TkH br. 16 Pravo na teoriju >> TkH, časopis za teoriju izvođačkih umetnosti, br. 16: TkH-centar za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti Magacin – Kraljevića Marka 4, 11000 Beograd e-mail: [email protected], [email protected] web site: www.tkh-generator.net t/f: +381113286849 (kancelarija); +381113061524 (knjigovodstvo) Za izdavača: Ana Vujanović Savet časopisa: dr Milena Dragićević Šešić (Beograd), dr Ješa Denegri (Beograd), Jovan Ćirilov (Beograd), mr Aldo Milohnić (Ljubljana) Urednici časopisa: dr Ana Vujanović (glavna urednica), dr Miško Šuvaković (odgovorni urednik) Likovni urednik časopisa: mr Siniša Ilić Broj 16 uredili: Miško Šuvaković, u saradnji sa Jelenom Novak i Anom Vujanović Impressum Saradnici u broju 16: Saša Asentić (Novi Sad), dr Mieke Sadržaj Uvod u TkH, broj 16 / 4 Bal (Amsterdam), mr Marc Botha (Durham/Stokton, VB), >> Maja Fowkes (Mančester), dr Reuben Fowkes (Mančester), >> uredništvo broja dr Josef Früchtl (Amsterdam), Goran Gjorgjevski (Skoplje), mr Siniša Ilić (Beograd), dr Nikola Janović (Ljubljana), Janez Janša (Ljubljana), dr Lev Kreft (Ljubljana), dr Matko Meštrović (Zagreb), Mile Nichevski (Skoplje), mr Jelena Novak (Beograd/ Lisabon), dr Žarko Paić (Zagreb), Anne Querrien (Pariz), Balint Szombathy (Novi Sad/Budimpešta), dr Miško Šuvaković Pravo na teoriju / 7 (Beograd), mr Zoran Todorović (Beograd), dr Ana Vujanović (Beograd), dr Gesa Ziemer (Cirih) Gesa Ziemer / Nikola Janović / Anne Querrien Prevod: Dragana Jovović, Emilija Mančić, mr Irena Šentevska / Maja i Reuben Fowkes / Marc Botha / Žarko Paić / Matko Meštrović / Ana Vujanović / Miško Dizajn i prelom: Katarina Popović Šuvaković / Jelena Novak / Mieke Bal / Josef Štampa: štamparija „Akademija“, Kraljice Natalije 43, Beograd Früchtl / Mieke Bal Tiraž: 300 Distributer: TkH-centar Finansijska podrška: Ministarstvo kulture Republike Srbije; Grad Beograd, Gradska uprava – Sekretarijat za kulturu Teorija na delu / 105 Svi objavljeni radovi, tekstovi, fotografije i ilustracije su rađeni ili pripremljeni za časopis TkH ili je za njihovo objavljivanje Ana Vujanović, Saša Asentić / Balint Szombathy obezbeđena dozvola autora. TkH ne zadržava nikakva / Janez Janša / Zoran Todorović / Marta autorska prava. Popivoda / Goran Gjorgjevski / Siniša Ilić / Na koricama: Miško Šuvaković / Mile Nichevski Let Philosophy Be Transformed into a Sharp Weapon in the Hands of the Masses, Nepoznati autor, Nepoznati umetnik, oko 1971, Tianjin / Stockcharts Časopis TkH je uvršten u registar javnih glasila na osnovu rešenja br. 651-03-277/02-01. Prevod / 125 ISSN 1451-0707 Lev Kreft angažovani epistemološki zahvat izvođenja teorijske prakse i praktične teorije umetnosti uredništvo broja naspram sigurne hijerarhijske i time statične strukture filozofskog poverenja u univerzalnu Uvod u istinu, istoriju i etiku. Kretanje ka teoriji je odgovor savremene umetničke levice tradicional- noj filozofskoj levici, koja u polemičkom izvođenju transcendentnog i univerzalnog reciklira TkH, broj 16 trijumf desnih metafizičkih hegemonija koje kao da objašnjavaju punoću konstitutivnog manj- ka i time nas vraćaju istorijskom poretku nemosti umetnosti i sveznajućeg glasa filozofije i filozofskih estetika. Broj je urednički strukturiran u tri tematska bloka: • Pravo na teoriju: Gesa Ziemer u svom tekstu razmatra zamisao istraživanja između umetnosti i nauke. Nikola Janović piše o materijalističkoj teoriji savremene filozofije i umetnosti. Maja i Reuben Fowkes skreću pažnju na potrebu/žudnju filozofa u svetu umetnosti, tj. na paradok- salnu ulogu filozofa kustosa danas. Marc Botha razrađuje pitanja o legitimnosti filozofije u savremenim kritičkim praksama. Žarko Paić ulazi u diskusiju statusa teorije digitalne kulture. Anne Querrien razvija kritiku diskusije o pravu na teoriju unutar umetnosti. Ana Vujanović demonstrira kritičko teorijsko čitanje filozofskog spisa o plesu Alaina Badioua. Miško Šuvako- vić ulazi u polemičku analizu odnosa prava na teoriju i prava na filozofiju unutar strukturacija savremene politike. Matko Meštrović eksplicira odnos umetnosti i nauke u digitalnoj epohi kao bitni problem epistemologije i teorije politike. Jelena Novak, u završnom segmentu bloka, Novi, šesnaesti broj časopisa TkH se bavi uslovima, statusima, funkcijama i značajem teorije u savre- čitaocima predstavlja polemičko suočenje analize savremene humanistike tekstovima teore- menoj umetnosti, naročito izvođačkim umetnostima u aktuelnim društvenim, umetničkim i tičarke Mieke Bal i filozofa Josefa Früchtla. akademskim kontekstima. Tema se proteže od prevratničke „teorijske eksplozije“ 70ih i 80ih Tekstovima u tematskom teorijskom bloku Pravo na teoriju otvorena je burna i polemička diskusija godina 20. veka do tihog „povratka filozofiji“ početkom 21. veka. Naziv broja „Pravo na teo- o odnosima moći, fascinacija, uticaja i paragmatskih konsekvenci u savremenom društvu, koje riju“ dvosmisleno i polemički ukazuje da se treba izboriti za pravo na teoriju u savremenom izazivaju u koegzistenciji ili u konkurentskoj borbi paradigme i parakse teorija i filozofija svetu umetnosti gde je ono često još neizboreno a ponekad i već odbačeno, ali i da treba ići umetnosti i kulture. pravo na teoriju, ako se teži kritičkoj umetnosti, temeljno angažovanoj u aktuelnim društve- nim kontekstima. Ovim naglašavamo bitnu aktuelnu kontroverzu i kontradikciju u odnosu • Teorija na delu: U bloku sarađuju umetnici skloni teoriji i teoretičari skloni umetnosti: Balint društvenih, kulturalnih i umetničkih praksi prema teorijskim i filozofskim praksama prvog, Szombathy, Janez Janša, Zoran Todorović, Ana Vujanović i Saša Asentić, Siniša Ilić, Marta Popi- drugog i trećeg sveta, odnosno globalnog sveta u kome nestaju prvi, drugi i treći svet. voda, Goran Gjorgjevski, Miško Šuvaković, Mile Nichevski. Tematski blok Teorija na delu se na pokazan i spektakularan način suočava sa polemikama i kritičnim Teoretizacija umetnosti je delatnost koja, s jedne strane, ima izvesna/neizvesna kritičko epistemo- situacijama odnosa umetnosti i teorije u savremenim izvođačkim i vizuelnim umetnostima. loška očekivanja od umetničkog rada, umetničke proizvodnje, delanja u umetnosti, kulturi i društvu. Sa druge strane, to nije težnja koja vodi preobražaju umetnosti u saznajnu praksu, • Prevod: U ovom broju, kao bočni doprinos temi broja, objavljujemo prevod teksta Leva Krefta već epistemološka i kognitivna materijalna intervencija kojom se aktiviraju epistemološki po- o kritici univerzalne etike u kontekstu teorije/filozofije sporta kao izvođačke materijalne/ tencijali umetnosti u okružju svetova umetnosti koji nisu dominantno/hegemono određeni društvene prakse danas. kao područje samog znanja. I tu se razlikuju dva “velika očekivanja”. 17. septembar 2008. Prvo, da je teoretizacija moguća i da ona proizvodi ili inicira jedan događaj sa umetnošću od koga se očekuje dejstvo i intezitet pojedinačnog saznajnog afekta na gledaoca/slušaoca ili saučesnika. Drugo, da je teoretizacija, ipak, prevratničko delovanje koje umetnost od “same – čiste prakse” preuređuje u teorijsku praksu, a to znači materijalnu praksu koja se imanentno, iznutra može teoretizovati ili teoretizacijom na refleksivan način politizovati. Po Louisu Althusseru, “teorij- ska praksa” je zasnovana na prepoznavanju prakse teorije, tj. na prepoznavanju da je teorija jedna vrsta materijalne i društvene prakse koja se obavlja na određenom objektu i dovodi do vlastitog proizvoda: saznanja. Umetnost kao teorijska praksa je pre svega proces koji vodi ka događaju u kome reflektovano saznanje učestvuje u složenosti subjektivizacije ali i racionali- na teoriju pravo zacije umetničkog afekta naspram filozofske potencijalnosti koja se odriče telesnog afekta u ime univerzalne razine predočavanja predočenog. Pri tome, zahtev za pravom na teoriju odnosno zahtev za kretanjem ka teoriji ima i svoju politič- ku poziciju u nameri da se učini vidljivim singularni, otvoreno nestabilni, ubrzani, kritički i 5 pravo na teoriju pravo 4 Ostati teorija, a ipak biti umetnost; istraživati sa (umesto o) izvođačkim umetnostima Gesa Ziemer / 8 Strast prema teoriji: teorijska praksa između politike i estetike Nikola Janović / 11 Budućnost umetnika i proizvodnja teorije Anne Querrien / 21 Kako filozofi dobijaju kustoski tretman Maja i Reuben Fowkes / 28 Pravo na teoriju kao pravo na istinu: otpor otporu i paraontologiji Pravo na teoriju Marc Botha / 31 Nove strune tehnokulture: arhitektura uronjenih >> slika Žarko Paić / 40 Teorijska baština Novih tendencija i digitalna umjetnost Matko Meštrović / 47 Misao koja ipak pleše; (a)teorijska razmatranja filozofskog teksta “Ples kao metafora misli” Alaina Badioua Ana Vujanović / 55 Imati pravo na teoriju i ići pravo na teoriju; o paradoksalnim odnosima teorije i filozofije u savremenoj kulturi/društvu Miško Šuvaković / 66 Spektakl razlike Jelena Novak / 78 Putujući koncepti u humanistici: Vodič za pionire – Uvod Mieke Bal / 79 Šta je kulturna analiza? I čemu služi filofozija? Josef Früchtl / 90 „Radiš ono što moraš“: Odgovor Josefu Früchtlu Mieke Bal / 95 nosti i nauke time međusobno potiru?2 Toj sumnji može se odupreti tezom da zajednička Gesa Ziemer produkcija znanja očuvava razlike u obe oblasti, a da se ipak može dejstvovati zajednički. Ostati Stvaraju se paradoksi, u kojima umetnost ostaje umetnost a ipak jeste teorijska, dok teorija ostaje teorija a ipak jeste umetnička. Pre svega u umetničkim visokoškolskim ustanovama teorija, a ipak biti istraživanje je već dobro oprobano kao vrsta hibrida između umetnosti i nauke. Obe oblasti sastaju se u momentu refleksije i stvaraju