Zemunska Naselja

ZEMUNSKA NASELJA 149 "Altina" naselje lepog imena i bez elementarnih uslova za normalan ìvot VA@NO JE BILO PRODATI PLACEVE (B r . 2 2/ 13. januar 2001) 152 Stvarno ili mogu}e, ali je najavljeno ZATRPA]E "BUSIJE" SME]EM! (B r . 2 4/ 10. februar 2001.) 154 [ta }e biti sa zemunskim naseljima "spomenicima" radikalske vlasti MALO NADE NA HORIZONTU (B r . 3 0/ 5. maj 2001.) 156 Naselje „13 maj” ni u Zemun polju, ni u Batajnici OVDE JE I VREME STALO (B r . 3 2/ 2. jun 2001) 158 TRANSFUZIJA U TRI F A ZE (SVE@A KRV) (B r . 3 7/ 1. septembar 2001.) 160 KROJAÎ NA[IH SUDBINA (B r . 4 9/ 23. februar 2002.) 162 Da li }e Op{tina Zemun biti svedena gotovo na polovinu sada{nje teritorije I BATANJIÂNI TRA@E OP[TINU (B r . 5 8/ 20. jul 2002.) 164 Divlja gradnja u naselju "Zmaj - kolonija" kao posledica "lo{e istorije" "OTPISANI" NE @ELE DA BUDU I "ZABORAVLJENI" (B r . 5 9/ 24. avgust 2002) 167 Bolji dani u naselju "Plavi horizonti" po~eli tek kad su se samoorganizovali STIGLA STRUJA, ÊKA SE AUTOBUS (B r . 6 3/ 19. oktobar 2002.) 147 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. 170 Grmovac jo{ jedna [e{eljeva "nedo|ija" nadomak Zemuna, naselje prevarenih MILIONI MARAKA ZA "KAMEN OKO VRATA" (B r . 6 6/ 30. novembar 2002) 175 ZEMUN POLJE 148 ZEMUNSKA NASELJA "Hronika" broj 22/ 13. januar 2001 ALTINA naselje lepog imena i bez elementarnih uslova za normalan ìvot VA@NO JE BILO PRODATI PLACEVE Socijalisti nisu ni{ta uradili, a radikali su plan ure|enja naselja totalno ignorisali. Prodali su ~ak i placeve na kojima su trebali da budu podignuti pijaca, obdani{te i crkva Do 1991. tu su bile parcele Poljoprivrednog kombinata "Beograd”. Onda se neko iz PKB dosetio da ljudima proda dràvnu, nacionalizovanu zemlju i za kratko vreme zaradi mnogo novca. Prvo su nikle dve ku}e, da bi potom " spontano " izraslo i celo naselje. Tokom 1995. i 1996. godine, dolaskom izbeglica iz Hrvatske i Bosne, ovo naselje doìvljava svoju ekspanziju. Kasnije se dodatno pro{irilo zahvaljuju}i radikalskoj vlasti, koja je tako|e nelegalno i bez ikakvog plana prodavala placeve, da se prakti~no Zemun spojio sa Zemun poljem. To je naselje preko puta "Galenike" (deli ih samo autoput), poznato pod imenom "Altina". Krajem decembra ìtelji "Altine" su na sebe i svoje probleme skrenuli pa`nju {ire javnosti blokadom autoputa zbog hroni~nog nedostatka struje. Me|utim, struja je samo vrh ogromnog brega neda}a koje oni imaju. - Samo je ulaz u naselje asfaltiran, dalje su rupa do rupe. Sve prethodne op{tinske vlasti, i socijalisti~ka i radikalna, su samo uzimale pare odavde, a ni dinara nisu uloìli u infrastrukturu naselja. Postoje detaljni planovi koje je uradio Zavod za urbanizam i koji su predo~eni i jednoj i drugoj vlasti. Socijalisti nisu, {to se njegove primene ti~e ni{ta uradili, a radikali su ovaj plan totalno ignorisali. Prodali su ~ak i placeve na ~ijim mestima su trebali da budu podignuti pijaca, obdani{te i crkva - kaè @eljko Ra|enovi}. - Detaljan urbanisti~ki plan napravljen je 1995. a pro{le godine se na{ao na javnoj raspravi u Op{tini. Me|utim, zbog nere{enih imovinsko-pravnih pitanja nije usvojen - isti~e Lazar Mom~ilovi}. - Videli ste i sami: voziti ovim ulicama najvi{e li~i na brdsku reli trku. Ulice su posute tucanikom koji se brzo razi|e i sve ispo~etka, a to sve pla}aju stanovnici. Tako|e nemamo ni jednu autobusku liniju, a u samom naselju sme{teno je nekoliko privatnih prevoznika koje to ne interesuje. Jedva smo se izborili da autobus 704 ima jedno stajali{te u naselju - pri~a nam Ra|enovi}. - Istina, tu nije bila u pitanju volja ljudi iz GSB, ve} nemogu}nost pravljenja stajali{ta zbog divlje prodaje placeva oko auto-puta. 149 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. Deca iz "Altine" idu i po pet kilometara pe{ke u najbliù osnovnu {kolu. Tako|e, hitno je i pitanje vodovoda. Na{i sagovornici ipak misle da neki od ovih problema mogu ubrzo da se re{e. - Nadamo se kad budemo imali mesnu zajednicu da }emo sve ove probleme re{avati lak{e. Mnogo je problema koje mi imamo, a malo je prostora u va{im novinama. Ovde mogu da se prave feljtoni… - kaù nam na rastanku, VEDRAN IVANKOVI} STIGLA STRUJA I NA "ALTINU" Operacija povratka struje na "Altinu" uspe{no je zavr{ena nakon deseto~asovne blokade auto-puta Beograd-Novi Sad 27. decembra. Posle blokade i izno{enja ovog problema gra|ana "Altine" na sednici Skup{tine op{tine formiran je krizni {tab koji se stara o elektro-energetskoj situaciji u ovom delu Zemuna. - Posle dva sata blokade pojavili su se neki likovi, o~igledno instruisani od predhodne vlasti, da prave pometnju. Bili smo na ivici da odustanemo. Sva sre}a pa smo istrajali i posle nekoliko dana dobili smo struju. Odjednom je sve moglo. âk je u rekordnom roku stara trafo-stanica osposobljena i postavljena nova, koja je rasteretila sistem. Kako kaù ljudi koji su to uradili, bili smo " drugi prioritet " posle Zemunske bolnice. Tu`no je re}i, na po~etku 21. veka, da smo posle nekoliko dana mogli da se pozabavimo li~nom higijenom - kaè za " Hroniku " Mirko Mi{kovi}. - Posebno bismo se zahvalili va{em uredniku i odborniku u SO Zemun Draganu Stojkovi}u, koji se jedini od odbornika pojavio na blokadi i pojasnio nam na{a prava, dok odbornika koga smo mi izabrali u " Altini " nije bilo nigde. MESNA ZAJEDNICA UMESTO "ULICE" U petak, 12. januara, u 13 ~asova u sali u Kosovskoj odrà}e se konstitutivna sednica Mesne zajednice "Altina". Kako su nam na{i sagovornici rekli interesovanje za ovaj skup je veliko, tako da }e biti organizovan i autobuski prevoz. - U naselju smo skupili vi{e od 2.500 potpisa za osnivanje mesne zajednice. Ako treba za prvo vreme ustupi}u ja prostoriju za kancelariju, a na leto planiramo, uz pomo} op{tine, koja bi nam dala plac, da sazidamo i neki objekat koji bi sluìo ovoj nameni. Ovde ima dosta stovari{ta, neka svako da ne{to materijala, ja }u da zidam, pekar }e da hrani radnike... Sve }e to biti uz malo dobre volje za op{te dobro, da ne bismo ponovo do{li u situaciju da moramo da izlazimo na ulicu zbog nekog problema - nagla{ava @eljko Ra|enovi}. 150 ZEMUNSKA NASELJA Altina na fotografijama objavljenim u “Hronici” 2000. godine Umesto epiloga: deo teksta u listu “Politika” koji je objavljen 4. januara 2008. godine 151 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. "Hronika" broj 24/ 10. februar 2001 Stvarno ili mogu}e, ali je najavljeno ZATRPA]E "BUSIJE" SME]EM! Potpredsednik gradske vlade Ljubomir An|elkovi} nedvosmisleno tvrdi da }e u "Busijama" uskoro ni}i predvi|ena gradska deponija Kao grom iz vedra neba odjeknula je nedavna izjava potpredsednika gradske vlade Beograda Ljubomira An|elkovi}a koji je, govore}i o deponijama i izno{enju sme}a u glavnom gradu rekao "da }e ku}e u zemunskom naselju "Busije" morati ili da se sru{e ili }emo ih zatrpati sme}em"! Obja{njavaju}i da se svakog dana na deponiju sme}a u Vin~i odvozi izme|u 1.300 i 1.500 tona sme}a, da se ona prostire na oko 50 hektara i da je bilo planirano da se pro{iri za novih 20 hektara, ali da to jo{ nije u~injeno, An|elkovi} je napomenuo da se na levoj strani Save (op{tine Zemun i Novi Beograd) ne nalazi ni jedna deponija i da su tro{kovi odvoènja sme}a iz ovog dela Beograda izuzetno veliki zbog kilometarske udaljenosti do Vin~e. - Hteli mi to da priznamo ili ne "Busije" su jedino mesto na levoj strani Save pogodno za otvaranje nove deponija, kako je to ina~e i bilo ranije predvi|eno - rekao je Ljubomir An|elkovi}. Poznato je da je prethodna vlast u Zemunu, na ~elu sa tada{njim predsednikom SO Zemun Vojislavom [e{eljom, pre <ul style="display: flex;"><li style="flex:1">par godina isparcelisala prostor izme|u Batajnice </li><li style="flex:1">i</li></ul>Ugrinovaca, zvani "Busije", i ogla{avaju}i ga u tada{njim "Zemunskim novinama" prodalo zainteresovanima za stambenu izgradnju. Nije nikakva tajna da su te ku}e na "Busijama" gra|ene bez ikakve tehni~ke i druge dokumentacije, da je cena kvadratnog metra bila samo 15 dinara, da su placeve na tom prostoru kupovali uglavnom ljudi bez velike akumulacije za gradnju krova nad glavom i da je me|u njima najvi{e bilo nevoljnika sa statusom izbeglica. An|elkovi} je tako|e podsetio da je jo{ tada gradska vlast upozoravala, pa ~ak i povela sudski spor sa radikalskim ~elnicima SO Zemun, sve u èlji da se poni{te ugovori i ile- 152 ZEMUNSKA NASELJA galno izdate gra|evinske dozvole na ovoj lokaciji... Sve je bilo uzalud. Gradnja u "Busijama" odmicala je velikim tempom, uz ~vrsto obe}anje radikala da nikada nikome, ~ak i ako oni odu sa vlasti, ne}e pasti na pamet da ru{i tek ili nedavno izgra|ene porodi~ne ku}e. Rajka Bradovi}, izbeglica, ~ija je ku}a u naselju "Busije" jo{ u izgradnji hvata se za glavu posle saop{tenja da }e njena "muka" ili biti sru{ena ili - zatrpana sme}em. - Mi ovde ne ìvimo dobro, daleko je to od dobrog, jer gazimo blato, od po~etka imamo problema sa strujom, ni{ta nije onako kako su nam obe}ali ~elnici radikalske vlasti sa [e{eljom, ali imamo krov nad glavom... Ne mogu da shvatim da neko ho}e da nas zatrpa sme}em. Obmanuti smo u sopstvenoj nevolji pre ~etiri godine, a sada neko jo{ ho}e da nam stane na veliku muku - pri~a nam Rajka Bradovi}. Potpredsednik gradske vlade ima puno razumevanja za jad i nevolje stanovnika "Busija", ali i obja{njava: - Prethodna vlast je na ilegalan na~in prodavala placeve. Jeste da tamo ìve izbeglice, ali se njihov krov nad glavom ne re{ava na takav na~in. Nehumano je bilo dovoditi ljude na "Busije" i terati ih da tamo ìve, jer su na tom terenu vrlo visoke podzemne vode i postoji jalovi{te. Tamo se ne ìvi... Tamo je predvi|ena deponija i bi}e izgra|ena - kategori~an je Ljubomir An|elkovi} J OVAN K OZOMARA RECIKLA@A, MO@DA... Moè li se dogoditi da reciklaà sme}a za koju su zainteresovani strani ulaga~i spasi "Busije" od ru{enja ili najavljenog zatrpavanja sme}em? - Problem deponija mora se re{avati vrlo brzo ina~e }emo se sukobiti sa ekolo{kom katastrofom... [to se ti~e stranog ulaganja u reciklaù postoji velika zainteresovanost, ali to je posao u koji se mora u}i vrlo oprezno i sa ve} napravljenim projektima. Pored toga postoji i odre|ena procedura koja se mora zadovoljiti, a koja zahteva odre|eni vremenski period. A nama gori pod nogama - kaè Ljubomir An|elkovi}, potpredsednik vlade Skup{tine Beograda. 153 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. "Hronika" broj 30/ 5. maj 2001. [ta }e biti sa zemunskim naseljima "spomenicima" radikalske vlasti MALO NADE NA HORIZONTU Mnoga izbegla lica, kao i ljudi bez re{enog stambenog pitanja, pomislili su da je re{enje njihovih problema na vidiku, kad je pre dve godine Op{tina Zemun raspisala javni konkurs za prodaju placeva u naselju "Plavi horizonti", po ceni od 100 dinara po kvadratnom metru. Me|utim, budu}i "sre}ni vlasnici" nisu ni sumnjali kakve ih sve neda}e o~ekuju. Njive "Vo}arskih plantaà" PKB isparcelisane su i podeljene na placeve razli~itih veli~ina, tako da je prose~an plac od 6 ari vredeo oko 11.000 (jedanaesthiljada) nema~kih maraka u tada{njoj dinarskoj protivvrednosti. Svako ko je uplatio adekvatnu sumu na odre|eni ìro ra~un i doneo na uvid li~nu kartu ili izbegli~ku legitimaciju, postao je "vlasnik" gra|evinskog zemlji{ta u naselju "Plavi horizonti". Ali, ni jedan ugovor nije posedovao najbitniji element - nije bio overen od strane nadle`nog suda. Bilo je predvi|eno da se svi kupoprodajni ugovori, zaklju~eni izme|u Op{tine Zemun i fizi~kih lica koji su kupili placeve, blagovremeno overe od strane êtvrtog op{tinskog suda u Beogradu, ali smenom op{tinskih vlasti sve je stalo. Da problem bude ve}i, sada{nja op{tinska vlast ne priznaje re{enja izdata od prethodne vlasti, jer zvani~ni kupoprodajni ugovori ne postoje. Za oko 600 prodatih placeva (oko 500 su kupila izbegla lica), pitanje svojine je jo{ uvek neizvesno. Uprkos tome kupci placeva zapo~eli su izgradnju svojih domova neposredno po sklapanju ugovora sa biv{im op{tinskim vlastima. U me|uvremenu suo~ili su se i sa novim problemima vezanim za infrastrukturu koja predstavlja jedno od najspornijih pitanja. Naime, mnogi su, pored zavr{enih ku}a, bili primorani da proteklih par meseci plate privatan sme{taj, jer struja, voda i kanalizacija, za {ta su izdvojena sredstva, nisu jo{ uvek priklju~eni u ovom naselju. Svojevremeno su Op{tina Zemun, biv{i Sekretarijat za izbeglice i Vlada Srbije izdvojili 58 miliona dinara za uvo|enje struje na "Plave horizonte", kao i u naselja "Busije" i "Grmovac". Gra|ani ovog naselja su veoma ogor~eni, mada se gradnja objekata nastavlja. 154 ZEMUNSKA NASELJA Do sada smo u vezi svega ovoga zahteve upu}ivali samo Op{tini. Prethodna vlast se dobro "pokrila" pravno, jer nikoga od nas nije vezala pravosna`nim ugovorom, ali sa kim god smo potpisivali ugovore - potpisivali smo je sa Op{tinom. Do sada je izgra|eno oko 250 objekata, a oko 30 porodica ve} ìvi na "Horizontima" jer nemaju kud. Pitanja legalizacije, struje, vode, kanalizacije, puta, autobuske linije, {kole i obdani{ta, svakodnevno nam stoje nad glavama poput pri~e bez kraja. Uostalom, niko od nas nije nasilno zaposeo placeve, ve} smo po{teno platili sve {ta su od nas traìle tada{nje op{tinske vlasti, kaè njihov predstavnik Nina Kosovi}. O LGA Z ORI } Razgovor zapo~et u decembru 2000. nije nastavljen 155 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. "Hronika" broj 32/ 2. jun 2001. Naselje 13 MAJ ni u Zemun polju, ni u Batajnici OVDE JE I VREME STALO Muke s prevozom, ambulantom, mesna zajednica pod katancem a odbornik i ne stanuje u naselju… Na samo sedam kilometara od centra Zemuna nalazi se naselje “13.maj”, koje je, kako tvrde stanovnici ovog kraja, uvek i u svakoj garnituri vlasti bilo na margini doga|aja i brige Op{tine Zemun. - Ovo naselje se nalazi u zemunskom ataru i nikad nije bilo u batajni~kom, ali nas pojedine neznalice strpa{e u Batajnicu, pa nam odredi{e da pla}amo autobusku kartu deset dinara. A da muka bude jo{ ve}a GSP nam je ukinuo ku}icu za ~ekanje autobusa na Batajni~kom putu, koju smo mi sami napravili i odràvali sve dok GSP nije preuzeo “brigu” o njoj. Izmestili su stanicu u oba pravca za po pedeset do sto metara od raskrsnice, tako da imamo mnogo vi{e vremena za {etnju, budu}i da od naselja do Batajni~kog puta ima 1.300 metara, kaè @arko Gruji} koji ve} 48 godina ìvi u ovom kraju. Grupa stanovnika naselja “13 maj” je 25.aprila ove godine poslala zvani~an dopis Skup{tini grada Beograda i predsedniku Skup{tine op{tine Zemun, u nadi da }e im zvani~nici pomo}i u prevazilaènju problema, ali do danas, kako kaù, od pomo}i nema ni{ta. Da ironija bude jo{ ve}a, njihov odbornik ~ak i ne ìvi u ovom kraju, nego u Zemun polju, a stanovnici sumnjaju da je ikada i posetio njihov kraj. - Uputili smo pismo Skup{tini grada i na{e Op{tine. @eleli smo da probudimo savest nadle`nih, jer smo po volji politike pripojeni Zemun polju, tako da smo ostali bez bilo kakve podr{ke, zaklju~uje Gruji}. Saobra}aj nije jedini problem me{tana naselja”13 maj”. U ovom naselju koje broji oko hiljadu stanovnika, postoji jedna ambulanta, koja je u doba inflacije ukinuta kao nerentabilna. Uz zalaganje pojedinih stanovnika ovog naselja ambulanta je vra}ena u nove adaptirane prostorije. Sad, ponovo zbog nerentabilnosti, Ministarstvo zdravlja planira da ukine ambulantu, uprkos ~injenici da u ovom naselju uglavnom ìve stariji sugra|ani. 156 ZEMUNSKA NASELJA Naselje je podignuto 1947. godine i od tada nije ulagano u njega. Kanalizacija je dotrajala, |ubre je svuda naokolo, na svakih trideset porodica postoji samo jedan kontejner, koji se prazni jednom u dve nedelje. A kao dokaz da je vreme stalo u ovom kraju pokazuje i sat na vodotornju koji tako|e godinama nije u funkciji. A. P RODANOVI } NAVODNJAVANJE NIJE VI[E POTREBNO Nekada se skoro ~itav Beograd hranio sa PKB njiva, sve dok biv{a radikalska vlast nije isparcelisala 16 hektara poljoprivrednog zemlji{ta i prodala ga kao gra|evinsko. Skupoceni sistem za navodnjavanje je time prese~en i izba~en iz upotrebe. Ogromna sredstva su ulagana u ovu opremu koja sada napu{tena zarasta u korov. Svedo~anstva pro{losti: Socrealisti~ki toranj Poljoprivredno-industrijskog kombinata i napu{tena, odba~ena oprema za navodnjavanje 157 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. "Hronika" broj 37/ 1. septembar 2001. TRANSFUZIJA U TRI FAZE (SVE@A KRV) Umesto sve~anih ceremonija povodom 250 godina gra|anske uprave u Zemunu, Grmovac i Busije, naselja iznikla na Ugrinova~kim njivama, posta}e àlostan simbol ne samo ovog zemunskog jubileja nego i prve godine tre}eg milenijuma, ili 21.veka. Oko 2.500 stanovnika ovih naselja jo{ uvek, u opet jubilarnoj stotoj godi{njici uvo|enja elektrike u Zemunu nemaju struju, a bogami ni vodu. Dnevnik "Danas" u reportaì (30.juli) op{irno iznosi jadikovke i vajkanja ovih ljudi i upoznaje nas sa jo{ gorom ~injenicom, da nema nade da se problem struje skoro re{i. Navodno, predstavnici nove op{tinske vlasti su im rekli "obratite se va{im radikalima, koji su vam to obe}ali…". Da podsetimo. Kada su pre ~etiri godine radikali po~eli da usre}uju Zemun deo njihovog plana je bio i naseljavanje izbeglica. Po{to su tada osvojili vlast samo u Zemunu, taj plan nisu mogli da realizuju ravnomerno po celoj Srbiji, pa su se skoncentrisali na vi{e lokacija u Zemunu, a Grmovac i Busije su uz Altinu i Plavi horizont postali najve}a naselja. Kao {to to ~esto biva u na{em narodu, niko nije razmi{ljao o budu}nosti, posledicama, niti je bio mogu} razgovor izme|u grupe vlastodràca (usre}itelja izbeglica) i naprimer, ljudi iz struke - urbanista, gra|evinara, sociologa… Ipak, na jednom narodnom zboru odrànom u Be~menu, na primedbu Sremaca da nije u redu da se na ve{ta~ki na~in stvaraju posebna naselja doseljenika, jer to moè izazivati sukobe zbog razlika u mentalitetu, kulturi, obi~ajima, doktor [e{elj im je odgovorio "Vama Sremcima je potrebna sveà krv". Stru~njak za pitanja krvi i tla, pomenuti doktor, na ovaj na~in je kao i svi geniji, mislio da re{ava, jednim potezom, vi{e pitanja. Pre svega, ostvario je prihod od vi{e desetina (stotina?) miliona nema~kih maraka kojima se u lavirintu finansijskog poslovanja zametnuo trag. Zatim, ono krvi {to je preostalo posle krvoproli}a u Hrvatskoj i Bosni, dodao je srema~koj koja je po njegovom doktorskom mi{ljenju bila slaba. Re{io je i pitanje tla, jer je umesto deponije sme}a smestio ljude, sveù krv. Najdalekovidiji deo tog projekta bila 158 ZEMUNSKA NASELJA je njegova fazna realizacija. U prvoj fazi sveà krv je do{la, isplatila sve` novac (DM) i podigla stotine zgrada. Naravno, tu je angaòvan i drugi deo sveèg novca, u stovari{tima gra|evinskog materijala i gra|evinskim, preduzimljivim firmama ~iji vlasnici po zidovima svojih kabineta imaju ikone nacionalnih svetaca, vojvoda i politi~ara u znak zahvalnosti za srebrene mercedese kojima se vozikaju dok raznose paketi}e humanitarne pomo}i. Druga faza, uvo|enje vode, struje, kanalizacije, izgradnja ulica, trotoara, tr`nog centra, {kole, obdani{ta, ambulante, po{te, banke, sportskih terena…naravno nije mogla biti finansirana od pomenutih desetina (stotina?) miliona maraka jer im se, kao {to rekosmo, zagubio trag. Ta faza je prepu{tena politi~kim protivnicima. Po{to politi~ki protivnici nisu za ovih deset meseci bili u stanju da u|u u trag fantomskim milionima maraka, po{to nisu imali vi{e {ta da prodaju, oni sleù ramena, i upu}uju Grmov~ane i Busija{e na radikale. Kao da su im rekli "molimo vas da slede}i put glasajte za radikale, mo`da oni prona|u milione maraka koje su vam uzeli i dovr{e posao koji su zapo~eli". Sveà krv iz Grmovaca i Busija tako ostaje u mraku i bez vode, o~ekuju}i tre}u fazu. Sveà krv je ogor~ena, razo~arana. Sveà krv je umorna od neispunjenih obe}anja. "Stara" srema~ka krv }uti i posmatra. Bi}e jednog dana i struje i vode. U memoriji ima zabeleèno se}anje na pretke koji su isto tako do{li odnekud i posle nekog vremena postali Sremci. Zato se i ne jede mnogo. Znaju da je najbolji doktor vreme, jer ono le~i ili zatrpava sve gluposti koje naprave genijalni doktori koji sve znaju i sve mogu. D RAGAN S TOJKOVI } 159 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. „Hronika“ broj 49/ 23.februar 2002. KROJAÎ NA[IH SUDBINA Davno je to bilo, u pozori{nom muzeju je sa~uvano, koji ono be{e glumac proslavio pre vi{e od ~etiri decenije “Boru [najdera”. Nema vi{e pisca, zaboravljen je glumac, ali je trajno sa~uvan lik i delo druga Bore koji je, ako ume da kroji odela, sposoban da po zadatku Partije kroji i u limarskoj zadruzi. Vremena se menjaju, menjaju se reìmi, ali neumoljiva logika partijskog mi{ljenja ostaje. Pogotovo kad novi smenjuju stare i kad je odanost partijskih kadrova najva`niji ljudski, profesionalni i moralni kvalitet. Preure|enje dràve bio je jedinstven zahtev monumentalno izraèn Petog oktobra 2000. U opravdanost ovog zahteva nije sumnjao niko, pa ~ak ni mnogi nosioci prethodne vlasti. Kad se bura sti{ala gra|ani su nastavili da ~ekaju, a politi~ari koji su uzeli vlast po~eli su da pripremaju promene koje su obe}ali. Pro{la su vremena ideolo{kih rasprava – na dnevni red je do{lo pitanje: Gde su pare? Jedno od obe}anja bila je i decentralizacija dràvne uprave. Ovo je bio veoma jednostavan, jasan, i konkretan zahtev gra|ana. Nemojte vi{e da nam uzimate na{e pare, da biste zadovoljili svoje potrebe, pa da nam vra}ate mrvice. Hajde da stvari obrnemo, da mi zadovoljimo svoje osnovne potrebe, a da onda damo dràvi {ta nam ostane. Da ta proporcija bude u korist onih ~ije se pare uzimaju. Neka dràva ìvi od svojih prihoda, i neka tro{i onoliko koliko je zaradila. Kako stvari stoje, naàlost, izgleda da }e se nastaviti po starom. Nasuprot interesima gra|ana, opet su nadvladali interesi Partija. Da bi se dràla vlast potrebna je kontrola nad parama. Ko drì Beograd, vlada i Srbijom. Beograd je najve}i izvor para. Zbog toga, sa lako}om }e se dràva decentralizovati tamo gde nema konkretnog interesa (para). Op{tine u provinciji sa 15.000 stanovnika }e i dalje imati mnogo ve}u samostalnost, i sve {to im treba, ali zato podru~je Beograda i 160 ZEMUNSKA NASELJA njegovih gradskih op{tina ostaje zlatni rudnik za one koji ho}e da vladaju. Izvor politi~ke mo}i u celoj Srbiji je u ke{u sa beogradskih pijaca, parkinga, od raznih administrativnih taksa, od naplate poreza, kori{}enja gradskog zemlji{ta… Naslednike “Bore [najdera” ne interesuje {to Batajnica sa 60.000 stanovnika ili Sur~in, Dobanovci, i ostala naselja nemaju elementarne uslove za ìvot. Oni }e gradskim op{tinama Beograda pod parolom “decentralizacije vlasti” prepustiti samoupravu u oblasti kulture i obrazovanja, gde se pare tro{e, ali te{ko da }e dozvoliti da prihodi za gradsku ~isto}u, od pijaca i parkinga, gra|evinskog zemlji{ta, postanu izvor prihoda lokalne samouprave. Oni }e sebe, grad od dva miliona stanovnika, opet proglasiti za jednu op{tinu - jedinicu lokalne samouprave. Gradske op{tine }e ostati njihove mesne zajednice kojima }e davati onoliko koliko je dovoljno da nezadovoljstvo gra|ana drè pod kontrolom. Dava}e gra|anima njihove pare samo kad moraju. Kao i svih ovih proteklih decenija. I opet sve kao u Borino vreme: to su zahtevi izgradnje i obnove ratom poru{ene zemlje, me|unarodna situacija se “intenzivira” a unutra{nji neprijatelj jo{ nije poraèn. Narod treba da se `rtvuje za dràvu – a dràva to su oni. Tako su sudbine na{ih roditelja, nas i na{e dece bile i ostale u rukama nadobudnih partijskih [najdera, koji ih kroje prema svome skromnom znanju, ali ogromnom samopouzdanju.

Zemunska Naselja

Details

Download

Copyright

We respect the copyrights and intellectual property rights of all users. All uploaded documents are either original works of the uploader or authorized works of the rightful owners.

Support