Zemunska Naselja

ZEMUNSKA NASELJA

149 "Altina" naselje lepog imena i bez elementarnih uslova za normalan `ivot VA@NO JE BILO PRODATI PLACEVE

(B r . 2 2/ 13. januar 2001)
152 Stvarno ili mogu}e, ali je najavljeno
ZATRPA]E "BUSIJE" SME]EM! (B r . 2 4/ 10. februar 2001.)

154 [ta }e biti sa zemunskim naseljima "spomenicima" radikalske vlasti MALO NADE NA HORIZONTU

(B r . 3 0/ 5. maj 2001.)

156 Naselje „13 maj” ni u Zemun polju, ni u Batajnici
OVDE JE I VREME STALO

(B r . 3 2/ 2. jun 2001)
158 TRANSFUZIJA U TRI F A ZE (SVE@A KRV)
(B r . 3 7/ 1. septembar 2001.)

160 KROJA^I NA[IH SUDBINA

(B r . 4 9/ 23. februar 2002.)

162 Da li }e Op{tina Zemun biti svedena gotovo na polovinu sada{nje teritorije I BATANJI^ANI TRA@E OP[TINU

(B r . 5 8/ 20. jul 2002.)
164 Divlja gradnja u naselju "Zmaj - kolonija" kao posledica
"lo{e istorije" "OTPISANI" NE @ELE DA BUDU I "ZABORAVLJENI" (B r . 5 9/ 24. avgust 2002)

167 Bolji dani u naselju "Plavi horizonti" po~eli tek kad su se samoorganizovali STIGLA STRUJA, ^EKA SE AUTOBUS

(B r . 6 3/ 19. oktobar 2002.)

147

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

170 Grmovac jo{ jedna [e{eljeva "nedo|ija" nadomak Zemuna, naselje prevarenih MILIONI MARAKA ZA "KAMEN OKO VRATA" (B r . 6 6/ 30. novembar 2002)

175 ZEMUN POLJE

148

ZEMUNSKA NASELJA

"Hronika" broj 22/ 13. januar 2001

ALTINA naselje lepog imena i bez elementarnih uslova za normalan `ivot

VA@NO JE BILO PRODATI PLACEVE

Socijalisti nisu ni{ta uradili, a radikali su plan ure|enja naselja totalno ignorisali. Prodali su ~ak i placeve na kojima su trebali da budu podignuti pijaca, obdani{te i crkva

Do 1991. tu su bile parcele Poljoprivrednog kombinata "Beograd”.
Onda se neko iz PKB dosetio da ljudima proda dràvnu, nacionalizovanu zemlju i za kratko vreme zaradi mnogo novca. Prvo su nikle dve ku}e, da bi potom " spontano " izraslo i celo naselje. Tokom 1995. i 1996. godine, dolaskom izbeglica iz Hrvatske i Bosne, ovo naselje doìvljava svoju ekspanziju. Kasnije se dodatno pro{irilo zahvaljuju}i radikalskoj vlasti, koja je tako|e nelegalno i bez ikakvog plana prodavala placeve, da se prakti~no Zemun spojio sa Zemun poljem. To je naselje preko puta "Galenike" (deli ih samo autoput), poznato pod imenom "Altina".
Krajem decembra ìtelji "Altine" su na sebe i svoje probleme skrenuli pa`nju {ire javnosti blokadom autoputa zbog hroni~nog nedostatka struje. Me|utim, struja je samo vrh ogromnog brega neda}a koje oni imaju.
- Samo je ulaz u naselje asfaltiran, dalje su rupa do rupe. Sve prethodne op{tinske vlasti, i socijalisti~ka i radikalna, su samo uzimale pare odavde, a ni dinara nisu uloìli u infrastrukturu naselja. Postoje detaljni planovi koje je uradio Zavod za urbanizam i koji su predo~eni i jednoj i drugoj vlasti. Socijalisti nisu, {to se njegove primene ti~e ni{ta uradili, a radikali su ovaj plan totalno ignorisali. Prodali su ~ak i placeve na ~ijim mestima su trebali da budu podignuti pijaca, obdani{te i crkva - kaè @eljko Ra|enovi}.
- Detaljan urbanisti~ki plan napravljen je 1995. a pro{le godine se na{ao na javnoj raspravi u Op{tini. Me|utim, zbog nere{enih imovinsko-pravnih pitanja nije usvojen - isti~e Lazar Mom~ilovi}.
- Videli ste i sami: voziti ovim ulicama najvi{e li~i na brdsku reli trku. Ulice su posute tucanikom koji se brzo razi|e i sve ispo~etka, a to sve pla}aju stanovnici. Tako|e nemamo ni jednu autobusku liniju, a u samom naselju sme{teno je nekoliko privatnih prevoznika koje to ne interesuje. Jedva smo se izborili da autobus 704 ima jedno stajali{te u naselju - pri~a nam Ra|enovi}. - Istina, tu nije bila u pitanju volja ljudi iz GSB, ve} nemogu}nost pravljenja stajali{ta zbog divlje prodaje placeva oko auto-puta.

149

Deca iz "Altine" idu i po pet kilometara pe{ke u najbli`u osnovnu
{kolu. Tako|e, hitno je i pitanje vodovoda. Na{i sagovornici ipak misle da neki od ovih problema mogu ubrzo da se re{e.
- Nadamo se kad budemo imali mesnu zajednicu da }emo sve ove probleme re{avati lak{e. Mnogo je problema koje mi imamo, a malo je prostora u va{im novinama. Ovde mogu da se prave feljtoni… - ka`u nam na rastanku,

VEDRAN IVANKOVI}

STIGLA STRUJA I NA "ALTINU"

Operacija povratka struje na "Altinu" uspe{no je zavr{ena nakon deseto~asovne blokade auto-puta Beograd-Novi Sad 27. decembra. Posle blokade i izno{enja ovog problema gra|ana "Altine" na sednici Skup{tine op{tine formiran je krizni {tab koji se stara o elektro-energetskoj situaciji u ovom delu Zemuna. - Posle dva sata blokade pojavili su se neki likovi, o~igledno instruisani od predhodne vlasti, da prave pometnju. Bili smo na ivici da odustanemo. Sva sre}a pa smo istrajali i posle nekoliko dana dobili smo struju. Odjednom je sve moglo. âk je u rekordnom roku stara trafo-stanica osposobljena i postavljena nova, koja je rasteretila sistem. Kako kaù ljudi koji su to uradili, bili smo " drugi prioritet " posle Zemunske bolnice. Tu`no je re}i, na po~etku 21. veka, da smo posle nekoliko dana mogli da se pozabavimo li~nom higijenom - kaè za " Hroniku " Mirko Mi{kovi}. - Posebno bismo se zahvalili va{em uredniku i odborniku u SO Zemun Draganu Stojkovi}u, koji se jedini od odbornika pojavio na blokadi i pojasnio nam na{a prava, dok odbornika koga smo mi izabrali u " Altini " nije bilo nigde.

MESNA ZAJEDNICA UMESTO "ULICE"

U petak, 12. januara, u 13 ~asova u sali u Kosovskoj odr`a}e se konstitutivna sednica Mesne zajednice "Altina". Kako su nam na{i sagovornici rekli interesovanje za ovaj skup je veliko, tako da }e biti organizovan i autobuski prevoz. - U naselju smo skupili vi{e od 2.500 potpisa za osnivanje mesne zajednice. Ako treba za prvo vreme ustupi}u ja prostoriju za kancelariju, a na leto planiramo, uz pomo} op{tine, koja bi nam dala plac, da sazidamo i neki objekat koji bi slu`io ovoj nameni. Ovde ima dosta stovari{ta, neka svako da ne{to materijala, ja }u da zidam, pekar }e da hrani radnike... Sve }e to biti uz malo dobre volje za op{te dobro, da ne bismo ponovo do{li u situaciju da moramo da izlazimo na ulicu zbog nekog problema - nagla{ava @eljko Ra|enovi}.

150

ZEMUNSKA NASELJA

Altina na fotografijama objavljenim u “Hronici” 2000. godine Umesto epiloga: deo teksta u listu “Politika” koji je objavljen
4. januara 2008. godine

151

"Hronika" broj 24/ 10. februar 2001

Stvarno ili mogu}e, ali je najavljeno

ZATRPA]E "BUSIJE" SME]EM!

Potpredsednik gradske vlade Ljubomir An|elkovi} nedvosmisleno tvrdi da }e u "Busijama" uskoro ni}i predvi|ena gradska deponija

Kao grom iz vedra neba odjeknula je nedavna izjava potpredsednika gradske vlade Beograda Ljubomira An|elkovi}a koji je, govore}i o deponijama i izno{enju sme}a u glavnom gradu rekao "da }e ku}e u zemunskom naselju "Busije" morati ili da se sru{e ili }emo ih zatrpati sme}em"!
Obja{njavaju}i da se svakog dana na deponiju sme}a u
Vin~i odvozi izme|u 1.300 i 1.500 tona sme}a, da se ona prostire na oko 50 hektara i da je bilo planirano da se pro{iri za novih 20 hektara, ali da to jo{ nije u~injeno, An|elkovi} je napomenuo da se na levoj strani Save (op{tine Zemun i Novi Beograd) ne nalazi ni jedna deponija i da su tro{kovi odvo`enja sme}a iz ovog dela Beograda izuzetno veliki zbog kilometarske udaljenosti do Vin~e.
- Hteli mi to da priznamo ili ne "Busije" su jedino mesto na levoj strani Save pogodno za otvaranje nove deponija, kako je to ina~e i bilo ranije predvi|eno - rekao je Ljubomir An|elkovi}.
Poznato je da je prethodna vlast u Zemunu, na ~elu sa tada{njim predsednikom SO Zemun Vojislavom [e{eljom, pre

par godina isparcelisala prostor izme|u Batajnice

i

Ugrinovaca, zvani "Busije", i ogla{avaju}i ga u tada{njim "Zemunskim novinama" prodalo zainteresovanima za stambenu izgradnju.
Nije nikakva tajna da su te ku}e na "Busijama" gra|ene bez ikakve tehni~ke i druge dokumentacije, da je cena kvadratnog metra bila samo 15 dinara, da su placeve na tom prostoru kupovali uglavnom ljudi bez velike akumulacije za gradnju krova nad glavom i da je me|u njima najvi{e bilo nevoljnika sa statusom izbeglica.
An|elkovi} je tako|e podsetio da je jo{ tada gradska vlast upozoravala, pa ~ak i povela sudski spor sa radikalskim ~elnicima SO Zemun, sve u `elji da se poni{te ugovori i ile-

152

ZEMUNSKA NASELJA

galno izdate gra|evinske dozvole na ovoj lokaciji... Sve je bilo uzalud. Gradnja u "Busijama" odmicala je velikim tempom, uz ~vrsto obe}anje radikala da nikada nikome, ~ak i ako oni odu sa vlasti, ne}e pasti na pamet da ru{i tek ili nedavno izgra|ene porodi~ne ku}e.
Rajka Bradovi}, izbeglica, ~ija je ku}a u naselju "Busije" jo{ u izgradnji hvata se za glavu posle saop{tenja da }e njena "muka" ili biti sru{ena ili - zatrpana sme}em.
- Mi ovde ne ìvimo dobro, daleko je to od dobrog, jer gazimo blato, od po~etka imamo problema sa strujom, ni{ta nije onako kako su nam obe}ali ~elnici radikalske vlasti sa [e{eljom, ali imamo krov nad glavom... Ne mogu da shvatim da neko ho}e da nas zatrpa sme}em. Obmanuti smo u sopstvenoj nevolji pre ~etiri godine, a sada neko jo{ ho}e da nam stane na veliku muku - pri~a nam Rajka Bradovi}.
Potpredsednik gradske vlade ima puno razumevanja za jad i nevolje stanovnika "Busija", ali i obja{njava:
- Prethodna vlast je na ilegalan na~in prodavala placeve.
Jeste da tamo ìve izbeglice, ali se njihov krov nad glavom ne re{ava na takav na~in. Nehumano je bilo dovoditi ljude na "Busije" i terati ih da tamo ìve, jer su na tom terenu vrlo visoke podzemne vode i postoji jalovi{te. Tamo se ne ìvi... Tamo je predvi|ena deponija i bi}e izgra|ena - kategori~an je Ljubomir An|elkovi}

J OVAN K OZOMARA

RECIKLA@A, MO@DA...

Moè li se dogoditi da reciklaà sme}a za koju su zainteresovani strani ulaga~i spasi "Busije" od ru{enja ili najavljenog zatrpavanja sme}em? - Problem deponija mora se re{avati vrlo brzo ina~e }emo se sukobiti sa ekolo{kom katastrofom... [to se ti~e stranog ulaganja u reciklaù postoji velika zainteresovanost, ali to je posao u koji se mora u}i vrlo oprezno i sa ve} napravljenim projektima. Pored toga postoji i odre|ena procedura koja se mora zadovoljiti, a koja zahteva odre|eni vremenski period. A nama gori pod nogama - kaè Ljubomir An|elkovi}, potpredsednik vlade Skup{tine Beograda.

153

"Hronika" broj 30/ 5. maj 2001.

[ta }e biti sa zemunskim naseljima "spomenicima" radikalske vlasti

MALO NADE NA HORIZONTU

Mnoga izbegla lica, kao i ljudi bez re{enog stambenog pitanja, pomislili su da je re{enje njihovih problema na vidiku, kad je pre dve godine Op{tina Zemun raspisala javni konkurs za prodaju placeva u naselju "Plavi horizonti", po ceni od 100 dinara po kvadratnom metru. Me|utim, budu}i "sre}ni vlasnici" nisu ni sumnjali kakve ih sve neda}e o~ekuju.
Njive "Vo}arskih plantaà" PKB isparcelisane su i podeljene na placeve razli~itih veli~ina, tako da je prose~an plac od 6 ari vredeo oko 11.000 (jedanaesthiljada) nema~kih maraka u tada{njoj dinarskoj protivvrednosti. Svako ko je uplatio adekvatnu sumu na odre|eni ìro ra~un i doneo na uvid li~nu kartu ili izbegli~ku legitimaciju, postao je "vlasnik" gra|evinskog zemlji{ta u naselju "Plavi horizonti".
Ali, ni jedan ugovor nije posedovao najbitniji element - nije bio overen od strane nadle`nog suda. Bilo je predvi|eno da se svi kupoprodajni ugovori, zaklju~eni izme|u Op{tine Zemun i fizi~kih lica koji su kupili placeve, blagovremeno overe od strane êtvrtog op{tinskog suda u Beogradu, ali smenom op{tinskih vlasti sve je stalo. Da problem bude ve}i, sada{nja op{tinska vlast ne priznaje re{enja izdata od prethodne vlasti, jer zvani~ni kupoprodajni ugovori ne postoje. Za oko 600 prodatih placeva (oko 500 su kupila izbegla lica), pitanje svojine je jo{ uvek neizvesno.
Uprkos tome kupci placeva zapo~eli su izgradnju svojih domova neposredno po sklapanju ugovora sa biv{im op{tinskim vlastima. U me|uvremenu suo~ili su se i sa novim problemima vezanim za infrastrukturu koja predstavlja jedno od najspornijih pitanja. Naime, mnogi su, pored zavr{enih ku}a, bili primorani da proteklih par meseci plate privatan sme{taj, jer struja, voda i kanalizacija, za {ta su izdvojena sredstva, nisu jo{ uvek priklju~eni u ovom naselju. Svojevremeno su Op{tina Zemun, biv{i Sekretarijat za izbeglice i Vlada Srbije izdvojili 58 miliona dinara za uvo|enje struje na "Plave horizonte", kao i u naselja "Busije" i "Grmovac". Gra|ani ovog naselja su veoma ogor~eni, mada se gradnja objekata nastavlja.

154

ZEMUNSKA NASELJA

Do sada smo u vezi svega ovoga zahteve upu}ivali samo
Op{tini. Prethodna vlast se dobro "pokrila" pravno, jer nikoga od nas nije vezala pravosna`nim ugovorom, ali sa kim god smo potpisivali ugovore - potpisivali smo je sa Op{tinom. Do sada je izgra|eno oko 250 objekata, a oko 30 porodica ve} ìvi na "Horizontima" jer nemaju kud. Pitanja legalizacije, struje, vode, kanalizacije, puta, autobuske linije, {kole i obdani{ta, svakodnevno nam stoje nad glavama poput pri~e bez kraja. Uostalom, niko od nas nije nasilno zaposeo placeve, ve} smo po{teno platili sve {ta su od nas traìle tada{nje op{tinske vlasti, kaè njihov predstavnik Nina Kosovi}.

O LGA Z ORI }
Razgovor zapo~et u decembru 2000. nije nastavljen

155

"Hronika" broj 32/ 2. jun 2001.

Naselje 13 MAJ ni u Zemun polju, ni u Batajnici

OVDE JE I VREME STALO

Muke s prevozom, ambulantom, mesna zajednica pod katancem a odbornik i ne stanuje u naselju…

Na samo sedam kilometara od centra Zemuna nalazi se naselje “13.maj”, koje je, kako tvrde stanovnici ovog kraja, uvek i u svakoj garnituri vlasti bilo na margini doga|aja i brige Op{tine Zemun.
- Ovo naselje se nalazi u zemunskom ataru i nikad nije bilo u batajni~kom, ali nas pojedine neznalice strpa{e u Batajnicu, pa nam odredi{e da pla}amo autobusku kartu deset dinara. A da muka bude jo{ ve}a GSP nam je ukinuo ku}icu za ~ekanje autobusa na Batajni~kom putu, koju smo mi sami napravili i odràvali sve dok GSP nije preuzeo “brigu” o njoj. Izmestili su stanicu u oba pravca za po pedeset do sto metara od raskrsnice, tako da imamo mnogo vi{e vremena za {etnju, budu}i da od naselja do Batajni~kog puta ima 1.300 metara, kaè @arko Gruji} koji ve} 48 godina ìvi u ovom kraju. Grupa stanovnika naselja “13 maj” je 25.aprila ove godine poslala zvani~an dopis Skup{tini grada Beograda i predsedniku Skup{tine op{tine Zemun, u nadi da }e im zvani~nici pomo}i u prevazilaènju problema, ali do danas, kako kaù, od pomo}i nema ni{ta. Da ironija bude jo{ ve}a, njihov odbornik ~ak i ne ìvi u ovom kraju, nego u Zemun polju, a stanovnici sumnjaju da je ikada i posetio njihov kraj.
- Uputili smo pismo Skup{tini grada i na{e Op{tine. @eleli smo da probudimo savest nadle`nih, jer smo po volji politike pripojeni Zemun polju, tako da smo ostali bez bilo kakve podr{ke, zaklju~uje Gruji}. Saobra}aj nije jedini problem me{tana naselja”13 maj”. U ovom naselju koje broji oko hiljadu stanovnika, postoji jedna ambulanta, koja je u doba inflacije ukinuta kao nerentabilna. Uz zalaganje pojedinih stanovnika ovog naselja ambulanta je vra}ena u nove adaptirane prostorije. Sad, ponovo zbog nerentabilnosti, Ministarstvo zdravlja planira da ukine ambulantu, uprkos ~injenici da u ovom naselju uglavnom ìve stariji sugra|ani.

156

ZEMUNSKA NASELJA

Naselje je podignuto 1947. godine i od tada nije ulagano u njega. Kanalizacija je dotrajala, |ubre je svuda naokolo, na svakih trideset porodica postoji samo jedan kontejner, koji se prazni jednom u dve nedelje. A kao dokaz da je vreme stalo u ovom kraju pokazuje i sat na vodotornju koji tako|e godinama nije u funkciji.

A. P RODANOVI }

NAVODNJAVANJE NIJE VI[E POTREBNO

Nekada se skoro ~itav Beograd hranio sa PKB njiva, sve dok biv{a radikalska vlast nije isparcelisala 16 hektara poljoprivrednog zemlji{ta i prodala ga kao gra|evinsko. Skupoceni sistem za navodnjavanje je time prese~en i izba~en iz upotrebe. Ogromna sredstva su ulagana u ovu opremu koja sada napu{tena zarasta u korov.

Svedo~anstva pro{losti:
Socrealisti~ki toranj Poljoprivredno-industrijskog kombinata i napu{tena, odba~ena oprema za navodnjavanje

157

"Hronika" broj 37/ 1. septembar 2001.

TRANSFUZIJA U TRI FAZE (SVE@A KRV)

Umesto sve~anih ceremonija povodom 250 godina gra|anske uprave u Zemunu, Grmovac i Busije, naselja iznikla na Ugrinova~kim njivama, posta}e àlostan simbol ne samo ovog zemunskog jubileja nego i prve godine tre}eg milenijuma, ili 21.veka. Oko 2.500 stanovnika ovih naselja jo{ uvek, u opet jubilarnoj stotoj godi{njici uvo|enja elektrike u Zemunu nemaju struju, a bogami ni vodu.
Dnevnik "Danas" u reportaì (30.juli) op{irno iznosi jadikovke i vajkanja ovih ljudi i upoznaje nas sa jo{ gorom ~injenicom, da nema nade da se problem struje skoro re{i. Navodno, predstavnici nove op{tinske vlasti su im rekli "obratite se va{im radikalima, koji su vam to obe}ali…".
Da podsetimo. Kada su pre ~etiri godine radikali po~eli da usre}uju Zemun deo njihovog plana je bio i naseljavanje izbeglica. Po{to su tada osvojili vlast samo u Zemunu, taj plan nisu mogli da realizuju ravnomerno po celoj Srbiji, pa su se skoncentrisali na vi{e lokacija u Zemunu, a Grmovac i Busije su uz Altinu i Plavi horizont postali najve}a naselja. Kao {to to ~esto biva u na{em narodu, niko nije razmi{ljao o budu}nosti, posledicama, niti je bio mogu} razgovor izme|u grupe vlastodràca (usre}itelja izbeglica) i naprimer, ljudi iz struke - urbanista, gra|evinara, sociologa… Ipak, na jednom narodnom zboru odrànom u Be~menu, na primedbu Sremaca da nije u redu da se na ve{ta~ki na~in stvaraju posebna naselja doseljenika, jer to moè izazivati sukobe zbog razlika u mentalitetu, kulturi, obi~ajima, doktor [e{elj im je odgovorio "Vama Sremcima je potrebna sveà krv".
Stru~njak za pitanja krvi i tla, pomenuti doktor, na ovaj na~in je kao i svi geniji, mislio da re{ava, jednim potezom, vi{e pitanja. Pre svega, ostvario je prihod od vi{e desetina (stotina?) miliona nema~kih maraka kojima se u lavirintu finansijskog poslovanja zametnuo trag. Zatim, ono krvi {to je preostalo posle krvoproli}a u Hrvatskoj i Bosni, dodao je srema~koj koja je po njegovom doktorskom mi{ljenju bila slaba. Re{io je i pitanje tla, jer je umesto deponije sme}a smestio ljude, sveù krv. Najdalekovidiji deo tog projekta bila

158

ZEMUNSKA NASELJA

je njegova fazna realizacija. U prvoj fazi sveà krv je do{la, isplatila sve` novac (DM) i podigla stotine zgrada. Naravno, tu je angaòvan i drugi deo sveèg novca, u stovari{tima gra|evinskog materijala i gra|evinskim, preduzimljivim firmama ~iji vlasnici po zidovima svojih kabineta imaju ikone nacionalnih svetaca, vojvoda i politi~ara u znak zahvalnosti za srebrene mercedese kojima se vozikaju dok raznose paketi}e humanitarne pomo}i.
Druga faza, uvo|enje vode, struje, kanalizacije, izgradnja ulica, trotoara, tr`nog centra, {kole, obdani{ta, ambulante, po{te, banke, sportskih terena…naravno nije mogla biti finansirana od pomenutih desetina (stotina?) miliona maraka jer im se, kao {to rekosmo, zagubio trag. Ta faza je prepu{tena politi~kim protivnicima. Po{to politi~ki protivnici nisu za ovih deset meseci bili u stanju da u|u u trag fantomskim milionima maraka, po{to nisu imali vi{e {ta da prodaju, oni sleù ramena, i upu}uju Grmov~ane i Busija{e na radikale. Kao da su im rekli "molimo vas da slede}i put glasajte za radikale, mo`da oni prona|u milione maraka koje su vam uzeli i dovr{e posao koji su zapo~eli".
Sveà krv iz Grmovaca i Busija tako ostaje u mraku i bez vode, o~ekuju}i tre}u fazu. Sveà krv je ogor~ena, razo~arana. Sveà krv je umorna od neispunjenih obe}anja. "Stara" srema~ka krv }uti i posmatra. Bi}e jednog dana i struje i vode. U memoriji ima zabeleèno se}anje na pretke koji su isto tako do{li odnekud i posle nekog vremena postali Sremci. Zato se i ne jede mnogo. Znaju da je najbolji doktor vreme, jer ono le~i ili zatrpava sve gluposti koje naprave genijalni doktori koji sve znaju i sve mogu.

D RAGAN S TOJKOVI }

159

„Hronika“ broj 49/ 23.februar 2002.

KROJA^I NA[IH SUDBINA

Davno je to bilo, u pozori{nom muzeju je sa~uvano, koji ono be{e glumac proslavio pre vi{e od ~etiri decenije “Boru [najdera”. Nema vi{e pisca, zaboravljen je glumac, ali je trajno sa~uvan lik i delo druga Bore koji je, ako ume da kroji odela, sposoban da po zadatku Partije kroji i u limarskoj zadruzi.
Vremena se menjaju, menjaju se reìmi, ali neumoljiva logika partijskog mi{ljenja ostaje. Pogotovo kad novi smenjuju stare i kad je odanost partijskih kadrova najva`niji ljudski, profesionalni i moralni kvalitet.
Preure|enje dràve bio je jedinstven zahtev monumentalno izraèn Petog oktobra 2000. U opravdanost ovog zahteva nije sumnjao niko, pa ~ak ni mnogi nosioci prethodne vlasti. Kad se bura sti{ala gra|ani su nastavili da ~ekaju, a politi~ari koji su uzeli vlast po~eli su da pripremaju promene koje su obe}ali. Pro{la su vremena ideolo{kih rasprava – na dnevni red je do{lo pitanje: Gde su pare? Jedno od obe}anja bila je i decentralizacija dràvne uprave. Ovo je bio veoma jednostavan, jasan, i konkretan zahtev gra|ana. Nemojte vi{e da nam uzimate na{e pare, da biste zadovoljili svoje potrebe, pa da nam vra}ate mrvice. Hajde da stvari obrnemo, da mi zadovoljimo svoje osnovne potrebe, a da onda damo dràvi {ta nam ostane. Da ta proporcija bude u korist onih ~ije se pare uzimaju. Neka dràva ìvi od svojih prihoda, i neka tro{i onoliko koliko je zaradila.
Kako stvari stoje, naàlost, izgleda da }e se nastaviti po starom.
Nasuprot interesima gra|ana, opet su nadvladali interesi
Partija. Da bi se dràla vlast potrebna je kontrola nad parama. Ko drì Beograd, vlada i Srbijom. Beograd je najve}i izvor para. Zbog toga, sa lako}om }e se dràva decentralizovati tamo gde nema konkretnog interesa (para). Op{tine u provinciji sa 15.000 stanovnika }e i dalje imati mnogo ve}u samostalnost, i sve {to im treba, ali zato podru~je Beograda i

160

ZEMUNSKA NASELJA

njegovih gradskih op{tina ostaje zlatni rudnik za one koji ho}e da vladaju. Izvor politi~ke mo}i u celoj Srbiji je u ke{u sa beogradskih pijaca, parkinga, od raznih administrativnih taksa, od naplate poreza, kori{}enja gradskog zemlji{ta…
Naslednike “Bore [najdera” ne interesuje {to Batajnica sa
60.000 stanovnika ili Sur~in, Dobanovci, i ostala naselja nemaju elementarne uslove za ìvot. Oni }e gradskim op{tinama Beograda pod parolom “decentralizacije vlasti” prepustiti samoupravu u oblasti kulture i obrazovanja, gde se pare tro{e, ali te{ko da }e dozvoliti da prihodi za gradsku ~isto}u, od pijaca i parkinga, gra|evinskog zemlji{ta, postanu izvor prihoda lokalne samouprave.
Oni }e sebe, grad od dva miliona stanovnika, opet proglasiti za jednu op{tinu - jedinicu lokalne samouprave. Gradske op{tine }e ostati njihove mesne zajednice kojima }e davati onoliko koliko je dovoljno da nezadovoljstvo gra|ana drè pod kontrolom. Dava}e gra|anima njihove pare samo kad moraju. Kao i svih ovih proteklih decenija. I opet sve kao u Borino vreme: to su zahtevi izgradnje i obnove ratom poru{ene zemlje, me|unarodna situacija se “intenzivira” a unutra{nji neprijatelj jo{ nije poraèn. Narod treba da se `rtvuje za dràvu – a dràva to su oni.
Tako su sudbine na{ih roditelja, nas i na{e dece bile i ostale u rukama nadobudnih partijskih [najdera, koji ih kroje prema svome skromnom znanju, ali ogromnom samopouzdanju.