vašar umetnosti karei tajge vašar umetnosti mala edicija ideja Karel Teige Iz knjiga: Jarmark umëni, Ceskoslovenskÿ splsovatel, Praha, 1964, Svët stavby a bàsnë, Ceskoslovenskÿ spisova- tel, Praha, 1966. Zàpasy o smysl moderni tvorby, Ceskoslovenskÿ spisovatel, Praha, 1969. Vÿvojové promëny v umëni, Nakladatelstvi čs. vÿtvarnÿch umëlcû, Praha, 1966. Izbor, prevod I predgovor Aleksandar lllć Izdaje »NIP M ladost-, Maršala Tita 2/11, Beograd, žiro račun 60801-601-3091 za -DEJE- Za Izdavača Borlsav Džuverovlć Glavni I odgovorni urednik Milutin Stanlsavac Recenzent dr Nikola Mlloševlć Umetnlčko rešenje opreme Nenad čonklć Tehnički urednik Miša živanovlć Korektor Dušica Majstorovlć štampa »Srboštampa«, Beograd, DobraČIna 6—8 Beograd. 1977/IV Sva prava zadržava Izdavač TI raž 3000 Cena 50 dinara Sadržaj Predgovor: Testament Karela Tajgea Vašar umetnosti 1 Poetizam 77 Konstruktivizam i likvidacija »umetnosti« 89 Estetika filma i kinografija 111 Zadaci moderne fotografije 127 O fotomontaži 143 Konstruktivistička tipografija na putu ka novoj formi knjige 169 Uvod u moderno slikarstvo 199 Razvoj sovjetske arhitekture 233 Realizam 257 Izabrani odlomci (1922—1951) 337 Datumi: Život, knjige, zbivanja 369 Izabrana bibliografija 373 Beleška o izboru 379 Indeks imena 381 Na crtežu češkog slikara, grafičara i ka­ rikaturiste svetskog glasa, Adolfa Hofmaj- stera, moguće je videti Karela Tajgea koji u jednoj ruci drži razvijenu crvenu za­ stavu, a u drugoj knjigu na kojoj piše »Je sais tous!* Crvena zastava i knjiga obele- žje su života Karela Tajgea, a Hofmajste- rov dobronamerno ironičan natpis: »Ja znam sve!* vremenom je postao gotovo sasvim istinit.' U vihorima ratova i revolucija nestala su i zaboravljena mnoga delà evropskih mark­ sista, tako da ih danas, ponovo pronađena, čitamo kao testamente koji nam otkrivaju kako tamo gde smo, na karti marksističke 1 Ako izuzmemo neostvarene snove u vezi sa razvojem određe­ nih aspekata moderne umetnosti. V misli o umetnosti, pretpostavljali definitiv­ ne beline, ipak ponekad stoje odgovori značajni ne samo za tadašnje, već i za sva vremena. Zapleti oko testamenta nisu slučajno dramska osnova mnogih tragedija i kome­ dija: otpečatiti jedan testament često zna­ či izazvati igru tragičnih i komičnih mo­ menata, jer testament saopštava ne samo ravnodušnu istinu pisca o sebi, već i neo­ pozivu, iako subjektivnu, istinu o preživeli- ma. Mrtvi neka počivaju u miru! Živi danas čitaju Tajgeov testament sa jasno razgrani­ čenim osećanjima zadovoljstva i nezado­ voljstva, a ovo poslednje osećanje moguće je sažeti u izreku: neka se češe onaj koga svrbi! Pisac ovog testamenta, naime, razu- meo je sve i predvideo sve: njegova istina nije iluzija naivnog poverenja, već nemilo­ srdna kritička analiza koja nepogrešivo raz­ dvaja Marksove naslednike od lažnih pre­ tendenata. Kapitulacija tzv. vulgarnog marksizma (sam izraz, u stvari, predstavlja contradic- tio in adjecto) pred doslovno svim pita­ njima umetnosti, nije dokaz navodne ne­ moći marksizma — upravo delo Karela Tajgea svedoči o snazi marksističke misli 0 umetnosti, jer razvija izvorni smisao Marksovih tekstova, poznaje i razume umetnost, ne zatvara oči pred činjenicama 1 brani filosofiju, ljubav prema mudrosti, od pretvaranja u oblik religioznog zanosa, praćenog monotonim ponavljanjem prigod­ n i nih citata iz delà sve brojnijih klasika. Antinomije i paradoksi marksističke misli o umetnosti prelamaju se u delu Karel a Tajgea kao u dvostrukoj igri ogleda­ la, koja, doduše, može okrenuti svet nao­ pačke ali, budući da je reč o svetu koji je dubio na glavi, slika u ogledalu otkriva njegov normalan položaj. U sumraku tride­ setih godina XX veka. Karei Tajge je for- mulisao vizionarske odgovore na tri opšta pitanja pred kojima je stajala ukupna ta­ dašnja misao o umetnosti i društvu: 1. pitanje položaja umetnosti u građan­ skom svetu, 2. pitanje smisla, vrednosti i funkcija moderne umetnosti, 3. pitanje položaja umetnosti (određe­ nih umetničkih pravaca i oblika, kao i na­ čela politike u kulturi) u socijalizmu. U čemu je značaj Tajgeovih odgovora na tri pomenuta pitanja? 1. Kritika prodajne sudbine umetnosti U VAŠARU UMETNOSTI Karei Tajge razvija misaono bogatstvo Marksovih i Engelsovih spisa, od NEMAČKE IDEOLO­ GIJE do TEORIJA O VIŠKU VREDNOSTI, da bi kritički osvetlio glavna obeležja polo­ žaja umetnosti i umetnika u građanskom društvu. Tajgeova duhovita analiza, pot- krepljena često bizarnim ali verodostojnim podacima, pokazuje kako u građanskom VII svetu sloboda stvaralaštva dolazi u otvo­ ren sukob sa tendencijom kapitalističke proizvodnje da od umetnika stvori najam­ nog radnika koji serijski umnožava robu za potrebe umetničkog tržišta, u kome se sa- mosvrhovitost umetničkog stvaranja pot- činjava vladavini novca — reklami, ponudi i potražnji, komercijalizaciji. Prodajna sud­ bina umetnosti dovodi u pitanje vrednost umetničkih delà, položaj umetnika i oslo- bađajuću ulogu umetnosti kao sredstva izražavanja suštinskih, stvaralačkih potre­ ba čoveka. Tajgeovu kritiku »vašara umetnosti« nije moguće ograničiti samo na građansko društvo: značaj Tajgeove analize jeste u njenoj univerzalnosti, u istraživanju zakon­ itih odnosa između umetnosti i društva, umetnosti i ekonomskih činilaca, umetno­ sti i tržišta, umetnosti i potrošnje. Zato Tajgeova kritika predstavlja trajnu opome­ nu protiv podvrgavanja umetnosti (i duho­ vnih vrednosti uopšte) dominaciji utilitari- stičkih i ekonomističkih merila, dominaciji koja ugrožava stvaranje i postojanje umet­ ničkih i duhovnih vrednosti kao neodvoji­ vih komponenti ljudske egzistencije. VAŠAR UMETNOSTI nije značajan samo kao kritika prodajne sudbine umetnosti, već i zbog određenih teorijskih stavova, su­ protstavi jenih tzv. dogmatskom marksiz­ mu, odnosno redukciji i vulgarizaciji Mark- sove misli. Karei Tajge odbacuje mehani- cističko uprošćavanje po kojem krizi gra- VIII danskog društva odgovara navodno nemi­ novna kriza umetnosti nastale u tom druš­ tvu i poziva se, sasvim opravdano, na Mark- sov stav po kojem određena razdoblja pro­ cvata umetnosti nisu neposredno zavisna od procvata društva, stav po kojem odre­ đene univerzalne, umetničke i duhovne vrednosti nije moguće svoditi na njihov društveni, ideološki ili politički »ekviva­ lent«. Posledice Tajgeove kritike mehani­ cističkog kauzalizma izuzetno su značajne za razvoj marksističke misli o umetnosti i društvu: 1. Građanski svet nije jedinstvena, sta­ tična, negativna celina koja zaslužuje jedi­ no prokletstvo (bacanje čini sa pristojnog odstojanja, uz obaveznu upotrebu tamjana), već protivrečan, dijalektički proces sukob­ ljavanja čitavog niza složenih komponenti, izvan crno-bele sheme revolucionarnog i reakcionarnog. 2. Umetničke i duhovne vrednosti u građanskom svetu mogu biti i univerzalne vrednosti, kao i deo revolucionarnih prome­ na: upravo u umetnosti nastaloj u građan­ skom društvu Tajge nalazi umetnost spo­ sobnu da prevaziđe horizont građanskog sveta. 3. Takva umetnost je ona koja je pre svega u sebi revolucionarna — moderna umetnost koja se rađa iz buntovnog »cr­ nog romantizma«. 4. Revolucionarna funkcija umetnosti dijalektički je povezana sa autonomijom umetnosti. Istinsko jezgro Marksovih reći IX 0 umetniku, koji stvara onako »kao što svilena buba tka svilu«2, Karei Tajge vidi u nužnosti da umetnost pre svega ispuni za- hteve koji se u njoj samoj sadrže, jer samo takva, estetski vredna umetnost, može biti 1 revolucionarna. 5. Sociološka analiza (na primer, pro­ dajne sudbine umetnosti) ne može zame- niti estetičku (koja se temelji na imanen­ tnoj analizi umetničkih delà) i preuzeti njene kompetencije. Tajgeovo suprotstavljanje (plehanov- Ijevskom) mehanicizmu u isto vreme je i vraćanje izvornom smislu Marksovih tek­ stova i stvaranje nove, dragocene osnove 1 metodologije za razvoj marksističke mi­ sli o umetnosti. Braniti načelo relativne au­ tonomije umetničkih i duhovnih tvorevina, načelo imanentne analize umetničkih delà, modernu i avangardnu umetnost, u vreme dominacije vulgarne i dogmatske interpre­ tacije Marksa, značilo je širiti »jeres«, ili tačnije, govoriti neuobičajene istine u pra­ vo vreme, tako da Tajgeov primer potvrđu­ je staru mudrost po kojoj istinu za buduć­ nost može pronaći samo onaj ko govori is­ tinu u sadašnjici. 2. Moderno nije prazna reč, već načelo i dostignuće Modernu umetnost Karei Tajge brani i tumači u svetlosti relativno samostalnog 2 Marksova slika javlja se još kod Petrarke. X unutrašnjeg, dinamičnog razvoja umetnič- kih oblika, zatim u svetlosti novog viđenja i doživljaja čoveka i sveta, i najzad — u svetlosti nastojanja umetnosti da odgovori zahtevima revolucionarnog istorijskog i društvenog kretanja. Moderna umetnost, drugim recima, predstavlja negaciju opisnog akademskog realizma i nov oblik umetničkog izražava­ nja. U isto vreme, ona je i odgovor umet- nika na preokrete, u oblasti saznanja, koji su gotovo u celini promenili sliku čoveka 0 sebi samom i o svetu koji ga okružuje (reč je o shvatanjima Karla Marksa u obla­ sti društvenih nauka, Sigmunda Frojda u oblasti psihoanalize ili moderne fizike u oblasti prirodnih nauka, na primer). Naj­ zad, moderna umetnost jeste i deo izazova vremena, element revolucionarnih zbiva­ nja, sredstvo men jan ja društvene svesti i činilac rekonstrukcije sveta. Tri navedena aspekta smisla, vrednosti 1 funkcija moderne umetnosti predstavljaju spojene sudove: revolucija u samoj umet­ nosti stvara revolucionarnu umetnost koja otkriva svetove skrivene iza varljivog em­ pirijskog privida i tako učestvuje u ostva­ rivanju revolucionarne svesti i novih dru­ štvenih projekata.