1 fabrika knjiga 3 Naslov originala: Dejan \oki} Elusive Compromise. A History of Interwar Yugoslavia Copyright © Dejan \oki}, 2007 Objavljivanje ove knjige pomogao je Fond za otvoreno dru{tvo. Dejan \oki} CIP – Katalogizacija u publikaciji NEDOSTI@NI KOMPROMIS Narodna biblioteka Srbije, Beograd Srpsko-hrvatsko pitanje 94(497.1)"1918/1941" 323.1(=163.41:=163.42)"1918/1941" u me|uratnoj Jugoslaviji \OKI], Dejan S engleskog prevela Nedosti`ni kompromis : srpsko-hrvatsko Slobodanka Gli{i} pitanje u me|uratnoj Jugoslaviji / Dejan \oki} ; s engleskog prevela Slobodanka Gli{i}. – Beograd : Fabrika knjiga, 2010 (Beograd : Standard 2). – 366 str. ; 22 cm. – (Edicija Re~ ; knj. 59) Prevod dela: Elusive Compromise. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 339–364. ISBN 978-86-7718-094-2 a) Srbi – Hrvati – 1918-1941 b) Jugoslavija – Istorija – 1918-1941 Edicija RE^ COBISS.SR-ID 172820492 Beograd, 2010 4 5 Re~ uz srpsko izdanje 7 Izjave zahvalnosti 13 Uspomeni na roditelje mojih roditelja Skra}enice 17 Aleksandra i Slavku Obrenovi} Mape 18 i Mihajla i Radmilu \oki} UVOD 21 1. SMRT I UJEDINJENJE 35 2. EKSPLOZIVNE DVADESETE 65 3. KOMPROMIS S DIKTATUROM? 103 4. SRPSKO-HRVATSKA OPOZICIJA 153 5. SPORAZUM IZ 1939. GODINE 207 6. POSLEDICE 265 ZAKLJU^AK 321 Izvori i literatura 339 6 7 RE^ UZ SRPSKO IZDANJE Pisac Borislav Peki} je imao obi~aj da na po~etku svojih knjiga precizira kom `anru ili pod`anru tekst pripada. Ako ve} nije mogao da uti~e na sud kriti~ara, `eleo je da im makar ‘po- mogne’ pri `anrovskom svrstavanju njegovih knjiga, kako bar tu ne bi do{lo do pogre{nih ocena koje su mu, s pravom, smetale. Knjiga koja se nalazi pred ~itaoci- ma ne pretenduje da se na bilo koji na~in poredi sa Peki}evom vrhun- skom prozom, iako je deo knjige na- pisan upravo na nekada{njem rad- nom stolu ovog pisca. Sto, za razliku od pisa}e ma{ine, i danas koristim, zahvaljuju}i velikodu{nom poklonu gospo|e Ljiljane Peki}, koja se pre petnaestak godina iz Londona vratila 8 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Re~ uz srpsko izdanje 9 u Beograd. Ipak, mislim da nije naodmet ponuditi Kao {to u knjizi tvrdim da je me|uratnu Jugoslaviju kratko ‘obja{njenje’ ~itaocima izdanja knjige na jezi- te{ko razumeti izvan {ireg, prostornog i vremenskog, ku koji se nekada zvao srpsko-hrvatski. konteksta, tako smatram da ni akademska istorija ne ^italac }e s pravom pretpostaviti da je taj jezik (ka- mo`e da napreduje u izolaciji, bez dijaloga sa drugim ko god se danas zvao) moj maternji jezik, ali sam ovu nau~nim disciplinama. Tako|e, ne verujem ni da isto- knjigu, kao i ostale svoje glavne radove, ipak napisao rijska nauka treba da be`i od dijaloga sa dru{tvom. na engleskom. Istoriju sam studirao u Velikoj Britani- Koliko god se radujem {to }e knjigu u prevodu mo}i ji, gde sam i postao akademski istori~ar. Priznajem da da pro~itaju moje kolege iz biv{e Jugoslavije, nadam ne umem da ‘mislim’, a kamoli pi{em, istoriju na bilo se da }e ona zainteresovati i {iru ~itala~ku publiku. ^i- kom jeziku izuzev engleskog. Sebe me|utim ne sma- taocu ove knjige dovoljni su radoznalost i strpljenje, a tram britanskim, a jo{ manje srpskim ili jugosloven- ne nu`no i prethodno poznavanje perioda i problema skim, istori~arem. Nacionalna odrednica jednostavno koje knjiga obra|uje. ne ide ispred ili pored struke istori~ara; u suprotnom, Knjiga je pre svega zasnovana na mojoj doktorskoj on ili ona se izla`u opasnosti da prestanu da budu disertaciji, koju sam odbranio na Univerzitetskom ko- akademski nau~nici i pretvore se u advokate svoje na- led`u u Londonu (University College London) u martu cije, partije, religije, vo|e, plemena... Niti imam name- 2004. godine, kao i na istra`ivanjima koja sam obavio ru, niti bih umeo da budem bilo {ta drugo osim isto- tokom postdoktorske specijalizacije na Univerzitetu ri~ar – istori~ar koji predaje u Britaniji, a pi{e o pro- Kolumbija (Columbia University) u Njujorku, tokom {losti Jugoslavije. Uostalom, ovih drugih ‘istori~ara’ prole}nog semestra iste godine; rana istorija knjige }e ionako ve} ima dovoljno, ne samo na tlu biv{e Jugo- uostalom ~itaocu verovatno odmah biti vidljiva zbog slavije. velikog broja fusnota koje su nekako ‘pre`ivele’ razna Dakle, ~italac u rukama dr`i istorijsku studiju, ~iji je skra}ivanja i doterivanja originalnog rukopisa. glavni cilj da ponudi jednu mogu}u interpretaciju naj- Knjigu sam, kao i disertaciju, pisao (uglavnom) po- va`nijeg od svih nacionalnih pitanja u me|uratnoj ju- {tuju}i jasno odre|ena metodolo{ka, jezi~ka i stilska goslovenskoj dr`avi: srpsko-hrvatskog pitanja. Ako pravila koja su uobi~ajena za publikacije anglo-ame- bih morao da svrstam knjigu u neki `anr, verovatno ri~kih izdava~a (u ovom slu~aju londonski Hurst & Co. bih je opisao kao politi~ku istoriju sa elementima in- i njujor{ki Columbia University Press). Ta pravila pod- telektualne, dru{tvene i diplomatske istorije. Bilo bi mi razumevaju striktno odre|en broj re~i, te stil pisanja, drago ako su neki od mojih argumenata i zaklju~aka koji mora istovremeno da bude nau~an i razumljiv {i- nastali pod uticajem autora koji pripadaju srodnim di- roj ~itala~koj publici. U isto vreme poku{ao sam, gde sciplinama – pre svega sociologiji i politologiji – ~ije god je to bilo mogu}e, da iznesem argument u jednom radove sam ~itao i konsultovao dok sam pisao knjigu. pasusu umesto na ~itavoj strani ili da ne{to objasnim 10 Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Re~ uz srpsko izdanje 11 jednom re~enicom a ne u vi{e re~enica; gde to nisam da ‘kompromis’ oko pla}anja prava za prevod nije uspeo, ‘korigovali’ su me urednici, recenzenti i mento- ostao ‘nedosti`an’. Naposletku, zadovoljstvo mi je da ri, zvani~ni i nezvani~ni. Tako|e, poku{ao sam da sta- pomenem i stimulativnu i dinami~nu atmosferu na vim akcenat na analizu i sintezu, a ne na op{irna opi- Goldsmits koled`u (Goldsmiths) Univerziteta u Londo- sivanja i prepri~avanja ~injenica i arhivske gra|e, i to na, gde sam u poslednje dve godine okru`en ne samo ne samo zato {to je takav pristup potreban da bi se do- odli~nim kolegama i znati`eljnim studentima, nego i bila doktorska titula na Londonskom univerzitetu i dobrim prijateljima. objavila knjiga kod akademskog izdava~a. Naravno, Svima onima kojima sam se zahvalio i koje sam po- svaka dobra istorijska studija treba da bude zasnova- menuo u ‘Izjavama zahvalnosti’ u originalnom izdanju na na delikatnoj ravnote`i izme|u analize i empirije, i i dalje sam zahvalan (a i da nisam, ne bih smeo da me- nadam se da sam to makar delimi~no uspeo. Knjiga je njam istoriju i da nekoga izostavim sa originalne liste). pro{la i kroz anonimnu recenziju, a imena recenzena- Za sve nedostatke i gre{ke odgovoran sam samo ja. ta sam saznao naknadno (iako sam jednog od njih ve} Mo`da nije potrebno na kraju ove kratke uvodne dobro poznavao); izvodi iz njihovih velikodu{nih re- re~i srpskom izdanju ‘upozoriti da je ovo {to se sada cenzija objavljeni su na pole|ini originalnog izdanja, sa izvesnom zebnjom prepu{ta sudu javnosti samo kao preporuka ~itaocima, {to je ina~e uobi~ajena prva bu{otina, tek okno ili izdvojen kop na tim neiz- praksa. mernim ledinama pro{losti’,1 ali bih smatrao da sam [to je knjiga do`ivela srpsko izdanje imam pre sve- napisao dobru knjigu samo ako ona bude podstakla ga da zahvalim mom izdava~u Dejanu Ili}u i prevodi- dalja istra`ivanja, razmi{ljanja i diskusije o jednom teljki Slobodanki Gli{i}. Dejanu nisam samo zahvalan, ne tako davnom vremenskom periodu zajedni~ke ju- nego sam i po~astvovan {to se zainteresovao za knji- goslovenske pro{losti. Isku{enja, prilike i problemi gu i odlu~io da je objavi, pa sam se tako na{ao me|u Jugoslavije izme|u dva svetska rata zavr{eno su isto- sjajnim autorima Fabrike knjiga, nezavisne izdava~ke rijsko poglavlje, ali su mnoga pitanja u vezi sa tim i ku}e koja je na vrhu – i koja opstaje – zahvaljuju}i pre danas aktuelna. Zna~aj srpsko-hrvatskih odnosa, su- svega Dejanovoj energiji i viziji. Slobodankin nepriko- protstavljene nacionalne i politi~ke ideologije, pitanje snoveni ose}aj za jezik i retko vi|ena profesionalnost dr`avnog ure|enja, odnosno debata izme|u centrali- priznati su u Srbiji, o ~emu svedo~i i nagrada koju je sta i federalista/autonomista, va`nost politi~kog kom- dobila za najbolji prevod (knjige tako|e objavljene u promisa, me|unacionalni odnosi i pomirenje, i za{ti- ediciji “Re~”). Bilo je pravo zadovoljstvo raditi sa nji- ta prava manjina, problemi su koji su ‘pre`iveli’ ras- ma prethodnih meseci. pad druge Jugoslavije. Me|uratna generacija nije is- Zahvalan sam i mom londonskom izdava~u Majklu koristila priliku koja joj se pru`ila 1918. godine, upr- Dvajeru (Michael Dwyer), ~ija je dobra volja zna~ila kos `elji da se postigne kompromis, makar izme|u Sr- 1) Borislav Peki}, Graditelji (roman), Beo- grad, 1995, 12. 12 Dejan \oki} 13 ba i Hrvata, kao {to ova knjiga, nadam se, pokazuje. IZJAVE ZAHVALNOSTI Da li }e postjugoslovenske generacije imati vi{e mu- drosti, sluha i sre}e? Dejan \oki}, London, 17. decembar 2009. Ova knjiga je zasnovana na mojim doktorskim i postdoktorskim istra`i- vanjima u [koli za slovenske i isto~- noevropske studije Univerzitetskog koled`a u Londonu i Harimanovom institutu Univerziteta Kolumbija u Njujorku. Posebno se zahvaljujem svojim mentorima Vendi Brejsvel i Piteru Sijani-Dejvisu, kao i Stevanu K.