VR m sa m m n

A u s t r i a ...... A T S 5 5 SumzERlANd . CHF 4 .8 0 DenkiarIc . DKK 19 Cyp«us . . . VREME NfrtiERlANds . NLG 5 . 5 0 S u /E d E N ...... S E K 5 2 lTAty . . . UT 5600 Lmcoubocec inUrnational G e rm a n y . . . DEM 4 . 5 0 BElqiuMi ...... l BEF 100 France . . FRF 17 MAkEdoM«^ . Acid Lite - The Svvatch that glovvs in the dark c^\A/i<=;c^ marlp suucitchn

C

Generalni distributer za Jugoslaviju RGROCOm, Ivana Milutinovića 84/11, 11000 Beograd, tel: 011-433-517; 430-782; Fax: 459-355 Politika Otpor: Treća nedelja 6 Socijalisti: Vreme za reciklažu 10 TV: Tijanićeva deklamacija 11 Tirnanić: Strah od krvoprolića 13 Pravda: Gusari brane presto 14 Brutalnost: Slučaj Bulatović 18 Niš: Nedelja bez Mileta 19 Niš (2): Tehnologija lopovluka 20 Čačak: Spremni za vlast 22 Profesori: Protiv linča i uvreda 24 3 Univerzitet: Sto godina buna 25 Tema Vremena: Buna u Srbiji Treća nedelja otpora: Odbrojavanje na ulicama Beograda Uvodnik: Moralni delikti 29 Milošević ovih dana: Tužan je i pali cigaretu na cigaretu, kaže Keti Pozorište: Spuštene zavese 30 Marton Pravosuđe: Protiv gusara koji brane presto Fotoreportaža: Intervju: Dragan Bjelogrlić 33 Studenti u akciji Niš: "Vreme" otkriva tehnologiju krađe Eksk­ luzivno: Aleksandar Tijanić, recitator u novogodišnjem TV progra­ Intervju: Predrag Palavestra 36 mu Bogdan Tirnanić: "Čini mi se da će ovo završiti krvoprolićem" Intervju: Svetislav Basara 37 Univerzitet: Sto godina bune Lik i delo: rektor Dragutin Veličković Đioskopi: Dan solidarnosti 38 T-y .. T , , i . , . . , strane 6-28 Rok: Masa sve guta 39 Dosije: Intelektualci i pobuna Idu dani: Srbija se vraća kući 40 Za "Vreme" govore i pišu: Mirjana Miočinović, Branko Baletić, Jovan Ćirilov, Dušan Kovačević, Milena Dravić, Svetislav Basara, Dragan Svet Bjelogrlić, Predrag Palavestra, Vladimir Arsenijević, Branislav Lečić, SAD: Vesti visoko lete Svetozar Cvetković, Predrag Čudić, Srđan Gojković Gile, Zoran Rusija: Jeljcin i ostavka Kostić Cane... strane 28-41 Kultura Strip: Buin iz senke 48 Selin: Na kraju veka 49 Život Intervju: Peđa Mijatović 59 Na licu mesta: Las Vegas 62

4 Nedelja 16 Duh Vremena 27 Lik i delo In mcmoriam: Intervju: Predrag 42 Ljudi i vreme Buin iz senke 45 O njima se govori Peđa Mijatović 47 Meridijani Odlazak Mirka i Slavka: Kako u Golovi za Andreja: "Prešao sam 50 Scena dobrom stripu već biva, junaci u madridski 'Real' da bih postao 64 Pošta su potisnuli u senku svog tvor­ najbolji fudbaler Evrope", kaže 66 Vreme uživanja ca Desimira Žižovića Buina, za "Vreme" čovek čijoj se dobroj neobičnu ljudsku figuru i doaje­ igri Jugosloveni nadaju, a Španci NASLOVNA STRANA: BEOGRAD, na srpskog stripa strana 48 DECEMBAR '96. je se plaše strana 59 FOTOGRAFIJA: DRAŠKO GAGOVIĆ NEDELJA 7 - 14. decembar 1996. Brzina Pošto sli Srbi. tobože, izgradili brze pruge, sada smo prešli nu brze puteve. Istina, postoji i drugo obrazloženje na­ padnih tv slika na kojima Miloševiću nešto objašnjavaju i pred njim povlače prutićem po šarenim putnim kartama. To čaršijsko objašnjenje svodi se na vic: pokazuju Slobi kako da najbrže pobeg- ne iz zemlje! Ozbiljniji pristup temi pokazaće da je to pokazivanje u funkciji Miloše- vićevog ostanka ne samo u zemlji već i na vlasti. Golu politiku ovde su uvek pratili i zamašni investicioni ciklusi koje su režimski propagandisti dobošarili narodu: od zajma za preporod Srbije, pa do ovog novog čuda - brzih puteva. činilaca SRJ i Republike Srbije odusta­ Mučno je već postalo trošiti reči na Srbija u Pragu janje od nasilnih sredstava pri rešavanju prikazivanje ovih besprimernih tela- situacije u Srbiji". Upućen je' i poziv lenja neke bolje budućnosti, jer valjda je Prskalicama na ambasadu predsedniku Srbije Slobodanu Milo- svima postalo očigledno da takve Na poziv nevladine organizacije ševiću da "javno istupi i garantuje da će budućnosti nema, mada zadržavam pra­ "Pokret građanske solidarnosti i toleran­ situacija biti rešena demokratskim sred­ vo da iz ove generalizacije izuzmem cije" (HOST), u petak 6.12. ispred stvima. a naročito da neće biti upotreblj- neke hipotetičke građane Srbije koji bi u zgrade jugoslovenske ambasade u Pragu ena represija...". ta čuda mogli i da poveruju. pod sle- održane su demonstracije "solidarnosti Sve vreme su. u znak podrške srps­ dećim uslovima: da gledaju isključivo sa zahtevima srpske opozicije". Ispred kim demonstracijama, paljene prskalice. program državne televizije, što je real-? j dvesta demonstranata i nekoliko deseti­ Sve je proteklo bez ikakvih incidenata, s no, i da uopšte ne izlaze iz kuća, što je na policajaca (što uniformisanih, što u tim što su organizatori zamolili prisutne već nerealno. civilu), pročitan je. uz muzičku temu iz Jugoslovene da ne bacaju jaja na ambas­ Ali, poenta propagande koja se vodi "Kose", proglas-peticija u kome se. adu. Slični protesti bili su i u Londonu, i nije u lome da se stvori privid kako se između ostalog, "zahteva od Ustavnih Njujorku... • M. <’:. u nas gradi, kako nam teku med i mleko, kako će nam koliko sutra biti bolje, već grada. Istini za volju, svojim zahtevima prosto u tome da se pokaže moć. Sila (vraćanje na nastavu i depolitizacija koja izvire iz puke činjenice da se neko Specijalni rat Univerziteta) dodali su i zahtev za još jed­ slika na televiziji dvadeset minuta, moć­ Operacija "Leptir" nim ispitnim rokom. Onih tridesetak hilja­ na je sila sve i da taj samo vili palčeve, a da "izmanipulisanih" studenata strašno su kamoli da kobajagi donosi državne od­ Možete li da zamislite studentski se potresli: prodefilovali su Balkanskom luke. Kao što je nekad ikona na zidu pokret koji krišonv istakne plakate: ulicom u punom broju i odzviždali im "Hoćemo nastavu". "Da bijedno pad­ opominjala na bogobojažljivost, tako i odgovor. Na konferenciji za štampu ono nemo godinu", "Zašto nas gurate u poli­ ove moderne slike služe uterivanju stra­ troje odbilo je da odgovara na pitanja nov­ tiku", "Ja sam sa vama. Voren Zimer- ha. reda i discipline. Ne veruje MU inara. Tako se — izgleda — završava ta man. samofinansirajući student, podrža­ lošević u brzu izgradnju tih brzih puteva /tužna epizoda. vam okupljene studente na Platou, samo- više nego što ja verujem, a još se više Druga epizoda ovog musavog i finansiram studente Beogradskog uni­ slažemo u neveriei da je to čudo mo­ aljkavog specijalnog rata nešto je smešni- verziteta u njihovoj iskrenoj želji da guće napraviti od dodatne globe od 50 ja. mada podjednako nezgrapna i nevešta. urade šta im ja kažem" i slično, pa onda para po litru benzina. U njegoyu racio­ Pre barem pet dana počele su na državnoj dovedu TV ekipu RTS da snimi kako stu­ nalnost ne treba sumnjati, pobogu čovek televiziji da se reklamiraju novine pod denti koji demonstriraju te plakate deru i naslovom "Fleš";, reklame su najavljivale je ipak bankar, i tu činjenicu ne valjam iste večeri ih cinkare preko TV dnevnika zaboraviti samo zbog njegove sklonosti turboskandalozne članke tipa "Vukova ko- u 19:30? Takav studenstki pokret zove se kainska veza". "Mudžahedini bacaju jaja da izdaje čekove bez pokrića. On zna "Nezavisni studentski pokret" (NSP) i gde leži moć. Kad je bilo ono u Pragu, na Beograd" i slično. Bilo je odmah jasno sastoji se od njih troje i pokušava da daje reč o akciji "novinama na novine". komunisti su se odlično držali, sve dok tridesetak hiljada studenata Beogradskog List se konačno pojavio na kioscima u nije poslušnost otkazala ekipa televiz­ univerziteta ukloni sa ulice pretnjama da utorak, sa datumom 10. decembar i sa ra­ ijskih tehničara, a onda je vlast pala, a neće položiti godinu, jer neće dobiti po­ zličitom naslovnom stranom od one naTV Cesi su počeli da grade i brze pruge i trebne potpise. Barem su tako rekli (tih reklami (tamo je i datum bio drugi: 5. de­ brze puteve. troje) u sredu. 11. decembra, na konfer­ cembar). Iste večeri su na TV dnevniku D.Z. enciji za štampu u Savezu studenata Beo­ bili slavodobitno čitani delovi tekstova iz

4 VREME ■ 14. DKCKMHAH 1()%. m V , ^ broj 321 "Fleša", čija glava (crvena, podvučena crnim) neodoljivo podseča na "Večernje Izdavač : NP „VREME” d.o.o. Beograd, Mišarska 12-14 poštanski fah 257 novosti". UPRAVNIODBOR: Stojan Cerović (predsednik), Boris Popović i Dragoljub Žarković Šta piše u "Flešu"? Malo veštiji poku­ V. D. DIREKTORA: Dragoljub Žarković FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesić šaj specijalnog rata zaslužio bi detaljniju NEDELJNIK „VREME” Beograd, Mišarska 12-14 analizu: naš narod, međutim, kaže da od govana pite ne biva. GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub Žarković ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA: Veselin Simonović U "Flešu", naime, piše da se "ostvaruje DIREKTOR: Vojislav Milošević plan CIA" po kome "albanska mafija fin- SEKRET ARI JAT: Elena Krstanović (sekretar redakcije) ansira demonstracije" u Beogradu i Srbiji: "Albanska mafija je u Americi najmoćniji REDAKCIJA: Dejan Anastasijević, Slobodanka Ast, Velizar Brajović, Stojan Cerović, Aleksandar Ći- rić, Šonja Ćirić, Draško Gagović, Zmagoslav Herman, Branka Kaljević, Uroš Komlenović, Predrag Korak- rasturač droge ha tom području", pa se sić, Slobodan Kostić (kultura), Goranka Matić (urednik fotografije), Milan Milošević. Roksanda Ninčić, "od tih para kupuju jaja za beogradske Teofil Pančić, Dušan Reljić, Ljiljana Smajlović, Seška Stanojlović (svet), Nenad Stefanović, Hari Štajner. demonstrante...". Jaja na određene zgrade Filip Švarm, Dragan Todorović, Miloš Vasić, Svetlana Vasović - Mekina. Perica Vučinić, Ljubomir Živkov u Beogradu, kaže "Fleš". bac;iju "preko- DOKUMENTACIJA: Dragoslav Grujić, Jelena Mrda (foto) drinski studenti"; neko mora daje strašno DESK Grafički centar: Boris Dimitrov, Ivan Hrašovec (urednik), Saša Marković. Vesna Srbinović. . ponosan na tu propagandnu suptilnost. Vladimir Stankovski, Daktilografi: Nada Đordević, Vera Mirković; Lektori: Stanislava Mijić. Ljiljana "Fleš" napada Vojislava Šešelja. a brani Simić; Korektori: Dragica Jokić, Ivana Milanović patrijarha Pavla. List "Fleš" izdaje nešto VREME MARKETING: Goran Kosanović (direktor), Vanda Kučera, Milena Zdravković što se zove "Leptir" (bez adrese i broja telefona), štampa režimska "Borba", a NEWS DIGEST AGENCY: Duška Anastasijević PRODAJA I PRETPLATA: Nikola Ćulafić, Saša Jan- evski, Tatjana Jovanović RAČUNOVODSTVO: Mirjana Janković; Rukopisi se ne vraćaju. potpisuje nekoliko lica koja ranije nisu Telefoni: 344-254, 334-774, 346-936. Telefaks: 338-662 bila poznata u novinarskom zanatu. Imaju E-mail: [email protected] WWW: http://www.beograd.com/vreme i horoskop, koji savetuje: "Čuvajte glasne žice". "VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags Ges.m.b.H.. Neudeggergasse 1-3/22, Dezinformacije treba, međutim, pri- 11080 Wien, Austria, USSIN: ATU 37757904 Manager: Vesna Vavić; Telefon: (431) 408-9652, Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected] (Beč) menjivati vešto i nadahnuto da bi donele plodove. Ove dve operacije "NSP" i ''Le­ ABV Media Group: Dobrila Borojević, Ivan Mrden (direktor), (Njegoševa 7/1. Telefon: 337-173) "VREME KNJIGE": Predrag Marković (urednik), Milan Pajević, Milka Vukmirica ptir", kao i svakodnevni napori RTS i (Gospodar Jovanova.34, Telefoni: 631-556,631-646, Telefaks: 628-889), režimske štampe, pokazuju da režim ne PRIPREMA: Grafički centar "VREME'; ŠTAMPA: PS GRMEČ - PRIVREDNI PREGLED, Beograd, uspeva-da pronađe više nikoga od ozbi­ Maršala Birjuzova 3 OBRADA TIRAŽA: Data Press ljnih stručnjaka iz te oblasti. \i. \. YU ISSN 0353-8028: List je mišljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. god­ ine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1. tačka 1. alineja 10. za čiji promet se plaća osnovni porez po stopi od 7 %. PRETP Radio Od kada su prošle ned- E2P ------elje ponovo uključeni preda­ Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemlje jnici Radija B92 i Radio Indeksa, te dve (kurirom) (pošta) (površinska pošta) (avionska pošta) radio-stanice još nisu imale kontakata sa 6 meseci 200 din 190 din 105 DEM 185 DEM RTS oko regulisanja svog statusa. Radio 12 meseci 400 din 380 din 210 DEM 370 DEM Indeks bio je isključen, pa uključen bez Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, žiro račun: 40804-603-7-31530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Mišarska 12-14, obrazloženja; Radio B92 bio je isključen, p.fah 257,11000 Beograd. Uplata u zemlji za inostranstvo, po odobrenju NBJ, naplaćuje se pa uključen "kad se osušio koaksijalni u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu izvršiti na račun broj: 611 kabl" i to je bilo sve. 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama preračunava se po dnevnom kursu.Šestomesečna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godišnja 52 broja. Ukoliko je uplaćen veći ili manji iznos od navedenog, obračunaće se duži­ Klintonova poruka na trajanja pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemlje avionom jednaka je pretplati Američki predsednik Bil Klinton kri- za vanevropske zemlje. Cenovnik važi 6d 16.11.1996. U slučaju poskupljenja lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u tikovao je predsednika Srbije Slobodana vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 334-774 / Beč 43 1 408 96 52. Miloševića zbog poništavanja lokalnih izbora: "Ti izbori treba da budu priznati, glas naroda treba da se čuje. a ljudska, politička i građanska prava ljudi treba poštovati", dodao je Klinton, odgovara­ jući na novinarsko pitanje da li ima poruku za Miloševića. dok ne pročitate... Američki predsednik je to izjavio na­ kon što je u Beloj kući imenovao Evelin Liberman za direktora radija "Glas Ame­ ... da zbog obilja događaja opet izostaju neke stalne rubrike u rike." Po Klintonovim rečima "ni mi. niti bilo ko drugi ne želi da se meša u unutra­ listu, a da na 65. stranici ovog broja čitalac može da pronađe šnje događaje u Srbiji, ali naše simpatije su uvek sa slobodnim ljudima koji se bore kupon za pretplatu s popustom od 20 odsto, povodom pred­ da izraze svoju slobodu i koji žele da bude poštovan integritet njihovih izbora". stojećih novogodišnje - božičnih praznika

U.DKCBIIHH l(>%. ■ VREME Treća nedelja otpora Duga igra živaca

Ovde se rađa suvereni građanin, a ne novi vođa. Ne bi trebalo da nova vlast otera staru, nego da jedna vlast zaustavi drugu u njenoj samovolji i obesti

"Onimisle ? US‘T tronedeljnih uli- va Luis Mamford, pre­ da idu dalje, cn'h bivanja u desetak sr­ sudnu ulogu odigrale su am / mislimo Pskih gradova najbolje de- automobilske sirene. To da ih treba flmse »pravo taj transpa- trubljenje je, piše Mam­ zaustaviti " rent sa beogradskih studen­ ford, postajalo sve glas­ tskih demonstracija zapa­ nije, kako se iz raznih žen početkom ove nedelje: "Oni misle da delova grada slivalo pre­ idu dalje, a mi mislimo da ih treba zaustav­ ma palati, i izazivalo st­ iti." Igra živaca u okviru do sada najmas- ravu u srcu vlastodršca. ovnijeg i najdužeg građanskog protesta u Već tri nedelje režim Srbiji trajala je u i trenutku kada se ovaj se nada da će se protesti tekst završava (sreda 11. decembar, uveče). izduvati, a ljudi izvikati i Bilo je u kratkoj novijoj istoriji borbi za vratiti kući. U sredu se parlamentarizam u Srbiji žešćih sukoba broj zadržao na uobiča­ vlasti i opozicije (9. marta 1991), bilo je i jenom nivou,1 uz sim­ dužih (odbrana uhapšenih Vuka i Danice bolično prisustvo radni­ Drašković trajala je 36 dana u junu i julu ka iz Kragujevca i uz po- 1993), ali nikada građanska neposlušnost minjanje jednog pukov­ nije u tom obimu i u tom intenzitetu zahva­ nika koji je, navodno, tila toliki deo Srbije i nikada moto demon­ javno poručio da je Mi­ stracija nije bio tako fokusiran na nekoliko lošević pogazio Ustav. ključnih reči koje oličavaju građanske rev­ Vladajući aparat ra­ olucije — pravda, sloboda, pravo i volja čuna na činjenicu da su u građanina. * stabilnim zemljama Učesnici sebe nazivaju jednostavno | demonstracije nepopu­ "šetačima". Ide čovek sredinom ulice, u s larne u građanstvu koje grupi, s bedžom na kome piše: "Šetač, 17. o u njima ne učestvuje. 11. ’96". Karakter te "šetnje" zvanično je i Jedno istraživanje u Am­ etiketiran kao "profašistička aktivnost". Na ^ erici pokazuje da javno to su ljudi počeli da izvode decu na kojima < mnjenje od "nekonven­ piše: "Ja sam mali, fašistoidni, izma- g cionalnog političkog po­ nipulisani šetač!". o našanja" odobrava samo Od početka ove nedelje delatnost PORUKA SA KROVA: Beograd, Ulica Lole Ribara potpisivanje peticija (58 demonstranata je iz nekih razloga kvalifik- koncepcijske propagandne šizofrenije. Ili odsto podrške, 7 odsto neslaganja), da ovana kao "komunistička". Za "komuni­ aparat ne zna šta misli dvor, ili dvor ne zna učešće u zakonitim demonstracijama odo­ zam" su optuženi Vuk Drašković (zbog šta da misli o tom pobunjenom bučnom brava 14 a negira 24 odsto, da blokiranje rečenice u kojoj se govori da u ovom pro­ građanstvu. Udaraljke, doboši, bubnjevi, saobraćaja ne odobrava 90 odsto, a un­ testu radnici mogu izgubiti samo lance, što činele, šerpe, tepsije, avani, čegrtaljke, ištavanje imovine osuđuje 98 odsto popu­ je Marksova rečenica od pre 150 godina), plastične trube, lutke, jedan zmaj koji lacije. U tom pravcu i ide propaganda pro­ zatim sudija Ustavnog suda Slobodan izranja iz studentske mase, zvučnici na tiv protesta od 17. novembra naovamo. Vučetić (s konfuznim objašnjenjem ko­ prozorima, psi koji s gazdama laju na mi­ Državna televizija, umesto pokrivanja mentatora Brčinove "levičarske 'Borbe'") i liciju (u utorak je jedan pušteni avlijaner događaja, iz dana u dan anketira starije na kraju Zoran Đinđić (zbog dobre organi- uveseljavao demonstrante glasno lajući tik ljude koji se ne slažu s protestom. zovanosti njegovih pristalica, koje je uočio uz nogu čuvara savezne skupštine koji se Ovo, međutim, nije mirna i prosperitet­ i s predratnim komunističkim demonstran­ nije pomerio), pištaljke... na zemlja u kojoj se osuđuje nekonvencio­ tima uporedio šef beogradskih socijalista Jednom, ne tako davno, u Karakasu u nalno političko ponašanje, pošto je prostor B. Ivković). To menjanje propagandne toku jedne revolucije koja je srušila diktat­ za konvencionalno političko ponašanje boje političke etikete mora daje znak neke uru u Venecueli, kako piše istoričar grado­ sistematskim merama vlasti ograničen ili

6 VREME ■ 14. DECEMBAR 19%. održani izbori u gra­ dovima u kojima je Milošević izgubio. Đi­ nđić sažima poruku u rečenicu koja govori da nema pogađanja, već da je u igri budućnost Sr­ bije. Dan pre toga iz njegove izjave dalo se zaključiti da bi se mog­ lo pregovarati za ok­ ruglim stolom vlasti i opozicije, a to znači da vlast mora da da samo suštinske ustupke. U utorak ( 10), poslanici koalicije "Zajedno" nisu verifikovali svoje man­ date, što znači da no- vokonstituisana Skupš­ tina SRJ, koja bi trebalo da izabere vladu za značajne reforme društ­ va počinje svoj rad kao KARNEVALSKA ATMOSFERA: Beograd, 11 decembar ' krnja institucija, bez ba­ uništen. Vođe ovih demonstracija odgajeni have a dream!" učestvovala samo "šačica" zičnog konsenzusa su u duhu '68, jedne pobune koja je obeleži- od 200.000 ljudi. Ponekad tok događaja ne neophodnog za značajne unutarpolitičke la stil Beograda. Oni znaju daje učešće u određuje broj demonstranata nego težina odluke. Pretnja vraćanjem svih mandata ovakvim "revolucijama" nešto erotično, postavljenog pitanja. ostala je na stolu i to možda još predstavlja što ostavlja pečat na čitave generacije. Drugim rečima, obim i intenzitet javnih adut opozicije. Sanjajući praško proleće, oni računaju da i protesta toliko je veliki i zahvata tako vital­ U trenutku kada ovaj tekst nastaje (sre- ovde mora raditi osećanje koje je srušilo ne delove zemlje i tako dugo traje da bi da 1 1. decembar), stvar još izgleda istočne despotije osamdesetih u Berlinu i svaka ozbiljna vlast započela ozbiljne pre­ nerešeno. Niko ne zna tačno šta bi ni kuda Pragu. Jedna mala studentska parola glasi: govore radi umirivanja nezadovoljstva. će stvari krenuti. "Bohemia!". Pre ili kasnije mora doći do pregovora i Masa pulsira više u zavisnosti od mete­ DOČEK NOVE 1997: Vođe opozicije razrešenja konflikta i što pre ti pregovori oroloških uslova i po svom ćefu, nego od se nadaju da tek dolazi karnevalsko vreme počnu — biće bolje. vesti iz izbornilvkomisija i sudova, taktike zimskog solsticija — dve nove godine, st­ Miloševiću, međutim, ne odgovara da vođa i držanja uticajnih institucija. ara i nova, pravoslavni Božić, od koga je ozbiljno pregovara dok je protest u us­ Na poziv studenata da ih podrži, patri­ niko drugi do ova vlast načinila javni ponu. * jarh srpski se nećka i šalje poruke da mora umesto porodičnog praznika, i Sveti Niko­ IGRA STRPLJENJA: Vesna Pešić biti izvan politike. Pre toga prima dr la — i da će njihov protest još potrajati i da definiše taktiku opozicije: "Mi čekamo i Vojislava Sešelja, kao onomad Mirjanu će se proširiti i na radnike. Vođe demon­ odbrojavamo!". Zoran Đinđić na pitanje: Marković. To je, na svojevrstan način, do­ stracija govore o sto ili o dvesta hiljada "Koliko ćete izdržati?" ponavlja: "Dan više bro — studentski pokreti u Beogradu u prisutnih, vlast ponavlja kako je demon­ nego Milošević!", i najavljuje doček nove tradiciji su sekularni. stranata sve manje i manje. Protesti zah- 1997. na ulicama Beograda. Sledeće večeri UMETNOST HISTERIJE: Ne bi se vataju veliki broj tačaka, u interpretaciji se ispravlja, rekavši daje mislio na doček to stanje na ulicama moglo nazvati ni kole­ Vuka Draškovića, Golubac zove Pažare- Srpske nove godine 14. januara. Vuk ktivnim pijanstvom, već se mora tražiti vac tražeći policijsku pomoć, jer "Golubac Drašković jedne večeri kaže slušaocima: neka druga reč za to stanje kolektivnog šeta", a ovi kažu da ne mogu nikako, jer i "Mi imamo strategiju za razne situacije. pražnjenja. Građani Srbije već tri nedelje "Požarevac šeta!". Scenario pod a, b, v, g...". Masa shvata šif­ leče svoju ranjenu, napaćenu dušu. "Izvin­ Protest nose građanske pristalice ru i nastavlja: "... d, đ, e, ž, z...", sve do ite", pita jedan američki kolega, "a da li reč opozicije i taj proces se nije pretvorio u "š!". U suštini, taktika je improvizacija, a 'duša' ima isto mistično značenje koje kod generalni štrajk niti u blokirajuću građan­ događaj teče kao reka u delti. Rusa ima duša?" Izgleda da nema. U ovoj sku neposlušnost. Masa ljudi na ulicama Opozicija zaključuje da je, pre svega, duši ima još i malo "pustog turskog", sada i glavnih gradova malo je za revoluciju, a čeka proba izdržljivosti i da će teško od malo soula, smeha obešenog, malo rumbe i mnogo za koncentracioni logor. Nijedna ni Miloševića izboriti suštinske ustupke, i malo sambe. druga strana ne može izvući zaključak ni pored činjenice da njemu stižu međunar­ Na početku kolone, studenti svaki dan daje pobedila ni daje poražena. odne poruke da će, ako misli da vlada Srbi­ nose jedno od objašnjenja u obliku lepo Treba, međutim, imati u vidu i činjen­ jom kao nereformisanom despotijom, išarane parole: "Umetnost histerije". Na icu daje u Maršu slobode, 3. avgusta 1963. naneti zla svom narodu. Opozicija zato, drugim mestima u ovom listu čitalac će kod Linkolnovog memorijala, kada je Mar­ kao Đinđić u utorak (10), javno odbija videti kako to izgleda u drugim gradovima, tin Luter King rekao istorijsku rečenicu: "I poruke za nagodbu po kojoj bi bili ponovo u Beogradu se opet pokazalo kako su

14. DECEMBAR 1996. ■ VREME Greške na sve strane. Usred studentskog pro­ testa zbog policijskog nasilja, u ponedeljak, iz gradskog SUP-a izlazi neko jako nervozan u civilu, gura se, saplete sei o nekog kamermana, da bi potom pred dvade­ setak novinara, prilično pomračeno i bez svesti o javnom ugledu svoje sl­ užbe, uz krvave psovke vikao u pravcu kamer­ mana kako ga je zapam­ tio i kako će ga sačekati, kad-tad. Sutradan objav­ ljuju objašnjenja za va­ đenje kako prebijeni nije student, kako se tvrdi (kao daje mesara dozvo­ ljeno prebiti). Nije baš najjasnije da li je vlast baš uplašena PORUKA TELEVIZIJI: U Takovskoj ulici ovakvim razvojem doga­ mirne ulične demonstracije, pogotovu kad prezrene vlasti da se, oslonjena na lojalnu đaja, ali da nema odgovor, prilično je jas­ u njima učestvuju studenti, možda najbolji ćutljivu većinu iz gradskih zaleđa i malih no. izraz beogradskog gorkog šeretluka. varošica, na medijsku manipulaciju i Tek što smo izgradili Zelenovićeve "Zivela deca naših roditelja!", "Ja sam mali prozirnu laž, na ekonomsku dominaciju i brze pruge Srbije iz 1992. i Minićeve iz izmanipulisani fašista koji ima pravo da na golu silu, održi u svojoj nedodirljivosti i 1995, tek što smo se prošetali Beopolisom, jede!", "Ne ruši se vlast jajima, nego mudi­ svojeglavosti. na vrhuncu "švedskog standarda" obećan­ ma!". Vuk Drašković sa govornice: "Kad Okolni svet predoseća da se u Srbiji og 1990, pošto je uspeo Zajam za preporod krenemo sutra mirno, gandijevski, sa događa nešto specijalno, što im liči na Srbije, pošto konačno prokopasmo i taj ka- 1 cvećem...." Glas prisutnog građanina: "Je- rušenje Berlinskog zida, i sa veoma visok­ nal Morava — Vardar, ovih dana iz jedne baćemo im majku!". ih adresa režimu stižu zahtevi da uvaži dedinjske vile krenusmo u izgradnju au­ Dolaze li suze na kraju tog oslobađa- protest svojih građana i da se sporazume s toputa ka moru kroz crnogorski krš, zajed­ jućeg smeha? U trenutku kada se u utorak opozicijom. Mnogobrojni izveštači ipak no s produbljivanjem Jadranskog mora, 12. oktobra kolona studenata zaustavila se, uglavnom, raspituju da li su ti opozicio- radi prosperiteta luke Bar. pred ulazom u Ustavni sud Srbije u Nem- nari nacionalisti i da li su vođe opozicije Režim će teško vratiti optimizam i anjinoj ulici u Beogradu, da bi preko svog spremne "to deliver" šta treba po Dejton- zakrpiti mrežu koja na momente izgleda predstavnika u odsustvu sudija ostavila skom ugovoru. U suštini, ovaj događaj kao da se polako, kopču po kopču, čepa, nekoliko plavih knjižica sa tekstom Usta­ menja sliku Srbije u očima zapadnog jav­ kao da lojalnost izvršilaca nije baš velika i va, iz dimnjaka zgrade u kojoj je smeštena nog mnjenja, a ovde smanjuje količinu da pravu krizu, ako nastupi, režim ne može ova institucija iz nekih razloga pokuljao je negativnih raspoloženja prema zapadnim preživeti. Vidljiv je napor da se zaposleni u dim, kao kad u Vatikanu kardinali posle zemljama, u meri u kojoj stiže javna podrš­ velikim preduzećima zadrže van protesta, dugog većanja izaberu papu. Čitalac već, ka demokratskim snagama. Socijalisti, ko­ uporište se traži u Zagubici, što izgleda naravno, zna da se u tom trenutku nije munisti i radikali nesrećni su zbog toga. smešno. Kad krene Zagubica, Beograđani desilo ništa nalik izboru pape. Samo je Milošević izgleda još pokušava da slaže ima da se ponovo presele preko Save i istekao još jedan rok u kome su savezni strance da to u Beogradu prikriveni Dunava, u Neoplantu. sud i javni tužilac (inače smešteni u drugim "karadžićevci" hoće da ga sruše. Prošle nedelje ta vlast je bila krenula u zgradama) odbili inicijative za preispiti­ KRPLJENJE MREŽE: Stranci koji zatvaranje poslednjih slobodnih elektron­ vanje sudskih odluka i politički spor koji su se našli u Beogradu izgleda ne shvataju skih medija, ali se beogradski elektronski dugoročno odlučuje o karakteru vlasti u sasvim da to nije sada na dnevnom redu, David Radio B 92 oteo Golijatu. Srbi ji sada se vrti oko (opet studentske) pa­ mada dobro razumeju kad Đinđić obnavlja Neposredno posle toga, ministar infor­ role "Imperatore e nudo!". retoriku Francuske revolucije. Opet, od­ macija u vladi Srbije novinar Aleksandar Sa stanovišta vlasti, to je možda lako­ mah pitaju kakvo značenje ima to da je u Tijanić obznanio je svoju ranije podnetu mislena odluka, pošto nezadovoljni nisu listu "Demokratija", koja je pozajmila ostavku, koja, po njegovom tumačenju, dobili šlagvort da se časno povuku. Dalje stranice pobunjenim novinarima "Blica", nema veze s aktuelnim događajima. A onda odlučuje goli sukob političkih volja— jed­ na naslovnoj strani baš laki pisac Moma se u sredu (11. decembar) sa Bogoljubom na je volja građana iz urbanih delova Srbije Kapor (zapazili ga negde kod Karadžića) i Karićem dogovorio oko odlaska iz BK da dovedu u pitanje, omalovaže i ismeju "anti-anifašista", gđa Isidora Bjelica. Zuje Telekoma, da ne bi "privlačio gromove" na poredak zasnovan na nesmenjivoj vlasti: kamere. Sevaju blicevi. Bujni događaj teče tu televiziju. U "Politici" se četrdesetak druga je vol ja u svetu izolovane i kod kuće u svim svojim sitnim kontroverzama.

8 VREME ■ 14. DECEMBAR 19%. Beograd, proslava izborne pobede pretvorila se 21. no­ vembra u protestnu šetnju više desetina hiljada Beograđana. Od tada se na ulicama i trgovima grada „šeta” u pojedinim danima više od 100.000 građana. Paralelno sa protestima ko­ alicije „Zajedno” traje i protest studenata od 22. novembra, u kome učestvuje između dvadeset i trideset hiljada akademskih građana. Niš, proslava pobede (18. novembra) pretvorena je u protest. Na prvom mitingu protestovalo je 35.000 Nišlija zbog pokušaja prekrajanja izbora i od tog dana između 10 i 30 hiljada pristalica koalicije,.Zajed no” svakodnevno protestuje. Studenti univerzite­ ta počeli su da protestuju 22. novembra, i njihov protest traje do daljeg. Kraljevo, protesti su počeli štrajkom glađu članova Izborne komisije i demonstracijama oko 3000 građana, traju svakod­ nevno od 19. novembra, a učestvuje oko 5000 ljudi, a najviše ih je bilo 30.000. Kragujevac, prvi protestni miting održan je 22. novembra pred nekoliko hiljada građana, a 28. su i studenti objavili štrajk. Pristalice Koalicije su 7. decembra proslavile pobedu i nastavile proteste u znak solidarnosti i nepristajanja na izbornu krađu vlasti. Svakog dana u gradu protestuje nekoliko desetina hiljada građana. Jagodina, 19. novembra nekoliko hiljada ljudi protestuje protiv „sporosti” izborne komisije; posle objave rezultata drugog kruga protesti postaju masovniji i na njima učestvuje od 10 do 30 hiljada građana. Prokuplje, više od hiljadu demonstranata svakod nevno protestuje od 17. novembra. Čačak, ubedljiva pobeda izvela je građane na po- bedničko slavlje, koje je 29. novembra, posle zabrane rada Radio-stanici „Ozon”, preraslo u petodnevni pro­ test oko sedam hiljada Čačana. Gornji Milanovac, miting solidarnosti sa pokrad­ enim građanima održan je 22. novembra. Užice, oko 5000 građana protestovalo je 23. no­ vembra protiv prekrajanja izbora, a sutradan je na ulicama bilo nekoliko stotina građana koji su protestovali protiv odluke suda. Pirot, odbornici kojima je osporen mandat stupili su u štrajk glađu 20. novembra, a posle dva dana ispred skupštine opštine demonstriralo je nekoliko stotina ljudi, demonstracije su trajale do 25. testne šetnje gradom. Njihov protest traje do danas. novembra, da bi posle nedelju dana bile nastavljene, i od tada traju sva­ Loznica, 8. decembra oko 3000 građana protestovalo je gradom. ki dan, uz učešće nekoliko hiljada ljudi. Veliko Gradište, 9. decembra protestovalo je oko 500 građana. Vaijevo, dva mitinga solidarnosti sa pokradenim građanima održa­ Smederevska Palanka, protestni miting održan 23. novembra. na su 20. novembra i 10. decembra. Podgorica, nekoliko hiljada građana protestovalo je na četiri mit­ Leskovac, demonstracije građana počelo je, 4. decembra, nekoliko inga, u znak solidarnosti sa protestima srpske opozicije. ■ stotina pristalica Koalicije, a sutradan je na ulicama bilo 2000 građana, IZVOR PODATAKA: „NAŠA BORBA”, „BETA”, „BLIC”, „DNEVNI i od tada se svakodnevno oko 5000 Leskovčana šeta gradom. TELEGRAF”, ZAKLjUČNO S 10. DECEMBROM ’96. Novi Sad, 3. decembra nekoliko hiljada studenata počelo je pro­ DOKUMENTACIONI CENTAR „VREME” novinara, a onda još dvanaest njih, distan­ javi kaže da je situacija stabilna, a sao­ om na vođi. Ovde se, međutim, rađa suve­ ciralo od uređivačke politike, a tu kuću (i braćaj otežan. To znači da milicija neće reni građanin, a ne novi vođa. Ne bi treba­ novinarstvo, nadajmo se, ipak privre­ masovno tući. Samo ponekoga, pojedi­ lo da nova vlast otera staru, nego da jedna meno?), s crnim bojaznima, napustio je načno. U nižim ešalonima činovništva ipak vlast zaustavi drugu u njenoj samovolji i Bogdan Tirnanić, izuzetno i raskošno nov­ šuškaju kako im izgleda da se neka umiru- obesti. inarsko pero (politika i ostalo na stranu). juća odluka sprema i da ipak nema šale kad Ako, nekim slučajem, ovaj režim bude Novinari su protestovali i u novosadskom se narod buni. Vlast koja je ustoličena van- ipak primoran na popuštanje pred protesti­ "Dnevniku". Mada su državni mediji up­ institucionalnim događanjem naroda, a ma građanstva, moraće, na primer, da pre­ regnuti u propagandu, koja očigledno pro- održavana izborima u vanrednim i ratnim đe preko leša ovakvog pravosuđa, koje bi tivreči stvarnosti, pitanje slobode medija i okolnostima, uz sistematsko osujećivanje onda moralo sistematski da počne da obna­ političke ravnopravnosti opet je otvoreno, opozicije, sada insistira da se deluje "u vlja svoj ugled i autoritet. Po svoj prilici, u kao i nekoliko puta do sada u proteklih šest okviru institucija". ovoj igri dobici će biti indirektni. U sredu godina. Vlast se za sada uzdržava od obim­ Ovo je, možda, kvalitativno nova situ­ uveče, 22. dana protesta, Đinđić govori; nije upotrebe sile, u skladu s policijskim acija. "Događanje naroda" funkcionisalo je "Nas je sve ovde okupila velika misija — pravilom: "što više efekata sa što manje kao pogon za proizvodnju vođe, a ovo je da svi postanemo punoletni". ■ sile". Savezni ministar policije u javnoj iz­ proces demonstriranja, sistema zasnovan­ MILAN MILOŠEVIĆ

14. DECEMBAR 1996. ■ VREME 9 Socijalisti "posle pobede" Čekajući reciklažu

Zašto Miomira Minića zovu Mirku Marjanoviću zamera "valjevski Holbruk" se petljanje oko cene struje Milošević pri­ Šta ge Čović mio građevina­ na Vračaru, re bez Brani- umesto da slava Ivkovića, "odrađuje" nadležnog ministra ______Zemun MTužan je i pali cigaretu na cigaretu", Keti Mar- ZbogJUL-a i socijal­ ton o Slobodanu Milo- isti glasali za Vojis- V ševiću lava Sešelja

iomir Minić upravo iz­ ma i poslu da se i ne govori. Gde god je na" iz SPS-a, u ovoj partiji vlada prilična abrani predsednik Veća Minić (zvani "valjevski Holbruk") prošao, nervoza i veliko iščekivanje. S vrha je građana Savezne skupš­ opozicija je na kraju izgubila. Čak i u sre­ stigla naredba da se normalno nastavi sa tine svakako je čovek na dinama (Ljig, na primer), u kojima se pos­ radom kao da se ništa nije dogodilo, ali u čijem će ličnom primeru le prvog kruga činilo daje poraz socijalis­ praksi to nije baš tako lako sprovesti. Oni moći ubuduće da uče mnogi od posrnulih ta neminovan. Posle toga, bilo je sasvim koji su posle izbora označeni kao krivci za socijalista zbog čijih je propusta vladajuća jasno daje sa "reciklažom" gotovo i da će neuspeh u velikim gradovima spremaju se partija morala da lokalne izbore dobija se Minić ubrzo sa "brzih pruga" pomeriti da "kleče na kukuruzu" i nisu previše ag­ preko svojih sudova i komisija, odnosno na nešto mnogo konkretnije. A da će na ilni jer ne znaju šta će dalje. Neki su, tek posle trećeg ili četvrtog brojanja. kadrovsku "reciklažu" posle ovih izbora poput legendarnog Mileta Ilića, već nater- Nekada gensek SPS-a, Minić je u jednom krenuti mnogi koji se do juče nisu skidali ani da se povuku sa obrazloženjem da žele trenutku takođe počeo da posrče i bio sk­ sa TV ekrana. - da na miru uživaju u "časnoj i velikoj lonjen na sporedan partijski kolosek — da KARANTIN: Ako se prihvati davno pobedi" do koje su došli ponekad čak i uz brine o državnoj železnici. Pojavljivao se izrečena teza po kojoj su Miloševiću sa- kik-boksere. Ostali kao da ne veruju pre­ tek s vremena na vreme kada jc javnosti radnici samo "sredstva", a ne i "tvorci više u pobedu ostvarenu preko suda i trebalo pokazati da Srbija u budućnost ide politike", onda bi se moglo reći daje na strepe da bi sve to moglo da važi samo "brzim prugama". U žargonu vladajuće proteklim izborima tih "sredstava" po­ privremeno. Svi zajedno čekaju da udari partije to je zapravo značilo da Minić spa­ trošeno više nego ikada ranije. Čak toliko sneg i temperatura padne ispod nule, kada da u kadrove "na reciklaži", one koji su i da se u SPS-u polušapatom pominje kako bi, po prilično rasprostranjenom mišljenju dalje u nekom rezervnom, šefovom bi partiji na proleće prijao jedan vanredni u vladajućoj partiji, demonstracije mogle kadrovskom špilu i nisu baš sasvim zabo­ kongres. Onaj redovni, održan početkom da prestanu same od sebe. Računa se i na ravljeni, ali i od kojih se očekuje da pov­ marta ove godine, ionako je bio posvećen to da će uskoro Božić da bi kamere CNN- ratak na veliku scenu dobro Odrade. ulasku u 21. vek. Na vanrednom koji se a i svih ostalih velikih TV stanica, takođe Između dva izborna kruga Minić je pominje polušapatom, svakako bi se go­ mogle da se vrate kućama, i da nestanu sa prošpartao čitav valjevski kraj, okupljao vorilo o tome kako ostati na vlasti u ovih beogradskih ulica. Čeka se, naravno, i to sve direktore lokalnih preduzeća i sve one nekoliko godina do početka 2 1. veka. s da (kao i uvek u sličnim situacijama), koji su blizu državne kase, "zavrtao" im obzirom da već dogodine predstoje novi Milošević javno ili tajno, učini nešto što bi ruke i uši i objašnjavao da bez pobede so­ izbori. donelo preokret i usmerilo pažnju na sas­ cijalista neće biti ni sunca ni vode. O para­ Trenutno, kako tvrde izvori "Vreme­ vim drugu stranu.

10 VREME ■ 14. DECEMBAR 19%. \ Prvi "tajni" pokušaj nije bio previše us- pešan. Prošle subote, više od 2,5 sata predsednik Srbije je razgovarao za Keti Ona svira, On deklamuje Marton, predsednicom svetske organiza­ cije za zaštitu novinara. Tom prilikom je Radio-televizija Srbije priprema i ove godine uobičajeni novogodišnji program. U obećao da neće više dirati medije i, po jednoj od sekvenci trebalo je da učestvuju najuspešniji ministri - Nada Popović-Perišić tvrđenju gospođe Marton (beogradska i Aleskandar Tijanić. I to kao duet! Gospođa Perišić za klavirom, a gospodin Tijanić televizija ništa nije tvrdila jer nije ni pored, odeven kao princ. U međuvremenu je predstava ozbiljno uzdrmana ostavkom Aleksandra Tijanića (u tekstu scenarija piše "savezni ministar informacija"!), pa je još primetila boravak supruge Ričarda Hol- neizvesno ko će "uskočiti” u ovu rolu. Reditelju verovatno nije teško da nađe zamenu, bruka u Beogradu), cepao i zatim potpi­ jer ima i drugih uspešnih ministara. sivao neke papire o slobodi medija. U Prema ne sasvim pouzdanim informacijama o autorima, tekst scenarija je delo razgovoru s novinarima gđa Marton je Vuka Ršumovića, dok je songove pisao Ljubivoje Ršumović. iznela utisak kako Milošević deluje pril­ ično tužno. I, kako je rekla, pali cigaretu 4. SEKVENCA za cigaretom. Ni prvo javno pojavljivanje Milo­ OTAMNJENJE ševića posle izborne prevare nije bilo baš Nada Popović Perišić sedi za klavirom. sasvim uspešno, niti je donelo onaj očeki­ Aleksandar Tijanić stoji pored klavira, odeven kao princ. vani preokret. Predsednik Srbije primio je delegaciju direktora vodećih građevinskih VODITELJ: Imam izuzetnu čast da vam preduzeća, koja će se angažovati na iz­ predstavim duet uspešnih ministara! gradnji transjugoslovenskog autoputa, i Gospođa Nada Popović Perišić, ministar najavio velike radne pobede i brzo prib­ kulture Srbije, za klavirom! Aleksandar ližavanje Evropi, koja je upravo tih dana Tijanić, savezni ministar informacija, poručivala da će nas zbog izbornih pre- solista! U čemu je tajna njihovog uspeha? vara i krađa još poduže držati u karantinu, što znači i podalje od kasa i kredita. Poz­ NADA: /Jedna rečenica!/ /Recimo: vani direktori su (što iskreno, što usiljeno) Ništa bez kulture!/ odglumili sreću i javno se obradovali TIJANIĆ: /Jedna rečenica!/ /Recimo: ovim novim srpskim "Potemkinovim seli­ Istina nema alternativu./ ma". Samo za održavanje postojećih auto- puteva Srbiji je, međutim, potrebno godišnje oko 700 miliona dinara, dok je za izgradnju autoputeva koje je Milošević /MUZIKA/ najavio kao gotovu stvar potrebno između TIJANIĆ: /Deklamuje/ 8 i 10 milijardi dolara. PESMO MOJA Ostaće, ipak, upamćeno daje i ovoga PREKO SVETA POŽURI. puta, u kritičnom trenutku po SPS i PONESI ISTINU, Miloševića lično, važnu ulogu odigrao ČESTO STIDLJIVU 1 NEMU, Milutin Mrkonjić Mrka, čovek koji uvek 0 TOME KAKO kada je gusto razapinje mape i projekte za SPAS LEŽI U KULTURI, "idemo dalje". U decembru 1992. godine, 1 SLOBODNOM kada je Milan Panić prilično ozbiljno INFORMATIVNOM SISTEMU! ugrožavao Mioševića u predsedničkoj trci, u samom finišu predizborne kam­ MUZIKO, PROSPI panje Mrkonjić je u CIP-u, gde je tada bio AKORDE, POPUT BURE! direktor, razapeo projekat pruge Miloše- PORUŠI ZIDOVE, vac-Bijeljina. Ova pruga je bila PODIGNI TEŠKE RAMPE! predizborni poklon Srbije prekodrinskoj ISTINU NA SUNCE, braći, na čemu su se Karadžić i čitavo ruk­ NEMA VIŠE CENZURE! ovodstvo RS pred TV kamerama zah­ KLIKNIMO SLOŽNO: valjivali predsedniku Srbije. Milošević je ŽIVELA SLOBODA ŠTAMPE! tada pobedio na izborima u dobroj meri i zbog imidža čoveka koji jedini brine o pruga na brzinu odustalo? postoje, inače, dve verzije: po prvoj — prekodrinskim Srbima, a Mrka je ubrzo Na promociji ovog novog velikog pro­ nije bio pozvan, po drugoj —L i dalje ne spakovao projekte za prugu, čija izgradnja jekta, preko koga se, takođe simbolično, sme na oči Miloševiću, koji je njega i gra­ nikada više nije pomenuta. Ovoga puta, u poručivalo kako ono što se zbiva na beo­ donačelnika Nebojšu Čovića stavio na kriznom momentu raspakovani su projek­ gradskim ulicama nikoga u vlasti previše prvo mesto liste odgovornih za izborne ti autoputeva. "Večernje novosti" su na­ ne brine, bilo je upadljivo odsustvo neuspehe. Oni koji pažljivije prate RTS javile svetlu budućnost više nego sim­ srpskog ministra građevinarstva i predsed- (što odavno spada u nehumanu upotrebu boličnim naslovom "Brže putem, nego nika beogradskih socijalista dr Branislava mozga) tvrde da je prilikom susreta prugom". Znači li to da se od tzv. brzih Ivkovića. O Ivkovićevom nepojavljivanju Miloševića i građevinara kamerman up-

14. DECEMBAR 1996. ■ VREME 11 PREDRAG MITIĆ DT pomenut je čak i predsednik SRJ Zoran Zoran SRJ predsednik i čak svetlu je pomenut negativnom U zdravlje. narušeno navodno je ga poštedelo kritike žešće od izbora. iposle učiniti moglo se što račune, ovićevo ime. Zamereno mu je daje njego­ daje mu je ime.Zamereno ovićevo srpskog prisutnog Marjanovića. Mirka premijera zaobilazio adljivo nrie ršl n lče rmcj i promocije lične na trošili previše energije izbora pre su da karakteristika". im je Zamereno "negativnih više edivo neupor- je upisano Ivkovića i Čovića tone poznato. je dobro krugu, u drugom dogodilo Pirotom šetnje njegove posle A se šta partiju". za "radi da umesto panje, kam­ predsedničke usred daje kao anima po šetao se da zamereno je kome Lilić, a dužnost", novu na "otići uskoro mogao bi da Srp­ nagovešteno zato penzije. je premijeru skom zakasnele i su Pominjane visoke građanima islala struje cene oko la likim gradovima pomenuto je i Marjan- Marjan- i je pomenuto gradovima likim da zavrnu rukave i ne slave unapred unapred slave ne 'rmbaju' da "Umesto i Beogradu. u pobedu rukave zavrnu da pr­ Posle televizijama. raznim po slikanje sa građ­ se i rukovao pogaču lomio Pirotu, petlja­ previše kruga dva između vlada va BICEPOSLA JokanovićZA MILICIJU: Vukašin u uverenju da tako ’lepi' i 'pametni' ne ne 'pametni' i ’lepi' tako da uverenju u uljuljkivali se su oni Minić, kao terenu na poručio lično je im Milošević kruga vog obilazio Vračar na kome nismo imali ni­ imali nismo kome na Vračar obilazio voru za "Vreme" jedan funkcioner SPS-a. SPS-a. funkcioner jedan "Vreme" za voru razgo­ u kaže Beograd", izgube da mogu da izgube Beograd, a trebalo je odmah da da odmah je trebalo a Beograd, izgube da su obojica izbora, posle I realne. sasvim Zemu­ u radi više da umesto šanse, kakve dana posle objavljivanja rezultata igotovo rezultata objavljivanja posle dana "Čović je, na primer, između dva kruga kruga dva između primer, na je, "Čović za novonastalu situaciju". novonastalu za varijanti pripremljenih nekoliko sa izađu dogodilo se im kako razmišljala predugo bile šanse su gde opštinama drugim i nu noge i počeo da se preračunava. Nekoliko Nekoliko preračunava. se da ipočeo noge 12 U analizama izbornog neuspeha u ve­ u neuspeha izbornog analizama U BANEJ: kdose kar­ kadrovske U OBJAŠNJENJA: Ivković je izgleda pre Čovića stao na na stao Čovića pre izgleda je Ivković VREME 4 EEBR 1996. DECEMBAR 14. ■ juima i predsednik Nove demokratije demokratije Nove predsednik i juima komemorativne atmosfere koja je vladala vladala je koja atmosfere komemorativne ieto ovđj u oisi interv­ novinskim u potvrđuje direktno u izbori se da mogućnosti" "zakonske toje bodana Miloševića od ovakvih nečasnih nečasnih ovakvih od Miloševića bodana glavnom gradu ipak dobiju. Tako nešto in­ nešto Tako dobiju. ipak gradu glavnom pos­ da objasnivši stanje, mobilno glasio pro­ i generalštab partijski sazvao večeri jedne je iznenada SPS-u, beogradskom u o tome da je onaj ko je izgubio (a nije nije (a izgubio je ko onaj je da tome o predsednikovog kvaritelji SPS-a cioneri funk- suniži da ispada Po tome ovodstava. ruk­ lokalnih inicijativu na i znanja govog nje­ bez Slo- učinjeno sve tobože, je, jer radnji, samog opravda izgovorio da ovo je pokušavajući Mihajlović pobedu". trećem u se da šanse dobijanje za i time 'Zajedno', broja koalicije svega pre velikog mandata, poništavanje za gućnosti mo­ zakonskih ima da ocenilo Beograda a SPS- rukovodstvo da je informacije stigle krugu ispravi rezultate", objašnjava Dušan Dušan objašnjava rezultate", ispravi trećem krugu u da šansu dobije proceduru, sku zakon­ natežući da. pokušao Beograda) a u pretvori poraz njihov krugu izbornom Dušan Mihajlović koji kaže: "I do nas su nas do "I kaže: koji Mihajlović Dušan tvrde da je tako nešto veoma moguće i da ida moguće veoma nešto tako da je tvrde koji onih ima SPS-u samom U SPS-a. ka gense- Gajević, po- Goricu lažne pomenuo datake" "servirala je Srbije koja osobu predsedniku kao je demokratije Nove Mihajlović. SPS- rukovodstvo nego Milošević izgubio radi se "Očito karaktera. anđeoskog inače da je Gajevićka igrač suviše "malog for­ "malog suviše igrač Gajevićka je da i ističu sobarici" "naivnoj o na priču liči to što ono sve da tvrde opet, Drugi, odgovara". samo njima saopštavaju što predsedniku tako sebe "čuvaju funkcioneri mnogi za "reciklažu" i da nije dorasla situaciji. dorasla nije ida viđena "reciklažu" za takođe Gajevićka daje slažu tom pri se drugi i I jedni Miloševića. naivnog tobože prevari da stanju u bila bida mata" Krajem prošle nedelje, predsednik predsednik nedelje, prošle Krajem Što se Beograda tiče, za sada je sasvim za sada je tiče, Beograda se Što er, neće umeti da vodi grad kao što je do do je što kao grad vodi da umeti neće er, jviše radi za njegove radikale. njegove za radi jviše i vodu niz pušten sada je Čović kasnije". sada činio Čović. Tih dana se takođe mog­ takođe se dana Tih Čović. činio sada prim­ na Đinđić, da ilikovanje čuti moglo se socijalistima među izgubljeno, sve daje možda verovalo se Beogradu kada U danima i kaje. u donekle izborima sa godilo krene." uti­ da ostavlja i izjave nikakve prvo daje ne sada stranu će koju na funkcija. sagovornik dovoljno sasvim naš on se "Ima kaže: će baviti, čime ubuduće pitanje Čović Na gradonačelnik. bez "sudske borbe". Po svemu sudeći, sudeći, svemu Po borbe". Šešelju "sudske prepuštena bez opština značajna beogradska ova je nego Zemunu, u i činilo kada se, zašto — pitanje i je postavljeno in­ zameraju, grada nivou na funkcioneri vrhu. bliži bi već posla, bez ostati neće niko politike, gradski do­ mnogi nisu se koji i kadrovi SPS i funkcioneri verovatno će njim za fonira "onom Jakšiću iz pošte" i kaže: kaže: i pošte" iz Jakšiću "onom tele­ da fonira znao Čović samo je kako čuti lo do­ se što svega zbog se koji čoveka sak za Beograda gradonačelnik Dosadašnji biti neće više Čović Nebojša da sigurno su izbori već masovno poništavani, to nije to poništavani, masovno već izbori su moraju analizama nekim U skupštine ubrzati. maksimalno Gradske nove saziv za pripreme se i da čeka previše Beograda se oko da vrhu i partijskom gradskom ače, pri­ ponovo se da zaslužio koje videti već se će posle a zaslugama, Prema funkciju". novu na "zglajzati će da reći moglo se pre Milo- sa skladu kadrovske vođenja U principima ševićevim pokazali. voljno upštini, što se sada smatra velikom velikom smatra pove­ sada Zemunu u Šešelja Uspeh se greškom. što sk­ Gradskoj upštini, u saveznika mogućeg kao ti vratiću GSB, za miliona sto mi "Pusti Kada ujutru izađe iz kuće ionako ne zna zna ne ionako kuće iz izađe ujutru Kada cionog povezivanja s organizacijom Mire Mire organizacijom s povezivanja cionog protiv je petnaestak bilo dok je sa JUL-om, udruživanja ispitanika JUL-om. odsto 18 sa Oko povezivanjem oduševljen previše nije SPS-a simpatizera broj znatan da pokazala izbora uoči je koja analizom, partijskom internom jednom sa i se zuje čuvati bolje Šešelja daje procenio nekoje odsto njih reklo da će radije glasati za za glasati koali­ do dođe radije ukoliko radikale, će Šešeljeve da reklo njih odsto briga za većinu socijalista, posebno za one one za posebno socijalista, većinu za briga na­ JUL kako ponavlja uporno zato dana koji rukovode partijom na opštinskom opštinskom na partijom rukovode koji ovih Šešelj obavešteni Dobro Marković. se,tk an rj eebš mnogo baš neće kraju na da tako sneg, i zima oterati ihsa ulice će iuskoro stranata demon­ masu" "kritičnu iza nemaju još Đinđić sebe i Drašković njima, Po nivou. JULSKA GROZNICA: Niži partijski partijski Niži GROZNICA: JULSKA JUL je, po svemu sudeći, i najveća najveća i sudeći, svemu po je, JUL profitirati. Do narednih izbora je još dosta svest da je ovde prvi put ozbiljnije počela va i, naravno, propao. Na izborima za i svašta može da se dogodi, pogotovo u da puca nomenklatura u sudstvu i obra­ Gradsku skupštinu, gde su SPS.i JUL nas­ opštinama u kojima će opozicija biti na zovanju, da glas dižu i pojedini oficiri, oči­ tupali zajedno, prilično superiorno je ušao vlasti. Socijaliste ne brinu mnogo ni stu­ gledno ne postoji. Veruje se da jak sistem u drugi krug. Šta je bilo posle i nije toliko denti, za koje većina njih zaista veruje da kontrole sve to može da neutrališe i da važno, jer je kasnije brojao sud. Ovakvi i su "izmanipulisani" i da ne predstavljaju vlast, i pored veoma neprijatne situacije slični primeri sve više ubeđuju "prosečnog .ozbiljnu snagu. Pri tome se u priličnoj (ruka u tuđem džepu), još nije ugrožena. socijalistu" da je Bidža, lider SPS-a u meri računa i na srpski mentalitet i logiku SENKA: Ostaje, dakle, još JUL, od Svilajncu, povukao pravi potez kada je provincije po kojoj se studenti uglavnom koga se najviše strahuje i čiji se apetiti zabranio da mu iko uđe u njegov partijski smatraju "džabalebarošima", onima koji zaustavljaju uvek mnogo dalje od realne zabran. Bidža je zbog toga, u međuvre­ žive "na tuđoj grbači", a uz to su najčešće i snage ove političke organizacije. U menu, postao i istinski junak SPS-a, jedan "lepo obučeni". RTS zato svake večeri, uz Saveznoj skupštini JUL je od 64 poslanič­ od prvih koji nije pristao da bubašvabu na­ redovne "pljuvke" demonstracija ima i ka mesta, koja su pripali levoj koaliciji, ziva slavujem. ponekog "uglednog" zemljoradnika, uzeo za sebe 20, koliko ima i vladajuća "Em sa njima ništa nismo dobili, em domaćina, koji se čudi i krsti kako to partija Crne Gore DPS. U internim dogo­ oni misle kako su samo oni levica, dok "mangupi u Beogradu lupaju ono što smo vorima oko podele funkcija Crnogorci su smo mi nešto drugo. Milošević će posle svi mi gradili". "Prosečnog" funkcionera se zbog ovakvog statusa JUL-a žestoko ovih izbora nekako izaći na kraj sa SPS-a ne brinu previše ni pritisci iz sveta, ljutili i, navodno, zahtevali da im u Vašingtonom, ali siguran sam da će mu jer se veruje da Milošević održava tajne budućoj vladi pripadne polovina ministar­ neuporedivo teže biti sa Mirinom parti­ susrete s mnogim diplomatama, prima i skih mesta. A SPS-u su ostavili da se jom", kaže sagovornik "Vremena". šalje poruke i drži stvari pod kontrolom namiruje sa sopstvenim alama. Trenutna atmosfera u SPS-u u priličnoj zato što "svet bez njega ne može". Narod Kada govori da se JUL samo šlepuje meri odgovara i predizbornom sloganu (onaj van opsega slušanosti Radija B92) uz socijaliste, što sve više zbunjuje članst­ partije "idemo dalje", s tim što bi se ionako ne zna šta se u svetu govori o vo i izaziva gunđanje, jedan od sagovorni- ovome moglo dodati i "dok se drugačije izborima u Srbiji i kakve poruke ovih dana ka "Vremena" pominje i primer opštine ne naredi". Članstvo i nije baš previše sig­ stižu u Beograd. Na espeesovskim koordi­ Voždovac. Tamo je jedan od opštinskih urno hoće li šef na kraju narediti nešto nacijama pominju se i one tajne poruke u čelnika usred svog mandata iz SPS-a drugo i pod pritiscima se odreći pobede kojima se Miloševiću navodno kaže: prešao u JUL, ne bi li se približio Glavn­ posle koje nije bilo previše radosti i posle "malo ćemo da galamimo, ali nas, u stvari, om odboru ove organizacije. Na proteklim koje ostaje ozbiljna moralna senka na svi­ baš briga šta radite, samo nemojte toliko izborima, kao kandidat JUL-a za opštinu ma njima. ■ očigledno". Osim u vrhovima partije, Voždovac jedva je skupio tridesetak glaso­ NENAD LJ. STEFANOVIĆ

Odgovor Bogdana Tirnanića rubrici svako može izjašnjavati kako mu je volja), običan či­ novnik koji pokušava da se ta nacionalna institucija održi u ovim teškim vremenima, koja će, ako se ja pitam za mišljenje, završi­ ti u krvoproliću neviđenih razmera. Je si li prihvatio tu opciju? Kraj u krvoproliću Što se moje glu­ mačke karijere tiče, oh p Tvoja U situaciji koja preti građanskim ratom; zasluga, ali to nije jedina smešna stvar grozim se penzionerske hrabrosti u kojoj si učest­ vovao. Mada pri­ Redakciji "Vremena" upućen je odgovor Bogdana Tirnanića znajem da je moje Branku Vučićeviću, uredniku (u ostavci) časopisa "Nju moment", decenij sko izigra­ čije smo pismo objavili u prošlom broju "Vremena". vanje Džona Vejna, Roberta Mičama i Gospodine Vučićeviću, Klinta Istvuda uz veliki napor (?), dobio sam Tvoje pismo upućeno mojoj pomalo smešno, no malenkosti, koje je, u međuvremenu, mada privatnog karaktera, najsmešnije je to da distribuirano na druge adrese. Možda je to bio cilj Tvoje epis- su, svih ovih godi­ tole, ali smatram daje takav postupak prilično nepošten. Iz neko­ na, glumice koje su se na filmu skidale zahtevale da Ti napustiš liko razloga. Pre svega zato što si Ti bio svih ovih godina faktič­ scenu! ki urednik "Nju momenta", uspevajući da, uz moju podršku, Bez ikakve zle namere, moram da Ti kažem da se u ovoj situ­ brojeve tog časopisa "formulišeš" onako kako si želeo. Ne vidim aciji, koja preti građanskim ratom, najviše grozim penzionerske u tome ništa loše, kao što ne shvatam šta se oko toga promenilo, hrabrosti, koju, koliko vidim, delim sa onima koji su nas dovde i te - i ja, B.T, podnosim ostavku na mesto koje sam, moram doveli. Što se tiče tvoje opaske da bi (ko)urednjikovanje sa B.T priznati, sa velikim zadovoljstvom sa Tobom delio. bilo nehigijensko, moram da Te obavestim kako svoje higijenske Misliš li da će nam zbog toga biti bolje? potrebe obavljam u kupatilu. Uzgred budi rečeno, nisam član Upravnog odbora Ko­ Dakle, nisi izgubio jednog poštovaoca; izgubio si samo deo mpanije "Politika" (koja se tako i ne zove), niti sam visoki funk- sebe. cioner te kuće, već sam tamo, osim što sam novinar (o čijoj se Tvoj Bogdan Tirnanić

14. DECEMBAR 1996. ■ VREME 13 % preispitivanjem odluke Prvog opštinskog opštinskog Prvog odluke % preispitivanjem DRAŠKO GAGOVIĆ je inicijativu za zaštitu zakonitosti protiv protiv zakonitosti zaštitu za inicijativu je N na vlasti, Izborna komisija Beograda je je nije ništa da Beograda kao baš hladnokrvno, potpuno komisija Izborna vlasti, zbog na partije interes na pravnika struke njihove pobune svođenja usred i nedelju fakulteta i pravni savetnik koalicije "Zajed­ koalicije isavetnik pravni fakulteta je Prethodno većinom. socijalističkom sa Skupštine gradske konstituisanje najavila i odbornika mandate verifikovala sporno, proširila se pobuna Srbije, suda Vrhovnog sudija petoro Nakon potvrđeno oduzimanje mandata koaliciji koaliciji mandata oduzimanje je kojim potvrđeno Srbije, suda Vrhovnog presuda odbilo tužilaštvo javno republičko a suda, no", odgovorila je da nema mesta osobit­ mesta nema da je odgovorila no", Pravnog profesor Vodinelić-Rakić, sia vanrednim za zahteve odbio sud Savezni i na sudije nižih sudova nižih sudije na i "Zajedno". Zamoljena za komentar, dr Ve- dr komentar, za Zamoljena "Zajedno". Gaženje prava Gaženje Gusari brane presto brane Gusari 14 VREME izborne prevare ušli u četvrtu četvrtu u ušli prevare zbog izborne Srbije građana hiljada tina sto­ nekoliko suprotesti kad a dan 4 DCMA 1996. DECEMBAR 14. ■ dva sveta ne mogu nikad da se ukrste", re­ ukrste", se da nikad mogu ne sveta dva svetovi. paralelni "Tosu iznenađenju. om državi u kojoj se primenjuju Ustav i zako­ i Ustav primenjuju se kojoj u državi kla je. cembra, advokat Dragan Vukadinović poz­ Vukadinović Dragan advokat cembra, sudova nižih i na sudije se proširila pobuna Vrhovnog sudija petoro Nakon gusarstva. nas­ pravnog države pravnici protiv glas dižu da tavljaju razum, — i zdrav — demokratije naprosto postavke osnovne ni, ta i njihovom, u oni našem, u živimo Mi bije Balšu Govedaricu (koji je u opširnom opširnom u (koji je Govedaricu Balšu bije unutrašnjosti. u pravnike druge i pravnika, beogradskih uglednih i fakulteta Pravnog nastavnika Srbijeisuda pedesetak intervjuu "Večernjim novostima", objavlj­ novostima", "Večernjim intervjuu Sr­ suda Vrhovnog predsednika Kraljeva ulicama na dijalog" "demokratski vao na je oo seu oi i ee d žv u živi da želeo bi koji svetu onom U Na demonstracijama u Kraljevu Kraljevu u demonstracijama Na 8 .de­

Nišu podržao je je podržao Nišu jedine nižestepene sudije sa takvim takvim sa sudije nižestepene jedine žal­ o izbornim odlučivalo gradu u ovom je tog suda, izjavio da nikakve krađe nije nije krađe nikakve da izjavio suda, tog sudija petoro protesta posle odmah enom bilo). delikatnom trenutku za našu profesiju", profesiju", našu za trenutku delikatnom sudija- podršku "Pružamo Srbiji.u sudstva profesionalnosti i časti narušavanja zbog protestovali su koji Srbije suda Vrhovnog kakvog uticaja dnevne politike" na njihov njihov na politike" "bilo dnevne uticaja od kakvog ogradile za se su Veća Sudije niškog prekršaje. saopštenju u se navodi ovom u oglasili Srbije, instanci vosudnoj pra­ u najvišoj funkcije pravosudne nosioci kao se, su koji Srbije, suda Vrhovnog ma DA: Sudije Opštinskog suda u Prokuplju Prokuplju u suda Opštinskog Sudije DA: nik Veća sudija Mića Čanak i članovi Većai članovi Čanak Mića sudija nik Veća predsed­ Veća, Kolegijuma članovi svi su potpisali Tosaopštenje dužnosti". sudijske komore Šumadije i Pomoravlja ocenio je, ocenio Pomoravlja i Šumadije komore bama) takođe su podržale sudije Vrhovnog sudije Vrhovnog podržale su takođe bama) koje veća sudijskog tročlanog sudije dino (njih Branivoje Mitić. Branivoje i Filipović Vesna Pavlović, Gordana sudija suda, izjavivši da su čvrsto ubeđeni da nisuda ubeđeni sučvrsto da izjavivši suda, "samostalan i nezavisan rad u vršenju vršenju u rad nezavisan i "samostalan ubeđenjem. Kolegijum sudija Veća za prekršaje u prekršaje za Veća sudija Kolegijum D RKPJ D BEOGRA­ DO PROKUPLJA OD Upravni odbor Osnovne advokatske advokatske Osnovne odbor Upravni 11 od ukupno 14 — nisu potpisale 14potpisale je­ nisu — ukupno od 6 . decembra sudije sudije decembra . 4. decembra, da nedavne odluke Opštin- koji dižu svoj glas protiv sramnih pojava pravnika Srbije konstituisana Komisija za skog suda u Kragujevcu, kojima se koje narušavaju ugled pravosuđa" i zatraži­ ocenu zakonitosti izbora. Tom prilikom, poništavaju izborni rezultati drugog kruga la "striktnu primenu Ustava i poštovanje profesor beogradskog Pravnog fakulteta glasanja, predstavljaju "otvorenu krađu volje naroda pokazane na izborima". Vojin Dimitrijević izjavio je daje odluka o odborničkih mandata" i saopštio da se Petnaest sudija (od ukupno 34) Opštin­ poništenju drugog kruga lokalnih izbora "i zbog toga pridružuje protestima građana. skog suda u Kragujevcu takođe se obratilo za pravne laike nezakonita i neustavna" i U saopštenju Upravnog odbora navodi se javnosti porukom da ne prihvataju da predstavlja "srozavanje ugleda sudija i da su "te odluke donete po diktatu vlada- donošenje sudskih odluka "pod uticajem ili celog pravnog sistema". Dimitrijević je re­ jućih stranaka (SPS i JUL), što predstavlja pritiskom pojedinaca, političkih stranaka ili kao i da Komisija treba "hitno, ali stručno i atak na čitav pravni sistem zemlje, na predstavnika najviših državnih organa". U argumentovano" da utvrdi sve povrede načelo zakonitosti i na pravnu državu, ako saopštenju naslovljen­ propisa u izbornom pos­ ona uopšte postoji". om "Mi nismo lopovi", U beogradskoj Palati tupku. On je ocenio da Dan kasnije, sudije Petog opštinskog kragujevačke sudije poništavanje izbora nije suda u Beogradu su "od svojih kolega, pišu: "Podržavamo pravde počelo je samo pitanje prava i sadašnje i svake buduće vlasti" zatražili kolege koje su se već demokratije već i "povre­ "prestanak kompromitovanja pravde i sud­ oglasile i pozivamo ce- potpisivanje pisma da moralnog, profesion­ stva". "Nema nijedne demokratske zemlje lokupno pravosuđe Sr­ alnog i ljudskog integ­ u kojoj se izbori dobijaju i gube pomoću bije da nam se javno koje će biti uptićeno riteta svih sudija i pravni­ suda, niti je to do sada u ovoj zemlji bila pridruži u borbi za neza­ Vrhovnom sudu ' ka, koji nisu postali puki praksa. Posledice kompromitovanja sudst­ visnost, samostalnost servis vlasti". Komisija va i funkcije sudije dugoročno nikome ne sudstva i odbranu časti, i nadležnom Udruženja pravnika, koja donose korist, već su nenadoknadiv gubi­ ugleda i dostojanstva ima sedam članova, tak za sve građane ove zemlje", navodi se u sudijskog poziva" i još ministarstvu zadužila je profesora tekstu koji je potpisalo 12 sudija tog suda i pominju da su radnici Pravnog fakulteta u Beo­ koji je upućen svim dnevnim listovima u fabrike "Zastava-Namenski proizvodi" u gradu Zorana Tomića da na osnovu celok- Beogradu. "Želimo da verujemo u naše svom 39-dnevnom protestu svakodnevno upne, obimne, ali i nepotpune dokument­ kolege da su sposobni da prepoznaju ovaj prolazili pored zgrade Opštinskog suda uz­ acije, kao sudija izvestilac, predloži stav o prelomni trenutak nakon koga se naziru vikujući "Sudije su lopovi", a posle sud­ zakonitosti presuda o poništenju izbora. samo dva pravca, od kojih jedan ima nesa- skih odluka o poništavanju izbora, zgrada Predsedavajući Komisije UPS advokat gledive posledice", istakle su sudije Petog suda bila je oblepljena plakatima "Ovde su Slobodan Šoškić izjavio je da će Komisija opštinskog suda i izrazile nadu da "pravda lopovi". "Ne prihvatamo takvu ulogu", is­ potvrditi sopstvenu objektivnost samo ako u ovoj zemlji nije sahranjena". tiče se u saopštenju kragujevačkih sudija. se bude držala zakona i pravnih argumena­ 1 zajednica advokata Prokuplja podrža­ SROZAVANJE PRAVA: U Beogradu ta, "bez ulaska u političke dimenzije od­ la je, 6. decembra, "sve advokate i sudije je, 9. decembra, u okviru Udruženja luke o poništenju drugog kruga izbora". U beogradskoj Palati pravde počelo je potpisivanje pisma koje će biti upućeno Vrhovnom sudu, Udruženju pravnika i na­ Stručna analiza dležnom ministarstvu. U pismu-peticiji Stručni forum nastavnika i saradnika Pravnog fakulteta u Beogradu analizirao je piše da "časne sudije ne podržavaju pres- pravne aspekte novembarskih izbora i, između ostalog, zaključio: tole koji nisu osvojeni voljom naroda". Povodom novembarskih izbora usledila je rđava primena ionako loših propisa, Na Pravnom fakultetu u Beogradu praksa u kojoj se nisu poštovala čak ni jasna pravna rešenja, ni neka nesumnjiva os­ održan je, 10. decembra, stručni forum na novna pravna načela. Sudovi su u mnogim slučajevima prekršili načelo kontradiktor­ kojem je, između ostalih, profesor Up­ nosti i ravnopravnosti stranaka, što je imalo za posledicu povredu ustavnog načela ne- ravnog prava Zoran Tomić, koji je među pristrasnosti sudova. Narušen je princip materijalne istine neuzimanjem u obzir bitnih kolegama poznat kao politički nepristrasan dokaza, tretiranjem važnih dokaza kao da su pravno irelevantni, protivpravnim odbi­ i u izjavama oprezan stručnjak, rekao daje janjem da se odlučujućim dokazima prizna pravna valjanost. poslednja odluka Vrhovnog suda Srbije Sudovi su, a tako i Vrhovni sud Srbije, zanemarivali odlučujuće činjenice utvrđene "skandalozna i pravno nedopuštena", da su u izbornom postupku, a kada su ove nedostajale, propuštali su da ih sami utvrde. Izig­ prekršena procesna pravila o ravno­ ran je institut sudske pune jurisdikcije u pravnom sporu... pravnosti stranaka, daje potkopana nepris- Odluke sudova, a naročito Vrhovnog suda Srbije, sadrže nedopustivo oskudna trasnost suda, te daje narušen i princip ma­ obrazloženja... Iz kojih se ne mogu utvrditi razlozi zbog kojih su sudovi doneli presude terijalne istine, jer bitni dokazi ili nisu uzi­ određene sadržine... Povodom žalbe učesnika u izbornom postupku, manji broj sudo­ mani u obzir, ili su diskvalifikovani. va postupao je po procesnim pravilima vanparničnog postupka, a većina po pravilima Šef beogradskih socijalista Branislav propisanim za upravni spor... Što je sve izazvalo dodatnu pravnu nesigurnost, naroči­ Ivković, neposredno pred sednicu Gradske to u pogledu sastava sudova i pravnih lekova. Pojedini sudovi su čak i kombinovali izborne komisije — na kojoj su, uprkos inače nespojiva pravila vanparničnog postupka i upravnog spora. U svim slučajevima tome što se ista ta izborna komisija i sama u kojima je povređeno jedno od osnovnih pravnih načela — na čelo obostranog obraćala Vrhovnom sudu Srbije i repub­ saslušanja strana... povreda je izvršena na štetu političke organizacije "Zajedno"... ličkom javnom tužiocu za preispitivanje Ovakva postupanja izbornih organa, a pogotovo sudova, lišavaju državu svojstva odluka Prvog opštinskog suda, verifiko- vani sporni odbornički mandati — izraža­ pravne i demokratske države... A pravničkoj profesiji oduzimaju neophodni integritet i dostojanstvo. va sledeće očekivanje: "Ukoliko budu re­ zultati onakvi kakve očekujemo i za koje

14. DECEMBAR 1996. ■ VREME 15 smatramo da su pravi, brzo ćemo organi- zovati Gradsku skupštinu, jer u ovom Duh Vremena gradu treba da nastavimo normalno da živimo i radimo." Pored toga, Ivković kaže daje on lično "kao predsednik Gradskog odbora koristio apsolutno legalnu procedu­ ru" i da "Gradska izborna komisija nije potpala pod uticaj socijalista". Strašna poruka I, naravno, u Beogradu je potvrđeno da u gradskoj Skupštini koalicija levice ima 66 mesta, a "Zajedno" 31 mesto. Koalicija Više se ne vidi nikakva mogućnost za ustupke i poravnanja. On "Zajedno" tvrdi da je, po originalnim zapisnicima, trebalo da ima 70 mesta, a nije ostavio čak ni mogućnost razvlačenja i odlaganja. SPS 23. On hoće sve i odmah Sad bi, po idealnom scenariju za režim, demonstranti lepo trebalo da odu kući, jer eško je kazati da li se ovo širi ogrešivo povezuju izbornu krađu s televiz­ su uvideli da "šut s rogatim ne može", a da ili skuplja, koliko može da tra­ ijom i štampom. Ti mediji, zaduženi za se onda u blaženom miru konstituiše Sk­ je i do čega dovodi, ali ne proizvodnju režimu korisnih vesti i za upština, kojoj ništa neće smetati bojkot može se pomešati ni sa čim eliminisanje svih nepovoljnih i nepotreb­ odbornika iz koalicije "Zajedno", jer je za drugim. Svi raniji slični sk­ nih, zbog prirode samog režima dosegli su njeno funkcionisanje dovoljno i pola od upovi i protesti sad izgledaju samoapsolutno kao nepodnošljivu meru raskoraka ukupnog broja odbornika (56 od 112). T neuspele probe. Uvek je nešto bilo pomalo sa stvarnošću. Ovoga puta, za razliku od Sličan recept bi se verovatno primenio i u pogrešno: trenutak, ton, razlozi, ciljevi, ratne i potom mirovne propagande, ljudi drugim pobunjenim gradovima, a i sudovi reči, ljudi... Sad znamo kako to izgleda kad lično znaju šta se događa, šta ko radi i go­ bi najzad shvatili da treba da ostanu gde su. se nekim čudom sve namesti tačno i vori, jer sami u tome učestvuju. bili, samo da budu još malo poslušniji, ako ispravno, kad ljudi znaju da su u pravu, da Bar dve nedelje najveći ovdašnji mediji bi se ikako moglo. Imena "grupa" potpisni­ su u većini, da mogu, smeju, da su slobod­ bili su savršeno gluvi i slepi za događaj ka pisama "nekim novinama" bila bi dobro ni, pa kreću na demonstracije lako i mirno, upamćena i ti ljudi negde sklonjeni. I koji se odvijao pod njihovim prozorima i kao da je zbilja u pitanju najbezazlenija idemo dalje, kao da ništa nije ni bilo. bio udarna vest svetskih glasila. Desetine No, neće biti da će baš tako biti. Slo- popodnevna šetnja. hiljada ljudi uporno je zviždalo, urlalo, tru­ bodanu Miloševiću je sve bilo namešteno Ne verujem da je iko mogao planirati i bilo, zvonilo, skandiralo i upinjalo se da da napravi kompromis kojim se mogao ko- predvideti ovako nešto. Grad koji je iz­ dokaže da ipak postoje, da imaju svoje liko-toliko časno spasti iz ovog moralnog gledao kao da se gasi i tone beznadežno, noge, ruke, glave, stomake, grla i glasove, Černobilja. Kad se Izborna komisija Beo­ kao da ga je istorija prevarila i napustila, iako se ništa od toga ne vidi na televiziji. A grada, na opšte iznenađenje, sama obratila odjednom je oživeo. Svakoga dana u isto tu poruku ništa nije moglo jasnije preneti Vrhovnom sudu Srbije, očekivalo se da vreme poznate ulice i trgovi preobražavaju od jaja, kao simbola života. Sud prihvati njihov zahtev (koji je bio isti se u poprišta neviđene svetkovine i grad Zatim je televizija malo popustila i kao i zahtev koalicije "Zajedno", samo što postaje prestonica sveta. Ljudi hodaju kao priznala im da zaista postoje, ali da su bi za režim bilo zgodnije da se kaže daje u transu, opijeni jedni drugima, uzajamno nevažni i, dakako, štetni. Uz malu vest o Vrhovni sud ocenio daje u pravu GIK, a zavedeni i začarani, i na sve moguće najlu­ malim i sve manjim, ali zato rušilačkim i ne opozicija) da se poništi treći izborni đe i najfantastičnije načine pokazuju da su ubilačkim protestima, sad obavezno ide krug i uvaže rezultati drugog kruga u živi, da postoje, baš tu, u tom trenutku, i idiotski smišljen intervju s nekim seljakom kojem je pobedu odnela koalicija "Zajed­ dolaze ponovo da se uvere da to nije bio koji, usred njive, zabrinuto u kameru po­ no". Slobodan Milošević je, međutim, još san. navlja ono što je juče čuo s te iste televiz­ jednom pokazao da ga ne zanima koliko Mora biti da su se sami anđeli umešali ije. poraza košta jedna (njegova) pobeda, da će u izbornu krađu, jer da toga nije bilo, sad Sam tiranin, međutim, nije napravio ni u tom cilju upotrebiti sva sredstva i da ga bismo gledali dosadna natezanja vlasti i toliki ustupak. Valjda više ne veruje ni tim se uopšte ne tiče što to podrazumeva i opozicije,- s jedva podgrejanom nadom da i takvim svojim medijima. Ne samo što se kakve su posledice, da će on ipak mnogo će se, malo-pomalo, jednoga dana negde nije odlučio da prizna da Beograd postoji, radije vanrednim putevima u sigurnu nešto nekako popraviti. Ta krađa ljudima je nego se pojavljuje da poruči upravo su­ prošlost nego redovnim u neizvesnu pomogla da konačno dobro razumeju protno. Govori kako je baš sad zauzet budućnost. Ali, režim je zaboravio jedan poruku koju im režim odavno upućuje i ne izgradnjom mreže autoputeva, on, veliki od osnovnih pravnih postulata, koji kaže prestaje-ni sad to da čini, a ona glasi: VI graditelj, a o gradovima u Srbiji još ništa da krivo prikazivanje ne dokazuje ništa. NE POSTOJITE. Vaša volja ne znači niš­ nije čuo. Gradovi ga, kao što je poznato, ni Čak i da glas časnih poslenika pravne ta, vaši životi ne služe ničemu, ne uklapaju ranije nisu mnogo impresionirali. struke utihne, čak i da svi demonstranti se u naše planove: vi ste nepotreban trošak Ovde, dakle, imamo posla s režimom koji ih podržavaju privremeno dignu ruke, koji ćemo svesti na minimum. To što vi koji uporno neguje stil i tradiciju Kremlja vrlo je moguće daje u Srbiji ipak nastala znate, vidite, želite i mislite nespojivo je s iz njegovih najslavnijih dana. Zbog toga situacija koju je u jednoj znamenitoj istor- uređivačkom politikom naše televizije i me neki od zapadnih novinara, koje ovih ijskoj prilici Vinston Čerčil definisao ova­ štampe. Prema tome, mi vas ne vidimo. dana često srećem, prilično raspamećuju ko: "Ovo nije kraj. Nije čak ni početak kra­ To je ta strašna poruka koja je izvela pitanjima šta je ovde alternativa? šta će biti ja. Ali je ovo, možda, kraj početka." ■ ljude na ulice Beograda, Niša, Kraljeva i s Dejtonom ako Milošević ode? zar u ROKSANDA NINČIĆ drugih gradova i upravo zbog toga oni nep­ opoziciji nema suviše nacionalizma? da li

16 VREME MU. DECEMBAR 1996. je koalicija dovoljno složna i da li bi oni borbi za princip smenjivosti vlasti, a ko­ još nisu stigli da razmisle i proračunaju sve zbilja mogli da vode državu? alicija "Zajedno" je u ovom trenutku samo posledice koje čista tiranija u Srbiji donosi Pošto sam strpljivo odgovarao, koris­ najjači nosilac te borbe. Zbog toga ovde po njihove međusobne odnose. Ali, već na tim se prilikom da sam postavim nekoliko nisu važne ni unutrašnje razlike, niti bilo prvi pogled vidi se da on svakako mora umesnijih pitanja. Da li je neko nekad kakvi posebni programi opozicije. Ko izgubiti značaj koji mu se pridaje kao fak­ razmišljao o tome šta bi bila alternativa za može da govori o utakmici i o tome koje toru stabilnosti. druga Brežnjeva? Da li su Rusi bili dužni od koga bolji pre nego što jedna strana Naime, on neće imati baš nikakvog ra­ da ćute i čekaju bolju alternativu za režim uopšte dobije pravo da izađe na teren? zloga da bude saradljiv ako ga Zapad bude koji nikakvu alternativu ne predviđa i ne Sad, pošto je tiranin odbio sve što se oštro napadao i odbijao da ga malko po­ dopušta? Da li je jedino tiranija u Srbiji moglo odbiti, postaje jasnije šta je sve ulog mogne. Sa svoje strane Zapad neće moći stvarno pouzdana garancija stabilnosti i u ovoj borbi. On, zapravo, nudi manje od da mu pomaže, a pošto on neće da bude sprovođenja Dejtonskog sporazuma? Da li ničega. On ne kaže samo: pokrao sam vas i besplatno poslušan, dobiće tretman nesa- je Milošević baš toliko savršen da bi sva­ ne možete mi ništa, nego se priprema da radljivog tiranina. Mada ima primera da su kog njegovog mogućeg naslednika valjalo slomi svaki otpor po cenu novog sukoba s neki tirani dugo izdržali u tom statusu, detaljno proveriti i pretresti? eelim svetom. On ne želi da iz ovog okrša­ nekako verujem da ovome to neće poći za U nekoj vezi s ovim pitanjima je i iz- ja izađe oslabljen, pa da izgubi prve sle- rukom. Bio bi to njegov drugi totalni vestan nesporazum oko prave prirode i deće izbore, nego upravo izvlači pouku da zaokret i bilo bi pravo čudo ako bi ga svi motiva sadašnjih demonstracija, koje su nikad više ne sme dopustiti da se nađe u njegovi ljudi u tome pratili. delom podrška koaliciji "Zajedno", a de- ovakvoj situaciji. Zbog svega toga ovi šetajući protesti lom samo demokratskim načelima i slobo­ Radio B92 provukao se ovoga puta moraju se nastaviti i pojačati dok tiranin ne di štampe. Ni neki zapadni posmatrači, ni zahvaljujući trenutnoj i prejakoj reakciji prizna da postojimo i dok svakome ne pos­ deo samih demonstranata ne shvataju da je sveta, ali ako tiranin sad dobije predah, tane jasno da on ne vlada ovom zemljom. I ta razlika uglavnom prividna. neizostavno će se posvetiti jačanju unu­ za njega i za sve nas ovo je preraslo u nep­ Naime, u zemlji Srbiji stranke su se po­ trašnje discipline. Ne samo što se medijske omirljiv sukob na sve ili ništa. Više se ne javile pre nego što je stvarno nastao laži neće smanjiti nego ćemo otkriti da vidi nikakva mogućnost za ustupke i po­ višestranački sistem, koji još nemamo. Ni može i gore i više od toga, a od nezavisne ravnanja. On nije ostavio čak ni mo­ mediji, ni izbori, ni parlamenti nisu napra­ štampe moći ćemo da čitamo samo stare gućnost razvlačenja i odlaganja. On ne vljeni tako da ozbiljno prihvataju politički brojeve. U takvoj perspektivi, ovo­ traži ni da dobije u vremenu, hoće sve i pluralizam, a sadašnja kriza nastala je up­ godišnjih izbora sećali bismo se kao naj­ odmah. Od sad će postojati ili on ili mi. Tu ravo zato što se prvi put pojavila mo­ pravednijih i najslobodnijih. strašnu igru međusobnog poricanja on gućnost da opozicija preuzme makar samo Ovakav rasplet, srećom, ipak nije na- nekako ipak mora da izgubi. ■ đeo lokalne vlasti. Zbog toga je ovde reč o jverovatniji. Ni Milošević ni spoljni svet STOJAN CEROVIĆ

14. DECEMBAR 1996. ■ VREME 17 u Beogradu. Ožalbeno rješenje pobijaju u Slučaj Dejana Bulatoviča cjelini: zbog nepotpunog i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, bitnih povre­ da prekršajnog postupka, pogrešne primjene zakona i odluke o sankciji. Prebijen za primer 'Branioci u obrazloženju ukazuju na to da nema niti jednog podatka o licima koje je Bulatović navodno zaustavljao i maltre­ tirao; niti jedan od narečenih vozača nije "Onoga momenta kada je povređena sujeta predsednika saslušan - sve se temelji na njegovom Republike, pristupilo se torturi priznanju. A advokati smatraju daje baš to priznanje potpisano pod prinudom. Dokaz ujeta predsednika Slobodana Milo­ šte saslušavao u takvom stanju". je medicinska dokumentacija o pregledu ševića najbolje je čuvano dobro reži­ Glavonić je kaznio Bulatoviča kaznom . Bulatoviča u prostorijama MUP-a i Klin­ Sma". Advokati Slavka Srdić - Janko- zatvora u trajanju od dvadeset pet dana ičkom centru. vić, Nikola Barović i MilanVuković druga­ zbog prekršaja iz člana 12. st. 1. Zakona o Bulatovićevo izričito traženje da mu se čije ne mogu objasniti sve što je snašlo nji­ javnom redu i miru Republike Srbije. U obezbijedi branilac, kako je rekao advoka­ hovog klijenta Dejana Bulatoviča (21) iz Obrazloženju rješenja stoji daje Bulatović tima, sudija za prekršaje je odbio, čime je Šida. On je. nakon što je učestvovao na de­ priznao daje zaustavljao vozila za vrijeme prekršen čl. 29 Ustava SR Jugoslavije. U monstracijama 5. decembra i jedno vrijeme demonstracija tako što je otvarao vrata au­ razgovoru pod nadzorom službenog lica držao lutku Slobodana Miloševića, krenuo tomobila, unosio se vozačima u lice, "tra­ zatvora, Bulatović je braniocima rekao da prema Sabornoj crkvi. žeći upaljač da bi palio i bacao petarde". ga je stralrda im kaže sve što želi. Da je "Između Saborne crkve i kafane 'Znak Priznao je i daje saobraćajnom milicioneru strah osnovan, branioci dokazuju izvješta­ pitanja'. Dejan Bulato- rekao da je "iz SPO-a i da će jem koji im je 10. decembra uručio klijent vić je, po sopstvenom on da reguliše saobraćaj", te kao svoj, da bi se poređenjem sa tekstom iskazu, oboren udar­ da je pred Domom omladi­ koji je napisao pred njima, pokazalo da je cem sa leđa", kaže Ba­ ne imao oštar verbalni su­ taj prvi izvještaj sastavila i napisala druga rović. "Potom je unesen kob sa jednim vozačem... osoba. u haustor i bijen dok se Sve u svemu, "veoma se dr­ "Prema osuđenim u prekršajnom pos­ nije onesvestio. 'Policaj­ sko, nepristojno i bezobraz­ tupku koji su bacali jogurt i jaja postupalo ci' su mu. dok su ga tuk­ no ponašao prema vozači­ se korektno" kaže Srdić - Janković. "On­ li, objasnili da se ovo ma i ovlašćenim službenim oga momenta kada je povređena sujeta događa zato što se ne­ licima i na taj način oteža­ predsednika Republike, pristupilo se tor­ dolično ponašao dok je vao odvijanje saobraćaja". turi. Time se želi dokazati: sve je dozvolj­ držao lutku zamrznutog Zbog toga je, eto i samo eno, mogu ljudi ginuti, mogu bacati jaja i predsednika SPS. Neki zbog toga, u zatvoru u Pad- jogurt, ali lik predsednika Republike ne su građani pokušali da inskoj Skeli i prema navodi­ sme se dovoditi u pitanje. To je nalog i tako ga spasu, ali se nisu ma branioca ima podlive i policija postupa. Zbog očiglednog stava usudili ništa učiniti ka­ hematom na desnoj strani režima prema ovakvom načinu izražavanja da su sedmorica koja su ga napala rekla da lica, otečen nos na koji ne može da diše, nezadovoljstva, organizatori demonstracija su iz policije." hematom na potiljku..^Lutka sa likom su prestali da iznose lutku predsednika "Na Bulatovićevo pitanje kuda ga Miloševića ne pominje se. a koliko je kli­ Miloševića sa željom da ne dovode ljude u vode, službena lica su mu odgovorila 'Vodi­ mavo upravo njeno nepominjanje i zak- ovako strašnu situaciju u kakvoj je Bula­ mo te na Goli otok", kaže Srdić - Janković. lanjanje za javni red i mir, svjedoči žalba tović. On je izabran za primer". ■ Bulatović je držan u policiji više od Bulatovićevih advokata Veću za prekršaje FILIP ŠVARM dvadeset i četiri sata. Po riječima branioca, potvrdio je sve što su već čuli od zatvoreni­ Mnogi naši stari i na izgled ozbiljni ka puštenih 6. decembra i od njegove maj­ "intelektualni ljudi" blesave se iz sve ke. A to je: tučen je neprestano; skidan u Lutku u ruke snage, pa čovek nije siguran da li su ćak­ donji veš u prostoriji bez grijanja u kojoj je nuti ili to rade iz računa. Bilo je vrlo estetski kada je falanga naših rodoljubivih i bio otvoren prozor i u njoj premlaćivan: u hrabrih uglednika predlagala omladini da "leti u nebo", na krstačama i u invalidskim anus mu je guran pendrek, a puščana cijev kolicima, umesto aeroplanom. Pesnički šarmantno. Ali ti isti uglednici, čigre duha, u usta... podstiču danas omladinu da pljuje i ruši baš onoga kome su išli na klanjanje, a on ih je "Prema izjavi Bulatoviča", navodi snabdevao kerozinom za "nebeske pohode". 1 kada, na primer. junoša uzme prvi pod- Vuković, "kod sudije za prekršaje Dobri- sticaj ozbiljno i krene u "odbranu ognjišta" i pogine, ili se vrati sakat, da li ste čuli i voja Glavonića doveden je u veoma teš­ videli naše intelektualne džinove da sakupe neki prilog i kupe protezu ili dignu nekom kom stanju: povrede su bile sveže, veoma detetu spomenik. I da li ste ovih dana videli neku "intelektualnu veličinu" koja je ana­ vidljive i krvario je. Sudija mu je po dolas­ lizirala "despotski režim" - daje stegao zube, uhvatio parolu, karikaturu, ili onu fa­ ku u kancelariju rekao, 'Staje, stao si na ko­ moznu lutku u svoje ruke i rekao: sluđivao sam vas i bio sam sluđen, sada neka kerberi ru od banane' i nasmejao se. Mi ćemo pod- režima udare po meni, a ne po deci! To, na žalost, od "uobičajeno angažovanog" našeg neti krivičnu prijavu protiv sudije zato što intelektualca ne treba očekivati i zato se ovo naše mrcvarenje odužilo i u odnosu na nije preduzeo odgovarajuće mere da se Poljsku, i Češku, i Rumuniju, i Mađarsku... ■ zaštiti zdravlje okrivljenog i što ga je uop­ ŽELIMIR ŽILNIK

18 VREME ■ U. DECEMBAR 1996. K'O U GORI VUK: Mile llić u Skupštini SRJ Pobunjeni Niš Nedelja bez Mileta

Posle tolikih godina života u strahu, Nišlije poslednjih nedelja hodaju uspravno i dišu punim plućima a spratu zgrade budućeg naknadno "ubačenih", a još nekoliko deset­ miting, pa kreću u "šetnju" (jednom su "Mekdonaldsa" na Trgu oslo­ ina prisutnih uglednika zažarenih očiju prešli 14 kilometara, s kraja na kraj grada!) bođenja u Nišu duva sa svih vreba priliku da iskoristi trenutak nepažnje i onda opet na miting. Imaju i bolja pluća, strana. Zastakljena je samo organizatora i da ščepa mikrofon ne bi li pa je beogradski rekord od petnaestak polovina prozora, ostalo su ćelom svetu preneli svoju poruku, bez minuta zvižduka na pomen imena predsed­ rupe u zidu. a ni krov nije postavljen. Svu­ obzira na to što je prethodno stotinama nika Srbije ubedljivo nadmašen. Kako se da šut, malter i blato, a na sredini prostor­ puta ponovljena. Poruka, ukratko, glasi: približavaju novogodišnji i božični prazni­ ije, u prastaroj i provaljenoj peći na drva. "Izđržaćemo dok lopovi ne vrate ono što su ci, atmosfera sve više liči na karneval i na veselo bukti vatrica hranjena drvenim ot­ ukrali i dok ne budu odgovarali za to". tradicionalno isterivanje zlih demona, koji pacima. Oko vatre se nikada ne skuplja vi­ Oni koji se redovno okupljaju ispod su se u Nišu nakotili kao retko gde. Sve je še od tri-četiri čoveka, svi ostali, njih balkona izuzetno su tolerantni, veseli i up­ više konfeta, balona, petardi... Igra se i nekoliko desetina, tiskaju se oko balkona orni. Svakoga dana na Trg oslođenja dođe peva, trešti muzika, a i transparenti šu sve sa kojeg se, već gotovo mesec dana, sva­ od 10 pa do gotovo 25 hiljada ljudi, a na­ duhovitiji. kog popodneva govornici obraćaju masi jviše ih je bilo dan pošto ih je predsednik Sve je, uostalom, isto kao i u Beogradu, Nišlija, gnevnih zbog krađe na lokalnim iz­ republičke Skupštine Dragan Tomić naz­ s tim što se ovde u vazduhu oseća dah poli­ borima, najbestiđnije u Srbiji (vidi tekst vao fašistima, kao i u nedelju 8. decembra, tičke nevinosti: za razliku od Beograda, "Kako su falsifikovali izbore"). kada je bio najavljen, pa, bez posledica po ovde se nije svaki čas izlazilo na ulice, nije Na balkonu i iza njega okuplja se elita: atmosferu, otkazan dolazak Vuka Draš- bilo toliko razočaranja i, što je najvažnije, lokalni stranački prvaci, gosti iz Beograda i kovića. opozicija ovde nije imala priliku da vlada ostalih gradova Srbije i Crne Gore. profe­ Demonstranata je. naravno, manje ne­ ni na lokalnom nivou, pa nije imala svoje sori, intelektualci, lekari, sveštena lica, go u Beogradu — u odnosu na veličinu Kažiće i slične. novinari... Osim 5-6 najavljenih govorni­ gradova, proporcija je ista — ali su Nišlije STUDENTSKI UGAO: Ceo grad ka, masi se svakodnevno obraća još toliko kondiciono pripremljenije: oni prvo održe priča samo o izbornoj kradi i svi — ka- I H. DECEMBAR l()%. ■ VREME 19 sirke, trafikanti, kelneri, penzioneri, om­ ladina, taksisti... — deluju kao da su opije­ ni blagom, prijatnom i pomalo opasnom drogom slobode. Pbsle tolikih godina živo­ ta u strahu, Nišlije poslednjih nedelja hodaju uspravno i dišu punim plućima. "Dugo nisam video na ulici toliko nas- mešenih ljudi", tvrdi dr Vojislav Stoiljk- ović, profesor Mašinskog fakulteta. Na­ jveće oduševljenje u masi izazivaju vesti da je Niš na naslovnim stranicama i u udarnim terminima najznačajnijih svetskih medija. Ljudi su ponosni zbog definitivne promene imidža Niša, za koji se, umnogo­ me nepravedno, godinama verovalo daje "tvrđava socijalista". Svakodnevno protestuju i niski studen­ ti, a uz njih i mnogi nastavnici i saradnici Univerziteta u Nišu. Mada se jasno ogra­ đuju od opozicije tvrdnjama da njihov pokret nije politički, zahtevi su im isti: poništavanje odluka Gradske izborne ko­ KO TO TAMO KRADE: Niš, decembar 1996 misije i Opštinskog suda, priznavanje smo cilja i ne nameravamo da odus­ Kao i u Beogradu, studentske demon­ izbornih rezultata od 3. i 17. novembra i tanemo", kaže za "Vreme" Nikola Boži- stracije odvijaju se nezavisno od okuplja­ odgovornost za donošenje nezakonitih od­ nović, student četvrte godine Elektronskog nja građana, mnogo su živopisnije i duho- luka. "Od svih dosadašnjih studentskih fakulteta i predstavnik ovog fakulteta u vitije. Posle okupljanja ispred Filozofskog protesta— 1968, 1992. i 1993. godine — Protestnom odboru studenata Univerziteta fakulteta (od utorka 10. decembra ispred ovaj ima najveće šanse da uspe. Nadomak u Nišu. Rektorata) sledi šetnja gradom koja se

račkog mesta u zgradi Gradske skupštine, sprat ispod nas. Na radi­ Tehnologija lopovluka ju 'Bel ami' već tokom noći objavljuju daje koalicija 'Zajedno' osvojila 34 mandata." Biserka Živković je pravnica koja je u radu Gradske izborne komisije (GIK) u Nišu učestvovala kao zamenik PONEDELJAK, 18. NOVEMBAR, člana GIK ispred koalicije "Zajedno" (svaki član komisije 4 ČASA I 45 MINUTA UJUTRO: ima svog zamenika, što je, u uslovimakada se neprekidno "Predlažem predsedniku GIK Branislavu Nešiću (inače pred­ sedniku Okružnog suda u Nišu) da troje ljudi, po jedan pred­ radi po 20 sati, naprosto neophodno). Ona govori za stavnik vladajuće stranke, koalicije 'Zajedno' i gradske uprave, "Vreme" o izbornoj prevari u Nišu, iz sata u sat, priseća- ostanu u prostoriji sa izbornim materijalom do nastavka sednice jući se svakog detalja. predviđenog za 13 časova, radi sprečavanja eventualnih interven­ cija na materijalu. Na predlog meje navelo loše iskustvo iz prvog NEDELJA, 17. NOVEMBAR, 20 ČASOVA: kruga, kada su kandidatu SPS-a Životi Živkoviću (koji je kasnije "Čekamo zapisnike sa biračkih mesta. Oni se popunjavaju na nasledio Mileta Ilića na mestu vođe niških socijalista) u toku noći biračkim mestima i potpisuju ih birački odbori. Ukoliko nema pokušali da dodaju još 12 listića da bi prošao u prvom krugu. Moj primedbi, liste se popunjavaju na takozvanom samokopirajućem predlog odbijaju predsednik Nešić i sekretar GIK Ljubinko Mil- papiru (kao kod uplatnica, prim. aut.) u pet primeraka i potpisuju. anović, inače sekretar gradske skupštine. Na pitanje ko garantuje Svaki primerak je po zakonu verodostojna isprava i može da da materijal niko neće dirati, Nešić mi odgovara: 'Ja lično i svi čl­ služi kao dokaz u bilo kom postupku. Dakle, reč je o pet origina­ anovi GIK'. Tražim da ta izjava uđe u zapisnik. U tom trenutku la. Po jedan primerak dobijaju predstavnici kandidata, jedan osta­ još nisu pristigli rezultati sa dva mesta u gradu, pa je član GIK je predsedniku biračkog odbora, jedan ide u GIK, a jedan prime­ ispred koalicije 'Zajedno', čiji sam ja bila zamenik, Miroslav Ra- rak se istakne na samom biračkom mestu, tako da svaki građanin jković, uprkos zabrani ostao u zgradi. Poslednji rezultati stižu oko može da vidi rezultate. Zato je lokalni radio ’Bel ami1, zahvalju­ 5 i 30, kada Rajkovića izbacuju." (Neposredni izvršioci bili su čl­ jući mreži od pedesetak reporetera po ćelom gradu, objavljivao anovi čuvenog lokalnog kik-boks kluba "Justicija", svojevremeno autentične rezultate pre nego što smo ih mi uopšte videli — kolektivno učlanjenog u SPS, koji u Nišu obavljaju slične poslove zapisnici sa biračkih mesta stizali su iznenađujuće, rekla tih kao Arkanovi "gardisti" po Beogradu, a tako i izgledaju — prim. sumnjivo sporo." aut.)

NEDELJA, 17. NOVEMBAR, 22 ČASA: PONEDELJAK, 18. NOVEMBAR, 13 ČASOVA: "Počinju da stižu prvi zapisnici i to, što je zanimljivo, sa naju­ "Primećujem da se rezultati u GIK razlikuju od onih koji su daljenijih biračkih mesta, iz okolnih sela, pa u toku noći stigli u štab koalicije 'Zajedno'. Donosimo naše zapisnike, a ja utvrđujemo da 12 odborničkih mandata pripadaju socijalistima. tražim da vidim odakle to čovek iz stručne službe čita rezultate Iz grada ne ftiže ništa, do jutra, na primer, čekamo zapisnik sa bi­ koje nam saopštava. Na tim primercima cifre precrtavane i đopisi-

20 VREME B14. DECEMBAR 1996. obavezno pretvori u mali hepening: pored poslovnim poduhvatima njegovih mnogo­ vest o sopstvenoj ostavci čuo na drugom izložbe kopija zapisnika na Elektronskom brojnih kumova, rođaka i prijatelja, po Dnevniku RTS-a. fakultetu i na zidu skupštine, do sada su sistemu: privatni profiti — imovina javna Tako je smenjen Mile Ilić — kome za nosili žute trake (dokaz da nisu fašisti, (gradska). Omraženi Ilić ponašao se kao utehu ostaje poslaničko mesto u saveznom kako ih naziva g. Tomić), bacali na lomaču niški vezir, neprijatni aberi o njemu stizali parlamentu — u utorak 10. decembra pri­ kartonske makete televizora (uključujući i su i do Beograda, a priču da je u nemilosti sustvovao je konstitutivnoj sednici Veća jedan pravi, verovatno pokvaren — ovo je sultanije donekle je potvrdilo predizborno građana. U spektakularno besramnom grad Elektronske industrije, uostalom), de­ ograđivanje niškog JUL-a od "onih koji razgovoru za "Večernje novosti" (6. 12. monstrativno bušili crvene balone... U vlast shvataju kao mogućnost za lično 1996), Ilić tvrdi daje najbolje "da se ode sa petak, 6. decembra, ispred zaključane bogaćenje", doduše bez navođenja.imena, političke funkcije kao pobednik", da je zgrade Skupštine grada položili su venac ali i bez problema oko identifikacije. otišao "uz ovacije" članova GO SPS i da sa natpisom "Gradskoj skupštini — niški Posle neuspešne tajne misije beograd­ "uspravna čela i čista obraza" može da po- studenti". Posle otpevanog posmrtnog skog kapetana Nebojše Čovića da pred gled^i "svakom čoveku u oči"... marša, usledio je minut ćutanja. Prekinuo izbore privoli Ilića na odlazak, u sredu 4. "Kaže da može svakog da pogleda u gaje lelekjednog šaljivdžije: "Jao, Mileee, decembra iz prestonice stiže kapidžibaša oči. Što ne dođe, gde je", galami jedan lele meneee", propraćen urnebesnim srne1 Nikola Šainović sa katil-fermanom za ljutiti brkajlija, stojeći pored prodavačica hom. Tako su studenti prokomentarisali niškog vezira. Zasedanje divana (GO SPS) koje su izašle ispred svoje radnje da ostavku Mileta Ilica na funkciju predsedni­ trajalo je od ićindije pa do nekoliko sahata pozdrave defile studenata. Slični su i ostali ka Gradskog odbora SPS Niša. iza jacije (od ranog popodneva skoro do 10 komentari, ali iznenađuje ravnodušnost sa NIŠKI VEZIR: O svemoći i samov- uveče). Prethodno su janičari iz kik-boks kojim su Nišlije propratile politički pad lašću Mileta Ilica, čoveka koji, po rečima kluba "Justicija" nimalo nežno najurili ćate' svog omraženog sugrađanina — posle lidera niških radikala Zorana Krasića, "niš­ i telale Tanjuga, "Večernjih novosti" i oproštajnog petominutnog zvižduka na ta nije potpisivao i ni o čemu formalno nije "Dnevnog telegrafa", pa je sve obavljeno mitingu« malo ga ko pominje. Branislav odlučivao, ali se za sve pitao", "Vreme" je tiho i bez mogućnosti da kogod prenese Jovanović, novi ("još nekonstituisani") često pisalo. Nišlije su u stanju satima da raji o čemu se divanilo. Ipak se nekako savezni poslanik Srpskog pokreta obnove pričaju o njegovoj vili na Oblačinskom doznalo da su na divanu niške age i begovi (SPO), i Zoran Živković, potpredsednik jezeru, o asfaltu do kuće njegovog oca, o uporno podržavale svog vezira, koji je, Demokratske stranke (DS), trude se da bundama njegove žene, a pogotovo o kako zlobnici vele, popustio tek kada je sakriju zlobne osmehe i tvrde za "Vreme"

vane nove. Da bi se račun složio, na nekima su ispravljane sve ti rezultati. To je nekih 18 ili 19 odbornika, ne znam tačno, jer ■ cifre — broj izašlih na izbore, važećih i nevažećih listića... — a na koalicija 'Zajedno' nije imala sve rezultate — na mnogim mes- nekima čak ni to. Nisam mogla da verujem. Rekla sam da ne tima naši ljudi su premlaćeni, isterani, ili su jednostavno možemo da radimo na osnovu falsifikovanih zapisnika — na ukradene kutije i zapisnici." našim primercima ispravki nije bilo, za ispravke je korišćena druga olovka i si. Niko nije bio iznenađen. Upozorila sam ih da su UTORAK, 19. NOVEMBAR, 10 ČASOVA 140 MINUTA: oni nosioci najviših pravosudnih funkcija u gradu i da rade na os­ "Rajković i ja napuštamo rad sednice sve dok se odlučuje na novu falsifikata. Niko ni da pocrveni. Pitam Nešića šta je sa njego­ osnovu falsifikovanih zapisnika, jer u atmosferi preglasavanja ne vom garancijom od sinoć, a on odgovara: 'Ja to nisam rekao'." želimo da svojim prisustvom dajemo legitimitet prevari."

PONEDELJAK, 18. NOVEMBAR, OKO 16 ČASOVA: UTORAK, 19 NOVEMBAR, 11 ČASOVA 130 MINUTA: "Posle naknadnog iščuđavanja u stilu: 'Odakle sad ovo', GIK "Bez našeg prisustva, GIK održava konferenciju za štampu i donosi solomonsko rešenje da precrtane zapisnike ostavimo sa saopštava rezultate: 26 odbornika SPS, 24 'Zajedno', 1 radikal, strane i da se to rešava ria kraju. Još nemamo sve materijale, mada na 19 mesta izbori se ponavljaju (to su oni precrtavani zapisnici su oni u susednoj prostoriji još od jutra. Rezultate utvrđujemo na sa mesta gde smo pobedili, ili gde nismo imali zapisnike)." osnovu onih zapisnika koji nisu sporni." NOĆ IZMEĐU UTORKA 19.1 SREDE 20. NOVEMBRA, PONEDELJAK, 18. NOVEMBAR, OKO 22 ČASA: NEGDE IU NEKO DOBA: "Vesti o falsifikatima nekako su procurele, pa nezadovoljni "Ne obaveštavajući nas i ne navodeći podatke o mestu i vre­ građani počinju spontano da se okupljaju ispred zgrade. Sekretar menu održavanja sednice, kao ni podatke o ukupnom broju os­ GIK Milanović i njegov zamenik podnose ostavke zbog, kako vojenih glasova, GIK donosi odluku da se usvajaju prigovori kažu 'ugrožene bezbednosti'. Prekidamo rad." SPS-a i objavljuje nove rezultate: SPS 37, 'Zajedno' 24, na 9 mesta ponavljanje izbora, onog radikala nigde nema, mada je, UTORAK, 19. NOVEMBAR, 8 ČASOVA UJUTRO: dobro se sećam, pobedio svog protivkandidata iz SPS-a sa blizu "U zakazano vreme dolazimo, ali nas dva policajca ne puštaju 120 glasova prednosti. Shvatamo da su verifikovani svi precrta­ u prostoriju sve dok im nije stiglo naređenje od nekog šefa. Na red vani zapisnici," ' dolaze precrtavani zapisnici. Predstavnik SPS-a traži da se oni verifikuju, mi tražimo verifikaciju na osnovu naših primeraka (čis­ V - EPILOG:. tih, potpisanih bez primedbi, istaknutih na biračkim mestima)^ a "Ni na jedan od naših prigovora upućenih GIK nije odgo­ sekretar GIK u ostavci Milanović iznosi "samo svoje mišljenje" voreno, sve naše žalbe nižim sudskim instancama su odbijene, daje tehnika napredovala i da ne zna da li su zapisnici koalicije odgovor Vrhovnog suda na naš zahtev za vanredno preispiti­ 'Zajedno' autentični ili urađeni na nekom modernom aparatu!? vanje sudskih odluka još čekamo." ■ Zato predlaže da se ponište izbori svuda gde su se pojavili različit * U. KOMLENOVIĆ

14. DECEMBAR 1996. ■ VREME 21 da im ovo ne znači mnogo i da je reč o "problemu u kokošinjcu SPS-a". Velimir Ilić, gradonačelnik Čačka KO ĆE DOĆI: "Njegova ostavka je dokaz poraza socijalista u Nišu. Mi je pozdravljamo samo kao početak raščišća­ vanja u gradu koji je nazivan 'graditelj­ skim čudom', a u stvari je postao 'lopovs­ Spremni za vlast ko čudo'. Naši osnovni ciljevi ostajujsti: da nam se vrati izborna pobeda, da nam se vrati 41 mandat osvojen u drugom krugu i Nijedan opštinski funkcioner za vreme mandata neće dobiti da krivično odgovaraju svi koji su umešani u kradu na izborima. Ne razilazimo se dok' stan, bez obzira na socijalnu i stambenu ugroženost se ne ispune ti zahtevi", jasan je Branislav Jovanović. Zoran Živković misli daje Mile ačani su još pred izbore 93, gađa­ Onda se "dogodio i Rodoljub". I to u Ilić "prvavžrtva koju je Milošević odlučio jući Slobodana Miloševića mućk- poeziji. Pojavio se "analitički" deseterac da ponudi svom narodu i koaliciji 'Zajed­ C ovima, pokazali da ne oskudevaju u Petroviću u čast: "Živom mužu oteo si no', ne bi Ii nekako kupio vreme do pred^ jajima. Ipak, za ubedljivu pobedu opozicije Ženu/Rasturio porodicu njenu/U čaršiji još stojećih republičkih izbora" i dodaje da bi bilo je potrebno više od toga. Opoziciji se - uvek se Čuje/Zbog tebe je htela da se ga lično više radovala ostavka predsednika pored dobre organizovanosti i radio "Ozo­ truje...". Tako je posle Čvrkića čvrknut i Gradske izborne komisije (GIK) i predsed­ na". preko koga su "analizirani i geni soci­ Roćko - u toj izbornoj jedinici pobedio je nika Okružnog suda Branislava Nešića. ' 7 jalističkih kandidata" - namestio i lokalni

)) VREME MU. DECEMBAR 1996. Radio "Ozon", koji je u etru startovao dva meseca pre izbora, će biti na čelu javnih preduzeća i upravnih nesporno je završio deo posla opoziciji. Kao takav, postao je odbora. "Bili smo sigurni u pobedu. nije svojevrsni simbol Čačana, koji su nekoliko dana protestovali pro­ nas bilo sramota da kažemo: biće to i to. To tiv rešenja kojim je zabranjen rad ovog radija, mada "Ozon" i nije imao dozvolu. Kao se građanima svidelo i dobili smo njihovo nezavisan, ovaj radio počeo je da se "kotira" i kod asocijacija koje su zadužene za poverenje", kaže Ilić. Rezultat ovakvog "stimulaciju" nezavisnih medija. U Čačku niko ne spori ulogu "Ozona", ali ima onih nastupa je to da su socijalisti u gradu pretr- koji osporavaju nezavisnost vlasnika Stojana Markovića. Marković je, kažu, kod peli poraz od 29:0, a u prigradskim naselj­ opozicije dobro unovčio svoju slobodarnost, a oni koji su upoznati sa njegovom evolu­ ima od 12:0. Ilić se slaže da su ovakvom cijom stavljaju potpise na peticiju kojom će se javnost upoznati sa novim "simbolom rezultatu doprineli i socijalisti, jer im je čačanske demokratije". Za Markovića kažu daje izbeglica iz Sarajeva, a radio je kao partija kadrovski istrošena. Sve ljude koji direktor čačanskog Doma kulture. Na tom mestu se istakao zabranivši prodaju knjige su vredeli su eliminisali, ostali su sa eki­ "U zagrljaju đavla" Deni de Ružmona, u prevodu Frane Cetinića. Iako je knjigu izdao pom koju niko nije hteo. Desilo se to da za "Gradac", koji je deo Doma kulture, Marković je zabranio prodaju zbog "hrvatskog vreme protesta u Čačku nije radila nijedna prevoda". Potom je uređivao privatnu harmonikašku SPS televiziju, da bi na prečac škola, đaci su tražili smenu direktora, od postao simbol nezavisnog informisanja. kojih je 10 "izgorelo" na SPS odborničkoj listi. "prečica" u donošenju odluka, da se ne bi i dati predlog za smene gde su neophodne. Da li je pobeda izraz samo sposobnosti provocirale privremene mere. Biračko telo Ilićeva procena je da će 90 odsto ljudi os­ opozicije ili, pre, kontre građana? Ilić je najveći kapital, i ono se mora poštovati. tati na svojim radnim mestima. A ko čini odgovara da je nesporno da su građani u Građani će se upoznati sa tim šta se ima i 10 odsto nepodobnih? Mahom ljudi koji su Čačku, kao i svuda u Srbiji, želeli gde će to biti uloženo. Doneta je odluka da se ogrešili o zakon, prisiljavajući službeni­ promene, ali daje opozicija u ovoj sredini za vreme mandata nijedan opštinski funk­ ke na nelegalne radnje. Recimo, postoji svojom organizovanošću i ponudom te cioner ne sme dobiti stan, bez obzira na so­ pravnik u opštini koji je skupio fasciklu promene i realizovala, dok drugi nisu isko­ cijalnu i stambenu ugroženost. A da li su predmeta koje je sprovodio mimo zakona. ristili šansu. Pitamo i koliko je opozicija spremni za vlast? Pa, ako su sa jednom Pitamo i da li će u vlasti učestvovati vanstranački ljudi, ili će na nju biti pret­ plaćeni oni sa "sitnim" brojevima opozi­ cionih partijskih knjižica. Po Ilićevim reči- ma, samo čelne opštinske funkcije pri­ padaju strankama, ostale ne. Uverava nas da će u upravnim odborima javnih preduzeća biti skoro isključivo nestra­ načke ličnosti. Da bi ilustrovao neovisnost 0 partijskim kadrovima, upoznaje nas sa odlukom o formiranju saveta predsednika 1 opštinskog rukovodstva. U savel će ući 11 najčestitijih i najuglednijih Čačana i on će imati ulogu da stranački neostrašćeno utiče na donošenje najvažnijih odluka, da bude svojevrstan korektiv eventualnih zas­ tranjivanja. Ipak, kako se odbraniti od onih sa > "partijskim kvalifikacijama", onih kojima o je vlast najbolja partija? Ta opasnost, o smatra Ilić, ne postoji, jer se sa "prvoborci- z ma" raščistilo pre dve godine. Od tada pos- ^ toji kadrovska komisija koja odlučuje koje § za šta sposoban, ima "pozicija" za lepljenje INTERES PARTNERA: Velimir Ilić plakata, ljudi su to shvatili. Partije koalicije spremna za vlast u uslovima razvlašćenos- kancelarijom i jednim telefonom došli na zaštićene su od navale onih koji su na ti opština i iskustva sa prinudnim uprava­ vlast, valjda će umeti i da organizuju rad prečac shvatili da su bili u zabludi time što ma? Ilić kaže da je osnovno da koalicija opštine, prognozira Ilić. se u članstvo ne primaju ljudi sa ulice. (SPO ima 30, DS 21, a DSS 6 odbornika) 9 0 1 10 POSTO: Kako će se nova vlast Budućeg člana predlaže onaj koje već član ostane jedinstvena. Cilj je i da Savez slo­ odnositi prema nasleđu, zloupotrebama i i garantuje za njega. bodnih gradova bude tako organizovan da onima koji su ih činili? Novi predsednik- Na kraju, postavljamo hipotetičko pi­ ga Republika prizna kao činjenicu. Tamo kaže da su svi mislili da će oni "iskasapiti" tanje: šta ako dođe do raskola u koaliciji gde je pobedila, opozicija će tako organi- opštinu. Međutim, analizom kadrova "Zajedno". Ilić je uveren da se to ne bi zovati biračko telo da stane u front prema utvrđeno je daje većina ljudi pošteno radi­ odrazilo na jedinstvo čačanske opozicije, Vladi, koja mora ispoštovati republičke la svoj posao. Tako će sekretar opštine u jer je ono u interesu svih partnera. Zaštit­ normative prema opštinama, bile one pozi- novom sazivu biti iz postojeće garniture om jedinstva nove vlasti smatra i građane, cione ili opozicione. Inače, kaže Ilić, ako opštinskih pravnika, ostaju i ljudi koji su koji bi, kako kaže, znali da kazne partijsko oni nas bojkotuju - i mi ćemo njih. vodili plan i budžet opštine. Inače, biće kockanje sa njihovim poverenjem. ■ Sto se tiče lokalne samouprave, lopov­ formiran i novi upravni odbor javnih DRAGAN TODOROVIĆ lucima mora doći kraj, neće biti nikakvih preduzeća, koji će preispitati rad direktora (U IDUĆEM BROJU: UŽICE)

14. DECEMBAR 1996. ■ VREME 23 Profesori okupljeni oko Inicijativnog odbora priznaju da se trenutno studenti bolje snalaze od njih — znaju šta hoće. Za sada, ipak, imaju razloga da budu zadovoljni

zmeđu studenata kojima se ponosimo i rektora koga se stidimo — kako reče Ijedan od nastavnika sa Fakulteta za fizičku herniju — profesori Beogradskog univerziteta, okupljeni oko Inicijativnog odbora za odbranu demokratije, pokušavaju ovih dana da sagledaju dokle su oni stigli i da li prate korak sa studenti­ ma za koje svi tvrde da su sjajni. Oni po­ državaju zahtev studenata da se formira republička izborna komisija od pred­ stavnika svih stranaka i oni traže smenu rektora Beogradskog univerziteta prof. Dragutina Veličkovića koji, kako kažu studenti "obmanjuje javnost o karakteru našeg protesta i ignoriše naše zahteve". Studentskim zahtevima Inicijativni odbor dodao je i jedan svoj: utvrđivanje legalnih i finansijskih okvira koji će osigurati au­ tonomiju Univerziteta i akademske slo­ bode. PODRŠKE I ZAHTEVI: "Ministar prosvete Srbije i rektor Beogradskog univerziteta, na sramotu Univerziteta na kojem su i profesori, svojim izjavama ob- manjuju javnost o stanju na našem > Univerzitetu", piše dekan Matematičkog % fakulteta prof. dr Zoran Kadelburg u dop- o isu kojem obaveštava studente, ministra prosvete Srbije i rektora da ovaj fakultet □ podržava studentski protest. U istom tonu, "zgroženi ovakvim pozivima na linč i Univerzitet uvredama" svoju podršku iskazuje i Fakultet likovnih umetnosti. Neki fakulte­ ti traže da studenti insistiraju na autonom­ iji medija, a Filozofski fakultet — da se zvaničnici koji su rekli da su studenti "iz- Profesorska borba manipulisani, nasilnici i fašisti" javno iz­ vine akademskim građanima. Lista fakulteta koji su zvanično, posle održanih naučno-nastavnih veća, podržali students­ ki protest iz dana u dan je duža: prvi su se oglasili Tehnološko-metalurški, Elektrote­ protiv linča i uvreda hnički, Filozofski, Građevinski, Mašinski, Saobraćajni, Arhitektonski, Pravni, Bi­ ologija, Fizika, Matematika, Hernija, a Više od 1500 profesora, za sada, podržava zahteve studenata očekuje se da će zahteve studentskog protesta ovih dana podržati i Filološki, kao

24 VREME ■ H. DECEMBAR 19%. i Rudarsko-geološki fakultet, obaveštava- ju kolege predstavnici ovih fakulteta: Iz istorije Beogradskog univerziteta zakazane su sednice naučno-nastavnih veća. STRAŽE IPR E T N JE : Blago vama! — rekla je na sastanku Inicijativnog odbo­ ra profesorka Veterinarskog fakulteta. Naš dekan ne dozvoljava da održimo sednicu Nastavno-naučnog veća, navodno je stigla takva naredba iz Ministarstva prosvete, a U retrospektivi studentskih protesta kroz istoriju uloga rektora amfiteatar je zaključan. Sto pedeset nas­ tavnika ovog fakulteta je potpisalo da je Dragutina Veličkovića izgleda posebno tužno nezadovoljno radom dekana, ali on kole­ gama preti otkazima. Ljudi su uplašeni... eogradski velikoškolci su nekoliko naučni, stručni i moralni autoriteti. Za njih I profesori Medicinskog, Poljoprivred­ puta demonstrirali 1894. zbog su autonomija univerziteta i studenti bili nog, Veterinarskog, Farmacije, Stoma­ Bukidanja Ustava. Rektor zabranjuje svetinja. Rektori su žestoko protestovali tologije, Šumarstva, Fizičke hernije priča­ održavanje svih zborova na velikoj školi, kod vlasti zbog narušavanja autonomije: ju o najrazličitijim vrstama pritisaka — od ali na traženje Uprave Beograda da kaže rektor Ivan Đaja, koji je bio naučna veliči­ zaključanih sala za sastanke, do speci­ koja je to grupa studenata, odgovara da ne na u evropskim razmerama, posle upada jalnih "straža" pred vratima fakulteta i može biti govora ni o kakvoj organizo- milicije na Univerzitet podnosi ostavku. I pretnjama da studenti neće dobiti potpise. vanoj grupi. Rektor Milan Jovanović Bat- rektor Aleksandar Belić podnosi ostavku Dekani Poljoprivrednog, Šumarskog i ut 1902. traži od vlasti da kazni policajce iz sličnih razloga, kaže u razgovoru za Veterinarskog fakulteta javno pričaju da ih koji su "krajnje neumesno, grubo i na "Vreme" dr Ljubodrag Dimić, sa Filozof­ je pohvalio rektor za "dobro držanje". De­ način koji ponižava velikoškolce" inter- skog fakulteta u Beogradu. kani ove grupe fakulteta, u kojoj su i FON, venisali protiv demonstranata. Ovaj stu­ Rektor Đaja je pre demonstrativnog Defektološki, Stomatološki, Ekonomija, dentski bunt bio je prvi ozbiljan pokušaj odlaska iz Kapetan-Mišinog zdanja Farmacija, primenjuju istu formulu — otpora režimu Aleksandra Obrenovića. pokušao da interveniše kod vlasti da pusti izbegavaju održavanje naučno-nastavnih Novi rektor Marko Leko odmah traži od studente koji su, posle studentskih demon­ veća. ministra prosvete da moli kralja da oslo­ stracija u Beogradu 1935, bili internirani u Profesor Poljoprivrednog fakulteta bodi sve kažnjene velikoškolce. Kralj ih je koncentracioni logor u Višegradu. Kada Raičević, kao i njegove kolege sa Šumar­ ukazom oslobodio. mu to nije pošlo za rukom, rektor je otpu­ skog, kaže da su, za razliku od nekih kole­ Štrajk studenata nastao je i odmah pos­ tovao sa Vladimirom Ćorovićem, dekan­ ga koji su pognuli glave, studenti sjajni i le svečanog otvaranja Univerziteta 1905. om Filozofskog fakulteta, da obiđe in­ da se ne predaju — studenti Poljoprivred­ stapanjem Liceja i Velike škole; studenti ternirane studente. Po povratku je bezus- nog su "prešli vodu" i stigli na Plato, a stu­ su demonstrirali protiv Uredbe koja ih je pešno pokušavao da.ubedi studente koji su denti Šumarskog svakodnevno snažno primoravala da žive u mestu studiranja i se zabarikadirali na Pravnom da izađu iz pritiskaju na dekana. Mi treba da se ug­ redovno dolaze na predavanja (što je zgrade: pričao im je o teškim uslovima u ledamo na njih — kratko kaže profesor pogađalo siromašne studente iz unu- kojima žive internirani. Ovaj studentski ovog fakulteta. trašnjosti), ali i protiv odredbe kojom se protest se tragično završio: policija je upa­ Na Fizičkoj herniji su konačno imali zabranjivalo slobodno političko i naučno la na Pravni fakultet i 1. februara 1935. sednicu Naučno-nastavnog veća, ali je de­ udruživanje. Javnost je bila na strani ubila studenta Marka Srzentića. Rektor kan bici protiv "konfrontacija i polarizaci­ studenata, a rektor Sima Lozanić, naučnik Ivan Đaja je podneo ostavku. ja", bio je i protiv da se studentima na­ velike reputacije, oštro je kritikovan, pa i Dr Dimić kaže daje i Ćorović, koji je doknade izgubljene vežbe, pa je savetovan da "mesto ustupi novom čo- izabran za rektora pos|e Đajine ostavke, zaključeno — da nema zaključaka. Onda veku koji će umeti da izmeni Uredbu". bio čovek od integriteta, štitio je autonom­ su neki profesori potpisali peticiju podrške Rektor je popustio pod pritiscima studena­ iju Univerziteta i studente, pa je nadimak studentskom protestu. Medicinski fakultet ta i "Politika" je 3. novembra 1905. objav­ "krvavi rektor" zapravo policijska flosku­ je poznat kao "tvrd". Dekan ne krije da ni­ ila da su višenedeljni pregovori rešeni u la. Mnogi istoričari, pre svih Jeremija kako ne podržava studentska gibanja, ali i korist studenata. Mitrović, dokumentovano dokazuju da se ovde je od 4. decembra jedna od najvećih ODBRANA AUTONOMIJE: Do Ćorović veoma mnogo angažovao oko sala svakodnevno prepuna — održavaju otvorenog bunta i štrajkova, pa i prvih žr­ oslobađanja uhapšenih studenata, oču­ se zborovi nastavnika, kaže prof. dr tava na Beogradskom univerzitetu dolazi vanja autonomije njihovih stručnih Ljubomir Erić. početkom tridesetih. Studenti su demon­ udruženja, pa i organizovanja ishrane. Profesori okupljeni oko Inicijativnog strirali povodom donošenja nekih zakona, Posle jednog upada policije na Univerz­ odbora priznaju da se trenutno studenti održavanja Trećeg kongresa studenata itet, Ćorović podnosi ostavku, ali je na bolje snalaze od njih — znaju šta hoće. Za Male antante u Beogradu, Lajpciškog molbu kneza Pavla stavlja ad octa. Posle sada, ipak, imaju razloga da budu zado­ procesa Dimitrovu, bilo je i više antifašis­ toga, po ugledu na univerzitete na Zapadu, voljni — od 2700 profesora Beogradskog tičkih demonstracija. I u prethodnoj de­ pre svega na Oksford, uvodi takozvane univerziteta do utorka uveče više od polo­ ceniji bilo je štrajkova, pretresa, upada univerzitetske straže, sastavljene od stude­ vine, 1500 njih, svojim potpisima "overi- policije na Univerzitet (komunistička ak­ nata raznih profila i ubeđenja, koje bi tre- ^ lo" je studentski protest 96. ■ tivnost je prisutna od 1920). balo da održavaju red. Pokazuje se da je B S. AST Rektori su bili ličnosti od integriteta, ovaj anglosaksonski recept neprimenjiv P

U. DECEMBAR 19%. ■ VREME 2 5 TANJUG od nacionalistički do profašistički orijenti- orijenti- profašistički do nacionalistički od okuplja koja (organizacija ORNAS drugoj na komunisti, strani na jednoj Balkanu: na da delatnost univerzitetskih straža bude bude straža univerzitetskih delatnost da ooi dj otvu Foklm o Floskulom ostavku. daje Ćorović aulu u upada opet policija delatnosti komunista: protiv prvenstveno usmerena rukom za polazi Policiji studenata). sanih PROTEST '68:Medicinski fakultet uBeogradu Ćorovića, koji je bio autonomna ličnost, ličnost, autonomna bio rektora je koji Ćorovića, protivnika: neporijatna dva udarcem resi jednim se da uspela je policija Rektor Marinkovića. Žarka ubija 1936. studenta aprila 4. i fakulteta Pravnog omladine. Međutim, i sledeći rektor — — rektor sledeći i Međutim, orijentisane omladine. komunistički i mason, i ali "krvavom rektoru" Stojadinovićeva Stojadinovićeva rektoru" "krvavom tonomiju Univerziteta i kao čovek čovek BU. kao na pokretom stu­ dentskim sa i sarađivao ubeđenja au­ demokratskih Univerziteta je branio — tonomiju Jovanović Dragoslav naučnom i stručnom autoritetu, to je naj- to je autoritetu, stručnom i vide: naučnom ne se rektori danas do 1945. od sumarnija i najsumornija paralela koju koju paralela Dimić. dr povlači najsumornija i sumarnija njihovom u razlika velika je Uočljiva u prvoj posleratnoj godini. Partija osvemu Partija godini. posleratnoj u prvoj o ni pita ne rektor ni se pa ad- prvi ministrativac, samo rektor i je pa autonomiju, itetu: od progona profesora i sudova časti sudova i profesora progona od itetu: Univerz­ na događanjima krupnim nekim 6 2 NEVIDLJIVI REKTORI: U periodu periodu U REKTORI: NEVIDLJIVI Od 1945. Univerzitet u suštini nema nema suštini u Univerzitet 1945. Od VREME MU. EEBR 199b. DECEMBAR je milicija zaustavila: zaustavila: milicija je politici... upisnoj profesora, smenjivanju odlučuje: povećane cene sme- sme- cene povećane informacije posle 54. Neredi gladnih". "Pobuna knjigu napisao tek je tabu-tema, bio je dugo 1954. gradu jmudrije "uzeti kurs nezaoštravanja": nezaoštravanja": kurs "uzeti jmudrije su počeli 29. oktobra oktobra 29. počeli su studentima servirana servirana studentima ovrn hrana. pokvarena je da i ishrane i štaja su da razglasu na prvi put su protiv protiv su put prvi ih ali grad, u prodru dva u su Studenti ćutale o ovom doga­ ovom o ćutale ra­ i je bilo dinica, upotreblje- studenata da pokušali maha bra izašla detaljna in­ detaljna izašla bra taj- "Njujork U đaju. je­ konjička i je vana angažo- pendreci, ni omcj. ls j sarl d j na­ je da smatrala je Vlast formacija. novem­ 16. je msu" su Novine njenih. autt u dii a slue vj stu­ svoje isključe da odbili iz su fakultet studenata Šumarski i 40 Prirodno-matematički "samo" partije, je isključeno 1992. istoričar dr Đorđe Stanković Stanković Đorđe dr istoričar 1992. Prvi posleratni štrajk studenata u Beo­ u studenata štrajk posleratni Prvi Dr Dimić u razgovoruu DrDimić za vo naučili. Nameće se i pi­ iseNameće naučili. vo nost nas tera da se zamisli­ setera danasnost postajeasocijativna; stvar­ vek ponudio perspektivu ponudio vek se ovim da nadvekom,mo "Vreme"istorijada kaže tanje, kaže, da lije ovaj lije datanje, kaže, su se bunile se su generacijamakojemladim upitamo koliko smo zapra­ kolikosmo upitamo je sugestija "sa vrha" (po Stankovićevom Stankovićevom (po vrha" "sa sugestija je dente, pa su partijski sekretari smenjeni. smenjeni. sekretari partijski su pa dente, bila da se konflikt reši "političkim radom". "političkim reši konflikt se da bila da je Pretpostavka zatvora. kazne na osuđi­ vani nisu uglavnom studenti Uhapšeni mišljenju Vlahovićeva ili Rankovićeva) Rankovićeva) ili Vlahovićeva mišljenju ubović, Trivo Inđić, Miladin Životić, Životić, Miladin Inđić, Trivo ubović, os­ BU sa udaljeno nepodobnosti" tičke jbmr ai, rglu Mćnvć i Stojanović, Mićunović Dragoljub Tadić, Svetozar Ljubomir Popov, Nebojša Pešić-Gol- Zagorka — nastavnika moro

a oij se pominju ja partijski kadrovi kadrovi partijski događa­ dra­ matičnih ovih nosti giša Ivanović, Ivanović, giša Milojko Ću- lafić, Dobrosav lič­ glavne Kao ni u istorijskoj istorijskoj građi. u ni čak nema rektora vidi, ne se Rektor Bugarčić. Milić Dra- Drulović, grupe profesora", profesora", grupe "Slučaj odvijao se kada vremenu u i čovek idljivi kada je zbog zbog je kada "m oralno-poli- oralno-poli- "m Rektor nev­ Rektor je Mihailo Marković. Rektor Jovan Gligor- ijević je maltene fusnota, stavio je potpis na nekoliko dokumenata. Današnji mini­ star inostranih poslova Milan Milutinović Dragutin bio je tada beskompromisni apartčik Gradskog komiteta SK. "Slučaj osmoro profesora" prerastao je u veliki međunar­ odni politički i kulturni skandal. Ni 1968. na javnoj sceni nema rektora: Veličković na početku dramatičnih događaja koji po­ tresaju zemlju i Beogradski univerzitet, Rektor Univerziteta u Beogradu rektor je u inostranstvu. Predanje kaže da je sa povratkom u zemlju Dragiša Ivano- Biografija: Rođen 22. aprila 1934. u Aleksan- vić odugovlačivao sve dok Tito nije odr­ drovcu Župskom. Biologiju je diplomirao na PMF u Beogradu 1960; sledeće godine dobio žao govor u kome poručuje daje "sretan je i diplomu Poljoprivrednog fakulteta. Doktorsku disertaciju odbranio je 1971. na Poljo­ što imamo takvu omladinu koja se poka­ privrednom fakultetu, gde je izabran za docenta za biohemiju. Bio je dekan Poljoprivred­ zala zrela... Najnoviji razvitak na univerz­ nog fakulteta u pet mandata. Trenutno je i direktor Instituta za duvan. Autor je oko 70 itetima je pokazao daje 90 odsto studena­ naučnih radova i tri udžbenika: Praktikum za eksperimentalnu biohemiju za studente Polj­ ta naša socijalistička omladina... ali daje oprivrednog fakulteta (u saradnji sa prof. M. Džanićem i prof. M.Perišićem, 1966), Biohe- mija (udžbenik za drugu fazu srednjeg usmerenog obrazovanja za poljoprivrednu struku, velika krivnja na nama, a naročito na Sa­ 1980), Biohemija, udžbenik za prehrambenu struku (1988). Političke funkcije: član SPS-a vezu komunista koji se nije dovoljno zala­ i savezni poslanik. Oženjen je, ima sina i ćerku. gao na rješavanju problema..." Po povrat­ Kako je drugi put izabran za rektora: Nije izabran voljom Univerziteta: posle ku u zemlju rektor Ivanović, kao i prorek­ donošenja novog Zakona o Univerzitetu, koji je još više ograničio autonomiju univerzite­ tor Bunuševac od samog početka protesta, ta i kada je usvojen Statut Univerziteta, po meri Vlade a ne Univerziteta, 20 članova Save- posreduju između studenata i vlasti. ta demonstrativno je odbilo da prisustvuje sednici, pa nije bilo kvoruma. Od 11 prisutnih I za vreme studentskih protesta 1991. predstavnika Univerziteta, samo troje je glasalo za profesora Veličkovića. kao i 1992. rektor Rajko Vračar i Naučno- Da je bilo polemike: Dr Nebojša Popov, jedini član Saveta koji je na sednici imao primed- nastavno veće bili su uz studente koji su bu, rekao je da Beogradski univerzitet nikad nije bio u težem položaju, da nikada nije bilo ustali protiv rata i politike koju vodi Slo­ manje autonomije - ni pod Obrenovićima, ni pod Karađorđevićima, ni pod Maršalom Tit­ bodan Milošević, čiju su smenu tražili i om. Dr Popov je postavio i pitanje da li su predstavnici kandidacione komisije, koja je dala student i rektor. podršku profesoru Veličkoviću, pročitali njegov program. Nije se niko oglasio. Ospo­ U ovoj telegrafskoj retrospektivi stu­ ravanja i polemike oko izbora nastavljene su u nekim novinama. dentskih gibanja, uloga rektora Veličk- Kome treba najviše da zahvali za titulu rektora: Partijskim drugovima iz SPS-a, ovića izgleda još tužnija i još ružnija. Rek­ osobito akademiku Mihajlu Markoviću. Šta je rekla opozicija: Izbor je bio staljinistička predstava za narod: postavljenje dekre­ tor imitira autističko ponašanje predsedni­ tom. Dobio je nagradu za neučestvovanje svog fakulteta na studentskim demostracijama ka Srbije, ne komunicira sa studentima i 1992. telefonadom „odozgo” sprovodi politiku Njegov odgovor: „Izbor je bio regularan. Ja sam povodom ponovnog izbora za rektora pri­ vladajuće partije na Univerzitetu: dekani­ mio oko 200 telegrama podrške. Ljudi su izražavali svoje oduševljenje.” ma izdaje direktive, preti, naređuje da se Šta o njemu misle kolege: Anonimna ličnost u sferi nauke. nastava mora nesmetano odvijati... O politici na Univerzitetu:, JDuboko sam protiv uvođenja politike i stranačkog delovanja Dr Dimić u ovom razgovoru za „Vre­ na Univerzitetu sa bilo koje strane” (1995). me” kaže da istorija postaje asocijativna; O autonomiji Univerziteta: „Autonomija je relativna stvar. Vode se jalove rasprave koje stvarnost nas tera da se zamislimo nad nikud ne vode” (1995). ovim vekom, da se upitamo koliko smo Šta mu neki nikada neće oprostiti: Bio je jedan od retkih dekana koji je odobravao zapravo naučili. Nameće se i pitanje, kaže, mobilizaciju studenata 1991/92. Kada je veliki broj mladih počeo da beži u inostranstvo, da li je ovaj vek ponudio perspektivu njegova ideja je bila da mlade ne treba puštati da odlaze iz zemlje. Posle je bio za to da im mladim generacijama koje su se bunile se zabrani povratak u otadžbinu. tridesetih, 1954, 1968, 1992... Da li na O odlivu mozgova: „Nema osipanja, to nije realno prisutan problem. Naša politika je kraju ovog veka razumemo odnos snaga u odavno da najbolje studente zadržimo na fakultetima i institutima. Uostalom, ne vidim razlog da najbolji odu odavde...” (1996). svetu, jesmo li spremni da se oslonimo na O studentskom standardu: „Naši studenti žive u optimalnim uslovima” (1995). znanje, elitu, kvalitet? Po čemu će još ostati upamćen: Po napadima na fondaciju Otvoreno društvo Džordža Odgovor dr Dimića je pesimistički: je­ Sorosa. Kada je ovoj fondaciji zabranjen rad on je izjavio: ”Veoma sam zadovoljan što je dini u svom okruženju nismo iskoristili Soros stavljen van zakona. Pozdravljam odluku Vlade i ministra kulture, koji nisu dozvo­ velike revolucije XX veka: ostali smo ne­ lili delovanje onih koji ne rade u interesu Srbije i srpskog naroda. Veoma sam zadovoljan pismeni, ako je verovati državnoj statistici ako sam i ja tome doprineo”. 9 odsto je nepismenih, a 26 odsto stanov­ Kako su reagovali studenti: ”Kada sam studentima pročitao da neće putovati So- ništva se ne koristi slovima, koja navodno rosevim parama u SAD, oni su to srdačno prihvatili”. zna. Iz ovog miljea teško je doći do neke Izjava za RTS i istoriju: „Studentskom protestu je podlegao manji broj studenata, oni su političke kulture, da se artikulisano nastu­ izmanipulisani i izvedeni na ulice. Ja sam pratio ovih dana taj skup omladine, jer tu ima i pa i izbegavaju otvoreni konflikti, kaže dr srednjoškolaca, druge omladine i poneki naš student. Nastava teče normalno”. Dimić. ■ Šta su odgovorili studenti: Tražimo smenu rektora! ■ SLOBODANKA AST S. A.

14. DECEMBAR 1996. ■ VREME 2 7 Tbagovi smisla "Dosije" na narednim stranicama "Vremena" jeste pokušaj da se "zamrzne" jedan trenutak na duhovnoj mapi intelektualne Srbiji. Ali, zašto Srbije kada kategorija države u Evropi bez granica gubi preostale tragove smisla? Ili inteligencije. ("Ne znam" kaže u jednom razgovoru Derida kada ga pitaju u kom pravcu smo krenuli. "Dakle, nema poruke", insistiraju sagovornici. "Nema", kaže.) Ili kategorija duha koja je odbačena u sutonu velikih priča (Liotar). Mapa? Čega? Sada karte prethode teritoriji dok ostaci teritorije polako trunu na površini karte (Bodrijar)? Zašto, na kraju, i trenutak (relativnost vremena), jedno (problematično od antike), ili zamrzavanje koje u ovoj rečenici ne uspeva da prikrije pretencioznost? Ovako teče jednostavna erozija smisla. Preostaje samo "pokušaj" koji se odupire kao nešto potencijalno. Pokušaj, da se i u takvom stanju otvori prostor za istupanja desetina najznačajnijih stvaralaca ovoga naroda koji protestuju u kulturnim institucijama i danima govore na ulicama grada ne bi li, barem na trenutak, povratili smisao i zrnce dobre stare realnosti, koja ovde nikad nije ni počinjala da živi. Pa neka posle dođe i to postmoderno

doba. s .k . Intelektualci i protest Moralni delikti Za kopernikanski obrt na skali književnih vrednosti još je rano

događajima čiji smo svedoci ima nečeg što je za ci Ćosiću - one bi morale biti izviždane. Hoću reći, želim da mene sasvim neočekivano, a nemali broj pojava verujem kako je samo studentska neupućenost mogla biti razl­ dalo se predvideti. U prvo spadaju širina i jačina ogom da na jednom od njihovih skupova reč bude data Matiji reakcije na postupke vlasti, reakcije koja, izuzmemo Bećkoviću i da se bez negodovanja slušaju njegova oveštala ali i li univerzitet, hoću reći studente, dolazi daljeiz krugova opasna opšta mesta, da se bez podsmeha prihvati njegova koje je teško socijalno, profesionalno, pa i generacijski definisati. jeftina metaforika i njegova nepodnošljiva narcisoidnost. Što taj I to je već dobar znak. Kada vidite pred sobom masu od 150.000 do njegov govor "Književne novine" štampaju na prvoj strani svog 200.000, teško možete zaključiti ko je taj ko je primetno odsutan. najnovijeg broja, naravno ne čudi. Za jedan kopernikanski obrt na Da li su to radnici? Štrajk ne mora biti jedini oblik izražavanja nji­ skali književnih vrednosti još je rano. A da bi do toga došlo, nije hovog nezadovoljstva. Dakle, mogućno je da u toj velikoj masi dovoljno probuditi sećanje i staviti na uvid činjenice na način do­ ima i njih. voljno dostupan široj javnosti kako bi se konačno predočio moral­ Način na koji se nezadovoljstvo manifestuje, precizan izbor in­ ni profil "književničke bratije", već se treba vratiti i estetskim kri- stitucija i ličnosti prema koji­ terijumima koji bi još tem- ma je upravljen gnev svedoče eljnije uzdrmali našu les- o vrlo jasnoj svesti o stepenu tvicu vrednosti. No, vrati­ ogrešenja o ljudska prava i mo li se kriterijumima ele­ volju i o sposobnosti da se mentarne etike, u ovom odabere veoma lucidna taktika času jedino važnim za od­ u otporu prema samovolji vla­ ređivanje "prava na glas" sti. I taj visoki stepen prosve- u ovim događajima, kako ćenosti ulazi u red tih neoče- na te događaje ne bi pala kivanosti koje sam pomenula. opasna senka dvosmisle­ Da li to treba tumačiti velikim nosti, onda bi se pronašlo prisustvom takozvanog obra­ sasvim malo ljudi iz sveta zovanog sveta, da li to treba kulture uopšte kojima bi shvatiti kao znak buđenja sre­ to pravo moglo biti dato. dnje klase na kojoj počiva sna­ Kako je reč o ljudima koji ga jednog društva? Sasvim je su u ovih poslednjih de­ mogućno, budući da ovakav setak godina meni samoj pokret mora pretpostaviti bo­ značili mnogo, čije su mi lju informisanost njegovih reči i postupci ulivali na­ PRAVO NA GLAS: Mirjana Miočinović učesnika od one koja je dos­ du da sve nije izgubljeno, tupna manje obrazovanom svetu (bar u ovom času i s obzirom na dajem sebi pravo da ih pomenem: Miodrag Stanisavljević, Pre­ načine širenja informacija koji nam danas stoje na raspolaganju). drag Čudić, Filip David, Ivan Čolović, Radomir Reljić, Dragan Današnjem pobunjeniku mora biti dostupna takozvana nezavisna Velikić i svi oni mladi i manje mladi iz Centra za kulturnu dekon­ štampa, on u svojim rukama mora imati ”Našu Borbu", "Vreme", taminaciju. Tu nema, kao što se vidi, nikoga iz sveta pozorišta. "NIN", on mora slušati Radio B 92, ili imati sreću da raspolaže Neka mi moja znanja iz istorije govore o snazi te institucije, a neka satelitskom antenom . Ta informisanost uliva nadu da današnji mi ulivaju trajnu skepsu, stoga se mnogim stvarima ne čudim. bunt ne počiva na pogrešnim pretpostavkama, to može garantovati Neko će se jednoga dana osvrnuti i na ulogu pozorišta u ovim vre­ njegovu trajnost i njegov srećan ishod. U tome vidim i odsustvo menima, analiziraće repertoar, pratiće putanje u karijeri dramskih potrebe za takozvanom institucionalnom inteligencijom, time tu­ pisaca, glumaca, reditelja i doći će do ovih poslednjih dana kada mačim i njenu relativno malu zastupljenost u ovim događajima. S će moći da vidi kako su se svi oglušili o poziv studenata FDU (sa obzirom na ulogu koju je odigrala u godinama koje su neposredno kojeg su uglavnim svi potekli) da prekinu sa predstavama. Njihovi iza nas, mogu samo reći da se toj činjenici radujem. Time nikako kabotenski izgovori, u koje spada i onaj da je bolje izvoditi pred­ ne želim da kažem kako bilo ko od njenih kompromitovanih pred­ stave i čitati pre početka proglas studenata no zatvoriti vrata pozo­ stavnika svesno odustaje od "nove uloge", pre bih rekla da se od rišta (a pri tom se ne zapitati ko uopšte u ovim danima ima želju da "njihovih usluga" svesno odustaje. Kada se i pojave, a takvih pri- u njih uđe), ući će, nesumnjivomu tu sumu podataka o "sjaju i bedi" mera ima, naročito u susretima sa studentima, želela bih da to tu­ jedne profesije. Sve su to moralni delikti na koje ovu sredinu treba mačim kao posledicu nedovoljne obaveštenosti mladih o njiho­ konačno senzibilizovati, što će reći naučiti je da ih zapaža i o nji­ vom doprinosu "istoriji beščašća". Jer daje informisanost veća, ma sudi. Radovala bih se ako ta vremena dolaze. ■ takvim osobama moralo bi se dogoditi ono što se dogodilo Dobri- MIRJANA MIOČINOVIĆ

14. DECEMBAR 1996. ■ VREME 29 Dušan Kovačević:

Mislim da je suština ovih današnjih narod­ nih pobuna što one najviše podsećaju na Prvi srpski ustanak, jer je prvi put cela Srbija na nogama, s tim što umesto Turaka imamo ko­ muniste. Godine 1945. desila se smena oku­ patora u Srbiji. Otišli su Nemci, a ušli komu­ nisti. Pobili su ono što su mogli da pobiju, milion ljudi se raselilo po svetu, a ostatak Sr­ bije je do danas živeo pod okupacijom. Ovo 1 što se sada događa jeste pitanje da li ćemo u d 21. vek ući pod okupacijom ili kao slobodni ljudi. Svako može da pripomogne; međutim, f pojedinac ne može ništa da učini. Ali to je već s j pitanje časti i savesti svakog pojedinca - J odgovara Kovačević na pitanje koliko u ton te mogu pomoći umetnici i drugi stvaraoci. Niko ) nikoga ne može naterati da nešto čini. Ja pri- vatno imam osećanje da su ovo poslednji pokušaji da se uspostavi pravna država. Ako ovaj lopovluk i kriminal prođu, žive ćemo i dalje u zemlji koja je sve samo ne ozbiljna dr- % žava. ĐORĐE ĐORĐE VUKOJE Bunt pozorišta znači da mi kao strukovno udruženje možemo samo da sugerišemo ali ne i da utičemo na instituciju. Dakle, pismo koje smo uputili pozorištima samo je naša pre­ poruka. Znam da se studentski i naš pro­ glas podrške čitaju svake večeri pred pub­ Spuštene zavese likom u većini pozorišta. Nisam ni hteo, ni ja ni Savez, da kontrolišem ko ih čita a ko ne. Mislim da je svako sam odgovoran Sva beogradska pozorišta prihvatila su sugestiju o pred javnošću i da se ponaša u skladu sa svojom odgovornošću. Savez nije politič­ jednodnevnom protestu ka platforma, niti će to biti dok sam ja matrajući da "gušenje slobode govo­ ka glumaca znak je da on podržava stu­ tamo. Smatram da među našim članovima ra i javnog izražavanja mišljenja dente. ima ljudi koji su ovako ili onako opredelje- može dovesti u pitanje i slobodu Jedino beogradsko pozorište koje nije ni, i to treba poštovati." Sizražavanja u pozorištu", predsedništvo učestvovalo u protestuje KPGT. Sva osta­ Svetislav Goncić kaže da je od ovog Saveza dramskih umetnika Srbije pred­ la pozorišta u Beogradu 10. decembra su ideološkog veći jedan praktičan problem - ložilo je pozorištima Srbije "da u utorak, protestovala otkazivanjem predstava, ili ih novac. "Pozorišta imaju niske dotacije od 10. decembra 1996. godine, izraze svoj nisu igrala zbog nekog drugog razloga. grada, tek da pokriju plate i komunalije, pa protest neigranjem predstava toga dana". Prema informaciji Saveza dramskih umet­ žive od zarade sa blagajne. I zato im neko­ Takođe, predsedništvo dramskih umetnika nika (ponedeljak), predstavu je otkazalo liko hiljada dinara puno znači... Ljudi su, tražilo je od svojih članova "da nastave sa Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, eto, bez obzira na novčane probleme, čitanjem Proglasa Saveza dramskih umet­ a očekivalo se da isto učine još neka pozo­ pristali da ne igraju taj jedan dan. Za duže, nika Srbije pred svaku predstavu, pred rišta u Srbiji. Da li se to očekivanje ispuni­ pitanje je, nismo odlučili. Ako stane cela svojom publikom". Pismo sa ovim predlo- lo, nismo u prilici da proverimo zbog rok­ zemlja, onda u redu, onda staje sve, pa i zima poslato je pozorištima 6. decembra. ova štampanja ovog broja. pozorišta. Zašto se krenulo baš od glu­ Proglas o kome je reč u pismu je stariji i SUGESTIJA: " Naša kompetencija je maca? Pa zato što smo mi medijski naji- odnosi se na podršku studentskih zahteva, u ovom slučaju, kao i u svemu što radimo, zloženiji, pa zato naše akcije nailaze na na­ koji su zahtevali prestanak rada institucija isključivo u okviru zakonskih okvira", jveći odjek javnosti." kulture. Odluka Saveza da se pred svaku kaže za "Vreme" Svetislav Goncić, pred­ Evo pojedinačnih stavova o pozivu predstavu čita i studentski Proglas i podrš­ sednik Saveza dramskih umetnika. "To Saveza dramskih umetnika.

3 0 VREME ■ 14. DECEMBAR 1996. DRAŠKO GAGOVIĆ jevske priče" glasi: "Zašto bi meni Savez Savez meni bi "Zašto glasi: priče" jevske je strukovna organizacija a ne politička, pa politička, ne a organizacija strukovna je duiid 1.dcmr eokž "Sara­ otkažu ne 10.decembra da odlučili govorio da li da igram ili ne igram? Savez Savez igram? ne ili igram li da da govorio sada imamo problema sa grejanjem, pa pa grejanjem, sa problema imamo sada Mi time. bavi se da potrebe ni prava nema psaleou trk k on) a i to li da podne) oko utorak u (postavljeno Ristić je neodređeno odgovorio "mi je nis­ "mi je odgovorio neodređeno Ristić je Ljubiša održana, biti predstava će da pitanje znači Na problem." taj rešavam Sad predstave. igramo što nego igramo ne više karte, gospodin Ristić se nasmejao iodgo­ nasmejao se Ristić gospodin prodate karte, su li da pitanje Na otkazali". mo bro kad se politički program meša sa pređ- meša program sekad politički bro up­ novi Ševarlić, Miladin je saopštio nemamo bu", pro­ rasporedu večernju zakazanu imamo po predstavu, utorak u mi pa ihprodajemo". mi "pa vorio ravnik "Teatra T", koji smatra da nije do­ nije da smatra koji T", "Teatra ravnik ljubiša Ristić ljubiša organizacija a ne politič­ neorganizacija a igramne ililidavorio da drugačije misle. Proglasi studenata idram­ studenata Proglasi misle. drugačije "ZaštoSavezgo­ menibi skih glumaca se u Se^arlićevom pozorištu pozorištu Se^arlićevom use glumaca skih je to koji onih prava mišljenju, demokratskog uzurpiranje njegovom Po stavom. trebe da se bavitime"trebese da igram? Savezstrukovna je "nekad čitaju nekad ne čitaju, zavisi od sti-od zavisi nečitaju, nekad čitaju "nekad pravapo­ nema ni pa ka, banej Luie itć zšo su zašto Ristića Ljubiše Objašnjenje Dst dcma? oij odn A, dan? to je Koji decembar? "Deseti

-kaže, čitali dva puta. "Nisam prihvatila taj prihvatila "Nisam puta. dva čitali -kaže, je mesto u skupštini, na ulici ili šumi. a ne a šumi. iliulici na skupštini, u mesto je aarzi klot. otlm kd nas kod Uostalom, okolnosti. raznih caja bilo čitanje proglasa". Glumac Goran Goran Glumac proglasa". čitanje bilo ia lt žeo, ao t e dueo da odlučeno je što zato ždero", iliti cija pred predstavu neće biti čitani proglasi. "Ja bitiproglasi. neće čitani predstavu pred "Lukre- u daigra odbio predstavi Šušljik je onda bi zašto pa principijelno, nije ništa predstave političkom angažmanu. Politici angažmanu. političkom predstave žrtvovanje To čita.ne se je da naredio sam je predstava završeno umetničko delo ida delo umetničko završeno predstava je kaže Miladin Ševarlić. Miladin kaže pred­ demokratiju. hoćete Ako upozorištu. stava nije mesto gde se lomi takva stvar", stvar", takva lomi se gde mesto nije stava rano još od početka meseca". Proglase su, Proglase meseca". početka od još rano Ljilja­ dan. slobodan nije toni utorak u pozorištu iako predstava, zakazana bila nije za da desilo se dramskom zahtev, iako sam član Saveza. Smatram da da Smatram Saveza. član sam iako zahtev, "plani­ iako daje kaže na Sedlar,upravnica, jasnila je gospođa Sedlar. gospođa je jasnila Uvažavam dodavati. treba ne ništa se joj stava neprikosnovena. Sada neki drugi drugi ob­ etici", nekidrugoj nekoj decu uče profesori Sada neprikosnovena. stava profe­ učio etici je mene ali stavove, tuđe Verovatno zbog nekih prethodnih slučaje­ prethodnih nekih zbog Verovatno Šnajdera". Bore put "Razvojni predstava pred­ da mislim zato paje Miloš Đurić, sor "Primećeno nekolikoda je funkcionera na premijerina funkcionera ARP RG: I BRIGE: REPU NA U Narodnom pozorištu nije odigrana odigrana nije pozorištu Narodnom U 'Punjenih tikvica' oa Cirilov Jovan nije tapšalo" u Beogradskom Beogradskom u 10 . decembar decembar .

C ) f & >C/) § sambla. Publika ju je pozdravila snažnim snažnim pozdravila je ju Publika sambla. § 5 ° iluzije", u znak protesta. Jovan Ćirilov, up­ Ćirilov, Jovan protesta. bez znak u iluzije", su dramskom ° Jugoslovenskom U £ § aplauzom. 5 vulej duiid tau "Pozorišne otkažu da odlučili dvoumljenja an- šala mala bila je posredi a predstave, a čsvj u akcija­ u učestvuje da odbila pozorišta odnog va kada je uprava Nar­ uprava kada je va ea vaauo srni moi u oče­ su mnogi stranci, vladajućoj u čeka iaid rdtv eebt taaa Me­ bitiotkazana. neće da predstava kivali uprav­ aktivnosti zbog i glumaca Saveza ma ović, šef marketinga, "zbog glumaca i/ i/ glumaca "zbog marketinga, šef ović, Zdravk- Milovan saopštio je kako đutim, Ber- Aleksandra nika lTšaTThisu igrane. Nebojša Bradić. uprav­ Bradić. lTšaTThisu Nebojša igrane. igramo". ne da smo odlučili Saveza, svog preporuku podržavaju koji predstave e vlkg vulej, ie ia laka bila nije dvoumljenja, velikog bez ga podržimo". Gospodin Bradić prime- prime- Bradić Gospodin podržimo". ga za 10. decembar ("Očevi i oci" i "Iza ku- "Iza i oci" i ("Očevi 10. decembar za ćuje: "Pozorište je uvek na repu društvene društvene repu na uvek je "Pozorište ćuje: da smo odlučili Saveza, stavu o reč ako je i ooit. aed m aolk, iako odluka, ta im da kaže pozorišta. nik čitani svake večeri. svake čitani udruštve­ upleteno temama svojim rište je Pozo­ centar. u postavljeno je sad a brige, protesta otkazalo gostovanje u Kruševcu Kruševcu u gostovanje otkazalo protesta su Proglasi aliine akcijom". na događanja, zt t uoe rdtv apoae ali rasprodate, predstave obe su što "zato lmc ua Rki u otm i te iz kostimu u Rokvić Dušan glumac nije sada možda lako zaradu, na ravili ali: nedelje. dve pre još prodate ulaznice Stevan bebu". čekamo "Mi predstavom sa policajac i počeo da čita proglase. Bio je Biolo proglase. čita da i počeo policajac predstave izvođenja za nedavnog Pre samo plate". dotaciju dobija meseca dva već pozorište naše da činjenicu prenebregnuti nemoguće ipak je novcu, o priču za mesto "Esnaf je stariji od predstave, pa smo zabo­ pa smo "Esnaf starijiod predstave, je su da kaže pozorišta. upravnik Koprivica, bg iaj pols s n gostovanju na su proglasa čitanja Zbog dram­ Fakultetu na bio nedavno sam Ja da. je čitanje To uobičajeno. je što nego zom gos­ jedna istepredstave, reprizi na Zatim, tikvica'n i'Punjenih tapšalo. premijeri na je aplaudira­ izuzetaka, nekoliko se.osim om intere­ je mi bilo i čitanjima svim sam skoro Prisustvovao proglase. čitamo dana prvog "od da naglašava pozorišta, ravnik "Mi čekamo bebu", pred publiku je izišao je publiku pred bebu", čekamo "Mi poštovao preporuku glumačkog Saveza. Saveza. glumačkog preporuku poštovao tima". studen­ tome osam ipričao umetnosti skih naro­ reakcije pokazatelja od postalo jedan aplau­ jačim duplo paodgovorili ostali joj su politike, dosta daje uzviknula je pođa Uglavn­ publike. reakciju pratim da santno lo. Primećeno je da nekoliko funkcionera funkcionera nekoliko da je Primećeno lo. U. Obe predstave "Ateljea 212" zakazane zakazane 212" "Ateljea predstave Obe Pozorište "Duško Radović" je zbog zbog je Radović" "Duško Pozorište NEPRIJATNOSTI: NEPRIJATNOSTI: DECEMBAR 1()%. ■ Teatar "Kult" je je "Kult" Teatar VREME :il Podmeću nam da politiziramo, a mi se samo borimo za principe Branislav Lečić slobodnog društva. U te principe spada i sloboda glasa. Glad za slobodom Milena Dravič "Ako ne istrajemo, hoćemo li ponovo imati Učesnik i svedok

razloga da ponovo okupimo publiku?" Milena Dravić, sprečena da se pridruži Branislav Lečić je bio zvezda. studentima, saopštila im je u telegramu: "U srcu sam sa vama". Za "Vreme" izjavljuje "plišane revolucije". Sada je opet sa studentima, svaki dan* po ceo dan. da je čudi "što se svi glumci Srbije nisu odazvali pozivu njihovog Saveza na protest. "Oduševljen sam činjenicom da Ako im to nisu omogućile uprave njihovih se tokom ovih 20 dana sva skazana pozorišta, mogli su da odluče sami, u svoje energija pretvorila u najdostojan- ime. Gest mladog Gorana Šušljika iz Teatra stvenije, najmiroljubivije iskazan stav - borbu za slobodu. Mi želimo T lični je čin, izražavanje sopstvene volje, koju nije mogla da sputa ni klima u pozorištu. Ja sam, normalno, da imamo glas, da znamo da će taj i kao učesnik i svedok ranijih događanja u ovom društvu, opet uz glas zaista biti glas. A ako je to nem­ građane Beograda. Mislim da se dešavaju važne stvari koje je oguće, onda barem neka se režim iz­ nemoguće prespavati." jasni, neka kaže da jeste diktatura, s. ć. pa barem da znamo na čemu smo. Ja sve ovo doživljavam kao povratak duše srpskog naroda, kao njegovu odlučnost da se Svetozar Cvetkovič izbori za slobodu." Da li je kulturi mesto u protestu? Pozorišna predstava i svako umetničko deto i bazira svoju energiju da se ta glad za slobodom održi. Jer, čin stvaranja pred­ Istina je u pitanju stave je kontakt sa publikom, katarza, dakle oslobođenje. Mi ne prekidamo sa radom zato što želimo da prekinemo tu energiju. "Sklon sam tvrdnji da živimo u zemlji u Prekidamo kao znak upozorenja, ovo je štrajk upozorenja koji je kojoj je svaki dan gori od prethodnog. Tako pokazao ko je ko. sam mislio sve do dana kada ste se vi pojav­ Da li mislite da je taj jedan dan neigranja bio najava ili kao svetio na kraju tunela u kojem smo nekom dužem prekidu rada u pozorištima? decenijama bili. Vi ste pobednici i vaša Kada se oseti potreba za generalnim štrajkom, to možda za pobeda se zove istina. Postoji još samo jedan režim i neće biti značajno, jer šta ga briga ia pozorište; tada će to korak do nje i ne dozvolite da vam neko na značiti podstrek i za druge, biće to znak stvaranja evropske Sr­ tom jednom koraku podmetne nogu", rekao bije. je studentima Svetozar Cvetković. Za Pozorišta žive od zarade sa predstava; biće razumljivo "Vreme" kaže: "Mislim da smo mi još 1991. godine pokušavali, ako se suprotstave predlogu za neka naredna otkazivanja. dok smo još bili druga zemlja, da sprečimo sve ovo što nam se Mislim da ćemo prerasti te dileme, bez obzira na nemaštinu. desilo. Problem zbog koga sada protestujemo je suženiji, posre- Novac je za ovaj trenutak nevažan razlog. Reč je o nečemu di je istina. Jer, ako ne možete da saznate istinu, onda dovodite u mnogo većem, a to je pitanje časti. Ako ne istrajemo, hoćemo li sumnju i prethodne istine. Da li je, na primer, istina daje neki imati razloga da ponovo okupimo publiku? Mora svako da se fudbalski tim zaista pobedio, da li je istina da su se dvoje ljudi zagleda u svoju dušu, nema više ustanova da odlučuju u ime venčali u opštini, da li je istina da su nagrađeni ljudi zaista dobili drugih, ima samo pojedinaca. To znači: ako je stalež izglasao nagrade... Mnogo se istina dovodi u pitanje. Ali, ako se ova isti­ protest, onda to treba da se sprovede, bez obzira kojoj stranci na izvuče, mi imamo šanse. Ako ne, onda ostajemo i dalje u is­ pripada uprava pozorišta. Ja se ne čudim Ljubiši Ristiću, ja se tom čabru. To je pitanje dostojanstva. Politika dolazi posle toga." čudim glumcima. Mi se borimo za profesionalni način mišljenja! s. ć. predstave "Joj Karmela" u Kruševcu do- gostovanju "Grobljanske" u Kragujevcu. praćeno velikim aplauzom. "Ako idemo ka živeli neprijatnost. "Pretpostavljajući da U "Bitef teatru" su otkazali "Detinjar- demokratiji, onda treba da depolitizujemo reakcija publike neće biti pozitivna, od­ ije", svoju najnoviju i veoma posećenu pozorištem. Ono ima razloga da se bavi lučili smo da prvo odigramo predstavu, pa predstavu. Branka Vuković, upravnica, društvenim problemima, ali ne i poli­ da tek onda čitamo proglase. Tako je i bilo. kaže da se takav njihov potez podrazume- tikom", kaže ona. Duška Marković, sekre­ U prva tri reda sedeli su funkcioneri, mrko vao "zato što su 'Detinjarije' produkcija tar Saveza dramskih umetnika Srbije, kaže su nas gledali, a ostali su bili prilično nepr­ Saveza i našeg teatra". Proglasi su redovno da za sada nema najave da će pozorišta, ijatni", kaže Radmila Stojanović, umetnič- čitani ("Branislav Lečić, producent 'Bal­ izuzev ove jedne večeri, otkazivati pred­ ki sekretar "Kulta". kanske rapsodije', zahtevao je da čitamo stave. "To, međutim, ne znači i da neće biti "Poljubac žene pauka", popularna pre njegove predstave, a isto smo uradili i preporuke za sledeće otkazivanje. Videće- predstava "Zvezdara teatra", nije igrana pre ’Lolite' i pre 'Detinjarija'"). Branka mo, sve zavisi od situacije i od raspo­ 10. decembra. U ovom pozorištu kažu da Vuković kaže daje na njihovim predstava­ loženja naših članova." ■ redovno čitaju proglase, da su ih čitali i na ma mlađa publika, pa je uvek sve bilo pro- ŠONJA ĆIRIĆ

3*2 VREME ■ 14. DECEMBAR 1996. bioskopi, jer bi to znači­ Dragan Bjelogrlić lo da bi se već za dva dana našlo rešenje. Ali to nije ozbiljan odgo­ vor... Film "Lepa sela lepo gore" ušao je među 39 filmova koji se takmiče za "Oksara". Bilo Lični bunt bi glupo da zbog ove situacije u zemlji, ne radimo na promociji našeg filma. Otišao sam kod studenata još prvog dana. To mogu. "Bilo bi pojednostavljivanje profesije kada bih smatrao da ništa Ali ne mogu da zatvorim bioskope, niti mogu da tvrdim da bi to bilo delotvorno. U što se oko mene dešava nema veze sa mnom" ovakvim trenucima pokušavam da zaštitim sebeisvoju profesiju. Plašim se manipulaci­ "VREME": Šta mislite o političkom ja, a one su prisutne i dolaze sa svih strana. angažmanu glumaca i umetnika u protes­ Godine 1991. me je Žarko Jokanović molio tima koji širom Srbije traju već da ostanem na Terazijama, da mu na taj dvadesetak dana? način dam podršku, da bi on posle godinu- DRAGAN BJELOGRLIĆ: Moj stav dve dana otišao u politiku i postao gori od je da glumci, u principu, ne bi trebalo da se svih ovih. Ali ja sam i tada, kao i sada, samo bave politikom. O politici i ljudima koji se izražavao svoj stav, bunt koji nosim u sebi, a njome bave imam vrlo loše mišljenje. Poli­ nisam nikome lično davao podršku. Upravo tičari su ljudi koji nisu bili uspešni u svojim zbog tih stvari, u svojim se nastupima profesijama, pa je politika bila način da u ograđujem od političkih partija. Jer ko god životu profitiraju i napreduju. Dobrim glum­ da postane vlast - ja ću biti protiv njega. cima nije mesto u policiti. To je mqj gener­ Glumac-umetnik je uvek beskompromisan, alni stav o političkom angažmanu glumaca. pa je zato uvek u oprečnosti sa vlašću. Ali, ovo što se sad dešava - to sam rekao u Da li mislite da je ovaj vid protesta - svom obraćanju studentima - jeste bunt šetnja gradskim ulicama - dovoljan i de- građana koji se bore za svoja građanska pra­ lotvoran? va, koji ne pristaju da se manipuliše sa nji­ Mislim da se već vidi daje delotvoran. hovom voljom. Ja, kao građanin, ne prista­ • Uostalom, to je jedini način borbe. Nema jem na takvu vrstu manipulacije. Ukoliko druge mogućnosti. A to je tužna slika Srbije. sutra neka druga vlast bude pokušala da se Ulazimo u 1^97, a imamo demonstracije služi ovakvim prevarama, isto ću ovako re- kao jedini način borbe za građanska prava. agovati. Ne mislim da su ovi ljudi na ulica­ Gde god sam putovao sa ovim filmom, pita­ ma pristalice koalicije "Zajedno". li su me: kako je u Srbiji. Uvek sam lagao da Zbog čega su glumci i umetnici na STRAH OD MANIPULACIJA: je bolje i da će biti bolje. Nažalost, ovi pos- ovakvim protestima u prvim redovima? Dragan Bjelogrlić lednji događaji me demantuju. Kada sam upisivao glumu, na prijemn­ Nema veze što je taj Desko za JUL. Ja sapi Kao profesionalac, šta mislite o RTS-u om ispitu smo imali temu: "Glumac, kao siguran da bi on bio i za crnog đavola, daje i njegovom programu u vreme ovih pros- letopis svoga vremena", Šekspirov citat. đavo na vlasti. Publika ne može imati pov- testa? Profesori su nam već tada stavili do znanja erenja u takve ljude. Na svu sreću, oni su Menije uvek bio najtužniji nivo na kome da postoje različiti načini da se uđe u taj među glumcima u manjini. Za razliku od j>e manipuliše ovim-narodom. Mediji ma- poziv. Postoje glumci koji tom pozivu takvih ljudi, ja nikada neću prići niti jednom nipulišu svuda, ali je prosto ponižavajuće što prilaze kao zabavljačkom, te smatraju daje pokretu ili partiji da bih dobio stan. Upravo se kod nas na osnovu tri ankete po pijacama jedina njihova dužnost da zabave narod. zbog toga što pravi umetnici, odnosno pravi ili parkovima može promeniti javno Bilo'bi pojednostavljivanje profesije kada glumci, ne čine takve kompromise. Glumac mnjenje. Barem se misli da se to može. Me­ bih smatrao da ništa što se oko mene dešava koji je umetnik, neminovno je pošten prema tode RTS-a su metode iz šezdesetih godina. nema veze ša mnom. Mislim da glumci ima­ sebi, samim tim - pošten je i prema drugi­ Kao čoveka koji se bavi medijinia, zanima ju vaspitnu ulogu u svom narodu. Sa ekrana, ma. Zato se njegova reč u ovakvim prelom- me TV program. Stalno gledam "Dnevnik" i odnosno sa bine, oni govore ono što njihov nim istorijskim trenucima sluša. Pred ve­ ne mogu da verujem da ova vlast ima toliko narod oseća i misli. Stoga je njihov stav u likim glumcima su se klanjali i kraljevi. loše mišljenje o svom narodu kada veruje da svakom slučaju značajniji nego stav jednog Šta mislite o zamrzavanju kulturnih ljudi mogu da nasednu na tako niske i pekara ili kovača. A to što su glumci aktivnosti dok traju protesti, uključujući providne trikove. Na to treba reagovati. Ne "pustili" svoj glas i 1991, i 1992, i sada - tu i bioskope i pozorišta? smeta meni RTS zato što RTS laže, nego mi nije slučajno. To potvrđuje da glumci u ovoj Pošto nemamo sindikate koji su obeležje smeta kako laže. Svaka televizija, manje ili zemlji imaju jak kredibilitet. Nije slučajno ni demokratskog društva, a Udruženje je vrlo više laže, ali barem lepše upakuje tu laž. To to što su naša pozorišta puna, ni to što su slaba institucija, glumci ne mogu kolektivno je ponižavanje javnog mnjenja. naši filmovi gledani. Pojava raznih "Deska" da se odrede prema takvom zahtevu stuđe^ -H & aTi ste do sada glumili nekog poli­ (Desimira Stanojevića) veoma je opasna za nata. Kada sam bio pozorišni glumac, za tičkog "negativca"? našu profesiju. To su karijeristi koji na vrlo vreme demonstracija nisam igrao predstave. Nisam. Verovatno da će mi uskoro da­ ružan način, u političke svrhe, koriste popu­ Time sam pokazao svoj lični stav. Kada bih vati i takve uloge. ■ larnost koju im je dala njihova profesija. maštao, ja bih voleo da sve stane, a ne samo KRSTA POPOVSKI

14. DECEMBAR 1996. ■ VREME 3 3 MILOŠ BIČANSKI DRAŠKO GAGOVIĆ TANJUG: Zatrpavanje novinama GRADITELJI: Zid dobre volje 34 I VREME ■ 14. DI’CKMBAR l‘)%. •o > o

SVETI SAVA: Prilog crkvi 14. DECEMBAR 1()%. ■ VREME 3 5 Predrag Palavestra Urbani pokret

Prosvećeni umovi u Srbiji uvek su više cenili pravni demokratski poredak nego nacionalnu samofascinaciju

ako biste okarakterisali sadašnji pokret nezadovoljstva održavaju upravo studentski protest? Da ii je dosa­ prosvećeni građanski i urbani slojevi, koji K dašnja podrška inteligencije do­ su i ranije bili glavni generatori demo­ voljna? kratskih težnji u srpskom narodu. Ta po­ Studentski protest, koji traje uporedo sa drška neće biti dovoljna sve dok protest ne "Ako se zatvore pozorišta, javnim okupljanjem velikog broja građana preraste u opšti građanski pokret za koren- zbog krađe izbornih rezultata, najavljuje ite promene u Srbiji. otkažu izložbe i izlazak iz tunela beznađa. Pokrenut je Da li ta podrška treba da podstakne moćni talas nezadovoljstva, sakupljena je opšti kulturni muk? predavanja, pogase svetla dragocena energija kritičkog otpora, stalo Postoji više oblika masovnog protesta - ostaće mrak i teror se na noge i uspravilo. To je bitan predus- mirnim putem i nenasiljem. Mislim da pa­ lov društvene obnove posle dugog razdob­ sivni otpor i "kulturni muk", ili opšti štrajk­ prostote, turbo-folka, lja letargije, straha i očajanja. Mladi ljudi ovi u sferi duha nisu najbolji način otpora u više neće da budu topovsko meso niti da jednom polupismenom društvu u kome se jevtinih kičerskih beže iz svoje zemlje. Oni hoće jednostavne kultura i inače mnogo ne ceni. Svakoj ti­ i obične ljudske stvari: miran i dostojan­ raniji uvek odgovara ćutanje. Ako se parada i neukusa" stven život slobodnih građana. Iz toga se zatvore pozorišta, otkažu izložbe i pre­ rađa njihova ideologija. davanja, pogase sveti a - ostaće mrak i ter­ mediji, ako bi intelektualci i umetnici Podrška koju su protestima studenata i or prostote, turbo-folka, jevtinih kičerskih odbili saradnju sa kontrolisanom televiz­ građana od početka pružali mnogi intelek­ parada i neukusa, kojima se stalno truje ijom ili sa režimskom štampom, ako bi se tualci još jednom pokazuje koliko su bile duh ovog naroda. Ljudima treba vratiti sa­ svemu ružnom uvek okrenula leđa, a oko lažne priče o tobožnjem odlučujućem na­ mopouzdanje i samopoštovanje, uvesti ih moćnika ostavio prazan bezvazdušni pros­ cionalističkom raspoloženju srpske in­ ponovo u svet i dati im evropske stan­ tor, ako bi građanski prezir zamenio nasi­ teligencije. Prosvećeni umovi u Srbiji uvek darde. Zato je bolje pojačati sve oblike lničke nagone ulice, čak i bahata vlast mor­ su više cenili pravni demokratski poredak prosvećivanja nego prepuštati ljude mra­ ala bi tada da shvati da joj se sveća gasi. nego nacionalnu samofascinaciju. U či­ ku, divljem tržištu i moralnom dremežu. Da li vidite neku paralelu između tavoj Srbiji, a ne samo u Beogradu, ovaj Ako bi se odlučno bojkotovali svi masovni sadašnjeg studentskog protesta i stu­ dentskog pokreta iz 1968? Vidljive su sličnosti sadašnjeg stu­ Vladimir Arsenijevič dentskog protesta i studentskog pokreta iz 1968. godine. Slična je rešenost mladih da pogaze podaničko ćutanje i da se izvuku iz žabokrečine, da odbace strah i da razobliče Odbrana principa laž, da iskažu svoje pravo na drukčiji život. To raspoloženje đeli sa njima i većina nji­ "Ovo je pitanje odbrane principa", kaže povodom hovih roditelja: ovo je prva pobuna bez svog učešća na studentskom protestu jedan od na­ generacijskih podela. Dakle, kritička en­ jpoznatijih naših pisaca mlađe generacije V. Ars- ergija mladih je ista, mada je karakter enijević. "Ukoliko bi se u Srbiji vodila borba između protesta drukčiji. Pokret iz 1968. bio je dve političke partije, ja se ne bih opređeljivao. Ovo je levičarski, protest iz 1996. je građanski. borba za ulogu građanina u društvu." Stari slogan bio je "Leva, leva", danas je: "Sada je nemoguće biti neopredeljen. Ja se an- "Bando crvena", ali je kritička snaga neza­ gažujem kao građanin, a ne kao pisac, mada mislim da o I dovoljstva ista i kod dece i kod očeva. Ista književnici, kao vešti formulatori, retori imaju poseb­ je želja za promenom; opet se traži više nu ulogu na ovakvim okupljanjima. Oni umeju da izraze mišljenje i osećanje koje je slobode, vladavina prava, liberalizacija prisutno kod svih ljudi." društva, odlazak crvene buržoazije. To je "Atmosfera i energija iz mog romana oseća se ponovo. Doskora sam mislio daje ohrabrujući znak da nijedna javno izgo­ nemoguće da se iznova pokrene ta ista snaga iz 1991, odnosno iz 'Potpalublja', ali iz­ vorena reč nije bila uzaludna, da nijedna gleda da nije tako. I studentski i građanski otpor su, valjda prvi put, do tančina ar- vatra nije gorela uzaman. ■ tikulisani." „ ■ s. K.

3 6 VREME ■ 14. DECEMBAR 1996. krah, koji je morao Svetislav Basara da dođe pre ili kas­ nije. Međutim, to potcenjivanje je tako dugo održalo socijal­ iste i julovce u igri. Krah simulacije To je bila simulacija na samoj granici prozirnosti, koja je najo­ pasnija. Sasvim otvorene simulacije su na- Car se pojavio u golom izdanju jprepoznatljivije, dok je ova imala referen- cijalne tačke sa realnošću. U momentu a li podržavate ideju o prekidu kada je poništena izborna pobeda, oni su rada svih kulturnih institucija? kao u skrivenoj kameri otkrili samu suštinu D svoje manipulacije. Car se pojavio u Ja sam za bojkot svih kulturnih golom izdanju. I od tog momenta čitava manifestacija za vreme trajanja demon­ propagandna mašinerija i sav sistem ma­ stracija, što ne bi značilo i bojkot svih kul­ nipulacije izgubili su ontološku težinu. Mi turnih događaja uopšte. Oni bi trebalo da sada posmatramo program televizije kao se presele na demonstracije, ili na neki od da se govori iz nekog drugog sveta, ili medija koji podržavaju zahteve građana za nekog drugog vremena koje je silom prili­ priznavanje rezultata izbora i demokratiza­ ka i pod nekim čudnim okolnostima prodr­ ciju Srbije. Taj bojkot bi imao veoma lo u ovu situaciju. Bitno je da je nakon važnu ulogu, jer bi se konačno napravila ogromne medijske ekspanzije došlo do 'jasna distinkcija između demokratski opre- obrnutog procesa urušavanja, koji više deljenih umetnika i kolaboranata režima, neće stati. Masa prisutna na ulicama tu je stoje važno za kasniji period dekomuniza- da se raduje istorijskom procesu koji ništa cije društva. ne može zaustaviti. Da li glas umetnika ima neki Da li ta simulirana realnost ima oslonac i konkretan efekat? u nekim kulturnim institucijama. To je pre svega pitanje savesti. Osim Apsolutno. U gotovo svim institucija­ toga, građanima koji su se podigli protiv sam, i biću dok budu predstavljali politič­ ma koje nisu zasnovane na individualnom manipulacija režima veoma je bitno da ku silu. Za njih ne bi ni moglo da se kaže radu socijalisti i julovci postavili su svoje znaju daje uz njih umetnička i kulturna el- da su politička sila, jer je boljševizam supr­ kadrove koji rade na promociji najeklatat- iia ovog naroda. Zato ta podrška mora otan politici u njenom izvornom značenju. nijeg primitivizma. Oni su tendenciozno neprekidno da se potvrđuje. Režim često opisujete postmodernis- radili na snižavanju kulturnog nivoa i Koji su vaši lični motivi da se tičkim terminom "simulacija"... kretenizaciji naroda, jer jedino u takvoj kli­ uključite u protest? Opasno je misliti da je simulacija SPS- mi mogu da opstanu. Nekad je to bila Stari, nažalost još uvek aktuelni, a to je a i JUL-a primitivna. Naprotiv. To je simu­ pomama nacionalizma, a sada se krenulo u antiboljševizam. Dve partije na vlasti de­ lacija veoma visokog intenziteta, koja se otvorenu reafirmaciju komunističko- finitivno su pokazale da su boljševičke, sa­ teško prepoznaje. levičarskih floskula i veličanje njihovih mo nešto malo našminkane za potrebe no­ Mislite ne ove poslednje događaje? "vrednosti". ■ vog odnosa snaga u svetu. Kao što sam bio To je samo krah simulacija. Konačni S. K OSTIĆ njihov protivnik pre 15 ili 20 godina, i sada V Predrag Cudić nije srpske reči Sloboda i Miloš, sad u svom govoru ne govori niš­ ta o svom doprinosu uspostavljanju jedne despotije, sad pominje austrougarskog vojnika koji je na Drini pucao na Srbe, a posle bio njihov predsednik. Našoj deci, studentima, mnogo je bliži jedan Institucije za pranje drugi diktator, ali to Bećković po refleksu svoje lisičije lukavosti ne pominje, jer zna da bi TV bastilja odmah izvukla iz arhiva nje­ Intelektualna podrška protestima svakako, ali ne po svaku cenu. govo veličanje Vođe. Bar studenti ne bi smeli da dopuste da njihov Kad sam video daje princ srpskog pesništva Bećković govorio stu­ pravedni protest, za sada najsjajniji koji sam doživeo, posluži kao dentima, i kad sam. u poslednjim "Književnim novinama" pročitao institucija za pranje političkog imidža. Neka dođu i takvi kao što su šta je govorio, shvatio sam da Ćosić, Bećković, Crnčević, Nogo, Dogo, Kapor i svi ostali Pus- od te podrške koristi ima samo lojići, ali nek dođu da toj našoj mladosti ispričaju svoju priču o on, jer studentski protest njemu svojim bedastoćama, glupostima i aktivnostima koje su nanele služi kao neka vrsta institucije mnogo zla i ustanovile jedan poredak. Poredak koji studenti i svi za pranje, ali ne savesti, jer u čestiti ljudi ove zemlje pokušavaju da sruše mirnim putem, vas- tom govoru ni truna savesti postavljajući tako neophodnu solidarnost i podržavajući tek nema Taj čovek, koji je u rođenu nadu da je moguće živeti bez tih užasnih institucija nacio- razgovorima sa Vučelićem na nal-šovinizma koje su nam došle glave. Ljudi koji protestuju mora­ TV rekao (bio je popularniji, ju shvatiti da u temeljima zla koje žele da pometu na đubrište istor- kad je trebalo, od Zorice Brun- ije leže ideje mnogih uvaženih, mudrih, zabrinutih za budućnost clik) daje ime Slobodana Miloševića sastavljeno od dve najvred­ itd. akademika i književnika. ■

14. DECEMBAR 1996. ■ VREME 3 7 studentskih apela iz Beograda. Bioskopi Milorad Jakšić, direktor Udruženja filmskih umetnika Srbije, kaže da je ovo udruženje još 20. XI ove godine poslalo telegram čestitke koaliciji "Zajedno", zbog pobede na lokalnim izborima. "A zatva­ Dan solidarnosti ranje bioskopa", kaže Jakšić, "nije u našoj nadležnosti". Slobodan Jocić, predsednik Da li su zatvoreni bioskopi - zatvaranje i poslednjih usta na Udruženja filmskih saradnika Srbije, kaže da je saglasan sa svim stavovima i zahtevi- koja bi se moglo makar šaputati ma srpskih studenata. Muzej jugoslovenske kinoteke pomo­ vako ko se iole razume u saobraćajne ovakvih autoriteta svakako je značajna on­ gao je studentski protest na isti način kao i propise zna da su semafori signal ni ima koji, s pravom, već godinama traže 1992 - opremom i filmovima. "Moj lični Suređaji koji različitom bojom svetla promene i "veliko spremanje" u kući u ko­ stav povodom toga je daje prestanak rada regulišu saobraćaj. Takođe je poznato da joj žive. Međutim, pitanje je: da li će ga­ institucija kulture neproduktivan. Umetnici jedan broj ljudi (daltonisti), pošto ne raz­ šenje svetla naterati spremače da kuću sebe mogu mnogo snažnije da izraze kroz likuju boje. kraj tih istih semafora prolaze zaista počiste. ovakve institucije nego kroz govore", kaže kao da ovi i ne postoje. Koliko bi ukidanje SOLIDARNOST: U ponedeljak Dinko Tucaković, urednik filmskog pro­ ovih uređaja donelo olakšanja daltonisti­ (9.12.1996) održan je tim povodom sas­ grama Muzeja. ma, a koliko poteškoća ogromnoj većini tanak svih jugoslovenskih filmskih distri- OGLEDALO: Koliko film, kao medij, "učesnika u saobraćaju", potpuno je jasno. buterskih kuća. Glavna tema bio je presta­ utiče na formiranje svesti i stavova govori i APEL: Organizacioni odbor Stu­ nak projekcije u znak solidarnosti sa stu­ ne mali broj filmova koji su zabranjeni dentskog protesta uputio je ovih tokom poslednjih pedeset godina. dana apel svim kulturnim ustanova­ Sve ono što se nije govorilo javno, ma, pa tako i bioskopima, da pre­ bivalo je često rečeno na filmskoj stanu sa radom i da na taj način po­ traci. Dakle, pitanje je da li su drže opravdani gnev kako studenata zatvoreni bioskopi - zatvaranje i tako i građana Srbije, izazvan post- poslednjih usta na koja bi se moglo izbornim marifetlucima. "Mislim da makar šaputati? Jer, svaka umet- građanska neposlušnost može da nost, pa tako i filmska, sama je po učini mnogo", kaže za "Vreme" po­ sebi - protivrečje života, te otuda i vodom ovog apela, pQznati filmski protivrečje svemu ružnom i na- režiser Srđan Karanović i nastavlja: karadnom što nas trenutno ok­ "To bi bila kap u moru, a smatram ružuje. "Svako nasilje nad kultur­ da su bioskopi i pozorišta. osim ovih om i umetnošću, učinjeno u ime demonstracija, jedina svetla mesta u ma koga i ma čega, a pogotovu u ovom gradu". Osim toga, jugoslove- ime političkog trenutka, nasilje je nski film je možda jedini naš amba­ nad ljudskim duhom", kaže ovim sador u svetu sa kojim taj svet pos­ povodom za "Vreme" Živojin Pav- lednjih godina uopšte želi da komu­ lović. "Ni uzroci njegovog nasta­ nicira. "Mi svojim filmom", kaže janja ne nalaze se u trenutnim poli­ Dragan Bjelogrlić, jedan od glavnih tičkim interesima", zaključuje naš aktera filmskog hita "Lepa sela lepo poznati filmski umetnik. Umetnost gore", "Srbiju afirmišemo. za raz­ zaista ne bi smela da robuje trenut­ liku od onih koji je u demokratskom ku ili, kako bi rekli stari Latini, svetu sramote svojim kabadahijs- "Ars longa, vita brevis" (Umetnost kim ponašanjem." je dugovečna, a život kratak). S druge strane, velika većina fil­ Poznat je i primer iz ne tako davne mskih »umetnika je na strani stude­ evropske istorije. Filmska reditelj- nata, i to ne samo deklarativno. Od početka dentima. Za sada još ništa nije odlučeno ka ogromnog umetničkog dara Leni studentskih protesta, sa govornice ispred ali, kako smo nezvanično saznali u "Beo- Rifenštal ostaće, nažalost, upamćena po Filozofskog fakulteta okupljenim akadern- grad-filmu", postoji mogućnost da se bio­ filmovima koje je snimila u promotivne cima su se obraćali mnogi glumci i režis­ skopi zatvore na jedan dan. Osnovni prob­ svrhe za Adolfa Hitlera i nacistički režim u eri. Ne zaboravimo daje i protest iz 1991. lem su ugovori, još davno zaključeni, iz­ Nemačkoj, uoči Drugog svetskog rata. protekao u znaku jednog glumca - Branis- među domaćih distributera i stranih part­ Zatvoriti bioskope ili ne - pitanje je lava Lečića. Godine 1992. pred studentima nera. "Po našem ugovoru sa stranim part­ koje zaista nalikuje maču sa dve oštrice. je govorio Ljuba Tadić stari majstor jugo- nerom, nemamo prava da filmove koristi­ Ali, ljudi koji zatvaraju oči pred rastućim slovenskog filma i pozorišta, kao i mnogi mo u političke svrhe", kaže za "Vreme" nezadovoljstvom naroda sigurno ne prave drugi filmski umetnici. Već prvog dana gospodin Vražalić, direktor "Vansa". To ni­ razliku između žive i mrtve kulture, kao ovogodišnjeg studentskog protesta na go­ je slučaj samo sa ovom, već sa svim distri- što i ne primećuju u ogledalu da im je lice vornici se našao Dragan Bjelogrlić, a za buterskim kućama. Očigledno je da se u ružno.,, ■ njim i mnoge njegove kolege. Podrška inostranstvu novac čuje mnogo glasnije od K. POPOVSKI

38 VREME ■ 14. DECEMBAR 19%. ko im se sve ob­ Rok na talasu protesta raća, mislim da sa­ mo dragi Bog mo­ že da nam pomog­ ne da ta stvar uspe. Ljudi treba da se Masa sve guta prizovu pameti i da budu manji od mako­ vog zrna, da se dogovore, jer se ovako samo brukamo. Ovo nas ne vodi nikuda". NOVI SRBI: U utorak 10.12. sva Cane: "Ja podržavam takve akcije, sve stoje za zdrav duh i beogradska pozorišta, osim Ristićevog demokratiju, za malo pameti i mladosti" KPGT-a štrajkovala su u znak protesta zbog izbornih manipulacija, solidarišući tudenti koji su svakodnevno na uli­ mpozicije Bitlsa "Come together", u kojoj se sa studentskim i građanskim protestom. cama Beograda, Novog Sada, Kra- se takođe spominje "čarobna reč" - Sgujevca i Niša dobili su pesmu po­ zajedno. U koloni demonstranata, drške od Đorđa Balaševića, a demon­ viđeni su (i snimljeni) Dejan Cukić i strante koji protestuju protiv poništavanja Bajaga. Izgleda da je to i jedini izbornih rezultata danima sa zvučnika za­ vidljiv doprinos rok muzičara talasu bavlja pesma - "Zajedno". Pesma nije nas­ građanskih protesta u Srbiji. To je tala ovim povodom: u pitanju je dve god­ neobično i za mnoge iznenađujuće, ine stara obrada beogradske grupe "Ple- s obzirom na to da su- mnogi poznati jboj" petnaestak godina stare pesme rok muzičari bili angažovani u zagrebačke grupe "Film". Iz zvučnika se ranijim manifestacijama neslaganja čuje i pesma Dejana Cukića, obrada ko- sa aktuelnom politikom. Neke od njih su oni i organizovali, po­ put projekta "Rimtutituki", koji je bio eksplicitan protest protiv rata, nacionalizma i ratnohuškačke propagande koja je bila na vrhuncu počet­ kom devedesetih, kada je ovaj projekat realizovan. Na­ žalost, jedan od najistaknu­ tijih učesnika tadašnjeg pro­ testa muzičara vođa grupe "Ekatarina Velika" Milan Mlađenović više nije među živima. Zoran Kostić Cane, pevač "Partibrejkersa", ta­ kođe učesnik projekta "Rim­ UVEK PROTIV VLASTI: Zoran Kostić Cane tutituki", kaže za "Vreme" da nije neposredno učestvovao u na­ Upitan da li misli d aje to produktivno, jnovijim gibanjima, zato što ga Cane kaže: "Mi ovde imamo posla sa niko nije kontaktirao (Cane pos­ nekulturnim ljudima. To što ne rade pozo­ lednjih godina živi u Zrenjaninu), i rišta njima ništa ne znači. Oni su neka dodaje: "Ja podržavam takve ak­ druga vrsta ljudi, nekakvi novi Srbi, tako cije, sve što je za zdrav duh i demo­ reći, oni koji su nastali posle 1945. godine ni kratiju, za malo pameti i mladosti. i koji su vaspitavani u nekom novom ^ Ipak, dešava se da je koalicija Z a­ duhu. Njihova deviza je: 'sila Boga ne li jedno' uzela pesmu 'Partibrejkersa' a moli'. Kad ovi na televiziji prikažu kako g da nas nije nazvala i pitala, zamoli- demonstranti bacaju kamenje i lome pro­ ° la za dozvolu. To nije korektno. Ja zore, to okreće takve ljude protiv njih. Ja "Nadam se da će ljudi biti do­ nisam ni za koga, uvek sam protiv sam za te ljude koji mirno demonstriraju, vlasti, bez obzira ko je u pitanju. koji pokazuju da su još živi, da im je osta­ voljno uporni, da će istrajati i Zato mi se ne sviđa kada mi to oni lo još nešto ponosa, da ima neke nade. rade, a ne oni drugi od kojih bi se to Sve drugo je pod znakom pitanja, jer su da to neće splasnuti, kao što se moglo očekivati. Ja i ljudi slični svi drugi 'u šemi'". meni možemo da imamo problema, Zoran Kostić Cane ovako je proko- sigurno očekuje” a oni su svi 'u šemi'. Kada vidim te mentarisao pitanje šta bi uradio da ga stu­ Srdan Gojković Gile ljude na ulicama izgledaju mi di­ denti pozovu da im se obrati: "Pa, ne vno, srce mi igra; ali, kada vidim znam, neka zovu... Ko su ti studenti?

U. DECEMBAR 1996. ■ VREME 39 Bogata deca iz unutrašnjosti, oni koji su u ranoj mladosti takvi, a kasnije ovakvi. Idu dani Sećam se kada smo 1994. bili u Holandiji, gledali smo studentske nemire u Fran­ cuskoj. U pitanju je bio neki predlog za­ kona koji ograničava prisustvo stranaca na fakultetima. Takve žestine kod nas Srbija se vraća kući nema, ta svest živi kod roditelja ili dobija nekakvu drugu pomoć sa strane, a neće da radi za sebe. Meni je jedino žao nekih Oslobođena energija druge Srbije mora se s ulica što pre ljudi koji čista srca i sa velikom verom ul- eću u to i posle, naravno, bivaju odbačeni pretočiti u alternativne skupštine i parlamente uz potpuni i izmanipulisani. A ona ekipa - Vuk bojkot ionako trulih institucija režima Drašković, Zoran Đinđić, Vesna Pešić - sve je to pod velikim znakom pitanja. A ednoga dana, pre dve godine, neko zvenosti pobacah sve beleške. Kakva dale­ masa sve guta". me je uvukao u kombi — pravac Niš. ka Afrika! Kakve staze, lica, predeli, kad ja VELIKI KONCERT: Očigledno je Štrajkuju studenti. Usamljena zgrada ne razumem i ne shvatam više ni prijatelje, da su rok muzičari, kao i drugi umetnici, J na ledini kraj Niša govori o našem odnosuljude koji žive pored mene. A trudio sam se odavno svesni da se nekako treba suprot­ prema mladima, nauci i znanju. Vrata zak­ da upijem što više. Prošao sam sve Jugo­ staviti aktuelnoj vlasti, ali su vrlo oprezni ljučana. Sledi kontrola. Ulazimo unutra. slavije, posebno Srbiju i Crnu Goru uzduž i zbog mogućnosti manipulacije i stranač­ Glumci glume, neko peva, čuje se sjajni gi­ popreko. Retke su čuke na koje se nisam kog prisvajanja njihovog angažmana. Naš tarista. Pokušavajući da budem duhovit, peo ili potok koji bih omašio, a o drumovi­ drugi sagovornik Srđan Gojković Gile, trabunjam o osvajanju slobode. Naš estrad­ ma, kafanama i ljudima usput da i ne go­ vođa "Električnog orgazma" (takođe ni paket nije ništa naročito, ali mnogobroj­ vorimo. učesnik projekta "Rimtutituki"), smatra da na publika — studenti i njihovi takođe Zar je sva rakija koju sam popio bila nije produktivno direktno uključivanje mladi profesori — zadovoljni su, nisu više lažna. *** muzičara u protest: "Ono što smo radili tako usamljeni. Profesori zovu na kafu i kao 'Rimtutituki', pa oni koncerti kod razgovor. Idem ka zbornici. Dugački hod­ Čujem da je u Parizu na novoj Sorboni 'Konja', sve se to zatim pretvaralo u nik, staklenih zidova — pasarela koja spa­ (Nouvell Sorbone) postavljen predmet so­ opštenarodno veselje. Ja sam za to da na­ ja dva dela zgrade. U hodniku čudno ko- ciologija naroda. Izučava se mentalitet, pravimo jedan veliki koncert kada se neš­ mešanje. Čujem jecaje. Neki mladić — običaji, specifične karakteristike po kojima to desi, kada se demonstracije okončaju, ljudina od gotovo dva metra presamićen na se narodi razlikuju ili nalikuju. Prikupljaju rladam se pobedom demonstranata. Onda pola grči se i hukće. Nekoliko devojaka se mnogi podaci pa i one uzrečice uglavn­ možemo da slavimo, ali sada ne treba priljubljenih uz stakleni zid — plaču. Po­ om neprevodive koje nepogrešivo, plas­ tično označe posebnost naroda. Bez kon­ praviti nikakve koncerte i druge akcije, jer gledah kroz prozor. Dole, sprat niže, ispred zgrade desetak osoba. Roditelji. Nemi sultacije sa nadležnim organima (sa kojima time ne može da se postigne ništa osim da film. Jedni prete mlatarajući rukama, drugi gotovo deceniju ne komuniciram) odlučih se zabavlja masa ljudi, a ta masa valjda cvile, neki obećavaju, nagovaraju sopstve- da samoinicijativno pošaljem u Pariz nije tu zbog zabave nego zbog nekih nu decu da prekinu štrajk. Mladići i de- kratak dopis koji sadrži jednu odrednicu, drugih stvari. Uostalom, ni glumci nisu vojke zagrljeni jecaju ništa glumili nego su jednostavno pružili tiho tražeći međusob­ podršku. To je sve što i ja mogu sada da no oslonac svojoj od­ uradim, i to sam već učinio nekoliko puta lučnosti. Niko ne iz­ u raznim medijima. Ovo su, pre svega, lazi, nada je produže­ građanske demonstracije, iako vlast na za još jednu noć, pokušava da ih svede na stranački protest. za još neku godinu. Ja takav protest apsolutno podržavam i *** nadam se da će ljudi biti dovoljno uporni, Jedno od retkih da će istrajati i da to neće splasnuti, kao preostalih zadovoljs­ što se sigurno očekuje". tava — putovanja po­ Gile je krajnje skeptičan prema peva- lako gasne. Nema pa­ jućim revolucionarima: "Ni Džon Lenon ra, ni posla, pa samim nije mnogo postigao sa 'Dajte šansu miru'. tim ni razloga za pu­ Ljudi koji su slušali 'Mir, brate, mir' ionako tovanje, razgledanje su bili protiv rata. Verujem da u SPS-u terena i razgovor sa ima veoma malo ljudi koji slušaju 'Elek­ ljudima, što mi je ra­ BRACA PO PALANCI - UZVRAĆAJU UDARAC: B. Baletic trični orgazam'. Zbog toga mi nije žao, čak nije pričinjavalo ve­ mi je drago". liku radost. Iskopah odnekud beleške nas­ ako ukapiraju, pravilno prevedu jednu Nema razloga da se sumnja u tale pre deceniju-dve na belosvetskim pu­ jedinu reč — istina o nama biće svima iskrenost ovih Giletovih reči. To je, uosta­ tovanjima i kao svaki skriboman naumih bliža. Krupnim slovima ispisah: jebivetar lom, jači i eksplicitniji stav od bilo kakvog da pišem putopis, neku vrstu bedekera o (a zbog mojih Crnogoraca i množina) — muzičarskog demonstriranja. ■ tajanstvenim ljudima i predelima Afrike. jebivetri. TEOFIL PANČIĆ Srećom po čitaoce, u kratkom nastupu tre- Taman kovertirah i pljucnuh na

4 0 VREME ■ 14. DECEMBAR 1996. MH državnu marku, kad mi stiže glasački listić ju krvave šavove četiri-pet protektorata. možemo dalje. i uputstvo za glasanje poslato borcima i čl­ Ostaje samo pitanje hoće li ovo skončati u Građanska Srbija je anovima njihovih porodica. Odložih velikom tresku ili cviljenju. toga, konačno, sve- prepisku sa Sorbonom dok ne ispunim Zgađen nad domaćom, državnom ali i sna. Bljutavi, lažni građansku obavezu. U Hatišerifu "drugar'ce svetskom velikom politikom, naš se birač konsenzus između i drugovi" borcima se u vidu molbe nare­ (prvi put) usredsredio na lokalne izbore. gospodara i podanika raskinuli su hrabri i đuje da u poslednjoj ofanzivi jurišaju na Poželeo je da otvori prozore, počisti kuću i umni studenti, a ne lideri opozicionih parti­ neprijateljske partije i zauzmu pravilan ispred nje, zameni slavine i sijalice - okupi ja. A da je reč i o svesnom i o građanskom odbrambeni stav prema jedinstvenoj listi porodicu, pa da onda vidi šta će i kako će. pokretu otpora, najbolje svedoče istovetna na čelu sa vrh. komandantom i polit.kom Posle dugogodišnjeg lutanja po mit- panična reagovanja zastupnika mitske Sr­ suprugom. Znam kakvi kapital- ci rukovode većinom naših društvenih organizacija, pa i boračkom, te me ovaj raspis — samoukidajući akt nije iznena­ dio već činjenica da nije bilo reakcije onih hrabrih ljudi koji nikada nisu bili vojnici vlasti već naroda; ili su i oni kao i većina njihovih vršnjaka i ovoga puta svoje prokockane, olaisane ideale okačili na rever umesto o klin. *** Jednom, davno, negde u za­ padnoj Srbiji, jureći po terenu nabasah na neku starinu. Zan­ imljivi čiča na kraju razgovora mi reče da je bio potajnik iz- 5 među dva svetska rata i kao <8 takav penzionisan. Priznah, da g ne znam šta je potajnik, a kada £ mi on objasni, ja sa zaprepaš- g ćenjem konstatovah da je bio doušnik. On se uvredi i odbi takvu primis­ bije — partije na vlasti i radikalnih proda­ ao. Potajnik je prisluškivao šta narod mr­ "Ne samo da su krvavo vača nacionalne magle. Bez obzira na ra­ mori, kakav mu je stav prema ovom ili zličitost političkih opcija — braća po onom problemu i o tome obaveštavao opljačkani ljudi, gradovi, palanci (a ovde je ta veza jača od krvne) — sreskog načelnika — koji bi, pak, pošto bi uzvraćaju udarac. Propala je nada da će se sagledao situaciju na terenu, ponekad, pre­ istorija, nego je opljačkan u njihovim redovima naći neko ko nije ko potajnika, "puštao buve" u narod. Stari­ mangup da im dođe glave. Stoga se oslo­ na, inače lokalni uglednik, očigledno je razum, vera i nada" bođena energija druge Srbije mora s ulica smatrao da obavlja posrednički posao u što pre pretočiti u alternativne skupštine i opštem interesu. skim, praistorijskim predelima nacionalnih parlamente uz potpuni bojkot ionako trulih Za sve što radimo, pa i za krajnje lični, prašuma, panslovenskih bogaza i levih ut­ institucija režima. Građanska neposlušnost privatni čin, kao što je izjašnjavanje nama rina — Srbija se vraća kući! Čeka je vruća je prvi odgovor beskrupuloznoj vlasti, ali i su potrebni posrednici, uputstva i smer- kaša. autoritarcima, nacošima — sivoj brati- nice. Zato, između ostalog, u nas nikada Kada jednoga dana kroz desetak godina jaškoj masi koja je i do sada bolje od vlasti nije ni bilo stvarnih izbora, nego samo gla­ neko, hladne glave, prikupi činjenice o on­ gasila svaku građansku inicijativu i svaku sanja; a to nije isto. Zato što nije bilo izbo­ ome što se desilo u ex-YU, siguran sam da promenu — po cenu satiranja sopstvene ra, nije bilo ni validnih skupština kao odra­ će na kraju zaključiti "da sve bilo je pljač­ dece. za narodne volje. I upravo zato (da nije to ka". Ne samo da su krvavo opljačkani LažNet — TV Srbija đu ovisničku ona famozna dijalektika) što u SRJ nije ljudi, gradovi, istorija, nego je opljačkan bratiju priprema za građanski rat. TV min­ bilo demokratskih izbora, ona će se raspas­ razum, vera i nada. Mi smo se prvi na- istarstvo zastrašivanja svako veče naoruža­ ti. Klonirana mašinerija nemoćne insti­ potezali, ali kako je vreme odmicalo, ni va klonove koje je odgajila najubitačnijim tucije za četiri godine nije pokrenula drugi nisu ostali kratkih rukava. A sada, oružjem — mržnjom. rešavanje nijednog suštinskog društvenog kada smo ostali sami, krug pljačke se Ako se dvoumite, izađite na ulicu bilo problema od ekonomske reforme, Kosova, zatvorio. Opljačkali smo sopstvenu bu­ kog grada Srbije i dobro pogledajte mlada Sandžaka, Vojvodine do odnosa federalnih dućnost (nije li to pljačka stoleća). Običan, lica u koloni — na njima piše — istina. Ne jedinica. Sadašnji saziv savezne skupštine glasački listić samo je tačka na našu jotu. podrže li svi misleći građani, bez obzira na nezaobilazni je faktor, garant (u)Mira(nja). Bez pune istine o svemu što se ovde do­ partijska uverenja, probuđenu Srbiju, Optimisti se teše da će se SRJ raspasti na gađalo, bez sagledavanja sopstvene od­ njena je Sudbina loša beskonačnost. ■ Srbiju i Crnu Goru, a oni realniji, nasluću­ govornosti za rat, bedu i izolaciju ne BRANKO BALETIĆ

14. DECEMBAR 19%. ■ VREME 41 PREDRAG MITIĆ LDMR STAMBUK, VLADIMIR racija: "Osim mirnih demonstracija, ne­ demonstracija, mirnih "Osim demonst­ daje racija: objašnjenje "Borba" sociološko listu u svoje, nauka, političkih Fakultetu na profesor i JUL-a funkcioner ma drugih. Sve druge su nasilne". su druge Sve drugih. ma đoživeli Đinđićevo pušenje': "To je stvar stvar je "To pušenje': Đinđićevo đoživeli "Dne­ listu u demokratije, Nove predsednik JD I RME VREM I LJUDI onda normalno razgovaramo o problemu". o razgovaramo normalno onda ras­ da prvo poželela daje odmah strana nelogično Nije druga inat. i gard Đi­ brambeni rekao je što ono kažeš Srbinu Kad ti. Ali, vaspitanja. i kulture političke njegove ste 'kako pitanje na odgovara telegraf" vni MIIIAJLOVIC, DUŠAN pravi ko će kome. da prostite, da puši, pa da da pa puši, da prostite, da kome. će ko pravi od- javlja odmah se strane druge s nđić, nestrpljivos­ i -»vori^nezrelosti njegovoj o i jedan uzastopni poraz politike primitivizma, jalovih obećanja i podaništva belos- belos- podaništva i obećanja jalovih primitivizma, politike poraz uzastopni jedan 42 Missveta." demonstracije: "Sa stanovišta dosadašnjih rezultata vanparlamentarnog delovanja delovanja vanparlamentarnog rezultata dosadašnjih stanovišta "Sa demonstracije: U PRIČA SE KOJI VIC kovićišla u Indiju? ouc ajnkhbkv oepiaoetrzjk Skale". terazijske primadone nove i bikova paljanskih dokusca mržnje nasilja, demonstraciji o reč daje zaključiti ocenjuje je logično "Borba" listu 'Zajedno', u koalicije Jugoslaviju, za komunista-Pokreta Saveza predsednik rjtonpmrjvh oiikhordlej ezoeso rčo ut, sla­ dueta, bračnog penzionerskog sveto opredeljenja iskreirati političkih moglo ni nije nepomirljivih program i trojstvo politiku bolju a uticaja, još za centrima vetskim pokriće obezbediti želi se kojime ljudima manipulacije brutalne pokušaja i RATKO KRSMANOVIC, BEOGRADU Da poništiizbore za - "Zašto Mirjana je Mar- Iziava nedelie Iziava VREME VREME ■ 14. DECEMBAR19%.

a senokli Pgtv u e razo­ me su Pogotovo srednjoškolci. ja, čarali studenti koji imaju ručak za dinar dinar za ručak imaju koji studenti čarali oi suetkm oaa Jš a bi kad Još sobama. studentskim u boji Beogradu: u demonstracije ko- mentariše "Svedok" listu u Trstenika, u skupštini odbornik opozicioni i poslanik narodni RADOVAN RADOVIC, eiigdn aa In nmiakj se koji snimcima na I rata. godine četiri CNN snima to sve da sramota doživljavaju oni da najveća im je To crta i radove. uči njih grafičke mesto da neko u došao televizore i telefone imaju menzi, u kim mogu a pred kim ne da iznose prljav prljav iznose da ne kim pred a mogu kim ove u popili krv nam su koji oni BBC, i dečurli- uglavnom ulici na je da "Vidim kapčiće, imali bi sliku iz '81. sa Kosova. Kosova. sa '81. iz sliku bi imali kapčiće, pred znaju slučajeva ne koja odsto 80 dečurlija, u čini masu satelitu na vide lokalne vlasti". lokalne zbog sada a pasulja, zbog bilo to bele je Onda stave da Samo države. svoje veš U\I JOKANOVIĆ, VUK\ŠIN eba 96 gdn) "aaio se "Nalazimo godine): 1996. cembra oce- ovako je Republike, predsednik puta". de­ (9. situaciju današnju našu nio MILOSEVIC, SLOBODAN na startu jednog velikog projekta auto­ projekta velikog transjugoslovenskog izgradnje jednog startu na iaj uašn kj s ršl Beo­ rušili su koji Beogradu uhapšen, uje lica broj mali Samo stabilnom. "Ja situaciju ocenjujem uznemirenje: da političku za kaže razloga policije, nema ministar savezni grad". ki živi, ali joj je originalni politički program mrtav. Možda bi zato bilo najbliže najbliže bilo zato bi Možda mrtav. program politič­ politički Opozicija originalni je anahrone. ali joj živi, ki ideološki partije najjače njene su jer razvoj, omski od­ Zapad se će da sumnje nema da Gotovo uspeha. lokalnog nacionalističku zbog podržati ili opoziciju Miloševića, preko umir krhki nauka, čuvati ili političkih Zapad: za ma Fakulteta profesor i stranke seljačke Narodne predsednik politiku, nego što je u nju imala poverenje". imala nju u što je nego pre politiku, opoziciji vlast lokalnu dalo izborima na stanovništvo daje kaže se da istini ekon­ moderan u transformiše opozicija bi da budućnosti u veruju ne pobedu Srbiji izbornu u ni lokalnu da mnogi mogla Čak Miloševiću. podršku za lučiti dile­ je "Velika Miloševića: podržati Zapad će da prognozira "Nezavisni" listu DRAGAN VESELINOV, iz želje da kazni Miloševićeve socijaliste za njihovu katastrofalnu ekonomsku ekonomsku katastrofalnu njihovu za socijaliste Miloševićeve kazni da želje iz jedino zahtevali da se priznaju rezultati rezultati priznaju se da zahtevali jedino čelnik Srpske liberalne stranke i profesor profesor i stranke liberalne Srpske čelnik CAVOSKI KOŠTA, između onih koji su na simsu i onih na na onih i simsu na su koji onih razliku i između zahteva radikalizaciju građana, ae tdnsi rga i n šo su što go­ ono početku u i 'Zajedno' koalicije Proglas čelnici studentski pogle­ Ako date opozicije. zahteve Beograda premašili ulicama na građani su samo jer od, nar­ ne dogodio se opoziciji i da nego je Miloševiću "Iznenađujuće ulici: punoletstvo je uočio fakulteta, Pravnog rdnčli. jd n lcm s sh­ su ulicama na Ljudi postane Đinđić gradonačelnik. da jest to kruga, drugog su Oni dalekosežno. bilo nije to vorili, koji se obraćaju okupljenom narodu. narodu. okupljenom obraćaju se dole i gore su su koji koji koji onih od ljudi radikalniji su mnogo Tako vlasti. ove samo to daje dovoljno, nije to da vatili da zapravo traži da ode Slobodan Slobodan ode da traži zapravo razjarena mere da te do je građana Većina prirodu promeniti neće koji ustupak mali već da u svojim zahtevima istraje". zahtevima svojim olako, u da već popušta ne vlasti sa predstavnicima Ko­ pregovorima eventualnim u obavezuje da aliciju svakako To Milošević. TOMISLAV KARAĐORĐEVIC, ALEKSANDRA JANKOVIĆ,. princ, ovako je video izbore u Srbiji: "Ako poslanik SPO u skupštini Srbije, u listu je iz prvog moralo da se ide u drugi, ne ra- "On" govori o daljim potezima koalicije zumem zašto se moralo ići u treći krug glasanja. Čujem čak da se najavljuje i čet­ "Zajedno": "Ovo treba rešiti mirnim putem. Mislim da ova vlast od nas vrti 'čin'. To je nerazumljivo, rekao bih, ^ neozbiljno i smešno. Ako jedna stranka očekuje nerede. Postoji nešto što se zove 2 izgubi, zašto dostojanstveno ne prizna po- 'kineska smrt'. Ono što ne može da se ° raz, nego na takav primitivan način ma- razbije sekirom. razbija jedna kap koja uporno pada na jednu istu tačku. Ne | nipuliše glasovima građana i od gubitnika | sebe proglašava pobednikom". verujem u varijantu koja sa 150 hiljada registrovanih policajaca i boga pitaj ko­ liko neregistrovanih može da postigne KETI MARTON, nešto silom. Ono što mi možemo, to je predsednica američkog Komiteta za zaštitu prava novinara, u listu "Blic" dala je da se borimo upornošću i kontinuitetom. ocenu medija u Srbiji: "Moram da kažem da su 'Politika' i državna televizija sramo­ Kontinuirana građanska neposlušnost je ta za našu profesiju i njih ne mogu nazvati novinarima. Ne mogu nazvati novinarem miran protest. Taktika zvana brzo, spek­ onoga ko se pravi da ne vidi šta mu se dešava ispred nosa, nego na naslovnoj strani takularno i pogrešno nešto je što može kao udarnu vest plasira vest o izbeglicama iz Ruande. Ne samo da se takvi mediji ne da unazadi opoziciju. A taktika —- raditi mogu nazvati nezavisniim, nego se ti novinari ne mogu nazvati ni građanima ove vrlo mirno, vrlo precizno, pametno i zemlje. Ali još uvek im nije kasno da od propagatora pređu u izveštače. Neverovat- strpljivo — to je nešto što donosi no je da vašu situaciju mogu da prikažu svetu jedino strani mediji". pobedu". MARIJA MILOŠEVIĆ, ćerka predsednika Republike i direktor Radio Košave, IĆCs I h žali se zagrebačkom listu "Globus" da joj otac i majka nisu pomogli u životu i radu: "Finansijski nam nisu mog- ^ li pomoći. Moj otac živi od plate, a majka na Prirodno- 4 matematičkom fakultetu mizerno zarađuje, međutim sada M piše i štampa knjige, pa bi nam uskoro mogla pomoći. f ' m f Ljudi su pričali da mi je tata kupio radio, ali to nije istina. ■ H g iL * J j I Neki moji prijatelji hteli su osnovati radio i pozvali su i ,j mene. To je počelo veoma naivno, kao što počinje sve u životu. Pozvala sam nekoliko preduzeća, Beobanku, Jugopetrol i još neke, i oni su pristali sudelovati u pokretanju radija".

ALEKSA ĐILAS, publicista iz Beograda, u listu "Duga" daje svoju prognozu političkih do­ MOMO KAPOR, gađaja u Srbiji tokom naredne god­ srpski pisac lakih komada, ima svoje ine: "Očekujem da će naredni period mišljenje o decembarskom buntu u Sr­ biti pun neizvesnosti. Očekujem stal­ biji: "To je jedan koloplet, neverovatan. ne opstrukcije, haos, krizu i u repub- * Stvari dođu do apsurda i život izmakne ličkom i u saveznom parlamentu. kontroli, pa se sve razreši na način na Očekujem i pokušaj da se korupcijom koji je to moguće. Osećam nešto zlokob­ pocepa opozicija. Samo ja to gledam no u atmosferi i intuicija me nikada ne kao haos iz koga mora nešto dobro da vara. U ovom trenutku narod je u pravu. izađe. Očekujem diferencijaciju i u Nemoguće je da toliko ljudi nije u pravu, SPS-u i u drugim partijima, uopšte u a šačica da bude u pravu. Sad je prosto političkom životu Srbije. To je ne- neverovatno šta se sve događa. Na prim­ kakvo političko sazrevanje. Da zak- er, Slobodan Milošević je štitio pravo Ijučimo, sama stvar je loša, ali pos- z naroda da se pobuni protiv nepravde na ledice ne moraju biti. Verujem ljudi- £ Kosovu, pravo da se stvari dešavaju na ma na ulicama. Ovo je karneval de- i ulici i da se tu donose odluke. Tada su mokratije". | Građanski savez i intelektualci kabi- netskog tipa, koji preziru ulicu, prezrivo upotrebljavali izreku o "događanju naro­ RADOJE KONTIĆ, MIRJANA MARKOVIĆ, da" — bili su protiv takvog modela predsednik Vlade Jugoslavije, dobio supruga predsednika Republike i predsednik promena. Posle izvesnog broja godina, je od Nikolasa Franka, predsednika Direkcije JUL-a, govoreći u Žagubici, oce- Milošević je protiv dešavanja na ulici, a međunarodnog saveta za lov i zaštitu nila je: "Beograd je u opasnosti da pretrpi GSS, mirovnjaci i intelektualci su na uli­ divljači, Medalju međunarodnog lo­ materijalna razaranja i psihološke traume ci". vačkog saveza. najveće u poslednjih 50 godina".

U. DECEMBAR 19%. ■ VREME 4 3 E2 5 1 Amerika Vešti visoko lete Novi tim za nacionalnu bezbednost nastaviće staru politiku, nešto začinjenu

merički predsjednik Bil Klin- ton sastavio je za start svog drugog mandata novi tim za nacionalnu bezbjednost. Taj tim, u žargonu američke ad­ ministracije, sačinjavaju četiri ključna 1 'V ■ igrača: državni sekretar, sekretar odbrane, * - savjetnik za nacionalnu bezbjednost i šef C1A. Izborom Medlin Olbrajt za državnog i l i r . .... sekretara, Klinton je povukao najgori mo­ gući kadrovski potez po vlast u Beogradu. Nije riječ samo o činjenici daje Olbrajtova dobro znani "bosanski jastreb" američke administracije. Ona je izbjeglica iz komu­ nističke Čehoslovačke, antikomunistkinja u gotovo doktrinarnom smislu te riječi. Slobodan Milošević i njegov režim za nju su, i bez Bosne, nešto poput crvene krpe, gotovo nepristojna politička pojava. K tome, naprosto, kako kažu njene partijske kolege koji s manjkom entuzijazma prate njen rad, "previše voli sankcije. U svakoj debati unutar administracije o nekoj zemlji koja nam ne čini po volji, njen odgovor su: sankcije. Vrlo je lojalna, timski je igrač, ali...u svakoj debati zastupa najtvrđu opci­ PROMOCIJA: Bil Klinton i novopostavljeni šef CIA Entoni Lejk ju" ("Vašington post", 12. decembra 1996). nacionalnu bezbjednost poslao je Semjuel ima, prevazilaženja razlika između demo­ Obraćajući se službenicima Stejt depart- Sendi Berger, dosadašnji zamjenik Entoni krata i republikanaca kada je nacionalni in­ menta 1994. godine, bez trunke rezerve Lejka, koji pak iz Savjeta za nacionalnu teres u pitanju. Dosadašnji šef CIA Džon iznijela je da su "američka vojna moć i bezbjednost prelazi za šefa CIA. Dojč svojevremeno se nadao ovoj fotelji, uvjerenost u mogućnost njene upotrebe Osim Bergera, svi Klintonovi izabrani­ ali njegove su šanse za napredovanje u najjača sila za održavanje međunarodnog ci (i izabranica) moraće proći i kroz šake sadašnjoj administraciji, tvrdi "Los Anđe- poretka u današnjem svijetu". Njena hlad- Senata, koji potvrđuje njihov konačan iz­ les tajms'!, zapečaćene onog momenta noratovska terminologija uporna je i pro­ bor na ključna mjesta u novoj vladi. Senat kada je, u javnom svjedočenju pred Kon­ računata: za razliku od većine kolega, čiji je u republikanskim rukama, no ozlogla­ gresom, rekao daje Sadam Husein u ovom je svjetonazor formirao Vijetnam, njezin je šeno konzervativni predsjednik komiteta momentu u boljoj situaciji nego što je bio nastao pod uticajem Minhena (Cemberlen- za spoljnopolitičke odnose Džesi Helms prije četiri godine. Dojč sada mora da ide i ovi ustupci Hitleru). Olbrajtova, kažu, ima već je javno oglasio zadovoljstvo Klint- sa dosadašnje funkcije već i zbog toga da poseban pik na "diktatore". novim izborom (Medlin Olbrajt je tvr­ bi se našlo mjesto za Entoni Lejka, koji DAMA IZ STAROG ŠPILA: No dokorna i hrabra dama, komplimentirao je nije bio osobito efikasan na položaju sav­ kada je odlučio da Kristoferove cipele Helms novom državnom sekretaru, u jetnika za nacionalnu bezbjednost. Kažu, popuni potpeticama Medlin Olbrajt (kako svom poznatom stilu). međutim, da je CIA imala sreće i da je u se ona sama ovih dana u šali izrazila), Bil Od novog ministra odbrane Koena Lejku dobila ono što joj je oduvijek treba­ Klinton svakako nije mislio na srpskog zavisi gdje i kada bivaju upućene američke lo: spoljnopolitičkog eksperta koji ima predsjednika. Potonji je, jednostavno, bio trupe, one iste u koje Olbrajtova vjeruje puno predsjednikovo povjerenje i koji zna posebno loše sreće kad su se u Vašingtonu kao u garante novog svjetskog poretka. iz prve ruke šta predsjedniku u obavješta­ miješale karte novog tima za nacionalnu Njegova su uvjerenja ponešto lijevo od jnom radu treba. Lejk uživa reputaciju lib­ bezbjednost. Pored Olbrajtove, za novog mjesta gdje se sada nalazi većina njegove eralnog profesora, no bolje upućeni kažu ministra odbrane postavljenje republikan­ stranke, a on sam veliki je pobornik da nije nesklon tajnim operacijama: nije se ski senator Vilijam Koen, novi savjetnik za "nestrančarenja" u bezbjednosnim poslov­ nipošto libio da podrži tajne akcije

44 VREME ■ 14. DECEMBAR 1996. raspirivanja nezadovoljstva u sjevernom O stjisne se govori; Iraku, kako bi se podrivao Sadam Husein. U Senatu bi mu jedino moglo naškoditi jer Medlin Olbrajt je baš on zaslužan što CIA nije saznala za odluku da se Hrvatskoj da zeleno svjetlo u naoružavanju bosanskih muslimana i time prekrši embargo UN. Nepokolebljiva lady ČUVARKUĆA: Sendi Berger je jedan od onih ljudi iz najbliže Klintonove oko­ Patricija Ajrlend i Anita Pereš Ferguson, predsednice dve moćne organizacije žena, mogu line (stari su lični prijatelji) koji su veoma da budu zadovoljne. Mesec dana - otkako je Bil Klinton dobio još jedan mandat za Belu kuću rano počeli da zastupaju agresivnu upotre­ - one su predsednika stalno podsećale na to da je Boba Dola pobedio ponajviše zahvaljujući bu NATO sile u Bosni, mada, po svemu Ženskim glasovima. / zato nije dovoljno da žene dobiju tek neko ministarsko mesto. Ovoga sudeći, zasluga što se Klinton privolio toj puta jedna poznata žena mora da ima ključni položaj u ad­ metodi ipak pripada Medlin Olbrajt. Po ministraciji. Kandidatura Medlin Olbrajt sama se nametala tradiciji je. savjetnik za nacionalnu bezb- - ni o jednoj ženi se u poslednje vreme nije toliko govorilo jednost nešto poput predsjednikova "ču­ kao o američkoj ambasadorki pri Ujedinjenim nacijama. vara kapije": on je taj koji svakog dana bri- Bil Klinton, već i kao pravi džentlmen, porekao je da je fuje predsjednika i odlučuje koja od spolj- pol bio presudan u odlučivanju ko će na mestu državnog nopolitičkih tema zaslužuje njegovu pa­ sekretara zameniti Vorena Kristofera. Ne osporavajući žnju. On, takođe, svakog četvrtka na sas­ kvalitete Medlin Olbrajt, posmatrači ipak ne mogu da se tanku Savjeta za nacionalnu bezbjednost otmu utisku da je upravo ta činjenica, uz prisno prijateljstvo koordinira vladinom politikom, posre­ sa Hilari Klinton, bila od nemalog značaja u donošenju od­ dujući između svih spoljnopolitičkih i luke da prvi put u istoriji SAD državni sekretar, odnosno obavještajnih agencija i njihovih često su- ministar inostranih poslova, bude žena. protstavljenih informacija i analiza. Lejka Klinton je sigurno imao u vidu još jednu osobinu novog je, recimo, prije četiri godine bio glas da, državnog sekretara - bespogovorna odanost. U trenucima kao čovjek koji je potekao iz Stejt depart- kada je administracija bila izložena nemilosrdnim napadi­ menta, ne vjeruje analizama CIA i ne omo­ ma Kongresa i javnosti (u slučaju intervencije u Somaliji, na primer), niko kao potpredsednik Gor i ambasadorka u gućuje tadašnjem šefu CIA Vulziju pristup Ujedinjenim nacijama nije tako svesrdno branio i ono što je predsjedniku. bilo teško opravdavati. Izuzev Bila Koena, novi tim je zapravo Medlin Olbrajt je ujedno, upravo poslednjih dana, iskazala i druge osobine koje je pre­ stari tim ljudi koji su i do sada služili u poručuju za šefa diplomatije najveće svetske sile: upornost, čvrstinu, nepokolebljivost do tvr- Klintonovoj administraciji. To nije tim koji doglavosti. Pokazalo se to, na kraju, i u uspešnom protivljenju Vašingtona da Butros Gali će naprasno ponuditi novu viziju svjetskih dobije i drugi mandat za generalnog sekretara UN. odnosa. Za Medlin Olbrajt kritičari često Ona se ne libi da svet stalno podseća na mesto, ulogu i uticaj koje najjača sila mora da kažu da nema takvu viziju, no čuveni će ima u svetskim poslovima. Amerika je, smatra ona, apsolutno nezaobilazan faktor u svim komentator "Vašington posta" na to uz­ svetskim događanjima. Ako je potrebno, to može da se iskaže i upotrebom sile, jer čemu vratiti: "Za razliku od koga u Klintonovoj služi ta silna vojna moć ako ne možemo i da je upotrebimo", priseća se njenih reči nekadašnji administraciji? Ko u ovom kabinetu ima načelnik generalštaba Kolin Pauel. viziju?" Ipak, većina američkih spoljnopo­ Svoje viđenje diplomatije, po kojoj "američka sila treba da bude oruđe diplomatije", Med­ litičkih eksperata iz akademskog svijeta lin Olbrajt je nametnula i Klintonu, pa se veruje da je upravo ona bila glavni zagovornik ideje žali se daje ovo skup pragmatičara koji su o bombardovanju srpskih položaja u Bosni. Epitet "jastreba" stekla je i u drugim prilikama (u prije Svega znani po svojoj odanosti pred­ slučaju Kube, Haitija i Iraka, na primer), tako da se mnoge njene dosadašnje kolege u Nju- sjedniku i po svojim političkim vještinama, jorku pomalo i pribojavaju novog energičnog, upornog i tvrdokornog državnog sekretara, a ne po strateškim procjenama, speci­ koji se toliko razlikuje od učtivog, tihog, ponekad čak stidljivog i neodlučnog prethodnika. fičnim pristupima ili, ne daj bože, doktri­ Medlin Olbrajt voli da kaže kako njeno "vjeruju" nije vezano za Vijetnam, već za Minhen nama. U najboljem slučaju, Medlin Olbra­ 1938, za kapitulantsku politiku koja je žmurila pred nadolazećim nacizmom. Ona se, doduše, jt i Sendi Berger će bolje od svojih pre­ ne seća tih dana, ali je od oca diplomate - koji je sa porodicom pred nacistima pobegao iz Praga u London, a posle rata dve godine bio čehoslovački ambasador u Beogradu, da bi thodnika u javnosti artikulisati Klintonovu 1948. opet emigrirao, ovoga puta u Ameriku - mogla dosta da nauči o "politici popuštanja po spoljnu politiku. Njihov izbor manje go­ svaku cenu". vori o promjenama koje će nastupiti, a više Tog "minhenskog sindroma" Marija Jana Korbelova, rođena 1937. u Pragu, dugo nije o promjenama koje su se već odigrale. To mogla da se oslobodi. Verovatno ni onda kada je kao devojčica uzela ime Medlin, ili kada se što je Klinton za šefa američke diplomatije udala za poznatog američkog novinarskog magnata OIbrajta (razvela se posle 15 godina). doveo izrazito "sankcionišuće raspolo­ Politika ju je, međutim, neodoljivo privlačila, tako da je posle završenog ekskluzivnog koledža ženu" Medlin Olbrajt, koja već ima reputa- Velslij u Masačusetsu i doktoriranja na Univerzitetu Kolumbija ušla u Savet za nacionalnu :iju "jastreba" i ne libi se upotrebe ame­ bezbednost predsednika Kartera, a kasnije je bila spoljnopolitički savetnik (neuspešnih) pred- ričke sile protiv neposlušnih diktatora, sedničkih kandidata Mondejla i Dukakisa, da bi je pre tri godine predsednik Klinton naimen- svjedoči o činjenici da se Klinton sada na ovao za ambasadora pri Ujedinjenim nacijama. međunarodnoj sceni osjeća mnogo sigur­ Medlin Olbrajt označava sada već pomalo i tradiciju uticajnih emigranata iz istočne nijim nego što je to prije četiri godine bio Evrope koji poslednjih decenija ostavljaju nesumnjiv pečat na američku spoljnu politiku. Bio slučaj. On danas manje zazire, kako od po­ je to Henri Kisindžer, bio je to Zbignjev Bžežinski, sada je to, uz generala Džona Salikašvili- sjedovanja sile tako i od njene upotrebe. ■ ja, i Medlin Olbrajt. Da li je to prednost za Evropljane? M LJILJANA SMAJLOVIĆ HARI ŠTAJNER

14. DECEMBAR 1996. ■ VREME 45 pored šefa države i vlade Jeljcina i Čer­ Ruska kriza nomirdina, spadaju predsednici parlamen­ tarnih domova Genadij Selezujov i Jegor Strojev i, konačno, Jeljcinova desna ruka Preti li Jeljcinu ostavka? Anatolij Čubajs. Seleznjov i Strojev su već izveli svoj manevar — prozvavši vladu. Černomirdin Ako će Rusi novogodišnje praznike dočekati "u mraku i prazna može da se izvuče, jer sprovodi Jeljcinovu stomaka" neko će morati da plati ceh politiku, a Čubajs je, iako neomiljen, ipak — samo administrator. Ostaje Jeljcin, a nezapamćenom za Gornji dom parlamenta, ima mu se i šta natovariti, što radikalna MOSKVA (leva) opozicija, a i liberalna (desna) već / okomio na vladu — podstaknut talasom usija je kao bosonog čovek koji rudarskih štrajkova u Kuzbasu, ali ni nje­ uveliko čine: predsednik je faktički poskakuje na užarenom ugljevlju. gova intervencija nije urodila plodom: odustao od svih svojih predizbornih R dok svuda oko njega plamti požar: predlog da se Cernomirdinu i njegovom obećanja, ako ne i formalno, onda bar tako što je bliži kraj godine, sve je veća opas­ kabinetu otkaže ljubav — to jest da se od što se Kremlj pravi da nikakvih naročitih nost od opšte eksplozije nezadovoljstva, obećanja i nije bilo. jer cela nacija očekuje da dobije "novo­ Ako nije jasno da je predsednik godišnji poklon" — zaostale plate. Para svestan sve težine ekonomsko-soci- nema, a vlada ne srne da se odluči da ih jalne krize, svima je jasno da će on u štampa, jer zna da neće moći da spreči odsudnom trenutku povući odgo­ drugu eksploziju — cena (i inflacije). U varajući porez: što opasnost po "poverljivom" dokumentu namenjenom njega bude veća, to će i rang ličnos­ članovima užeg kabineta premijera Vik­ ti određene da bude žrtveni jarac biti tora Černomirdina, ministar privrede viši. Uključujući samog premijera Jevgenij Jasin upozorava da će se "ekon­ Černomirdina i odanog Čubajsa. omska situacija, s velikom verovat- KO JE U SENCI?: Ali, ako su noćom i dalje pogoršavati", jer je tekuća komunisti atakom u Dumi dali pov­ politika "potpuno iscrpela svoje mo­ oda da se misli da im nimalo ne bi gućnosti i nastavak dosadašnjeg kursa smetalo raspuštanje parlamenta (što vuče zemlju u bezdan trajne depresije, bi automatski usledilo posle uzas­ povećavati opasnost od novih političkih topnog neuspešnog izglasavanja potresa"! nepoverenja vladi, ili čemu bi Jelj­ Neki analitičari idu tako daleko da cin pribegao da spase vladu), pitanje tvrde da Boris Jeljcin "još nikada nije je zašto nisu išli do kraja? Jer, kao i bio pod tolkim pritiskom da podnese njihov štab, i druga strana zna da bi prevremenu ostavku", jer, kako kažu. na vanrednim izborima mogli da "faktički ne postoje koliko-toliko realni beleže poene samo redajući obeća­ izvpri da se prevlada kriza"! nja koja je Jeljcin davao uoči izbora U toj svetlosti, "odvojeno uzeta" MOĆ U SENCI: Anatolij Čubajs prošlog leta, ili samo pitajući birače budžetska kriza — s kojom se vlada suoči­ Dume zatraži da pokuša da ukloni prem­ da li iko može da se seti ijednog la u Državnoj dumi — liči na buru u čaši ijera — podržalo je samo 38 od 162 sena­ ispunjenog obećanja. vode, pogotovo što se Donji dom par­ tora. Ako je lider komunista propustio tu lamenta neočekivano, u završnici oštre de­ Samo je Federacija nezavisnih sindika­ šansu, rizikujući da ga njegovi sopstveni bate, pokazao pomirljivim. U stvari, kao da ta ostala pri svome, postavivši poslednji ul­ drugari razapnu na krst, opet se stiže do — muje namera bila da spase vladu, što je di­ timatum vladi, faktički Kremlju — jer je zašto je to učiniQ? jametralno suprotno od prvobitne'namere prevashodno reč o Jeljcinovim prediz- Odgovor da je bolje sedeti u toploj pretežne većine poslanika ne samo da bornim obećanjima — da "promeni re- Dumi i primati platu, umesto juriti po Sibi­ obore Černomirdinov kabinet, već da formski kurs", za koji je sindikalni kongres ru u pohodu na nove glasove — nije odgo­ slome vrat i samom Jeljcinu. jednodušno rekao daje antisocijalni. Os­ vor. ZAMENJENE ULOGE: Duma se tavljen je rok do Nove godine — u suprot­ Odgovor je možda u ciničnoj maksimi potpuno okanila namere da postavi pitanje nom sledeća će godina početi opštim štra­ , popularnog satiričara koji kaže da je u poverenja vladi, a pretnju da će pokrenuti jkom. Rusiji doveden do apsurda princip "politi­ proceduru za impičment predsednika ne Čitav budžetski "cirkus" otkriva daje, u ka — političarima, problemi — građani­ pominje. lako besni što je vlada ignorisala stvari, reč o velikom svođenju računa pred ma". Drugim rečima, događaji će zavisiti njihov zahtev da u prerađenoj verziji kraj godine: ako će Rusi novogodišnje ne toliko od rešavanja problema, koliko od budžeta za 1997. socijalna sfera dobije praznike dočekati "u mraku i prazna sto­ uspešnosti vodećih političara da uspostave bolji tretman, poslanici nisu odbacili maka", tj. ako im država ne podmiri ravnotežu na uzajamno korisnim ustavi­ izmenjen predlog, već su samo odgodili zaostale plate i penzije, neko će morati da ma!. Pogotovo — kao što se aludira u anal­ glasanje za 15. decembar, rešeni, izgleda, plati ceh. A krivac se neće tražiti među sit­ itičkim prikazima tekuće situacije — ako da sunarodnicima ponude budžet kao neku nom ribom, već u Kremlju i oko njega. konce (u Kremlju, vladi i Dumi) vuče neka vrstu "novogodišnjeg poklona". . Kartu će izvlačiti prvih pet nominalno "treća sila". ■ Zato se Savet Federacije, sa žestinom najuticajnijih ličnosti u Rusiji — u koje, BRANKO STOŠIĆ

46 VREME ■ 14. DECEMBAR 1996. 4 Državni či­ novnici u Španiji ogorče­ ni su na konzer­ & Ordinacija !V \ vativnu vladu koja preti da će im zamrznuti plate — što je Akupunktura i potez koji Madridu treba da uštedi 200 milijardi pezeta kineska masaža (1.53 milijarde dolara) iz defi­ cita. U Grčkoj, (doktori iz Kine) koja nema ni­ BRISEL kakvih izgleda da na vreme ispuni bilo koji od osnovnih Nezadovoljnici uslova za zajedničku valutu, vlada se trudi da otvori put za kasnije učlanjenje. U me­ Kožne bolesti Pokušaji da se poreska disciplina ugradi đuvremenu, sindikati i vlada u Portugaliji u'evropske privrede prg uvođenja zajed­ vode napete pregovore okp budućih plata ničke valute izvela je demonstrante na ulice 500.000 zaposlenih u javnom sektoru. akne, hlamidije, od Atine do Pa de Kalea. U Grčkoj, seljaci već dve sedmice drže pod blokadom LONDON puteve i pruge zbog odluke vlade da ukine plućne bolesti, poreske olakšice vredne 130 milijardi drahmi (510 miliona dolara). Zaposleni u U britanskom domu lordova učinjen je javnim službama Španije najavili su gener­ prvi korak ka zakonu koji bi izjednačio astma, bronhitis alni 24-časovni štrajk posle odluke Madri­ žene sa muškarcima u pravu smicanja da da im za iduću godinu zamržne plate. kraljevske krune. Tako bi, u slučaju da se Novi nemački zakon koji dozvoljava ko­ jednoga dana mladom princu Vilijemu, mpanijama da smanje naknade za sinu prestolonaslednika Čarlsa, prvo rodi bolovanja izazvao je masovne proteste i kćer, ona postala kraljica bez obzira da li Opšta medicina danas je malo firmi koje se usuđuju da za­ ima mlađeg brata. Vekovima staro pravilo , ) kon iskoriste. Više od pola miliona ljudi nalaže da muškarci imaju prednost nad marširalo je na Rim protiv evro-poreza svojim sestrama u pravu na britanski pres- zamišljenog da pomogne Italiji da se kval- to. Lord Džefri Arčer, član vladajućih ifikuje za novu evropsku valutu. U najspe­ konzervativaca, podneo je takozvano smer- Kućna nega ktakularnijoj buni, francuski vozači kamio­ no obraćanje Domu lordova tražeći doz­ na su blokirali celu državu da bi dobili pra­ volu da predloži zakon. Arčer kaže da je vo da ranije odu u penziju i da se zabrani hteo da sazna ima li onih u domu lordova, i lečenje vožnja kamiona nedeljom. Pojedinačno, sastavljenom uglavnom od pripadnika bri­ ovi protesti imaju malo čega zajedničkog, tanske aristokratije, "koji osećaju da su ali razlog koji ih je izazvao vodi pravo do muškarci i dalje prirodno nadmoćniji od grozničavih pokušaja država EU da svoje žena". Arčer kaže da se u praksi ništa neće d a privrede pripreme za ekonomsku i mone­ desiti u narednih 50 do 60 godina, dok jed­ Ordinacija IV tarnu uniju (EMU). Da bi se ušlo u EMU no od dece princa Vilijema ne dođe u situ­ — odnosno u treću fazu EMU sa jedin­ aciju da nasledi oca. "Jedina promena koja Na Cvetnom trgu stvenom valutom — od zemalja kandidata bi se odmah desila jeste što bi princeza Ana traži se da smanje budžetske deficite tako preskočila braću, prinčeve Endruja i Ed- Njegoševa 7 da ovi ubuduće ne smeju da pređu tri odsto varda, i zauzela četvrto mesto na lestvici ka bruto nacionalnog dohotka. Početkom prestolu", izjavio je Arčer za radio BBC. Tel/Fax: iduće godine biće ocenjeno šta je svaka ze­ Međutim, njegov predlog ima male izglede mlja uradila. Zato su svi budžeti koji se da prođe u Domu lordova gde nasledni (011) 347-072 danas donose tako stegnuti da ugrožavaju plemići tamo sede samo zahvaljujući svom ili prete da ugroze privilegije onih koji se polu. od 15 do 21 h širom Evrope hvataju za protestne plakate. PRIPREMA AGENCIJA BETA

U. DKCEMBAK 19%. ■ VREME 47 Odlazak autora Mirka i Slavka

Kako u dobrom stripu već biva, junaci su potisnuli u senku svog tvorca ao da su ljudske dičevića), romantičnijihromantič storija sudbine mnogo {Blazo i Jelica, raznih autora, čvršće vezane Dabiša Bože Veselinovića), pa i za vreme u ko­ stripova koji su znatnije "poš­ jem traju, nego tovali" istorijske činjenice (pri­ štc\ smo obično spremni da če Ivice Bednjaneca), ili našu naslutimo. U času kada se epiku (priče Nikole Mitrovića) jedna utopija iznutra razara, - ali su efektne storije o srčanim sama iz sebe, preteći da u partizanskim kuririma postale samovrtloženju povuče i zaštitni znak čitavog projekta - mnoge od nas, stigla je vest o te je o njima Tori Janković sni­ smrti doajena srpskog stripa mio film (istina promašen). Desimira Žižovića Buina. Do dana današnjeg (a bilo je Tvorca Mirka i Slavka. vremena), u retkim tekstovima Desimir Zižović Buin ni­ o Mirku i Slavku, najčešće pre- kada nije voleo svetla velike ovladava mišljenje da je reč o scene. Radio je stotine epizo­ minornom ostvarenju, odnosno da slavnog partizanskog seri- kiču. Takva ocena faktički je u jala, a bio je praktično anoni­ teoriju i istoriju našeg stripa man. Posle kraha tog na- prebačena iz napisa državnih jprofitabilnijeg projekta u is- "teoretičara", i "estetičara", od­ toriji naše devete umetnosti, nosno iz ocena raznoraznih ide- vratio se u rodno selo Bra- okomisija, koje bi s vremena na netiće, kod Gornjeg Mil- vreme u dnevni red uvrstile anovca i bar jednom saslušao MADE IN TAKOVO: Desimir Zižović Buin pljuvanje po devetoj umetnosti. ovog neobičnog čoveka, vanserijskog u "Dečjih novina" Srećko Jovanović, njego­ Čak ni žanr stripa Mirko i Slavko, posle svakom pogledu, tajno­ va desna ruka Aleksandar Lazarević i nekoliko godina trpeljivos- vita simpatičnost epizo­ Zižović. U to vreme strip je kod nas bio ti, nije pomogao da bude da o malim kuririma prokazana, "zapadna" umetnost. Da bi se . pažljivije pročitan i objek­ neće biti ništa jasnija. suprotstavili takvom odnosu zvanične jav­ tivno ocenjen. Naravno to PARTIZANSKI nosti (čitaj vlastodržaca i njihovih kultur- ništa nije oduzelo samim KURIRI: Sve je po­ tregera), troje ljudi je došlo na ideju da re- epizodama i njihovom uti- čelo u nekakvoj gor- alizuje strip o malim partizanima. U maju caju - iz ikonografije ovih njomilanovačkoj kaf- 1963. krenula je legendarna edicija Nikad priča, iz njihove etike (iz anici, gde su se 1961, robom. Bilo je u njoj i uzbudljivijih, žestokog patriotizma) vas- kako je pričao Buin, kvalitetnijih serijala (Akant Radivoja pitano je nekoliko genera­ slučajno susreli tvorac Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Ra- cija malih čitalaca - a ve-

4 8 VREME MU. DECEMBAR 1996. rujem da im sećanje na naivnu lepotu i danas greje uspomene na davno detinjstvo. Temat "Gradca" o Selinu INKARNACIJA SIROGOJNA: Šta želim da kažem? Daleko od toga da je Buinov strip o Mirku i Slavku, čiji su prvi i najbolji scenaristi bili Z. Vukosavljević i M. Nicić, uvek bio vredan pažnje. Od pets- Na kraju veka totinak priča, on je donosio kvalitet samo u prvih dvadesetak, a posle je pretvoren u in­ dustriju, koja je podigla gradić Gornji Mil- Kako nakon svega izgleda "slučaj Selin" anovac. U tim prvim epizodama - "Okršaj u noći", "Zbeg", "Svaki deseti", "Gde je vobroj posvećen kontroverznom mana) u Francuskoj. moj drug", "Nekoje uhoda", "Kraj neprija­ francuskom piscu Luju Ferdinan­ SLUČAJ SELIN: Kako, dakle, na kra­ teljskih straža", "Brži od smrti", "Tri hrabra Ddu Selinu (1894-1961), rezultat sa- ju veka, pola veka i više (ili manje) nakon druga", "Bitka za vreme" itd. - Buin i kole­ radnje plejade naših prevodilaca sa fran­ pomenutih događaja, u prilično prome- ge su se služili osnovnim avanturističkim cuskog, ističe se, čak i među izuzetnim te­ njenim stvarnosnim i istorijskim okolnosti­ matricama, polagano razvijajući mit o ma­ matskim brojevima na kakve nas je čačan- ma (ali koji su u generičkoj vezi sa onima lim junacima, inkarnacijama Boška Buhe i ski "Gradac" (glavni urednik — Branko koji su im, pre pola veka, prethodili) i u Sirogojna. Brižljiv čitalac ovih priča može Kukić) navikao, dragocenim materijalom o svetlosti ovog više nego bogatog broja posmatrati ne samo kako je Buin, samouki ovom značajnom, ali kod nas nedovoljno "Gradca" izgleda slučaj Selin. crtač, krenuvši od ikonike Đorđa Andre- zastupljenom autoru. Jedan od najvećih Pre svega — i to je nekako posebno jevića Kuna, stvorio jednostavan i ubedljiv francuskih pisaca XX veka i, po mišljenju jasno sa ove distance — reč je o velikom crtež, nego i kako je fiksiran mali mit o nekih (npr. Marsel Eme), čak "jedini veliki piscu francuskog jezika, jedinstvenom, no- dečacima koji, sazrevajući kroz najra­ pisac svog vremena", našao se u situaciji, vatoru, obnovitelju, što je očigledno iz znovrsnije vidove partizanske borbe, post­ da su njegovo ime i delo, u odnosu na svo­ tona, ozbiljnosti i kompleksnosti tekstova aju mladići. Slavkovoj bojažljivosti i ne­ ju vrednost, sticajem različitih okolnosti izdvojenih da svedoče o njemu i iz razno­ snalaženju dinamičku protivtežu činila je ostali nedovoljno poznati. Proslavivši se vrsnosti i bogatstva tumačenja tih tekstova. Mirkova srčanost i spretnost, pa je stalnim prvim romanom "Putovanje nakraj noći" Zatim, nesumnjiva je njegova reprezenta- "varničenjem" njihovih dijaloga u stripu (1932, jedini preveden kod nas), objavlje­ tivnost za epohu, duboka povezanost sa izgrađena nezaboravna prisnost i auten­ nim kada mu je bilo četrdeset godina, Se­ tičnost. lin, inače po profesiji lekar, vijugavom li­ SAJKACA: Desimir Žižović je gotovo nijom svoje književne karijere i biografije čitav strip ep o Mirku i Slavku sveo na su­ dovodi sebe u situaciju, što je još 1936. go­ protstavljanje Nemcima, tzv. domaći izda­ dine primetio njegov prvi izdavač Rober jnici gotovo da nisu ni provirili u jed­ Denoel, da bude "jedini autor koji je u nostavne, logično vođene storije. Stoga, Francuskoj ocrnjen za poslednjih četrdeset poznavaoci stripa tvrde da su maleni kuriri godina". pobili više nacista nego Bata i Smoki, ali REAKCIJE: Iako je još "Putovanje bez obzira da li je tako. može se reći da je nakraj noći" izazvalo podeljene i žestoke Buin - inače u ratu četnik pri jedinici Draže reakcije, zbog svog stila koji nastavlja Mihajlovića! - s neverovatnom uporaošću, rableovsku tradiciju direktnosti i antropo­ crtajući hiljade sličica stripa, načinio ne loškog pesimizma, njegova kasnija dela, samo najobimniji nego i jedan od kvali­ posebno pamfleti, te uključivanje u društ­ tetnijih naših serijala - iz čijih je žan­ veni život uslovili su, uz dodatno ispolja- rovskih okvira jednim delom ponikao i vanje njegove ličnosti i dara, problemati- Bane Kerac (Poručnik Tara), ali i TV seri- zovanje Selinove biografije. Antikomunis­ jal "Otpisani". tički pamflet "Mea culpa" (1936), napisan Kako u dobrom stripu već biva, junaci nakon posete SSSR-u, i antisemitske "Bag­ su potisnuli u senku svog tvorca, pa je atele za jedan pokolj" (1937) predstavljale 1994. Gornji Milanovac, organizujući ret­ su jedan anarhično-individualistički čin su­ rospektivu Desimira Žižovića Buina, učin­ protstavljanja preovlađujućim gledištima i io samo koračić prema reafirmaciji njego­ raspoloženjima, koji je, na neki način, pri­ vog stvaralaštva. Tada sam na priredbi premio saradnju sa Nemcima tokom oku­ "Sedam dana jugoslovenskog stripa" i vi­ pacije Francuske, a za epilog imao njegov njom, uprkos njegovom izrazitom individ­ deo Buina - u džinsu, sa šiljkanima i šaj- osamnaestomesečni boravak u zatvoru u ualizmu i suprotstavljenosti njenim razli­ kačom na glavi. Dobroćudno se smešeći, Danskoj (1945-1947), četvorogodišnje čitim manifestacijama i stereotipima. Nje­ nespreman na govorancije i reflektore, on izgnanstvo (isto Danska) i suđenje u odsus­ gova paradoksalna, kompleksna pojava se, je ispio prepečenicu i položio čudesne ša- tvu u Francuskoj, koje je završeno osudom sasvim sigurno, ne može simplifikovati, ne ketine na kolena. Kao da ih odmara. Tad i gubitkom građanskih prava. Iz tog perio­ može se objasniti pojedinim rečenicama i sam naslutio da će budućnost vratiti stari da potiče i karakteristični dokument "Ras- sigurno svoj najbolji odraz ima u njegovoj sjaj njegovim ratnim pričama. Kad se sve pomamljenost", njegov odgovor Ž. P. Sart- književnosti (od koje je, ipak, njegova bio­ zaboravi... ■ ru. Poslednjih deset godina živeo je dosta grafija neodvojiva). I zaista, čini se najplo­ V. FUM ETI povučeno, radio i objavljivao (nekoliko ro­ donosnije, najrazumnije i najlogičnije pos-

14. DECEMBAR 1996. ■ VREME 49 SCENA matrati ga u svetlu književnosti, dajući to­ me prednost, ali ne zanemarujući ni druge Daljinski aspekte. KLJUČ RAZUMEVANJA: U tom samoupravljač smislu, više nego originalan, radikalan i U biblioteci "Prva knjiga" Ma­ dubok traktat "Mea culpa" predstavlja je­ tice srpske pojavila se zbirka priča dan od nezaobilaznih priloga u literaturi o nazvana "Daljinski samoupravljač komunizmu, pošto izvodi komunizam iz (i druge priče)", čiji je autor Nabor * A xn fk)3yr.nb * PopciHira Marntt ljudske prirode, a "Bagatele za jedan po­ Devolac, poznat pre svega strip * 3opnua 6o/i«<-6y« kolj", u vezi sa kojima jedan (i ne samo je­ publici, kao scenarista nekoliko Jby6nua Mpxan> dan) autor kaže da je Selin doprineo svets- storija vršačkog strip crtača Wos- koj patnji, u skladu sa drugim, kompetent­ toka. Knjiga je dopunjena Wosto- nim i sa nastankom dela istovremenim kovim crtežima, uključujući i us- (Zid, npr.), ali i sa kasnijim (Brazijak) čita­ tripljenu biografiju Nabora Devol- njima predstavljaju plod literarizacije, pre- ca. "Daljinski samoupravljač" je terivanja, te ih u drugom ključu ne treba ni duhovito štivo, inspirisano grotes­ shvatiti. No, na kraju krajeva, svemu je po­ kom naše svakodnevice i fantaz­ četak, svemu što sledi, u doživljaju sveta, u mama proizašlim iz mitologije di­ njegovom odnosu prema čoveku, koji je narskog rasnog tipa. zasnovan na negaciji i koji vodi ka epigrafu . S. RAKEZIĆ npr *A<;onnc za "Putovanje nakraj noći" — "Pesmi švaj- Foto i ;■ ' carskih gardista" iz 1793: "Mi tražimo pro­ U novom broju časopisa "Foto", u rubrici "Fotografi", predstavljeni su radovi laz k nebu, gde jedino mraka ima". autorki Ane Lazukić, Goranke Matić, Zorice Bajin-Đukanović, Ljubice Mrkalj, Zasluga "Gradca" je što nas je obogatio Vesne Pavlović, Vukice Mikača, Gordane Šuvak, Ivane Brezovac, Eje Janković, dosad nedostupnom a nezaobilaznom liter­ Elizabete Avramovski, Maje Ilić i kratki prikaz dvanaest stranih autorki. U rubri­ aturom o ovom pitanju i, nadajmo se, otvo­ ci "Istorija" saznajemo koje su se žene prve bavile fotografijom na našem tlu. rio put za prevođenje i drugih Selinovih Druga polovina časopisa posvećena je obimnom pregledu najvećeg evropskog dela, s obzirom na njegov rang u francus­ sajma fotografskih dostignuća FOTOKINA 96 u Kelnu, tehničkim novitetima koj književnosti. ■ prikazanim na njemu i pratećim izložbama fotografija. ZORISLAV PAUNKOVIĆ D. L. A cuT E N S Zločin i kazna Ovih dana se u izdanju "Stubova kulture" poja­ SPECIJALISTIČKA vio roman Dragana Stojanovića "Zločin i kazna". "Pročitavši naslov", kaže Tatjana Rosić, "čitalac ORDINACIJA očekuje da ovaj roman odgovori na pitanja koja ot­ vara Dostojevski. Međutim, osnovna nit ovoga ro­ mana je u polemici sa tezom iz romana Dostojevs- * Fizikalna medicina kog. Dok Dostojevski razmatra mogućnost postoja­ i rehabilitacija nja natčoveka, Stojanović razmišlja o mogućnosti sreće i lepote. Oni koji poznaju delo Dragana Stoja­ novića, kako esejistiku, tako i njegov prvi roman, * Akupunktura ("Dvojež"), znaće daje pitanje lepote i sreće odu- vek interesovalo autora. Trivijalnost je, takođe. te­ * Kineziterapija ma kojoj je Stojanović veran. jer je pristup sreći, ukoliko izuzmemo religijsko značenje sreće, zasno­ van na trivijalnosti." Zorica Bečanović ovu knjigu * Anticelulit program naziva "služenjem lepoti". Ona ističe da. za razliku od Dostojevskog, "Zločin i ka­ i masaža zna" Dragana Stojanovića ne vuče čitaoca ka ponoru, već "ka obasjanom proplanku". "A do 'obasjanog proplanka' dolazi se uviđavnošću i vedrinom." Kao vizuelni poten­ cijal Stojanovićeve poezije ona izdvaja — svetlost, koja umnogome doprinosi i at­ * Specijalistički mosferi ovoga romana. Zorica Bečanović posebno je istakla jednu erotološku raspra­ pregledi (reumatolog, I i vu o ljubavi, koja je na izvestan način — umetak u romanu "Zločin i kazna" D. Sto­ janovića. Druga zanimljivost, odnosno neobičnost ovoga romana jesu imena nje­ ortoped, endokrinolog, govih likova. Svih šest muških likova, uključujući i papagaja, imaju isto ime: svi se dermatolog, neurolog, zovu Dragan. Time Stojanović, zapravo, na neočekivan način potencira motiv dvojni­ kardiolog-EKG, vaskularni ka, koji nas, opet, na neki način vraća Dostojevskom. hirurg) "Efekat preuzimanja naslova", kaže sam autor, "trebalo bi da bude smeh, ili pods- meh". Razmišljajući godinama o idealnoj lepoti, Stojanoviću se nametnula misao: Starine Novaka 19/2, Beograd kakva bi trebalo da bude idealno lepa žena. "Došao sam do zaključka da su za jednu Tel. 3240-11 idealnu ženu potrebne dve žene. Stoga, mog glavnog junaka tokom celog romana prate dve žene", zaključuje Stojanović. k . p .

50 VREME ■ 14. DECEMBAR 1996.

Nekad i sad Možda DHL-a ne bi ni bilo da se Delsi i Hilblum nisu sreli u prodavnici jedne večeri u San Francisku. Bilo je to 1969. godine. Edrijan Delsi imao je tada 54 go­ dine i radio je u prodaji MPA, male kompanije za brzu poš­ tu između San Franciska i Los Anđelesa smeštene u Ok- landu, Kalifornija. Lariju Hilblumu je tada bilo 26, studirao je pravo na Berkliju i izdržavao se radeći kao kurir u MPA. Zaključili su da njihovoj kompaniji ne ide baš najbolje. Delsi i Hilblum su odlučili da osnuju svoju kompaniju, kojom bi unapredili servis na tržištu koje su smatrali pov­ oljnim, između San Franciska i Havaja. Pridružio im se Robert Lin. Njih trojica su 20. septembra 1969. godine os­ novali u San Francisku kompaniju za brzu poštu DHL, u čijem su nazivu početna slova osnivača. O Robertu Linu se malo zna, izuzev daje napustio DHL ubrzo posle osnivanja. Prvi klijent DHL-a bio je "Seatrain", brodska kompanija sa Havaja. Prihvatili su predlog DHL-a da papire za car­ injenje o teretu koji prenose umesto brodom, kako su to do tada činili, prevoze avionom i tako ubrzaju ceo proces. Tako je počeo DHL: novom idejom koja je mušteriji ušt- edela vreme i novac. Kako je počela, kompanija je tako i nastavila - uvek korak ispred potreba mušterije. Već posle godinu dana DHL je prenosio pošiljke do Hongkonga i Pacifika. U 1974. godine DHL je imao 18 cen­ tara po SAD. U to vreme DHL su vodili Edrijan Delsi u San Francisku, Larj Hilblum u Honoluluu i Po Čung u Hongkongu. Po Cung je vlasnik, osnivač i šef DHL Interna- cional za Daleki istok i Jugoistočnu Aziju. Godine 1974. posao je prenet i u Evropu, u London. Iduće godine otvoreno je predstavništvo i u Holandiji. Sada evropski DHL posluje iz Brisela sa svim zemljama EEC-a. Interes za naftu uticao je da 1974. godine DHL proširi servis i na Srednji istok. Iste godine stigao je i, do Kanade, iduće do Brazila, a 1979. do Afrike. Prvo predstavništvo za Istočnu Evropu otvoreno je u Jugoslaviji, 1983. godine. Naredne godine priključila se i Moskva. Već posle prvog meseca, DHL je prenosio više pošte po bivšem SSSR-u od bilo kog drugog konkurenta. DHL je danas najveći kurirski sistem dostave pošiljaka na svetu. Ono što su započela tri čoveka, sada radi tim od 40.000 ljudi. Više od tri miliona klijenata koristi usluge DHL-a. Pošiljke prenosi više od 160 DHL-ovih aviona i 11.000 vozila. U 220 zemalja ima 28 sortirnih centara. Sortirni centri su u mogućnosti da za noć obrade 100.000 pošiljki; u Briselu, najvećem sortirnom centru, za samo jedan sat razvrsta se i do 10.000 pošiljaka. Svakitu58 sekundi sa nekog od aerodroma poleti DHL-ov avion. Prosečno, svake nedelje otvore se po dve DHL poslovnice. DHL je neizostavni deo poslovanja mnogih svetskih ko­ mpanija: "Havlet Pakard", "Simens", "Filips", "Šel", "Reno", "BMW", "Rols Rojs", "Lukas"... Neke od najneobičnijih pošiljki koje je prevozio DHL su: čarape za "Ali Blacks", kari za poneti iz indijskog restorana u Londonu do Moskve, univerzitetska kapa i ogrtač princa Čarlsa, žirafu iz Afrike do Britanskog muzeja, bubnjeve za "U2", pantalone od tartana iz Lidsa do Južne Afrike, na vreme za Burnsovu zabavu... Ukratko: DHL ima više zemalja od Ujedinjenih na­ cija i rasprostranjeniji je od "Maribora" i "Koka Kole".

52 VREMF m H. DECEMBAR 1996. 1 Sigurno, osta

:' ■■ : Sistem DHL je siguran, jednostavan i brz. Siguran sistem,znači: - da vaša pošiljka nijednog momenta neće biti van kontrole ljudi iz DHL-a; svaka ima.,..I,. identii ikacioni broj, broj otpremnog lista, kako bi se u svakom sekundu znalo gde se nalazi; zahvaljujući globalnoj mreži DHL-a i sortirnim centrima, biće dostavljena na najbrži mogući način, po sistemu "od vrata do vrata". Jednostavan sistem znači: - da je dovoljan samo jedan telefonski poziv najbližoj poslovnici DHL- a, pa da kurir dođe po pošiljku, obeleži je po standardima DHL-a i uputi na krajnju destinaciju, na vreme, bilo gde u svetu. Brz sistem znači: - da je prosečno vreme od trenutka preuzimanja »šiljke do njenog ičenja najkraće |će: za Evropu dva? dana, odnosno tri do četiri dana za Sevem Ameriku i Kanadu, Bliski i Srednji istok, i Daleki istok i Australiju.

14. DECEMBAR 19%. ■ VREME 53 Intervju: Danko Babić, generalni direktor DHL International (Beograd) Svet u Beogradu "Naš interes je da usluga koju pružamo u Jugoslaviji bude na nivou koji podrazumeva i zahteva DHL International"

International je u Istočnu obzira na visoku cenu, zato što smo bili brzi i efikasni. Evropu ušao 1983. godine Sada vrsta klijenata varira. Bankarski sistem još nije preko Jugoslavije. Bilo je to uspostavljen, proizvodnja stagnira, pa nas ta dva velika vreme Olimpijade u klijenta ne koriste onako koliko su to činili nekad. Sarajevu. Posle donošenja Radimo dokumenta privatnih firmi, inostranih Zakona o stranim ulaganjima 1991. godine, registrovan predstavništava, ambasada... DHL Beograd ima 17 je DHL Jugoslavija, kao firma sa sto odsto stranog filijala, a centri su Subotica, Novi Sad, Niš, Priština i kapitala. Bilo je to vreme Ante Markovića. DHL Bar. Beograd donosi 80 odsto prihoda DHL Jugoslavije. Beograd osnovan je 6. decembra 1991. godine. Razmišljamo da se proširimo prema Kragujevcu, Gospodin Darko Babić, generalni direktor Čačku, Užicu, Kruševcu, Kraljevu. Polako, uspećemo. beogradskog DHL-a, priču o prethodnih pet godina Jugoslovenski carinski sistem nije u skladu sa počinje od novembra 1991: potrebama DHL-a. Vi pokušavate da, pomažući DARKO BABIĆ: Sankcije Evropske unije uticale su sebi, pomognete i drugima. na operativni deo servisa, morali smo da kružimo Zakonska regulativa nije u skladu sa zakonima Evropom da bismo stigli do najbližeg sortirnog mesta. Evropske unije. I to nas najviše koči. Bez obzira na svu Sa nama je ipak sve bilo u redu, rasli smo. Zatim su dobru volju ljudi na aerodromu, evidentno je došle sankcije Ujedinjenih nacija. Obratili smo se nerazumevanje sistema brze pošte. Takva kategorija ne Komitetu za sankcije preko belgijske ambasade. Deset postoji u jugoslovenskom Zakonu. Način carinjenja je dana posle toga, dobili smo odobrenje da prenosimo prilično usporen, ima dosta manuelnih procesa. Carina isključivo dokumenta od 12 unci, odnosno 340 grama. se, istina, autonjatizuje, pitanje je samo vremena. I zato To znači da smo za bilo kakvu humanitarnu pomoć mi želimo malo da pomognemo. Dali smo carini neke morali da tražimo odobrenje Komiteta. Krizu sankcija predloge o efikasnijem načinu carinjenja, dovešćemo smo prebrodili zahvaljujući entuzijazmu i fanatizmu 11 eksperte koji rade u programima Evropske unije, mladih ljudi. Tokom prve godine bez sankcija uspeli omogućićemo da se ovdašnji ljudi obuče na kursevima... smo da porastemo na četrdeset troje ljudi. Iduće godine Sve je pitanje zajedničkog interesa. Naš interes je da ćemo investirati u vozila, spustićemo svoj avion na usluga koju pružamo u Jugoslaviji bude na nivou koji beogradski aerodrom, povezaćemo se sa svetskom podrazumeva i zahteva DHL International. I druga informacionom mrežom... strana je zainteresovana, imali smo povoljne kontakte "VREME". Kako putuje pošiljka DHL-om? sa carinom, ali, jednostavno, država sada ima preča Klijent telefonira našem centru, dogovorimo se kada posla... Dešava se da iz najudaljenijeg dela sveta stigne da naš kurir dođe po pošiljku. Između te dve radnje pošiljka do Beograda za 72 sata, pa onda čeka na carini proverava se carinski zakon zemlje u koju šaljemo tri-četiri dana. Klijenta ne zanimaju takve stvari, on pošiljku, kako bismo na vreme obezbedili sve papire. vidi samo rezultat. Kurir potpisuje ugovor sa klijentom, daje mu Zaposleni u DHL-u moraju da zadovolje identifikacioni broj - svaki tovar ima svoj broj. kriterijume i kanone propisane u centrali. Zahvaljujući tom broju pratimo pošiljku sve vreme, od Imam problema da usaglasim način ponašanja momenta preuzimanja do isporuke. Pošiljku zatim mladih sa pravilima ponašanja kompanije. Najviše u carinimo i uputimo do najbližeg sortirnog centra. U načinu komuniciranja sa klijentom. Mnogo novca normalnim uslovima, pošiljka iz Beograda je sledećeg ulažemo u njihovo obučavanje. Da li se pročulo šta DHL jutra u bilo kom gradu Evrope. Pošiljku zatim carinimo, traži od svog čoveka, tek, dešava se da nam se na veliki kurir je prenese do krajnje adrese i mi javljamo klijentu oglas kojim tražimo kurire javi desetak ljudi. Prve daje posao završen. Cenaje sveobuhvatna, Beograd- godine, na malecki, jedva primetan oglas javilo se njih London košta, na primer, 235 dinara. preko 600. Od tih desetak koji su se poslednji put javili, Ko su klijenti beogradskog DHL-a? odabrali smo i obučili nekoliko, pa je dvoje od njih, kad Pre pet godina, 52 odsto naših klijenata činile su smo ih prvog dana pustili na teren, odustalo zato što im domaće kompanije, privatne firme oko 20 odsto, strana je bilo prenaporno. predstavništva - 15 odsto, ambasade - pet do sedam Kako klijenti ocenjuju vaš rad? odsto, i vrlo malo privatna lica - dva do tri odsto. Tokom Po pravilima centrale DHL-a, dva puta godišnje sankcija, sve se menja. Skoro 90 odsto bile su pošiljke radimo istraživanje tržišta. Anketiramo klijente da li su individualaca. Slali su aplikacije za vize DHL-om, bez zadovoljni našom uslugom. Iz odgovora na pedesetak

5 4 VREME ■ 14. DECEMBAR 1996. Hteli bismo da Beograd postane sortimi centar za jugoistočnu Evropu, stoje moguće zahvaljujući njegovom položaju. U tom slučaju, Beograd bi pokrivao Rumuniju, Bugarsku, Makedoniju i Albaniju

da tako kažem, srednjoročnom planu. Hteli bismo da Beograd postane sortirni centar za jugoistočnu Evropu, što je moguće zahvaljujući njegovom položaju. U tom slučaju, Beograd bi pokrivao Rumuniju, Bugarsku, Makedoniju i pitanja, a sve se pažljivo proučava i kod nas i u centrali, Albaniju. Ali, da bismo to uradili, moramo da resimo saznajemo šta treba da popravimo. Prošle godine problem carine, da dobijemo prostor na aerodromu za Jugoslavija je po tim anketama bila među prvih pet avion i da dovedemo svoj avion. Poslednje dve stavke zemalja u Evropi. Osnovna zamerka klijenata ostvarićemo već iduće godine, ali se zbog prve ideja o beogradskog DHL-a je cena. Sledeća je fleksibilnost: bile Beogradu kao centru za jugoistočnu Evropu ostavlja za su sankcije i mi nismo hteli da rizikujemo; prenosili smo kasnije. isključivo dokumenta - ono što nam je bilo dozvoljeno. Način rada i mišljenja koji nudi DHL različit je U protivnom, ne bismo opstali. Ove godine nisu to od navika jugoslovenskog tržišta. Pa ipak, vi se problemi, već carina. Za januar spremamo sledeće niste odlučili da ga reklamom obavestite i istraživanje. upoznate sa svojom koncepcijom. Da li je centrala kompanije blagonaklona Poslovni svet je navikao da trči na aerodrom i moli prema vašim problemima? stjuardesu da mu pošalje pismo. Trudimo se da im Kad su počele sankcije, nije nas ukinula. Naši ukažemo na pravi i bezbedni način ekspres pošte, koji tadašnji konkurenti TNT zatekli su jednog jutra faks sa nudi DHL. Imaćemo svoj časopis, mesečnu reviju, porukom da zatvore predstavništvo. Nas su podržali, probaćemo sa katalozima i sličnim načinima reklame. istina bez finansijskih injekcija, ali su nam omogućili da Za TV reklamu još nismo spremni. Pre nego što se održimo. Kad su ukinute sankcije, uspeli smo da počnemo da se reklamiramo onako kako to radi DHL, ubedimo sistem da nas oslobodi nekih plaćanja centrali, moramo da obezbedimo sistem kakav DHL nudi svojom tako da sav novac možemo da investiramo u flotu, reklamom. Uz ovakvu carinu, na primer, napravili opremu i obuku ljudi. bismo korak u pogrešnom pravcu... Zasad nam je Trenutno nemate konkurenciju u Jugoslaviji... dovoljno što Jugosloveni vide reklame DHL-a na Nekad je ovde bio "Federal ekspres", UPS, TNT, ali satelitskim programima. Švedski DHL postoji 23 godine se svašta izdešavalo, pa su otišli. Međutim, ljudi iz TNT a nema ni sekund TV reklame - smatraju da nisu dolaze, UPS isto, "Federal ekspres" se vratio u Evropu... spremni. Kasnije ćemo, kad uvidimo daje vreme za to. Očekujemo da će se tokom iduće godine svi oni vratiti. Imate 36 godina, treću godinu ste generalni Onda će biti zanimljivije, ovako nam je postalo malo direktor. Pre toga ste bili... dosadno. Šalim se, naravno. Ali, i kad oni dođu, DHL će ... prvo sam bio kurir DHL-a, zatim sam radio u i dalje biti prvi: zato što smo mi ovde već pet godina i flnansijama, pa u kasting servisu, pa prodaju, pa sam zato što smo uspeli da opstanemo tih pet godina. postao distrikt menadžer, pa onda direktor. Jeste, zvuči Pratimo razvoj konkurencije, vodimo računa o svemu. kao američka priča o uspehu. Ali, to mije omogućio DHL mora da se prilagođava, fleksibilni smo i brzo sistem kompanije. Na početku nas je bilo četvoro-petoro, reagujemo na promenu, bilo klijentove potrebe bilo svi smo radili sve, upoznali se sa svim procesima. Radili konkurencije. Razmišljamo o budućnosti da bismo smo 24 sata dnevno, kao mašine. I to je dobra stvar, zadovoljili standarde DHL-a, da bismo ostvarili profit,. sistem mije omogućio da se obučim za sve procese u da bi naši osnivači i naši klijenti bili zadovoljni. Ne DHL-u. Način upravljanja u beogradskom DHL-u je želimo da zbog suženog pogleda na svet stignemo do zapadni način. Generalni direktor ne znači vrh kraja puta. Dobar pimer je priča o američkoj železnici. piramide, vrh hijerarhije. Uloga rukovodećeg kadra je Ona nije na vreme uvidela važnost vazdušnog da pomogne onima koji su direktno vezani za saobraćaja, krahirala je, i sada traži način da proizvodnju, da im objasni viziju kompanije, usmeri ih i komparira avionu. DHL želi da bude lider. da sve drži pod kontrolom. Ukratko, neko zna ceo Pominjete planove za budućnost. Da li se proces, način rada, stav i ciljeve kompanije i - sve to razmišlja i o godinama nakon iduće? sprovodi i ostvaruje. Vrlo jednostavno, zar ne. □ Imamo ideje koje će biti moguće ostvariti u nekom, ŠONJA ć m ić

14. DECEMBAR 1996. ■ VREME Cilj naše globalne misije

DHL će postati priznati globalni lider u hitnoj isporuci dokumenata i paketa. Liderstvo ćemo postići utvrđivanjem standarda besprekorne usluge i održavanjem najnižih cena za odgovarajuću uslugu na tržištima širom sveta. Uspeh misije nalaže: da znamo koje su potrebe naših klijenata i izlazimo im u susret odgovarajućom uslugom, pouzdanošću, proizvodom i cenom; naša je posvećenost potpuna; da obezbeđujemo dugoročan uspeh profitabilnim rastom i reinvestiranjem zarade; da stvaramo okruženje koje nagrađuje dostignuće, polet i timski duh, i svakome ponaosob u DHL nudi vrhunske mogućnosti da se razvija i napreduje; da održavamo vrhunsku globalnu informacionu mrežu za naplatu, praćenje i pronalaženje klijenata, poslovne informacije ili komunikaciju; da koristimo sredstva svesni da smo deo globalnog biznisa; da imamo profesionalnu organizaciju koja je sposobna da održava lokalnu inicijativu i odlučivanje na lokalnom nivou, istovremeno operišući u okvirima centralizovane mreže. Sve naše buduće usluge, tržišta ili proizvodi biće u potpunom skladu s jednodušnom odlukom da predviđamo i spremni dočekujemo nove potrebe naših klijenata. WORLDW/DE EXPRESS Politika kvaliteta DHL International (Belgrade) d.o.o. kroz svoju politiku kvaliteta ističe osnovne principe kontrole poslovanja, a sa ciljem da usluga koju pruža­ mo korisnicima bude najbolja moguća na tržištu. V-i[J - ' x Postavićemo ciljeve i meriti rezultate od kojih je najvažniji prepoznavanje promenljivih potreba korisnika naših usluga i razumevanje sa ciljem zadovoljenja istih.

Q Uslugom permanentno visokog kvaliteta izaći ćemo u susret svim očekivanjima i zahtevima naših korisnika.

Q Fokusom na prevenciju mogućih grešaka, uvek ćemo težiti da naš posao kvalitetno uradimo svaki put kao i prvi put na zadovoljstvo korisnika naših usluga.

Q Odgovornost rukovodećeg tima DHL Interna­ tional (Belgrade) d.o.o. je da omogući da svaki zaposleni u kompaniji razume obaveze prema svim spoljnim i unutrašnjim korisnicima naših usluga kao i da bude odgovarajuće obučen i opre­ mljen.

Q Svaki zaposleni u kompaniji je odgovoran za kvalitet sopstvenog rada i mora obezbediti na­ jbolju moguću uslugu svim spoljnim i unutrašnjim korisnicima naših usluga. Obavezujući se na kvalitet svi zaposleni kompanije DHL Internation­ al (Belgrade) d.o.o. omogućiće korisnicima naših usluga najbolji mogući servis. I## Jeste li već znali.. WORLDW/DE EXPRES5 9 -d a je DHL prvi 50% izbor klijenata prilikom slanja 16% pošiljki za Evropu 12% Napomena: % evropskih prevoznika J ig ilJ c Izvor: Kegionai image Monitor 1996

-dajeDHL 44% najbrži prevoznik pošiljki u 33% saobraćaju između evropskih * - zema«a .. PTr

| 3 % Napomena: % najbrže Izvor: International Express 'l'ransit Test March 1996 isporučenih pošiljki

- da se DHL najčešće koristi kao glavni 47% prevoznik J42%

Napomena: i m t t i m L m m m 42% % baze klijenata 27%

Izvor: Kegionai Image Monitor 1996

- da zaposleni u PJJ W |||f | 8,6 DHL imaju s najbolji nastup i 9 j 8,5 da su najuslužniji

8,0 Napomena: ocene klijenata od 1 do 10 »»M gsia 7,7 Izvor: Kegionai Image Monitor 1996

- da je DHL najpoznatiji ___ _ prevoznik na međunarodnom 55% tržištu hitnih g j pošiljki *

Napomena: | % ispitanika f izvor: Kegionai Image Monitor 1996 Da li naši klijenti ovo znaju?

5 8 VREME ■ 14. DECEMBAR 1990. odem iako mi je u Valensiji bilo sjajno. "VREME”: Na primer? Svaka čast Valensiji, ali nije isto biti ig­ rač Valensije i igrač Real Madrida. Znao sam to i ranije, ali samo teorijski. Sada u praksi svakodnevno doživljavam tu razliku i svakodnevno sagledavam veličinu kluba u koji sam došao. Kada smo svi mi kao klinci počinjali da igramo fudbal, šta nam je bio san? Koji nam je klub bio identi­ fikacija za prestiž, moć, slavu...? Nema ig­ rača koji ne bi poželeo da igra u Realu. Klub ima fantastičnu istoriju, njegov dres nosili su najveći igrači sveta i sada ja tu, na tom stadionu, u tom dresu... Šta drugo da kažem osim da sam prezadovoljan. Kada govorimo o legendama Reala, kako si se osećao kada si u subotu uveče preko radio-talasa ćaskao sa jednim AI- fredom di Stefanom čije će ime, zbog njegovih igara i golova u Realu, možda poneti i jedna ulica u okolini stadiona? Fantastično. Bio sam ponosan na sebe. Za mene je to veoma značajno: kada takva legenda čestita i poželi sve najbolje mom sinu, moraš biti uzbuđen i zahvalan. Kod nas je pomalo neuobičajeno da se o privatnim, delikatnim problemima kao što je, recimo, bolest deteta javno priča. Ovde je sasvim drugačije, cela Španija je sa tobom preživljavala tvoju ličnu dramu sa hitnom operacijom mal­ og Andreje nekoliko dana uoči derbija sa Barselonom. Kako si sve to primio? To su neke stvag koje ne mogu da se sakriju, pogotovo ne ovde u Španiji, ali is­ tovremeno i stvari koje i ne treba sakrivati. Čemu? To je moja sudbina, to je moj ži­ vot... To što se dogodilo meni dešava se ve­ Intervju: Predrag Mijatović likom broju ljudi, ali oni nisu javne ličnos­ ti. Sigurno ima mnogo ljudi i sa većim problemima nego što je moj, ali se za njih ne zna. Sa poznatim, popularnim ličnosti­ ma je drugačije. U Španiji je na prvom mestu familija i bilo kakav problem sa de- Colovi za Andreja tetom izaziva puno emocija... Čini se da si stekao još više simpatija zbog najviše mere profesionalnosti "Prešao sam u Real da bih bio najbolji fudbaler Evrope" ispoljene i u tiin teškim trenucima, kao da je cela Španija želela zajedno sa to­ (Specijalno za "Vreme" siji razgovaramo u prelepom hotelu "Son bom da daš gol Barsi i posvetiš ga ma­ sa Palma đe Maiorke) Vida" ("San života"), koji je bio baza "pla­ lom Andreji? vih" tokom petodnevnih priprema na Pal­ Pa jeste, tih dana sam osetio koliko me —------redraga Peđu Mijatovića ne ma de Majorci. pitam ga da li je i sam bio ljudi vole, poštuju, koliko žele da moje de- treba predstavljati, o njemu se svestan šta ga sve čeka u Realu i kakva je te bude dobro... Ja živim sa tim problem­ u Jugoslaviji zna sve, njegovi to promena u njegovom životu. om, ali naučio sam da se fenomenalno kon- golovi i asistencije viđaju se MIJATOVIĆ: Vidiš, ovo što sam do- centrišem na posao koji radim, a drugovi iz _____ svake nedelje, ali ono što lju- živeo prošle subote u derbiju Real Madrid - ekipe su mi zaista pomogli na fantastičan bitelji fudbala u Jugoslaviji teško mogu da Barselona, sve što se događalo pre i posle način. zamisle jeste stepen popularnosti koji je te utakmice, bilo je dovoljno da se u potpu­ I Davor Šuker je svoj gol posvetio naš reprezentativac dostigao za samo ne­ nosti opravda moja odluka da napustim Andreji? koliko meseci u dresu slavnog kluba. Dok Valensiju i pređem u Real. Postoji još mno­ Davor je nešto posebno. Znamo se 11 uoči susreta Španija - Jugoslavija u Valen- go razloga zbog kojih sam odlučio da godina, počeli smo zajedno pre 11 godina, ► U. DECEMBAR 19%. ■ VREME 59 Za početak - pobeda brzo se sreli u omladinskoj reprezentaciji malo sam strahovao od njihove reakcije, Prvu utakmicu u novoj sezoni malog Jugoslavije 1987. i u Čileu postali juniorski ali sve je bilo super korektno. fudbala ekipa "Vremena" odigrala je na tradicionalnom Novogođišnjem turniru u prvaci sveta... Putevi su nam se kasnije ra­ Da li će Šuker "uzvratiti posetu" u Indiji. Pred više od hiljadu gledalaca, sav­ zišli, ali prijateljstvo je ostalo. Danas smo Valensiji? ladana je ekipa "Grbavica" iz Indije sa 2:1 zajedno, u istom klubu, srećni što je naš Šuker će biti specijalni komentator na (1:1), golovima Šijačkog i Veinovića. lični odnos izdržao sve probe ružnih vre­ radiju "Kope", ali ne znam da li u Madridu Turnir, na kome učestvuje stotinak mena koje je doživela naša nekadašnja ili Valensiji. ekipa, razvrstanih u tri kategorije (pioniri, zajednička zemlja. Davor je savršen mo­ A za koga će navijati? seniori i veterani),organizuje Savez fud- mak. A šta ti misliš? Pa za koga može da balskih radnika opštine Indija. Niste "loši" ni kao tan­ navija... Znaš ti Davora. dem na terenu... "Raulu sam Istina, moraće malo da Kakav je bio rastanak sa tvojim Svi znaju Davorove kva­ "folira" kao ja kada sam klupskim drugovima koji će biti na litete. Sa njim je lako igrati jer poželeo da na istom radiju bio gost za drugoj strani, u reprezentaciji Španije? sve zna. Srećan sam što igram vreme meča Španija - Zavitlavali smo se čitave nedelje. Alko- sa njim u tandemu i što smo, postigne dva Slovačka. Kad su Španci rta mi je u šali poručivao da on nije od onih po opštoj oceni, najubojitiji davali golove, ja sam im koje ja "lako izvaćarim", a ja sam mu uz­ duo u ligi. gola, ali da mi kao nešto čestitao, a u vratio da ja nisam od onih koje on "lako Kada je Hrvatska u mar­ stvari najsrećniji sam bio stavlja u džep". Raulu sam poželeo da tu 1994. igrala u Valensiji pobedimo kad su Slovaci izjednačili postigne dva gola, ali da mi dobijemo sa prijateljski meč sa Spanijom sa 3:2" na 1:1... Tako će i on. A da 3:2... i pobedila sa 2:0, otišao si i ćemo proslaviti ako us­ Šta za tebe i tvoju generaciju znači obišao hrvatski tabor. Kako su te pri­ pemo, u to ne sumnjaj. odlazak u Francusku? mili? A šta je uspeh i kako do njega stići? Mnogo, da ne kažem sve kada je u pita­ Izvanredno, nisu krili zadovoljstvo što Za nas je uspeh i nerešeno, oni su do­ nju reprezentacija. To je naša poslednja sam došao. Dobro, sa Šukerom, Prosineč- maćini i u obavezi da pobede. Međutim, šansa. Ukradene su nam četiri godine, iz­ kim, Jarnijem... moj odnos je i pre tog sus­ mi ćemo u meč ući da ih pobedimo i ja gubili smo dva velika takmičenja i ako ne reta bio normalan, super-korektan. Među­ mislim da zaista to i možemo. Osećam, odemo u Francusku, za nas više neće biti tim. nekolicinu igrača nisam poznavao. znam da nas se plaše. nove prilike. Zato se više ne postavlja pi-

2. Adam Mihnjik: MISLITI SAVREMENU DEMOKRATIJU 40 3. Momčilo Petrović: PITAO SAM ALBANCE ŠTA ŽELE 52 4. Dejvid Oven: BALKANSKA ODISEJA 64 5. Hari Vejnans: U ŽRVNJU 36 Najuzbudljivija i najdokumentovanija priča o 6. Dragan Lakićević: O HAOSU BEZUMLJU 32 tragičnom raspadu Jugoslavije! T A\/TTt« 7 . Bogdan Denić: ETNIČKI NACIONALIZAM 40 Knjiga prema ko|oj je ) ^ v * ^ J O L u £ \ V 1J & 8. Slobodan Blagojević: .. TRI ČISTE PAMETI 32 napravljena istoimena BBC serija. Ovo je jedino kompletno izdanje na navedene cene su sa popustom od 20% prostorima bivše Jugoslavije, sa posebnim poglavljem o toku i posledicama Dejtonskog /Naručujem knjige pod rednim brojem, •im e i prezime: ______

A d re s a :______

Radio B92-marketing. »tel: M a k e d o n s k a 34/111, B e o g r a d /Ispunjen kupon zajedno sa dokazom tel: 322 80 51, 322 26 99 *o uplati u korist Radija B92, ž.r 40806-603-1-29226, fax: 324 80 75 * posjati^ia adresu;

60 VREME ■ 14. DECEMBAR 1996. tanje možemo li, hoćemo li uspeti da se slično je i sada u Realu, s tim sto je ovde dim se koliko mogu, ali imam i ja prava na kvalifikujemo. Jednostavno moramo. 1 ho­ fokus javnosti multiplikovan do razmera privatni život. Zato smo Davor i ja razgo­ ćemo. Imamo kvalitet, imamo atmosferu, koje su čak i mene iznenadile. Zbog svega vore s novinarima sveli na dva dana u imamo sve što nam treba da uverimo svet toga mislim da je moja ambicija realna. nedelji - utorak i petak. Od Nove godine će u naš talenat i vrednost. Kad kažem da Jedan od razloga zbog kojih sam došao u svi igrači Reala sprovesti novi režim pre­ imamo kvalitet i ambijent, mislim na našu Real Madrid je i taj. ma novinarima, naročito iz sposobnost da se jednako koncentrišemo Pratiš li politiku? revija i takozvane šarene za meč sa Farskim Ostrvima i Češkom, da Znaš li šta se dešava u "Sa Šukerom je štampe... Nema drugo, na­ maksimalno profesionalno ispunjavamo Beogradu, u Jugosla­ ša intima mora bar malo obaveze. viji? lako igrati jer da se brani i sačuva. Nije Sta na ličnom sportskom planu oče­ Naravno da znam... sve zna. Srecan problem izjava posle meča kuješ u dresu Reala narednih godina? Međutim, ne volim politi­ ili nekoliko najava, ali vi Vidiš, u Valensiji mije bilo sjajno. Pop­ ku i ne volim o tome da sam što igram sa ne možete shvatiti koliko ularan, golovi itd.. ali bez titule. To je razli­ govorim. Nisam ni u pro­ nas dave zahtevima za ka. Došao sam u Real da osvojim sve što se šlosti. ne bih ni sada. njim u tandemu "ekskluzivnim" intervju­ osvojiti može. Ove godine je cilj titula da Znaš li da je Vlade ima. bismo igrali dogodine Ligu šampiona, po­ Divae preko interneta i što smo, po S kim se družite u tom će doći drugi ciljevi. Dalje, igranje u poslao poruku podrške Madridu? Realu otvara fantastične perspektive. studentima? opšloj oceni, Pošteno rečeno, dosad Pomišljaš li na "Zlatnu loptu” koju Znam, kako da ne, sve nisam imao mnogo vreme­ "Frans fudbal" dodeljuje najboljem ig­ zavisi od čoveka. On je najubojitiji na da se viđam češće sa raču Evrope? Ove godine si među 50 procenio da treba da uradi duo u ligi" Bodirogom, Pantićem, kandidata? upravo to što je uradio. Obradovićem... Ono malo Iskreno rečeno pomišljam. To mi je na­ Možda ja danas mislim slobodnog vremena koris­ redni cilj na individualnom planu. Uvek drugačije nego što ću misliti sutra. Trenut­ tim da se odmorim, da budem sa porodi­ sam bio ambiciozan, uvek imao ciljeve u no sam zaista preokupiran drugim stvari­ com, sa sinovima Lukom i Andrejom. životu i uvek verovao u sebe. Kada sam iz ma. Ide Ii Luka na fudbal? Budućnosti prelazio u Partizan, moj trans­ Kako izdržavate popularnost? Ovde još ne, u Valensiji je išao. Voli fer je za ondašnje jugoslovenske prilike bio Sve teže. Ne krijem da godi, ali i zama­ loptu, tu nema dileme. Jednom se u Valen­ fantastičan, ali sam izdržao sve presije. ra. Kada bih udovoljio svakom novinaru ili siji uplašio gužve i galame. Biće vreme­ Nhuio |c bilo i kuda sam v'lišao 11 Valenciju s\akom /ahteui /a autogramom, ostajao na... " “ ■ koja je bila moje prvo inostrano iskustvo. bih satima posle treninga na stadionu. Tru­ VLADIMIR SlANkON 11

samo dinar Pokriva sve - otkriva sve Nova velika nagradna igra Svakog Svake dana kupon treće svake nedelje subote džoker automobil Posle samo dva meseca - treća novina u zemlji Sa Vama biće prva!

l-k DEUMBAK IW(>. ■ VREME 61 radnji sa čitavom grupom proizvođača Comdex/Jesen ’96 "ručnih" kompjutera: Casio, Compaq, HP, Hitachi, LG Electronics, NEC i Philips predstavili su svoje modele HPC-a, koji bi trebalo da se pojave na tržištu u SAD već početkom 1997, a u ostatku sveta krajem Sindrom iste godine. Gejtsov govor ostaće zapamćen i po tome što on nijednom rečju nije pomenuo network kompjutere, iako su mnoge ko­ mpanije još pre godinu dana najavile rad na razvoju ovih mašina, od kojih su neke viđene i na Comdexu, kao na primer Sun Poslednjeg Dana JavaStation. Po svemu sudeći, Microsoftu je veoma stalo da iskoristi famu koja je oko network kompjutera generisana i da proturi Događaj najavljen kao “tehnološki VVoodstock” ovoga puta svoju podvrstu sličnog proizvoda, koji ima okupio je oko 300.000 posetilaca samo jednu ključnu razliku - standard je potpuno vlasništvo Microsofta. Interesant­ ogi tvrde da Comdex ne bi knjigu o kompjuterskom biznisu pod no je daje Corel pokušao da premosti ovu mogao da sSe održava ni u jedn­ naslovom "Samo paranoidni preživljava­ ključnu razliku. Tako je njihov prvi najav­ M om drugom gradu u Severnoj ju". On je održao pozdravni govor, u kojem ljeni netvvork kompjuter, u stvari, istovre­ Americi, ali i Las Vegas, naviknut na je prisutne, sasvim u skladu sa svojoj para­ meno i HPC. ovakve skupove, jedva izdržava. Novinari nojom, upozorio da predstoji skori rat Ukratko, PC se i dalje smanjuje, uprkos ne propuštaju da u svojim izveštajima između PC-ja i TV-a, što će korisnici na- ograničavajućim faktorima u vidu monito­ pomenu kilometarske redove za sve - od jverovatnije doživeti kao konvergenciju ra, tastature i flopi drajva. To je očigledno i registracije, do taksija, telefona i ručka; reč ove dve industrije. Grouv je, takođe, na modelima nove generacije mobilnih ko­ je, međutim, o normalnoj pratećoj pojavi obećao 10GHz čip u bliskoj budućnosti, mpjutera, koji na veoma originalne načine globalnog fenomena zvanog Comdex, od pod uslovom da se "materijalizuje kritična rešavaju neke od ovih problema. RockWell koje samo neiskusni padaju u nesvest. masa korisnika". Trekker, zasnovan na 120MHz Pentiumu, Na Comdexu se ove godine proslavljao Microsoft je učinio mnogo da odgovori jedan je od najzanimljivijih proizvoda te mikroprocesorov 25. rođendan. Posetioci- na mnogobrojne sitne napade koje je doži- vrste: CPU se zatakne za pojas, monitor je ma je, umesto torte, servirana retrospektiva veo u poslednjih šest meseci od rastućeg zamenjen uređajem koji podseća na slušal­ najvažnijih događaja i prelomnih tačaka u bloka konkurencije. Pre svega, Bil Gejts je ice i takođe se nosi na glavi; prepoznavanje razvoju kompjuterske industrije u pos­ održao nezaboravnu prezentaciju kojoj je govora odrađuje posao tastature, a na­ lednjih četvrt veka. U aprilu 1969, japans­ prisustvovalo 7000 zgužvanih posetilaca, a jnoviji modeli disk drajvova jedva da su ka kompanija Busicom angažovala je Intel bar još nekoliko stotina ostalo je napolju, u nešto veći od disketa. da konstruiše set čipova za seriju program- pustoj nadi da će se i oni nekako "zipov- INTERNET: Kao što se moglo očeki­ abilnih kalkulatora. Radeći na ovom pro­ ati". Za nešto više od sata, koliko je sve tra­ vati, Comdex 96 protekao je u znaku Inter­ jektu, Intelovi stručnjaci došli su na ideju o jalo, prisutnima je upućeno nekoliko poru­ neta. Razvoj čitavog spektra novih ap­ procesoru opšte namene, čija upotreba ne ka, koje bi se mogle svesti na sledeće: PC likacija, programskih jezika pa čak i opera­ bi bila ograničena samo na kalkulatore. industrija će biti mnogo naprednija i bolja tivnih sistema iniciran je Mrežom, pa nije Dve godine kasnije, u novembru 1971, na pod Microsoftovim vodstvom; netvvork neobično što se broj kompanija koje su na tržištu se pojavio Intelov 4004 mikroko- kompjuteri (NC) nikad neće zaživeti; Bili .C o m d e x u ponudile Internet proizvode ud­ mpjuterski set (termin "mikroprocesor" Gates je zanimljiva, zabavna i topla osoba. vostručio u odnosu na prošlu godinu. Soft­ skovan je nešto kasnije). VELIKI, VEĆI, MICROSOFT: Na verska ponuda na tu temu obuhvatala je, MUZEJ KOMPJUTERA: U slavu ubedljivo najvećem štandu, strateški između ostalog, početničke i profesionalne prvog miskroprocesora, jesenjem Com- smeštenom na ulazu u glavnu halu, Mi­ pakete koji omogućavaju bezbolno dexu pridodat je Muzej kompjutera u ob­ crosoft je prikazao Office 97, koji je sav u bavljenje Web izdavaštvom, pakete koji liku gigantskog šatora. Jedan od najšar- znaku Internet integracije i unakrsne funk­ objedinjuju sve forme elektronske komu­ mantnijih eksponata u ovom muzeju za cionalnosti među pojedinačnim aplikacija­ nikacije, proizvode za lakše skidanje soft­ jednokratnu upotrebu bila je rekonstrukcija ma. Ovom proizvodu je na kraju pripala i vera sa Interneta/intraneta, njegovu deko- hakerske garaže iz sedamdesetih. Pored nagrada The Best of Show, koju dodeljuje mpresiju i instalaciju, itd. Kompanija Im- postera Micka Jaggera, Beatlesa i drugih magazin "Byte" u saradnji sa organizator­ ageFX, na primer, predstavila je svoj Plan- simbola vremena u kojem su Mohamed Ali om Comdexa. etFX koji koristi ActiveX tehnologiju, da i rat u Vijetnamu punili naslovne stranice Najveću novost kod Microsofta ipak omogući korisnicima upotrebu više od 100 svetske štampe, "garaža" je bila napunjena predstavlja Windows CE, novi operativni različitih multimedija efekata prilikom računarskim antikvitetima: Altair 8800 i sistem, spolja veoma nalik Windowsu 95, kreiranja Web stranica. Apple, koji su zauzimali počasna mesta. ali znatno drugačiji u svojoj unutrašnjoj Jedan od manje očiglednih ali sve Čast da zvanično otvori sajam pripala strukturi. Windows CE namenjen je pot­ prisutnijih trendova jeste šira ponuda soft­ je Endiju Grouvu, direktoru i suvlasniku puno novoj klasi proizvoda, poznatih pod vera za monitorisanje, ograničavanje i kon­ Intela. Grouv, koji se na čelu kompanije nazivom "ručni" (handheld) PC. Pred­ trolu pristupa Internetu, kako na poslovn­ nalazio i pre 25 godina, nedavno je objavio stavljanje Windowsa CE izvedeno je u sa­ om, tako i na porodičnom planu. Jedan od

62 VREME ■ 14. DECEMBAR 1996. takvih programa Little Brother generiše iz- čili bio je ubedljivo na­ veštaje, blokira nepro­ jbolji, mada je kuvar bio duktivne aktivnosti i marketinški stručnjak Rob alarmira supervizora u Stewart, isti onaj čovek slučaju nedozvoljenih koji je pre nekoliko meseci aktivnosti na mreži. na prezentaciji novih Tek- "Digitalni novac" ta­ tronixovih printera pojeo kođe je uzeo maha; blok čvrstog mastila da bi kreditne kartice nisu dokazao njegovu neškod­ više jedini način kupo­ ljivost po čovekovu oko­ vine preko Interneta. linu. Očigledno mu se dije­ Intellect Electronics ta u poslednje vreme zna­ predstavio je Micro- čajno popravila. Bank Personal Termi­ Kome se ni to nije svi- nal, uređaj koji može da delo, mogao je da odšeta čuva podatke o bank­ do nekog od obližnjih ho­ ovnom računu i deluje tela; tu su gostovale i takve kao neka vrsta elektron­ Endrju Grouv, Intel Co: Paranoidni preživljavaju muzičke legende kome su ske čekovne knjižice preko modemske ili Chilli Cook-Off zapravo je zabava u pra­ Tom Jones, Paul Anka i telefonske veze. vom TexMex stilu: takmičenje u kuvanju Neil Diamond, što dosta govori o kalendar­ Očigledno je da se proizvođači trude da čilija i trke armadila su obavezni elementi. skom (i mentalnom) uzrastu turista koji prevaziđu teorijske granice brzine slanja U takmičenju učestvuju šefovi najvećih dolaze u Las Vegas. podataka običnom telefonskom žicom. kompjuterskih firmi, a posetioci su tu da Niko nikad nije video sve od Comdexa, Tako su i Rockvvell Semiconductor Sys- probaju što više vrsta čilija i da glasaju za pa "sindrom poslednjeg dana" podrazume­ tems i US Robotics predstavili svoje teh­ najbolji. Ove godine sadržaj je obogaćen va paniku koja čoveka uhvati kad shvati da nologije za modeme od 56kbps. Pošto su ti koncertom grupe Village People, čija je nije video ni pola od onoga što je namer- proizvodi tek u razvoju, na sajmu je pred­ didaktična pesmica Y.M.C A. mnogo avao, a kamoli još 27 zanimljivih proizvo­ stavljena generacija modema koja pred­ poznatija u Muppett Shovv verziji, u kojoj da za koje mu je neko rekao... I pored toga, stavlja srednju brzinsku zonu na putu do se prasci obučeni u kožne jakne natpevava- Comdex ostaje mesto gde je moguće sagle­ fantastičnih 56kbps. Lucent, Rockvvell i ju sa kokoškama. U fazi zagrevanja svirali dati sve trendove koji će oblikovati US Robotics predstavili su svoje najnovije su BTO - lokalna verzija YU grupe - nekim kompjutersku industriju u narednih godinu 33.6 modeme. čitaocima "Vremena" možda poznatija kao dana. ■ I TAKO DALJE: Comdex je bio cen­ Bachman Turner Overdrive. Tektronixov JELENA RIJPNIK tar dogadanja vezanih za novu DVD teh­ I------nologiju. Toshiba je predstavila svoj DVD PRETPLATITE SE ODMAH! ROM drive, a specijalno za tu priliku na Comdexu se pojavio i šef ove kompanije Taizo Mishumora. On procenjuje da je nasa tržište spremno da primi 12 0 miliona dra- Kupone šaljite na adresu: FININVESTd.o.o. jvova do 2000. godine, od čega će 80 odsto Bulevar oslobođenja 92/V, 21000 Novi Sad Fax: 021/27-073 biti namenjeno tržištu personalnih komp­ jutera. a ostatak podeljen između audio i Da, želim da se bolje upoznam sa listom NAŠA BORBA. video plejera. On je napomenuo da će se Moj besplatan primerak dostavljajte mi narednih 7 dana, bez obaveze da se kasnije pretplatim. čak 67 DVD naslova (filmova, igara i muzike) pojaviti do kraja godine u Japanu, Da, želim odmah da se pretplatim na NAŠU BORBU: podsećajući daje situacija bila mnogo loši­ 12 meseci po ceni od 730,00 din. ja u trenutku kada su se pojavili prvi CD 6 meseci po ceni od 390,00 din. 3 meseca po ceni od 200,00 din. ROM drajvovi: u prva četiri meseca posto­ jala su samo dva naslova. iznos pretplate uplatiću odmah po prijemu Vaše fakture Softver za korišćenje telefona preko In­ na žiro račun FININVEST d.o.o. • Novi Sad, kod NBJ ZOP Novi Sad: 45700-601-5-47163 terneta sve je bolji, što je ubedljivo poka­ zala firma Third Planet Publishing. Pril­ Naziv firme: ikom promocije paketa DigiPhone Deluxe omogućili su svim posetiocima da sa nji­ Ime i prezime: hovog štanda "telefoniraju" bilo kome u svetu. Naravno, bilo je neophodno da i os­ Ulica i b ro j:__ oba koju zovete ima neki telefonski softver na drugom kraju Interneta... Mesto: DDDDD. Zurke su tradicionalno sastavni deo Telefon: ( Fax: ( ) Comdexa. Jedna od najvećih organizuje se svake godine pod pokroviteljstvom Micro- Potpis:__ grafxa, u dobrotvorne svrhe. Micrografx

H . DECEMBAR 1996. ■ VREME 63 Ko je sledeći? Citat i podmetačine om broju, kao i da nije dozvoljeno da se is­ tovremeno objavljuje komentar ispravke "Srbija na simsu", "Vreme" br. 319 "Ljudi i vreme", "Vreme" br. 320 (čl. 31). Prof. dr Stevan Lilić Kao član jedne od opozicionih stranaka U broju 320 nedeljnika "Vreme", od 7. i aktivni učesnik na mitinzima koalicije decembra 1996. godine, objavljenje tekst ^ ^ % "Zajedno", veoma sam iznenađena da se sa koji se odnosi na mene, a koji je preuzet iz mesta sa koga su se obraćali lideri koalicije magazina "Intervju" (str. 47). Na str. 47 "Vremena" br. 320 pominje i gospodin Dobrica Cosić narodu obratila i S tim u vezi, poštovani gosp. uredniče, se g. Stevan Lilić kao potpredsednik Mirj^jna Bobić-Mojsilović. Pre samo neko- molim vas da u smislu Zakona o javnom Građanskog saveza Srbije. On već dugo likofltjeseci na Art kanalu, kao gost u informisanju (čl. 31) objavite sledeću nije član Građanskog saveza, a još manje emisiji Dragana Babića, gđa Bobić-Mojsi­ ispravku: njegov potpredsednik. lović je izjavljivala kako se u Jugoslaviji To što je objavljeno u "Vremenu" Molim vas da se zbog ove greške izvin­ živi isto kao u Americi. naravno nije tačno! Istovremeno, molim ite profesoru Liliću, a naročito članovima Molim vašu cenjenu redakciju da sazna "Vreme" da nas obavesti o autoru i inspira- Građanskog saveza. da li će nam se idući put obratiti možda toru ove podmetačine na podmetačinu. Desanka Kokić, članica GSS, Beograd Biljana Vilimon ili, pak, Dragana Mirk- Robespjer je izgubio poverenje Kon- ović. venta (i ne samo to), kada je uzviknuo: Iz prošlog broja Marina Petrović, Beograd "Zavera protiv Republike", ali nije mogao da navede nijednog zaverenika. "Vremena" Sažaljenje i bes U prilogu vam dostavljam i pismo Stevan Lilić, glavnom i odgovornom uredniku magazina potpredsednik Građanskog saveza Sr­ p ro tiv Mašine", "Vreme" br. 320 "Intervju" sa mojim demantima. Kopija bije i generalni sekretar Udruženja pravni­ pisma dostavljena je i autorki intervjua i ka Jugoslavije, u listu "Intervju" govori o G«f$reno pismo protesta — SPS-u, GSS-u. odnosu vlasti i opozicije u gradovima gde JUL-ifČMinistarstvu informacije Srbije u Prof. dr Stevan Lilić je vlast prešla u ruke opozicije: "Da bi u listu "l-§)litika": ovakvim uslovima podele vlasti društvo Vi,^izgleda, niste razumeli daje osećaj * * * uopšte funkcionisalo, mora da se uspostavi slobode ono što nas pokreće da se borimo korektna politička — i svaka druga — ko­ za pravdu i istinu, a osećaj je jedna duhov­ munikacija političkih rivala. Ako to ne na stvar koja se ne može pendrekom kroji­ Poštovani Gospodine Petroviću, bude moguće, onda će neko nekoga morati ti. Možda ste zaboravili značenje reči duh, U broju 396 "Intervju" magazina, od da ruši, u bukvalnom smislu te reči". a mqž^biti da to nikada niste ni znali. Moje 29. novembra 1996. godine, objavljen je sažap^jjjje nad vama, prevladava danas moj intervju sa mnom koji je uradila i potpisala bes šj5n|tm vaše perverzne obesti. Demon- gosp. Snežana Rakočević (str. 12-17), a Objašnjenje stracije^zarad poštovanja rezultata izbora i koji su redakcijski priredili i tehnički opre­ Pošto uvaženi profesor Lilić moli zaštite Ustava Srbije, po kojem je, da vas mili vaši urednici i saradnici. ("molim 'Vreme' da nas obavesti") da ih podsetim, Srbija građanska demokratija, za U ovom tekstu, osim niza manjih nepre­ obavestimo o autoru i inspiratoru pod­ vas su profašističko divljanje. Pa mislite li, ciznosti, potkrale su se i sledeće tri grube metačine na podmetačinu, Uredništvo je možda, da izluđeni vašom politikom greške: osetilo potrebu da neke stvari pojasni. Prvo: građani Srbije više ne veruju svojim očima, Ad. 1: Nije tačno da sam potpredsednik objašnjenje upućujemo gospodinu Liliću, već samo vama, vašoj televiziji i vašim Građanskog saveza Srbije, kao što je izriči­ pošto nam nije jasno na koga je mislio kad novinama. Generacije mladih ste proterali to navedeno na strani 1 2 ; je napisao NAS. Drugo: ne mislimo daje iz zemlje, onih koji su vodili istu bitku go­ Ad. 2: Tokom intervjua nisu spomenute prenošenje (tada još nedemantovanih) izja­ dine 1991. i 1992, ali današnja generacija reči "odnosno onom njenom delu koji pozi­ va iz drugih novina podmetačina. Treće: nema više kuda da ode. Vaša politika im je va na linč, bacanje bombi, 'razapinjanje deo izjave koji smo preneli gospodin Lilić zatvorila vrata sveta u kojem bi mogli naći konjima o repove', koji poziva na oružje..." nije ni kasnije demantovao, osim dela daje utočište, osudili ste sami sebe na zajednički (strana 13); potpredsednik GSS-a, kako gaje "Intervju" život u jednoj državi, manjoj nego što je Ad. 3: U intervjuu nisam rekao, niti na titulisao. ona u kojoj ste došli na vlast, ali zato. pre­ bilo koji neposredan ili posredan način dao Uredništvo plavljena izbeglicama koje ste vi uzeli u nagoveštaj sledećoj tvrdnji: "...naročito od zaštitu pre nekoliko godina. Prvo ste učini­ kada su u centralne gradske opštine ušli Knjiga o Tesli li sve da jedna trećina građana Srbije zam­ opozicionari" (strana 14). rzi našu zajedničku domovinu, da bi zatim Uvažavajući vašu funkciju glavnog i ’ "Neki novi rođaci", "Vreme" br. 305 učinili sve da vas prezre i onaj deo građana odgovornog urednika, poštovani Gospod­ Srbije od kojih ste valjda očekivali večnu ine Petroviću i znajući da ćete moju U časopisu "Vreme", u broju od 24. av- zahvalnost. Rezultate vaše vladavine neću ispravku u celosti objaviti u narednom bro­ gusta 1996. godine (str. 46, 47), objavljen dalje da nabrajam, želim vas jedino pozvati ju vašeg lista, slobodan sam da vas samo je članak vašeg novinara Šonje Cirić sa da se otreznite i shvatite da država Srbija podsetim na Ustav Srbije (čl. 46, st. 5), a naslovom "Neki novi rođaci". Gospođa nije vaše privatno vlasništvo. posebno i na odredbe Zakona o javnom in­ Šonja Cirić je precizno i korektno iznela Postanite sa lažima, krađom, silom i formisanju — daje glavni i odgovorni ure­ svu problematiku u vezi sa prevodom ucenajjia. dnik dužan da objavi ispravku bez izmena i knjige "Nikola Tesla — prepiska sa rodbin­ om", čiji smo autori, na engleski jezik, kao ' Nenad Vukosavljević, Hamburg dopuna i to na istoj strani, u prvom naredn­

64 VREME ■ 14. DECEMBAR 1996. i sa kršenjem autorskih prava. Izdavač en­ gleskog prevoda je Teslino memorijalno društvo (Tesla Memorial Society) iz grada Lakavane (Lackavvanna) u državi Njujork u Sjedinjenim Američkim Državama. Pre­ vodilac knjige je Nikolas Kosanović (Nicholas Kosanovich), sekretar Društva. Zahvaljujemo vam što ste našli razume- da biste uštedef i vanje da ovom problemu posvetite prostor u vašem cenjenom listu. Ovoga puta želimo Mi težimo da vas informišemo onako kako svog čitaoca informišu njujoršf$*i$jm da vas obavestimo da je pomenuti članak (Time, Vreme), hamburški Cajt (die Zeit, Vreme), moskovsko Novoje vremja... Olplšoj naišao na veliko interesovanje čitalaca u reputaciji govori i podatak da smo prošle godine bili citirani u o k o 400 svetsklf lis­ Americi, onih čitalaca koji proučavaju živ­ tova. Ime našeg lista je dobro prihvaćeno u svetskoj novinarskoj, političkoj i privred­ ot i stvaralaštvo Nikole Tesle. noj eliti. Cilj nam je da održimo i unapredimo profesionalni standard i da vam pruži­ Članak je, kako saznajemo, ili prenet u mo informacije koje će vam pomoći da se orijentišete, da se upoznate sa uzrocima delovima u pojedinim američkim novina­ zbivanja i da se, usput, i zabavite. ma koje izlaze na srpskom jeziku ili je bio Svesni smo da je u današnje vreme štampa skupa i zato ćemo od ovog broja nu­ povod za članke drugih autora. Nažalost, ne diti čitaocima da se pridruže klubu naših pretplatnika s popustom od 20 % posedujemo primerke ovih novina, jer smo Šta je potrebno da uradite? Da ispunite opšte uslove pretplate koji se n a la z e n a o njima, posebno ovih dana, obavešteni dnu ove strane i da popunite ovaj kupon i pošaljete nam ga faksom ili postom n a telefonom od naših prijatelja koji žive u adresu "Vreme", Mišarska 12, Beograd ili "Vreme International", Neudeg- Americi. gergasse I -3/22, 1080 Wien, Austria. Takođe, oktobra meseca o.g. u Muzeju Nikole Tesle, gde radimo, boravio je Ljuba m ... Vujović, član Teslinog memorijalnog društ­ BOŽIČNO NOVOGODIŠNJI POPUST VAŽI DO 15. & ’ va, koji živi u Njujorku. Od gospodina Vu- 1997. f J jovića smo saznale da nakon objavljivanja Pretplaćujem se na ' članaka u kojima se govori o ovoj sramoti, I - □ pola godine (26 brojeva) u kojoj je učestvovalo Društvo kome i sam pripada, prevodilac knjige i ostali članovi □ godinu dana (52 broja) Društva koji su u ovome učestvovali ne mogu dalje da se ponašaju bezobzirno. Još jednom se zahvaljujemo uredništvu Ime i prezime (molimo da popunite štampanim slovim^ vašeg lista i gospođi Šonji Ćirić, na dopri­ ------— ------nosu da istina 0 problemu prevođenja Adresa telefon knjige "NikolaTesla — prepiska sa rodbin­ om" na engleski jezik i kršenju autorskih Grad " država prava stigne do čitalaca. Koristimo ovu priliku da vam poželimo srećne Božične praznike i svako dobro u Novoj 1997. godini. Dubravka Smiljanić, Beograd Zorica Civrić, Beograd Do pobede "Lik i delo", "Vreme" br. 320

Izriti.ran sam i nadasve zapanjen rečima Dragana Tomića, po funkciji predsednik Skupštine Srbije, koji je učesnike protesta PRETPLATA SA POPUSTOM DO 15. 1. 1997. nazvao fašisoidnim elementima. Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemlje Ovo što vladajuča klasa kod nas naziva (kurirom) (pošta) (površinska pošta) (avionska pošta) Socijalizmom zapravo je najogoljeniji Ko- 6 meseci 160 din 152 din 84 DEM 148 DEM , munjaro-fašizam, kome se što pre mora 12 meseci 320 din 304 din 168 DEM 296 DEM doći glave. I zato, deco, studenti i svi ostali Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, žiro račun: 40804- učevsnici protesta, budite uporni i uz, nadam 603-7-31530. Potvrdu 0 uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Mišarska 12-14, p.fah 257, se. pomoć progresivnih snaga Evrope i 11000 Beograd. Uplata u zemlji za inostranstvo, po odobrenju NBJ, naplaćuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu izvršiti na račun broj: 611 378 704 Bank-Aus- sveta (jer se, nažalost, bez njih ova neman trla Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama preračunava$|j>o urazumiti i savladati ne može) za dobrobit dnevnom kursu. Pretplata za evropske zemlje avionom jednaka je pretplati za vanevrops| ' progresa, mira i đemokratije izdržite do mije. Popust važi od 15.12.1996. do 15.1.1997. U slučaju poskupljenja lista u toku pretp konačne pobede. perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretpl| Sava Milovanov, Bečej radnim danom od 10-16h: Beograd 334-774 / Beč 43 1 408 96 52. ■ W- H n / 14. DECEMBAR 1996, ■ VREME (>f> Svaka država koja drži do univerziteta, počasni predavači na Harvardu sebe, i koja je veća od Vatikana i ostali buržoaski smutljivci smanjuju do i Monaka (a sve države su veće mikroskopskih razmera i koprcaju se ona­ ko skvrčeni pred sumnjičavim pogledom od Vatikana i Monaka) ima Murija murijaka, iako provereno ništa nisu skriv­ organizovane " postrojbe " od ili? Nije retkost upoznati heroja borbe za države, tj. poreskih obveznika idejno čvrst, moralno stamen i fizički upe­ istinu i pravdu koji će predsedniku drža­ plaćenih čuvara reda čatljiv. ve javno skresati u brk da o njemu misli (policija), ili, pak, jedinice Pogledajte, recimo, najnovije demon­ sve najgore, ali murijak - e, to je drugo... regrutovane iz nepresušnog stracije u Beogradu: murija stoji pored mi­ taj može i da podvikne, a bogami i da mohoda demonstranata i ničim ne odaje da udari... majdana "naoružanog naroda " prema šetajućem građaninu poseduje bilo Posao policajca je težak, opasan i slo­ vazda spremnog za obračun s kontrarevolu- kakav odnos osim instrumentalnog: može žen; biti murijak prava je pesma. Murija je cionamim pojavama (milicija). Englezi li to da se bije i rasteruje, ili je pametnije ne paradigma društva u kojem sve biva onako imaju čuvene bobije, pozornike koji se zametati kavgu. Naravno, ovde je mahom kako kaže onaj ko drži batinu u ruci. U ponašaju neuporedivo uglađenije od pro­ reč o specijalno obučenoj muriji za posebne vojsci postoje stroge regule, možda besmis­ sečnog ovdašnjeg akademika (sećate li se zadatke i krizna stanja; osim te, postoji i lene, ali ipak čvrste, postojane i na neki onog Isakovićevog: "nemo' da bučeš!"?), tajna murija, ona čiji se pripadnici ovih uvrnut način pravedne. Murija je oličenje Francuzi čuvaju tradiciju svoje žandarmerije: njihovi žandarmi su strogi ali pravedni sprovoditelji za­ kona. Srbi, međutim, nemaju paradne policajce za lickanje i po­ kazivanje turističkim zadribaldama - lepe, pristojne, nepotkupljive, građaninu podređene; umesto takvih pojava stranih etničkom biću nebeskog naroda, Srbi imaju - muriju. I u njojzi murijake. Murija nije obična u plavo ode- vena grupa ljudi koju država snab- deva oružjem, oruđem i ovlašćenji- ma da sprovodi prisilu i represiju. Murija je pitanje pristupa i stila, pogled na svet, osobena filozofija bahatosti. Biti murijak znači hodati ulicom kao mali bog, praćen stra­ hopoštovanjem pokornog građan­ stva koje se smemo sklanja u st­ ranu da murijak slučajno ne pomis­ li da mu neko staje na put. Murijak je kroz duge decenije brozomomog socijal­ dana smrzavaju na decembarskoj košavi ulične samovolje, kao preslikani mikroo- ističkog eksperimenta navikavan na status cepajući grlo od vrućih parola. Ovi veselni­ draz samodržačke neodgovornosti na vrhu primenjenog tužioca, sudije i dželata, sve u ci se lako prepoznaju po karakterističnom društvene piramide. Zato je murija. a ne istoj osobi i u isto vreme. Takav lik muri- mrmljanju u rukav, bizarnom "tiku" koji vojska, potporni stub ovog društva, a nje­ jaka ovekovečilo je Zabranjeno pušenje u predstavlja "masku" za lik od V ardara do govim vrhom dominira klika, a ne hunta. pesmi "Murga drot", jednoj od nekoliko Triglava poznat pod milozvučnim nadim­ Zato se društvo deli na tri kaste: one koji rok-pesmuljaka koje su bez ikakvih dvo­ cima: drot, špici, špija, kljun itd. Ipak, ovi muriji naređuju, one koji za nju rade, te na smislenosti govorile o policijskoj represiji trudbenici emanacije Poretka u Večnost sumnjive tipove, tj. sve ostale građane. mnogo pre nego što su se toga dosetili va­ nisu pravi murijaci. Murijak je onaj štićenik Od rođenja nas kroz život prati svevideće jni ušuškani dedinjski disidenti. državne kase koji (mal)tretira građane kao i nezdravo radoznalo oko murije: za svaku Vlast nosilaca aktuelnog društvenog po­ da su mu od baba ostanuli, domaćinski sitnicu od nje tražimo odobrenje, u svim retka (uh: ovo ni Kardelj ne bi bolje smis­ razdrljeni delija koji pita za ličnu kartu iz situacijama od nje strahujemo ili joj se bez lio!) počiva na murijaku kao osnovnoj ćeliji čiste dosade i upada na bezazlene domaćin­ pravog povoda nešto pravdamo. Namrgo­ društva. Seljaci su nedovoljno obrazovani, ske žurke trijumfalno obznanjujući: 'ajmo, đena i večito nezadovoljna murija najpouz­ pa im je samo do njihovih novaca, umesto razlaz! Dostaje bilo ponašanja! Murijak je, danija je konstanta naših balkanskih egzis­ da se posvete duhovnim dobrima, radnici su dakle, primerak sorte domaćeg oza­ tencija i male su šanse da ćemo joj za živo­ skloni gunđanju i galamdžijskim istupima konjenog kabadahije, šaljivdžija koji trenira ta viđeti leđa. Pa dobro, ali gde je tu uživanje, zbog najobičnije oskudice sredstava za ži­ strogoću na patološki uplašenim podanici­ pitate se vi?! E, to treba da pitate - muri­ vot, intelektualci nisu ništa drugo do rođeni ma. Jeste li nekada gledali kako se važni, jake... ■ izdajnici i vetropiri. Murijak je, međutim, pametni i ugledni ljudi, pisci, profesori TI.OI II l'ANČIĆ

66 VREME ■ 14. DECEMBAR 19%. izaberite između

. Digitalne fotografije visoke rezolucije u punom koloru, kgieriC lC ira sa CD-romova najboljih svetskih proizvođača. — ■ u Priprema za štampu na Apple Macintosh računarima. M Z a 1 9 9 7 8 ! ! Vrhunska štampa na Heiaelberg ofset mašinama. 8 88 8 8-8 8 8 8 88 8 PW « 88 8fr8 8 8 88 8 8 8

nui'NMfn'Nern CtMHtjtflUIIITt CfAtlllUIICCTOSU jUfUcHIMlI

JdHydp/Januar 1997 1S35* - £2 &£ ? ,.v^ |>a m i« r u n > -- • 1 2 3 4 i j '■ Hf 6 7 8 9 10 11 f :r^^^đMtmeijiAS 13 14 15 16 17 18 peHMlUuum 20 21 22 23 24 25 Srpske minijature 27 28 29 30 31 Van tas&M&ssrs-s-raM

Vaš znak

LZK Luksuzni zidni kalendar Vaš znak Cena: 35 din Arhitektura LSK Luksuzni stoni kalendar Cena: 9 din Vaš znak Luksuzne stone kalendare 15.5 x 18.5 cm i luksuzne zidne kalendare 30 x 49 cm trinaestolisne, u punom koloru, možete izabrati između 14 različitih tema: Srpske minijature, Arhitektura, Stare mape 1, Stare mape 2, Mikelandelo, Leonardo, Direr, Impresionisti, Gogen, Van Gog, Evropski posteri, Pejzaži neba, Planine, Podvodni svet. TSK 1 Trodelni zidni kalendar 30 x 60 cm Cena: 1.5 din Vaš znak TZK 1 TSK 2 Dvobojni trodelni zidni kalendar sa motivima neba r i c j - 2 Cena: 1.5 din

Dvobojni trodelni zidni kalendar sa 36 fotografija manekenki TZK 3 Trodelni zidni kalendar sa 1 2 pejzaža u četiri boje

- 2 stoni kalendar 10 x 22 cm . 1 6 1 . 2 3 2 Vaš znak 1 - motiv ruža 2 - motiv devojka TSK 3 ZK 1 3 - motiv planina Cena: 1.5 din

NARUDŽBENICA Ovim neopozivo naručujem kalendare po sledećoj specifikaciji: (šifra/broj komada)

1 7 8 TZK 2 21000 Novi Sad i odg. lic e ______adresaFirma Mike Antiča 4 Cena: 4.4 din Tel:021/612-666 Štampanje Vašeg znaka daQ] neQ broj boja | | (1, 2, 3...)

- Minimalna količina: jedan kalendar - Za porudžbine preko 1000 kom. kalendara TSK 1-3 i TZK 1-3, kao i preko 200 kom. kalendara LSK 1-14 i LZK 1-14, odobravamo rabat od 5% u kalendarima po izboru kupca. TZK 3 - Rok za isporuku: 14 dana. - Uslovi plaćanja: 1) avansna plaćanja 2% popust, 2) AC nalog naplativ 7 dana od isporuke. Cena: 4.4 din - Za uštampavanje Vašeg znaka potrebno je dostaviti poštom tehničko rešenje (npr. vizit kartu memorandum). Cena d o vrsti Tm/^olni Ti/Jm štampe Vašeg znaka je 0.50 dinara za boju' ' poj komadu, na tiražu iznad 100 komada kalendara (TSK. T7K ISK Mobilne Telekomunikacije "Srbija1' BK-PTT