Mirko Đorđević NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA Priređivači: Pavel Domonji i Ksenija Đorđević Léonard VPA, Novi Sad, 2015. Mirko Đorđević NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA Priređivači: Pavel Domonji i Ksenija Đorđević Léonard Izdavač: Vojvođanska politikološka asocijacija (VPA), Novi Sad Edicija: P o l i t e j a Knjiga 3 Urednik: prof. dr Duško Radosavljević Recenzetni: prof. dr Boško Kovačević prof. dr Duško Radosavljević Lektor: Bernarda Radosavljević Priprema: Andrej Palančanin Likovno rešenje: Gordana Vidanovski Đorđević Tiraž: 200 primeraka Prelom i štampa: Tampograf, Novi Sad Knjiga je objavljena zahvaljujući pomoći Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje Vlade AP Vojvodine – Novi Sad SADRŽAJ PAVEL DOMONJI: Umesto uvoda ...........................................................5 MIRKO ĐORĐEVIĆ: NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA Sumorna jesen patrijarha Pavla................................................11 Skica za jednu morfologiju ideja...............................................21 Nedefinisano svetosavlje.............................................................29 Lik u pozadini ikonostasa..........................................................51 Svetitelj na čelu vučjeg čopora...................................................61 Ratničko-patrijarhalno svetosavlje............................................71 Monistički kulturni obrazac......................................................79 Svetosavlje u palanci...................................................................96 Svetosavska lira – i književna laž............................................101 Zatvoreni krug ideološkog obrasca.........................................103 TREPERAVA SVETLOST MIRKA ĐORĐEVIĆA BRANKO KUKIĆ: Čovek koji će doći...................................107 ZLATKO PAKOVIĆ: Nagrada je Mirko Đorđević...............108 VLADIMIR ILIĆ: Hrišćanin etike odgovornosti..................112 IVAN MILENKOVIĆ: Protiv banalnosti...............................115 SVETISLAV BASARA: Mirkovo preseljenje........................119 SVETLANA LUKIĆ: Mirkov Isus.........................................121 BOJAN TONČIĆ: Dobar čovek i mera ljudskosti............123 TEOFIL PANČIĆ: Sećanje na Mirka Đorđevića..................125 DRAGAN BANJAC: Odlazak poslednjeg velikog erudite..129 MILOŠ VASIĆ: Vapaj iz pustinje...........................................132 PAVLE RAK: Dobar čovek.......................................................134 JAROSLAV PECNIK: Kršćanski buntovnik i(li) heretik....138 BRANKO NOVAKOVIĆ: Glosa o Mirku Đorđeviću.........144 TOMISLAV ŽIGMANOV: Odlazak Mirka Đorđevića......152 NEDIM SEJDINOVIĆ: Panker u crkvi..................................159 BOŠKO KOVAČEVIĆ: Mirko Đorđević – njim samim.....165 MILAN VUKOMANOVIĆ: Hrišćanski personalista, civilni intelektualac...................................................................169 FILIP DAVID: Smrt u prisustvu vlasti................................177 NEBOJŠA POPOV: Bez spokoja u pokoj.............................181 LATINKA PEROVIĆ: Mirko Đorđević: s one strane zla..187 PAVEL DOMONJI: Gle, kakav veličanstven vernik............191 MILE BABIĆ: Istinski kršćanin.............................................198 DR ROMAN MIZ: U spomen na Mirka Đorđevića...........200 ZLATOJE MARTINOV: Mirko Đorđević – hodajuća enciklopedija............................202 DINKO GRUHONJIĆ: Naš čika Mirko.................................205 BIBLIOGRAFIJA MIRKA ĐORĐEVIĆA (izbor)...........................211 NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA 5 UMESTO UVODA Pre nekoliko godina, sa Pavelom Šipickim Šagijem, posetio sam Mirka Đorđevića, u njegovoj kući u Šimanovcima. Jesenji dan, siv, suv i prohladan. Sedeli smo u toploj sobi i razgovarali, kao i mnogo puta do tada. U neko doba, Mirko je ustao, otišao u drugu sobu i vratio se sa plavom fasciklom u ruci. Pružio mi je fasciklu i rekao da na brzinu pogledam njen sadržaj. Otvorio sam je, pažnju mi je privukao naslov Svetosavska paralipomena. Listajući stranice, nailazio sam i na druge interesantne naslove – „Nedefinisano pravoslavlje“, „Lik u pozadini ikonostasa“, „Svetitelj na čelu vučjeg čopora“, „Svetosavska lira i književna laž“... „Pišete novu knjigu“, upitao sam. „Ja radim, mladiću“, glasio je Mirkov odgovor. Zamolio sam ga da mi dozvoli, kada mi je već dao fasciklu, da je ponesem kući i na miru pročitam ono što je napisao. Samo se nasmejao i, okrenuvši se ka Šagiju, rekao: „Naš prijatelj misli da sam ja naivan. Kao da ja ne znam da će on, čim izađe iz kuće, otići u prvu fotokopirnicu i fotokopirati sve što se u fascikli nalazi“. Podigao je prst i nastavio u, njemu svojstvenom, šaljivom tonu: „Pod pretnjom najstrožih sankcija, strogo je zabranjeno da se rukopis iznosi iz kuće, umnožava i distribuira“. Zatim se uozbiljio i dodao: „Pišem o svetosavlju. Nisam još završio, a nije ni trenutak da se ovakvo štivo sada objavljuje“. Gonjen znatiželjom, pitao bih ga, s vremena na vreme, kako stoji stvar sa „Paralipomenom“ i gotovo svaki put dobijao isti odgovor: „Polako, što ste tako nestrpljivi? Pa, vreme se u crkvi meri vekovima“. „Možda u crkvi“, uzvraćao bih, „ali izvan nje vreme se meri znatno kraćim vremenskim jedinicama“. Tek, nisam krio svoju radoznalost, a ni Mirko nije menjao svoj odgovor. Mirko Đorđević 6 To, međutim, ne znači da se nije bavio „Paralipomenom“. Kada sam, nakon njegove smrti, zahvaljujući predusretljivosti njegove supruge, dobio rukopis, video sam da je Mirko precrtao raniji naslov i rukom ispisao novi – Negativna svetosavska paralipomena. Napomene ispisane na marginama, brojne teze ispisane rukom i umetnute između stranica rukopisa, govore da mu se Mirko vraćao, da je radio na njemu, ali da, na žalost, nije uspeo i da ga završi. Većinu onoga što je Mirko dopisivao rukom nisam uspeo da, prekucavajući tekst, odgonetnem. Pred čitaocima se, dakle, nalazi samo tekst što ga je Mirko otkucao na pisaćoj mašini. No, i takav, nezavršen, on će, verujem, čitaocima biti interesantan. To, dakako, ne znači da će se čitaoci i složiti sa svim stavovima i ocenama koji su u njemu izneti. Uostalom, Mirkovi tekstovi ni ranije nisu čitaoce, slušaoce na predavanjima ili učesnike na tribinama, ostavljali ravnodušnim. Sećam se reakcije redakcijskih kolega, kada je u Republici objavljen njegov ogled „Povratak propovednika“. „Sramota je da se ovako piše o najumnijoj srpskoj glavi“, govorili su oni koji jedva da su išta pročitali od onoga što je Nikolaj Velimirović napisao. Od deset planiranih predavanja o srpskoj antimoderni u Novom Sadu održana su samo tri. Ciklus je prekinut nakon trećeg, i to Mirkovog predavanja o Nikolaju, jer je pretila opasnost da publika počne fizički da se obračunava sa predavačima i organizatorima. Podsećam na ova dva detalja zbog toga što, pored ostalih, ukazuju na jedan od problema srbijanskog društva – nespremnost da kritički misli i o sebi, i o autoritetima, kako svetovnim, tako i verskim. Sa tom nespremnošću Mirko se neprestano suočavao. Bio je svestan da će kritika crkve i jerarhije – u društvu u kojem crkva, barem prema rezultatima javno-mnenjskih istraživanja, uživa veliko poverenje – pre voditi nesporazumima i otporima, nego što će nailaziti na razumevanje i prihvatanje. NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA 7 Mirkova kritika, međutim, nije bila izraz zlovolje, nego logična i sasvim očekivana reakcija na pretvaranje crkve u moćnu silu željnu privilegija i uticaja na društvena zbivanja. Drugačiji od kritičkog odnosa se nije ni mogao očekivati od čoveka koji misiju crkve nije prepoznavao u širenju nekakvog svetosavskog nacionalizma, nego u evangelizaciji, u svedočenju Hristovog nauka u kome, prema glasovitoj izreci apostola Pavla, „nema više ni Judena, ni Grka...“. Treba li dodati – ni Srba!? U ovome je Mirko bio posve jasan i nedvosmislen – hrišćanskom univerzalizmu protivan je svaki nacionalizam. Svaki, pa i onaj koji (bi) se krstio imenom sv. Save. Da Mirko nije spadao među ljude koji „pozlaćuju legendu“, nego među one koji, sloj po sloj, skidaju pozlatu, govori i prvi od tri dela ove publikacije. U prvom delu je Negativna svetosavska paralipomena. Dva, od ukupno deset eseja koji je čine, Mirko je tek počeo da piše. Teze koje je otkucao na mašini i kasnije dopisivao rukom, nije stigao da razvije i uobliči u tekstualnu i smisaonu celinu. Pažljiviji čitaoci će primetiti da su rečenice na početku prvog eseja preuzete iz jednog ranije napisanog, znatno kraćeg Mirkovog članka. Pre petnaest godina, u dodatku „Pečat“ dnevnog lista Danas, Mirko je objavio članak pod naslovom „Nedefinisano svetosavlje“. U ovoj publikaciji je, pod istim naslovom, esej sadržajno dublji u zahvatu i obimniji u izvođenju u odnosu na članak koji mu je predhodio. U drugom delu publikacije su prigodni tekstovi koji su u raznim medijima – Republici, Danasu, Novom listu, Vremenu, Novoj misli, Pobjedi i zborniku Jukić, odnosno portalima „Peščanik“ i „Autonomija“, objavljeni povodom Mirkove smrti. U ovom delu su i tekstualizovana izlaganja sa dva skupa organizovana u Beogradu i Novom Sadu, Mirku u čast. Napokon, u ovaj drugi deo uvršteni su i prilozi Ivana Milenkovića, Vladimira Ilića i Romana Miza, Mirkovih poznanika i poštovalaca, koji su napisani na molbu priređivača publikacije. Mirko Đorđević 8 Treći deo čini izabrana bibliografija. U odnosu na bibliografiju objavljenu u Mirkovoj knjizi Kišobran patrijarha Pavla, ova se razlikuje u broju autorskih dela. Ako ne u bibliografiji, onda bi, barem, u ovoj uvodnoj napomeni trebalo zabeležiti da je Mirko napisao i knjigu – reč je o njegovoj doktorskoj radnji – Ćutljivi Bog - Književna misao