ZEMUNSKA NASELJA

149 "Altina" naselje lepog imena i bez elementarnih uslova za normalan `ivot VA@NO JE BILO PRODATI PLACEVE (Br. 22/ 13. januar 2001)

152 Stvarno ili mogu}e, ali je najavljeno ZATRPA]E "BUSIJE" SME]EM! (Br. 24/ 10. februar 2001.)

154 [ta }e biti sa zemunskim naseljima "spomenicima" radikalske vlasti MALO NADE NA HORIZONTU (Br. 30/ 5. maj 2001.)

156 Naselje „13 maj” ni u Zemun polju, ni u Batajnici OVDE JE I VREME STALO (Br. 32/ 2. jun 2001)

158 TRANSFUZIJA U TRI FAZE (SVE@A KRV) (Br. 37/ 1. septembar 2001.)

160 KROJA^I NA[IH SUDBINA (Br. 49/ 23. februar 2002.)

162 Da li }e Op{tina Zemun biti svedena gotovo na polovinu sada{nje teritorije I BATANJI^ANI TRA@E OP[TINU (Br. 58/ 20. jul 2002.)

164 Divlja gradnja u naselju "Zmaj - kolonija" kao posledica "lo{e istorije" "OTPISANI" NE @ELE DA BUDU I "ZABORAVLJENI" (Br. 59/ 24. avgust 2002)

167 Bolji dani u naselju "Plavi horizonti" po~eli tek kad su se samoorganizovali STIGLA STRUJA, ^EKA SE AUTOBUS (Br. 63/ 19. oktobar 2002.)

147 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

170 Grmovac jo{ jedna [e{eljeva "nedo|ija" nadomak Zemuna, naselje prevarenih MILIONI MARAKA ZA "KAMEN OKO VRATA" (Br. 66/ 30. novembar 2002)

175 ZEMUN POLJE

148 ZEMUNSKA NASELJA

"Hronika" broj 22/ 13. januar 2001

ALTINA naselje lepog imena i bez elementarnih uslova za normalan `ivot VA@NO JE BILO PRODATI PLACEVE Socijalisti nisu ni{ta uradili, a radikali su plan ure|enja naselja totalno ignorisali. Prodali su ~ak i placeve na kojima su trebali da budu podignuti pija- ca, obdani{te i crkva

Do 1991. tu su bile parcele Poljoprivrednog kombinata "Beograd”. Onda se neko iz PKB dosetio da ljudima proda dr`avnu, nacionali- zovanu zemlju i za kratko vreme zaradi mnogo novca. Prvo su nikle dve ku}e, da bi potom " spontano " izraslo i celo naselje. Tokom 1995. i 1996. godine, dolaskom izbeglica iz Hrvatske i Bosne, ovo naselje do`ivljava svoju ekspanziju. Kasnije se dodatno pro{irilo zahvalju- ju}i radikalskoj vlasti, koja je tako|e nelegalno i bez ikakvog plana prodavala placeve, da se prakti~no Zemun spojio sa Zemun poljem. To je naselje preko puta "Galenike" (deli ih samo autoput), poznato pod imenom "Altina". Krajem decembra `itelji "Altine" su na sebe i svoje probleme skrenuli pa`nju {ire javnosti blokadom autoputa zbog hroni~nog nedostatka struje. Me|utim, struja je samo vrh ogromnog brega neda}a koje oni imaju. - Samo je ulaz u naselje asfaltiran, dalje su rupa do rupe. Sve prethodne op{tinske vlasti, i socijalisti~ka i radikalna, su samo uzi- male pare odavde, a ni dinara nisu ulo`ili u infrastrukturu naselja. Postoje detaljni planovi koje je uradio Zavod za urbanizam i koji su predo~eni i jednoj i drugoj vlasti. Socijalisti nisu, {to se njegove primene ti~e ni{ta uradili, a radikali su ovaj plan totalno ignorisali. Prodali su ~ak i placeve na ~ijim mestima su trebali da budu podignuti pijaca, obdani{te i crkva - ka`e @eljko Ra|enovi}. - Detaljan urbanisti~ki plan napravljen je 1995. a pro{le godine se na{ao na javnoj raspravi u Op{tini. Me|utim, zbog nere{enih imovin- sko-pravnih pitanja nije usvojen - isti~e Lazar Mom~ilovi}. - Videli ste i sami: voziti ovim ulicama najvi{e li~i na brdsku reli trku. Ulice su posute tucanikom koji se brzo razi|e i sve ispo~etka, a to sve pla}aju stanovnici. Tako|e nemamo ni jednu autobusku liniju, a u samom naselju sme{teno je nekoliko privatnih prevoznika koje to ne interesuje. Jedva smo se izborili da autobus 704 ima jedno sta- jali{te u naselju - pri~a nam Ra|enovi}. - Istina, tu nije bila u pitanju volja ljudi iz GSB, ve} nemogu}nost pravljenja stajali{ta zbog divlje prodaje placeva oko auto-puta. 149 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

Deca iz "Altine" idu i po pet kilometara pe{ke u najbli`u osnovnu {kolu. Tako|e, hitno je i pitanje vodovoda. Na{i sagovornici ipak misle da neki od ovih problema mogu ubrzo da se re{e. - Nadamo se kad budemo imali mesnu zajednicu da }emo sve ove probleme re{avati lak{e. Mnogo je problema koje mi imamo, a malo je prostora u va{im novinama. Ovde mogu da se prave feljtoni… - ka`u nam na rastanku, VEDRAN IVANKOVI}

STIGLA STRUJA I NA "ALTINU" Operacija povratka struje na "Altinu" uspe{no je zavr{ena nakon deseto~asovne blokade auto-puta Beograd-Novi Sad 27. decem- bra. Posle blokade i izno{enja ovog problema gra|ana "Altine" na sednici Skup{tine op{tine formiran je krizni {tab koji se stara o elektro-energetskoj situaciji u ovom delu Zemuna. - Posle dva sata blokade pojavili su se neki likovi, o~igledno instruisani od predhodne vlasti, da prave pometnju. Bili smo na ivici da odustanemo. Sva sre}a pa smo istrajali i posle nekoliko dana dobili smo struju. Odjednom je sve moglo. ^ak je u rekord- nom roku stara trafo-stanica osposobljena i postavljena nova, koja je rasteretila sistem. Kako ka`u ljudi koji su to uradili, bili smo " drugi prioritet " posle Zemunske bolnice. Tu`no je re}i, na po~etku 21. veka, da smo posle nekoliko dana mogli da se poz- abavimo li~nom higijenom - ka`e za " Hroniku " Mirko Mi{kovi}. - Posebno bismo se zahvalili va{em uredniku i odborniku u SO Zemun Draganu Stojkovi}u, koji se jedini od odbornika pojavio na blokadi i pojasnio nam na{a prava, dok odbornika koga smo mi izabrali u " Altini " nije bilo nigde.

MESNA ZAJEDNICA UMESTO "ULICE" U petak, 12. januara, u 13 ~asova u sali u Kosovskoj odr`a}e se konstitutivna sednica Mesne zajednice "Altina". Kako su nam na{i sagovornici rekli interesovanje za ovaj skup je veliko, tako da }e biti organizovan i autobuski prevoz. - U naselju smo skupili vi{e od 2.500 potpisa za osnivanje mesne zajednice. Ako treba za prvo vreme ustupi}u ja prostoriju za kancelariju, a na leto planiramo, uz pomo} op{tine, koja bi nam dala plac, da sazidamo i neki objekat koji bi slu`io ovoj nameni. Ovde ima dosta stovari{ta, neka svako da ne{to materijala, ja }u da zidam, pekar }e da hrani radnike... Sve }e to biti uz malo dobre volje za op{te dobro, da ne bismo ponovo do{li u situaciju da moramo da izlazimo na ulicu zbog nekog problema - nagla{ava @eljko Ra|enovi}.

150 ZEMUNSKA NASELJA

Altina na fotografijama objavljenim u “Hronici” 2000. godine

Umesto epiloga: deo teksta u listu “Politika” koji je objavljen 4. januara 2008. godine 151 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 24/ 10. februar 2001

Stvarno ili mogu}e, ali je najavljeno ZATRPA]E "BUSIJE" SME]EM! Potpredsednik gradske vlade Ljubomir An|elkovi} nedvosmisleno tvrdi da }e u "Busijama" uskoro ni}i predvi|ena gradska deponija

Kao grom iz vedra neba odjeknula je nedavna izjava pot- predsednika gradske vlade Beograda Ljubomira An|elkovi}a koji je, govore}i o deponijama i izno{enju sme}a u glavnom gradu rekao "da }e ku}e u zemunskom naselju "Busije" morati ili da se sru{e ili }emo ih zatrpati sme}em"! Obja{njavaju}i da se svakog dana na deponiju sme}a u Vin~i odvozi izme|u 1.300 i 1.500 tona sme}a, da se ona pro- stire na oko 50 hektara i da je bilo planirano da se pro{iri za novih 20 hektara, ali da to jo{ nije u~injeno, An|elkovi} je napomenuo da se na levoj strani Save (op{tine Zemun i Novi Beograd) ne nalazi ni jedna deponija i da su tro{kovi odvo`enja sme}a iz ovog dela Beograda izuzetno veliki zbog kilometarske udaljenosti do Vin~e. - Hteli mi to da priznamo ili ne "Busije" su jedino mesto na levoj strani Save pogodno za otvaranje nove deponija, kako je to ina~e i bilo ranije predvi|eno - rekao je Ljubomir An|elkovi}. Poznato je da je prethodna vlast u Zemunu, na ~elu sa tada{njim predsednikom SO Zemun Vojislavom [e{eljom, pre par godina isparcelisala prostor izme|u Batajnice i Ugrinovaca, zvani "Busije", i ogla{avaju}i ga u tada{njim "Zemunskim novinama" prodalo zainteresovanima za stambe- nu izgradnju. Nije nikakva tajna da su te ku}e na "Busijama" gra|ene bez ikakve tehni~ke i druge dokumentacije, da je cena kvadratnog metra bila samo 15 dinara, da su placeve na tom prostoru kupovali uglavnom ljudi bez velike akumulacije za gradnju krova nad glavom i da je me|u njima najvi{e bilo nevoljnika sa statusom izbeglica. An|elkovi} je tako|e podsetio da je jo{ tada gradska vlast upozoravala, pa ~ak i povela sudski spor sa radikalskim ~elnicima SO Zemun, sve u `elji da se poni{te ugovori i ile-

152 ZEMUNSKA NASELJA galno izdate gra|evinske dozvole na ovoj lokaciji... Sve je bilo uzalud. Gradnja u "Busijama" odmicala je velikim tempom, uz ~vrsto obe}anje radikala da nikada nikome, ~ak i ako oni odu sa vlasti, ne}e pasti na pamet da ru{i tek ili nedavno izgra|ene porodi~ne ku}e. Rajka Bradovi}, izbeglica, ~ija je ku}a u naselju "Busije" jo{ u izgradnji hvata se za glavu posle saop{tenja da }e njena "muka" ili biti sru{ena ili - zatrpana sme}em. - Mi ovde ne `ivimo dobro, daleko je to od dobrog, jer gazi- mo blato, od po~etka imamo problema sa strujom, ni{ta nije onako kako su nam obe}ali ~elnici radikalske vlasti sa [e{eljom, ali imamo krov nad glavom... Ne mogu da shvatim da neko ho}e da nas zatrpa sme}em. Obmanuti smo u sop- stvenoj nevolji pre ~etiri godine, a sada neko jo{ ho}e da nam stane na veliku muku - pri~a nam Rajka Bradovi}. Potpredsednik gradske vlade ima puno razumevanja za jad i nevolje stanovnika "Busija", ali i obja{njava: - Prethodna vlast je na ilegalan na~in prodavala placeve. Jeste da tamo `ive izbeglice, ali se njihov krov nad glavom ne re{ava na takav na~in. Nehumano je bilo dovoditi ljude na "Busije" i terati ih da tamo `ive, jer su na tom terenu vrlo visoke podzemne vode i postoji jalovi{te. Tamo se ne `ivi... Tamo je predvi|ena deponija i bi}e izgra|ena - kategori~an je Ljubomir An|elkovi} JOVAN KOZOMARA

RECIKLA@A, MO@DA... Mo`e li se dogoditi da recikla`a sme}a za koju su zainteresovani strani ulaga~i spasi "Busije" od ru{enja ili najavljenog zatrpavanja sme}em? - Problem deponija mora se re{avati vrlo brzo ina~e }emo se suko- biti sa ekolo{kom katastrofom... [to se ti~e stranog ulaganja u recikla`u postoji velika zainteresovanost, ali to je posao u koji se mora u}i vrlo oprezno i sa ve} napravljenim projektima. Pored toga postoji i odre|ena procedura koja se mora zadovoljiti, a koja zahteva odre|eni vremenski period. A nama gori pod nogama - ka`e Ljubomir An|elkovi}, potpredsednik vlade Skup{tine Beograda.

153 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 30/ 5. maj 2001. [ta }e biti sa zemunskim naseljima "spomenicima" radikalske vlasti MALO NADE NA HORIZONTU

Mnoga izbegla lica, kao i ljudi bez re{enog stambenog pitanja, pomislili su da je re{enje njihovih problema na vidiku, kad je pre dve godine Op{tina Zemun raspisala javni konkurs za prodaju placeva u naselju "Plavi horizonti", po ceni od 100 dinara po kvadratnom metru. Me|utim, budu}i "sre}ni vlasnici" nisu ni sumnjali kakve ih sve neda}e o~ekuju. Njive "Vo}arskih planta`a" PKB isparcelisane su i podeljene na placeve razli~itih veli~ina, tako da je prose~an plac od 6 ari vre- deo oko 11.000 (jedanaesthiljada) nema~kih maraka u tada{njoj dinarskoj protivvrednosti. Svako ko je uplatio adekvatnu sumu na odre|eni `iro ra~un i doneo na uvid li~nu kartu ili izbegli~ku legitimaciju, postao je "vlasnik" gra|evinskog zemlji{ta u naselju "Plavi horizonti". Ali, ni jedan ugovor nije posedovao najbitniji element - nije bio overen od strane nadle`nog suda. Bilo je predvi|eno da se svi kupoprodajni ugovori, zaklju~eni izme|u Op{tine Zemun i fizi~kih lica koji su kupili placeve, blagovremeno overe od strane ^etvrtog op{tinskog suda u Beogradu, ali smenom op{tinskih vlasti sve je stalo. Da problem bude ve}i, sada{nja op{tinska vlast ne priznaje re{enja izdata od prethodne vlasti, jer zvani~ni kupoprodajni ugovori ne postoje. Za oko 600 prodatih placeva (oko 500 su kupila izbegla lica), pitanje svojine je jo{ uvek neizvesno. Uprkos tome kupci placeva zapo~eli su izgradnju svojih domo- va neposredno po sklapanju ugovora sa biv{im op{tinskim vlasti- ma. U me|uvremenu suo~ili su se i sa novim problemima veza- nim za infrastrukturu koja predstavlja jedno od najspornijih pitanja. Naime, mnogi su, pored zavr{enih ku}a, bili primorani da proteklih par meseci plate privatan sme{taj, jer struja, voda i kanalizacija, za {ta su izdvojena sredstva, nisu jo{ uvek priklju~eni u ovom naselju. Svojevremeno su Op{tina Zemun, biv{i Sekretarijat za izbeglice i Vlada Srbije izdvojili 58 miliona dinara za uvo|enje struje na "Plave horizonte", kao i u naselja "Busije" i "Grmovac". Gra|ani ovog naselja su veoma ogor~eni, mada se gradnja objekata nastavlja. 154 ZEMUNSKA NASELJA

Do sada smo u vezi svega ovoga zahteve upu}ivali samo Op{tini. Prethodna vlast se dobro "pokrila" pravno, jer nikoga od nas nije vezala pravosna`nim ugovorom, ali sa kim god smo pot- pisivali ugovore - potpisivali smo je sa Op{tinom. Do sada je izgra|eno oko 250 objekata, a oko 30 porodica ve} `ivi na "Horizontima" jer nemaju kud. Pitanja legalizacije, struje, vode, kanalizacije, puta, autobuske linije, {kole i obdani{ta, svakod- nevno nam stoje nad glavama poput pri~e bez kraja. Uostalom, niko od nas nije nasilno zaposeo placeve, ve} smo po{teno platili sve {ta su od nas tra`ile tada{nje op{tinske vlasti, ka`e njihov predstavnik Nina Kosovi}. OLGA ZORI}

Razgovor zapo~et u decembru 2000. nije nastavljen

155 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 32/ 2. jun 2001.

Naselje 13 MAJ ni u Zemun polju, ni u Batajnici OVDE JE I VREME STALO Muke s prevozom, ambulantom, mesna zajednica pod katancem a odbornik i ne stanuje u naselju…

Na samo sedam kilometara od centra Zemuna nalazi se naselje “13.maj”, koje je, kako tvrde stanovnici ovog kraja, uvek i u svakoj garnituri vlasti bilo na margini doga|aja i bri- ge Op{tine Zemun. - Ovo naselje se nalazi u zemunskom ataru i nikad nije bilo u batajni~kom, ali nas pojedine neznalice strpa{e u Batajni- cu, pa nam odredi{e da pla}amo autobusku kartu deset dina- ra. A da muka bude jo{ ve}a GSP nam je ukinuo ku}icu za ~ekanje autobusa na Batajni~kom putu, koju smo mi sami na- pravili i odr`avali sve dok GSP nije preuzeo “brigu” o njoj. Iz- mestili su stanicu u oba pravca za po pedeset do sto metara od raskrsnice, tako da imamo mnogo vi{e vremena za {etnju, budu}i da od naselja do Batajni~kog puta ima 1.300 metara, ka`e @arko Gruji} koji ve} 48 godina `ivi u ovom kraju. Grupa stanovnika naselja “13 maj” je 25.aprila ove godine poslala zvani~an dopis Skup{tini grada Beograda i predsed- niku Skup{tine op{tine Zemun, u nadi da }e im zvani~nici po- mo}i u prevazila`enju problema, ali do danas, kako ka`u, od pomo}i nema ni{ta. Da ironija bude jo{ ve}a, njihov odbornik ~ak i ne `ivi u ovom kraju, nego u Zemun polju, a stanovnici sumnjaju da je ikada i posetio njihov kraj. - Uputili smo pismo Skup{tini grada i na{e Op{tine. @eleli smo da probudimo savest nadle`nih, jer smo po volji politike pripojeni Zemun polju, tako da smo ostali bez bilo kakve po- dr{ke, zaklju~uje Gruji}. Saobra}aj nije jedini problem me{tana naselja”13 maj”. U ovom naselju koje broji oko hiljadu stanovnika, postoji jedna ambulanta, koja je u doba inflacije ukinuta kao ne- rentabilna. Uz zalaganje pojedinih stanovnika ovog nase- lja ambulanta je vra}ena u nove adaptirane prostorije. Sad, ponovo zbog nerentabilnosti, Ministarstvo zdravlja planira da ukine ambulantu, uprkos ~injenici da u ovom naselju uglavnom `ive stariji sugra|ani.

156 ZEMUNSKA NASELJA

Naselje je podignuto 1947. godine i od tada nije ulagano u njega. Kanalizacija je dotrajala, |ubre je svuda naokolo, na svakih trideset porodica postoji samo jedan kontejner, koji se prazni jednom u dve nedelje. A kao dokaz da je vreme stalo u ovom kraju pokazuje i sat na vodotornju koji tako|e godinama nije u funkciji. A. PRODANOVI}

NAVODNJAVANJE NIJE VI[E POTREBNO Nekada se skoro ~itav Beograd hranio sa PKB njiva, sve dok biv{a radikalska vlast nije isparcelisala 16 hektara poljoprivrednog zemlji{ta i prodala ga kao gra|evinsko. Skupoceni sistem za navodnjavanje je time prese~en i izba~en iz upotrebe. Ogromna sredstva su ulagana u ovu opremu koja sada napu{tena zarasta u korov.

Svedo~anstva pro{losti: Socrealisti~ki toranj Poljoprivredno-industrijskog kombinata i napu{tena, odba~ena oprema za navodnjavanje

157 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 37/ 1. septembar 2001.

TRANSFUZIJA U TRI FAZE (SVE@A KRV)

Umesto sve~anih ceremonija povodom 250 godina gra|anske uprave u Zemunu, Grmovac i Busije, naselja iznikla na Ugrinova~kim njivama, posta}e `alostan simbol ne samo ovog zemunskog jubileja nego i prve godine tre}eg milenijuma, ili 21.veka. Oko 2.500 stanovnika ovih naselja jo{ uvek, u opet jubilarnoj stotoj godi{njici uvo|enja elektrike u Zemunu nemaju struju, a bogami ni vodu. Dnevnik "Danas" u reporta`i (30.juli) op{irno iznosi jadikovke i vajkanja ovih ljudi i upoznaje nas sa jo{ gorom ~injenicom, da nema nade da se problem struje skoro re{i. Navodno, predstavnici nove op{tinske vlasti su im rekli "obratite se va{im radikalima, koji su vam to obe}ali…". Da podsetimo. Kada su pre ~etiri godine radikali po~eli da usre}uju Zemun deo njihovog plana je bio i naseljavanje izbeglica. Po{to su tada osvojili vlast samo u Zemunu, taj plan nisu mogli da realizuju ravnomerno po celoj Srbiji, pa su se skoncentrisali na vi{e lokacija u Zemunu, a Grmovac i Busije su uz Altinu i Plavi horizont postali najve}a naselja. Kao {to to ~esto biva u na{em narodu, niko nije razmi{ljao o budu}nosti, posledicama, niti je bio mogu} razgovor izme|u grupe vlasto- dr`aca (usre}itelja izbeglica) i naprimer, ljudi iz struke - urbanista, gra|evinara, sociologa… Ipak, na jednom narod- nom zboru odr`anom u Be~menu, na primedbu Sremaca da nije u redu da se na ve{ta~ki na~in stvaraju posebna naselja doseljenika, jer to mo`e izazivati sukobe zbog razlika u men- talitetu, kulturi, obi~ajima, doktor [e{elj im je odgovorio "Vama Sremcima je potrebna sve`a krv". Stru~njak za pitanja krvi i tla, pomenuti doktor, na ovaj na~in je kao i svi geniji, mislio da re{ava, jednim potezom, vi{e pitanja. Pre svega, ostvario je prihod od vi{e desetina (stotina?) miliona nema~kih maraka kojima se u lavirintu finansijskog poslovanja zametnuo trag. Zatim, ono krvi {to je preostalo posle krvoproli}a u Hrvatskoj i Bosni, dodao je srema~koj koja je po njegovom doktorskom mi{ljenju bila slaba. Re{io je i pitanje tla, jer je umesto deponije sme}a smestio ljude, sve`u krv. Najdalekovidiji deo tog projekta bila 158 ZEMUNSKA NASELJA je njegova fazna realizacija. U prvoj fazi sve`a krv je do{la, isplatila sve` novac (DM) i podigla stotine zgrada. Naravno, tu je anga`ovan i drugi deo sve`eg novca, u stovari{tima gra|evinskog materijala i gra|evinskim, preduzimljivim fir- mama ~iji vlasnici po zidovima svojih kabineta imaju ikone nacionalnih svetaca, vojvoda i politi~ara u znak zahvalnosti za srebrene mercedese kojima se vozikaju dok raznose paketi}e humanitarne pomo}i. Druga faza, uvo|enje vode, struje, kanalizacije, izgradnja ulica, trotoara, tr`nog centra, {kole, obdani{ta, ambulante, po{te, banke, sportskih terena…naravno nije mogla biti finan- sirana od pomenutih desetina (stotina?) miliona maraka jer im se, kao {to rekosmo, zagubio trag. Ta faza je prepu{tena politi~kim protivnicima. Po{to politi~ki protivnici nisu za ovih deset meseci bili u stanju da u|u u trag fantomskim milioni- ma maraka, po{to nisu imali vi{e {ta da prodaju, oni sle`u ramena, i upu}uju Grmov~ane i Busija{e na radikale. Kao da su im rekli "molimo vas da slede}i put glasajte za radikale, mo`da oni prona|u milione maraka koje su vam uzeli i dovr{e posao koji su zapo~eli". Sve`a krv iz Grmovaca i Busija tako ostaje u mraku i bez vode, o~ekuju}i tre}u fazu. Sve`a krv je ogor~ena, razo~arana. Sve`a krv je umorna od neispunjenih obe}anja. "Stara" srema~ka krv }uti i posmatra. Bi}e jednog dana i stru- je i vode. U memoriji ima zabele`eno se}anje na pretke koji su isto tako do{li odnekud i posle nekog vremena postali Sremci. Zato se i ne jede mnogo. Znaju da je najbolji doktor vreme, jer ono le~i ili zatrpava sve gluposti koje naprave genijalni dok- tori koji sve znaju i sve mogu. DRAGAN STOJKOVI}

159 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

„Hronika“ broj 49/ 23.februar 2002. KROJA^I NA[IH SUDBINA

Davno je to bilo, u pozori{nom muzeju je sa~uvano, koji ono be{e glumac proslavio pre vi{e od ~etiri decenije “Boru [najdera”. Nema vi{e pisca, zaboravljen je glumac, ali je traj- no sa~uvan lik i delo druga Bore koji je, ako ume da kroji odela, sposoban da po zadatku Partije kroji i u limarskoj zadruzi. Vremena se menjaju, menjaju se re`imi, ali neumoljiva logika partijskog mi{ljenja ostaje. Pogotovo kad novi smenju- ju stare i kad je odanost partijskih kadrova najva`niji ljudski, profesionalni i moralni kvalitet. Preure|enje dr`ave bio je jedinstven zahtev monumentalno izra`en Petog oktobra 2000. U opravdanost ovog zahteva nije sumnjao niko, pa ~ak ni mnogi nosioci prethodne vlasti. Kad se bura sti{ala gra|ani su nastavili da ~ekaju, a politi~ari koji su uzeli vlast po~eli su da pripremaju promene koje su obe}ali. Pro{la su vremena ideolo{kih rasprava – na dnevni red je do{lo pitanje: Gde su pare? Jedno od obe}anja bila je i decentralizacija dr`avne uprave. Ovo je bio veoma jednosta- van, jasan, i konkretan zahtev gra|ana. Nemojte vi{e da nam uzimate na{e pare, da biste zadovoljili svoje potrebe, pa da nam vra}ate mrvice. Hajde da stvari obrnemo, da mi zado- voljimo svoje osnovne potrebe, a da onda damo dr`avi {ta nam ostane. Da ta proporcija bude u korist onih ~ije se pare uzimaju. Neka dr`ava `ivi od svojih prihoda, i neka tro{i ono- liko koliko je zaradila. Kako stvari stoje, na`alost, izgleda da }e se nastaviti po starom. Nasuprot interesima gra|ana, opet su nadvladali interesi Partija. Da bi se dr`ala vlast potrebna je kontrola nad parama. Ko dr`i Beograd, vlada i Srbijom. Beograd je najve}i izvor para. Zbog toga, sa lako}om }e se dr`ava decentralizovati tamo gde nema konkretnog interesa (para). Op{tine u provin- ciji sa 15.000 stanovnika }e i dalje imati mnogo ve}u samostalnost, i sve {to im treba, ali zato podru~je Beograda i

160 ZEMUNSKA NASELJA njegovih gradskih op{tina ostaje zlatni rudnik za one koji ho}e da vladaju. Izvor politi~ke mo}i u celoj Srbiji je u ke{u sa beogradskih pijaca, parkinga, od raznih administrativnih taksa, od naplate poreza, kori{}enja gradskog zemlji{ta… Naslednike “Bore [najdera” ne interesuje {to Batajnica sa 60.000 stanovnika ili Sur~in, Dobanovci, i ostala naselja nemaju elementarne uslove za `ivot. Oni }e gradskim op{tina- ma Beograda pod parolom “decentralizacije vlasti” prepustiti samoupravu u oblasti kulture i obrazovanja, gde se pare tro{e, ali te{ko da }e dozvoliti da prihodi za gradsku ~isto}u, od pija- ca i parkinga, gra|evinskog zemlji{ta, postanu izvor prihoda lokalne samouprave. Oni }e sebe, grad od dva miliona stanovnika, opet progla- siti za jednu op{tinu - jedinicu lokalne samouprave. Gradske op{tine }e ostati njihove mesne zajednice kojima }e davati onoliko koliko je dovoljno da nezadovoljstvo gra|ana dr`e pod kontrolom. Dava}e gra|anima njihove pare samo kad moraju. Kao i svih ovih proteklih decenija. I opet sve kao u Borino vreme: to su zahtevi izgradnje i obnove ratom poru{ene zemlje, me|unarodna situacija se “intenzivira” a unutra{nji neprijatelj jo{ nije pora`en. Narod treba da se `rtvuje za dr`avu – a dr`ava to su oni. Tako su sudbine na{ih roditelja, nas i na{e dece bile i ostale u rukama nadobudnih partijskih [najdera, koji ih kroje prema svome skromnom znanju, ali ogromnom samopouzdanju. DRAGAN STOJKOVI}

161 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 58/ 20. jul 2002.

Da li }e Op{tina Zemun biti svedena gotovo na polovinu sada{nje teritorije I BATANJI^ANI TRA@E OP[TINU

Dok su Sur~inci pet godina posle prikupljanja potpisa za “narodnu inicijativu” na najboljem putu da ubrzo dobiju svoju op{tinu, u Batajnici je pro{log vikenda tek po~elo prikupljanje potpisa ispod inicijative gra|ana za formiranje posebne Op{ti- ne Batajnica. Dok su neki Sur~inci i zaboravili kad su i za{to potpisivali, a neki se bogami i predomislili, entuzijazam je u Batajnici iz ~asa u ~as u porastu. Odluku o pokretanju inicija- tive doneo je Savet mesne zajednice na sednici odr`anoj 8. ju- la, a od subote 13. jula po~elo je svakodnevno prikupljanje potpisa na nekoliko mesta u naselju. Za razliku od op{tine Sur~in ~ijih }e tridesetak hiljada sta- novnika biti raspore|eno u sedam naselja, Op{tina Batajnica bi, sa ~etrdeset hiljada `itelja imala mnogo kompaktniju teri- toriju – samo dva naselja Batajnica i Ugrinovci. Raspolo`enje stanovnika Batajnice prema ovoj ideji je, ~ini se, mnogo slo`nije nego u susedstvu u kojem ima ~itavih na- selja (Dobanovci) koja imaju druga~ija vi|enja ustrojstva bu- du}e sur~inske op{tine, pa ~ak ima i zahteva za daljim osamo- staljivanjem (Boljevci, Dobanovci). - U prvoj nedelji potpisivanja prikupljeno je oko dve hiljade potpisa. Za inicijativu je potrebno 4.000, ali mi }emo prikupi- ti mnogo vi{e - uverava nas ~lan Inicijativnog odbora Goran Jordanovski. H.Z.Z.

„[TAMPARSKA GRE[KA“ ILI POLITI^KA VOLJA

Izgleda da je politi~ka volja, kad je re~ o formiranju novih op{tina mnogo odlu~nija za podru~je Sur~ina, nego za Batajnicu. O tome svedo~i i odgovor koji je elektronskom po{tom jednom gra|aninu Batajnice uputio prvi ~ovek beogradske vlade i Demokratske stranke Beograda, Nenad Bogdanovi}:

162 ZEMUNSKA NASELJA

- Da bi Batajnica dobila status grada ili prigradske op{tine, potrebno je izmeniti Statut grada Beograda. Izmena Statuta grada Beograda mogu}e je preko odbornika Skup{tine grada Beograda ili preko Skup{tine gradske op{tine. ^lanom 67 Statuta grada Beograda utvr|eno je da predlog za promenu Statuta grada mo`e podneti najmanje 20 odbornika u Skup{tini grada Beograda ili Skup{tina gradske op{tine. S druge strane, gra|ani mogu inicirati izmene Statuta grada pokretanjem narodne inici- jative. U skladu sa postoje}im Statutom grada za pokretanje narodne inicijative potrebno je 50.000 potpisa gra|ana koji imaju bira~ko pravo i prebivali{te na teritoriji grada Beograda, otpisao je Bogdanovi}.

Nije na{e da utvr|ujemo da li se slu~ajno u ovom dopisu pojavila “nula vi{ka”, kako bi se obeshrabrili Batanji~ani. Me|utim, sasvim je sigurno da ni Sur~inci nisu svojevre- meno prikupili 50.000 potpisa, ve} su ~itav posao zavr{ili sa deset puta manje potpisa.

Uzaludno prikupljanje potpisa u Batajnici

163 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 59/ 24. avgust 2002.

Divlja gradnja u naselju ZMAJ - KOLONIJA kao posledica "lo{e istorije" "OTPISANI" NE @ELE DA BUDU I "ZABORAVLJENI"

Naselje "Zmaj - kolonija" ste{njeno izme|u autoputa, pruge i KBC "Be`anijska kosa", iako pored tako zna~ajnih komu- nikacija, potpuno je izolovano i zaboravljeno od sveta i osta- lih sugra|ana. Nastalo je odmah posle Drugog svetskog rata kad su pored franctalskih konjskih {tala na ovom mestu izgra|ene barake za sme{taj doma}ih Nemaca koji su tu, u logorskim uslovima, ~ekali deportaciju iz Jugoslavije. Po odlasku Nemaca, u tih 16 baraka uselili su se graditelji auto- puta Beograd - Zagreb. Kad su radovi odmakli od Beograda, unutra{njost baraka je ispregra|ivana zidovima od presovane slame pa je tako 1950. godine napravljeno 96 jednakih stano- va od po 34 kvadrata, u koje su sme{teni radnici "Zmaja". Sme{taj je bio privremen i "nu`an", jer stanovi nisu imali kupatila i klozete, koji su se, kao i zajedni~ka "ve{ernica", nalazili u baraci broj 17. Po{to se izgradnja socijalizma otegla u nedogled, privre- meni i nu`ni sme{taj je postao trajan, pa su stanari vremenom umesto ostave napravili improvizovane klozete i sudopere, a ispred baraka verande. Periferijska idila je tako trajala deceni- jama, poneko bi i dobio pravi stan ali bi odmah dolazio novi besku}nik, sre}an {to je dobio kakav takav krov nad glavom. Po~etkom devedesetih proletarijat je dobio priliku da za male pare postane i vlasnik tih "stanova". Time je bar malo bila zadovoljena pravda jer su mnogi odlazili u penziju bez stana iako su ceo `ivot upla}ivali u stambeni fond. U to vreme po~ela je ubrzana promena strukture i izgleda naselja. Do{ao je veliki broj novih stanovnika, a na okolnim placevima po~ele su da ni~u ku}e. Porodice su se {irile i borba za `ivotni pros- tor se prirodno razmahnula. Posledice su stvaranje naselja koje se pretvorilo haoti~an splet uskih uli~ica, prolaza i staza, zidanih vila i drvenih baraka, bez ikakvog reda i smisla.

164 ZEMUNSKA NASELJA

Glavni problem predstavlja ru{enje tro{nih stanova u barakama i zidanje na njihovom mestu zgrada koje pomera- njem zidova izlaze iz starog gabarita, pa tako zatvaraju ina~e tesne prolaze i vidike. To je bio razlog da Eva Te{ovi} koja je u ovom naselju odrasla, a koja sada dolazi da neguje svoju devedesetogodi{nju majku Draganu, najstarijeg stanovnika kolonije, zatra`i od komunalne inspekcije SO Zemun da se uvede red u ovu divlju gradnju. - Uputila sam telegram predsedniku op{tine Zemun, i pro{le su dve nedelje a ni{ta nije preduzeto. Komunalni inspektor Du{an Matijevi} kao da nije ni dolazio u naselje, i dalje nesmetano zida kako ko ho}e - `ali se Eva. - Umesto da se oslobodi prostor koji je nekada sa ljulja{kama slu`io kao mali park za decu, na sve strane se zida i naselje zatrpava i gu{i. Ako kom{ija bude zidao i sprat, bi}emo kao `ivi zazi- dani. Najgore je {to neki "koji su ju~e do{li", onima koji su ovde ceo `ivot, ne daju ni pravo da se pobune. - Opsuju nas i ka`u nam "[ta te briga {ta ja radim" - `ali nam se jedan starosedelac koji je zamolio da mu ne pominje- mo ime. Prvi kom{ija Dragi{a To{kovi}, portir "Zmaja" u invalidskoj penziji je svoju gradnju zavr{io, i u novih sto kvadrata smes- tio mnogobrojnu porodicu. Dve }erke i zetovi, sa unu~i}ima, ukupno 11 ~lanova. Njegova }erka - Biljana Luki} je na ovog novinara bila ljuta {to nije fotografisao celo naselje, a ne samo nekoliko ku}a. - I ostali grade. Zar treba da ~ekamo da nam se ove tro{ne barake sru{e na glavu - ogor~ena je Biljana. Kom{ija do njih Dragi{a Vuli~evi} nam pokazuje sobu od 20 kvadrata i pita: "Dokle da `ivim u ovakvim uslovima?" Zato je zapo~eo gradnju u jednoj polovini svoje parcele, za po~etak. Kolonija "Zmaj" je drasti~an primer nemara dr`ave prema svojim gra|anima. Dok su sve o~i uperene u naselja nikla pre nekoliko godina, zaboravljeno privremeno naselje od pre 52 godine izgubilo je strpljenje. Bez urbanisti~kog plana, bez ikakve komunalne kontrole, stanovnici u borbi za `ivotni prostor re{avaju svoje li~ne probleme, ne razmi{ljaju}i o posledicama za `ivot svoje neposredne okoline i celog naselja. Ume{nost vladanja i svrha politike jeste da se razni intere- si usklade, zadovolje, a da se izbegne njihovo sukobljavanje. 165 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

U slu~aju Kolonije "Zmaj" dr`ava (op{tinska vlast) je pro- pustila priliku da pomogne svojim gra|anima i usmeri ih ka re{enjima prihvatljivim za sve. Ovo naselje vapi za timom u kojem bi urbanisti, arhitekte, sociolozi i pravnici svoje znanje stavili u slu`bu gra|ana, a na ra~un vlasti koja treba da bude reformska i na mikro planu - jer, tu se glasa i bira vlast. DRAGAN STOJKOVI}

A OP[TINE NIGDE NEMA

Pro{le godine je Op{tina Zemun dozvolila da se od svojih para prive`emo za kanalizaciju "Zmaja", pa sada ne moraju kamioni da se provla~e do septi~kih jama - ka`e nam Miodrag Mladenovi}, penzioner "Impe" koji `ivi u ovoj koloniji punih 35 godina. - Ipak, problemi su ostali. Ugalj i drva dovozimo samo malim kamionima do tri tone. Do sada nisu trebali vatrogasci, a bolesnu kom{inicu su na nosilima prebacivali do hitne pomo}i na putu. Ono {to je najgore je da se mi ovde me|u sobom sva|amo i tu`imo, a nigde nema Op{tine i njenih slu`bi da reguli{u `ivot u naselju po propisima koji svuda va`e.

Kolonija “Zmaj” jedno od slepih creva Zemuna, tavori ~ekaju}i nekog gradskog vizionara

166 ZEMUNSKA NASELJA

"Hronika" broj 63/ 19. oktobar 2002.

Bolji dani u naselju PLAVI HORIZONTI po~eli tek kad su se samoorganizovali STIGLA STRUJA, ^EKA SE AUTOBUS

Sijalice su zasijale ovog 3. oktobra u tristotinak ku}a, posle ~etiri godine provedenih u mraku u neurbanizovanom naselju "Plavi horizonti", na periferiji Zemuna. U ovaj kraj jo{ ni po{tar ne donosi pisma i penzije, ali se stanovnici "Horizonata" nadaju da }e ga uskoro do~ekati, kao i put, tele- fonske linije, kanalizaciju, gradske autobuse, prodavnice, {kolu, obdani{te… O~ekuju, jednostavno, ono {to im je obe}ano kad su kupo- vali placeve od Skup{tine op{tine Zemun. Pri~a o naselju "Plavi horizonti" po~ela je pre ~etiri godine kad je SO Zemun raspisala javni konkurs za prodaju placeva po ceni od sto dinara po kvadratnom metru. Predmet kupoprodaje, neza- konito, bilo je obradivo zemlji{te, ni{ta novo za vreme radikala na vlasti u Zemunu. Gra|ani su navikli da na velikim povr{inama obradivog zemlji{ta preko no}i niknu fabri~ke hale, stambene vi{espratnice, ku}e i ud`erice u privatnom vlasni{tvu, koje, neretko, nisu imale uredne kupoprodajne ugovore i projekte za gradnju. U ovom slu~aju predmet javnog konkursa bile su njive “Vo}arskih planta`a” PKB koje su isparcelisane i podeljene na placeve razli~itih veli~ina. Vi{e od petsto placeva procenjeno je na oko pet miliona maraka (koliko su tada vredeli) prodato je tokom prve godine od objavljivanja konkursa, a kupoprodajni ugovori su zaklju~eni izme|u op{tine Zemun i fizi~kih lica. Za{to ugovo- ri ni do danas nisu overeni u sudu, jedno je od mnogih pitan- ja koja mu~e "vlasnike" tih po mnogo ~emu bezvrednih papi- ra, kao i u ~iju kasu je oti{lo vi{e od pet miliona maraka koje je trebalo ulo`iti u infrastrukturu. Nakon pet godina vlasnici ku}a na "Horizontu" shvatili su da moraju da se organizuju i , na `alost, da sve iz svog plitkog d`epa finansiraju, ako `ele minimum gradskog standarda, kao {to su voda, struja i ulica. Samoorganizovanjem do{li su i do svog investitora, privatnog preduze}a "Pozni} in`enjering".

167 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

- Kao {to vidite privodimo kraju elektrifikaciju naselja "Plavi horizonti". Postavljeni su stubovi, sedam trafostanica, visoki napon oko 6,5 kilometara, niski napon na 8-10 kilo- metara, a preostaje nam da re{imo pitanje uli~ne rasvete. Obavljeni su svi poslovi koji garantuju kvalitet i kapacitet za sve one koji su kupili placeve i grade ku}e za stanovanje, ka`e za "Hroniku" Jovo Pozni}, direktor "Pozni} in`enjeringa". - Moj ulog je 40 odsto, a gra|ani u~estvuju sa 60 odsto investi- cija, s tim {to sam im dao po~ek, sukcesivno otpla}uju dug jer ovde je ve}ina plitkog d`epa. Kako saznajemo svi korisnici nove elektri~ne mre`e na po~etku su udru`ili protivrednost tri hiljade maraka, a sada je taj ulog oko 3.900 maraka u dinarskoj protivrednosti. - Mnogi ka`u da su plac kupili od [e{elja, ali ja tvrdim da sam plac kupio od op{tine Zemun. A, ko je tada ili sada na vlasti, meni nije va`no, ka`e Nikola Raili}. Va`no mi je, kao i svima nama, u ovom naselju da `ivimo kako dolikuje civilizo- vanom ~oveku. Kad sam prvi put do{ao ovde je bila pustinja. Kupio sam 12 ari zemlje obrasle korovom po ceni od 1.400 maraka po aru. To je bilo bedno u pore|enju sa onim {to sam silom prilika ostavio u Sarajevu, gde sam pre dolaska ve} proveo tri godine `ivota bez struje. Radio sam danono}no, jer sam shvatio da je ovo po~etak novog `ivota i zato sam me|u prvima shvatio da se moramo me|usobno osloniti i sami poku{ati da re{avamo probleme u ovom naselju, isti~e Raili}. Takvog mi{ljenja su i Nina i Dragan Kosovi}, sli~ne sud- bine. - Do{li smo u naselje me|u prvima. Kad smo kupili plac obe}ali su nam u roku od dve godine osnovnu infrastrukturu - autobusku liniju, telefone, {kolu i obdani{te. Od nas se samo zahtevalo da platimo plac po propisanoj ceni i da u roku od tri godine postavimo temelje. Pro{le su ~etiri godine kako samo kupili plac i evo, ve} dve godine `ivimo u Ulici 25. Novoj. Te{ko je `iveti bez struje, bez puta, bez kanalizacije i telefona, pogotovo kada imate dvoje dece {kolskog i pred{kolskog uzrasta. Svedoci smo mnogih neda}a i nedoumica kroz koje smo prolazili. Znamo da moramo da budemo slo`ni i istrajni da bismo na{oj deci pru`ili kakvu takvu budu}nost, zaklju~uju Kosovi}i. OLGA ZORI}

168 ZEMUNSKA NASELJA

GDE JE NESTALO PET MILIONA MARAKA

Na zahtev `itelja naselja "Plavi horizonti" SO Zemun je napravila predra~un za nasipanje okolnih i asfaltiranje glavne ulice, kao i za izgradnju okretnice za autobusku liniju (najverovatnije produ`etak linije 15 GSP) {to je iznelo oko 27 miliona dinara. Op{tina tih para nema. I su{tina problema, ka`u gra|ani ovog kraja Zemuna, uglavnom je u tome {to op{tinska kasa nema novca za urbanizaciju ovog naselja, ali ni nadle`nosti joj ne dose`u dotle da mo`e vi{e da uti~e na sudbinu ljudi koji su stica- jem okonosti postali gra|ani Zemuna. Me|utim, op{tina mo`e da pomogne da se otkrije ko je preuzeo novac u protivvrednosti pet miliona maraka, koliko je stara vlast naplatila za prodate placeve. Izvesno je da gra|ani tome u trag ne mogu u}i bez pomo}i vlasti i njenog anga`ovanja da se bar deo tog kapitala povrati u prvo- bitne namene.

Plavi horizonti: Zemunski neorealizam na po~etku 21. veka

169 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 66/ 30. novembar 2002.

GRMOVAC - jo{ jedna [e{eljeva "nedo|ija" nadomak Zemuna, naselje prevarenih MILIONI MARAKA ZA “KAMEN OKO VRATA”

Na svega petnaestak kilometara od Zemuna, skretanjem sa autoputa Beograd-Zagreb, preko Dobanovaca, sti`e se u jo{ jedno "[e{eljevo naselje" - "Grmovac". Imali smo sre}e {to je bilo suvo vreme pa smo kolima mogli da do|emo do samog naselja i porazgovaramo sa njegovim `iteljima o tome kako `ive. Ina~e, zbog podvodnog terena i neasfaltiranih ulica, zimi i u jesen je nemogu}e automobilom pri}i ku}ama ovog nase- lja, a ponekad je i usred leta sli~na situacija. Ono {to prvo pada u o~i je da su ku}e u ovom naselju ra{trkane toliko da bi za svaku trebalo najmanje po pet bandera da bi se dovela stru- ja, a desetine metara puta vode samo do jedne ku}e. - Ve} je pet godina otkako sam sa porodicom do{ao sa Banije be`e}i od ratne stihije o~ekuju}i da }e nam ovde biti bolje. Kao i mnogi, videli smo tra~ak nade za budu}nost kupovinom ovog placa. Tada nismo ni slutili da nas ponovo ~eka borba za osnovne `ivotne uslove. Obe}avali su nam sva{ta, a nisu dali ni{ta. Nemam kuda da se vratim, a ni ovde ne mogu normalno da `ivim. Nemam stalni posao, zara|ujem nadni~enjem na gra|evini preko leta, a svaku zimu do~eku- jem sa sve ve}om zebnjom. Mo`da }e neko re}i da preteru- jem, ali da sam znao da }u se i ovde ovoliko mu~iti verovatno bih ostao tamo odakle sam do{ao rizikuju}i glavu, ka`e @ivko @ivkovi}, jedan od mnogih `itelja "Grmovca" kojeg smo zatek- li u poslu ispred ku}e. U centralnom delu "Grmovca" zatekli smo zvonik, kako ga zovu, od dasaka iskovan sto i tabla sa natpisom da se tu sku- pljaju dobrovoljni prilozi za budu}i hram Sv. Ilije. Nedaleko od ovog mesta je i ku}a Sime El~i}a, predsednika "Sloge" Udru`enja gra|ana "Grmovca". - Prvi temelji "Grmovca" udareni su krajem 1997. i od tada sagra|eno je 350 ku}a, a toliko je jo{ zapo~etih. Nedopustivo je da ljudi kojima je to posao ka`u da im je nepoznata ~injeni- ca da je na ovom potezu tokom 1997. i 1998. prodato vi{e od 2.800 placeva, da je za to uzeto vi{e od pet miliona nema~kih 170 ZEMUNSKA NASELJA maraka i da danas ovde `ivi oko 70 porodica bez struje i vode, bez kanalizacije, bez puta i daleko od telefona i prve pro- davnice... - Prose~an plac, nastavlja pri~u El~i}, kupovali smo za oko 2.500 nema~kih maraka. Nismo tada mislili kako kupujemo samo par~e njive, ve} smo se nadali par~etu bolje sutra{njice. Na `alost, kako vreme odmi~e imamo ose}aj da smo pre- vareni i napu{teni. Pate svi `itelji Grmovca a najvi{e 25 |aka koji svakodnevno pe{a~e oko pet kilometara do {kole, a u~e pod svetlo{}u sve}a. Na re{enju koje smo dobijali od Op{tine pisalo je da smo obavezni da ku}u na placu sagradimo u roku od tri godine od potpisivanja ugovora. Po zavr{etku ku}e, podneo sam zahtev za dobijanje ku}nog broja i evo me u ku}i broj 57 u Ulici 14. Novoj. Me|utim, mnoge moje kom{ije broj nisu dobile, jer je izdavanje ku}nih brojeva obustavljeno. Ose}amo se kao taoci u ku}ama koje smo te{kom mukom sagradili. Para za bilo {ta drugo nemamo, jer se borimo za goli `ivot u nadnici, u jednom dahu opisuje tu`nu pri~u El~i} zapo~etu za vreme vladavine radikala u zemunskoj op{tini. Radikalski usre}itelji su ratnim vojnim ivalidima delili besplatne placeve, a o uslovima u kojima danas `ive, kako ka`e El~i}, mo`e se samo pretpostaviti. Zvjezdanu Lon~arevi}, predsednika Upravnog odbora Udru`enja "Sloga" i majku najmla|eg stanovnika Grmovca dvadesetomese~nog Stefana zatekli smo na putu do Vlade Srbije sa pripremljenim zahtevom Udru`enja da se "Grmovac" uvrsti u Generalni plan Beograda. - Ure|enje "Grmovca" je prevelika investicija i za op{tinu i za grad, pa zato svi kojima smo se obra}ali "peru ruke" od na{ih zahteva da nam se ispune osnovne ljudske potrebe koje se podrazumevaju u naseljenim mestima. Na `alost, postali smo ogledno dobro za pre`ivljavanje u srcu Evrope, a deo tog eksperimenta je i moj sin ro|en u "Grmovcu". Pomo} dosad ni od koga nismo dobili, a pismo koje sam uputila Ministarstvu urbanizma i gra|evine prosledi}u Izvr{nom odboru Op{tine Zemun i Skup{tini grada Beograda. U prilogu dostavljamo i kartu "Grmovca" sa obele`enim objektima i temeljima uz zahtev da "Grmovac" bude uvr{ten u Generalni plan grada Beograda. U Udru`enju "Sloga" saznajemo i da me|u kupcima place- va ima i takvih koji nisu izbeglice i koji nisu po~eli ni{ta da grade. Veruje se da su me|u njima prijatelji prodavaca koji su 171 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. se nadali da }e kad na teren "Grmovca" do|e infrastruktura biti prilike da prodaju placeve i tako dobro profitiraju. Zasad se takva o~ekivanja nisu obistinila. OLGA ZORI}

NEKI IZBRISANI, NEKI DVOSTRUKO Zvjezdana Lon~arevi} isti~e jo{ jednu pojedinost u "dosijeu Grmovac" a to je da je biv{a vlast izbrisala iz op{tinskog kom- pjutera podatke o broju i potpisanim re{enjima o prodatim place- vima. Zato se sada javljaju pojedinci koji za isti plac poseduju dva re{enja {to zna~i da je ista njiva dva puta prodavana. ^ak i oni koji su dobijali besplatno placeve, ispostavilo se da imaju dvovla{}e na istom zemlji{tu. Nedostatak podataka u op{tinskoj administraciji navodi na sumnju da to nisu slu~ajne gre{ke.

"^ASNO I PO[TENO" Grmovac je izgra|en na zemlji{tu pored autoputa koje je pros- tornim planom predvi|eno za zeleni za{titni pojas a dalje od njega kao poljoprivredno zemlji{te. Kako je radikalska vlast u op{tini Zemun mogla da prodaje imovinu Republike Srbije bez njene saglasnosti, protivno propisima o nameni danas nije nikome jasno. Niko ne zna ni gde je oti{lo preko pet miliona maraka od prodaje ovih placeva. Verovatno u politi~ku kampanju pod nazivom "^asno i po{teno" umesto na izgradnju infrastrukture - puteva, struje i vodovoda.

D.S.

172 ZEMUNSKA NASELJA

Prva struja u Grmovac do{la je krajem 2007. godine. Dok poraste drve}e koje }e {tititi od sunca i vetra pro}i}e jo{ mnogo godina. O {koli, obdani{tu, ambulanti, biblioteci, razmi{lja}e se jednog dana...

Simo El~i} sa planom Grmovca: Zvjezdana Lon~arevi} je otkri- Placevi pod konac, ali je u la mahinacije sa dvostrukom `ivotu sasvim druga~ije prodajom placeva

173 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

174