Brkic Eap 15
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
ORIGINALNI NAU 5NI 5LANAK UDK 316.4+316.7 Aleksandar Brki 4 Univerzitet umetnosti u Beogradu [email protected] Mogu 4nost društvene promene i popularna muzika * u Srbiji: Studija slu 6aja – Šobaja i "Tri poljupca" Apstrakt: Da li je društvena promena mogu 4a samo na radikalan na 6in? Da li je radikalan na 6in promene uopšte mogu 4? Kada kažemo društvena promena, da li misli- mo "revolucija"? Postoji li druga 6ije gledanje na promenu društva i koja je uloga elit- ne, a koja popularne kulture u ovim procesima? Da li se zaista vremenski i kontekstu- alno ograni 6eni efekat promene i gerilske subverzije, kroz popularnu kulturu, pokazao efektniji? Ovo istraživanje, u ograni 6enom formatu, ima za cilj da pokrene pitanje mogu 4nosti uticaja na pozitivne promene u društvu kroz popularnu muziku, razmatra- ju 4i uslovnosti takvih mogu 4nosti, a kroz studiju slu 6aja projekta Nebojše An 7elkovi- 4a – Šobaje i pesme "Tri poljupca" koja je proglašena najve 4im muzi 6kim hitom 2009. godine u Srbiji. Klju 6ne re 6i: popularna kultura, društvena promena, Rambo Amadeus, Puraševi 4, Šobaja, tri poljupca Društvena subverzija i popularna kultura Mo 4 je stanje svesti Dejl Karnegi 1 Da li je društvena promena mogu 4a samo na radikalan na 6in? Da li je radi- kalan na 6in promene uopšte mogu 4? Kada kažemo društvena promena, da li mislimo "revolucija"? Postoji li druga 6ije gledanje na promenu društva i koja je uloga elitne, a koja popularne kulture u ovim procesima? Da li se zaista vre- * Ovo istraživanje ra 7eno je u okviru predmeta "Popularna kultura" na nau6nim doktorskim studijama Menadžment umetnosti i medija na Fakultetu dramskih umet- nosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom profesora Dr Aleksandra Jankovi 4a, tokom 2009/2010. godine, a kao deo nau 6nog projekta "Umetnost i mediji u funkciji evropskih integracija: Srbija 2000-2010" Instituta za film, pozorište, radio i televiziju, podržanog od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije (br. 149004) 1 U originalu – Power is a state of mind . Dejl Karnegi (Dale Carnegie) je ameri 6ki pisac i motivacioni predava 6 koji je stvarao po 6etkom XX veka. Citat je koriš 4en u filmu " Ubistvo Ri 6arda Niksona " u režiji Nilsa Mulera (2004). K .. . 6. .1 (2011) 444 ALEKSANDAR BRKI 3 menski i kontekstualno ograni 6eni efekat promene i gerilske subverzije kroz popularnu kulturu pokazao efektniji (Bart 1989; Fisk 2001)? Ovo istraživanje, u ograni 6enom formatu, ima za cilj da pokrene pitanje mogu 4nosti uticaja na pozitivne promene u društvu kroz popularnu kulturu, razmatraju 4i uslovnosti takvih mogu 4nosti. Razmišljaju 4i o težnji ka sistemskim društvenim promenama u istorijskom smislu, a kroz prizmu popularne kulture koja je uvek komunicirala posred- stvom nekog medijuma, mogli bismo da napravimo osnovnu klasifikaciju na • pre-masmedijsko • masmedijsko i • post-masmedijsko vreme. U okviru takve podele pojmovi popularno i elitno tako 7e dobijaju druga 6i- ja zna 6enja. Pre-masmedijsko vreme imalo je zna 6ajno druga 6iji postupak do- laska do statusa popularnog (u zavisnosti iz koje pozicije posmatramo, ovo vreme traje do Gutembergovog izuma štamparije 2 ili do pojave radija kao pr- vog elektronskog medija), ali i dolaska do statusa društvene elite. Masmedij- sko društvo pravi tranziciju i doprinosi zamu 4enju granica izme 7u popularnog i elitnog (traje od pojave radija do pojave interneta). Post-masmedijsko vreme (od pojave interneta do današnjeg naglog razvoja tehnologije sa njenim radi- kalnim uplivom u privatan prostor) donosi novi jezik komunikacije kroz koji se popularno nadgra 7uje putem svojevrsne open source metodologije, podrža- vaju 4i kvazi-individualisti 6ke platforme (socijalne mreže, blogovi, forumi), koje u suštini predstavljaju samo jednu od grana novog, diversifikovanog po- pularnog modela. Zbog toga je u kontekstu post-masmedijskog vremena izuzetno teško go- voriti o subverziji unutar prostora popularne kulture kao jednim od na 6ina uti- caja na društvo. Kako bi se u ova razmatranja ušlo s odre 7enim optimizmom, kao po 6etnu hipotezu možemo uzeti Fiskov stav da je subverzija unutar popu- larne kulture mogu 4a, u formi gerilskih akcija, ali kroz prizmu "relevantnosti" a ne "kvaliteta" kao estetske kategorije, što podrazumeva vremensku i prostor- nu uslovljenost (Fisk 2004, 149). Iako bih se u najve 4em delu mogao složiti s ovom hipotezom, ukoliko bismo s ovakvom vrstom optimizma išli do kraja, došli bismo i do stavova koji ostavljaju dosta prostora za kritiku. An 7ela Me- kRobi, govore 4i o poziciji žene u savremenom društvu, smatra da romanti 6no u popularnoj kulturi nije eskapizam ve 4 subverzija (McRobbie 1999, 29), da- ju 4i takvim stavom prostor za napade od strane kriti 6ara konzumeristi 6kog društva. Tako se, na primer, kod Frita kritikuje "postmodernisti 6ki optimizam 2 Rad se bavi problemom popularne kulture iz perspektive zapadne civilizacije, te je i ova klasifikacija uzela u obzir samo prelomne momente vezane za odnos zapadne kulture i medija. Issues in Ethnology and Anthropology, Vol. 6. Is. 2 (2011) DRUŠTVENA PROMENA I POPULARNA MUZIKA ... 445 koji sam konzumerizam posmatra kao subverziju" (Frith 2004, 304), kao i "iz- dvajanje iz konteksta i ignorisanje pitanja mo 4i, razli 6itih stepeni aktivnosti i pasivnosti kao i razlika izme 7u konzumacije i samo-produkcije ( self-produc- tion )" (Frith 2004, 305). A popularnu kulturu ne možemo posmatrati van pri- zme mo 4i. Pozivaju 4i se na Klauzevica (Clausewitza) i fon Bulova, teoreti 6are vojne strategije 3, Mišel de Serto u svom razmatranju tenzija unutar društva za- stupa tezu da je "taktika umetnost slabih", te da upravo veli 6ina sile (u našem slu 6aju – polje popularne kulture) dozvoljava "malima" da prave takti 6ke pre- pade na sistem koji nije dovoljno fleksibilan da bi na sve mogao da reaguje (De Certeau 1984, 37). Tako se gerilska taktika koristi kao oružje slabih, unu- tar sistema kojim vladaju veliki i mo 4ni. Ono što gerilsku borbu unutar siste- ma nikada ne može uništiti je 6injenica da ona uvek ostaje na nivou taktike, pojedina 6nih akcija i nepredvidljivosti, ne podižu 4i se na nivo strategije. Koriš 4enjem praznog prostora unutar tekstova pop kulture, sopstvenim 6i- tanjem i u 6itavanjem zna 6enja u taj prostor osloba 7amo se stega sistema deši- frovanja i dominacije estetike kao jednih od osnovnih ozna 6itelja kulture kapi- talisti 6kog društva (De Certeau 1984, 170). Ukoliko prihvatimo da "svaki konzument popularne kulture ima pravo na sopstvenu percepciju, klasifikaciju ili periodizaciju iste" (Jankovi 4 2007, 2), daju 4i na taj na 6in svoje zna 6enje popularnim tekstovima i otvaraju 4i unutar njih novi prostor, može se postaviti teza da se jedan deo polja popularne kulture može percipirati kao društvena subverzija od strane odre 7enog dela publike. Cilj ovog rada je da kroz studiju slu 6aja izvo 7a6a iz Srbije pod nazivom Šobaja, zajedno sa kontekstom u kom se on pojavljuje i stvara (uklju 6uju 4i tu i srodne izvo 7a6e), analizira mogu 4- nost i uslovnosti ovakve vrste subverzije. Popularna muzika u Jugoslaviji / Srbiji i pokušaji subverzije Zbog posebnosti svoje geopoliti 6ke pozicije, Jugoslavija (SFRJ) je zauzi- mala i posebno mesto u odnosu na ostale zemlje iz isto 6nog bloka, što je nosi- lo sa sobom i odre 7eni potencijal za razvoj supkulturnih scena rastrzanih iz- me 7u normi socijalisti 6kog morala i želje za prelaskom zabranjenih granica (Janjatovi 4 1999, 37). SFRJ je predstavljala zna 6ajno tržište sa više velikih iz- dava 6kih i medijskih centara, kao i mogu 4noš 4u širenja na bliska tržišta u re- gionu. Iako su se konstituisali unutar socijalisti 6kog ure 7enja, usmeravani od strane centara i organizacija u društvenom vlasništvu, odnosi na muzi 6koj sce- 3 Zanimljivo je posmatrati sve 6eš 4e referiranje na vojne teoreti 6are u kontekstu te- orija biznis menadžmenta, sociologije, politikoloških nauka. Osim Clausewitza i fon Bulowa, 6esto se u kontekstu teorija promena koristi klasi 6no delo isto 6nja 6ke teorije vojne strategije, "Umetnost ratovanja" Sun Tzu-a. K .. . 6. .2 (2011) 446 ALEKSANDAR BRKI 3 ni ipak su bili regulisani kroz neku vrstu hibridnog tržišnog modela. Ovakav hibridni model bio je mogu 4 prvenstveno zbog postojanja kompletnog socio- kulturnog ciklusa u domenu muzike (Dragi 4evi 4 Šeši 4 i Stojkovi 4 2007, 142) u spoju sa preduzetni 6kim duhom rukovodstava izdava 6kih ku 4a i distributera. Tri glavna tržišna segmenta popularne muzike uslovno su bila narodna, zabav- na i rok muzika. Krajem pedesetih godina XX veka, slušati i svirati džez muziku bilo je pri- li 6no problemati 6no, iz aspekta morala nove socijalisti 6ke države, ali je tek pojavom @or 7a Marjanovi 4a u Srbiji i Karla Metikoša u Zagrebu popularna kultura dobila svoje prve prave buntovnike (Janjatovi 4 1999, 38). Iako je Kar- lo Metikoš zbog velikog pritiska bio prinu 7en da napusti Jugoslaviju i uspešno nastavi karijeru u Francuskoj, @or 7e Marjanovi 4 je prošao put od pojave opa- sne za socijalisti 6ki poredak, do popularnog kantautora koji je širio sliku o Ju- goslaviji kao modelu novog, otvorenijeg socijalisti6kog društva izme 7u Istoka i Zapada 4. U kontekstu današnje Srbije, kao i prethodnih 20 godina, teških za celokupno društvo, @or 7e Marjanovi 4 predstavljao je nostalgi 6nu sponu s ide- alizovanom slikom prošlih vremena i mladosti generacija koje su odrastale u SFRJ. Šezdesete godine donele su talas bendova koji su širom Jugoslavije svirali obrade optimisti 6kih pesama tada najpopularnijih muzi 6kih grupa sa Zapada (Crveni koralji, Crni biseri, Elipse, Džentlmeni, Bijele strele, Roboti, Zlatni de 6aci ), polako uvode 4i u repertoar i svoje pesme. Prvi bend koji je ponudio druga 6iji, alternativniji, buntovni 6ki duh bile su Siluete , predvo 7ene Zoranom Miš 6evi 4em, 6ija se pojava poklopila sa pojavom crnog talasa u jugosloven- skom filmu i željom J.B. Tita da stvori sliku otvorenije politi 6ke klime. Na- pravljen je prostor za veliki uspeh Grupe 220 predvo 7ene Dragom Mlinare- com iz Zagreba sa njihovom autorskom pesmom "Osmijeh" (Janjatovi 4 1999, 38).