FEMINISTIČKA TEORIJA JE ZA SVE Urednice: Adriana Zaharijević I Katarina Lončarević
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
K1 (NASLOVNA STRANA) FEMINISTIČKA TEORIJA JE ZA SVE Urednice: Adriana Zaharijević i Katarina Lončarević FEMINISTIČKA TEORIJA JE ZA SVE Urednice: Adriana Zaharijević Katarina Lončarević Univerzitet u Beogradu Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka FAKULTET POLITIČ KIH NAUKA FEMINISTIČKA TEORIJA JE ZA SVE Zbornik radova sa konferencije „Neko je rekao feminizam? Feministička teorija u Srbiji danas” Urednice: Adriana Zaharijević i Katarina Lončarević FEMINISTIČKA TEORIJA JE ZA SVE Zbornik radova sa konferencije „Neko je rekao feminizam? Feministička teorija u Srbiji danas” Urednice: Adriana Zaharijević i Katarina Lončarević Izdavači: Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Kraljice Natalije 45, 11000 Beograd Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu Jove Ilića 165, 11000 Beograd Za izdavače: Petar Bojanić (Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu) Dragan Simić (Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu) Recenzentkinje: dr Stanislava Barać, naučna saradnica (Institut za književnost i umetnost, Beograd) dr Brigita Miloš, viša asistentica (Sveučilište u Rijeci, Odsjek za kulturalne studije) dr Đurđa Trajković, naučna saradnica (Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu) Lektura i korektura: Hristina Piskulidis Lektura i korektura za engleski jezik: Emilia Epštajn Dizajn i prelom: Jelena Šušnjar Štampa: ATC Beograd Tiraž: 500 Godina: 2018 ISBN 978-86-6425-051-1 Objavljivanje ove knjige pomogle su fondacije: Rekonstrukcija Ženski Fond (www.rwfund.org) i Heinrich Böll Stiftung (www.rs.boell.org , www.boell.de) Zbornik radova Feministička teorija je za sve je rezultat konferencije Neko je rekao feminizam: feministička teorija u Srbiji danas, koja je održana u periodu od 8. do 11. februara 2018. godine u organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. SADRŽAJ Predgovor 9 Adriana Zaharijević i Katarina Lončarević I Polazišta 17 Jelena Milinković Feministička istraživanja i čitanja književnosti 19 Ana Stolić Ženska i rodna istorija i feministička teorija: pretpostavke za bavljenje istorijom feminizma u Srbiji (Jugoslaviji) do II svetskog rata 41 Ana Kolarić Feministička pedagogija i studije književnosti 57 II Dileme 77 Katarina Lončarević Čemu (još) feministička filozofija? 79 Iva Nenić Feminizam u kulturi 101 Adriana Zaharijević Čemu služi teorija? Misliti sa Džudit Batler 117 III Čitanja i tragovi 133 Aleksandar Pavlović Rodno čitanje srpske epike: seksualno nasilje kao znak rađanja nacije 135 Milan Radovanović Slika Kosovka devojka Uroša Predića i reprezentacija rodnih razlika 153 Emilia Epštajn Tragom Vede Zagorac u Muzeju afričke umetnosti 171 IV Država i tržište 201 Natalija Perišić i Jelena Vidojević Feministička dekonstrukcija i rekonstrukcija države blagostanja 203 Marina Simić i Ivan Simić Država i materinstvo: (dis)kontinuiteti u politikama javne brige u deci u socijalističkoj Jugoslaviji i savremenoj Srbiji 221 Tatjana Đurić Kuzmanović Feministička ekonomija u postsocijalističkoj Srbiji – metodološki i kontekstualni izazovi 239 V Uključene ili isključene? 261 Tanja Ignjatović Uticaj (anti)feminizma na politike i prakse prema muškom nasilju protiv žena – globalna i lokalna perspektiva 263 Zorica Mršević i Svetlana Janković Uticaj feminističke teorije na učešće žena u oružanim snagama Srbije 285 Ana Radojević Prostitucija kao rad i borba za radna prava prostitutki 305 Dragana Pejović Značaj rodne perspektive u pravnoj nauci 323 VI Mesta pobune i savezništava 339 Zorana Antonijević Nekoliko nevidljivih saveznika: muškarci i feminizam u Srbiji 341 Jelena Vasiljević (Nova) razmišljanja o solidarnosti: od etike zajedništva do političkog principa zajednice 361 Melanija Lojpur Uloga emocija u politikama identiteta 377 VII Izvan jezika? 395 Margareta Bašaragin Jezik kao političko sredstvo ne_diskriminatorne prakse: jedno shvatanje roda u nemačkom jeziku profesx lan hornštajn 397 Smiljana Milinkov i Maja Sedlarević Upotreba maternjeg i rodno osetljivog jezika u profesijama 417 VIII Sada i ovde 437 Lada Stevanović Svoja i slobodna: emancipatorski modeli kod Diznija (Zaleđeno kraljevstvo i Grdana) 439 Jelena Stefanović i Saša Glamočak (Ne)stereotipni likovi u nagrađenim romanima za decu 459 Biljana Kosmogina Kako se živi feminizam: ženske prakse na području Balkana 479 Indeks pojmova 497 PREDGOVOR Ova knjiga je proizvod promišljanja i udruženog rada osoba koje su se okupile na kon- ferenciji održanoj u februaru 2018. godine u organizaciji Instituta za filozofiju i dru- štvenu teoriju i Fakulteta političkih nauka. Kao knjiga, ona je nužno samo sažetak, poprečni presek onoga što je tokom četiri dana izgovarano, onoga o čemu se tokom če- tiri dana razgovaralo za stolom ili u foajeima. No, upravo kao knjiga, ona je i neizbrisiv trag tih razgovora, nešto što ih trajno zbira i okuplja na mestu koje istrajava i nadrasta određeni trenutak. Motiv za organizovanje smotre bio je da se čuju, izlože i predstave promišljanja koja se u jednom širokom potezu mogu podvesti pod feminističku teoriju. Ta smotra je već i pre sa- mog svog realizovanja vođena pitanjem šta uopšte jeste feministička teorija u Srbiji danas, i može li se na to pitanje odgovoriti ako se svi/sve oni/one koji bi o tome nešto imali/le da kažu ne dovedu na jedno mesto gde će se njihovi glasovi čuti. Naša polazna pretpostavka je bila da niko ne može imati pravo da o tome odlučuje sam, da je takav odgovor moguće dati samo iz mnoštva glasova, iz situacije u kojoj se odlučuje, promišlja i vrednuje zajedno. Duboko verujemo da je ta prefigurativnost sastavni deo feminizma samog – autoritet, ako ga u feminizmu uopšte može biti, moguć je samo iz pluraliteta glasova. Verujemo da je ova knjiga izrasla iz tog duha i da njen autoritet dolazi iz te udruženosti. Takođe, želimo da verujemo da je ova knjiga najsvetliji izraz još jedne pojave koja je odlikovala skup. Da bismo je ilustrovale, prisetićemo se situacije koja se odigrala prvog dana skupa kada je pomenuta Draga Dejanović, zaboravljena začetnica feminističke misli kod nas. U toj razmeni o situaciji u Srbiji XIX veka u kojoj je Draga Dejanović de- lala, učestovalo je nekoliko osoba koje su ukrstile svoja disciplinarno različito određena znanja. Kako verujemo u temeljnu interdisciplinarnost feminističke teorije, smatramo i da je ovo bio jedini valjan način da se ta osoba i njeno delo postave u perspektivu. No, ova rasprava u kojoj su sudelovale osobe koje su možda prvi put zajedno i na jednom mestu imale priliku da iznesu svoja znanja izvan disciplinarnih bedema, ima značaj i kao mesto susreta koje omogućava da do ukrštanja uopšte dođe. Smatramo da ova knji- ga predstavlja verodostojni nastavak tog susretanja. Susret je iniciran vraćanjem na neke ranije važne događaje – pored ostalog, na neke ranije važne susrete. Ova, 2018. godina poziva na prisećanje na datume koji bi se iz raznih razloga mogli obeležavati. Evo samo nekih od njih: 1848. održana je konvencija 9 Feministička teorija je za sve u Seneka Folsu koja se smatra prvom javnom obznanom ženskog pokreta u Severnoj Americi; naša Draga Ljočić 1878. završava studije medicine i time postaje prva lekarka u Srbiji, stekavši doduše diplomu u Cirihu, pošto je beogradski studenti nisu prihvatili kao sebi ravnu; godine 1908. se organizuju veliki njujorški protesti kada žene u ogrom- nom broju izlaze na ulicu da zahtevaju pravo glasa, bolje plate i kraći radni dan; 1918. donosi Oktobarsku revoluciju, a u mnogim ključnim evropskim zemljama ženama je tada dodeljeno pravo glasa; Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima doneta je 1948. godine; ove godine se širom sveta obeležavala baština 1968, a to je i godina kada su feministkinje prvi put upotrebile slogan „sestrinstvo je moćno“; deset godina kasnije, 1978, održana je i prva feministička konferencija u socijalističkom svetu Drug-ca žena: žensko pitanje – novi pristup? u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Pre deset godina, 2008, objavljena je knjiga Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam uticao na žene XXI veka koja je takođe predstavljala svojevrsno zborno me- sto. Ta knjiga nije pisana da bi jednog dana postala amblem feminističke teorije: napro- tiv. Napisana je kao lagani uvod, priručnik, mali svetionik, kompanjon za aktivizam. Kada su tekstovi pisani postojala su samo dva naloga koja su važila za sve autorke – da tekst bude pitak (da svako/ka može da ga pročita) i da bude zanimljiv (da svako/ka poželi da ga pročita od početka do kraja). Motiv za nastanak te knjige bio je, u idej- nom smislu, da se pokaže da nema sfere naših života koja nije podlegla promeni otkako je krenula borba za emancipaciju žena; a u formalnom smislu, želele smo da umesto prevoda same ponudimo kratke i informativne tekstove. Ta neambiciozna ideja dobila je drugačiji put – kako to s knjigama često biva, jer počnu da žive odvojeno od onih koji su ih pisali i priređivali. Od svog objavljivanja u četiri izdanja i u više od 3000 primeraka, knjiga je postala nastavni materijal prvo za nastavnike i nastavnice građan- skog vaspitanja i studentkinje i studente programa Centra za ženske studije, a potom i na Pravnom fakultetu u Beogradu i Sarajevu, te na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i u Rijeci. Iako nismo nameravale da je pišemo kao feminističku teoriju, ona je bez sumnje doprinela razvoju feminističke teorije u Srbiji, kao i nekolicina drugih važnih zajedničkih lokalnih knjiških inicijativa. Četiri puna dana programa konferencije govore o tome da ne samo