12 2009 SERBIAN.Pdf
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
BEZBEDNOST Z APADNOG B ALKANA TEMA BROJA: NEZAVISNI ISTRAŽIVAČKI CENTRI I POLITIKA BEZBEDNOSTI Evropska politika upravljanja migracionim tokovima i Srbija kao njen deo GODINA 4 • BROJ 12 JANUAR – MART 2009. Beograd BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANA Sadržaj Časopis Beogradske škole za studije bezbednosti REČ UREDNICE. 1 GODINA 4 BROJ 12 NEZAVISNI ISTRAŽIVAČKI CENTRI JANUAR-MART 2009. I POLITIKA BEZBEDNOSTI Izdavač: Zorana Atanasović Centar za civilno-vojne odnose ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA ZAINTERESOVANE ZA BEZBEDNOST U SRBIJI. 3 Glavni i odgovorni urednik: Miroslav Hadžić Džejn Vorner redovni profesor Fakulteta PODRŠKA SARADNJI ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA političkih nauka I DRŽAVNIH MINISTARSTAVA PRAVDE I BEZBEDNOSTI Izvršni urednici: U BOSNI I HERCEGOVINI . 15 Sonja Stojanović saradnica u nastavi Zvonimir Mahečić Fakulteta INTERAKCIJA BEZBEDNOSNE POLITIKE I NAUKE U HRVATSKOJ. 26 političkih nauka Židas Daskalovski Filip Ejdus asistent na Fakultetu ŠTA JE DOBAR NEZAVISNI ISTRAŽIVAČKI CENTAR NA ZAPADNOM političkih nauka BALKANU-STANJE STVARI I IZGLEDI ZA BUDUĆNOST . 38 Kontakt podaci uredništva Goran Buldioski Gundulićev venac 48 KAKO RAZMRSITI GORDIJEV ČVOR ISTRAŽIVANJA [email protected] PRAKTIČNE POLITIKE NA ZAPADNOM BALKANU? . 53 tel/fax: +381 11 3287 226 Iztok Bojović Uređivački odbor NEZAVISNI ISTRAŽIVAČKI CENTRI U SAD . 68 Bari Rajan Bogoljub Milosavljević Dragan Simić ANALIZA Dušan Pavlović Ivan Vejvoda Biljana Đorđević Kenet Morison EVROPSKA POLITIKA UPRAVLJANJA MIGRACIONIM Kornelius Frizendorf TOKOVIMA I SRBIJA KAO NJEN DEO . 78 Marjan Malešič Rajko Radević Nadež Ragaru Svetlana Đurđević-Lukić NOVA STRATEGIJA NACIONALNE BEZBJEDNOSTI CRNE GORE . 92 Timoti Edmunds Lektura i korektura: PRIKAZI KNJIGA Tatjana Hadžić Leneke Sprik Dizajn: Saša Janjić ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA I JAVNI NADZOR SEKTORA BEZBEDNOSTI . 97 Kompjuterska priprema: Časlav Bjelica Marija Đelić Štampa: ANALIZA DOMETA MISIJA EVROPSKE BEZBEDNOSNE GORAGRAF, Beograd I ODBRAMBENE POLITIKE . 101 Tiraž: 400 primeraka UPUTSTVO AUTORIMA . 104 Časopis indeksira bibliografska baza CEEOL Beogradska škola za studije bezbednosti otvorena je zahvaljujući podršci Kraljevine Norveške. Centar za civilno-vojne odnose doprinosi javnom i odgovornom učestvovanju civilnog društva u povećanju bezbednosti građana i države na principi- ma modernog demokratskog društva, kao i unapređenju bezbednosne saradnje sa susedima i uključenju Srbije u evroatlantsku zajednicu. Beogradska škola za studije bezbednosti predstavlja posebno odeljenje Centra za civilno-vojne odnose osnovano radi toga da, sistematskim istraživanjima i akademskim usavršavanjem mladih istraživača, doprinese razvoju studija bezbednosti u Srbiji. Kontakt Centar za civilno-vojne odnose Gunduli}ev venac 48 11000 Beograd tel/fax 381(0)11-32 87 226 381(0)11-32 87 334 www.ccmr-bg.org [email protected] Radove objavljene u ovom časopisu nije dozvoljeno preštam- pavati, bilo u celini, bilo u delovima, bez izričite saglasnosti Uređivačkog odbora. Ocene izrečene u člancima lični su stavovi autora i ne izražavaju nužno mišljenje Uređivačkog odbora ili Centra za civilno-vojne odnose. Reč urednice ezavisna istraživanja bezbednosne politike koja se oba- vljaju izvan državnih institucija nisu dovoljno razvijena N na Zapadnom Balkanu. Prvi uzrok ovakvog stanja je- ste nasleđe komunizma tokom kog su istraživanja različitih op- cija bezbednosne politike obavljana pre svega unutar instituta i akademskih ustanova pod okriljem Ministarstva odbrane ili bez- bednosno-obaveštajnih službi. Najveći deo obrazovnih progra- ma vezanih za bezbednosne teme odvijao se unutar zatvorenog školskog podsitema državnih bezbednosnih institucija, a nezavi- sna istraživanja i zastupanje reformi bili su obeshrabrivani. Ovo je jedan od razloga zbog kog novim političkim elitama, građan- skom društvu i medijima nedostaje stručno znanje o bezbedno- snim temama. Sukobi na području bivše Jugoslavije tokom devedesetih go- dina prošlog veka stvorili su dosta materijala za istraživanja bez- bednosti, ali je okruženje u kom su dominirali nacionalizam i ili- beralne demokratije onemogućavalo kritičko preispitivanje ove problematike. Pojedini hrabri novinari i mirovni aktivisti bili su inicijatori prvih istraživanja o ulozi bezbednosnih snaga u ratnim sukobima. Istraživanja vođena aktivističkim porivima doprinela su otpočinjanju procesa demokratizacije, ali nisu nudila konkret- na politička rešenja za period koji je usledio nakon završetka su- koba i početka demokratizacije. 2009 BROJ 12 · JANUAR – MART Reforme u sektoru bezbednosti i integracija u međunarodne bezbednosne organizacije, započeti u periodu tranzicije, podsta- kli su potražnju za nezavisnim istraživanjima bezbednosne poli- tike i za kreiranjem alternativnih predloga praktične politike. U skoro svim zemljama Zapadnog Balkana osnovane su organiza- cije civilnog društva (OCD) koje su posebno usmerene na istra- živanja bezbednosnih tema. Neke od postojećih organizacija se- be doživljavaju kao nezavisne istraživačke centre (think tanks) bez obzira na svoj formalno-pravni status (bilo da su registrova- ni kao udruženja građana, bilo kao javni ili privatni instituti, bi- lo kao univerzitetske jedinice itd.). Piter M. Has definisao je think tank organizacije kao „mreže profesionalaca sa prepo- znatom sposobnošću i stručnošću za neku temu/e koji mogu merodavno da demonstriraju relevantno znanje o praktičnoj politici“1. Ideja ovog broja nastala je na konferenciji o ulozi nezavisnih istraživačkih centara (NIC) u bezbednosnoj politici, koju je Cen- tar za civilno-vojne odnose organizovao u novembru 2008. go- dine. Tokom te konferencije uvideli smo da je još rano analizira- 1 Haas, P. M. (1992), ‘Introduc- tion: Epistemic Communities ti uticaj NIC na bezbednosnu politiku u regionu, jer je neznatan and International Policy Coordi- broj onih organizacija koje se prevashodno bave istraživanjima nation’. International Organiza- tions, 46 (1). 1 BZB REČ UREDNICE u ovoj oblasti. Zato smo odlučili da analiziramo domete šireg angažovanja organizacija građanskog društva u kreiranju, spro- vođenju i evaluaciji bezbednosnih politika. Ovom temom bave se tekstovi zasnovani na rezultatima empirijskih istraživanja obavljenih u Bosni i Hercegovini i Srbiji. U prikazu novog pri- ručnika za javni nadzor sektora bezbednosti ponuđeni su mode- li za uključivanje OCD u nadzor nad sektorom bezbednosti, kao i veliki broj ilustrativnih primera iz prakse ovih organizacija iz različitih delova sveta. Goran Buldioski i Židas Daskalovski u svojim tekstovima približavaju čitaocima think tank koncept ili ALKANA koncept NIC. Oni analiziraju razvoj NIC na Zapadnom Balka- B nu i osobenosti koje ih razlikuju od sličnih organizacija u drugim delovima Evrope. Obojica kritički sagledavaju najveće izazove sa kojima se organizacije koje žele da delaju kao NIC susreću, te APADNOG predlažu načine na koje one svoj rad mogu da učine delotvorni- Z jim. Preporuke Buldioskog su pre svega namenjene potencijal- nim donatorima, dok su preporuke Daskalovskog usmerene ka organizacijama iz regiona. Pregledni tekst o NIC u SAD upozna- je nas sa razvijenom tradicijom uključivanja nezavisnih centara znanja u kreiranje bezbednosne politike ove supersile. Iako pre- EZBEDNOST B dočena iskustva nije moguće direktno uporediti sa društvenim kontekstom Zapadnog Balkana, ovaj tekst ipak ukazuje na za- jedničke izazove koji stoje pred svim NIC: kako ostati nezavisan u odnosu na političke odlučioce, a uticati na sadržaj politika i obezbediti kontiuirano finansiranje. I pored teme broja ipak pokušavamo kritički da pratimo ak- tuelne teme koje se odnose na bezbednost Zapadnog Balkana. U ovom broju objavljujemo informativni prikaz nove Strategije na- cionalne bezbednosti Crne Gore, koja je prevashodno usmerena na približavanje Crne Gore NATO savezu. Biljana Đorđević pre- ispituje koncept bezbednosti i ljudskih prava unutar EU anali- zom Evropskog pakta o imigraciji i azilu, kao i tzv. Direktive o povratku. Ova dva dokumenta bitna su i za Srbiju, jer joj pred- stoji to da usvoji Nacionalnu strategiju za upravljanje migraciji- ma i da je uskladi sa važećim evropskim prioritetima kako bi is- punila uslove postavljene u Mapi puta za Beli Šengen. Na kraju, objavljujemo prikaz knjige o Evropskoj odbrambenoj i bezbed- nosnoj politici, u kojoj su analizirani dometi mirovnih operacija EU u Bosni i Makedoniji. Sonja Stojanović 2 ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA ZAINTERESOVANE ZA BEZBEDNOST U SRBIJI Organizacije civilnog društva NEZAVISNI ISTRAŽIVAČKI zainteresovane za bezbednost u Srbiji CENTRI I POLITIKA BEZBEDNOSTI Zorana Atanasović istraživačica u Beogaradskoj školi za studije bezbednosti Kategorija: Izvorni naučni rad UDK: 351.86:061(497.11) ; 35.072.7(497.11) Sažetak U tekstu se razmatra uloga i učestvovanje organizacije civil- nog društva kao aktera u reformi sektora bezbednosti u Srbiji. Tekst počinje prikazom razvoja interesovanja organizacija civil- nog društva za bezbednosne teme. Predstavljeni su i rezultati is- traživanja koje je sproveo Centar za civilno-vojne odnose sa ci- ljem da se na osnovu percepcije samih organizacija proceni nji- hov kapacitet za kompetentno učešće kao aktera u sektoru bez- bednosti. Prikazani su i najveći uspesi i najznačajniji izazovi ko- 2009 BROJ 12 · JANUAR – MART ji se postavljaju pred organizacije civilnog društva. Na osnovu analize i empirijskih rezultata istraživanja formulisane su prepo- ruke institucijama države i organizacijama civilnog društva ko- je mogu doprineti boljoj saradnji ovih aktera. Ključne reči: organizacije civilnog društva, reforma