za vreme Drugog svetskog rata Milan Grol je povo- sporazumu iz oktobra 1937. godine. Glavna primedba dom doga|aja iz 30-ih godina u svom dnevniku zapi- odnosila se na to {to je sporazum iz 1939. godine sveo sao da je Davidovi} dva pu- 116) Ibid., 4–9. Nove vlasti u banovini Hr- probleme u Jugoslaviji na pitanje teritorijalne podele ta `rtvovao jedinstvo stran- vatskoj mo`da su bile “pravi predstavnici” naroda, ali posle postizanja sporazuma s 113) MPHSS-2, 285. zemlje, a zanemario klju~nu ke zarad sporazuma s Hrva- krunom dale su podr{ku diktaturi i nisu 114) “Saop{tenje uèg Glavnog odbora stvar – povratak demokrati- tima. Godine 1932. Demo- uvele liberalnu demokratiju u Hrvatsku. Demokratske stranke”, Politika, 30. avgust 117) Mira Radojevi}, “Demokratska stran- 1939. ka o dràvnom preure|enju Kraljevine Ju- 115) Demokrati o dana{njem stanju u ze- goslavije (1935–1941), Istorija XX veka, br. mlji, Beograd, novembar 1939. 1–2, 1991, 45. 310 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 311

kratska stranka se zalagala za sloènu dràvu i prizna- }iti ostvarivanje principa zemljoradni~kog pokreta i vala je Hrvatima pravo na autonomiju. Ona se borila za uspostavljanje demokratije u celoj zemlji.121 Me|utim, sporazum s Ma~ekom i za to platila visoku cenu. âk ni Milan Gavrilovi} je u privatnom razgovoru s Hinkom njena kritika Cvetkovi}evog sporazuma nije se ticala Krizmanom priznao da zemljoradnici ne mogu jo{ du- samog akta, nego se odnosila na njegov duh iz kojeg je go podràvati vladu, a kao razlog je naveo postoje}i proistekao slom solidarnosti, a bez nje je svaki spora- sukob s Jugoslovenskom radikalnom zajednicom koji zum izme|u Srba i Hrvata postao bezvredan.11 8 se nastavio iako je ûbrilovi} u{ao u vladu.122 Odmah Za razliku od zemljoradnika koji su posle avgusta nakon sklapanja sporazuma 1939. godine ~uli su se 1939. godine nastavili da daju podr{ku federalizmu, glasovi da }e vlada ubrzo biti rekonstruisana kako bi radikali su se vratili na svoju staru, nepokolebljivo se otvorila vrata Udruènoj opoziciji. Da li je to bio jo{ centralisti~ku platformu. Po{to je vlada obe}ala da }e jedan razlog {to su srpske stranke oklevale da è{}e i urediti status politi~kih stranaka, Glavni odbor Radi- glasnije kritikuju sporazum? Krajem 1939. godine ra- kalne stranke je krajem novembra te godine zvani~no dikalski Glavni odbor pregovarao je s Cvetkovi}em o podneo zahtev za registraciju Ministarstvu unutra- ponovnom ujedinjenju Radikalne stranke, ali nije po- {njih poslova.11 9 U zahtevu je navedeno da se Odbor stignut nikakav rezultat, kao ni u nekoliko ranijih po- zalaè za o~uvanje jedinstva nacije i dràve – {to je ku{aja.123 Cvetkovi} je smatrao da reìmsku stranku bilo lo{e prora~unat potez s obzirom na promene u treba osveìti novim imenom i novim ljudima. Na jed- zvani~nom diskursu nakon avgusta 1939. godine. Ni- noj ve~eri s Koro{cem i Boòm Maksimovi}em u re- je ~udo {to odgovor iz Ministarstva nikad nije sti- storanu “Srpski kralj”, na kojoj se razgovaralo i o zva- 120 118) Milan Grol, Londonski dnevnik gao. Odmah posle skla- ni~nom pristupanju Lazara Markovi}a i Maksimovi}a 1941–1945, Beograd, 1990, 81. Nije jasno panja sporazuma Cvetko- Jugoslovenskoj radikalnoj zajednici, predloìo je da se kako je Davidovi} `rtvovao jedinstvo stranke jer u njoj nije postojalo ozbiljnije vi}–Ma~ek Savez zemljo- JRZ preimenuje u Jugoslovensku radikalnu stranku. protivljenje kursu koji je 30-ih godina radnika je objavio da jedno- Maksimovi} je izrazio spremnost da udje u stranku sprovodilo njeno vo|stvo. Dodu{e, ta~no glasno podràva sporazum bez obzira na to kako }e se ona zvati, ali se Koro{ec je da je Davidovi}eva politika kompromisa kad su posredi bili zahtevi HSS-a dovela kao veliko dostignu}e i da usprotivio: “Valjda ne}emo radi malog Laze da pravi- do rascepa u stranci 1924. godine, kada se èli da se i dràvno i nacio- mo Radikalnu stranku.”124 izdvojila frakcija Svetozara Pribi}evi}a. nalno blagostanje grade na Vlada i naro~ito Ma~ek èleli su da uklju~e vi{e Sr- 119) MPHSS-2, 289. Mada su u vreme namesni{tva kneza Pavla sve stranke iz peri- toj osnovi. Zemljoradnici su ba u kabinet kako bi bilo {to manje protivnika spora- oda pre 1929. godine (osim komunisti~ke) posebno pozdravili odredbu zuma. U tom cilju Ma~ek je 122) Krizman, “Dnevnik”, 26–30. decem- otvoreno nastavile svoj rad, zabrana nji- bar 1939, MPHSS-2, 292. hovih aktivnosti bila je jo{ uvek zvani~no kojom se Hrvatska selja~ka podsticao dva mla|a ~lana 123) BAR DKP, kutija 14, Mita Dimitrijevi} na snazi. Tako je jugoslovenska {tampa bi- stranka uvodi u vladu i iz- Demokratske stranke – Dra- Milanu Anti}u, Beograd, 15. februar 1940. la primorana da ispred njihovog imena razili nadu da }e to omogu- gomira Ikoni}a i Dragoljuba 124) BAR DKP, kutija 13, Konferencija g.g. stavlja oznaku b. (“biv{a”); krajem 30-ih Cvetkovi}a, Koro{ca i B. Maksimovi}a, odr- godina ta praksa se postepeno izgubila. àna na ve~eri kod “Srpskog Kralja”, 7. no- 120) Ibid., 289–290. vembar 1939. 121) Politika, 4. septembar 1939. 312 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 313

Milovanovi}a Benu – da u|u u vladu, ali u tome nije ostvari ono {to je zapo~eo – zbog nestrpljenja naroda, uspeo. Knez Pavle je i ovog puta bio protiv toga da se a i zato {to ne moè i ne èli da sprovodi politiku ka- srpske opozicione stranke uklju~e u vladu. On se bojao tastrofe, to jest otcepljenja. Namesni{tvo je tako|e da }e ona tako biti manje stabilna, a nije prihvatao ni sklono sporazumu dokle god JRZ ostaje glavni instru- zahtev Udruène opozicije za demokratizaciju zemlje ment za sprovo|enje politi~kog programa. SDS se na- jer bi to neizbe`no podrazumevalo ukidanje Ustava iz lazi u te{koj situaciji jer mora da pristane na svaki 1931. godine.125 sporazum koji Ma~ek postigne, a i zato {to }e za ze- Kao {to smo ranije objasnili, samostalni demokrati mlju biti dobro da HSS u|e u vladu i prihvati izvesnu su 1932. godine zvani~no usvojili federalisti~ku plat- odgovornost; ipak, politi~ka strana takvog sporazuma formu kako bi oja~ali svoju koaliciju s Hrvatskom se- neizbe`no }e ostati nesigurna i nepotpuna.126 lja~kom strankom. Me|utim, iako su podràvali auto- Krizman je bio svestan da }e predstoje}i sporazum nomiju Hrvatske i kritikovali dràvni centralizam, verovatno re{iti samo jedno pitanje – hrvatsku auto- ~im je 1939. godine postalo jasno da }e biti osnova- nomiju – ali }e pitanje demokratizacije ostati nere{e- na Hrvatska banovina, zauzeli su stav da ona ne sme no. On je zapisao da spoljna i unutra{nja situacija postati previ{e nezavisna od centralne vlade u Beo- zahtevaju hitno postizanje sporazuma, kao i da se gradu. Poput srpske Udruène opozicije, mla|a part- HSS-u mora pruìti prilika da dobije politi~ku odgo- nerka u Selja~ko-demokratskoj opoziciji prvenstveno vornost na dràvnom nivou. Zadovoljenje hrvatskih se zalagala za demokratizaciju zemlje, a tek na dru- zahteva postalo je primarno pitanje, ali }e postizanje gom mestu za federalizaciju. Samostalni demokrati sporazuma s Cvetkovi}em i JRZ-om biti katastrofalno smatrali su da treba posti}i iskren srpsko-hrvatski za budu}nost zemlje; cena }e biti to {to }e postoje}i sporazum, a ne samo kompromis izme|u Ma~eka i politi~ki sistem i nametnuti Ustav ostati na snazi. Ta- krune. Oni su verovatno bili najiskreniji Jugosloveni kav sporazum zna~i}e korak napred samo ako HSS ne i njihova podr{ka srpsko-hrvatskom jedinstvu bila je pretrpi neuspeh i ako budu}a vlada ne ponovi gre{ke 127 125) MPHSS-2, 292–296. U januaru bezuslovna. vlade Pa{i}–Radi} iz 1925–1927. godine. 1940. godine Ikoni} je zbog kontakata s Dnevnik Hinka Krizmana Drugi ~elnici samostalnih demokrata bili su prag- reìmom isklju~en iz DS-a; za razliku od njega, Milovanovi} je uspeo da ubedi ko- nudi dragocen uvid u na~in mati~niji. Na sastanku Izvr{nog saveta stranke, na kolege da ne bi prihvatio predlog i u{ao u razmi{ljanja jednog samo- jem je raspravljano o Ma~ekovom sporazumu s Cvet- vladu bez prethodne saglasnosti vo|stva stalnog demokrate. Manje kovi}em, jedino je Krizman bio protiv u~e{}a stranke stranke. Ikoni} je na kraju postao ministar, ali je na tom poloàju ostao manje od dva od dve nedelje pre nego {to u novoj vladi. Iako su i drugi imali rezerve u tom po- dana – od 25. marta 1941. godine kad je je kona~no postignut spora- gledu (me|u njima i Sr|an Budisavljevi} koji je nasle- nekoliko ministara podnelo ostavku u zum, Krizman je zapisao da dio Adama Pribi}evi}a na poloàju predsednika stran- znak protesta zbog vladine odluke da potpi{e Trojni pakt do 27. marta kad je vlada Ma~ek mora nastojati da ke), preovladalo je mi{ljenje da je ulazak u vladu od oborena vojnim pu~em. Milovanovi}a su 126) Hinko Krizman, “Dnevnik”, 15. av- streljali nacisti za vreme kragujeva~kog gust 1939, ibid., 192–193. masakra u oktobru 1941. godine. 127) Ibid., 193. 314 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 315

vitalnog interesa za stranku. Po{to je sporazum potpi- nije bilo dovoljno da sa~uvaju svoja radna mesta.132 san, Krizman je u svom dnevniku zapisao da nije stvo- Mogu}no je da je me|u njima bilo i jugoslovenski rena vlada nacionalnog sporazuma nego koaliciona orijentisanih Hrvata odanih vladi – takvi su postojali vlada HSS-a i JRZ-a.128 u skoro svakom gradu – ali su i oni verovatno sme- Samostalni demokrati su se nadmetali s Jugosloven- njeni da bi njihove poloàje zauzeli srpski ~lanovi Sa- skom radikalnom zajednicom za prevlast u srpskim mostalne demokratske stranke. “Branitelji srpskih in- podru~jima Hrvatske.129 âk i kad je Budisavljevi} teresa” kakav je bio Srpski kulturni klub nisu se oba- u{ao u vladu, suparni{tvo izme|u dveju stranaka na- zirali na takve slu~ajeve. stavljeno je kroz li~no rivalstvo izme|u njega i pred- Cvetkovi} je bio svestan da je podr{ka Jugosloven- sednika vlade Cvetkovi}a. Hrvat Ma~ek ~esto se nala- skoj radikalnoj zajednici u Srbiji relativno slaba pa je zio u situaciji da posreduje izme|u dvojice srpskih ko- nastojao da oja~a njenu poziciju me|u Srbima izvan lega.130 Srbije. On je ~ak li~no putovao po Hrvatskoj, a u de- Ma~ekovi koalicioni partneri nisu èleli da ostave cembru 1939. godine odrào je govor na skupu Jugo- utisak kako manje podràvaju sporazum iz 1939. goslovenske radikalne zajednice u Ogulinu.133 Ma~ek je dine nego Jugoslovenska radikalna zajednica. Njiho- tolerisao te aktivnosti JRZ-a iz dva razloga. Prvi je bio va podr{ka sporazumu obezbe|ivala je opstanak koa- taj {to je àrko èleo da odrì srda~ne odnose sa Cvet- licije s Hrvatskom selja~kom strankom; kad bi se Se- kovi}em. Na sve~anoj ve~eri kojoj su prisustvovali mi- lja~ko-demokratska koalicija raspala, poloàj samo- nistri on mu je nazdravio re~ima “ìveo Dragi{a” i stalnih demokrata umnogome bi oslabio. Nakon skla- sko~io sa stolice kad je ovaj rekao da bi uskoro mogao panja sporazuma iz 1939. godine poja~ao se sukob iz- podneti ostavku jer je ispunio svoj cilj. “E, ne moè, me|u samostalnih demokrata i Jugoslovenske radi- moramo zavr{iti {to smo po~eli”, odgovorio je Ma~ek kalne zajednice. SDS je iskoristio svoj poloàj Ma~e- Cvetkovi}u.134 Konstantinovi} je zabeleìo da je Ma- kovog koalicionog partnera i u novoformiranoj bano- ~ek tih dana bio vrlo dobro raspoloèn. Hrvatski poli- vini smenio nekoliko upravnika koji su bili ~lanovi ti~ar je na ve~eri ~iji je bio doma}in izjavio da svi oni JRZ-a. Tako su, na primer, u martu 1940. godine sa- rade za dobro Srba, Hrvata i zajedni~ke domovine Ju- mostalni demokrati preuzeli od pripadnika Jugoslo- goslavije. “Mi Hrvati smo takovi”, rekao je on, “kad se venske radikalne zajednice rukovode}a mesta u op{ti- borimo mi se borimo, a kad nekog volimo mi ga voli- nama Vrlika, Knin, Obrovac i Kistanje.131 Iako su na- mo!”135 128) Krizman, “Dnevnik”, 26–27. avgust kon obaranja Stojadinovi- Drugi razlog {to je hrvatski politi~ar s odobrava- 1939, ibid., 193. }eve vlade svi ti ~inovnici njem gledao na u~lanjenje Srba koji nisu pripadali Sa- 129) Jeli}, “O nekim odjecima sporazuma”, 153. javno potvrdili da su lojalni mostalnoj demokratskoj stranci u Jugoslovensku radi- 130) Konstantinovi}, Politika sporazuma, Cvetkovi}u, to o~igledno kalnu zajednicu bio je taj 132) Ibid. 91. 133) MPHSS-2, 272n. 131) Boban, “O politi~kim previranjima na 134) Konstantinovi}, Politika sporazuma, selu”, 241. 55. Bele{ka od 4. i 5. oktobra 1939. 135) Ibid. 316 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 317

{to mu je to mnogo vi{e odgovaralo nego da oni pri- `ljivo iznijansiran i oprezan pristup. Da li je zaista po- stupe organizacijama koje su bile protiv sporazuma stojala “srpska prevlast... u svim sferama javnog ìvo- Cvetkovi}–Ma~ek. Iako su se Cvetkovi}eve strana~ke ta”? Srbi, naro~ito oni sa teritorije Srbije iz perioda kolege ~esto uklju~ivale u pokret “Srbi, na okup!” pre 1912. godine, imali su o~iglednu prevlast u poli- stranka se, u celini gledano, nije protivila sporazumu ti~koj i vojnoj sferi. Me|utim, u drugoj polovini 30-ih i nije teìla raspar~avanju Hrvatske. godina nesrbi su sve vi{e zauzimali istaknuta mesta u vojsci. Da nije bilo rata i raspar~avanja zemlje, etni~- · ka ravnoteà koja bi se protegla do najvi{ih vojnih ~i- nova mogla je biti uspostavljena.137 Istori~ari obi~no posmatraju Kraljevinu Jugoslaviju Hrvatske optu`be da su Srbi imali prevlast i na polju kao dràvu u kojoj su prevlast imali Srbi. Ivo Banac ekonomije tako|e nisu sasvim ta~ne. Krajem 20-ih go- ovako formuli{e takav stav: dina vi{e od polovine bankarskih resursa Jugoslavije imalo je sedi{te u Zagrebu,138 a Hrvatska je, zajedno sa Nakon ujedinjenja, poricanje nacionalne individu- Slovenijom, ostala najbogatiji deo zemlje. To se mo`da alnosti svake pojedina~ne ju`noslovenske nacije, moè objasniti time {to su mnogi hrvatski industrijalci a to je bilo stanovi{te inherentno pravilima unita- i poslovni ljudi bili lojalni Beogradu, mada je u nekim risti~kog jugoslovenstva, veoma je olak{alo uvo- slu~ajevima njihova iskrena opredeljenost za jugoslo- |enje centralizma. U postoje}im uslovima, u koji- venski identitet tako|e igrala ulogu.139 Ekonomski nama su sve institucije biv{e srpske dràve ostale predak Hrvatske u me|urat- 137) Stevan K. Pavlowitch, “How many gotovo netaknute, ~inilo se da }e centralizam kao nom periodu naro~ito je non-Serbian Generals in 1941?” East European Quarterly, sv. 16, br. 4, januar sistem najmanje pothranjivati nacionalni identi- uo~ljiv s obzirom na ~inje- 1983, 447–452. Vidi i radove Mile Bjelajca, tet. Umesto toga, on je osnaìo te`nje za srpskom nicu da je pre Prvog svet- navedene u bibliografiji. prevla{}u, {to dokazuje i ~injenica da su Srbi ima- skog rata njena industrija 138) Leslie Benson, Yugoslavia: A Concise History, Basingstoke, 2001, 49. li dominantan poloàj u svim sferama javnog ì- bila jedva malo razvijenija 139) Na primer, Boò Banac, direktor Ju- vota.136 od srpske. Godine 1910. go- goslovenskog Lojda, finansijski je poma- gao Jugoslovenskom odboru i celog ìvo- tovo 70 odsto poslovnih or- ta je verovao u jugoslovenstvo. Vidi Vane Te{ko je osporiti ovakvu ocenu. Dovoljno je samo po- ganizacija ~inila su mala, Ivanovi}, LX: Memoirs of a Jugoslav, New gledati imena mnogobrojnih jugoslovenskih predsed- porodi~na preduze}a, a ma- York, 1977. Kad je po~eo Drugi svetski rat, Banac i njegov posinak Vane Ivanovi} ista- nika vlade u me|uratnom periodu, od kojih samo je- nje od 1 odsto preduze}a za- kli su na jednom broju brodova britansku dan nije bio Srbin, pa se, uop{teno gledano, sloìti s po{ljavalo je vi{e od 20 rad- zastavu iako je Jugoslavija jo{ bila neu- ovim zaklju~kom. Me|utim, kao {to smo pokazali u nika.140 Me|u Hrvatima je tralna. Vidi Dejan \oki}, “Yugoslav anti- Axis Resistance, 1939–1941: The Case of ovoj knjizi, sloènost istorije Jugoslavije zahteva bri- preovla|ivalo uverenje da ih Vane Ivanovi}”, Slavonic and East Euro- pean Review, sv. 79, br. 1, januar 2001, 136) Ivo Banac, The National Question in 127–141. Yugoslavia: Origins, History, Politics, Itha- 140) Ivo Goldstein, Croatia: A History, ca, NY, 4. izdanje, 1994, 407. London, 1999, 106. 318 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Posledice 319

Beograd eksploati{e, a mnogi Srbi su, zbog ekonomske su ve}insko stanovni{tvo ~inili Srbi i bosanski Musli- dominacije Zagreba koja je uglavnom bila zasnovana mani. na trgovini s Austrijom i Ma|arskom, Hrvatsku doì- U avgustu 1939. godine, prvi put nakon ujedinjenja, vljavali kao “trojanskog konja svojih nekada{njih nejasno su povu~ene granice jedne administrativne jedi- prijatelja”.141 nice u skladu s etni~kim kriterijumima (delimi~ni izu- [to se ti~e kulturne politike, nijedna srpska organi- zetak bila je Dravska banovina). Za razliku od banovi- zacija ni istaknuti pojedinac nisu se zalagali za name- na iz vremena kralja Aleksandra, Hrvatska je bila ba- tanje srpskog kulturnog modela nesrbima (izuzev Ma- novina jednog jugoslovenskog plemena, Hrvata – iako kedoncima). To nisu radili ~ak ni radikali, obi~no je u njoj ìveo i znatan broj nehrvata. Osnivanje auto- ozna~avani kao “velikosrpska” stranka. Dela Mirosla- nomne Hrvatske umnogome je ozna~ilo raskid sa {e- va Krleè, uglednog hrvatskog pisca leve orijentacije, stojanuarskim poretkom, ako ne i njegovo ukidanje. ~e{}e su objavljivana u Beogradu nego u Zagrebu.142 Sporazum iz 1939. godine nije Hrvatskoj dao samo Kao {to Endru Vahtel uverljivo pokazuje, intelektualci autonomiju; njime je priznato i da su Hrvati razvili po- u Jugoslaviji bili su zainteresovani za uspostavljanje seban identitet, {to je prakti~no podrazumevalo i kraj “sinteti~ke” jugoslovenske kulture, me{avine srpske, integralnog jugoslovenstva. hrvatske i slovena~ke tradicije.143 U tom periodu isto- Nakon 1939. godine rasprave o unutra{njoj podeli vremeno su se razvijale i pojedina~ne kulture, {to zna- zemlje, naro~ito u vezi s osnivanjem Srpske banovine ~i i hrvatska.144 i kona~nim granicama Banovine Hrvatske, dominirale Hrvati su bili jedino jugoslovensko “pleme” koje je su politi~kim diskursom u Jugoslaviji. To je bilo raz- nakon 1939. godine zvani~no ostvarilo autonomiju u doblje u kojem je hrvatsko pitanje bilo prakti~no re{e- okviru Jugoslavije. Banovina Hrvatska je bila ve}a i no, naravno sa stanovi{ta Hrvatske selja~ke stranke. uìvala vi{i stepen samostalnosti nego hrvatske terito- Istovremeno, u tom razdoblju je otvoreno srpsko pita- rije u habzbur{koj monarhiji ili posleratna Socijalisti~- nje. Posle sklapanja sporazuma Cvetkovi}–Ma~ek po- 141) Benson, Yugoslavia, 183n. Vidi i ka Republika Hrvatska (bar loàj Srba i Hrvata donekle se preokrenuo. Sad Srbi John Lampe, Yugoslavia as History: Twice do sredine 70-ih godina). S nisu vi{e bili sigurni u svoj status u Jugoslaviji; mno- there was a Country, Cambridge, 2. izdanje, 2000, 187–189. druge strane, vo|stvo Hr- gi su zahtevali autonomiju, a neki su se ~ak pitali ko- 142) Pavlowitch, Serbia, 137. vatske selja~ke stranke, koje liko je “pravedna” takva jugoslovenska dràva. 143) Andrew B. Wachtel, “Ivan Me{trovi}, je tako dugo vodilo kampa- Me|utim, ~ak ni taj period ne moèmo okarakterisa- Ivo Andri} and the Synthetic Yugoslav Culture of the Interwar Period”, u Dejan nju za decentralizaciju Ju- li kao vreme srpsko-hrvatskog konflikta jer bi to bilo \oki} (ur.), Yugoslavism: Histories of a Fa- goslavije, nikad nije razmi- suvi{e upro{}eno. Rasprava se ~esto vodila me|u sa- iled Idea, 1918–1992, London and Madi- son, WI, 2003, 238–251. Vidi i Wachtel, {ljalo o davanju autonomije mim Srbima pa ~ak i me|u Hrvatima jer je nakon Making a Nation, Breaking a Nation: Lite- podru~jima u Hrvatskoj gde sklapanja sporazuma 1939. godine donekle oslabio rature and Cultural Politics in Yugoslavia, Stanford, CA, 1998. 144) O kulturnoj politici u me|uratnom periodu vidi u Dimi}, Kulturna politika. 320 Dejan \oki} 321 monopol koji je Hrvatska selja~ka stranka prakti~no ZAKLJUÂK imala nad javnim mnjenjem u Hrvatskoj. Bez obzira na sve mane, sporazum je bio pozitivan korak ka na- laènju kompromisa izme|u Srba i Hrvata.

“Jugosloveni”, rekla mi je jedna italijanska dama u Lon- donu, a njene lepe usne kao da su jedva naterale sebe da izgovore to ime, “Jugosloveni su veoma divlji i crni.” Ako sam u ovoj knjizi ostavio utisak da su beli, moja }e gre{ka biti mnogo ve}a nego gre{ka te dame jer ih ja pomalo poznajem.1

Uprkos unutra{njoj nestabilnosti, me|uratna Jugoslavija nije se raspala iznutra kao {to se po~etkom 90-ih godina raspala njena socijalisti~ka naslednica. Nju su u kratkom April- skom ratu 1941. godine uni{tile nacisti~ka Nema~ka, fa{isti~ka Italija i njihove saveznice. Unutra{nja nestabilnost svakako je doprinela brzom krahu, ali ne treba zaboraviti da su i sna`nije i ve}e dr`ave poput Francu- ske i Poljske brzo kapitulirale nakon napada sila Osovine. Kad je u septembru 1939. godine izbio Drugi svetski rat, Jugoslavija je proglasila neutralnost. Surova stvarnost situacije u kojoj su se Jugoslo- veni na{li nalagala im je da svoje odnose s Italijom i Nema~kom re{avaju bez pomo}i svojih tradicionalnih sa-

1) Henry Baerlein, The Birth of Yugoslavia, London, 1922, 2 toma, tom 2, 392. 322 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Zaklju~ak 323

veznica Francuske i Britanije. Postupak Dru{tva naro- {est meseci pre nego {to je napunio osamnaest godi- da koje nakon ubistva kralja Aleksandra 1934. godine na.4 nije osudilo Italiju zbog davanja uto~i{ta usta{ama ja- Zaverenici su imali podr{ku naroda. îm su vesti iz sno je pokazao da male evropske zemlje ne mogu ra- Be~a stigle u zemlju, hiljade ljudi iza{le su na ulice ~unati na ve}u podr{ku demokratskih sila. Iako je u Beograda i drugih srpskih i slovena~kih gradova da bi vreme Stojadinovi}evog mandata Italija pomalo ne- protestovale protiv potpisivanja pakta. “Bolje rat nego voljno uspostavila bliè odnose s Jugoslavijom i ma- pakt” i “Bolje grob nego rob” bile su glavne parole. da Nema~ka verovatno nije bila zainteresovana za Demonstrantima su se pridruìli i komunisti, kao {to njenu teritoriju, posle an{lusa 1938. godine jugoslo- su to u~inili i 1937. godine na protestima protiv Kon- venska dràva se na{la pritisnuta izme|u dva velika, kordata. Iako nisu predvodili i organizovali demon- agresivna suseda. Nema~ka i Italija bile su i glavni tr- stracije kako je to tvrdila jugoslovenska istoriografija govinski partneri Jugoslavije. Bilo je samo pitanje nakon 1945. godine, oni su ovog puta svakako igrali vremena kad }e neutralnost postati nemogu}na.2 istaknutiju ulogu.5 Hrvatski gradovi ostali su uglav- Pod stalnim pritiskom Berlina i Rima, Jugoslavija je nom mirni. Ma~ek i Hrvatska selja~ka stranka bojali 25. marta 1941. godine potpisala pristupanje Trojnom su se da bi odbijanje Jugoslavije da potpi{e pakt neiz- paktu (zaklju~enom prethodne godine izme|u Nema~- be`no izazvalo objavu rata za koji zemlja nije bila ke, Italije i Japana). Britanija se svesrdno trudila da spremna i u kojem bi, po 4) Oficirima se pridruìo i jedan civil – Ra- odvrati Beograd od toga, ali kako nije konkretno po- Ma~ekovom mi{ljenju, Hr- doje Kneèvi} iz Demokratske stranke, ~iji je brat major @ivan Kneèvi} tako|e u~e- 6 nudila nikakvu pomo}, nije se mogla nadati da }e mo- vatska najvi{e trpela. stvovao u zaveri. Kao dobru dopunu Hopt- }i da uti~e ~ak ni na anglofila kneza Pavla.3 Dan po- Za kneza Pavla je pritisak nerovom opisu, vidi prikaz udara vi|enog {to su predsednik vlade Cvetkovi} i ministar spoljnih koji je nametala du`nost na- o~ima neposrednog posmatra~a u Dragi{a N. Risti}, Yugoslavia’s Revolution of 1941, poslova Cincar-Markovi} potpisali u Be~u pristupanje mesnika ponekad bio preve- University Park, 1966 (Risti} je bio a|utant paktu, Pavle je otputovao iz Beograda na odmor u lik i on je nekoliko meseci generala Simovi}a). O britanskoj ulozi u doga|ajima krajem marta vidi u Sue On- Sloveniju. On nije znao da se u prestonici priprema pre nego {to je Jugoslavija slow, “Britain and the Belgrade Coup of 27 2) Podroban opis ulaska Jugoslavije u rat vojni udar. Grupa srpskih uvu~ena u rat gotovo pod- March 1941 Revisited”, Electronic Journal vidi u Jacob Hoptner, Yugoslavia in Crisis, oficira Jugoslovenske voj- neo ostavku.7 Ipak, povino- of International History, mart 2005 1934–1941, New York, 1962, 170–292. (http://www.history.ac.uk/ejournal/On- 3) I kralj Dòrd` VI (Berti, kako su ga zvali ske, predvo|ena generalima vao se ose}anju du`nosti slow.pdf). prijatelji, a me|u njima i knez Pavle) i bri- Borivojem Mirkovi}em i prema zemlji i mladom bra- 5) Milovan \ilas daje opis demonstracija iz prve ruke u Memoir of a Revolutionary, tanski ministar spoljnih poslova Entoni Du{anom Simovi}em, svrg- tancu kralju Petru II. Bez ob- Idn li~no su pisali Pavlu nekoliko puta i New York, 1973, 367–374. nagovarali ga da odbije da potpi{e Trojni nula je 27. marta vladu i zira na to da li odobravamo 6) Vladko Ma~ek, In the Struggle for Free- pakt. BAR DKP, kutija 2, Eden to Prince kraljevsko namesni{tvo i na odluku jugoslovenskog vo|- dom, University Park and London, 1957, Paul, Athens, 4. mart 1941; Eden to Paul, 205–207. Cairo, 17. mart 1941; King George VI to vlast dovela kralja Petra II, stva da pristupi Trojnom 7) BAR DKP, kutija 14, Govor koji bi knez Prince Paul, bez datuma †negde u martu Pavle odrào da je podneo ostavku, bez 1941‡; King George VI to Prince Paul, 23. datuma. (Na gornjoj margini Pavle je ka- mart 1941. snije dopisao da ga je sro~io krajem 1940. ili po~etkom 1941.) 324 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Zaklju~ak 325

paktu ili ne – ovaj autor ne odobrava – Pavle je iskre- uslovima du{a naroda mora da pati. Ako odabe- no verovao da je to najbolje, a mo`da i jedino re{enje.8 rete alternativu da pruìte otpor zajedno s nama, Sile Osovine ponudile su Jugoslaviji naizgled povoljne ma koliko to u ovom trenutku bilo te{ko, vi i va{ uslove: garantovale su da }e po{tovati njen teritorijal- narod bar }ete znati da ste uradili sve {to je bilo ni integritet i suverenitet, da se od Beograda ne}e tra- u va{oj mo}i da izbegnete daleko goru sudbinu ìti vojna pomo} i da tokom rata jugoslovenska terito- od one koja je sna{la Rumuniju i Bugarsku. Tada rija ne}e biti kori{}ena za tranzit vojnih snaga Osovi- }ete biti u stanju da se suo~ite s budu}no{}u s ne. Pored toga, postojala je i tajna bele{ka u kojoj je ve}om snagom i nadom koje }e svoje korene obe}ano da }e interesi Jugoslavije u Egejskom moru, to imati u va{oj sjajnoj tradiciji i hrabrim delima. jest njena èlja da pod svoju kontrolu stavi gr~ku luku Zar se to ne moè objasniti svima onima koji, u Solun, biti uzeti u obzir kad se budu prekrajale granice nekim delovima va{e zemlje, ne vide stvari u na Balkanu.9 pravom svetlu?10 Nemogu}no je re}i da li bi Hitler i Musolini po{tovali te uslove, ali znamo da se Berlin nije drào ugo- âk i da je Jugoslavija preìvela rat nedirnuta, njen vora ni sa mnogo mo}nijim zemljama kao {to je na posleratni poloàj kao saveznice sila Osovine u Isto~- primer Sovjetski Savez. Pismo koje je po~etkom mar- noj Evropi koja je bila pod kontrolom Sovjetskog Sa- ta Entoni Idn poslao knezu Pavlu, iako napisano pre veza verovatno bi bio sli~an poloàju Bugarske i Ru- svega u britanskom interesu, pokazuje da ljudi pone- munije. Da ponovimo ~uvene êr~ilove re~i, Jugosla- kad mogu da vide dalje od neposredne budu}nosti: vija je 27. marta na{la svoju du{u; ali ubrzo je izgubila svoje “telo”, i metafori~no i bukvalno. Ipak, ona Toliko sam siguran da }e pasivna Jugoslavija, je ponovo ro|ena 1945. godine, pobedni~ka i s ugle- ~im bude potpuno opkoljena, biti podvrgnuta dom sli~nim onome koji je na kraju Prvog svetskog svim dobro poznatim nema~kim metodima iznu- rata uìvala Srbija. Ta~no je da je ubrzo uspostavljena de i podrivanja, da ne oklevam da vas najiskre- nedemokratska, komunisti~ka vlast, ali je i pre rata ju- nije ube|ujem da pruìte otpor tom zlu i pridru- goslovenska demokratija bila marginalizovana, {to se ìte se nama i Gr~koj u poku{aju da mu se su- ogledalo u ~injenici da je 1929. godine uvedena kra- protstavimo. [ta bi, gospodine, bio rezultat druk- ljevska diktatura i da je deset godina kasnije propala ~ije odluke? Trpeli biste nema~ku vladavinu, srpsko-hrvatska demokratska opozicija. ovog puta u obliku li{enom svakog po{tovanja, a Iako su se neki u~esnici beogradskog pu~a i dalje kad se rat zavr{i, godinama biste ose}ali r|ave protivili sporazumu Cvetkovi}–Ma~ek, u novi kabinet posledice nema~ke okupacije koje bi bile jo{ po- koji je formirao general Simovi} u{li su i Ma~ek, kao gubnije i jo{ teè jer joj se niste oduprli. U takvim jedan od potpredsednika vlade (drugi je bio Slobodan

8) BAR DKP, kutija 4, Dnevnik kneginje Ol- 10) BAR DKP, kutija 2, Eden to Prince Paul, ge, Beograd, 24. mart 1941. Athens, 4. mart 1941. 9) Hoptner, Yugoslavia in Crisis, 240–241. 326 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Zaklju~ak 327

Jovanovi}), i nekoliko drugih hrvatskih politi~ara. Si- · movi}evu vladu ~inili su predstavnici svih velikih stranaka, uklju~uju}i i demokrate. Suo~ena s nepo- Jugoslovenski gra|anski rat iz 40-ih godina treba sa- srednom pretnjom, vlada je poku{ala da uveri Berlin gledati u {irem kontekstu Drugog svetskog rata i on da }e po{tovati sporazum od 25. marta. Ona je potpi- svakako ne treba da potisne u drugi plan ~injenicu da sala i Ugovor o prijateljstvu sa Sovjetskim Savezom i su se krajem Prvog svetskog rata Jugosloveni sami proglasila Beograd otvorenim gradom. To su bile o~aj- ujedinili i osnovali dràvu. Ujedinjenje koje se desilo ni~ke mere, ali se pokazalo da su, s Hitlerovog stano- u decembru 1918. godine nije bilo nimalo izvesno sve vi{ta, prekasno preduzete. U nedelju 6. aprila, u ranim do poslednjih faza rata, ali su tvorci Jugoslavije mo- jutarnjim satima, nema~ki avioni bombardovali su ju- gli da predstave taj ~in kao ispunjenje jugoslovenske goslovensku prestonicu i tako otpo~eli odlu~an napad ideje ro|ene jedan vek ranije. Stvaranje te (formalno sila Osovine. Jedanaest dana kasnije Jugoslovenska nacionalne) dràve bilo je olak{ano zalaganjem ame- vojska je kapitulirala, ali tek po{to su kralj i ~lanovi ri~kog predsednika Vilsona za pravo nacija na samo- vlade pobegli iz zemlje i kona~no uto~i{te na{li u Lon- opredeljenje. Me|utim, Kraljevina Srba, Hrvata i Slo- donu. venaca bila je zapravo “sloèna” dràva. Srbija i Crna Kraljevina Jugoslavija je, dakle, prestala da postoji: Gora bile su nezavisne od 1878. godine iako su veliki zemlja je nakon invazije zapravo raspar~ana. Hrvat- delovi njihovih teritorija (Makedonija, Kosovo i San- ska, ~ijoj su teritoriji dodate i cela Bosna i Hercegovi- dàk) “oslobo|eni” osmanlijske vladavine tek u Bal- na i delovi Vojvodine, postala je usta{ka dràva u kanskim ratovima 1912–1913. godine. Sve do kraja okviru nacisti~kog poretka, a ostali delovi nekada{nje 1918. godine Slovenija i Dalmacija bile su teritorije Jugoslavije bili su ili okupirani ili anektirani. Izme|u pod upravom Austrije, a Hrvatskom i Slavonijom, kao Srba i Hrvata otpo~eo je bratoubila~ki rat koji se od- i Vojvodinom, vladala je Ugarska. Izme|u 1878. i vijao istovremeno s ideolo{kom i ~esto unutaretni~- 1918. godine Bosna i Hercegovina je bila pod zajed- kom borbom izme|u dva pokreta otpora i raznih ko- ni~kom vla{}u Be~a i Budimpe{te. U Jugoslaviju su bi- laboracionisti~kih grupa. Do kraja rata 1945. godine, li uklju~eni razli~iti monetarni, ekonomski, pravni i kad je zemlju oslobodila (uglavnom) partizanska voj- obrazovni sistemi i nekoliko transportnih mreà. Ona ska na ~elu s Komunisti~kom partijom Jugoslavije, ì- je bila mozaik kultura i tradicija sastavljen zahvalju- vot je izgubilo oko milion Jugoslovena, od ~ega su po- ju}i istorijskim okolnostima, politi~koj volji i etni~- lovinu ~inili Srbi.11 Iako je strana okupacija bez sum- kom i jezi~kom srodstvu – ne obavezno tim redom. nje bila surova, ve}ina Jugoslovena verovatno je ubi- Ve}ina Srba, koji su se u devetnaestom veku nacio- 11) Vidi Bogoljub Ko~ovi}, @rtve Drugog jena rukom drugih Jugoslo- nalno i politi~ki oslobodili Osmanlijskog carstva, vide- svetskog rata u Jugoslaviji, London, 1985, vena. la je Jugoslaviju kao pro{irenu Srbiju – centralizova- i Vladimir @erjavi}, Gubici stanovni{tva Ju- goslavije u Drugom svjetskom ratu, Za- greb, 1989. 328 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Zaklju~ak 329

nu nacionalnu dràvu. Kao oslobodioci (ponekad su to preokret – Radi} se priklju~io Pribi}evi}u u opoziciji i bili samo u sopstvenim o~ima) Hrvata i drugih Ju`nih oni su osnovali Selja~ko-demokratsku koaliciju koja je Slovena, Srbi nisu mogli da razumeju zahteve Zagre- zahtevala uspostavljanje federalne monarhije. ba za decentralizaciju i autonomiju. Pored toga, ose- Nakon atentata na Radi}a i hrvatske poslanike u le- }ali su se izdanim zato {to Hrvati nisu bili u stanju da to 1928. godine mlade demokratske institucije Jugo- prihvate novu dràvu s onakvim odu{evljenjem s ka- slavije zapale su u kona~nu krizu. Kralj Aleksandar je kvim su je oni prihvatili. S druge strane, iako je po~et- 6. januara 1929. godine ukinuo Ustav, skup{tinu i po- kom devetnaestog veka od njih i potekla ideja jugo- liti~ke stranke i uveo kraljevsku diktaturu. slovenstva, Hrvati su imali obi~aj da se pozivaju na Po~etkom 30-ih godina reìm je nastojao da postig- istorijska prava i bili su naviknuti na austrougarski ne kompromis s Hrvatskom selja~kom strankom, ali dualizam. Njihova praksa bojkotovanja dràvnih in- dve strane nisu mogle da se sloè. Pre uvo|enja bilo stitucija pokazala se bezuspe{nom i vi{e je doprinosi- kakvih promena u okviru postoje}eg poretka, Beograd la srpskoj dominaciji nego {to ju je spre~avala. je èleo da Radi}ev naslednik Ma~ek javno podrì vla- Razlike u na~inu na koji su srpsko i hrvatsko politi~- du ili, jo{ bolje, da se uklju~i u nju. S druge strane, ko vo|stvo videli Jugoslaviju javile su se u periodu for- Ma~ekov stav je bio da se poseban hrvatski identitet miranja dràve (1918–1921). Me|utim, spor izme|u mora priznati davanjem autonomije Hrvatskoj. U to centralista (ve}inom Srba) i federalista (ve}inom Hrva- vreme on je zahtevao i slobodne izbore za ustavotvor- ta) bio je samo jedan vid {ireg spora. Me|ustrana~ki pa nu skup{tinu koja }e kona~no usvojiti ustav prihva- ~ak i unutarstrana~ki sukobi i savezi – nevezani za et- tljiv ve}ini Hrvata. Ironija je bila u tome {to je Ma~ek ni~ku pripadnost – imali su vaàn uticaj na situaciju u zapravo èleo da se vrati na po~etnu ta~ku iz zemlji. Svoje stavove o srpsko-hrvatskom pitanju vo- 1918–1919. godine iako je njegova stranka tada odlu- de}i srpski i hrvatski politi~ari uglavnom nisu zao- ~ila da bojkotuje privremene institucije. kruìli pre ujedinjenja, nego su oni nastavili da Niz rezolucija – nastalih kao reakcija na Zagreba~- evoluiraju i kasnije, tokom 20-ih i 30-ih godina. Po~et- ke punktacije iz novembra 1932. godine – ozna~io je kom 20-ih godina Radi} je zastupao republikanizam i po~etak stvaranja srpsko-hrvatskog opozicionog fron- bojkotovao skup{tinu u Beogradu, ali je i pregovarao s ta. Ipak, njegovo formiranje teklo je sporo, delimi~no Davidovi}em koji se sve vi{e distancirao od dràvnog zbog nesloge izme|u srpskih opozicionih stranaka. centralizma ~iji su pobornici bili Pa{i} i Pribi}evi}. Go- Nakon ubistva kralja Aleksandra u oktobru 1934. godine 1925. Radi} je u{ao u Pa{i}evu vladu – {to su nje- dine kraljevska diktatura je popustila i politi~ke stran- ne pristalice pozdravile kao odlu~uju}i napredak u srp- ke su mogle da funkcioni{u manje-vi{e slobodno. Na sko-hrvatskim odnosima – i Pribi}evi} je zbog toga izborima odrànim u maju 1935. godine Demokratska podneo ostavku. Dve godine kasnije desio se jo{ ve}i stranka i Savez zemljoradnika formirali su zajedni~ku 330 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Zaklju~ak 331

listu sa Selja~ko-demokratskom koalicijom i Jugoslo- je bio Blok narodnog sporazuma koji su 1937. godine venskom muslimanskom organizacijom. Nosilac liste osnovale zagreba~ke i beogradske opozicione stranke bio je Ma~ek i, mada nije uspela da dobije izbore, opo- pa ~ak i sporazum Pa{i}–Radi} sklopljen sredinom 20- zicija je pro{la bolje nego {to je o~ekivala. To je pod- ih godina svakako su vi{e zasluìvali da budu ozna~e- staklo kneza Pavla, Aleksandrovog de facto nasledni- ni kao “srpsko-hrvatski”. ka, da izazove pad vlade i otpo~ne pregovore s Ma~e- Sporazum Cvetkovi}–Ma~ek zadovoljavao je ve}inu kom. U sastav nove vlade u{le su proreìmska frakci- Hrvata, izuzev krajnje levice i krajnje desnice. On je ja Radikalne stranke, Slovenska ljudska stranka i Ju- doveo i do rasplamsavanja srpskog pitanja. Mnogi Sr- goslovenska muslimanska organizacija i one }e se bi – kako oni koji su ìveli u autonomnoj Hrvatskoj ubrzo stopiti u Jugoslovensku radikalnu zajednicu. tako i oni iz drugih krajeva Jugoslavije – èleli su da Me|utim, Milan Stojadinovi}, novi predsednik vlade, sve svoje sunarodnike vide “na okup” u srpskoj jedi- nije bio u stanju, a mo`da ni voljan da ubedi Hrvatsku nici, a Slovenci i bosanski Muslimani su zahtevali selja~ku stranku da se pridruì Zajednici ili vladi. U osnivanje sopstvenih banovina. Integralno jugoslo- tom periodu Ma~ek se nekoliko puta susreo s knezom venstvo, koje je uvedeno 1929. godine da bi se spasla namesnikom, ali ti razgovori nisu dali nikakav rezul- Jugoslavija, deset godina kasnije napustila je ve}ina tat. Posle neuspelih pregovora s reìmom hrvatski po- Jugoslovena, a to su u~inili i mnogi najvatreniji za- liti~ar se opet okrenuo srpskoj opoziciji, ali je nastavio stupnici te ideologije – Srbi. Tako je, u relativno krat- da odràva veze i s knezom Pavlom. Saradnja izme|u kom roku, zemlja Ju`nih Slovena pretrpela tranziciju hrvatsko-srpske Selja~ko-demokratske koalicije i srbi- kako politi~kog diskursa tako i institucionalne struk- janske Udruène opozicije dostigla je vrhunac izme|u ture – ona je od nacionalne prerasla u multinacional- 1937. i 1938. godine i, mada je doprinela padu Stoja- nu dràvu. dinovi}eve vlade u februaru 1939, novi kabinet }e for- Iako je hrvatsko pitanje izrodilo srpsko pitanje i sta- mirati Jugoslovenska radikalna zajednica. lo na put demokratizaciji zemlje, po~etak federalizaci- U avgustu 1939. godine Ma~ek je kona~no postigao je obe}avao je da }e doneti dugotrajnu stabilnost. Kra- kompromis s krunom. Osnovana je autonomna Hrvat- jem 30-ih godina decentralizovana dràva postala je ska banovina, a Selja~ko-demokratska koalicija u{la je prihvatljiva i mnogim Srbima, a ne samo nesrbima. Da u vladu. Me|utim, sporazum Cvetkovi}–Ma~ek nije jugoslovenska kraljevina nije bila formirana tako stro- bio toliko srpsko-hrvatski sporazum koliko rezultat go centralisti~ki, u me|uratnom periodu bi verovatno pobolj{anih odnosa izme|u najve}e hrvatske stranke bilo manje potresa. Kad je nakon Drugog svetskog ra- (u koaliciji sa samostalnim demokratima koji su imali ta iznova stvorena, Jugoslavija je bila federacija, iako podr{ku mnogih hrvatskih Srba) s jedne strane i kru- komunisti~ka ({to je u stvarnosti podrazumevalo poli- ne i vlade s druge strane. Politi~ki kompromis kakav ti~ki i ekonomski sistem kojim se upravlja iz centra). 332 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Zaklju~ak 333

Titovi partizani su uspeli da dobiju podr{ku svih jugo- Pilsudski izvr{io dràvni udar kako bi okon~ao vi{e- slovenskih grupa izme|u ostalog i zato {to su obe}ali godi{nje strana~ko rivalstvo i nestabilne koalicije na da }e posle rata Jugoslavija biti decentralizovana, fe- vlasti, i to se desilo tri godine pre nego {to je kralj deralna zemlja. Me|utim, kona~ni i tragi~ni kraj jugo- Aleksandar u~inio to isto u Jugoslaviji. Kao i u slu~a- slovenske dràve 90-ih godina otvara pitanje da li je ju Jugoslavije, poljski Ustav iz 1921. godine bio je iz- federalizam bio zaista prikladan, bar kad je re~ o nje- razito centralisti~ki, ali, za razliku od jugoslovenskog govom komunisti~kom obliku. Demokratski federali- Ustava iz 1921. godine, predvi|ao je asimilaciju nacizam nikada u Jugoslaviji nije dobio {ansu. onalnih manjina.13 Vode}im politi~arima me|uratne Me|uratna Jugoslavija nudi konstruktivan primer Rumunije bilo je te{ko, kao i njihovim jugoslovenskim svima koji se bave problemom upravljanja konfliktima kolegama, da s predratnom kraljevinom integri{u biv- i njihovim re{avanjem u multinacionalnim dràvama. {e habzbur{ke teritorije – bez obzira na to da li su one Biv{i jugoslovenski region mo`da moèmo donekle bile naseljene Rumunima ili pripadnicima manjina, od opravdano posmatrati kao region trajne nestabilnosti kojih su najbrojniji bili etni~ki Ma|ari.14 Uostalom, ni- i ~estog nasilja, ali, kao {to je ova knjiga pokazala, po- je bilo mnogo integracija izme|u komponenti biv{e stojala su i razdoblja kad su Jugosloveni uporno po- Dvojne monarhije. Na prepreke je nailazilo i spajanje ku{avali da kroz postizanje kompromisa prevazi|u et- ~e{kih teritorija koje su dotad bile pod austrijskom ni~ke i politi~ke sukobe. I zaista, opstanak Jugoslavije upravom sa slova~kim koje su pripadale ma|arskom tokom velikog dela dvadesetog veka ne uklapa se u delu Monarhije.15 13) Joseph Rothschild, East Central Euro- tobo`nju balkansku normu. Tek posle raspada jedin- Do druge polovine 30-ih pe between the Two World Wars, Seattle, 1973. êhoslova~ka: 73–135; Poljska: 34, stvene jugoslovenske dràve – 40-ih i 90-ih godina – godina sve zemlje isto~ne i 46. Uzgred, R. V. Siton-Votson, istaknuti region je iskusio nasilnu “balkanizaciju”. centralne Evrope, s izuzet- savremenik i poznavalac me|uratnog pe- Uprkos stalnim politi~kim krizama, Jugoslavija nije kom êhoslova~ke, dobile rioda u isto~noj i centralnoj Evropi, smatrao je da su kralj Aleksandar i Pilsudski bila jedina nestabilna zemlja niti je bila manje demo- su diktatorske reìme. Ni relativno blagi diktatori. Po njegovom mi- kratska nego ve}ina drugih zemalja u me|uratnoj ~ehoslova~ka demokratija {ljenju, Mustafa Kemal Ataturk i albanski kralj Zogu bili su autoritarniji vladari iako Evropi, a svakako u isto~noj i centralnoj Evropi, i na- nije bila bez ograni~enja. Za ne ba{ diktatori kao Musolini i Primo de cionalno pitanje ne moè se posmatrati kao jedini raz- razliku od Jugoslavije gde Rivera. “Jugoslavia and Croatia (Adress gi- th log njene nestabilnosti. Ustavna debata izme|u cen- je nakon 1934. godine dik- ven on January 29 , 1929)”, Journal of the Royal Institute of International Affairs, tralista i federalista bila je karakteristi~na za ceo re- tatura popustila, Bugarska mart 1929, 129. Siton-Votson je svoju gion i samo su u Austriji i Nema~koj, posle duge po- (1935), Gr~ka (1936) i Ru- ocenu o Aleksandru doneo samo nekoliko liti~ke borbe, preovladali federalisti.12 êhoslova~ka je munija (1938) postale su ze- nedelja po{to je uvedena diktatura. 14) Me|utim, za razliku od Rumunije, Ju- podse}ala na Jugoslaviju kad je re~ o raznolikosti i mlje s autoritarnim desni- goslavija nije bila samo pro{irena predrat- centralisti~kom obliku vladavine. U Poljskoj je Jozef ~arskim poretkom.16 na dràva. 15) Rothschild, East Central Europe, 86. 12) Mark Mazower, Dark Continent: Euro- 16) Rot{ildova knjiga (Rothschild, ibid.) i pe’s Twentieth Century, London, 1998, 7. danas je najbolja studija o me|uratnoj is- to~noj i centralnoj Evropi. 334 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Zaklju~ak 335

Nijedna ekstremna desni~arska ideologija nije imala Krajem druge me|uratne decenije Jugoslavija je iz- znatniju podr{ku u Jugoslaviji.17 Ekstremna levica je gubila najve}i deo svoje politi~ke elite. Nakon prerane tako|e bila marginalna snaga uprkos kratkom usponu smrti Svetozara Pribi}evi}a u izbegli{tvu 1936. godi- komunista po~etkom 20-ih i njihovom delimi~nom ne, jedan za drugim su prirodnom smr}u umrli Jovan oporavku krajem 30-ih godina. Me|utim, sve u sve- Jovanovi} Piòn (1869–1939), Mehmed Spaho (1883 mu, Jugoslavija se suo~avala s politi~kim izazovima –1939), Ljuba Davidovi} (1863–1940) i Anton Koro{ec sli~nim onima s kojima se suo~avao i ostatak konti- (1872–1940). Iako je Aca Stanojevi} (1852–1947) ì- nenta u me|uratnom periodu koji je britanski istori~ar veo jo{ nekoliko godina, njegova karijera se o~igled- E. H. Kar opisao kao “dvadesetogodi{nju krizu”.18 no bliìla kraju.20 Pored toga, u februaru 1939. godine i Stojadinovi} je potpuno nestao s politi~ke scene. · Iako su istori~ari isticali prazninu koja je nastala nakon Pa{i}eve smrti 1926, kao i nakon ubistva Radi}a Doga|aji iz 30-ih godina mogu donekle objasniti za{to 1928. i kralja Aleksandra 1934. godine, malo njih je su tokom rata i posle njega jugoslovenski komunisti primetilo da je pomenuti gubitak ~elnih ljudi svakako imali toliku podr{ku u narodu. Iz dana{nje perspektive zadao ozbiljan udarac jugoslovenskoj politici. Koro{ca 17) Uprkos mi{ljenju Roberta Kaplana ko- posmatrano, vakuum vlasti je zamenio Miha Krek koji je imao neuporedivo manji ji je po~etkom 90-ih godina, za vreme ra- nastao je i pre nego {to je uticaj u vladi, a na Spahino mesto do{ao je Dàfer Ku- ta u Bosni, napisao da se za “nacizam, na primer, moè re}i da vodi poreklo s Balka- Jugoslavija uvu~ena u Drugi lenovi} koji }e zavr{iti kao potpredsednik usta{ke vla- na”. “U }umezima Be~a, na plodnom tlu svetski rat. Pod namesni- de. Dragoljub Jovanovi} je po~etkom 1940. godine etni~ke netrpeljivosti bliske ju`nosloven- {tvom kneza Pavla strana~ki napustio Savez zemljoradnika i osnovao novu stran- skom svetu, Hitler je nau~io da mrzi na tako zarazan na~in.” Robert Kaplan, Balkan ìvot ponovo je usposta- ku. Demokrati su u Milanu Grolu na{li relativno uspe- Ghosts: A Journey through History, Lon- vljen iako diktatura nikad {nu zamenu za Davidovi}a, ali su njihovom novom don, 1994, xxiii. Kaplanova knjiga, za koju nije ukinuta i politi~ke slo- predsedniku nedostajale i Davidovi}eva harizma i se pretpostavlja da je 90-ih godina naà- lost imala prili~an uticaj na na~in razmi- bode bile su u velikoj meri sposobnost za kompromise. {ljanja ameri~ke administracije, odli~an je ograni~ene. Me|utim, posle Kao najava kraja jednog doba, pojavilo se nekoliko primer “orijentalizma“ i “kulturnog imperi- jalizma“ koji su tako dobro analizirale Ma- po~etnog zamaha strana~ke inicijativa za osnivanje novih stranaka. Jo{ 1927. go- rija Todorova (Imagining the Balkans, Ox- politike nakon 1934. godine, dine, pre stvaranja Selja~ko-demokratske koalicije, ford, 1997) i Vesna Goldsworthy (Inven- krajem decenije stare stran- Radi} je navodno planirao da osnivanjem Narodne se- ting Ruritania: The Imperialism of the Ima- gination, London, 1998) ke je zahvatila kriza identi- lja~ke stranke pro{iri svoj 20) Stanojevi} je rat proveo u svom rod- 18) E. H. Carr, Twenty Years’ Crisis, 1919 teta, delimi~no izazvana gu- pokret na nehrvatska pod- nom gradu Knjaèvcu i odbijao je da sara- –1939, London, 1939. 21 |uje s kolaboracionisti~kim srpskim reì- 19) Dragoljub Jovanovi} je zabeleìo da, bitkom njihovih dotada{njih ru~ja. Iako se za poredak mom generala Milana Nedi}a. Posle rata je po mi{ljenju Slobodana Jovanovi}a, dikta- ~elnika.19 nastao nakon 1929. godine nakratko nastavio svoju dugu karijeru tura nije uni{tila stare politi~ke stranke uglednog politi~ara, ali je ubrzo umro u nego je samo oglasila njihovu smrt koja se 95. godini. desila jo{ tokom 20-ih godina. Politi~ke 21) Milan Marjanovi}, Stjepan Radi}, Be- uspomene, Beograd, 1997, 7 tomova, tom ograd, 1937, 168–169. 5, 33. 336 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Zaklju~ak 337

obi~no vezuje sputavanje rada politi~kih stranaka, u mostalnih demokrata.22 Postojali su i planovi da se to vreme su stvorene i dve vladine partije: Jugoslo- vlada pro{iri uklju~ivanjem demokrata. Me|utim, {i- venska nacionalna stranka, izrasla iz Jugoslovenske roka vladina koalicija bi}e formirana tek 27. marta, radikalne (selja~ke) demokratije, i Jugoslovenska radi- pod Simovi}evim mandatom. kalna zajednica. Ova druga je zapravo bila bliska koalicija izme|u Stojadinovi}evih radikala, Koro{~evih · klerikala i Spahinih jugoslovenskih Muslimana. Kad je shvatio da Ma~ek ne èli da se priklju~i JRZ-u, Stoja- Istog dana knez Pavle je, na vest o dràvnom udaru, dinovi} se ponadao da }e se Hrvatska selja~ka stranka prekinuo odmor i krenuo na svoje poslednje putova- ujediniti sa srpskom opozicijom u jedan, federalisti~ki nje vozom iz Slovenije u Beograd. Njemu je zvani~no blok. Krajem 1934. i po~etkom 1935. godine Koro{ec i naloìo da se vrati u dvor general Nedeljkovi}, nad ~i- Stanojevi} su pregovarali o uspostavljanju bliè sa- jim trupama je u januaru 1940. godine, prilikom svo- radnje i mogu}nom stvaranju nove stranke. Malo pre je prve, trijumfalne posete autonomnoj Hrvatskoj, nego {to je u leto 1935. godine osnovana Jugosloven- knez Pavle izvr{io smotru. Ma~ek je bio svedok oba ska radikalna zajednica general @ivkovi} je predloìo ~ina. U svojim memoarima opisao je kako je Pavle Ma~eku spajanje hrvatskih seljaka, radikala, jugoslo- mirno primio vest iz Beograda i instrukcije generala venskih Muslimana i slovena~kih klerikala, ali ovaj to Nedeljkovi}a. Potpredsednik vlade i vo|a HSS-a na- nije prihvatio. vodno je predlagao knezu da pruì otpor i tvrdio da Nakon sklapanja sporazuma iz 1939. godine Cvet- bi mu àndarmerija i vojnici hrvatske nacionalnosti kovi} je razmi{ljao o osnivanju selja~ke stranke koja dali podr{ku, ali je ovaj taj predlog odbio.23 Dok je bi pokrivala celu zemlju i zamenila Jugoslovensku ra- slede}eg dana kraljevskim vozom prolazio kroz hr- dikalnu zajednicu, kao i o pro{irenju i preimenovanju vatske gradove, knez namesnik se verovatno se}ao JRZ-a u Jugoslovensku radikalnu stranku. Istovreme- kako je ~etrnaest meseci pre toga putovao u suprotno, demokrati, samostalni demokrati i jugoslovenski nom smeru pozdravljan zastavama i cve}em kao spa- nacionalisti kratko su razmatrali mogu}nost da se silac Jugoslavije. spoje u jednu stranku. âk je i pokret “Srbi, na okup” Rezultat spoljne politike kneza Pavla, koji ionako poku{ao da izmeni raspored snaga na politi~koj sceni. nije bio mnogo popularan me|u Srbima, bilo je njego- Samo nekoliko nedelja pre izbijanja rata u Jugoslavi- vo svrgavanje s vlasti. Iste ve~eri kad je stigao u Beo- ji Sr|an Budisavljevi} je u javnom govoru odrànom grad Pavle je mirno podneo ostavku na mesto name- u Beogradu, kojem je prisustvovao i tada{nji predsed- snika, a Petru je savetovao da zvani~no prizna novu nik omladinske sekcije Demokratske stranke Desimir vladu i preuzme svoje kraljevske du`nosti.24 Dva dru- To{i}, predloìo (ponovno) ujedinjenje demokrata i sa- ga namesnika tako|e su 22) Zahvalan sam g. To{i}u na ovom po- datku. 23) Ma~ek, In the Struggle for Freedom, 217–218. 24) BAR DKP, kutija 4, Dnevnik kneginje Olge, Beograd, 27. mart 1941. Dok je rat 338 Dejan \oki} 339 podnela ostavke. Cvetkovi} je kratko boravio u zatvo- IZVORI I LITERATURA ru, a zatim je pu{ten; Ma~ek je posle izvesnog oklevanja u{ao u Simovi}ev kabinet. Nova vlada u kojoj su u~estvovale sve stranke trebalo je da simbolizuje nacionalno jedinstvo, ali je u roku od nekoliko nedelja Jugoslavija nestala s mape Hitlerove Evrope. Da li je 1941. godine Jugoslavija mogla da bude spasena – bez obzira na to ko je bio na vlasti – ostaje, naravno, otvoreno pitanje. Izvori Neobjavljeni izvori – Arhiv Jugoslavije, Beograd AJ 14 Fond Ministarstva unutra{njih poslova Kraljevine Ju- goslavije AJ 37 Zbirka Milana Stojadinovi}a AJ 38 Fond Centralni presbiro Kraljevine Jugoslavije AJ 74 Fond Kraljev Dvor AJ 80 Zbirka Jovana Jovanovi}a Piòna AJ 83 Zbirka Save Kosanovi}a AJ 102 Zbirka Stanislava Krakova AJ 138 Fond Ministarski savet Kraljevine Jugoslavije AJ 335 Zbirka Vojislava Jovanovi}a Maramboa

– Bakhmeteff Archive of Russian and East European Culture (BAR), Columbia University, New York Papers of Prince Paul, Prince Regent of Yugoslavia (1934–1941) trajao, knez i njegova porodica boravili su u Keniji i Ju`noj Africi, gde su prakti~no bi- Papers of Jacob Hoptner li zarobljenici britanske vlade. Ironijom slu~aja, Stojadinovi}a je sna{la sli~na sud- – Hrvatski dr`avni arhiv, Zagreb bina, ali je on bio poslat na Mauricijus. HDA Grupa XXI: Politi~ka situacija, 1910–1941 Cvetkovi} je ostao u Srbiji, a Ma~ek u Hr- HDA Fond 157: Banovina Hrvatska, Odjel za unutarnje po- vatskoj, i nijedan od njih nije se bavio poslove litikom. Iako je Ma~ek podneo ostavku na mesto u vladi i odlu~io da ostane u Hrvat- skoj, njegova stranka je i dalje imala svoje – Hoover Institution Archives, Stanford University predstavnike u raznim vladama formira- Dragi{a Cvetkovi} Collection nim u izbegli{tvu. Usta{e su Ma~eka nakratko poslale u logor, ali je najve}i deo rata proveo u ku}nom pritvoru. 340 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Izvori i literatura 341

– The National Archives, London (nekada{nji Srpski Ustavi od 1835. do 1990. godine (sa Ustavima Kra- Public Record Office) ljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije), Beograd: Gramatik, FO 371 – Foreign Office Papers, General Correspondence 2004. from 1906: Southern European Department Yugoslavia through Documents: From its Creation to its Dis- solution (priredila Sneàna Trifunovska), Dordrecht: Mar- tinus Nijhoff Publishers, 1994. Objavljeni izvori Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Jugo- Dokumenti o postanku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, slavije 1929–1931 (priredili Ljubodrag Dimi}, Nikola @u- 1914–1919 (priredio Ferdo [i{i}), Zagreb: Matica Hrvat- ti} i Blagoje Isailovi}), Beograd: Slu`beni list SRJ, 2002. ska, 1920. Vo|a govori: Li~nost, izjave, govori i politi~ki rad vo|e Hr- Memoarski izvori i dnevnici vata Dra. Vladka Ma~eka (priredio Mirko Glojnari}), Za- greb: Danica, 1936. Ciano, Galeazzo, Ciano’s Diary, 1937–1943, London: Phoe- Godi{njak Banske vlasti Banovine Hrvatske, Zagreb: Tisak nix Press, 2002 (Diary 1937–1938 prvi put objavljen zaklade tiskare Narodnih novina, 1940. 1952, a Diary 1939–1943 1947). †Hrvatska selja~ka stranka‡, Ustav Neutralne Selj.†a~ke‡ Re- Cvetkovi}, Dragi{a, “Srpsko-hrvatsko pitanje i putevi Spora- publike Hrvatske i Program Hrvatske selja~ke stranke, zuma”, Dokumenti o Jugoslaviji, 3. sveska, Pariz: D. Cvet- London, 1946. kovi} i âslav Nikitovi}, 1952. “Jako srpstvo-jaka Jugoslavija”: Izbor ~lanaka iz “Srpskog Cvetkovi}, Dragi{a, “Jugoslavija izme|u dva rata. Unutra- glasa”, organa Srpskog kulturnog kluba 1939–1940 (pri- {nja i spoljna politika Jugoslavije”, Dokumenti o Jugosla- redio Miodrag Jovi~i}), Beograd: Nau~na knjiga, 1991. viji, 4. sveska, Pariz: D. Cvetkovi} i ^. Nikitovi}, 1953. Jugoslovenski federalizam: Ideje i stvarnost. Tematska zbir- Cvetkovi}, Dragi{a, “Namesni{tvo. Unutra{nja i spoljna poka dokumenata (priredili Branko Petranovi} i Mom~ilo Ze- litika Jugoslavije”, Dokumenti o Jugoslaviji, 5. sveska, Pa- ~evi}), 2 toma, Beograd: Prosveta, 1987. riz: D. Cvetkovi} i ^. Nikitovi}, 1954. Kingdom of Yugoslavia, 1919–1929, Belgrade: The Central Cvetkovi}, Dragi{a, “Smisao, zna~aj i posledice srpsko-hr- Press Bureau of the Presidency of the Ministerial Council, vatskog sporazuma”, Glasnik srpskog istorisko-kulturnog 1930. dru{tva “Njego{“ (Chicago), br. 10, decembar 1962, 8–27. Korespondencija Stjepana Radi}a (priredio Bogdan Kri- \ilas, Milovan, Memoir of a Revolutionary, New York: Har- zman), 2 toma, Zagreb: Institut za hrvatsku povijest, court Brace Jovanovich, 1973. 1972–1973. †Doì}, Gavrilo‡, Memoari Patrijarha srpskog Gavrila, Beo- Pa{i}, Nikola, Sloga Srbo-Hrvata, Beograd: Vreme knjige, grad: Sfairos, 1990. 1995 (priredio \or|e Stankovi}). Gode{a, Bojan i Ervin Dolenc (ur.), Izgubljeni spomin na An- Radi}, Stjepan, Politi~ki spisi: Autobiografija, ~lanci, govo- tona Koro{ca. Iz zapu{~ine Ivana Ah~ina, Ljubljana: No- ri, rasprave (priredio Zvonimir Kulundì}), Zagreb: Zna- va revija, 1999. nje, 1971. Grol, Milan, Londonski dnevnik, 1941–1945, Beograd: Filip R. W. Seton-Watson and the Yugoslavs: Correspondence, Vi{nji}, 1990. 1906–1941, 2 toma, London: British Academy and Za- Henderson, Nevile, Water Under the Bridges, London: Hod- greb: Institute of Croatian History, 1976. der and Stoughton, 1945. 342 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Izvori i literatura 343

Ivanovi}, Vane, LX: Memoirs of a Jugoslav, New York: Har- Sforza, Count Carlo, Makers of Modern Europe: Portraits court Brace Jovanovich, 1977. and Personal Impressions and Recollections, Indianapolis: Jovanovi}, Dragoljub, Ljudi, ljudi…, 2 toma; tom 1: Meda- The Bobbs-Merrill Company, 1928. ljoni 56 umrlih savremenika; tom. 2: Medaljoni 46 umr- Stojadinovi}, Milan M., Ni rat ni pakt: Jugoslavija izme|u lih savremenika (sa fotografijama), Beograd: objavio dva rata, Buenos Aires: El Economista, 1963. autor, 1973–1975. Tito, Josip Broz, Sabrana djela, Beograd: Komunist i BIGZ; Jovanovi}, Dragoljub, Ljudi, ljudi… Medaljoni 94 politi~kih, Zagreb: Naprijed, 1982, tom 5: septembar 1939–septem- javnih, nau~nih i drugih savremenika †tom 3, priredila bar 1940. Nade`da Jovanovi}‡, Beograd: Filip Vi{nji}, 2005. Jovanovi}, Dragoljub, Politi~ke uspomene, 7 tomova, Beo- grad: Arhiv Jugoslavije i Kultura, 1997. Izvorni tekstovi savremenika Jovanovi}, Slobodan, Moji savremenici (priredio Radoje An|elinovi}, Grga, Svima prijateljima i politi~kim istomi- Kne`evi}), Windsor, Canada: Avala, 1962. {ljenicima u Primorskoj Banovini! Split, 1936. Jovanovi}, Slobodan, Zapisi o problemima i ljudima, Andrassy, Juraj, Novo ustavno ure|enje Hrvatske, Zagreb: 1941–1944, London: Udru`enje srpskih pisaca i umetni- Tiskara “Merkantile”, 1940. ka u inostranstvu, 1976. Armstrong, Hamilton Fish, The New Balkans, London and Jovanovi} Stoimirovi}, Milan, Dnevnik, 1936–1941, Novi New York: Harper and Brothers, 1927. Sad: Matica srpska, 2000. Konstantinovi}, Mihailo, Politika Sporazuma. Dnevni~ke be- Armstrong, Hamilton Fish, ‘The Royal Dictatorship in Yugo- le{ke, 1939–1941. Dnevni~ke bele{ke, 1944–1945, Novi slavia’, Foreign Affairs, tom 7, br. 4, jul 1929, 600–615. Sad: Agencija “Mir”, 1998. Armstrong, Hamilton Fish, “After the Assassination of King Ma~ek, Vladko, In the Struggle for Freedom, University Park Alexander”, Foreign Affairs, sv. 13, br. 2, januar 1935, and London: The Pennsylvania State University Press, 204–225. 1957. Baerlein, Henry, The Birth of Yugoslavia, 2 toma, London: Me{trovi}, Ivan, Uspomene na politi~ke ljude i doga|aje, Za- Leonard Parsons, 1922. greb: Matica Hrvatska, 1993 (prvi put objavljeno u Bue- Bartulovi}, Niko, Od Revolucionarne Omladine do Orjune, nos Ajresu, 1961). Split: Splitska dru{tvena tiskara, 1925. Milju{, Branko, Sporazum 1939 godine, Windsor (Canada): Buchan, John (ur.), Yugoslavia, London: Hodder and Stoug- Avala, 1957. hton, 1923. Pavlovi}, Kosta St., Onakvi kakve sam ih znao (Priredio Ste- Beard, Charles A. and George Radin, The Balkan Pivot: van K. Pavlovi}), Beograd: Otkrovenje, 2004. Yugoslavia. A Study in Government and Administration, Pe{elj, Branko M., U vrtlogu hrvatske politike: Sje}anja i po- New York: Macmillan, 1929. gledi. Poseban osvrt na pitanje Bosne, Cürich: Bo{nja~ki Institut, 1989. Bi}ani}, Rudolf, Ekonomska podloga Hrvatskog pitanja, Za- greb: Vladko Ma~ek, 1938. Pribi}evi}, Svetozar, Diktatura Kralja Aleksandra, Beograd: Prosveta, 1953 (prvi put objavljeno kao La dictature du roi Carr, E. H., Twenty Years’ Crisis, 1919–1939, London: Mac- Alexandre, Paris, 1933). millan, 1939. Ribar, Ivan, Iz moje politi~ke suradnje (1901–1963), Zagreb: ]orovi}, Vladimir, Istorija Jugoslavije, Beograd: Narodno Naprijed, 1965. delo, 1933. 344 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Izvori i literatura 345

Demokrati o dana{njem stanju u zemlji, Beograd: Sekretari- Markovi}, Lazar, “The Jugoslav Constitutional Problem”, jat Demokratske stranke, novembar 1939. Slavonic †and East European‡ Review, tom 16, br. 47, ja- Dimitrijevi}, Mita, Mi i Hrvati. Hrvatsko pitanje (1914 nuar 1938, 356–369. –1939): Sporazum sa Hrvatima, Beograd, 1939. Milo{evi}, Milo{ M., Otvoreno pismo gospodinu Slobodanu Dvornikovi}, Vladimir, Borba ideja, Beograd: Slu`beni list Jovanovi}u, profesoru Univerziteta, akademiku, predsed- SRJ, 1995 (prvi put objavio Geca Kon 1937). niku Srpskog kulturnog kluba i uvodni~aru Srpskog glasa: Dvornikovi}, Vladimir, Karakterologija Jugoslovena, Beo- Odgovornost Slobodana Jovanovi}a za defetizam Srpskog grad: Geca Kon, 1939. glasa, Beograd: Autor, 1940. Glojnari}, Mirko, Borba Hrvata: Kronika dvaju desetlje}a Novak, Viktor, Antologija jugoslovenske misli i narodnog je- politi~ke povijesti (1919–1939), 2. izd., Zagreb: Naklada dinstva, 1390–1930, Beograd: [tampa dràvne {tampari- Antuna Velzeka, 1940. je, 1930. Graham, Jr. Malbone W., “The ‘Dictatorship’ in Yugoslavia”, Orr, Dorothea, Portrait of a People: Croatia Today, New York The American Political Science Review, tom 23, 2. izd., and London: Funk & Wagnalls Company, 1936. maj 1929, 449–459. Primedbe i prigovori na projekat Konkordata izme|u na{e Graham, Stephen, Alexander of Jugoslavia: Strong Man of dràve i Vatikana, parafiranog 25.VII. 1935. god., Srem- the Balkans, London: Cassell & Co., 1938. ski Karlovci: Patrijar{iska {tampa, 1936. Gunther, John, Inside Europe, London: Hamish Hamilton, Proti}, Stojan M., Na{a spoljna i unutra{nja situacija (Kon- 1936. ferencija odràna u Klubu beogradskih Radikala Horvat, Josip, Politi~ka povijest Hrvatske, 2 toma, Zagreb: 2–X–1919), Beograd: Geca Kon, 1920. Avgust Cesarec, 1990 (prvi put objavljeno kao Politi~ka Proti}, Stojan M., Uo~i Ustavotvorne skup{tine, Beograd, povijest Hrvatske, 1918–1929, Zagreb, 1938). 1920. Jan~ikovi}, Tomo, Hrvati u izborima 11. prosinca 1938, Za- Rado{evi}, Mijo, Osnovi savremene Jugoslavije. Politi~ke greb, januar 1939. ideje, stranke i ljudi u XIX i XX veku, Zagreb: [tampa za- Jovanovi}, Slobodan, Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrva- dru`ne {tamparije, 1935. ta i Slovenaca, Beograd: Slu`beni list SRJ, 1995 (original- Seton-Watson, R. W., The Southern Slav Question and the no izdanje Geca Kon 1924). Habsburg Monarchy, London: Constable, 1911. Jovanovi}, Slobodan, “Je li federalizam kod nas mogu}an?” Seton-Watson, R. W., “Jugoslavia and Croatia (Address gi- Srpski knjièvni glasnik (Nova serija), Beograd, tom 1, ven on January 29th, 1929)”, Journal of Royal Institute of 1920, 435–441. International Affairs, mart 1929, 117–133. †Jovanovi}, Slobodan‡, “The Yugoslav Constitution of Seton-Watson, R. W., “The Background of the Jugoslav Dic- 1921”, Slavonic †and East European‡ Review, tom 3, br. 7, tatorship”, Slavonic †and East European‡ Review, tom 10, jun 1924, 166–178. br. 29, decembar 1931, 363–376. Marjanovi}, Milan, Stjepan Radi}, Beograd: Jugo-Istok, Seton-Watson, R. W., “Jugoslavia and the Croat Problem”, 1937. Slavonic †and East European‡ Review, tom 16, br. 46, jul Markovi}, Lazar, Politika, Beograd: Geca Kon, 1925. 1937, 102–112. Markovi}, Lazar, Jugoslovenska dràva i Hrvatsko pitanje [i{i}, Ferdo, Jugoslovenska misao: Istorija ideje narodnog (1914–1929), Zagreb: Komisiona naklada “S. Kugli”, ujedinjenja i oslobo|enja od 1790–1918, Beograd: Bal- 1935. kanski institut, 1937. 346 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Izvori i literatura 347

South-Eastern Europe: A Political and Economic Survey, Napred (Beograd) London: The Royal Institute of International Affairs and Na{a re~ (Pariz i London) Oxford University Press, 1939. Nova Evropa (Zagreb) South-Eastern Europe: A Brief Survey (Information Depart- Nova rije~ (Zagreb) ment Papers, br. 26), London: The Royal Institute of Inter- national Affairs and Oxford University Press, 1940. Novo doba (Split) Spomenica Ljubomira Davidovi}a, Beograd: Glavni odbor Obzor (Zagreb) Demokratske stranke, 1940. Politika (Beograd) Stojadinovi}, Milan M., Jedan kralj, jedan narod, jedna dr- Pravda (Beograd) àva, Beograd: Izdanje sekcije za unutra{nju propagandu Rije~ (Zagreb) JRZ, 1939. Samouprava (Beograd) Stojanovi}, Ljubomir, Nekolike misli o na{em novom dràv- Selja~ki glas (Zagreb) nom ure|enju, Beograd: [tamparija “Merkur” Milorada Selja~ko kolo (Zagreb) Stefanovi}a, 1919. Srpski glas (Beograd) [uklje, Franjo, “Centralism and Autonomy in Jugoslavia”, Srpski knjièvni glasnik (Beograd) Slavonic †and East European‡ Review, tom 2, br. 5, decembar 1923, 328–335. The Times (London) Toma{i}, Dinko, “Constitutional Changes in Yugoslavia”, Po- Vidici (Beograd) litical Science Quarterly, tom 55, br. 4, decembar 1940, Vreme (Beograd) 582–593. Trijumf misli narodnog sporazuma. Put Dra Ma~ka u Beo- grad, Zagreb: Demos, 1938. Literatura Vojnovi}, Lujo, Vaskrs Hrvatske, Zagreb, 1939. Neobjavljene doktorske disertacije West, Rebecca, Black Lamb and Grey Falcon: The Record of a Journey Through Yugoslavia in 1937, London: Macmil- Budding, Audrey Halfant, “Serb Intellectuals and the Natio- lan, 1941. nal Question, 1961–1991”, neobjavljena doktorska diser- †The Yugoslav Committee‡, The Southern Slav Library, br. tacija, Harvard University, 1998. 1–6, London, 1915–1916. Hepburn, Phillip Anthony, “The Failure of Centralism: The Centralist System and Political Relations in Yugoslavia, 1934–1939”, London School of Economics and Political Dnevne novine i periodika Science, 1987. Arhiv za pravne i dru{tvene nauke (Beograd) Nielsen, Christian Axboe, “One State, One Nation, One King: Dom (Zagreb) The Dictatorship of King Aleksandar and His Yugoslav Hrvatski dnevnik (Zagreb) Project, 1929–1935”, Columbia University, New York, Javnost (Beograd) 2002. Jugoslovenski glas (Zagreb) Nikoli}, Irina Aleksandra, “Anglo-Yugoslav Relations, 1938 Jugoslovenska zastava (Novi Sad) –1941”, University of Cambridge, 2001. 348 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Izvori i literatura 349

Knjige i monografije Boban, Ljubo, Svetozar Pribi}evi} u opoziciji, 1929–1936, Allcock, John B., Explaining Yugoslavia, London: Hurst & Zagreb: Institut za hrvatsku povijest, 1973. Co., 2000. Boban, Ljubo, Ma~ek i politika Hrvatske selja~ke stranke. Iz Anderson, Benedict, Imagined Communities: Reflections on povijesti hrvatskog pitanja, 1918–1941, 2 toma, Zagreb: the Origin and Spread of Nationalism, London: Verso, iz- Liber, 1974. menjeno i pro{ireno izdanje, 1991. Boban, Ljubo, Kontroverze iz povijesti Jugoslavije, 3 toma, Baki}, Jovo, Ideologije jugoslovenstva izmedu srpskog i hr- Zagreb: [kolska knjiga i Stvarnost, 1987–1990. vatskog nacionalizma, 1914–1941. Sociolo{ko-istorijska Boban, Ljubo, Dr. Tomo Jan~ikovi}. HSS izme|u zapadnih studija, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka “@arko saveznika i jugoslavenskih komunista, Zagreb: [kolska Zrenjanin”, 2004. knjiga, 1996. Balfour, Neil and Sally Mackay, Paul of Yugoslavia: Bri- Boì}, Ivan, Sima ]irkovi}, Milorad Ekme~i} i Vladimir De- tain’s Maligned Friend, London: Hamish Hamilton, 1980. dijer, Istorija Jugoslavije, Beograd: Prosveta, 1972. Banac, Ivo, The National Question in Yugoslavia: Origins, Brubaker, Rogers, Nationalism Reframed: Nationhood and History, Politics, Ithaca, NY: Cornell University Press, 4. the National Question in the New Europe, Cambridge: izdanje, 1994 (prvi put objavljeno 1984). Cambridge University Press, 1996. Banac, Ivo, Protiv straha: ^lanci, izjave i javni nastupi, Cipek, Tihomir, Ideja hrvatske dràve u politi~koj misli Stje- 1987–1992, Zagreb: Slon, 1992. pana Radi}a, Zagreb: Alinea, 2001. Benson, Leslie, Yugoslavia: A Concise History, London: Pal- ]irkovi}, Sima M., The Serbs, Oxford: Blackwell, 2004. grave, 2001. Clissold, Stephen (ur.), A Short History of Yugoslavia: From Berend, Ivan T., Decades of Crisis: Central and Eastern Euro- Early Times to 1966, Cambridge: Cambridge University pe before World War II, Berkeley and Los Angeles, CA: Press, 1966. University of California Press, 1998. Cornwall, Mark (ur.), The Last Years of Austria-Hungary: Bilandì}, Du{an, Historija Socijalisti~ke Federativne Repu- Essays in Political and Military History, 1908–1918, Exe- blike Jugoslavije: Glavni procesi, 1918–1985, Zagreb: ter: University of Exeter Press, 1990. [kolska knjiga, 3. dopunjeno izdanje, 1985. Cornwall, Mark, The Undermining of Austria-Hungary: The Biondich, Mark, Stjepan Radi}, the Croat Peasant Party, and Battle for Hearts and Minds, Basingstoke: Macmillan, the Politics of Mass Mobilization, 1904–1928, Toronto: 2000. Toronto University Press, 2000. Crampton, R. J., Eastern Europe in the Twentieth Century – Bjelajac, Mile, Vojska Kraljevine SHS, 1918–1921, Beograd: and After, London and New York: Routledge, 2. izdanje, Institut za savremenu istoriju Srbije, 1988. 1997. Bjelajac, Mile, Vojska Kraljevine SHS/Jugoslavije, 1922– ûlinovi}, Ferdo, Slom stare Jugoslavije, Zagreb: [kolska 1935, Beograd: Institut za savremenu istoriju Srbije, knjiga, 1958. 1994. ûlinovi}, Ferdo, Jugoslavija izme|u dva rata, 2 toma, Za- Bjelajac, Mile, Jugoslovensko iskustvo sa multietni~kom ar- greb: JAZU, 1961. mijom, 1918–1991, Beograd: Udruènje za dru{tvenu Dedijer, Vladimir, The Road to Sarajevo, London: MacGib- istoriju, 1999. bon and Kee, 1967. Boban, Ljubo, Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek, Beograd: Institut Dimi}, Ljubodrag, Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji, dru{tvenih nauka – Odeljenje za istorijske nauke, 1965. 3 toma, Beograd: Stubovi kulture, 1996. 350 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Izvori i literatura 351

Dimi}, Ljubodrag, Srbi i Jugoslavija: Prostor, dru{tvo, poli- Gellner, Ernest, Nations and Nationalism, Oxford: Blackwell, tika (Pogled s kraja veka), Beograd: Stubovi kulture, 1998. 1983. Dimitrijevi}, Sergije et al. (ur.), Iz istorije Jugoslavije, Gerwarth, Robert (ur.), Twisted Paths: Europe 1914–1945, 1918–1945: Zbornik predavanja, Beograd: Nolit, 1958. Oxford and New York: Oxford University Press, 2007. \ilas, Aleksa, The Contested Country: Yugoslav Unity and Gligorijevi}, Branislav, Demokratska stranka i politi~ki od- Communist Revolution, 1919–1953, Cambridge, MA: nosi u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd: In- Harvard University Press, 3. izdanje, 1996 (prvi put obja- stitut za savremenu istoriju, 1970. vljeno 1991). Gligorijevi}, Branislav, Parlament i politi~ke stranke u Jugo- \ilas, Aleksa, Najteè pitanje: Eseji, Beograd: Artist, 2005. slaviji, 1919–1929, Beograd: Institut za savremenu isto- \oki}, Dejan (ur.), Yugoslavism: Histories of a Failed Idea, riju i Narodna knjiga, 1979. 1918–1992, London: Hurst & Co. and Madison, WI: Uni- Gligorijevi}, Branislav, Kralj Aleksandar Kara|or|evi}, 3 to- versity of Wisconsin Press, 2003. ma, Beograd: Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, \or|evi}, Dimitrije (ur.), The Creation of Yugoslavia, 2002. 1914–1918, Santa Barbara, CA. and Oxford, England: Goldstein, Ivo, Croatia: A History, London: Hurst & Co, Clio Books, 1980. 1999. Dobrivojevi}, Ivana, Dràvna represija u doba diktature kra- Goldsworthy, Vesna, Inventing Ruritania: The Imperialism lja Aleksandra 1929–1935, Beograd: Institut za savreme- of the Imagination, London: Yale University Press, 1998. nu istoriju, 2006. Gross, Mirjana, Povijest prava{ke ideologije, Zagreb: Institut Dolenc, Ervin, Kulturni boj. Slovenska kulturna politika v za hrvatsku povijest, 1973. Kraljevini SHS 1918–1929, Ljubljana: Cankarjeva zalo- Hobsbawm, Eric J., Nations and Nationalism since 1780: `ba, 1996. Programme, Myth, Reality, Cambridge: Cambridge Uni- Dragnich, Alex N., The First Yugoslavia: Search for a Via- versity Press, 2. izdanje, 1992. ble Political System, Stanford, CA: Hoover Institution Hobsbawm, Eric J., The Age of Extremes: The Short Twenti- Press, 1983. eth Century, 1914–1991, London: Abacus, 1995. Dragovi}-Soso, Jasna, “Saviours of the Nation”: Serbia’s In- Hoptner, Jacob, Yugoslavia in Crisis, 1934–1941, New York tellectual Opposition and the Revival of Nationalism, Lon- and London: Columbia University Press, 1962. don: Hurst & Co, 2002 †Jasna Dragovi}-Soso, “Spasioci Howarth, David, Discourse, Buckinghamshire, England and nacije”. Intelektualna opozicija Srbije i oìvljavanje naci- Philadelphia, PA: Open University Press, 2000. onalizma, prevela Ljiljana Nikoli}, Beograd: Fabrika knji- Hroch, Miroslav, Social Preconditions of National Revival in ga, 2004‡. Europe: A Comparative Analysis of the Social Composi- Dugandìja, Nikola, Jugoslavenstvo, Beograd: Mladost, tion of Patriotic Groups among the Smaller European Na- 1985. tions (prev. Ben Fowkes), Cambridge: Cambridge Univer- Ekme~i}, Milorad, Ratni ciljevi Srbije, 1914, Beograd: Pro- sity Press, 1985. sveta, 1990, 2. izdanje (prvi put objavljeno 1973). Istorija gra|anskih stranaka u Jugoslaviji, 1. tom, Beograd, Ekme~i}, Milorad, Stvaranje Jugoslavije, 1790–1918, Beo- 1952. †Nepoznati autori.‡ grad: Prosveta, 1989. Jani}ijevi}, Milosav, Stvarala~ka inteligencija me|uratne Ju- Gagnon, V. P., The Myth of Ethnic War: Serbia and Croatia goslavije, Beograd: Institut dru{tvenih nauka, Centar za in the 1990s, Ithaca, NY: Cornell University Press, 2004. sociolo{ka istraìvanja, 1984. 352 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Izvori i literatura 353

Jankovi}, Dragoslav, Jugoslovensko pitanje i Krfska deklara- Krizman, Bogdan, Vanjska politika jugoslavenske dràve cija 1917. godine, Beograd: Savremena administracija, 1918–1941, Zagreb: [kolska knjiga, 1975. 1967. Krizman, Bogdan, Hrvatska u Prvom svjetskom ratu: Hrvat- Janjetovi}, Zoran, Deca careva, pastor~ad kraljeva: Nacio- sko-srpski politi~ki odnosi, Zagreb: Globus, 1989. nalne manjine u Jugoslaviji, 1918–1941, Beograd: Insti- Lampe, John R., Yugoslavia as History: Twice There Was a tut za noviju istoriju Srbije, 2005. Country, Cambridge: Cambridge University Press, 2. izda- Jareb, Jere, Pola stolje}a hrvatske politike, 1895–1945, Bu- nje, 2000 (prvi put objavljeno 1996). enos Aires: Knji`nica Hrvatske revije, 1960. Lampe, John and Mark Mazower (ur.), Ideologies and Natio- Jelavich, Charles, South Slav Nationalisms: Textbooks and nal Identities: The Case of Twentieth-Century Southea- Yugoslav Union before 1914, Columbus, OH: Ohio State stern Europe, Budapest: CEU Press, 2004. University Press, 1990. Lederer, Ivo J., Yugoslavia at the Paris Peace Conference: A Jovanovi}, Nade`da, Politi~ki sukobi u Jugoslaviji, Study in Frontiermaking, New Haven, CT: Yale University 1925–1928, Beograd: Rad, 1974. Press, 1963. Jovanovi}, Nade`da, @ivot za slobodu bez straha: Studija o Livezeanu, Irina, Cultural Politics in Greater Romania: Regi- ìvotu i delu dr. Dragoljuba Jovanovi}a, Beograd: Institut onalism, Nation Building, and Ethnic Struggle, 1918 za noviju istoriju Srbije, 2000. –1930, Ithaca, NY: Cornell University Press, 1995. Jovanovi}, Vladan, Jugoslovenska dràva i Ju`na Srbija, MacKenzie, David, The ‘Black Hand’ on Trial: Salonika, 1917, Boulder, CO. and New York: East European Mono- 1918–1929: Makedonija, Sandàk, Kosovo i Metohija u graphs (distribucija Columbia University Press), 1995. Kraljevini SHS, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2002. Markovi}, Predrag J., Beograd i Evropa 1918–1941: Evrop- ski uticaji na modernizaciju Beograda, Beograd: Savreme- Jovi}, Dejan, Jugoslavija: Dràva koja je odumrla. Uspon, na administracija, 1992. kriza i pad ~etvrte Jugoslavije, Beograd: Edicija Re~ i Za- Matkovi}, Hrvoje, Svetozar Pribi}evi} i Samostalna demo- greb: Prometej, 2003. kratska stranka do {estojanuarske diktature, Zagreb: In- Judah, Tim, The Serbs: History, Myth and the Destruction of stitut za hrvatsku povijest, 1972. Yugoslavia, New Haven, CT: Yale University Press, 1997. Matkovi}, Hrvoje, Svetozar Pribi}evi}: Ideolog, strana~ki vo- Kitchen, Martin, Europe between the Wars: A Political Hi- |a, emigrant, Zagreb: Hrvatska sveu~ili{na naklada, 1995. story, London and New York: Longman, 10. reprint, 1997. Matkovi}, Hrvoje, Povijest Jugoslavije: Hrvatski pogled, Za- Ko~ovi}, Bogoljub, Etni~ki i demografski razvoj u Jugoslavi- greb: Naklada Pavi~i}, 1998. ji od 1921. do 1991. godine (po svim zvani~nim a u ne- Mazower, Mark, Dark Continent: Europe’s Twentieth Cen- kim slu~ajevima i korigovanim popisima), 2 toma, Paris: tury, London: Penguin, 1998. Dialogue, 1998. Miller, Nicholas J., Between Nation and State: Serbian Poli- Kresti}, Vasilije \., Srpsko-hrvatski odnosi i jugoslovenska tics in Croatia before the First World War, Pittsburgh, PA: ideja u drugoj polovini XIX veka, Beograd: Nova knjiga, University of Pittsburgh Press, 1997. 1988. Mills, Sara, Discourse, London and New York: Routledge, Kresti}, Vasilije \., Iz istorije Srba i srpsko-hrvatskih odno- 1997. sa, Beograd: BIGZ, 1994. Milosavljevi}, Olivera, U tradiciji nacionalizma (ili stereoti- Kresti}, Vasilije \., Genocidom do Velike Hrvatske, Novi Sad: pi srpskih intelektualaca XX veka o “nama” i “drugima”), Matica srpska i Beograd: Arhiv Srbije, 1998. Beograd: Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2002. 354 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Izvori i literatura 355

Mitrovi}, Andrej, Jugoslavija na Konferenciji mira, Beograd: Petrovich, Michael Boro, A History of Modern Serbia, 2 to- Zavod za izdavanje ud`benika SR Srbije, 1969. ma, New York and London: Harcourt Brace Jovanovich, Mitrovi}, Andrej, Vreme netrpeljivih. Politi~ka istorija veli- 1976. kih dràva Evrope, 1919–1939, Beograd: Srpska knjièv- Politi~ki ìvot Jugoslavije, 1914–1945: Zbornik radova na zadruga, 1974. (Sveske Tre}eg programa), Beograd: Radio Beograd, 1973. Mitrovi}, Andrej, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd: Polonsky, Antony, The Little Dictators: The History of Stubovi kulture, 2004 (prvo izdanje 1984). Eastern Europe since 1918, London: Routledge Keegan & Paul, 1975. Mitrovi}, Andrej, Vreme destruktivnih, â~ak: â~anski glas, 1998. Purivatra, Atif, Jugoslovenska muslimanska organizacija u politi~kom ìvotu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Sa- Norman M. Naimark and Holly Case (ur.), Yugoslavia and Its rajevo: Svjetlost, 1974. Historians: Understanding the Balkan Wars of the 1990s, Radan, Peter and Aleksandar Pavkovi} (ur.), The Serbs and Stanford, CA: Stanford University Press, 2003. Their Leaders in the Twentieth Century, Aldershot: Ashga- Pavkovi}, Aleksandar, Slobodan Jovanovi}: An Unsentimen- te, 1997. tal Approach to Politics, Boulder, CO. and New York: East Radi}, Radmila, @ivot u vremenima: Gavrilo Doì} European Monographs (distribucija Columbia University (1881–1950), Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, Press), 1993. 2006. Pavlovi}, Kosta St., Vojislav Marinkovi} i njegovo doba, Radojevi}, Mira, Ujedinjena opozicija, 1935–1939, Beograd: 1876–1935, 5 tomova, London: Autor, 1955–1960. Institut za savremenu istoriju Srbije, 1994. Pavlowitch, Stevan K., Yugoslavia, London and New York: Radojevi}, Mira, Nau~nik i politika: Politi~ka biografija Bo- Benn, 1971. ìdara V. Markovi}a (1874–1946), Beograd: Univerzitet u Pavlowitch, Stevan K., Unconventional Perceptions of Yugo- Beogradu – Filozofski fakultet, 2007. slavia, 1940–1945, Boulder, CO. and New York: East Rogel, Carol, The Slovenes and Yugoslavism, 1890–1914, European Monographs (distribucija Columbia University Boulder, CO. and New York: East European Monographs Press), 1984. (distribucija Columbia University Press), 1977. Pavlowitch, Stevan K., The Improbable Survivor: Yugoslavia Rothenberg, Gunther E., The Military Border in Croatia, and its Problems, 1918–1988, London: Hurst & Co., 1988. 1740–1881: A Study of an Imperial Institution, Chicago: Pavlowitch, Stevan K., A History of the Balkans, University of Chicago Press, 1966. 1804–1945, London and New York: Longman, 1999. Rothschild, Joseph, East Central Europe between the Two World Wars, Seattle and London: University of Washing- Pavlowitch, Stevan K., Serbia: The History behind the Name, ton Press, 1974. London: Hurst & Co., 2002. Rothschild, Joseph, Ethnopolitics: A Conceptual Framework, Perica, Vjekoslav, Balkan Idols: Religion and Nationalism in New York: Columbia University Press, 1981. Yugoslav States, New York: Oxford University Press, 2002. [arac, Nedim, Uspostavljanje [estojanuarskog reìma 1929. Perovi}, Latinka (ur.), Srbija u modernizacijskim procesima godine, sa posebnim osvrtom na Bosnu i Hercegovinu, Sa- 19. i 20. veka. Uloga elita, Beograd: îgoja {tampa, 2003. rajevo: Svjetlost, 1975. Petranovi}, Branko, Istorija Jugoslavije, 1918–1978, Beo- [epi}, Dragovan, Italija, saveznici i jugoslovensko pitanje, grad: Nolit, 1980. 1914–1918, Zagreb: [kolska knjiga, 1970. Petranovi}, Branko, Jugoslovensko iskustvo srpske nacional- Seton-Watson, Hugh, Eastern Europe between the Wars, ne integracije, Beograd: Slu`beni list SRJ, 1993. 1918–1941, Cambridge: Cambridge University Press, 1946. 356 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Izvori i literatura 357

Seton-Watson, Hugh and Christopher, The Making of a New Te{i}, Dragan, Jugoslovenska radikalna zajednica u Srbiji, Europe: R. W. Seton-Watson and the last years of Austria- 1935–1939, Beograd: Institut za savremenu istoriju, Hungary, London: Methuen, 1981. 1997. Singleton, Fred, A Short History of the Yugoslav Peoples, Todorova, Maria, Imagining the Balkans, New York: Oxford Cambridge: Cambridge University Press, 1985. University Press, 1997 †Marija Todorova, Imaginarni Bal- Smith, Anthony D., Theories of Nationalism, London: Duc- kan, prevele Dragana Star~evi} i Aleksandra Bajazetov- kworth, 1983. Vu~en, Beograd: XX vek, 1999‡. Smith, Anthony D., The Ethnic Origins of Nations, Oxford: Tomasevich, Jozo, Peasants, Politics and Economic Change Blackwell, 1986. in Yugoslavia, Stanford: Stanford University Press and Smith Paveli}, Ante, Dr. Ante Trumbi}: Problemi hrvatsko- London: Geoffrey Cumberlege, Oxford University Press, srpskih odnosa, München: Knji`nica Hrvatske revije, 1955. 1959. To{i}, Desimir, Srpski nacionalni problemi, Pariz: Oslobo|e- Stankovi}, \or|e, Nikola Pa{i} i jugoslovensko pitanje, Beo- nje, 1952. grad: BIGZ, 1985. To{i}, Desimir, Stvarnost protiv zabluda: Srpsko nacionalno Stankovi}, \or|e, Nikola Pa{i} i Hrvati (1918–1923), Beo- pitanje, Beograd: Slobodan Ma{i} (Nova 122), 1997. grad: BIGZ, 1995. To{i}, Desimir, O ljudima: Eseji, zapisi, se}anja, Beograd: Stankovi}, \or|e, Istorijski stereotipi i nau~no znanje, Beo- Slobodan Ma{i} (Nova 160), 2000. grad: Plato, 2004. To{i}, Desimir, Demokratska stranka 1920–1941, Beograd: Stefanovski, Mirjana, Ideja hrvatskog dràvnog prava i stva- Slu`beni list Srbije i Crne Gore i Fond “Ljuba Davidovi}”, ranje Jugoslavije, Beograd: Dragani}, 1995. 2006. Stokes, Gale, Three Eras of Political Change in Eastern Euro- Trgov~evi}, Ljubinka, Nau~nici Srbije i stvaranje jugosloven- pe, New York and Oxford: Oxford University Press, 1997. ske dràve, 1914–1920, Beograd: Srpska knjièvna za- Stojanovi}, Dubravka, Srbi i demokratija. Istorijska studija druga, 1986. o “zlatnom dobu srpske demokratije” 1903–1914, Beo- Tu|man, Franjo, Hrvatska u monarhisti~koj Jugoslaviji, grad: Udruènje za dru{tvenu istoriju, 2003. 1918–1941, 2 toma, Zagreb: Hrvatska sveu~ili{na nakla- Stojkov, Todor, Opozicija u vreme {estojanuarske diktature, da, 1993. 1929–1935, Beograd: Prosveta, 1969. Vilder, Ve}eslav, Bika za rogove. Gde je izvor spora srpsko- Stojkov, Todor, Vlada Milana Stojadinovi}a, 1935–1937, hrvatskog? Gde je re{enje? London: Demos, 1957. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1985. Vu~eti}-Mladenovi}, Radina, Evropa na Kalemegdanu: “Cvi- Sugar, Peter F. and Ivo J. Lederer (ur.), Nationalism in jeta Zuzori}” i kulturni ìvot Beograda 1918–1941, Beo- Eastern Europe, Seattle: University of Washington Press, grad: Institut za noviju istoriju Srbije, 2003. 1969. Vujovi}, Dimitrije, Ujedinjenje Crne Gore i Srbije, Titograd: Sugar, Peter F. (ur.), Eastern European Nationalism in the Istorijski institut NR Crne Gore, 1962. Twentieth Century, Washington, DC: The American Uni- Vujovi}, Dimitrije, Podgori~ka skup{tina 1918., Zagreb: versity Press, 1995. [kolska knjiga, 1989. Terzi}, Velimir, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941: Uzroci i Wachtel, Andrew Baruch, Making a Nation, Breaking a Na- posledice poraza, Beograd: Narodna knjiga, Beograd–Lju- tion: Literature and Cultural Politics in Yugoslavia, Stan- bljana: Partizanska knjiga i Titograd: Pobjeda, 1982. ford, CA: Stanford University Press, 1998. 358 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Izvori i literatura 359

Ze~evi}, Mom~ilo, Na istorijskoj prekretnici: Slovenci u po- Boban, Ljubo, “Iz historije odnosa izme|u Vl. Ma~eka i dvo- litici jugoslovenske dràve 1919–1929, I, Beograd: Pro- ra u vrijeme {estojanuarskog reìma (Odnosi od Septem- sveta i Institut za savremenu istoriju i Ljubljana: In{titut barskog ustava do marseljskog atentata)”, Zbornik Histo- za zgodovino delavskega gibanja, 1985. rijskog instituta Slavonije (Osijek), IV, 1966, 167–238. @ivojinovi}, Dragoljub, America, Italy and the Birth of Boban, Ljubo, “Iz historije odnosa izme|u Vl. Ma~eka i dvo- Yugoslavia, 1917–1919, Boulder, CO. and New York: East ra u vrijeme {estojanuarskog reìma (Odnosi od marselj- European Monographs (distribucija Columbia University skog atentata do petomajskih izbora)”, Zbornik Historij- Press), 1972. skog instituta Slavonije, III, 1965, 167–201. @uti}, Nikola, Sokoli: Ideologija u fizi~koj kulturi Kraljevi- Bogdanov, Vaso, “Historijski uzroci sukobu izme|u Hrvata i ne Jugoslavije, 1929–1941, Beograd: Institut za savreme- Srba”, Rad, Knjiga 311, Zagreb: JAZU, 1957, 353–477. nu istoriju, 1991. Bracewell, Wendy, “National histories and national identities among the Serbs and Croats”, u Mary Fulbrook (ur.), ^lanci iz stru~nih ~asopisa i poglavlja National histories and European history, London: UCL iz knjiga i zbornika Press, 2. reprint, 1994, 141–60. \ilas, Aleksa, “Hrvatsko-srpski sukob i liberalna demokrati- Banac, Ivo, “Historiography of the Countries of Eastern ja”, u A. \ilas (ur.), Srpsko pitanje, Beograd: Politika, Europe: Yugoslavia”, The American Historical Review, 1991, 163–179, i A. \ilas, Raspad i nada: Eseji, ~lanci i tom 97, br. 4, oktobar 1992, 1084–1104. intervjui, 1991–1994, Beograd: Princip, 1995, 9–27. Banac, Ivo, “The Fearful Asymmetry of War: The Causes and \ilas, Aleksa, “Fear Thy Neighbor: The Breakup of Yugosla- Consequences of Yugoslavia’s Demise”, Daedalus, tom via”, u Charles A. Kupchan (ur.), Nationalism and Natio- 121, br. 2, 1992, 141–174. nalities in the New Europe, Ithaca, NY: Cornell University Banac, Ivo, “Nationalism in Southeastern Europe”, u Charles Press, 1995, 85–106. A. Kupchan (ur.), Nationalism and Nationalities in the \oki}, Dejan, “Yugoslav anti-Axis Resistance, 1939–41: The New Europe, Ithaca, NY: Cornell University Press, 1995, Case of Vane Ivanovi}”, Slavonic and East European Re- 107–121. view, tom 79, br. 1, januar 2001, 127–141. Biber, Du{an, “O padu Stojadinovi}eve vlade”, Istorija XX \oki}, Dejan, “Yugoslavia”, u John Merriman and Jay Win- veka. Zbornik radova (Beograd), VIII, 1966, 5–71. ter (ur.), Europe since 1914: The Age of War and Recon- Boban, Ljubo, “O politi~kim previranjima na selu u Banovi- struction, Detroit: Charles Scribner’s Sons, 2006, tom 5, ni Hrvatskoj”, Istorija XX veka. Zbornik radova, I, 2, 1961, 2790–2805. 225–266. \oki}, Dejan, “Sukob sa Istorijom: Neka razmi{ljanja o od- Boban, Ljubo, “Zagreba~ke punktacije”, Istorija XX veka. nosu prema pro{losti u post-socijalisti~koj Srbiji”, Re~ Zbornik radova, IV, 1962, 309–364. (Beograd), br. 75/21, 2007, 41–60. Boban, Ljubo, “Oko Ma~ekovih pregovora s grofom ]anom”, \oki}, Dejan, “Whose Myth? Which Nation? The Serbian Istorija XX veka. Zbornik radova, VI, 1964, 303–357. Kosovo Myth Revisited”, u Janos´ M. Bak et al. (ur.), Uses Boban, Ljubo, “Iz historije odnosa izme|u Vl. Ma~eka i dvo- and Abuses of the Middle Ages: Nineteenth to Twenty ra u vrijeme {estojanuarskog reìma (Odnosi do oktroira- First Century, München: Wilhelm Fink, 2009, 215–233. nog Ustava od 3. IX 1931)”, Historijski zbornik (Zagreb), Dejan Djoki}, “‘Leader’ or ‘Devil’? Milan Stojadinovi}, Prime XVIII, 1965, 47–67. Minister of Yugoslavia (1935–1939), and his Ideology”, u 360 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Izvori i literatura 361

Rebecca Haynes (ur.), In Hitler’s Shadow: Personalities of Gligorijevi}, Branislav, “King Aleksandar I Kara|or|evi}”, u the Right in Central and Eastern Europe, London: I. B. Ta- Peter Radan and Aleksandar Pavkovi} (ur.), The Serbs and uris (u {tampi). Their Leaders in the Twentieth Century, Aldershot: Ashga- Dobrivojevi}, Ivana, “Sudstvo i sudije u doba {estojanuar- te, 1997, 140–157. skog re`ima Kralja Aleksandra (1929–1935)”, Tokovi isto- Gross, Mirjana, “Croatian national-integrational ideologies rije (Beograd), 3–4, 2005, 28–53. from the end of Illyrism to the creation of Yugoslavia”, Dragnich, Alex N., “The Anatomy of a Myth: Serbian Hege- Austrian History Yearbook, tom 15–16, 1979–1980, 3–33. mony”, Slavic Review, tom 50, br. 3, jesen 1991, 659–662. Jankovi}, Dragoslav, “@enevska konferencija o stvaranju ju- Emmert, Thomas A., “A Crisis of Identity: Serbia at the End goslovenske zajednice 1918. godine”, Istorija XX veka. of the Century”, u Norman M. Naimark and Holly Case Zbornik radova, V, 1964, 225–262. (ur.), Yugoslavia and Its Historians: Understanding the Jelavich, Charles, “Serbian Nationalism and the Question of Balkan Wars of the 1990s, Stanford, CA: Stanford Uni- Union with Croatia in the Nineteenth Century”, Balkan versity Press, 2003, 160–178. Studies, tom 3, br. 1, 1962, 29–42. Gakovi}, Milan, “Savez zemljoradnika (Zemljoradni~ka Jelavich, Charles, “South Slav Education: Was There Yugo- stranka) i sporazum Cvetkovi}-Ma~ek”, Zbornik za istori- slavism?”, u Norman M. Naimark and Holly Case (ur.), ju Bosne i Hercegovine (Beograd), 1997, 275–294. Yugoslavia and Its Historians: Understanding the Balkan Wars of the 1990s, Stanford, CA: Stanford University Gligorijevi}, Branislav, “O pitanju ulaska predstavnika HRSS Press, 2003, 93–115. u Davidovi}evu vladu 1924. i o krizi i padu te vlade”, Isto- Jeli}, Ivan, “O nekim odjecima sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek rija XX veka. Zbornik radova, VII, 1965, 345–406. me|u Srbima u Banovini Hrvatskoj”, Historijski zbornik Gligorijevi}, Branislav, “Politi~ka previranja u Demokratskoj Slavonije, III, 1965, 147–166. stranci na pitanju taktike prema Hrvatskom bloku u dru- Jovanovi}, Nade`da, “Slobodan Jovanovi} i Dragoljub Jova- goj polovini 1922”, Istorija XX veka. Zbornik radova, VIII, novi}: Prilog prou~avanju njihovih uzajamnih odnosa”, 1966, 165–269. Tokovi istorije, 1–2, 1996, 117–165. Gligorijevi}, Branislav, “Razlike i dodirne ta~ke u gledi{tu na Lederer, Ivo J., “Nationalism and the Yugoslavs”, u Peter F. nacionalno pitanje izme|u Radikalne i Demokratske Sugar and Ivo J. Lederer (ur.), Nationalism in Eastern stranke, 1919–1929”, Jugoslovenski istorijski ~asopis (Be- Europe, Seattle: University of Washington Press, 1969, ograd), IV, 1969, 153–185. 396–438. Gligorijevi}, Branislav, “Neki aspekti na odnose izme|u De- Linta, Miodrag, “Vlada Milana Stojadinovi}a 1935–1936. i mokratske stranke i Hrvatske republikanske selja~ke Srbi u Hrvatskoj”, Ljetopis Srpskog kulturnog dru{tva stranke (1919–1925)”, Istorija XX veka, XII, 1972, 355 “Prosvjeta” (Zagreb), 2, 1997, 168–192. –374. MacKenzie, David, “Dragutin Dimitrijevi}-Apis”, u Peter Ra- Gligorijevi}, Branislav, “Uloga vojnih krugova u ‘re{avanju’ dan and Aleksandar Pavkovi} (ur.), The Serbs and Their politi~ke krize iz 1924. godine”, Vojnoistorijski glasnik Leaders in the Twentieth Century, Aldershot: Ashgate, (Beograd), 23, 1, 1972, 161–186. 1997, 58–94. Gligorijevi}, Branislav, “Jugoslovenstvo izme|u dva rata”, Marti}, Milo{, “Dimitrije Ljoti} and the Yugoslav National- Jugoslovenski istorijski ~asopis, XXI, 1–4, 1986, 71–97. Movement Zbor, 1935–1945”, East European Quarterly, Gligorijevi}, Branislav, “Stvaranje pre~anskog fronta u Hr- tom 14, br. 2, zima, 1981, 219–239. vatskoj i politi~ke posledice (1927–1941)”, Jugoslovenski Matkovi}, Hrvoje, “Veze izme|u Frankovaca i Radikala od istorijski ~asopis, XXX, 1, 1997, 91–116. 1922–1925”, Historijski zbornik, XV, 1962, 41–59. 362 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Izvori i literatura 363

Matkovi}, Hrvoje, “Hrvatska zajednica: Prilog prou~avanju Radojevi}, Mira, “Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine politi~kih stranaka u staroj Jugoslaviji”, Istorija XX veka. 1918–1941”, Istorija XX veka, XIV, 2, 1996, 39–73. Zbornik radova, V, 1963, 5–136. Radojevi}, Mira, “Srpska gra|anska opozicija i Srbi u Hrvat- Matkovi}, Hrvoje, “Stjepan Radi} i Svetozar Pribi}evi} u ju- skoj”, Tokovi istorije, 1–2, 1996, 21–32. goslavenskoj politici od ujedinjenja do {estojanuarske dik- Rusinow, Dennison, “The Avoidable Catastrophe”, u Sabrina tature”, Jugoslovenski istorijski ~asopis, 4, 1969, 148–153. P. Ramet and Ljubi{a S. Adamovi} (ur.), Beyond Yugosla- Mileti}, Aleksandar, “Unutra{nja trgovina u Kraljevini SHS via: Politics, Economics and Culture in a Shattered Com- 1919. godine”, Tokovi istorije, 3–4, 2003, 7–20. munity, Boulder, CO.: Westview Press, 1995, 13–37. Nedelcovych, Mima S., “The Serb-Croat Controversy: Events Rusinow, Dennison, “The Yugoslav Peoples”, u Peter F. Su- Leading to the Sporazum of 1939”, Serbian Studies, tom gar (ur.), Eastern European Nationalism in the Twentieth 1, br. 3, jesen 1981, 3–29. Century, Washington, DC: The American University Press, Pavlowitch (Pavlovi}), Kosta St., “Yugoslav-British Relati- 1995, 302–411. ons, 1939–1941 (as seen from British sources)”, East Euro- Stankovi}, \or|e, “Neuspeh Stojana Proti}a u okupljanju pean Quarterly, tom 12, jesen 1978, 309–339, i tom 12, zi- politi~kih snaga radi re{avanja hrvatskog pitanja 1921. ma 1979, 425–441. godine”, Istorijski glasnik (Beograd), 7, 1971, 7–34. Pavlowitch, Stevan K., “Jugoslavia in Perspective”, Review Stankovi}, \or|e, “Kriza radikalsko-demokratske koalicije of the Study Centre for Jugoslav Affairs (London), br. 9, 1921. godine i hrvatsko pitanje”, Jugoslovenski istorijski 1970, 750–767. ~asopis, 1–2, 1972, 79–91. Pavlowitch, Stevan K., “How many non-Serbian generals in Stankovi}, \or|e, “Nacionalizam i politi~ka kultura (istorij- 1941?”, East European Quarterly, tom 16, br. 4, januar sko iskustvo prvih godina jugoslovenske dràve)”, Tokovi 1983, 447–452. istorije, 1–2, 1993, 111–122. Pavlowitch, Stevan K., “Jugoslavija 1918–1991: Poraz jed- Stankovi}, \or|e, “Reforma prosvete u banovini Hrvatskoj i nog identiteta i jedne nestabilne politi~ke kulture”, Istori- Srbi u Slavoniji”, Godi{njak za dru{tvenu istoriju (Beo- ja XX veka, XIV, 1, 1996, 7–20. grad), IV, 2–3, 1997, 233–240. Pe{elj, Branko, “Serbo-Croatian Agreement of 1939 and Stankovi}, \or|e, “Srbi Slavonije u ‘Dràvnoj vlasti’ i ‘Unu- American Foreign Policy”, Journal of Croatian Studies tra{njoj upravi’ za vreme diktature”, Godi{njak za dru- (New York), tom XI–XII, 1970–1971, 3–82. {tvenu istoriju, VI, 2, 1999, 156–163. Popovi}, Neboj{a A., “Srpski kulturni klub (1937–1941)”, Stojkov, Todor, “Gra|anska opozicija i skup{tinski izbori od Istorija XX veka, VII, 1–2, 1989, 109–140. 8. novembra 1931. godine”, Istorija XX veka. Zbornik ra- Radojevi}, Mira, “Demokratska stranka o dràvnom preure- dova, IV, 1962, 251–307. |enju Kraljevine Jugoslavije (1935–1941)”, Istorija XX ve- Stojkov, Todor, “O stvaranju Bloka narodnog sporazuma”, ka, IX, 1–2, 1991, 37–63. Istorija XX veka. Zbornik radova, VI, 1964, 245–302. Radojevi}, Mira, “Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek i pitanje raz- Stojkov, Todor, “O takozvanom Li~kom ustanku 1932”, â- grani~enja u Sremu”, Istorija XX veka, X, 1–2, 1992, sopis za suvremenu povijest (Zagreb), II, 2, 1970, 167–180. 61—72. Suppan, Arnold, “Yugoslavism versus Serbian, Croatian, and Radojevi}, Mira, “Bosna i Hercegovina u raspravama o dr- Slovene Nationalism: Political, Ideological, and Cultural àvnom ure|enju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918 Causes of the Rise and Fall of Yugoslavia”, u Norman M. –1941. godine”, Istorija XX veka, XII, 1, 1994, 7–41. Naimark and Holly Case (ur.), Yugoslavia and Its Histori- 364 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Izvori i literatura 365

ans: Understanding the Balkan Wars of the 1990s, Stan- ford, CA: Stanford University Press, 2003, 116–139. Toma{i}, Dinko, “Hrvatska u europskoj politici”, Dru{tvena istra`ivanja (Zagreb), 8, novembar–decembar 1992, 907 –938 (originalno izdanje: “Croatia in European Politics”, Journal of Central European Affairs, april 1942, 63–85). Trifkovi}, Sr|an, “The First Yugoslavia and Origins of Croa- tian Separatism”, East European Quarterly, tom 26, br. 3, septembar 1992, 345–370. Trifkovi}, Sr|an, “Yugoslavia in Crisis: Europe and the Cro- at Question, 1939–41”, European History Quarterly, tom 23, br. 4, oktobar 1993, 529–561. Trifkovi}, Sr|an, “Prince Pavle Kara|or|evi}”, u Peter Radan and Aleksandar Pavkovi} (ur.), The Serbs and Their Lea- ders in the Twentieth Century, Aldershot: Ashgate, 1997, 158–202. Vucinich, Wayne, “Interwar Yugoslavia”, u Wayne Vucinich (ur.), Contemporary Yugoslavia: Twenty years of Socialist Experiment, Berkeley and Los Angeles: University of Ca- lifornia Press, 1969, 1–58. Ze~evi}, Mom~ilo, “Neki pogledi u Srbiji na politi~ku delat- nost Dr Antona Koro{ca 1918–1940”, Istorija XX veka, 1–2, 1990, 117–138. Zelenjin, V. V., “Kralj Aleksandar Kara|or|evi} (1888 –1934)”, u Zarobljenici nacionalne ideje, Beograd: Filip Vi{nji}, 1996 (originalno izdanje Moskva, 1993; prevela Gordana Barjaktarevi}), 136–159. Zlatar, Zdenko, “The Yugoslav Idea and the First Common State of South Slavs”, Nationalities Papers, tom 25, br. 3, septembar 1997 (specijalno izdanje: The Disintegration of Yugoslavia: Inevitable or Avoidable? gost urednik Alek- sandar Pavkovi}), 387–406. @uti}, Nikola, “Ideologija Jugoslovenstva i njeno raspadanje, 1929–1939 (s posebnim osvrtom na vladu M. Stojadino- vi}a)”, Istorijski glasnik, 1988, 63–91. 366

Nedosti`ni kompromis, Dejan \oki} Edicija RE^, knjiga 59, Beograd 2010

Izdava~: Fabrika knjiga

Urednik: Dejan Ili}

Grafi~ko oblikovanje: Olivera Bataji}

Prelom: Radovan Galonja

[tampa: Standard 2

ISBN 978-86-7718-094-2

Adresa “Fabrike knjiga”: Knez Danilova 55a, 11000 Beograd Telefon: 011 3224577 Web site: www.fabrikaknjiga.co.rs