Tkh Br. 16 Pravo Na Teoriju >>

TkH br. 16 Pravo na teoriju >> TkH, časopis za teoriju izvođačkih umetnosti, br. 16:

TkH-centar za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti Magacin – Kraljevića Marka 4, 11000 Beograd e-mail: [email protected], [email protected] web site: www.tkh-generator.net t/f: +381113286849 (kancelarija); +381113061524 (knjigovodstvo)

Za izdavača: Ana Vujanović

Savet časopisa: dr Milena Dragićević Šešić (Beograd), dr Ješa Denegri (Beograd), Jovan Ćirilov (Beograd), mr Aldo Milohnić (Ljubljana)

Urednici časopisa: dr Ana Vujanović (glavna urednica), dr Miško Šuvaković (odgovorni urednik)

Likovni urednik časopisa: mr Siniša Ilić

Broj 16 uredili: Miško Šuvaković, u saradnji sa Jelenom Novak i Anom Vujanović

Impressum Saradnici u broju 16: Saša Asentić (Novi Sad), dr Mieke Sadržaj Uvod u TkH, broj 16 / 4 Bal (Amsterdam), mr Marc Botha (Durham/Stokton, VB), >> Maja Fowkes (Mančester), dr Reuben Fowkes (Mančester), >> uredništvo broja dr Josef Früchtl (Amsterdam), Goran Gjorgjevski (Skoplje), mr Siniša Ilić (Beograd), dr Nikola Janović (Ljubljana), Janez Janša (Ljubljana), dr Lev Kreft (Ljubljana), dr Matko Meštrović (Zagreb), Mile Nichevski (Skoplje), mr Jelena Novak (Beograd/ Lisabon), dr Žarko Paić (Zagreb), Anne Querrien (Pariz), Balint Szombathy (Novi Sad/Budimpešta), dr Miško Šuvaković pravo na teoriju / 7 (Beograd), mr Zoran Todorović (Beograd), dr Ana Vujanović (Beograd), dr Gesa Ziemer (Cirih) Gesa Ziemer / Nikola Janović / Anne Querrien Prevod: Dragana Jovović, Emilija Mančić, mr Irena Šentevska / Maja i Reuben Fowkes / Marc Botha / Žarko Paić / Matko Meštrović / Ana Vujanović / Miško Dizajn i prelom: Katarina Popović Šuvaković / Jelena Novak / Mieke Bal / Josef Štampa: štamparija „Akademija“, Kraljice Natalije 43, Beograd Früchtl / Mieke Bal Tiraž: 300

Distributer: TkH-centar Finansijska podrška: Ministarstvo kulture Republike Srbije; Grad Beograd, Gradska uprava – Sekretarijat za kulturu Teorija na delu / 105 Svi objavljeni radovi, tekstovi, fotografije i ilustracije su rađeni ili pripremljeni za časopis TkH ili je za njihovo objavljivanje Ana Vujanović, Saša Asentić / Balint Szombathy obezbeđena dozvola autora. TkH ne zadržava nikakva / Janez Janša / Zoran Todorović / Marta autorska prava. Popivoda / Goran Gjorgjevski / Siniša Ilić / Na koricama: Miško Šuvaković / Mile Nichevski Let Philosophy Be Transformed into a Sharp Weapon in the Hands of the Masses, Nepoznati autor, Nepoznati umetnik, oko 1971, Tianjin / Stockcharts

Časopis TkH je uvršten u registar javnih glasila na osnovu rešenja br. 651-03-277/02-01. Prevod / 125

ISSN 1451-0707 Lev Kreft 4 pravo na teoriju TkH, broj 16 uredništvo broja Pri tome, zahtev za pravom na teoriju odnosno zahtev za kretanjem ka teoriji ima i svoju politič- svoju i ima teoriji ka kretanjem za zahtev odnosno teoriju pravomna za tome,zahtev Pri prakse” čiste – “same od umetnost koje delovanje prevratničkoipak,teoretizacija, je Drugo,da od umetnošću sa događaj jedan inicira ili proizvodi ona da i moguća teoretizacija je da Prvo, I tuserazlikujudva “velika očekivanja”. epistemo- kritičkoizvesna/neizvesna strane, ima koja,jedne Teoretizacija delatnost s je umetnosti Novi, šesnaesti broj časopisa ku poziciju u nameri da se učini vidljivim singularni, otvoreno nestabilni, ubrzani, kritički i kritički ubrzani,nestabilni,otvorenosingularni, vidljivim učini se da nameri u poziciju ku ime univerzalne razinepredočavanja predočenog. umetničkogzacije filozofskeafektanaspram afekta u telesnog potencijalnosti odriče se koja događaju u kome reflektovano saznanje učestvuje u složenosti subjektivizacije ali i racionali- vlastitog proizvoda: saznanja. Umetnost kao teorijska praksa je pre svega proces koji vodi ka jedna vrsta materijalne i društvene prakse koja se obavlja na određenom objektu i dovodi do prepoznavanjuteorije,na zasnovanaprakse je tj.praksa” ska teorija prepoznavanjuje na da teoretizovati ili teoretizacijom na refleksivan način politizovati. Po Louisu Althusseru, “teorij - preuređujeu saučesnika.ili gledaoca/slušaoca na afekta saznajnog pojedinačnog intezitet i dejstvo očekuje se koga kao područjesamogznanja. određeni dominantno/hegemono nisu koji umetnosti svetova okružju u umetnosti tencijali već epistemološka i kognitivna materijalna intervencija kojom se aktiviraju epistemološki po- praksu, saznajnu u umetnosti preobražaju vodi koja težnja nije strane,to druge društvu.Sa i rada,umetnosti,umetničkogproizvodnje,umetničkekulturi u od delanja očekivanja loška drugog itrećeg sveta, odnosnoglobalnog sveta ukome nestajuprvi, drugiitreći svet. prvog, praksama filozofskim i teorijskim prema praksi umetničkih i društvenih,kulturalnih odnosu u kontradikciju i kontroverzuaktuelnu bitnu naglašavamo kontekstima.Ovim nim teoriju,na pravo kritičkojumetnosti,društveteži akoaktuelnim - se u angažovanoj temeljno svetu umetnosti gde je ono često još neizboreno a ponekad i već odbačeno, ali i da treba trebaza se izboriti da ukazuje dvosmislenopolemički riju“ i godina 20. veka do tihog „povratka filozofiji“ početkom 21. veka. Naziv broja „Pravo na teo- akademskim kontekstima. Tema se proteže od prevratničke „teorijske eksplozije“ 70ih i 80ih društvenim,i aktuelnim umetničkim u umetnostima umetnosti,izvođačkim naročitomenoj Uvod u teorijsku praksu ,teorijsku kojaimanentno,praksu materijalnuse znači to a može iznutra TkH se bavi uslovima, statusima, funkcijama i značajem teorije u savre- teoriju u savremenomu pravoteoriju na ići U ovom broju, kao bočni doprinos temi broja, objavljujemo prevod teksta Leva Krefta broja,Leva temi prevodteksta objavljujemodoprinos broju,ovombočni Prevod:U kao • Tematski blok umetnosti:Balint skloni teoretičari i teoriji skloni umetnici sarađuju bloku U • delu: Teorijana Tekstovimatematskomteorijskombloku u • Broj jeurednički strukturiranutritematskabloka: pravoteoriju: na društvene praksedanas. materijalne/ izvođačke kao sporta teorije/filozofije kontekstu u etike univerzalne kritici o situacijama odnosaumetnostiiteorijeusavremenim izvođačkim ivizuelnimumetnostima. voda, GoranGjorgjevski, Miško Šuvaković, MileNichevski. Szombathy,Janša,Janez Zoran Todorović, Ana VujanovićSaša i Asentić,Ilić,Siniša Popi Marta - filozofija i teorija umetnosti ikulture. parakse i paradigme borbi konkurentskoj u ili koegzistenciji u izazivaju o odnosima moći, fascinacija, uticaja i paragmatskih konsekvenci u savremenom društvu, koje tičarke Mieke Balifilozofa Josefa Früchtla. predstavljačitaocima polemičkosavremene analize suočenje humanistike tekstovimateore - kao bitni problem epistemologije i teorije politike. Jelena Novak, u završnom segmentu bloka,epohi digitalnoj u nauke i umetnosti odnos savremenepolitike.eksplicira Meštrović Matko vić ulazi u polemičku analizu odnosa prava na teoriju i prava na filozofiju unutar strukturacija demonstrira kritičko teorijsko čitanje filozofskog spisa o plesu Alaina Badioua.umetnosti. Miškounutar teoriju Šuvako- na Ana pravu o Vujanovićdiskusije kritiku razvija Querrien Anne savremenim kritičkim praksama. Žarko Paić ulazi u diskusiju statusa teorije digitalne kulture. u filozofije legitimnosti o pitanja razrađuje Botha danas. Marc kustosa filozofa ulogu salnu svetu umetnosti,Fowkes u Reuben potrebu/žudnjufilozofa na skrećupažnju tj. paradok na i nauke. Nikola Janović piše o materijalističkoj teoriji savremene filozofije i umetnosti. Maja i filozofskih estetika. i filozofije glasa sveznajućeg i umetnosti nemosti poretku istorijskom vraćaju nas time i ka trijumf desnih metafizičkih hegemonija koje kao da objašnjavaju punoću konstitutivnog manj- univerzalnog reciklira i transcendentnog levici,filozofskoj izvođenju polemičkom noj u koja istinu, istoriju i etiku. Kretanje ka teoriji je odgovor savremene umetničke levice tradicional- univerzalnu u poverenja filozofskog strukture statične time i hijerarhijske sigurne naspram zahvat epistemološki angažovani Teorija na delu se na pokazan i spektakularan način suočava sa polemikama i kritičnim Gesa Ziemer u svom tekstu razmatra zamisao istraživanja između umetnosti između istraživanja zamisao razmatra svomtekstu u Ziemer Gesa teorijske prakse i praktične teorije umetnosti teorije praktične i prakse teorijske izvođenja otvorena je burna i polemička diskusija polemička i burna otvorenaje teoriju na Pravo 17. septembar2008.

5 pravo na teoriju na pravo Ostati teorija, a ipak biti umetnost; istraživati sa (umesto o) izvođačkim umetnostima Gesa Ziemer / 8

Strast prema teoriji: teorijska praksa između politike i estetike Nikola Janović / 11

Budućnost umetnika i proizvodnja teorije Anne Querrien / 21

Kako filozofi dobijaju kustoski tretman Maja i Reuben Fowkes / 28

Pravo na teoriju kao pravo na istinu: otpor otporu i paraontologiji Pravo na teoriju Marc Botha / 31 Nove strune tehnokulture: arhitektura uronjenih >> slika Žarko Paić / 40

Teorijska baština Novih tendencija i digitalna umjetnost Matko Meštrović / 47

Misao koja ipak pleše; (a)teorijska razmatranja filozofskog teksta “Ples kao metafora misli” Alaina Badioua Ana Vujanović / 55

Imati pravo na teoriju i ići pravo na teoriju; o paradoksalnim odnosima teorije i filozofije u savremenoj kulturi/društvu Miško Šuvaković / 66

Spektakl razlike Jelena Novak / 78

Putujući koncepti u humanistici: Vodič za pionire – Uvod Mieke Bal / 79

Šta je kulturna analiza? I čemu služi filofozija? Josef Früchtl / 90

„Radiš ono što moraš“: Odgovor Josefu Früchtlu Mieke Bal / 95 8 pravo na teoriju umetnostima sa (umesto umetnost; teorija, aipakbiti Zürich, 2008. Zimer,u:Gesa predstavljena detaljnije je teza Ova > 1 Gesa Ziemer Ukoliko se takvi postupci povezivanja oprobaju u svakodnevici umetničkog visokoškolskog obrazo Kada izvođačke umetnosti uđu u istraživačke tokove, istraživačka mesta i metode, nauka mora da mora metode,nauka i tokove,istraživačke mesta u istraživačka uđu izvođačkeumetnosti Kada o raspravlja se intenzivno istraživanja naučno-umetničkog oblasti u i umetnosti akademijama Na

tako da od njega ni jedna ne profitira? Ili, još radikalnije formulisano: Da li se discipline umet- imalo smisla da se ojača takav tok? Da li obe strane ne slabe jedna drugu u tom povezivanju, uopšte znanja produkciju današnju našu za bi pitanja:Zašto kritička nameću se vanja,brzo odnos obeoblastijedneprema drugoj. Refleksija drugoj.u izgubi ne potpunosti u strana jedna se da takonauke, to i i umetnosti između nje novepronaći prilagoditikojeili one već postoje. uspostavise da bio bi Cilj krhko približava - čak više uopšte ne funkcionišu; stare (i često dobre) istraživačke metode se moraju revidirati, bodno predstavljene suprotnosti. Prividno sigurne metode funkcionišu još samo delimično ili umetnosti – a time pokret, telo ili prostor – intervenišu u istraživanje, gube se ove ovde slo- približe.izvođačkese Kada razlikovanja, da nemogućnost umesto konkretizujudistancirano ističu da umesto pitanjima;razlikuju na one činjenicama,manje na procesu;a se ka baziraju rezultatu,manje ka a orijentisane više pravilu po kategorizuju.su matizuju,i One istorizuju siste- metode Naučno-istraživačke istraživanja. pojmu tekućem njihovom o sumnju izrazi nekad ivažnijeodrazumevanja. je fenomena,koje određenih nerazumevanju produktivnom o treće,i, aspektima kritičkim osnovuna zapažanja:tri se,radi prvo, istraživanja,pitanje je šta tome o drugo, ekonomskoo opisujem dobit istraživanja.kvalitativnu i naukeOvu razumevanje metodološko teoretsko i menjaju način zanimljiv na umetnosti veliku.Izvođačke slučaju svakom u viđenju mom po istraživanja? Govoreći iz jednog više naučnog ugla: kvantitativno (još uvek) malu, kvalitativno naučno-umetničkog oblasti u umetnosti izvođačke igraju ulogu teorijama.Kojuodređenim na zasnivaju se metoda, koje pomoću istražuje se pravilu Po definisati? može uopšte se li Da definisati? može ono se povezanosti.Kako te iz proizilazi istraživanja razumevanje go dru- koje je debate te pitanje teorija.Centralno i umetnost povezuju danas se kako tome Ostati o) izvođačkim

sa istraživati (umesto ) performansom bi počela bi performansom o) Verletzbare Orte. Entwurf einer praktischen Ästhetik,Berlin/ praktischen einer Entwurf Orte.Verletzbare 1 tamo gde tamo opisuje osetljiv i tvrdoglav i osetljiv opisuje sa - Dieter Mersch, MichaelaOtt(ur), Kunst und ,Wissenschaft München, 2007, str.primer, 35-51. ukazuje,na Gamm,Kunst“,„VomGerhardopasnost der u tu und der WandelNa Wissenschafte(en) > 2 Treće, u umetničko-naučnom istraživanju radi se o povredljivom odnosu između teorije i prakse,i teorije između odnosu povredljivom o se radi Treće,istraživanju umetničko-naučnom u svrhu.na Vezaumetničkih orijentisanoj logici ekonomskoj odupiru često se pristupi Drugo,takvi promatranjetačkesada preciznijepomenutetri Usmerimo nešto na zapažanja, pitanje na prvo to i nosti i nauke time međusobno potiru? međusobno time nauke i nosti trebaistraživanje nam da prilagođavanju.je perspektive,potpunom predlogteorijskenjihovom moj Iz o ne a putem treće tačke zapažanja. objasniti može se koje razmišljanje,a za prostor otvorim da želim ovdeistraživanja, kome razumevanje drugačije jedno zahtevalogikom. ekonomskomOna takvom shvatiti može se ulogu,teškovažnu igraju umetnosti izvođačkenaročito i umetnost kojoj u zalažem,i ovde ja se koju usluga.za kao istraživanja ispostavlja Vrsta međutim,se,često istraživanje“,koje nastanuproizvodi, koji prodati.mogu se Jedan eufemizamuobičajeni „primenjeno glasi to za nosti određuju pitanja istraživanja, umesto samih istraživača. Iz rezultata istraživanja treba da potpu- u kojimušterije, ti stvarnosti u istraživanja,su kojipartneri su da poodmakla toliko „saradnja“ ta je oblastima mnogim upotrebljivi.U budu da moraju rezultati njihovi koju za privredom, sa zajedno ikada rade nego više danas oni rezultate; krajnje jer i među finisane de- jasno u pravilu po žele priznata. je Naučnici ne postupke, samo sve sveta istraživačkog pojedinačne delu najvećem njihove na odnosu u svega pre praksi, istraživačkih naučnih i videti. problem deluje kao rešiv. Postavljanjem pitanja manje se pojednostavljuje i time se može više svaki kojoj meru, na na redukuju realnost da realnosti, umesto kompleksnost specifičnosti pitanja približava umetnost istraživanju i obrnuto. Obe oblasti pokazuju u njihovoj medijskoj problem.postojeći neki reše da zainteresovani Tonisu dobrih postavljanje za interesovanje nja,postavljanjui pitanja.na pitanja odgovaratina insistiraju ne umetnice a i umetnici Mnogi činjenice,di dijagrame.i statistiku Umetničko prvenstvenoistraživanje znači: postavljati pita- istraživanja. Umetničko istraživanje stvara pre ambivalenciju i višeznačnost nego što proizvo- krhkost ipovredljivost osiguranihpozicija. naglašava više toga objašnjenja,umesto i se većrazumevanja smislu u hermeneutički manje stalne istraživačke laboratorije. One proizvode znanje na jedan specifičan način, koji se odvija da pozorište, ples i performans, kao i mnoge druge umetničke discipline, predstavljaju samo sastaju se u momentu refleksije i stvaraju krhko približavanje. Danas skoro niko neće poreći istraživanje je već dobro oprobano kao vrsta hibrida između umetnosti i nauke. Obe oblasti ustanovama visokoškolskim umetničkim u svega umetnička.Pre jeste ipak a teorija ostaje zajednički.dejstvovatiteorijska, paradoksi,jeste se ipak Stvaraju a umetnost teorija ostaje kojimadok umetnost u može ipak se da a oblasti, obe u razlike očuvava znanja produkcija geneze nauke i istraživanja pomoću refleksije temelji se u mišljenju da postoje nepojmovne postoje da mišljenju u se temelji refleksije pomoću istraživanja naukei geneze između Razlika mogućnosti. materijalne sopstvene proširi da i većmaterijalima, drugim o veća moguća blizina umetnosti dozvoljava takvom istraživanju ne samo da sa distancom piše samorefleksije.i takođe Naj- ),povratnosti, trenutak(theoria time nalazi teorije a od razliku se, za refleksiji toj sistematizacijom.U i distance teorijske zauzimanjem ) (theoria nešto“ na „pogledu refleksije, nasuprot mogućnost nudi da je istraživanja tog višeznačnost.Prednost svesno – umetnost i kao – jednoznačnost,većuspostavlja ne istraživanje opažanja,to jeva itd.slo- telom govoramnogih sa Putem telu o ili slikama o slikama sa istražuje tome pri se pokret.Često telesni nego opažanja nivo drugi jedan aktiviraju jezika,tonovi od drugačije deluju cenzurama.Slike prekidima,i protivrečnostimasmisla produkciju jezičku prebrzu ta slika, itd, pomoć pojmova, tonova, jezika ome- uz šćenja refleksija uspostavlja različitih koja predstavljanja.načini sa jezikom,višestruki (akademskim) aktiviraju se većsamo Tadaradi se,ne koripored- se kada proizvesti može često se Preciznonas. oko sveta kompleksnost predstaviti njega putem i razmišljati samo može se prodati;njemu može o ne se paradoks medije,istraživanje,različite paradokse.proizvodisvegato preuključujući da tome u leži A, kojepostavljaodređenihuslova.pitanje osnovuse teoretskih no okvirnih na „sa“ Poentasa (umesto sa ) umetnošću.o) teorijsko,samo nije „sa“ o Pitanje već praktič- i 2 Toj sumnji može se odupreti tezom da zajednička da tezom odupreti se može Tojsumnji

9 pravo na teoriju na pravo 10 pravo na teoriju Scene su naročito prikladna mesta za takvo istraživanje. One su višeslojna istraživačka postavka,istraživačka višeslojna su One istraživanje. takvo za mesta prikladna naročito su Scene ne-razumevanja. mevanjepovredljivim,čine teorije nesigurnu,na stupaju obe kada i produktivnuali teritoriju razu- njeno i nauku upravokada istraživanje tada najrelevantnijeza Izvođačke su umetnosti obećavaju.puno koja partnerstva nastati mogu tada znanja,proizvodnje uslove sopstvene svoje i promisli time i umetnosti prema distance umesto blizinu uspostavi da nau- spremna ka je Kada znanja.proizvodnje modusa novih potrebe za mogućnosti mnoge nudi koja navodno sigurnihtačkigledišta. mesta slaba na ukazivanju u leži istraživanja takvograstaju. ponovotakođeSnaga se onda i kreiraju interesovanja,nešto svojasusreću, povezuju se kojem u susedstva odnos jedan ili eha prostor jedan čine istraživanje smislu,i stvara.tom umetnost umetnost U što onim sa zajedno umetnosti,nastaju ka pojmovi paralelno dok odvija mišljenja pokretanje se da zlazi proi- shvatljivom racionalno nasuprot čulnog odbrane status.tj.Iz objašnjivi – nedostignuti autonomni, poseduju i svetu prema refleksije,koje forme odnosa našeg deo veliki čine koje prevod sanemačkog: EmilijaMančić 2 >JacquesLacan, temeljnikoncepti Štiri psihoanalize, Analecta, Ljubljana, 1996. (ur), Cankarjeva založba, Ljubljana, 1980. 1 > Luis Althusser, Étienne Balibar, Michel Pêcheux, Pierre Macherey, Althusser je metod simptomatskog čitanja tekstova razvio homologno Lacanovoj strukturi Freu - strukturi Lacanovoj homologno razvio tekstova čitanja simptomatskog metod je Althusser Teza. Figura 1. – figure filozofske tri odnos u postavi dialektički da je eseja ovog pisca Namera Luis Althusser je u 60im godinama 20. veka u polju filozofije izveo epistemični rez i rez epistemični izveo 20.godinamafilozofije 60im polju Luis u u vekaje Althusser umetnosti i estetike bio najbliži Pierre Macherey razvijao nije postojanja mogućnosti same razumevanje za i tadašnjega razumevanje za epistemologija,ta ravnikojaepsitemičnoj na označavalaje ja, barem ona koja je izašla iz strukturalizma, duguje jednu konkretnu epistemologiju. Upravo zapadnog marksizma nazvan je studijskegrupe dikalni strukturalistični program najavio u delu programnajaviou strukturalistični dikalni političnim i znanstvenimpovezao sa dokse strukturalistične dovog diskursa Analitičara koja se bazira na imanentnom čitanju analizantovog borbe upraksi. 3.ideologije,i pratične izgradnju prakse, teorijske tj. posebne Teorije kao klasne filozofije – momenta:značajnija 1. simptomatskogtekstova,metodu čitanja 2. kao određenjeumetnosti mesto umetnosti u Althusserovoj totalnoj Teoriji potrebno je uspostaviti (za nas) tri njena naj- njenufunkciju.društvenoji u strukturi umetnosti mesto samo Kakoodredili najbolje bismo pitanjima oumetnosti–esteticiudobakulture, tj. kulturnogkapitalizma. prema odnos filozofski i teorijski njihov razmotriti da ,Badioua te i Alaina Rancièra Jacquesa Metodološki gledano,Metodološki je to tom) vidljivom, Althusser je zahtevao vidljivom,je tom) Althusser da bismo napravi jednu nevidljivu problematiku, koju nagoveštava insistiranje simptoma (sin- teksta,bistva pokazanog ne još tog do manifestnost,kojegdošli njegovaoznačiteljska skriva stire nekudublju nemanifestiranu, skrivenu, potlačenu, nedokrajaizrečenu Istinu. Dabismo Smitha,ma nagoveštavalidela rubova iz kojiizlazeći ravan su označiteljska manifestna da za- , niti se je bavio sa bavio je se niti umetnosti,filozofiju koja se je bavila je se koja stara metoda“,„stara kojomMarx Karl je , praktične ideologije društevne totalnosti,društevnetako ideologije umetnosti, praktične statusa strukturalistični-marksizam strukturalističnim čitanjem strukturalističnim Ideologija in estetski učinek, Skušek-Močnik Zoja prema teoriji; politike iestetike Teorijska praksaizmeđu Nikola Janović . To drugo čitanje teksta nije dru- nije teksta .teksta čitanje čitanje Todrugo drugo Pour Marx Pour „marksističke estetike“„marksističkenikada .Iako Althusser 1 – njegova epistemologija je (nad)određivala – po tom pitanju je mišljenju je pitanju tom po – estetikom kome danas Karl Marxovoga Kapitala Marxovoga Karl (1965) i dovršio ga u sklopu u ga dovršio i (1965) marksizmom Althusserovkrug, kakobitna je bila

Strast čitao simptome teksta simptome čitao Ada postmarksistička filozofi- . ra- svoj je Althusser

Luisa Althussera,Luisa „simptoma“. . Tajfantom program svoje

11 pravo na teoriju na pravo 12 pravo na teoriju 6 >Fredric Jameson, Postmodernism or The Cultural Logic ofLateCapitalism , Verso, New York, 1992. 5 >Luis Althusser, ÉtienneBalibar, Kako čitati kapital, Izvori itokovi, Zagreb, 1965/1975. 4 >JacquesLacan, »Narobna stranpsihoanalize«, uRazpol13, Problemi 3 >MichelPêcheux, Language, Semantics, andIdeology, MacmillanPress, London, 1975/1983. a sou eeoa oeo aluii a eAtusrv eo smtmtkg iaj teksta čitanja simptomatskog metod Althusserov je da zaključiti možemo rečenoga osnovu Na nadodređena (materijalnom) kapitalističkom logikom kulture: ako je umetnost kao histerični delo,fikciju, lažnost,kao instanci auratičnu poslednjoj ili određenu u autonomističku je koja ekonomije:kapitalistične mehanizam ključni za vezuje se kojainstanci, o teze Marxove interpretacijerove preko misliti trebaAlthusse - nagoveštava: diskursa samo osnovuveć materijalnu se zanima nosno diskursivnogledano) (teorijsko,spoznaju zastire,totalnu njegovui odugovlači istine te od spoznaju partikularnu ljena u odnos sa imaginarno-ideološkim (fantazmatskim), koje istovremeno dozvoljava samo postav(bistvom,- Istinom) dela smislom za potraga analiza,potrošnja,kao njegovanjegova doživljavanje,njegovo je de-centralizovano.da i Todiskontinuiranoodnos,znači doživljeni već kao istorično misliti spoznavanja,treba analize,tj.kojegadiskursivnog objekt kao delo samo je da jasno je Istina.unutrašnja,Otuda ideološka kao skrivena manifestira se dela,da javljakao simptommanifestnoga; omogućava daprogovori onopotlačeno, nesvesno samoga se kojenemanifestno svoje izrazi način.da drugi se progovoriOmogućavamuna da se mu moguć s novom terimologijom i konceptualizacijom, delo dobija novo značenje i omogućava samo nove označitelje dela, nego i menja kontekst dela. diskursa (konteksta), što znači da sama analiza dela – promenesimptomsko uslovomčitanje dela – ne pod proizvodi jedino moguća takoreći je razlika.Ona strukturna dela,tj.njegova je nastupila između vidljivoga (diskurs 1) i nevidljivog (diskurs 2), je unutašnja razlika samoga osnovu kojega se u punoj vidljivosti uspostavlja proizvedena razlika. Proizvedena razlika, koja proizveden odgovor u drugom redu čitanja, u drugom diskursu, evidentno nastupa pitanje, na postavljeno.bilo nije uopšte diskursu prvobitnom u koje pitanje Tekna retroaktivno, je kad dela,teksta), nekog artikulaciju odnosnooznačiteljsku dela, već proizvodinjome se odgovor rešavanjeproblemapredstavlja ne simptoma uloge novusimbolnusamo vrednost (značenje imaginarnog. Produkcija nove označiteljske vrednosti koja proizlazi iz njenog imaginarnog, te analiza iznosi na videlo ideološko i to rečima,putem teorijskog uvida koji Drugim mišljeno.uzima u obzir egzistenciju nesvesno a neizrečeno simbolnog, ravan ono izgovorljivog, manifestnog,vidljivog, na izvede da može čitanje takvo analizi diskursivnoj lakanovskoj Prema samoga.samim,njega njim na tj.koncepatakategorija,teksta njegovih i aplikaciju elemenata čitanje zahteva koja imanencije ravan tekstom,već drugim teksta tumačenje scena,nije ga čitanju na »neuspeli način« susreće način« »neuspeli na čitanju naslovomsa,1969. pod nastala kao je kojagodine bilo koji koji artefakt nastupa kao element označavanja. Upravo u tom sklopu teorije diskur odnosa i ne-odnosa, tj. društvenih ekonomija, preko kojih društvo u sebe uključuje i obrađuje osnova diskursa je utemeljena na strukturi polja među drugim kulturnim robama. Kapitala,logiku kojipod podveohanizam umetnost je postavioje ravante na robe kulturne me- kao FredricarobniJamesona koncipiranteoriji fetišizamje treba napomenutiu da tom Michel Pêcheux pri reartikulaciji Althusserove epistemologije u teoriju diskursa za vezana neotuđivo je ona fikcije, (fantazmatske) status ima dela umetničkog Istina sama čega zbog ta Istina saznanja nastaje u relaciji s imaginarnim, tj. ideološkom umetničkom strukturom dela, ga pomoću njemu imanenetnih kategorija, te uvek proizvodi događaj jedne druge Istine. Iako analitične strukture koja pojedinačno umetničko delo postavlja na mesto analizanta i analizira umetnosti.analizu nužanza ruku neku u i tekstovaprivlačan (psiho) svoje diskursivne Zbog razlog zbog kojega je Althusserov metod, iako nije neposredno namenjen čitanju umetničkih delu,samom u proizvedu konkretnoju filozofsko-teorijskogapraksi mišljenja. Upravo i je to postoje već smislu ideološkomnekom spoznanja, u spektar koje se da pokušaj epistemični . Prema Lacanovoj teoriji diskursa, na koju se naslanja i naslanja diskursa,.se diskursa kojuteoriji osnovuLacanovoj Premana materijalnu ad infinito 6 U tom smislu treba misliti umetnost, kao i samo umetničko 6-8/letnikXLI, Ljubljana, 9-111, 1970/2003. političnu ekonomiju Karl Marxa. Karl ekonomiju političnu u poslednjoj u celine društvene nadodređenostiekonomskoj . Gospodara, koje jeste paradigma društvenih L`envers de la psychanalyse la de L`envers Vice ,versa u novom kontekstu, koji je 4 Ono što nas konkretnonas što Ono robni fetišizam. robni ,svom u Lacan 3 , materijalna 5 Pri - - 9 >Slavoj Žižek, Hegel inoznačevalec, DDU Univerzum, Ljubljana, 1980. 8 >Ibid. Luis Althusser, ÉtienneBalibar, MichelPêcheux, Pierre (1980). Machery 7 > T.W. Adorno,, Estetičkateorija Nolit, Beograd, 1978. Pojave fikcije, ideologije, utopije, umetnosti itd. u Althusserovoj filozofiji nikako nije potrebno mi- potrebno nije nikako itd.Pojave ufikcije, ideologije, filozofiji utopije, Althusserovoj umetnosti Odnos između ideologije i umetnosti se u tome prešivu (désuturation)prešivu, tome (dekou fiksacije - se mogućnosti umetnosti i ideologije između Odnos Kad govorimo o estetskom efektu umetnosti postavljamo umetnost u umetnost postavljamo umetnosti efektu estetskom o govorimo Kad strukturno-formalno,tj. fetišističko nadodređenje totalnosti nadodrediti prevladujuća instanca. U Adornovoj koncepciji bi takvo Kapitalističko i pokušavau formu praktičnu čiju ideologija umetnost je da produkcije,umetničkeznači i to nadodređujućomsa instancom. konkretnomNa umetnosti,pojma primeru umetničkog dela mislio je kakoga Althusser,»društvenesvesti«,itekakostvar dijalektičkomodnosu u koja je aparat),(ideološki IA totaliteti društvenoj odlučujuća.u vreme je današnje umetnost Pojam u ona je (ekonomija,Kapital),iako instanci poslednjoj u nad-determinirane kao samo sliti subjekta), Althusser bipripisaouzdržavanje ireprodukciju vladajućefikcije. efekat (interpelacija ideološki određeni proizvodi koja produkciji, (fikcija). umetničkoj Toj lažna sebi po sama Gospodaru,već o istina umetnička proizvedena njena je instanci,onda medij, koji subverzira Istinu svoga Gospodara, nadodređena njegovom ekonomijom u zadnjoj ideologiju putem njenog (praktično) teretskog saznanja u objekt saznanja (≠ realniobjekt). (≠ saznanja teretskogobjekt (praktično) u njenog saznanja putem ideologiju teorijskoj praksi mišljenja, koja kao je po filozofiji tj. Althusseru – jedina u praksi mogućnosti da konkretnoznanstvenoj približavapreobrazidiskursu, umetničkom u ideologije diranja) transparentnom (vidljivom). je napravi i diskursu) u (fiksira ideologiju prešije da sposobnošću privilegiranom sa ologije ide- Macherey,praktične Pierreispostavio horizontu to u je,je ideologije.kakoostala Ona kao prvobitna materija, delo i proizvod nije mogla u Althusserovoj teoriji da probije horizont ideoloških praksi (praksa koja se ne zna = ideologija). Istovremeno to znači da umetnička praksa oblik preuzima sser praksi umetnosti pripisao poseban status spoznajne produkcije (ne reprezantacije), koji delovanje).je (nesvesnoAlthu- Zato ideologije i formacija)(istorijsko-društvena umetnosti izražajnost,subjektvističku umetničkoju se da značilo je proizvodišto praksi između razlika čistu deplasira koja(kreativnost) produkcija ideološka društvena bila produkcija umetnička je njega produkcije.Za umetničke mehanizma ključnog kao ideologije teorijske i praktičke problemu o teorizirao je kad Althusser zauzeo je koju pozicija evidentna područjima tim upravona je jer istorijama partikularnim njihovim te industriji kulturalnoj masovnoj i gardi praktičnu mobilizaciju za (interpelaciju) subjekta.uslove Nije potrebno stvoritiraspravljati o umetničkoj avani - svet,nego reprezentirati samo ne cilj za imaju Althusseru po koje gija prakičnom delovanju.prakičnom Teoricističkojedinstvo teorije na delu, konceptualizirana kao teorija koja ima (dialektičnu, svesnu) refleksiju o svom je da koncepcijaAlthusserovanaglasiti potrebno spoznaje,Teorijekao tj.prakse teorijske – kovanje menjanje,tj.na preobliusredsređena - funkcija prava njena je što tim spoznaje,s horizontu u deluje ideologiji,način praktičkojnpr. spoznaju.neki je đenuSuprotno na koja umetnosti u datim društveno-istorijskim odnosima simptomatski čita i na osnovu toga proizvodi odre- teorijske prakse,oblik materiju,kojiprvobitnu tekst, kao sredstvimaprodukcijeimanentinm mišljenje,sa umetničkodelo javlja se kontekstu tom U praksi. diskurzivnih svih mnoštva kao zofija) (filo- teorija je da njegove Teorije,znači utočište što kao nastupa zato Teorijskosaznanje mnoštvo individualiziranihsubjekata. mora se da borbe.To znači klasne proizvesti događajima u nju u upisuju aktivno se da subjektima omogućava koja umetnost dikurzivna praktička i otvorena,reflektivna kao manifestovati i a).malo (objekt tak Proizvedeni mora po ostatak se svesnoAlthusseru afirmisati, deklarisati umetnosti,instituciju obuhvatiti svakoproizvodinadodređivanjeosta jer nepodredljivisvoj lakanovsko-altiserovskojPosveu je drukčije koncepcijiumetnosti: totalnosti u je nemoguće „realnogobjekta“, njegovuspoznajnureprezentaciju.na estetsku samo ne a je Zato – ideološki efekat koji će biti sposoban da mobiliše da sposoban biti će koji efekat ideološki – efekat estetski emacipatorski odlučujuća praksa koja uspostavlja i verificira kriterije verificira i uspostavlja koja praksa odlučujuća mišljenja praksa teorijska , što je i karakteristika svih drugih realnostisvih ,preobražajadruštvene karakteristika i je što 8 teorije i prakse“ je onaj idealni momenat kojimomenat idealni onaj je prakse“ i „teorije značilo nagoveštajznačilo umetnosti njenog područje praktičnih ideolo praktičnih područje društvenih,tj. kraja.

- 7

9 -

13 pravo na teoriju na pravo 14 pravo na teoriju To je posledično značilo i otklon od (lakanovskog) strukuralizma.(lakanovskog) od otklon i Rancière,Vid.značilo Jacques Toposledično je arheološkojteorijsko-praktičnihhistoričnih pokretaistraživanju radničkih i intelektualaca.između metodi odnosa i koja je istekla i u politički objektivizam) deficit (teorijska praksa u (antihumanizam, događajima), što je navelo epistemologije Rancièra da se približi Foucaultovom nedemokratične njegove i položaja praktično-teorijskog njegovog 1968. kritikom posle primata filozofskog od Althusserovog distanciranje svoje deklarisao jasno je Rancière > 18 Berlin, 1999. Kurz, Robert > 17 16 >LucBoltanskiiEve Chiapello,, ofcapitalism Thenew spirit Verso, New York, 2005. 15 >Ibid. Jameson(1992). Foucault, Vednost-oblast-subjekt 14 > Michel Foucault je napustio teoriju diskursa i razvio teoriju dispozitiva, mikrodelovanja i mikrofizike. Lacan Ibid. Vid. diskursa. Michel teorijom kružnom odgovorio (1970/2003) raspoloženje antistrukturalistično na je Lacan Jacques > 13 12 >BrianHolmes, TheFlexiblePersonality/TheRevenge oftheConcept, BrianHolmes, Založba/*cf, Ljubljana, 2005. 11 >Jean-Claude Milner, Strukturalizem. Likiinparadigma 10 >Luis Althusser,, EssaysinSelf-Criticism NLB, London, 1976. rtča antiteza. Kritička Figura 2. Ako postavimo tezu da je kritiku kapitalističkog društva razvio kasni Marx i posle njega posle Althusser i Marx kasni razvio društva kapitalističkog kritiku je da tezu postavimoAko ,Krise der Verlag,Ästhetisierung die und Lifestyle-LinkePostmoderne,Design. und Die als WeltWille oiia lkv, ioea prdgi tutrlsik dke porm. ol dovršenja Posle postmodernizma:i programa.poststrukturalizma razdoblje nastupa strukturalizma i dokse strukturalističke paradigmi i hipoteza likova,pozicija, pro- dovršavanje simboličko na uticala je Neposrednoefekte. višestruke je subjekta,imala otuđenja). teorijske prakse (≠ Teorije), njegov nekadašnji svojeučenik i osnovu saradnik totalnoj Jacques na TeorijinjegovojRancière. – i učitelju Althusseru svome tipod an- kao – otuđenja),nastupa (teorija Marxa mladoga estetikeostavštini ,i na politike između formacija i virtualnog kapitala virtualnog i formacija in- society), (network mreža društvo decentralizovano individualizam, monadni akumulacija, i industrija fleksibilna je društva.proizvodnjefordističkeNastala masovne rigidne nizovane orga jednodimenzionalno kolapsa do je došlo postmodernizmom i poststrukturalizmom (proleterijata). emancipacije željene do dovesti će koja intervencije politične kom, praksa postala filozofija politi- prešivena takototalnosti. je jednodimenzionalne promeneda To društvene znači za borbe klasne (teoricizam) i osmišljavanja mišljenja mesto dobila unutar Teorije(filozofije) politikom. marksističkom sa prešio takofilozofiju je je (cilj), praksa čime teoriji Teorijska u totalnosti,društvene mišljenje tj.diskursivno borbe klasne praksu Teorijukao je artikulirao došlo je do proizvodnje uslova za prelazak iz diskursa Gospodara u diskurs Univerziteta diskurs u Gospodara diskursa iz prelazak za uslova proizvodnje do je došlo prakse, kojom je jasno zacrtao putanju strukturalne-marksističke filozofije strukturalne-marksističke putanju zacrtao jasno je kojomprakse, teorijske teoriju kao filozofiju samu i koncipirao samokritici,je u pa je poslužio Althusseru kapitalizma kulturalnog doba u umetnosti konceptom heteronomnim postmodernističkim umetnosti modernističke(polu)autonomije smenjivanja do je došlo kulture popularne visokei između 1968.predočili Chiapello Eve i kapitalizma.Boltanski duh noviLuc je doče kao godinama narednim u društva, kapitalističkog nasilju ideološkom) i (strukturalnom nadgradnji.njenih i pitalističkogdruštva Kulturalnu kritiku, 1968.kojase suprostavilagodine ka- instance određujućepreobrazbe na uticali su kojipreobražaja strukturnih deo su samo što odgovara fukoovskom i agambenovskom diskursu biopolitike diskursu agambenovskom i fukoovskom odgovara što individuma (estetske monade (estetske individuma (estetizacije) otuđenja mesta kao umetnosti), teorije kraj i umetnosti, kapitalizma(kraj sve-estetizacije kulturalnog svetu u odigrava se koja umetnosti poluautonomije dernističke estetsku kritiku, koja postaje sve značajnija posle 1968, razumeti na horizontu otuđenja mo- tj. umetničku moramo onda anti-filozofijom, tj.antihumanizmom, i teoricizmom svojim sa , DolarMladen(ur), KnjižnazbirkaKrt, Ljubljana, 1991. 16 15

itd. Navedene promene, na koje je uticala kulturalno-kritička revolucija 1968,revolucija kulturalno-kritička uticala je koje itd.promene,Navedenena asa eouia z 98 kj j nazivana je koja 1968, iz revolucija Majska društvenom kritikom društvenom , KnjižnazbirkaKrt, Ljubljana, 2002/2003. 17 12 ) od političkog društva (kraj politike).(kraj mestu,društva političkogtom od Upravona ) .promene,strukturalne do je lakanovskedošlo Sa pozicije tj. (kritikom eksploatacije) i eksploatacije) (kritikom The Ignorant Schoolmaster Ignorant The utro ii rtčo revolucijom kritičkom ili kulturnom su taj novi duh kapitalizma posle kapitalizma duh novi taj (kritikom kritikom umetničom 14 . Smanjivanjem distance Smanjivanjem . , „anything goes“ „anything 10 . Filozofiju kao .Filozofiju 18 demokratične Rancière 11 .Sa 13 je - - ,

22 >Ibid. Jameson(1992). 21 >JacquesRancière, ThePolitics of Aesthetics Chicago, 1997. Foucault,Semiotext(e),Los Angeles,1977/2007;Frank, Thomas kritike. estetske i kao filozofske predmet Vid. Baudrillard,postao Jean ubrzo je života dizajniranja poziv tov subjekta.utika KoležPredavanjana Fransude 1981-1982.iz godine > 20 Trebapromenunjegovna pomenutiFoucaultai poziv životaumetničko u delo. Vid.Foucault,Michel 19 >JacquesRanciere, Nerazumevanje, ZaložbaZRCSAZU, Ljubljana, 1995/2005. Standford University Press, Standford, 1991. , režim percepcije ili estetska revolucija,estetska percepcija,onaj ili percepcijeEstetska je režim Za Rancièreovo teoretsko mišljenje je mišljenje teoretskoRancièreovo Za sagledava tri istorična neteleološka diskursa savremene umetnosti. savremene diskursa neteleološka istorična tri sagledava istorične forme koje su definisane kapitalističkogsistema. Međutim, Rancièreovomu postmodernizam estetičkoji kursu umetnosti percepciji umetnosti. Neadekvatni sistemrealizam-modernizam- neadekvatan,teorijski kao dis- vidi u ga događanje sagleda omogućavaanalitički ne se jer da istorični model deskriptivno postavlja umetničku produkciju i sama dela u razdoblja, Rancière teleološkim sistemom umetničke produkcije je,prvo,potrebnoistoričnim umetnošću sagledati sa odnosu u estetici o razmišljanje govo takvo,kao politizirano,je da umesto estetizirano.je svojojkrajnosti u perspektive,te Iz nje- društvenom. (globalno) po umetnosti imploziju kao Jamesona Fredrica terminologiji u protumačiti mogli ronomiji o kao govorititreba umetnosti u postmodernizmu anti-reprezentacionalizam,o onda i poluautonomija umetnička pripisana modernizmu postmodernizma.je od Ako distinkciju unutrašnju njegovu kroz izkazuje upravo Rancièreu prema se modernizma Kompleksnost delivši im individualnost i umetničku autonomiju, a distancirajući ih od i nad društvenih klasa. po- umetnosti i umetnika rečeno,semantizaciju buržoasku je omogućio modernizma režim prikazivanjem.toposa,političkogsa rez Iz izveo uslovno ideologijom praktičnom svojom sa hijerarhija,većteorijskih je i koji umetničkih sistem čitavpoluautonomni oblikuje dernizma mo- diskursa unutar se kojim s estetike režim – estetiku nagoveštavamodernističku tacija kao društvu služi ne zato i istine kriterij više ovomnije u stadiju umetnost ma.Upravo suprotno. produkcijemehanične i nagoveštavatehnične Ona imitativne zbog da moderniz- diskursa kompleksnostoznačava ne (simulacrum) imitacije režim umetnički kao skupnosti.i subjekta podređenaetičnosti toga i imago,zbog istine i ispitivanju kao mišljena je autonomiju.Bila imala nije takva kao zanat) (kao umetnost u kome režim Platonov označava realizma, razdoblje pokriva uslovno percepcije estetske ravni estetsku heteronomiju. estetsku litikeumetnosti.i Mišljenje praktičnim teoretskim materijalizmom, realizirao spektakularno filozofsko mišljenje tj.metodičnim sa već metodom dijalektičnim sa praksom,ne teorijskomaltiserovskom sa u otklonu od Althusserove marksističko-strukturalne Teorije, ali ipak na neki način u odnosu totalnosti povezivanju pomenuta dva diskursa, već i kao određeni režim – kao i politike vezano za estetiku, koja igra značajnu ulogu drugoj polovini 20. veka, nije samo u lacija teorijepolitike imogućnostipolitike (emancipacije). politike: 1. prema odnosu dvojnom njihovom u brojeći tu i staru avangardu) u svojoj reproduktivnoj ideologiji, kao što ju je predočio Walter (ne godina 60ih od nesporno umetnost postmoderna estetike.pijedestalu umetničkom Na kao politike te spektakla i simulakra društva sveta,(deborovskog) estetiziranje (subjekta), svodi na .umetnosti,diskursa singulanosti i autonomije Heteronomijaraspad znači bismo što politiku estetike ili ono što se danas može nazvati 20 Rancièrova teorije artikulacija umetnosti i same umetnosti i 2. Rancièrova- artiku . U toj perspektivi treba imati na umu da je samo društvo ono što je otuđeno i otuđeno je što ono društvo samo je da umu na imati treba perspektivi .toj U 22 Odtuda proizilazi sve-estetizacija društvenog života, koja se u krajnjoj instanci , Continuum, New York, 2006. samo (idejno) reflektuje stadijume umetnosti u odnosu prema teleologiji prema odnosu u umetnosti stadijume reflektuje (idejno) samo 19 Ono što nas zanima je upravo taj odnos između odnos taj upravo je zanima nas što Ono krajapolitike i , University of Chicago Press,Chicago of Cool,University of Conquest The ,Svetovi, NoviSad, 2001/2003. Upravo Foucaultaj - značajan estetskom percepcijom estetici u doba biopolitiketvoredoba svojoju međuigri umetnosti dvostruki okretaj“. Njegovo mišljenje umetnosti okretaj“.mišljenje Njegovo„dvostruki u doba kulturalnog kapitalizma i nemogućnosti i kapitalizma kulturalnog doba u realizam-modernizam-postmodernizam mišljenju postoje tri neteleološke,tri postoje mišljenju ipak ali : etika-reprezentacija-estetika. estetskom iluzijom sa kojega Rancièrekojega sa topos teorijski politike estetike – u društvenoj Hermene Forget 21

- (ethos), koja na (ethos),koja Etika umetnosti i politike i umetnosti : umetnost života ethos.Reprezen - Reprezentacija . Iako ovaj mimetični kraja po-

hete-

15 pravo na teoriju na pravo 16 pravo na teoriju 27 >JacquesRancière, Hatred, of Democracy Verso, London–New York, 2006. zvodnje tekstainadodređenost samogadelakaodrugemetodičneparadigme. »slobodu artikuliše delovanja« u svojoj konzumerskojlevica poziciji,estetska da bi transcendirala determinacijski kojefetišizirani kod prekoparadigme prve proi- paradigma metodična treća takoreći je estetika Recepcijska > 26 25 >Miško Šuvaković, forme savremenosti Kritične ižudnjazademokratijom, Trans, Novi Sad, 2007. 24 >JacquesRancière, „The Aesthetics Revolution andItsOutcomes“, New LeftReview 14, 2002, str. 133-151. 23 > Walter Benjamin, Izbrani spisi, Studiahumanitatis, Ljubljana, 1977/1998. Na području teorije politike u knjizi u politike teorije području Na Efekat takve estetike politike, koja nevidljivom subjektu svedenom na ravan realnog ne pruža mo- pruža ne realnogravan na svedenompolitike, estetikesubjektu nevidljivomtakve koja Efekat Estetski modus umetnosti modus Estetski tičkih interesa. poli- suspenzu,usklađivanje u tj.trenutnona svedenodemokratije sistemu u je koje mesta estetika koja nastupa sa suspenzom postaje vidljivo-nevidljivo igre smislu u demokracije Politika forme. politične te delovanja Rancièrovom u metodike dvosmisleno nas igra vidljivog i nevidljivog upozorava na prisutnost subjekta).Ne- političnog izjavljivanjaAlthusserove (nemogućnost siptomatskegovora demokratije iz isključen je koji rana na ravan nevidljivoga – na agambenovsko potlačena,univerzalnog radi vidljiva,univerzalnokojaje tj.kao ona stupa nego partikularizi na- koja ona nije Rancièreupozoravakoju subjekta. na političnog Problematika egzistiranje subjekta, u koga je implicitno postavljen sam univerzalni kriterij demokratije koji omogućava hipolitika), Rancière politike on govori o estetici, umetnosti,modernizma.umetnosti,diskursu slučaju na kojoju insistira u i području Kao na demokracije formu angažman estetske, tj. političke emancipacijepostavljen uaktivnog umetnosti nije zahtevano da u svojoj formi i bistvu bude revolucionarna ili aganžovana, već je kao političkog pitanja i njeno izjavljivanje kao političkog angažmana. U tom pogledu od same umetnosti umetnosti,rekonfiguracija prostora redistribucija se gledanja,omogućava praksi topos, koja omogućava proizvodnju estetike/politike značenja. Menjanjem toposa, menjanjem „politika“ te umetnosti. Drugim rečima: gledanje je mišljeno kao angažovana praksa vezana za umetnosti. sibile umetnosti,postavljadiskurs njegovou i receptora(spectator) samoga veću paradigmom savremene post-marksističke (kulturne) estetike, koja autonomiju umetnosti ne estetike je u skladu sa esteskim recepcijskim toposom – političkoga kraj posvenegativna.svojojbiti svetau angažmana,životai estetizacija Njegova ni je da niti znači Ne kulture. fetišizirane formi u društvu po implodiranje njihovo te modernizma umetnosti teorije kraj ili umetnosti kraj označava ne nikako Rancièrea heteronomija za ta umetnost.Ali postmoderne dela većeg bezinteresnost političku i čavalo Benjamin pao o eseo adaaj uensi pltk, oe e rtž i postmodernom u dobu, i naziva proteže se koje politike, i umetnosti razdvajanje neuspelo to upravo politike. i Rancière umetnosti distinkcije fiktivne stvar dogmatična njegovojtotalnosti u ma srednika – na šta nas upozoravasrednikanas šta na – Miško Šuvaković paradigmi,mnoštvomteorija, produkcija,sa povezanosti po- heteronomnojlife“, u of „form gućnost da se preko jezika i govorne situacije konstitura kao politični subjekt,politični konstiturakao stvara govorne situacije i prekojezika se da gućnost koji se javlja između demokratske društvenosti (vidljivo) i (vidljivo) društvenosti demokratske između javlja se koji spor tome o interlokucije čemu izjavi,pri tično poli- se da pokušava koji subjekta nerazumevanje je situacije te .Paradoks krivice) (koncept (gledanja, razmišljanja, interpretiranja itd.) upravo itd.) (gledanja,razmišljanja,interpretiranja autonomnu omogućavaju mu koje (subjektove,iskustva doživljanja.receptorove)objekt prakse produkciju heterogenosti sam je Toda znači njegovih spektar beskrajni na iskustva 23 , izdaje ideologiju modernizma pokazujući na njen paradoks: da je režim moderniz- estetski modusumetnosti 27 26 Takvo koncipiranje autonomije umetnosti omogućava izvođenje omogućava umetnosti autonomije Takvokoncipiranje (metapolitika), što je homologno njegovom delanju na području teorije području na delanju njegovom homologno je (metapolitika),što 24 misli demokratiju kao polje društvenog govora i mogućnosti izjavljivanja se konceptualno odnosi na vreme sadašnjosti, u kome umetnost biva umetnost komesadašnjosti, vremeu na odnosi konceptualno se nije problem semantičkog koda, već estetski problem estetski koda,već semantičkog problem nije nerazumevanje što znači govoriti“. Problematika koju načinje Rancière načinje koju govoriti“.Problematika znači „što drugom redu čitanja teksta demokracije, kao modusa mišljenja i mišljenja modusa demokracije,kao teksta čitanja redu drugom estetici politike. Izlazeći iz Platonove konstitucije demokratije (ar Rancière (1995) mésentente La „prave“ politike. Estetika politike znači estetizaciju onog . „homo sacer“, na lakanovsko Realno subjekta 25

estetika“ određene „estetika“ – što je u zadnjoj deceniji 20.deceniji zadnjoj u je što – veka ozna metapolitikom, tj. onom metodičnom ne traži dopunu za sadašnju za dopunu traži ne homo sacera“ (nevidljivo) sacera“ „homo spectatora. umetnosti“, ili pak „umetnosti“,ili partage du sen- du partage karakteriše esteskog politika krivicu krivicu - - - 32 > Alain Badiou, BeingandEvent , Continuum, New York, 2005. 31 >Ibid. Lacan(1970/2003). 30 > Anronio Negri, MichaelHardt, Empire. Cambridge, Massachusetts–Hardvard University Press, 2000. 29 >Ibid. Ranciere (1995/2005). Giorgio Agamben, Homosacer. Sovereign Power andBare Life, Standford University Press, Standford, 1998. 28 > Michel Foucault, Rancièrov filozofski, tj. praktično teoretski pogled na politiku je postavljen suprotno od suprotno Althusse- postavljen je politiku na pogled filozofski,Rancièrov teoretski tj. praktično Nedovršenost sinteze.Nedovršenost Figura 3. Treba braniti društvo. Predavanja na Kolež de Fransu iz 1976. godine nasuprot Rancièru, još uvek Rancièru,još nasuprot re diskursa političnoga prikaz (Marx). (Aristotel)-metapolitika (Platon)-parapolitika arhipolitika umetnosti: (teorije) modelom istoričnim trodelnim sa logiji koju(krivicu) razliku proizvodi politikemodusa tri analizom demokratija koji ana- po deluju Odviše bi bilo upozoravati na paradigmu od Foucaulta do Agambena logike:dve deluju društva đu vidljivog i nevidljivog. Homologno tome, u demokratiji u vreme (bio)političke konstitucije ke demokratije, koja je po svojoj biti estetska, da zamaskira (estetizira) taj realni rascep izme- instanci omogućava konstituciju univerzuma demokratije. Otuda sumnja u sposobnost politi- a kao takav nagoveštava tačke postojanje partikularne izuzetka – estetskogtog manevra stoji iza da protumačiti je nužno izlaganja takvoga društvenosti.osnovudemokratske Na strane okotačkeprepoznavanjekojasvodione na interlokucije se priznavanje i politična skupnost vode politiku demokracije i uopšte konstituiraju polje skupnog govora, polje u kome se javlja tela i demokratskog vladanja: tehnici i dopunjavafilozofskom raspravompolitici o Rancière je i napravio politikom filozofiju prešio Althusser je rovog.Pošto manifestaciju i demonstraciju (borba za prava,za (borba demonstraciju i manifestaciju pravednost). bez svoga udela kojima se pravi krivica, uslovprvi za njihovu (novu) političnu subjektivizaciju, (nejednakosti) u demokratiji oduvek već tu, odnosno da je upravo ta (političkog) bez ostaje (izbrisani,dela otuđeni, koji sacer).razlici homo u politika je Upravoda društva brojanjetakvopokazuje dela (abjekcija) proizvodnja do drugo ništa biti može uvek je brojanje (aritmetika),a društva delova brojanja mišljenja biti (događaja subjekta). (događaja biti mišljenja (epistemologiji) filozofije– postavioproizilazi temelju iz na Lacana i psihoanalize Althussera mu policije(biopolitika). u kome svaki subjekt skriva ne-istinu o postojanju jednakosti, slobode itd. u političnom reži - Diskurs histerika potom odgovara metapolitici, onom stadiju estetiziranja postojanja politike pojavu razlike u društvenosti i, time, i politički konflikt, čime politiku približava logici policije. odgovara parapolitici, koja svoju vladavinu utemeljuje u ekspertizi i tehnici, s kojom usklađuje podara, koja onemogućava proizvodnju dela društva bez udela (razlika). Diskurs Univerziteta u ukinuta predstavljatakva etike,politikekao i stvar politika je da znači što Drugim rečima, ako je demokratska politika od Platona,od Marxa politika do rečima,demokratska Aristotela Drugim je ako interesa).(usklađivanje nestanka do dovesti je sama,će politika što krivicu stvara koja prva (demos).skupnosti delu kojaona krivicu kao nastalu nastupa maskira estetski Toje da znači sno je da krivica koju proizvodi politika postaje nepolitički uslov politike, a politička filozofija demokratije,npr. jednakosti/nejadnakosti,o naknadno,itd, dolazi slobodi/neslobodi uvekja- politike pitanje slobode.jednakosti na i pitanju u odnosu o ske iskrivljenosti Poštofilozofija smislu Rancière „ . Gospodara-Univerziteta-histerika brojanje tela društvenosti. Recimo samo da su to dve logike koje u današnje vreme spro- taj spoj taj rešava filozofiju“ kao teorijsko mišljenje odvajajući je od politike kao estet- „političke kao vidi filozofije“ kaotakva. Alain Badiou Alain logika policije logika

aludiraju na lakanovsku teoriju diskursa u kojoj nastupaju figu- nastupaju kojoj u diskursa teoriju lakanovsku na aludiraju aksiom jednakostiaksiom (univerzalizam) koji reprezentuje demokratiju, insistira na lakanovsko-altiserovskoj poziciji radikalne nedovr radikalne lakanovsko-altiserovskojpoziciji na insistira Tri klasične figure koje Rancière koje figure klasične Tri

je svoju filozofiju – a veliki deo njegove teoretske prakse teoretske njegove deo a veliki – filozofiju svoju je 32 31 Štaviše, mogli bismo reći da je Badiou onaj filozof koji,filozof onaj Badiou je da reći bismo Štaviše,mogli Diskurs Gospodara je homologan sa arhipolitikom, koja , koje regulišu taj rascep (parapolitika).rascep taj prava,regulišu logikakoje i paradoks , Svetovi, Novi Sad, 1976/1998; kojioznačava zabrojavanje“, skandal politike ne politike „zabrojavanje“,skandal 30 Filozofija pokušava promisliFilozofija da (analitičar) nejednakosti, koja u krajnjoj razlika deo društvenosti vrstom klasne borbe“, klasne „vrstom 28 koju Rancière suptilno skandal politikeskandal .tom U homo sacera“ od sacera“ „homo filozofiji“ Gos- „filozofiji“ ptelaa za upotrebljava distribucija reda distribucija 29 stvar načina stvar

17 pravo na teoriju na pravo 18 pravo na teoriju 38 >Ibid. Badiou(1992/2006). Vid. i Alain Badiou,, LeSiècle Seuil, Paris, 2005. 37 >Ibid. Šuvaković (2007). 36 > Alain Badiou, SvetiPavel, Analecta, Ljubljana, 1998. 35 > Yves Michaud, estetike Umjetnostuplinovitom stanju–esejotrijumfu , Ljevak, Zagreb, 2003/2004. 34 >Jean Baudrillard, Selected ,Writings Poster Mark(ur), Stanford University Press, 1988. 33 > Alain Badiou, Pogoji, ZaložbaZRCSAZU, Ljubljana, 1992/2006. Ako su 20. veku imanentni umetnički tekstovi i dela, onda on ide za vidljivim i nevidljivim dokumen nazivom siptomatskim sa knjižici u predočio Badiou je stoleća prošlog umetnosti Događanje Poetika čekanja je dočekala tezu o tezu dočekala je čekanja Poetika etvm eajm a rntk eloa aoa nvg) početka (novoga) samoga Realnoga trenutak na čekanjem kettovim Bec- nagoveštva koju otvorenost njenu kraja,već sinteze,potvrđivanje potrvrđivanje znači estetizirane civilizacije (demokratije) civilizacije estetizirane supermoderne varvarstvo kao terorizma doba u umetnošću manifestuje se kojea, malim preko istorije zla i ratova? Odgovor se pokazuje u atomiziranih individuuma atomiziranih 1968. godine počinje pojavljivati u stanju simulakruma postmodernog društva postmodernog simulakruma stanju u pojavljivati 1968.počinje godine teleologije,njegovemanifestneposle i kojase modernosti historicizma očiglednog se tičući moć,do- za volju i (nad)čovekaNietzscheovog na poziva se koja metafora svega,je Pre to pitanje postavljajućiveka toga ontologiji tima,govoreo kojasvedočanstvima veka, koja sedajeuikroz zafilozofskumisao. umetnostuopštepartinetna holokaustu, demokraciji, krivici itd.) 20. veka s ciljem da se proveri da li je sama sintagma 20. (zlu,subjektivnostima o teorijskompremarazmišljanju nasilju, strast je barbarstvu, nacizmu, rubovima(Istina).Realno kao Istorije objektivne čitanja,tog Logika istini,ka puta kao čitanja na događaj,izbijajući subjektivni krajnje kao progovorilo je koje mesto ono kao umetnost dičnost na neki način sintetiše ali i dekonstruiše Althusserovu metodu čitanja uspostavljajući tj. manifestni estetski način označili (upisali se) u Istoriju klasne borbe. Zato Badiouova meto- tomalnom čitanju onih događaja na području umetnosti 20. veka koji su na svoj spektakularni, nadodređenosti umetnosti u zadnjoj instanci. Lakanovskim jezikom bismo rekli da ide ka sip- sa kontradikcijuRancièrovom teorijom.u Ne ide niti ka reartikulaciji umetnosti Althusseroviho strukturalnih propozicija o razmišljanje Badiouovo postavljamo ne pogledu kom u ni da znači umetnosti,što teoriji ka ni ide umetnosti.Ne događaja ređanje hronološko je da (2005). Siècle veka. (Istina,događanje kao:metafizika) 1. 20. umetnosti događanje 2. i veka politike događanje 20. gova filozofija, vrsta teorijskog mišljenja, misli temelje mnoštva (multitude, ontologija) i njeno na pojmove ljubavi i znanosti, već samo na diskurs politike i umetnosti, pogledajmo kako nje- imanencije tvori uslove za mišljenje sadašnjosti. modusima sa navedenim se povezuje filozofija kao i od umetnosti i politike, kojima dodaje još i ljubav, u toj konstelaciji razlike badioujevska prostavljajućimišljenju se šenosti,tj. određenihreartikulacije poziciji na propozicija,psihoanalitičkih i marksističkih su- rasplinutom stanju umetnosti stanju rasplinutom toga antagonizma u umetnosti je Bertolt Brecht koji inovira Benjaminovu ideju politizacije ideju Benjaminovu inovira koji Brecht Bertolt je umetnosti u antagonizma toga Paradigma sinteze). stoleća, (sveta, jednoga disjunkcija sinteze, bez antagonizam jalektični delo uformi umetnostibezdela. čekanja (Mandelštam, Mallarme idr), dok je sama umetnost svedena na poslednje umetničko poetikom slobodu relativnu svoju uspostavi da i stoleća kretanja razarajućeg tog iz se istrgne da uspelo je kojoj jedina je pesme/pesnika Lucidnost same. umetnosti radi umetnost i individualizam u padom s uništen 20.veku u je umetnosti lik itd.– združivanje,bratstvo – gije istoricizma i estetske apsolutnosti. Ukazujući na rasplinutost rešenja istorijskih avangardi vek, tom strašću stupa prema umetnosti, koju kroz ceo modernizam muči napetost teleolo- svet,budućnosti.21.Novi nadolazeće smrti) (pojavnost groze sublimno u prostire se koje – Realnim za strasti u – čitanja Badiouovog poenta 20.leži veka.Istine tu Upravodeo kao Ne možemo reći da je to sistemsko čitanje diskursa umetnosti 20.veka,umetnosti niti diskursa čitanje sistemsko to je da reći možemo Ne 36 kraja“ filozofije.„kraja“ odznanosti, Iako razlikuje radikalno filozofiju on .20.teleologija ta je 19.ciljevali idealnih Da vekaispunjenje veka kraju ideologija“. Filozofija kraja u Badiouovom kontekstu ne Badiouovom kontekstu u kraja ideologija“.Filozofija „kraju 35 , svodeći društvo militantnog humanizma na ravan mnoštva ravan na humanizma militantnog društvo ,svodeći 37 , određujući da moramo prihvatiti tu grozu Realnoga grozu tu prihvatiti moramo ,da određujući 33 Pošto se u ovom tesktu ne usredsređujemo politike-umetnosti-ljubavi strasti za Realnim, realnim kao lakanovskim 38 Psoi ao nedi- samo Postoji . s nia a ravni na njima sa i šta je život?“ je „šta 34 , odnosno u ,odnosno Le - 42 > Octave Mannoni,Octave > 42 41 >Ibid. Rancièr(2006). 40 >Slavoj Žižek, Kuga fantazem, Analecta, Ljubljana, 1997. 39 >Luis Althusser, Izbrani spisi, *cf, Ljubljana, 1979/2000. 43 > Alain Badiou, 359-385. Fiktivnost političkoga, demokratsko političkog se sagledava u nemogućem postajanju skupnosti kao Pitanje o kraju filozofije i deplasiranju političnoga nema epiloga niti u mišljenju Badioua. Pitanje je da Ali je mogoče misliti politiko? in Manifest za filozofijo, Založba ZRC SAZU, Ljubljana, 1985/1989/2004. Saj vem, pa vendar“,vem,pa „Saj fazi konstitucijefazi (funkcije) ideologije?“ se u lakanovskom diskursu pojavljuje barem na dva mesta: u refleksnoj ak kj vd Bdoa aa d lhsea pitanja i Althussera do nazad Badioua vodi umetničke koja kao maske estetike pitanje kao pojavljuje se paradigma ta Upravo politike. i estetike umetnosti kao načina suprostavljanja fašističnoj estetizaciji politike s povezivanjem teatralne Politika emancipacije ili pravednost su filozofska imena koja sama filozofija može da dodeli može filozofija sama koja imena filozofska pravednostsu ili emancipacije Politika partikularizam.njen krivičnost univerzalizam,je subjekta,njen dok individualizam skupnosti današnja skupnost ono što je postavlja u koncept komunitarizma i utalitarizma. Zato je Istina se koja fikcije estetike,demokratskogbrojanja.tipa je određenogkonsenzualnojkonsistencijiopire pitanju tom Po stvar danas zato je Skupnost slobode. i jednakosti manjku takve: (bistva) prikaza, Badiou i Rancièr pitanju delovanja umetnosti kao reprezentacije, razlike između estetizacije (forme) i realnoga umetnost.uspostaviti(akomaterijalistička) i materijalna i kao ne se Trebapo su istaknutida 20. veka bila uspostavljena kao refleksivna umetnost, koja želi pokazati svoj proces nastajanja cije napravi fikciju, da efekt prikaza napravi za Realno. Upravo to je razlog zašto je umetnost avangardnaumetnost, razumevanjeimala Realno. za fik- moći iz da bila je sposobnost Njena 20.veka,posebno umetnost je njega.zašto od razlog Tose je distancirati ne Realano,a je potrebno dekodirati,pročitati, na potrebui što ukazuje simptom,je kao kojega deluje konstelacijiovoj u reprezentacija prevladujućeda reprezentacije. je Očito njene i (efekta) Realnog imeđu razlici u Althusser,rekao deluje bi kakokat, efe- (ideološki) estetski njen dok zamaskirana, ostaje instanca odlučujuća njena tj.nasilje, strukturno njeno tom Pri reprezentacije. umetničke figure režira način neki na ideologija estetskoga,nečega teatralnoga, nevidljivoga.vidljivogai igra neka da uvid izbeći možemo Ne ima montaža,umetnosti u Realno.reprezentiranekokojui rečima,kao Drugim ideologiji u odnosa,društvenihtj. antagonističkihimaginarna reprezentacija manifestira se koju kroz ra figu- diskursivna kao deluje umetnosti) (u ideologija tome raz-središtenost.Prema vlastitu njegovu na dela,maskeukazujući i obličja između dela,umetničkograzliku unutar razliku u smeštena je funkcija Njena (prikazivanja).pričinjavanja montaža kao deluje umetnošću sa događanju – njegovom mnoštva subjekt totalnosti,vrati globalne društvenosti,već ruševinama danas na – politička ekonomija), i uspostavlja se kao nova postmarskstička Teorija, što joj omogućva da (Althusserovog smislu filozofija kao teorija se menja (praksa), oslobađa se aksioma marksističkog filozofema realnoga,događaj za vezanaje takva kao politikekojidogađaj mnoštva prave Istoriju. tom U Rancièra status oslobađanje (početak) tj. novo mišljenje politike, koja za Badioua ima status realne fikcije, a za ljati pitanje o njegovom bistvu. Ali upravo zbog te nemogućnosti (kraja) je moguće filozofsko 11.događaja suspenzu,u politično je da je Jasno septembra? postavnemoguće je čega zbog - godinama,80im vodobnihu nevladinihakcija blokovskihpadu državnih i ideologija ratovate li je uopšte moguće misliti (marksističku) politiku posle eratičnih događaja 1968. godine, no- ugla, samoštosesviponašajupologici estetizacije,svakogmaske.iza padaju prikazano jasno: kao i evidentnodaje je Svese Realno umetnosti,prekomerneraspršenosti sve- zbog da znači to način subjekta.neki svakoga Na odnosno estetika implodirana globalno – nalazi se svuda kao forma života koja preči iskustvo alno (estetska percepcija) pomoću estetskog izumetničenja (toga Realnog), onda je umetnost političkoj emancipaciji

1-2;Razprave estetskog. Iako Istina o kraju politike ima status estetske maske, realne fikcije, désuturation filozofije politikom – politična filozofija ipolitike sa ekonomijom ja“ i delovanju fantazme. delovanju i „ja“ Problemi 41 . 4-5, Filozofija skozi psihoanalizo skozi VII, 1993,4-5, str.Filozofija 43

posve blizu. Ako je umetnost događaj u kome se sreće Re-

„znam, ali...(štadaradim) 40 Npr.relaciji u ideologija specifčna kao fantazma „da treba progledati“gde (spoznati) ukie ideologije funkcije “ 42 .

t j bistvo je „Šta

19 pravo na teoriju na pravo 20 pravo na teoriju 45 >Ibid. Badiou(1992/2006), str. 234. 44 >Giorgio Agamben, TheComingCommunity, University ofMinnesotaPress, Minnesota, 1993. Problematika smislu Badiouovu skupnostkoja tekdolazitreba čitatikroz linijuodMarxado Agambena. kolektivi subjektivni novi skupnosti, pravom(nedovršenost, značenju u entitete,infinito) socijalne bratstva.ad se tom U proizvode situaciji/događaju u način taj Na Istinu. generičnu njegovu prezentuje i (mnoštva) kolektiva stvar je koji događaju prema odnosu situaciji,u u sigulanost kao (subjekta).nastupa društvenosti Zato dela do dovela demokratije politika je politici u onome društvu u kome se dogodila krivica. Politika emancipacije počinje tamo gde na imanencupolitike. uslovljavaju,je što odnosi Istine to postupaka se svih osobito imanenca a misli akose samo (conditions uslova filozofskih levičara 80ih godina je danas jasno: nedostajalo je da u u punoj meri priznaju imanetnost svih 1968.generaciji je godine,nedostajalo rečima,Althusserovojkoncepcijii što diouovim ono mišljenja. Ba- sistema filozofskog Istine,tj.procesapolitizaciju političnoga de-singularizaciju politike(nedelotvorno, politično. aspekta no neefikasno) S sagledan u koncepciji filozofije kao politične prakse, tj. filozofske prakse intervencije toga uodsut efekat filozofije. Filozofski i politike same između odnosa simetriju i slomio mišljenja filozofskog sistemu u mesto politike.specifično stvar dao politici je Time stav da je filozofija Teorija je predstavljao filozofiju kao stvar politike uteoriji –filozofiju kao je potrebno odreći se (Althusserove) filozofske percepcije politike (emancipacije). Althusserov prekida nužnosti na 20.inistirao je vek dvoje“,na cepa kojise jednoga nističnoga tj. sintezi,disjunktivnoj u dimenziju.novu zadobija blematična kako za filozofiju tako i za politiku, u Badiouovoj teorijskoj koncepciji teorijskoj u Badiouovoj politiku, i za tako filozofiju za kako blematična désuturation politike i filozofije i politike 45 ). Imanencu svih rezultata i efekata filozofije je moguće misliti moguće je filozofije efekata i rezultata svih ).Imanencu koja se od Althussera do Rancièra pokazuje kao pro- kao pokazuje od Rancièra se do koja Althussera désuturation između politike i filozofije, što ne znači da znači filozofije, ne politikei što između désuturation je značila filozofsku značila je désuturation désuturation „antago- je bio je 44 - Bez teorije u odnosu na koju bi se postavio ili prokrčenom putu kojim bi pristupio društvu, mladom Kada su me iz časopisa iz me su Kada govoritise li Može nepoznavanja?pozicije sa teoriji o kojena teorijama o ništa znam ne Ja pozi- se visnosti ili izolaciji. Pojavljivanje novog kreativnog žarišta, nove struje, upućuje na drugačiju na struje,žarišta,upućuje novekreativnog izolaciji. novogPojavljivanje ili visnosti za- pribegne ne pak ili povuče ne se akokreacija. Osim mogućih beskrajnost na odnosu u svoju jedinstvenu maršutu. Skučeno teorijsko obrazovanje može čak da ga navede na grešku upada u čamotinju bez mogućnosti da organizuje sopstvenu transverzalnost kao ni da inicira umetniku bi nedostajali orijentiri i putokazi. Sa veoma suženom lepezom referentnih teorija, lom pokret teoretizacije odatleipolazi. može da dovede do prestanka nastajanja događaja i zatvaranje do sterilizacije produkciju.referentneNjeno teorije.na negoUosta reprodukciju na više pozivajući očuvanja, ulogu ima stil,neki za opredeljenihvolonterateorija grupi nje. ili Univerzitetuškoli, o U reč je da bilo postojećeg,promenamasa dovoljnim potvrdenedovoljnimdovedunormuda a je pita- da u ponavljanjekroz kanališu se koje teorije nove izranjaju iskustvu.njih vlastitom svomIz u ni drugih,iskustvu u misli raspoloživih od formiranepojavljuju kao slobodno ne kao se teorije stega.Umetničkekomercijalnih i političkih i publike,ali reakcije funkciji u je koja napravljene selekcije već okviru u teorija, raspoloživih nizu beskrajnom u teoriju svoju konstruiše prepustiti.bira,se skupu će tom jedinstvenupoziciju.u da gradi Umetnik uči umetnik Mladi dešava,se joj koja nesvesnoili pasivno poznaje velikibroj teorija, brojmali je ali kojimaonih što onom prema otvorenompublikom sa je deli i teoriji u živi deo.njegovUmetnik jedan kao bar onda celini kao svetu u postoji što ono kao događaja,ne teoriju,iskaz,akoseriju kao životživot, njen proizvodinjen kojiuređuje koji taj serija.je Umetnik znači grčkom na odmah.pravom tim Teorijasluže se teoriju,oni na pravo zahtevaju, traže da potrebe maju ne- kažem:umetnici da je bila reakcija prva Beču,moja u imali smo koju samoobrazovanju bez konkretnog odnosasateorijom. održati može ne ona se da osećaju instinktivno performansa umetnost,izvođačkuljubitelji vlja ravnodušnima sve one koji ga okružuju. Ne znajući ništa o teorijama koje danas pokreću ludačko ponašanje. Taj ludački gest ima smisla za nekakvo onog ili komuka ga uzaludna izvodi,je toga,uradili,upravoperformans bez vi ste ali što je onim pogrešanpokrenu ili pak osta kojidrugih misli trebaloslušaju,u upisati i se gledaju vas bi treba dozvolitise da mislima tim razmišljanje,podstaklo se bi razmišljanje.navedeDa na se da ili događaj nešto,stvori se da rade bilo šta, jer bilo šta, odnosno bilo kakva glupost ne bi dala tu hrabrost da se izađe i učini kojibaveoni danas vaju se izvodeizvođačkimili performanse. umetnostima zamolili da razmislim o pravu na teoriju, ubrzo nakon konferencijeo nakonteoriju, ubrzo na pravu o razmislim da zamolili TkH Anne Querrien vodnja teorije umetnika iproiz- Budućnost

Oni svakakoOni ne

- -

21 pravo na teoriju na pravo 22 pravo na teoriju Mit o epistemološkom prekidu i verovanje u naučni karakter i nadmoć misli omogućili su da se da su omogućili misli nadmoć i karakter naučni u verovanje i prekidu epistemološkom o Mit društvenim ka trenutka tog prošlosti,od ka ali uprtih nauke, dalje polju hvala,i na očiju se Ostalo Godina 1968. bila je obeležena i Michel Foucaultovim 1) Teorija smisla, serijedogađaja zamenjujereprezentaciju Permanentna revolucija novih slika u svim domenima nije reprodukcija postojeće prakse ili repreili - prakse reprodukcijapostojeće nije domenima svim u slika revolucijaPermanentnanovih ju novih događaja. Uz pomoć istraživanja Gillesa Deleuzea, naročito u delima u naročitoDeleuzea, Gillesa istraživanja pomoć Uz događaja.novih ju grane,organizaci teorije,nove nove neke samoće,prikaz iz povezanost,kolektivnuizlazak nivou. A priznavanje sveprisutne revolucionarne kompetencije mnoštva je uslov revolucijepitanje izbegne koju treba sprovesti kako kolektivnomna tako pojedinačnom na i zovanjem koje jebilomogućestećijedinounajprestižnijim školama iliodabranimgrupama. se otkrije od poznatog još istinitije, bila je dostupna samo retkim srećnicima sa visokim obra prekid,napravihijerarhija,epistemološki se naukama.postojala da je mogućnost dalje da a I Dogma epistemološke distanceizmeđusubjektaiobjektajebilaspašena. novu epistemološku bazu, o kojoj ne bismo mogli da kažemo bogzna šta jer smo joj pripadali. dalje,otišlo na većukrasima, se njenim jer svim sa raskoši,prikažemo potankonjenoj je da svoj u procenimo je da mogućnost smo konfiguraciji. Imali drugoj nekoj mesto prepustila krišom trenutku tom u je kojanestajanja, a putu na vrsta teorijska je parlamentarne,bila i zatim vlasti,kraljevskea osnova kao i čak dela,umetničkogpa smisao kao renesanse u doba pojavljuje se kojaReprezentacija,propadljive. bile moći praksama u zapisane, one i čak ludila u doba klasicizma i nekoliko drugih dela, privukla našu pažnju na činjenicu da su teorije, filozofa zamenitidelaMarxa, Engelsa, LenjinaiMaoanapoliciteoretske misli. reprezentacije.neophodnost dominirala savremenihdrugih Takodela i delo Deleuzeovo će veličala događaj i skromno se predlagala za osnovu je nove koja epistemološke teoriju baze filozofsku kojom jednu više ne shvatiti bi ozbiljno je 1944-1945.trebaloDakle, Oslobođenja od spoznala Francuska je kojirevolucionarni pokret prvi događanjima ovim pozdraveu no reintegrišeda želeo ovcecrne koje kritkuju,je da oslobodile se su jednostavsasvim da čak - bila u tome što „veliki deo radničke klase“, u svojoj jakoj želji za političkim pročišćenjem, nije kako bi se prekrile različitepriče svih onih kojih su se ti događaji ticali. Naša sreća je možda lost niti u budućnost. Tako se u to vreme neosnovano koristila sintagma snaga reprodukcije ostala nemoćna. Ako je i bilo slučajnost,samo su bili pokrenulikojestudenti su zatupasta predštrajkača kojom je Milioni budućnosti.njegovogka pak otvaranja ili odigravanja događaja nemogućnosti dovode do no svojih dragocenih pozicija i (najortodoksniji Pierre Bourdieu). Sve ove interpretacije praktič- stičkogobrazovanja ogromno...nerazumno ili (maoisti) iščekivanju u naslednika uzubuđenje marksističko-lenjini nedostatka zbog revolucije,nedelotvoran kulturne proleterske velike nus-proizvodrevolucije(trockisti),egzotični dolazeće ponavljanjeili generalno samo videle lucija. Marksističke teorije dominantne kod levičarskih intelektualaca su u ovim događanjima godine, u vezi sa događajima koji su, barem u Francuskoj, obeležili kraj ciklusa političkih revo - Knjige Gillesa Deleuzea na koje se ovde pozivam objavljene su jedna za drugom, 1968. i 1969. procesualnosti; 5. Uslovi izvođačke umetnosti. uspostavljanjeprezentacije; kroz 4.sistema terorije Upražnjavanje izvan publike i umetnika post-komunizma;svakodnevnomeri u životuu paradigme 3. Teškaizmeđu odnosa izgradnja izgradnja linije života kroz razliku i ponavljanje u formiranju umetnika; 2. Afirmacija estetske faza:događaja,1.pet kontinuiranaKreiranje u teorije i umetnika nastajanja između odnosa i razlika upravo one njihova ponavljanja i razlike između njihovih ponavljanja; one daju smisao onome evokacijemogućih.kao menih,kruže da pustiti kojetreba Teteorije,su obrazuju jer prakse zentacija već zamišljene prakse, već je ona produktivna revolucija novih slika iz života, privre- predstave štabionazaistatrebalo dabude. primenjenom spolja. Nema sumnje da je ta revolucija permanentna ali bez ikakve prethodne se odnosi na svet kao objekat i na ostale, transformisane u objekte revolucionarnom željom ne. Revolucija za sve i za svakoga ne može biti ništa drugo do subjektivna, a ne revolucija koja kako ona ne bi bila ponovo izmanipulisana i dovedena do terora i nasilja u korist nove manji- Logika smisla,i Logika Haosmoza Félixa Guattarija, započela sam svoj pokušaj artikulacije artikulacije pokušaj svoj sam Guattarija,započela Félixa Rečima ,i stvarima knjigom koja je posle „događaja“ oni nikuda nisu vodili, ni u proš „događanja u Alžiru“, sine qua non Ponavljanje i Ponavljanje Istorije Istorije - - - - , Nov epistemološki osnov koji se uspostavlja počev od dezindustrijalizacije, tj. od 1968. na zapadu ili 2) Afirmacija estetske paradigmeudobapost-komunizma se vezuju za umetnička bacanja jer se dešava da se ušunjaju u oblike i materijale umetničkematerijale i oblikeu ušunjaju se dešavada se jer bacanja umetnička za vezuju se potrebno.bacanja je Ova puta godkoliko veština kockice baca svako gde sreću na igru na u tranzicione situacije u odnosu na prethodne vremenske periode. Sa ovakve ravni, život liči 1989.vremenskeistoku,zavisnostiod na u konfiguracije grupišu koji se pojedinci zauzimaju Unija predlaže onimakoji želedapostanu njene fanatičnesluge. da se razvijaju „dobre prakse“; modeli koje treba slediti suprotni su modelima koje Evropska porekla.svog oblastima takoi svakoga singularna. Konfiguracija za je ti.Naročito svakobi trebalo stvorida pripada,da mogućnost kako kojimao oblastima sanja, pozicijama u društvu, dobrim idejama ili o jedinstvenoj teritoriji kojoj bi bilo zgodno pripada svakomašinama,proizvededobrim da o mogao rasuđivanja priori a svojebez serije dobrim bi kojim redosledprovizorni formirati treba da kapital.tome je o kakavDakle, je tima reč dimenzije, četiri a koje u nemaju nikave koordinate dvostruke njene istoimene korelacije izdvoje osim u ujedinjujućim projek se - da je kartografijom tom predlaže svima se koji Izbor serija.drugih stvaranje i mogućnosti druge zanemarivati neće koji izborom političkim nim mašina, vrednosti i prostora. Ta kartografija će izbeći svoju fluksa, između proždrljivukomunikacije načina transformaciju od kartografija, slobod jedan mogućih od jedna novcu,je samo grafikona. ekonomska i socijalna mašinerija, Kapital kao davalac kao ili univerzalne vrednostistrani desnoj vrednosti,na apstraktnih svetu ka živimo kojima na područja egzistencijalna društvenetehničkemašine,u ili grafikona,levuivicu na deteritorijalizuju se da čini opet koji kapitalom transformaciju njihovu i priroda svih protoka deteritorijalizaciju postavljaju one u dođu do indirektne podrške. razumevanja univerzalnog statusa od da im omogućiti i objektima novim sa teorija stojećih po- deluje,kombinacijuurediti i treba postupke, podstiče,čak uveksadašnje ponavlja pa da Da bi se od života stvorila serija koja napreduje, koja u sebi nalazi snage da na različite načine razmišljanja.i delovanja polja izvan pomognu,ostaje trenutaktome sadašnji u ali da utrkuju prijateljski se klonulošću.teorije sadašnjom Stare nad lamentaciju na i identiteta nekog nju specifične serije. Veliko je iskušenje da se traganje orijentiše radije na prošlost u konstituisa ziji, imigrantima. Dakle, svakome ostaje da stvori svoju sopstvenu istoriju, da konstituiše svoje više prenosi na zemlje trećeg sveta ili se na licu mesta poverava u svojoj izrabljivačkoj dimen- dukcije, to mesto nema mnogo veze sa razvojem produktivnih snaga koji se svakodnevno sve serijskenjene proizvodnje.osnova kao prose kogaodnosima - bilo u mesto je kakvoda Ma nemoguće slamanje objekta reprezentacije (po Deleuzeu je to „kontraizvršavanje“), postavlja dobro poznata u umetničkim krugovima gde kvaliteti ekspresije zauzimaju položaj u kome je dominaciji.klasnoj Dilema u učestvuju profesionalno da odbijaju radnici,kojipostanu ali da snazi,na su njegoveza neurotične pacijente, mlade, koje njihovo buržujsko sprečavanasleđe likova iz književnosti, Guattari pokušava da se oslobodi neadekvatnosti političkih teorija koje Dok je Deleuze konstruisao svoju logiku smisla uređujući seriju filozofskih koncepata i seriju Deleuzeovih uslova mogućnosti. tih razumevanje bolje za u nekolikoelemenata naći može misli vreme.se današnje KodGuattarija funkcionisanje kao uopštenije mnogo već umetnosti, savremene teorija neka kao predstavljane veštinama.se i rad oblicima Deleuzeov različitim u učestvovanjabrojnakroz rizome u umnožena i središte njeno u izmeštena je otvoren,pozicija umetnikovapostaje a kolektivima kreacijekreaciju. javnim umetničke rasporedu Kolektivni nivou,investicija uređen drugom kao nekom na bio finansiranja problem bi kako sve za povratak je garantovani Francuskoj,zahtevao u ) spectacle du intermittents des mouvement (Le primanja mesečna stalna nemaju koji umetnika ostalog. Pokret između sredstava,finansijeri imaju koji oni svi poručilac želeo da dobije i da kupi,bi već pokret što kolektivnog istraživanja u komeono predstavljalobi učestvovali bi koje dela nekog porudžbine nema stanju estetskom takvom U mikro-kreacija.novih tih recepcije i difuzije osnovu konstruišena postepeno kojise smisao što označavaju, smisao koji nije u vlasništvu onih koji iniciraju prakse i koji ih konstruišu, već , preuzimaju marksističko otkriće potčinjavanja otkriće marksističko preuzimaju Haosmozi, Šizoanalitičke kartografije Félixa Guattarija, predstavljene ponovo proizvodnih snaga kapitalu.Ali, snaga proizvodnih

Dakle, nije reč o tome Dakle,o reč nije

- - -

23 pravo na teoriju na pravo 24 pravo na teoriju Buržoaska sfera se ustalila i doprinela je razvoju dela i tehnika. Klasična kultura je demokratizovana, Publika koju stvara ovakav aparat je politički fragmentisana u zavisnosti od društvenih slojeva, ali uje- 3) Obmotavanje performansa razlikom inesigurnošću heterogene i agresivne publike u pažljivu i poštovalačku centralna je u na svim kojoj javnimse zasniva sferainstitucijama buržoaske politike. Kulturna politika koja se sastoji u transformisanju ni, i političko pitanje je pitanje integrisanja pojedinaca i grupa koje ne dele zajedničku kulturu prakse s one strane reprezentacije. U velikom gradu javni prostor koriste radnici, nezaposle- ne grupe koje još uvek nisu bile uključene u aparat, kao i potreba da se osporavaju umetničke stvima. Epistemološki osnov reprezentacije je ponovo oštećen, pošto su se pojavile društve- svoj - mašinskim reprodukcijesa do reprezentacijesve plan proširiliaparati tehnički su dok šta možedapostanesfera buržoaske politike čimonabudebilanarukovodećem mestu. test.taj položio istražuju se Oni prespektive,napisani,bi te su da iz bar jedino akoonda ne čiji je učinak da njegova publika, umesto da bude fragmentisana, postane jedinstvena. Tekstovi dinjena u potvrdi budućeg narodnog suvereniteta. Seansa javnog predstavljanja je preformans u nastajanju. Javno čitajusvoja ostvarenja iprepravljaju ihuskladusakritikom. književnih dela, slikari, muzičari, dolaze da predstave svoj rad i stavljaju ga na procenu decentralizovanporetku način, u salonima u kojima figurira narod koji upravo postaje suveren, autori je, a veoma dobro ga je opisao Jürgen Habermas u svojoj studiji o javnoj sferi buržoazije. Na svojim predlozima i transformisati ih u slike sveta, u reprezentacije. Novi sistem se utemelju- suverenitet.dugotrajni osvedočio se bi Trebakako među puteva raznovrsnostivelikebirati otkrivanja i centra:istraživanja slobodnogiz do hrani dolazi se tada da više može ne sistem ponestaje,da naredbama.svojimpočne dela i pustolovinamasvojim i novca(dispositif) Kada se nastanjuje u kvalitetu akcije, više ili manje koincidirajući sa kanonom. Suveren hrani aparat na i didaktička, informacija o činjenicama i ličnostima, primorana da ih glorifikuje. Performans gom moći i potvrđuje u svakoj prilici zakone koji su na snazi. Umetnost je tada dokumentar vidi ono što vidi suveren. Ujedinjuje dvorane u zajedničku viziju, obnovljenu u skladu sa nalo- da gledaocu daje ogledalu.Ona u objekat,svoj kao i subjekat svojodražava Reprezentacija paradigmu. formalno,samo svetupripada komekojiprethodiu a serija mu deluje umetničku imitirajući funkcionalnosti. Postavljanje umetničkih serija pod kapitalistički jaram ne razvija novi zakon i ne razvija slobodno; svako dela u okviru striktnih granica i uz poštovanje unapred određene se događaja mnoštvo,prisiljavaserija umetnosti.preduzeće Međutim,ako izvođačkih tacije prezenvišestruke- kroz horizontalno otvara se preformansa produkcije,umetnost stičke a kapitali- hijerarhije vertikalne u umeće se performansa preduzećima. Kult najefikasnijim u organizuju inače se umetnosti izvođačkih tehnike koriste koji prednost.kursevi Obrazovni izvesnu donosi uvek umetnostima izvođačkim u obrazovanjekoje na odnosu u i preduzeća prepiru se koje oko snage nematerijalne produktivne komunikacije,nove etalonu na njuje u Boltanski nejednakih snaga može postati kontra-performativna, kako to naglašavaju Eve Chapiello i Luc odnosu u kapitala rada.kritika upravljajuplaćenog umetnička paradigmom industrijalističkomNjihova uvek se koje institucijama sa oblicima specifičnim i posebnim o pregovaraju da novi način da se bude samostalan, čime se uslovljava njihov ulazak na tržiste rada. Oni moraju tržištu. Većina mladih manje-više dobro proživljava na ovurazmenljivoj proizvodnji novu umetničkoj etičko-estetičkuka paradigmu,napor kreativni podnese ovaj da čvrstog dovoljno ra mehanički razvoj, deteritorijalizaciju univerzuma vrednosti, počev od egzistencijalnog prosto savremeniusklade Simone da njega presposobni Weil.ili su kojisto) mladi takođe su Retki poziciju i da je predstave kroz književnou Linhart delo kao na primer Robert radničku prihvate da sposobni su koji intelektualci mladi su kritika.Retki njegova i kapital prenosekoju mehanizovan, poruka više je je to što ponavljanja.moćan više utoliko je Novi civanje novog elementa u niz mora biti organizovano na ovaj ili onaj način da ne bi došlo do vrednostima.novim sa Uba- serije realizaciju.povezivanju za u mogućnosti i nove možda A pružaju mu koja i upoznati bili nisu prethodnici njegovi kojima dostignućima,sa tehničkim serije. Kockar ne crpi snagu iz svojih korena da nastavi igru, već iz svoje povezanosti sa novim U novom duhu novom U

kapitalizma. Kvalitet svačijeg izraza se danas podjednako proce- podjednako danas se izraza svačijeg Kvalitet L'Etabli (Radni - -

Odnos prema teoriji je odnos kolektivnog uređenja; ona više nije početak niti model koji treba koji model niti početak nije više uređenja;ona kolektivnog odnos je teoriji prema Odnos 4) Uvođenje novih procesa pravca, nastavljanja serije. proizvodi.orijski Topovoju,u većumetnost rasa-e tabula umetnost nije promeneumetnost te - postojeći smisla,ili fragmenti novinovirasporede i događajima javnifragmenti noviu se prakse.mesta najinstitucionalizovanija Topraksom,samom da osvaja pravosposobnošću se pravapitanje u tvara kojateoriju na snazi,na teorija serije saseče da pomalja se i uključujući univerzitetsku instituciju ili učenike sa posebnim sklonostima. Pitanje prava na teoriju se pre- predstavlja škola nje, gde izvan i školi grupu,rekonfigurisanu u za prakse atraktivne mente ele- nove sadrži Ona miljea.referentnih drugih teorija, drugih osobinama sa kombinovati mogu se koje osobina obaveznihkarakterističnih propisa,skup skup reprodukovativećniti u njemu odražava ukuspublike. suprotstavili,se da školiili u dobili,stekli nje ga od su kojeobrazovanjasu da od počev bilo već samim delovanjem mladih umetnika koji se za nju zauzimaju, kako bi je produbili ili joj se konstituisane.već su koje serija od Teorijarekonstrukcijiserijama u različitim je u događaji predložili se bi kako ponavljanjaproporciju u upisuje se različitosti strani,dimenzija tivnoj ponavljanjima.i događajima,razlikama delikatnim artikulišu kojise Ali,stremimoinova- kada u našem društvu gde se predstavlja kao uobičajeni ukras, svačija težnja ka životu izmenjenom na kultivisanu elitu. Umetnost, ili nešto nalik njoj, njena utvara, nasuprot tome, sveprisutna je Institucionalna granica teži da održi umetnost u ekonomiji retkosti i da ograniči svoju publiku obavljajuzanimanja.svojada akademijama u osposobljenih umetnika ograničava brojmladih drastično teoriji njihovopotčinjavanjedominantnoj određenojškolaili zatvaranje Relativno praksi,toj posvete se se priprema.odgovarajućihpokušavajuda školamabez ili u tiskaju kojidanas opredeljenja umetničkog kandidata većinu nerad na i neadekvatnost na osuđujući efekat usled suparništva i selekcije. Mali broj učenika se distancira sterilišući od teorije koja je imaju na snazi,da čini se proizvodnju,ipak za pogodne oblike podučavale one koliko ma zije, koje su definisali fragmenti smisla inkorporirani u umenički rad. Već ustanovljene teorije, delanja, čiji su posrednik. U središtu grupa bliskih afiniteta otkrivaju se njihove druge dimen- opredeljenja, različitih kolektivnih iz crpi svako koje serije nadolazeće definiše da dovoljna u školama, pomažu da se kroz razliku konstituiše njihova sopstvena pozicija, ali ona neće biti distance, tj. kao nova determinacija koja beži od reprodukcije. Teorijskapravljenje kao saznanja determinacija,kojaviše lancu a se dugom stiču u nastaje što poslednje sredini,kao manje u konstituišu konstituisati.se treba One tek koje i slede koji događajima o teorija i đajima doga prošlim o sredina,proizvodnjuteorija pokrećekonstituisanih većUmetničku između koji ćeodgovarati timnovim teoretskim principima. aparatkonstituišu da je kolektivima i drugog,drugih.pojedincima položaja tim odnosno Na položaja iz procenjivatisamo se može i poštovati:napredovaćenesigurno rade oni što ono treba koja principa teoretska primenili,dva većbi koju teoriju niti model utvrđen unapred račun svojoj publici. Bez presedana uronjeni u kulturnu i društvenu heterogenost, oni nemaju moraju da osluškuju sredinu koju povezuju, da ispravljaju slike koje iz nje proističu, da polažu poduhvatima,i porezima svojim raspolažu da oprezno moraju kulture,oni lokalne različite prostoru,napuštenom na za predstavnicikojihdogađaje njeni od stvaraju elemente usvajaju narodnepublike,sfera pokretufunkcioniše.otvorenau i Tapojavljujene javna se novasfera da učine da porekla,žele sposobnosti.različitog nivoakulturetime različitih mešaju Oni se mikro-prostora i malih lokalnih kulturnih priredbi, koji privremeno stvaraju novu publiku gde beralizma. Od početka 1980. godine sociolozi, arhitekte, umetnici, povećavaju iskustva javnih tinuiranog obnavljanja novih stanovnika na periferiji. Ova shema je uništena zahtevima neoli- iz ruralnih miljea, izabranih na osnovu osnovnog obrazovanja, implicirala je organizaciju kon - gracijom. Ova shema, koja je funkcionisala na nivou integracije zaposlenih i radnika poreklom inte- za približavaticentru,njihoveželje sporije,mogu zavisnosti od ili oni u brže se odakle smeštaje, jeftine udaljene, u najsiromašnijih smeštanjem zauvek jednom rešen problem je životzajednički građana.za zaduženim Politička opštinskogverovalateorija je socijalizma da

25 pravo na teoriju na pravo 26 pravo na teoriju Slikar koji radi portrete po porudžbini izvodi na svoj način performans sa svojim modelom i svojim 5) Uslovi izvođačke umetnosti i koliko bitan toliko bar je raspolažu škole kojima alata tehničkih i mašinskih smislu,skup tom U Može li svakodnevni život biti mesto za umetnost? Sa komercijalne strane, tome se teži realizacijama pisoar i su doneti izložbi jednoj svetu;profesionalnomna usko u se ostaje umetnicima takvim Sa Za razliku od onoga o čemu se sanjalo sedamdesetih godina kada je bio afirmisan karakter serijske seriji. Vélasquez sa delom. On juri, sa manje ili više nesigurnosti, ka mestu koje će taj događaj zauzeti u njegovoj mo- sa odnos svoj i veštinusvoju kocku na stavlja on portreta preciznogtako nastajanju u određeninačin.reprezentacijana i dobiju sličnost se da i modelu sličan bude portret da Ali, želi koja teoriju primenjuje savremenika.možda njegovih On portreta pravljenja način gov proizvodnimrazličitim tehnikama, kojavrstu u upisati predstavljase performansće taj i nje- se mere sanjimusvakoj prilici. tu ima više ili manje performansa, ispitivanja stvarnosti realizacijom oblikovanja namera, koje dela,nastajanju u kojiučestvuju elemenata neljudskih i ljudskih skupu postavljenihjavnostii hovogkombinovanja. unapredsastavi,serija se Čim ponavljanjemdogađaja, pokušaja, pitanja nji- mogućnost plodonosna referencejeste na pozivanja od način konstrukcije.sigurniji Još nove neke predlog podržava način onaj ili ovaj na stečenih referenci Bogatstvo menjanje. njihovo za osnova je teorijama postojećim u koordinata.Oslonac drugih iz ili sfera drugih iz uzete elemente uz prethodile joj su koje teorija onih serije,fragmenata raspoređivanjem Izvođačka praksa se prepoznaje po sposobnosti da oformi teoriju, da stvori svoje sopstvene umetnikajeuslov upisivanjanovihnim partnerima serijaunova društvena uređenja. događaja koji će spajati stare i nove teorijske produkcije. nastajanje Otvaranje ovakvih aparata omogućiće ka spolj- uređaja ovakvih upotreba Inovativna obrazovanje. teorijsko njihovo kih mreža, stvarajuseuslovi zalokalno idemokratsko usidravanje izvođačke umetnosti. projektima. Na svim nivoima društva, koje se polako transformiše u skup proizvodnih znalač- te, istraživanja, izložbe, muziku, nudeći umetničkoj kreaciji prostore za povezivanje sa drugim nudi ljudska industrija. U gradovima se zato stvaraju međuprostori koji povezuju bašte, deba kojematerijala proučenihteorija, i i već oformljenihinstrumenata uveknovih strane sa bilo strane postojećeg,sa upoznavanjemuvećati bilo može se koje i stečeno već je koje znanju teorije,sopstvene elementima određenim o novca,razmišljati bez moglo nost se bi takoda nezaposle- pak ili rada kreativnog otvaranje bilo omogućavajukoje radionicama, izložbama mesta,obrazovnih broju većem sve teži se umetnika,takođe strane kvaliteta. Sa haotičnog scenu, lakrdija lakrdije, ismevanje ismevanja, antiteorija. na pokret svoj vraća danas umetnosti savremeneproizvoda osnovnih od jedan predstavlja očajanja čuvaju za svoje prijatelje, daleko od zvanične scene; kompulzija konzervativnosti koja sposobnostima,grafičkim izuzetnim proizvode tog sa koji umetnika od dolazi očajanje Ovo teoretizuje.izmišlja,da da nastavi da nesposobnost prostora,njegovaumetničkog zatvaranje označi očajnički se de je rezultat prostorom. Prvi unižavanjuumetničkim nad o društva već banalnosti umetnosti ka društva otvaranju o reč nije Ovde umetnosti.savremene razmišljanje, publiku za za volje i vremena imaju koji oni podučili se bi kako flaše za držač i korakprvi uelaboracijineke nove teorije. Lize, ili ponovo dovođenje umetnosti u pitanje i afirmacija izrugivanja kao moguće stanje,Duchampove kao provokacija,poput tada je intervencije trenutak događaja.Prvi prošlih kojeprošle,one su ili snazi na su predstavljenesu često zatvorena kao reprezentacija serije je kultura koja se može steći na različite načine, ali koja time nije manje formalna. Teorije kojekojebilo ideja. asocijacije originalnije procenilasamo se bi da potrebnai originalnost Čak ta potpuno ojačana iz ravnodušnih glava, kao da se tu radilo samo o ogoljenom i divljem izrazu izađe da mogla teoriji,nije otvorenpristup umetnost bio proizvodnjesvima teorija,je kada tumačio iztreće pozicije; aimidanas. to je Foucaultslikarstva; dvorskogi teoriju okolinu,novu njegovu stvara kojai slikara slika delom,slikamo;jednim portret kojijoš slikara nekog drugogduplirano delom pravo je delo Paževima ide dalje, dajući nam da vidimo predstavu koja se nudi onome čiji Mona - Pravo nateoriju mesečna primanja. nosa sa ekonomijom, kao što na to u Francuskoj ukazuje Pokret umetnika koji nemaju stalna različitoj.i evolucijaOva nesumnjivoumetnosti zahteva kompletno preispitivanjeod- njenih se služi mnoštvom puteva, koji su ujedno i hodnici u umetničkoj praksi uvek generalizovanoj diferenciran;on tome nasuprot je zaštićen,već nije teoriji formiranju.umetničkomPristup u obavezuje ga što onoga umetnika, od kao kvalifikacija sopstvenih od način,polazeći svoj Teorija ovde predstavlja neprekidnu proizvodnju u mreži, u kojoj svaki umetnik učestvuje na poreklo.niti centar središte,njen njeno predstavlja ne teorija horizontalno,da stavljatako uspo- se doprinosima,kojanovim i sa spaja zatim ih ali teorije iz crpi sastavsvoj za mente ele- praksu,koja teoretsku kreativnu i višestruku jednu predstavljajući izbegla sam Pitanje

Prevod safrancuskog: DraganaJovović

27 pravo na teoriju na pravo 28 pravo na teoriju 2007. Rirkrit Tiravanija. Videti takođe Kustosi> 1 projekta 50.na Station’ ‘Utopia Venecijanskom2003.bijenalu Nesbit,Molly su bili i Obrist Ulrich Hans Maja iReubenFowkes kustoski tretman filozofi dobijaju Recentniji filozofski trendovi lako se pretaču u izlagačku praksu, a kustosi neprestano tragaju za tragaju neprestano kustosi praksu, a izlagačku u pretaču se lako trendovi filozofski Recentniji savremene svetu u filozofa prisustvo uvećano za razlozi su šta pitanje se nameće tome, Shodno Jedna drugačija mapa, koja još uvek nije načinjena, mogla bi da sledi – umesto ideja – trajektorije vo- Cvatuće ‘prijateljstvo između umetnosti i filozofije’ naširoko se komentariše: postoji čak i mapa koju alternativno, depolitizovano tumačenje. Oni su proširili prvobitno značenje, koje su nepro- značenje,su koje prvobitno proširili su alternativno,tumačenje.Oni depolitizovano je život,dobio goli kustosima samo prepuštazahvaljujući podanicima državesvojimkoja ne izvor.njegov pominjao nije moder upliv biopolitički na koncept,Agambenovodnosi se koji Drugi lajtmotiv neposredno je referirao na koncept ‘golog života’ Giorgia Agambena, a da se s poslednjom izložbom Dokumenta, čiji su konceptualni okvir definisala tri kratka ‘lajtmotiva’. ideje gube neka od svojih značenja kada se prenose u kontekst umetnosti. Takav je bio slučaj najsvežijim idejama kako bi istakli savremenost svojih izložbi. Nije neuobičajeno da filozofske oni tuzatoštoimseobraćajusamikustosi? su,Ili savremeneumetnosti? strukturama ukratko, i mehanizmima legitimaciju obezbeđujući umetnosti, kritičara ulogu nasebe preuzeli filozofi su li Da filozofiju? za interesa od su koji suverenošću može da kreira prostor za radikalni eksperiment i kritiku, i njenim potencijalima i recepciju savremene umetnosti? Da li zbog fascinacije autonomijom umetnosti koja svojom umetnosti? Da li to što su njihove ideje iteorije toliko relevantne za produkciju, distribuciju ,Žižek uICA dapomenemosamonekoliko primera. Frieze Fairu, Art u Negri Antonio materijala za takav poduhvat: Giorgio Agamben na Moskovskom bijenalu, Jacques Rancière na sajmovimakonferencijama,i izložbi.katalozima i časopisima u Izvesno dovoljnopostoji da je savremenihdećih njihovimpojavljivanjima u filozofa po muzejima, bijenalima, na umetničkim obrazovanje. čast,harmonija,i moral,su identitet, individualizam što kao konceptima odbačenim s plava polja nalaze se njih uz a iskaza, i forme nade, hrabrosti, ljubavi, rata, autonomije, otpora, drugarskogrukovanja,gest kojapredstavljajupolja crvena pojmoveobuhvata univerzalnosti, tto kj j promovisao je koji Station Steinweg, Utopia Marcus projekta filozof sklopu umetnik i u izradili Hirschhorn su Thomas skeinicijatives Venecijanskog2003.bijenala godine. „The Map of Friendship between Art and Philosophy“,

Kako e od Diplomatique Monde Le Art Forumu ,Art MouffeChantal u Van MuseumuAbbe Slavojili Le Monde Diplomatique, 1 oo lt 20, a nsaa kusto- nastavak kao 2007, leta tokom Mapa, dominira delom centralnim čijim avgust - institut/Arkzin, Zagreb, 2003.) 6 > Michael Hardt i Negri,Hardt Antonio Michael > 6 s 5 >Intervju Antoniom Negrijem u 4 >Konferencija andImmaterialLabour”održanajeu “Art Istambulsko bijenale, www.iksv.org. 3 > Hou Hanru, “Not Only Possible but Necessary. Optimism in the Age of Global War” [koncept izložbe],[konceptGlobal War” of the Age in Necessary.Optimism but Possible Hanru,Only Hou “Not > 3 html?&L=1. Dokumente XII bili su Roger Buergel i Ruth Noack, a tri ‘lajtmotiva’ nalaze se na 2 > Vid. Giorgio Agamben, Izvesno je mnogo manji problem kada se Negri odvaži da spekuliše o istoriji umetnosti,istoriji o spekuliše da kada negoodvaži Negri se problemkada manji mnogo Izvesnoje T eorija mnoštva, zajedno s bliskim pojmom nematerijalnog rada, po mnogo čemu je idealna za za- za idealna je čemurada, Teorijamnogo nematerijalnog po pojmom bliskim mnoštva,s zajedno Preuzimanje postfordističke teorije i fascinacija njenim ključnim figurama u svetu umetnosti mogu umetnosti svetu u figurama ključnim njenim fascinacija i postfordističketeorije Preuzimanje S druge strane, kustosi se ponekad toliko identifikuju s teorijama koje preuzimaju da svoje izložbe svoje da preuzimaju teorijama koje s tolikostrane,identifikuju ponekad druge se S kustosi Konferencijabavila se koja obeležio 40. godišnjicu 1968. 40.godišnjicu obeležio intervju daje suparničkih instikatameđukonkurentskim teoretičarima. bazičnih tako ispoljavanju u umetnošću,upravosavremenom sa veze jasne pokazale se su dobacio: dove.se,Publika međutim, sarkastično moderator je uzbudljivomtrenutkuobradovalakada pravilu koriste veoma klasične primere i ignorišu (ili ne poznaju) savremene umetničke tren - po filozofi da klišea od izuzetkomdiskusije, ovepokazala domašaja nije konferencijavan se kapitala u periodu nakon 1914. godine. Međutim,i rada kako su apstrakcijom prakse savremene rastućom umetnosti ostale s umetnosti primer,apstraktne formi,povezujući,pojavuna umetničkih i proizvodnju za sredstava između odnose je uspostavio prilogu 20.svom veka. i U 19. umetnosti periodizacije tačnije umetnosti, istorije teritoriju na otisne se da grija da obuhvati mišljeno nazvali Akademiji lepihumetnostiBrera uMilanu. Berardi),(Franco piratskogBifoa organizatora radija bivšeg i Lazzaratta kojipredajena sada Maurizia rada nematerijalnog teoretičara trendovskog Negrija, Antonia samog uključujući u predstavljeniput prvi su kada savremenommeseca umetnošću.sa Istog povezanim govima u organizacije poput uključeni bili mladosti u su krugova,koji akademskih iz levičara tvrdokornih italijanskih nomista. Zaista je neobično kako su za veoma kratko vreme pripadnici ove grupe opskurnih čime se delimično može objasniti ozbiljan interes sveta umetnosti za teorije italijanskih auto Paolu prema Virnu, virtuoznosti forme ultimativne kao umetnosti poimanja izazovom pred nalaze svetu.se savremenomKustosi u umetnosti uloge oživljene predočavanje i mišljanje učinio zvezdama, a jedna od ključnih uloga zvezde, koju je identifikovao Guy Debord, da Guy identifikovao je zvezde,je uloga koju ključnih od zvezdama,jedna učinio a Ford,Simon nje 1968.Maj je ironijašto tome u je pripadnike Situacionističke Internacionale takospektakla Društva lako prisvojioneprimetno i potrošački kapitalizam. napomi-što Kao se smatrati indikacijom da živimo reprizu post-1968, kada je radikalnu situacionističku kritiku establišmentom. ne politike sveta umetnosti ili težine koje njihovo prisustvo nosi u bratimljenju s umetničkim prisustvoverovatnonjima u laska. spolja,Dolazeći nisu izgleda filozofi dovoljno inter svesni im umetnosti,iako strukturama najetabliranijim u učešće uzimaju autori njeni oslonca,jer lokalnog konteksta.”lokalnog se da nalog napamet,je ju inteligencije koji savršeno reflektuje strukturuifunkcijuMnoštva.’ Bijenale kolektivne ‘projekatje da Negrija,tvrdi skromnoi Hardta Imperije teorije iz dena temom Hanru,s Hou i bio kustos 2007.je čiji pozicioniraju u središte političke borbe koju objavljuju radikalni filozofi. Istambulsko bijenale Homo Sacer: Suverena moć i goli život (1995), Multimedijalni institut, Zagreb, 2006. Kustosi , Tate Britain bila je malo verovatno mesto susreta vodećih figura operaizma,figura vodećih susreta mesto verovatno malo Forumuje , bila Art TateBritain (2000),Empire str. i Negri,211.Hardt Antonio (Michael Art Forumu (maj2008.) Art „Agamben je gotov“, uz pobedničku gestikulaciju jednog od prisutnih filozofa. Ovde „lirsku iliekstatičkudimenziju“beskonačnog zadovoljstva”. utmtvo irz otdkie vt uensi urv d bi da upravo umetnosti, sveta ortodoksije izrazu ultimativnom Forumu, Art „očiglednom političkom dimenzijom torture i koncentracionih logora“ tako Autonomia Operaia ili Nematerijalnim radom i dematerijalizacijom umetnosti“ navela je Ne- navelaje umetnosti“ dematerijalizacijom i radom „Nematerijalnim 6 Savremena revolucionarna teorija je u realnoj opasnosti od gubitka od opasnosti realnoj u je teorija revolucionarna Savremena Tate uLondonu 19. Britain januara 2008. strukture moći napadaju sa svakog mogućeg mesta, iz svakog iz mesta, mogućeg svakog sa napadaju moći „strukture 5 Jedna od parola iz parola od Jedna Potere Operaio, postali veoma poznate ličnosti u kru- 4

http://documenta12.de/leitmotive. koja je izve- je kojarata globalnog doba u Optimizam , koju svaki umetnik i kustos zna- kustos i umetnik svaki ,Imperije koju ,Imperij Multimedijalni 3

10 .

- -

29 pravo na teoriju na pravo 30 pravo na teoriju 10 >ChristophMenke, TheSovereignty of Art: Aesthetic Negativityin (1998),Adorno andDerrida str. 254. 9 >„The ofthePossible“,Art Forum Art 8 >Filozofskakonferencija Drugog Moskovskog/ bijenala(2007)http://2nd.moscowbiennale.ru/en redili MajaiReuben Fowkes (2008), str. 173. Ford,Simon > 7 The Beginning of the End of an Era“,an of End the of u Beginning „The

Još jednu ‘radikalnu’ filozofsku poziciju otkriva anegdota ispričana na filozofskoj konferenciji organi Alternativna i radikalnija uključenost filozofa u tokove savremene umetnosti predstavljena je u filmu Motivacija za uključivanje filozofa ufilozofa le- u uključivanje leži za barem delimično Motivacija sveta umetnosti radnju’ ‘ekskluzivnu Mimo prozaičnijih razloga za inkorporiranje figura slavnih filozofa u mehanizme internacionalnog u mehanizme filozofa slavnih figura inkorporiranje za razloga prozaičnijih Mimo Uz prepoznavanje aktuelnog značaja filozofa za savremenu umetnost, treba imati u vidu da je njihova fascinaciju. ambicija koju ima i savremena filozofija, koja ulaže mnogo truda da bi objasnila ovu uzajamnu je paradigmama,to ideološkim a dominantnim alternative ponudi da sposobnosti i slobode konvencijadruštva,i potencijalom pravila s od nezavisnošćusfere,suverene ultimativnom s „putujućih diplomatakoji saobraćajunarelaciji filozofija-umetničko tržište.“ od više nešto jedva su da su filozof“.konferenciji, optuženi istoj kao zaraditi kritičari Na umetnički mogao je što onoga od veća neuporedivo bila dobit finansijska potencijalna je da je Jean Baudrillard odbio poziv da stane iza određenog umetničkog trenda u Americi, „prem- zovanoj tokom Moskovskog bijenala 2007. godine, kada je jedan govornik izrazio nevericu da u akademskom okruženju, aliusamomsrcu protesta. su intervjui s vodećim teoretičarima antiglobalizma, kao što je John Holloway koji je prikazan protesta protiv G8 u Nemačkoj 2007. Među dokumentarne snimke mnoštva u akciji ubačeni What Would it Mean to Win?, sve revolucionarneje konotacije isisaosistemumetnostikojikojeg pokreće moda.iz mnoštvo ili kustosi, i umetnici i kao slave čarima podložni jednakosudeći, beskonačno i iznova reprodukujepobune.“ iznova„beskonačno banalnost i spektakularnu e i i mtikm rit oebdl legitimitet.Autor obezbedili tržištu umetničkom li bi ne dobijaju pozive da govore na posebno organizovanim događajima na umetničkim sajmovima, filozofi filozofije, bezinteresnosti kantovske umišljene zbog profita. Upravo principa mimo umetničkojjalnoj sceni, koja povremeno potrebuoseća svojdokazuje da legitimitet moralni kojativnost gotovoje ‘nadzemaljska’. Verovatnoovakvoje naročitozaleđe korisno komerci - umetnosti,struktura iznad umetničkogtržišta,kojaizvan deluje discipline objek - pozicija uz sobom sa obezbedi nosi kredibilitet da koji umetnosti premakojoj može gitimaciji filozofija Stoga, umetnostjetržišteinemanačinadasetomedoskoči.“ neophodan da bi se pravila umetnost; da bi ste kapitalu:preživeli morate i prodavati plodoveumetnosti njegovesvog ‘presude’ rada.evo i Fairu, Art Frieze na je učestvovao io, mtot mdri aoia ueeie kj jj mgćv d s suprotstavlja se da racionalnosti. omogućava joj koji suverenitet zadobija moderni u umetnost mijom, s autono uporedo da tvrdi Menke Christoph teoretičar filozofije. Post-adornovski i nosti sistema umetnosti, tu je i autentična bliskost i želja za komunikacijom između područja umet- fatalnom uticajubiopolitičke teorije. pripisati može se koja kritike melanholije’ ‘levičarskei radova pojedinačnih postavljanja do izložbe,teme i naslova(2006-7), Sevilji od u – sveBijenale analizirajući za Enwezora Okwui strategiji kustoskoj o sud iznese Moskovskojkonferenciji prilogu svom u da priliku je stila iskori- Mouffe Chantal teoretičarka post-politička Slavnamišljenja. meta-kustoskog izvora svojukorist,u stavljaju poziciju sami u se ili kustosa radu o sopstvenomišljenje iznose kada sličan način kao što postupaju s umetnicima. Međutim, i filozofi umeju da preokrenu situaciju pozicija u praksi potčinjena poziciji kustosa, koji strateški koriste njihove teorije i ličnosti na (mart 2007) (mart 10 Iz toga sledi da je autonomija umetnosti garant njenog statusa kao zasebne kao statusa njenog garant umetnosti autonomija je da sledi toga Iz Revolution I LoveI Revolution You:in 1968 Art,PhilosophyPolitics,and pri- čiji su autori Oliver Ressler i Zanny Begg, i koji je snimljen tokom Prevod sengleskog: Irena Šentevska Jcus Rancière estetike Jacques ,Politike 9 7 Filozofi su,Filozofi svemu po 8

Novac je „Novac - - 1 /b) 1 /a) koje se ovde jedva dodiruju. Ipak, smatram da na ovoj distinkciji gotovo u potpunosti počiva singularnog.i larnog Naravno, filozofskeznačajne implikacije sobom sa nose termina tri ova pravoneprekidnims nosi teoriju teškoćamana razlikovanjuu univerzalnog,između - partiku bilo čisto idealističkom pogledu na značaj teorije. Ono što je teže razlučiti je način na koji se .riju Obe pretpostavke su vredne pažnje zbog otpora koji pružaju bilo čisto materijalističkom, Ono što leži u srcu obeju iznesenih tvrdnji je nešto pozitivno u samom središtu teoriju potencijalnouvek postajetranscedentno. na smislu,pravo ovom U odbacuje. ne bivstvovanje ovo se čemu subjekata,pri i objekata Giorgia pojma upotrebomAgambena konceptualizovanbiti mogao bi koji maniru u prakse),razvija od se većdistanci izvesnoj na teoriju drži koje teoriju na (naime,prava praksi mogućoj kakvoj bilo prethodi da smislu u svetu.pojmuinherentnonom je što nešto Postajeočigledno savremeu kojuzauzela produkcijupoziciju ona umetničku i je kojiposmatrati mogli - bismo jeziku imperativa, već pre ukazuje na specifičan tip beskonačnosti koja transformiše način na povezatise može ne konačnošćusti s kojuograničenošću u ili prisutnom latentno smatram pripišemo specifičnu savremenu formulaciju. Strogo govoreći, ova pretpostavka univerzalno- prava na teoriju najznačajnije to što nam pretpostavkaprva omogućava da ideji univerzalnog razmatranju u je opravdanosti,zahtevilojalnosti.da zadovoljiti i Sugerišem verodostojnosti stranu (u zagrade) u prilog prve – da se pravo na teoriju mora na stavljena od biti uglavnom jednu će pretpostavkaraspravi, ovojpretpostavki.druga za pomenutihU opredeljenje konkretno i zahteva polemika takva mišljenju, mom Po smislu. najširem u umetničkeprakse konkretno,oblast – na teoriju odnosi kojase teoriju pravana mišljenja,dvelinije između polemiku uvodu dvepretpostavkekao pravatirati na pogledu u Ovaj ogled zasniva se na ideji da se navedeni fragment uvodnika ovog izdanja može interpre- kontekstima. (Uvod u akokritičkojteži se umetnosti, društvenimaktuelnim angažovanoju temeljno treba da i odbačeno,ali već i ponekad a neizboreno još za izboriti treba se da ukazuje polemički i dvosmisleno teoriju“ na „Pravo broja Naziv teoriju u savremenom svetu umetnosti gde je ono često ono je gde umetnosti svetusavremenom u teoriju na pravo TkH br. 16) otporu iparaontologiji Marc Botha na istinu: teoriju kaopravo para-ontologija – onog što se javlja mimo bivstvovanja mimo javlja se što onog – Pravo na prava,transcendentno nije što osvojiti, što znači i da se moraju

otpor teoriju,na pravo ići

prava na teo-

31 pravo na teoriju na pravo 32 pravo na teoriju 8 >Ovdedatovanom prema Nietzscheu. 7 >Ibid 6 >Ibid 5 >Ibid 4 > Vid. Badiou, Eight Thesis, 3 >Peter Hallward, Badiou: A Subject to Truth, University ofMinnesotaPress, Minneapolis, 2003, str. 99. 2 >Ibid 1 > Alain Badiou, BeingandEvent,Continuum, London, 2005, str. 99. . , str. 148. . . Istovremeno,je pošto 1 /c) 1 /d) Badiou drži da su singularnosti su da drži Badiou snaga na ovome počiva, jer ne predstavlja ostvariv predikat koji može da ga podredi znanju“ jedina singularnost,čija neizvesnikao suplement jeste pođemo da moramo čega sveod da i činjenice da je sve što je prezentovano samo po sebi višestruko) koje su ipak deo neke deo ipak su koje situacije višestruko) (pa se sebi stoga po samo prezentovano je što sve je da činjenice nvran mnfsue rz‘ijntvu sintezu’ ‘disjunktivnu kroz manifestuje univerzalno se da tvrdnju na ga navodi događaja pojma putem singularnim sa univerzalnog povezivanje koji pripadakategoriji iznenadnihpojava subjektivnosti sledi,pojma prethodećeg) naime,ili izvornogprogresivnog nego (pretragom je retko, pa ipak banalno, neprezentabilno, pa ipak prezentno – potvrđeno procesom koji mu jasnije zašto je Badiouu nam neophodno da poveže Postaje identiteta.singularnost s pojmom događaja tog – upravo predikata s onim što dokazivih stvarnih, bez (prisustva) identiteta iz identitetskih predikata; premda se očigledno razvija putem ovih predikata” ovih putem razvija očigledno se predikata;premda identitetskih “izdvojena je iz jer moguće), obrnuto je (premda partikularnost ni stvari, stanja normalnog zentovani“ Počnimo srazlikom isingularnosti. izmeđupartikularnosti Badiounaziva se filozofiji AlainaBadiouadabihpočeoizlažem ovudistinkciju. .oriju Umesto da se oslanjam na dominantne kantovske formulacije u ovom pogledu, okrećem način na koji najbolje možemo da se poduhvatimo interpretacije ideje kao što je damentalne anomalije’ damentalne kao ‘fun- singularnosti Badiouove karakterizacije Hallwardove do vodi nas situaciji),što (u tavljasavršenu samoidentifikaciju. identitetima identifikovatis drugim može ne ni se ono Ali preds - ne komesingularno prema konvencionalniji kao termina takve.na smisao vraća nas Ovo prisustvu njenom o svedoči ili verifikuje koja situacije bez situaciji u postoji da može koju nije teško potvrditi semantički, ali ona postaje sve opskurnija u skladu s postmodernim Badiou tvrdi da se univerzalnost može identifikovati kao ništa drugo do li tom potencijaluinovacije uokvirima singularneekspresije. (kao univerzalno koje se razvija posredstvom svoje realne neograničenosti) svedoči o vlasti - beskonačno potencijalno koja umetnosti situaciju novinom,inauguriše autentičnom koja za potraga poduhvata umetničkog karakteristika definišućih od jedna je pošto singularnosti, svoje zbog univerzalnosti iz isključeni oni su singularnost).na Niti odnosu u partikularnost pravilu opštem nekom biti isključivo podređeni moraju ne procesi ili objekti partikularni da mogućnost otvara ovo umetnosti tekstu konopštosti,- u i a univerzalnostipoistovećivanje pogrešno i uobičajeno odbacuje se Time no kao no op. cit , str. 147. opisa. procedura na delu u određenoj situaciji, ipak izdvojeno iz svakog predikativnog predikata.…singularnim [a] partikularnim jedno-višestruko situacije“ „jedno-višestruko 1 . On ovo objašnjava paradoksom da su singularnosti ustvari višestrukosti (zbog višestrukosti ustvari singularnosti su da paradoksom objašnjavaovo . On singularnost bilo šta što se može razlučiti u znanju posredstvom deskriptivnih broje kao jedno, kao što voli da kaže Badiou). One egzistiraju paradoksal 3 koja predstavlja transgresijuzadržava jer očekivanja suštinske odlike termini [ili elementi situacije koji su] prezentovani,repre-su] nisu koji ali situacije elementi [ili „termini prezentna, a da nije reprezentovana, ne potvrđuje je ni relacija ni je potvrđuje reprezentovana,ne nije da prezentna,a ono što je, premda se ne može identifikovati kao može ne je,se što premda ono 2 . Ova kontradikcija objašnjava činjenicu da singularnost da činjenicu objašnjava.kontradikcija Ova 4 . pokreta 6 singularnosti, da se da singularnosti, ili nečeg sličnog (nečega što verifikuje što (nečega sličnog nečeg ili nvran javlja „univerzalno istina. To je tvrdnja 5 . Badiouovo. pravo na te- 7 - 8 .

10 >Ovo relativno blisko slediBadiouovo izlaganje. Ibid 9 >Ibid , str. 154. 2 /a) 1 /e) Ovo je proces koji je u igri, ali on ne determiniše njen sadržaj, zbog čega je moguće da flagrantno da moguće je sadržaj,čega njen zbog determiniše ne igri,on u ali je kojiproces je Ovo brojanje protiv,istovremenose što nešto nužnoje javljaistina i univerzalnoi neomeđeno kao (sâmo u Transcendentalnu Istinu (platoničarsko Jedno), koja prethodi svemu i nepromenljiva je. Na skepticizmom u pogledu mogućnosti istine. Prema Badiouu, istina ne treba da bude utopljena promovisao je Paul de Man. Kroz svoju čuvenu definiciju teorije kao savremenog sveta umetnosti iskazuju ili su načinjeni tako da iskazuju čita negativno (u terminima nedostataka koje implicira) svodise na sugestiju da kada se,objekti i ubeđenjem,kojeprakse jasnijim s pretpostavku početnu na se vratiti moguće je Sada u istopoljepreispitivanja. terminima uzroka promena i inovacija u datoj situaciji (njeni intrinsični i kontekstualni efekti) u umetnosti efekte i dalje),takokao (stvaranje, izvođenje,i procesima vrednovanje, kritika ona bi mogla da obuhvati povratak onoga što se smatra za istinu o umetničkim objektima ili fiksirano ovom smislu istinski beskonačna i otvorena za promenu, pravo na teoriju je na istinu. Ovo polaganje prava nije naprosto tautologija. Međutim, kao u tvrdnji da je istina u sredstvima,filozofskim prava i polaganje,označavateorijskim stvari teoriju,u na prava tine is- ili singularnosti univerzalne uviđanje beskonačnosti.Stoga (precedent) negativne umesto regulativnogpogledu u ideala, nužno svojezbog razlikuje i se (proceedingpozitivne striktno ), dice odluke da potvrdimo prava od nas da uvidimo njegovo prisustvo i odgovorimo na to prisustvo potvrđujući univerzalnost zahtevaopšte,pravouniverzalno, ipak ili nešto ali partikularno totalizujuće, nije nije što što poliranjem Badiouovog pojma istine u pogledu koncepta Ako je univerzalnost u suštini nepotpuna, ali i uslov pod kojim se javlja istina, onda je ekstra koji jenužno isâmdonekleprotivrečan, ikoji serazvijaspecifičnim redosledom: upravo ičiniuniverzalnom. (istina) kao univerzalna singularnost je time je singularnost univerzalna kao (istina) acije, već potencijalno može da se nastavlja u beskonačnost. bilo kakvu partikularnost te situacije, i što nije vremenski ograničeno sadašnjim stanjem situ- je univerzalno utoliko što predstavlja nešto je primenljivo na celinu situacije bez oslanjanja na neistinite teorije u pogledu različitih stvari mogu steći uvažavanje u različitim periodima. Ovo kao teorijskog polja, pre nego što bismo mogli da potvrdimo partikularno pravo (posle- procesu potvrđivanjailiproizvodnje istine. iv) Proces subjektivacije time proizvodi subjekt u odnosu prema beskonačnom njene višestrukosti; redukovanje(objekti,bez procesi,posledica itd.) njenih situacije terminima u odluku i iskaz događajni ovaj potvrđuje koji proces beskonačan potencijalno je terminima,subjekt jednostavnim univerzalnog. U mogućnost otvara i luku od- ovu potvrđuje koji subjektivacije proces se odvija tome, Sledstveno iii) mnoštva koje karakterišesvakurealnu situaciju)naonoštojesadaodlučeno; (neizdiferenciranog odluka doneti mogla nije se čemu o onoga s prelazak ra implici takav,što kao desio se koji događaja pogledu u odluka (događajna) doneta je da objavljuje on deklarativan,pošto striktno je iskaz Događajni ii) da seneštodesilo; reprezentovan),biti može (ne nestaje krozpotvrđen koji je ali istovremeno prezentan),a (je odvija se koji situaciji,događaju uobičajenoj o informaciji neizdiferenciranoj generalno u odvija se koji događaju u Izvire i) . raspravu.umetnost,na na vraćanja odnosu neprestanogTo nužnostU na i ukazuje nečega kao jednog). Badiou to naziva , str. 145-54. prava kao istinu). Ako ovo donekle reformuliše kantovsku poziciju 10 beskonačnom generičkom višestrukošću potencijalno za svakoga i za sva vremena sva za i svakoga za potencijalno prava moguće dodati i sledeće: da je Beskonačna generička višestrukost otpor .teoriji Ovaj termin „kontrolisane refleksije događajni iskaz događajni univerzalno i nije 9 , pojmom - , što je ,što

- -

33 pravo na teoriju na pravo 34 pravo na teoriju 13 >Ibid 12 >Ibid 1986, str. 4. 11 > Paul de Man, , str. 19. , str. 19. 2 /b) kojiprakse i umetničkeobjekte na odnosu u otpora vrsta neka postoji pretpostavkada – [1] Prva Ova pozicija je dijametralno suprotstavljena onoj koju je razvio Alain Badiou koji tvrdi da ono što ono da tvrdikojirazvio Badiou je kojusuprotstavljenaAlain onoj dijametralno je pozicija Ova tvrdnje univerzalnost je kojoj prema pozicija dekonstruktivistička karakteristično scenu na Stupa „The Resistance to Theory“, u o formaciji metoda“ formaciji o sledeće: osporio) radije Man de bi rečnikomkoji možda (ali rečju jednom protivrečnosebi u odmerenupodstiče ironičnusamo-potvrđivanje i sama književnali teorija,štaviše, i ovaj daje otporjednakonužan intrinsičani umerikojoj deća reformulacija: sle- predložitiotpor“. ovajse sama Može teorija je pošto teoriji savladaotpor da može ne Fokusiranje na ovaj treći element vraća nas završnoj rečenici de Manovog zaključka – zbog ovog otpora. dešavateorija se inherentanjedino pisma;jer je i otpor drugog i jednog sintezi prividnoj u i diskursa mogućnostima lingvističkim objekata;samim inherentanidentitetu inherentan kao deluje otpor slučaju,ovom U teorije.svojstava unutrašnjih iz proističe teoriji otpora deo lavovski zašto razjašnjava – teoriju) (na prava potvrdu zahteva koji i teoriji samoj opire se sugestiji dasuidealneforme retorike .gativne suplementarnosti Paradoksalnost oveu deManovoj negativnepozitivnostiogledasei procesu u uspostavljenasingularnost univerzalna kakva bilo je da jeste Mana de tvrdnja dekonstruktivistička predstavljasuštinski kojuovomekontradikcija da kažemo da možemo istovremeno egzistira kao pozitivno izdvajanje od višestrukosti onoga što egzistira. Ukratko, jeste,kojekakvo stanja egzistencijalnog negaciju predstavlja subjekta pojava vanja),da tako neomeđeni subjekt u odnosu prema višestrukosti (fundamentalni uslov celokupnog bivstvo- i pozitivni prisetimo,uspostavlja se da singularnost,Univerzalnaistinu. ne-identitarnu i nu nepotpu- uz veže se da singularnosti upravosposobnost jeste mogućom čini univerzalnost jezik ipismo)pozitivnimzatosposobnimdabude, pre svega, univerzalizovano. ilustruju Manu de prema (koji identifikacije odsustva.gest tog negativni Točini ponavljanje u srcu bilo kakve singularnosti, odsustva koje nameće neku vrstu performativnog ponavljanja verzalnost se odvija u skladu s ovom logikom zbog odsustva pozitivnog identiteta koji obitava univerzalnom,reći:i će je suprotno.što čini uni- potvrđuje singularnosti karakteristika Ova kada identitarna,i paradoksalno čak je kojakonzistentnost počiva nemogućnosti ovoj u da larnost kao takvu je njena nemogućnost da pozitivno tvrdi specifični identitet, uviđajući ipak uspostavljena kroz suštinski negativnu singularnost. Drugim rečima, ono što obeležava singu- vode ka saznavanju suštine… [ali] su u suštini i univerzalna – dosledno nedos porna. Ona su takođe i totalizujuća… pošto strukture i funkcije koje izlažu ne Tehnički korektna retorična čitanja mogla bi izazivati dosadu… ali ona su nes- tatni modelinemogućnostijezikadapostanejezik-model teorijskih pretpostavki koje jeobjašnjavaju; skup koji bilo na ukazuje da može tome, sledstvenoi, je sâmidentitet uslovan samo prakse pošto teorije, apsolutne vrste koje bilo identifikaciji opire se polje,dok teorijsko na ukazuje prećutno takođe praksa slučaju kom U ii) stavlja teoriju(možebititeoretizovana); i) Teorija nužno ukazuje na praksu, ali jedino pošto kao praksa takođe pretpo- teoriji poštojeteorijasamaovaj otpor otpor savlada da može ne Ništa teorije… nemogućnosti teorija univerzalna teorija,nisu istovremenoi su teorija Oni modele… nedostatne svedruge tva i može se s pravom tvrditi da one sadrže unutar sopstvenih nedostatnih sops uvek, u teoriji, najelastičniji teorijski i dijalektički modeli kao ultimativni modeli The Resistance to ,Theory Manchester University Press, Manchester, 11 , on sugeriše da ono što se opire književnoj teoriji nije ništa drugo do drugo ,ništa nije opireknjiževnojteoriji se što ono da sugeriše on 13 . 12 . .meta-teoriju Razmotrimo kontrolisanurefleksijuili, - - „Ništa ne- 14 >Štopodseća na distinkcijuuspostavljenu u1(e). 2 /e) 2 /d) 2 /c) potencijalno beskonačnom broju objekata, praksi i procesa koji se mogu zamisliti u svetu u zamisliti mogu se koji procesa i objekata,praksi broju beskonačnom potencijalno odgovarajukoje teorija brojbeskonačnijednostavnobeskorisnoproizvoditi potencijalno je u pitanju umetnički objekti i prakse, teoriju tek treba osvajati. Iz ovoga postaje jasnije i zašto da,pretpostavciotvorenim[1] su u terminima kada u teoriju pravozahtevatina je moguće ovome,Nasuprot istine). proizvodnjom s povezuje Badiou koju univerzalnosti singularnoj (nasuprot zakona singularnog restriktivnog, kao nametanju potencijalnom njenom premauniverzalnosti,i njene mogućnosti od daleko toliko teoriju usmerava što ono otpor ovaj tka, mada produktivna ironija da istorijom teorije dominira progresivni otpor, i da je, broja konačno,teorija koje odgovaraju potencijalno beskonačnom broju objekata. Stoga je naročito je- koristi kao destrukcija), kao i potencijalno praktični problem puke proizvodnje beskonačnog negativnog kao opisali.već opasnost smo i koji Tajsadrži tipa deter otpor onog otporomteorija progresivnim minisana je da – pretpostavku prvu na odgovora od jedan je bila mišljenja linija Ova svoje univerzalnosti. neralizacije partikularna,ge- predstavljaovograzloga partikularne iz nametanje delotvornoi unutrašnje nekevrste kao teoriji otpora prihvatanje je paradoks Manov de nameće kojustvari, tnosti.pozicija U kontigenvišestrukostii - polja unutar situiraju se što uprkostome predikativniefektivno su uzajamno refleksivno, takva refleksivnost zahteva usvajanje specifičnih pozicija ili stavova koji i cirkularno jeste prakse i teorije povezivanju u što nešto teoriji jer otpor je da – uvidimo i predikataako identitetskog kakvog bilo od zavisi ne što ono kao singularno – preferira Badiou,kojiističe onoga raspravakojiovaod se razlikuje ovomslučaju u sugerisan larnosti termina,dva zadržavaa svakome u unutrašnjegsamo-otpora poput njih. nešto od singu- Tip (objekta ili prakse koja je inherentno teorijska), što podrazumeva uzajamni otpor između ova teorijskeprakse retoriku)i blisko vezanogza prakse modusa posebnog kao (teorije teorije počiva ova rasprava, dubokokome na je problematično paradoksa filozofskog i i svodi književnogse na stapanje diskusije,singularnu sadašnje prezentaciju iz i izuzeto praktične Premda prezent. na odnosu u diskontinualnim čini ga koja izmeštenost temporalnu podrazumeva uvek koja ponovljivosti od zavisi pošto prezentan potpunosti u biti može ne nikada identitet da tvrdi temporalnim izmeštanjem u srce deridijanske kritike identiteta (prezentnosti) koja (ukratko) retoriku. Možda se ovo duguje lakoći s kojom paradoksalnost biva povezivana s autentičnim koja se prenosi u nečemu što povremeno predstavlja prilično opresivnu dekonstruktivističku – cirkularnošću kauzalnom ugrožena uvek logici ovoj prema procesa (kauzalnog) i objekta sinteza regresivna.delimična uglavnom Takoje je koja cirkularnost beskonačnu u toga to nose sa sobom i opasnost izvrdavanja pragmatičnog zahteva za potvrdom, povlačeći se umes- napore uprkos njihovim nesavladivim protivrečnostima i instrumentalnoj beskorisnosti), one osvetljavaju donekle komplikovano polje emancipacije za teoretičara (opravdavajući teorijske Ova reformulacija otkriva izvestan problem: dok de Manove tvrdnje prvobitno deluju kao da zbog činjenice da može biti povezana s praksom, što nas vraća na drugi deo i) uvek već sadrži teoriju. Ali, istovremeno,praksa prakse,pošto iz(nutra) teorija je sebi jedino definisanasama kao teorija opire se smislu,teorija ovom U iv) zaobilaznom samorefleksijom koju objektilipraksaprouzrokuje, samesebe; iii) Tako, teorija uvek daje samo nepotpuno i neadekvatno objašnjenje prakse, i 14 dokse.predstavljaOna koja,univerzalnost tvrdim, singularna,ultimativno nije već u pogledu mogućnosti teorije – ukoliko insistira, kao što uporno čini, na potvrdi dokse (koja razumljivo može da ima ishodište u dekonstrukciji koja se ponovo

35 pravo na teoriju na pravo 36 pravo na teoriju 19 > Alain Badiou, Truth, situirati uterminimarazlike izmeđuprideva izvedenog izimenice(veridičko) isameimenice(istina). > 18 pridevalatinskogTermin iz izveden je 17 >Badiou, Eight Theses, (ur), Continuum, London, 2006, str. 123. > 16 Vid. Badiou,Alain relati- totalni u vizam. povratka od pretnja) manja ne stoga,(ali, panika opštepoznata predstavlja ovde Opasnost > 15 3 /a) Istina u ovim terminima tako otkriva dve izdvojene operacije u odnosu na njenu striktno beskonačnu, „Truth:Unnameable“,the u and Forcing op. cit op. cit egzistenciju).Koncept istine, Badioua,za glavnečetiri potvrđuju karakteristike objedinjuje tradicionalno kojeJednim platonskim (tj.kao Istinom Istinom s teoriju stapa ne Ako se pravo na teoriju mora zahtevati u odnosu na koncept istine, važno je ponoviti da ono ili sna. smislu), a to je uviđanje koje ponovo revitalizuje fenomenološkom u ne (ali nezaobilazni i mislivi,već samo stvari u nisu imanentnost i nost prezent- da biti će dodatak“,sugestija suplementa,imanentni anonimnog unutrašnjeg čisto je da tvrdnje Badiouoveteoretizacije. Izlaganjem modus lizovan univerza- kao teoriji otpor generalizovanraspravainterpretira pogrešnoManova kojomde predložiti moguće Badiou nudi koje istine i subjekta razmatranje ponovno kroz je da demonstracije kojismislu brani univerzalnuu kao singularnost oriju Badiou.Alain pokušaj je sledi što Ono neimenljivo, „čijeseimenamećesamopocenu katastrofe“ ta, procesa i tako dalje) u odnosu prema istini. Međutim, u srcu istine ostaje nešto apsolutno može misliti kao o kada je ovo dovršenje nemoguće u najstrožem smislu. Prema Badiouu, o ovome se najtačnije tive očekivanom: što Badiou naziva Badiou što u istinom formalnom smislu u s kome je stoga koristi Badiou).i događajem, Umesto toga, s veza znanje u odnosu nužnihprema istini karakteriše ono nikakvih imalo bi ne (ovo takvo kao znanje za potencijal konstituišu koje informacija višestrukosti iz sledi jednostavno niti koji tvrdi da je istinit stoga ne uspostavlja bilo kakvu vrstu ekvivalencije sa stvarnom istinom, terminima,iskaza formulisanjeovim identiteta). U kao totalnosti iz izlučivanje (njeno istine dovršavanjehipotetičko karaktera.sebe sivnog,Znanje,ukratko,beskonačnog na preuzima znanje u odnosu prema beskonačnoj istini bez rastakanja ove istine ili njenog striktno progre - mena i informacija. Ovaj kontradiktorni aspekt objašnjava kako je moguće konceptualizovati i da je ona izvod iz postojećeg stanja stvari, ili iz situacije kao višestrukosti koja čini svet feno- umetnosti ne-totalnu, ne-sumativnu prirodu – da je ona generička, beskonačna, višestruka , str. 123. , str. 154. i) Istina je Istina i) iv) Istina u sebi zadržava nešto striktno vidljiva, onajevišestruka, istogapredstavlja beskonačnu višestrukost; iii) Pošto je uvek nedovršena, istina je generički opisuje kaogeneričku; neka posebna figura koja je sadrži ili joj može biti ekvivalentna, zbog čega je on je proizvodnje,istina proces neprekidni Kao ii) (ili onogaštoBadiounazivasituacijom); iskustvu, već se nastavlja u neprekinutoj progresiji egzistentne singularne figure imenovanju izahtevima. nametanju,hipotetičkom mogućem kakvom bilo odupreti se mora trajno,i i takva,kao kojapaciji konstruiše premisuistine.hipotetičku te definisana bila istina bi Da nametnuti,razlikovatiili mogu Badiou,tvrdi znanja tipovišto čiti kao antici- u 15 koja se suprotstavlja pojmu negativne suplementarnosti negativne suprotstavljapojmu se koja suplementarnost pozitivnu . Nasuprot ovom neuverljivom scenariju, neophodno je razmatrati pravo na te- pravona razmatrati je scenariju,.neuverljivomovomneophodno Nasuprot koji znači ‘istinit’. Razlika između veridičkog i istine mogla bi se bi mogla istine znači kojiveridičkogi ‘istinit’.između veridus Razlika imanentna imanentna mora se prepoznati kao jedinstveno kao prepoznati se mora imenovati može ne se što ono veridičko nametanju 18 . Drugim rečima, znanje o istini anticipira dovršenje istine,i dovršenje čak anticipira . rečima,istini Drugim o znanje pre nego transcendentna, što znači da ona ne prethodi ne ona da znači transcendentna,što nego pre istine, što se svodi na imenovanje konkretnih situacija (objeka- Theoretical ,i Writings Brassier RayAlberto Toscano što se ne može imenovati, mada se razli- pravo kao nešto više od na manifestateoriju beskonačna, ne-predvidljiva 19 .

generička istina paradoks istina „generička a pošto je ne-pred- , jer ne postoji ne jer , 17 16 i pozitivna; ali koje prose - 3 /b) 4 /b) 4 /a) Još jedna upadljiva sličnost ogleda se u tome da istina i pravo kriju istu opasnost, naime, da je moguće metanja,kojoju meri u ona neizbežno.zaista nametanje izvestanuključuje teorija nivokakva bilo nada sugestija Otuda ovo je da uviđanje kontraintuitivno donekle je kontekstu sadašnjem u najteže je što Ono egaiea Mđtm nt j oa et šo e oe goiai pšo aiu pokazuje Badiou pošto kako ignorisati,je progresivni pojam istine može fundamentalno saglasan s pojavom se promene i ostvarivanjem što nešto ona je niti Međutim,neograničena. aspekt njene primenjivosti – kao što smo videli, ona je nužno i krajnje afirmativna, ali je ipak stabilni,mode,odbacuje veomastriktno istine pojam Badiouov konačnipošto i informativni giozno (konačno ili determinacija beskonačnog) iskustvo ili objasniti u terminima akademske kvazi-reli- nije,u preobratitiistinu pravomože ultimativno,na da se sugerišem što Ja nešto u svojoj filozofiji. pravana laganje u odnos u svojim različitim veridičkim formama. Polaganje je, tvrdim, obraćanje istini teorije, ili teoriji istine s kojom umetničke prakse mogu da stupaju rešenje, čije ću implikacije ukratko izložiti. Obraćanje istina obitava gde pitanje:se tvrdnji,postavlja ontoloških Badiouovih pogledu u sugestije svetlu u naročito a slučaju,ovom sistematizacije.U aspekt problematični zadržava tvrdnja ova da rekao ranije sam zašto jasnije sada je da se Nadam identitetu.svakom u obitava koja višestrukost tnu pretpostavljajućiinheren- problem ovaj zaobiđu da pokušavaliteoretičari su kako sagledati jasno je dekonstrukciju,moguće na odnosu generalizacijom.U agresivnom zamenu njenu i konceptateorije,univerzalnostitiče singularnosti, se potencijalne baremšto odbacivanje uz se, odvija pretpostavci, imenovanja identifikacije. nametnutog prvoj Prema potpune tip ovaj teoriju na Pravo one pripadajuprocedurama istine. ne može imenovati (što se ne vezuje isključivo za sistem umetnosti kao takav) u meri u kojoj prava na ,teoriju od nas se zahteva da dokažemo da u našim aktivnostima postoji nešto što se vidljivije u pozitivnoj beskonačnosti istine. Da bi se zaista razumelo šta je u igri oko osvajanja suštini, izuzeto iz bilo kakvog samo-identiteta. Ovo odsustvo apsolutne identifikacije postaje je,u na onda i negativno,čak ali takvoj,samo i iskazuje se kao to moralnosti nivou (uslovno) fundamentalnom nekom praksi ili (nužno) prirodi na počiva ultimativno prava aspekt transcendentni terminima, idealističkim u i prava.Čak legalnog ili prirodnog bilo identitet konstituiše šta definisati nemoguće,precizno može i ne ne je,akotim, teško s se skladu koji artikulisati.U identiteta kog bilo aspekt tome, slično nedokučivo, i nešto ostati mora teoriju procedure generičkesvakeistinitosti.srcuna prava srcu u U ostati beskonačnemora (istina) višestrukosti deo neimenljivi ili praznina formalna da tvrdi upravo Badiou nog). namerava- od suprotno sasvim (često destruktivno potpunosti u je što nešto opravdaju ili da,pravo,za zadovoljenipremdaistinui naizgled za su formalniuslovii podrže da mogu oni koji veridičko formuliše znanjenaosnovu nedovršene iinherentno ne-prezentne istine? na načinu slično upadljivo nije ovolegislaciju. Zar njihovu podupire koji autoriteta potvrde mogućnost fundamentalnu pretpostavlja uvek još smislu, apsolutnom nekom u cendentan koji,autoriteta konceptualizacijutrans- na nije pozivaju premda se ona smislu drugačijem u zakonskih prava. pojmom Tas povezati zakonska pravadonekle su na jednom nivou relativna (neki bi se rekli arbitrarna),bi ali moglo znanja polje zahvatu,veridičko sličnom tnom’.U procesu prezenu - imanentnosti,uvek‘postajanja svojoj je kojau naglašena istine dimenzija prirodnihpravaaspekt transcendentni prethodinužnosvojojartikulaciji, beskonačnaje dok definisati, a za čim se traga u konstituisanju i jednog i drugog. Razlika je, međutim, u tome što kao polje istine odgovara pojmu prirodnog prava u meri u kojoj postoji nešto što se ne može teoriju jeste aspekt istine kojiistine aspekt jeste imenovati.može ne se liain n pčv n bl kko ieoaj, ii io avj prisili kakvoj bilo niti imenovanju, kakvom bilo na počiva ne ultimativno . Ovo je izazov na kojiistine.na odgovori izazovpokušava meta-teoriju da je Badiou Ovo Alain ? U tom pogledu moguće je ponuditi prilično jednostavno prilično ponuditi je moguće pogledu tom U ? teoriju na prava imenuje polje znanja.polje Ipak, za fundamentalno je što ono Ukratko,pravoda sugerišem teoriju na pravu u kontekstu na teoriju umetnosti prava na nije teoriju ništa do li po-

pravona

37 pravo na teoriju na pravo 38 pravo na teoriju nih organa, koncepata iformi. (Ibid senzor različitih delovanje na odnosu u organizuje i stratifikuje kojizatim višestrukošćumaterijala se i informacija Termin > 21 20 >Skupovi ipodskupovi umatematičkimterminima. 22 > Alain Badiou,> Alain 22 25 > Agamben, WhatisaParadigm? op. cit. Press, Stanford, 2003) Evil,of Understanding Verso,London, 2001, ili Badiou,Alain 24 > Veliki deo Badiouovih novijih radova posvećen je upravo ovom zadatku. (Vid. Alain Badiou, 23 >Ibid www.lacan.com/symptom6_articles/badiou.html, 13. 08. 2008. . atča senzibilnost haotična 5 /a) T o je konceptualno teška tvrdnja, ali suštinska za razumevanje zašto pravo na teoriju i pravo na pravo i teoriju na pravo zašto razumevanje za suštinska tvrdnja,ali teška konceptualno Toje Badiou jasno stavlja do znanja da umetnost, sledstveno ovome, preuzima veoma specifičnu odgovor The Subject of Art“,Subject „The ontologiju. Provokativno odgovarajući napitanjeoovoj temi, Agamben sugerišesledeće: para- za Agambenovu centralan upravo je problem iskazu.Ovaj događajnom u implicirane presude mimo pravo nečije demonstrirati kako problem postaje istinom s vezi u problem nekoju prepoznase beskonačnost partikularnosti univerzalne snažan,je singularnosti zato i materijalističkoguviđanja drugačijeg srcuu jezgra svakog idealizma. rečima,Drugim da poriv saznanja. Teško je zamisliti beskonačne dimenzije bića bez neke vrste restauracije idealizma ili ontološkim skorije vreme u ovom pogledu načinio Giorgio Agamben u razradi onoga što on naziva temu, a da se on prosto ne reprodukuje iznutra. Sugerisao bih da je značajan korak napred u tipičnih primera njenih manifestacija Teškoća s takvom filozofijom leži u koraku dalje od prihvatanja, ka primerima, ka pronalaženju na istinu itimenasnavodi daprihvatimobeskonačnu dimenzijusopstvenog bića. pravoumetnosti,traži prakse kojainovativne na odnosu u subjektivnosti nove postuliranju vodi ono da budući teoriju na prava značaj fundamentalni pretpostavke,uvideti ne je teško jekata. Para-ontološko je, u jednom obećavajućem smislu,ob- prostih ili poslovična predikata procesualna identitetskih kakvih bilo mimo stopljeni legitimno biti mogu istinu identitarnosti (Badiouova pretpostavka beskonačnosti), koja nije jednostavno sintetička. U sintetička.jednostavno nije beskonačnosti),kojapretpostavka (Badiouova identitarnosti karika inovacije (nove situacije sa svim svojim pod-situacijama mišljenju) počiva celokupna političko-fizička budućnost egzistencije: budućnost političko-fizička celokupna počiva mišljenju) nost,beskonačneotkriću doprinosi jer pravcuu subjektivnosti kojojna istine njegovom(po avj pesala ogvrot armn uenče kreacije“ umetničke savremene odgovornost predstavlja… razvoju kreaciji,beskonačnoj beskonačnomzapravou subjektivnost da mogućnost otkriti moramo dara spojavom idejeimanentnebeskonačnosti. KaoštopotvrđujeBadiou, pošto je inovacija inaugurisana realnim događajem i kao trag događaja uvek se, barem, podu- nije stvari, u subjekat, da činjenici se duguje inovacije umetnosti.suprotstavljasistemuZnačaj najotvorenije Badiou inovacije značaju na tistiranju ) doi e a ijnc d j čla ecpia r sea urt haotičnom s susret svega pre percepcija čulna je da činjenicu na se odnosi između identitarnosti (stabilne ili nestabilne, korelativne ili dekonstruktivne) i anti- i dekonstruktivne) ili korelativnenestabilne, ili (stabilne identitarnosti između sa strane, anijeneposredna mogućnostsaznavanja samestvari metafizike,mimo je para-ontologija. Problem pokazuje on se što tome u jeste sâm,sebe.mimo većnešto Ovo on stranu,nije u on pokreta čudnog vrsta neka je koji primera posredstvom takav,kao jedino fenomen što nije to vidi i se što ono da tome u problem je Ovde trebamisliti. tek koju ontologiju para-ontologiju, kao definisati mogli sredifenomenologijupo na naročita kojuodnosu je ontologija u Ovde bismo novi načinrazmišljanjaosamombeskonačnom senzibilnost… haotičnu u pristup novi manir,ulazak,pristup, novi novinovi [neposrednom] odnosu… s haotičnom senzibilnošću haotičnom s odnosu… [neposrednom] u forma… nova je da mogućnost forme… same beskonačnosti poput nešto krajeva,kraju beskonačnost,na imanentna polju umetničkom u je da Mislim objašnjenjem egzemplarnosti i izuzetnosti, da bi se načeo problem mogućnosti problem načeo se bi da izuzetnosti, i egzemplarnosti objašnjenjem

The Symptom: Online Journal for Lacan.com,Kerr(transkript),Lydiafor Journal Symptom:Online The St.Paul: ,FoundationThe Universalism of Stanford University 24 . Pitanje koje muči znanje uopšte je kako biti svedok sis- je suštinski problem primera… ono što ono problemprimera… suštinski paraje 22 Ethics: An Essay on the 20 . inovacije već njena posledica, njena već inovacije uzrok ). Možda se u svom specifičnom ins- 21 .uvek je forma nova A http:// 23 25 . -

Ak žlm mir… želimo „[A]ko . k pivtm ove prihvatimo Ako nedostajuća para- - 28 > Agamben, WhatisaParadigm, 21-22. (HomoSacer: suverena moćigoli život, Multimedijalniinstitut, Zagreb, 2006.) 29 >GrahamHarman, TheMetaphysics ofObjects: Latourandhis Aftermath Agamben,Giorgio > 27 26 >Ibid www.pucp.edu.pe/eventos/congresos/filosofia/programa_general/viernes/sesion15-16.30/HarmanGraham.pd . Uviđanjem ove tenzije postaje razumljivo da umetnički objekti svedoče ne samo o tipu istine kojuistine tipu o samo ne svedoče objekti umetnički da razumljivo postaje ovetenzije Uviđanjem 5 /b) , Stanford University Press,Stanford,str.1998,University LifeStanford, Bare and Power Sovereign Sacer: Homo ben opisuje primer kao ono što je više dostupno saznanju dostupno više je što ono kao primer opisuje ben veridičkog),čega (svakodneviciAgam zbog situacijama uopštenim u istinom za traganje za egzemplarnost ima prednost da istovremeno reflektuje i uzrokuje ono što je karakteristično u dubine o kojima nikada nismo sanjali“ kojimao nismo nikada dubine u se zasniva na otporu (de Man), u pravcu pozicije u kojoj se kojateoriju tradicionalnuretoričkog kojikarakteriše udaljavaod način demonstrativni njen se zapravo,i,pošto para-ontologijom,kreativnostegzistenciju; za podsticaj neprestani već sredstvo,retoričko prosto nije beskonačnost da mogućnost jeste zagovara što ono pošto nazivam uslovno što onoga registru zitivnom umetnički objekti i procesi predočavaju nije isključivo u relativnom registru kritike, već u po- ulozi, pravo na teoriju moglo bi se u stvari interpretirati kao pravo na istinu,toj jer pozicija kojudruštvu.savremenomU u imati mora nužno umetnost koju ulogu revitalizuje dubinski kao ističe Badiou daje njihov specifičninabojuodnosunabilo koju teoriju koja ihnavodno objašnjava. ovoj distanci je i neprestana tenzija koja je upravo ono i,što zapravo,objekat,umetničkim proces.istinu Na objektima kreativnina i odnosi procesima ona se kako onako beskonačnost tvom uključenosti), posredsi - koja isključenosti na izvesnim (rezultatnivoima reflektujecelini i stanje otvorenostiu kojepara-ontologiju karakteriše za karakteristična je koja distancu ovom smislu, para-ontologija nije striktno dijalektična striktno nije smislu,para-ontologija ovom je isključeno posredstvomuključenosti isključeno vlastite je ideja je para-ontologiji o raspravu sadašnju za pokazatelj Najznačajniji predikativne odlike koja jeinherentna iliadherentna subjektuiliobjektukoji jeupitanju. – a ne identitete – čije se ontološke pojave odvijaju indirektno, a ne posredstvom bilo kakve pravoje nakoje samvoljan dasebezuslovno obavežem.to donosi, to koju odgovornošću svom sa istine, generičke polje u objektnosti aktivne op. cit . beskonačnu generičku višestrukost, generičku beskonačnu 29 .pravopovratakovajda na Budući utiče teoriju na spekulativnom para-ontologijom:spekulativnom spekulativnom, 27 – što je po pravilu funkcija umetnosti.pravilufunkcija po je što Ova – već je primerom pokazuju na način koji način na pokazuju primerom je već 26 . Ovo definiše uslovne identifikacije uslovne definiše .Ovo Prevod sengleskog: Irena Šentevska „sadašnja aktuelnost stvari spušta 28 . Egzemplarnost otkriva nužnu otkriva .Egzemplarnost f, str. 5.

– onoga što onoga – primera

39 pravo na teoriju na pravo 40 pravo na teoriju tehnokulture; * Vinko Penezić &Krešimir Rogina: Who’s Afraid ofBig Bad Wolf inDigital Age? asMedium Architecture Žarko Paić slika arhitektura uronjenih * Prelazak izanalognoga u digitalnodoba označava ukibernetskome smislupobjeduučinkapovratne slike?digitalne su Što Toprostoruslikeuop- interaktivnome u horizont novi slikekojeotvaraju su 1) Arhitekt kaoprototip „našegavremena“? Nove strune 2001). zamislivih tehnikakomunikacija ugovor, jezik, teksti sliku kaodigitalnojedinstvo (Manovich, i mogućih svih integracija jest okružjem multimedijalnim digitalnim postaju mediji novi kao informacija,slika, ton,zgušnjavaju(implozija). ubrzavajui slike pokretnemediji kojim Proces tehničko-tehnološkogacjelokupnoga digitalizacijom je no života.područja se Digitalizacijom omoguće doba globalnoga informacijskomedruštvu u subjekata/aktera među-djelovanje ili sprege ) (feedback nad prethodnim modelima pošiljatelja-primatelja informacija. Interaktivnost 2003). informacijskogasustavadruštavasuvremenih(Grau,kulturu vizualnu slikeomogućuju takve kulture.i Istodobno,umjetnosti medijske bît nadomjestive,promjenjivečine slikei digitalne fleksibilne, i Fluidne konstrukcije. univerzalne kao realnosti nove prikaz/predstavu gućuju omo- realnosti,nego u postoje ne realnost.One virtualnu u ) (immersion „uronjene“ su da (fotoaparata,kompjutora, televizije, filmskoga ekrana). slika takvih karakteristika je Temeljna ekranu na samo događaju strukturalno i funkcionalno slike se slike.Digitalne kao realnosti dizajn inteligentni i kreativni na se konstruirana.misli „umjetno“ „umjetnoga“ pojmom Pod slike(Flusser, 2007). slikedigitalne je posvemašnjaVizualnost procesualnost realnosti koja je komputiranja i automacije procesom tehničkim prerađene informacijeslike će. su Digitalne ponovljivošću imogućnostimapohraneinformacija uimaterijalnomeoblikudigitalneslike. macijske kulture“ digitalno se doba odlikuje prijenosom informacija na daljinu, istodobnošću, nikacija na model koji počiva na binarnome kôdu. U okružju informacijskoga društva i „infor odredbaje gitalnost tehničko-tehnološkoga informacija-komunačina analognoga s prijelaza - dizajn, WEB dizajn, televizija visoke definicije, interaktivno kućno kino, mobilna telefonija. Di- ce,komunikacije:suvremenevizualne svijet u medija uvođenjedigitalnih kompjutori, grafički ukazivanja na različite fenomene unutar informacijskoga društva. Takvi su fenomeni,pomoću s primjeri opisuje vremena“ „našeg bît se da je Samorazumljivo vremena“? „našeg bît đuje Spiegel prototipje „Dizajner vremena“.našega Tonjemačkome interviewu u tjedniku ustvrđuje 31. lipnja 2006. godine glavni teoretičar novih medija Lev Manovich. No, kako se odre-

, Venice, 2008. Der - - - određivao znanstvene diskurseičakzasnivaodiscipline“ (Heidenreich, uSachs-Hombach, 2006, str. 289). još stoljeću XX medija,postoje.u pojam ne revidiratije koji mora se da Tehnologijetako se mijenjaju informacije Digitalna slika stoga vodi dvostruki život: kao podatak i kao vidljiva slika. (...) Novi mediji u uobičajenom smislu više renja i vidljivosti samo onda kada ih stvori neki program i proslijedi na neki vizualni izlaz, ekran, projektor ili printer. slike.digitalne slikama,na oslikotvoo osobinuse riječ imaju svegamisli medijima One - novim prije u je „Kada > 1 Instalacija hrvatskih arhitekata Vinka Penezića i Krešimira Rogine dekon- medijski kao arhitekt stupi dizajnera svemoćnoga tog mjesto na ako događa se No,što Kao što je to jednostavno izrekao Lev Manovich: dizajner je prototip našega vremena. Njegova jedi- uronjenosti).(vrijeme Vrijeme vrijeme“ „imerzivno slike digitalne same poput vrijeme je Realno mišljenja sferi u i realnosti tehničko-tehnološkoj u „novim“ za žudnje neprestane te dokaz Kao U suprotnosti s analognima digitalni mediji su novi mediji. Oni počivaju na digitalnome kôdu. No, što je to – tehnokultura? Pod tim se pojmovnim sklopom ne misli na No,misli ne sklopom pojmovnim Podse tehnokultura? tim – to je što ne znači konzervativni okret u modernističku inovativnost arhitekta bez pokrića.bez arhitekta inovativnost modernističku okretu konzervativni znači ne Uostalom, našega „prototipom čini se vremena“.svođenjaKritika što verzijukakvu bilo na svijeta kreativnoga dizajna inteligentnoga ili onoga od okreta pokušaj je upravo medij kao Arhitektura kreativnoga prodora izvanzačaranogakruga„vječnonovoga“. remixakojavrste korakzavodione razgradnje opčinjava, i mogućnosti dokida istodobno ali digitalnosti.oceanuradikalni u je slika posrijedi nosti arhitekt stupi dizajnera mjesto na Kad uronjevirealne- i izgradnje realneovisnosti paradoksalne kojimvladaju svijeta od preostaje ne izgovara, ne vidi ga se u slikama, nego ga se „osjeća“ dodirom. Taktilnost je ono što jedino nokulturnome interfaceu? Čudovišni je paradoks našega vremena da se jezik novih medija više u svjetova razdvojenih uvijek još dodira suptilnoga svijeta,raskrivenostalgoritam nego klasične i mehaničke ere „građenja“ digitalno doba generira kao novi medij čiji jezik više nije virealnosti?Što,struktor dakle, konstrukcijenapastitragovimaako bez realnostina arhitekt od krhotina, krunaodlažnihdragulja, aliestetskidopadljiva, zavodljiva, fascinantna. ponovno spajanje nespojivih dijelova u novu cjelinu. Ali to više nije ništa drugo negoli mozaik medija novih smisla.ideologija horizonta kao „novoga“ estetika Takvaotvaranja je na estetika jest istodobno ideologija tehnokulture. Ona više nije ni po čemu „nova“ u smislu se telematskom prisutnošćuudruštvu-kulturiodređenoj tehno-slikama. ne zajednice koju ne povezuje „realni“ ili fizički dodir licem-u-lice. Blizina i distancija dokinute tek umjetno. Postajući sudionikom tehnokulture mi smo interaktivna osnova jedne hiperreal- realnost postaje koja realnosti biodigitalne kao života slike slike.su žive One „realne“ nisu strojem.upravljaplovećimprostoru metafora.također je virtualnome „Uronjenost“ u Slike rogrčkomeje metafore uronjenosti. Metafore kojima se služi kibernetika ovdje se od velike pomoći. U iz sta- doba biodigitalno u se razumije prostoraprostor. i u vremena„uronjeno“ Realnost nije u vizualiziranjukomunikacije. tu“ bez ikakvog drugoga uporišta osim u čistoj „ideji“. Ona spaja masu, energiju i informaciju nosi „virus“ posvemašnje umjetne konstrukcije svijeta. Tehnokultura leži u virealnome „svije- medije skovao već pojam nove za instituta Frankfurtskoga istraživanja okviru u se kako kazati je dostatno (noosfera) prelazak izforme analogneilirealne dimenzijurealnosti. dimenzijeudigitalnu ilivirtualnu komputiranje,sempliranje,značajka temeljna je okružju.Njihova digitalnome u slike rirane komunikologiji.Flusserovoj u tehno-slika statusom sa Tehno-slikegene- logije računalno su Europi.zapadnoj i ana- Americi iz medija Tehnokulturomnovih kulturu imenovati možemo u godina 90ih početkom i 80ih krajem nastalom supkulturom pripadajućom njom s glazbu ubrzanju tehnologije. totalnome prilagodi čovjek se da odbijanju kulturnome i društvenome u smislu.je Sporost tehničkome u spori nisu prespori“.Mediji uvijek „još razvitka stupnju sadašnjem na mediji su da Krokeraiskaz Arthura suprotnosti,i naizgled težinu,kao unatoč istu ima Bolza Iskaz o odnosu tehničke prakse i društvenih refleksija rekao je: „Oruđe je pametnije od mišljenja.“ 2005). Njemački filozof i teoretičar novih medija Norbert Bolz u jednoj televizijskoj raspravi ku potporu digitalnim medijima čini proces generiranja tehničke ili „izračunate slike“ (Kittler, upravokibernétes kormilar. Tokojibrodusmjeravačovjek morem, je kojionaj virealnosti. To nije samo virtualna realnost, nego realnost koja u sebi Tko se boji vuka još u digitalno doba? techno i house popularnu 1 ili remix Tehnič-

teh-

41 pravo na teoriju na pravo 42 pravo na teoriju tog koncepta) –(Betsky, 1991). KonceptprevođenjuJapanuu životu (Toyo ljudski razvijen u posebno tehnologije je predstavniknaznačajniji je Ito tom androida.produžetakpoput organski njegov postaje što u time čovjeku služi i konceptutehnološkepreuzimaizume arhitektura tehnologije; i stroja metafore stapaju se kojem u tehnomorfizam (5) Fung); & Hodget Soleri, ponajprije utopija distopija ili vizija destrukcije na temelju SF literature,je filmova iidejeo vremenskome strojuta (Lebbeusno stila“; „internacionalnoga Woods,propasti Paolo nakon ispituje iznova se posebno vremena,a prije (Ben Nicholson, Steven Holl, Bernard Tchumi); (4) novi mitolozi koji se koriste utopijom kao mitom koji filma i je fotografije postojao između arhitekture jezik novi mmelbau,kojigrade arhitekti Domineg);su Gűnter tekstualisti (3) Gehry,(Frank Hadid,Shinohara,Hi- doba Zaha Kazuo Coop svojega ogledalo biti treba arhitektura da smatrajući poredak,fraktalni i kaotični metaforeprosvjeda,su metafore služe kojimaa se ružnome,u ljepote kaosa,urbanoga Benisch;Günter i OwenMoss (2) Nouvel,(Jeanarhitekture metafora stvaranja dijelova,Jahn,Helmutcilju iz konteksta u fragmenata Eric i programa sastavljanje i apstrakcije funkciju,načelo u povjerenjem s arhitekti ne-deridijanskii konzervativni kao modernists) tipovapet suvremenerazlikuje Betsky > arhitekture2 dekonstrukcije Tosu: obnoviteljimodernisti (revelatory(1) Razumjeti arhitekturu kao novi medij znači konačno izaći iz dvojstva utopije-distopije. Strah od Strah utopije-distopije. dvojstva iz izaći konačno znači medij novi kao arhitekturu Razumjeti 2) Digitalnodoba–pomirenja bajkovitoPenezićai naslovljenarazigrano Instalacija tkoRogine tome i o premapitanju se,dječjem Može li se i nadalje tvrditi da arhitektura postaje kao IT-dizajn doba u globalno nedogled dekonstruira jezik u tehnomorfnoga danas obitavalištu zavičajnome nekom u doma ideja iskonska ako Što Što ako mivišeuopćenepotrebujemo kućukaonapravu ikaostanje( u njegovoj knjizi njegovoj u (Kojinprethodnobismo tipologiju mogli nadopunjujući Karatani) AaronaBetskoga iznesenu metafore“Koristeći„arhitekturekao kuće/doma? realnimpojmom metaforama u se vališta ruje i kako uopće još razlikovati gradnju (konstrukciju) od razgradnje (dekonstrukcije) obita- „staroga“ u jedinstveni sklop slike-govora-teksture s pomoću ekstaze dodira. Što se to dodi „novoga“ pokazuje se paranojom bez razloga. „Novo“ tek pretpostavlja medijalno uključenje ječnosti našegadoba. logike,premakauzalne modelimamisli opozicija,binarnih prevladavanjai nadilaženja protur uvijek još arhitektura se da nastojanje cjelokupno su preokrenuli struna kozmičkih poput arhitektureprošlost povijesna struji njega iz što zato „sada“ i „ovdje“ kojeje nadolazećega onog viđenje svoje tehnokulturekožom“ „vučjom zaogrnuti Rogina tehnokulturi.i Penezić mades (ready okolnogasvijeta iz besmisleno.„uljepšavanje“predmetabi nije bilo dizajniranje granice Jernjegove epohalne u dizajn je rezultat paloga anđela arhitekture u ovaj tehnomorfni svijet. Prokazivati ga bez uvida hitektura je uvijek u-prostoru.uvijek je hitektura Akou-prostoruinstalacija umjetnost se virealnosti uzdići želi tekture predstavljaju živu sliku uronjenosti digitalnoga doba u nove strune tehnokulture. Ar Instalacija i manifest koji prati ono što je postavljeno-u-prostoru venecijanskoga bijenala arhi- kaosa timejedosegnut. Tko seuistinu koga boji?Praščićivukailivukpraščića? kreativnogaarhitektonike kao interaktivnosti.medija prisile novih komunikacijabez Smisao Drugim.s susret za poticaj daje Toarhitekturi kojarezultat:konačniinformacije je čiste giji taktilnosti.središteener u u smjera slikestruje što i Jezik time vizualizacije svoje moć gubi jezikompostati novihmedija.može ne uronjenompostati slikomzacijelo može kojaona Ali kulture.i čovjeka,Arhitektura zemlje,tehnologije između dodira događaja iskonskoga nost zagonetka.nikakva postoji ne što tome zagonetkau je da kazati jednokrat Jedinimisterij je tehnokulture.suvremene kôda“ valja zagonetkepredstavlja„digitalnoga Odmah razrješenje čelima nesvodivosti povijesnih razdoblja arhitektonske priče o gradnji-razgradnji kuće/doma, koja ništa ne isključuje i sve pomiruje tako što počiva na logici složenosti (complexity) i na na- novojustvari,cjelini o vuka, povezanaidejom boji međusobno uopće praščića još tri ako su svijeta kaojeziknovih medija? iluzijom? za dobaIT-a (Information Technology ) sljedeća: kao modela koja realnosti određuje njezine kôdove, čini se da su temeljna pitanja arhitekture korak s onu stranu moderne-postmoderne, konstrukcije-dekonstrukcije. S onu stranu forme metamorfizma arhitektonskoga kao najradikalniji dekonstrukcionistisastavljajunajradikalniji kojisvojojigri kao u sharks shardand Violated Perfection Violated . Njihov je cjelokupni program arhitekture za digitalno doba digitalno za arhitekture program cjelokupni je Njihov . ). Estetsko oblikovanje više doista ne pripada ideji dizajna u dizajna ideji pripada ).ne doista oblikovanjeEstetskoviše 2 Penezića i Roginu smjestiti u promicatelje u smjestiti Roginu i Penezića shelter-condition )? tehnokulture - - - - - Klasična paradigma slike jest mimezis ili postojanje izvanjskoga svijeta na koji se (umjetnička) slika (umjetnička) se koji na svijeta izvanjskoga postojanje ili mimezis jest slike paradigma Klasična po- svima bajku dječju priziva alegorijski i metaforički kojau-prostoru riječima, instalacija Drugim taj dekonstrukcijenakon (raz)gradnje manifestima teorijskim mjerodavnimarhitektonskim svim U Razlikovanjedoma ontologijskei kuće naravi.je Sve do digitalnogadobaraskorijenjenosti od „zavi - arhitektonskogatehnokulturepromicatelji radikalni ovi manifesta svojegarečenicama Već prvim u ality Showality Para-Site House film, video, TV). uvodi doba Digitalno digitalnu igru u sliku. oponaša modele zamjenjuje Ona nja na isti način kao što se mijenja tehnologija „oslikavanja“ predmeta (slikarstvo, fotografija, referira. Mehanička ili reproduktivna jest ideja reprezentacije slike kao predmeta koji se mije- (iconic turn).slike spram zaokreta suvremenoga okviru u slike pojma diobi istovrsnoj odgovara jom Penezić i Rogina izlažu ideje arhitekture od novoga vijeka, moderne do digitalnoga doba primjena teorije o kraju subjekta u poststrukturalizmu Michela Foucaulta. Jednostavnost ko- praksama“.„teorijskim arhitektonskim o diskursa i znanja arheologije progovaradiobe te Iz hitekture (Whiteley, 2007). Ta je periodizacija povijesti gradnje-razgradnje istodobno povijest Penezić i Rogina pritom polaze od tročlane diobe na klasično, mehaničko i digitalno doba ar kuće/doma.instaliranja ideje prebolijevanjem radikalnim se bavi praščića tri i vuku o znatu istočnjačkoj tradicijirazumijevanja svijeta. zapadnjačkoji u prebolijevanjarazlikovanja (overcomingkuće/doma mogućnosti predskazali) ljenom skomeprocesu, Zemlje.arhi-tektonici Tako1999.organRogina naslov- Penezićradu i su u godine istovjetna je koja arhitekture ili taktilnosti središte u najbitnijeg:povratka onog do prostoru(Paić, virtualnome u showa2007, str. zgušnjavase 300-305). sada ideje te Razvitak ili spektakla kao realnosti granice pitanje dovodećiu javnoga,– i izvanjskogasvijeta i intime privatnoga – prostoradvojnosti o iluziju modernističku građansku pepeo i prah u srušio je iziskuje pomak u ideji javne zgrade/kuće u korporativnome prostoru. Taj njihov projekt posve Drugoga,pogleda sebstva,subjekta strukturu određujekojistruktura narcističkaistodobno arhitektonskog časopisa suvremeno doba. Penezić i Rogina u svojim su nagrađenim radovima na natječaju japanskoga mjerice, obrat u razumijevanju ideje kuće/doma označava fundamentalni obrat arhitekture u se spoznajno-arhitektonski obrat (turn) smatra obvezujućim. Od Tchumija do Karatanija, pri- krajolici (scapes)iglokalnamjestakoja nastanjujunovi nomadi(Derrida, 1979). fiksno.ništa decentrirani postoji prisutni ne posvuda više su bitka.Nigdje Tek jeziku nome urođe- ili majčinskome o fikcije/iluzije mogućnosti je uvjet jezika kaos Babilonski kultura. susretišta mjesto globalno ili kozmopolitsko jest obitavalište ili razlici.Dom u identitet su doma.i Oboje kuće razumijevanja arhitekturi,suvremenojnačin o drukčiji studije teorijske idegger, 1978). Derridaina dekonstrukcija zapadnjačke povijesti odredila je, kako to pokazuju storu koji raskriva zemlju, nebo, smrtnike i besmrtnike njegova obitavališta – prodomovine - (He- zavičajnome određenom u „kuću“ potrebuje bitka pastir kao čovjeka.Čovjek lutanju novovjekovnomebezavičajnome i iskonskome„domu“ o metafore jezik,i skovaopojmove kao razlika između bitka i bića čovjeka. Heidegger je u „Pismu u humanizmu“ iz 1946. godine metafizikepovijestčaja“, u upisana bila iskonskogarazlika „urođenosti“i je „obitavališta“ ta odijeljene odčovjeka? Odgovor je, dakle, retoričko pitanje. uopće čemu glasi: graditi dom pitanje ako je digitalna tehnologija paradoksalno sa svim svojim učincima promijenila isto ideju tehnologije na doba digitalno u Odgovor kuću? podizati nije drugo negoli proširenje instalacija od svjetla do žica, od vješalica do ostave, čemu uopće paradoksalni odgovor. Banham, naime, ustvrđuje: ako je kuća samo naprava za stanovanje Banhama„A kojaHouse“,a not is Home koji predstavljanajbolje Reynera mehaničkogalogiku doba, esej preokreću njegov svoja promišljanja za nadahnuće kao uzimajući metamorfizma, djela/događaja interaktivneumjetnostiu-prostoru. postavljanja pojma održivosti o pitanje ponajprije Rogine i Penezića instalacija je onda – ne LyotardJean-Françoiskojom je problemestetskeotvorioneodredivostiParizu postmoder je neprikazivo – kao što je to bila znamenita izložba pukeizvan ideja,ilustracije kad i čak prikazati nastoji se što onog opisa/orisa skulpturalnoga na natječaju za spomenuti japanski časopis japanski spomenuti za natječaju na Earth the to An Kind Architecture is Which Shinkenshiku, osobito u radu iz 2001. godine ,kakopokazali zorno dobaglobalnoga spektakla kulturi i društvu u Imateriaux 1985. godine u Beaubourgu u Surround Data/Home: Re-

- - - -

43 pravo na teoriju na pravo 44 pravo na teoriju ) iian db ahtkue et oa voćg oiej, kjčnsi nsoiot razlika. nesvodivosti i uključenosti pomirenja, sveopćeg doba jest arhitekture doba Digitalno 2) u isključivosti doba je bilo slikereproduktivnostitehničke doba ili arhitekture doba Mehaničko 1) kulturnoga oblikovanju u ) technology (smart tehnologije“ „pametne trendu današnjem Nasuprot Nije stoga začudno da Penezić i Rogina u instalaciji nastoje primijeniti načela gradnje-razgradnje načela primijeniti nastoje instalaciji u Rogina i Penezić da začudno stoga Nije medija (Medium Music;– mehaničko na (shelter) stanju ili sklopu napravi(condition na počiva koje ono doba je elemenata:klasično niza tri s načela urušavajune ravnotežunovu sustava.decentriranoga Jošpreciznije, temeljna tri su posrijedi ili-ili sve je moguće i sve se pomiruje u onom što pušta da suprotnosti traju pod uvjetom da uključeno,paradoksalnost,doksnosti,je sveje isključenosti djelu logikeumjesto na umjesto „slučaja“.- orto kaotičnoga Umjesto i vedrine događaja jedinstvenoga kao života„realnost“ Identitet IT-svijeta zato je fraktalan, fluidan, metamorfan, ležeran, razigran, hibridan, uronjen u u likukorporativnoga kapitalizma zauzimaprostore tzv. trećega svijeta. nebodera koji svojom grandioznošću skrnave kanon ljepote i uzvišenosti, to je doba koje još liku proizvodu.strijskomeu katedrale Izomorfno,vizijom ozbiljno,sekularnom opterećeno indu- novom u udjela izvornosti,bez traga ali utiskivanje umjetničko-obrtničko nostalgično kao negoli drukčije ikako shvati proizvođenja umijeće rukotvorno izvorno se da gućnosti mo- ostavljala nije proizvodnja života.Industrijska svijeta i sustava svijeta područjima svim shemu gibanjapovijesti kaopovijesti arhitekture. sljedeću izvestipravom s stoga mogu Rogina povijesti.i Penezićlinearne tijekom poznavali neodredivogaznakovimau svijeta nesvodivosti kojubilo na nadodređujućusmo kakvu ideju krajnje jednog subjekata/aktera interaktivnosti i transgresije moguće sve proizlaze njega Iz života.način biotehnološki sam kultura,većmoći društvo, života.niti ni određivanjatotalne nije Tobez više Super-Ego kao djeluje koji funkcijama i strukturama njegovim s sustava gradova. Put spram kuće/doma popločan je informacijskim strunama jednog posve drukčijeg komunikacijskeklasično-mehaničkih središta-periferijenestanku vezeizmeđu u interaktivne cesta,informacijskih raskrižje digitalno okružju.„novome“okružje prilagoditi je mogu to A se koje struktura urbanih onih preživljavanjapredstavljasamo način prašumi urbanoj talnoj house (smart kuće“ „pametne Umjesto složenosti.poredak novi u uključuje ih suprotnosti.Ono pomiruje koje ono doba je poredaka,digitalno kulturnih i društvenih razvitka i napretka ideja počivala je čemu sadržaja,na i forme prevladavanja ili nadilaženja doba prošlo.povijesnozauvijek arhitektureono nije mehaničko logikeUmjesto prerušavanja i drugo,u jednog Klasično suprotnosti. dokidaju se obitavalište.Time novo „gradi“ biće generirano tehnološki unaprijed već kao suprotno,živo Posve„stvari“. i čestica neurona, dijelova povezanih međusobno ka.sklop ili stanje niti Tehnokulturanaprava „pametna“ nije nazirese rješenje interfacea probojuu strojainteligentnoga odijeljenosti ideje same čovjei - jezik novih medija. Pogledajmo kako setoargumentacijskiopravdava ivizualnopotvrđuje. Zato je arhitektura medij.kao prototip „našega u vremena“ u doba djelu/događaju Penezića klasično-mehaničkoga i prevođenjuRogine meta- u zagonetka je posljednja slika uronjenih realnoga i simboličkogaimaginarnoga, međuigri U kôd. tajni svoj u pohranjuju arhitektura (Boehm,2007).imaginarnoga“ „višak na i Takveupućuju umjetnost znakovesuvremenajoš uputstvu za djelovanje u interaktivnoj komunikaciji čovjeka, zemlje, stroja i onih znakova koji prevodi u otvoreno područje tehnokulturnoga dodira svijeta. Riječ je, dakle, o informaciji kao nakana Penezića i Rogine u cijelome konceptu njihove arhitekture, koji se ovom instalacijom temeljna je što upravoonome odgovarareprezentacijerealnosti.slike i digitalne nja Model Metropolisa ga navedenoga uslijedilo opetovanje neke moćne strukture futurističkoga umjetnosti u gradnji-razgradnji skulpture-u-prostoru. Bilo bi krajnje promašeno kad bi iz sve- konceptualne suvremene ideja cijela i kao doba.je raščlanjena instalacija uvjetno Ali tri sva njenih slika prvotnoga materijala od kojih su građena ljudska obitavališta – pruće, šiblje, dakle dodirom. Taigra, ironičnipostavi radosni naprava,taj šahovske ploče, uroi virealnihstruna - novim samo je moguće blizinu u razdaljinukomunikacije. tu subjekata/aktera Pretvoriti nih udalje- između iskonskogadodira osim „realno“ ništa nema više kad virealnostiu-prostoru i estetike i ) –Beingonline. . Instalacija je stoga razigrano propitivanje što znači obitavati znači što propitivanje razigrano stoga je .Instalacija Matrixa ) – Machine forMachine Living (in); digitalno pak na ideji remixa arhitekture ) život u digi- u život ) Frozen

Zašto uopće to naglašavanje nečeg samorazumljivo vladajućega u tehnokulturi suvremenoga svijeta? Uključivanje na „mrežu“ (network) digitalno doba čini onom mogućnošću razigrane kreativnosti koja Vuk iz poznate bajke u kojem tri praščića kao graditelji neosvojive kuće pobjeđuju iskonsko„zlo“,pobjeđuju neosvojivekuće graditelji kao praščića tri kojem u bajke poznate Vukiz 3) Spašenivukuurbanojprašumi Mediji su stoga u digitalno doba „novi“ jer prevode jezik univerzalnoga sporazumijevanja između lju- komunikacije. Medijisuistodobnodvoje: označavane medijem se da pronalazakjasno je nekog novoga savršenijegatehnički sredstva bilo Flussera i McLuhana djelima u medija teorije okolinepočetaka samih biotehničke interface).Od vlastite (kulturni spram otvoren medijski biti ponajprije znači u-prostoru Biti medijalnosti. svoje „medija“ spram i odnos promijeniti temelja iz znači kao struna titraja poput slikeuronjeneotvara digitalno se koje u-prostoru Biti kapital=objekte=stvari. za nego ljude za ne raspoloživim učinila ga bi da dijelove na napretka,ga tehnologijom mehaničkomrasijeca ga tektura mora iznova postaviti u-prostor. Ali ne više na taj način arhi- da prostor se zaposjeda,kojem u zatvara doba novomedijsko doba je medija.Digitalno razumijevanje pretpostavlja tehnokulture struna novih „njegove“arhitekture.„svijet“ avanturei u čovjekajesne Ulazak povi- jedne kraju o spekulacija polje moguće najdublje otvaraju Rogina realnosti,i Penezić kozmologijskih i fizikalnih teorija o superstrunama koje oblikuju „nevidljivi“ prostor-vrijeme ).(S_strings struna titraju prepuštaneizvjesnome i se jagrame iz Preuzimajućiključnuriječ tu se suprotstavlja pukim vježbama svojem spisu prvotnome u Deleuze kojiGilles svijeta spram novogaodnosa glavnommotivu onom odgovara – drvo Drugi povijesne avanture čovjeka kaostroja žudnje? Super-Egostrahotni ili taj – zadovoljenoVeliki bilo ga omogućuje i iskustvoljudsko nadilazi konstrukcije realnosti koja sve pretvara u naprave, stanja ili sklopove samo zato da bi ono što njegovaanimalna? je što „prirode“no moćnije još Trebanjega druge od ili od samoga spasiti ga od li spasiti priroda“.ga „vučja Trebali njegova obuzdana je kad i čak neukrotiv i živ realnosti,„tu“,virealne u-prostoruje funkciju. regulativnu On uvijek slučaja, ima silu i kaos održava sesamo„neprirodnim“ putem–tehnosferom. povjerenju u živjeti naučiti valja odsad kojom s temeljima.Biosfera i načelima istim na ru“ arhitektu- „novu u suprotnosti.izoštrenihput kraljevskisvih pomirenja nije izlaz Pronađeni na „sintetičku evoluciju“ u kojoj živo razmjenjuje energiju i informacije s neživim. To je vijesnih mjesto doba. Tehnokultura je neprestana metamorfoza. Stabilnost u promjeni forme upućuje prethodnihsvih od obliku nužnopo- drukčijem medij iznovau kao rađa arhitektura se tada ekologija,eko-sustavui o negobiologija gradu kojemdodiruju o u se riječ nije da jasno bilo doline Silicijske nastanka od već tehnokulture.je struna Ako novih igre procesu mičnome dina- u arhitektureevolucijskoga dizajna sklop su rastvoriliBrodski). (JosifRogina i Penezić prostorpostavljajućeklasične,u uzvišene, i lijepe venecijanskogagrađevine „vodenogažiga“ ne- i ne-postavljeno ono instalira medij kao doba? Arhitektura digitalno u još vuka boji se Tko medija. Taj jejezikmetajezikdigitalnearhitekture. triranoj mreži odnosa koja se informacijski prenosi i prevodi u novi jezik medija ili jezik novih razmjene procesinformacijainterfacea. tehno-i-kulturnoga između nije,Mozak u dakle, „glavi“,u uključena nego decen- u medijski istodobno nije koja arhitektura“ „pametna postoji glave.bez Ne kiborga prikazu vizualnome nalikuje doba digitalno u medija bez Arhitektura di,strojeva,komunikacijuinteraktivnu u (Paić,Boga“ „nepoznatoga i bića živih 2008).drugih 1962, str. 172-173). (Deleuze,igra,sreća,Bog nepoznata nepoznata nepoznati je još moć za volja poznajemo... Ono što zapravo znamo o volji za moć tek su patnja i tortura, no Mi „mislimo“ volju za moć u obliku različitom od onoga u kojem ga uobičajeno 2) načinidruštveno-kulturne interakcije. 1) naprave, stanjeiliskloptehničko-tehnološkoga odnosaspramsvijetai Nietzsche i filozofijaNietzsche ovako opisuje:

remix dizajna. Arhitektura u digitalno doba stoga nadilazi - di

45 pravo na teoriju na pravo 46 pravo na teoriju Whiteley, Nigel, Penezić, Rogina, Digitalizationofreality, EDILStampa, Roma, 2007. Paić, Žarko, Vizualnekomunikacije: uvod Paić, Žarko, Traume razlika , Meandar, Zagreb, 2007. Manovich, Lev, TheLanguage ofNew Media, The MITPress, London-Cambridge Massachusetts, 2001. Kittler, Friedrich, „Schrift und Zahl – Die Geschichte des errechneten Bildes“, u: Maar, Ch./Burda, H. (ed.) ICO- Heidenreich, Stefan, „Novi mediji“ u: Hombach, Klaus-Sachs (ed.) Heidegger, Martin, „BriefűberdenHumanismus“, u: Wegmarken, V. Klostermann, 1978. Grau, Oliver, Virtual Art: From, Illusion toImersion The MITPress, London-Cambridge Massachusetts, 2003. Flusser, Vilém, Kommunikologie, (Ed. S. Bollmann&EdithFlusser), Fischer, Frankfurt/M, 2007. Derrida, Jacques, andDifference Writing , Routledge&Keagan Paul, 1979. Deleuze, Gilles, etlaphilosophie Nietzsche Boehm, Gottfried, WieBilderSinnerzeugen: desZeigens, DieMacht BerlinUniversity Press, Berlin, 2007. Betsky, Aaron, Referencije Instalacijom koja priziva djetinje strahove i nade prostor se preobražava u događaj komunikacije di- „realne“,prirodekao pretpostavljaspram prašumi distanciju tehnos urbanoj spram u vuk Spašeni NIC TURN: DieNeueMacht derBilder, DuMont, Kőln, 2005, pp. 186-203. Antibarbarus, Zagreb, 2006. (snjemačkog preveli: iSrećko Martina Horvat), pp. 289-296. New York, 1991. jest to da stvaralački čin shvatimo kao prokleto ozbiljnu igru do krajnjih granica digitalne galaktike.granica krajnjih Todo igru jenašjedinopreostali dom. ozbiljnu prokleto kao shvatimo čin stvaralački da to jest ponovljiv.beskrajno užitak doba digitalno ponavljanjadosade Jedinood spasiti može nas što u je što tome u samo je Problem prašumu! urbanu tu u straha bez Uđimo ocean! virealni tehnokulture.struna novihporedak u taj uključuju Uronimou ciklički strukture linearne se gitalne arhitekture kao medija s medijski „instaliranim“ igračima. Krug nije zatvoren. U njemu igre uslavu jošnepoznatoga, nadolazećegadogađaja. gospodarinismo svojihda tradicije, nas rušitelji podsjećajući i slika negoradosne namjesnici korak prvi poštovanja onog je organski neukrotivogabio i urboarhitekture“živoga Grada koji„paradigme struji kao od svoga nastanka – do danas,palače Dioklecijanove – Splita bola radu časopisa u novi poredak. Penezić i Rogina, arhitekti „našega vremena“, u svojem prvome nagrađenom gradnje, kaotičnoga poretka organizama koji sami sebe dovode u entropijsko stanje i potom „prava“ instalacija, prostor se digitalne arhitekture suočava s onom izvornom energijom raz- oveutolikood tzv.ferevirealnei moćnije kao prave realnosti. nije kojai instalaciji uistinu U Violated Perfection:Violated Fragmentationof and Architecture Modern The Shinkenshiku to su još 1984. predskazali. Projekt preoblikovanja tipologije sim- , Centarzavizualnestudije, Zagreb, 2008. , Presse universitaires deFrance, Paris, 1962. Znanost o slici: discipline, teme, metode, ,Publication,International Rizzoli Izdanja - The MIT Press nedavno je objavio veoma opsežnu knjigu pod naslovom 1) Nigdjedrugdjeutomčasu Bio sam počašćen pozivom prof. Friedera Nakea sa Sveučilišta u Bremenu da održim uvodno izlaga- prosudbu iobjašnjenje: ne 1950. do 1970. što ga je napisao Jerko Denegri možemo pronaći ovu rezolutnu povijesnu priredili Dubravka Đurić i Miško Šuvaković. U poglavlju koje se odnosi na razdoblje od godi - uvodno predavanje. ovo za sugerirao Nake je mi koju naznaku slijediti Bremenu.ću u Pokušat simpoziju ovom na sudjelujem da poziv prihvatiti sposobnim smatrao se 1965.sam kojeg zbog Torazlog je 1961,tendencija 1963.Novih izložbi zagrebačkihi prethodnih triju priče,organiziranje te u sti za organiziranje te manifestacije. No, bio sam odgovoran i duboko uključen u pretpovijest došao, tko ga je pozvao. Bio sam član organizacijskog odbora, ali bez neposredne odgovorno računala.pomoću istraživanja vizualnog području kakoNakena rodneznam suradnje je Ne međuna- temi posvećen zagrebačkogmuzeja aktivnosti program godine) kolovozasljedeće 31.(do cjelogodišnji započeo kolokvijkojimje početkomprvi kolovozagodine.to te je Bio kolokviju na sudjelovao tendencija Novih pokreta iz jedini je kontaktuu bio njim.s otvorenese Sjećam rasprave koju s imali smo Biasijem, Albertom nisam koji tada 1968.godine.Do čuvene te prije godina sedam ili pet tijekom događalo se što pretpovijesti,svoje imaju povijestiSve preduvjete.svoje poznavaoNakeono vjerojatnonije Zagrebu 60ihgodina ukojima jeod1968. ionsudjelovao. u zbivanja na podsjetim i umjetnosti digitalnoj ranoj o simpoziju Drugomnedavnom na nje suvremenom svijetu. (204). u društva,umjetnosti između i politikeodnosu u promjene radikalne nikakve ubrzo nakon 1968, kada je svima njima moralo postati jasno da nikad neće biti umjetnosti.voditeljskojulozi posredničkoji na ne isparila iluzija) Ta(i nada je i,društvenom,političkom konačno, svijeta, u suvremenogsagledavanju sveukupnomtemelje- promjene mogućnosti o iluzije) (i nade gaje još predstavnici Imamo,uistinu, pokretommeđunarodnimčiji umjetničkim posljednjim s posla Matko Meštrović umjetnost dencija idigitalna baština Novih ten- Računala i vizualno istraživanje vizualno i Računala

Teorijska Nemoguće povijesti što su je

47 pravo na teoriju na pravo 48 pravo na teoriju Ovdje je potrebno posebno spomenuti jedno mjesto iz te Egbertove knjige. Selektivno citiram iz citiram knjige.Selektivno Egbertove te iz mjesto jedno spomenuti posebno potrebno je Ovdje u odražavarata. jasno hladnog Tose razdoblje završilo nije još tada da zaboravite vas,ne Molim Jugoslaviji,Pojavuu početkom60ih tendencija Novih društvenog,njenog kratkomrazdoblju u eko - Abraham Moles (1965: 91-102) vjerovao je da je ljudski duh preslab za ideje koje zamišlja. Stroj treba Carlu Giuliju jasno vrlo (1965:bilo Arganu većje No,jasno bilo 19-22),nije njima što ono velikom identificirali djelovanje umjetničkosvoje Za motiviralo? je ih što I mislili? istraživanje su kakvo Na 2) Znanostumjetnosti zaključnog poglavlja njenogposljednjegodsjeka„Novo otuđenjeavangarde nakontinentu“: snije Alfred A. KnopfuNew Yorku. 31.ka- godine,dovršenogodine te pisanje dvije iste 1968,prosincaje objavioNjeno ju a knjizi opsežnoj svojoj u koristiPrinceton, Sveučilištu na Egbert, profesor Donald koje deskripcije/distinkcije/klasifikacije pojmovima“ „tehničkim njena krajnjerigidnomideologijom–nijebilomogućenaćisredište takvog pokreta. Zapadu, gdje je vladalo moćno umjetničko tržište, ili na Istoku, gdje je umjetnost bila pritiješ- ćajem pripadnosti modernom svijetu i suvremenoj civilizaciji. Nigdje drugdje u tom času – na nomskog i kulturnog prosperiteta, Denegri povezuje s optimističkim raspoloženjem i s osje- pokušao razraditisvoje razumijevanje kibernetskog pristupaumjetničkom stvaranju. je kojem 3,u NT katalogu u prilog opširan Molesov prati insistiranje Takvoentuzijastično želja.naših ostvarenju prema put raščistio se kompleksnosti,bi kakopojačalo kao koristiti je oblikponašanja. djelovanja koje istraživanju. i mišljenja način No, kao kvalificira sebe processâm istraživački ćeg znanja. Umjetničko istraživanje ima drukčiju konačnost i ne ovisi izravno o znanstvenom vodiljakao takvom umjetničkom nužnakao poveznica i op- istraživanju i umjetnosti između samo predodređeno.intencionalno,služiti ne samo može a istraživanje znanstvenoUtoliko djelovanje rezultat.je njegovodjeluje,predviđeni no Umjetnik i predodređeni na odnosu u vrijednosti.danih proces,Njen kojiusmjeren premaje određivanju vrijednosti, sračunat nije za- od počinje ne umjetnost sustav,je Argan.Istraživačka jedinstven tvrdio i zatvoren kao čvrsto usidrenaonda kadumjetnostsâmanije sustav u znanja, poima ne više znanje kad se i mjenama promišljanja o umjetnosti.pro- Zamisao povijesnim da bi umjetnost trebalatim biti istraživanje javljau se sudjelovao potpunosti u je koji kritičaru i intelektualcu talijanskom znanosti oumjetnosti rima – koji su istovremeno znanstvenici, matematičari i psiholozi – pruži građa za nacrt su dva osnovna razloga: potrebu da u „stvaranju“ uvelike sudjeluje publika, te da se estetiča- (Massironi, 1965). likovnese kontinuiranopreobrazeda u aktivnosti i procjenjuječin“ istraživanje „stvaralački tog su ugla pristupili promišljanju nekonačnog djela. Željeli su da se primjerenijim terminima clarté“ de recherche la surtout est tendance nouvelle suosnivači.„La bili su čiji pokreta toga jednini!) (u nazivu – istraživanje) (trajno continuelle recherche za – slova,rc dva su dodali U (1962) visuel.deklaraciji pisanoj d'art svojoj recherche de Groupe GRAV skupine pariške članovi bili „istraživači“ kao su najistaknutiji tendencija Novih pokretu pripadale su što skupinama i pojedincima Među te strojevima –posebice računalima... (710-711). ona je, kao i program u Zagrebu, bila posvećena temi umjetnosti potpomognu- koja je održana ljeti 1968. u Institutu za suvremene umjetnosti u Londonu.izložbom Jer,se pokazalo Kine... crvene i Saveza Sovjetskog utjecaja sfera izvan interesmeđunarodni polučila tema ta istraživanje...je vizualno Da i Računalo ne... Ipak, kasnije je odlučeno u Zagrebu održati cjelogodišnji program na temu stao od zamisli održavanja četvrte izložbe Novih tendencija u Zagrebu te godi- usvojioavangardu,potpuno jugoslavenskije Matkoda Meštrovićkritičar odu- toliko već 1967. do establišment buržoaski Europi,međutim, je zapadnoj U . (Nova je tendencija prije svega istraživanje jasnoće).Iz istraživanje svega prije tendencija je (Nova Društveni radikalizam u umjetnostima u radikalizam Društveni nove . Ako danas čitate taj dokument, bit ćete iznenađeni uviđanjem značenja toga presudnogpovijesnog toga značenja dokument,uviđanjem taj iznenađeni čitate Akoćete danas bit 3) Čijapobjeda? Brezovici u simpoziju na rasprave slijedom i Zagrebu u boravka Molesovog za upravo je Možda Ta osnovna uputa mogla je biti od temeljne važnosti da se izbjegnu umnožavanja krivih razumijevanja Organizatori ranijih zagrebačkih izložbi mislili su da će jednim radikalnim rezom moći prevladati moći rezom radikalnim jednim će da su mislili izložbi zagrebačkih ranijih Organizatori za- mukotrpnim tako s koštac u se uhvatiti kadri bili znanstvenici to su umjetnici,koji to su Koji trenutka. Citiram: discipline pružajunexus. srodne i tehnologiju,računalo i znanost susreće umjetnost gdje ondje pismu,da u se kaže manifestno pismo poslano, bilo je osnovano u Londonu iste te 1968 godine. Sada je razvidno, Dijalog sa strojem (Kelemen i Putar, 1971). Društvo za računalnu umjetnost, u ime kojeg je to i Gustav Metzger u Bental svom pismu koje Jonathanće kasnije biti Hyde,objavljeno kao Gordon su napisali izložbi...“,povezanih njim s i kao istraživanju, vizualnom i računalima o kolokvija međunarodnog organizatora inicijativu „Pozdravljamo tri godine kasnije. započeti će koji aktivnosti programom razrađenim kompjutora,s pomoć uz istraživanjima vizualnim posveti 4) (T tendencija Novih izložba četvrta 1965.se augusta da odluka sazrela moćnim sredstvima, kaoinauvažavanje znanostikoja jeizravno ilineizravno apostrofirana. novim s srazu u umjetnosti poimanje na podjednakoobećanja. zagonetnaodnosi Tota se i bezbrojnih neplodnih pokušaja različitih umjetnika i/ili znanstvenika koji su nastojali istražiti u tojknjizidvadesetakgodina kasnijekomentira veoma oštro. na prvom kolokviju o računalima u vizualnom istraživanju početkom kolovoza 1968, Denegri mišljenju.odigrale Denegrijevom se PolemikeBiasijem,tom s su u odražava kojeAlbertom konstruktivnogumjetnosti svojojo pristupa.u knjizi (2004) Ipak, pomutnjakojazačuđuje se trendova,usmjerenjekao više ne ali koje obećava novuneku u uzlet spoznaju, Denegri kaže umjetničkih brojnih od jedan još kao tendencija.postojao većNovih pokretaje krizu on A Zašto ne, sutra! iluzorna.bila očekivanja ta su koliko pokazalo vidljivijim što uskoro vidovitost,i se nada projicirajubi kako se opne,ideološkeda dominantne omogućujući bila tjeskoba,i propobuna - vrijeme to pitanja,u temeljna postavljena su odgovaraloNeka zbilji? povijesnoj ono je Koliko krize? društvene te razumijevanje opće bilo je Kakvo datkom? stroja prijećiizjezikakojim seslužistroj ujezik našihosjeta… elemenata,tih skupljanja ili odabira način druge s iz trebatiizlasku će na da te elemenata,staviti,strane,repertoar uputno jedne a svakako s je da …znamo će omogućitidasenesmetnu sumačovječnost iljepota. slugom čovjeka i prirode. Oni pozdravljaju takvo razumijevanje umjetnika koje nje problema odnosa između čovjeka i stroja leži u tome da računalo postane čovjek nametnuo prirodi. Ima kreativnih duhova u nauci koji osjećaju da rješe- jednom koncepcijom ekologije koja uključuje svu tehnološku okolinu što ju je nove ideje o interakcijama ljudskog bića i okoline. Neki identificiraju svoj rad s ne probleme. Drugi opet istraživačkim radom u kibernetici i neurologiji ispituju trebljavajući svoje iskustvo u nauci i tehnologiji nastoje rješavati bitne društve- tvenom krizomkojoj nemapresedana.reagiraju Nekiumjetnici što, time upo- Umjetnici sve više teže da svoj rad i rad tehnologa povežu sa sadašnjom druš- vječnosti’, kao što je to činio Nake, ili o ‘jedinstvu svijeta’ i te- Nake,tehničkomo svijeta’ činio ‘na ili ‘jedinstvu to je vječnosti’,što kao čo- službi 1968.u o polovini ‘racionalnosti drugoj u pobune,govoritipariške Nakonpojavilinemiri omladinski i studentski se su što Europe, diljem nakoni Zagrebački manifest u knjizi

Imagination au pouvoir! au Imagination

49 pravo na teoriju na pravo 50 pravo na teoriju T o je, pretpostavljam, bio razlog zbog kojeg je Frieder Nake (1971: 59-66) dao onu preliminarnu onu dao (1971:59-66) Nake Frieder je kojeg zbog Torazlog pretpostavljam,je,bio Koju smo to racionalnost branili? Bijes i srdžba ne poštuju nikakvu racionalnost. Sudbina XIV Milan- Nekoliko godina kasnije, Frieder Nake zauzet će odlučnu poziciju i prema jednom drugom problem - 4) Bitnanarav kreativnosti vrlo metodološko,bila pitanje,i konceptualnopozicija Nakeovavažno treće je kojegokoi Postoji Razlozi za to jasno su ocrtani u Putarovom izvješću o londonskoj izložbi, objavljenom u prvom broju izložbi,londonskoj Reichardt Jasije predgovora iz i prodire opreza i odvažnosti Slično,intonacija i vizualnomistraživanju. računalu o zagrebačkomdrugomsimpoziju na kasnije dana godinu izlaganju svom u opasku kanale zakonstruktivno djelovanje. gije osujećenihpovijesnih težnjidestruktivnesu, ukoliko nepronađu društveno produktivne skog trijenala, na koji se jurišalo 30. svibnja 1968, trebala bi biti dovoljna da to ilustrira. Ener skom kompleksu: uvodnom tekstuzagrebačke manifestacije: u ustvrdio Putar RadoslavSerendipity. je Cybernetic naslovomšto pod Kao izložba počela Usporedno s T-4 programom u Zagrebu, u londonskom je Institutu za suvremene umjetnosti misaone produkcije presudno je zadaljnjinapredak (Nake, 1968). Svejedno, smatrao je, prodiranje diskurzivnog mišljenja (egzaktne znanosti) u sferu intuitivne domene.matematičke izvan leži cilja predstavljanja i vrednovanja funkcija teoriji estetičkoj kao osnova za automatsko stvaranje estetskih predmeta. Priznao je da u takvoj generativnoj poslužiti mogao bi stvaralaštva,koji umjetničkog modela matematičkog tiče se jasna.Ono časopisa objavljenog uposebnomizdanjučasopisa interesima iciljevima vlasti, teenergijamakoje suihhtjelesvrgnuti. (189-190) svojim u podijeljen toliko bio nije prije racionalizmu,nikad utemeljenom no povijesnog trenutka. Nikad prije nije svijet bio tako potresen u svom znanstve- melju’, kao što je to činio Meštrović, bilo je nepojmljivo bježanje od stvarnosti Republici Njemačkoj. poziciju.Obznanjujem svoju solidarnost s tu izvanparlamentarnom opozicijom u Saveznoj braniti sam Spreman racionalnosti. poziciju zadržavam što zato to Činim klasa. potlačenih drugih i radničke života uvjete poboljšava ne tici este- o članka pisanje situaciji društvenoj danoj u da činjenice sam Svjestan fenomena, kaodijelanašegsvakodnevnog iskustva. (1970) estetskih drugih) (i vizualnih istraživanja sredstvo važno i prikladno kao nalo Ne vidim zadatka za računalo kao izvor slika za galerije. Vidim zadatak za raču- pjesništvo naistinačinkoji surevolucionizirala znanost. revolucioniziralanisu glazbu,zasad niti računala jer likovnuniti umjetnost, niti zasluge,junačke tražiti se mogu optimistična.Ne prerano smislu je tom u i Izložba Cybernetic Serendipity bavi se prije mogućnostima nego postignućima, u nepoznato. budućnost, u projekcijimoguća je njezina vlastitoj pozitivna negacija: u u novom zagušila naporu organiziranog prodiranja se koja tradicija jedna prekinuta novui NT kojom u fazu kompjutori.dominiraju događaje brutalno je da kao čini Mada se povezuju koje niti postoje ipak, Pa očekivali. nismo koje svjetlo novo palo je sve na i stranu u pomaknulo se računa.Sve vodili nisu NT nici kojimapripad- o rješenja i zadataka predložilimogućnost su ...strojevida kao Bit international(1968: 91-100): Studio International : - Prije četrdeset godina Paolo Bonaiuto (1965: 83-84) branio je pristup koji je mogao produbiti dis- produbiti mogao kojije pristup (1965:je Bonaiuto branio Paolo 83-84) godina četrdeset Prije analogijom čuvenom Berkeleyu,svojom pokazao na filozofije (2001),profesor Searl John je Kako Zapravo,naravkreativnosti.gledišta,MolesovogPopperbitna dovedenaliniji Frank je Na pitanje u Organizatori T-4 bili su svjesni kompleksnih implikacija takvog pristupa. Sveobuhvatno razumijevanje Prije četrdeset godina vjerovao sam da će naglasak umjetnika na čisto 5) Sudbinaklasifikacije koncepcijama perceptivnih i kognitivnih činjenica. U svom prilogu, objavljenom u katalogu u objavljenomprilogu, svom U činjenica.kognitivnih i perceptivnih koncepcijama promatranog/življenog,kvaliteti fiziologističkim nasuproti strukturi fenemenološkoj o kurs To misedanasnečininištajasnijim nego štoje bilojučer! djelovanju.priliku pružit će da posrijedi? No,ga bilo tu djelovanje kojeje i stvarnost kojaje stvarnost percipira s većom jasnoćom i lucidnijom sviješću o njenim značenjima. A iznad sve - se da dopustiti će kojistava mentalnog razvoj omogućiti promatrača,će mogućnosti da ne „kineske sobe“učlankuobjavljenom 1980, umnijeračunalo. novog objektaiestetskihdogađaja? znanja,informacija,novog novih stvaranje potaknuti softvera,kadar i hardvera kombinacija sâm,stroj pitanje:ili li presudno (223). je sugerira naposljetkufunkcioniranja hovogPopper nji- strukturom logičkom nego informacijama, golim operiraju koji sustavima konkretnim bavikontroliranogne djelovanja.područje.se apstraktnokibernetike predmetOna Pravije znanost je dalekosežnije.Kibernetika su još Popper,kreativnosti nastavlja glede implikacije umjetnika,izravnesvojekorisnostiza Ehrenzweiga.zbog pozornost zaslužuje računalo Dok pojava patološka kao i aktivnosti psihičke oblik obzir u dvosmislenosti podsvjesnog. uzima U tom svjetlu, potpunosti kreativnost u se pojavljuje naizmjenično kao kojinajviši psihoanalitički, procesu stvaralačkom pristup postupci. je originalni Drukčiji i novi pojavljuju se da način na znanjem, i percepcijom hranjenu jesti, svi- polju u elemente reorganizira da uma sposobnost kreativnošću je nazvao (1975:221) djelovanja jošnisubilidefinirani. načela niti cilj osnovni ni suradnju.Ali institucionalnu međunarodnu nadahnuli i pojedince napora,organiziranih i postavljalointenzivnih nužnost djelovanja, oblika novih okupili kojibi tehnološke, mora uključivati psihološke sociološke,i samo estetskene a aspekte. Topretje - njoj uključenu intencionalnost? u identificirati te aspekte, objektivne i subjektivne njene razlikovati točno Kako dinamika? ona viđenja vrst njena Kakvu definirati može kako „vizija“.se i smještena proces,takva kao kao ona je je riječi gdje Što pokriva? značenje obuhvatno je koliko pitao se sam Uvijek protkana jasnoizraženimtrendovima razvitka. cjelokupna je relativnoje malen.društvenimjoš i implikacijama pojedinačnim njezinim Zato problematikomi općom s kontaktuneposrednom u nalaze se koji ljudi ...sloj ljudskih bića. ponašanja obrazaca simulacije računalne jednostavno su svijesti.Oni nikakve života.umnog zamišljamo,kojeoblik Roboti nesvjesni pretpostavljam, nemaju dnih robota znanstvene fantastike, stvarno svjesni. Mi,standar zapravo,od razliku imamo svjesni i mi,za smo da tome međutim,je,u Bît načine.određene svei intencionalnost ostalo. sustavi,fizički mi smo Svi (...) na se ponašati kadri biološkoj razini. Na njoj postoje na stvarni procese uzročni fizičke mehanizmi kojiodgovarajuće stvaraju za svijest,bitno je što ono nije razini formalnoj na procesa tih proračunavanja mogućnost No, računalu. na simulirati mogli ih biste da način precizan dovoljno na mozgu u procese mnoge opisati Možete oblast još prilično difuzna i organizacija saznanja o njoj još nije još njoj o saznanja organizacija i difuzna prilično još oblast – kaže Popper, prizivajući radoveAntona Popper, prizivajući kaže – vizualnom osnažiti perceptiv-

51 pravo na teoriju na pravo 52 pravo na teoriju Prema Nakeovoj povijesnoj klasifikaciji različitih načina upotrebe računala za estetsko stvaranje, estetsko za računala upotrebe načina različitih klasifikaciji povijesnoj Nakeovoj Prema Nakon što su mnogo godina koristili modalitetno specifičan pristup „osjetilo osjetilom“, danas istra- T o zvuči savršeno kao solucija za sve kontradikcije, savršeno koliko to već umjetna solucija može solucija umjetna većkontradikcije, svekolikoto savršenoza solucija Tokao savršeno zvuči S obzirom da je čvrsto usredotočena na svoj medij, a ne na koncepte neovisne o mediju,o medij,konceptesvojneovisne na na usredotočena„softverne čvrsto a je obziromda S 6) Riječjeotransgresiji No,znanstvenosa je neopisivim? što Trebamobaviti?time i se li četrdeset Prije godinaje Bonaiuto I daljeobjašnjava svoje temeljnostajalište: veliku, divlju i prekrasnu cjelinu: sveobuhvatni hipermedij za (vizualnu) računalnu umjetnost.“ odvojenih prikupljanju na radi istraživača,on i studenata medijskim skupinom malom Bremenu, ili razdobljem.s U interaktivnim naziva dana, današnjeg do 90ih sredine od razdoblje, se treće et al.). Tajnedavno,iznesen nalaz je opsežnom u iskustvo.percepcijavišeosjetilno osnovije u da priznaju neuroznanostipsihologije iz i živači lucionalizirane“. revo- bile svrhe i tehnike su ako i planu,čak plodonosnom i kreativnom na korištenih jek 3,NT koje„efektipolja“ koristiletvrdioda su redje „uvi- Noveu on onih ulaze tendencije Frieder Nake imaprecizan, načelanodgovor: biti, moguća samo u veličanstvenoj izolaciji male zajednice zasnovane na etičkoj strogosti. No, žele ućiuširukulturalnu konverzaciju. stavove,profesionalnetrebalitretiratikao domene.svojadjela umjetnici bi Digitalni ukoliko vlastite svoje izvan života nemaju često prototipove,koji djelatne u zamisli svoje prevode kontinuirano formalisti.Oni pravi znanosti računalne dijelovima „kulturalnim“ bave se koji znanstvenici su umjetnika,računalni znanost.digitalnih Poput računalna umjetnost, nego na suvreme- nije područje gledištu,to općenito,Manovichevomonda, prema umjetnosti“ ske medij- „nove ili umjetnosti“ „digitalne logici slična logika je čija područje društveno postoji razrađuje. Logike „suvremene umjetnosti“ i „digitalne umjetnosti“ temeljno su zavađene. umjetnošću“.„suvremenomAko smatrati Manovichse kojuTo može teza ne je umjetnost“ ska više slikuilivideo. Onstvara„projekte“. stvara ne desetljeća dvaju posljednjih tijekom školovan je koji konceptima.Umjetnik nego tehnikama ili medijem ne oblikovanadjelatnost, konceptualna osnovi u postala umjetnost moderna je da obzir u uzima On suvremeneumjetnosti? granom smatrati umjetnost“ talnu radije:medije. Nedavno Levje Manovich postavio(2003) strojeve,zanimljivo pitanje: ili,trans-klasične „digi- se li može u klasičnih iz pretvorila uistinu se su Računala sebe. iza ostavila Nakei istaknuo,je što Kao strojnosvojepostojanje tradicionalno su računala Internetom s vanja' djelovanja kaokrajnjiciljkojeg treba predložiti onomkoji djeluje.“ se, javlja 'posvješći- međutim,primijetio: nasljeđe metafizičko apsolutnog nesporazum „Kao (Nake iGrabowski) djelo. Artefakt je individualna tvorba, dok je umjetničkoumjetničko djelo u društvena pretvara tvorba.djelo umjetnikovo publika (artefakt),dok djelo stvara umjetnik da pretpostavku.kaže teorijsku Ona jednostavnu uključuje kovanje podataka,proučavanja. prostor prostori Todjela potprostora:razli- umjetničkih prostorartefakata, prostor četiri u dijelimo medija compArt Prostor gradnji ostvarujemosamotako dioopisastvarnosti. dažrtvujemo koncepte.i toj napredak u – gradnje koncepata Takva i klasifikacije sudbina je termine precizne definirati nemoguće postalo suprotnom u bi postupati,jer tako prisiljeni smo znanosti klasifikacije, u svake no.nedostacima 2.Usprkos 1. Kad god klasificirate nešto u stvarnom svijetu, nužno uvodite nešto pogreš- projekata, za koje se nada „da će u konačnici rasti zajedno i izgraditi i zajedno rasti konačnici u će „da nada se koje projekata,za bottom-up (2004:procesima višeosjetilnim o Calvert Priručniku - Nake, Frieder, „DieKunstproduction alsEntscheidungsprozess Moles, Abraham, „Cybernetiqueetoeuvre“, d’art ukatalogu Massironi,Manfredo, Manovich, Lev, Kelemen, Boris; Radoslav Putar(ur.),, Dialog withthemachine visuel, d’art Groupe derecherche Paris, 1962 Donald, D. Egbert, Denegri, Jerko, Constructive Approach –Exat51andNew Art Tendencies, Denegri, Jerko, Calvert, Gemma; Charles Spence; Barry E. Stein (ur.):E.Stein Calvert,Spence; Gemma;Barry Charles Nake,Frieder, Information of Inversion the Aesthetics“,„On u Nake, Frieder, Broeckmann, Andreas,exhibition „Runtime Art:the Software, of Art,catalogue the Aesthetics“,in Bonaiuto,Paolo, di sull’attivita fenomenologico discorso „Il ‘nuovatendenza’“, izložbe katalogu u Bit internationalNo. andvisualresearch, 31968 –Internationalcolloquycomputers Zagreb, 3-4. 8. 1968. environ- the and technologies re-materialising:digital and Hertin, „De-materialising Julia and Berkhaut,Hans Argan, Giulio Carlo, come „Arte ricerca“, u katalogu raspoloživom i konfiguracijama softverskim uvjetovane biti više sve naime,prakse, će Društvene kultu- umu.kao promatratiNo,na počelo misao sada slojevitijuse jednuSoftver ima Broeckmann Odnedavna je računalni softver, nekoć čisto funkcionalni element digitalne tehnologije, postao pred- Referencije: Nove tendencije3, Galerijasuvremene umjetnosti, Zagreb, 1965, str. 27-36. l-0309/msg00102.html 1968, Alfred A. Knopf, New York, 1970. and Post-avantgardes in Yugoslavia, 1918-1991 , The MITPress, 2003. u 2004. ART, Galerija VN, Zagreb, 1-5. 6. 2004,r http://runtimeart.mi2h umjetnosti, Zagreb, 1971. str. 1-2. cija 3, Galerijasuvremene umjetnosti, Zagreb, 1965. ment“, Futures Vol. 3No. 8, 2004,str. 903-920. 1965. površnim vizualizacijamaiprijelazimaizjednogformalnog sustava udrugi. glašava Broeckmann. Njegovo poimanje umjetničke prakse u tom kontekstu suprotstavlja se i strojnih sredstvostvaranja generativno djela,umjetničkogkao nego infrastrukturom. Stoga softver valja razumjeti ne kao funkcionalno sredstvo u službi „pravog“ i politička„pravila“. programa, računalnog kulturalna proceduralnuspecifičnost su korištenog kodirana njemu u proučavati.pažljivotreba utjecaj tehniku,politički ralnu razumjeti i društvenije njen Nužno proširenja ugenerativnesustave. barata. svjesno Softverska je umjetnost veoma zainteresirana umjetnik za umjetničku subjektivnost, kojom te njene odraze i građom postaje tako kôd Programski djelatnost. vrlo osobna je Jer, praske. kodiranje umjetničke „autonomne“ oblik kao opisati može umjetnost no-kulturalnom području, objašnjava Broeckmann. Ona propituje u kojoj se mjeri softversku društve- važnom tom raspravuo potaknuti kojaželi intervencija heuristička kao zamišljena umjetnika,medija.programerai istraživača između i dijalog taknuosociologa Tainicijativa je Andreas Broeckmann (2004). Taj je festival ugostio čitav niz rasprava i predavanja,umjetnosti,medijske kako festivaladirektor bi Transmediale,Topo- međunarodnog otkriva berlinskog turni artefakt, oblikovan na poseban način, koji nosi posebno društveno-kulturalno značenje. medijskogmetom teorijskog istraživanja.kulturalnog i softverkul- Pokazanoje i da medij je Djurić, Dubravka; „There Should Be No Computer “ , Art Don't Call it Art: ElectronicaArs 2003, „Inside or Outside ‘Socialist Modernism’? Radical Views on the Yugoslav Scene,Art 1950-1970“, sti, potencijalatehnologijailjudskihodnosa. strana, o dramatiziranju onoga što se pravi nevinim, te o istraživanju - virtualno iskustavau granica,poznatih prelaženjupretvaranju o o riječ je umjetnosti U Social Radicalism and the Arts Appunti critici sugli apporti teorici all’interno della nuovadella all’interno teorici tendenza apporti sugli critici „Appunti Miško Šuvaković (ur.) – Western Europe, Impossible Histories Impossible – Histories Historical Avant-gardes, Neo-avant-gardes, 2003. Page (Bulletin of Computer Art Society, London), Nove tendencije 3, Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb, The Handbook of Multisensory Processes,Press, Multisensory MIT of The Handbook The http://amsterdam.nettime.org/Lists-Archives/nettime- Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb, 1971. Nove tendencije3, “, Galerija suvremene Galerija , machine the with Dialogue Bit internationalNo. 2, 1968, str. 45-50. A Cultural History A fromCultural the History French Revolution to Horetzky, Zagreb, 2004. 1965, str. 91-102. društvenih procesa,društvenih na- “,izložbe katalogu u No. 18, 1970, Novatenden-

RUNTIME

53 pravo na teoriju na pravo 54 pravo na teoriju Searle,John, „Generation5 Reichardt, Jasia, „Cybernetic Serendipity – the computers and arts“,and Reichardt,computers the Jasia,– Serendipity „Cybernetic Putar, Radoslav, „Cybernetic serendipity, an exhibition in in the London,arts Institute of contemporary August Popper, Frank,, –actionandparticipation Art Studio Vista, London, 1995. Nake, Frieder; Susi Grabowski, www.generation5.org/content/2001/searle.asp 1968. 2. –October201968“ uni-bremen.de/LERNEN/Aktuell/webArt/01.pdf at the forefront of artificial intelligence“ – Interview with John Searle, 2005.John with Interview – intelligence“ artificial forefrontof the at , BitinternationalNo. 1, 1968. Computers in Computers fine art, and aspects of history Studio International Studio

aesthetics http://www.agis.informatik. special issue,special London, http:// Stanford Ca, 2004. Badiou,> Alain 2 objavljen uTkH, br. 4, Beograd, 2002, str. 138-146. Samronaa,iz „Germs“ 1993. radu,U koristimja srpsko Badiouovog izdanje teksta, prevodukojiu je Matića Ljubiše (Danse et pensée, une autre scène pour la danse ), održanom u Parizu u januaru 1992. Zbornik radova koreografskomsa i skupa istraživanju plesu izdao o skupu Međunarodnomje o je Reč > 1 Tekst Alaina Badioua „Ples kao metafora misli“ verovatno je jedan od najkontraverznijih savremenih Da li ovako raznovrsna mreža, ponekad i neuporedivih interpretacija govori o tome da je sa Badi- sa je da tome mreža,govorio ovakointerpretacijaraznovrsnaneuporedivih li i Da ponekad • umetničko-poetički tekstovi, koji prihvataju i teže doslednoj primeni Badiouove filozofije na plesnu • teorijski tekstovi koji kritikuju i argumentovano osporavaju iznete teze, iz okvira interesa i intere- • filozofski tekstovi koji razvijaju misao Alaina Badioua, u domenu filozofije, a koji ponekad prizivaju Tokom istraživanja koje sam poduzela kako bih pristupila tekstu danas (2008) prikupila sam različita Petit manuel Petit Inaesthetics) 2004. brojne rasprave i primene kreću tek od objavljivanja engleskog prevoda knjige (Handbook for 1992, filozofskih tekstova o plesu. Prvobitno je izložen već veoma davno, na konferenciji broja, jeste da ponudim teorijsko razmatranje ovog filozofskog teksta.filozofskog kažem ovog da Izbegavam razmatranje teorijskobroja, ponudim da jeste ...Takvoje, maglovito razmišljanje...tadašnje moje bilo Sada, zadatak,moj obziroms temuna uopšte? Ko za nju preuzima odgovornosti? Kako se ta misao, nemetaforično, može otplesati? Kakve su konsekvence te uznemirujuće misli? Koje su praktične konsekvence apstrakte misli, govoritiistini? komože ostalo,o i koje je pozicije Sa svešto plesu“? je u Zar „istine referencama?pitanje savremenim poznatim meni sa filozofije; i teorije diskursom sa desilo tu se Šta govora? razina meta-meta to je Kakva govori? on plesu to kom O govori? njemu o on istinskim nerazumevanjem. Na koji način se ovaj tekst odnosi prema savremenom plesu? Šta je,izazvao mojim pomešano,sa stravu,suočenje utisak:i i promišljanjadivljenje temeljnog nužnost jasan sasvim ne mada dubok ostavio mene teorije“.na nove Tekstje – ples „Novi u temat za odabrali ga smo 2001,susrelakada se sam misli“ metafora kao „Ples nesporazum? veliki pitanju u nekolikotekstom unazad.ouovimse godina Vratiću tekstom S praksu. sovanja plesaistudijaizvođačkih umetnosti; i ples kaopokazniprimerodnosnometaforu; razmatranja, koja semogugrupisatiutriokvirneceline:

d'inesthétique 1 da bi kasnije bio objavljen među esejima u esejima među objavljen bio kasnije bi da ,Seuil,Paris,1998; 2

Stanford University Press,University Stanford Inaesthetics, of Handbook misli“ Alaina Badioua teksta „Pleskaometafora razmatranja filozofskog Ana Vujanović ipak pleše: Ples i misao, jedna druga pozornica za ples za misao,pozornica i druga Ples jedna Priručniku za aestetiku za Priručniku

Misao koja

(a)teorijska Ipak,1998. njegove Ples i misao br.TkH 4

55 pravo na teoriju na pravo 56 pravo na teoriju 4 > Alain Badiou, Manifest zafilozofiju, Jesenski i Turk, Zagreb, 2001, str. 17. Danijel Levski iJure Mikuž), Problemi-Razprave, št. 3-5, Ljubljana, 1975. 3 > Vid. o tome jedan stari T ekst Alaina Badioua „Ples kao metafora misli“ je filozofski tekst o plesu. Njega treba razumeti u razumeti treba plesu. Njega o tekst filozofski je misli“ metafora Tekstkao „Ples Badioua Alaina Ono što moram izneti na početku, a proizlazi iz navedenog, jeste da tekst „Ples kao metafora mi- metafora kao navedenog,„Ples početku,iz tekst proizlazina da a izneti jeste moram što Ono hard-teorijski tekst „Umetnost, družba/tekst“ (Slavoj Žižek, Mladen Dolar, Rastko Močnik, se, althusserovski rečeno, nemožeuspostaviti drugačijenego ideologijom. pokušava da uspostavi svoj imaginarni „totalitet totaliteta“, koji prekriva društvene raskole te sukobljeno na nivou društvene baze, prećutkuje,koje..., okolišati?,što nešto skiva,koje... nešto je samodovoljnosti,društvo i transcendencije supradruštvene nu razi- stavljana umetnost se već – važna životno i bitna kao – umetnosti potencijalnost ova čime se ističe njena virtuelna interventnost u javni prostor. Društvo u kojem nije prepoznata spoljašnjost“),„unutrašnja (althusserovska prakse društvene među umetnosti smeštanje je to gesta:a karakteristično-teorijskog onog ispuštanje ruku na makroprocedura,ide kojima stadijumu.tim,s skladu U u političko-ekomonskih vidim svetlu filozofije aktuelnuekspanziju post-teorijskom u pred-teorijskomili u društvu o radi se dimenzije;da političke bilo njene može lišava ne umetnost koji onaj umetnosti je diskvalifikovana teorija je o kojem u nadomestiti.umetnosti diskurs Svet drugi nijedan mesto čije teorije, nezamenljivost i nužnost trenutku u da jeste želim što teorije.prevlastOno isključivu za advokatišem da u umetnosti, niti filozofije značaj osporim da ni želim umetnosti.ne Time sličnosti, aproprijacije, relokacije i neuporedivosti teorije i filozofije na području (izvođačkih) tram da bih time “promašila temu”. A tema, kako je ja vidim, jeste osporavanje da ovog pokažem teksta bi odnose,mi u ovom razlike,trenutku bilo prilično lako, ali bitniji razlog je što sma izvedem.kritiku“,da „teorijsku pokušati ću što ono nije i to jer izvestan Na način, teorijsko đajem i organizacijama. Tokom80ih, okrećeviše se on filozofiji”,“čistoj se što završava studentskim i levice krajnje aktivizmui u Althusser,Lacan teoretičariangažman stički i kao profesori,njegovi anti-humani- uticali meri značajnoj u su Badioua na Tokom70ih i 1960ih širem kontekstu Badiouovog bavljenja umetnošću ali i njegovog filozofskog i društvenog rada. one uspostavljaju: koju istine poimanje za prostor pojmovni stvori značaj,da njihov odredi procedure,da te proizvodeistinu, – filozofije zadatak a uspostavlja ne sama koja uobliči da istinu– je nikakvu i nude koja „istine“,mesta mesta jedina su procedure,ljubav.generičkeone i Kao politika njemu: su, umetnost, po a to nauka,filozofije, uslova glavna četiri od jedan zapravoispituje držeći se kursa koji je bitan za čitanje „Plesa kao metafore misli“. Kada se bavi ukratko,plesom, način. to poseban rad, Objasniću na filozofski njegov ali za Badiou centralno dično;je ono spora (Derrida,niti metaforično Cixous,idr).ni nije Barthes Ne,plesom njegovobavljenje teoretičari savremeni radili često su filozofiju, kako adresira retorički plesu o govoreći da plesu,filozofiji.o negotekst je o o Badiouovoj radi ne se Ovde metafori, sporadičnoj tekst nije u smislu uopšte – plesu o jedino i plesu o govori vremeplesu, sve o govori iako – sli“ on pišeofilmu, plesu, teatru, događaju, sv. Pavlu, subjektuilisemitizmu. danas. misli filozofske izadaci iulog bilo da važi filozofiju To filozofije, za uslovi mogućnost bitno je shvatiti da je za Badioua osnovni, centralni, ako ne i jedini stvarni interes – filozofija: aktivistima. Stoga,i političkim umetnicima, pa i među i teoretičarima, tako filozofima među javnuna noveizbacuje scenu misli,i cepte kojimsledbenici,za dolaze konačnoonaj a i kako već i tradiciji analitičke filozofije. Badiou je originalni savremeni filozof, onaj koji formira kon- suprotstavljena teoriji je postmodernoj da samo ne jer anti-filozofijom nazivaju kojumnogi to filozofije teorije, i (postmoderne) filozofsko-politički projekat: udoba filozofije očuvanje nastoji okupitisvadodatnaimena. vija imenovanje događaja koji služe kao polazište procedurama istine. Filozofija Posebni je ulog filozofije da nudi jedinstveni prostor poimanja na kojemu se Manifestom za filozofiju. Ovim knjigama, kao i brojnim narednim, Badiou sprovodi svoj praktičnoi praktično jer politikom), (policy pa i politikom umetnosti 4

bazično smrdi. jer je duboko podeljeno i dubokopodeljeno je jer Bazično -a filozofije pokažem filozofije revival-a 3 Bićem i doga i - Bićem od- - - 9 >HandbookofInaesthetics bigbridge.org/issue10/fictjlowther.htm 8 > Vid. prikaz 7 > Vid. deo„Debateimišljenja“, uztekstu www.lacan.com/frameXXIII7.htm 2003,predavanje, Art“,decembar Contemporary on Badiou,„Fifteen Theses > Alain 6 parrhesia02_badiou2.pd Deleuze“, in Event „The Badiou, Alain u 5 > Vid. iz ove knjige Badiouovu inverziju četiri aksioma Deleuzovog događaja, koja je postulat Badiouovog koncepta, Priručnika... A sad, još reč-dve o Badiouovom shvatanju umetnosti. Badiou se u velikom broju tekstova direktno Ovde je jasno da Badiouovonepoznavanjada „vrdanje“predpriznanje jasno nije realnošću refeje umetnosti Ovde - Ovim stižemo do bitnog pojma „događaja“. Za Badioua, on je poreklo istine, on je omogućuje. Doga f od strane pisca i teoretičara književnosti Johna Lowthera, aestetiku i toga i sam je autor nekoliko drama i romana. Najpoznatiji spisi iz ovog korpusa su bavi umetnošću (književnošću, teatrom, plesom, filmom, pa i vizuelnim umetnostima), a pored događaja, odnosnopodnosinjenekonsekvence.istini podleže koje telo ono je subjekta.Subjekt prethodećeg nekog „izraz“ događaj je da događaja;samog iz izviretome što subjekte.o dakle,ono kodse Badioua je radi Subjekt ne svojeefekta,stvoriti imala mora i ona uspela objavila, ona istina bi se „subjekt“.da bi je Da to a – pojam bitan događajem,jedan i još istinom odnose.društvenepojavljujese sa vezi U postojeće izmene akcijom direktnom da borbi u instrumentarijem filozofskim Badiouovim za posežu aktivizmi politički neki sfere,te društvene okviru u r/Revolucijom sa i povezuje se događaja pojam smislu,Badiouov ovom nauke.U stanjem mirnim vlada koja paradigme volucija,događaja,poput novuistinu,donosi radikalnupromenuiziskujući postojeće tada do nauke.filozofije Kuhnovogokviru revolucije“i u koncepta„naučne Jer,događaja re- naučna nik…stavio ovo: davanja. publikomnakonprerazgovoru- s u i misli“ metafora kao „Ples tekstu samom u i naglašena nekolikoje problematika.unutrašnjihprakse puta umetničke(plesne) od otklona vrsta Ova on da tome na insistiranje često Badiouovo pomenuti 1979-90,c.je strane, Stephens 1999).bitno druge Jackson S and Lombardijeve mape Bushove dinastije i globalne naftne mafije (George W. Bush, Harken Energy nom o književnosti i teatru, dok je kojoj piše. suočavajunepremostivims aproksimacijama promašivanjimai o realnogprakse stvari stanja se druge sa umetnosti,a čitanje lucidno kreativno,njegovoi uviđaju izazovno strane jedne s umetnosti, teorije i umetnosti perspektive iz kada tekstova, Badiouovih interpretatori i renta, već objašnjava šta je njegov referent – to su „unutarfilozofski efekti umetnosti“, efekti ne „unutarfilozofski a su to renta,referentnjegov– je objašnjavašta već mondes des (Logiques iz smisla događajem Deleuzovim sa raskol direktan a Deleuzea, na nadovezuje očigledno se događaja koncept zatečen.Badiouov je sveta,kakavdekompoziciju stalnu izvode mesta sopstvenogod zetak sveta koji pokreće mnogostrukosti. Nezavisna mnogostruka događajna ali i sa situacijom i njenim mnogostrukim agensima, i pojavljuje se kao Jedno, kao prekid, izu- kod Badioua rešeno na ovaj način: događaj je singularnost, nepovezana sa drugim događajem ono bez imena, pre imena, koje zahteva novo imenovanje. Pitanje mnogostrukosti događaja je svojim pojavljivanjem, „prekobrojnošću“ i upisivanjem u situaciju kao „označitelj više“. On je đaj je ono što se pojavljuje u okviru neke situacije, na ivicama stanja stvari i značajno ga menja , bp. dat je u nastavku knjige nastavku u je dat sens) du (Logique đenih umetničkihradova. (A.B., 1998) unutarfilozofskeopisuje nezavisno efekte nje od odre izaziva postojanje koje - pretvori u objekt filozofije. Nasuprot estetičkoj spekulaciji, aestetika isključivo žeći da je sama umetnost ono što proizvodi istinu – ne zahteva da se umetnost Pod„aestetikom“ podrazumevam odnos filozofije umetnostiprema – dr koji 7 Pored njegovog sopstvenog „priznanja“, ovaj problem često uočavaju i sami čitaoci Petnaest teza o savremenoj umetnosti 8 Rešenje je na kraju ponudio sam Badiou, kada je kao uvodnu napomenu u Parrhesia TkH 4, str. 144-146 , br. 2, 2007, str 37–44.br. ,str 2007,2, ). 5 Neke interpretacije navode analogiju između Badiouovog shvatanja Badiouovog između analogiju navodeinterpretacije Neke , u smislu njene specifične istorije, diskursa i istorije, diskursa specifične njene umetnost,smislu poznaje u ne 15 teza … novije predavanje (2003) koji direktno polazi od www.parrhesiajournal.org/parrhesia02/ 9 6 Big ,Bridge vol. 3, br. 2 (10), www. . … Priručnik se sastoji od 10 ranijih eseja, uglav- Logike svetova Logike događaj,naslovljenom i Biće br.Ink 23,2004, Lacanian Priručnik Priručnik za - - Priruč Logike

57 pravo na teoriju na pravo 58 pravo na teoriju 2008 http://choreograph.net/articles/lead-article-dance-as-a-metaphor-for-though t 11 > Up. jednu takvu interpretaciju u Michael Klien, Steve Valk, „Lead article: Dance as a metaphor for though stavlja istinu, koliko Badiouunjemu vidi, kadsagledava njegove unutarfilozofske efekte. dauspo tvrdio toliko nije nikada sam ples filozofijom. Ni samom a ne filozofije, efektima unutarteorijskim bavim pravimda iskliznuće. uspostavljaje ne istine.Jasno filozofija > da tvrdi10 Badiou brine, ne ovde to se mene jer Ali Preuzimanje Nietzscheovog ubeđenja da je misao „ojačanje“ koje dolazi od samog sebi je suprotno 1. ples=misao≠vojna parada neizbežna ples je da tezom misli“ metafora kao „Ples tekst Nietzschea,otvara od PolazećiBadiou • Ovim dolazimo do dve bitne tačke Badiouvog shvatanja. Prvo, ples se ne ostvaruje u celini otelovshvatanja.tačkeBadiouvog- celini bitne dveu do Prvo,ostvaruje dolazimo ne Ovim se ples vajanju odkoreografije: njegovomod u većprirodu za njegovomvezivanjuznačenje, u metaforično ne dâ plesu da spoljašnjosti.prostoru otvara ostvaruje time kojese Badiou načelo misao je da tezi opštoj postupno, udvakoraka. spoljašnjoj sili, poslušnost, „vešte noge“, jednom rečju „vojna parada“. Objasniću ove odnose tiv,podvrgavanjevećmišlju,tela kultura sa suprotnostnije je čija plesa veza ključna njegova (vazduh). Ipak, iako ove slike to sugerišu, ples kod Badioua nije povezan sa prirodom. Napro- sebe,prauzrok,(dete);od kazivanje izvor;sâm potvrdnopokrećedah, se disanje koji točak metaforičku mrežu plesa: uzletanje, gustu letenje,pletu kojesupstrakcije,lakoća te (ptica);slike brojne navodinevinost, težina.Badiou oduzeta zaborav, je kojoj misao nov početak,(gravitacije), težine igra, duhu suprotnost kao pojavljuje se ples metafori, toj U misli. metafora istine plesa. (teje teorije objekt teorijska kritika neadekvatan pristup) u već posmatram kao nezavisno područje uspostavljanja nepretvaram dakle, koje, pisanja oplesu, pisanja filozofskog kvog ova- efekti“ „unutarteorijski su koji ispitam da pokušati ću tekstu.ovomNjime o diskurs“ „ateorijski jedan postupak,razviću njegov preuzimajući – drugo nešto uradim da probaću pleše“.ne Vulgarnasirova.i ja,A naravno, pleše“,misao „moja i njegova.da i hoću kao Stoga, tekstu.pristupim to,Dakle,da kakobi nagona Badiou,(teorijskog) bila koja po mog „misao izraz direktni bio zaključak.preteranbi Ipak, nije to ovo da bih ništa.plesa,...Rekla nemam teorijom i plesom bavi se ko drugi problem,ko filozofski bilo ja, čisto ni kojim s misao kao ovogteksta: radi,tome akoo se Badiouovo događajnuje aestetičko na onda svođenjeplesa kontekst časopisa umetnost.sopstveneinterese,sama moje smislu,obzir tom u U referente,uzimajući a i kao izvedba treba koji da prevaziđe zapis u apstraktni materijalnosti plešućeg ona tela kako je bi ostvarila da svoju punu samo snagu. znači ne očigledno koreografije Takvadiskvalifikacija pleše. koje telu suprotnost je koreografiji podvrgnuto rečima:plesa.telo Badiouovim jatelj suprotnost, strani, ostavljena ona po koreografija ili je sekundarna je da da nepri- već samo poslušnost,su telo,veština,što plešuće ne podvrgavanje,kao proizlazi parada.toga vojna Iz koreografije. Badiou koreografiju postavljas kategorijama u grupu ograničavajuće su koje za shvatanje konsekvencena strane,radikalne plesa,druge ima moći inherentnes važnost ska mesta,licu na izvođenju,dostiže vlastitom pokrećei u samoizvođenju.odnosno suštin- Ova sebe od sama se koja snagu,misao i vrednost inherentnu ima koja misao sama kao izvodi nije načelo koje dobija spoljašnju realizaciju. Stoga, nema misli koja prethodi plesu, već se ples koreografije).izvedbom kao Međutim,(plesom Nietzschea, Badioua, od misao kod polazeći način spoljašnji na realizuje (koreografska),se kojamisao određena prethodi plesa izvedbi koreografije,ljenjem sebi. samom u već otelovljenje ples koreografije, je Da da značilo bi to koje unutarsebe nja koreografiji. Ali za Nietzschea je takvo telo suprotnost telu koje pleše, telu zamislimo, recimo, jedno telesno ustrojstvo koje se sprovodi zarad podvrgava- ples nam izlaže neko da poslušno i mišićavo zamislimo telo, da telo koje je bismo ujedno kadro i potčinjeno. mogli krajeva, Da kraju Na ... pleše. koje tela gimnastike upravljane spolja telu,kao gipkom nameće se koja sile spoljašnje predstavusvaku akokao vrediodbacimo samo uistinuplesa metaforaJer ova 10 TkH, mogla bih da jednim gestom i počnem i završim razmatranje Badiou- razmenjuje vazduhizemlju. (str. 139) t“, jun - 11 -

Prema Badiouu, čitava zamisao plesa kao metafore misli nalazi se nasuprot zamisli plesa kao meta- kao plesa zamisli nasuprot se nalazi Badiouu,Premametaforemisli kao plesa čitavazamisao 2. ples=misao≠priroda Ova suprotnostse,Ova prvo,koja umetnost problematiciprostora.jedina u Badiouu očituje po je Ples Glavni zaključakšestnačelaplesajeste dajeistinskaisuštinskasuprotnost plesu–teatar. Iz ovih osnovnih teza, Badiou, pozvajućise na Mallarméa, izvodi šest načela plesa. To su: 1. neminov - Badiouovogplesa,bitnog aspekta ples sledećeg je do suprotnostivezada ovihdolazimo i je Iz to a sa izjednačena je zadrške,koja snazi u se pojavljuje tela i pokreta plesnog ovome,suština Prema A, prema Badiouu: „vulgarnosti“.kategoriju u spadaju Nietzscheu nagona,po ispoljavanju direktnom i šavanju usli- odoli da uspevakoje nagon.ne telo zadrži i da udržan tela kojinije sposobnost Nagon predstavljaupravo on vulgarnost,jer oduzeta je kome pokret je reaguje.Ples nju na da ga izaziva i telo na deluje koja silom kao prirodom sa rez izvesti mora misli,on metafora bio fore prirode, oslobođenog nagona, prirodne spontanosti i divljeenergijetela. Čak, da bi ples imenom radikalnorekonfiguriše zatečeniporedak.dodatnim svojim a zapisu/jeziku, tom u ime nema koji označitelj prekobrojni Onaj jezika. pokret je mesto prekida, provale, radikalnog upada i trajne promene zapisa pokreta odnosno jezika,označitelja.poredakunutar zatečeni stvari stanje događajem:plesni je „napada“ A to Badiou koje mesto upravoono na dolazi logično tome premaosnovi, pokreta u inskripcija ukaže na i dosegne ono izvan jezika, te dakle i izvan bilo kog i svakog zapisa. događajem da pokušaju dalje, opštem Badiouovom tražiti treba u diskvalifikacije te Razloge drami koja prethodi predstavi, te njoj nije potreban prostor već vreme (za naraciju).Oči- (za vreme već prostor potreban nije njoj predstavi,te prethodi koja drami već posledica njegovog, već izvedenog imenovanja. Imenovanje je u teatru izvršeno u tekstu/ ne treba dekor bilo da ga on empirijski ima ili nema. Nasuprot njemu, pozorište nije događaj, prostoru,u oprostorenjeodnosno misli. Tooprostorenjepredeo“, „čist na odnosi se kojem je primorana na prostor, jerjeondogađaj pre imenovanja, koji izvodi obustavljanje vremena aspekte načelakoji subitnizatajzaključak. one na vratila argumentaciji u se bih proizlazi,da njih iz koji zaključak opšti na preći elipsi mog; 5. nagota i 6. apsolutan pogled. Neću ih redom i pojedinačno analizirati, već ću u jednoj sa polova;prostora;sebe tela;sveprisutnost4.2. nost 3.oduzimanje bezimenost izbrisana stalno novih istinaimisaonihdogađajakoje plesuspostavlja. da ne postoji „jedna jedina istina“, te se istorija plesa ispisuje kao istorija mnogostrukih istina, ma i virtuelnosti aktuelnosti (ili, kako ih Badiou naziva, vrtoglavice i egzaktnosti), pokazuje se misli,već uvekjoš događaja“.odnosno „misaonog misli neodlučene preraspodelastalnim U stojeće ali se pri tome sam gubi. U tom smislu Badiou utvrđuje da je ples metafora ne prave kojem ples izvodi događaj pre imenovanja, jer čim događaj dobije ime, on se upisuje u već po- događaj,kao preto i ime.negodobije ona što Važantrenutaktaj je obustavljanja vremena, u nebivanja, i bivanja između ne-odlučeno ostaje što ono Akodogađaj je događaja. (misaonog) kao metafori:plesa novoj u nadogradnja njena je Ona nije. to mada shvatanju,Nietzscheovomsuprotna (str.deluje događaju.“ teza u Ova pravemisli 139-140) svakeobustavljanja metafora bio metafore,utvrđuje:ovebi i razvijanju „...ples podloga kao i njegovo virtuelno nepostojanje. Time Badiou nadograđuje ničeansku „scenu misli“ koja služi odlučenom pokretu izjednačavaju pokret i ne-pokret, odnosno aktuelno postojanje pokreta ci, tajnu sporost pokreta unjegovojaktuelnoj brzini, sve instance ukojojdo krajnje se une- pre virtuelan nego aktuelan pokret. Ples pokazuje nagon u njegovoj aktuelnoj telesnoj zadrš moranosti) ipročišćenja („Plesjemisaokaopročišćenje“ (str. 139)). (nepri- lakoće kao misli metafora postaje silu,nedelotvornutime kreta, kao i ga pokazujući suprotstavljenanepokornošćunagonu.a poslušnosti po- unutrašnjosti ostavljau nagonPles svaka vulgarnost. (str. 139) tela.nja ... oduzeta pokret tela je kao kojem definisati prematome ćemo Ples opetova- nehajnog ili ekstaze primitivne kao suprotnomplesa svakojdoktrini naprotiv, telesno ispoljavanje nagon,tela.telesan energija oslobođen je,divlja nije On komslučaju u ni Ples nepokornosti nagonu. ... Nalazimo se na stanovištu ples pokazuje misao pokazuje ples Koreo-grafija kao,

- - -

59 pravo na teoriju na pravo 60 pravo na teoriju Osnovuovihsuprotnosti, njegovogpreuzimai Badiou Nietzschea od sa razilaženja Wagneromoko „ple- da izjavapola. Mallarméova razmatranju je,konačno,u evidentna i teatra i plesa Suprotnost Nagota je sledeći aspekt tela bitan za shvatanje suprotnosti teatra i plesa. Za Badioua, plesno telo je nikada koje telo-misao je pogled.Badioua,telo i Za plešuće telo su suprotnostiove mesto Drugo Ova intrigantna filozofska postavka plesa deluje konsekventno i konzistentno uobličena, međutim u Drugim rečima, ples pokazuje da je telo sposobno za umetnost, time što izvodi telo-misao („Ne kao pitanja teatralnosti. Pa, dok je teatar donosi čak„preteranu igruulogapolnogodređenja“. sveprisutnosti polova“. I to načelo teatar obavezno krši, jer po načelu predstavljanja, on uvek nestajanju“.pri liči svakobiće šta „na uobličava„izbrisane dvostrukose načelo Time plesno onome događaju,u samom u ukida se plesu u polova razlikesveprisutnosti. Sveprisutnost njihove poništenja i polova nestajanja do dovodipredstavljanjanjegovog do umesto čin,te spajanje:seksualni i susretanje pokrenuli su koje ishodište zadržava razdvajanja energija vo formu: onu koja uređuje trojstvo koje čine susretanje, spajanje i razdvajanje.“ (str. 141) Badiouu:I upra- „Stvar je u tome što od polnog određenja, od želje i ljubavi,čina.ili,Međutim,dalje,seksualnog korakpo poljupca tumačenja ples zadržavakao plesa samo viđenje čistu njegovo spoj polova i, istovremeno, na nailazimo njihovo razdvajanje. plesu Naizgled protivurečno Mallarméovoj U pola. izjavi je tretmanom plesnim specifično i objašnjava se ali telu-obeležju, subjektu,tj.plesnom bezličnom o teze nastavku u smešta Badioa kod se žena“ nije sačica u kostim, „itojedanodnajupadljivijih“. kostimatru je obavezno, onoštoje teatarska jerprocedura predstavljanjanagotui pretvara (str.misli...“ izvršenje plesa,od razliku Za 142) nago. nije nikad teatru u telo Po Badiou, čisto te- ples u je da takođe ćemo odnos.Reći u postavlja drugo šta šta,niti na ni odnosi ne se svogiskrsavanja.nagotipojavljuje u dodaje:Badiou „Ples, misao je to očima prednašim samu,se negosebe ime na negonema kojaodnosi još misli ne drugo šta na iskrsavanju.ni njenom se kojaTou znači,misli misli samoreferentne predstavljanje kao obaveznonago. shvata plesu nagotu,u emprijisku nagotanjegovuTo se na već odnosi ne se dok pleszahteva njenooduzimanjeugledaočevom pogledu. ples čak i „nije predstava“ (str. 142), jer svaka predstava očekuje od gledaoca da investira želju,sebe“.same ukidaju suptrakcije izvoditvrdnja„plesne da se pogledu toga čijem Iz voajerau ulogu pozorište,postavitizahtevaželju,u svoju mora njega sceni predatise većod sme što neko,nije nikada plesač/ica što bezličan.bude da očekuje plesa gledaoca od takone i On se prava misao koju ples obustavlja u misaonom događaju – bezlični subjekt. U skladu s tim, kao podražavanjem,obuhvaćeno ulogom“.„obuzeto oveIz suprotnosti, je izvodida Badiou tezu bezimeno,nešto.je bezlično.je ili predstavljanekogaOno njemu, telo Nasuprot pozorišno niti podražava izražava,ne ne iskrsavanja,te čistog obeležje je „neko“.Ono biti može ne tvrdnjom: „Pozorište činiveć neko ko čitazastolom.“(str. 140) glednu činjenicu da se teatar ipak ostvaruje u određenom prostoru (na sceni), Badiou rešava pojmovna čistota. Uobjašnjenjuteteze, Badiouiznosiiposlednjiradikalnistav oplesu: ostavljadihotomiji plesom, toj nad u nadmoć plesu njegovaumetnička se tome dok u je jer teatra,osuda puka nije vulgarnosti Mallarméa,pripisivanje za niti stavlja.Badioua za Ipak,ni potčinjavanju efektu teatra ponovo nailazimo na vulgarnost, a to je ono čemu se ples suprot- oduzima.sebe od ga što time ostvaruje se U ples) na kododnosi se Badioua (što umetnost filozofski interes za njega, pa i čitava metafora plesa kao misaonog događaja. misaonog kao Međutim, njega, plesa čitava metafora za interes i filozofski pred pa tezi da ples, budući da je umetnost, spada u četiri generičke procedure istine. Otud Badiouov na počiva postavkaova cela teksta,da čitanje videćemo sistema.u uvod na vratimo se Ako njoj postoji centralna nedoslednost/iskliznuće, za koje ne nalazim rešenje unutar Badiouovog misao, adajošneznamonizaštajesposobnotelo. da-bude-misao, to je Badiouov odgovor na Spinozino pitanje/izazov da se bavimo time šta je misao koja je izražena telom, već kao telo koje je misao“ (str. 143)). A telo-koje-je-sposobno- Da bi se to razumelo,to se iskaz:neophodan bi ali Da izazovan jedan trebaistaći kakva jeupisanautelo. je što zato umetnost nije umetnost....Ples (str. 143) par excellence primer potčinjavanja teatralizmu, moderna znak mogućnosti umetnosti, mogućnosti znak bez odnosa bez ples nije ples onakve ,kojamisao 12 >BojanaKunst, „WhatwasthisaboutJohn?“ (1998), http://www2.arnes.si/~ljintima2/kunst/t-john.htm Pošto smo ovim, čini mi se, iscrpli unutrašnje aspekte teksta, sada ću završiti egzegezu i postaviti i egzegezu završiti ću teksta,sada aspekte unutrašnje se,iscrpli mi ovim,čini smo Pošto Badiouovih osnovnih primeni u neuverljiv prilično kraju ovenelogičnosti,na na obziromje S tekst U korpus ateorijskih razmatranja, na sličan način bi se uvrstile i reference na baletsku suknjicu, čiste kaže. se filozofije, kako da aspekta i te šta S ima o tome – smo videli pristu- ateorijskim sa je A šta društvene prakseispecifičnog polja čulnosti. Bojana Kunst tuizvodi bespoštednu kritiku: elementima za funkcionisanje jednog mikro-sveta umetnosti, kao institucije, istorijske pojave, potrebnim svim umetnost,sa kao uspostavljen i stavno,prepoznatumetnost, odavno jeste jer,društva),– raspravljaunutar se viđen jedno- da (teorijski šta ples nema teorijski kojima s one u spada umetnost nije ples da drugom. teza nekomlako Recimo, bitna zameniti filozofski mogla ’ples’ reč se bi da kao izgleda govori,i tekst čemu o neprepoznatljivo postaje mestima nekim na da toliki metafore.osnovneje grešakakao Splet prakse,uzimaju se koje teatarske i plesne nepoznavanja praktičnog rečju tvrdnji,jednom otpriličnih mesta, opštih nekolikopostoji tekstu problema. aproksimacija,od vrvi tekst što Prvenstvenije netačnosti, neka bitna unutarteorijska pitanja o iznetom. S aspekta teorije izvođačkih umetnosti, u ovom metafora. osporavajutolikokonfuznida čak filozofskesnažni i same postulate, trebalosu da bi kojima se radi o njenom unutrašnjem ispitivanju. Izgleda da su efekti umetnosti na filozofiju prilično filozofija,Badiouova jer,sama trpi najviše umetnost).toga nije kojiOd podsetiću, ples ovde od plesa i teatra), a procedura istine može biti i nešto mimo čeriti generičke procedure (npr.varira (što istine procedura biti mora ne i može i umetnost jer – umetnost na istini o teza metafore ilijeneštodrugo upitanju, tekniova protivurečnost nijeobjašnjenautekstu. sopstvene povukle suviše Badioua su istine.procedurali jeste Da on da znači da trebalo bi međutim, za Badioua teatar jeste umetnost i to nadmoćna umetnost (u odnosu na ples), što tome,ma uspostavljanjeza mesto otvara istine,ples zašto je jasno ne.teatar a Istovremeno, Badioua, za razliku od plesa nije događaj već efekat njegovog već izvedenog imenovanja. Pre- bočno,i pojavljujeiskliznućese teatra,Slično slučaju postavke.njegoveu bazične to i za On objašnjava.ne ga ničim teksta kraja do samoosporavanjei ovo primećuje ne da kao Badiou logički pada cela teza o plesu kao misaonom događaju koji uspostavlja i iznosi istinu. Začudo, politika,ni svakakonije nauka,ni ljubav),ni proceduraistine.ni biti tački može toj ne Na on znakomga mogućnosti.vajući njene slučaju,tom u Problemšto je (a akoumetnost nije ples proglaša i unazad“ „korak umetnosti,ga status vraćajući oduzima plesu Badiou teksta kraj dila argumente za osudu ovih teza, u vidu navođenja plesnih primera i diskursa koji kritikuju, kulturom,i društvomnavo okružujućim - sa vezamakompleksnim njihovim u prakse plesne dvadesetovekovne tu, iščitavajući bi telo. naplešuće Teorija u odnosu koreografije status na i konačno jezika,pa tela-misli,upotrebu plesnog vertikalnost polnosti,na sveobuhvatne vanje, viđenje nagona i želje, na nepokazivanje plesnog znanja i napora tela u pokretu, brisanje predele,predstavljačkineizbežno nepredstavljačkiodnosno teatra karakter plesa, imeno- na shvatanju umetnosti. ni u odnosu na predmet niti u odnosu na diskurzivnost, već se suprotstavlja institucionalnom predmet,transcedentna o kojanije nju pozicije sopstvenediskurzivne neekspliciranju većo Bitna je samo jukstapozicija. U njoj se pokazuje da se ovde ne radi se o potpunom oglušava- dodam.da ništa pogledu,moram umetnosti,tom ne teorija u ja onalna najradikalnije te kao mu diskurse. O takvom shvatanju umetnosti već su dosta rekle analitička estetika i instituci- predmetom, baš kao što se i sam predmet u tom pristupu postavlja u odnosu na okružujuće umetnosti,tanju svojimimenovanimkojenad većzainteresovano lebdi diskurzivnost nije za perspektive,te Iz pom? ova govorinam teza ontološkomjednom o esencijalističkomi shva tome dajekarakterišuapstrakcija, klizavost idekonstrukcija. autono mna forma umetnosti, jedna tipična forma umetnosti svega20. preveka, ječija specifičnost nije u ples savremeni plesu, savremenom u početnika njegovo pred-racionalističko a polju, prvenstvo u filozofiji jefilozofskom uticalo i na određeni broj o mišljenja metafora kreativna vrlo biti može ples Iako l 12 -

- -

61 pravo na teoriju na pravo 62 pravo na teoriju treća... n-taPLEŠUĆA TELA“, Teatron br. 126-127, Beograd, 2004. Npr.> 13 u:tela Badiouovomplešućeg alternativu shvatanju teorijsku moju jednu vidi Ana Vujanović,„Jedna, druga, Problem sa ovim referentima je dvostruk. S jedne stane, oni ukazuju na autorovo neupitno pri- neupitno autorovo na ukazuju oni stane, jedne dvostruk.S je referentima ovim sa Problem misli,metafori govorikao Kada referentplesu kao o filozofije. Ples govorihipote- Badiou „jednom o teksta,Badiouovog razmatranja svojobjašnjavajući konkretnaateorijska neka izneti ću nastavku U glasiti: pitanja,kojemgovori?gestu,ta o proizvodiOdgovorizazovnom na „ples“ krajnjem u može miče, koje diskurse preiščitava, koji diskursi preiščitavaju njega? I, kako on u tome diskurzivno „Ples kao metafora misli“? Kako se on smešta u diskurzivne mreže, na šta računa, šta mu iz- orijska problematika. U odnosu na koje diskurse plesa, filozofije, kulture i društva se ispisuje su evidentne, ali potrebno je utvrditi koreografije od služenja plesnom pokretu itd. Ateorijski pristup bi o tome rekao: ove greške osamostaljivanje danas plesu u dueta,pomeraj bez važan ples masovnije i da solo i postoje zove radova snih savremenihple- prelomnih od jedan falusoidnim,se opresivno da ga nazivajući tela plesnog vertikalnosti suprotstavljaju diskursi i prakse plesne mnoge se plesu,da postmodernom u da postoje feministički i gay ples, ili da je hibridna forma govore,autore,plesači mnoge da za bitno postaje napora suknjici,pokazivanje baletskoj da osporavaju ili izvode suprotno od onoga što Badiou navodi. stvari unutar umetnosti plesa i teatra,i plesa umetnosti slikeunutar u stvari kojimabarata.se uklapajućiBadiou ne druge S stanje menjaju koje praksi teatarskih i plesnih događaje i promene,prelome,iskliznuća,pa umetnošću.smatra gestom,Istim ovihsvepojmovaiz isključuje on rasprave, dekonstrukcije, mnjenje javno što onoga preuzimanje jednostavno umetnosti,na slike okoštale na stajanje teatru“, štojetakođe slikateatrakakvajezamrznuta udoksi. hipotetičkompredmodernom „jednom teatar,o za radi truizme.i tu važi se Slično da tim s jednu maglovitu i nezahtevnu sliku plesa, nezahtevnu jer je neproverljiva već računa na opšte javno mnjenje, doksa, čak i danas. Badiou je samo preuzeo ono što mu je bilo nadohvat ruke, can.Ne, konkretan,nije to ples.poznat istoriji u Toonakavvidi ples uobičajeno je ga kakvim ne plesne prakse, da možemo reći: to je Martha Graham ili Doris Humphrey ili Isadora Dun- plesa. Ova metaforična topografija ipak ne zahvata badiouovski ples na mestu neke konkret- savremenog od (levo-?)desnokoraka puno i postmodernizma iza avangardi,koraka od dva korak nakon baleta, jedan korak pre visokog modernizma i minimalizma, u suprotnom pravcu napor pokreta, nije ni predstavljački niti ekspresivan. Gde se taj ples nalazi? ...Otprilike,i tehniku jedan pokazuje suknjici,baletskojne u igra se sceni,ponekad praznoj na izvodi se nom položaja,polnih jedinačnih događaja,misaonog bića zarad obezličavatelo obesteljuje i uglav - muzikom,s odnos mimetičan nema podrazumeva muško-ženskiapstrahovanje i po- ali duet jalističkim diferenciranjem od drugih umetnosti (naročito teatra), ide ka visokoj formalizaciji, tičkom ranomodernističkom apstraktnom plesu“. Taj ples nije narativan, ostvaruje se esenci- odgovor, stavku postavku. unutarteorijske domen problematike. u spada efekata njihovih i „određenosti“ tih artikulacija a – način određeni na referenta,takvogi ples,ples određenina na odnosi to tekst i tj.se što je bitno i tog proizvode i konstruišu,izvodekoje referenci putanje su međutim,razmatranje,bitne razinu.ateorijskodruštvenu Za materijalnu na ga smesti i mrežemetaforičke Badiouove iz od materijalnog stanja stvari u samom plesu. Zato bi zadatak teorije bio da izvuče, iščupa ples nje referenta – jer i ako se razmatraju unutarfilozofski efekti plesa, to razmatranje mora poći proizvodi, događa i deluje. Drugim rečima,način,kompleksanmisao, za na teorijsku ta kritiku bitno se je kojemBadiouovo u promašiva polje istorijsko i društveno nečisto isključivo u teorije, kojoj je osnovni zadatak da misao (filozofsku kao i umetničku) smesti u diskurzivnost, promašuje, on ga ples.Dakle, pristup,ateorijski za promašujetekst ples;što tome u problemnije ne, ne ga on apstraktni modernistički rano hipotetički jedan na pogleduheteroseksističkom i ko-falocentričnom radifilozofskom,tipično o se konzervativnom, romantizirajućem buržoaskom, i psihoanalitič izvodi u sasvim određenoj diskurzivnoj mreži, čiji se obrisi pojavljuju unutar Ime dato od strane autora strane od dato Ime njihovu diskurzivnu poziciju, jer to je ono što je - unutarte (Jérôme Bel,(Jérôme Tanztheatera jedna od ključnih pojava Nom donné par l'auteur,par donné Nom 13 Recimo, to da se ples ne igra u 1994),da - - grad, 2001;Raščinjavanjeroda, TKDŠahinpašić, Sarajevo, 2005. > 16 Vid.npr. Judith Butler, Nevolje rodoms ,infoteka,Ženska Zagreb, 2000; Damisch“, October, no. 85, New York, Hubert Bois, theory“, Summer1998, with on Conversation str. Yve-Alain; Hollier,reflection Krauss, Rosalind, „A a Denis; & 8.sitates 15 > Vid. kako Damish određuje teorijski objekt: „It is posed in theoretical terms; it produces theory; and it neces- 14 >BojanaKunst, „Whatwas thisaboutJohn?“ rg ptna aiuvg rivđna ls u vm esu e pionltčoflcnrča i „psihoanalitičko-falocentrična je tekstu ovom u plesa proizvođenja Badiouovog putanja Druga Filozofske putanje referiranja na ples. Konačno, tipično filozofski postupak je i to da ovaj tekst pišući o umetnosti ne računa na empirij na računa ne umetnosti o pišući tekst ovaj da to Konačno, i je postupak filozofski tipično političkom zamisli mnoštvenog tela, tela koje ide u mnogostrukim pravcima, kao i sa čitavom društvenompolju.u subjekata i njegovihtakvom,tela kao Stavbiću o sukobljavabio- sa i se radovima. brojnim u Butler Judith daje postavkepola te dekonstrukciju queera, teorijsku i najsnažniju roda teoretičara i žena.feminističkih brojnihPored– muškarac par binarni na pola podelu brisanju pola? To nije univerzalna istina pola, već heteroseksistički normativni diskurs koji vrši tretman pola.nemoguć.Pogledajmo, takođe,Šta je on epistemološka i diskurzivna je podloga Badiouove teze čina,tj.da o sveobuhvatnosti i seksualnog nema da teze i $ kao subjekta dvajanje“. To trojstvo proizlazi direktno iz Freudovog Edipalnog trougla, Lacanovog ustrojstva čenja plesa kao formalizacije seksualnog čina i naročito trojstva „susretanje – spajanje – raz- „žena“),tuma- i „muškarac“ samo postoje (tu uloga polnih iskrsavanja),podele dihotomne i (vrcanja izvora misli,slike okomitosti pojmove kroz sprovodi se heteroseksistička“.Ona nematerijalna metafora misli). odnosno bestelesna i otud (te senke“ „senka kao samo egzistenciju,shvata terijalnu se već njegovuplatonističko-mimetičkuna umetnosti, ukazujem zamisao kojasopstvenu nema ma- smislu epistemološkom filozofski, u tipično plesu pristup ovaj je da kažem isl).Zato,kada (lakoće, nevinosti, tananosti potrebno filozofiji toj je što onoga samo izvor čist ostaje već samorefleksiju,i njenu filozofiju provocira ne ničim isl.nije,on izneveravanjapublikePošto govorenja,golotinje,travestije,vidu mokrenja, seksualne naracije, u života nezavisnog svog postojanja koja jevandomašajadruštvaijezika. BojanaKunst naglašava: naročito ples kao ono neizgovorljivo, izvan jezika, racionalnosti i reprezentacija, kao nevinost umetnost, vidi filozofija koji na način teza.tradicionalan i Drugo,uobičajen slika je njima to korišće- slobodnim aistorijski,i akontekstualno,znanja korpusa opšteg podrazumevanjem s plesu,i književnosti,o specijalističkom znanju filozofije izvoraiz obilju većna se koriste koji razloga. više iz filozofski“ „tipično Prvo, plesu, o eruditsko na pisanje je bazira to ne se koje i teatruplesu. predstavida ulogu, nagoobaveznostrane telo druge s je dok kostim postmodernističkomu obaveznaglumi,je obavezanplesu. da balerina glumac u predmodernistički i i Pa,je što kao plesa, već na razlike između makroparadigmi umetnosti koje se ostvaruju kako u teatru, tako i teatra karakteristikeuniverzalne na odnose ne navedenesuprotnosti se da istaći je Bitno vlja nikoga : glumac je obavezan da glumi; plešuće telo je nago : teatarsko telo je kostimirano. kojeuspostavlja.teatra Badiou i sve suprotnostiplesa između Recimo, predstane plesačica ranomodernističku, druga u predmodernističku paradigmu. Iz te nejednakosti dolaze gotovo strane, problem je što su te dve slike nejednako locirane unutar (diskursa) umetnosti, jedna u ocpi rjkuu dgđj i oprimeruju. i događaju projektuju,koncepti filozofski se kojem na polje prazno kao vidi on se plesa,već otpor materijalni nikakav čen uklju- nije tu kategorije.jer pojmovne objekt“ Tako,„teorijski nije zaista Badioua,ples kod suštinskepotrebne su kojojproveru, utemeljenost i ontološku zahtevsopstvenu ski na već rznaie itrrtcj, ple oa itg ort, oa eie il i čistog postojanjakoje seuvek samoobnavlja. misli nevine toka pokreta, čistog toka polje u interpretacije,prezentacije, reprezentacije,preunazad: korak vratimo uvek ga da zahtevajućiigra, i ples rečju).(ili šta jezikom na – konsekvencomToono njenom je i racionalnošću nevinog,metafora kao neizgovorljivog neiskvarenogpolja,i zaraženo koje nije shvaćeno često) vrlo filozofiji (u telo plesno specifičnije ili ples je da je Istina 16 Badiouov stav biću,o osporavateorija kao takvog,bića da nema time već jedino Badiouov postupak proizvodnje navedene slike ili pojma plesa je Telakoja znače,nešto B92,Samizdat Beo- 15 a et ojkt pe b dvo ee znake neke davao bi ples objekat, jeste Da 14

- -

63 pravo na teoriju na pravo 64 pravo na teoriju tude; For an Forms ofLifeAnalysis ofContemporary , Semiotext(e), New York, 2004. 18 > Važnu analizu ovakvog statusa-funkcije umetnosti i kulture dao je Virno; vid. Virno, Paolo, 17 >Jedno odnajtemeljnijih tumačenjaiosporavanja ovog stava datojeutekstu »Umetnost, družba/tekst«. Badiouov „konzervativizam“ se ne odnosi samo na ovaj aspekt plesa, već karakteriše ceo njegov ceo karakteriše plesa,već aspekt ovaj na samo odnosi ne se „konzervativizam“ Badiouov Na kraju, evo još jednom zašto nam je potrebna teorija. Potrebna je jer filozofski tekst o umetnosti • procesa i materijalnosti medijske organizacije. medijske materijalnosti i procesa umetničkogekonomijemedija, rezultat mestu kao na javlja delu u se sadržaj društveni sam sferi.Međutim,javnoj u pojavi reprezentacija sistemom se da dopušteno je što ono jeste društvu o govori delo što ono da tome o se dela.Radi umetničkog efekte i ces,identitet nju određuju društvene odnose, odnosno sredstva za umetničku proizvodnju određuju pro- unutardruštvenostjer,skriti kojamora odmah se rečeno,marksistički sredstvaproizvod za nastanak,nalaže:svoj skrivati mora uslovesvojeproizvodnje!umetnost priznaje se joj Time terijalističkoj teoriji umetnosti jasno prepoznat kao tipično modernistički i buržoaski. i modernistički tipično kao prepoznat jasno umetnosti teoriji terijalističkoj Iako filozofska namera možda ide u drugom smeru, taj zahtev je u poststrukturalističko-ma- skrivanje, Badiou to dobro prepoznaje, omogućava plesu lakoću ili, pre, predočavanje lakoće. plesu.u pokretaUpravo naporanjihovo i znanja/veštine nepokazivanjem za zahtev Badiouv želje,polja kao telesnosti,pojedinačne politike, biopolitike.i je biomoći tu primer Najvažniji nagota i seksualni čin mogući samo kao polja nevinosti i čistog iskrsavanja misli,mnjenju. a ni slučajno javnom Takorecimo,su,u postojećih hipotetički samo čak ili tradicionalnih onih uopštavanjem istovremeno,i,Badiouovim praksi plesnih hrapavih ili progresivnihnejasnih, kriznih,isključivanjem se postiže slika naudi.Romantizujuća da nikome čeno, sposoban nije plesa,sliku pristup,romantizirajućukoji, i nostalgičnu reproizvodećijednutako- delezovski heteroseksualne matricekoja već dugo vladazapadnim društvom. u biće, čija slika prekriva istorijski problem distribucije moći među polnim položajima unutar biće na samo dva pola (njemu dovoljna za sveobuhvatnost pola), a na događajnoj briše polove idealizam,filozofski i kombinuje jezičko-društvenojpsihoanalizu deli lakanovsku na razini pa koje stanovište konzervativno zauzima jasno suprotstavlja.nije,on Badiou ako se Ali kojoj razvoja? Verovatnoteorijom postmodernom naziva se što nije,ono u spada on naročitojer polnosti po kojem se bića izvode. Da li je moguće da je Badiou nesvestan celog tog teorijskog polnih uloga koje dele bića na ženska i muška, prekrivajući pri tom, po Butler, čitav kontinuumfeminističkom i rodnom teorijom, ne dozvoljavajući pitanja oko čvrsto uspostavljenih rodnih i ako ga postavimo kao proverljivog, on je netačan te nema problematike, a ako pristanemo da i „Ples kao metafora misli“ je misaona konstrukcija neproverljiva u polju umetnosti; odnosno problematiku to se više udaljava od materijalnosti umetnosti. Ona je ne dotiče. kao U tom smislu, uumetnost pojmova praksu, filozofskih ali on sam mora taj prostor uvođenje za prostor ostaviti time i misli o matiku umetnosti, već samoreferentnu metaforiku. Odnosno, on može na važan način govoriti kao što je „Ples kao metafora misli“, ma kako bio uzbudljiv i lucidan, zapravo procedure, ukoje spadaiples. uspostavlja ne istine,filozofija tvrdioda one ispostavljaju generičkeartikuliše koje četiri već istinu njenu filozofije, istinu na plesa,već istinu na računa ne on – plesu Badiouovompristupu o kažem da htela sam što poslednje ovommestu,ono i vidimo nističku umetnost, koju on ne prepoznaje kao takvu, već je uzima kao istinu o umetnosti. Na efekat njegovog preuzimanja okoštalog buržoaskog pogleda na okoštalu hipotetičko-moder pre nemarksizma, je marksističko.filozofskog već skrivenognjegovog zbog biti Tomora ne ne samo sve je levičar,plesa viđenje/proizvođenjejeste njegovo Badiou da,iako pomenuti virtuoznosti,paciteta tela,umora dela.trošenjai umetničkih distribucije i je vlasništva Bitno delovanja, geopolitičkih kontekstarada, autorstva,uslovaobrazovanju, tehnologija pristupa ka- političkog pitanja pokreću radovi plesni kritički skriveno, savremeni ostane to upravo procedurerada,postupci i uslovitehnike i proizvodnje. Pa, tako, plesu u da traži Badiou dok medija,proces,materijalnost su to – isključeno njega iz je što upravoono konstituiše delo ostaviti. Jer što filozofija više produbljuje svoju pojmovnu 18 Tako,modernističko,umetničko buržoasko Grammar of the Multi- plesu, ma koliko sam koliko plesu,ma o ne stvara proble - misaonu 17 On - -

počinje dasetičeiplesadruštvaukojem seonrealizuje. plesanju,čime u paradigmi plesnih novih aktuelizacije problematiku samu produbljuje – nju nova diskurzivna rešenja za problematiku plesa kao umetnosti, već – u svom najboljem izda- pronalazi da samo ne društvenosti.Ona i diskurzivnosti prljave,istorijske,telesne sudbinu ples shvaćen kao unutrašnja spoljašnjost društva, kao materijalna praksa s kojom teorija deli od njega, savremena teorija plesa bi bila ona fukoovska „diskurzivna praksa“ koja razliku domašaja.njegovogZa izvan ostaje zauvek neproverljiv,plesa je problematika onda

interveniše u

65 pravo na teoriju na pravo 66 pravo na teoriju teoriju; 3 > Alain Badiou, „Mogućnosti“, izManifest zafilozofiju, Naklada Jasenskii Turk, Zagreb, 2001, str. 12. 2 >DžonFisk, Popularna kultura , Clio, Beograd, 2001. Filozofski vestnikšt.1, ZRCSAZU, Ljubljana, 1998, str. 9-19. 1 >FrançooiseProust, „Kajjedogodek?“, iz„Filozofijainnjenipogoji –Obfilozofiji AlainaBadiouja“(temat), Miško Šuvaković kulturi/društvu filozofije u savremenoj nim odnosimateorijei Na šta cilja ovo razlikovanje „teorija“ o džinsu? Ono ne cilja toliko na objašnjenje na toliko cilja ne Ono džinsu? o „teorija“ razlikovanje ovo cilja šta Na U ovom tekstu će biti reči o kontradicijama u odnosima „teorije“ i „filozofije“, odnosno o kritčkim • • Na primer, učemu serazlikujuteorijedžinsa Možemo krenuti odtrivijalnihprimeraiićikasloženimmogućnostimaindeksiranja. Ali okakvom sepreuređenju radi? koje se bave pojavnim intezitetim dejstva džinsa na bilo koje – možda i apstraktno pretpostavljeapstraktno i možda - koje– bilo na bavedžinsa kojese dejstva pojavnim intezitetim koje se bave značenjskim funkcijama džinsa u farmerskoj porodici u državi Misisipi 50ih,džinsa Misisipi državi u porodici farmerskoj u džinsa funkcijama značenjskim bave se koje filozofskim modelimabitka, istineisubjekta izvesnim tradicijski sprovodi interpretativno se pojavljivanje tome, Pri guze. pojavljivanja i postojanja i pojavljivanju intenzionalnog džinsa kao koncepta u odnosu na koncept postojanja pojedinačnog zastupanja Filozofija, naprotiv, od polazi kao-politeksta. kulture i džinsa-teksta subjekta-kao-teksta, odnosu: intertekstualnom kom zastupa subjekt u odnosu na specifični lokalni kulturalni kontekst, pri čemu je reč o trostru turepokušavaju govoredžinsu o da relativnomo kao posredniku– „tekstu“ koji– značenja kul- džinsa. Studije fenomenologije filozofske i kulture studija između odnosa preuređenje odnosno tinejdžerskuguzu? disidentsku ili farmersku,umetničku primer,telo,zamišljenu na ljudsko intenzionalno – no teorije/a do različitih do teorije/a i nauka preko filozofije nazore:teorijskeod različite pred postavljakoje probleme izvesne reagovanjima na filozofski obrt ili preuređenje na početku 21. veka. Svako preuređenje izaziva širem sveta danas, odteorija godina,odnosno,70ih tinejdžeri i 60ih u Pragu intelektualci/ke Varšaviili nose koji džinsa i godina,70ih i 60ih Njujorku u Ist-vilidžu ili Sohou u umetnici poznomodernistički kojinose koji efekti nisu tek „semantičke vrednosti“ tj. značenja u posredovanju „jezika“, već i „događaji“ nauka, teorija i žargona kulture je praksa koja ima efekteinterventne na ono čime se bavi. Ti filozofije,tiče se kojekulturama. savremenimpreueđenje Svako u mikroekologijama i vima za nekoga. o paradoksal sa svim potporama i otporima u nekomprostoru,trenutkuu i otporima i potporama uveksvim te sa jesu Pravo na plutajućih žargonaplutajućih - 2 (farmerki): u sasvim različitim,sasvim u neuporedivimčesto mikrosveto - 3 . džinsa ka opštem događaju opštem ka džinsa događaja džinsa jesu, akojesu, već na već - 1

7 > Andrew Cutrofello, ContinentalPhilosophy – IntroductionA Contemporary 6 >Jospi Brkić(ed), Čemu jošfilozofija, Centarzakulturnu djelatnost, Zagreb, 1982. Derrida, „Kazalište okrutnostiizatvaranjepredstave“, izPisanjeirazlika, Šahinpašić, Sarajevo, 2007, str. 247-266. Derrida,Jacques > 5 Paule Thévenin, 4 > Antonen Arto, Pozorište injegov dvojnik Da, svakako, postoje i druge potencijalnosti modelovanja filozofije, ali ova tri polja izgledaju kao izgledaju polja tri ova ali filozofije, modelovanja potencijalnosti druge i svakako,Da,postoje o bilo znanja pojedinačna se kojom praksa idealizovana ali kritička epistemološka, je filozofija 3. 2. filozofija je veština formiranja, izumevanja, proizvođenja pojmova (koncepata) te narativa o pojedi- U jednom trenutku u trenutku jednom U 1. filozofija je 1.filozofija close reading) Artaudovog(close čitanja bliskog između razlika praviti mora ili primer,može Na se li da nepredočivost mentalnih/duhovnih događaja koji se daju metaforično (ili čemu,u bilo ulazak i kao uverenjetj.nečemu istinito o ostvareno znanje,mišljenje kao kao filozofiju isebepostavljaju naspramnjeilinasamojgranicifilozofskog inefilozofskog. obećane verzalnim znanjem“. „uni- nazvati kojeće znanja opšteg i pojedinačnog između prevladajaz da naporu u prisvaja rečima,bavljenja,objekt naukepojedinačni i imaju ga umetnosti i ona dok nema ga filozofija ili,znanja opštih nostima često, znanja;integrativnog opšteg idealitetima centriranim drugim ili nauka svakodnevnog životadruštvenih biljaka,i životinja i ljudi prirodnih– dovode u odnos sa mogućnostima do i potencijal- umetnosti drugih i književnosti mitologije, od – čemu koncepata; i načnim ili opštim kontekstima, istorijama, okolnostima i likovima „proizvođenja“ i „razmene“ smislu, bitku, istiniisubjektu; o,modernom mišljenja“ u „izvođenju pokaznom i javnom prema ljubavlju vode koji oni su rati ukazivanjem na filozofskom tradicijom kanonizovane koncepte, odnosno uslovi filozofije nja pitanja ne samo o smislu filozofije (Čemu filozofija?) (Čemu filozofije smislu o samo ne pitanja nja postavlja- do time i znanje univerzalno za znanja pojedinačnog zastupanja platforme bitne čitim disciplinama. razli- u dejstvo interventno imaju da očekuje njih od se što smislu,topološkomtome u po dovog teatra. Mada, mora se priznati, pored sve blizine Artaudov i Derridin tekst se razlikuju otvaranja teatra filozofskim izvođenjem i i otvaranja filozofije potencijalnošu tu otvaranja prepoznati je Artau- i filozofiju. Moguće teatar na u odnosu drugog mogućnostima filozofije odnosno teatra, otvaranja događaja interventnog znači to dijalektičkog,a bespogovornost kontinentalnom mogu naći u područjima u blizini ili daljini u odnosu na filozofiju. U tradicionalnom zapadnom se platformama koje nesigurnim i filozofskog nasleđa granicama fantazmatskim i ideološkim polja definisanja: struktivističkoj filozofiji struktivističkoj dekon - ka prolaženja praksi u tekstovima među teksta-traga višeznačnosti područje đeno neodre- intencionalno u zatim i književnost kroz proći mora koje pisanja praga prelaskom metafizike mišljenja filozofskog od distancirao se diskurs Derridin egzistencije. filozofiji te trološke prakse u područje koje je izgledalo kao prolazak kroz književnost ka filozofiji teatra, „novog teatra“ ili „teatra surovosti“ je izlazio izvan rediteljske/glumačke/dramaturške ili tea- blizak bio nije zapisa njihovih nastanka diskursom,služe tačnije,se žargonom, autora singularizovanim Oba analizansa.i analizanda između transfera/kontratransfera praksi materijalnoj kao pisanju o i definisanja diskursa o teatru. o diskursa prelaze prag definisanja autora Oba složenim veoma o je njima.Reč među razlike nema da i Derridinog i ljubav The Secret The of Art Antonin ,Artaud Press,MIT The Ma,Cambridge 1998; Jacques i invarijante evropskog 5 , Prosveta, Beograd, 1971.

prema mudrosti, pri čemu se „mudrost“ može tumačiti kao sticanje uverenja,sticanje kao tumačiti može „mudrost“ se mudrosti,čemuprema pri pisma 7 samoj značenju reči,značenju bliska, tri sa razumeti može se „filozofija“ razlikujuća ipak ali o teatru? Na prvi pogled na površinu samih odštampanih tekstova,odštampanih samih površinukao na pogled prvi Na teatru? o filozofiji, ako je filozofija ikada bila sama, došlo je do prekida unutar do prekida je sama, došlo bila ikada filozofija je filozofiji, ako u izvora bez mišljenja o mišljenu logosu.i je Derride Artauda spise povezujeAli, što ono , Routledge, London, 2005. matičnim , čak i kod onih autora koji dovode u pitanje žargonskim horizontima.žargonskim diskurs Artaudov pisma diskursima diskursima 6 , već i o događajnim,diskurzivnim o i ,već ulazeći u polje u ulazeći redefinisanja teatra i re- i teatra redefinisanja idiolektom metafizički) pisanja koji u vreme u koji o teatru o indeksi-

67 pravo na teoriju na pravo 68 pravo na teoriju 12 >JacquesLacan, XISeminar–Četiritemeljnapojma psihoanalize, Naprijed, Zagreb, 1986. 11 >Ludvig Vittgenštajn, Filozofska istraživanja Heidegger,10 >Martin govor Rektorski , Maticahrvatska, Zagreb, 1999. Zagreb, 1989. > 9 Sutlić,Vanja 8 >KarlMarx, Bedafilozofije: odgovor nafilozofiju bede g. Proudhona Kako čitati Heideggera: uvod u problematsku razinu "Sein und Zeit"-a i okolnih spisa,okolnih Cesarec,i August Zeit"-a und "Sein razinu problematsku Heideggera:u čitati uvod Kako Kriza filozofije je, svakako, u filozofije započela Kriza filozofije“ za filozofiju sada i tu unutar,i tu sada njega,filozofiju za modernosti za neprihvatljive samo suštinskepotencijalnosti iznalaženja 20. pokušaj ni je bila veka sionalne sigurnosti filozofskih paradigmi. Zatim, filozofijaMartina Heideggera prvoj u polovi- prelazio preko empirijskih polja biomedicinskih i kulturalno-društvenih hipoteza izvan profe- univerzalni diskurs o subjektu unutar ljudskog života; reč je o humanističkom diksursu koji je nesupeha postala temelj preuređenja filozofije. Konačno, filozofskog započela je postignutog i kada je Freud zamisao postavio put prvi mišljenja. po sistem je filozofski Tada totalizujući jedan još izvede da neuspehom filozofskim imanentno grandioznim Nietzscheovim i je čela zatvorena. kojuje u boce iz izlaz pronađeda nauči muhu da napor kao video zadatak svoj je čemu pri filozofski termini prevedu sa diskursa filozofije na jezik svakodnevne upotrebe reči u se govoru, da je bilo rešenje filozofiju. prestupničko reduktivističko na Wittgensteinovo odnosu u vaju da se izvan atmosfere „stabilnog“ mišljenja unutar definisanih društvenih okvira. Ovi okviri onemoguća jeblizak Njima filozofskediskurs moći. hijerarhije misli. predočavanja kanonskoj o je Reč prihvatljivosti žargona i konceptualne ilimodele narative grade filozofije metoda i značenja mreža razgrađenmih unutar već filozofije, pitanja bitna kao pitanja osnovna ta postavljaju na značenja je izvan tih prakse. društvene On kao filozofije i filozofa posledicama aktivnost životnu interventnim i reči značenju osnovnom o pitanja“ pristojna filozofije. „ne- postavlja zapadne žargona filozof normativnog/kanonskog Takav iz izlaskom filozofiranja etiku“ „profesionalnu krši pokazno autorefleksivno i namerno koji filozof već amater-ljubitelj,posvećeni ili autodidakt razume ne diletantom pod postavljaju.se ne Ovde o pitanja govorasvakodnevnog platformi analitička i i njegovog apstrahovanja u odnosu na pojedinačnu postavi bitna i osnovna pitanja – gotovo „diletantska“ – pred sigurnošću filozofskog žargona da pokušao drami ljudskoj ospoljenoj pojedinačnoj svojoj u je zahvat koji Ludwiga Wittgensteina filozofije, zapadne samosvojne tradicije i negovanja čuvanja u smislu antifilozofski, vanrednog stanja nacizma u Trećem Rajhu. totalizujućeg razornog sveljudskekatastrofedogađajima – i moćima sa suočen istinu“ zalnu hilističkomnapredak.u sumnjom rekonstituisaoje On svoje „pravoantimoderno univerna gotovo ni- sa filozofa modernog orijentisanog konzervativno i tradicionalistički neuspehom političkim konkretnim i obeležen subjekta. je bitka, i bio figurama istine korak Ali, jedan taj glasoveunutar ne“ „izvor filozofske na odazivanja i prizivanja smeru konzervativnom u pretpostavljen je bio prolasku kroz sve filozofije na način, metaforično govoreći, „slona u staklarskoj radnji“ filozofiranja. U tom smislu, veliki antifilozof bio je iJacques Lacan, koji pribegava „baroknom“ principom determinacije koji izmiče nameri i volji filozofa da iskaže „to i to tu i tada“, tj. i tu to i „to iskaže da filozofa volji i nameri izmiče koji determinacije principom strukturalnim sa – mrežom označiteljskom nosećom svojom sa njemu,suočiti se,po mora pokretanje bilo to dopuštaju,ne nemogućim.diskursi čine tradicionalni okviri žargonski je odnosno Lacana Za njeni koji nanačin filozofijom isti: sa je nešto filozofije, smisao uraditi „besmislicama“ ali na rada analitičkog puritanskogod Wittgensteinovog različit je diletantizam raskošni Lacanovnesvesnog. znači to poretka,a označiteljskog uplivom pod je koja besede materijalnost u zahvat krunski svoj kao vidi značenja poretku u neudobnost koji autoru govorio metafora 8 11 u svetu stvarne ljudske bede unutar industrijskog društva eksploatacije. Zapo- eksploatacije. društva industrijskog unutar bede ljudske stvarne svetu u je diletantska u tom smislu da on postavljasa zdravorazumskion i da smislu tom u diletantska je filozofijefilozofija Izlazak iz konceptualnih i jezičkih zamki je bio osnovni zadatak Wittgensteinovog , Nolit, Beograd, 1980. žargonskih tema ili objekata u svakom pa i filozofskom diskursu.filozofskom diskurs i Filozofski pa svakom u nesvesnog relanosti velike zapadne tradicije mišljenja u metaforama,u košmara mišljenja veliketradicije tj.zapadne metafizičkim , Kultura, Beograd, 1946. . Započela je Marxovim ukazivanjem na „bedu na ukazivanjem Marxovim filozofijeje .Započelaveku 10 rasprave govori, piše i misli o nečemu ili bilo čemu filozofije, koja učeni filozofi učeni filozofije, koja poslovima unutrašnjim Sasvim asimetrično u odnosu na Heideggera stoji životnu aktivnost. Wittgensteinova kritička 9 . Taj još jednog bitnog korakabitnog jednog još jedan korak za filozofiju korakza jedan filozofa koji ne doxekoji filozofa 12 . Ova - - - 20 >Ričard Rorti, Konsekvence pragmatizma 19 >PatrickFfrench, The Time of Theory. of A History Tel Quel(1960-1983) 18 >Joan Copjec, Imagine There's No Woman. Ethicsand Sublimation 17 >Kathy Acker, Bodiesof Work. Essays, Serpent’s Tail, New York, 1997. Highlands, N.J, 1987. > 16 Burgin,Victor London, 2000, str. 429-443. Cazeaux(ed),Clive to iz Theory“,Resistance Man,„The de Paul > 15 14 >JacquesDerrida, MarginsofPhilosophy, University OfChicago Press, Chicago, 1985. nation, Derrida,Jacques > 13 University ofChicago, 1981. Zamisli Humanities Press International INC,International PressPostmodernity, Humanities and of End Criticism Art The Atlantic / Theory University of Chicago Press,Chicago of University Difference, Chicago,and Writing 1978; Derrida,Jacques materijalne označiteljske prakse. Richard Rorty je u spisu u je Rorty prakse.Richardoznačiteljske materijalne “opšteg mišljenja koje proizvodi ili zastupa pojedinačno mišljenju” u kritičku i kritičnu teoriju iz 60ih godina, ukazuje se stav da i filozofiju treba redefinisati od “opšte nauke onaukama” ili .produkcijakritičkogdiskursa Većpoststrukturalista i kao strukturalista francuskih spisima ranim u rad teorijski a tekstualno, kao predočeno umetnosti. Teorijsko je i kulturi društvu, u rada filozofskog i naučnog institucija i modela kanonskih autonomnih kritikom kim,krugovima(Francuska,akademskim i aktivističkim VelikaBritanija, SAD, Evropa)Istočna toretizacijom zao da je filozofski problem kako „središnji svet filozofije“ tako i „margine filozofije“ i„margine tako filozofije“ svet „središnji kako problem filozofski je da zao granica pojedinih autonomnih naučnih i teorijskih disciplina. Nastala je spravama savremene filozofije ukazao da je u modernoj došlo do nezapamćenih “pretapanja” njegovih efekata. Zatim, postavljaju se pitanja o epistemološkom karakteru poseredovanja karakteru epistemološkom o pitanja se efekata.postavljajuZatim, njegovih i teksta teorijskog generisanja konceptima i putevima uslovima,prirodi, o pisanja rakteru kulturi. Teorijompoližanrovskomkao postavljajupraksom autorefleksivnomo pitanja se ka- produkcije, prikazivanja i izražavanja u savremenoj pluralnoj i globalnoj masovnoj i medijskoj oblike na ukazujući nauka humanističkih i društvenih posebnih između granice prekoračuje društva,tacija većpovezanosve otvoreni,to u promenljivipisanja. poližanr Teorijskopisanje lektualna istorija, niti filozofija dobrog i praktičnog delanja u kulturi i umetnosti, niti interpre- nije ni vrednovanje aspekata književnih, umetničkih, naučnih i kulturalnih proizvoda, niti inte- izostavlja, potiskuje, prekriva ili poništava.izostavlja,ili Konačno,potiskuje,prekriva Derrida Jacques što poretkomono suočavakojamaterijalnim pokazuje se besede sa teoretičarpsihoanalize (diskurs, mišljenje, pisanje, ponašanje), kulturu i društvo od kasnih 60ih godina. 60ih kasnih od društvo i (diskurs,mišljenje,pisanje,ponašanje),kulturu o filozofijiinaspramnje. unutar društvenih, humanističkih ili hibridnih platformi inetrpretacije i tekstualnih produkcija teoretizacije prakse pojedinačnosti bliže je filozofičnosti, bilo privlačne svoje slična,pored filozofa?“ i univerzalnog kao To pitanje, na prakse društvene kao filozofije same identiteta singularnosti itime filozofiji,u pitanje: tj. filozofije, roda je redukcija „Kako istoriji izvedena Victora Burgina Victora rije posle Derride, od književnog teoretičara Paula de Mana ezoteričnosti filozofije. Došlo je do različitih višesmernih preuređenja odnosa filozofije iteo- prividnoj teorije materijalnosti opiranje na ukazali time i teoretisanja događaja izvođenje za u filozofiji, filozofija, bili slučaj ni sumogućnost jedan nisu tek nikada a drugi preuzeli je koji vali njegove ponude i obećanja izašli su ili izvan filozofije u predočavanje granice filozofije transcedencije. Oni koji su se pozivali na intertekstualno Derridu i radikalizo- i promišljanje za smerove potencijalne ponudio logocentrizma filozofskog evropskog dekonstrukcije konceptom ranim je filozofiju, mada za opredeljen sasvim bio je Copjec: imarod?“ filozofija li „Da pitanja koje se proteže od Simone de Beauvoir preko Hélèn Cixous do Judith Butler ili Joan stičke, te ženske, rodne i teorije teorije i teoretizacije zadobijaju posebno značenje i ekskluzivnu ulogu u odnosu na znanje na odnosu u ulogu ekskluzivnu i značenje posebno zadobijaju teoretizacije i se nazivaju hibridni žanrovi ili poližanrovi koji su se paralelno razvijali u umetnič- , Nolit, Beograd, 1992. 16 do spisateljice Kathyspisateljice do Acker queer teoretizacije filozofije, tačnije, postavljanjem onog singularnog , The MITPress, CambridgeMA, 2002. 18 Tadajedno,postavitijoš može filozofičnije se i složenije , Clarendon Press, Oxford, 1995. The Continental Aesthetics Reader,Routledge, Aesthetics Continental The 17 . femini- iz i pojačan filozofske je Opseg krize polje materijalne praksepolje materijalne pisanja Konsekvence pragmatizma Konsekvence 15 , umetnika i teoretičara kulture Dissemi- 13 je interventno poka interventno je nova vrsta pisanja 19

tekstualna Teorijomi 20 , u ra- ,u 14 koja .On čiji

69 pravo na teoriju na pravo 70 pravo na teoriju 27 >MiloradBelančić, „Poststrukturalizam ipovlačenje političkog“, Dialog br. 1-2, Sarajevo, 2007, str. 55-66. 26 > Alain Badiou, Metapolitics, Verso, London, 2006. priloga“, Delo, Ljubljana, 21. junija2008, str. 24-25. Krečič,Jela > 25 „Pogovorfilozofinjo s Zupančič: Alenko politizira, depolitizira“, se politika „Sobotna Vse se iz ker 1-2, Sarajevo, 2007, str. 55-66. 24 > Milorad Belančić, „Poststrukturalizam i povlačenje političkog“, 23 >ChantalMouffe, TheReturnof The Political, Verso, London, 2005, str.1. Stanford, 1990, str. 63-94. seismisms“,small Davidiz Carroll, Derrida,Jacques > 22 neo-logisms,about truisms and statements „Some newisms, postisms, parasitisms, other and 21 >MichelFoucault, Znanjeimoć Kriza postmodernog liberalnog pluralizma nakon pada Berlinskog zida, odnosno dovršetka hladnog liberalnim prividno nepolitičkim tehnološkim praksama uređenja javnog i privatnog života.uređenjajavnogprivatnog praksama i tehnološkim nepolitičkim prividno liberalnim litike“„političkog“političkogodgovoraodsutnost i neo- bitnog ili u kao prividnuslabost na biotehnološkogi političkog poretka, ponovo je ekonomskogjednog i supersile jedne dominacije i politike globalne uspostavljanjem sa rata blematizuje koncepte, diskurseizastupanjateorijekaoprakse. izvođenje specifične društvene prakse koja je postavljena tako da iz posebnih okolnosti pro- praksi. društvenih i kulturalnih Zato,specifičnih praksi, suprotnost unutar nije je teorija već kako funkcion drugih aktivnosti, discipli od razlikuje teoriju rasprave.(tumačenja),deskripcije,što ili objašnjenja interpretacijeOno i neodređeni pojam identifi ostvaruju kojiili mogućim kojičine aspekte sadrži da mora teorija predstavabilo medijska – ili pismo teorijskom tekstu ili procesu sa tekstovima u medijskoj kulturi? Da bi nasipima na teorije tragovanaslojavanju ili mena,brisanju njenih tokomo teorije tragovima nje,o te masovno,u profesionalnojavnomnje- efekata ili njenih elitno ili teorije upisa decentriranju ili dekonstrukciji preobražava,o se odnosno ili krizu,nestaje doživljava i pisanja“ „scenom izvesnom vlada se, razmenjuje nastaje, teorija jedna kojima pod okolnosti karakteru kom nalitičkog karaktera o tome kako nastaje se na različite načine kod ponekad neuporedivih i često konfrontiranih,svega,često prefilozofa: i neuporedivih ponekad kod načine različite na se desio procesa društvenih globalnih razini interventnoj i filozofskoj velikom-politizacijomna unutar jedne kulture ili međuodnosima različitih kultura. različitih međuodnosima ili kulture jedne unutar i,znanja zato, značenjima,vrednostimavladaju koje uspostavljaju i institucijama i o smislom kulturu i umetnost – politizovano osim same politike koja je depolitizovana. svakodnevice. Jedna cinička konstatacija može glasiti da je u epohi globalizma sve – misli unutarse prikazivanja na i identiteta polju u delovanja umetnička i kulturalna pojedinačna u tanja pi- temeljnih društvenih globalnih iz izmešta se koja prakse kulturalne tehno-menadžerske na univerzalno političko znanje i delanje, a tradicionalno metateorija politike je filozofija. je politike metateorija tradicionalno delanje,a i znanje političko univerzalno na odnosu u partikularnog naspram singularnog uređenjem kao metateorijom za potrebu je pokazala društvenosti“ krosmislu.opšte preko ili unutar Togpraksa trenutka,kao „politika uređenja,oblik kao politiku na odnosu u vladanja, kontrole realizovanjaili ma- društvenog u političkog i politikerekonstruisanje i prizivanje bitno postalo veka novog početkom i 90ih odgovornom delanju za društvenu intervenciju i rizik intervencije rizik i društvenu odgovornomintervenciju za delanju o pitanja postavljanje omogućeno time je univerzalizmom u Filozofskim umetnosti. mikroekologija i i kulturi politika malih konstruktivizma socijalnog i antiesencijalizma kritiku za znak interventni kao upotrebljen je politikevelike metateorija kao univerzalizam Filozofski Sama politika je u neoliberalnom društvu postmoderne , Globus, Zagreb, 1994. The States of The History,/ ‘Theory Art,,Discourse Critical and Stanford University Press, 22 značenja, smisla, vrednosti i identiteta kulture. Ali, tu se pojavljuju i pitanja psihoa iše i na koji način sebe identifikuje, opisuje, objašnjava i interpretira kao teoriju kaciju,opis, interpretaciju,i objašnjenje odnosno, raspravu. Ovo otvorenije .teorije Dovoljno je otvoren da obuhvati različite postupke: identifikacije, na i institucija kulture jeste zahtev da postavi pitanje šta Dialog – časopis za filozofiju br. i društvenu teoriju želja za znanjem isprovociralapropitivanjeza mogućnosti „po- 24 i, zatim, globalizma, dobila karakter , odnosno kako se odvija uživanje u 21 Takođe,kritič- o pitanja su bitna 27 .Ovakavopet- za zahtev nešto – mišljenje, govor, 25 Zato je tokom teorija jeste, 26 23 -

versity Press, Durham, 2002. Massumi Brian > 37 2004. 36 > Paolo Virno, 35 >Giorgio Agamben, TheMan Without Content, Stanford University Press, Stanford Cal, 1999. 34 > Antonio Negri, MichaelHardt, Empire , University Harvard Press, CambridgeMass, 2000. Jacques Rancière, ThePolitics of Aesthetics Rancière, Jacques > 33 Zagreb, 2006. > 32 TerryEagleton, 31 > Alain Badiou, Metapolitics, Verso, London, 2006. 30 >ErnestoLaclau, Emancipation(s) 29 >ChantalMouffe, TheReturnof The Political, Verso, London, 2005. cations – A SymposiumonJacquesDerrida’s Spectres onMarx, Verso, London, 2008. Zagreb, 2002; i Michael Spinker (ed), Jacques Derrida, Terry Eagleton, Fredric Jameson, Derrida,Jacques > Antonio 28 Negri, et al. Ghostly Demar- A Grammar of the Multitude – For an Analysis of FormsContemporary of Life, Semiotext(e), Filozofsko prizivanje političkog, tj. povratak političkom nije nastao iz prakse partijske ili državne ili partijske prakse iz nastao nije političkom povratakpolitičkog, tj. prizivanje Filozofsko , Parables for the ,forParables Virtual:Movement, ,Uni - Interventions) Duke (Post-Contemporary Affect, Sensation Teorijanakonnje,i Algoritam,Zagreb, 2005; i TerryEagleton, Sablasti Marxa – Stanje duga, rad tugovanja i nova internacionala novaduga, i Stanje tugovanjarad – Marxa Sablasti Uiest o Mnst Pes Mnepls 1999; Minneapolis, Press, Minesota of University philosophy, and politics – Dis-agreement Rancière Antonio Negri i Michael Hardt erd i oo iaj Marxa čitanje novo i Derrida Laclau i teorija emancipacije u epohi postmoderne i globalizma balnom ili postfordističkomili balnom kapitalizmu, Massumi Brian rekonstrukcija velike filozofije sredstvima biopolitike, Paolo Virno te proizvodnje? Kritičnopitanjeje: dalisingularitetproizvodi unverzalnost? bihevioralni,egzistencijalni,samo regulacijui ne omogućavai epistemološki a što nadzor to proizvodirečima, singularitet univerzalnost, način na koji filozofsko je pitanje je šta bitno te zamka.Drugim intrigantna i problemska kao postavljen je univerzalnog i globalnog Odnos univerzalne kao globalne i,time znanja univerzalnog proizvodnju „gde“,čini ili „kada“ „šta“,projekcijama. ili „ko“ pitanje postaviti može filozofsko-metafizičkom smislu Tadau se materijalne produkcije i njihovim fundamentalnim prelamanjima na pojedinačnim i globalnim društva,današnjeg raktera postavitise mora modusa lokalnih i globalnih odnosima o pitanje univerzalnim. partikularnog i univerzalnogpartikularnim ka- posvetipitanjima pažnja Ako se filozofskog razumevanja na koji način se izvođenje je pitanju godinama.U 90im ex-Jugoslavijedo u Afrikeod genocidima i ratovima cija, tj. u održanju „slabe“ i „meke“ moći i njoj odgovarajuće sveukupne pluralnosti u etničkim šistička Italija, Kampučija, kineska kulturna revolucija), ali i u porazima postmodernih koncep- su skupo plaćena porazima modernih projekata u totalitarnim režimima (SSSR, Treći Rajh, fa- opredeljenje između lokalnog i globalnog, tj. partikularnog i univerzalnog, takva opredeljivanja znanja u uspostavljanju i izvođenju „univerzalne“ istorijske i geografske moći. Tu nije u pitanju globalnih,naspram lokalnih,dominirajućih,znanja odnosa manjinskih većinskihtradiktornog kon- analitičko,aktiviranje znači to kritičko,a ponovo zato,označilo je, makro-politizacije i meta izvođenje kapitalizma.Filozofsko nacionalističkog autokratskog ruskog i kapitalizma modela neoliberalnog američkog između sukobu o modela.je imperijalna Reč kapitalistička između liberalnog i komunističkog, odnosno kapitalističke i društvene svojine, već između dva na neki način oživljavanje hladnog rata u 2007. i 2008. godini, između SAD i Rusije nije sukob nim, efektima aktulenih društvenosti u ekspanzivnom kapitalizmu. Na primer, arbitrar današnji i karakteru,pluralnim,znači „kriznom“ i to konflikt,konstrukcijamao funkcijama a zofskim strukturacije realnosti, već iz izvođenja kritične društvenosti idr. ki orijentisana“ metapolitika orijentisana“ ki , Verso, London, 2007. 33 i očuvanje tradicionalnog evropskog „aristotelovskog“ filozofskog „političkog“, filozofskog „aristotelovskog“ evropskog tradicionalnog očuvanje i , Continuum, London, 2004. 31 , Terry Eagleton i levičarska kritika hibridnih teorija ,hibridnih kritika levičarska Terryi Eagleton 34 28 i kritika globalne imperije u aktuelnosti, Giorgio Agamben Catl ofe dsuia orta političkog povratka diskusija i Mouffe Chantal , filozofske žudnje globalna kao univerzalna Sveti teror,Sveti i Jasenski Naklada Turk, , Hrvatska sveučilišna naklada,sveučilišna, Hrvatska 37 za postteorijskim spekulativnim filo- i analiza novihanaliza i horizontu na medija

New York, 30 moć realizuje u naturalizaciji , Alain Badiou i „platonistič- 36 i teoretizacija rada u glo- 29 32 Ernesto , ,Jacques moći. 35

i -

71 pravo na teoriju na pravo 72 pravo na teoriju Ova shema postaje složenija kada se u nju uvede i filozofska interpretativna filozofska i uvede nju u se kada složenija postaje shema Ova Transcedencija diagram 1 O kakvoj je filozofiji danas reč? Pre svega, reč je o savremenom marksizmu koji proističe iz evolucija 20. iz obrta“ „jezičkog od zaokret filozofsko/teorijski značio smislu teorijskom u je Takavzahvat sistem neolibarlni u teorija hibridnih „postfilozofskih“ odnosno „slabih“, ili „mekih“ integracije • • globalnedominacije„desnih“, „neoliberalnih“ili„populističkih“diskursa, i • slomailidezorijentacijetradicionalnelevice injeneteorije, u teoretizacija iantiesencijalističkih hibridnih integracije procesa utumačenju su filozofi Izvesni Kant Husserl deggher, Derrida, Nancy i biopolitika. Postavljena usložnjena mreža usložnjena biopolitika.Postavljenadeggher, i Derrida,Nancy i svakako te Rancière, mikro– linija:emancipatorskih Althusser važnih od jedna (Agamben,Negri, Virno),odnosno can,Žižek,teorijska kritičkoBadiou, odnosno ispadaju izdomenafilozofskog rada. odnos:temeljni političkog, filozofskog, teoretizacija pitanja lokalna koja na odnosu etičkog u izvođenja potencijalnih platformi univerzalne kritičke filozofije kapitalizma kojom se postavlja smeru u singularnosti i transparentnosti teorijske nadilaženjima okarakterisana je bavljenja tkontinentalne filozofijeprikazaosledećomšemom: Heideggera. savremene razvijanja Mullarkey platformu Martina pos John filozof je Britanski metafizikom sa desno-orijentisanom povezanošću sa paradoksalnom filozofija“ tinentalna „postkon nazivaju - autori lakanovstva, pojedini čenog praksi koje filozofskih onih razvoja te predo filozofski i revidiranog te strukturalizma,autonomizma materijalističkogitalijanskog francuskog teorija kritičkih iz godina,znači 60ih to i a 50ih rekonstrukcijaneomarksizma ili veka u„filozofijudogađaja“na prelazu 20. u21. vek. tehnokratske regulacije moći. koji jeproistekao iz: zalistički postavljene filozofije globalnom tržišnom kapitalizmu. Reč je o filozofskom zahvatu univer opiranja alternativu,potencijalnost predložili,kao moći sistem globalni neoliberalni Levinas, Derrida Heidegger britanskog marksizma na koji se oslanja Eagelton ili Eagelton oslanja se koji na marksizma britanskog linija linija: Benjamin, Arendt,biopolitika italijanska Deleuze, Foucault vektora mapiranja vektora linija:Hegel, Marx, La- Nietzsche Imanencija Spinoza : Hei- linija: polja - - - Levinas, Derrida Transcedencija Kant Husserl Nancy dijagram 2 Heidegger Deleuze, Foucault Nietzsche Imanencija Rancière Spinoza Freud Althusser biopolitika: Negri, Agamben, Virno Žižek Lacan Dijalektika Hegel Marx Mao Lenjin

Arendt Badiou

Eagleton Benjamin

73 pravo na teoriju na pravo 74 pravo na teoriju Thierry Discepolo(eds),Thierry –Social scienceandpoliticalaction, Political Interventions Verso, London, 2008, str. 151. PierreBourdieu“,with Poupeau,interview Éribon,Franck – universityDidier iz the > nakedemperorsof 39 „The 38 > Alain Badiou, „Mogućnosti“, izManifest zafilozofiju , NakladaJasenskii Turk, Zagreb, 2001, str. 12. Na primer,Na premaHeideggerovojodnos metafizičkoj je uspostavljen ontologiji kontradiktorno kod Međutim, preuređenje aktivnog polja znanja izvođenjem i postavljanjem dominantnog položaja i ulo- su filozofiju uslovljavajukoje procedure da „uverenje“ je zahvata takvog posledica Epistemološka Izvedena mreža konceptualnih i diskurzivnih odnosa savremenih filozofa i kontinentalne tradicije se zahtev zaponovnim pokretanjem filozofijeizrekao sledećim rečima: vanju znanja nudi društvenoj intervenciji sa konsekvencama. Badiou je u kritičkom posredo- ili, univerzalno u svom filozofiji možda, filozofija koje potencijalnostima povratak na ukazuje se ljude.Zato sve za sveta projektovanju i borbe,emancipacije klasne očekivanju univerzalnom referira ne koji događaja singularnosti ili partikularnosti razini na pretpostavke se ukazuju kao pretpostavkepostavljene kojegrubo ovako teoretizacija i ne borbi.Čak može i da kontradikcijazahvati, društvenih polju pošto istorijskom ostaju u klase i pokazuje kao polje svakodnevne kulture naspram opštih velikih kolektivnih prava: rase, nacije „razlike“ i „individualna ljudska prava“ u sinhronijskom društvenom polju koje se reduktivno za zalaganja neoliberalnog kritiku znači to smislu realpolitičkomegzistencije. U i ponašanja antiesencijalizma,centriranja loških antiuniverzalizma,ljudskog fragmentarnosti i hibridnosti ideo- teorijsko i njegovih kapitalizma i globalnog neoliberalnog aktuelnog filozofije kritičke izvođenja i pokušaj karakteriše pristupa. filozofe Zatim,filozofskog ove realističkogsvakog polju iracionalnosti itd... Uslov spoljašnjeg referenta nezavisnog od teoretizacije je bitan zahtev na sa Heideggerom za ranog Derridu je moguć uz propozicioniranje da se filozofska metafizi- filozofska se da propozicioniranje uz moguć je Derridu ranog za Heideggerom sa kritičke i materijaliste pretpostavljaju kao sebe teoretičara/filozofa koji niza polju društvenih ihumanističkihznanja. u mišljenja i diskursa filozofskog moći strukturu hijerarhijsku pitanje u dovodi ne što tome znanje o svakom znanju. Drugim rečima, problem svake filozofije ili skorosvake filozofije jeu filozofije jeste i ostaje njeno nepreispitivanje osnovnih uverenja na kojima se gradi filozofsko sumnji,o kritici,poziciju određenuakciji.zauzmu ili da subverziji tome Tako,mesto kritično davno to Wittgenstein naglasio – da podvrgne sumnji i kritičkoj analizi uverenjaje koja ih vode ka što kao – propušta uvek itd.dekonstrukciju aktivnost, kritičku nesigurnost,sumnju, zofija, Pierre kako Bourdieu piše znanje.tome,univerzalno Pri za filo- znanje singularno i partikularno zastupa sigurnošću sa se kojimo naukama, nauka kao naukama“ strukturira bezuslovno nad filozofija koja „nauka odnosno narcizma“ „intelektualnog efekat potvrđuje umetnosti i kulture društva, unutar kulturi.i društvu „u“ i „o“ diskursa odnos Postavljanjeski hijerarhijskogvertikalnog odnosa ge filozofije u društvenim praksama ponovo ide za tim da uspostavi sasvim-izvesni hijerarhij ma globalnesavremenosti. meri u velikoj određuje sudbinu filozofije ovih novih filozofskih zahvata kroz političku teoriju smisla ka društvenim praksa epistemološkog do podignut istine Kriterijum postojanje. kao ukazuje kojase postojanosti procedurepojavnostiistine,svojoji u takveutvrdljive kao Agambena koji je nezavisan od teorije i mišljenja samog filozofa: za Žižeka to je lakanovsko je to Žižeka filozofa: za samog mišljenja i teorije od nezavisan je koji tržištu. Ono što je zajedničko ovim filozofijama je ukazivanje na referenta izvan filozofsko-teorijskom savremenom na filozofe suočene konkurentski i različite ove sve za ali u ovom trenutku je bitno videti potencijalne odnose i zapravo onaj topos koji je zajednički može izvesti još složenijom sa unakrsnim povezivanjima po sinhronijskoj i dijahronijskoj liniji, društvenost i subjekt. povezujeDescartesa s uvijetima filozofije tri ključna pojma koji su bitak, istina od koji okružju,onaj modernom korak.u Korakjedan korak .Samo jedan još kraju.nekomonoga:približavanjaNaprotiv, značenje oblik shvatiti valja nema mogućnost ta da nego moguća danas filozofija je da samo tvrdimo Ne goli život, za Badioua to je kao platonistički postavljena i njeni složeni režimi izvođenja, za Eagletona 38

39 , bez obzira što se sa nekim filozofima zalaže za radikalnu za zalaže filozofima nekim ,sa se što obzira bez prisutnost prisutnost društvene, tj. klasne borbe u istina, za Rancièra racional- Manifestu za filozofiju mislioce.Odnos učiniti teksta teorije Realno,za - - 47 > Alain Badiou, BeingandEvent , Continuum, London, 2005. 46 > Alain Badiou, „LacanandthePre-Socratics“, http://www.lacan.com/badpre.ht m. Ljubljana, 1988. Seminar XI 45 > Jacques Lacan, „RSI“, penguin Books, 2000, str. 292. 44 > Michel Foucault, „On the Ways of Writing History“, iz James Faubion (eds), 43 >GillesDeleuze, Pure Immanence–Essayson A Life, ZoneBooks, New York, 2001. Penguin Books, 2000, str. 369-391. (ed),Foucault,„Nietzsche,Faubion Michel Genealogy, James > History“,iz 42 41 >ŽilDelez, Ničeifilozofija, Plato, Beograd, 1999. zajednica Novi Sad, OktoihPodgorica, OJIGPDugaŠamac, 1993, str. 69-70. 40 >ŽakDerida, „Postavke – razgovor saJean-Louisom HoudebineomiGuyScarpettaom“, izRazgovori, Književna Naprijed, psihoanalize, Zagreb, pojma temeljna Četiri Lacan,1986;– Jacques i shaaiik bsd. oan, aa j peo edgea oa d pred-sokratika do došao Heideggera preko je Konačno, Lacan besede. psihoanalitičke dejstva rekreiranju u retorike filozofske uloga privlačila Heideggera kod je Lacana strane, razlikovali – jeste: vorom na pitanje „Čemu filozofija?“ Odgovor na to pitanje – ma koliko se njihovi argumenti na Heideggera ima drugačiji razlog, a to je težnja utemeljenju filozofije danas sa jasnim odgo- mišljenja.formulamai materijalnim Badioua referiranjeu/o Za Agambena njihovogmišljenja o uslovima postojanja kroz raspravu događaja između događaja raspravukroz postojanja uslovima o platonističkobitno Badioua „iskorišćavaon i odgovorai pitanja do stigao bi da Heideggera“ okrenutpojavnostika jednog/mnogostrukosti „svetu“.u „sveta“i za Ontološkoje mišljenje filozof- skomu tumačenju.događaja Fenomenološki pristup,ulozi koji sesada može nazvatiinovoi fenomenološki,događaju je pristup ontološki i fenomenološki obnovi da potrebe pitanja istorije, a pre svega savremenosti filozofske metafizike koja je obuhvatajući horizont znanja i mišljenja. metafizika se mora podvrgnuti imanentnom radu ispitivanja naslaga preuzetih odistorije metafizike i preuzetih decentriranju naslaga raduispitivanja imanentnom podvrgnuti mora se metafizika do Wittgensteina.Lenjina Filozofska od činilo to se što kao odbaciti tako tek može ne ka to znači raspravuznači to filozofskog imanenciji ka/od kretanjeatranscedencije od-ka kod Nietzschea, razumevanje odnosa „genealogije“ filozofske tradicije i istorije filozofije tematiku kod Heideggera filozofsku za interesovanja istorijskog epistemološko-teorijsko od polazi njega, Foucault od (život,etika, razliku delanja metafizika).ljudskog Za heterogenost odnosno o pokazivanju da jedna ka znanju orijentisana disciplina u preuređenju opšteg polja interesnom mehanizmu reč? Da li je reč o „filozofskoj aroganciji“ ili „filozofskom narcizmu“, O praktičnu politiku? na u odnosu kavom društvenom je i filozofije autonomiju obezbeđuje štinski autonomna u odnosu na njegovo političko delanje u 1930im godinama. Ali, šta je su- filozofija orijentisana ontološki njegovametafizička je to da prećutneteze od polazi većse što mišljenja,nacističkog unutar pozicioniranju njegovom o pitanje političko bitno se postavlja ne Heideggeru ka referenci filozofskih sudbini.Heideggerovojpolitičkojnavedenomnizu U o izostavljapitanja postavitiproblem:namerno može previđa ili se autora ovihvećina zašto svetuu zasnovao razumevanjeteorija. za novi hibridnih ključ posle filozofski filozofije Isada Hannah sociološko-teorijskogdiskursa Arendt,događaja prekohajdegerovskogtumačenja i iz preuzeoživota. unutarje Teoriju„života“teksta izvan „ljudskog“ tumačenju doovskom post-deri- ka usmeren bio je interes Egzistencijalistički i politike. prava estetike, filozofije estetičkih tekstova; taj pristup je omogućio razrađivanje savremene hermeneutike, pre svega, društvenih, izvornih tumačenje i bliskofilozofskointeresovanje čitanje i za bio filozofskih je dvostruk: egzistencijalistički.bio i Filološki je filološki Heideggera godine.za interesNjegov je posećivao Heideggerova predavanja „Le Thor seminars o Heraklitu i Hegelu“ 1966. i 1988. ter nesvesnog u trouglu simbolnog, imaginarnog i realnog odnosa realnog i simbolnog,imaginarnog trouglu u nesvesnog ter karak- predoči da pokušaju u egzistencije metafizikom sa nesvesnog naturalizaciju čiteljsku Lacanov interes za Heideggera je izveden iz psihoanalitičko-teorijske potrebe godina.da suoči ozna 60ih i 50ih Francuske politici kulturalnoj javnoj u neprohodnosti hajdegerovske te ulta Ornicar? no.6, Paris, 1976; Žak Lakan, 42 pristup Heideggerovoj filozofiji je vođen interesovanjima za Nietzschea. Deleuzea za interesovanjima Za vođen je Heideggerovojfilozofiji pristup filozofija jedina može pružiti izvesnost odgovora na neka krizna traumatična ili margine i Spisi (izbor), centra, tj. dekonstrukciji stabilnih i sigurnih odnosa unutar ljudskog života. Badiou pristupa Heideggeru iz filozofske Prosveta, Beograd, 1983. Jacques Lacan, Aesthetics, method, and epistemology, Aesthetics,method,and Aesthetics, method, and epistemology, Psihoanalize, Etika Analecta, konačnosti i beskonačnosti 40 subjekt-objekt. Za Deleuzea 43 u odnosu na odnosu u . 47 45 Agamben 41 S druge S i Fouca 46

44 i

- - ,

75 pravo na teoriju na pravo 76 pravo na teoriju jem Negrijem), Genosko, izGary Reader , TheGuattari Blackwell, Oxford, 1996, str. 233-247 i248-258. 51 > Felix Guattari, „Capitalistic System, Structures and Processes“ i „Communist Propositions“ (pisano sa Antoni - str. 3-4. Guattari,Deleuze,Felix Gilles > 50 49 > Terry Eagleton, „Usponi padteorije“, izTeorija inakon nje 48 > Alain Badiou, „Mogućnosti“, izManifest zafilozofiju , NakladaJasenskii Turk, Zagreb, 2001, str. 12. Konačno, karakteristična Eagletonova teza o depolitizaciji koji se odigrava sa teorijom tokom 80ih i teorijsko“? je što to je „šta i filozofsko“ je što to je „šta pitanje:ontološko na pređimo sada I S druge strane, Badiouovo akribično zalaganje za „uslov filozofije“ različito formiranih stvari, veoma različitih činjenica i brzina.“ nekolicina, tako da je bila prilična gužva. ... Knjiga nije ni objekt ni subjekt; ona je načinjena od sa platforme filozofa i aktiviste-teoretičara, već o složenom problematizovanju mnogostruke pozicije pisca socijalističkih represija. usredraskola upravoje potencijalnosti problematična, mislilac radikalni ostao kraja do je Guattari sam jer što se ne temelji na esencijalističkom univerzalizmu i kritičkom tematizovanju konzervativnih menog globalizma? Odnosno, reći da je Guattarijeva aktivistička-teoretičnost apolitična zato suočava sa političkom situacijom konfliktne pluralnosti koja je u bitnoj karakterizaciji i savre- o teza dova 90ih godina je problematična, jer o čijoj depolitizaciji je reč? Drugim rečima, kako se Lyotar diskursa. jednog dejstva registara različitih ili,između tačnije,području kretanju nestabilnom tom na teorija i filozofija? Primer Deleuzea i Guattarija nas suočava sa radom, ne igrom ili igrivošću, kontekst ili namera izvođenja i očekivanja efekata: da li smo mi ipak u nestabilnom području namerama i očekivanjima nas suočava sa sa pitanjem izvesnim šta se dešava kada se promeni izvođenje orijentacija, filozofija je da odgovor Drugi geldišta/rada. filozofskog imanentnog određena izvesnimodgovorfilozofija je zatvorenost da potvrđuje konačnim Prvi svojstvima filozofija nešto što je izvedeno sa filozofskim namerama iočekivanjima filozofskih posledica? je ili odrednica paradigmatskih barem ili svojstava skup određeni ima što nešto filozofija je li sledećem:da u zato je „jeste“.Problem glagolom pomoćnim tim sa naravno je Problem filozofske platforme od koje se nije očekivaosamofilozofskiučinak. kursima umetnosti oni su se suočili sa nužnim i stalnim problematizovanjem svoje teorijske/ nemetajezički odnos s političkim teorijama, teorijskom psihoanalizom, antipsihijatrijom i dis- je bitan za filozofiju, ali nije samo filozofski odnos unutar filozofskih imanentnosti. Ulaskom u odbacivanje „teorije“ odbacivanje područje već neosiguranu imanentno svoje nema teorija teoriju,hibridizovana pravona pošto krene se da potrebom potreba da se filozofija problematizuje u opsegu koji nije imanentno filozofski suočava nas sa nentno filozofski verovanja da postoji razina, režim ili registar filozofskog mišljenja koji je do tog stepena ima- mija i „ne-zavisnost“ ne proizlaze iz filozofskog analitičkog i kritičkog rada, već iz filozofskog znanja, sebe vidi kao autonomnu u odnosu na društvene konflikte i konsekvence? Ta autono zajedno: knjiga filozofsko/teorijskih nekolikotemeljnih napisali Deleuze i Guattari su što obzira bez Guattarijevogzeovogi dela,sfere filozofskogizvan interesovanja, Guattarija pomeranjem te Deleu- razdvajanjem savremenefilozofije istoričara brojnihkod prikazan parodijskigotovo je isključuju međusobno i filozofija teorija filozofije. se i gde teorije binarizam opoziciji Taj odsutnog interesa za politiku, već iz odsutnosti interesovanja za imanentno filozofske ciljeve apolitičnog sa pozicija savremene filozofije ne proizlazi iz njihove pragmatičnekao apolitičnosti ili rada njihovog tumačenje politike,ali i te kulture i društvenosti odnosa razumevanju u Williamsa,ili Halla Stuarta TonyBenetta. Svakako, razlikebitne postoje autora ovihkod svih Raymondamarksizma radikalnog kod stoji ne Fiska,Johnada delu ali pristaje dobro sasvim A Thousand Plateaus – Capitalism and Schizophrenia,Continuum,and London, Capitalism 2002, – A Plateaus Thousand Anti-Edip, može smatrati depolitizovanom ili upravosuprotno:ili depolitizovanom nas raskolu smatrati o raskolumože ideja pisanja u četiri ruke: „Dvoje nas je zajedno pisalo crvenih i zelenihmikroekološkihi crvenih univerzalizovan da ne podleže nefilozofskoj problematizaciji. Drugim rečima, Hiljadu platoa 49 sadržano je na jednom problematičnom binarizmu, na jednostavnojbinarizmu, problematičnomna jednom na je sadržano 51 Odnosno, nije teško pokazati da kritika apolitičnosti studija kulture iotvorenu pokretljivost popoljudruštvenosti. , Algoritam, Zagreb, 2005, str. 28-42. ili Šta je filozofija?. Pri tome, nije reč o jednostavnom odnosu razlika naspram dominantnih kapitalističkih ali i ali kapitalističkih dominantnih naspram razlika 48 danas ili Eagletonovo nekritičko Anti-Edipa. A svako od nas je bio 50 Odnos Deleuzea i Guattarija - - 54 >JacquesRancièr, ThePolitics of Aesthetics 53 >Giorgio Agamben, Idejaproze, AGM, Zagreb, 2004. 240-276. Naturae“,iz Legibus Baldwin, „De 2 r&agae „e eiu Naturae“, Legibus „De Art&Language, > 52 Sa novim filozofskim zahvatima u uspostavljanje polja filozofije ponovo se suočavam/o satradi- se suočavam/o ponovo filozofije polja uuspostavljanje zahvatima filozofskim novim Sa kao univerzalni filozofskisudmoraubesedibitiužasavajuća ibolnapojedinačnost... dabi... neko prošao kroz klasnu borbu mora prepoznati svoja rodna prava, da bi se nešto predočilo mora da se suoči sa sopstvenom autonomijom koja je ipak i uvek politički uspostavljena, da bi po Wittgensteinu ipak može da se nazove „životna aktivnost“. Jer, da bi nešto bilo umetnost i vanim,žargonskim,univerzalizma. platformama borbi sintetičkim o reči je analitičkim Ovde kojemoćima sa suočiti moram uspostavljafilozofija tizacije na svojim retoričkim, teatralizo- teoretizaciji, hibridnoj teore- ka a hibridne ići ovom trenutku: mora u izvesno se filozofiji u materija, Bog/bog, pismo, zemlja, istina, ideja... Moje razumevanje zadatka je, zato,homogenosti:zamisao duh, možda tu ipak homogeno, klasa,nazivali nije kakokoje ma polju u događaju smisla,umetnosti.neautonomije i autonomije Zato, rečje, ipak,registri se „izvođenju“čiji o univerzalnog esencijalizma, odnosno opštih i posebnih ljudskih prava, proizvodnje i potrošnje koji nosi svoje legitimne ili nelegitimne konsekvence između partikularnog antiesencijalizma i „prava“ koja imaju svoju legitimnost, već složeni odnosi preuzimanja uloge i izvođenja režima Drugim rečima, zahtev za pravom na filozofiju i zahtev za pravom na teoriju nisu jednostavna postavljaprema refrentimapotencijalnim različitim (tradicijama, kontekstima, itd).istorijama referentno se teoretizacije izvođenja koja jednostavne suprotnosti režimi već nisu filozofija uslovno što nečemu ka referiranju ka voditi mogu analize,se kojirežimima tumačenja o raspraverečili je tada značenja određenog produkcije režimuteoretizovanja. o aktuelnošću reč sa je Ako suočenja i mišljenja prepoznate/konstruisane tradicije između govor savremenifilozofski je konkretnopojavljumorfološkojontološkojili razlici,kojimase - razlikovanjuu režimau već knjiga Giorgia knjiga Agambena problem,ovaj pokazuju demonstrativno su deceniji to poslednjoj lacije.u pisane knjige Dve speku- (de-re)filozofske entitetima fikcionalnim u rasplinjavanjenjegovo i objekta ografskog ge- ili istorijskog kao umetnosti gubljenje je filozofije unutar procesa fascinantnih od Jedan partikularnosti. i često, a singularnosti, fragmentarne njene pragmatičnosti i konkretnosti ciljeve i potvrdi moć filozofije da postavi opštu razinu apstraktnog pojma umetnosti naspram cionalnih entiteta“ cionalnih „fik- intenzionalnih polje predočeno filozofski kao videti umetnost će filozofija orijentisana savremenosti.Imanentno njenoj u umetnost razume ne koja estetike pitanjima cionalnim određenim uslovima možebitiprepoznat kaoteoretizacija odnosnofilozofizacija. pod koji čina izvođenja i događaj izvođenja platformu na u odnosu filozofije i teorije vanju ciljeve– ontološkog filozofskog unuverzalizma. Zato, razliko o pitanje na vratiti se moramo - možemo reći da razlike između Agambenovih između razlike da reći možemo koji mora predati filozofskim interesovanjima. Ako usvojimo Rancièrov koncept režima, tada i suočio se kojim sa objekta nefilozofskog složenosti opiranjima s suočio konzistenciju sku zahtevimafilozofskogtumačenja podredio purizma,objekt zato je ben filozof- Rancière je a kojim se filozofski može predočiti mnogostruka pojavnost događaja uemtničkog dela.pod Agam uslova – „režima“ pojam uvode koji aktuelne modela inetrpretativnih i posredstvom umetnosti istorijske složenosti razumevanja modernog/savremenog od polazi tumačenja neobjašnjenim“.ostavljajućiga čuva kojiga onaj Rancièrovo izvođenjedijaloškogfilozofskog neobjašnjivog:upravotradiciji nisu,u zapravo,mudrosti:trenutak„Objašnjenja o nego tiva filološko blisko filozofsko-filološkog nara- čitanje tradicionalnih doživljaj za filozofski pisanja kao je postavljeno filozofije izvođenje posledicama.Agambenovo umetničkim) estetičkim, (političkim, nefilozofskim i umetnosti-estetike-i-politikefilozofskim odnos suočavasa za nja uvek filologija. Rancièrova knjiga je dugački intervju koji se iz potpuno filozofskog interesova- je nastao u predočavanju „doživljaja“ savremenog filozofa o prvoj/pravoj filozofiji koja je već između teorije i filozofije u delezovskoj singularnosti koja filozofije i teorije između stanju vanrednom permanentnom DuMont,Köln, Art&Language:Sprache, 1972, str. und Kunst Phänomen Textezum tradicionalno , Continuum, London, 2004. tdo International, Studio 52 oko kojih će graditi svoju raspravu sa namerom da dokaže filozofske dokaže da namerom sa raspravu svoju graditi će kojih oko Ideja prozeIdeja nazivamo filozofijom ili uslovno ili filozofijom nazivamo odn My 1971. MayVid. London,Terry Michael Atkinson, 53 i Jacquesa RancièreaJacquesa i i Rancièrove i spisa nazivamo teorijom.nazivamo fensiTeorija i Politikaestetike nisu u suštinskoj u nisu besede 54 . Agambenovspis

77 pravo na teoriju na pravo 78 pravo na teoriju Jelena Novak razlike Tekstovi Früchtla i Bal objavljeni su na engleskom i holandskom jeziku online nedavno u Žurnalu za Debata Mieke Bal i Jozefa Früchtla bila je neočekivano strastvena i njena predistorija uključila je uključila predistorija njena i strastvena neočekivano je bila Früchtla Jozefa i Bal Mieke Debata 2008. martu U radionicu godineje organizovala (ASCA) analizu kulturalnuškolaAmsterdamska za U tekstu U savremenu, filozofiju Krisis 2008, br. 1(www.krisis.eu). analize ifilozofije. problemarazlikeaktuelnih od jedan kulturalne teorijskena između potcrtala i danas prakse da je debata bila provokativna jer je eksplicitno, javno, u okviru akademske institucije ukazala suvišna,svojihstanovišta.od odstupili govornicinimalo jer nisu Danas, distance,sa smatram teoretičarke.kulturalne todama bila debata je da Neposrednoučinilo se nakon mi događaja neprestanoodgovoročekuje filozofa, odgovora mogućnost uvaži da želeći ne jezikom me- i Čini se da je efekat debate sublimiran u primedbi Mieke Bal Früchtlu, kritikujući ga što od nje analize,i kulturalne učesnika. i jezikom gotovo tela dvoje filozofije manifestovan histeričnim između komunikacije slom je simptomatizovala debata ova – svađi porodičnoj prisustvuje nastavljena. usmeno ta dva teksta – prvo poglavlje knjige poglavlje prvo – teksta dva filozofa Josefa Früchtlasatemom i Bal Mieke teoretičarke kulturalne između debata se odigrala događaj atraktivan ka (Engaging , Theory Christoph Cox, Judith Halberstam, Benita Parry, Joanna Zylinska), panela za diskusiju učesni- temom sa ssove Divljemisli(prema Früchtlu, tadanaprednih, alidanasprevaziđenih). konceptireprezentativansu tekst Lévi-Strau- metoda od kojejoš razmišljanja potiče ‘divljeg’ metodima“.mišljenju,Früchtlovomi Prema teorijama o diskusije više bude da balo okviru treu - njim,bi ASCAe sa da prepiscipotrebu email „osetio mojoj naveo u Früchtl je analize, onako kako je Bal shvata, napisan je upravo povodom radionice ASCAine jer je, kako Früchtla.Früchtlov Jozefa filozofije? uloga je kakva I analiza? Spektakl Radi ono što moraš što ono Radi Angažujući Objekti Angažujući Sensory Sensory Disruptions, Bodily Interventions, Comparison engagée), kao posebno Bal je na licu mesta odgovorila na Früchtlov tekst, a zatim je deba- je zatim tekst,a Früchtlov na odgovorila mesta licu na je Bal ea o uenk rdoie an j piooi d ia tsk da utisak ima da prigovorio je javno radionice učesnika od Jedan Šta jekulturalna analiza?Ikakvajeuloga filozofije? Engaging Objects (Engaging Putujući koncepti Putujući ). Pored (2002) Mieke Bal i tekst i Bal Mieke (2002) govornika (Douglas Crimp,(Douglas govornika keynote odgovor na metode kulturalne metode na odgovor Šta je kulturalna je Šta Putujući Citat iz članka Jonathana Cullera koji je ovde naveden poput epigrafa, koristi metaforu putovanja.epigrafa,metaforu koristipoput naveden ovde je koji Cullera Jonathana članka iz Citat Ona je poput vodiča za početnike koji se koriste na jeftinim putovanjima uz laki prtljag, jer nastoji da na nepotpun,uglavnom zasnovanje jer šturi – vodič turistički šturi kao čitati se može knjiga Ova sam imala na umu kada sam počinjala da razmišljam o ovojo razmišljam da počinjala umusam knjizi.na kada imala sam Ipak, reklose bi ona ne da filozofiji. Njegov članak nameće se kao model za onu vrstu studije ‘putujućih koncepata’ koju zofskih pretpostavki – a potom se vraća filozofiji, prelazi na studije kulture, i ponovofilo- se vraća ograničenjima prkosio istovremenoprobleme,velike savladaoali je gde – književnosti performativa nekonovoiskustvo.steknete da akoželite no Cullerovčlanak, avanturekojiprati koncepta Da bi ste se obogatili morate putovati. Opasno, uzbudljivo i zamorno, putovanje je neophod problemima interdisciplinarne kulturneanalize. koja obogaćuje, ali ne stvara odbojnost. Pre svega, međutim, ona svoje predmete pronalazi u protstavlja konfuziji i zalaže za delotvornost, koja je protiv simplifikovanja i za kompleksnost putem.obavidužim bez se su- ići koja da se bitno knjiga može je Ovoje gde ‘prečica’tamo sopstvenom metodološkom aparatu. Tu se uvek radi o uštedi vremena, ali tako da takostvaran očigledan rad trud podrazumeva, recimo, za sticanje kojiosnovnih znanja,vremena utrošakčitanje klasika i rad visok na većkategorije, ekonomske nikakve podrazumevam ne dacima iz- granica.Pod zamagljenih doba naše za karakteristično je pristupačni,što i istovremeno a dubokoumni, i precizni ubedljivi, budu da nastoje koji projekata istraživačkih struktura, akademskih nivoima svim razvoja,na praksu na odnose ovde se aspekti izdatke.Praktični neumerene podrazumeva ne koje obrazovanja intelektualnog aspektima praktičnim bavi se na drumske barikadeidrugeprepreke koje ihskreću sputakoji susamiodabrali. nailaze analiza,a kulturna interdisciplinarna nudi koje uzbuđenje intelektualno i istraživanje Vodič je za pionire jer nudi sugestije i ideje onim nastavnicima i studentima koji su spremni na čin,kako drago,vam svesnoili sledeći kojubilo ignorišući kojuputanju mapiraona trasira.ili iskrsavalo tokom ovih putovanja. Ona predstavlja vodič, jer je možete koristiti na bilo koji na- mojim putovanjima. Istraživanje koje mu je prethodilo namerno se ograničavalo na ono što bi da odeteodkućei, često, putujeteudaleke zemlje. odavnopokazao,žanr pikareskni obogatili,je se nam biste što morate da kao zlikuje od tačke polaska, Austinove koncepcije performativnih iskaza. Međutim, prispeća,tačka Ova performativnomkonceptuo pričom roda,s veomara- se , najpre saobraća između filozofije – u kojoj je taj koncept najpre eksploatisan – i humanistici: koncepti u Mieke Bal za pionire –Uvod Putujući Jonathan Culler(2000: 48)

Vodič

79 pravo na teoriju na pravo 80 pravo na teoriju Nijedan učesnik u konferenciji ne preispituje upotrebu termina od strane ostalih učesnika;svako ostalih strane od termina upotrebu preispituje ne konferenciji u učesnik Nijedan Dozvolite mi da vam u kratkim crtama opišem situaciju s kojom sam bila suočena. U njoj će se mno- na se oslanja ključ svojevrsni predstavlja konceptu na bazirana metodologija da ubeđenje Moje T eza na kojoj ova knjiga počiva, i kojoj istovremeno služi kao elaboracija i odbrana, krajnje je jed- odbrana,je i krajnje elaboracija kao služi istovremenopočiva,kojoj knjiga i Tezaova kojoj na Cullerovo pozivanje na pikaresknu tradiciju unelo je u naša putovanja elemente fikcionalnosti. Puto antropologaje,Delatnost naime,uređena. bavilijasnije antropologijom,mnogose biste Da morate od njih naprosto podrazumeva da su drugi konfuzni i isključuje ‘dugme’ za koncentraciju ili, u tako jednostavna reč kaošto je ‘subjekt’ ustvarimoglabitikoncept. priliku,pružilo nije obrazovanjenikada disciplinarno razlog,ili razmotrebi da da mogućnost njihovo im što neobrazovani,sebični,zato ili većsu glupi što metodu’.zato ‘primenjuju Ne ispravnu. očima, sopstvenim oni, jedino očiglednosti, samo nivou u Svi kao subreflektivnom da bude naprosto zabavno kada sva petorica ne bi shvatala svoju interpretaciju ‘subjekta’, na ili,slikesofisticiranije, predstavljenu figuru.sadržaj nešto kao tematski kao peti moglo bi To nesvesno,kao tumači je naratora,prostorom,glas čovekatrećis kao suočenje kao četvrti a individualizma,usponu drugi govorio se da podrazumeva učesnik raste,konfuzija prvi Dok ponavlja.iznova se kojareč ‘subjekt’ radu.se naučnici,Pomenesvom grozničavoposvećeni nosti nastupaju zajedno na konferenciji o, recimo, ‘znacima i ideologijama’. Sve revnosni mladi gi prepoznati. Filozof, kritički psihoanalitičar, naratolog, istoričar arhitekture i istoričar umet- odnosi nastipendije, već sve ostalo. se koji deo onaj doduše,ne – produktivnu i uzbudljivu kao promenu ovu sam doživljavala početka homogene.samog manje Od postaju klase da toga disciplina,do naučnih je dovelo tradicionalnih granice prelazi koji rad za interesovanje tim,rastuće klasa,veličinesamim uz stipendija,i disciplinu.Redukovanjekoju bilo u situirati lako bilo nije koje projekata ralnih postdokto i teza doktorskih broja velikog čega’ iz elaboraciju ‘ni u uključena bivala češće očigledna;moja sasvim nastavničkovlastito iskustvo.je konceptimadugoveć za potreba studija osnovnihnivou Na analize koju ovakve publikacijepodupiru. danja i manjih priručnika koji ih kompiluju. Na ovom mestu, stoga, bavim se članaka,ovakvih iz- obilje enciklopedijskih pratilo je nužno 90ih tokominterdisciplinarnosti nije mi poznata nijedna publikacija koja se neposredno bavinjenim neposredno se koja publikacija nijedna poznata mi nije je što jednostavnai je što heurističkim i metodološkim osnovama u osnovama metodološkim i heurističkim nostavna: naime, interdisciplinarnost u humanistici, nužna, uzbudljiva, mora da traga za svojim u onomprostranom, nekontrolisanom područjukoje senaziva ‘kultura’. en-scène sugeriše metaforu putovanja, podsećajući nas na same osnove humanističkih studija na pozornici: u učionici ili čitaonici. U ovom smislu, fikcionalna teatralnost koju nameće vanja koja se ovde sugerišu zaista deluju kao avanture iz fotelje. Možda se ona odvijaju samo blato svašihputovanja –njegov ‘teren’ iprirodno stanište. zatrpalo je ga kojimteretom intelektualnim i pitanjima svim okružen obitavakojistvor živi postala odabrali.je je Ona ste kada fascinirala toliko je vas ta koja nije ‘stvar’ više predmet delo, film, slika. Međutim, pošto ste se vratili sa svojih putovanja,antropologiji:tekst,u muzičkoneki istraživanja ispostavljapredmet nego jednostavniji se daje analize konstruisani turne pogled, kul- predmetjeste.prvi predmet Na taj šta tome o shvatanje različito donekle ima analize.kulturne Kulturnaanaliza, antropologije, predmet,svojpoput konstruiše ne premda uporište nestabilno postaje putovanje mestu ovom na Upravo područje. definisano labavo susret u kome predmet učestvuje tako što predmet i metode zajednički postaju jedno novo, istraživanja. Vi ne primenjujete jednu metodu; vi uređujete susret deo između nekolikopredstavljaju metoda – one korišćenje;i za alatke, spremne za kutiji u spakovane čekaju metode njene pak,Niti,područje. celo preispitujete vi predmet otvorene;odabravši ostati moraju mapiranju.takolakopodložan kulturnu analizu, pod uslovom da se nekoliko reči izmeni ne bi li se za istaklo i 1999:da važi 1).(Augé svet predmetIsto konstruisatikulture i nije teren,metodologiju odabrati primeniti pišu drugi–upodručjepraksekoja jenjenaprava tema. takveobuhvata studije. kojestudijama zahvaljujući – dalje još rećiputuje moglo Preda se bi bila je prvi odgovor na ovu potrebu. Od tada sam sve sam tada potrebu.Od ovu na odgovor prvi je bila Naratologija promovišu autori članaka poput pomenutog Cullerovog,pomenutog poput članaka promovišuautori facto de Terendefinisan,nije granice analize tradicionalne kulturne jer konceptima pre nego u nego pre metodama posledicama praksom . Uprkos tome .Uprkos .ka Zaokret kulturne mise- - - napuštamo disciplinarnozasnovane oblike udruživanja. u radeći uverim to u ne se lakotako nas da da da ‘upozori’ dovoljna je priliku opasnost programa.ta postdiplomskih Sama evaluacijusam za komisijama Imala humanistiku. za fatalna potencijalno i realna je opasnost Ova > 1 Treće: neizbežne kolateralne posledice neadekvatne metodologije i ojačalog otpora su još banalnije, prevaprodube,- da da nesvesnoumesto oponentima Drugo:su njihovim kulture ‘pomogle’ studije pred- vrste različite na usmerenost bila kulture studija inovacija glavnih od jedna je Prvo:premda predvideti,mogle teškoćanisu kojeod se pati neizbežno interdisciplinanevoljakojenova na i Ova Aktivnost koju upražnjavamo u onoj vrsti ambijenta koji sam upravo opisala mogla bi postati jasnija departmana, štobisemoglopokazati pogubnim zasuštinske potrebe studijakulture. kultureuniverzitetskimje dala ruke u administratorima ukidanje i spajanje za instrumentarij studijama inherentna interdsciplinarnost krize,ekonomske vreme U opasne. manje ne ali ogleda sekundarnifokus ove knjige. di, možeda pomogne izgradnji temeljaza jedno slojevitije akademsko okruženje. Utome se situaciju, odgovorna praksa prepoznata kao takva, zasnovana na refleksiji o problemu i meto- što je do sada ostvareno. Premda knjiga poput ove ni na koji način ne može da promeni takvu meće imperative monolitne politike akademskih imenovanja koja preti, ‘reakcionarno’, svemu reprodukuju,iznovamalobrojna, se mesta odnosi radna na- hijerarhijski akademska on a su gde situaciji društveni,trenutnojmoći.prvenstveno u struktura je ali Problemdominantnih promena pitanju u je kada pomoći od kojinije mehanizam psihosocijalni zasnovan edipalno podržava da tendenciju ima konfrontacija ta problem,pošto je kultura.Ovo zapadna sama ziđu,između podelu destruktivnu Taj problem bićeprvenstveni fokus ove knjige. okruženju.problema,akademskom suočavamo,još u naročito danas stvara se zauzvrat koji pristrasnost ili bude shvaćena kao Ovoposrtaj? je ključni problem sadržaja i prakse s kojom disciplina,zasebnih metodologija rigidnih očigledno bez čistu u posrne ne sprečitianaliza da – predmeti se su menjala.Dok nije uopšte disciplina.metodologija tradicionalnih se izdvojenih često Vrlo (dovoljno) uspešne u razvijanju metodologije kojom bi se suprotstavile isključivim metodama bile nisu one pristupima tradicionalnim suprotstavljena oblast novaproučavanja, kao meta nijansiranja. neophodnog bez i grubo prilično predočim ih da preglednosti,tinuitet.mi Zarad dozvolite da se suoči s tri problema, od kojih svaki danas ugrožava njenu intelektualnu vitalnost i kon- mora ona ograničenjima disciplinarnim suprotstavljanjuaktivnost. U pionirska svaka nailazi ‘fusnotom’ uovom velikom priznanju. bavim,samo se smatrati čime se ono mora to je govorimda da želim ne čega zbog kulture patrijarhata, i svoju intelektualnu zatvorenost koja iz njega proizilazi.belog Sve politikomostalo u vezielitističkom studija isključivom s pakt prećutni svoj uvidi da akademiju primorale drugo,su,promene.kultureništa akoje Studije da i uspevale uvek poduhvata,nisu premda korisneakademskojbaremsu što konzervativnutome na priroduu ukazale zajednici njenih todološke dogme, elitističke predrasude i vrednosne sudove, studije kulture su bile neobično apsolutno neizbežno otvaranje disciplinarnih struktura humanistike. Dovodeći u pitanje me- svega. Po mom mišljenju, studije kulture su zahvaljujući ženskim studijama bile odgovorne za orija, pa ni studije kulture. Intuitivno artikulisani otpor koji je usledio iznenadio me je više od ‘kulturna analiza’. Ne studije književnosti, istorija umetnosti, filozofija ili ženskenaziv studije;za se nesam te- opredelila – postavljali često mi na oblasti,su kojerazličite obzirom u ekskurzije s pitanje,moje je to a – rad sopstveni opisala bi kojim termin jedinstveni da iznađem karakter. Pokušavajući interdisciplinarni njen na ukazuje koje pomenu ime - učesnici već konferencije, dolaze te koje iz disciplina od neke ime Ne ime. nadenuli joj bismo kada u nastojanjudajemalopopravim, napisala samovu knjigu. prenego govornicišto nesporazum.pitanju u je da shvate ovakvuumu,na Imajući situaciju i i gotov se.je dosađuju Seminar i problem je govornike,čemu slušaju u razumeju ne prosto zamenicu ‘mi’,precizirane kogada na a odnosi.ona se seminaru,u učesnici Drugi koji samo slučaju,najboljem nervozan.postaje protagonistafiktivni Svaki u ovoj drami poznatoj koristi što proučavate – menjali, metode – menjali,metode proučavate– što to i anciens les les modernes les to radite – nisu.Međutim,– kako radite to kako , binarnu strukturu staru kolikoi ,staru strukturu binarnu

81 pravo na teoriju na pravo 82 pravo na teoriju metoda. WuthnowVideti > 2 Ova usredsređena pažnja na predmet proučavanja predstavlja obavezu Zaokret ka ranije pomenutoj metodologiji delimično je predstavljao reakciju na artikulaciju pred- artikulaciju na reakcijupredstavljao je delimično metodologiji pomenutoj ranije ka Zaokret Ono što je ovde u igri je analitički deo termina ‘kulturna analiza’. Po mom mišljenju, ključ za kon- mišljenju,za termina analiza’.mom ključ deo ‘kulturna Po analitički je igri u ovde je što Ono Prevashodnaovetežnja politička je,knjige prema tome, kolegeda ubedi reše-studente dapostoji i problema? tri ova za leka iznalaženju u pomoći od analize’ je,onda,ideja ‘kulturne nam čemu Po Predmeti proučavanja humanističkih disciplina 18) rn pbiaiu oa oit tri klun aaia z oi antropološkog opis za analiza’ ‘kulturna termin koristi koja publikaciju ranu (1984), al. et ili uopšten način. napuštane ili modifikovane, ali i dalje podupiru tendencije da se kultura definiše na apstraktan su vremenomindividualnosti.koncepcije zbirka tradicionalne Ovejeste analizirati možemo onda društvena interakcija ostaje izvan našeg vidokruga. A ako um plete tkivo kulture, sve što predstavljakojedruštvenog odvraća kulture.nas ‘drugo’subjektivnost, kojifokusu u je Ako pristup orijentisan fenomenološki na osuđena ljudi,analiza vrednosti je i raspoloženja onda definicije kulture neizbežno programske. Ako se kultura definiše u terminima misli i osećanja, fikuje i termin ‘kulturna analiza’. U ovoj knjizi neću definisati ‘kulturu’. Dobro je poznato da su ovaj poslednjijošuvek moradaimaposlednjureč. kojoj su je kupali. Naime, u tripartitnom odnosu proučavaoca,u vodom s okvira i izbačena predmeta je slučaj:proučavanja,beba nesrećan je predstavljalo razloga ovog iz čitanja bliskog okružujemo, dajemo mu gubitak iluzije ‘da tekst govori sam za sebe’. Sasvim tačno, tekst ne govori sam za sebe. Mi ga pratio je koji veština analitičkih gubitkom za zažalim da priliku imala taoca.sam Ipak,često či- samog sklopa kulturnog i sveta društvenog van značenje proizvodi ne tekst jedan ni da nastavnih programa. Međutim, on se može pripisati i univerzitetskihgubitku nevinostiredukciji kojinaročito je – došao promenama sa svešćupraktičnim pripisati se može gubitak Ovaj svetu. Opšti termin svetu.Opšti Nemačkoj,u meneutika her nova,književna su što kao pokretima kritičkim u detalja njegovih i proučavanja meta trenutne plan. situacijeuhumanisticidolaziprvi predmet mo Nijedan koncept nema značaja za kulturnu analizu ukoliko nam ne pomaže da bolje razume- Ključ za svaki dati koncept je tekst kulture, ili delo, ili ‘stvar’ koja konstituiše status,sâm analize,ignoriše.uglavnomtekstualni i ‘željan’ se ni čiji nije ‘kontekst’izvesno A teorije takvevažne i ne mogu su se ignorisati.preuzeti,premda Niti je su to istorija konceptakoje i njegov iz filozofski ili teorijski razvoj.teorija sistemska nije radimo kojima s cepte može iakademija, ito–tvrdim –uzmnogo manjeteškoća, žrtava iopštegosiromašenja. putovanjima,jezika,stranih učenjem kroz susrete drugima.s AkoEvropaujedini, se da može granica.samo bez ujediniti humanistike lavirinteTakvase kroz može put ‘zemlja’ sopstveni nje za ove sumorne prognoze; a zatim, da sugeriše neke ideje onima koji nastoje da pronađu željni daseokoriste situacijom. isuviše su koji administratora ruku iz argumente izbija problemakadar. dva prva Rešavanje nastavni na udarima administrativnim dati možemo kojiodgovor unison je pitanje,jedini u samodovoljnostdovodi se ‘pokrivanja’ kako nameće urgentnije sve potreba se osnove,čija stavlja drugi nedostatak studija kulture može biti ublažena. Stvaranje zajedničke metodološke pred- koja alternativa,podela artikulisati može nauka’.se ni ‘aljkava joj to Akoopciju. Nije predstavlja ne više – oblasti jedne unutar opticaju u su kojeili ‘vekova’,teorija glavnih svih zamisli nativa studija alter kao uvedeni nedostatka biti projekat,će moj koncepti za – najvažnijem i kulture. prvom Nasuprot opasna potencijalno zaista, – velika tri prevazići je moguće sciplina, kojidi- na različitih načina unutarpromenom metodologiju Fundamentalnom ‘promišljamo’ određenojkoncepciji kulture. razliku,Za recimo, antropologije,kulturne od ana kulturna fikacija ‘kulturna’ uzima postojanje i značaj kulture ‘zdravo za gotovo’, ali ne zasniva analizu na dočena jedinokaopluralan, promenljiv ipokretljiv videgzistencije. mestu bilo bi pretenciozno presuditi šta kultura jeste, sem možda reći da ona može biti pre- u pokrivanja njegovim 2 Ovo je oblast istraživanja na koju se fokusiraju društvene nauke. Na ovom close reading close . U interdisciplinarnom okruženju, pokrivanje – klasika svih perioda svih klasika okruženju,– .interdisciplinarnom pokrivanje U vlastitim terminima vlastitim okvir, pre nego što mu dopustimo da bilo šta poruči. Ali odbacivanje explication de texte de explication još uvek je s nama, ali njegove prakse, bojim se, više nisu.se,više prakse, bojim njegove nama, ali s je uvek još pripadaju . Ovde, još jedna pozadina ili,.rečeno,pozadina bolje Ovde,jedna još koren u Francuskoj i nova kritika u anglosaksonskom u kritika nova i Francuskoj u kulturi, ali je (zajedno) ne konstituišu. Kvali - analize, ali ona jednako kvali- predmet analize. liza - - ‘Narativ’ je stoga transdisciplinaran koncept, dok je naratologija sistematsko proučavanje fenomena Neki čitaoci mojih pređašnjih dela mogli bi, stoga, biti iznenađeni što se u sadržaju ove knjige ne knjige ove sadržaju u se što iznenađeni bi,stoga,biti mogli dela pređašnjih mojih čitaoci Neki koju smernica je principa metodološkog kao koncepata značenja i upotrebe promišljanje Novo Najznačajnija posledica ove emancipacije predmeta je u tome što on pledira za kvalifikovan povratak istoriografski projekat. Ovo jesobestraneprepoznato kao velika prepreka. svoj za potencijala premalo prepoznaju da mogli njoj u su da fikciji na uskobazirala takose diti posao’ interdisciplinarnosti. I obrnuto, naratologija za koju su se zainteresovali narativisti kontakata s naratologijom. Prosta pozajmica nekog uopštenog termina, tu i tamo, neće ‘odra dela iz drugih disciplina, čak i ako mu ona obezbeđuju ključni koncept. Narativizam ima malo teorijska prouči da vremena imaće pripadnika njihovihdiscipline, malo jedne veomaunutar utrošen trud predstavljaju pokreti takvi istoriografiji. dok u Ali, sve pokret narativistički je pomeranja u pravcu veće interdisciplinarnosti, i drugi su uvideli značaj sklopu narativa.književnosti. U Jedan primer studija niše disciplinarne unutar razvijano imenuje,koncept taj koji narativa počelasamdaposmatramisamu kulturu. prihvatila.nekritički sam Krozsveprisutan, samorazumljiv, veomaspecifičan ipak koncept pa zbog kojeg sam narativ posmatrala na ovaj način ima veze sa samim konceptom narativa koji me je u ono vreme da radim na teoriji narativa. Ali, u jednom trenutku shvatila sam da razlog silom,radove.žanrom,kulturnom književnim kao negonarativompre Fascinacija motivisala tovanjima kroz discipline u prvom poglavlju), želim da izbegnem pozivanja na svoje prethodne ne jesu, zapravo, dobri primeri ni pominju ni ‘narativ’ ‘fokalizacija’.Međutim, značaju,premdakonceptana ovadva gube ne i kulturna silaskojom semoraračunati. njemu odvijaju. I, ne treba zaboraviti, narativ se može koristiti za manipulaciju. Ukratko, to je u se koji događajima nerazumljivim i svetu haotičnom u značenja iznalazimo da omogućavanam koji prtljaga kulturnog rezervoar veliki predstavlja On literature. vrsta kao ne a sila, disciplinu.modus,akademsku žanr.jednuje kulturna ne narativ kao Jera aktivan i živ je On proučavanjarelevantnomoblašću ona narativa upravo što teoriju zato gom u oblasti zvanoj ‘naratologija’ koja nije imala svoje mesto u akademiji. Odavno smatram dru- studijama,a ženskim u nogom jednom bila sam disciplina.vreme ovihSve od nijednoj obrelatemama, biblijskim u umetnosti.istoriji u i potom a pripadala istinski nisam nikada Ali ubrzo potom i komparativnom književnošću. Jedva da sam dospela u ovu oblast, a već sam se specijalizacije. Ja sam u to vreme bila ‘prosto’ naučnik koji se bavi književnošću, francuskom,izbor intuitivni a moj i odredilo analizu,je – čak književnu vnom ugla- najpre – za oruđe kao koncepte za koncepata.Interesovanje potencijal metodološki za zainteresovana sam vodiču. odavno Već grubom priznajem, sama i ovom, u sugerišem tiče, većina sefokusira navezu izmeđukoncepta ijasnijeprepoznatljivog objektakulture. kojoju učionici u situacija – slučaja dija konceptisu predavanja.tema poglavljadrugih se Što Čak i 1. poglavlje, gde se o konceptima raspravlja uopšteno, može biti interpretirano kao stu- konceptimapredstavljaju– načinu nakojimoguće odnosekonceptaispituju između predmeta, i kojufunkciju i pripisuju ‘raspravlja’ o metodi demonstrirajući je. Zbog toga sva poglavlja – različita kakva već jesu po praksi bliskog čitanja koja je izašla iz mode. Ova knjiga u celini predstavlja takav pledoaje; ona proizvodnji značenjakoje konstituiše analizu. opširno raspravljam7.u ovomepoglavlju). predmetau samog učešću na insistiram da ističem samo (o sada Za raspravi analitičkoj u domen,‘govornici’ javni u ‘puštaju’ i oblikuju oni koja dela pisac,već ili umetnik sadašnjosti.Nisu u predmeta egzistenciji na akcenat Otuda debatama.kulturnim doprinos sopstveni daje predmetkoji na način artikuliše da cilj za ima koje su potekli. To takođe znači da se analiza odnosi na pitanja relevantna za kulturu, i da ona kojevećuvek/većstvari su angažovane, glasnogovornicikao sveobuhvatnije kulturejedne iz u svetlu njihove egzistencije u kulturi. To znači da se oni ne posmatraju kao izolovani dragulji, da se različiti predmeti koji su izdvojeni iz sveta kulture da bi bili bliže promatrani, analiziraju je, nasuprot tome, na razliku od tradicionalne disciplinarne prakse unutar humanistike; naime, proučava kulturu. Kultura nije njen predmet. Kvalifikacija transdisciplinarnih koncepata (pomalo raspravljam o njihovim pu- pre nego sistematična objašnjenja datih koncepata.datih objašnjenja presistematična negoslučaja studije kulturna za prvobitnu oblast prvobitnu za narativa u kulturnoj analizi ukazu- ograničena ni na ni ograničena nije

83 pravo na teoriju na pravo 84 pravo na teoriju 3 > Videti Popper (1972; 1982), Feyerabend (1993)iKuhn (1962), injegov odgovor kritičarima (1986). Shvativši ovo,Shvativši konceptima.o razmišljam da utvrđe- sam čvrsto konceptimatolikopočela kao o Ne On je ušao u opticaj u humanističkom delu akademije tokom šezdesetih godina, kada su humani- su godina,kada šezdesetih tokom akademije delu humanističkom u opticaj u ušao je On protokol,prepovezuje- mogućnost emancipaciju,što i i ono pedagogiju moć je Intersubjektivnost Nasuprot tome, ne napuštajući usled ograničenih mogućnosti težnju ka preciznom definisanju,preciznom ka ve- težnju mogućnosti ograničenih usled napuštajućitome, Nasuprotne U kontekstu pokušaja da se humanističke discipline učine manje filološkim, više naučnim i kritičkim, komdefinišemo, provizorno nepotpuno, i određeni bi da šta mogao koncept nim i jednoznačnim terminima, već nečem što je samo po sebi dinamično. Nastojeći da s mu- i ignorancije. i podozrenja,predmetčak ignorisanja,istovremeno pa su one ‘spolja’ za pitanje,a u dovode se uzimaju zdravo za gotovo i postaju stvar navike: oni koji su ‘unutar’ naučne discipline ih ne min,pretpostavki,metodoloških kojiniz primene na načina ukazuje i procedura‘paradigma’ istraživanja.svojomnaučnog društvenompameti teorijom dozvao je nas ter Njegovključni Kada je to postalo isuviše prijemčivo za naučnu aljkavost i metodološku indiferentnost, Kuhn sprovedenogeksperimenta.metodično kolikookolnostiproizvodjednako i slučajnih ona je da otkrića,nakoni dolazi uvek potvrda da briga,objasnivši svih je nas oslobodio Anarhista da iza stvari koja vas interesuje kao naučnika uvek stoji nekakav dodatni interes. Feyerabend istraživanja.‘Interesi’ sferu u podrazumevajudoslednu upotrebu Habermasove su nemačke reči ušli služe oni svi kojima interesi i zaključaka, izvesnih do Refleksijom o tome zašto naučnici postavljaju izvesna pitanja, biraju izvesne metode i dolaze bermas Levičar promovisao je samorefleksiju, poziciju koja je ostavila tragove i na ovoj knjizi. metode trebali su da imaju identično značenje za sve kojih su se ticali. U međuvremenu, Ha- je istakla program idealizovanog konsenzusa i izvesnosti: intersubjektivno definisan koncept i Intersubjektivnost je bio ključni koncept ‘falsifikovanog’ Poppera ili nauka.prirodnihpandana: Tatine metodologije. naučnog Ona nauke,očiglednije svog društvenepodražavanje na i spremne podjednako discipline humanističke za smernice dogmatske u se pretvorio nauke filozofije iz potiču kojiživota,akademskog slogana brojmog izvestan periodu formativnom vreme, to U diskursa.kritičkog samog mimo metodologije značaj otkrile discipline stičke kako jepojamintersubjektivnostizavršio umomprojektu. fleksibilne vrste koncepta koju smatram veoma korisnom. Dozvolite mi da ukratko objasnim subjektivnosti čiji je činilac moć. Sama intersubjektivnost inter ispostavlja bez se kao promišljati dobar primer se one može ne invenciju podstiče da koncepta utemeljenjem.Potencijal metodološkim s heurističko povezuje isključivost. ona Tako i otvorenost znanja, nošenja to nečine. njihovepotencijalne zbog prvenstveno – kulture proučavanja interdisciplinarnog oslonac predstavljajuaparata, nejasno utvrđeni, koji lebde između preispitivanja i izvesnosti, između običnih reči i teorijskog su kojivrednosti. konceptikoncepta oni do i poduhvat.TragalačkekolektivniČak su muke šta on može da ralno reč,postala koju raspakovalasam u ‘inter-’,u više ponovokao je što ona mene, Habermas.Za nečim isticao s je znanja,kako jasnoću aspektu društvenom za pogoduje brigu udruži da može intersubjektivnosti koncept da rujem autoritetom. znanja.Naravno,pretpostavlja grobu,zaslepljenost tome okrenuou o se briga bi Popperali slučaju može pokušati, ali nikada i postići – već zbog insistiranju na demokratskoj distribuciji najboljem u se koja – termina jasne,formulacije nedvosmisleneobećanja njegovog zbog ne koncept sam ja tiče, mene se glavljeni’.Što ‘za- ostali su diskusije elementi neki oponašanje, nespretno nas i jeiluzije većina početničke prevazišla Premda nauke. filozofe pomenute već na pozivaju se da su Počeli interese. disciplinarne strogonjihove prevazilazi koja metodologiju za zainteresovali se su humanisti odnosu narazličitegrupe, stanovišta ikonsenzuse. u relativna – pokazalo,ograničena se je,kako odbacivanje.Intersubjektivnost na i na podršku i naići bi radova,mogla ranijih mojih od nekih i,poput paradigmi smene terminima u i , i ‘subjektivnost’, kao kod Lacana, Althussera – ili kao u pojmu ‘ličnost’. Zatim sam ta dva 3 U izvesnom smislu, ova knjiga i sve za šta se ona zalaže može se posmatrati se može zalaže ona se šta za sve i knjiga smislu,izvesnomova U učini. Ovo mučno traganje donosi veoma vredne plodove. Zato sam dospela . Ne zato što znače istu stvar za svakoga,za stvar što istu zato većznače . što intersubjektivnosti zato Ne ponela sa sobom i negovala,i sobom sa ponela intersubjektivnosti interdisciplinarno Interesse,koja podrazumeva , internacionalno znači,uviđamo i interkultu- - - Ali, premda ga izlažem ibranim, prvenstveno je koncept samog putovanje,delimično 1. Prvo se kojikoncepatau rasplitanje poglavlju,kasnije i preplitanje istražuje krozkonceptima i s odnosa formi različitih brojslučajevaizvestan poglavljima narednimizlažem U Bila sam zainteresovana za razvoj koncepata o kojima smo svi mogli da se složimo i da ih koristimo, praksa. Praksaje, stoga, onoštoostajefokus ‘kako da…’prirode ove knjige. može da teorijsku validnost,artikuliše pa ipak, bez teorijske validnosti ne može se evaluirati nijedna paradoksalni status koncepata pomaže nam da preživimo sa sledećom dilemom: avanturu.intelektualnu za osnovaOvaj kvaliteti ovi su da sugeriše da trebalo bi ‘Putovanje’ kontinuitet.gotovo-neograničeni i stabilnost neuništivu i sugeriše ona jer ‘elastičnost’,biti mogla koncepta,bi određenog to upotrebe načina proceni u pomoći od biti mogla bi koja tiče mogućnosti upotrebe koncepata u analizi, a ne same analize. Ako zaista postoji metafora moraliziranje ili slično. Ako ove studije slučaja nude vođstvo u bilo kom smislu, ‘kako da…’ se one sramotno slabe doprinose. Ova knjiga nije kuvar; ne treba očekivati recepte. Niti pravila, suprot ‘aljkavom’. Svaka oblast, bilo da je disciplinarna ili interdisciplinarna, ima i one vredne i jeva predstavljenih u ovoj knjizi ne izriče dilemu takvim kvalifikacijama kao što je ‘rigidno’ na- ni određenu uslovnu stabilnost, ili utemeljenje, niti otvorenost za promenu. Nijedan od sluča- umu. onemogućava na ne imam smislu fleksibilnosti koji koju u vrste Fleksibilnosti one mer studijama vizuelnekulture. i (gaze pogleda vrsta različitih konceptualizacije i fokalizacijekonceptanaratološkog razmimoilaženju primer,o očigledan raspravljamdovoljno kratko i uopšten dovoljno je tiv u interdisciplinarnoj praksi humanistike. Polazeći od primera koje najbolje poznajem, a nara upotrebi trenutno u brojem određenim su s koncepata koji odnosa specifičnih prilog u ciju i koncepata, formiranih između koncepata i i objekata. polu-skovanihRaspravljam o upotrebi koncepata uopšte, i iznoseći argumenta reči disciplina, između destinacija: raznorodnih upotrebi u interdisciplinarnim radovima. Stoga se putovanje u ovom poglavlju obavlja između nejasnoj i konfuznoj njihovoj vodi preklapanjedisciplinama. ovo izdvojenim lagođavanjaAli pri- kasnijeg i nastanka njihovog posledica neizbežna je koncepata preklapaju.Preklapanje U svakome odnjihjavlja senekioblikputovanja. praksa.drugačija plan prvi u argumentaciji.poglavljudolazi svakommojoj U u mesto tralno vrste prakse koje su ovde u pitanju – ne specifični koncepti ili njihova upotreba – imaju cen- otvorenost.prakse,prouzrokujetakva demonstracije često komunikacijea koji su Slučajevi intersubjektivne i odgovornosti gubitak sobom za povlači ne refleksije, koja i otvorenosti metodološke lokusa kao koncepata upotrebu konkretnu ali diferenciranu, za prostor riti prenositi drugima, i koja je kreativna. Nadam se da će studije slučaja koje ovde izlažem otvo - na približavajuobjekt analitičkojkoja istovremenopraksi primeni je otvorena rigorozna,i se kojada može se može koncept koji na načini različiti se kako demonstriram da cilj je mi koncepta;viši,jer upotrebe način jedan samo izlažem viši:manji,jer i manji i istovremeno konceptniti, – koristiti.znači su imao pak,‘stvarno’ ovojknjizi on u se Ulozi kakobi recept poduhvatima. Ne očekujte pregled ili listu ‘najvažnijih’ koncepata, ni čvrste definicije šta svaki interdisciplinarnim specifičnim u pionire za vodič kao koristi od biti koncepte,mogli bi koji reči ikoncepta. Ovaknjigajeplodtoguvida. između razliku uvidim da je mi pomoglo intersubjektivnosti prakse,razmatranje i Poppera kanonsko i svakoga ko nije ‘mejnstrim’, da taj standard uzmu za ozbiljno. U natezanju između nije što svega isključivanju suprotstavljenoj poziciji čvrstoj njenoj anti-elitizma,i principima pisanje.i pedagogiju standardza najvažniji činila,drugoŠtagod njenim kultureduguju studije govogsadržaja. Takvaupotreba podrazumeva.ne se ovomu Intersubjektivnost ostaje smislu koncept, koristite ga na određeni način, tako da možete razložno da se sporite o pitanju nje- njihovomsadržaju,o slaganje znači pravilimaosnovnimigre: većo koristiteneki akouopšte ne razmene.nevoljneSlaganje i razlikama otkrivala,debata,o godina poprište svestitokom pristupačnim naziva ‘teorijom’ svakom učesniku se u kulturnoj analizi,što ono kako učinili unutar,li bi takosporimo, ne i van njima akademije. o Koncepti se su,da kakobarem sam ili mojoj metodologiji, alibezautoritetavelikog učitelja. elementa ubacila u ubacila elementa ‘naratologiju’,u kao interpersonalno . Tadaje ‘inter-’novozadobio u mesto koncepta- pri ono što služi kao prvi samo praksa ) u look)

- -

85 pravo na teoriju na pravo 86 pravo na teoriju Treće poglavlje predstavlja itinerer drugačije vrste, idući napred-nazad između prakse i teorije. Ovo Konceptslike, objektiviran,predmetproučavanjaultimativno kojina iako je humanistici ukazuje u i Nakon prvog putovanja na kome sledimo koncept koncepta, drugo putovanje, u 2. poglavlju, odvodi Pošto se putnik/putnica može izgubiti ako naiđe na koncepte koji su istovremeno bliski i udaljeni,i bliski istovremeno su kojikoncepte na naiđe ako izgubiti može putnik/putnica se Pošto između putovanje povratno predlaže se njemu perspektivu.U ovu 4.izvrće poglavljuu Putovanje Posledice ovakvog promišljanja konceptualne metafore (mise-en-scène) potom se doslednije koriste. – prakse umetničke iz koncept upotrebljen je izmiče.Ovde mu da nastavljakoncept jer kući vraća ne stvari akademije,započinje,u sveta,putovanjeiz nikada kraju putnika se na za on i istorije ukulturnojanalizi. mestu i razlikama istorijskim o pitanja neumorna na odgovor kao i koristikoncept ovaj se perioda.istorijskih skulpturerazličitih oba iz – umetnosti vizuelne dela dva fokusirana Tako potencijal,ovaj vidu se poglavljeoruđe.analitičkou kao Imajući služi omogućavada mu što ono potencijal plurisemični upravonjegov je da argument uz koncepta jednog diseminaciju skrene svoj tok’. Zbog toga putovanje nosi više opasnosti. U stvari, ovo poglavlje obezbeđuje imena samog koncepta priziva još metafora, kao što ‘reka može da bude divlja, a da nikada ne meta, time je, naravno, paradoksalno sklon širenju, ili diseminaciji. Ali,od zavisišto tome kojau podloge predmaterijalne razlikuje deo od se integralni ‘teksta’ je - neizbežna metaforičnost jezika ivizuelnosti, izmeđusadašnjostiiprošlosti. nom’ značenju – ili ‘prevodu’. Međutim, i ‘prevod’ podrazumeva dualizam jer saobraća između istovremenuznačenja.upotrebusvomdva stratešku u ispitivan preuzeti biti će On ‘bukval- najrelevantnija je metafora.njima Poznato među je da je ovaj a oblasti,koncept sam ovojpo sebi dualističan,po jer ukazuje vitlaju na koji koncepata povezanih vrtloga središtu samom u biće koncept‘slika’ ili termin,reč, slike’,višesmislena i i konfliktnog reči amblem ‘studija poprišta Kao knjizi.uzbudljivog ovoj u prisutne kraja do ostaće tekstualnost i zuelnost interdisciplinarnosti,arenevi- ključne planu;kao prvom u ostaju tekstualnosti i vizuelnosti prethodnom,u započeturaspravuveć povodomkonceptakoncepta. Naime,između tenzije kroz tri elementa – fokalizacija,– elementa tri kroz koncept isključivo planu prvom u je putujemo.Ovde koju u zemlje jezika nas još dalje od kuće. Njegova svrha je da nam pokaže da ima smisla pomučiti se oko učenja 5. poglavlje upušta se u konceptualno pitanje ‘konfuzije’. Mnoge od žalbi na račun upotrebe račun pitanje konceptualnona u ‘konfuzije’.5.žalbi se od upušta poglavljeMnoge demije iživota kulture. Uovom poglavlju samkoncept je ‘u praksi’uslučajukoji je izložen. pogodni za oblikovanje analize koja ne zazireokvira, od bilo kakvih granica,produktivnost čak ni onih između aka i ograničavanje zatim okvira,a unutar položaj i okviri su da Tvrdim odnosu na praksu unutar koje je taj posao situiran – praksu koja ga, u stvari, postavlja u u pozicija okvir.uopštena posao;je praktičan rezultatobavi se da zahtevjednostavan je Polazište (umetničke) prakse i (akademske) teorije, i između (akademske) prakse i (umetničke) teorije. ‘praksa’ se ovde uzima sasvim ozbiljno. Koncept putuje napred-nazad i nekoliko puta između spaja teoriju i praksu u potencijalno zagrljaju.smrtonosnom Zarad ubedljivije argumentacije, ukazali,većkoja smo koju one na stveno, dileme razrešenjureč, u obična se jedna mobiliše polazak.kao Koncept putanju istu sledi ne povratakmeđutim, (kulture).Ovde, prakse i koncepta (akademskog) od koncepta i, istovremeno, doprinosinjegovom daljembogaćenju. primera.podređenistatus na toga,Umesto koristneku izvlači njih od ispostavljasvaki da se zuje kroz pluralitet, tako da se može raspravljati o više različitih objekata. Ali, oni konceptanisu osuđeni za objekte kulture koji mogu biti analitički tretirani u ovom slučaju najbolje se iska- se konceptstvari, U instalaciju.koristi metaforički, – na objektima kojidrugu nisu predodređeni da budu u ‘mis en scène’.– Relevantnost pozorišta – umetnosti jedne iz ga prenoseći mise-en-scène trati kao fikcija, teatar i metafora, a da ne gubi svoju relevantnost za kulturnu analizu, koncept Dok 2. poglavlje postavlja scenu na kojoj se pikareskno putovanje može produktivno posma opisalo kako ‘praksa’ radiuteoriji. refleksije,teorijske se i bi prakse da kulturne između konceptaradnog saobraćanja tivnosti za teorijski rad predstavlja još jedan slučaj metodološke metaforike. Ovde se radi o produk – kao teorijski koncept za kulturnu analizu. Upotreba teatarskog koncepta teatarskoganalizu. Upotreba kulturnu za koncept teorijski kao – mise-en-scène je jedinstven i nije podložan disperziji. Možemo ga svesno koristiti metaforički, okvira ( ) koji je za sada često u opticaju, ali je takođe,opticaju,- prven je u i ali često sada za je kojiframing ) i gaze – preuzeta iz 1.iz preuzeta – poglavlja.look poglavljenastavljaOvo slike, posmatran - - - O problematičnom statusu etnografije se ne raspravlja eksplicitno, ali to je jedan od podteksta ovog Protokol koji se zastupa u celoj knjizi – bliski susret između objekta i koncepta – ostvaruje sve dublji Nasuprot preterano ležernoj upotrebi koncepata kao prilici za razmetanje imenima,razmetanje i za jednakokao prilici koncepatakao upotrebi ležernoj preteranoNasuprot ovome leži glavna razlika između starog u plan.neophodno,jer Toprvi je u dolaze upadljivije ovdeknjizi, ovoj u javljaju iznova se kulturekoja održava ovutradiciju. Problemi autorefleksije, kritike, kulturne i moralizma koji pripadnice kao poziciju ličnu moju uvodi eksplicitno Petra).studija (Crnog Ova Piet Zwarte ovde u pitanju je politički veoma problematična. To je u osnovi rasistička (holandska) tradicija sane iz perspektive zapanjenog autsajdera – umetnika-kao-etnografa. Štaviše, tradicija koja je objekta.statusa konstruispecijalnog tradicije analizu vizuelnu- sadrži slučaja studija Izložena trouglu.drugom u (ja),tog analitičar posledice I pretrpelismo objekat koncepti i (tradicija) poglavlja.pandan svoj dobija ovde Triangularnianalitičara,objekta između i konceptaodnos koju podjednako poznajeminemogudaznam: mojusopstvenu. svakodnevnom životu, u jednom gotovo etnografskom poduhvatu koji se fokusira na kulturu na, koju treba zaobilaziti i nezaobilazna, koristi se za demonstraciju prakse kulturne analize u kojaizmeđu balansira nesigurno ‘reči’i ‘koncepta’,produktivistovremenoi opasna - politički konceptualnim problemima koncepata tako o produktivno suprotstavlja.razmišljanje se kojojUmesto toga,upotrebe vrsta ona to je upravošto ‘pokriva’. Jer onome značaj ili sasvim, izašli iz mode, verovatno s pravom. On gotovo,je uveden ne u su igru ne kojida ali bi koncepata propisivao problematičnihdefinicije politički onih od je jedan – tradicija – radi ovde se kome generacija.o Konceptprethodnih tiraniju sazrevamo,kao dok doživljavamo vanje u ovom poglavlju preispituje tendenciju ka pomalo licemernom odbacivanju onoga što, mesta,vrstu onu istražili bismo koncepatada kojeili mrzimo.– volimoljudi da oblast Puto interpretiramo kao egzotičnu, kao oblast za etnografe – za neke, čak, i donekle neprijateljsku poželjna,nisu kojustvari 6. teritoriju u na putovanja lagodnanas poglavljeprenosipošto ali iskusan,biti već će putnik 5.poglavljarazloga.Nakon teorijskih i/li političkih iz lematičnim hvatljivi u bilo kom smislu, u ovim poglavljima raspravljam o konceptima koje smatram prob- idem još dalje. Pošto koncepti, da bi bili produktivno angažovani više ne moraju da budu pri- iritira,6.7.da u i poglavljumnoge može većkoncepta upotreba metaforična ova da svesna rzije koncepata. U 5. poglavlju plediram u prilog njihove produktivne ‘konfuzije’. Premda sam status koncepata.na uticaj 2.U poglavlju produktivneprilog u argumentaciju razvijam dispe- identičan način. na ponavlja,nikada se predstavikojaali jedinstvenoj u delu na prikazana okvir,sada je slika izvedbi.zahvaljujući performativna Teatarskije koja – sinestezije verbalne,i pre,vizuelne ili – instalacije umetnosti oblasti iz dela analizom nosti.čini to Ono neureddonese.- poglavlje,namerne da Ovo vrstu može stoga,neku za predstavljapledoaje svoju cenu: gubitak one vrste suptilnog razumevanja koje svrhovita teorijska konfuzija takođe i ima čistunstvoteorijsko takvo da mogućnost ispituje mestu ovom na slučaja janje.Studija pređašnje. Tenzijanjihovorazdva interesza teorijski je konceptapodstakla dva ova između na koju je uticalo i jedno i drugo, i koju ja zastupam u ovoj knjizi.ovojKoncept u zastupam ja drugo,koju i i jedno i uticalo je koju na kultureje,studija gde nasuprot tome, objekta,od važnija kritika novijei u koja‘partituri’ prethodi činu izvedbe, vosmisleno povezani, među njima očigledno postoji i tenzija. Jer, dok je orijske koncepta,dva razmatrajući ‘higijene’ za neku vrstu produktivne konfuzije, pre nego za preciznost koncepata. Bavim se pitanjem te- pogledu u rigidnosti primetnoj upotrebekoncepata,‘legitimne’ ovompoglavljuu se zalažem preciznost. analitičkepronicljivosti.gubitak sama ni čini ne to pronicljivostiali pomaže Etiketiranje– ne prizivaju samo kao etikete. Dok je za mog kolegu problem gubitak preciznosti, za mene je to nije već‘korektna’briga konceptimene, upotreba.prvenstvena se za ‘primerena’ Često Ali zloupotrebljavaju.koncepti se da primedbom njegovom s slažem se jer razmišljanje, na je me briga prvenstvena naterala razumevanje ‘korektno’koncepata.filozofsko primedba Ova konceptom nim) korišće - (često s vezi u žalbu njihovokontekst.ovu zna ili čujem značenje ‘precizno’Često ne i naučnik ili student kada – etiketirani su se kojom‘aljkavosti’ tiču koncepata putujućih . ‘Pa oni i ne znaju ko je Austin’, rekao mi je kolega čija je čija kolega je mi je Austin’,rekao ko znaju ne i performativnog.oni ‘Pa performativnost close reading,close gde tekst navodno govori sam za sebe, performans živi u sadašnjosti i ne poznaje nikakvo i performativnost i stavljena u stavljena i scène en mise performans .Premda ned- oni su close readingprakse close tradicije,upravo utemeljen tradicija,

- -

87 pravo na teoriju na pravo 88 pravo na teoriju izučavanja istorijeumetnosti’, kako jeu7. poglavlju Putujućihkoncepata majstora,predmeta starih najtradicionalnijeg Svetlana slikarstva > istoričara Alpers,4 američkih vodećih od ‘jedan Otuda, kao u 1. poglavlju, u igri je nešto veći broj koncepata, ali u skladu s drugačijim pravilima. Dok 8.u putovanje Za povratnukartu.poglavljuizdajemo sadašnjost, ne u dospevamo Ovde globalno u objekta.istorijskogOvde,portparola za savremeneMeđutim,proglašavamponovoumetnosti delo Putovanje u 7. poglavlju takođe vodi u prošlost, u stvari, do izvora reke Nil. Ali ovde, tema je koncept ja postajemnjenstudent. nicom konceptualnogdisciplinama.kontinuiteta7.među u dok I poglavljukolegi raspravuvodim s - je iz putnika heroja etnografije u retoričku figuru, a tajartikulacije manevar izvršen je u cilju slike ili lika, u zavisnosti od toga kako neko posmatra etnografske tekstove – transformisana trebu retoričkog koncepta personifikacije. Figura ‘domaćeg izvora informacija’ – osobe, teme, udružuje ‘svojesnage’. upo- krozvišestruku konceptavidljiva konceptaOgraničenja postaju koncepataputovanja, grupa naših kraju primeri,ovde,na kao izloženi koncepti njemu u su svaku fiksnu pozicijuteško održivom. nije moguće nametnuti ideju ‘domaćeg’. Pluralnost, promene, i razmeštanje stanovništva čine više današnjice kulturi globalnoj informacija’.u izvora – Ali ‘domaćeg pozicije subjektivne i kamena ključnog metodološkog koncepta, problematičnog perzistentno jednog izvor kao kostimu,drugačijem javlja,potpuno ponovo u se 8.putovanja.ona poglavljuakademskogU alegoriju kao etnografiju na se sam pozvala drugog.uvodukogovom u bilo Ranije od bolje odgovara analizi’ koji‘kulturnoj stav intelektualni ovaploćuje koji konceptom predloženim selo u kome moramo da ostanemo. Dva koncepta, tradicija i intencija, ovde se spajaju s novim izolovane odnjih. analize’ ‘kulturne unutar egzistencijom univerziteta, komplementarne za tradicionalnim disciplinama – niti stopljene s zahtevnjima, niti je kocki Na stanovište. akademsko je rasprave Predmet pozicija. suprotstavljenih između napred-nazad putuje koja debati akademskoj u kao praktična verzija pokušaja falsifikata. ‘Grubi’ cilj ove studije slučaja je da ponudi navigaciju s najotvorenijim i najsofisticiranijim praktičarima pozicije koju sâm diskusija koncept promoviše, ozbiljna deluje strane, druge S poduhvat. uzaludan predstavlja autoritet umetnički na pozivanja nerefleksivnih i simplističkih intencijama,odbacivanje o raspravi sebi.U po sama produktivnenipodaštavanjerasprave.u na drugih, uključuju se da ih podstičem Toveštinaje 7.tema Ovoje poglavlja: strasti i energije trošenjaintelektualne od studente odvraćam dok polemičan.isključivo biti može tretman njegov da prizivan često tako ipak protivrečan,pa analize.svojeKonceptza predmet za i koleginicapotpunosti u fokus,baš naših ne premda od jedne spise sam proglasila oklevanjem, istim sa i Exposures , Double knjizi u učinila sam rad.što akademski Kao na dela umetničkog s prelazi slučaja studija ova istoriju postajeelementrasprave o nika iz problematike istorijske interpretacije, dok u ovom poglavlju ista pozicija u odnosu na Caravaggio,umet- nazvala izuzimanju istorijom’.‘naopakom2.o U sam raspravljalapoglavlju može imenovati za predložak proizvodnje stare umetnosti u onome, što sam u knjizi novišta njegovih intencija, već kao proizvod popularne kulture. Čak se i savremena umetnost sta sa ne posmatrati najbolje Rembrandta poput ‘visokoj’i umetnika je da – ‘niskoj’kulturi o debatu na i odnosi jevrejskaovose Biblija.je a – poziciju produktivnozauzeti Ponekadje što autora,kao (poznatog) bez proučavajuargumenti.tekstove Ljudi mnogi izneti se mogu svoju poziciju i nikada nisam bila zadovoljna svojim odgovorima. U prilog anti-intencionalizma izuzimanja umetnika iz debata o tome šta objekti korist‘znače’. Često u sam bila izazivana da branim polemisala sam Često ‘autoritetom’. i ‘autorstvom’ među kontinuitet odgovoran je uglavnom polemika akademskih metu predstavljajuprimarnukoja značenja propisana Za autor,su što kao koncepta,pojmovi takvi umetnik,glagolautoritet, i i ili uključujući ‘značiti’. izražavatisamo neslaganje. konceptje pitanju U neću – njega protiv boriti se raspletu.ću se Ja da mogu ne politika i teorijski,teorija mada mrze.prvenstveno da koncept, puta voleproblematičan ovog mnogi jedan ali kojiTo još je trećeg govornika za uovoj interakcijitriodnosaprema objektukulture. kvalifikovan je očigledno proces, kulturni problematičan tako imenuje što zato 4 , ovde ona i ja takoreći menjamo mesta.takorećimenjamo ja Ili, ,i rečeno,možda,ona radikalnije ovde i jednostavnije opisujeMieke Bal– intenciji. intencije,oveposledica kao a reči- uopštene prim. prev. bio je tako je bio intencije Quoting - Wuthnow,Robert,et.al. 1984. Popper,Karl. 1982. Popper, Karl. 1972.. TheLogic ofScientificDiscovery New York: HarperandRow. Kuhn, Thomas.1986. ‘Objectivity, ValueJudgment, and Choice’. U Theory Kuhn, Thomas. 1962. The Structure ofScientificRevolutions Feyerabend, Paul. 1993. AgainstMethod. London/New York: Verso. Culler,Performative.’Jonathan.the 2000.Literature: of and Fortunes ‘Philosophy The Augé,Marc. 1999. Većina izloženih studija istražuje vizuelni materijal: slike, skulpture, umetničke instalacije. Konceptinstalacije.materijal:slike,skulpture, umetničke vizuelni istražuje studija Većinaizloženih teritorije na ograničena nisu vodič grubi kao služi ona kojaZato,knjige,ove za putovanjakraju na Prerušena u ‘domaći izvor informacija’, koncept-figura ‘personifikacije’ protumačena je u knjizi Gay- Reference Jürgen Habermas Discovery, ed. W.W. Bartley. Totowa, Ill: Rowman andLittlefield. Essential Tension: Selected Studies inScientific Tradition andChange. Chicago: University ofChicago Press). LeroySearle,i Adams 383-93. Tallahassee:1977.(ili Florida of PressesUniversity S.Thomas Kuhn, 67. Press. jednog grubogvodiča. njihovu uz pomoć. razumemo Ovu cirkularnost možda da najbolje objašnjava metafora nastojimo putovanja – uz pomoć koje kulture praksi i ovaploćenje ali analize, i oruđe filozofije knjizi ovaploćuje dvostruki status koncepata u praksi kulturne analize. Koncepti su proizvod ovoj u stvar, metodološkovizuelnosti treća vrste.Otuda,mesto kao privilegovanodrugačije za utemeljenje argumente i koliko jednako disciplinarnosti temelja napuštanje na poziv opire tome da bude sveden na bilo koji medij.se U kojitom smislu, kulture oveobjekat studije slučaja predstavljajusvaki reprezentuje slika da podrazumevam – tim samim i – Drugo interdisciplinarnosti. formom definisanom najpreciznije smatram što ono kontinuidemonstrira - tetu u objekata vizuelnih analiza moja pogledu,ovom U uopšte. vizuelnom i slikama inherentnu kao diskurzivnost jaku podrazumeva usložnjavanje Ovo vizuelnosti. koncepta samog usložnjavanju neprekidnom u utemeljene raspravljam.kojimasu Prvo,o one slučaja nošću – sve za šta sam povremeno optuživana – dozvolite mi da istaknem tri aspekta studija umet- visokom za nostalgija ili disciplinarnost tekstu,pritajena na kao zasnovanih disciplina umetnosti,kao ‘napuštanje’ istoriju na kao ‘invazija’ protumačeno pogrešno bilo bi ne ovo današnjice.sve Ali,disciplinama da humanističkim u vizuelno za s interesovanjem je ogromnim skladu u materijala Izbor knjige. delova ostalih svih jezgro ostaje poglavlja2. iz ‘slike’ i stavova. Knjiga je, što je verovatno još važnije, putovali.i sama putovala su – između kojiintelektualnih pozicija,jedini koncepti praksi,su teritorijalizma.Niti protiv raspravi u disciplina različitih poduhvata koji predstavlja ova knjiga, pozajmljujemodSpivakove: toje rukovodii karakteriše putnika,našeg alegorijukoji ili i amblem nameravam kao istaknem da završila putovanje, na kraju dolazim do grubog vodiča koji i sama koristim. Meta-koncept koji analize’. učitelja figurom – ‘kulturne s sam figuru Pošto suočavamtu knjige,nastavljamda ja figuru ‘domaćeg(domorodačkog) izvora informacija’ premostila dabi višestruke obalesvoje pozornici na kojoj se kultura ‘događa’ – fikcionalnoj, teatarskoj pozornici. Dok Spivak koristi koncepata: ‘personifikacije’. Sviđa mi se ideja da ovaj koncept označava figuru na imaginarnoj stavlja indikacijuproblema kulture koji dotiču ljude. Tako dolazim do najnestabilnijeg od svih pred - koja ličnosti lik,konceptualnifiguru jedan krozkroz argumentacije kompleksne sanja koherencije.teškoćestrukturi- mesto ispitujem kao slučaja Reason) studiju Koristećikao je 1999.iz godine Spivak Chakravorti atri An Anthropology for ContemporaneousAn forAnthropology Worlds.Prev. Jacobs.Amy Stanford: UniversityStanford The Open Universe:to Open Postscript Scientific The the of fromLogic Indeterminism An The for Argument . BostoniLondon: Routledge andKegan Paul. Cultural Analysis:and Foucault L.Douglas,Michael The Berger,Peter Workof Mary Kritika postkolonijalnog uma ( postkolonijalnog Kritika . Chicago: University ofChicago Press. Prevod sengleskog: Irena Šentevska Critical 1965,Critical since ed. Theory Hazard A Critique of Postcolonial of Critique A kritička intimnost. kritička Poetics Today 21(3):48-

The

89 pravo na teoriju na pravo 90 pravo na teoriju 1 >Up. Gilles Deleuze/Felix Guattari, Qu’est-cequelaphilosophie? Josef Früchtl filozofija? I čemu služi kulturna analiza? Ipak se pitanje ‘Šta je kulturna analiza?’ ne može izbeći iz jednostavnogistorijskogiz razloga: izbeći može pitanje ne se analiza?’ Ipak utočište kulturna je ‘Šta Međutim, postoji objektivan (materijalan) razlog za sumnju da pitanje ‘Šta je kulturna analiza?’ uopšte Pitanja tipa ‘šta je…’ izazivaju nepoverenje u ‘post-metafizičkim’ vremenima. Pitanje koje počinje koje vremenima. Pitanje ‘post-metafizičkim’ u nepoverenje izazivaju je…’ ‘šta tipa Pitanja

se zove kulturna analiza? Samorefleksija je nužna, više nego ikad: šta mi, u stvari, radimo kada upražnjavamo nešto što dovoljna.nije sa pretvorida može Ona jedan kulturnujoš u analizu etiketa i, samim tim, slogan jedne zajednice i identifikacija za jedan sloj potrošača. Sama prak- ‘kulturna memorija’, ‘trauma’ itd.) ‘kulturna analiza’ suočava se s opasnošću da postane samo čak postalo goruće. Jer, naličje uspeha predstavlja moda. Poput drugih koncepata (‘nesvesno’, šljanja, teže se može izbeći pitanje šta u stvari i zapravo on jeste. Tosam postaje pitanje novaje u vrsta međuvremenu(pseudo) discipline. Što se duže i uspešnije razvija taj novi način razmi- je postalo ‘resurs’, a što se duže novi način razmišljanja kreće između različitih disciplina, on i u kombinaciji nekolikoutočište disciplina. naći mora discipline, (jedne) granicama u izrazi se da može ne Pošto‘između’. inter-disciplinarnost,discipline ili u multi- u kulturnaanaliza otiskuje prevashodno se daje anti-disciplinarna,ona Budući način razmišljanja. novi ovaj bisputale Definicije definisana. pitanje biti u može ne novo.konstitutivno nešto dovodećiona izrazi Stoga da pokušaju 90im) u discipline etablirane u konačno, i, obali zapadnoj američkoj na nadalje i 70im/80im u istoricizma’ ‘novogobliku u Birmingemu, u (60ih godina četrdeset poslednjih u pojavila (nemačkih) i kulture’ analiza,poput ‘studija kulturna se smisla.Jer ima ono staro pitanje ‘Šta je…?’ postavili iznova bi suvereni,da samopouzdani superiorni,dovoljnonezavisni, i kompetentni tipičan za Deleuzea (i Guattarija), izražava ‘suverenu slobodu’ na najbolji način knjiga, ali ova je posebno zanimljiva jer ton trezvenosti, ironije i divlje spekulacije, uopšte tako napisao naslovom pod knjigu FelixomGuattarijem) s je(zajedno koji post- Deleuzea, ‘kumova’ od Gillesa jednog mišljenja, na metafizičkog pozivanje pomoći od biti moglo već nam bi Stoga suštine). nalazi (da morate odrediti suštinu metafizike da bi ste se otarasili metafizike kao promišljanja njemu u se kojakontradikcijuperformativnu na ukazivati nećemo gotovoi zdravoza ljenje pojednostav- ovogodina. Uzećemo sto od više govorili intelektualci francuski bliski njemu Nietzsche, i to predstavljametafizike. Heidegger svegasuštinu nam čak su Barem ili nečega suštinu dokučiti usmereno,a je čemu ka onoga suštinu dokuči da cilj za ima sa:je…?’ ‘Šta Šta je . Zanimljiva knjiga, poput svih njegovih (i Guattarijevih) (i njegovihfilozofija? .knjiga,svih je Zanimljiva poput Šta , Pariz, 1991, str. souveraine’). 7(‘liberté Nikeprojekat it!’.do ‘Just , Kulturwissenschaften 1 . Moramo biti 6 > Up. Gilles Deleuze,Up. Gilles > 6 5 >Bal, Travelling Concepts, str. 4. 4 >Mieke Bal, Travelling ConceptsintheHumanities. A RoughGuide, University of Toronto Press, 2002, str. 7. 3 >Up. DickPountain/David Robins, CoolRules. Anatomy of an Attitude , London, 2000, str. 19, 23. Eco,2 >Umberto derMassenkultur, Apokalyptiker Kritik und Integrierte. Zurkritischen Frankfurt/M, 1986, str. 13. str. 64. mta d s n oo msu oe soaa tipičnim s suočava čovek mestu ovom na se da Smatram mta d nsm ao a ( d nsm ea o oi oinh aiea, njoj nčn a ovo da način najbolji a fariseja), običnih onih od jedan nisam da (i zao tako nisam da Smatram Moje kritičke napomene i pitanja kruže oko četiri osovine:okoteorija,četiri kruže i pitanja metodologija filozofija,i kritičkenapomene Moje istorija Opasnost koju sam pominjao ne treba da iznenađuje one koji poznaju knjigu Mieke Bal (u saradnji s Claire Parnet), prev. na nemački: Bernd Schwibs, Frankfurt/M, 1980,Schwibs,Frankfurt/M,Parnet),prev.nemački: Bernd Claire na s saradnji (u Dialoge i spojeva zamenjuje promišljanje supstance. poznati dobroreformatori. njeni Prema Deleuzeu su ‘i’ (latinskoDeleuze i Feyerabend godina.Paul 70ih tokom teorije oblast u je svačim,sa ‘postmoderna’ poput duha o kome svi govore, a niko ga nikada nije video). Sve se kombinuje ‘postmoderna’ u nonšalantnom i najgorem smislureči (ato je samo reč, a ne koncept, jerje koncepata.i Toje teorija metoda, mešavinom divljom analize: kulturne prakse savremene jedan primeriz1933, adrugiiz1978.) dirigenta:bez muziku svira da želi orkestar kada dešava se što onoga primere umetničke lepe zaista metode.(Imamo nove upotrebu znači stvari u kojakombinacije njihove metode,ili druge ili jedne upotrebu je ba tre‘voditi’,- ovde ‘usmeravati’,nam što ‘predsedavati’,dirigent.Ono kao ‘diktirati’,delovati ‘osmisliti’,znači kontekstu‘organizovati’, ovom metoda.u nekoliko‘Urediti’ između susret razlici).u identitet Međutim,komplikovanijemnogo uredi postaju akoda čovektrebastvari metoda 2 odnosi na njen predmet; m1:o1 = m2:o2; jezikom nemačkog idealizma: analogija je je zasniva se na ovome (a:b = c:d, što znači: metoda 1 odnosi se na njen predmet kao što se Ali ovo uglavnom podrazumeva barem neznatnu izmenu metode. Heuristički princip analogi razvijana.bila nije kojuistraživačkoj(metoda) za u predmetona oblasti i na izvesne metode primeni u sastoji se često disciplinama humanističkim u lucionarno’,istraživanje inovativno između nekolikometoda…’ između susret uređujete metodu;vi jednu primenjujete ne da ‘vi slažem se što korišćenje’,kao za alatke,spremneza kutiji u spakovanene ‘čekaju metode da konstatacijom s se gije,slažem Mieke.s delim koje principe Tako,glavne izložim da metodolo je pogledu demonstriram u Mieke napada? sledim pogrešneMožda intelektualne standarde? Možda greška?sam ja jedan od onih moja tvrdokornih teoretičara to koje je Možda posrće. često analiza kulturna da primećujem Ja Bića’, i neću govoriti o ideji politikekao ideji Bića’,govoritio ‘semiotičkegerile’ neću i govoriti o okolnosti,teoriju.Neću,sticajem i metodologiju na međutim,se,fokusirati ću politika.Ja i »kako… sprečiti da analiza ne posrne u čistu pristrasnost ili bude shvaćena kao posrtaj?« kao shvaćena bude ili pristrasnost čistu u posrne ne analiza da sprečiti»kako… fokus’i knjige ‘velikiproblem’ analize.kulturne Glavno pitanje, rečimaoštrim same Mieke je: cepti u humanistici je filozofijaekspertsko polje ovih koncepata, kulturnaanalizaposredno zavisi odfilozofije. prebude da svegamogla bi ili zavisi jeste liza konceptualizacijeod teorije.i metoda pošto A metodologiju i teoriju, a ovo činim iz sistemskog razloga: odgovor na pitanje šta kulturna ana stava’ pitanje -politike’,obično kao znači gde ‘pobuna ‘pop’ svih nauka. krovovena i,tada disciplina je zastavaistaknutahumanističkih anarhizma ishodu, krajnjem u implikacije:političke(crna) eksplicitne i ima epistemologija takva da nakratko se Prisetimo (slike) ‘seksualne emancipacije’ u zapadnim društvima 70ih godina. Ali, ostavimo to po strani. čovek bi se barem na tren zapitao da li takva teza predstavljastanovišta išta sociološkogviše od teorijskog ogledala i istorijskog kopulacija.Sa mreži i nizu beskonačnom u izloži se da , rukovodilac, gospodar koji ima pregled nad celinom i sudi o razlozima za razlozima o sudi i celinom nad pregledsubjekt, rukovodilac,ima jaki koji gospodar zaboravljanju istorije u kulturnoj analizi, ili kako bi Heidegger to rekao: ‘zaboravljanju anything goes.anything prošloggodina 30ih vekaprenesenaiz Portera Cole Čuvenapesma jer se ona, od samog početka, bavi Karla Orchesterprobe i Valentina 5 . Međutim, metode često čekaju spremne za korišćenje.za spremne. čekaju Međutim,često ‘Revo metode - et) zamenjuje ‘je’ (latinsko 6

Copula (odnos između subjekta i objekta) mora metodologijom. Metodologija je ‘primarni postmodernim 2 3 ili,zovem, je da kakovolim ‘pop . Umesto toga, fokusiraću se na toga,se .fokusiraćuUmesto Federica Fellinija,orkestraFederica Probu euttm eio dela velikog rezultatom est): promišljanje relacija

Putujući kon -

4 - - - .

91 pravo na teoriju na pravo 92 pravo na teoriju 9 >Bal, Travelling Concepts, str. 31-2. 8 >Bal, Travelling Concepts, str. 8. 7 >Up. Bal, Travelling Concepts, str. 8, 51. Najpre se mora podvući da kulturna analiza, onako kako je izlaže Mieke, po svemu sudeći sledi ideal zvali bismo ne malo još ga (zašto jest to adekvatnosti, kriterijuma kao efikasnosti ideju Sledimo Nedostatak ove vrste metodološke refleksije izvesno potiče od shvatanja teorije i metoda, koje nije uui a utra nlz n gvr nša tm kk treba kako tome o ništa govori ne analiza kulturna da Budući zauzimanje podrazumeva mišljenje toga, Umesto Naravno, u Todešavaje ovde se što predstavlja nešto više od ‘putovanja’ između njih. Ako putovanje znači ‘učenje stranih jezika’ odgovor.metoda,ključni obezbedi da uspeva ne ona metoda susretaizmeđu Organizovanje i Gadamerdoneklepripadaovoj strani). nauci),ili razumevanju nasuprot metoda i (Istina smislu Gadamerovom u istine ideju samo razumevanja,ne boljeg a njegovim korektnim opštimnazivom?) istine. da de(kon)struiše. poseduje fundamentalnopoznavanjeteorija,onih metoda, pretpostavki koncepatai koježeli da mora samoidentifikacijom anarhističkomvazduh. sa u analitičar/ka Takoili teoretičar/ka digne da želi koji mosta konstrukciju poznaje da detaljno mora anarhistkinja) (ili anarhista i čak da bih implikacije, dodao političke filozofske, već razmatrajući vezu’.ili Ne ‘francusku ostavštinu’filozofije, ‘postmodernu tradiciju određenu na ograničite ne se ako naučite da Takoglasom.govorijednim ikad samo ređenego um da naučila nije Tomožete što nešto je Mieke:sama putu.putovali.tom mnogo na konceptisu ovisledila nije ih analiza kulturna Ali 20.u prošireni.debata diferenciranii skih meri značajnoj vekuu verovatnobi što reklaKao vanog ‘istina’, i konceptitokomfilozof- ‘um’ ovi su ‘racionalnost’,da svesna bude da umesto 18.i veka,antikegrčke iz nazi- kostimeneprijatelja, staromodnog u protiv prerušenog bori ambivalentno tretirane vrste. A ovakva vrsta polemičke kritike potiče od činjenice da se ona su nekada napadali ‘stare majstore mišljenja’, a u međuvremenu sami postajali predstavnici te mislilaca,kojifrancuskih novijih strane od kolikodenuncirano kritikovano ni meri tolikoj u Ali efikasnostuodnosunaštai koga? kakve suposlediceako ihkoristim sve odjednom? koristim teoriju A (ili B ili C), šta to podrazumeva? Koja su polazišta? I kakve su posledice? A C? teoriju dešavaakododam se Ako šta I potrebno? je što ono objasnio bih da B teorijom metodologiji,pripadaju nalno primer:na akokoristim teoriju A,kombinujemje s da li mogu veka da ‘teorija’ višenemoradaigrauloguvreće zaboks. drugom.s izjednačiti Teorija(nauke)teorije tolikose sama tokomrazvila polovinedruge 20. u kojoj proizvodi efikasnu organizaciju fenomena…“ organizaciju efikasnu proizvodikojoj u ‘realistična’;reprezentacije.istinite stvar nije ona toga,Umesto konceptmeri u adekvatan je nije adekvatnost adekvatnost.„Ova na odnosi se koje pitanje ostaju.novo i uvekA,se postavlja još postavljena gore su koja pitanja razmišljanja, načina i metoda različitih učenje t.j. reč ‘putovanje’ ključni koncept, a ne kažete kojim putem bi moglo ili čak trebalo da se ide (grčka demonstrira rečeno,blago uglavnomanalize,zastupati,teško dâ kulturne slučaju kojau načelno posebno principa.metafizičkog se, ovo klasičnog A status zadobija kontekstu,time kom i bilo u važi maksima.adekvatna njena prilično Ali je ovo do it – ako je dobro za tebe!’ Kao što bismo svi trebali da budemo svesni, s vremena rekli:koristna u vreme ‘hipotetičko-deduktivnih sistema’ empirizma logičkog tradiciji u teoriju posmatra koji koncept klasični teorije,preživeli cept kon- jednostrani i staromodni umu na plovidbe.imajući rencijalnošćuobjavite ovoAli, ako za i ne treba da nas iznenađuju slučajevi morske bolesti izazvane samorefe- izazvane bolesti morske slučajevi iznenađuju nas da treba ne i goes anything potiče od potiče méthodos Putujućim konceptima ovo se ne tvrdi na eksplicitan način. Ali, jednom kada objavite da je horror metaphysicae. . Maksima glasi: ‘Briga nas za ono što govore.drugi! individualnosti glasi:što kreativne Maksima ono za nas ‘Briga odbacivanje mišljenja odbacivanje i metá hodós u smislu koji sugeriše Derrida (iakoDerridakoji sugeriše smislu u relativizmuinterpretacije 7 , izvesno idete pogrešnim putem. Jedna teorija se ne može razumevanja. Ovo bih nazvao razumevanja.bih drugačijeg Ovo , i znači ‘put do nečega’, ‘ići negde’), vrata su otvorenanečega’, su do negde’),znači vrata ,‘put ‘ići i u koristu i postavljanje pitanja koja tradicio- koja pitanja postavljanje i meta-pozicije znači da ona postaje princip koji princip postaje ona da znači generalizacija zapravo je knjiga o istini o knjiga je zapravo ili,praksearbitrarnosti romantičari to kakobi 9 Efikasnost je kriterijum adekvatnosti. kriterijum je Efikasnost atnk zeu nekoliko između sastanak urediti metodi,ili ‘pravom’ hermeneutikom Just 8 ,

17 >Bal, Travelling Concepts, str. 17. 16 >Bal, Travelling Concepts, str. 45. 15 >Bal, Travelling Concepts, str. 27. 14 >Bal, Travelling Concepts, str. 5, up. str. 28. 1990: 1972-1990), Pourparlers str. 15. Deleuze, Gilles > 13 12 >Bal, Travelling Concepts, str. 45. 11 >Bal, Travelling Concepts, str. 8. 10 >Bal, Travelling Concepts, str. 55, up. takođe str. 17. Tutrećii je koji aspekt sumnju.izaziva povezanje On kakopitanjem s konceptebranimo koje smo Ovo deluje sasvim prihvatljivo, ali neke nedoumice ostaju. Prvo: sumnjam u pretpostavku prema pretpostavku u sumnjam Prvo:ostaju. nedoumice neke prihvatljivo,ali sasvim deluje Ovo Drugo, sada se mora postaviti pitanje šta nam omogućava da razlučimo dobre i loše, bolje i gore in- , prev. na nemački: Gustav Roßler, Frankfurt/M., 1993 (franc. or.(franc.Roßler, 1993 Gustavnemački:Frankfurt/M.,prev.1972-1990, na Unterhandlungen ‘primerena’ upotreba“ koncepta.upotreba“‘primerena’ dete koje bi moglo biti njegovo, ali bi svejedno bilo nakazno“? njegovo,bilo svejednobiti bi moglo ali bi koje dete njim s pravim i pozadi od autora izjavio:„uzimam anti-hermeneutički da sasvim zamišljam i ture? Šta ona ili on može da odgovori, još jednom, Deleuzeu, koji je jednom prilikom objektima (suočeni,vulgarno takoreći, s njima ‘licem u lice’). Međutim, kakav je odgovor analitičara kul- poštovanjempremas svojimi moralno teoretičari ponašaju bi trebalise zašto da pitanje na odgovore elaborirane predstavljaju zaista Lacana),i Adornoa (i Hegela,Freuda nuli,teorije omogućio objektu da 'progovori'’, da bi mu ukazao ‘poštovanje’.mu'progovori'’, bi da da objektu omogućio teoretisao,bi samo većda bi teorije,‘uvek izvođenjuda u ‘nikada’ imperativa kategoričkog da integriše etiku. U tom smislu analitičar kulture može da nametne ‘ograničenje’, neku vrstu može misliti bez subjekta). I svuda postoji svest o ne se čemu o subjekta,nešto (‘drugo’ subjekta vrstu neku kao objekat posmatraju oni svi do psihoanalize i kritičke teorije nismo dobili odgovor na ovo pitanje. Kao i kulturna analiza, idealizma nemačkog Od termini’? zapravovlastiti su ‘njegovi koji znati možemo glasi:kako odabrali. ‘Prvenstvena briga’ pristupa Mieke Bal u Bal Mieke odabrali.pristupa briga’ ‘Prvenstvena ističe, kulturnaanalizabićemanjeuopasnostioddosadekoju izazivaanythinggoes. To je iluzija. Brinite o sebi i postarajte se da koncept koji koristite uopšte nešto znači! Samo kreativnost. Teorijska maksima (‘metoda’) u tom slučaju glasi: ‘Nemojte brinuti o korektnosti! važno znati (korektno) značenje reči. U prvom slučaju vraća se na pozornicu (romantičarska) o e rvlgvn sau jr nedsilnrot hmnsii mr d taa a svojim u za osnovama metodološkim i traga heurističkim da „mora humanistici u interdisciplinarnost jer status privilegovani To je status na ukazujući teorije i metodologije pogledu u komentare i pitanja kritička opravdavaju –jednoodtihznačenja.“ – i „biraju da obučavani budu da bi I trebali itd. književnosti,psihoanaliza,filozofija studije umetnosti,istorija pitanju u kontekstima,su različitim disciplinama,da t.j.u različitim bilo u kulturekoncepataAnalitičari obučavanitakvih trebalobudu značenja da poznaju bi da to za su ‘tekst’,bili decenijama ‘znak’,poslednjim u ‘pogled’,cepti ‘trauma’, ‘subjekt’, ‘performativ’. čitanju s druge« s čitanju bliskom a strane, jedne s konceptima i perspektivi »teorijskoj posvećenost’ ‘kombinovana određenu metodu. Zar ‘posvećenost’ nije stidljiv nagoveštaj metode? Ako je kulturna analiza de.Međutim, li da se pitam poziciju mekšu ovu razmatrajući ne isključuje metode. Zatim, drugo: tvrdnja da je čitanja.bliskog i Cullera), Jonathanadeskripcije pomoć guste Ali,izraz uz možda nego’ ‘pre genealogije,(konceptualizovantačno:dekonstrukcije metod nije ovo da pokazuju koji meri kojoj interdisciplinarnost načava s ‘najefikasnijom, najpouzdanijom, najkorisnijom’. Ali ona iza toga stavlja znak pitanja. terpretacije.Ponekad Miekese poigrava s ‘bolje razumemo predmetrazumemo ‘bolje (analize) koncept Ali privremeni) konsenzus i (večito jednom) (još i subjekta:kreativnogpragmatični ubeđenja ubeđenja na zajednice,ili na bilo seodnose ovde i korisnost Efikasnost ovde dobija prominentno mesto. Osnovni je cilj kulturne analize da analize kulturne cilj je mesto.Osnovni prominentno dobija ovde predmeta 16 , onda se i ona izvesno mora okvalifikovati metoda.,izvesnomora kao ona i se onda ovo više se što A ne može da bude bazirana na metodama. Tu su čuveni recentniji pri- 17 Ponovo je veoma različito reći da reći različito Ponovoveoma je u 15 njegovim pragmatističkim konceptima vlastitim terminima. vlastitim bolje slediti (putujuće) koncepte nego meto- etičkim implikacijama. Epistemologija mora Putujućim konceptima Putujućim pre nego u nego pre pogledom. izjed- tada se ‘Najbolja’ i sami sugerišu konceptisami Putujući i 13 Želeo bih da završim svojazavršim da bih Želeo 12 ’ 11 metodama Kao što smo već pome- već smo što Kao Neizbežno pitanje stoga pitanje Neizbežno ili uopšte nije „nije već‘korektna’ romantični “. 14 kon- Tipični nije tolikonije koncepta. pogled.

10 -

93 pravo na teoriju na pravo 94 pravo na teoriju 19 >Up. Michel Serres, Leparasite, Pariz, 1980. 18 >Up. Bal, Travelling Concepts, str. 52. Zatim, čak ni dominantna filozofska tradicija ne koristi se na autorefleksivan metodološki način. Ona Najpre,izvesnikonceptdominira konceptomfilozofije,analize teorijskim kulturne t.j. tradicije koja kulturne između odnosa tiču se koje opaske dve s prilog skromni svoj zaključim da bih Želeo Kratko i jasno: dok je prvi odnos prema filozofiji nažalost suviše filozofije i kulturne analize između odnos demonstriraju da i koriste koncepta konceptu filozofiji o Guattarija i leuzea premisamakonsekvencamao i pitanja sistemska neke teorije. Akose, primer,na tvrdnjeDe - se jednostavno samo govornih činova) imasvoj odjek u celokupnojoblasti. prisutna.nije uopšte premdaistina Ovo je kojiteoriji termin pripada (kao ‘performativnost’ krivce’. Tradicija,imena,ista ‘dežurne na primer,na naići hermeneutikećete u Amsterdamu,i analitičkeuvek filozofijeanalize (koja jekulturne i sama izdiferencirana) duhu minantnom) Nietzschea. do (do- filozof, psihoanalitičar) toliko u on napisanu ne i knjigu otvorite je Ako francuskih od prekovodiHeideggera, ‘postmodernista’ jer i Lacana Benjamina (uz Adornoa veliko da predstavljaju trebale ne bi iznenađenje. već izneo, sam što onoga Nakon filozofije. i analize forme radikalizma. nije značenje funkcionisali.bi naprostone oni suprotnom Takopretpostavka:blaža samo ostaje korektno jamin) i dekonstruktivističkih pokreta to očigledno nije. A čak i ona zavisi od korektnosti. U ‘savladavanje’(Walter Možda Ben- dekonstruišem. energija predstavljaideal,varvarizma’ staromodandestruktivna ‘pozitivnog ali kamoli uništim, ga da ni – koncept taj ‘savladam’ da moći neću transcendentnog,nikada koncept koristio je kada umu na imati mogao ili imao Kant,teoretičar,je kao šta znam performativa,konceptne koristio ili je kada umu na imati kreativni.biti konceptamogu ne i je Akošta znam ne Austin,teoretičar,kao mogao ili imao ovom mestu je da ljudi koji nisu zainteresovani za korektno značenje (kao regulatorni ideal) stalna kreacija je ideal u humanistici.’ I Rorty bi ovo ispratio aplauzom. Ali, moja primedba na tom slučaju ključni koncept), a Michel Serres je to i (supplement činio. čini da mogao to je braniti. Derrida se bi mogla parazita Naravno,figura tekst SpinozeiNietzschea. Tako sevraćamomojojkriticikoja seodnosinametodologiju. je kon- to Guattarija značenje.i značenje, Deleuzea esencijalno slučaju već definitivno U ne prave mere. te u nalaženju uspešna mišljenju, bila sada, mom nije do po analiza kulturna filozofiji prema ostalo, sve verovatno i predstavlja kao stvar parazit,mere, i biti da je za svakoga važno da da pronađe adekvatnu meru. Recimo razlike. U svom odnosu zamagljuje isuviše jer nikome tolikovažno koristi ili se koristi iz , ali u principu jeste. Kulturna analiza ne bi trebala da se plaši blaže plaši se ,jeste.da trebalaprincipu bi u Kulturnane ali analiza 18 , one se prisvajaju a da se ne preispituje kontekst koji im pripisuje pragmatičnih razloga, a da se pritom ne postavljaju Prevod sengleskog: Irena Šentevska parohijalan 19 Ali takva odbrana nije od pomoći , drugi je suviše parazitski. je u je U skladu s principom angažovanja objekata za potrebe mišljenja, najpre moram da angažujem jedan Ako odgovaram na članak svog kolege Josefa Früchtla na način na koji ću to upravo učiniti, to je pre - Ovo pozicioniranje u sadašnjosti je jedan odgovor na Jozefovu nedoumicu „kako možemo znati možemo „kako nedoumicu Jozefovu na odgovor jedan je sadašnjosti u pozicioniranje Ovo sadašnjice,deluje stvaranja) ne i ništa Poštoproblempozicionira (čak kao prvenstveno rat Alžirski Where is Where, Eija-Liisa Ahtila, 2008. instalacije na šest ekrana u trajanju od 52’, izlagane od 22. januara do 30. marta 2008. u 2008. marta 30. do Paumede Jeu du januaraMusée 22. od izlagane 52’, od trajanju u ekrana šest na instalacije prizor.sledeći – debati ovoj u video partnera svogTokadar kao statičan gotovoobjekat je na onomeštonazivadiskusijom, odgovoriću mu najbolještomogu. bogatijim. Tajprogram odgovornajbolji je kojimogu datiJosefu. Međutim, insistirao pošto je čini nas sve i – priliku ovu takoza pravito način nazovimona teoretičari– mladi ‘angažuje’ ove radionice za njihovu viziju i posao koji su obavili. Nalazim da program koji su osmislili ovi učesnicima i organizatorima priznanje uz – praksu objekata kao ‘angažovanja’ analizu turnu shvatam.iskrene,napaduozbiljno ih ja i Takođekul- pozicionirati jasno važno je da verujem onome što leži u samoj srži kulturne analize. Verujem da su emocije koje on iskazuje u svom poštovanjaznak vashodno u prema njegovom započneda pokušaju autentičnom o diskusiju vezu između onoga što vidim ili čitam, i onoga što iz tog iskustva izvlačim iskustva čitam,tog ili iz vidim teoriji’.što što ‘u onoga onoga i vezuizmeđu ovim U uspostavljam pažljivo drugim,uvek nekim u i knjigama,a odgovor,ovim dobar u bio pošto Caravaggio, Quoting isuviše lako, premda ne i pogrešno, pozvati se na moje prethodne knjige – koji su zapravo vlastiti termini predmeta“ (str. 56). Ovo pitanje je od ključnog značaja. Bilo bi pod nazivom Where is Where? objedinile.ili vale Tako,radu izgovorenakojoju rečenicaje slikomna poslednja sa počinjem kojeiz izvelasam svojihod mnoge ideja, kojeideje ili nekesu potvrdile,njih od zakompliko - oblik fokusiranja na ‘sada i ovde’.je strategija završetkom.PovezaćunjegovimOva svojrada ovogodgovor opis na Josefovekratak započnemprimedbe s da ovom nego slikom logičnije četrdesetim godinama, zamišljaistoriju Alžirskog rata. potpisala,sada do koji pesnikinja,umetnica kojifinska je na načinujedna na se bazira u žena bijenalu 2005. Novo delo, drveća,vrhovima među radu kojalebdi po i triptihu-instalaciji lacija je najnovije delo finske umetnice po imenu Eija-Liisa Ahtila, internacionalno poznate po The House The (o Proustu) i u njima potražiti odgovor.potražiti njima u Proustu)i (o Screen Mottled The Tostvari u bi u Parizu,u kojapostavljenatrebai bude maju da u Diseldorfu. u Insta Where is Where (Documenta XI,(Documenta žena mlada 2002.),prizor amblematičan je čiji Josefu Früchtlu što moraš“: Mieke Bal (2008.), najduži i tehnički i vizuelno najsloženiji rad The Hour of Prayerna of izloženom Hour The Venecijanskom „Radiš ono

Odgovor Reading Rembrandt,

95 pravo na teoriju na pravo 96 pravo na teoriju 3 >PaolaMarrati, Gilles Deleuze(2003) prev. Hugh Tomlinson iBarbaraHabberjam, Minneapolis: University ofMinnesotaPress: 66-70. (1986) Deleuze Gilles u se tipa nalazi tri slika’ formulacija‘pokretnihNajkonciznija > 2 York: Routledge: 8-34. Ahtile prema Sarkozyjevoj Francuskoj. Za sličnu distinkciju konsultovati Chantal Mouffe, (2005) njene uticaje ili je ignorišu. Ta dva pojma mogu biti odnose,trpe međusobno takve suprotstavljena, s institucionalizuje kojažive‘politikom’ odnosa društvenih organizacije kao načinu što svom je u slučaj društva s odnosom Eije-Liise način terminespecifičan koristim na Ovde > i1 ‘politika’ ‘političko’. Pod na podrazumevam načine koje ‘političkim’ Počinjem da opisujem kako različite discipline igraju svoju ulogu u ovom prizoru – ili, obrnutom lo- Četvrto, u vizuelnom smislu, budući da je umetnica ovu poslednju reč akcentovala krupnim planom, pred izveden je koji mladiću daje reč poslednja se da činjenica je objekta’ termin Treći‘vlastiti Zatim, tojeodgovor inadrugiproblem koji Josef nakratko’, pominje(‘zaboravljanje istorije str. 54). Prvo, izvedeno namenski za veliku izložbu u Parizu,Prvo,u izložbu je velikuovo delo za namenski izvedeno Kadar – ‘predmet’ diskusije, i fragment predmeta analize ovog dela kao celine – ima izvestan broj izvestan ima – celine kao dela ovog analize predmeta fragment – diskusije,i ‘predmet’Kadar U veoma korisnoj knjizi o Deleuzevoj filozofiji filma, Josefova prethodnica filozofkinja Paola Marrati kraja poslednje knjige Franza Fanona Franza knjige poslednje kraja s slučaja jednog iz citat Evropljanin.je je Rečenica što zato samo druga ubio je koji Alžirac završne rečenice glasi gikom,kako slika discipline.različite lingvistiku.problem‘angažuje’ angažuje Prvi titl Engleski termini’. njegovi‘vlastiti to su gledaoca,da svog traži delo koje na načine predstavljaju tačke četiri ove da rećikorektno je da polazište.Mislim za formu kinematografsku ovu preuzimam ja i u preokreta komunikaciji. govornih značaj uviđajući reč, poslednju njegovu ‘angažujem’ toga zbog sud; ove filmske instalacijeupravokadar tako:situiram istorijski,– usadašnjost;Evrope geografski,stanja uFrancusku.transnacionalnog trenutnog čestica kao rat Alžirski – sadašnjost za relevantna kao pozicionirana čvrsto delo ovokroz počinilac). istorija je Kako (zločini koje su počinile druge nacije) ili odbacuje (u slučajevima kada je Francuska bila njihov sentimentalizuje selektivno ili istorija se kome2008. u Pariz Sarkozyjevovde’, na i na ‘sada je pozivdaseutvrdi estetičkapolitika, ilipolitičkaestetika, udeluEije-Liise Ahtile. projektovanmoćno.impresivnoogromnomi deluje na instalacije ekranu slika-rečenicaOva književnosti,teorija scenukoji na plan intertekstualnost. krupni ekstremanposebno je Slika da bihdemonstriralačetirinjegova ‘vlastita termina’. terminima.vlastitim u ozbiljno objekat ću Ja sliku,‘angažovati’ finskerada umetnice,iz kadar uzima ne – analizom kulturnom s konstantnočini kojito Josef na način na disciplinu tu jem i personifiku- generalizujem da retorički mogu – ako filozofija što tome u izgleda je razlika drugih formi kulturne analize, razlikuje se u svom odnosu prema objektima kulture. U stvari, od razlikuje u nečemu raspravi.filozofija ovoj se u Ako i mesto središnje se,ima i,slažem pesnikinje najizrazitija je odlika ovog dela. To pitanje objekta je centralno u Josefovom tekstu instalacijom finskes umetnice:vezi dau sâm objekatzastupam to činiponovo (uspostavljašto termine) –ono strukturna pozicijazastupala rata usam umu Uvekzanima. ne oponenta mog sudeći, svemu napor, po intelektualni pređašnji ovaj termine.Ali ove upravoda služe odrede misli određene crpim kojih iz ili vezujem koja uz dela opisi iscrpni publikacijama zea. Image-affection jeprizorkoji zaustavlja vreme. smislu,stvara plan krupni ‘image-affection’, Deleu - Gillesa filozofa terminom poslužimo se da kinematografskom U oponentu. mom i koliko važan podjednako je mi Kontekst‘arapski’. kojinjegovisu termini’.‘vlastiti kontekstuu Snimljeno Alžira,deluje da moglo bi mladića lice karakteristika koje razmatram da bih izložila detaljniji opis onoga što interesuje Josefa, naime, ma Deleuzeovom filozofskom pogledu na film, na Deleuzeovomfilozofskom pogledu ma mislu uznemirujuća, i akcije pred kojom se još uvek okleva, javlja se emocija“. subjektivnosti.materijalnosti i konciznoOna piše: percepcije„Između koja izvesnomu je sl- kojuima funkciju ključnu na je ukazala drugim ljudima kao što su gledaoci,su što kao ljudima vremenima.drugim drugim s i sila istorijska ovomeogleda U se s uspostavii ili ‘inter-face’ kontakt omogući da potrebnu gustinu temporalnu poseduje koja Cinéma etphilosophie you do what you have to do (uradite ono što morate). Izgovara je mladi , Paris: PUF: 48. Les Damnés de la de Damnés TerreLes image-affection image-affection Cinema I:Cinema Image, Movement 2

– koja je najbliža i materijalnosti slikematerijalnosti i najbliža kojaje – On the Political , New site-specific Prezreni na svetu). na (Prezreni predstavlja sliku u sadašnjosti predstavljau sliku i time-specific,se odnosi 3 Zbog toga, pre - Ovde stupa Ovde 1

(2003) ‘Affect asMedium, orthe digital-facial-image’. Journalof Visual Culture 2, (2): 205-28. figure (Paris: Klincksieck 1971), pa nadalje. Za ideju da afekt može da funkcioniše kao medij, umetnosti,knjige videti političke Mark od mogućnost B.N. za uslov Lyotard kao Jean-FrançoisHansen sugeriše Heterogenost > 5 (1997) GillesDeleuze’s .Time Machine Durham, NC: Duke University Press. in Film .Theory Stanford, CA: Stanford University Press: 66-71. O temporalnosti pokretne slike, videti D.N. Rodowick 4 > Marrati 2003: 46. O Postoji još jedna dimenzija ove temporalnosti. Pre samog čina ubistva koji su počinila dva momka,dva počinila su koji ubistva čina temporalnosti.ovesamog dimenzija Pre jedna još Postoji U isto vreme, onako kako je u svom radu upotrebila Ahtila, rečenica, u toj meri konotirana, izražava Dozvolite mi da ovo preformulišem u pokušaju da spojim ono što sam upravo razdvojila. Moja inter U skladu s do sada izrečenim, ‘vlastiti termini predmeta’ mogu da navedu na razmišljanje o odno o razmišljanje naveduna da izrečenim,mogu sada predmeta’ do termini s ‘vlastiti skladu U Između engleskogIzmeđu koji tako u odjekuje snažno je jezik finski. Originalni je izgovara rečenica se kome na Jezik Afektivna snaga slike je naglašena stilom glume – koji je uočljiv čak i na ovoj reprodukciji. Smatrajte image-affection vidimo triislednikauradnojsobiPesnikinje. Jedan odnjihkaže: dužnost ilislobodnomvoljom. u verom nadahnuta odgovornost ta je da ovde,bilo i nas,danas od svakoga odgovornosti sadašnjost.neizbežno mesto govorio i Ona vremerečenici, njeno u je raspoloženje stoga i vremenskomtrenutku.određenomsvojstvene situacije Lingvistički,određujei imperativ na protest protiv ovakve ideološke triangulacije. Protest izvire iz upotrebe gramatičkog vreme - vornosti u osećanje dužnosti. U ovome leže sami koreni ravnodušnosti savremenog Zapada. konformizma,i izbora slobodnog formiraizmeđu individualizam se kada odgood - beži kada pretacija termina u kojima je objekat formulisao ovu rečenicu je sledeća: ravnodušnost je tu ostavlja nerazrešenim, anasuneizvesnosti. i individualizam interes, trougaozaveri nacionalni taj kojau se udružuju umetnice kadar čine ravnodušnost.krupni i igra Glumčeva koji trouglu u elemenata između tenzija javlja se drago.je Takovam i šta izražava ramenima: radite da sleganje ide može kontekst,nju rečenica primer,uz i ravnodušnost, na izgovorkada obzir u uzmu se kada – važno je ovo i – Istovremeno arbitre’). (‘libre izbor individualni volju, slobodnu na francuska naciji; prema o načinu na koji je političko uronjeno u jezik. Engleska rečenica apeluje na osećanje dužnosti maintenant, faites ce que vous voulez odvara se dubok procep. Sam taj procep je svedočanstvo image-affection izgušnjava vreme: samatakombinacija vredi dasenanjojzadržimo. je koja efektom’ kadar.s ‘arapskim krupni Slika je inkarnacija tipična Njena image-affection. privid harmonije. Afekt prema ovoj koncepciji predstavlja medij, aneporuku. konfliktu,u su kada poništava ne da a heterogenost uspostavlja ne i njih između postoji koja izaziva što elaboraciju.Ono dublju malo prilično i zaslužuju deluju ‘pop’,(str.gerile’ ‘pop-politike’da mi tako same i 53).aluzije Ove kao ‘semiotičke politike pominjanje ironično Josefovo na i se kulturi,vraćam u političkom o nešto saznalo se bi da umetnosti političkog.političke i Prizivanjem umetnosti između su uz podršku ‘vlastitih terminaobjekta’. diskursa. Od ovih diskursa, sada pravim korak ka intepretaciji. Činim to uz puno uvažavanje i konteksti(str. kulturni Spinozu’ uticajni veomana difuzni, ipak poziva oni većali se koji57) Bergsona na tipa se onaj poziva ne Deleuze kontekst– ‘neizbežni razmatra se da potrebi o oservaciju Josefovuraspravu na iznosim time okvira,da ili takokonteksta različita četiri su mešavinu političkog diskursa, fikcionalnog filma i književnosti, vesterna i detektivskog štiva.popularnu na priči;i,konačno,upućuje u kojiizgovaranjaprevodu ‘američki’, premamestu To terre;alžirski,takođe,po la de damnés Les dela citiranog francuski,jezik i Fanona.je Ali,tu francuskom kolonijalnom vladavinom) ako uvažavamo nacionalnost citiranog autora, Frantza odobravanje. on ukazuje na izbegavanje patetike. Rad se uzdržava od pokušaja da emocijama izazove naše sili kulturnoj kao filmu obraća se kojaradu Ahtile vizuelnom u – poremećaj stresni matski posttrau zovemo sada što ono – poremećenosti vid izvesni kao emocija odbacivanje) (ili odsustvo interpretira implicitno psihijatar pregleda,psihijatrijskogda takotranskripciju vlja predsta intervju anti-kolonijalističkomstrastvenomFanonovomtekstu emocije. sveu Dok glumac,odbacuje Allaedine,Allaedin Mladi objekta. terminima’ ‘vlastitim među petim ovo videti i Patricia Pisters (2003) The Matrix of Visual Culture: Working with Deleuze i Fanonovogi do to have you what do you francuskog u je stapanje subjekta i objekta, čak i objekta,čak i subjekta stapanje je image-affection Martiniquaise Discours, (Martinik je bio pod bio je (Martinik 5

- - - -

97 pravo na teoriju na pravo 98 pravo na teoriju Ovde se vraćam na Josefovu prvu primedbu da su ‘šta je…?’ pitanja ‘sumnjiva’ ili se optužuju kao optužuju se ili pitanja ‘sumnjiva’ je…?’ su ‘šta da primedbu prvu Josefovu na vraćam se Ovde Ne samo da razumem veći deo frustracija svog kolege, već mislim da je on sasvim u pravu kada uka- Imajući sve ovo na umu, okrećem se onome što smatram najrelevantnijim među preostalim Josefo- 3) Založila sam se bih za politiku umetnosti koja da referenci,je mnogo kompleksnija od istorijskih bilo čega što bi dostupnih Josef mogao lako od dalje ide što nešto demonstrirala sam Ovim 2) pro- čitalaca mojih nekomesu od analize,predmetaakošta su termini’ sam a ‘vlastiti Razjasnila 1) Do sada, ususretu spomenutom slikom-rečenicom, odgovorila samnasledećeJosefove primedbe: govorise Više činu,o ubijanja,značaju i pre negoubistva nakon njega. Ovo prelaskuu da sugeriše s znajem, stvarno ne razumem osim kao imitaciju diskursa reklama). Jonathan Culler je pružio nije isto što i ‘samo raditi’ to nešto (contra Josefovom plitkoumnom kontradiktornogpogrešnogtakvomodgovorustr.ili ičeg u na ima (Früchtl 53). nešto Raditi da činimo. mislim mi Ne što nešto već stvar nije definiše ono što to da tvrdi istovremeno pitanje,a je…?’ na ‘šta odgovara odgovor:on paradoksalan je pragmatizam.Ovo i što isto metafizička. Reći da je teorija praksa predstavlja najkraći odgovor na to. Praksa nije, međutim, van njenihdisciplinarnihgranica. izvlačimo je ozbiljno, ali shvatamo filozofiju rade.da Naprotiv,što znači onome to u greše neomeđenog korpusa tekstova koje nazivamo ‘teorijom’. To ne znači da smatramo principu, i,da filozofivelikog u tog deo su tekstovi mnogo njoj. prema Filozofski odnos fleksibilniji, imaju nomadski kulture analitičari tekstova, kanonskih korpusa iz sastoji se za ‘diskurs koji gospodara’ filozofiju smatraju da Umesto decenija. nekoliko poslednjih u teorije praksi u mišljenje’ koje on prepoznaje u praksi kulturne analize, već u promenjenom statusu filozofije kvalifikacija ‘aljkavo aludira šta na discipline.u onome Problem, kao međutim,filozofije nije filozofije unutar u poređenjus mestom analizi u kulturnoj filozofije mesto drugačije na zuje 4) prirodu interdisciplinarnosti ipotrebu zanjom. interpretacije;kriterijume i rečima,standarde drugim – ‘prava’ili ‘istine’ mesto i interpretacije status 3) 2) mestoteorijeukulturnojanalizi; 1) statusfilozofijeuodnosunateoriju; vim primedbama. Upokušajudastrukturišemnizrazbacanihopaski, imamuvidusledeće: da podrazumeva podomalovažavajućim terminom ‘pop-politika’. omogućila samom ‘objektu’ daodgovori naJozefove bojaznizaistoriju. Ovi terminiveć demonstrirajupotrebu zainterdisciplinarnošću. • filozofijasubjektivnosti kojudelosugerišedabisetajpolitičkiuticajučiniomogućim. • političkarelevantnost ove integracijevizuelnihiliterarnihelemenata; i analize; rezonantnostkulturna relevantnost• i kojijezika upotrebi, u je književnevrsta neka i otuda • funkcijakrupnogplana, pitanjekoje seobraćastudijamakinematografije; disciplinu istorije; nazivam retrospektivnostšto • onoga istorije;‘naopakom’praksom na stavkase ova odnosi makle ove karakteristike, mislimdasaizvesnošću mogudakažemsuoni: biti jasnijaiočiglednija. Dozvolite mijedankratakrezime. đu filozofije – barem, njegove vrste filozofije – ikulturne analize – kako je javidim – nemože mu odgovorila uz pomoć objekta, ili bolje rečeno, kulturnom analizom objekta. Razlika izme- Cultural okviru for sam School (Amsterdamnegodovaojer radionice je on Analysis)ASCA u raspravuovu imali smo optužuje:prakse.Kada on angažman me šta za i,reč,ono kao na tradiciju filozofsku na i poziva se o kojikonceptu – – razjašnjene konceptualno‘pragmatici’ nikada – insinuacije Josefove na odgovor zaobilazni moj relevantno. je filozofski Ovo i već koju ovo umetničko delo sugeriše. U ovom smislu, ono nije samo kinematografski i politički, stoji hipotetički kontinuitet – otelovljen u krupnom kadru. Time je impliciran pogled na temu misli,prostor,vremekojai transcendira prostoru,vremenui u odvija kojise čin sam na po- Dok svakamisaotranscendiragranicevremena iprostora. Svaki čindelujebeznačajnokadaseposmatraizdaljine. Nike poređenju koje, pri- Association (203). u Joseph Gibaldi (pr.) 201-235 Theory’ ‘Literary članak sopstveni citira Culler (13). Press/Continuum University :YorkAmsterdam E.Inge i (pr.)MiekeBal Boer u Culler (1994) > 6 Culler nastavlja raspravu tvrdnjom da teorija, jer je neomeđena, i stoga nije ograničena na kanon na ograničena nije stoga neomeđena,i je teorija,jer da tvrdnjom raspravunastavlja Culler Optužbe za parohijalizam i parazitizam potiču, pretpostavljam, od frustracije koju mogu da pojasnim To me dovodi do druge stavke na mojoj listi, mesta teorije u kulturnoj analizi. Za razliku od izvesne Teorija više nije isto što i metodologija, jer bilo koji tekst može da uđe u dijalog ili se suoči s objektom u rele- kome u akademskom kontekstu stoji ne više posedovala nekada filozofija je koji Autoritet osećaja ‘raskotvljenosti’,od gubitka potiče meri značajnoj u frustracija Josefova da Pretpostavljam Introduction to Scholarship Introductionin Modern Languages to Scholarship and Literatures . New York : The Modern Language odbojnosti koja nasčiniotvorenijim. Naime, kaoštoonkaženakrajusvog kratkog teksta, kojiprikriva ‘beskonačnost’teorije,same odbojno,deluje da može upravoje to ali vrsta ona On razjašnjava, alinesimplifikuje. Ujednomkratkom tekstuCullerjenapisao: jer je savršeno ovladao veštinom kombinovanja krajnje jasnoće s teorijskom sofisticiranošću.piscem korisnim veoma Cullera godina.Smatram petnaest pre još to na odgovor opsežan memoriju’ i memoriju’ ‘traumu’.zajedničkotradicio- je iz što dolaze Ono ovimkonceptimane da to je On navodi nekoliko koncepata, sasvim simptomatično odabranih, naime, ‘nesvesno’,u upozorenja mog iz preuzeo‘kulturnu parazitski on etikete’frazu ‘samo je da u vidu ilustracije onoga što imam da kažem o Josefovom načinu rezonovanja, skrećem pažnju uz pomoć koncepata koje Josef odbacuje jer su u ‘opasnosti da postanu samo etikete’. Najpre, terminima’ objekata–kaošto ‘angažuje’ idrugediskurse. ‘vlastitim u to čini da, i, – objekte ‘angažuje’ teorija tome, Nasuprot odaju. diskvalifikacije rohijska’ niti ‘parazitska’ praksa, već praksa koja se odupire upravo parohijalizaciji koju takve što ‘u stvari’ i ne pripada filozofiji – teorija u kulturnoj analizi nije, barem ne po definiciji, nešto tim i samim ‘pa- krivce’ kao francusko ‘dežurne je što sve odbacuje koja – one filozofije Culler, ova konfuzija pomaže namdaseotvorimo prema autentičniminovacijama. razjašnjava što zbunjujuće. Ali, kao deluje da može zaišta ovo filozofa Na ‘disciplinovanog’ (str.Nietzschea“ i Spinoze 57), predstavljajurelevantnene jedine reference.automatski više kontekst je to Guattarija i Deleuzea slučaju „u pojednostavljujućihtipa konstatacijai dljivih heterogenijedan je korpus,Rezultat komeu istorijskeneupitnih, duhu u genealogije predvi - koji nastojimo da razumemo, u susretu u kome dolazi do izražaja upravo specifičnost objekta. koje kulturnaanalizamorada ‘angažuje’, onočiglednonijemrtav, inemožesepasivizirati. artefakata kulturnih takvih od jednim smatrati može pokazala vam sam koji plan krupni se nim, stvarima mrtvim na koje se koncepti apliciraju prema unapred utvrđenim pravilima. Ako pasiv- smatraju ne više artefakti kulturni pravilasami strogihanalitičkogponašanja, ni se jer smislu u metodologija nije tome,više prevazići.Slično ‘teorija’ hoće) (i mora se doba,ona srednjeg krize i razume,sve se kao da ali može doba srednjeg krize poput nešto filozofiji u gospodarica pravila argumentacije i koncepata koje treba koristiti. To što ova promena uvek,još izaziva statusa:možda sopstvenogdisciplinarnog je granica što bezbednih unutar samo ali kojestrane.bilo s dođu rečima,da i Drugim mogu tekstovibila vantni nekad je što nije ona ‘filozofocentričan’. tako nije delo).muzičko film, uopšte ili u Odnos sliku (ili (287) literaturu“ u prerušena tno pripremi,u pame- Josefovuknjigu veoma „filozofija na pozovemokulture, se objekt da ona u diskusiji. je Niti učesnika nije od više diskurs’, jedan ‘gospodarski filozofija samo – već no anahroprilično - deluje sebi po samo moda,odbacivanje kao to odbacivala i se a bi da dugo kojisidra ovakvasituacija.nameće kojateorije tolikopraksi bila U je suviše – dugoaktuelna ili nerazumemoneodvojiva jeodmogućnostidrugačijegrazumevanja. (17) poznajemo ne koje diskursima s suočeni smo kada osećamo koju Odbojnost kojima seonoobraća institucije i mišljenje vlastito koncipiraju načine nove na da čitaoce podstiče eventualno,i, bliskim začudno označavanja,čini promišljanja ubedljiva i nova ono naizgled pripada, jer njihova analiza jezika, uma, istorije ili kulture sugeriše kojima onih od domene druge u mišljenje preusmeravaju i pitanje u dovode da uspevala su koja dela korpus neomeđeni teoriju za ‘nadimkom’sam Zvao The Point of Point The : CulturalTheory of Practices Analysis. Amsterdam/New 6 .

Putujućim konceptima.Putujućim

99 pravo na teoriju na pravo 100 pravo na teoriju oea a sžt agžjć’ bea kjm e ii i oi oi zo všsrksi aia na načina višestrukosti zbog volim koji i divim se kojem objekat ‘angažujući’ sažeto sam Počela suprotstavljakriterijumima Josefsvojojo u diskusiji sudove o nasuprot‘tačnom pogrešnom’ onima ekstremnog žrtve Samorazumevanjerelevantnim? smatramo zapitati,šta,uopšte se Ali mi možete kao vidi Josef koje koncepata onih od jednim s vezi u doprinos svoj je dala Brison Profesorka kada se etiketa’.Sećam ovih ‘samo od jedne povodom konkretnija malo budem da mi Dopustite ju, kinematografiju i višejezičnost kao relevantne referentne okvire, i kao medijatore ovog medijatore kao okvire, i referentne relevantne kao višejezičnost i ju,kinematografiju književnost,psihijatriju,određujepolitiku, istori- objekat kulture.evropskeSam nacionalne sâm kojii kulturna,‘angažuje’srcu savremeneu koja leže pitanja trans politička društvenai pravila mogladanalažu. takva bi šta toga pogledu Josef,u bi naznaku kada ponavljam,dologije.kakvu i bilo Čak dao meto- pravila propisuju koju korektnost nego istine koncepciji kojoj bilo bliži i – objekta’ objekat uvek od značaja – kao što sam to i ranije tvrdila u smislu na uvažavanjaodnosu u adekvatnosti ‘vlastitih termina oblik neki je da korektnosti,nalazim kriterijum ali za marim Ne vrednosti.njenoj šteti irelevantnost – razilaze putevi naši se ovde i – terminima.Međutim Josefovim u tačna biti može uvek još učinkovitostiadekvatnosti, kriterijumui relevantnosti prema interpretacija obrnuto,najbolja I ‘najbolja’.biti može teško interpretacija pogrešna tivim. Pre bih rekla da su ta dva niza kriterijuma nerazdvojno povezana, u smislu da dokazivo binarnom mišljenju. Stoga je upravo otpor Josefova kao ili/ili postavka objasniti ovog može problema ono se čemu se najbolje pro- problem ovaj na pogled interpretacija.bila Moj ‘najbolja’ bi što onome interpretacija ‘tačna’ bila bi što prirode:recimo,ono relativnije su koji ti, učinkovitosti i, naravno, alineijedino, kriterijumtačnogipogrešnog. objekta međusobno nadmeću, kriterijumi su neizbežni: kriterijumi adekvatnosti, relevantnos interpretacija nužno predstavlja jednu od njenih aktivnosti. A kako toga se citati.svega interpretacijeZbog intertekstualni su bilo što kojeg kao zbunjujući tako rituali,oni društveni ili su su filozofi,drugi kojetekstoviveomapisali poznati ‘objekti’ su teško-dokučivi što oni kao ili kada i čak – objekte uvek govori,‘angažuje’ analiza ime kulturna i joj što da,kao je pravilo standarde.nikakve poznaje ne ona Prvo da znači pravilane (implicitna) njegova sledi ne liza nešto konkretno i pozitivno, umesto litanije o negativnostima. Međutim, to što kulturna ana pravilato bi kakva trebalatome budu, da najbolje – tome o više nešto čujem da bih želela a ne analiza sledi Josefova kulturna pravila. da Moram da kažem da činjenicu u njegovom tekstu radimo,i ne nalazim nikakvu indikaciju što o ono prosuđujemo kriterijume, kojima premana standarde odnosi se pozabavim. Ona se da moram kojom kritike Josefove treće do dovodi me relevantnosti.pitanje Ovoslučaj hiperboličan skoro kao deluje da može nasilja pokaže ‘poentu’ filozofije–njenu relevantnost izvansopstvenih granica. relevantnejoj doprinose.većinedaje filozofa,od i razliku analizi Za da kulturnoj je u uspela je možda najrelevantnije za našu raspravu, ukazala je da filozofija stvarno može da participira etikete,obične konceptoms traume,naime i,iskustva konceptimai zatim subjektivnosti što departmana. njenog glasanja rezultate poništio pametno onda je teme.Univerzitet odabrane levantnost re- filozofsku je važnije,argumentovala još je jezike.Što mnoge na je prevedena i uspešna je bila kolega, njenih publikacija većine od razliku za knjiga, Njena filozofska. ‘stvarno’ bila nije knjiga njena jer mandat oduzme se joj tradiciju,da analitičku je usku izglasao u uronjen pravo.ekskluzivno polaže departman,da univerzitetski smela Njen bi ne kojikaže, na da ali razumevanje subjektivnosti – jednom od onih koncepata o kojima filozofija ima mnogo toga naše za traume relevantnosti filozofskoj o knjigu hrabru groba,napisala ivici na ostavio je ju ubistva koji pokušaja i napada Brison, užasnog Susan oporavila od filozofkinja se je pošto konceptima –važnim, jeroniukazujunaono što ležiusamomsrcu kulture. važnim o ovim debatama doprinos značajniji pruži da nesposobna deluje filozofija istorije i pozajmljuju koncepte, a ponekad joj uzvraćaju i sopstvenim doprinosom. Zbog svoje tradicije konceptima. Ona je samo specijalizacija, jedna od mogućih, od koje druge discipline zahvalno frustrirajuće. sebi Ali ova redundantnost po nije inherentna filozofiji, samo je kao što to nije suvišnim, ni što vlasništvo nad oseća očigledno se filozof slučaju ovom konceptima.U nad ne iz filozofije, Josef tvrdi da oni ne mogu biti pravi koncepti, jer filozofija navodno ‘ima tapiju’ treći iz psihoanalize i antropologije, ali i istorije i medicine. Pošto dolaze iz drugih disciplina, a nalne filozofije.Prvi dolazi iz psihoanalize, drugi iz kulturne istorije u susretu s psihologijom, a - - - Press 1988; 2. izdanje 1992. To nijevelika knjiga, aunjojseargumentacija izlažekorak pokorak. Difference:Gender,Sisera’s on Death. Scholarship and Genre prev. Gumpert.Matthew Bloomington: UniversityIndiana discipline/interdisciplinarnosti.pitanju posvećenu potpunosti u knjigu 1988.Videti Jošsam objavila> 7 Ovo interdisciplinarnost čini nužnom, vitalno značajnom i nezamenljivom za kulturnu analizu. Tokulturnu za nezamenljivom i značajnom vitalno nužnom, čini interdisciplinarnost Ovo ovajobjekat,razumeli bismo Da sopstvenimangažovaliu terminima,ga bismo da prelazitimoramo Da, kulturna analiza angažuje filozofiju selektivno i postavlja pitanja o relevantnosti, i adekvatnosti pitanja i postavlja selektivno filozofiju angažuje analiza Da,kulturna Dalekopredstavljada toga od (str.utočište 53, interdisciplinarnost54) podrazumeva i naporanrad anti-disciplinarna. Dajeovo pročitao, pretpostavljam dabiuznačajnojmeribiorazuveren. o ‘Intenciji’,knjige,predkraj biti razjašnjavammože interdisciplinarnosteksplicitno ne zašto mojih knjiga napisanih, recimo, posle 1985. Očigledno je da Josef nije među njima. U poglavlju pročitaju da potruditi se će koji one čeka pitanje to na odgovor Dugački transdiciplinarnosti? ili anti-,multi-, od – sinonimima smatra on koje pojmova srodnih onih svih od razlikuje ona se kako interdisciplinarnost,i interdisciplinarnosti,oklevanja.problemom raspravuovimbez svoju odbacuje kojije šta Ali analize. započinje kulturne Josef grana biti mogla bi filozofija to) za marim ne (lično piranje ma- teritorijalno kakvo bilo nužno već, je filozofije ako grana nije analiza kulturna da znači tar koje relevantnost njihovih problema možebitiprepoznata kaouzajamnarelevantnost. tradicija.obrnuto,I tradicije,te filozofije,tradiciju i uključujući žives kulturom u skladu unu- živimo.kojom s i disciplinarnih nije Takojoj ‘pačvork’ kultura u kulturi modu,predstavljau marginama,centru,na istrajava,u ne i memoriju,kojije kojiproblema kulturnu bilo ne ili a granice i metodološke okvire bilo koje discipline za koju smo obučeni. Isto važi za traumu, ili situira svoje iskaze. koje okviru u disciplini kojoj bilo odgovara njih od disciplina. Svaki specifičnih problemima specifičnim sa vezi u angažmanima specifičnim o radi se da bude ponavljam ovde sarkastičan,da ali mogao jedino je Josef diskusije tokom izrekla ovo sam disciplinu.Kada jednu ograničenog na pristupa zatočenik bude da odbija očigledno on rečima, Drugim angažmana. sam eksplicitno napisalasam eksplicitno u što anti-disciplinarna.Kao biti može ne analiza kulturna da i nužnost ostaje disciplina kao upravo iz ovog razloga, takav selektivni angažman od strane ne-filozofa dokazuje da filozofija tekstova i ideja koje ponekoga uznemiravaju, jer ti tekstovi više nisu gospodari mišljenja. Ali, se da mogle rečibi ‘raspakuju’.filozofskih vodiangažovanju da relevantnosti Standardmože oveproizilazi ‘posrće’.Uzgred,sve toga iz koja analiza parazitski.Niti ni parohijalno,a niti konteksta,tiče se objekta,adekvatnost učinkovitosta publike. I, ne, ovo kontradiktorno,nije kulturu.Relevantnost za upotrebljiv biti može ne mišljenja relevantnosti,oblik Bez nikakav moguć.nije mišljenja oblik nikakav selektivnosti ideja.Bez enciklopediju kompletnu napiše da namerava ne čovek ukolikoselektivna, je praksa intelektualna Sva terminima. vlastitim njegovim u kulture objekta angažovanja cilj proklamovani uz ideja odabranih učinkovitosti majstorstvom kojim analitičarkulture uopštemožedaovlada. Nasuprot tome, smatram takvu selektivnost, ako se u praksi udruži s pronicljivošću, najvećim parohijalnada upravose bojim –ali takvaparohijalnostsvakeiz izbija pore Josefovog teksta. u stvari, disciplinom nismo prethodno suvereno ovladali. Ja bih odbacila svaku praksu koja je zofa – bilo parazitska – ako je društvo koje odaberemo ‘pravo’, ali celokupnom genealogijom, drugih i francuskih filo- ‘pogrešnih’akozavršavadruštvu – parohijalnau bilo selektivnost je različite discipline. Teško da vredi studirati i steći diplomu iz sve tri discipline. Josef smatra da gvisti rekli, deiktičan. Tako, već samo taj jedan glagol nalaže susret s idejama koje potiču iz tri prezentu;lin- je,u bi kakoon samo funkcioniše da može oblik glagolski vremena,taj pošto filozofiju, jer on sadrži imperativnu formu glagola. On takođe nameće razmatranje istorijskog primer, filmski kadar okome Na samraspravljala analizi. je,primorao me sasvim konkretno, u korakda konsultujem analitičku ključni predstavlja već – majstorstvo prepoznati treba kultureangažovalisopstvenomobjekte bi po izboru, kome,u – većizbor i rekao Goethe,je se izbeći. Ne samo da je nemoguće steći diplomu u svakoj disciplini koja nam je potrebna da vlastitim terminima, ali čini to na selektivan način. Ova selektivna priroda angažmana ne može veliku ranjivost. Kao u slučaju angažovanja objekata: ona angažuje druge discipline, u njihovim drugo nepromišljenistavduhu je u na suprotstavljaknjiga komesasvim ‘anythinggoes’moja nešto . Putujućim konceptima Putujućim Putujuće koncepte u humanistici u koncepte Putujuće ,stečenog unutarodbacivanje znanja discipli- Murder and Murder u celini, ili bilo koju od koju celini,bilo u ili 7

101 pravo na teoriju na pravo 102 pravo na teoriju 1) Josef vrši selekciju i citira – parazitski – nepovezane fraze iz moje knjige. Moj odgovor bio bi bio odgovor Moj knjige. moje iz fraze nepovezane – parazitski – citira i selekciju vrši Josef 1) da moram sada kontekstu,ovomi u pisati treba ne kako toga primer udžbenički je tekst Josefov nekoliko rekla bih ne ako bila oduvek sam kakav nastavnik bila bih jedno.Ne su sadržaj i Forma Objašnjenje zatako lošepisanjeočiglednojekadarazmotrimosledećinavod: u grešaka simptomatičnih kategoriji drugoj pripadaju tekstu Josefovom u insinuacije Seksualne 4) on koju – analizi kulturnoj o generalizacije i knjige moje iz citata 3) Treće,mešavina konstantna posredstvommanipuliše uzgrednihnegacija,on da je simptom tipa Drugi per 2) na ukazivati ‘neću preporučiti da pročitate upravo poglavlje iz poglavljeupravo pročitate da preporučiti samo jasne,nedovoljnocitate.indirektnevam pozicionira istorizuje,često Mogu kontekstualizuje,drugačije i da – uradi da trebalo on je koji posao obavila ja bih ako duži dvostruko preterane a nepotrebne,osetljivosti filozofijenakritiku. vrstu neku kao vidim što onoga simptoma nekoliko na ukažem lošeg pisanja, kaoilošerezonovanje. anksioznih.kod odbojnost i izaziva manipulativnog Takvakojaforme izbegavaa otvorenost granica,bez teorije produktivne.plod kao vidi otvorenostiPrvo,kojuCuller vrsta ona je tu raspravebile naše li kontekstu,interdisciplinarnombi u ne pisanja uslovima o rečizavršnih se posmatrazajedno. premameni, gore,još je što i premaanalizi, kulturnoj navedenogod išta bi da kao da moglo kodeksima akademskog pisanja. To ukazuje na loše namere i nepoverenje – prema Deleuzeu, osoba.ironije,Izvlačenje u grešakanaročitosamoironije,najgorih od je kontekstajedna van kome se taj filozof ironično i autorefleksivno osvrće na vreme kada je bio mlada i energična štetu.popravljivu u pasusa Deleuzea,Tajiz od ustanovila,ali potiče sam citat,zaista što kao ne- nanosite suprotnom u argumentaciji svojoj se,jer ukusa,uzdržite lošeg primeri ovakvi privuku vas 56).tolikoda akoikada mogu rastrojenida ste da je kažem da mogu Jedinošto ali bi svejedno bilo nakazno“, urešena sa ‘zamišljam’ koje imputira isto analitičaru kulture (str.njegovo,biti moglo bi koje dete njim s pravim i pozadi od autora „uzimam rečenica vantna irele- citat,potpuno kontradiktoran,Deleuzeov navodni i homofobičan istovremeno je jer nekekonkretneimam veze.tim s i Pominjese ‘beskonačnakopulacija’. stvar.Ista je,gori Ali odnekud ja da loše,i nešto bilo to je da sugerišu navodakoji znacima ironičnim u cipaciju’ pomenulatri. eman- Upravosam ‘seksualnu ih strana,devet ima jedva od tekstu pisanju.U pravila lepogponašanja. ili protokolaakademskog kakvog bilo odbacivanje ovakvo na navela ga sam čime znam Ne ovdedešavase se:(pitam koristu prakse’.arbitrarnosti mišljenja odbacivanje je tačno?) gde krovove(str.disciplina’ humanističkih 54), gde fašizam;sugeriše ‘crno’ zatim,odmah a na što ‘to istaknuta anarhizma zastava fraza ‘(crna) paranoidna otvoreno – tezi’ maglovitoj ‘takvoj je – samo što je ‘ostavio po strani’ pošto je pomenuo, ‘seksualnu emancipaciju’ kao analogiju ovoganeprihvatljiva. Primer bila inače bi kojaomalovažavanja i uvrede Toza opravdanje je potez.predstavljajukukavički – neprijatelja vremešnog prilično sliku stvorio bi da naukama i školom Birmingemskom kulture, studijama sa spaja nije argumentacija, jersenatonemožeodgovoriti. kažeš, ali ako kažeš, pa onda kažeš da to nećeš reći, to predstavljane kažeš,čin – ili i to nešto manipulativan.čin: ili tekstova,je govor mojih iz izostavljenaTo je da tvrdi pogrešno Josef za koju jezika filozofije analitičke duhu U prakse. ovakve protiv argument filozofski jedan priložim da bih strani’.Mogla (str.po tome’ ili to ‘ostavimou 53) kontradikciju formativnu izraza tog nema ničegfilozofskog. korišćenju ovakvom U ‘mi’. zamenice upotreba i podrazumeva koju formaciju upotrebu fraze čestu ‘naravno’.i obuhvata primer,‘Naravno’ i ona sinonimni izrazi stvaraju lažnu jedan sliku konsenzusa, kao grupnu Samo argumentacije. goes’ ‘anythingvrsta neka – napadnekonzistetan je čita.čitanja takvogga Rezultat nastavida da mogao nije da uvredilo čara koje Mieke napada? tvrdokornihonih teoretiod - jedan ja sam standarde?Možda intelektualne ne kulturna analiza često posrće. Možda je to moja greška? Možda sledim pogreš- da primećujem Ja posrtaj?“ kao shvaćena bude ili pristrasnost čistu u posrne ne analiza da sprečiti je:„kako… Mieke same rečima oštrim pitanje,Glavno Putujućih koncepata Putujućih humanističkim Geisteswissenschaften koje ga je toliko očigledno toliko je ga koje - Umesto da se pretvaram da govorim u ime interdisciplinarnosti kojojsam,interdisciplinarnosti ime se,govorimu dopri- nadam da pretvaram nešto se da Umesto mogu analizu.Ne kulturnu na uticaj moj i knjigu,kao moju precenjuje ogromno Josef da Nalazim Ovo ne znači da je polemička rasprava loša stvar, baš naprotiv. Zbog toga sam, na kraju krajeva,stvar,i kraju loša sam,naprotiv. raspravana toga baš polemička Zbog je da znači ne Ovo rečijasno. na pitanje,postavljammoje nije grešaka.ukazujem ‘oštre’ Ja su mnogo Zašto ima Ovde kulturnu misao. radim:prenosim da da pokušavala ikada sam što sve to govore.je što Možda to prenesem kojisu, detaljnije ispostavilo,kakošto se da nastojala samo sam da kažu da tolikotoga imali kulture objektima približavao i radoznalost obogaćivao,moju zadovoljavaoje me prestano je me što dejstvo,uskogrudo daha,intelektualno kratkog Osim imaju istorijski ne- kojeuživanje. stega od predstavljao oslobađao analize kulturne oblasti u rad moj je da kažem da nela, alikoju ne ‘posedujem’ ištavišenego što Josef poseduje filozofiju, jedinomogu iskreno u to. Ali, izvesno, unutar kulturneanalizetakav zaborav istorijenijeupraksi. zaobišla,je ga neprimećena. ovoMožda prođeda može filozofije,okrilju u sumnjam premda tako, samim svojim napadomoponent, demonstrira da nije u kontaktu Moj godina. s istorijom – istorija današnjice trideset do dvadeset poslednjih u fenomen rasprostranjen globalno majstorstvo, i ne kao ekvivalent filozofiji; teorija kao inter-, ali ne i anti-disciplina – predstavlja zaboravljam.je da tužuje Teorijaprema Cullerovoj metodologija,koncepcijikao ne – kao ne kratki članak. Mogu da formulišem ovo u terminima istorije, za koju me Josef tako olako op- konceptima verovatnoje analizi.kulturnoj u stalo najviše Koncepcija kojeod u teorije polazim Razlozi za ovo su istorijski, i ovo me uznemirava jer je istorijska odgovornost ono do čega mi sama da govorim u ime kulturne analize, baš kao što ni on ne može da govori u ime filozofije. bilo kakvukorisnu kritiku, osimjednestvarikoju verovatno nijenameravao. kojuistoriji o iznosim.njoj u Josefovmi da kažem da moram što je mi Žao pružio nije tekst govora u dužini cele knjige. Niti je, po svemu sudeći, Josefu poznata ova knjiga i argumentacija nim napadom koji je bio podsticaj za još jednu knjigu. Nikad se nije oglasio povodom tog od- na početku ovog odgovora. Tako ću uvek biti zahvalna ovom kolegi jer me je dočekao otrov- napisala sam knjigu čak koji sam izvukla iz njegovog teksta bio je da je moj pristup a-istorijski. Podstaknuta ovim umetnosti. Pošto sam odstranila sarkazme i neargumentovano omalovažavanje, jedini zaklju- časopisu univerzitetskom u strane dve u Amsterdam,dolasku knjizi korist.nekakvu kritikeizvučem iz je, spremnada kada prilično primer mom bila Na po sam uvek napadana.I često sam napad.njegovbila Tokomkarijerena odgovorim da prihvatila je zajedničko, možedapostanesamointelektualnohendikepiran. da,uvidi da rezultat,umesto akone lično nam predstavljaih što polazište baremnešto ono da je on takav tvrdokorni teoretičar. Interpretirajući moje reči kao neprijateljske i shvatajući nekoga ubedio bi koji argumentacije obrazac rigorozni neki sledeći mnom konfrontacijusa dogme,neupitne nu Josefje odlazim. da ja indikaciju kakvu bilo nalazim Ne ‘opravdao’ svoju ‘tvrdokorne teoretičare’ i distanciram se od druge kategorije. Kada teorijski standardi posta dogmatskim metodolozima. Između ovih fraza postoji razlika. Ja poštujem i ozbiljno shvatam tegoriju, onih koje naziva ‘tvrdokornim teoretičarima’ – a koje ja nazivam ‘teo-teoretičarima’, sam napisala kojima s dijalogu u teoretičara kategorijom s identifikovao bi ne se indikaciju,on nekakvu – on se oseća lično pogođenim. Ovo ne mogu da razumem. Ako ovaj njegov tekst predstavlja zu. Zbog toga, logički i intelektualno, Josef bi trebao da se slaže sa mnom. Međutim, naprotiv ma su izložene studije kulture i zato predlažem da se ta oblast transformiše u kulturnu anali- Ja ne napadam nikoga, najmanje od svih tradicionalne filozofe, već upozoravam na rizike koji- retoričko pitanje u Josefovom pasusu ne nudi nikakvu argumentaciju; nju u stvari treba izbeći. rizike kojima ću se pozabaviti; otuda ovo predstavlja agresivno i pogrešno čitanje. Ponovljeno je u opštim terminima prisutna već decenijama, kao što demonstrira i Cullerov i demonstrira decenijama,što već kao prisutna terminima opštim u je Putujuće koncepte . Pa ipak, on se ne bi kvalifikovao čak ni za drugu, suparničku- ka Quoting Caravaggio, ukazana počast temeljnim ocrnjivanjem na ocrnjivanjem temeljnim počast ukazana Rembrandt Reading u kojoj sam razvila pristup istoriji koji sam pomenula koje je potpisao kolega s odeljenja za istoriju za odeljenja s kolega potpisao je koje Folia Putujućim

103 pravo na teoriju na pravo teorija na delu 105 , 2005. , 106 , 2006. , 122 114 , 2007/8. , 120 128 116 , 2008. , 2008. , , 2008. Moja privatna biopolitika: Performans na Performans Moja privatna biopolitika: podu papirnom Asentić / Saša Vujanović, Ana (Kraj komedije) Acta Est Fabulas / Balint Szombathy Miss Mobile statistika Janez Janša / Cigani i psi / 118 Todorović Zoran u TkH poziciju svoju Ovim radom održavam časopisu / Marta Popivoda 2008. , Workshop Curatorial / Goran Gjorgjevski Posledice Siniša Ilić / 124 , 2007. za Kapital Koreografija / 126 Šuvaković Miško 2005-08. ciklus printovi, , Lazy paparazzi / Mile Nichevski Teorija na delu na delu Teorija >> 106 teorija na delu specijalno, jubilarno izvođenje performansa „Mojaprivatnabiopolitika“ iposlednjeizvođenje njegove originalnei kutiju, apreko dijagonale kvadrata nekoliko keramičkih ćupova. Nadesnojstranici jedrugikvadrat; ring“, toje„bokserski obeležen veomatankimbelimkoncem, koji jerastegnut nekih10akcmodpoda. Uzadnjemdesnomćoškuringa, nalazi možete prepoznati neke knjige, videokameru, mnoštvodokumenata, stolicu, jedanneprepoznatljiv objekatnaliknacrnu Dubrovniku. Performans oftheCulturalProgramme jepodržanodstraneDanceWEB(withthe support 2000 oko 11x8m. Nalevoj stranici možetevidetikvadratno napodu. poređane uglavnompapirnematerijale Međunjima, performansa napisana/izvedena jeudrugom teorijskom časopisu–britanskom Performance, Researchu ubroju Tokom prethodne godine, ovaj radjepredstavljen narazličitimfesitvalima iumetničkimcentrimauistočnoj privatna biopolitika privatna zapadnoj Evropi. Razmišljajući oprethodnom periodu, shvatio samdajeperformans počeodaiscrpljujesvoj Ulazite usalu. Radnoosvetljenje. Izvođačupantalonamaimajicikratkih rukavajevećnasceni. Dimenzije scenesu Posmatrate ga... pogled sezadržavavišenanjemu nego nastranicama scenografije. Ujednomtrenutku se konačno Performas jenastaoukoprodukciji saCentre nationaldeladanse–Paris, research inresidency (Theorem polazni koncept kroz redovno cirkulisanjeusistemu savremenog plesa. Stoga, ufebruaru 2008. jeizvedeno Naš prilogizdanju pogodnu zapapirnati kontekst jednogteorijskog časopisa. Stoga, ovo nijenitekstoperformansu Dance residencies), apripreman jeuokvirutreninga praktičnedramaturgije THe FaMauBeogradui se goblen postavljennapostolje, koji figuruplesačice. prikazuje Izvođačjezauzet vezenjem goblena. U februaru 2008. jebilotačnogodinu dana odpremijernog izvođenja performansa. , nitinjegov opis, već samostalni performans, ovog putapapirni. Prethodno, engleskaverzija Performans jedeoINDIGODANCE, istraživačko-umetničkog projekta! Premijera je bila11. februara prošle godine –ovde, nasceniHinterbina! Večeras ćupo18. put izvesti performans „Mojaprivatnabiopolitika“! Teorije koja Hoda of theEuropean UnionwithintheframeofdanceWEBEurope). MOJA PRIVATNA BIOPOLITIKA, performans-predavanje Teorijska podrškaidramaturgija: Ana Vujanović Performans jedeo„Indigo Dance“projekta. Asistentkinja: Olivera Kovačević-Crnjanski pišu/izvode: Ana Vujanović iSaša Asentić MOJA PRIVATNA BIOPOLITIKA: Performans napapirnom podu „Pravo na teoriju!“treba shvatitikaotekstualnu verziju performansa, Zatim otvarate sledećuduplericu. smeštate ismirujetenasedištu. Producent: Per.Art, Novi Sad Autor iizvođač: Saša Asentić Otvarate stranicu časopisa. Nailazite napodatke: Dužina: xystranica „O koreografiji“. integralne vezije. PROLOG: Moja Do sada, dobio sam pozive da ovaj rad tokom narednih godinu dana predstavim u Barseloni, Frankfurtu, Poznanu, nevidljivim neprijateljem. Životinjica se trudi. Ne uspeva. Pada napod. Konačno, odlučuje dase uspravi i preživi. Zatim stoji Our artistic directorsOur artistic are interested very inyour work andwould bepleased, ifyou couldsendusavideofrom U zadnjem levom ćošku ringa praviU zadnjemlevom ćoškuringa oltar–koristeći ikonu idodajućiplastičnupištaljkupreko ikone, koja padatačnona Postepeno, deopoizvedbenih materijalabićeisključivanizperformansa ipostatidostupansamokaovideo I’m writingfrom “brut”, anew internationalcoproduction-house for performance, danceandtheatre in Vienna. Svetlo semenja, postajućinaglašenoteatralno. Scenaseodvijautišini. Gledateborbuslabašne inespretne životinjesa Večeras, zamenejejako važnonesamodaizvedem ovaj performas zavas, nego idapripremim videosnimak Skida odećuiodlažejeuprednji desnićošak. Sadaje samo udonjemvešu, aporamenima, grudimaileđimaima koji ćuposlatiproducentima, programatorima idirektorima različitihfestivala koji predstavljaju projekte Budući dasamovaj radveć nekoliko putapredstavljao, shvatiosamdasuodprijava mnogo učinkovitije U ovom trenutku nemaotvorenog pozivazaprijavljivanje zabilokoji festival koji bimi biozanimljiv... your performance “My privatebiopolitics”. Isthatpossible?Just sendittotheaddress below, And I was thinking about how to become artist and in which art should Ibeanartist. andinwhich art And Iwasthinkingabouthow tobecomeartist Postepeno, performans ćeregresiranjem doćidotačke nestajanjapred očimapublike. Po kosi posipaplaviprah, praveći oblikmake kape, tufnuiznadčela. nakoju dodajecrvenu Tako sam, nakon izvođenja nafestivalu Tanz im August uBerlinu, dobiosledećiemail: WHEN I WAS A KID I WANTED TO BECOME AN ARTIST! ARTIST! AN BECOME TO WANTED I KID A WAS I WHEN When Iwasakid wanted tobecomeanartist. I was7-8years old. Idon’t know why Iwantedtobecomeanartist. I got your e-mailaddress from Julia Wocke, Tanzwerkstatt Berlin. Sledi petominutnasimboličkaipatetičnakoreografijaringu. u Izvođač zatvara lap-topistavljagauprednji levi ćošakringa. veštačko krznoživotinjeilimoždabalkanskog mačoa. Nakon jubilarnogizvođenja, performas semenjai Izvođač iznenadaprekida scenuiiskoračuje iz ringa. Istovremeno, menjasesvetloiponovo postajeradno. Vilniusu, Salcburgu, Helsinkiju, ParizuiBeogradu. Možda ćudobitiinove pozive zaizvođenje. Što višepoziva–tomanjeperformansa! nepomično kaoživastatuaSlobode. Pištaljkom dajeznakzapočetak. Biće mipotrebna vašapomoc! Koji festivali dolazeuobzir? Izvođač otvara svojlap-top: >>>>>>> preporuke! work-inprogress thank you much, very Dear Sasa Asentic, savremenog plesa! k r o w dokumentacija. Videt ćemo... Larissa Bizer grudi sveca. postaje: - in od: ...

- s s e r g e r !

107 teorija na delu delu na teorija 108 teorija na delu I was 16. Iwasinactingclassandhadtogo outonstageandtomake my scenebutIdidn’t learnthetext. Yeah, okviru Theorem danceresidence programa. Unjihovoj mediateciupoznaosamsesaradovima nekoliko ključnih Ovaj materijalsampripremao umaju2006. godine zavrijemeboravka uCentre nationaldeladanseuParizu, u think hewas, hecouldn’t standitanymore andhesaid: ok–go away, Idon’t wantyou intheclassanymore and Između ostalih, upoznaosamseisaradovima Jeroma Bela, izčijepredstave „PichetKlunchunandMyself“ijest ovaj citat. putsamizveo Ovu„citat-scenu“ uDubrovniku prvi uokviru Treninga praktičnedramaturgije, umaju I was very lazy.I wasvery You’ve got itfrom thebeginning. Even whenIwasat8already lazy. And thentheteacherI dance class. So, thedancercameandteacherItookdanceclass. were Everybody ok. A new Ovo subilidrugiitreći radniperiodna„Indigo Dance“projektu, umetničko-istraživačkom plesnomprojektu. Like this. Like this. And itwasok. And afterawhileyou do, attheendofwarmupyou dothebigsplit. But itwasinculturalcentre andinthisroom aftertheactingclassthere wasadanceclass. So, I’ve decided And finally I’ve arrived tothefactthatIshouldbecomeanactor, becauseactorsare doingthesamein In theperformance “Pichet Klunchunandmyself“ Jerome Belgave thisanswer tothequestionwhy didhe, Prvi radniperiodipočetakradanaIndigo Dance projektuPrvi desio seunovembru 2005. godine uBeogradu, to stay intheroom. Hesaid: go out, Isaid: no–andIstayed intheroom andIstayed intheroom for the and we didthewarmingupandexercises andIcoulddoit. Iwassosurprised!watchingme! So, inthenextyears I’ve totake started actingclasseswithkidsuntilthetimeIwas16. Izvođač stojiuspravno, raširenih ruku, tikispred pubike put. kaodaimsepredstavlja poprvi I’ve never triedbefore andatonce... itwassomethinglike impossible... you know... Then themusic, for mewas, Ineedtolearnsolfeggio –you know it’s difficult. very Izvođač skidasasebeveštačko krznoživotinjeilimožda balkanskog mačoa. And I was thinking to paint is very difficultbecause And Iwasthinkingtopaintisvery you needtotrain. watching theposition!Iwascallingeverybody saying: “Look Ididit!” Izvođač menjaodeću, oblačećiponovo pantaloneimajicukratkih rukava. I wasdoingthis. And Iwasimitatingthedance, I mean theteacher. And ok! And teacherloved me!Gave meprivateclassesfor free. autora safrancuske iuopštezapadnoevropske plesnescene. takođe uokviru Treninga praktičnedramaturgije. student... I’ve todoexercises. started Warm up. Oblači iatletskubelumajicu.Adidas spotskišorts movie orinthetheatre thatlike asinthelife. And in fact it was very easyforAnd infactitwasvery metodance. And ok, now Icannotdoitanymore. Dancing wasofcourse... soIsaid: no! I thinkitwasnotmuch tolearn. Pokušava danapravi velikušpagu. Jerome Bel, become adancer? he won’t make performance! Hoda oko desnog kvadrata. So, I’ve becomeadancer! I wasvery, shocked! very It’s fantastic, interesting... Yeah, young! Iwasvery I didn’t have towork! But thethingIdidit! I couldn’t believe it! Radi vežbe. 2006. Tokom procesa radarazvijaosamsolo, iuzavršnoj faziradanapredstavi, kadaseodlučujeotomekoji materijali Druga sedesilazavrijemeradanapredstavi „Fragmenti“uprodukciji Foruma zanovi ples, SNP-a, 2005. godine. Izvođač sekreće odćupadoćupa, podijagonali kvadrata, lepećinasvakićupkopiju fotografije figure čijesuruke i noge Konceptualni ples, koji jenajuticajniunašem(savremenom) plesnom kontekstu, nijeglavna paradigmaevropske solo bavi pitanjemedukacijeodnosnomogućnostimaobrazovanja plesnogtijelavanjedinogpostojećegsistema li jeprevođenje alternativakopiranju? Ali prevođenje ukojem senetražikopiranje /ekvivalencijasaoriginalom samokritičnosti isamoironičnosti inatrenutke izgledaokaodaimasvijestotomeštomu segovori, anedase kopija? Uovom radumojpokušajjeusmeren nakorištenje citatakaosvjesnogizboraukazivanjanareference, u Srbiji, itoonogdijelakoji imabaletsko iskustvo inaobrazbu, alipravi iskorak unove plesnetendencije. Ono ulaze upredstavu akoji ne–odlučenojedatajsolouđeupredstavu, jerjedoživljenkao„parodija baleta“ istoriju, kontekst; citatakoji jeeksplicitnopokazanikoji nijedoslovno preslikana frazanego prevođenje! ...Da ili „Theshow must go on“ili„PichetKlunchunandmyself“, predstavama Jeromea Bela, adamojradne bude i rečeno mijedanebibilodobro toraditi! Trudio samsedaobjasnimneradioparodiji, nego dasetaj tačke. Uperformansu učestvujuBojanaCvejić ipravi, izdresirani slon. Usnu, slonje predstavnik plesnescene da stalnoizmičeijenevidljiv zapubliku?... Ali onostojesigurnojestdatajsoloprisutanisada, uovom Ovo jekopija fotografije izčuvene predstave „Selfunfinished“, čijijeautor veomauticajni koreograf Xavier le gorivo za«Indigo Dance». Zanimljivo jedanakrajuevakuisan iizovog projekta! Dalitajsoloimasudbinu što jezanimljivo usnu bilojetodaslonkroz naučene/izdresirane (re)akcije napitanjazauzimaopoziciju Kako zaistarazumjeti jednoguticajnogiznačajnogautora, ane učinitigaornamentom? nego seideupromišljanje vlastitog/lokalnogkonteksta ipronalaženja pojava, termina, rješenja... adekvatnih suočavao iondasamjednogjutraimaosan!Bilojeto19. juna2005. godine u9:34, kadasamposalosljedeći plesnog obrazovanja uSrbiji! Ali nisamuspio, tako dajetajsoloevakuisan iz«Fragmenata»iposlužiojekao Treća sesituacijadesilavjerovatno zbogtogaštosamintenzivnorazmišljaooproblemima sakojima samse proizvodnje predstava savremenog plesauSrbijiosimpreslikavanja /kopiranja tehnikaikoncepata koji suu U ovom snu, BojanaCvejić imanovi performans. Performans jeneštoizmeđuteorijskog izlaganjaicirkuske preciznije, ukrajnjemslučaju: štajetoštomidajemogućnostzaistuscenu /prizorkaounpr. „Shirtology“ To jecentralnopitanjeuovom radu!Uticajisubitnijer, zaista, kako birazvoj biomogućukoliko bismobili Ovim radnimperiodimaprethodilo jenekoliko, tačnijetrisituacijeodnosnorazlogazapokretanje radana kontekstu ukoji seuvode plesnitrendovi, koncepti, uticaji. Dakle, prevođenje ukojem jeprevod bitnijiod Nakog gledanjanekoliko plesnihpredstava domaćeprodukcije zapitao samse: dalijemogućdruginačin Seda nastolicu. Tokom daljeggovora, svremena navreme obilazioko materijala, pokazujućineke odnjihpublici. zatvoreni zaspoljneuticaje. Ali, kako ihrazumeti?Štajetoštomojrad/plesčinidanijekopija? Ili, Kod poslednjegćupaunizu, izvođačpodižekopiju fotografije uviskako bibilasvima dobro vidljiva. plesne sceneuovom trenutku, već jezapravo njenamarginalna praksa. Kada završilepljenje, izvođačponosnopokazujenared ukrašenih ćupova. radi samoomehaničkom ponavljanu naučenogtokom dresure. Kako razumetiuticajneautore iprodukcije, anekopirati ih? email BojaniCvejić! Unjemu samopisaosankoji samimao. trendu ikoji najčešćeiligotovo isključivo dolazesazapada? Sa podauzimapismo, čitajućiili, pre, gapublici. prepričavajući Ali, samo dapojasnimovu pretpostavku! performansu, utragovima! To situacija! jebilaprva Ovo sumojimaterijali! novom projektu! NOTA BENE: izmešane. originala!

Roy.

109 teorija na delu delu na teorija 110 teorija na delu Mi računamo na konceptualni ples kao na jedinu nadu, jedinu šansu za nas, jedinu pukotinu kroz koju se možemo, U ovom tekstu, BojanaKunst pišeorazlozimastalnogkašnjenjaIstokaza„savremenošću“ nakoju Zapad gotovo Razmišljajući oovom pitanju–jako važanbiomijetekstBojaneKunst „Izvođenje drugog tela“, objavljen uTeoriji Ovo jeplesnipod!Ovo jemjestosavremenog plesauNovom Saduijednoodpartakvihmjesta uSrbiji!Ovo je performans!“ ...Aliondasamsezapitao štabisedesilo samojimperformansom ukoliko bihgastavio usituaciju pravo naautobiografskupričuotomekako jepostaoplesač?I, unjegovom slučaju, tojenova savremena plesna Centra zadramskuumjetnostizZagreba rekao mijedaodmahnakon parrečenica pomislio: prvih „JaoSaša, Citat izpredstave Jeromea Bela„PichetKlunchunandmyself“ koji samizveo odmahnakon izlaskaizringamog ne! Nemojićiuautobiografskusrceparajuću priču, toćepokvaritidosadašnjitokkoji jebiodobar“!... Naravno, / našeglokalnogkonteksta, putuDubrovniku. izveo samprvi Kasnijetokom razgovora, SergejGoranPristašiz sve doknijeshvatiodaseradioeksplicitnomcitatu! Ali štatozapravo znači?DalitoznačidaJerome Belima Na danprezentacije, jedanodmajstorasvjetlapitaomejedalimoguzasvoju predstavu da koristim raspored Bio samveoma iznenađen. Naravno dasamodreagovao sa: „Nijemoguće. Potrebno mijeosvjetljenjezamoj ...Pravo naneartikulisano, jošuvijekodsutno, zbunjeno, pomalonespretno, suvišetjelesno, suvišeromantično, narativno tijelo, tijelokaopokušaj, kaozakasnjelufizikalnost koja jeuvijekograničenanaspecifičan kontekst U tišini, izvođaččekaodgovor. Ukoliko jeodgovor TkHbr. negativan–zatvorite 16. Ukoliko jeodgovor pozitivan Pravo napleskoji jeukulturološkom, tehnološkom, estetičkom idrugom smislu–zakasnio! Hteo bihvamispričatijošjedandogađajvezan zaprezentaciju ovog radauDubrovniku! svjetala izprethodnih predstava, tako daonnebimoraopomicatireflektore. budući dasmovanevropske plesnescene, „probiti“ ipojaviti nanjoj! gde bibioosvijetljenjedinodrugimokružujućimperformansima? Izvođač stojiizmeđudvakvadrata, nasredini scene, tačnoispred vas. Molim vas, svjetladrugih predstava koje seizvode naovoj sceni! Uticaji najčešćedolazesasavremene plesnesceneZapada! Sada ste, zajedno sizvođačem, uNovi Sad. teleportovani Performer stojinasamomkraju scene, izadvakvadrata. Scena se, utrajanju od2sekunde, puniplavim svjetlom! predstava, adajatopravo nasavremenost nemam? (politički, tradicionalni, etnički, lokalni, marginalni). nastavljamo saperformansom napapirnompodu. jer pravo naSAVREMENOST nemamo!? JEDNA DIGRESIJA,JEDNA ZA„VEROVALI ILINE“: staromodno, (pokazujematerijale) Da linamaostajesamopravo na (Izvinjavamo sezbog neugodnosti.) Upravo utomeijestproblem! Ko imapravo nasavremenost? amatersko (pokazujesebe) egzoti, Čno (pokazujering) koja Hoda mjesto Foruma zanovi ples! Naravno, ukoliko seslažete? da imaekskluzivnopravo! Kreće seizmeđumaterijala. Hvala! Nastavljamo! Ovo jeizolirtraka! Ovo jeHinterbina! Tehničarima: br. 4, 2002. godine. , video snimku, a ne mogu vas držati čitavu noć ovdje! ...Šta učiniti sa ovim materijalima? Svaki od njih pojedinačno Zato samodlučiodauključimovaj predmet usvoj rad!Idasvoj rad/svoj plesočistimodlokalnogspecifikuma, Ili sve ovo štovamgovorim večeras nemanikakve veze stim?Štaako jesve samopitanjegeopolitike? Ondasvi predstavljaja lokalnispecifikumza koju nimisamiradijenebismodaznamo, akamoli Brutcentar koji odmene Svetlo počinjedasemenjaarbitrarno, praveći poentetamogdenemapoenti, ipreiščitavajući scenunaneobičannačin... Međutim, zaoznačavanje tragova plesainjihovo dužetrajanjenisubitnisamotragovi plesasamiposebi, nego i Razmišljajući otomeštatumogudauradimsjetiosamserada Ane Vujanović i Tanje Marković have „Artists to walk through theory“! Ishvatioda seplesnascenanatoneobazirewalk through jersmatradasetonanjuineodnosi!Da theory“! jer sejedinotoprihvata!Iličistaegzotikailičistples, neprekinuti tokpokreta! Tako dasenadamćemi ovaj Ovo jebaletskipodnakojem postojetragovi plesa!Ovom izolir trakom pokušatcuizoliratitragove plesana obaveštavaju daprojekat „Indigo Dance“nećebitipodržan, jernjegov sadržaj–premda interesantan –nijepredmet Kao štovidite, imaihjoš, aliihnećudaljepredstavljati! Jer nemamvremena –ipakvečeras moram pripremiti koreografi, plesačinemorajusvoj terminimateorije!Štabisedesiloukoliko radartikulisati bismo zamijenili „zakasnio“? Označavam ihjerkratko traju!Kod naspleskratko traje–nemaistorijskihtragova, izbrisanisu, nekih drugihpredstava... moždajeovo tragIsidore StanišićiliDalije Aćin! Dalisuiovo tragovi plesakoji je Koji novi angažmanbisetražioodnas?Idalitajnovi angažmanučiniodatragovi plesapostanu vidljiviji? ...Možda jeovo tragpredstave „Jezik zidova“ ili„Fragmenti“„Osmehuma“. Označitćumoždaitragove Izvođač uzimapapirizlevog kvadrata ičitaodlukuUprave zakulturu grada Novog sada. Uodlucigaljubazno Zatim koristi papirnekonfete daukrasi svojputpocentralnoj linijiscene(izmeđukvadrata). ovom podu!Svjetladrugihokružujućihperformansa pomoćićemidatouradim! Izvođač uključuje struju i počinje da uništava materijale izlevogIzvođač uključujestrujuipočinje dauništavamaterijale kvadrata sekačem. očekuje dapokazemsavremeni ples, nove tendencijeusavremenom plesu! Teleportujemo vasnazaduvašuobičajenikontekst čitaoca/teljke časopisaTkH. Svetlo semenja, iponovo postajeradno. Izvođačhodaizmeđukvadrata. predmet učiniti prohodnijim putkaovom Centruifestivalima!!! Ali potrebna sumijoš2elementadabudem potpunospreman! Sad samseoslobodiolokalnog specifikuma!Spreman sam!!! ovi materijalikoje sampripremio nemajunikakvog smisla!!! ...Dalisamijazakasnioupokušajudaihoznačim?... Scena se, utrajanju od5sekundi, svjetlom! punicrvenim Označava gaizolir trakom, kaoiostalenakoje naiđe. njihovog konkursa (tj. nespadaudomenkulture!?). Označit ćutragove plesaForuma zanovi ples. neke odriječiuovom statementu-u!?Irekli: Pokazujući kažiprstom nacrnuplastičnukutiju: Pokazujući kažiprstom „Dancershave todancethrough theory.“ „Dancers have towalkthrough dance.“ Izvođač čučiipažljivoproučava pod. Ta sekačpapira. kutija jeustvari ...To subilinekiodmaterijala. druge okružujućeprakse! možda iuznemiravajući... Svetlo sepolako vraća. nevidljivi! Blackout!

ili:

111 teorija na delu delu na teorija 112 teorija na delu August) pozivajudaizvodim performans? Pitaosamse, jertonisammogaorazumjeti–ovaj radkritikujezapadni Dok slušatenekučudnumuziku (odkoje možetesamorazaznati reči: Jenesaispas...), izvođačpolako plešepreko staze Zatim izvodi seriju plesnihsekvenci,Zatim izvodiseriju izsvojihituđihperformansa. Izgledajuvampoznato. Promene suvrlobrze. Svevrste Možda TiA (ilidrugifestivali sazapada) želidabudekritičanprema svom kontekstu onako kako smomiuovom Polako sepribližavamo trenutku kadaćemoupotpunitiprijavu zafestival! Ako stemepažljivo slušalinapočetku, predstavljaju lokalnispecifikum koji samo remeti nesmetantokčistogplesa!Neželimdamojradbudeshvaćen kontekst –jeroni tonemoguuraditi, nemogugakritikovati ibitideotogkonteksta, tj. bitiunutar togsistema. Iz levog kvadrata uzimakameruipozivaosobuizpublike dasnima. Vi iliako vineželite, nekidrugivoljničitalacuzima kao izdajasveze plesaipokreta! Bićeto, dakle, čistplesstvoren unutar poznatihparametara. Zamolitćuvasza radu kritičniprema svom okruženju. Ako jetako, ondaje TiA potreban ovaj raddabikritikovao svoj sopstveni Nakon premijere, najznačajnijepitanjezamenejebilo: zašto mefestivali izzapadne Evrope (kaoštoje Tanz im Srpskog narodnog pozorišta. Plešući, izvođačnapuštaHinterbinuiizlazinavelikuscenu. Spotsvetlananjega. Onpleše Prvi elementjeovaj gornji diotrenerkePrvi koji odličnoideuzove secondhandhlačeimajicu, idaje kad samčitaoemail–moglisečutidaodmenetražipošaljemuzprija Uskoro ćeusleditideoperformansa koji ćusnimitiiposlatiBrutcentrujerćetobitičistples, neprekinut tok TiA, pozvao, rekao mi jedapitanjakoja pokrećem uperformansu nisuznačajnasamozamojlokalnikontekst, posute konfetama, odproscenijuma, leđaokrenutim publici. Podiže segvozdenazavesa. Upozadinividitevelikuscenu veoma ambivalentno daprihvatimizvođenje na TiA, jersammoraodapronađem odgovor naovo pitanje–u pokreta, sasvimelementimapotrebnim zasavremeni ples. Neželimrizikovati sasvimovim materijalimakoji Uzeću primer Tanz im August festivala uBerlinu. Kadameje Andre Theriault, jedanodumjetničkih direktora monopol nadsavremenim plesom, apritomnitijebalkansko-egzotičan nitivirtuozan, čak uopšteinijeples! Ana Vujanović ijasmodošlidonekoliko mogućihzaključaka, anajoptimističnijateza, koju smo odlučiliida suprotnom, svapitanjakoja pokrećem uovom radubila bi obesmišljenaineutralizovana pozivom TiA! već izanjihovu scenu. Pretpostavljam dajemislionaberlinsku scenu, zapadnu plesnu scenu. Bilomije mi čuveni «Berlinersecondhand»izgled!Sadsambezgreške prepoznatljiv kaosavremeni plesač! When Iwasakiddidn’t wanttobecomeanartist. Ja samSaša Asentić, rođen uBosniiHercegovini, živim iradimuSrbiji. na velikoj sceni!...Uzatečenojscenografiji... Pred praznim gledalištem. pokreta istilova suuključene. Svetoličinanekuplesnunoćnumoru. PERFORMANS PRIVATNA“MOJA BIOPOLITIKA” POČINJE: Ovo jebioperformans “Moja privatnabiopolitika”: Izvođač igra ipeva „Poslednji tango“ preko celescene. Nalazite seponovo usvomuobičajenomkontekstu. Izvođač stojinasred stranice, gledajućivasuoči. Drugi elementsusvetla zasavremeni (ples)! Srpsko narodno –Hinterbina, pozorište ponovo uključimo usamperformans, jeova: pomoć –dasnimimoovaj dio! Dakle, zaštosambiopozivan? kameru. Kamera seuključuje. Oblači gornji deotrenerke. Performans jezavršen. Muzika sezaustavlja. Pale sepodnasvetla. ples – EPILOG: Mrak. vni obrazacisnimakperformansa. Ako susve ove pretpostavke tačne, ondajedinomogudaseizvinimsvimanjimaštoneispunimnjihova plesnom scenom. Moždasutifestivali potpunosvesni dajenjihov kritičkipotencijalslabizapravo benigni, jerje Sada sepitamdalijeovaj radbiodeosistemačakipre pozivakoji sustigliod TiA, Complicitats, Mousonturma, Prema BorisuGroysu: Jedina razlikaizmeđuzapadne iistočneumjetnostijeutomeštoistočnaumjetnostuvek Možda jezato TiA pozvaoovaj radprošle godine, kaoštoćefestivali uBarseloni, Frankfurtu, Parizu, Helsikinju i drugimgradovima uraditiove godine –kaokritikukoja jeizvansistema, ičijajerealna anesamosimbolička očekivanja, jersamsvestan damojkritičkiperformans postajesamojošjednodelonatimfestivalima! To nije Jer, upravo zahvaljućitimpozivima, ovaj performans postajetakođe deosistema, prihvaćen odstranesistema spoljašnja pozicijazapravo simptomonogaočemu govori, simptomzapadnog monopola nadsavremenom i legitimisansistemom. A ja, izvodeći da, gubimtuizuzet(n)ukritičkupoziciju–spoljašnjukoja je moja ličnagreška, anijeninjihova ličnagreška. Tako sistemumetnosti, odnosnoplesafunkcioniše. Ana Vujanović iSaša Asentić MOJA PRIVATNA BIOPOLITIKA: Performans napapirnom podu reography“ (March 2008), str. 70-78. Tekst je prvi put objavljen na engleskom jeziku u časopisu već prihvaćemiprisvojen odstranesistemakojem pripadaju. ALI –ako jetako, ondasunapravili grešku. materijalni dokazkritike koju izvodim! Vreme jedaokrenete sledećustranicu. Da litajegreška mnogo starija? Centre nationaldeladanse? dolazi saistoka! ... Performance Research Vol.13, No.1, „On Cho-

, 2007/8

113 teorija na delu delu na teorija 114 teorija na delu Balint Szombathy Acta EstFabulas (Kraj Komedije)

, 2005.

115 teorija na delu delu na teorija 116 teorija na delu Janez Janša Miss Mobilestatistika Premijera: Vooruit, Gent, Belgija, 2001. Produkcija: MaskaProdukcija Slikar: JanezJanša Izvođač: JanezJanša MISS MOBILEJanezaJanše bežične veze jepoputsobezazavođenje. Salonzaosvajanjejeotvoren. kada se na liniji pristupu oglasi žena.u promena je ‘Izvinite bespolan.Uočljiva što ste nije tako dugo izvire čekali’njega izgovorenoiz kojaje s nešto energije više telefona,protokempatije. mobilnog Intimni prirodi prostor Osam mobilnih telefona na stolu. Osam ljudi čeka u prostoru.virtuelnom Jedan spiker i publika. Uprkos uniseks vérité. liniji).telefonskoj na Stuart’mogućnosti’ (‘Meg mogućnosti.uvećava beskrajnih ‘Laž mreži konstrukcija,u publikom.je izvesno među Identitet se sakrivala prava?) ona je (koja Stuart Meg druga Ona kao MegStuart. predstavila se identitet:ona novi stekne da je iskoristila vezi telefonskoj na sagovornica od jedna odsutnosti magloviti: nešto između komunizma s ljudskim licem i liberalizma s poštovanjem za svakoga. Intimnost prostoraMobilnih Osam iz stizali društvu.kojisu odgovoriu Telefona pogleduovom individue izuzetnoU mesto su bili krajeva, takođe odnosi na politiku: iza promenjenog odnosa između gledanja i glume leži promenjeni pogled na ponavlja:gledaoca’ubeđenja?’.krajuuvek `poslednjeg politička se, Konceptna se vaša pitanje su ‘KojaJedno dete? Koja jevašaporukasvetu?’ Janšapostavlja pitanjas prirodnom lakoćom. vlastito udara pravoda majka li Ima lažete? Zašto revolucijamoguća? je da li Mislite telefona? osmog Kolikotemperament? je ovimljudima,kažem da Šta seksi? izgledate Kada visoki? ste kako do dođu da osoba,vam kakavloša ili dobra ste Znate,li ono:opisali? da predstavili.sebe sagovornici biste `Kako prostor.javniu katapultiran jedan,bude se,odsustvupo su u jedan Zatim da identitetu njihovom ćilo bi da igra.pozorišna nejasna omogu potpuno je bila Ozvučenje njih privatnosti za je što nečemuučestvovali u glasom svoje iz izvučeni su Oni telefoniji. mobilnoj zahvaljujući prisustvo je zadobilo ljudi razgovora.nepoznatih mrežu Osam konstruisao vezi’.je Izvođačna ostanite i ime svoje nam ‘Kažite rukommobilne uređaje hirurga. hladnokrvnom osam aparata započeo je da upoznaje ljude na drugom kraju linije. Uz pomoć mikrofona spremno je ispitivao uz neophodnu dozu ozbiljnosti Janša je započeo publiketelefon.kojinema dela počne.Takoda i kliše.mogaotelevizijski Znalački onogje jedan osigurao Kviz već sebi je iz asistentkinje atraktivne dve odabrao je Odmah linije.kraju drugom na sagovornika njihovih od nego što su oni sami možda želeli da mu pruže. Na primer: njihove mobilne telefone koji su uključeni, s nekim više izvlači ljudi od da ovlašćenje dalo je kojemu svetilište načinio koristiti.i može sto ne je i Raščistio uopšte znanje da je sve izmišljeno, da je bilo kakva sličnost s realnim činjenicama sasvim slučajna, a da se reč na realnost dao u ruke, je mikrofon svima uzeo je kada i realnosti. trenutka Od fikcije granice fiksirao neposredno je ovog mogućnosti ‘trećeg’gledaoca.od nekeOn istraživao je Janša Janez performansu interaktivnom svom U pisao: preokrenunaglavce.medijima popularnim članku u U glume manipulativne strukture se da pokušaj druge s instalacije,a vizuelne i umetnosti multimedijske savremenim o dokaze kontrolerazmerama zapadnimnad društvom. prikriva koja zabavu u situaciju medijsku panoptičku i totalitarnu preokreću mokratije kao svakome dostupne šanse za 5 minuta medijske slave. Ovi krajnje manipulativni programi eksponenti su čiji cije medijske realnosti utemeljene u strategijama javnog razotkrivanja intimnosti. Emisije i TV programi kojipolakose pretvarajuprotagoniste u događaja.samog Interaktivna predstava , Jerry Springer ili Oprah Winfrey baziraju se na vulgarnom poimanju de- poimanju BrotherOprah vulgarnom ,Big ili na Springer se Jerry Winfreybaziraju , 2006. Miss Mobile formira kolektivvirtuelni izvođača, gledalaca i udaljenih sagovornika talkshow koristeći mobilne telefone gledalaca. Manipulišući s je,Mobile Miss strane,jedne s mešavina razgovora, kviza, Ceci n’est pas la realite la pas n’est Ceci preispitujeMobile savremeneMiss konstruk Prevod sengleskog: Irena Šentevska Luk van den Dries je naje Dries den van Luk Ceci n’est pas la pas n’est Ceci

- -

117 teorija na delu delu na teorija 118 teorija na delu Zoran Todorović Cigani ipsi gradski psilutalice. Snimanjejeobavljeno tokom leta ijeseni2007godine. i prosijaci deca nosila ogrlice formi u su kojukamerom mikro dizajniranom posebno snimljen je Rad

, 2008.

119 teorija na delu delu na teorija 120 teorija na delu u TkHčasopisu svoju poziciju održavam Ovim radom 1 1 > Marta Popivoda, „Ovim radom održavam svoju poziciju u TkH časopisu“, TkH br. 16, Beograd, 2008, str. 120-121.

121 teorija na delu delu na teorija 122 teorija na delu

Goran Gjorgjevski Curatorial Workshop, 2008.

123 teorija na delu delu na teorija 124 teorija na delu Siniša Ilić Posledice i večitu sadašnjost prizora nasilja ili sličnih društvenih obračuna, zaogrnutih u prepoznatljivu teksturu prepoznatljivuobračuna, društvenihu zaogrnutihsličnih ili nasilja prizora sadašnjost večitu i vanih pro/re/gresivnih epoha. Serija crteža je fokusirana na savremeni trenutak. Scene ispunjavaju veliku favorizo društava – demokratskih ili - totalitarnih istorije unutar tortura i prošlost nasilja nedefinisanu gozbe, za nas već odabranih slika. Posledice ne referišu niti predstavljaju mitologiziranu ili s druge strane gove,ostatke, glavneposle ostaci kojeostale radnje,kao su jedino dostupne mrvice bile uvek i nam ili Sadržaj crteža , serijacrteža, 2008. Posledice nije eksplicitan, glavni događaj je evakuisan, naš pogled već kasni. Nalazimo tra- nopravnih. je kraja,radnje nem.jednostavan,i Mesto i početka zamrznut bez friz je Posledice i kroz njihove sličnostiiasocijacijesasveprisutnim umnoženimmedijskimslikama. utopistički izbalansiranog egalitarizma izmedju izabranih karaktera/figura/uloga koje vidimo na crtežima novo-birokratskihsavremenogslikeprocedura,modele doba.kroz prepoznati moguće Savremnostje beli

svet,rav - svet

125 teorija na delu delu na teorija 126 teorija na delu Miško Šuvaković Koreografija zakapital ),active politike(vita i ekonomije(kapitala ) tj.organizacije liberalne sasvim oblikovanjanikada individuuma. Tokontradiktorno– se dešava - ekonomskimu makro- političkim mikro-infrastrukturamai i vetnaestovekovni način,de- arbitrarni konceptai neodređeni organskog,neki reprezentacije na ili “nacije” modeli imaginarni kaoi simbolički oslobođenogse Izvode kolektiviteta u čije ime se reguliše “pojavnost” svakodnevici tranzicijskog postsocijalizma. , 2007. golog života golog

127 teorija na delu delu na teorija 128 teorija na delu Mile Nichevski Lazy paparazzi, ciklusprintovi, 2005-2008 samo šta, već ikako ikada tečeradnja. Uizvesnom smislu, tojeiparodija nainteraktivnost. programa (aktivnog i dominantnog), imamo odnos u kojem je gledalac aktivan učesnik, koji određuje ne mešanja u radu se bez parodira posmatranja principima.dadaističko-nadrealističkimzamenom princip Voajerskipo uloga: sastavljen prikaz umesto nov odnosa u TV gledaoca (simbola pasivnosti) i TV aparata/ scena,naracije. odabranih slučajno saFotografije direktno fotografisanih spajaju ponovo se ekrana TV novine.i cigarete za Ciklus/koncept je započet 2005. godine, kao konceptualni produžetak iz ciklusa crteža Rad se bavi dekonstrukcijom, odnosno kao što naslov ukazuje – dekonstrukcijom – ukazuje naslov dekonstrukcijom,bavišto se kao Rad odnosno Beleške o kiosku

su koristili Breton, Soupault, Margit iliMaxErnst. rezultati postižu kada se namerno odabrane scene povežu arbitrarno... slično principima stvaranja koje (Fellini,citata Lynch,mnoštvo vesti, na dnevne najbolji poziva paparaco... ipak se serije),se Rad TV ali paparaca, koji sedi u fotelji, dok mu se „spektakl“ dešava u njegovoj dnevnoj sobi. To je mrzovoljni, lenji ekrana, tj. onako kako ih prikazuje žuta štampa. Umetnik je postavljen u Ciklus ulogu započinje paparaca,fotografisanjem „poznatih“, ali pervertiranog TV zvezda u „slobodnim/privatnim situacijama“ direktno sa

129 teorija na delu delu na teorija Prevod Vanredno stanje vrhunskog sporta >> Lev Kreft / 132 prevod 133 - , - 6 Dag Vidar - Han Dag - 5 istorije etike koji je tvrdio tvrdio je koji etike istorije sistem Ben- nadzora je koji Jeremy enfant terrible enfant panoptički Drugs, Drugs, sport and politics, Leisure Press, . Postoje sankcije za izostanak s testiranja, kada sportistakada nije testiranja, s izostanak za sankcije Postoje takmičenja . van testiranje stvenih metoda. Ako Ako se stvenih pozovemo Voy na metoda. metaforu koju je upotrebio O. R. Ovakva diskusija pruža više izazova nego što bi mnoge anti-doping organizacije anti-doping mnoge bi što nego izazova više pruža diskusija Ovakva bile spremne ali da ona poveruju, izlazi iz okvira naše diskusije na ovom me- sistem prinudni anti-dopinga, osnove etičke i osnovne prihvatimo Ukoliko stu. prijavljivanja ne predstavlja ništa više od logičnog i efikasnog proširenja sop Zapitali Zapitali smo se da li je obavezni sistem prijavljivanja sportista odbranjiv WADA s koji moralnog nameće stanovišta. Naš odgovor je uslovno potvrdan. Argumenti protiv sistema koji nameće ova organizacija ne ubedljivi deluju da dovoljno bi se ceo sistem odbacio. Svakodnevni nadzor nad individuama danas je daleko on sveobuhvatniji, je prikriven više i, takođe, problematičan. posledica, pogledu u i sadržaja pogledu u i definisan detaljno je sistem WADA sistem Otuda ovaj participaciju aktivnu od osobe pod nadzorom. i on zahteva ili lične neželjeno očigledno kršenje ne podrazumeva bilo principa pravičnosti ličnih sloboda. njegovih niti narušavanje autonomije sportiste, WADA se WADA postepeno pomera s borbe protiv dopinga ispražnjenim oružjem municijom. živom na streljaštvo zumevam pod moralizacijom? Objasniću to u tri koraka. koraka. pod moralizacijom? Objasniću to u tri zumevam zaključak sproveli korak predlažem dalje, da etički aspekt ostavimo za sobom i kročimo u područje filozofije prava i socijalne zakoračićemo filozofije. Međutim, suprotnom u smeru u odnosu na praksu savremenu univerzalne i opresivne Bez moralizacije. odbacivanja ovog sportu vrhunskom o raspravu za platformu uspostaviti možemo ne pristupa moralizatorskog podra šta Ali, odnosa. proizvodnih i prava ljudskih terminima u nadzora njegovog režimima i - neumere a porok, javni pohlepa je da pokazao je On korist. javnu donose poroci privatni da donosi što šta bilo da dokazao li bi ne argumente svoje je proširio Kasnije, dobit. donosi nost prihvaćeno biti mora moralom, građanskim ili privatnim s sukobu u premda tržištu, na profit rodnim rodnim okvirima, mora da obezbedi detaljne informacije o tome gde obavilo se nalaze, da bi se (Whereabouts informacijama dostavljenim u odredio/la je koje mestu na i vreme u dostupan Information). the Philosophy of održanoj Sport), u Ljubljani u septembru 2007, obezbeđuju sportistada vrhunskih obavezi o prilog svoj su predstavili Loland Sigmund i stad precizne informacije o ne svom bi kretanju, li da dve suprotstavili pozicije: li je ovaj zahtev nadzora? režim odbranjiv teško ili anti-dopinga, mera opravdana agencije anti-doping Svetske režimom Pod nadzora autori su imali na umu relevantnosti: o njenoj univerzalnoj opširnije rasprave posmatrati u svetlu tiv dopinga treba tham predlagao krajem XVIII i veka, koji Foucaultova kritika predočava kao model razvoja u bla- s suprotnosti ideologijom njegovom individualne zapadnog slobode društva, jednakih, zaključak glasi: Njihov i autonomije. gostanja Prvi bi morao da nam obezbedi Bernard de Mandeville, taj Mandeville, de PrviBernard obezbedi nam da morao bi Kako uspostaviti teorijski uspostaviti Kako okvir za univerzalniju diskusiju? Da bismo njihov višeznačni i intrigirajući Pravila Pravila se svode na to da mali procenat sportista, vrhunskih takmičara u nacionalnim i - međuna for Association International (IAPS, sporta filozofiju za asocijacije Međunarodne konferenciji Na - pro borbe okvir opšti jer uslovno, međutim, je, prijavljivanja sistema prinudnog prihvatanje Njihovo 5 > Ovaj Vidar i Hanstad „Elite sledeći i athletes’ level citat Sigmund duty Dag potiču Loland, to iz provide teksta: Justifiableinformation anti-dopingworkon their or anwhereabouts: indefensible surveillanceregime?“koji je bio predstavljen na Autori konferenciji u su Ljubljani. mi kasnije poslali svoj Drage srdačno tekst. vam kolege, zahva ljujem! ista- komiteta, olimpijskog Američkog bivši medicinski rukovodilac Voy, R.O. Hanstada 6 i > Lolanda, navodu Prema jer kao jeje tehnologijada bilagodine, doping primitivna testovi inisu nepouzdana. bili efikasninaročito 1983. pre rat Voyu, protiv Prema dopinga vodio se ispražnjenim Voy, oružjem (R.O. 1991). Champaign Ill. an- (na 3 Svetska anti-doping definišu sportske testiranje treba da 4

1 registrovanim registrovanim testiranjima out-of-competition (ADO) odgovorna je za definisanje specifičnih kri- 2 testovima, u sklopu distribucionog plana testiranja dotične IF ili IF dotične testiranja plana distribucionog sklopu u testovima, Član 14.3. Član Kodeksa 14.3. navodi da „Sportisti koje je njihova Međunarodna - Fede racija (za međunarodne takmičare) ili Nacionalna anti-doping organizacija (za nacionalne takmičare) odredila za primer, specifikovano rangiranje u svetskim takmičenjima, vremenski standardi, standardi, vremenski takmičenjima, svetskim u rangiranje specifikovano primer, učešće u nacionalnim timovima ali itd.), testiranje mora da kao obuhvati, - mi vrhunske takmičare u odnosno određenoj sportskoj nimalni disciplini, zahtev, Zahteve državi. koji se odnose na Informacije o kretanju anti-doping organizacije da bi se omogućila izvesna fleksibilnost, u skladu promenljivim okolnostima s s kojima se susreću takmičari u pojedinim sport - skim disciplinama i u različitim zemljama. terijuma za učešće sportista u njihovim dostave dostave precizne i važeće informacije o svom kretanju“. Svaka od ovih ti-doping organizacija out-of-competition i Questions & Tests Answers: & Whereabouts Missed Athlete Information agencija (World Anti-Doping Agency) odgovara Anti-Doping na pitanje agencija pravila „Koja Svetski (World anti-doping sportista?“: o kretanju s informacijama primenjuje u vezi trenutno kodeks in-competition Vanredno Vanredno

U svojim

(testiranje van takmičenja) isti dokument u verziji od 20. jula 2007. definiše kao „Bilo koji oblik koji „Bilo kao definiše 2007. jula 20. od verziji u dokument isti takmičenja) van (testiranje competition of Out

NASO. Svaka IF mora jasno da definiše specifične kriterijume za učešće sportista u njenim registrovanim testovima. testovima. registrovanim u njenim sportista učešće za kriterijume specifične definiše da jasno mora IF Svaka NASO. Na kriterijumi primer, mogu biti rangiranje u svetskim takmičenjima, vremenski učešće standardi, u nacionalnim itd.“ timovima 4 > Informacije o kretanju sportista Whereabouts (Athletes Information) isti dokument definiše informacije o kaotome gde „Detaljne se sportista koje dostavlja svakodnevno nalazi, sam sportista ili njegov zastupnik da bi se testiranje“. omogućilo pravovremeno 1 > 1 (testiranje u sklopu sportskog takmičenja)“. nije in-competition (testiranje u sklopu sportskog koji doping kontrole Među- 2 primer, > na Anti-doping spadaju, organizaciju Ovde (ADO) dopinga. kontrole ovaj procesu u dokument postupka kojeg bilo definiše sprovođenje i kao pokretanje za „Organizaciju pravila koja odgovorna je za usvajanje narodni olimpijski komitet Međunarodni (IOC), paraolimpijski Međunarodne komitet drugi (IPC), organizatori velikih (WADA), agencija sportskih anti-doping Svetska takmičenja, svojih tokom testiranja sprovode koji manifestacija (IF) i Nacionalne anti-doping organizacije (NADO)“. federacije sportske koje sportista vrhunskih „Testiranje kao definiše dokument isti Pool) Testing (Registered testiranje Registrovano > 3 takmičare za (NADO), organizacija anti-doping Nacionalna ili (IF) federacija Međunarodna svaka propisuje zasebno i podvrgavaju se koji Lev Kreft Lev

sporta stanje vrhunskog vrhunskog stanje

132 132 prevod prevod 135 Da bi Ishod potčinjenosti morala pravilima sticanja profita tipičan indikator ne moralizacije, predstavlja naravno nikakav oblik toleran- da ignoriše ljudska prava, strast moralizacije mora biti ukorenjena u onoj vrsti rasprave rasprave vrsti onoj u ukorenjena biti mora moralizacije strast prava, ljudska ignoriše da

koja koja ne dopušta ni podnese bilo da umesto kakav može kontraargument: zločina ne mnjenje i javno kazne da imamo iskonski greh i tako i njegovu opasan toliko je greh taj a eliminaciju, tolerancije’. ‘nulte mere za vrata se otvaraju okolnostima takvim U postojanje. njegovo samo ‘Zero tolerance’, to je Ovde apsolutna netolerancija puritanizam cije: i znači apsolutni da puritanizam. pravila u poretku pravnom regularnom inače pravosuđa zloupotreba i koja služe prava sprečavanju više jer ne je važe, ono s čime smo Uz sada takvu suočeni apsolutnu netole- apsolutno zlo. ranciju (setimo se već Mandevillea!) se zlo umanjuje ne a autoritet iščezava, prava i zakona, koja regulative Umesto zakonske moralistički silu. zanos u promoviše društveno represivnu zahteva jednaka prava i pedofilije, protiv zaštitu rat od zloupotrebe terorizma, poput moći, protiv rat one koju droge, je protiv ‘Magna rat ustanovila rat: imamo već Liberatum’, Charta rat protiv rat dopinga, protiv ratpornografije, protiv nemoralne umetnosti i mnoge opšte mobilizacije morala iste vrste, od kojih se svaka napaja lišenim refleksije preterano i u obzira, ubeđenju da ostrašćenim nijedan čin tako zanosom niske prirode ne treba da ostane nekažnjen, čak i po cenu poneke nedužne žrtve i degradiranih ljudskih Moralizacija prava. važe u za podjednako razotkriva stvari svakoga koja situaciju prava ne u prava važe kojoj za grupom odabranom nad da mogućnost otvara prava važenje Selektivno podjednako. svakoga je još koja na ovo meti zbog užasnih tako Pa zlodela ipak, bude počinjeno i nešto nepravde. Najštetnija posledica ogleda se u važe činjenici da kada prava nije najštetnija uvek posledica. mogla odgovor odgovor na sve dileme moralnih kako reformatora: primeniti na haotičan svakodnevni ži- vot njihovu recepturu moralnih komentara sledstveno i, tome, terapiju moralnog nadzora. Sueova društvena kritika svodi se na kada dve pretpostavke: bi bogati znali kako je a oni teško ova bi pomoć im bi nesumnjivo pomagali, trebala da siromašnima, polazi od moralnog obrazovanja Na sirotinje. ovom mestu Karl Marx uočava da roman sugeriše dva paralelna pravna uređenja koja zajednički Jedno grade od bolje njih društvo. je već postojeće pravno nacio- monopol na oslanja se koja rukom čvrstom i zakonom krivičnim njegovim s uređenje nalne države u ovaploćen korišćenju u nasilja, S policiji. druge trebalo strane, bi uspostaviti novu vrstu uređenja pravnog sudi koje građanskog ljudima sa stanovišta moralnosti i vrline, u čestite prestupnike može da preobrati i koje mnjenja, i nasilje javnog represiju koristi koje podanike izricanjem javnih osuda i nagrađivanjem primera dobre moralne uz prakse, javne Božija slediti izvesno će pad moralni neumitni a obogatiti, neće se Siroti počasti. i aklamacije ljubav međutim, kazna; moralne policije bez uniformi pratiće vas - do ekonomi moderna kraja da uviđa i jer olakšavati kritična vaše je kritike društvene vrsta Ova unapređenje. moralno pravosuđa moralnog paralelnog uspostavljanje predlaže stoga i obzire moralne dopušta ne ja kojim bi upravljala šačica srećnika koji javna se dva s nas staraju eto morala o privatnog i etičkoj javnog higijeni između sukoba i Umesto moralnom slojeva. iskupljenju nižih pripadnika profitu ka i konkurentske za opasnosti bez napore svoje udruže da mogu koji sistema etička mehanizme. društvene usmerene već prilično uočljivom trendu savremenosti da odbacuje osnovna ljudska prava uz pomoć moralne elektrošokove podržava i spremno zahteva mnjenja koje javnog moralnog gnušanja javnog zgražanje moralno izaziva da neprihvatljivo toliko etički je koje ponašanje Za terapije. - ova U prava. ljudska i poredak pravni nameću koje limita ili ograničenja biti može ne mnjenja privatne režim i dobra javnog pretpostavljenog režim režima, moralna dva okolnostima, kvim Dobijamo jednu ograničenja. pravna međusobno se i stapaju za sobom ostavljaju indignacije, moralnost koja ne samo da već i kažnjava, i iskorenjuje greh, para-policijske snage civilnog društva koje napadaju grešnike svim raspoloživim Moć sredstvima. upotrebe nasilja koja bi trebala da pripada državnim aparatima i međunarodnim institucijama distribuirana je među grupama, institucijama i sistemima ‘za pritisak’. Uz podršku javnog mnjenja, međutim, ove strukture ne slede hrišćansku kao ideju što ljubavi, to čini ili Sue, ideje socijalne sigurnosti i zdravlja. One slede mnogo čvršća pravila nesputanog poslovnog menadžmenta sigurnosti u koja donosi službi profit. je potčinjenost to legalnog je moralnom: ono što nazivam moralizacijom. Međutim, Međutim, ono što ovde nazivam moralizacijom nisu predvideli ni Mandeville niti Sue. Radi se o - - Basna Basna o pče- . Edgar Allan Poe, verovatno verovatno Allan Poe, Edgar . 9 The Fable of The the Fable Bees or 7 10 http://www.eapoe.org/works«misc/ “), u: u: „The Grumbling Hive“), Éugene Sue, među drugim začinima i poslasticama poslasticama i začinima drugim među Sue, Éugene Pariza Tajne novembar novembar 1846. feljtonu Grahams Grahams Magazine 29, , ili su , ga odbacivali u opširnim filozofskim raspravama 8 Daleko Daleko sam od toga da promovišem porok i smatram da bi neizreciva sreća bila za svaku državu kada bi greh nečistote bio zauvek mogao prognan ih bi da iz žestoke ali nje; previše su ljudi se nekih strasti nemoguće: to je da plašim vlasti se nosi nalaže da svakoj a mudrost ili naredba; zakon zauzdati bilo kakav one veće. da bi sprečila s manjim nevoljama Filozofski motivi koji mu se pripisuju apsurdni su do krajnosti. Njegov prvenst- Njegov krajnosti. do su apsurdni pripisuju se mu koji motivi Filozofski do- tim, samim se, će koja knjigu uzbudljivu stvori da je cilj jedini stvari, u i, veni Frazeologija bro (nagoveštena ili prodavati. otvorena) o unapređenju društva kada nastoje stranice da oplemene svoje s uobičajen je trik među piscima, itd. njihovu prikrije da može koji korisnosti društvene tona dostojanstvenog nešto Ovaj trik se što se još tako nečemu češće koristi često sramotnu raspusnost. inače nerazumljivom nakalemi nekakvo značenje. U ovom slučaju, međutim, nakalemljen je dodatak koji se manifestuje u obliku bilo pouke, završne (kao kod bilo Ezopa), ugrađene u celinu deo spisa, po s deo, velikom ali pažnjom, o naknadnom umetanju. nikada bez tragova … je jedno od onih previše interpretiranih mesta u istoriji njegovafilozofije), poenta Remarks (Notes on individual sections of veni moralizatori u stvari voleli kod Suea nisu bili filozofski motivi već sama njegova veština, Suea moralizatori nisu veština, u bili veni kod većstvari filozofski samavoleli motivi njegova liteta, naročito liteta, kada su njegove posledice postale jasno vidljive tokom prve polovine XIX Mnogi veka. etički mislioci pokušavali su da iznađu lek za večite i savremene moralne izo- i pačenosti, da otkriju društvenu formulu koja bi omogućila usklađivanje javnog i privatnog morala, uključujući i sistem prevaspitavanja U posrnulih. popularnom i naširoko čitanom i – romanu prevođenom romantičnog narativa nudi model društvene moralizacije kao lek za klasnu podelu i novo urbano Njegove industrijsko melodramatične siromaštvo. i kritičke moralizatorske ideje o ra- poznate i nadugačko postale su nadaleko prihvaćene ili odbačene, odnosima, društvenim reforma društvenim i etičkim zaokupljeni bili sami i su koji komentatora, od Neki spravljane. su konstruisali socijalnu univerzalnu sopstvenu filozofijuma na ovog ili osnovu revolucijom, romana kao javno moralno Da dobro. ne ulazimo u suprotstavljene interpretacije (a bila je da u društvu u kome profit predstavlja neizbežni oslonac pravila javnogsu blagostanja, primeri poznati dobro Njegovi morala. javnog sferi u osobito važe ne moralnosti privatne greh i neumerenost promovišu oni da moralnosti privatne optužbe duvanom: i vinom trgovci nisu opravdane u oba jer slučaja, oni savesno plaćaju Analizi- zapošljavaju mnogo poreze, radnika i državu. i društvo zajednicu, širu za korisni su toga Zbog porodice. njihove izdržavaju stanovišta sa i čak opravdana prostitucija je da zaključivši dalje, još je otišao prostituciju rajući jer da nema poštene prostitucije privatne žene moralnosti, ne bi mogle ni da ulicom, prođu a da ih ne spopadaju neiživljeni Bio muškarci. je ubeđen da je argumentima privatnog morala: da se rukovode ne treba profit i zakon a da država fundamentalno javno dobro, lama najbriljantniji um među pripadnicima različitih staleža romantizma, premda je premda najbriljantniji nazvao roman um među pripadnicima različitih staleža romantizma, ‘neosporno moćnim delom’ smatrao je da su ideolozi medicine Sue- društvene bili zavarani trikovima: vim književnim Ako posmatramo ovaj komentar iz postmoderne vizure, mogli bismo zaključiti da ono što su društ su što ono da zaključiti bismo mogli vizure, postmoderne iz komentar ovaj posmatramo Ako Ovaj etički realizam u shvatan javnim međutim, poslovima, je kao i slabost, to modernog senzibi- m

(pr. Irwin Primer), Capricorn Books, New York 1962, str. 71. str. 1962, York New Books, Capricorn Irwin Primer), Publick Benefits (pr. Vices, Private 8 > Szeliga 9 > Marx,… 10 > Edgar Allan Poe, »Marginalia«, 7 > Bernard de Mandeville, 7 > de Bernard Mandeville, mar1146/ht

134 134 prevod prevod 137 - - - - - , a anti-doping propisi i procedure transformišu transformišu procedure i propisi anti-doping a , 12 . Kako elitni sport bez upotrebe dopinga definitivno ne spada ne definitivno dopinga upotrebe bez sport elitni Kako . . U industriji sporta . kao kulturnoj industriji i obećanju sreće 13 11 izuzetne izuzetne estetske nešto privlačnosti: što bilo kakva percepcija ne može da dokuči čini nas čulno i intuitivno zadovoljnim se u pravcu zakonskih principa koji su sve sličniji zahtevima i procedurama regularnih pravnih pravnih regularnih procedurama i zahtevima sličniji sve su koji principa zakonskih pravcu u se on međutim, je sistema; još autonoman uvek i nezavisan, manje Jedna od ograničen. oblasti u kojima uobičajena ograničenja više ne važe su Informacije o kretanju sportista (Athletes Whereabouts propisi Information), koji su nezamislivi u slučaju policijskih ili drugih - držav nih ili internacionalnih sistema represivnih u neka kojima osnovna ljudska moraju prava biti poštovana – uprkos nekim uznemirujućim izuzecima koji se od javljaju u rata praksi, protiv dopinga. do rata protiv situacija, i drugih uporedivih terorizma „prihvatljiva je ovo harmonizaciju, njihovu i standarde za zadužen WADA organizacije vodilac cena koja se plaća zastupa da stano bi WADA se zaustavili sportisti a koji koriste doping“, vište da sportisti u svakom slučaju imaju izbor – mogu da se bave elitnim sportom pod ovim ovim sportompod elitnim bave se da mogu – izbor imaju slučaju svakom sportistiu da vište njega od odustanu ili uslovima, među ljudska prava, ovo nije slučaj u kome dva ljudska prava dolaze u koliziju, pa treba iznaći treba pa koliziju, u dolaze prava ljudska dva kome u slučaj nije ovo prava, ljudska među ra- prihvatljiv i bezbednosti državnoj pretnja nije doping Takođe, kompromisa. vrstu nekakvu vremenski izvestan na zanemare se da mogu prava ljudska neka kada stanje, vanredno za zlog u mešaju se da timove WADA ovlašćuju potpisom sportistislučaju sopstvenim ovom U rok. infor raspoložive sve dostavljaju unapred znatno da obavezu prihvataju i život, privatni njihov ima mnogo interesnih strana. Međunarodne - i nacionalne asocijacije sportske i Međunarodne olimpijski ko strana. ima interesnih mnogo miteti nadležni su za a takmičenja, sem toga što su najodgovorniji za pravila i sisteme - nad imaju Budući i da svoj udeo te su u metanja, organizacije sportskabiznisu. su nevladina tela, ali autonomne, ova autonomija značajno prevazilazi ograničenja pogledu s u i kojima pitanjima se pravnim susreću u slične naročitno delatnostima, sportskim bave ne se koje asocijacije što sportomnakon je bavljenje amatersko da prestalo bude neophodan uslov zapošljavanja, učešća sportna Olimpijskim- igrama Uz i oklevanja i u otpore, svim vrhunskim sportovima. asocijacije ske razvile su se iz nevladinih kombinacije tela nacionalnog i internacionalnog (ili globalnog) u civilnog globalna društva, preduzeća i sa ishodište značajnim jednog kapitalom, - pre okvirima internacionalnim i nacionalnim sportu je Pošto sistema. pravnog autonomnog poznat kao jedna od najvažnijih ljudskih a aktivnosti, vrhunski sport kao izvor nacionalnog status takav sportskih asocijacija prestiža i dobio slave, je i pravnu druge od podrške oblike i nacije Ujedinjene i uključujući organizacija, međunarodnih zvaničnih i (državnih) nacionalnih kvazi-državne u su prešle asocijacije sportske društva, civilnog autonomije Iz agencije. njihove monopole o koji i svojim s prerogativima pregovaraju kompetencijama - nacionalnim država ma i međunarodnim organizacijama kao ravnopravni i autonomni partneri. Njihov položaj u pravnom sistemu nacionalnih država donekle je uporediv s – položajem i u Katoličke ovom slučaju potpisan crkve je između konkordat crkve nacionalne i države i države: inter nacionalne organizacije priznale su autonomni izvor sportskog zakona kao nezavisni izvor Načini na se odvija koje priznavanje ovo razlikuju se poretka. do pravnog od države, države u zavisnosti od lokalne pravne tradicije. Pravni sistem sporta već Bosman’ ‘slučaju se suočavao čuvenom u s kao ozbiljnim teškoćama, Međutim, da li Međutim, se u ovom slučaju zaista krše ljudska prava? Kao - ruko što Andersen, smatra Rune 11 > Razlika između ljubavi, sporta i umetnosti je, međutim, značajna. Ljubav podrazumeva želju za intimnošću s nje- s intimnošću za želju podrazumeva Ljubav značajna. međutim, je, umetnosti i sporta ljubavi, između Razlika > 11 po- uzajamne pravcu u razvija se da teži i objekta nezavisnog kao status njegov poriče unekoliko što objektom, nim podrazu sport ljubavi; svojstvena je koja posesivnosti bez distancom, s intimnost podrazumeva umetnost sesivnosti; Obećanja dometa. potencijalnih skali na kompetitivnosti nivo minimalan barem tim samim i rezultata merenje meva sreće u omogućuje zahvaljujući koji ljubavi više proizvodu seksa ili s obećanja više zado većeg estetskog partnera, voljstva usled posedovanja većeg broja umetničkih predmeta deluju nam Sasvim sreća neumesno. koju suprotno, i merenjima. i podložna je proračunima s njenim ponavljanjem, donosi sportska kao da se uvećava aktivnost Bo- Žan-Mark fudbalera belgijskog korist u presudu doneo godine 1995. decembra 15. je pravde sud Evropski > 12 oni i timovima fudbalskim u igrača inostranih broj ograničavaju koji federacija fudbalskih propisi su da našavši smana, značio parnice petogodišnje nakon trijumf Bosmanov EU. propisima s suprotnosti u igrača transfer na odnose se koji je Bosman’ ‘Slučaj starim. sa ugovor istekne im kada klub novi biraju obeštećenja bez da pravo imaju fudbaleri da je prihode na oslone se da mogli nisu više klubovi jer fudbala, profesionalnog strukture finansijske potresao temelja iz prev. – prim. su istekli ugovori. igrača kojima od transfera 9. str. tekstu Hanstada i Lolanda, 13 > Prema - promesse promesse de Prozac i slične oblike dopinga čak i kada ih primenjujemo na da maloletnicima, : : obećanje sreće koje kristališe objekte ljubavi i prelepa umetnička dela u objekte samo samo selektivno i kada naizgled ne ometaju pravila nulte tolerancije i svako rata, odbačenih. dolazi kategoriji ili onoj u ovoj mora da se nađe on/a jedino u opasnost: doping je što to je osudu za razlog Najjednostavniji prevaru. znači doping pravilima, i uslovima sofisticiraniji razlog jezabranjen, to što doping nije dostupan jednako svim sportistima (što jer predstavlja problem, ni svi dozvoljeni načini i metodi treninga vrhunskih sportista nisu kosi dopinga upotreba se što to je razlog najvažniji a takmičarima), svim pristupačni jednako priroda a prirodno, nešto sporta priroda je da pretpostavlja Ovo sporta. prirodom samom sa artificijelna mnoga su jer neprirodno, ili artificijelno samo ne a protuprirodno, nešto dopinga u ‘prirodno’ osudama dopinga stoga Upotreba termina se i sredstva dozvoljena. neprirodna odnosi ‘prirodu čak sporta’: na i kada bi bio lako dostupan svim legalizovan sportistimauz bismo i jer prihvatljiv sa neprihvatljiv, bio bi uvek još zdravlje, njihovo po posledica stanovišta seksu u doping Prihvatamo sport. nije više što nečega do dospeli doping korišćen masovno i i ne smatramo da je neprirodno imati erekciju ljubav. kao vodimo posledicu i jer dopinga, je zabavljamo se seks samo prirodan nadmetanje: ili takmičenje ne a osobe, dve između odnos Prihvatamo bi ih lakše kontrolisale institucije i s ili, roditelji, druge strane, kada očekujemo pod gledalaca pola od od više je kome njih u auditorijum sportski i je da Prihvatljiv življi. i aktivniji budu opijatima ove ili one ukoliko vrste, oni ne Ali oni ugrožavaju samo svi teško makar takmičenje. možemo doping, koriste koji sportisti učestvuju kome u nadmetanju sportskom u uživati istom pod takmičili se svi tim, s skladu u i, dopinga oblicima zdravim pristup ravnopravan imali dopinga, slučajevi pojedinačni sportnisu ugrožava najviše što Ono dopinga. vrste iste dozom jer u svim uključujući profesijama, i postoje umetnost, otkriveni i prikriveni oblici prevare. Ono što najviše ugrožava sport je sveprisutno osećanje među publikom i sponzorima barem da u nekim sportovima (čiji broj stalno doping raste), moraju da koriste svi takmičari, jer očekivani nadčovečanski podvizi i rekordi u suprotnom više ne mogu da se U dogode. ovome leži beskonačno i ‘prirode već sporta’: iznova pomenuto prevazilaziti usta značenje sportato Priroda je istorijska nije nešto po prirodno novljene sebi, granice prirode. ljudske tako i atraktivnim tako doping čini ostalog, između koja, konstrukcija kompetitivna društvena neprihvatljivim u isto za Stoga, vreme. složimo početak, se da je sportsko elitno doping svako teži čemu loš rezultat, vrhunski je dopinga svrha i da Međutim, sporta. ugrožava suštinu na sporta ‘prirodu’ ugrožava doping stanovišta etičkog ili medicinskog S spektakl. i takmičenje stanovišta sportskog Sa aktivnosti. rekreativnoj ili disciplini sportskoj svakoj u nivou, svakom doping predstavlja smrtnu pretnju elitnim internacionalnim takmičarskim sportovima, naj- iprofitabilnijem medijski eksploatisanom segmentu sportakoji sport nareprezentuje sličan potrošnje. za artikal široke fudbal na reklami fudbaler reprezentuje način kao što slavan krivičnim postupcima i slučajevima u isti realnom su smislu, kao razlozi za samo korišćenje (post-) kulturne deo sportska elitna atraktivan i eksponiran su izuzetno takmičenja dopinga: - ‘fer’ kom ‘čiste’ i sporta predožbe od po prilici javne kao svoj još koji zavisi uvek industrije, realna, je koja prezentacije kao događaja sportskog više) još (verovatno i aktivnosti, petitivne proizvodnje, oblik drugi bilo i kao tako, I re-prezentacije. izmišljene vrsta jedna još samo ne a i zaposlenih. odnosa između poslodavaca od mogućnosti kontrole ona zavisi cionalnu publiku (američka prvenstva ragbiju u glavne i fudbalske evropske košarci, hokeju, čine lige), jezgro industrije sporta koja podrazumeva eksploataciju ovih odnosno događaja, namenjenih proizvoda sportu i koji rekreaciji - se preo reklamiraju tokom njihovih prenosa, emotivnu i racionalnu ideju krećući atrakciju o ciljnih kvalitetnom grupa u životu senzualnu, potrošača motivisanih za Ili, potrošnju. što bi rekla Naomi Klein, ultimativni proizvod sve ove potrošnje sporta je – masovna kultura sporta kao potrošačkog načina Ovo života. ne znači da milioni i milioni ljudi vežbaju to u znači slobodno da vreme; oni kupuju a i gledaju, zatim ponovo kupuju da bi pokazali da je što sport je To deo ovde njihovog na identiteta. prodaju je veoma stara roba koju su Stendhal i mnogi drugi nakon njega zvali bonheur

Rat protiv dopinga u sportu je veoma dobar primer moralizacije. Nema sumnje da, prema sadašnjim prema da, sumnje Nema moralizacije. primer dobar veoma je sportu u dopinga protiv Rat Razlozi za ‘rat protiv dopinga’ koji ne uvažava neka od ljudskih prava koja se poštuju u drugim interna- privlače prvenstvakoja državna neka i manifestacije sportske međunarodne elitne Najveće

136 136 prevod prevod 139 - 16 sporta), ali sporta), mogućim i prihvat- komercijalizacijom komercijalizacijom elitnim sportovima? termin Očigledno, se Athletes Whereabouts Whereabouts Information Athletes rano ulaze u profesionalnu arenu. Samo mali procenat ove omladine, naravno, u tome u naravno, omladine, ove procenat mali Samo arenu. profesionalnu u ulaze rano Konačno, šta se Konačno, podrazumeva pod svi nisu Ali aktivnosti. sportske rekreativne na nego takmičarske na odnosi pre sportisti-takmičari elitni potrebno sportisti: je da očekivani standardi njihove da nada se da može sportista broj ograničen samo da visoki tako budu izvedbe angažovanja potpunog mogućnošću s povezano je ovo Normalno, dostići. ih će sportistisvi karakterizacijom, izrečenom već s skladu u Ali, sportu… nekom u ne Mnogi moraju amaterski da sportistibudu profesionalci. dobijaju dovoljno novca od sponzora ili publiciteta da mogu potpuno Na da se posvete sportu. disciplini. domete u svojoj takmičarske visoke da dostignu taj način uspevaju „Hand Acta of Universitatis Göteborg Gothoburgensis, God“?, 2000 – Chapter 1, The zumevaju visoko organizovan i strogo kontrolisan način života. Međutim, nijedan od njih Međutim, zumevaju visoko organizovan ne i način kontrolisan strogo života. nudi sigurnost doživotnog profesionalni angažmana. sportistiTamburinija, Za su samo oni koji su prema pod svojim klubovima obavezom ugovornom ili Kao sportskim asocijacijama. čak i ih uz ponekad visoku novca koja prati, svotu obaveze, ugovorne ove znamo, što dobro Ali ova vrsta ugovora odnos čine ugovorni izuzetno koje rizičnim. obuhvataju mnoge stavke obezbeđuje verovatno najbolju vrstu radnog mesta kome čovek može da se za nada; njim slede fiktivni ugovori ili sportisti radnaTamburiniju, mesta unutar državnihaparata prema kao što su, koji Oni suvojska sport. sponzorišu policija, koje firmama ili u ili službe, carinske naziva on (što život sportomza se zarađuju baveći koji amateri sigurnosti. lišeni su bilo kakve definisan radni odnos, ugovorom nemaju nikakav svakom na i trenutku svakom u svakoga i svega kontroli prema tendenciju ispoljavaju one ali budući mestu, da se na ovaj paradoks: način je steže ovome U obruč kontrole biznisa gazda. nad pravi radnom je čak snagom: ko i znati morate zvezda, sportska prvorazredna ste kada da bi se sačuvala pozitivna i čista slika sporta kao sveta slobodne igre i uživanja nasleđenog sasvim koje, mere neophodne totalne su kontrole, mere civilizacije, iz zapadne grčkih izvora otkrivaju drugu sliku onu koja potiče vrhunskog sporta, suprotno, iz rimskih cirkusa i amfi- teatara. zakona vladavine hibridnost ambivalentna ljudskih prava: poštovanja zahtevima uprkos ljivim, uz pojavu novih interesnih sfera reda-i-zakona mimo tradicionalnog pravnog ustrojstva nacionalne države i međunarodnog prava (globalna i lokalna autonomne preduzeća, globalne pravna podrška asocijacije); nacionalnih država i međunarodnih organizacija ovakvoj hibrid- i kaznena kontrola politika nulte nosti tolerancije u i sportu; vrhunskom rata poroka protiv beralnih beralnih reformi s kraja simbolizovanih sedamdesetih političkom godina, podrškom tipično neoliberalnih lidera kakvi su bili Thatcher Margaret i Ronald tretman Takav Reagan. rada nudi zaposlenima i poslodavcima snažnije pozicije ali za preti pregovaranje, svim socijalnim pravima i pozicijama koje su ranije razvijane kroz sindikalne Rizik borbe. je jedna od U naju- moderne. druge i moderne fleksibilne zovu, neki ga kako ili postfordizma, odlika padljivijih borbu da postanu pripadnici sportske elite uključeni su milioni mladih ljudi u celom svetu, od ekstremno ranog Ako uzrasta. dokažu da mogu da dostignu zahtevani nivo izvrsnosti, veoma od prihvate da moraju što Ono odbacuje. bezdušno ih sistem napreduju ne ukoliko a uspeva, ishrane režime dizajnirane obuhvata koji života način organizovan potpuno je početka samog kontrolu totalnu uz mere, druge i tretmane psihološke treninga, vreme radno puno odmora, i i S samokontrolu. druge strane, njihov sportski život koji je produžen u poslednjim decenijama zbog ovakvog totalnog režima (i zahvaljujući star jer sistemu koji i upošljava zvezde, kada više ne blistaju na još je sportskom nebu uvek samo i mali dalje su pogodne za biznis), Sve ovo doprinosi u rizičnosti proseku. godine, profesije. do od 33. deo 16. njihovog života, da li je to zaista No, Rizičnu profesija? situaciju u se kojoj nalaze sportisti najbolje pokazuje Tamburinija: karakterizacija Claudia podra oni svi a sportista, vrhunski čovek je kada život za zaradi se da načina različitih mnogo Postoji biznisa, sportskog brendovi sačuvali se bi sportistimada vrhunskim se nameću dopinga protiv Mere Stoga su ključni i koncepti strukture čine koje 16 > Claudio M. Tamburini, 16 Tamburini, > Claudio M. „Introduction“. - - - do- zavisi od slike sporta slike od zavisi life-style i trade-mark , ova vrsta testiranja, koja je prilično opsežna prilično je koja testiranja, vrsta ova , 15 predstavljaju oblik kontrole s hibridnom one svrhom: čine “, kao što anti-doping ih naziva Svetski van takmičenja“, testiranje vrhunski su sportisti koje identifikuju njihove nacionalne asocijacije kao aktuelne ili aktuelne kao asocijacije nacionalne njihove identifikuju sportistikoje su vrhunski 14 macije o svom kretanju. Retorika glasi: čisti i dobri sportisti moraju da dozvole ovo mešanje mešanje ovo sportisti dobri i čisti dozvole da moraju glasi: Retorika kretanju. svom o macije u njihov privatni život ako žele da ako ne se žele otarase da prekršitelja; trpe nadzor takav slučaju u kao ista je Logika sporta. vrhunskog od odustanu da mogu privatnošću, svojom nad koliko ne barem onoliko nisu mere inteligentne, uistinu naročito ove mera: antiterorističkih svakom u neko je da poručuju i budnosti stanju u javnost drže one ali teroristi, biti mogli to bi napada terorističkih između posledicama u razlike postoje Međutim, pripravnosti. u trenutku ograničena. je režimu WADA podvrgnu se da moraju koji sportista lista a dopinga, upotrebe i za „Sportistisu određeni koji kodeks u slučaju dopinga jer najnovije i najnaprednije metode korišćenja nedozvoljenih sredstava ne sredstava nedozvoljenih korišćenja metode najnaprednije i najnovije jer dopinga slučaju u mogu je biti etički ukoliko otkrivene na utemeljena dan trebala bi takmičenja, da bude oba a sportisti celog svih sportskih članove za takmičenja, vezna sve nivou asocijacija na svakom sveta trebali bi dobija da potpišu i ovakvu svetu da vrstu narušavanja kontrola dozvoljavaju nenajavljenih celom u sportista 1% od manje možda broj, mali samo što To privatnosti. njihove ovu posebnu vrstu pažnje i nadzora znači da je mnogo nešto preciznije drugo, i značajnije, u stvari presudno za Ona anti-doping obuhvata kontrolu. najveće sportske mega-događaje sport glo- na promovišu Mediji medijsku. naročito pažnju, globalnu privlače neposredno koji balnom i nacionalnim prenose nivoima, na taj način njegove ključne vrednosti i grade globalnu sliku kao sportai tržišnu vrednost i kulturne njegovu i tržišnu vrednost, drugih grana Sportkao sportom. sa povezane su koje industrije bu- u ili sporta sistem mega-star u uključeni su Oni sportisti. sami i događaji ovi prenose koju mega-događajima u učešće ruku, najmanju u ili, – njemu u poziciju svoju steći mogu dućnosti pojedinačnih učesnika ili zemalja učesnica jedan jer je broj uspeha, ključ njihovog predstavlja takmičenje nastoji da obori. svako koje od sportskih rekorda su deo neizostavni sportskog spektakla i rizična istovremeno njegova najmanje predvidljiva, stanovišta, S ovog robe. druge sve oblike prodaje oni koja su roba kao objekti, komponenta; Whereabouts Information Athletes kvalitet njihova i koji tela robe kontrolišu i elitu sportaprofesionalnog podložnom kontroli, poput tela, ljudskog od zavise koje Industrije omogućavaju. karakteristike neiskvarene njihove tretmane, telesne specijalne eksponentima svojim nameću nužno industrije, modne ili filmske Iz nekih čudnih i sasvim poseb izgleda. hirurgije do ultimativnog anoreksničnog od estetske i bolje neuporedivo izgledaju one ako samo mega-zvezdama s identifikuju se ljudi razloga, nih jedi- Međutim, igre. iz ispadate uslove, takve zadovoljava ne izgled vaš Ako njih. od drugačije postaje važna toliko da specijalni je koja nevidljiva, telesna ‘prirodna supstanca’, no u sportu spor kretanju o propisi razloga ovog Iz neizbežan. postaje kvaliteta kontrole i nadzora režim regulativu zakonsku u već industrije, modne ili filmske pravila nepisana među spadaju ne tista koja se primenjuje na kontrolu kvaliteta hrane ili drugih proizvoda koji moraju ostati čisti, zdravi i prirodni u najvećoj mogućoj Inspekcija koji meri. su ovih proizvoda, vrhunski - proi zvodi sportske omogućava industrije, im da prodaju sve druge oblike Jer robe. se na robu, ne odnose. ljudska prava naravno, sportisti radna se snaga, nalaze u posebnoj U poziciji prvomi planu okolnostima. su visoke sportistešto zarade za i vrhunske sve ostali vezuje prihodi su onih stekli koji status zvezde, iluziju privilegovanog tretmana koji oni rizici takvi se u su kojima u realnosti biznisima postindustrijskim prvim nemaju. među Upadljivost je koji privilegija sportu, u prikriva rada rizike slučaju U sigurnosti. ili predvidljivosti bez stanje egzistencijalno je Rizik ispoljili. potpunosti u povremenog neobaveznog, uslovnog, fleksibilnog, stanje privremenog, on podrazumeva rada, od neoli- rada postaje u u dominantan zapošljavanju postindustrijskim trend društvima koje potencijalne učesnike u velikim međunarodnim takmičenjima. Zašto samo oni? Ukoliko je Ukoliko oni? samo Zašto takmičenjima. međunarodnim velikim u učesnike potencijalne sporta duhom s suprotnosti fundamentalnoj u ping U ovim relacijama sportisti istovremeno predstavljaju ličnosti i obične objekte. Kao ličnosti, oni Pa sportistiipak, nisu samo oni roba, su još uvek posebna vrsta robe – radna snaga sporta. Kao

2.4. Comment) (2.4. 11. str. 2003, Montreal WADA, Anti-Doping Code, 14 > World 3. str. Anti-Doping Code, 15 > World

138 138 prevod prevod 141 Prevod s engleskog: Irena Šentevska Irena s engleskog: Prevod mnogo opasnija mera koja se ne odnosi isključivo na vrhunski sport. Internacionalni i globalni i Internacionalni sport. vrhunski na isključivo odnosi ne se koja mera opasnija mnogo vrhunski sport nije fundamentalna moralna već vrednost dobar savremenog čovečanstva, i već a vrhunski sportisti nisuveština, vitezoviplemenitih biznis profitabilan industrije zabave, radna snaga ove industrije. Ona ih plaća mnogo bolje od ostalih radnika jer to ne sebi živote obazirući se njihove iz na istog njihova ljudska prava kontroliše može i strogo da priušti, može da priušti. jer to sebi razloga: ljudskih to i prava znači robe koja je da (jer kontrolisana žele strogo ako se suprotstavljaju, dozvolu da koriste doping) i plaše se gubitka privilegija mnjenje Javno rat podržava protiv dopinga zbog i ljudskih ljudskih narušavanje povremeno prava. kojih su se veruje jer i poretka, odrekli pravnog narušavanja svojih oblike druge mnoge podržava što kao jednako prava, da neki legalni prerogativi vlasti i upotrebe sile otvaraju previše prostora i za zloupotrebu, zbog toga se moraju dovesti u pitanje. Sportske asocijacije nas li Da zvaničnici WADA i samo tolerancije’. ‘nulte rade politika i dopinga’ protiv ‘rat otvorili su koji frontu na posao svoj ova alarmantna situacija na nešto podseća? ali Možda, alarmne signale danas obično slede policijski psi. iskeženi Sportisti iz straha ne žele da se suprotstave režimu koji ih stavlja u poziciju radne snage lišene

- - 17 - Vanredno stanje Vanredno ) i potestas) ). Normativ auctoritas). , uključujući auctoritasi , - njihovo pre koje propisuje rat vrhunskog sporta vrhunskog rat propisuje koje Potestas i Athletes Whereabouts Information Whereabouts Athletes auctoritas može da se nametne samo kroz prihvatanje ili odbacivanje (prev. Kevin Attell), The University of Chicago Attell), Chicago i Press, London, Kevin (prev. Normativni aspekt zakona tako može biti poništen ili osporen imunitetom u odnosu na nasilje države koja – dok spolja a ignoriše međunarodno pravo, prime- da tvrdi uvek još ipak – stanje vanredno permanetno proizvodi iznutra njuje zakon. Juridički Juridički sistem Zapada ispoljava se kao dvostruka struktura, koju formiraju onaj ali koji ipak je dva elementa: koordinisana normativan heterogena, i juri- rubriku u upisati priliku ovu za možemo (koji smislu strogom u dički onaj koji je anomičan i metajuridički (koji možemo zvati možemo (koji metajuridički i anomičan je koji onaj druge s ali, delotvoran, bio bi da element anomični je potreban elementu nom strane, potestas. Ono što moći kovčega’ se ‘zavetnog je nalazi vanredno u stanje središtu – ali to je u suštini prazan prostor u kome ljudski čin lišen odnosa prema zakonu životu. odnosa prema norme lišene stoji ispred maksimum. doseglo svoj stanje je danas u celom svetu Vanredno plitanje u relaciji stanje suspenzije/vanredno ne stanje, predstavljaju više isključivi monopol nacionalne S države. njegovim kodeksima i pravilima koja su se razvila u prostoru civilnog društva i nevladinih organizacija dizajniranih po koja slobodnoj vlašću, volji i autoritetom korisnika para-legalnim tog i legalnim autonomnog s teritorija sada je sport vrhunski prostora, obuhvata i Da uvođenje bi vanrednog stanja. se dospelo do ove tačke specijalna policija vr nacionalnih strane od i čak su priznati dopinga protiv rata ogranak juridički sportai hunskog država i međunarodnih neke organizacija; države već su uključile rat protiv dopinga u svoj stanja. vanrednog zajedno s prerogativima legalni poredak, ljudskih je Ugrožavanje bilo više od zločina – to je bila greška.’ ‘To represije: čaja nezakonite prava u ime rata protiv dopinga je nije samo pitanje To morala greha ili ili nemorala, vrline. personifikuje: personifikuje: protiv dopinga, ukazuju na to protiv dopinga, da se tendencije ove razvijaju van domena nacionalnih država i internacionalnog prostora koje one definišu. analizira ovaj fundamentalni preokret i zaključuje: fundamentalni preokret analizira ovaj civilnog društva; moralizacija ljudskih prava i vladavina pravnog režima; rizici rada: sve zajedno zajedno sve rada: rizici režima; pravnog vladavina i prava ljudskih moralizacija društva; civilnog njenu o svedoči predstavljaju tome da koja nesigurnost i totalne u kretanja kontrole pravcu - etike god Kakvu sporta. i čak pa politike, ekonomije, komponentu nužnu čine sada posledicu, postin- druga moderna ili moderna, refleksivna rizika, društvo (pozni tu kapitalizam, koristili autoritarni dustrijsko društvo, kapitalizam da itd, pomenemo samo konačni neke), rezultat stanje. vanredno ime: svoje ima tendencija već ovakvih poretka legalnog suspendovanje i stanja vanrednog uvođenje kao preokreta, mesto kao kona sta vanredno se kada opasnost Ratno dolazi stanje spolja, objavljuje sasvim legalnim putem. knjizi svojoj u Agamben Giorgio nama. među neprijatelj je kada uvodi se nje State of Exception Vanredne situacije, uključujući i uključujući situacije, Vanredne Kao što je stari francuski dobri ministar izjavio povodom Fouché, jednog unutrašnjih poslova, slu- Ovako Agamben predočava tajnu političke moći u našem vremenu: političke tajnu Agamben predočava Ovako u stvari: rata, od Prvog svetskog koja se nije zaustavila efikasna mašina je veoma Ovo ona se kome u prostor internacionalni i država nacionalna je vidu u ima Agamben što ono Međutim, Vanredno stanje nije teritorija s onu stranu zakona, u divljini, ona stanje je nije u divljina teritorija Vanredno pripada divljini, koja za- s državi onu stranu zakona,

17 > Giorgio Agamben, 17 > Agamben, Giorgio 2005.

140 140 prevod Beleške Beleške >> >> Beleške >>

Tkh Br. 16 Pravo Na Teoriju &gt;&gt;

Tkh Br. 16 Pravo Na Teoriju >>