ЗНАЧАЈНИ ЛИЧНОСТИ ЗА БИТОЛА DISTINGUISHED PEOPLE FOR

БИТОЛА – BITOLA 2007 Издавачи: Published by: НУУБ „Св. Климент Охридски“ – Битола NUUB “St. Clement Ohridski” – Bitola Општина Битола Municipality of Bitola

ЗНАЧАЈНИ ЛИЧНОСТИ ЗА БИТОЛА DISTINGUISHED PEOPLE FOR BITOLA

Составувачи: Authors: Андоновска, Ленче Andonovska, Lence Ѓоргиевски, Науме Gorgievski, Naume Николов, Благој Nikolov, Blagoj Огненовски, Трајко Ognenovski, Trajko Пешевска, Гордана Pesevska, Gordana Стефановска, Анета Stefanovska, Aneta Талеска, Светлана Taleska, Svetlana

Рецензенти: Publisher's readers: Жоглев, Златко Zoglev, Zlatko Кочанковски, Јован Kocankovski, Jovan Ѓоревски, Владо Gorevski, Vlado

Соработници: Associate cooperatives: Димовски – Цолев, Ѓорѓи Dimovski – Colev, Gorgi Миновски, Димче Minovski, Dimce Бојаџиевски, Петар Bojadzievski, Petar Христова, Лилјана Hristova, Liljana Котевска, Милка Kotevska, Milka НУУБ „Св. Климент Oхридски“ – Битола Општина Битола

NUUB “St. Clement Ohridski” – of Bitola

ЗНАЧАЈНИ ЛИЧНОСТИ ЗА БИТОЛА DISTINGUISHED PEOPLE FOR BITOLA

БИТОЛА – BITOLA 2007 CIP - Каталогизација во публикација Национална установа Универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“, Битола

929-056.45(497.774)

ЗНАЧАЈНИ личности за Битола / [составувачи Ленче Андоновска, Науме Ѓоргиевски, Благој Николов, Трајко Огненовски, Гордана Пешевска, Анета Стефановска, Светлана Талеска; превод на англиски Весна Милевска] = Distinguished people for Bitola / [authors Lence Andonovska, Naume Gorgievski, Blagoj Nikolov, Trajko Ognenovski, Gordana Pesevska, Aneta Stefanovska, Svetlana Taleska ; translation in english Vesna Milevska]. - Битола = Bitola : NIUL "St. Clement Ohridski" : Municipality of Bitola, 2007 - 290 стр. : илустр. ; 24 см

Напореден текст на англ. јазик. - Предговор / Науме Ѓоргиевски ; Preface / Naume Gorgievski : стр. 5-8. - Битола и битолчани низ вековите / Ѓорѓи Димовски - Цолев: стр. 9-16. - Тираж 1000 - Слики на составувачите на пресвитокот на предната корица. - Библиографија : стр. 275-278. - Регистар

ISBN 978-9989-2783-0-3 1. Насп. ств. насл. 2. Андоновска Ленче [собирач] a) Познати личности - Битола COBISS.MK.ID 18100289 ПРЕДГОВОР PREFACE

Секој град, било да е голем или Each city whether it is big or small, мал, има своја историја, култура со has its own history and culture with its свои карактеристични обележја и unique traits and represents an insepa- претставува нераскинлив дел од тра- rable part of the tradition of its citizens. дицијата на своите жители. During the millennium existence Во текот на милениумското живе- of Bitola – the holly and ancient Mace- ење на Битола - светиот и древен ма- donian city, people who were born and кедонски град, се родиле и живе еле lived there, left their works of permanent личности кои оставиле дела од траен and overall character, so that they could и севкупен карактер за да се паметат, be remembered, leaving their character- да остават белег на градот и да зрачат istic features and making the city glow до денешен ден и натаму, до векот на to this very day and further through the вековите. centuries. Во големата расеаност на истори- In the huge distraction of the history, јата, кога одделни случувања за и во when certain events for and in the city градот се исклучени, заборавени, се are excluded and forgotten, there were појавуваат луѓе надарени и способни people who were gift ed and capable of да го следат и да го регис трираат пул- following and recording the pulse of сот на животот, да го забележат не- life, to notice the unknown in their best познатото, на најдобар можен начин possible way, to secure calm, richer and да му обезбедат пос покоен, побогат healthier life, to off er numerous scien- и поздрав живот, да му понудат не- tifi c and technical inventions and inven- броени научно-технички откритија tions for larger comfortability, to create и откритија за поголема удобност, literature for more pleasant moments, to да создадат литература за пријатни dive into the past, to fi nd the traditional моменти, да се нурнат во минатото, and then with special care to record the да го про најдат традиционалното, а most crucial events and to put it on pa- потоа со посебно внимание да го за- per that will stay aft er them with only бележат најбитното и да го предочат one aim to leave a seal, marking the code во дело што ќе остане и по нив, сè со of their loved city.In this book, arranged една цел, да остават печат, обележу- according to biographical and cognitive вајќи го кодот за својот сакан град. system of creation, a hundred and sixty Во оваа книга, приредена според people are presented who lived and cre- биографскиот и сознајниот систем ated and who with their talent, labor and на творење, се застапени сто шеесет works represented leading power in the и една личност кои живееле и тво- social, scientifi c educational, cultural,

5 реле и кои со својот талент, труд и artistic and the overall development of дела претставувале носечка сила во Bitola. From the pleiad of numerous општествениот, научно-образовниот, people throughout the history of Bitola, кул турниот, уметничкиот и севку- groups of revolutionaries and freedom пен раз вој на Битола. Од плејадата fi ghters, public fi gures and military lead- на многубројни личности низ исто- ers, scientifi c reformers, great martyrs, ријата на Битола извлечени се од гру- heads of church and missioners, re- пации на револуционери и борци за formers and authors of textbooks, doc- слобода, државници и воени лидери, tors and academic artists (music, art, научници, реформатори, преподоб- drama, opera, ballerinas and dancers) ни и великомаченици, верски пог- composers and directors, philosophers, лавари и мисионери, преродбеници researchers, writers, poets, play writers, и учебникари, док тори, академици, inventors, sportsman), people of miscel- уметници (музички, ликовни, драм- laneous professions who distinguished ски, оперски, балерини и танчери), themselves as phoenix with their labor композитори и режисери, филозофи, and scientifi c artistic creation, those истражу вачи, писатели, поети, драма- who fought heroically and died for the тисти, пронаоѓачи, спортисти), лич- freedom of their city, persistent and hu- ности од најразлични професии, кои man people who helped Bitola’s citi- се издигнале како феникс со својот zens to survive the devastation, slavery, труд и научно-уметничко творење, poverty, the hunger, and deseases, sim- тие кои храбро се бореле и гинеле за ply people full of mercy who represent слободата на овој град, истрајни, ху- peculiar rescuers of the city and wider, мани кои им помагале на граѓаните maintaining and raising this city, cre- од Битола да ги преживеат пустоши- ators who regardless of their religious, те, ропствата, сиромаштијата, гладот, geopolitical and ideological determina- болестите, едно ставно исполнети со tion connected this favourite city of ours благородие, личности кои претставу- with the cultural level of the other cities ваат свое видни неимари на градот и on the , in Europe and wider in поши роко, одржувајќи го и подигајќи the world. All people mentioned in this го овој град, творци кои, без разлика book are certainly, according to the valu- на верска, геополитичка и идеолошка able judgment of the Editorship board, определба го поврзувале овој наш based on the obtained information of омилен град со културното рамниш- the consulted numerous literature, of те на другите градови на Балканот, во encyclopedia historic and other avail- Европа и пошироко во светот. Сите able sources, as well as the inevitable застапени личности, се разбира, спо- advises of Bitola’s scientists and histori- ред вредносен суд на Редакцискиот ans, well-known experts and authorities, одбор, изграден врз добиени созна- fi lled with good will and noble causes,

6 нија од консултирана многубројна followers of the overall city development литература од енциклопедиски, исто- through years that passed and in the last риски и друг изворен карактер, како century. Th e preliminary list of the proj- и од неод минливите совети на битол- ect contained more than 350 people. Th e ски научници и историчари, познати eff ort of the Editorship, the text writers, експерти и авторитети, исполнети helped by the publisher readers’ opin- се со добра волја и благородни цели, ions and others, was great at the selec- следбеници на севкупниот развој на tion, taking into consideration primarily градот низ времињата што минале и the comprehensiveness of all life areas во последниот век. Прелиминарниот and activities. Namely, when selecting список од проектот содржеше по- the names of the distinguished people, веќе од 350 личности. Напорите на we took into consideration the compre- Редакцијата, на составувачите на тек- hensiveness of all types of scientifi c and стовите, со помош на мислењата од other fi elds: social, political, religious, рецензентите и др. беа големи при natural, mathematical, medical, bio- селектирањето, гле дајќи пред сè сеоп- logical, literature-artistic, history- phil- фатност на сите области од животот и osophical and other types of scientifi c дејностите. Воедно, при селектирање- fi elds. Also, the Editorship had in mind то се има ше предвид и фактот на сеоп- the fact of comprehensiveness of time фатност од сите видови научни и дру- distance characters, almost of ten centu- ги области: општествено-политички, ries and that means to achieve the fi nal верски, природно-математички, ме- formation of this fi rst project of its kind ди цин ско-биолошки, кни жевно-уме- at NUUB “St Clement Ohridski” Bitola - тнички, историско-филозофски и was neither easy nor simple. For all pre- дру ги видови научни области. Исто sented people, the basic information of така, Редакцијата го имаше предвид their life, creational path, works, as well и фактот на застапеноста на ликови as the results of their appliance is given. од временска дистанца, скоро од де- Certainly, in this imperative gallery of сет века, а тоа значи да се дојде до people, some fi gures are not mentioned конечното обликување на овој прв од willingly or unwillingly, although they ваков вид проект на НУУБ „Св. Кли- proved distinguished for Bitola, but we мент Охридски“ - Битола, не беше ни are sure that they will be mentioned in лесно, ни едноставно. За сите заста- some other edition that will follow. пени личности дадени се најосновни People, ordered alphabetically are информации за живо тот, творечкиот marked at the end of the register with пат, делата како и резултатите од нив- data for their activities through time and ната примена. Во оваа импресивна the basic scientifi c or artistic member- галерија на ликови секако ненамерно ship. некои граѓани не се застапени, иако

7 претставуваат значајност за Битола, Th e employed at NUUB “St Clem- но сигурно ќе ги има во некое наше ent Ohridski” from Bitola especially the издание што ќе следува. Личностите, Editorship and the writer through the средени азбучно, забележани се на project of 161 important people for the крајот во регистарот со податоци за city of Bitola starting by the message for временското делување и основната assistance in the mutual introduction, научна или уметничка припадност. cooperation and bringing citizens clos- Вработените од НУУБ „Св. Кли- er, for showing respect to the construc- мент Охридски“ од Битола, посебно ters of history, science, art culture and Редакцискиот одбор и составу вачите, generally the authority of Bitola through преку проекцијата на 161 значајна centuries and in XXI century, for the личност за градот Битола, поаѓајќи од development of Macedonian culture and пораката за да помогне за меѓусебно civilization and for the fact that man запознавање, за соработка и зближу- and written word are equally eternal, we вање на граѓаните, за оддавање почит wanted to erect the most beautiful and кон градителите на историјата, на- the everlasting monument with unique уката, уметноста, културата и општо desire for their names neither to be for- авторитетот на Битола низ вековите gotten nor to be extinguished, because и во XXI век, за развој на македон- through their works the city of Bitola ската култура и цивилизација и за gained memorable eternity and immor- тоа дека човекот и пишаниот збор се tality. подеднакво вечни, сакавме да им по- To all them for everything they did дигнеме најубав и најтраен спо меник we want to express our respect and grati- со една единствена желба да не се за- tude. борават, да не згаснат нивните имиња затоа што преку нивните дела градот Битола добил мемориска вечност и бесмртност. На сите ним, за сè што направија и на овој начин им ја искажуваме на- шата почит и благодарност.

Главен и одговорен уредник, Editor in chief Науме Ѓоргиевски Naume Gorgievski

8 БИТОЛА И БИТОЛЧАНИ НИЗ BITOLA AND ITS CITIZENS ВЕКОВИТЕ THROUGHOUT THE CENTURIES

Масовното преселување и насе- Th e mass movement and settlement лување на Славјаните станало, глав- of the Slavic occured mainly in VII cen- но, во VII век н.е. Погодните услови tury A.D. Th e suitable living conditions, за живот, клима, почва, вода и сл. го climate, soil, water and etc attracted the привлекло племето Брсјаци да засед- tribe Brsjaci to settle in the area of the не во подрачјето од денешните Велес present Veles, - as well as Pelag- - Охрид, односно и во Пелагонија. onija. Th e settlement which in the reign Населбата која во времевладеењето of Samuil was a czar residence with its на Самуил била и царска резиденција fortress is mentioned, for the fi rst time со своја тврди на, првично се споме- when it was attacked and the Czars cas- нува кога била нападната и во неа tles of Gavril Radomir were burnt, but it изгорени цар ските дворци на Гаврил was not by its original national name. It Радомир, но не со своето народно was probable that the fortress was partly име. Веројатно тогаш била делумно и pulled down, as czar Vladislav renewed срушена тврдината поради што царот it in the memory of that event and on a Јован Владислав ја обновил во спомен very noticeable place, he put a marble на тој настан, на видно место поста- plate engraved with the Slavic Cyril let- вил голем мермерен блок со текст со ters. Th e settlement’s national name was славјанско кири лично писмо. На тоа fi rst met on that memory monument in спомен обележје во 1016 г. за првпат се 1016. среќава народното име на населбата. Градот Битола во средновеко вието Th e city of Bitola in the medieaval е напаѓан и освојуван од разни феу- time was attacked and invaded by dif- дални завојувачи - Латини, Крстонос- ferent feudal conquerors such as: Latin, ци, Eпирци, Бугари. Експанзијата на Crusaders, Epir, Bulgarian. Th e expan- српската држава кон југ ја зафаќа и sion of the Serbian state to south aff ect- Битола. Меѓутоа, за разлика од дру- ed Bitola as well. But, opposite the other ги средновековни градови - Охрид, medieaval cities- Ohrid Stip, until the Штип, до доаѓањето на Османлии- arrival of Ottoman Turks (XIV century) те (XIV век), името не се споменува. the name is not mentioned. Турците Османлии, навлегувајќи во When entering , the Ot- Македонија лесно освоиле повеќе toman Turks easily conquered many cit- градови, но кај Битола сретнале же- ies, but in Bitola they come accros a se- сток отпор, поради кое за казна на vere resistance and as a punishment they

9 градот му ја срушиле тврдината до те- pulled down the fortress. Th e Ottoman мел. Османлиите градот го именува- Turks named the city “Manastir” and ле со свое име т.е. Мана стир, а потоа that name was accepted by the European тоа име го преземаат и европските states. Aft er the Turks invasion the city држави. По освоју вањето од Турците, ethnical content changed, so the major- во градот се изменил етничкиот со- ity became the invaders – the Muslims, став, така што мнозинско население but there was Christian population ex- станале освојувачите - муслимани, но isting as well. In the sequential Turkish пос тоело и христијанско население. invasions on Balkans and in Europe, Bi- Со натамошните турски освојувања tola became important strategic center на Балканот и во Европа, Битола ста- for the state. нувала за државата важен стра тешки In XV century a new ethnical ele- центар. ment appeared - the Jews. With the ar- Во XV век градот добил нов ет- rival of the Jews, diff erent craft s as well нички елемент - Евреите. Развиените as the trade were developed even more. занаети, со доаѓањето на Евреите In one period, Bitola was more Mus- уште повеќе напреднале, а со нив и lim than Orthodox city. Other circum- трговијата. Во еден период Битола stances caused mass Vlachs settlement повеќе бил муслиманско-мојсеев ски in Bitola in XVIII, so the craft s and trade отколку христијански град. Други greatly improved and then the Old Ba- околности давале во XVIII век да се zaar was gradually developed together населат во Битола помасовно Власи with City clock – the symbol of the city, со што занает чиството и трговија- та знатно напреднале, а со тоа пос- shops of solid material called “maazi”, тепено се оформила чаршијата и за the covered market with its designated неа неопходниот градски часовник, places, called cattle markets (sheep mar- дуќани од тврд материјал т.н. маази, ket, horse market) - wooden market, jam безистенот, со свои определени мес- market, fl ax market etc. Bitola especially та т.н. пазари за добиток (овчи пазар, got important place in the state and ат-пазар) - дрвен пазар, пекмез пазар, wider on the Balkans, when it became ленски пазар итн. Особено Битола ќе residence of the Rumelia’s vilayet. Th en, земе видно место во државата и по- new craft s fl ourished, the trade passed широко на Балканот когa ќе стане се- country borders. Th e ninetieth century диште на Румелискиот Вилает. Тогаш for Bitola’s craft represented a kind of a ќе процутат нови занаети, трговија- golden age. So with its 2000shops and та ќе излезе од рамките на државата. around140 craft s and over 70gilds, it Деветнаесеттиот век за битолското experienced its economic culmination занаетчиство претставува еден вид which certainly positively refl ected to „златен век“. Така тоа со своите 2000 the society. At that time in the city, build-

10 дуќани и околу 140 занаети и над 70 ings were built with impressive outlook еснафи доживеало свое видна сто- at Sirok Sokak and that was the period панска кулминација, што позитивно when the big states sent their diplomatic се одразило и во општес твото. Тоа е representatives - the Consuls, the time време кога во градот се изградуваат when modern clothes were worn, and a стамбени објекти со мошне убави фа- new lifestyle was experienced, as well as сади на Широк Сокак и во центарот the time of hygiene, luxurious banquets на градот, тоа е време кога големите and other entertainment. However, it држави ги испраќаат своите дипло- was also the time when the reslavinisa- матски претставници - конзули, кога tion of Bitola reached its culmination. се користи модерна облека, нов стил Namely, larger infl ux of Slavic popula- на живот, хигиена, раскошни банкети tion from the villages who ran away и други разоноди. Меѓутоа, тоа е вре- from the gangs in the city, found work ме кога реславјанизацијата на Битола and security in the city. Th is newly ar- ќе кулминира. Имено, сè поголеми- rived population soon adjusted to the от прилив на Славјанско население new environment (Jeni neighbourhood, од селата, кое бега од разбојничките Bair) and unburdened, but endangered банди во градот наоѓа и работа и си- by the elimination, immediately raised гурност. Ова придојдено население its voice for own churches and schools in брзо се адаптирало во новата средина their mother tongue. In such reforming (Јени Маале, Баирот) и неоптоварено, activity dr Konstantin Misajkov, broth- но загрозено од елинизацијата, вед- ers Nikola and Dimitar Robevi, Dimko наш го крева гласот за своја црква и училишта на мајчин јазик. Во таквата Radev and other city leaders were in- преродбенска активност се вклучиле и volved and with the persistent fi ght of ја раководеле д-р Конс тан тин Мишај- the Slavic population, they managed to ков, браќата Никола и Димитар Робе- seperate their people from the patriarch, ви, Димко Радев и др. градски првен- which means, the Greek domination, ци. Со упорна борба славјанското and in 1869 their struggle resulted in население се одделило од патријарши- establishing a separate municipality of ската всушност, грчката доминација the Slavic population. So, the popula- и формирало во 1869 г. своја посебна tion built the churches “St Nedela” and општина. Исто така населението ги “St Virgin Mary"s Church” as well as pri- изградило црквите Св. Недела и Св. mary (later class) school where the na- Богородица, како и основно (подоцна tive language, Slavic service and singing класно) училиште каде доминирал dominated. People’s progress at the turn- народниот јазик и славјан ската бого- over of the IX and XX century merged служба и пеење. Народниот подем во into TMORO, which in its program had преодот од XIX во XX в. се преточува the fi ght for Macedonian autonomy. At

11 во ТМОРО, кое во својата програма ја that period, Bitola with its surround- имала борбата за автономија за Маке- ing villages Smilevo, Gavato, Capari донија. Тогаш Битола со сво ите околни and others represented main bastion for села Смилево, Ѓавато, Цапари и др. прет- MRO which on Ilinden 1903 raised the ставува главен бастион за МРО која на population on a rebellion. Илинден 1903 г. го кренала население- Bitola revolutionary region became a то на востание. Битолскиот револуци- large fi ghting location against the Otto- онерен округ станал големо поприште man power. In the rebellion maelstorm на борба против османли ската власт. Neveska, Krusevo, Klisura, Smilevo and Во вителот на востанието биле ослобо- other places were liberated, where the дени Невеска, Кру шево, Клисура, Сми- population built their own bodies of au- лево и др. во кои места населението на thority. Th ere were a lot of city fi ghters демократски начин изградило свои ор- and some of them were on leading po- гани на власт. Од градот во востанието sitions of the organization A.Lozancev, излегле многу борци, а некои биле и во G. Sugarev врвот на Организацијата - А. Лозанчев, Th e rebellion was not successful. Ѓ. Сугарев. Cruel measures were taken for its suf- Востанието не успеало. Сурови focation. Whole villages were burnt, мер ки биле преземени во задушу ва- many people were left without their њето. Биле запалени цели села, многу roofs and many of the children were луѓе останале без покрив над гла вата, made orphans. As an alleviation of the останале многу сираци. Во ублажу- defeat the humanists Zahrija Sumljan- вањето на поразот на населението, многу помогнале хуманистите Заха- ska, H.Brailsford, Sister Viole and others рија Шумлјанска, Х. Брејлсфорд, сес- helped the population. тра Виолè и др. It did not pass much time and Bitola Не минало многу време Битола ја was caught by new disasters such as: the зафатиле нови катастрофи, однос- 1912-1913, when it was un- но Балканските војни 1912-1913 г. der Serbian invasion and the First World со што потпаднала под српска оку- War 1914-1918, when from the autumn пација и Првата светска војна 1914 - 1915 until 1916 it was under Bulgarian 1918 во која од есента 1915 до есента invasion and from 1916 to 1918 under 1916 г. била под бугарска окупација, а Serbian reinvasion. During the reinva- од 1916 до 1918 под српска реокупа- sion Bitola was under 24-hour constant ција. За време на реокупацијата Би- bombing and it resulted in destroying тола секојдневно била бомбардирана, the whole city, forcing the population af- од што градот бил разрушен, населе- fected by epidemic deseases, run away. нието разбе гано - иселено, заболено With the Peace agreement Bitola was од епидемии. Со мировниот договор under Serbian authority. Next to the city,

12 Битола потпаднала под српска власт. an artifi cial state border was drawn and Непосредно до градот била повле чена its hiterland was cut out. Th ere was a вештачка државна граница, со што му peaceful period and huge denationaliza- бил отсечен неговиот хитерленд. Нас- tion-through schools churches, admini- тапил мирен период и невидена де- startion. Even though being exposed to национализација - преку училишта, such violence, Bitola’s citizens neither цркви, администрација. На таквото collapsed, nor lost their spirit. Opposite насилство битолчани не потклекна- the national pressure, they took care of ле - не го изгубиле духот. Наспроти their langauge, stories songs, especially национа лниот притисок битолчани when Ilinden1903 battles and fi ghters го негувале својот народен јазик, при- were sang. казни, песни, посебно оние во кои се Th en, the young generation un- опеани борбите и борците од Илин- burdened by the past, which included ден 1903 г. Настапувала мла дата гене- the Egzarhy and the Bulgarian name, рација која неоптоварена од минатото clearly emphasized its macedonian со Егзархијата и бугарското име, јас- identity through MANAPO movement. но го иста кнувала својот македонски Th ere was no picnic or name’s day or иден титет преку движењето МАНА- mass meeting when the national poets ПО. Немало излет, именден или пома- V.Markovski K.Racin were not quated or совна средба, а да не се рецитираат folk songs sang or danced folk dances. националните поети В. Марковски, К. On the youth national manifestations, Рацин и да се пеат народни песни и the students from Bitola’s high school играат народни ора. Во младинските национални манифес тации особено had a leading role in promoting them- водечка улога имале учениците од би- selves against the Great Serbian regime. толската Гиманзија кои се истакнале Th ose prominent names were: Borka против големосрпскиот режим Борка Taleski, Kuzman Josifovski, Mirce Acev, Талески, Кузман Јосифовски, Мирче Stiv Naumov, Trifun Panovski. Th e Ацев, Стив Наумов, Трифун Пановс- Macedonian national determination ки. Националната определба на Маке- was not accepted by the former legal po- донците не ја прифаќале тогашните litical parties. It was only accepeted by легални политички партии. Неа ја the illegal KP.Th at is why young people прифатила илегалната КП. Затоа по- joined KPJ, which in fact was antifascist литички младите се приклучиле кон oriented. Th en 1940 came. In March the КПЈ, која истовремено била и анти- city was bombed allegedly, by mistake by фашистички ориентирана. Настанала Italian planes. Th e war was expected and 1940 г. Во март градот бил бомбарди- it strated and fi nished in April. In 1941 ран од италијански авиони божем на the kingdom Yugolavia which was force- грешка. Се очекувала војна. Истата fully united, fell apart. In place of the

13 започнала и завршила во април. Во Serbian invaders there came new ones 1941 г., Кралството Југославија, на- the Bulgarians, with their own army силно создадено - веднаш се сруши- teachers, priests, police the same as in ло. На местото од српските окупато- the time of the Serbian invasion. Th ere ри во Битола дошле нови - бугарски, was a new agiatition propaganda such со своја војска, учители, свештеници, as: the language is only a dialect of the полиција, исто како во времето на Bulgarian, there was no separate Mace- српската окупација. Настапила нова donian nation and the like. Th e young агитација, пропаганда дека јазикот population, weaned on the fi ght against е само дијалект на бугарскиот, дека the Serbs with their Macedonism con- нема посебна македонска нација и tinued to fi ght against the Bulgarian in- слично. Младото поколение задо ено vader- but this time with weapon. Th e во борба против србизмот, со својот party which organized antifascist war for македонизам продолжило да се бори the Macedonians represented a battle for сега против бугарскиот окупатор - national freedom. Namely, from Bitola овој пат и со оружје. Партијата која ја and Bitola surroundings the Partisans организира антифашистичката војна units “Pelister”, “Dame Gruev”, “Goce за Македонците претставува и борба за Delcev”, “Jane Sandanski” were formed национална слобода. Тогаш од Битола and they later grew into Macedonian na- и битолско биле формирани партизан- tional army-Th e seventh Bitola’s brigade. ските одреди „Пелистер“, „Даме Груев“, In the battle Bitola gave many victims, „Гоце Делчев“, „Јане Сандански“ – кои but mostly aff ected of all were the Jews подоцна прерас нале во Ма ке донска народна војска - Седма би толска бри- who were deported and destroyed. Th e гада. Во борбата Битола дала многу extreme human eff orts throughout the жртви меѓу кои и најголемата - битол- four-year armed fi ght gave results. Th e ските Евреи кои биле депортирани и antifascist power broke the power of Ax- уништени. Натчовечките напори низ le. On 4 November 1944 Bitola saluted четиригодишната вооружена борба its fi ghters and since then, that day has вродиле плод. Антифаши с тичките си- been nationally celebrated. ли ги разбиле силите на Оската. На 4. Parallel with all ethnical and eco- ноември 1944 г. Битола ги пречекала nomic changes there was a social life своите народни борци, а тој ден го manifested in diff erent ways. So, even има за свој голем празник. since the ancient time, infl uenced by the Паралелно со сите етнички и еко- spreading of the christianity, the popu- номски промени во Битола се одвивал lation built its churches and monasteries и духовен живот, манифестиран на in which there was a rich literature life разни начини. Така, уште во древни with writing, which was more exactly, a времиња со приемот на христијан- translation of religious books.

14 ството, населението гра дело свои One of those monastiries was dedi- храмови - цркви и манс тири, во кои cated to the Holly “bezsrebrenici” that is се одвивал богат книжевен живот the Holly miracle workers “Kuzman and во пишување, поточно во преводи Damjan” whose cult, even today Bitola’s на богослу жбени книги. Еден од тие citizens take care of. Th e numerous pre- манастири бил посветен на Светите served books, - Bitola triode, minei, ser- - Бесребреници, односно на Светите vices, gospels and the like, testify for the Врачи - Кузман и Дамјан, чиј култ и rich literature life. Also the other ethni- денес битолчани го негуваат. Број- cal communities had their own temples, ните сочувани црковни книги - Би- Turks–mosques and Jews sinagogues. толски триод, минеи, службе ници, Th ey also had rich religious life as well as евангелија и слично сведочат за богат книжевен живот. Исто така и другите people who wrote, translated and created. етнички заедници имале свои храмо- In the recent XIX and XX century ви Турците - џамии, а Евреите - си- there were many secondary school-high нагоги. И кај нив буел религиозниот schools in the city, whose primary aim живот како и лица кои пишувале, was the national propaganda. However, преведувале т.е. твореле. Во поново they provided scientifi c information and време ХIХ и XX век во градот Бито- knowledge of proper behaviour, especially ла постоеле повеќе средни училишта in the spreading of the world languages. - гимназии на кои иако првична цел For citizens’ needs, a riverbed drainage of им била националната пропаганда, the river Dragor was built, as well as the сепак давале сознанија од науките и theatre building and the park. убавото однесување, особено во ши- Besides writers, other artists such as рење на светските јазици. За потре- painters, wood carvers and composers бите на граѓаните било регулирано worked in Bitola too. коритото на реката Драгор, изградена …..Aft er 4th November 1944, Bitola канализација, театарска зграда, пар- started living its Renaissance. Namely, кови и сл. Покрај писатели во Бито- with unobstrusive newcomers a new ла работеле и други уметници како сликари, копаничари, композитори... life began.Th e city’s reputation dramati- Таков, градот Битола по 4. ноември cally started to increased throughout 1944 г. ја доживува својата ренесан- the world through Th e Small Bitola са. Имено, со свои луѓе, ненаметнати Monmartre, “Brothers Manaki”-festival, дојденци, започна нов живот. Градот “Camera 300” and its magazine “Prilozi” преку Малиот битолски Монмартр се the scientifi c thought of Bitola is spread афирмира низ целиот свет, исто така all around the world. It gained profes- и преку фестивалот Браќа Манаки, sional theatre assembly, Museum, His- како и Камера 300. МНД преку сво- torical Archive, Library and numerous

15 ето списание „Прилози“ ја афирмира secondary schools in order to be able to битолската научна мисла низ целиот develop itself as a University center in свет. Битола се здоби со професио- the recent years of this century. нален театарски ансамбл, Музеј, Ис- ториски архив, Библи отека и бројни средни училишта, за во поново време да стане и Универзитетски центар.

Ѓорѓи Димовски – Цолев Gorgi Dimovski – Colev

16 ЗНАЧАЈНИ ЛИЧНОСТИ ЗА БИТОЛА DISTINGUISHED PEOPLE FOR BITOLA

АЛЕКСОВА ALEKSOVA РАЈНА RAJNA – фармацевт – – pharmacist –

Алексова, Рајна (1883–1959), првата Aleksova, Rajna (1883-1959), the first жена фармацевт во Маке донија. Родена female pharmacist in Macedonia. She was 1883 г. во Битола. Гимназија завршила во born in Bitola, in 1883. She finished high Солун, а потоа се запишала на фармацев- school in Solun, and after that she enrolled тскиот факултет во Лозана (Швајцарија). at the Faculty of Pharmacy in Lozana (Swit- Дипломирала во 1906 г. Веднаш по дип- zerland). She graduated in 1906. Immediate- ломирањето требало да отвори сопстве- ly after her graduation she was supposed to на аптека, со што се судрила со турските start her own pharmacy, but she confronted закони кои не дозволувале „жените да the Turkish laws which did not allow” wom- обавуваат аптекарска професија“. Додека en to perform pharmacy profession”. While чекала одобрение од турските вла сти, таа she was waiting the approval from the Turk- се вработила како милос рдна сестра во ish authorities she was employed as a Sister држав ната болница во Ќустендил (Буга- of Mercy at the State hospital in Kustendil рија). Во јуни 1907 г. таа била преместена (Bulgaria). In June 1907 she was transferred во бугарската болница „Евл. Георгиев“ to the Bulgarian hospital “Evl. Georgiev’ in во Цариград, каде рабо тела до февруари Carigrad, where she worked until February 1908 г. Потоа ја напуштила болницата 1908. Rajna Aleksova eventually gained her и работела како учителка во женската working permit- as a pharmacist. гимна зија во Едрене. Р. Алексова сепак So, in 1909 she already worked in Bitola добила дозвола за работа како аптекарка. in the pharmacy of her brother Risto Aleks- Така, во 1909 г. веќе работела во Битола, ov, a trader. Rajna later bought the pharma- во аптеката на својот брат Ристо Алексов, cy and she remained there until her retire- трговец. Алексова подоцна ја откупила ment. In her pharmacy famous doctors like аптеката од својот брат и работела во неа Aleksandar Duma, Ilija Azdari and Anastas до нејзиното пензионирање во 1944 г. Во Hristidi had medical practice and prescribed нејзината аптека ординирале и препишу- medicines and that was the best reputation вале лекови познатите лекари Александар for the pharmacy. Rajna died from violent Дума, Илија Аждари и Анастас Христиди, death in 1959. и тоа било најдобрата реклама за аптека- та. Рајна Алексова починала од насилна смрт 1959 година.

19 АЛУШЕВСКИ ALUSEVSKI ИЛИЈА ILIJA – фолклорист – – folklorist –

Алушевски, Илија (1928–2004), фол- Alusevski, Ilija (1928-2004), folklorist, клорист, етнолог, просве тен деец, публи- ethnologist, educational activist, publicist, цист, кореограф и запишувач на усната choreograph and collector of the oral lit- литература во битолскиот крај и поширо- erature in Bitola‘s region and even wider, ко, пот тикнувач и орга низатор на јавни supporter and organizer of public manifes- манифестации испо лнети со фолклорен tations, filled with folklore genre, participant жанр, уче сник во развојот на аматериз- in the development of the amateurism in мот во РМ, меѓу македонските иселеници RM among the Macedonian immigrants in во Германија, Шведска и на др. места. Germany, Sweden and other places; he was Роден 1928 г. во с. Ѓавато Битолско. Дип- born in 1928 in v.Gavato, Bitola. He gradu- ломирал на Филозофскиот факултет во ated at the Faculty of Philosophy in . Скопје. Најпрво работел како среднош- Firstly, he worked as a high school teacher колски професор во учителската школа at the Teacher’s school in Stip, at the high во Штип, во гимназијата во Кочани и на school in Kocani and finally at the Electro крајот во Електромашинскиот учили- Mechanical School Center in Bitola. For a шен центар во Битола. Извесен период period of time he was a scientific adviser at бил и научен советник во Институтот за the Folklore Institute ”Marko Cepenkov”- фолклор во Скопје. Собирал песни на Skopje. He collected songs at fairs and for панаѓурите, повеќе од половина век за- more than a half of a century, since the fif- почнувајќи веднаш по педесеттите годи- ties of the XX century until the end of his ни на ХХ век, па сè со крајот на животот, life. He was one of the first organizers of најпрво во свој ство на организатор на those manifestations in Bitola and its sur- тие манифестации во Битола и Битол ско. roundings. He absorbed from the inexhaust- Црпел од неисцрпните изво ришта на ible sources of everlasting folklore springs, непресушните фолклорни врутоци, бе- recording events from people’s soul, in order лежел делови од душата на народот, да to prevent them from fading away, from the не исчезне од македонското помнење, Macedonian memory and mostly to prevent само и само да не останеме фиданка без us from becoming a rootless sapling. He un- корен. Несебично се ангажирал во ама- selfishly engaged himself in amateur activi- терските самодејности и сесрдно пома- ties and wholeheartdly helped the cultural- гал во работата на следните КУД: „Стив artistic band such as: KUD “Stiv Naumov”, Наумов“, „Илинден“, „А. Турунџев“, ”Ilinden”, ”Aleksandar Turundzev”, ”Goce „Гоце Делчев“. Еден е од иницијаторите Delcev”, ”Dame Gruev” and “Stiv Naumov”

20 за формирање на Фестивалот за народни from v.. He was one of the“Ilinden песни и игри „Илинденски денови“. Го- Days”. He continuously published his hard- дини на ред своите макотрпни собирани working collected records in Macedonian записи ги објавувал во списанија и книги. printed letters and books. He was regular Бил редовен уредник на Радио Битола на editor of Radio Bitola of “Folklore plait”. In „Фолклорната плетеница“. Во 1982 г. ја 1982 he revealed his collection of folk songs обелоденил неговата прва збирка собрани titled “Dreamly crushed my beloved ”- total народни стихови под наслов „Залуде лудо of 224 Macedonian folk songs almost of any полуде“ - вкупно 224 македонски народни type-epic, lyric, lyric-epic (ballads and ro- песни речиси од секој вид - епски, лирски, mances). The second collection ” The horse лирско-епски (балади и романси). Втора- weept in the green forest” (1997) with total та збирка „Цвилит коњче во гора зелена“ of 715 songs. He is one of the initiators for (1997), содржи вкупно 715 песни. Почина establishing the foundation of the Festival во 2004 г. на својата 72 годишна возраст. of national songs and dances called “Ili- Добитник е на низа признанија и награ- nden days”. He passed away in 2004 at the ди: награда на КПЗ по повод месецот на age of 72. He was recepient of a great range книгата, „Особено истакнат педагошки of awards and recognitions; the KPZ award работник“, „Ѓуро Салај“, републичката on the occasion of the month of the book награда за истакнат просветен работник “Extremely promoted pedagogical worker”, „Кирил и Методиј“, општинската на- “Guro Salaj”, the republic award for pro- града „4-ти Ноември“, Орден за труд со moted educational worker, “Cyril and сребрен венец од Претседателот на пора- Methodius”, the municipal award ”4th No- нешната СФРЈ, сребрена плакета на ДНУ vember” ,Order of labour with silver wreath - Битола и други. by the President of the former SFRY, silver testimonial of DNU Bitola and many others.

21 АНГЕЛЕВСКИ ANGELЕVSKI ТОДОР – ТОШО ДАСКАЛО TODOR – TOSO DASKALO – револуционер – – revolutionary –

Ангелевски, Тодор – Тошо Даскалот Angelevski, Todor-Toso Daskalot (1910- (1910-1943), роден на 4. I 1910 г. во би- 1943), was born in 1910 in Bitolas’s village толското село Лавци. Потекнува од сел- . He comes from a peasant craft fam- ско занаетчиско семејство. Основното ily. He finished his primary education in четиригодишно училиште го завршил во v.Lavci. As he proved himself as an excellent Лавци. Како на одличен ученик му било student, he was allowed to finish two grades дозволено во една година да заврши две in one year, so he completed his primary одделенија, па со тоа тој основното учи- school for three instead for four years. Then, лиште, наместо за четири, го завршил за he enrolled in the Public Mixed Real High три години. Потоа се запишал во Држав- School in Bitola and in 1925/26. Toso Ange- ната мешовита реална гимназија во Бито- levski started the Teacher’s School in Prilep. ла, а во учебната 1925/26г., во Учителска- Even since his teenage years he grew as an та школа во Прилеп. Уште како ученик во advanced progressive young man, a future Учителската школа, веќе се оформил како progressive teacher and a revolutionary ac- напреден, прогресивен младинец, иден tivist.In a situation of persecutions and pun- прогресивен учител и револуционерен ishments of everything that was progressive деец. Во услови на прогони и казнувања and revolutionary, he painfuly watched and на сè што било напредно и револуци- experienced the social misery of the work- онерно, со мака ја гледал и доживувал ing people on one side, and the corruption социјалната беда на работните луѓе од and robbing the poor by taxing and other една страна и корупцијата и пљачкањето burdens on the other side. That is why he по пат на оданочување и други давачки felt even more resistant and prepared for or- на сиромашните, од друга страна. Тоа ganized confrontment. He was in the front во него уште повеќе го оживувало отпо- lines of the progressive teacher movement рот и спремноста за организирано спро- in bourgeois and member of KPJ тивставување. Тој бил во првите редови before the war. He joined the National lib- на напредното учителско движење во бур- eration war and the Socialist revolution in жоаска Југославија и член на КПЈ од пред 1941.Todor Angelevski was the organizer војната. Во Народноослободителната and active participant in all more important борба и Социјалистичката револуција се events from NOV and the Socialist revolu- вклучил уште во 1941 г. Бил организатор tion in Bitola and its surrounding until June и активен учесник во сите значајни на- 1943. He was given the credits for the foun- стани од НОВ и Социјалистичката рево- dation of Bitola’s national liberation parti-

22 луција во Битола и битолско од 1941 до san units “Pelister”, ”Dame Gruev”, “Jane јуни 1943 г. Имал голема заслуга за созда- Sandanski” and “Goce Delcev”.He was com- вањето на битолските НОПО „Пелистер“, mandant of the joint unit “Dame Gruev” in „Даме Груев“, „Јане Сандански“ и „Гоце 1943, a commandant of the joint units “Dame Делчев“. Бил командант на здружениот Gruev” and “Vico”, a member of the District одред „Даме Груев“ во 1943 г., командант operative headquarter and a commandant of на здру жените одреди „Даме Груев“ и the headquarter of the Second operative zone. „Вичо“, член на Окруж ниот оперативен For his revolutionary antifascist activity Todor штаб и командант на Штабот на Втора- Angelevski was condemned to death by the та опера тивна зона. За револуционерната fascist invader’s court in his absence. His head антифашистичка активност, Т. Ангелевс- was blackmailed with 200 000 leva. He died on ки од фашистичкиот окупаторски суд бил 23 June 1943 surrounded by the Bulgarian ar- осу ден на смрт во отсуство. Неговата гла- my and police, which burnt the barn where he ва била уценета со тогашни 200 000 лева. was hiding, in order not to be caught alive in the Загинал на 23. VI 1943 г. Опколен од hand of the invaders, he used his final card-his бугарската војска и полиција, која ја за- own weapon. He died heroically and burnt in палила плевната во која се криел, за да не the flames of the surrounded and burning barn падне жив во рацете на окупаторите, тој in village Lavci. го употребил својот последен адут - соп- ственото оружје. Херојски загинал и изго- рел во пламените јазици на опколената и запалена плевна во селото Лавци.

23 АНГЕЛОВСКИ ANGELOVSKI ПЕТАР PETAR – сценограф – – screen writer –

Ангеловски, Петар - (1931–2003), сце- Angelovski, Petar (1931-2000), screen- нограф кој секогаш настојуваше да навлезе writer who was always persistent in dipping во суштината на драмското дело, покажу- profoundly and seriously into the core of the вајќи одредена стручност, вкус и одлич- play, showing necessary professionalism, но познавање на законитоста на сцената, exquisite taste and excellent knowledge of сценографскиот простор го исполнуваше the stage rules, the scenographic space filled со динамика и природни состојби со што with dynamic- natural situations which gave делото сценографски го оживува. life to the play. Со неговото доаѓање во 1960 г., би тол- With his arrival in 1960, Bitola National скиот театар се здобива со првиот постојан Theatre gained the first constant screenwrit- сценограф. Со сво ите зафати во областа на er. With his attempts in the area of theatre театар ската сценографија, покажа осведо- scengraphy he showed proved creative capa- чени креативни способности во посовре- bilities in modern scene expression. We find мениот сценски израз. Од посебно значење it important to mention, that in every subse- е фактот дека од претстава во претстава quent performance, he revealed new creative открива нови творечки потенцијали. Тој potentials. He never made an exhibition out никогаш од сцената не правеше изложба, of the scene, the scenography to be beauti- сценографијата сама за себе да биде убава, ful for itself, but he always emphasized the туку го назна чуваше битното, функционал- essential, the functional. With his tireless ното. Со својата неуморна и самопрегорна and determined work he fastens the proc- работа ги забрза процесите во развојот на esses in the development of the scenography. сценографијата. Неговиот творечки опус, His creational opus represents a very large претста вува една мошне голема збирка од collection of over 200 scenographies where над 200 сценографии во кои се застапени home, modern, Yugoslav and world play are домашната, современата југословенска и present. “Migrant Workers” by A. светска драматургија: „Печалбари“ од А. Panov, “A step to the autumn” by Панов, „Чекор до есента“ од Т. Арсовски, T.Arsovski, “Bloody stone” V.Iljoski, “Czar „Окрвавен камен“ В. Иљоски, „Цар Едип“ Edip”Sofokle, “Hamlet” W.Shakespeare, од Софокле, „Хамлет“ од В. Шекспир, „Се- ”Seville’s barber” by Bomarche and etc. вилски бербер“ од Бомарше и др. Within the framework of the Theatre plays Во рамките на тетарските игри „Војдан “Vojdan Cernodrinski” (1983) there was Чернодрински“ (1983), отворена е изложба opened an exhibition of his models and sce- на негови макети и сценографски скици. nographical maps.

24 АНДРЕЕВСКИ ANDREEVSKI ПЕТРЕ PETRЕ – писател – – writer –

Андреевски, Петре (1934–2006) - Andreevski, Petre (1934-2006), pro- истакнат македонски поет, романсиер, moted Macedonian poet, novelist,narrator, раскажувач, драмски автор кој повеќе од play writer who was for more than four dec- четири децении е меѓу челниците во сов- ades among the leading figures of the mod- ремената македонска литература, акаде- ern Macedonian literature, academician. мик. Пишувал поезија, раскази, романи, He wrote poetry, stories, novels, plays, film драми, филмски сценарија и др. вид на scripts and other kinds of works. He was дела. Роден 1934 г. во с. Слоештица, Де- born in 1934 in v.Sloestica , Demir Hisar. михисарско, дипломирал на Филозофски He graduated at the Faculty of Philosophy факултет во Скопје. Извесно време бил in Skopje. For a short time he was a teacher учител по демирхисарските села, а потоа at Demir Hisar villages and then he moved се преселил во Скопје, каде што му се to Skopje where he dedicated himself to the посветил на новинарството. Долги годи- journalism. For many years he used to be the ни бил уредник на Редакцијата за народна editor of the editorship and the музика, а потоа и на Драм ската програма Drama program at RTV Skopje. He became во РТВ - Скопје. За член на ДПМ из- a member of DPM in 1964 and a member of бран 1964 г., а редовен член на МАНУ од MANU in 2000. He was a president of DPM. 2000 г. Бил претседател на ДПМ. Смртта At the moment of his death in 2006 he was a го затекна во 2006 г. како секретар на Од- secretary at the Department of literature and делението за литература и уметност при art at MANU. МАНУ. Бил член на Македонскиот ПЕН He was a member of the Macedonian центар, член на голем број здруженија во PEN center, member of a large number of РМ. Во литературата П. Андреевски деби- associations in RM. In the literature P. An- тираше во 1960 г. со стихозбирката „Јаз- dreevski had his debut in 1960 with his po- ли“, а потоа континуирано се јавуваше со em collection” Knots’ and then subsequently нови книги и избори на поезија, раскази, new books and elected poetry, stories, novels романи и драми. П. Андреевски редо- and plays appeared. P.Andreevski published следно ги има објавено книгите поезија: the following books of poetry in the follow- „Јазли“ (поезија, 1960), „Ни на небо ни ing order:” Knots” (poetry 1960) “Nor on на земја“ (поезија, 1962), „Дениција“ (по- heaven nor on earth” (poetry1962) “Denicia” езија, 1968), „Дални наковални“ (поезија, (poetry 1968) “Distant anvils” (poetry 1971) 1971), ,„Пофалби и поплаки“ (поезија, “Rewards and complaints” (poetry 1975), 1975), „Вечна куќа“ (поезија, 1987), „Лак- ”Eternal house” (poetry 1987), “Lakrimarij”

25 римариј“ (поезија, 1999); книги раскази: (poetry 1999) book of stories: “The seventh „Седмиот ден“ (раскази, 1964), „Неверни day (stories1964), “Unfaithful years”(stories години“ (раскази (1974), и „Сите лица на 1974) “All faces of the death” (stories 1994 ) смртта“ (раскази, 1994); романи: „Пиреј“ novels: ”Wheat grass” (novel 1980), “Grass- (роман, 1980), „Скакулци (роман, 1983), hopper” (novel 1983), “Heaven Tijanovna” „Небеска Тимјановна“ (1988), „Послед- (1988), “The Last Peasants”(1987) and ните селани“ (1987) и „Тунел“ (роман, “Tunnel”(novel 2003), the book ”Plays” 1984 2003); книгата „Драми“ (1984), во која where “Time for singing” and “Unwanted by влегуваат „Време за пеење“ и „Богунеми- God”are enclosed. He published two collec- ли“. Има објавено и две збирки поезија tions of children poetry titled “Roll and Look за деца под наслови: „Шарам барам“ и around and ”Eat and grow up” „Касни порасни“. Од неговиот опус до- Several selected works from his opus have сега му се печатени повеќе избори, а во been printed so far and in 1984 the “Selected 1984 г, му беа отпечатени „Избрани дела“ works” had been printed in 5 volumes. The во пет тома. Книгите на Петре М. Андре- books of Petre M Andreevski had many edi- евски имаат доживеано повеќе изданија, tions especially the novel “Wheat- grass” which особено романот „Пиреј“, кој со десетина with its ten editions has become one of the rare изданија станува една од ретките книги books in Macedonia. He was present in all anal- во Македонија. Застапуван е во сите ан- ogies of Macedonian poetry published in our тологии на македонската поезија објаву- country (in ) and abroad вани кај нас (на македонски јазик) и во (in foreign language). His work has been trans- светот (на странски јазик). Преведуван е lated in many languages in the world (Serbian, на голем број јазици во светот (српски, Slovenian, French, English and other). His словенечки, германски, француски, анг- plays and dramatized novels (“Wheat grass” лиски и др.). Неговите драми и драмати- and “Peasants”) are set on and played by the зираните романи („Пиреј“ и „Селани“) се Bitola national theatre. Large number of his поставувани и изведувани во Битолскиот works is motivated by life stories related to народен театар. Голем број дела му се мо- Bitola’s citizens. тивирани од животни судбини поврзани He was recipient of the awards “11th со битолските граѓани. October” “Brothers Miladinovci” (twice), Добитник е на наградата „11 Октом- “Racin recognition”, “Stale Popov”, as well ври“, „Браќа Миладиновци“ (двапати), as the award ”Literature scepter” by the „Рациново признание“, „Стале Попов“ Writers Associations of Macedonia. In 2007 како и на наградата „Книжевно жезло“ на posthumously, he was awarded with Order Друштвото на писателите на Македонија. for people’s credits. Во 2007 г. постхумно е одликуван со Ор- ден за заслуги за народ.

26 БАЛАБАН BALABAN АВРАМ AVRAM – лекар – – doctor –

Балабан, Аврам - Балаланоглу (1865– Balaban, Avram - Balalanoglu (1865- 1913), способен хирург и гинеколог кој 1913), skilled surgeon and gynaecologist, извршувал многу тешки хирушки интер- who performed very difficult surgeon inter- венции. Исто така важел и за добар лекар ventions. He was also considered to be a very и хуманист бидејќи работел и во болни- good doctor and a humanist, having in mind цата за сиромаси „Гураба Хаста Ханести“. the fact, that he worked in the hospital for the Роден бил 1865 г. во Ендурљук (Кесарија, poor “Guraba Hasta Hanesti”. He was born in Турција). Во 1890 г. завршил Медицински Endurljuk in 1865 (Kesarija, Turkey). In 1890 факултет во Цариград и станал „доктор he graduated at the Faculty of Medicine in по медицина и хирургија“. После дипло- Carigrad and got the title “doctor of medicine мирањето работел во Созопол (Бугарија). and surgery”. After, his graduation he worked За брзо време бил поставен за општински in Sozopol (Bulgaria). For a very short period доктор во Охрид. Од Охрид ја продол- of time he was assigned a municipal doctor жил својата успешна лекарска кариера in Ohrid. From Ohrid he continued his bril- во Струга, Приштина и Елбасан. Секаде liant doctor’s career in Struga, Pristine and уживал големи симпатии од населението Elbasan. Everywhere he went he gained the и турските власти. Потоа дошол на ра- affections from the local population and the бота во Битола од 1899 (или 1901 г.). Во Turkish authorities. Then, he came to work Битола, во посебна зграда во дворот на in Bitola from (1899 or 1901), and there in својата куќа, тој отворил приватно прифа- a special building in the garden of his own тилиште со неколку болнички соби, ор- house, he opened a private shelter with sev- динација и операциона сала. Исто така eral hospital rooms, where he was running a отворил и своја аптека во близината на private practice and an operation hall. He also Јени аман (кај Дрвен пазар). За време на opened his own pharmacy nearby Jeni Am- Балканските војни активно учествувал во man (at the wooden market). During the Bal- сузби вањето на една од катастрофалните kan wars, he actively participated in destroy- епидемии во тоа време, пегавиот тифус. ing one of the disastrous epidemic of the time, Но, лесно префатливата болест му го од- spotty typhus.But, an easily infectious disease зела животот во 1913 г., со што Битола took his life in 1913 and Bitola lost one of its останала без еден од најискусните лекари. most experienced doctors.

27 БОЖИНОВСКИ BOZINOVSKI МИШКО MISKO – револуционер – – revolutionary –

Божиновски, Мишко (1923), борец Bozinovski, Misko (1923), freedom за слобода, општественик, историчар, fighter, public figure historian, chronolo- хроничар, автор на голем број трудови gist, author of large number of articles from од поблиската нацио нална историја, ро- the recent national history, born in 1923 in ден 1923 г. во Битола. Основно и средно Bitola. He finished his primary and sec- образование завршил во Битола. Се вклу- ondary education in Bitola. He joined the чил во напредната КПЈ во 1940 г. и во progressive KPJ in 1940 and Ilinden dem- Илинденската демонстрација од 1941, а onstration in 1941, so in September 1941 во септември 1941 г. зами нал во борбе- he left to joined the fighting lines of parti- ните редови на партизанското движење. san movement. He was a member of MK of Бил член на МК на СКОЈ, а потоа член SKOJ, after that a member of MK of KPM. на МК на КПМ. Во 1943 г. од бугар ската In 1943 he was convicted on 10 years severe и германската власт бил осуден на 10 г. imprisonment by the Bulgarian and Ger- строг затвор, од каде, заедно со други- man authorities, but he managed to escape те затворени ци побегнал. Носител е на together with other prisoners. He is a holder парти занска споменица од 1941 г. Заедно of partisan certificate of service from 1941. со ослободителите, на 4 ноември 1944 г. Together with the liberators on 4th Novem- дошол во Битола. По ослободувањето ги ber 1944, he came to Bitola. имал функциите: претседател на Месниот After the liberation, he was occupying синди кален совет, организациски секре- the following posts: President of the Local тар на МК, а потоа: секретар на Сојузот Union Counsel, Organizational Secretary на синдикатите на Македонија, народен of MK and after that Secretary of Union пратеник во собранието на НРМ, пре- Association of Macedonia, member of the тседател на Градскиот народен одбор на parliament in the Assembly of NRM, presi- Битола (декември 1952 - октомври 1954 dent of the City National Board of Bitola г.) и веднаш потоа минал на разни ре- (December 1952-October 1954) and imme- публички функции. Потоа минал во бан- diately after that he was appointed on dif- карските - претседател на Здужението на ferent republic posts. He was also on bank банките на РМ, потоа избран за генерален posts- president of the Bank Association of директор на КИБ. Во воените состојби и RM, then he was elected for general man- по војната Мишко Божиновски секогаш ager of KIB. In the military situations after бил активно поврзан со Битола, т.е. со the war Misko Bozinovski was actively con- неговите жители. Во 1966 г., на барање на nected to Bitola and its inhabitants. In 1966

28 Владата на СФРЈ, извел студиски престој on the request of the government of SFRY во Русија со цел да се запознае со руското he attended a study visit in Russia in order општествено уредување. За усовршување to get acquainted with the Russian social во банкарството има остварено студиски management. For improvement in the bank престои во САД, Канада, Мексико и со- systems, he has performed study research in седните балкански земји. Повремено се USA, Canada, Mexico and the neighboring бавел и со спортска активност. Се пензи- countries on the Balkans. He temporarily онирал во 1987 г. Започнал со творечка participated in sport events. He got retired дејност уште во млади години, творејќи in 1987. He started with his creative activ- од областа на економските науки. Пуб- ity since he was young, creating on the field ликувал околу 100 трудови од областа на of economics. He has published around 100 економијата, финансиите и банкар ството articles on the field of economics, finances и од македонската повоена национална and banking and Macedonian post-war na- историја. Во 1944 г. Божиновски, заед- tional history. In 1944 Bozinovski together но со тројца други борци го основаат сп. with other three companions founded the „Наш пат“, во битолските затвори. Пов- magazine “Nas Pat” in Bitola’s prisons. He ремено предавал „Стопански систем и temporally taught Economic systems and еко номика на стопанските органи зации“. Economy of business organizations. He is Тој е еден од основачите на проектот и one of the project and plan establishers of план за „Меѓународната корпорација на the International Investments Corporation инвестиции во Југославија“ (1969), по- of Yugoslavia (1969), then Macedonian тоа: „Маке донско францускиот коорди- French Coordination Board for Economic нативен одбор за стопанска соработка“ Cooperation (1970). He was also on the post (1970). Ја вршел функцијата поли ти чки political secretary of CK SKM. He is the au- секретар на ЦК СКМ. Автор е на пет по- thor of five separate editions on the field of себни изданија од областа на македонска- the Macedonian national history. Presently, та нацио нална историја. Живее и твори he lives and creates in Skopje. во Скопје.

29 БОЖИНОВСКИ BOZINOVSKI ПЕТАР – ПЕЦО PETAR – PECO – народен херој – – national hero –

Божиновски, Петар – Пецо (Кочо) Bozinovski, Petar Peco-Koco (1920- (1920–1970), македонски револуционер 1970), revolutionary and partisan, national и партизан, народен херој. По завршува- hero. After he finished his primary school њето на основ ното училиште се запишал he enrolled in Bitola’s high school. But as во Битолската гимназија. Но, поради го- a result of the great poverty of his family, лемата немаштија на неговото семејство, he was forced to leave the high school and принуден бил да ја напу шти Гимназијата start working. He found job in a tobacco fac- и да се вработи. Добил работа во Монопо- tory, where he became aware of the work- лот, каде станал свесен за тешкиот живот ers’ difficult life. As a young man he joined на работниците. Затоа, уште како многу the progressive worker’s movement and млад стапил во редовите на напредното became a member of SKOJ. After the Bul- работничко револуционерно движење garian fascist invasion he became a member и станал член на СКОЈ. По бугарската of the military committee of Bitola. In 1941 фашистичка окупација бил член на Во- he was engaged in the preparations for the ениот комитет на Битола. Во 1941 г. бил armed fighting and became one of the initia- ангажиран во подготов ките за вооружена tors and organizers of the First Bitola’s par- борба и станал еден од иницијаторите и tisan unit “Pelister” and later was a fighter in органи заторите на Првиот битолски пар- Bitola-Prespa partisan unit. Ever since, the тизански одред „Пелистер“, а подоцна first military years he grew into a devoted станал борец и во Битолско-преспански- member of the partisan movement. He was от партизански одред. За неговата храб- recognized as a courageous and determined рост и самопрегор се дознало и во Глав- person by the Main headquarters of NOV ниот штаб на НОВ и ПО на Македонија and PO of Macedonia and therefore he was и тој бил повикан за курир во Штабот. appointed a courier in the headquarter.As a Повеќе пати се наоѓал во придружба на courier he was accompanying many impor- највисоки раководители на движе њето во tant leaders of NOB. Later he became a po- Македонија. Подоцна станал политички litical commissar of the Seventh Macedonian комесар на Седмата македонска бригада brigade and participated in the final battles и учест вувал во завршните борби за осло- for Macedonian liberation. He died in 1970 бодување на Македонија. По чинал 1970 г. in Bitola He was proclaimed a national hero во Битола. За народен херој е прогласен on 2nd August 1952. на 2. VIII 1952 година.

30 БОЈАЏИЕВ BOJADZIEV ХРИСТО HRISTO – уметнички фотограф – – artist –

Бојаџиев, Христо (1948), творец на Bojadziev, Hristo (1948), creator of уметничката фотогра фија, роден 1948 г. the art photography, he was born in 1948 во Битола. Основно и средно образова- in Bitola. He finished his primary and sec- ние има завршено во Битола. Целокуп- ondary education in Bitola. He has spent his ниот работен век го има минато при На- entire life creating at the National Theatre родниот театар во Битола, како музички in Bitola, as a music and art illustrator. Since и ликовен илустратор. Од 1970 г. се за- 1970 he has been involved in the artistic and нимава со уметничката и применетата application photography and design. Hristo фотографија и дизајнот. Х. Бојаџиев се Bojadziev presented himself with his own има претставено со свои уметнички фо- artistic photographs by organizing four in- тографии преку организирани четири dependent exhibitions and has taken part самостојни изложби и на бројни други за- in many other joint exhibitions within the еднички изложби во земјата и странство. country and abroad. Досегашни позначајни реализирани про- The current significant and realized екти на Бојаџиев се фотографии, плакат и projects of Bojadziev are photographs, post- комплетен дизајн на каталозите на 5-то- er and complete design of catalogues of the то, 4-тото и 3-тото Ме ѓуна родно графич- 5th, 4th and 3rd International Graphical trien- ко триенале, Битола. Целосен рекламен nale Bitola. The complete advertisement ma- материјал (плакати, програми, каталози) terial (posters, programs and catalogues) for за манифестацијата Охридско лето ‘97 и the manifestation “Ohrid Summer Festival ‘98 г. Реализирани три самостојни излож- ’97 and ’98. He has had three independent би на уметничка фотографија во Битола, exhibitions of artistic photography in Bitola, последната 2002 г. Има организирано the final one in 2002. He has organizied ex- изложби на театарски плакат во склоп hibitions of theatre posters within theatre на театарските игри „Војдан Чернодрин- plays “Vojdan Cernodrinski” Prilep 2002 ски“-Прилеп (2002 г.) и на Млад отворен and Young Open Theatre - Skopje 2003. In театар - Скопје (2003 г.). Во изми натите the past 30 years he has realized over 100 триесетина години има реализирано posters among which the most important 100-тина плакати, од кои најзначајни се: are for a theatre ( in all the theatres around за театар (во сите театарски куќи во Р. R.Macedonia), May Opera Evenings- Skop- Маке донија), Мајски оперски вечери- je, Bitola Culture Summer, for the film festi- Скопје, Битолско културно лето, за филм- val “Brothers Manaki”, “Bitola International ски фестивал „Браќа Манаки“- Битола, Graphical Triennale” - Bitola, “Ohrid Sum-

31 Меѓународно графичко трие нале-Битола, mer Festival“ and others. He has made visual Охридско лето и др. Има направено визу- framing of the theatre performances (”Gos- елно обли кување на театарски претстави: pel of shadows”, “The eighth world miracle”, („Евангелие по сенките“, „Осмото светско “Delirium for two”).The exhibitions of the чудо“, „Делириум за двајца“). Изложби- artistic photography by Bojadziev in Bito- те на уметничка фотографија во Битола, la, Skopje Zagreb and in the other cities in Скопје, Загреб и во други градови во РМ RM and abroad, were mass visited and rec- и стран ство од Бојаџиев масовно се по- ognized by their originality, exquisiteness сетувани бидејќи се препознатливи по and high quality. As a result of his commit- оригиналноста, интересноста и високиот ment to emphasize the Macedonian ethno квалитет. Со негова заложба е реализиран inheritance, a three- year lasting project has тригодиш ниот проект за одбележување been realized. “From Macedonian treasury” на македонското етно наследство „Од Gained rewards and awards: For a design of Македонската ризница“. Доби ени награ- an artistic theatre poster, he has gained the ди и признанија: За дизајн на уметнички first award and special recognition at the In- театарски плакат има освоено прва награ- ternational Artistic Photography exhibition да и специјално признание на Интерна- in Zagreb.The reward for a poster’s perof- ционалната изложба за уметничка фо- rmance “Nun silence”. Performance propa- тографија во Загреб. Награда за плакат ganda material award for the “The Colonel за претставата „Калуѓерички тишини“, bird” - National Theatre Prilep; Art photog- Награда за пропаганден материјал за пре- raphy award on the contest signed by the тставата „Полков никот Птица“ - Народен Counsel of Europe Strasbur, 4th November театар - Прилеп, Награда за уметничка award of City of Bitola for the project “From фотографија на конкурс распишан од Со- the Macedonian treasury”. ветот на Европа - Стразбург, Награда „4- Among his most important awards is ти Ноември“ на град Битола за проектот the gained Sterija’s award - Novi Sad for the „Од Македон ската ризница“. Меѓу поз- performance “Underground Republic” and начајните награди е добиената „Стериина many other recognitions. награда“ - Нови Сад, за претставата „Под- земна Република“.

32 БОЈАЏИЕВСКИ BOJADZIEVSKI ПЕТАР PETAR – лекар – – doctor –

Бојаџиевски, Петар (1939), прима- Bojadzievski, Petar (1939), Doctor pri- риус, специјалист офталмолог, истакнат marius, specialist, ophthalmologist, pro- стручен, едукативен и научен работник, moted skilled educational and scientific коавтор на првиот македонски офталмо- worker coauthor of the first Macedonian лошки учебник „Одбрани поглавја од ophthalmology textbook”Selected chapters офталмологијата“ (1996). Роден 1939 г. во of ophthalmology” (1996). He was born in с. Кременица, Битолско. Дипломирал на 1939 in v.Kremenica, Bitola. He graduated Медицинскиот факултет во Скопје 1964 г. at the Faculty of medicine in 1964. In May Во мај 1965 г. се вработил во Здравст- 1965 he got an employment at the health de- вената станица на с. Бистрица. Бил уп- partment of v.Bistrica. He was the manager равник во истата здравствена установа of the same health institution until 1968, до 1968 г., од каде бил преместен во Трета when he was transferred to the Third Medi- реонска здрав ствена станица во Битола. cal Regional Department in Bitola. In 1974 Во 1974 г. во Скопје специјализирал офтал- he specialized ophthalmology in Skopje. мологија. Како специјалист офтал молог As a specialist ophthalmologist he worked работел на очното одделение во Битола сè at the optic ward in Bitola until he was re- до неговото пензионирање во 2003 г. Во tired in 2003. During 1978/79 he was doing a текот на 1978/79 г., шест месеци, бил на professional specialization in Lion and Paris. стручно усовршување во Лион и Париз. He gained an assistant diploma at the Uni- Таму се стекнал со дипломата асистент на versity “Clod Bernard” in Lion and became Универзитетот „Клод Бернард“ во Лион a full time member of the French Ophthal- и станал редовен член на Друштвото на mologist’s Association. In 1984 he was hon- офталмолози на Франција. Во 1984 г. се oured with the title primarius and in 1989 at здобил со звањето примариус, а во 1989 г. the Faculty of medicine in Novi Sad, he re- на Медицинскиот факултет во Нови Сад ceived a doctorate on the thesis “The Health ја одбранил докторската дисертација на and health culture of Bitola through centu- тема „Здравството и здравствената кул- ries”. And he got the title Ph D of medical тура на Битола низ вековите“ и станал sciences. In 1991 he was appointed a medical доктор на медицинските науки. Во 1991 г. counselor; at The Medical Center in Bitola. бил назначен за здравствен советник во He has been a member of MND in Bitola Медицинскиот центар – Битола. since 1976. He was the initiator and organ- Д-р. П. Бојаџиевски е член на МНД во izer of the Scientific assembly “Bitola Days Битола од 1976 г. Тој бил иницијатор и

33 организатор на Научниот собир „Битол- of Medicine “which since 1985 has been held ски медицински денови“, кој од 1985 г. се every second year. одржувал секоја втора година. Член е на He is a member of Macedonian Oph- друштвото на офталмолози на РМ. Од thalmologists Association. He has published областа на офталмологијата и историјата more than 80 professional and scientific на медицината има објавено повеќе од 80 articles regarding ophthalmology and his- стручни и научни трудови, со кои учест- tory of medicine, which he participated вувал на повеќе конгреси и симпозиуми with in many congresses and symposiums во земјата и странство. Во 1991-1994 г. бил in the country and abroad. In 1991-1994 раководител на научниот проект „Токсо- he was the manager of the scientific project плазмата кај луѓето во Пелагонија“. “Toxoplasmosis and people in ”Dr Обавувал повеќе општествено-поли- P.Bojadziesvki performed many social, po- тички функции, меѓу кои се истакнуваат litical functions and the more significant are следните: во 1990/91 г. директор на Ме- the following: 1990-1991 manager at the дицинскиот центар – Битола, во 1992- Medical Center - Bitola, 1992-1994 member 1994 член на Советот за здравство при of The Health Counsel at the Macedonian Министерството за здравство на РМ; Ministry of health; 1993-1995 he was elected 1993-1995 г. биран за потпретседател на a Vice president of the Macedonian Associa- Македонската асоцијација за историја на tion for History of Medicine (MAIM). He is медицината (МАИМ). Автор е на книги- the author of the books “ Public Health in те „Здравството во Битола низ вековите“ Bitola throughout centuries” 2000 and the (2000), и „Здравствено-социјалната поли- “Health social policies of the foreign propa- тика на стран ските пропаганди во Бито- ganda in Bitola” 2003. He is a coauthor of ла“ (2003), коавтор е на книгата „Одбра- the book “Selected chapters of ophthalmol- ни поглавја од офталмологијата“ (1996) ogy” 1996 and editor of the monograph и уредник на монографијата „100 години “100 years ophthalmology activity in Bitola” офталмо лошка дејност во Битола 1900- 1900-2000 which is the result of his deter- 2000“ (2000), кои се резултат на неговата mined long-lasting research work. He is win- самопрегорна повеќе годишна истражу- ner of many recognitions, testimonials and вачка рабо та. Добитник е на бројни diplomas. In 1993 he received the award 4th признанија, благодарници и дипломи. Во November of Bitola and in 2003 “The Char- 1993 г. ја добил наградата „4-ти Ноември“ ter Dr Trifun Panovski” the greatest recog- на градот Битола, а во 2003 г. најви сокото nition of Doctors Association of Macedonia. признание на Здружението на лекарите на Македонија „Повел ба д-р Трифун Па- новски“.

34 БОШЕВСКИ BOSEVSKI ТОМЕ TOME – академик – – academician –

Бошевски, Томе (1937), академик, Bosevski, Tome (1937), academic, Ph D доктор по технички науки, универзитет- of technical sciences, university professor. ски професор. Роден 1937 г. во Битола, He was born in Bitola, where he finished his каде завр шил основно образование и primary and high school education. He grad- гимназија. Дипломирал 1961 г. на Елек- uated at the Electrical Engineering Faculty in тротехничкиот факултет во Белград на Belgrade department of Technical Physics отсекот за техничка физика. Потоа се вра- in 1961. Afterwards he got employed at The ботил во Институтот за нуклеарни науки Institute of Nuclear Sciences “Boris Kidric” „Борис Кидрич“ во Винча. Постдиплом- in Vinca. He completed his post graduate ски студии завршил во 1964 г. на Природ- studies in 1964 at the Faculty of Natural Sci- но-математичкиот факултет во Бел град. ences and Mathematics in Belgrade. In 1972 Во 1972 г. станал доктор по технички на- he received a doctorate in Technical Sci- уки на Електротехни чкиот факултет во ences at the Faculty of Electrical Engineer- Белград. Бил на специјализација во Запад- ing in Belgrade. He specialized in Western на Герма нија и во Шведска. Учествувал со Germany and Sweden. He participated with трудови на повеќе меѓународни собири, и articles on many international conferences тоа во Амстердам, Виена, Женева, Чикаго, as in Amsterdam, Vienna, Geneva, Chicago, Предеал и Болоња. Во Институтот „Борис Predeal and Bologna. At the Institute “Boris Кидрич“ во Винча работел до 1974 г. од Kidric” in Vinca he worked until 1974, when каде преминал на Електротехничкиот и he started working at The Faculty of Electri- машин скиот факултет во Скопје каде е cal Engineering and Mechanics in Skopje, избран за вондреден професор. Во 1979 г. where he was elected associent professor. сè до неговото пензионирање работи како Since 1979 until his retirement he worked as редовен професор на Електротехничкиот full time professor at the Faculty of Electrical факултет во Скопје. Во 1994 г. е избран за Engineering in Skopje. In 1994 he has been редовен член на МАНУ. elected full time member of MANU. Научно-стручната активност на д-р The scientific professional activity of Томе Бошевски се одвива во повеќе об- Ph D Tome Bosevski has been performed ласти од електротех никата и тоа: експери- in several fields of the electrical engineering ментална и теоретска реакторска физика, that is experimental and theoretical reaction, пресметка на енергетски нуклеарни реак- physics, calculation of energetic nuclear re- тори, топлинско оптоварување на околи- actors, environment heat loading

35 ната од електромагнетни извори, како и by the electrical magnet sources as well as планирање на елек тромагнетски системи. planning of the electrical magnetic systems. Основната преокупација на Т. Бошев- The basic preoccupation of Ph D Bosevski in ски, во повеќегодишната експериментална his long-lasting experimental work at the In- работа во Инсти тутот во Винча, е развојот stitute of Vinca, is the development and so- и усовршувањето на методите за експери- phistication of the methods for experimental ментално определување на нукле арните determination of the nuclear performances перформанси на тешковод ните ре ак торски of the heavy piping reactor grids.The partici- решетки. Разновидно е дејствувањето на pation of Ph D Bosevki was miscellaneous Бошевски и во областа на пресметката на in the field of the energetic nuclear reactors енергетски нуклеарни реактори. Предмет calculation. на негово истражување е и топлинското The issue of his research is the living оптоварување на животната средина од environment heat loading by the electrical- електроенер гетските извори, а значајни energetic sources and it is worth mentioning резултати има постигнато и во областа на that, considerable results have been achieved планирањето на градбата и експлоатација- in the field of power plants construction and та на електричните централи. exploitation planning. Постигањата и резултатите од негови- The achievements and the results of his от ангажман се презентирани во бројни engagements are presented in many scien- научни трудови, студии и проекти. tific articles, studies and projects. Позначајни статии во списанија и More significant articles in the magazines зборници: „Значењето на РЕК Битола за and books of articles:”The importance of функционирањето и развојот на елект– REK Bitola for the functioning and the devel- роенергетскиот систем на Македонија“, opment of the Macedonian electro energetic „Улогата на РЕК Битола во развојот на system.”; “The contribution of REK Bitola to ЕЕС на Македонија“, „Ажурирана вер- the development of Macedonian EES”; “The зија на стратегијата за развој на елек- updated version of the development strategy троенергетскиот систем“, „Подобрување for the electro-energetic system”; “The Im- на техноекономските пер фоманси на provement of the technical economic per- ХЕЦ „Бошков Мост“. formances of HEC Boskov Most”.

36 БРЕЈЛСФОРД BRAILSFORD ХЕНРИ HENRY – мисионер – – missionary –

Брејлсфорд, Хенри Н. (1873-1948), Brailsford, Henry Noel (1873-1948) роден во Мирфилд-Јоркшир, Англија, ан- English humanist and publicist. He was one глиски хуманист и публицист. Бил еден of the leading commentators of the newspa- од водечките коментатори на весникот per “ the Daily News” He was born in Mid- „Дејли њус“. Хенри Брејлсфорд заминал field, Yorkshire England. H.Brailsford came за Македонија на 1903 г. како секретар на to Macedonia on 6.10.1903 as a secretary Македонскиот помошен комитет кој бил of the Macedonian Assistance Committee, формиран во рамките на Лондонскиот that was founded within the frames of the Балкан ски комитет. Мисијата била кон- London Balkans committee. The mission of центрирана во реоните на Битолскиот Brailsford in Macedonia was concentrated вилает во кој најинтензивно се одвивало on the regions of Bitola where the Ilinden Илинденското воста ние. Согледувајќи rebellion was the most active. ја положбата во тој дел на Македонија, Considering the situation in that part настојувал да го заштити македонското насе- of Macedonia, he persistently tried to pro- ление и да му пружи хуманитарна помош. tect the Macedonian population and to give По пет месеци филант ропска активност, humanitarian aid. After five months of phil- развивана под крајно тешки услови, anthropic activity Brailsford, with his team Брејлсфорд со неговата екипа се вратиле returned to England. For the activity they во Англија. За дејноста што ја развиле во developed in Macedonia, he submitted a re- Македонија, на 25. IV 1904 г. Брејлсфорд port on 25.IV 1904 which was published in поднел извештај, кој бил објавен во “Manchester guardian” where he gave im- весникот „Манче стер Гардијан“, во кој дал portant data for the character of the rebel- значајни податоци за карактерот на воста- lion and the rebellion itself, the situation in нието, самото востание, положбата во Macedonia and the position of Macedonian Македонија и положбата на македонското population .Later in 1913 he became mem- население. Подо цна, во 1913 г. станал член ber of Karnegiev’s survey committee which на Карнегиевата анкетна комисија која examined the misuses of the Balkans coun- имала за задача да ги испитува злоупотре- tries authorities towards the Macedonian бите на властите на балкан ските држави population and informed the European pub- врз македонското население и да известува lic. He was the author of the book “Macedo- во Европа. Автор е на книгата „Маке- nia, its people and its future” published 1906 донија, нејзините народи и нејзината идни- in London. на“, објавена 1906 г. во Лондон.

37 ВАНЃЕЛОВ VANGELOV ВАСКО VASKO – спортист – – sportsman –

Ванѓелов, Васко (1927), роден во Би- Vangelov, Vasko (1927), was born in Bi- тола, професор по физичко воспитување, tola, professor of physical education, peda- целиот свој живот го посветил на едука- gogue and sport worker, who dedicated his цијата на младите и развојот на спортот life to the education of young people and во Битола. По ослободувањето станал sport development in Bitola. After the lib- член на гимнастичката екипа што ја ра- eration, he became member of the gymnas- ководел Јонче Секуловски и учествувал tic team that was led by Jonce Sekulovski со вежби на справи и партерна гимнасти- and participated in exercises with apparatus ка на републи чкиот слет во Скопје. Како and sport floor gymnastics exercises at the ученик во средното ветеринарно училиш- Republic competition in Skopje. As a stu- те во Скопје го оформил првото гимнас- dent at The Secondary Veterinary school in тичко друштво. Како студент во Белград, Skopje he formed the first gymnastic asso- кон крајот на 1959 г. се посветил на пли- ciation. As a student in Belgrade by the end вањето, а по враќа њето во Битола го фор- of 1959 he dedicated to himself in swimming мирал и бил тренер на првиот пливачки and after his return he was the coach of the клуб „Југ“ во Битола. По дипломирањето first swimming club “Jug” in Bitola. Soon 1960 г. се вратил во Битола, вработувајќи after his graduation in 1960 he returned to се како професор во Средното земјодел- Bitola and he was employed as a teacher ско училиште. Истата година го формирал at the Secondary Agricultural School. The и I атлетски клуб во Битола. В. Ванѓелов same year he founded the first athletic club е заслужен за формирањето на отсекот in Bitola. Vasko Vangelov takes the credits фискултурни паралелки при Учителската for the formation of the department physical школа во Битола. classes at the Teacher’s College in Bitola. For Два мандати бил претседател на Соју- two mandates he was president of the Union зот на педагозите по физичка култура во of pedagogues of physical culture in RM. РМ. В. Ванѓелов е автор на бројни струч- V.Vangelov is the author of many profes- ни и популарни спортски трудови обја- sional and popular sport articles published вувани во разни списанија, весници и in different magazines, newspapers and elec- елек тронските медиуми. Со свои трудови tronic media. He participated with his arti- настапувал и на повеќе конгреси во земја- cles in many congresses in the country and та и странство. abroad.

38 ВЕЉАНОВСКА VELJANOVSKA ВЕРА VERA – спортист – – sportswoman –

Вељановска, Вера (1955), спаѓа во ре- Veljanovska, Vera (1955), Belongs to дот на познатите спортисти во Битола. the range of the most famous sportsman in Учествувала на бројни атлетски мани- Bitola. She participated in a lot of athletic фестации што се одржаа на просторите manifestations that were held in the area of на поранешна Југославија и повеќе други Former Yugoslavia and many other coun- земји. Има освоено 17 златни медаљи, 15 tries. She has won more than 17 gold med- сребрени, 3 бронзени, 1 златна и 2 сребре- als, 15 silver 3 bronze cups, 1gold and two ни плакети и бројни пехари и други при- silver testimonials and numerous cups and знанија и награди. Нејзини лични рекор- other recognitions and awards. Her personal ди што и денеска не се соборени се: 60 м records which haven’t been broken even to- во сала; 7,3 сек-Букурешт; 60 м на отворе- day are; 60m in hall, 7,3 sec in Bucharest; 60m но; 7,5 сек-Сплит 1973 г.; 100 м отворено: on open; 7,5 sec- Split 1973; 100m open: 11,6 11,6 сек-Букурешт 1973 г.; 200 м отворено; sec, -Bucharest 1973; 200m open; 24,0 sec, - 24,0 сек - Софија 1973 г. Од 1970-1975 г. Sophia 1973. In the period from 1970-1975, беше стандардна членка на македонска- she was a regular member of Macedonian та и југословенската репрезентација во and Yugoslav representation both, in junior јуниорска и сениорска конкуренција. За and senior competition. She was pronounced спортист на Македонија беше прогласу- a sportswoman of Macedonia twice, in 1973 вана во 1973 и 1974 г., 4 пати беше и на and 1974. And she was ranked among Bito- ранг листата на најдобрите спортисти на la’s top sportswoman 4 times; 1971 and 1972 Битола: 1971 и 1972 г. на 2 место, а 1973 и the second place and in 1973 and 1974 the 1974 г. на 1 место. Добитник е на бројни first place. She is a recipient of numerous признанија: наградата „4-ти Ноември“ на recognitions: 4th November award of Bitola; Битола: „7 секретари на СКОЈ“; Плакета 7 Secretaries of SKOJ, Certificate of honor on по повод 30 г. физичка култура во Бито- the occasion of 30 year- physical culture in ла; 1977 г. сребрена плакета од Светската Bitola 1977, silver certificate of honor by The атле тска федерација 1998 година. World Athlete Federation 1998.

39 ВЕЛЈАНОВСКИ VELJANOVSKI ПЕТАР PETAR – актер – – actor –

Велјановски, Петар (1905-1975), е еден Veljanovski, Petar (1905-1975), was од основачите на На родниот театар во one of the founders of the National theatre Битола. Учес твувал во првиот изведувач- in Bitola. He participated in the first theatre ки состав на театарот и во тој период бил assembly performance and in that period единствениот драмски уметник со пого- he was the only drama artist possessing an лемо искуство како професионален актер. outstanding experience of a professional ac- Неговиот актерски ангажман започнува од tor. His engagements in acting, began in his раната младост, во далечната 1923 г. како early youth, in the distant 1923, as a member член на патувачката група на Тихомир Ди- of the travelling group ‘Tihomir Dinulovik’ нуловиќ, за по три години, 1926 г, да стане and three years later in 1926, he became a член на Народното позориште во Скопје member of Skopje National Theatre, which кое беше стационирано во Битола. was situated in Bitola. His membership in Значајно е неговото членување во по- the semi-professional theatre called ”Good лупрофесионалниот театар „Доб ро поле“ field” is very important in Bitola, in 1932. He во Битола, во 1932 г. remained on the stage of the Bitola National На сцената на Народниот театар – Би- Theatre until 1952, where as an actor had тола останал до 1952 г. каде како актер уче- participated almost in overall repertory. After ствувал скоро во целокуп ниот репертоар. three-year break and after his engagement at По тригодишната пауза и по неговиот the Prilep National theatre in 1959, he even- ангажман во Народниот театар во Прилеп, tually returned to his local stage. In 1965 he во 1959 г., повто рно се вратил на својата retired as an actor of Bitola Assembly. матична сцена. Во 1965 г., како актер на Although being retired, ftom time to битолскиот ансамбал, заминал во пензија. time, he took part in some projects till the И како пензионер повре мено настапувал end of his life. во проекти сè до крајот на животот. In his creative opus more important Во неговиот творечки опус позна чајни roles, he acted on the stage of Bitola National ликови кои ги остварил на сцената на Би- Theatre, where he showed exceptional natu- толскиот театар, особено по враќањето во ralness and experience when, are the charac- битолскиот театарски колектив, со осо- ters of Vasilie II in “Ivac” S.Tanevski(1959), бена природност и доживеаност може да Jordan in “Migrant workers” A. Panov се вбројат ликовите Василие II во „Ивац“ (1965), Gerom in “Donkey” Z. Feido (1966), од Стеван Таневски (1959), Јордан во „Пе- Medvedeev in “On the bottom” M.Gorki чалбари“ од А. Панов (1965), Жером во (1966) and others. P.Veljanovski largely

40 „Магаре“ од Ж. Фејдо (1966), Медведеев contributded in the domain of directing. In во „На дното“ од М. Горки (1966) и др. the situation of lacking directors, with his Треба да се спомне дека Петар Велја- enormous acting experience, he made up новски даде свој скромен, но секако голем the emptiness of this deficit in the directors’ придонес и во доме нот на режијата. Пора- staff at that time. Although, by its size and ди недостиг на професионални режисери, quality his engagement directing at Bitola но со огромно актерско искуство, ја надо- National Theatre is symbolic, there must be полнувал празнината на овој дефицита- mentioned his directing of the performances рен кадар во тоа време. Иако по обем и по “Mud ball” Galesinov (1950) and “Golden квалитет неговиот режисерски ангажман fish” Pushkin”(1950) во Битолскиот театар е симболичен мо- ра да се споменат режиите на претстави- те „Кална топка“ од Галешинов (1950) и „Златната рипка“ од Пушкин (1950).

41 ВИДИМЧЕ VIDIMCE ПЕЦО PECO – ликовен уметник – – artist –

Видимче, Пецо (1921), значаен ли- Vidimce, Peco (1921), Important art- ковен уметник кој со својата дејност е ist who with his activity (together with носител на либералните ликовни стру- B.Trajkovski) is a holder of the liberal art ења и пробивот на демократската мисла flows and the breaking of the democratic за ликовната уметност во Македонија thought for the art in Macedonia in the sixth во шестата деценија. Роден 1921 г. во decade. He was born in 1921 in Bitola. He Битола. Академија за ликовна уметност graduated at the Art Academy in 1952, in завршил во Белград во 1952 г. кај проф. the class of Ph D Nedeljko Gvozdenovik.It Недељко Гвозденовиќ. Од големо зна- is from a huge importance the study visit of чење е студискиот прес тој на Видимче во Vidimce to Italy (1954) and France (1960). Италија (1954) и Франција (1960). Член е He was a member of VDIST from 1955. Dur- на ДЛУМ од 1953 г. и на ликовната група ing his work he organized a large number of ВДИСТ од 1955 г. Во текот на својата ра- independent exhibition throughout Mace- бота има организирано голем број самос- donia. His participation in group exhibitions тојни изложби низ Македонија. Неговото is much more noticeable throughout Mac- учество на колективни изложби е многу edonia and territory of former Yugoslavia повеќе забеле жано низ Македонија и бив- (especially with group VDIST), where the art шите југословенски простори (особено со critics very positively evaluated his works. групата ВДИСТ) каде ликовната критика For his creative work, he was honoured by многу позитивно ги оцени неговите дела. a large number of rewards and recognitions За својата креативна работа добитник е and the most important are: the November на голем број награди и призна нија, а ка- art price of Skopje 1976, The Third prize of ко најзначајни се: Ноем вриска награда за IS of SRM Macedonian landscape and Neres сликарство во Битола 1960; „Ноемвриска craft masters of DLUM Skopje, 1977 and the награда“ за сликарство на Скопје, 1976 г., most significant of all, the Reward for life Трета награда на ИС на СРМ ,,Македон- achievement- 11 October of RM in 1982. ски пејзаж“ и „Нерешки мајстори“ на ДЛУМ, Скопје 1977, а најзначајна е награ- дата за животно дело ,,11 Октомври,“ на РМ во 1982 година.

42 ВИОЛÈ VIOLÈ – мисионерка – – missionary –

Виолè, (1859-1925), француска ми- Viole, (1859-1925), French Sister of лосрдна сестра на католичкиот ред, осно- Mercy of the catholic order, establishing воположник раководител и сесрден учес- manager and overall participant in Lazarus ник во лазаристичката мисија во Битола, mission in Bitola, humanist, especially before хуманист, особено пред и по Илинден- and after the Ilinden rebellion, greatly con- ското востание, дала голе ма помош на tributed to the victims in Bitola and Bitola’s постраданите во Битола и битолскиот region. Parallel with Lazarus missionaries in крај. Парале лно со мисионерите Лазарис- Bitola, there started another mission of the ти во Битола била присутна и мисијата female nun order “St Vensan”. She arrived на женскиот калуѓерски ред Св. Венсан. to Bitola in 1900, along with two Sisters of Пристигнала во Битола во 1900 г. заедно Mercy, with whom she opened a dispensary со две милосрдни сестри, со кои отворила and a school. In January 1901 they started диспанзери и училиште. Во јануари 1901 г. working there, engaging themselves in the започнале со работа (со лекување и учење fields of Children treatment and teaching. In на деца). Во 1900 г. трите милосрдни сес- November 1900 three Sisters of Mercy led by три, под раководство на сестра Виолè, от- Sister Viole opened a French Female School вориле фран цуско женско училиште во in Bitola. The Sisters from the nun order “St Битола. Сестрите од калуѓерскиот ред Св. Vensan” opened a dispensary in Bitola. In Венсан отвориле и диспанзер во Битола. their rooms they provided the population Во просториите на диспан зерот се давала from the city and wider surrounding with the лекарска помош на населението од гра- needed medical help and care. People were дот и пошироката средина. Народот бил treated successfully and for free and soon успе шно и бесплатно лекуван поради што the Sisters, under his leadership of the Sis- сестрите под рако водство на Виолè стек- ter Viole, obtained enormous respect. They нале голем авторитет. Лекувале и турски treated wounded Turkish soldiers as well. ранети војници. За воената, политичката Sister Viole regularly sent reports to France и тешката економска состојба на македон- regarding the military, political and difficult скиот народ и др. граѓани (немуслимани) economic situation of the Macedonian peo- сестра Виолè известувала во Франција со ple and other citizens (non Muslims). She тоа што редовно праќала извештаи. Во ав- sent one in August 1903 from Bitola to Lisen густ 1903 г. испратила извештај од Битола Proa in Paris informing: до Лисен Проа во Париз, соопштувајќи: ….”The country is in Revolution…” „... Земјата е во револуција ...“ За време “During the Ilinden rebellion battles……”

43 на борбите на Илинденското востание. The dispensary of Sister Viole worked Диспанзерот на сестра Виолè работел не- continuously, providing aid and assistance прекинато давајќи сесрдна помош. Пок- wholeheartedly. Besides providing medical рај давањето медицинска помош, сестра help and care, Sister Viole managed to con- Виолè, успеала да ја убеди турската власт vince the Turkish authority to liberate a large за ослободување на голем број Македон- number of Macedonians who were captured ци кои биле заробени поради учеството as participants in the rebellion battles. во востаничките борби. Сестра Виолè, Sister Viole together with her assistants заедно со своите помошнички и натаму remained in Bitola after the Ilinden rebellion. (по Илин денското востание) останале во In 1908 the number of sisters at Sister Vi- Битола. Во 1908 г. Диспанзерот на сест- ole’s dispensary increased to 8, where beside ра Виолè бил зголемен до 8 сестри, каде preventive, they adjusted a hall for surger- покрај превентива, приспособиле и сала ies, but they could not obtain the necessary за хируршки зафати, но без инструменти instruments and apparatus for sterilization. и апарати за стерилизација. И во Прва- During the First World War the dispensary та светска војна Диспан зерот на сестра of Sister Viole worked constantly, treating Виолè работел неуморно лекувајќи ране- wounded soldiers from both sides. ти војници било да се од една или од дру- In 1915 and 1916 the epidemics in Bitola га страна. Во 1915 и 1916 г. епидемиите од were frequently spreading; there were too заразни болести во Битола и околината many sick people and only 2 sisters, which биле чести, болни премногу, сестрите се implied that they had to be engaged tireless- намалиле само на две, а тоа значело дека ly in treating and helping, handeling the dif- тие морале неуморно да се ангажираат и ficult health situation sucessfully. She died in да се справат со тешката здрав ствена по- 1925 in Bitola. ложба. Починала во 1925 г. во Битола.

44 ВЛАДИСЛАВ VLADISLAV ЈОВАН ЈОВАН – владетел – – ruler –

Владислав, Јован (1015–1018), ма- Vladislav, Jovan (1015-1018), Mac- кедонски цар, последен владeтел на Са- edonian czar, the last governor of Samoul’s муиловата држава, син на Арон, внук state, son of Aron,Samoil’s nephew. The first на Самуил. Со него е поврзано првото information about the name of Bitola, is спомену вање на името на Битола, на пло- connected to the plaque, he put up, when чата што ја подигнал при обновата на твр- he reconstructed the fortress around the city дината околу градот во XI век. Кога заста- in XI century. When he was at the head of нал на чело на поранешната Самуилова the former Samoil’s state, J.Vladisav recon- држава. Ј. Владислав ја обновил тврдина- structed the fortress in Bitola, which can be та во Битола, што го потврдува и плоча- confirmed by the commemorative plaque, та која денес се чува во Заводот и музеј preserved today at the Institute and museum Битола. Ј. Владислав пред тоа бил спасен of Bitola. J.Vladislav was previously rescued од Гаврил Радомир, негов братучед, си- by Gavril Radomir, who was his cousin and нот на Самуил, при убиствата вршени од Samoil’s son, from the murderers commit- неговиот чичко Самуил кој ја поништил ed by his uncle, Samuil, who destroyed the целата фамилија на неговиот брат (татко- whole family of his brother’s (Vladislav’s the то на Владислав). По смртта на Самуила father).After Samuil’s death,,J.Vladislav en- Ј. Владислав започнал да води политика gaged himself completely in planning to take за да го заземе царскиот престол. Така, за over the czar throne. Well, during a hunt- време на еден лов го ликвидирал својот ing, he killed his cousin Gavril Radomir (his братучед Гаврил Радомир (неговиот по- former rescuer, Samuil’s son) and took the ранешен спасител - синот на Самуил) и се throne. He tried to make peace agreement искачил на престолот. Се обидел да склу- with Vasilij II. He ruled from 1015 until the чи мир со Василиј II. Владеел од 1015 г. last year of Samuil’s state 1018. J.Vladislav до последната година на Царството 1018. renewed and strengthened Bitola’s fortress Ј. Владислав ја обновил и ја зацврстил (1015-1016) which guarded the entrances Битолската тврдина (1015-1016) која ги to Prespa and Ohrid. In the period of his чувала при одите кон Преспа и Охрид. Во reign the armies of the Byzantium czar Va- времето на неговото владеење вој ските на silij II were forced to get away from Bitola византискиот цар Василиј II ги протерал and Pelagonija’s surrounding, further than од близината на Битола и Пелагонија по- the River Crna, because they were robbing далеку од Црна Река бидејќи пљачкосува- and poundering,doing violent deeds, accros ле и вршеле насилства по селата и пред the villages and in the area round the city of

45 градот Битола. Тој бил енергичен владар Bitola. He was energetic ruler and protected и го заштитувал населението од напади the population from the attacks of different на разни војски и орди, а најмногу од Ви- armies and hordes and mostly from the By- зантијците кои биле немилосрдни, груби, zantium, who were known as ruthless, rough, жес токи и страшно нехумани. Имал го- severe and horribly inhumane. He had prob- леми проблеми со Византија. Често стиг- lems with Byzantium, whose armies were нувале војски до бедемите на битолската frequently seen nearby the hedges of Bito- тврдина и се втурнувале чинејќи штети. la’s fortress and often got violently inside, Настојувал да ги запре византиските на- causing damages. He was persistent to stop пади и да го спречи освојувањето на Се- Byzantium’s attacks and to prevent the area тина, но во близината на тврдината (во from Setina’s conquering, but in the battle Битола) во борбите со византискиот ва- near the fortress (in Bitola) with the Byzan- силевс Василиј II (1017) доживеал тежок tium czar Vasilij II 1017, he was completely пораз. Загинал кон крајот на август во defeated. He was killed at the end of August, 1018 г. од Византијците во една борба во 1018 by the Byzants in a battle near Drac. близината на Драч.

46 ГАВРИЛ GAVRIL РАДОМИР RADOMIR – владетел – – ruler –

Гаврил, Радомир (1014–1015), маке- Gavril, Radomir (1014–1015), Mac- донски владетел, на престолот дошол по edonian ruler, he took the throne immedi- смртта на Самуила. Учествувал во сите ately after Samuil’s death. He took part in all поважни битки: во битката кај Ихтиман more important battles: in the battle at Ihti- (986), кај Сперхеј (996) и во Беласичката man(986) at Sperhej(996) and at the битка (1014). На двапати (кај Сперхеј и battle (1014). He managed to rescue his fa- Беласица) успеал да го спаси својот татко ther twice at Sperhej and Belasica and took и да го извлече од бојното поле на веќе him away from the already lost battles. As загубените битки. Како совладател ги уп- co-ruler, he ruled over the territories around равувал териториите околу Островското The Island Lake and Peter Lake, together и Петерското Езеро, заедно со Пелагонија with Pelagonija where (in Bitola)he had каде што имал (во Битола) свој дворец. his own castle. According to the historical Според историските извори Г. Ра домир sources G.Radomir was czar who lived and бил цар кој живеел и подигнал царски built his castle in Bitola. Soon he made the дворец во Битола. Со тоа градот го напра- city czar‘s capital. During the ruling of G. вил царска престолнина. Битола, за вре- Radomir (1014) Bitola is mentioned under ме на владеењето на Г. Радомир (1014 г.) the name of Buteliu. After the death of his во византиските извори се споме нува со father he took over the throne. името Бутелиу. По смртта на неговиот He led a battle in order to preserve the татко, се искачил на престолот. Водел territories that his father Samoil had con- борба да ги зачува териториите што ги за- quered. After the war with Byzantium he lost зел неговиот татко Самуил. По војната со North Pelagonia, Raec and Meglene area, but Византија ги загубил Северна Пелагонија, he managed to defend Bitola where his resi- Раец и Мегленската област, но успеал да ја dence was situated. In 1015 Gavril Radomir одбрани Битола, каде што се наоѓала него- was killed when hunting, at the place called вата резиденција. Во 1015 г. бил убиен на Petersko near the Island on the coast of the лов, кај местото Петерско близу Острово Island lake. During his ruling G.Radomir на брегот на Островското Езеро. made Bitola the czar capital.

47 ГЕОРГИЈ GEORGIJ ГРАМАТИК GRAMATIK – црковен деец – – religious activist –

Георгиј Граматик XI век, препишувач Georgij Gramatician XI century tran- на црковни книги, го препишал „Битолс- scriber of church books, he rewrote “Bitola’s киот триод“, еден од најзначајните споме- triode” one of the most important monu- ници од редакцискиот период. Препишу- ments from the editorial period. It is possible вал, по секоја веро јатност, во некоја црква that he was doing his work of a transcriber или манастир по име „Св. Врачи“ во За- in a church or monastery named “St Vraci” падна Македонија. За овој препишувач се in Western part of Macedonia. It is known знае дека, покрај Битол скиот триод препи- that this rewritter that beside “Bitola’s tri- шал и други ракописи. Битолскиот триод ode, he also transcribed other manuscripts. пронајден бил 1907 г. во библиотеката на “Bitola’s triode” was found in 1907 in the бугарското трговско претставништво во libarary of the Bulgarian trade department Битола каде што бил донесен во 1898 г. за- in Bitola where it was brought together with едно со други словенски и грчки ракопи- other Slavic and Greek manuscripts from си од околните села. Ракописот не е сочу- the surrounding villages. The manuscript ван во целост и по својот состав битно се is not preserved completely and by its con- разликува од другите триодни текстови. tent it considerably differs from the other Службите се сосема кратки - во повеќето triode texts.The services, given inside, are случаи содржат само канони, без вечерни completely short- mostly they contain can- и утрински стихири, без часови, паримии, ones, without evening and morning church па дури и без соодветни упатства од типи- songs, without hours, parables even without кот. Во последно време во текстот на овој corresponding instructions by the typicon. триод е откриено оригинално словенско Recently, in the text of this triod, was discov- химнографско дело, со акростих во кој е ered an original slavic hymnographical work вградено името на авторот Константин. with acroline, in which the author’s name Една од битните одлики на Битолскиот -Konstanitin is embedded. One of the essen- триод е тоа што се среќаваат цели редови tial charcteristics of Bitola’s triode is that we испишани со глаголско писмо. Проучу- can find whole lines written in glagolic sym- вачите на овој кирилски ракопис се на bols. The reserachers’ opinion of this cyrilic мислење дека тој е пишуван врз основа handwriting is that it is written on basis of на глаголска предлошка. Има и историска glagolic preposition. It has a historic value in вредност од областа на музиката. the field of the music.

48 ГЕОРГИЕВСКИ GEORGIEVSKI ЉУБИША LJUBISA – режисер – – director –

Георгиевски, Љубиша (1937), маке- Georgievski, Ljubisa (1937), Macedo- донски театар ски и филмски режисер, nian theatre and film director, university универ зитетски професор по актерска иг- professor of actor play and directing, pub- ра и режија, публицист и дипломат. licist and diplomat. He was born 1937 in Роден 1937 г. во Битола. Основно и Bitola. He finished primary and secondary средно образование заврши во Битола. education in Bitola. He graduated directing Дипломирал режија на Академијата за at the Academy of theatre, film and radio театар, филм, радио и ТВ во Белград, во and TV in Belgrade in 1961. As a director 1961 г. Како режисер е потпишан на над his signature can be seen on over 160 theatre 160 театарски претстави ширум бив шиот performances all around former Yugoslav југословенски простор и над десетина во territory and on over ten ones abroad (USA, странство (САД, Пол ска, Романија) и чети- Poland, Romania), including four films as ри играни филмови. Со неговото доаѓање well. With his arrival to Bitola at the assem- во Битола, во колективот на Народниот bly of the National Theatre, more radical театар, се почувствува еден порадикален and modern stage expression was felt and и посовремен сценски израз и на драм- drama contents which carried the mark of ски содржини што ќе ја носат ознаката на non-conventionality and current affairs. The неконвен ционалност и актуелност. huge creative opus starts with the direct- Огромниот творечки опус го започ- ing of his graduation performance ”Deluge” нува со поставување на дип ломската from (1961) at the stage of the Bitola Na- претстава „Потоп“ од У. Бети (1961), на tional Theatre and after that, “Physicians” сцената на Народниот тетар - Битола, по- (1962), “Arsenic and old lace”, “Swake in тоа следат претставите: „Физичари“ од Ф. the Second World War II” B.Breht (1965), Диренмат (1962), „Арсеник и стара танте- “Hamlet” by W.Shakespeare (1966), “Score ла“, „Швејк во Втората светска војна“ од for one Miron” (1967), “The Deceased” Б. Брехт (1965), „Хамлет“ од В. Шекспир (1967), The Wedding of Mara” V.Kostov (1966), „Партитура за еден Мирон“ (1967), (1976), “Mourning” K.Casule (1977), „Покојник“ (1967), „Свадбата на Мара“ од “Court” (1978) “Mandragola” N. Machia- В. Костов (1976), „Црнила“ од К. Чашуле velli (1980), “Aragon” (1982) “Julius Cesar” (1977), Суд“ од (1978), „ Мандрагола“ од (1982), “Hi-Fi” (1982), “Mazedonische Zus- Н. Макијавели (1980), „Еригон“ (1982), ta-nde”(1984) “Yugoslav antithesis” (1985), „Јулиј Цезар“ (1982), „Хај-фај“ (1982), “Kerubin” (1988) “Serrano de Bergerac” „Mazedonische Zustände“ (1984), „Југосло- (1991) “Oedipus tyrannize” (1993) “Wait-

49 венска антитеза“ (1985), „Керубин“ (1988), ing for Godo“ (1994),”I go hunting - sud- „Сирано де Бержерак“ (1991), „Ојдип ти- denly”(1995) "The Glembaevi” (1996), “The ранин“ (1993), „Чекајќи го Годо“ (1994), Cloakroom attendant” (1996) “Iphigenia in „Одам на лов - апа нсаз“ (1995), „Глемба- Avlida” (1996) “Cherry garden” (1997), The еви“ (1996), „Гардеробер“ (1996), „Ифи- Merry wives of Windsor”(1997) “Filoktet” генија во Авлида“ (1996), „Вишновата (1998), “The last night of Socrates” (1999) гра дина“ (1997), „Веселите жени од Винд- “Armageddon” by Lj.Georgievski (2000) зор“(1997), „Филоктет“ (1998), „Послед- and others. The films “Under the same sky” ната ноќ на Сократ“ (1999), „Армагедон“, (1964), “The Mountain of anger” (1968, од Љ. Георгиевски (2000) и др. Филмови- “The Republic in flames” (1969, “The price те „Под исто небо“ (1964), „Планината на of the city (1970). гневот“ (1968), „Републиката во пламен“ He was honoured with a lot of awards for (1969), „Цената на градот“ (1970). Добит- directing. The award 11th October (1981), ник е на бројни награди за режија. На- The Drama Artists Association of SRM градата „11 Октомври“ (1981), Наградата award (1962), “Vojdan Cernodrinski” (1965, на Здружението на драмските уметни ци 1990, 1994) “Sterja”(1965, 1981) “Gold во СРМ (1962), „Војдан Черно дрински“ wreath” of MES Sarajevo (1969, 1974, 1976, (1965, 1990, 1994), „Стерја“ (1965, 1981), 1977, 1978). The Theatre Workers Associa- „Златен венец“ на МЕС Сараево (1969, tion of B H award (1972) “Joachim Vuik” 1974, 1976, 1977, 1978), Награда на Зруже- (1974). нието на театарските работници на БиХ He has writen essays, articles, travelogue, (1972), „Јоаким Вуиќ“ (1974). drama texts. Drama texts: ”Black”(1989),” Пишува есеи, публицистика, патеписи, filoklet”(1998),”Armageddon”(2001) film драмски текстови. Драмски текстови: script “Macedonian roulette" (2007), drama- „Црна“ (1989), „Филоктет“ (1998), „Арма- tization of the novel “Wedding of Mara” by гедон“ (2001), филмското сценарио „Ма- V.Kostov and others. Essays:” World-dream” кедонски рулет“ (2007), драматизацијата (1978),”Dictionary of prejudices” (2001). на романот „Свадбата на Мара“ од В. Кос- Articles:”The political future of Macedonia” тов, и др. Есеи: „Свет - сон“ (1978), „Реч- (1991),”President Candidate” (1998). He ник на предрасуди“ (2001). Публицисти- was professor of directing and acted at FDU ка: „Политичката иднина на Македонија“ –Skopje. Among the many diplomatic posi- (1991), „Претседателски кандидат“ (1998). tions, we can mention that he was ambas- Беше професор по режија и глума на ФДУ sador of RM in R. Bulgaria. Presently he is - Скопје. Од дипломатските активнос- president of the Macedonian Parliament. ти беше амбасадор на РМ во Р. Бугарија. Моментно е претседател на Собранието на Република Македонија.

50 ГОСЕН GOSEN АНРИ ANRI – научник – – scientist –

Госен, Анри М. (1891–1982), акаде- Gosen, Anry M. (1891-1982), academic мик и научник од светски карактер. Роден and scientist of world-rank character. He 1891 г. во Кабрие Дег Воклуз - Р. Фран- was born in 1891 in Cabrie Deg Vocluse ција. Член на Француската академија на R.France. He was a member of the French науките, член на Светската академија за Academy of Natural sciences and an expert природни науки, експерт на ФАО. Во of FAO. During his working period he pub- својот работен век објавил повеќе од 600 lished more than 600 scientific and profes- научни и стручни трудови на францус- sional articles in French, English, Russian ки, англиски, руски и др. светски јазици and other world languages, studying the проучувајќи ги природните убавини, рет- natural beauties, rareness and forests in the кости и шумите во светот. Од Госен биле world.Gosen researched and described Bi- проучувани и потоа опишани во негови tola and Pelister’s flora. He visited Bitola at дела Битола и флората на Пелистер. Прв- the beginning of the XX century and he was пат ја посетил Битола во 30-те години на in Bitola in 1969 for the last time. He lived XX век, а последен пат во 1969 г. Живеел and created in France. He died in 1982 in и творел во Франција. Починал во 1982 Toulouse France. He had always considered г. во Тулуз, Франција. Секогаш Битола ја Bitola as a city with special city tradition and сметал за град со посебна градска тради- culture and qualified it among the oldest and ција и култура и ја сврстувал меѓу најста- the most urban cities in the world, whereas рите и најградски градови во светот, а he ranked the peak Pelister, with its unique Пелистер врв со прекрасни убавини, со natural beauty, among the rare forests with шуми и растенија од редок карактер. rare plant life.

51 ГРАВЧЕВСКИ GRAVCEVSKI ВЛАДИМИР VLADIMIR – актер – – actor –

Гравчевски, Владимир (1936–1978), Gravcevski, Vladimir (1936-1978), ac- актер со огромна љубов кон театарот. Не- tor with a passionate love for the theatre. себично пренесувајќи го своето големо He unselfishly transferred his great knowl- познавање на законитоста на театарот со edge of the theatre rules to the amateurs - амате рите - членови на Младинската сце- members of The Youth stage, which at the на, истата стана расадник на нови кадри same time became garden centre for pro- за битолското глумиште, а воедно и за ducing new actors for Bitola Theatre and македонското. Режирајќи претстави на Macedonia as well. Directing plays at the Младин ската сцена, со својата студиозна Youth Stage and working enthusiastically работа со секој актер, ќе ја всади љубовта with each actor individually, he embedded кон театарот кај овие млади луѓе, кои по the love towards the theatre at those young завршувањето на Академијата за драмски people whose life path after their graduation уметности ќе се вратат како зрели акте- at the Academy of art, often returned to the ри на сцената на Битолскиот театар. Во stages of Bitola Theatre, showing and per- 1961 г. доаѓа во Битола и се приклучува forming maturity of experienced actors. In кон колективот на Народниот театар. За 1961 he came to Bitola and joined the Na- периодот во кој работеше остави соли- tional Theatre Assembly. His lifetime work ден опус на креирани ликови. Ликот на resulted in producing a considerable opus Мимискит во „Нечиста крв“ од Б. Стан- of created characters. The character of “The ковиќ (1971), Кулин во „Бура“ од Н. Ос- light flame” by S.Mom (1964) Mimiskit in тровски (1963), „Две кристални чаши“ “Impure blood” by B.Stankovik 1971, Kulin од И. Раос (1974), „Светлиот пла мен“ од in “Storm” N Ostrovki 1963, “Two crystal С. Мом (1964), „Свадбата на Мара“ од В. glasses” I Raos 1974, “The wedding of Mara” Костов (1976), Јаблан во „Фамилијата V.Kostov 1976, Jablan in “The family Blo” Бло“ од Бобиќ (1976), а неговата послед- by Bobik 1976, and his last role the character на ролја беше ликот на Темелко во „Време of Temelko in “Time for singing” by Petre за пеење“ од Петре М. Андреевски (1977). M Andreevski 1977. Directions “Unburied Режии - „Незакопани мртовци“ од Ж. П. dead” G. P. Sartr 1969, “Who will save the Сартр (1969), „Кој ќе го спаси орачот“ од ploughman?” by F Gilroj 1971, “Two crystal Ф. Гилрој (1971), „Две кристални чаши“ glasses” I Raos and others. од И. Раос (1974) и др.

52 МИТРОПОЛИТ MITROPOLIT ГРИГОРИЈ GRIGORIJ – патријарх – – patriarch –

Митрополит Григориј (1825–1833), Metropolitan Grigorij (1825–1833), Битолски Пелагони ски митрополит, гра- of Bitola and Pelagonija constructor of St дител на храмот Св. Димитриј во Бито- Dimitrij church in Bitola; he expanded the ла; ја проширил црковната болница за church hospital for the poor Christians, сиромаси, бранител на христијан ското defendant of the Christian population, ben- население, добротвор и заштитник на efactor and protector of the Christians of христијанските жители на Пелагониски- Pelagonia region. от крај. Тој бил човек што ги зближувал It was a man who got Bitola’s citizens граѓаните во Битола различни по веро- of different religions and social background исповест и по социјална структура, голем together, great protector of the poor, the заштитник на сиромасите, бездомни- homeless, the disabled and orphans. With ците, инвалидите, сираците. Со обнова the reconstruction and expansion of the и проширување на црковната болница church hospital he took care of their health. се грижел за нивното здравје. Бил орга- He was an organizer of church schools, низатор на црковни училишта во кои се where priests and students were educated in школувале свештеници и ученици на на- their mother language, a man who passed роден јазик, човек кој последните годи- his last years occupying the highest position ни ги минал на највисоката ортодоксна as a Carigrad patriarch, on which throne функција - цариградски патријарх, на he died. He always fought for the freedom кој трон го затекнала смртта. Секогаш and rights of Macedonian people, he served се борел за слободата и правата на ма- faithfully to Christian faith and with his кедонскиот народ, верно служел на blessing, while he was on patriarch’s throne Христовата вера и со негов благослов, до- new churches were constantly being built дека бил на патријаршискиот трон непре- and rebuilt throughout Macedonia. On 14 чено се граделе и возобновувале многу October 1825 year of our Lord, Grigorij was христијански храмови (цркви и манасти- appointed a new Bitola’s metropolitan.When ри) низ Македонија. На 14. X 1825 божјо he came to Bitola, the new metropolitan лето за нов битолски митрополит бил Grigorije brought sultan’s “berat” (conven- избран токму митрополитот Григориј. tion), which stated that no one was entitled Доаѓајќи во Битола, новиот митрополит “to take away the churches and monasteries Григориј донесол и султанов берат (по- from Christians who had possessed them for велба) во кој, покрај другото, пишувало a very long time and without permission no дека никој нема право на христијаните one can control them” It is believed that his

53 „да му ги одзема црквите и манастирите, origins were from Bitola and Bitola’s region. кои уште одамна се наоѓаат во нивни- From Carigrad he came to Bitola to be a те раце, а исто така и без дозвола никој metropolitan and he was personally engaged не смее да врши контрола врз нив“. Се in the construction of the most magnificent претпоставува дека потек нувал од Би- church of many decades and centuries in Bi- тола или битолскиот крај. Во Битола за tola “St Dimitrija”. митрополит дошол од Цариград и лично Immediately after obtaining a permis- се ангажирал во изградбата на највеле- sion, Gligorij started and in a record time лепниот храм за многу децении и векови he built the “St Dimitrija “ church. In во Битола – „Св. Димитрија“. Веднаш по 1833 patriarch Gligorij after eight years of добивање на дозволата Григориј се зафа- archipriest service (1825-1833) left his ar- тил и во рекордно време го изградил хра- chipriest throne with all honours and by the мот „Св. Димитрија“. Во 1833 г. патријарх order of the Carigrad patriach went to Seres Григориј, по осумгодиш ната архиереј- and then to Carigrad in order to take over ската служба (1825 - 1833) свечено ја напу- the post of a patriarch until his blissful be- штил архие рејската столица и по наредба atification. од цариградскиот патри јарх заминал за Серес, а оттаму заминал за Цариград, преземајќи ја должноста патријарх сè до неговото блажено упокоение.

54 ГРИЗЕБАХ GRIZEBAH АВГУСТ ХЕНРИ AUGUST HENRI – научник – – scientist –

Гризебах, Август Хенри Р. (1814 Grizebah, August Henry R. (1814-1879) - 1879), светски познат ботаничар и гео- world famous botanist and geographer, dis- графичар, пронаоѓач на моликата на Пе- coverer of molika on Pelister. He studied листер. Студирал медицина и ботаника medicine and botanics in Getingen and Ber- во Гетинген и Берлин, а во 1836 г. докто- lin and in 1836 he got his doctorate. For his рирал. За неговите научни достигнувања, scientific achievement, his travelings on the многу се битни патувањета што ги спро- Balkan Peninsula were very important in the вел низ Балканскиот Полуостров во 1839- period from 1839-1840. The records made 1840 г. Записите базирани врз тие пату- on those travellings, represent a turnover in вања ја потврдуваат неговата репутација the history of phytogeography. како ботаничар и географичар. Неговите During his traveling around the Balkans, истражувања претставуваат пресвртница he visited Bitola and did some research on во историјата на фитогеографијата. Pelister. He discovered that the most valu- За време на неговите патувања низ able of all forests types is molika Pinus peuce, Балканот, Гризебах престојувал во Би- indigenous type of five–petal pine. Molika тола и вршел испитувања на Пелистер. found on Pelister is divided in two groups- Открил дека од шум ските типови на Пе- molika with fern and molika with black- листер, највре дна е моликата Pinus peuce, berries. According to this peculiarity and автохтона врста на петтолисен бор. Мо- in accordance with the synatxonomy, it is ликата на Пелистер се дели на две групи - different from other molika forests found молика со папрат и молика со боровинка. on any other mountain on the Balkans pe- Според ова и во согласност со синтаксо- ninsula and it is considered to be one of the номијата, таа е различна од шумите со мо- most important and most interesting bio- лика на другите планини на Балканскиот geographical, ecological and vegetation phe- Полуостров, што е еден од најважните и nomena on the Balkan Peninsula. He died in најинтере сните био-географски, еколош- 1879 in Getingen Germany. ки и вегетациски феномени на Балкан- скиот Полуостров. Починал 1879 г. во Гетинген, Германија.

55 ГРУЕВ GRUEV ДАМЈАН DAMJAN – револуционерен деец – – revolutionary –

Груев, Дамјан (1871–1906), еден од Gruev, Damjan (1871-1906), Ideologist, основополож ниците на ВМРО, нејзин прв one of the founders of VMRO, its first secre- секретар и член на ЦК, војвода, најистак- tary and member of CK, voivode, the most нат организатор на македонското рево- distinguished organizer of the Macedonian луционерно национално ослободително revolutionary national rebellion move- движење, народен учител. Груев бил по- ment and a national teacher. Gruev was a борник за непомир лива револуционерна supporter and a fighter for irreconcilable борба, водена од самиот македонски народ. revolutionary fighting, led by Macedonians Бил роден во с. Смилево. Основно образо- themselves. He was born in the village of вание завршил во родното село, а средно Smilevo, Demir Hisar. He finished primary во Солун ската (егзархиска) гимназија завр- school in his native village and the I and II шил I и II клас. Школувањето го продол- class of his secondary education at Solun’s жил во Белград. Таму, во 1889 г. ја основале high school. His education continued in Младата македонска книжевна дружина и Belgrade. There, in 1889 they founded the го издавале списанието „Лоза“. Во Софија Young Macedonian Literary Company and студирал историја на Вишото училиште. published the magazine “Loza”. In Sophia, Учителствувал во Штип и тука се запознал he studied history at the College. He was a со Гоце Делчев. Во 1891 г. во Битола фор- teacher in Stip where he met Goce Delcev. In мирал револуционерен кружок („Дружба“) 1891 in Bitola he organized the revolution- и напишал устав на Кружокот. Со група ary society, called (Druzba) and he wrote the македонски интелектуалци, во Солун ја constitution of the Society. формирале МРО на 23. X 1893 г. Во 1894/95 With a group of Macedonian intellec- г. бил учител во штип ско Ново Село, каде tuals, he founded MRO on 23 October in што заедно со Гоце Делчев, ја ширел мре- Solun. In 1894/95 he was a teacher in Stip, жата на Организацијата, основајќи месни Novo Selo where together with Goce Delcev комитети на Организацијата во Кавадарци, spread the network of the organization, by Прилеп, Битола, Охрид, Ресен, Штип и во founding local committees of the organiza- многу други места, како и многубројни сел- tion in Kavadarci, Prilep, Bitola, Ohrid Re- ски комитети. Активно учествувал во рабо- sen, Stip and many other places as well as тата на Ресенското советување (1894 г.) и на numerous village committees. Солунскиот конгрес (1896). Бил егзархиски He participated actively in the work of училишен инспектор во Солунско и учител Resen counseling (1894) and Solun congress. во егзархиските гимназии во Солун и во He was an exarch school inspector in Solun

56 Битола, каде што истовремено бил раково- region and a teacher at exarch high schools дител на Битолскиот револу ционерен ок- in Solun and Bitola, where at the same time руг. Во 1895 и 1898 г. Д. Груев бил инспектор he was the leader of Bitola’s revolutionary на училиштата во Солунско. Во 1900 г. бил region. In 1895 and 1898 Dame Gruev was затворен во битолскиот затвор. Бил осуден an inspector of the schools in Solun region. на 10 години од кои две одлежал во Битола, In 1900 he was sentenced to 10 years’ im- а во мај 1902 г. бил испратен во Подрум- prisonment in Bitola. However, he was im- Кале, Мала Азија на заточение. По амнес- prisoned for only two years and in May 1902 тирањето во пролетта 1903 г. се вклучил во he was sent on exile to Podrum Kale, Asia подготовките за кревање на Илинденското Minor. After the amnesty in spring 1903, he востание. Од 2-7 мај 1903 г. заседавал со engaged himself in the preparations for ris- Смилевскиот конгрес на битолскиот рево- ing of the Ilinden rebellion. From 2-7 May луционерен округ на кој било решено вос- 1903 he was president of Smilevo congress танието да се крене на 2. август 1903 г. На 2 for Bitola’s revolutionary region, where it август Главниот штаб дал сигнал за избув- was decided the rebellion to be risen on нување на востанието. Масов но се дигнала 2August 1903. On 2 August the Chief Head- Битолската револу ционерна област, воста- quarter gave the signal for rising the rebel- нал целиот Демир Хисар, нив им се приклу- lion. It was mass raised in Bitola’s region, чило Крушево и родољубивото Кичево. the overall part of Demir Hisar followed by Заедно со нив развеале воста ничко знаме Krusevo and patriotic Kicevo. The rebellion во Преспанско, во Охридско, во Струшко, flag was unfoled in Prespa, Ohrid, Struga, во Лерин ско, Костурско, Воденско, во При- Lerin, Kostur, Voden, Prilep and Mariovo лепско и во борбеното Мариово. Под вод- region. Under the leadership of Gruev, Mac- ството на Груев, Македо нија се претворила edonia was turned into a bloody battle field во крваво боиште и во пламнато жариште. and in a burning center. There were battles Се воделе борби на сите страни. Турскиот everywhere throughout Macedonia. The аскер бил немилосрден и кон востаници- Turkish invaders were ruthless toward the те и кон народот. Воста нието било крваво rebels and people. The rebellion was bloody угушено, а илјадници народ погубен, униш- suffocated and thousands of people were тен. По востанието непосредно ги раково- executed and destroyed. After the rebellion, дел Прилепскиот конгрес на Битолскиот he directly led Prilep congress of Bitola’s револуционерен округ (1904) и Скопскиот revolutionary region (1904) and Skopje’s re- окружен конгрес (1905). Бил претседател gional congress (1905). He was president of на Рилскиот конгрес (1905) каде што бил Rila’s congress (1905) where he was elected избран за член на Централниот комитет. a member of the Central committee. For a По конгресот извесен период дејствувал во certain period of time he was active in Solun. Солун. Загинал 1906 г. во борба со тур ските He died on 23 XII 1906, fighting against the воени сили кај врвот Петлец до с. Русиново Turkish military forces at the peak of Petlec - Малешевско. nearby v.Rusinovo, Malesevo region.

57 ГРУЕВСКИ GRUEVSKI ТОМЕ TOME – комуниколог – – communicologist –

Груевски, Tоме (1949), познат кому- Gruevski, Tome (1949), famous com- николог, автор на голем број студии од municator, author of a large number of ar- областа на новинарството и комунико- ticles from the fields of and communicology, логијата, педагог, научник од општест- pedagogue, social scientist, university pro- вените науки, универзитетски професор fessor at journalist studies, media and com- на студиите по новинарство, медиуми и munications at many faculties in R. Macedo- комуникации на повеќе факул тети во Р. nia. He was born in 1949 in v.Smilevo, Bitola. Македонија. Роден 1949 г. во Смилево, He finished his primary education in his Битолско. Основно обра зование завршил native place, then he attended high school во родното место, гимназија во Битола, in Bitola and he graduated at the Faculty of дипломирал на Филолошкиот факултет Philology. He is the first Ph D of communi- во Ско пје. Тој е првиот доктор по кому- cation sciences in the field of journalism in николошки науки во РМ. Со публи- R. Macedonia. His professional work has цистика, есеистика и наука од областа на been orriented in writing articles, essays and новинарството се занимава од школски science on the field of journalism since his години, кога е непосредно поврзан со school days, when he was directly connected Битола, каде ја минува својата младост to Bitola, where he spent his youth and whe- и каде ги прави првите чекори во нови- re he started his first steps in the journalism, нарството, соработувајќи во еми сиите cooperating in the programs of Radio Bitola, на Радио Битола, во „Битолски весник“, ””, ”Nas Svet” and ”Mlad Bo- „Наш свет“ и „Млад борец“ во Скопје. rec” in Skopje.From the published articles Од публицистичките трудови на д-р of Ph D T.Gruevski we can emphasize: ” 35 Т. Груевски ги издвојуваме: „35 г. од years of NOMSM of Skopje”,”Article for the НОМСМ на Скопје“, „Студија за развојот youth movement developement in Macedo- на младинското движење во Македонија“ nia” and others.Working on a great number и др. Работејќи на истражувањето на of research dealing with communication комуникологијата како наука и нејзините science and its related scientific disciplines, сродни научни дисциплини, Т. Груевски Ph D Tome Gruevski is the author of twelve е автор на дванаесет книги од областа books in the field of the communications на комуникациите и новинарството: and journalism: ”Monograph for the his- „Монографија за историјата и развојот tory and the development of NIP Student- на НИП „Студентски збор“ (1949-1984)“, ski zbor”(1949-1984), ”Public informing in „Јавното информирање во Македонија“ Macedonia”(1991),”Survey of the Macedoni-

58 (1991); „Преглед на македонскиот печат an press” 1885-1992(1993) The Modern press 1885-1992“ (1993); „Современиот печат in Macedonia(1995 The history of the jour- во Македонија“ (1995); „Историја на нови- nalism book 1 and 2” (1999), ”Theory of the нарството книга 1 и 2“ (1999); „Теорија journalism”(2000), ”Communications and на новинарството“ (2000); „Комуникации culture” (2004), ”History of the journalism” и култура“ (2004); „Историја на новинар- (2005), ”Culture of the oral communicati- ството“ (2005); „Култура на говорната on”(2006), ”Relations with the public”(2007) комуникација“ (2006); „Односи со јавнос- ”Theory of mass communication” (2007) He та“ (2007); „Теорија на масовното кому- also published 50 sceientific and professional ницирање“ (2007). Исто така, објавил 50 articles on the field of the communcicology научни и стручни трудови од областа Among them there are ”Towards the public- на комунико логијата. Меѓу нив се: „Кон taion activity of Dedov, Misirkov and Cupov- публицистич ката дејност на Дедов, Ми- ski”,. ”Some theoretical aspects of the radio сир ков и Чуповски“, „Некои теоретски as mass media”(2000), ”Dialogue communi- аспекти на радиото како масовен медиум“, cation”(2003), ”The psycology and the com- (2000); „Дијалошка комуникација“ (2003); munciation” (2005), ”The communciation „Психологи јата и комуникациите“ (2005) as general science for communciators”(2007), „Комунико логијата како општа наука ”Socio lingvistc aspects of language as mean за комуникациите“, (2007); „Социо-линг - for communciation” and other articles which ви с тич ките аспекти на јази кот како by their size and importance are close to the средство за комуни кација“ и др. тру до ви form of a study.He has gained a large num- кои се по обем и значење скоро до формата ber of awards and testimonials, among which на студии. Добитник е на голем број награди the most important are: The first awrad ”Mi- и признанија, меѓу кои позабележителни to Hadzivasilev Jasmin” in 1983 ”Journalist’s се: Првата награ да „Мито Хаџивасилев pen” in 1986, ”4th November award” awards - Јасмин“ vo 1983, „Новинарско перо“ во of the city of Bitola and others. 1986, наградата „4-ти Ноември“ на град Битола и други.

59 ГРУЈОСКИ GRUJOSKI ТРАЈЧЕ TRAJCE – револуционер – – revolutionary –

Грујоски, Трајче (1921), ро ден во Grujoski, Trajce (1921), was born in с. Раково, Леринско, борец, хроничар, v. Rakovo, Lerin fighter, chronologist, and државник, автор на трудови во кои ја public figure, author of articles in which претставувал состојбата на Битола во he presented the situation of Bitola in the предво ениот период, за време на НОБ period before during and after the war. He и по војната. Основно и средно образо- finished his primary and secondary educa- вание завршил во Битола. Се вклучил tion in Bitola. He joined the revolutionary во револуционерното движење уште во movement from the very beginning of NOB, првите денови на НОБ по кревањето на just after the rising of the rebellion. He was востанието. Член на СКОЈ и раководел a member of SKOJ and was in charge of the со средношколските организации во Би- secondary school organizations in Bitola тола од 1938 г. Бугарскиот фашистички from 1938. The Bulgarian fascist court in суд во 1942 г. го осудил „во отсуство“ 1942 convicted him ”in absence” on 15 years’ на 15 години затвор, што подоцна било imprisonment, which was later changed претворено во смртна казна. Во 1942 г. into a death penalty. In 1942 he joined the стапил во одредот „Јане Сандан ски“, во unit “Jane Sandanski”, and in 1943 he was 1943 г. бил политички комесар на четата appointed a political commissar and an in- во Битолскиот партизански одред „Гоце structor of the brigade at the Bitola Partisan Делчев“, а во Леринскиот партизански Unit “Goce Delcev” and in Lerin Partisan одред „Вичо“ како инструктор. Од 1943 г. Unit “Vico,” respectively. Since 1943 he was бил член на Вториот областен комитет на a member of the Second Regional Commit- КПМ и заменик политички комесар на tee of KPM and deputy political commissar Втората ОЗ. Во јули 1943 г. бил испратен of the Second OZ. In July 1943 he was sent на илегална позадинска задача во Бито- on an illegal non-combatant assignment in ла, каде илегално работел до крајот на Bitola, where he worked illegally in the rear, војната, дочекувајќи ја токму во Битола. till the end of the war. After the liberation, По ослободувањето Т. Грујовски заземал T.Gruevski occupied a large number of mu- голем број функции од општински, репуб- nicipal, republic and state positions . He was лички и државен карактер. Бил претсе- president of the Municipal National Board дател на Општинскиот народен одбор на of Bitola and the Municipality of Bitola’s Битола, и на Собранието на Битол ската region. He left from Bitola to Skopje where околија. Од Битола заминал за Скопје и he was elected Secretary and Vice president бил избран на функ циите: секретар и пот- of the Executive board of the Assembly of

60 претседател на Извршниот совет на Соб- SRM.As a lawyer he was highly appreciated ранието на СРМ. Како правник бил доста and he was elected to be a judge at the Con- ценет поради што бил избран за судија во stitutional court of R.Macedonia. He gradu- Уставниот суд на Р. Македонија. Завршил ated at Law-economic school in Skopje and Правно-економски факул тет во Скопје he had his doctorate on the thesis regarding и докторирал на тема за економскиот и the economic and social development of Bi- општествен развој на Битола. Бил избран tola. He was elected to be full time professor за редовен професор на Економскиот фа- at Faculty of Economy in Skopje and Prilep. култет во Скопје и Прилеп. Еден мандат One mandate he was the president of the бил претсе дател на Сојузот на борците во Fighters Association of RM. He is author of РМ. Автор е на повеќе од 50 трудови од more than 50 scientific articles and numer- научен карактер, како и бројни историс- ous historical records, notes, memories and ки записи, белешки, мемоари и др. вид. other types. His more significant editions Позабележителни изданија му се: „Битола are: “Bitola -the influence of the basic fac- - дејство на основните фактори врз опш- tors towards the social economic develop- тествено-економ скиот развиток“ (Битола, ment” (Bitola 1971), “Delegating system as a 1971 г.), „Делегатскиот систем како облик type of socialist democracy” (1981 Skopje), на социјалистичката демократија“ (1981, “The social economic and political system Скопје), „Општествениот, економ ски и of SFRY”, “The economics and commune”, политички систем на СФРЈ“; „Економи- “Bitola of my youth” (1987 Bitola), “Time, ка и комуна“; „Битола на мојата младост“ people…..” - author’s records and opinions (1987, Битола) „Времиња, луѓе…“ автор- 1944-2004,(2004 Skopje 204 pages), “The di- ски записи и согледувања…- 1944-2004“ vision of former SFRY” study and witnesses (2004, Скопје,); „Распадот на поранешна (2003 Skopje 305 pages). He is a recipient of СФРЈ“, студија и сведоштва (2003, Скопје). “Partisan certificate of service from 1941”. Носител е на „Партизанска споменица од He was awarded a considerable number of 1941 г.“ Добитник е на бројни ордени за orders for military and other credits. воени и други заслуги.

61 ДАСКАЛО DASKALO ТАКИ TAKI – револуционер – – revolutionary –

Даскало, Таки – Димитар Нико- Daskalo, Taki - Dimitar Nikolovski ловски (1921–1942), роден во Битола. (1921-1942), born in 1921 in Bitola. He fin- Основно образование стекнал во Битола. ished his primary education in Bitola. He По завршувањето на четиригодишното completed four classes at the Gender Real училиште се запишал во Полната реална High School in Bitola and passed the semi- гимна зија во Битола, каде што завршил graduation exam. He continued his educa- четврти клас и положил полуматурски tion at Teacher’s school in Skopje. While испит. Потоа, своето образование го про- he was attending the Teacher’s school in должил во Скопската учителска школа. Skopje, he joined the group of progressive Уште во учителската школа во Скопје young people. When Former Yugoslavia ca- се придружил на групата на предни мла- pitulated, Taki Daskalo immediately joined динци. По капитулацијата на кралство- the revolutionary movement. As a result то Југославија, Таки Даскало веднаш се of his activities, he confronted the Bulgar- вклучил во рецолуционерното движење. ian occupying police, so towards the end of Поради своите активности, набргу до- 1941, he became one of the first illegal resi- шол во судир со бугарската окупаторска dents of Bitola. Taking into consideration полиција, па кон крајот на 1941 г. станал the danger of the acting from underground еден од првите илегалци во Битола. Пора- in Bitola, by the decision of the Local Com- ди опасноста од дејс твувањето во илегала mittee of KPJ, Taki Daskalo was transferred во Битола, со одлука на Месниот коми- to v.Lavci. He actively participated in the тет на КПЈ, Таки Даскало бил префрлен establishing of the First Bitola Partisan Unit во с. Лавци. Активно учествувал и во - Pelister and after its establishment, he was формирањето на Првиот битолски пар- appointed as its political commissar. His rich тизански одред „Пелистер“, а по неговото revolutionary activity ended on 3 May 1942, формирање бил назначен за политички when fighting against the Bulgarian fascistic комесар. Неговата богата револуционерна occupying military and police forces he was активност била прекината на 3 мај 1942 г. badly wounded and beastly murdered by кога во борба со бугарските фашистички, the Bulgarian occupying soldiers at Walnut окупаторски, воени и полициски сили во woodland. Ореовата Корија бил тешко ранет, а по- тоа ѕверски дотепан со кундаци од бугар- ските окупаторски војници.

62 ДЕМИРОВСКИ DEMIROVSKI АЈРИ AJRI – музичар – – musician –

Демировски, Ајри (1927), автор на Demirovski, Ajri (1927), author of the песната „Битола, мој роден крај“. Роден song “Bitola, my native city”. He was born in е во Битола. По ослободувањето Ајри Де- Bitola. After the liberation Ajri Demirovski мировски бил првиот испратен ученик was the first student from Bitola who was sent од Битола во Загреб во графичкото учи- to the Graphical school in Zagreb to study лиште да го изучува печатарскиот зана- the printing craft. But, he never worked as a ет. Но, во Битола тој никогаш не работел printer in Bitola. He was employed at Radio како печа тар. Се вработил како чувар во Bitola as a guard where he had an unusual Радио Битола. Работејќи во радиото имал opportunity regularly to listen to the most несекојдневна прилика редовно да ги popular Bitola and Macedonian singers in слуша во живо најпопуларните битолски flesh. It made him think about the creation и македонски пејачи. Тоа го поттикна- of new Macedonian music. Ajri Demirovski ло да почне да размислува во насока на composed over fifty songs. His most popu- созда вање на нова македонска музика. lar ones are: ”Marice beautiful girl”,” Some- Ајри Демировски има компо нирано над where mother near Bitola” педесетина песни. Негови се популарни- “You only surprise me Cveto”, “I dreamed те: „Мариче ле лично девојче“, „Таму ле you Mare yesterday”, “ Whom do you Dano мајко близу Битола“, „Само ти се чудам dress up for”, “My day is coming to leave far Цвето“, „Сношти те Маре сонував“, „За away”, and many others, which are thought кого ти цути Дано лицето“„Денот ми на- to be folk song, since they have generally близа на гурбет да заминам“ и многу been accepted and sang. And certainly the други, за кои многумина мислат дека се most famous among them all is “Bitola my народни, бидејќи се општоприфатени native city”, infused with a passionate love и пејани. И секако најпопуларната меѓу towards his native Bitola, and which repre- нив, неговата антологиска песна „Бито- sents a music symbol of Bitola, by which Bi- ла, мој роден крај“, песна во која ја опеал tola is recognized and distinguished abroad. својата огромна љубов кон родната Би- Bitola’s citizens, pronounced this song to be тола, песна која претставува неповтор- the song of the century and thus its author лив музички симбол и по која Битола ја Ajri Demirovski to be a honourable citizen препознаваат и распознаваат. Бито лчани of Bitola. оваа песна ја прогласија за песна на векот, а нејзиниот автор Ајри Демировски за почесен граѓанин на Битола.

63 ДИМИТРОВ DIMITROV СЛАВЕ SLAVE – музички уметник – – musician –

Димитров, Славе (1946), македонски Dimitrov, Slave (1946), Macedonian композитор, пејач, ара н жер, кантавтор, composer, singer, arranger, cant author, mu- музички проду цент. Роден е во Бито- sic producer. He was born in Bitola and had ла. Дебитирал во 1966 г. на фестивалот his debut in 1966 at the festival “Mladina 66” „Младина 66“ во Суботица. Основно и in Subotica. He finished his primary and high гимназиско образование завршил во Би- school education in Bitola and in 1966 he тола, а во 1966 г. се запишал на Музичка enrolled in the Music Academy in Belgrade. академија во Белград. Во 1970 г. се врабо- In 1970 he got employed at Macedonia Ra- тил во Македонското радио како музички dio Broadcasting as music producer (later продуцент (потоа уредник - продуцент). editor-producer). Since 1990 he has been Од 1990 г. работи во Секторот за доку- working at the Documentation Department ментација на МНТ, на воспоставување of MNT in establishing an electronic archive електронско архи ви рање на фонотечните of phone fluent works. His creative music добра. Неговиот творечки музички опус opus consists of over 1000 music melodies, содржи над 1000 музички нумери, кои which unites more original artistic composi- во својата форма тираност обедину ваат tions and music genre moments of our ur- повеќе оргинални уметнички и музичко ban tradition. He made a range of popular жанровски моменти од урбаната тра- compositions, which he participated with at диција кај нас. Создал низа популарни the most popular festivals of that time such композиции со кои учествувал на тогаш as: (Opatija, Sarajevo, Skopje). Some of them најпознатите фестивали (Опатија, Сара- became anthologies of the Macedonian pop ево, Скопје). Некои од нив станале анто- music among which “Who do you belong логиски за македонската поп музика меѓу to” (1971 proclaimed to be a song of the cen- кои: „Чија си“ (1971; прогласена за песна tury in 1999), and “Silently, silently you only на векот во 1999г.), „Тивко, тивко, Ти са- speak” deserve to be mentioned. Meanwhile мо збориш“ и др. Во меѓу време, создавал и he started creating so called applied music, таканаречена применета музика, односно music for films, for example, the music for музика за филмови меѓу кои и за филмот the film “Straighten up Delfina", as well as „Исправи се, Делфина“, за поголем број for a larger number of plays and TV serials на драми, за телевизиски серии на МРТ. of MRT. Slave Dimitrov successfully contin- Славе Димитров успешно продолжува со ues his creative producing in the field of the творење во областа на современата маке- modern Macedonian music. донска музика.

64 ДИМИТРОВСКИ DIMITROVSKI ДИМИТАР – ТАКЕЦ DIMITAR – TAKEC – новинар – – journalist –

Димитровски, Димитар – Такец Dimitrovski, Dimitar - Takec (1922), (1922), во својата долгогодишна творечка long-term, creative activity on many fields, активност на повеќе полиња дал своеви- contributed in the cultural, artistic, poetic, ден прилог во културното, ликовното, music movement in Bitola. He finished his поетското и музичко движење во Битола. primary education and high school in his Основно образование и гимназија завр- native city. He studied law in Sofia and Bel- шил во родниот град. Студирал право во grade. He worked as a legal official, village Софија и Белград. Работел како правен teacher and journalist and he worked for 30 рефе рент, селски учител и новинар, бил years as a correspondent of the newspaper 30 г. дописник на в. „Нова Македо нија“ “” from Bitola, a profes- од Битола, професија од која не може sion that he found difficult to abandon to да се ослободи до крајот на животот. Се the end of his life. He was famous as apaint- пројавил и како: сликар, поет, музичар, er, a poet, and a musician and at the same а патем и како пасиониран спортски time a passionate lover of sport such as: рекреативец и тоа: велосипедизам, плани- cycling, climbing, swimming, sport floor ex- нарење, пливање, партерна гимна стика. ercise. He was appreciated in the journalism Во новинарството бил вреднуван како as a suggestive reporter and a commentator. сугестивен репор тер и коментатор. По- He was particularly interested in doing re- себно ја истра жувал состојбата на Битола search about the situation in Bitola during во Првата светска војна. Истражувал ма- the First World War. He researched materi- теријали за Браќата Манаки, за Мустафа als for The Brothers Manaki, Mustafa Kemal Кемал Ататурк, за Ваг нер, за Димитрие Ataturk, Vagner, Dimitrie Lala and others. Лала и др. Во сликарството остварил 16 In the field of painting he has set up 16 in- самос тојни изложби со дела работени во dependent exhibitions with works made in акварел, цртеж - туш, масло и вткаен пас- aquarelle, drawing- ink, oil and implanted тел. Напишал 20 музички композиции и pastel. He also wrote 20 music compositions: тоа: „Битола сакан мој град“, „Еј Пелис- “Bitola my loved city”, “Hey Pelister my pi- тере гулабе мој“, „Жетварска серенада“, geon”, “Harvest serenade”,” All Macedonian „Семакедонско исконско оро“ и хуморис- primeval dance” and humorous folk songs:” тични народни песни: „Болен дедо“, „По Sick grandfather”,” I will find my loved in Bi- либе во Битола“, и „Манако“. Има изда- tola “ and “Manako” and several humoristic дено неколку изложбени каталози со по- national songs. He has published several ex- езија. Посебна едиција му се: „Битолски hibitional cathalogues with poetry. His spe-

65 медаљони“ и „Со кавел, те авел“, песни cial edition:”Bitola’s medallions” and “With посветени на Ромите, во кои има стихови pipe I will catch”, then there are songs dedi- од антологиска вредност: „Кога одново cated to the Gypsies and filled with anthol- ќе се родам“ и „Од срце“. Автор е на по- ogy value lines such as: ”When I will be born веќе моно графии меѓу кои и на моногра- again”, “From all my heart”. He is an author фијата „Милтон Манаки“ (1976). Речиси of the monograph “Milton Manaki” 1976. целокупното поливалентно творештво Almost his overall diverse creation is dedi- му го посвети на својот град. За учество- cated to his native city. For his participation то во НОВ е носител на Големата плакета in NOV he is honored with Great certificate на Битола 1944-1969, награда за нови- of honour of Bitola 1944-1969, the award нарство „Крсте П. Мисир ков“, награда за for journalism “Krste Petkov Misirkov”, an сликарство „4-ти Ноем ври“ во 1970 г. До- award for painting ”4th November“ in 1970. бил Медал на трудот во НОВ и ред други He obtained the Order of labor in NOV and признанија. Член е на МНД од 1976 г. и a lot of others recognitions. He is a mem- на ДЛУМ-Битола. Во „Битол ски весник“ ber of MND and DLUM from 1976 Bitola. има објавено најдолга рубрика со наслов In “Bitolski vesnik” he had the longest article „Луѓе, настани и живот“, во периодот од titled “People events and life” in the period јуни 1995 до април 1999 г., потоа во елек - from June 1995 to April 1999, then from т рон ските медиуми остварил циклус од July to November 2002 in electronic media, едночасовни стории на тема „Битола“ he made one hour-story cycles on the topic и тоа во периодот од јули до ноември “Bitola. There are some unpublished manu- 2002 г. Денес сè уште има необјавени ра- scripts titled “Performances of Sirok Sokak” кописи со наслов „Перформансите на “The spatial and demographic changes of Широк Сокак“ и „Просторни и демограф- XX century” which wait to be published in ски проме ни во XX век“, кои очекуваат the future. наскоро свое објавување.

66 ДИМИТРОВСКИ DIMITROVSKI ПЕЦЕ PECE – спортист – – sportsman –

Димитровски, Пеце (1942), се смета Dimitrovski, Pece (1942), Is considered за еден од најталенти раните ракомета- to be one of the most talented handball play- ри кој ја прослави Битола на домашен и ers who promoted Bitola both on national меѓународен план. Пеце Димитровски во and international plan.P.Dimitrovski made раната младост ги направи првите че- his first steps in the sport in his early child- кори во спортот. Од 1957 г. започнал со hood. He started playing handball in 1957. ракометот. Неговата ракометна надмоќ His handball superiority and talent was била забележана од трене рот Томе Атана- noticed by the Tome Atanasovski famous совски и набрзо станал член на РК Работ- coach and in a very short time he became a ник. Во 1964 г. заминал во Ниш каде две member of HC “Rabotnik”. години настапувал за тимот Железничар. In 1964 he left to Nis where he played for Потоа се преселил во Велес каде останал the team of “Zelenicar”. Then he moved to три години и пак се вратил во Битола и Veles where he stayed for 3years and then станал член на Пелагонија. Тој спаѓа во returned to Bitola and became a member of редот на ракометари со многу награди “Pelagonija” Having received a lot of awards и признанија од РСМ и РСЈ. Многу чес- and testimonials from RSM and RSJ, he has то е на листите на спортист на годината been ranked among the top handball play- на Ниш, Велес и Битола. Во 1962 г. и во ers. He was frequently present on the lists 1968 г. настапувал за ракометната репре- for a sportsman of the year of Nis, Veles зентација на РМ. Во 1966 г. бил репре- and Bitola. In 1962 and 1968 he played for зентативец на СФРЈ, бранејки ги боите the handball representation of RM. In 1966 на средбите со Полска и ДР Германија. Во he was representative of SFRY defending the РК Пелагонија настапувал и како играч и colours of the country, at the matches with како тренер. Последните години ги мину- Poland and DR Germany. In HC “Pelagon- ва како тренер за обучување млади гене- ija” acted both, as a player and as a coach. рации. For the last few years he has been working as a coach, training young generations.

67 ДИМОВСКИ DIMOVSKI – ЦОЛЕВ ЃОРГИ – COLEV GORGI – историчар – – historian –

Димовски – Цолев, Ѓорги (1929), пу- Dimovski – Colev, Gorgi (1929), Pub- блицист, истакнат историчар и учебни- licist, famous historian and textbook writer, кар, научник од областа на националната scientist from the field of the national histo- историја. Основно и средно образование ry. He finished primary ad secondary educa- завршил во родниот град, Филозофски- tion in his native city. He graduated from the от факу лтет - група историја во Скопје. Faculty of philosophy, department of history Це лиот свој работен век го минал како in Skopje. He has passed his whole life work- професор по историја во Гимна зијата ing as a history teacher at “Josip Broz Tito” „Јосип Броз Тито“ - Битола и Педагош- High school- Bitola and at the Academy of ката академија, воспитувајќи голем број Pedagogy, teaching and instructing a large на гене рации средношколци и студенти. number of generations. Паралелно со педагошката дејност, рабо- Parallel with his pedagogical activity, he тел на пишување учебници, како и во ис- worked on writing textbooks, and he did тражувањето и проучување на минатото some research and study about the past of на Битола и Битолско. Со свои трудови Bitola and its region. With his articles, he учествувал на повеќе научни собири - тр- participated on many scientific conferences, калезни маси и симпозиуми. Публикувал round-tables and symposiums. He published хроники, научни трудови, монографии и chronicles, scientific articles, monographs библиографии. Автор е на повеќе од 100 and bibliographies. He is an author of more трудови, објавени во зборници, струч- than 100articles published in books of poems, ни научни периодични списанија, како professional scientific periodicals such as: и на книгите: „Битолските учили шта до “Bitola schools until 1918 with special at- 1918 г. со посебен осврт на Гимназијата tention to High school to 1945” (1965), “Gor- до 1945 година“ (1965); „Ѓорги Сугарев gi Sugarev- life and work”(1968 and1988), - живот и дело“ (1968 и 1988); „Стеван “Stevan Naumov Stiv”(1977), “Bibliogra- Наумов - Стив“ (1977), „Библиографија phies of statues and books for NOV and HP на статии и книги за НОВ и НР во Битола in Bitola and its region 1944-1974”(1978), и Битолско-1944-1974“ (1978); „Спомен “Memoriable monument in Bitola and its обележја во Битола и Битолско“ (1987); region” (1987), “Trajan Belev-Goce” (1987), „Трајан Белев - Гоце“ (1987); „Библиогра- Bibliography of the editing activity of DNU фија на издавачката дејност на ДНУ - Bitola-1960-1990”(1990), “Bitola’s Jews”; Битола - 1960-1990“ (1990); „Битолските “The attempts and the fighting of Bitola’s евреи“; „Стремежите и борбата на би-

68 толското граѓанство за еманципација од citizens for independence against the pa- патријаршиската доминација во црковно- triarch’s domination in the church -educa- учили шниот домен“, „Свештенството во tional domain”, “The priests in Ilinden 1903 Илинден 1903 во Битолскиот револуци- at Bitola’s revolutionary region” and others. онерен округ“ и др. Едновремено публи- At the same time he published documents, кувал и документи - „Писма - доку менти letters, and documents of French mission- на францу ските катол ички мисионери во ers in Bitola (1908-1939)(1967) “Documents Битола 1908-1939“ (1967); „Доку менти за for the work of PO and NOO Bitola” (1964.) работата на ПО и НОО - Битола“ (1964); “The prosecution acts from the occupation „Обвинителни акти од време на оку- period 1975 and others”. He is co-author пацијата“ (1975) и други. Коавтор е на of the book “Ilinden and Ilinden traditions” книгите: „Илинден и илинденските тради- (1975), “Disobedient”(1982), “Documents ции“ (1975); „Непокорени“ (1982); „Доку- for the damage and robberies of the churches менти за оштетувањето и грабежите на and monasteries in Macedonia during the цркви и манастири во Македонија во вре- First World War” (1985) and many others. ме на првата светска војна“ (1985) и др. He has been a full time member of DNU Член на ДНУ од 1963 г. За својата долго- since 1963. For his long term activity he has годишна активност добил повеќе благо- received many testimonials, recognitions, дарници, пофалби, плакети и награди и certificates of honor and awards such as: the тоа: наградата „4-ти Ноември“ за научна award- 4th November for a scientific activity, дејност, републичка награда „Свети Кли- The Republic award “St Clement Ohridski” мент Охридски“ (коавтор) и во 2007 г. на- (co-author) and in 2007 the award 4th No- града „4-ти Ноември“ за животно дело. vember for life achievement.

69 ДОДОВСКИ DODOVSKI ВЛАДО VLADO – новинар – – journalist –

Додовски, Владо (1938–1999), нови- Dodovski, Vlado (1938-1999), journal- нар, театарски критичар и писател. Роден ist, theatre critics and writer. He was born on 1938 г. во с. Ѓавато, Битолско. Основно 22.03 1938 in the village of Gavato, Bitola. He образо вание и гимназија завршил во Би- finished primary and secondary education at тола, а Филозофски факултет вo Скопје. the high school in Bitola and the Faculty of По завршувањето на студиите кратко Philosophy in Skopje. After the graduation време бил јазичен редактор во в. „Вечер“. he was a language redactor in the newspaper Од 1966 г. најголемиот дел од работниот “Vecer” for a short time. Since 1966, he spent век го минал во „Битолски весник“. Две a great deal of his life working for “Bitolski години бил директор на Народниот те- vesnik”. He was a manger of the National атар во Битола за потоа пак да се врати Theatre in Bitola for two years and then he во Битолски весник, на нови нарството returned to “Bitolski vesnik” again, because како негова најголема преоку пација. Се- journalism was considered to be his greatest когаш мирен, педантен, достоинствен, preoccupation. He was always calm, tidy, dig- подготвен да ја дофати вистината и да ја nified, constantly devoted to finding the truth забележи на новинарските страници. Во in order to record it on his journalist pages. текот на повеќе од три децении В. Додов- In the period of more than three decades ски се пројавил со театар ската критика и V.Dodovski appeared regularly with his the- хроника од работата на народниот театар atre critics and chronology about the work of во Битола. Избор од неговите театарски the Bitola National theatre. A selected part критики се објавени во книгата „Театар- of his theatre critics are published in the book ски времеплов“ (1994, Бито ла). Автор “Theatre -time travelling”(1994 Bitola). He is е на повеста за деца „Децата и војната“ the author of the children novel “The children (1972, Битола) и на други раскази за деца, and the war” (1972, Bitola) and other children на романите „Долг“ (1995) и „Све доци“ stories, and the novels “Debt“(1995) and (1999), постхумно. Toj има публикувано “Witnesses” (1999) published posthumously. и забележителен број на раскази за деца, He had published a considerable number of на повеќе литературни преводи, преводи stories for children, many literature transla- на драмски дела, прикажани на сцената tions, and play translations set on the stage at на Народниот театар - Битола. Почина the Bitola National theatre. He died on 22.03 1999 г. во Битола. Добитник е на награда- 1999 in Bitola. He received 4th November - та „4-ти Ноември“ на град Битола. award of the city of BItola

70 ДОРЕВ DOREV ПАНЧО PANCO – револуционер – – revolutionary –

Дорев, Панчо (1878–1938), правник, Dorev, Panco (1878-1938), lawyer, dip- дипломат, турколог, историчар, полиглот. lomat, turkologist, historian, polyglot. He Роден во Битола. Гимназија завршил во was born in Bitola and he graduated his Law Битола, а правни студии во Цариград. studies in Carigrad. He spent most of his Изве сно време од животот поминал во ад- life as a lawyer and he was also engaged in вокатска и просветна служба. Бил раково- educational service. He was a leader of the дител на Информативното биро (Дежур), information bureau (Dezur), a lawyer who адвокат, кој бил и главен раководител на was a head manger of the Intelligence servic- Известителната служба на Глав ниот штаб. es of the Chief headquarter. In June 1903 he Во јуни 1903 г. Груев ја задожил известувач- was authorized by Dame Gruev to get into ката служба да комуницира со дипломат- touch with the Consuls (diplomatic repre- скиот кор и странските новинари. Така, sentatives) and journalists in Bitola. So, after по добивањето на тоа овластување сите gaining such authorization, all orders, by the наредби од Главниот штаб на Организа- chief headquarter of the Organization, were цијата доаѓале прво кај Дорев, а тој ис- firstly and directly passed to Dorev and after- праќал после тоа соодветни материјали, wards he was sending corresponding materi- или враќал повратни информации. Објаву- als or in other words, he was sending return вал веродостојни извештаи за тешката со- information. He published authentic reports стојба на поробениот македонски народ, for the hardship of the Macedonian people, за грозоморниот и морничав терор над не- for horrible and terrifying terror over it and го и за суровата феудална експлоатација. cruel feudal exploitation. Такви написи биле објавувани во Русија, Such headlines were published in Russia, Франција и на други места благодарение France and in many other places as a result на умешните инфор мации, дадени од Пан- of the skilled information given by Pance чо Дорев. По Младотурската револу ција, Dorev. After Young Turkish Revolution од 1908-1912 г. Панчо Дорев бил избран from 1908-1912 Pance Dorev was elected за народен пратеник (депутат) во турски- to be Member of Parliament (depute) in the от парламент избран во Истанбул од Би- Turkish parliament elected in Istanbul by Bi- толскиот вилает. Се обидел да формира tola’s vilayet.He tried to organize a citizens’ граѓанска партија. Веднаш по Балканските party. Immediately, after the Balkan wars, he војни емигрирал во Бугарија, каде што вр- immigrated to Bulgaria, where he performed шел дипло матска служба. Починал 1938 г. diplomatic service. He died 1938 in Sofia. во Софија.

71 ДУМА DUMA ХРИСТО HRISTO – лекар – – doctor –

Дума, Христо (1919), д-р специјалист, Duma, Hristo (1919), dr specialist, педијатар. Тој ја поста вил основата на сов- pediatrician. He set up the foundation of the ремената педи јатрија во Битола и дал го- modern pediatrics in Bitola and greatly con- лем придонес за развојот на медици ната, tributed to the development of the pediatrics посебно на педијатријата во Македонија. in Macedonia. He was born 1919 and He Роден е 1919 г. Основно и средно обра - finished his primary and secondary school зование завршил во Битола. Меди цински in Bitola. факултет во Белград. За време на студент- He graduated at The Faculty of Medicine ските денови aктивнo бил вклучен во in Belgrade. During his student days he par- Здравствениот одбор во Битола, фор миран ticipated actively at the Health Board in Bito- во 1941 г. После заврше ната специјализација la founded in 1941. Just after he had finished по педијатрија во Белград, отишол во Париз, his specialization in pediatrics in Belgrade, he каде останал една година во болницата „En- went to Paris where he stayed in the hospital fant malade“. Во 1948 г. се вработил во би- “Enfant malade” for a year. In 1948 he got толската болница. Во периодот од 1954 до employed at Bitola’s hospital, and in the peri- 1956 г. бил управник на истата. Во 1956 г. od from 1954 until 1956 he was a manager of станал асистент на Медицинскиот факул- this institution. In 1956 he was appointed for тет во Скопје, на катедрата по педијатрија. an assistant at the Faculty of Medicine Skopje Напишал голем број научни и стручни тру- at the department of pediatrics. дови, посебно од областа на молекуларните He wrote large number of scientific and и генетските проблеми. Со своите трудови professional articles, especially in the field of ја афирмирал медицината во Македонија molecule and genetic problems. и во странство. На Клиниката за педијат- With his articles he affirmed and pro- рија во Скопје ја основал хематолошко- moted the medicine in Macedonia and цитолошката лабораторија, лабо раторија abroad. At The Pediatric Clinic in Skopje he за испитување на хемоглоби нот. Со тоа тој founded the hematological cytostaic, the lab- даде огромен придонес во изучувањето на oratory for examination of the hemoglobin. хемоглобино патиите во Македонија. Освен By all that,he gave a huge contribution in тоа, тој ја организирал и Генетската лабора- studying of the hemoglobin in Macedonia. торија на Клиниката за педијатрија, форми- Beside that, he organized the Genetic labo- рајќи соодветни кадри за решавање на некои ratory at the Pediatric Clinic, preparing cor- генетски проблеми во детската патологија. responding staff for solving some genetic problems from the children pathology.

72 ДУНИМАГЛОСКА DUNIMAGLOSKA ВЕСНА VESNA – спортист – – sportswoman –

Дунимаглоска, Весна (1976), македон- Dunimaglovska, Vesna (1976), Macedo- ска спортистка. Родена 1976 г. во Битола. nian sportswoman. She was born 1976 in Bi- Основното и средното образование го tola She finished her primary and secondary завршила во Битола. Во1999 г. дипломи- education in Bitola. In 1999 she graduated рала на Факултетот за ликовна уметност from the Faculty of art in Skopje. In 2005 she во Скопје. Во 2005 г. магистрирала на Уни- got her master’s degree at the Art University верзитетот на уметностите во Белград и се in Belgrade, and has been honored with the стекнала со звањето Магистер во областа title Master of Multimedia Arts. In the pe- на мултимедијалната уметност. Од 1982 до riod from 1982 to 1994 she was a member 1994 г. била член на скијачкиот клуб „Пе- of the skiing club “Pelister” Bitola. She was листер“, Битола. Била апсолутен шампион absolute winner of RM in slalom and giant- на РМ во слалом и велеслалом во своите slalom in her category. In 1986, she won the категории. Во 1986 г. го освоила второто second place of slalom at the Balkan cham- место во слалом на Балканското првен- pionship in Bursa, Turkey and in 1990 the ство во Бурса, Турција, а во 1990 г. третото third place at the national championship of место на Националното првенство на Бу- Bulgaria. In 1990 she was a state gymnas- гарија. Во 1990 г. била државен шампион tics champion of RM. Then, in 1992 she на РМ во повеќебој, гимнастика. Во 1992 г. participated at the Yugoslav Championship учествувала на Југословенското првенство in Bjelasnica - Bosnia and Herzegovina and на Бјелашница, Босна и го освоила прво- she won the first place in slalom and second то место во слалом и второто место во place in giant slalom. велеслалом. Истата година учествувала на The same year she took part in WOG ЗОИ Албертвил во Југословенската алпска Albertville as a member of the Yugoslav скијачка репрезентација. Била двократен Alps Skiing Representation. She was pro- спортист на годината на Битола, двокра- nounced a sportswoman of the year of Bitola тен спортист на годината од списанието twice, sportswoman of the magazine “Skok” „Скок“ и била во 10-те најуспешни спор- and she was among the 10th most successful тисти на Македонија од СОФКА. Живее и sportsman of Macedonia by SOFKA. She твори во Битола. lives and creates in Bitola.

73 ИВАНИШЕВИЌ IVANISEVIC РИЧАРД RICARD – ликовен критичар – – art critics –

Иванишевиќ, Ричард (1956–2005), есе- Ivanisevik, Richard (1956-2005), essay- ист, ликовен критичар, културолошки анто- ist, art critics, culture anthologist, analytical логичар, аналитичар, хроничар, составувач chronologist, composer of journals. He was на журнали. Роден 1956 г. во Битола. Основ- born in 1956 in Bitola. He finished his pri- но и средно образование завршил во својот mary and secondary education in his native роден град. Дипломирал на Филозофскиот city. He graduated at the Faculty of Philoso- факултет во Скопје група Историја на умет- phy in Skopje, a department of history of носта со археологија. По завршувањето на art and archeology. After his graduation, he високото образование се вратил во градот returned to city under Pelister and got em- под Пелистер и се вработил во Друштвото ployed at the Artist Association. Since 1987 на ликовни уметници. Од 1987 г. се вработил he got employed at the Local and University во Матичната и универзитетска библиотека library “St Clement Ohridski” –Bitola. His „Св. Климент Охридски“ - Битола. Неговиот interest towards the immortal works and интерес кон бесмртните дела и личности од people from Macedonian and world art in- македонското и светското ликовно наслед- heritance will make him deepen his research ство ќе го наведат да ги продлабочи него- and later put them in writing. He published вите истражувања за подоцна сето тоа да го in all newspapers and magazines throughout срочи на хартија. Објавувал во сите весници Macedonia and wider, in order to decode и списанија низ Македонија и пошироко - the spirit and the soul of the time charisma, со цел да се загатне и одгатне духот и душата the piles from the past and the power of the на харизмата од времињата, грамотите од creative and prolific speeches that are found минатото и моќта на творечките беседи кои everywhere. ги има насекаде. Неговиот стил е мисловен, His style is thoughtful, which deepens со задлабочување во најсуштествените вред- in the most crucial values of the perfectness. ности на совршеното. Никогаш не се служел He never used equations or comparisons of со цитирања или споредувања на мислења и other author’s thoughts and determinations тврдења од други автори, искажувајќи лич- and in that way expresses his own thoughts, ни согледувања, размисли... opinions and uniqueness…. Прераната смрт 2005 г. го затекна во His early death in 2005 caught him in неговата најголема желба да го промовира his biggest desire to promote his first off- своето првороденче - книгата „Свети Кли- spring –the book “Saint Clement Ohridski мент Охридски - културен светец и описме- -cultural saint and educator. нител“.

74 ИВАНОВСКИ IVANOVSKI МЕТОДИЈА METODJA – ликовен уметник – – art critics –

Ивановски, Методија (1929–1995), ли- Ivanovski, Metodija (1929-1995), artist ко вен уметник и сцено граф. Спаѓа меѓу and script-writer. He is among the first pro- првите професионални театарски сцено- fessional theatre script-writers, the founder графи и е основоположник на телевизис- of the television scenography in Macedonia, ката сценографија во Македонија што ги establishing the foundations and the roots in постави темелите во оваа област. this field. Роден 1929 г. во Битола. Сликарство He was born 1929 in Bitola. He gradu- завршил во Художестве ната школа и ated painting at Hudozesto’s school and the Педагошката акаде мија во Скопје. Сту- Pedagogical academy in Skopje. While he диски престој имал во Италија (1954), во had been studying he visited Italy in 1954, Париз (1957 и 1977), во Прага и Братисла- Paris in 1957 and 1977, Prague and Bratis- ва (1970) и во Њујорк (1982). Во областа lava in 1970 and New York in 1982. On the на театарската сценографија се јавува во field of the theatre scenography he appeared почетокот на 70-те години од минатиот at the beginning of the 70-s of the last cen- век. Првата театарска претстава сценог- tury. рафски што ја оформил била француска- The first theatre performance which he та комедија „Женичке, што да ти зготвам scenographicaly designed was the French за ручек“ од Ф. Марсо (1970). Во негови- comedy “Wife what should I prepare you те сценографии тој покажуваше чувство for lunch?” By F.Marceau (1970). In his sce- за користење на просторот на сцената, nographies there was a special freshness and во нив имаше некоја посебна свежина и charm with original quality, and they were шарм, со оргинален квалитет, ликовно all artistically clean and deprived from stage чисти и лишени од сценски натурализам. naturalism. Импозантен е списокот на сцено- His list of scenographies is astonish- графиите. Творечкиот опус на театарски ing. The creative opus of theatre scenog- сценографии го започнал со претставата raphies starts with the performance “Wife „Женичке, што да ти зготвам за ручек“ од what should I prepare you for lunch?” by Ф. Марсо (1970), следат „Ленче куманов- F.Marceau (1970) and then follows “Lence of че“ од В. Иљоски (1971), „Поп Киро и Поп Kumanovo” by V.Iljoski (1971), “Priest Kiro Спиро“ од С. Сремац, „Сите мои синови“ and priest Spiro”by S Sremac, “All my sons” од А. Милер (1971), „Поглед од мостот“ А. by A.Miler (1971), “A view from the bridge” Милер, „Печалбари“ од А. Панов, „Убави- A.Miler, “Immigrant workers” by A.Panov, ната чекори сама“ од Т. Арсовски, „Рек- “The Beauty steps itself” by T.Arsovski,

75 вием за калуѓерката“ од Ф. Ками, „Ричард “Requiem for the nun” by F.Cami, “Richard III“ од Д. Ковачевиќ и др. III” by D.Kovacevik and many others. За разлика од театарската сценогра- Unlike the theatre scenography works, фија, творечкиот опус како сценограф на his creative opus as TV script writer counts телевизија брои околу 50 ТВ драми, ТВ about 50 plays. TV drama adaptations, драмски адаптации, ТВ филмови и теле- TV films and drama serials. The creative визиски драмски серии. Творечкиот опус opus starts with the TV drama “Country- со телевизиски сценографии го започнал men”1969 then follow the plays” Fortress” со ТВ драмата „Земјаци“ (1969), следат ТВ 1970, “A Rose for Evgenij Andric”(1970), драмите „Крепост“ (1970), „Ружа за Евге- Klepsidra”1974, Broken life (1974), “Open- ниј Андрич“ (1970), „Клепсидра“ (1974), ing performance”(1983) and the like. From „Скршениот живот“ (1974), „Премиера“ TV drama serials the most noticeable are (1983) и др. Од ТВ драмски серии се из- “The Magic pack saddle”, “Our years” and двојуваат „Волшебното самарче“, „Наши “In our way”. It must be mentioned his години“ и „На наш начин“. Мора да се participation as an assistant script-writer спомне и неговото учество како асистент in the movies “The mountain of anger”, на сценографија во играните филмови “The Republic in flames”,” Sorrow” 1975, „Планина на гневот“, „Република во пла- “Knots”1984, and “Macedonian saga”. мен“, „Јад“ (1975), „Јазол“ (1984), „Маке- As a painter he was a member of DLUM донска сага“. since 1952 and a member of the group Како ликовен уметник член на ДЛУМ VDIST since 1955. He had his independent е од 1952 г., а член на групата ВДИСТ од exhibitions in the galleries around Mac- 1955 г. Самостојни изложби има отворе- edonia, Belgrade, and Zagreb, New York… но во галериите низ Македонија, Белград, He participated in a large number of group Загреб, Њујорк... Учествувал на голем exhibitions in many countries such as: број групни изложби во повеќе земји: Croatia, Slovenia, France, Bulgaria, Poland, Хрватска, Словенија, Франција, Бугарија, and Montenegro. For his art activity he was Полска, Црна Гора. За својата ликовна деј- awarded with numerous rewards and recog- ност добитник е на голем број на награди nitions. и признанија.

76 ИВАНОВСКИ IVANOVSKI ТОДЕ TODE – ликовен уметник – – artist –

Ивановски, Тоде (1924–2005), ликовен Ivanovski, Tode (1924-2005), artist and уметник и педагог, борец за слобода на pedagogue, freedom fighter of its people, својот народ, кој со своето творештво whose creation takes an important place in зазема значајно место во македонската the Macedonian modern art. He was born in современа ликовна уметност. Роден 1924 г. 1924 in Negotino and since 1925 he lived and во Неготино, а од 1925 год. живеел и тво- worked in Bitola. He joined NOB in October рел во Битола. Во НОБ се вклучил во окт. 1941 as SKOJ member in the Second Mace- 1941 г. како ско евец во Втората македонска donian brigade. The partcipation in February бригада. Учеството во февруар скиот поход expedition in 1944, represnted inexhaustible 1944 г. претставува неисцрпен извор на ин- source of inspiration for his work. For the спирација. Првпат излагал свои творби во first time, he presented his works including, с. Зборско во март 1944 г. цртежи од НОБ drawings from NOB for the wall newspaper за ѕидниот весник на Втората македонска of the Second Macedonian fighting brigade., ударна бригада. Целиот свој живот тој ги in v. Zborski in March 1944. овековечувал своите соборци кои веруваа During his whole life he was trying to im- во Револуцијата и во моќта на хуманоста. mortalize his companions, who believed in Негови цртежи се објавувани во многу the revolution and in the power of humanity. дневни листови како и на групни и само- His drawings are published in many daily pa- стојни изложби во сите градови низ РМ. Во pers and exposed in group and independent 1962 г. објавена е неговата мапа цртежи од exhibitions in all cities throughout Macedo- НОБ „Пламенот наш“ која се наоѓа во голем nia. In 1962 his map of drawings “Our flame” број светски културни метрополи: Ленин- was published and it can be found in many градски Ерми траж, Третјаковска галерија world-famous metropolites Leningrad’s Er- (Мос ква), Национална галерија во Лондон, mitraz, Tretjakovska gallery, (Moscow), The Художествена академија (Софија), Конг- National gallery in London, Hudozesta acad- ресна библиотека (Вашингтон), Варшава, emy (Sofia), Congress library (Washington), Прага, Берлин и низ поглавните градови на Warsaw, Prague, Berlin and throughout all поранешна СФРЈ. Ивановски за постигања- capital cities of former Yugoslavia. Ivanovski та бил одликуван со Орден за храброст (за was honoured for his achievemnts with “Or- време на НОБ); Медал (а после тоа и со der of bravery” (during the NOB), Medal (and Орден) за заслуги за народ; Трикратен до- after that Order) for people’s credits and he битник на наградата „4-ти Ноември“ (1960, was a triple recepient of 4th November - award 1962 и 1965) година. (1960, 1962 and 1965).

77 ИЛИЕВСКИ ILIEVSKI ДИМИТАР – МУРАТО DIMITAR – MURATO – алпинист – – alpinist –

Илиевски, Димитар – Мурато (1953– Ilievski, Dimitar - Murato (1953-1989), 1989), прв македонски плани нар кој на 10 first Macedonian mountaineer who reached мај 1989 г. го освоил Монт Еверес. Во ПСД Mont Everest on 10 May 1989. He became „Пелистер“ се зачленил во 1968 г. Во 1972 г. member of PSD Pelister in 1968. In 1972 he го завршил курсот за планинарски спаси- completed the climbing course for mountain тели. Врвовите повисоки од 3000 м за него recurers. Peaks higher than 3000m were left беа минато уште кога почна целосно да му behind, when he decided to dedicate himself се посветува на алпинизмот. Меѓу првите completely to the alpinism. Among the first позначајни успеси остварени со дел од не- more significant successes, achieved with говите верни придружници е освојувањето some of his confident companions, is con- на „Доломитите-Мармалада“ 3342 м н.в. quering “Dolomiti- Marmalde” 3342 asl. Во 1979 г. со своите другари Д. Илиевски In 1979 D. Ilievski together with his за првпат се искачи на Монт Блан, 4807м friends climbed Mont Blan for the first time н.в. Само една година подоцна го освои и on 4807 asl. A year latter, he conquered Метерхон - 4478м н.в., а во 1981г. повторно Meterhon- 4478 asl and in 1981 he climbed се искачи на Монт Блан, Метерхон и Мон- Mont Bland, then again Meterhon and те-Роса - 4634 м. Во 1982 г. учествувал во Monte Rosa 4634asl. In 1982 he participated Првата македонска алпинистичка експеди- in the First Macedonian Alpinist expedition ција „Анди-82“ при што го освоил Чупи- “Andes 82” when he climbed “Cupikali” кали 6400 м. и Хуасхаран јужен врв 6768 м. 6400 m and “Huasharan” South peak 6768 и северен врв 6677 м. Во 1984 г. бил учес- m and North peak 6677m. respectively. In ник во Втората македонска алпинистичка 1984 he was participant in the Second alpi- експедиција Памир-84 тогаш беа освоени nist expedition “Pamir 84” when two peaks врвовите Пик Четвориок и Врвот на ко- were conquered Peak Cetvoriok and the мунизмот каде што со својот другар Ѓорѓи Peak of communism where with his friend Костовски доживеале вистинска одисеја, Gorgi Kostovski, experienced a real odyssey борејќи се да ги спасат животите на двајца drama, when trying to rescue the lives of two алпинисти од Австрија. На 10 мај 1989 г. го alpinists from Austria. On 10th May 1989 постигнал најголемиот успех, освојувајќи he reached his greatest success, conquering го Монт Еверест, највисокиот врв на све- Mont Everest, the highest peak in the world тот (8848 мнв.). Со тој подвиг Д. Илиевски (8848asl) when he went into the eternity and отиде во вечноста и во светот на спортски- in the world of sport legends. те легенди.

78 ЈАНАКИЕВСКИ JANAKIEVSKI ТОМЕ TOME – археолог – – archeologist –

Јанакиевски, Томе (1938–2004), архе- Janakievski, Tome (1938-2004), archae- олог и научен советник. Основно и средно ologist and research adviser. He was born in образование завршил во Битола. Дипло- Bitola. He finished his primary and second- мирал на Филозофскиот факултет во За- ary eduaction in Bitola, and he graduated at греб на одделот за археологија во 1963 г. the Faculty of Philosophy in Zagreb at the Во 1975 г. се стекнал со звање магистер по department of archeology in 1963. In 1975 музеолошки науки. Во 1997 г. ја одбранил he was honoured with the title, Master of докторската теза под наслов „Античките museum sciences. In 1997 he had his doctor- театри и споменици со театарска темати- ate in the “Antique theatres and monuments ка во РМ“ и се здобил со звање доктор по with theatre topic in RM” and was honoured археолошки науки. Во 1964 г. се вработил with the titles Ph D of archaeological sci- во Народниот музеј во Битола како архе- ences. In 1964 he got employed at the Na- олог, кој во 1976 г. се спои со Завод, му- tional Museum in Bitola as an archaeologist. зеј и галерија Битола. Од 1968 до 1976 г. In the period from 1968 to 1976 he was the бил директор на оваа институција. Како manager of that institution. As an excellent истакнат стручњак по археологија рако- expert of archeology he paticipated in many водел и учествувал во многу археолошки archeological excavations and research such ископувања и истражувања и тоа: истра- as: the research and reconstruction of the жување и реконструкција на Римскиот Roman theatre Heraclea and research in театар Хераклеа, истражувања во РЕК, REK, Kale, village Strezevo and Capari field; Кале, во село Стрежево и Цапарско поле; 1974, 1977, 1978, 1987 respectively. Since 1974, 1977, 1978 и 1987 г. Од 1999 г. се вра- December 1999 he got employed at the In- ботил во Институтот за старословенска stitute of ancient slavic culture in Prilep. култура во Прилеп. Во 1998 г. објавен му In 1998 he published his article “Antique е трудот „Антички театри и споменици со theatres and monuments with theatre topic театар ска тематика во Република Македо- in the Republic of Macedonia” In 2001 he нија“. Во 2001 г. го издал и научниот труд published the scientific article “Late antique „Доцноантичка микростанбена целина micro building section above the theatre in над театарот во Хераклеа Линкестис“како Heraclea Linkestis” as well as his book “Ubi- и книгата „Убигацијата на средно вековна gation of mediaeval Bitola”(from 7 do 14 Битола“ (од 7 до 14 век) издадена во century) published 2003. 2003 година.

79 ЈОСИФОВСКИ JOSIFOVSKI ЈОСИФ JOSIF – актер – – actor –

Јосифовски, Јосиф (1927–2001), актер Josifovski, Josif (1927-2001), an actor who кој долги години беше носител на главни- was for many years holder of the main reperto- от репертоар на Народниот театар од Би- ry of the Bitola National Theatre, recognizable тола. Пре познатлив по неговата маркан- by his noticeable figure with strong baritone тна фигура, со бујниот баритонски глас, voice, lively and cheerful character, infusing живиот и ведар темперамент и со страста with passion all the characters he acted on која провејуваше скоро низ сите ликови the Lure of the Footlights. He was born in 1927 одиграни на штиците што живот значат. in Veles. In 1960 he became part of the Bitola Роден 1927 г. во Велес. Во 1960 г. станал National Theatre Assembly. He was one of the член на колективот на Народниот театар - leading actors of Bitola Assembly and he was Битола. Тој беше еден од водеч ките актери the holder of the repertory for a very long time. на битолскиот ансамбал и долго време но- With his luxurious and eruptive talent he acted сител на репертоарот. Со својот раскошен many headline and leading roles. The ability и еруптивен талент одигрува повеќе на- for transformation from character to character, словни и водечки улоги. Неговата транс- together with the seriousness and purity in his формација од лик во лик, со сериозноста approach, he achieved the highest advance- кон пристапот, со свежината и чистотата ments in the creation of the characters such ги постиг нувал највисоките дострели во as: Claudie in “Hamlet” W.Shakespeare (1966 гра дењето на ликовите Клаудие во „Хам- and 1989), Francine in “Outlaws” by F. Shel- лет“ од В. Шекспир (1966 и 1989), Франц ler (1967), Jag in “Othello” by W.Shakespeare во „Разбојници“ од Ф. Шилер (1967), Јаго (1970), Sadi in “Dundo Maroe” by M. Drzik во „Отело“ од В. Шекспир (1970), Сади во (1972), Erotie in “Suspicious person” by B. „Дундо Марое“ од М. Држиќ (1972), Еротие Nusik (1978), and The emperor in “Under- во „Сомнително лице“ од Б. Нушиќ (1978), ground Republic” by Jordan Plevnes (1991). Импера торот во „Подземна република“ од He also acted in “the Professional” by D. Ko- Јордан Плевнеш (1991), „Професи оналец“ vacevik (1990), duoplays “A party of rummy” од Д. Ковачевиќ (1990), дуодрамите „Пар- by Din Le Cobru (1986) and “Vienna Tango” тија реми“ од Дин Ли Кобру (1986), „Виен- by P.Turini (1987) and many others. ско танго“ од П. Турини (1987) и др. In the films “Before the rain” and “Dust”, Импозантни партии дал и во фил- his acting showed an incredible and exceptional мовите „Пред дождот“ и „Праши на“. talent and potentials. He is a recipient of Vojdan Добитник е на наградата „Војдан Черно- Cernodrinski - award for life achievement. дрински“ за животно дело.

80 КАВАЕВ KAVAEV ФИЛИП FILIP – фолклорист – – folklorist –

Каваев, Филип (1904–1974), фолкло- Kavaev, Fillip (1904-1974), folklorist, рист, собирач и проучувач на народни collector and researcher of folk songs, tales песни, приказни и кратки жанрови, дол- and short genres, long-term high school гогодишен среднош колски професор и teacher and editor of radio programs in the уредник на радио емисии од областа на field of the folklore at Radio Bitola and Ra- фолклористиката на Радио Битола и Ра- dio Skopje. дио Скопје. Роден 1904 г. во Струга. Ос- He was born in 1904 in Struga. He fin- новно образование завршил во Струга, ished his primary school in Struga and his средно во Охрид и во 1924 г. завршил бо- secondary education in Ohrid and in 1924 гословска учителска школа во Призрен. he finished Theological teacher ‘s school in Во времето од 1924 до 1941 г. учителству- Prizren. In the period from 1924 to 1941 he вал во многу села во тогашната, струшка, was teaching in many villages at that time дебарска и прилепска околија. Во почето- Struga, Debar and Prilep region. In the be- кот на бугарската окупација (1941 г.) бил ginning of the Bulgarian occupation (1941) назначен за средношкол ски професор во he was appointed a high school teacher in Битола каде останал до крајот на својот Bitola, where he stayed till the end of his life. живот. Учителствувајќи од село в село Teaching from village to village he had been Ф. Каваев имал можност да се запознае given the opportunity to be introduced to the со фолклорот во разни места. Собрани- folklore of different districts. The material от материјал тој грижливо го чувал до he collected was carefully kept till the last последните години од животот кога го years of his life, and donated to The Folklore депонирал во Институтот за фолклор Institute in Skopje, making him a recogniz- во Скопје, така што во проучувањето на able figure in the research of the Western фолклорот на Западна Македонија е не- Macedonia folklore. In 1945 Fillip Kavaev одминлив. Во 1945 г. Ф. Каваев бил назна- was appointed a teacher of Macedonian lan- чен за наставник за македонски јазик и guage and literature in newly opened high литература во новоотворените училишта school in mother tongue “Nikola Karev” in на мајчин јазик, во гимназијата „Никола Bitola. In 1957 he graduated at the Faculty Карев“ во Битола. Во 1957 г. дипломирал of Philosophy in Skopje. According to the и на Филозофскиот факултет во Скопје. existing laws Kavaev was retired at the age Во 1962 г. според тогашните закони Ф. of 58. Каваев бил пензиониран на 58 годиш- Beside collecting folk songs, he wrote на возраст. Покрај собирање на народни literature works as well. Ever since NOB he

81 творби, тој пишувал и литературни дела. had been publishing a great variety of po- Уште пред НОБ тој објавувал творби - ems and stories in the existing newspapers песни и раскази во тогашните весници и and magazines. In 1936, he got first prize for списанија. Во 1936 г. за објавениот расказ the published story “Simpleminded fisher- „Прост рибар“ ја добил првата награда, а man” and in 1938 he took part in an anony- 1938 г. на анонимен конкурс добил втора mous contest where he won second prize награда за учество со кратко прозно де- for participating with short prose work. In ло. Во 1943 г. тој понудил драмски текст 1943 he offered play text to Bitola National во Битолскиот народен театар, поврзан со theatre regarding the revolutionary activity револуциоерната дејност и погубувањето and the execution of Gorgi Sugarev. He pub- на Ѓорѓи Сугарев. Објавувал написи во lished headlines in the magazine “Makedon- сп. „Македонски јазик“ за зборообразу- ski jazik” for word formation processes, the вачките про цеси, за етимологијата на по- etymology of special words and etc. He pub- себни зборови и сл. Има објавено трудо- lished articles of historical character (“Par- ви и од историски карактер („Учеството ticipation of Bitola and its citizens in Ilinden на Битола и битолчани во Илинденското rebellion according to the folk songs”). востание според народните песни“). Од From his published articles in the field of the објавените трудови посебно интересни folklore are especially interesting those con- се тие што говорат за фолклорот на об- cerning the region of Gora and the language ласта Гора и јазикот на гораните (ислами- of Gorans (Islamized Macedonians). In 1961 зирани Македонци). Во 1961 г. ја објавил he published “Bitola babam Bitola” a book збирката „Народни пословици и гатанки comprising 204 songs, sang for Bitola and in од Струга и Струшко“, 4450 пословици и 1972 his third collection “Famous Smilevo 567 гатанки. Во 1969 г. ја објавил книга- burns in flames”. He died in Bitola in 1974. та „Битола, бабам Битола“ со 204 испеани In 1961 he was honored with 4th November песни за Битола, додека во 1972 г. излегла -award and received the Order of labor with од печат и третата негова збирка „Смиле- silver wreath. во славно во оган гори“. Починал 1974 г. во Битола. Во 1961 г. бил награден со на- градата „4-ти Ноем ври“. Истата година бил одликуван и со Орденот за труд со сребрен венец.

82 КАЛАУЗИ KALAUZI ЈОВАН JOVAN – лекар – – doctor –

Калаузи, Јован (1919–1989), прима- Kalauzi, Jovan (1919-1989), chief of риус, д-р специјалист, интер нист карди- staff, dr specialist internist, cardiologist, one олог, еден од основоположниците на ин- of the founders of the Intensive care and тензивна нега и терапија при кардијални treatment at cordial crises in RM. He was кризи во Р. Македонија. Се одликувал со famous for possessing great skills and sense голе ма стручност и хуманост. of humanity. He was born in Bitola in 1919 Роден 1919 г. во Битола, каде го завр- where he finished his primary and secondary шил основното и средното образование. school. In 1949 he graduated at the Faculty Во 1949 г. дипломи рал на Медицинскиот of Medicine in Belgrade. In 1950 in Bitola, факултет во Белград. Во 1950 г. во Бито- he started his specialization in Internal med- ла ја започнал специјализацијата по ин- icine and he finished it in 1954 in Belgrade. терна медицина, а ја завршил 1954 г. во During his specialization in Belgrade in Белград. За време на специјализацијата во 1950, he had frequent visits to the Institute Белград во исто време, т.е. во 1950 г. бил и of Hematology and Transfusion for the sake на студиски престој во Институт за хема- of his studies. At that period he was deal- тологија и трансфузиоло гија. Во тој пери- ing intensively with the clinical hematology, од инте нзивно се бавел со клиничка хема- studied rheumatic fever and chronicle rheu- тологија, ја изучувал ревматичната треска matism in Bitola and its surrounding. и хроничниот ревматизам во Битола и Related to this research, he published Битолско. Во контекс на тие истражувања more professional articles of these areas. In публикувал повеќе стручни трудови од 1951 he established the First Transfusion тие области. Во 1951 г. во Битола ја фор- Station in the inside of Macedonia. In 1959 мирал првата Станица за трансфузија на he specialized in cardiology in Paris. His im- крв во внатрешноста на Македонија. Во provements and achievements in the filed of 1959 г. специјализирал кардиологија во electro and phonocardiography as well as in Париз. Неговите усовршувања во областа the diagnosis and therapy of the coronal dis- на електро и фонокардиографијата, како ease were published in many articles. и во дијагностиката и терапијата на коро- In the period from 1963 until 1978 he нарната болест ги публикувал во повеќе was occupying the function of Superintend- негови трудови. ent of internal diseases ward. Dr Kalauzi was Од 1963 до 1978 г. ја обавувал функ- a great enthusiast and his pioneer attempts цијата началник на Интерното одделение gave obvious results in the reduction of the и Службата за внатрешни заболувања. percentage of mortality of acute heart at-

83 Д-р Калаузи бил голем ентузијаст и не- tacks at myocardium AIM. Since 1978 un- говите пио нерски зафати и интервенции til his retirement in 1984, he was a health дале видни резултати во намалувањето counselor at the Medical center At the same на процентот на смртноста при акутен time he executed many professional social, инфаркт на миокардот АИМ. Од 1978 г. political functions: president of Doctor’s до неговото пен зионирање во 1984 г. бил association of Bitola, twice, Vice president виш здравствен советник во Медицин- of the Internal and Cardiological section at скиот центар. Истовремено обаву вал и MLD Skopje, president of National Health бројни стручни и општест вено-политич- Counsel of the municipality Bitola, presi- ки функции: два пати бил претседател на dent of the Transfusion committee at the Лекарскиот актив во Битола, потпретседа- Regional board of the Red Cross in Bitola, тел на Интернистичката и Кардиолошка- member of the Management Board at DNU та секција на МЛД – Скопје, претседател Bitola, editor in chief of the newspaper of на Советот за народно здравје на Општи- the Medical Center “Trifun Panovski” Bitola на Битола, претседател на комисијата за called Health Tribune. He was a full time трансфузија на крв при Околискиот од- member of the Yugoslav Cardiological as- бор на Црвениот крст во Битола, член на sociation. He is a recipient of large number Управниот одбор на ДНУ – Битола, главен of diplomas and testimonials of different or- и одговорен уредник на весникот на Ме- ganizations and associations. Since 1966, as дицинскиот центар „Трифун Пановски“ a result of his professionalism and human- - Битола, „Здравствена трибина“ и др. ity, and the large number of articles, he was Бил редовен член на Југословен ското honoured with the title primarius. In 1967 кардиолошко друштво. Добитник е на го- he won 4th November award of the city of лем број дипломи и благодарници од раз- Bitola. He died 1989, but remained in the ни организации и асоцијации. Од 1966 г. memories of his colleagues and numerous како резултат на неговата стручност и ху- grateful patients. маност, големиот број трудови е носител на звањето примариус. Во 1967 г. ја добил „4-то Ноемвриската награда“ на градот Битола. Починал во 1989 г. во Битола, но останал вечно во сеќавањата на неговите колеги и многубројните благодарни па- циенти.

84 КАМХИ KAMHI РАФАЕЛ RAPHAEL – револуционер – – revolutionary –

Камхи, Рафаел М. (1870–1970), поз- Kamhi, Raphael M. (1870-1970), known нат под псевдонимот војводата Скен- under his nickname, the voivode Skender дербег, претставува значајна личност во beg, represents an important personality in македонското нацио нално револуцио- the Macedonian revolutionary movement in нерно движење, во кое оставил траги со which he left traces with his active participa- активното учество и во организирањето tion in the organization and in the fighting и во борбените дејства на македонскиот actions of Macedonian people, donator for народ, донатор за отворање учили шта и opening schools and supplier of TMORO снабдување со оружје на ТМОРО, пома- with weapons. He was a well-known intellec- гал во сиропатилиштатата на сиромаш- tual who assisted the orphanage of Bitola’s ни битолски незгрижени деца, познат parentless children. He was a Macedonian интелек туалец. Тој бил македонски Евре- Jew from Bitola, and a well-known activ- ин од Битола, виден деец на ВМРО, учес- ist of VMRO, who took part in TMORO ник на Основачкиот конгрес на ТМОРО Foundation congress in 1896. R.Kamhi was во 1896 г., учесник во Солун и во прего- a participant in Solun and in the ransom ворите за откуп на грабнатата мисионер- negotiation for the kidnapped Miss Stone, ка Мис Стон, учесник во Илинденското aa well as a participant in the Ilinden rebel- воста ние, во изработка на таен магацин со lion, engaged in building a secret weapon оружје во Битола за потребите на ВМРО storehouse (together with Dame Gruev) in (1894), одговорен за финансиите на Ор- Bitola for the needs of VMRO (1894), and a ганизацијата. Роден во Битола 1870 г. во person who was responsible for the finances битолско еврејско семејс тво. Се школувал of the organization. He was born in Bitola во Еврејското училиште. ЦК на ТМОРО in a Jewish family and was educated in a бил сместен во Солун во куќата на Рафа- Jewish school. CK of TMORO was situated ел Камхи. Во 1896 г. Р. Камхи учествувал in Solun in the house of Raphael Kamhi. In на Првиот конгрес на ТМОРО во Солун, 1896 R.Kamhi took part in the first congress бил нејзин специјален курир и врска меѓу of TMORO in Solun as a special courier and ЦК на Организацијата. Од турската власт connection between CK and the organiza- бил откриен, гонет и затворен, но со пот- tion. He was discovered and prosecuted by куп бил ослободен и слободно се дви жел the Turkish authorities and even impris- во Битолско, Ресенско, Костурско и др. oned, but with the help of bribe he was liber- места. Во време на Илинденското воста- ated and able to move freely in Bitola, Resen, ние тој активно учествувал, наоѓајќи се во Kostur and other places. In the period of the

85 првите борбени редови. По востанието тој Ilinden rebellion he actively participated in отишол во Бугарија и се сретнал со видни the first lines. After the rebellion he went to личности, меѓу кои и со принцот Фер- Bulgaria, where he met important people динанд на кого му забележал поради ме- such as: the prince Ferdinand whom he ex- шање на Бугарија во македонското ослобо- pressed his disappointment about Bulgarian дување. Учествувал на Рилскиот конгрес interference in the Macedonian liberation. на ВМРО (1905) каде се спротивставил на He participated at Rila’s congress of VMRO А. Протогеров и Т. Александров. За вре- (1905) where he opposed A.Protogerov and ме на Балканските војни и Првата светска T.Aleksandrov points of view. During the војна Камхи бил на страната на народот Balkan wars and the First World War Kamhi и организацијата. И во време на српското was on the side of the people and the organi- ропство тој се залагал за ослободување на zation. Even in the period of Serbian occu- Македонија. Започнала Втората светска pation he was fighting for Macedonian lib- војна и дошла бугарската окупација. Во eration. Then the Second World started. The 1943 г. Камхи бил затворен, а подоцна ос- Bulgarian occupation came. In 1943 Kamhi лободен и преселен од Битола во Софија. was imprisoned, but thanks to Bulgaria he Во 1950 г. заминал во Израел, каде оста- was liberated and he moved from Bitola to нува до крајот на животот во Тел Авив, Sofia. In 1950 he went to Israel where he доживувајќи ја и својата 100-та година од stayed till the end of his life in Tel Aviv. He животот. Починал во 1970 г. Своите спо- died in 1970 at the age of 100. His memo- мени од богатиот револуционерен живот, ries regarding his rich revolutionary life and неговата дружба и организираност заедно his companionship with Dame Gruev, Goce со Даме Груев, Гоце, Делчев, Ѓорче Петров Delcev, Gorce Petrov and others,as well as и др. и неговите ракописи биле доставени his manuscripts were sent to INI Skopje. He во ИНИ-Скопје. За него била важна де- found the motto “the liberty must be the act визата: „Слободата мора да биде дело на of the all conquered people” an important целиот поробен народ“. Напишал книга power that should inspire people to action. Спомени, изворни кажу вања и документи He wrote a book “Memories”, source oral (објавени во Софија во 2000 г.). sayings and documents (published in Sofia in 2000). He was a confident friend of Del- cev which fact can be supported by Goce’s present in Bitola and his spending a night in his house (November 1901).

86 КАНИНСКИ KANINSKI НИКОЛА – КОЛЕ NIKOLA – KOLE – револуционер – – revolutionary –

Канински, Никола– Коле (1914–1944), Kaninski, Nikola–Kole (1914-1944), маркантна фигура во револуционерната distinguished figure in the revolutionary историја на македонскиот народ. По про- history of Macedonian people. He was a фесија - правник. Своето средно школско lawyer. He finished high school in Bitola. In образование го завршил во Битолската October 1933 he went to The Law faculty in гимназија. Во октомври 1933 г. заминал Belgrade. At that time, Belgrade University на студии на Правниот факултет во Белг- represented an important stepping stone рад. Токму таму Канински стекнал созна- in the progressive democratic movement нија за марксистичкото учење, за Фран- of the working class and the intelligence. цуската револуција и Париската комуна. There Kaninski got informed about the Истовремено интензивно се интересирал Marx teaching, about the French revolu- за исто ријата на македонскиот народ и tion and Paris commune. At the same time македонскиот јазик и во него се разбу- he got intensively interested in the history дило длабоко национално чувство. Член of Macedonian people and language, which на КПЈ станал во 1936 г. По дипломи- interest stirred up deep national feelings in- рањето во 1938 г. се вратил во Битола и side him. He was a member of KPJ in 1936. почнал да се истакнува како организатор After his graduation in 1938 he returned и раководител на НОД. Поради сво јата to Bitola where he was soon recognized as револуционерна дејност некол купати бил a leader and organizer of NOB. As a result затворан од бугарската полиција. На 6. IX of his revolutionary activity he was impris- 1942 г. се прик лучил кон партизански- oned several times by the Bulgarian police. те единици. Тој го организирал и станал On 6.09. 1942 he joined the partisans units. командант на Битолскиот партизан ски He organized and became commandant of одред „Гоце Делчев“. Бил именуван за по- Bitola partisans unit” Goce Delcev”. He was литички комесар на Првата македонска appointed political commissar of the First бригада на НОВ на Македонија, избран Macedonian Brigade of NOV of Macedo- бил за делегат на Второто заседание на nia, and he was elected to be a delegate of АВНОЈ како и на АСНОМ. Загинал како the Second Assembly of AVNOJ as well as политички комесар во Првата Македон- ASNOM. He died as a political commissar ско - Косовска бригада, при експлозија на of the First Macedonian Kosovo Brigade in мина на 22. јули 1944 година во село Бру- a mine explosion of on 22 July 1944 in the нец, кај Караорман. village of Brunec on Karaorman.

87 КАРАМАНДИ KARAMANDI ЕЛПИДА – НАДА ELPIDA – NADA – народен херој – – national hero –

Караманди, Eлпида – Нада (1920– Karamandi, Elpida Nada (1920-1942), 1942), македонска револуционерка, наро- Macedonian revolutionary, national hero. ден херој. Во Битола Елпида ги поминала She was born in a poor family and thus детските години во голема сиромаштија. from a very young age, she was living on a Есента 1939 г. заминала на студии во shoe-string, experiencing bitterly the hard- Бел град. За време на студиите таа се ship of the poverty. In the autumn 1939 she приклу чила кон напредната младина went to study to Belgrade. During the stud- на Белград скиот универзитет и станала ies she joined the progressive youth at Bel- член на СКОЈ како деветнаесетгодишна grade University and as a nineteen year-old девојка. По окупацијата, под непосредно girl she became a member of SKOJ. After the раководство на Стив Наумов, станала occupation, under direct leadership of Stiv една од најистакнатите организатори на Naumov, she became one of the most fa- НОБ во Битола, особено меѓу жените и mous organizers of NOB in Bitola, especially младината. Во 1941 г. таа станала член на among the women and the youth. In 1941 КПЈ. Оттогаш уште позасилено ја ширела she became a member of KPJ. Since then, идејата за бескомпромисна борба против she had been spreading the idea for uncom- окупаторот. Поради својата активност promising fighting against the occupation. била уапсена од бугарската полиција, но As a result of her activity, she was ar- и покрај ѕверските мачења на кои била rested by the Bulgarian police and although подложена, окупаторските полица јци не she was exposed to monstrous tortures by извлекле ништо од неа. Била ослободена the occupation police forces, she did not re- во недостиг на докази. По излегувањето veal anything. од затвор Елпида се префрлила во илега- She was liberated because of lack of evi- ла. Пролетта, во април 1942 г. била меѓу dences. After Elpida was being set free she првите борци на штотуку формираниот went into the underground. In the spring in Партизански одред „Пелистер“. На 3. V April 1942 she was among the first fighters of 1942 г. во борбата на опколениот одред the newly established partisan unit “Pelsiter”. над селото Лавци, битолско, таа била On 3.05. 1942 in the fight of the surrounded тешко ранета, заробена и по долго мачење unit in a place just above the village of Lavci - стрелана. За народен херој е прогласена Bitola, she was badly wounded, captured and на 6. октомври 1951 година. after long tortures she was shot. She was pro- nounced a national hero on 6 October 1951.

88 КАРАНЃЕЛЕВСКИ KARANGELEVSKI ВАСКО VASKO – народен херој – – national hero –

Каранѓелевски, Васко (1921–1977), ма- Karangelevski, Vasko (1921-1977), Mace- кедонски воин, генерал–полковник, наро- donian soldier, participant of NOB, general ден херој. Потекнува од битолското село colonel, national hero. He was from Bitola’s Брусник, каде многу рано активно се вк- village, Brusnik where he soon became a лучил и станал член на СКОЈ. Со форми- member of SKOJ. When the partizans unit рањето на првиот Партизански одред во at the Brusnik region in 1942 was estab- брусничкиот реги он, во 1942 г. Каранге- lished, Karangelvski immeditaley joined it. левски веднаш се вклучил во него. Одре дот At first the unit perfomed diversant actions, најпрво изве дувал помали диверзантски ак- supplying itself with weapons and muni- ции, снабдувајќи се на тој начин со оружје и tion. By showing outstanding courage in муниција. Истакнувајќи се со своите актив- his activities, Karangelevski soon became ности Карангелевски станал коман дир на a commandant of the unit. In the winter чета. Зимата 1943 г. со баталјонот „Стив 1943 together with his battalion „Stiv Nau- Наумов“ учест вувал во акциите од Егејска mov” he participated in the actions spanning Маке донија до Козјак. Во февруари 1944 г. from the Aeagen Macedonia to Kozjak. In се формирала Третата ударна бригада. Во February 1944 the Third Fighting Brigade неа тој бил командант на баталјон. Со завр- was formed. There he was the commandnt шувањето на пролетната офанзива значи- of a battalion. By the end of the spring of- телно се зголемила слободната територија fensive, the liberated territory was greatly во Македоније. Од Третата ударна бригада expanding in Macedonia. One battalion was се одделил еден баталјон кој заминал во Ис- separated from the Third Fighting Brigade, точна Маке донија. Наскоро на тој терен се and set out to Easten Macedonia. Soon on формирала Четвртата бригада, а В. Каранге- that place the Fourth Brigade was formed левски станал заменик ко мандант. Подоцна and V.Karangelevski became a deputy com- истата должност ја вршел и во Петтата и во mandant. Later he performed the same duty Седмата МНО бригада. Ослободувањето at the Fifth and the Seventh MNO brigade. на Македонија го затекнало на должноста At the time of the liberation he was a com- командант на Четириесет и деветтата ма- mandant of the Fourty-nineth Macedonian кедонска дивизија. По ослободувањето вр- division. After the liberation, he performed шел одговорни должности во ЈНА. Се до responsible duties in JNA, until his tragcial неговата трагична смрт во 1977 г. тој бил death in 1977, when he was a commandant командант на Скопската воена област со of Skopje’s military area with the rank of чин генерал-полковник. general colonel.

89 КАРАЏОВСКИ KARADZOVSKI ЃОРЃИ GORGI – ликовен уметник – – artist –

Караџовски, Ѓорѓи (1916–1989), Karadzovski ,Gorgi (1916-1989), unique единствен резбар од Битола чии дела engraver from Bitola whose acts represent прет ставуваат величен ствени споменици magnificant monuments of the creative на креативниот творечки дух на авторот spirit of the author-loyal to the Macedonian - доследен на македонската уметнич- art tradition. Karadzovski was born in Ohrid ка тради ција. Караџовски бил роден во in 1916 where he finished Art Engrave- Охрид 1916 год. каде завршил Школа за ment School. In 1937 he moved to Bitola уметнички дрворез. Од 1937 г. се досе- and worked the iconostasis of “St Peter and лил во Битола и го работел иконостасот Paul” the cemetary church. It was the begin- за гробјан ската црква Св. Петар и Пав- ning of a further prolific period of creating ле. Тоа бил почеток на натамошните кре- 11 iconostasis, church mobiliar and other ативни зафати на 11 иконостаси, црковен engraved objects. His other performed acts мобилијар и др. предмети работени во are: Iconostasis at the churhces “St John” резба. Други негови изработени дела се: in Bitola (1937) “St Constantin and Elena” Иконостасите во црквите: Св. Јован во v.Lavci, “St Dimitrija” v. 1942-1943, Битола (1937); Св. Константин и Елена “St Virgin Mary’s church” v.Cajnice (1958- с. Лавци (1940); Св. Димитрија, с. Дихо- 1960), “St Naum” Bitola (1960), “St Sava” во (1942-43); Св. Богородица, с. Чајниче in New York (1962), “St Nikola”, Jonston (1958-60); Св. Наум, Битола (1960); Св. USA (1964), he engraved iconostasis for the Сава во Њујорк (1962); Св. Никола, Џон- church in Windsor Canada (1967-68) and стон, САД (1964), изработен иконостас “St Archangel Mihail” in v. (1982- за црквата во Виндзор, Канада (1967-68) 84). In 1944 he made the bishop’s throne и за Св. Архангел Михаил во с. Буково and six other chairs for the priests in the (1982-84). Во 1944 г. го изработил вла- Virgin Mary’s church in Bitola. His other дичкиот стол и шест др. столови за по- works are: The Catolic church in Bitola( повите во црквата Св. Богородица во choir stall and table for throne), the church Битола. Други негови дела се наоѓаат во: in Bogdanci (throne), in Mitrovica( Hon- Като ли ч ката црква во Битола (певница ourable marble statue of Virgin Mary) and и маса за престол), црквата во Богданци in Sopkani(choir stall and throne). He died (престол), во Митровица (заветен кип на in 1989 in Bitola Св. Бо городица од мермер) и во Сопоќа- ни (певница и трон). Починал 1989 г. во Битола.

90 КЕРИМ KERIM ПАША АБДУЛ PASHA ABDUL – државник – – public figure –

Керим паша, Абдул (Абд Ул) (1835- Kerim pasha, Abdul (Abd Ul) (1835- 1910), дивизиски генерал, роден 1835 г., 1910), division general, born 1835 famous познат битолски валија во времето од Bitola vali in the period from 1895 to 1898 1895 до 1898 г. по своите прогресивни by his progressive ideas and creations. When идеи и креативности. Со доаѓањето за ва- he arrived for a vali, Kerim pasha began to лија Керим паша, започнал да ги среду- fix the interethnic relations. He was Europe ва меѓуетничките односи. Бил европски oriented and immediately after taking over ориентиран и веднаш по преземањето на the duty as a vali, he began with the reforms, должноста валија започнал со реформи, he changed all mudurs and kajmakams and ги сменил сите мудури, кајмаками и други other staff who behaved inappropriately, at чиновници, кои се покажале со лоши од- the same time he started to improve the носи, зафаќајќи се притоа и со средување internal ethnical relationships in the city, by на меѓуетничките односи во градот, threatening that those who would break the со закана дека ќе бидат строго казнети law, would be severely punished. The second наруши те лите. Втората акција му била action was disarmament of the village police обезоружување на селската жандармерија, and their replacement with Christians. He па сменување на бекчии (полјаци) и нив- forbade wearing armament in the city and но заменување со христијански. Забранил performing execution over the Macedonian да се носи оружје во градот и да се врши revolutionaries, he forbade burials in the егзекуција на македонски револу ционери, city, and imposed burials to be done on a забранил да се врши погребување низ special place outside the city. He took care градот, ами тоа да се прави надвор на to establish peace and order in Bitola. In одредено место. Се грижел да воспостави 1901 he completely engaged himself to do- ред и мир во Битола. Во 1901 г. сесрдно nate material aid in order to take care of the се ангажирал со материјална помош да ја sanitary disaster in the vilaet , and mostly in санира елементарната непогода во вилае- Prilep where 500 houses were pulled down. тот, а најмногу во Прилеп каде биле сру- Besides other reforms he was against the шени 500 куќи. Пок рај другите реформи robbing bands, that performed robberies, тој се ангажирал против пљачкашките slaughterings and devastation in the villages. банди кои вршеле грабежи, колежи и па- In 1901 there was the famous rebellion of лежи по селата. Во 1901 г. се случил по- the military officers asking for a higher sal- знатиот бунт на воените старешини за ary. The vali managed to fix that and he sat- поголема плата. Валијата се снашол и isfied their requests. In 1901 he retired on

91 тоа го средил - барањата нивни ги задо- his own request, leaving Bitola for ever. Dur- волил. Во 1901 г. самоволно заминал во ing his ruling, he was famous for his mod- пен зија, напуштајќи ја засекогаш Бито- ernization (Europeanization) of Bitola as a ла. Во своето владеење тој се прочул со city, organizing communal activities, con- осовременување (европи зирање) на Би- struction of buildings, maintenance of hy- тола како град, организирајќи и вршејќи giene etc. Firstly, he regulated the riverbed комунални дејности, изградба на зданија, of the river Dragor and gave it a flow course одржување хигиена итн. Најпрво тој го where it could not pour over easily. He also регулирал коритото на р. Драгор, дал fixed the Boulevard by planting high stalk еден тек, од кој тешко излегувала. Исто trees. Around Dragor there were built shops, така го уредил и Булеварот, со засадување which were the ownership of the municipal- високостеблени дрвја. Околу Драгорот ity.On his command, the area near the city биле изградени дуќани - кои биле соп- was drainaged where he planted high stalk ственост на Општи ната. По негова наред- trees,building up the famous park in Bitola. ба во близината на градот се дренажи рало He built “Tumbe kafe” as a picnic area with местото и засадил високостеблени дрвја и planted trees and set up chairs and benches. го оформил познатиот парк во Битола. Го Opposite ”Tumbe kafe” he reconstructed the изградил „Тумбе кафе“ како излетиште, restaurant and named it “Edinstvo”. The со засадени дрвја и поставени столици. building of the theatre is also connected to Наспроти „Тумбе кафе“ ја возобновил, the time of vali Kerim pasha’s ruling. It was преуредил кафеаната и дал име „Един- started in 1897 and it was completed in 1905. ство“. Градењето на театарот во Битола Abdul Kerim pasha credits for Bitola were е поврзано со управувањето на валијата great. Beside streets, theatre, park, he built Керим паша. Тој започнал 1897 г. а се other objects as well. He built a hospital for доизградил кон 1905 г. Заслугите на Аб- the poor in Bitola, mental hospital in order дул Керим паша за Битола биле големи. to take care of those who had mental prob- Покрај улици, театар и парк изградил и lems. He built hospices for the old, a tannery други објекти. Изградил болница за бед- under the city and a fish market. ните во Битола, лудница, прибирајќи ги In the central area he constructed some во неа алипните во умот. Изградил Дом buildings. Among the others he built the за старци, изградена била кожарница под hotel “Mark orient” by which Bitola got its градот, го изградил рибниот пазар. Во modern European look. централното градско подрачје изградил високи зданија. Меѓу другите го изградил и хотелот „Марк“ („Ориент“). Со него Би- тола добила современ европ ски тип.

92 КЛИМЕНТ KLIMENT – митрополит – – metropolitan –

Климент, митрополит - Никола Трај- Kliment, metropolitan - Nikola Traj- ков (1912-1979), прв македонски митро- kov (1912-1979), first Macedonian metro- полит преспанско-битолски, прв архије- politan of Prespa and Bitola, first archpriest реј во Битола по обновувањето на МПЦ и of Bitola after the revival of MPC and sec- втор македонски архијереј; потписник на ond Macedonian archpriest: signatory of the соборската Одлука од 1967 г. за обнова Convention decision from 1967 for revival на афтокефалниот статус на МПЦ. Мит- of the autocephalous status of MPC. Before рополитoт Климент, пред монашењето и approaching the monastic’s orders and hy- хиротонијата за архиереј на MПЦ се ви- rotrony for archpriest of MPC the metropol- кал Никола Трајков. Роден бил на 3. VIII itan Clement had the name Nikola Trajkov. 1912 г. во Битола. Основно образование и He was born in 1912 in Bitola. He finished гимназија завршил во родниот град, а сту- his primary and secondary education in his диите на Правниот факултет во Белград и native city and he studied law in Belgrade Софија. Тој бил познат и како исклучител- and Sofia. He was well known as exception- но надарен педагог во вистинска смисла ally gifted pedagogue in the true sense of the на зборот. Во својата долгогодишна про- word. In his long-term educational activity светна дејност успеал на своите ученици, he managed to close the history of Mac- од кои многумина биле на високи места edonian people to his students, who were во тогашната државна админис трација, occupying high positions in the former state културата и просветата, со многу љубов administration, culture and the education. да им ја доближи историјата на македон- Firstly, he worked as a teacher in the high скиот народ бидејќи отпрво работел како school in Bitola,then as an official at the His- професор во гимназијата во Битола, по- torical Archive in Bitola and a judge at the тоа како референт во Историскиот архив National court in the municipality of Bitola. во Битола и судија во Народниот суд во He amazed the others with his memory and Општина Битола. Зачудувал со негова- encyclopedia knowledge for a range of tiny та меморија и неговото енциклопедиско details, not only of the significant historical знаење за низа најситни подробности, не events but also with the history of certain само од познатите историски настани, genealogy and the history of specific settle- туку и од историјата на одделни семејни ment in our country. родослови и историското минато на од- He promoted himself as an activist for re- делни населени места во нашата земја. vival of MPC He was metropolitan of Prespa

93 Митрополитот Климент бил познат and Pelagonia and first archpriest ordained и како исклучително надарен педагог во in MPC and after its revocation in 1767. In вистинска смисла на зборот. Се истакнал 1958 he approached the monastic’ order at како активист за обнова на МПЦ. Бил St"Virgin Mary's Church" in Pobozje, Sko- прв митрополит преспанско-пелагони- pje. He wanted to become an erodeacon ски и прв архиереј, хиротонисан во МПЦ and priest at St Mina, Skopje. In Bitola, at по нејзиното укинување во 1767 г. Во St Dmitrija he became archimandrite and on 1958 г. бил замонашен во Св. Богороди- 19.06.1959 at St Mina was ordained for arch- ца Побожје, Скопско. Бил ракоположен priest by the Heads of SPC and MPC German за ероѓакон и свештенојереј во Св. Мина, and Dositej and the bishop of Backa Nikan- Скопје. Во Битола во храмот Св. Димит- or. In 1959 in Stip together with archbishop риј е произведен за архимандрит, а на 19. Dositej ordained archimandrite Naum and VI 1959 во Св. Мина бил хиротонисан за formed the Holly archpriest synod of the re- архијереј од поглаварите на СПЦ и на vived MPC. After a long period of sickness МПЦ Герман и Доситеј и епископот бач- in 1979 Clement beatified in Bitola. ки Никанор. Во 1959 г. во Штип заедно со архиепископот Доситеј го хиротонису- ваат архимандритот Наум и формираат Свет архијерејски синод на обновената МПЦ. По долго боледување, во 1979 г. Климент се упокоил во Битола.

94 КОЛОНОМОС KOLONOMOS ЖАМИЛА ZAMILA – револуционерка – – revolutionary –

Колономос, Жамила (1922), видна Kolonomos, Zamila (1922), promoted членка на битолската еврејска заедни- member of Bitola Jewish community, fighter ца, борец, почитуван научен работник. respected scientific worker. She was born in Родена во Битола. Се школувала во род- Bitola .She was educated in her native city ниот град и многу млада се вклучила во and very young joined the revolutionary ac- револуционерните активности во градот. tivities in the city. She was a participant in Учесник во НОБ од 1941 г. Раководела две NOB in 1941 She commanded two SKOJ скоевски и една женска група. Особена groups and one female group. She was espe- била активна и популарна меѓу еврејската cially active among the Jewish young popu- младина во Битола. Успеала да го из- lation in Bitola. She managed to escape away бегне погромот на Еверите и во април from the Jewish execution in April 1943. She 1943 г. го напуштила револуционерното left the revolutionary action in Bitola and дејстување во Битола и се приклучила joined the partisan unit “Goce Delcev”. She во партизанскиот одред „Гоце Делчев“. was a deputy commissar of a battalion in the Била заменик комесар на баталјон во First Macedonian Kosovo Fighting brigade Првата македонско - косовска ударна and activist of AFZ. Immediately after the бри гада и функционер во АФЖ. Непо- war she was an active member of the state средно после војната активно се вклучи- and the social life of the country especially ла во државниот и општествениот живот in the organization and the work of the chil- на земјата, посебно во организирањето dren and young people organizations. After и дејствувањето на организациите за the liberation she graduated at The Faculty деца и млади. По ослободувањето завр- of Philosophy in Skopje where as lecturer шила Филозофски факултет во Скопје she worked at the Department of Roman каде работела како доцент на Катедра- Philology. Kolonomos as scientific worker та по романска филологија. Колономос published articles and books. Among the како научен работник објавила повеќе others the most important are: „Quelques трудови и книги. Меѓу позначајните се: observa tions sur les éleménts français dans „Quelques observa tions sur les éleménts les parlers judéo-espagnols de Bitola et Sko- français dans les parlers judéo-espagnols de pje“ – Collection at the Faculty of philosophy Bitola et Skopje“ - зборник на Филозофски Skopje, 1963 „Observations sur les differenc- факултет Скопје, 1963 г., „Obser vations es entre les parlers judeo-espagnols de Bitola sur les differences entre les parlers judeo- et Skopje“ –Madird 1965 “Proverbs and espagnols de Bitola et Skopje“ - Мадрид saying Sefadr Jew’s Bosnia and Herzegovina

95 1965 г. „Посло вице и изреке Сефардских Institute Ben Cvi at the Jewish University in Јевреја Босне и Херцеговине“ - Инсти- Jerusalem. and Jewish historical museum, тут „Ben Cvi“ на еврејскиот универ зитет Belgrade 1976. The article was written in во Ерусалим и Јеврејски историски музеј Serbian, Croatian, Jewish and English lan- , Београд 1976 г. Трудот бил пишуван guage with numerous photographs of Bitola. на српско хрватски, еврејски и англиски Then, “Bitola Jewish community and its par- јазик со бројни фотографии од Битола. ticipation in NOV 1941-1942”, “The Jews in Потоа, „Битолската еврејска заедница и Macedonia in the Second World War (1941- нејзиното учество во НОВ 1941 - 1942 г.“, 1945)”. Beside the listed scientific articles „Битола и битолско во НОВ - 1941 и Zamila Kolonomos in her books “Flowers 1942 г.“, „Евреите во Македонија во Вто- in flames” has several literature enclosures рата светска војна (1941-1945)“. Покрај which are based on true events from Bitola наведените научни трудови, Жамила Ко- under the occupation, such as “Dabi did not лономос во книгите „Цветови во пламен“ come back home” The shoe workshops ex- има неколку литературни прилози кои се tinguished” and others. She lives in Skopje. базираат врз вистински настани од Бито- ла под окупацијата како што се „Даби не се врати дома“, „Чевларските работилни- ци згаснаа“ и др. Живее во Скопје.

96 КОНСТАНТИНОВ KONSTANTINOV ДУШАН DUSAN – историчар – – histrorian –

Константинов, Душан Хр. (1922-2002), Konstantinov, Dusan (1922-2002), eth- етнолог, публицист, книжевник (автор nologist, publicist, literary worker (play writ- на драмски дела), интелектуалец од ви- er) intellectual of high profile, polyglot sci- сок профил, полиглот, научен работник, entific worker, well-known historian in RM познат историчар во РМ и надвор од неа, and outside it, one of the founders of the Sci- еден од основачите на Друштвото за наука ence and Art Association- Bitola and the first и уметност - Битола и прв секретар, човек secretary man who published large number што објавил голем број на трудови од на- of scientific, journalistic and other types of учен, публицистички и др. карактер. Ро- articles. He was born 1922 in Kraguevac (R. ден бил 1922 г. во Крагујевац (Р. Србија). ). He finished his primary education Основно образо вание стекнал во родното in his native village, his secondary educa- село, средно образование во Битола, а tion in Bitola and the Faculty of Philosophy Филозофски факултет во Скопје, докто- in Skopje. He had received Ph D twice, one рирал двапати - првата тема му била од in ethnology (for migration work) and the областа на етнологија (за печал барството) other one in the revolutionary work of Dam- и втората за револу ционерното дело на jan Gruev. Beside scientific, journalist, liter- Дамјан Груев. Покрај научна, новинарска, ary and publicist activity, he also translated книжевна и пубицистичка дејност тој се texts and as a crown of his creative work is занимавал и со преведување, а како кру- the Bible translation in modern Macedonian на на неговото творештво е преводот на language (1997). Библијата на современ македонски јазик, More important articles are: “Bitola (1997). Поважни трудови му се: „Битола 1903” (monograph1983), “Damjan Gruev” 1903“ (монографија, 1983 г.), „Дамјан Гру- (monographic article) and others. His con- ев“ (монографски труд) и други. Негови- tribution is large in the enlightenment of от придонес е голем во расветлувањето на the Organization itself and promoting the организацијата и настаните во Илинден- events from Ilinden period together with the скиот период и голем број револуционери large number of revolutionaries and organiz- и организатори од тоа време. Д. Констан- ers. D.Konstantinov’s portrait with his bio- тинов со портрет и со биографски пода- graphic data is presented in the encyclopedia тоци е застапен во енциклопеди јата „Луѓе “People of success” , Cambridge, England. на успехот“ на Кембриџ, Англија. Почина He died 2002 in Bitola. 2002 г. во Битола.

97 КОНСТАНТИНОВ KONSTANTINOV ЈАНКО JANKO – архитект – – architect –

Константинов, Јанко (1926), македон- Konstantinov, Janko (1926), Macedo- ски архитект, творец од општ профил. Тој nian architect, creator of general profile. He е проектант на соборниот храм „Собир на is constructor of the Church of “Synod of маке донските светители“ во Битола. Macedonian Saints” in Bitola. Роден 1926 г. во Битола. Дипло мирал He was born in Bitola. He graduated at на Архитектонскиот факултет при Тех- the Faculty of architecture at the Technical ничката висока школа во Белград во College in Belgrade in 1952 After his gradu- 1952 г. По дипломи рањето се вработил ation he got employed at the Macedonian во Проектан ското претпријатие за Маке- Construction Enterprise where he worked донија „Проектант“, каде што останал да until 1954.The same year he left on one year работи до 1954 г. Истата година заминал specialization in Copenhagen, Denmark на едногодишна специ јализација во Ко- where he simultaneously worked. пенхаген, Данска, каде што истовремено From 1955 to 1964 he worked in Stock- и работел. holm, Sweden at many architecture agencies. Од 1955 до 1964 г. работел во Сток- In the summer 1957 he worked in Juveskula, холм, Шведска, во повеќе архитектонски Finland and from 1958 to 1964 in Los An- бироа. Во летото 1957 г. работел во Јувес- geles, USA where he constructed shopping кула, Фин ска, а од 1958 до 1964 г. во Лос centers, schools, administration objects and Анџелес, САД, каде што изработу вал про- settlement buildings. In 1964 after the disas- екти за трговски центри, училишта, адми- trous earthquake he returned to Skopje and нистративни објек ти и станбени згради. he was included in its reconstruction. He Во 1964 г., по катастрофалниот земјот- was especially engaged in construction of the рес, се вратил во Скопје и се вклучил во plan for the Central city area. From 1966 to неговата обнова. Особено бил ангажиран 1991 he worked at the Institute for studies во изработката на планот за централно- and construction “Beton” in Skopje. From то градско подрачје. Од 1966 до 1991 г. his architectural creative work the most im- рабо тел во Институтот за студии и про- portant realized projects are: “Seismological ектирање „Бетон“ во Скопје. plant in Valandovo”(1965), Pedagogical col- Од неговото архитектонско тво рештво lege “Nikola Karev” in Skopje (1969), Protes- позначајни реализираи проекти се: Сеиз- tant church in Skopje (1970), The Secondary молошката станица во Валандово (1965), Medical school (1973) Telecommunication Педагош ката гимназија „Никола Карев“ center of PTT in Skopje (1974) and the ho- во Скопје (1969), Протестанската црква tel “Aleksandar Palas” Skopje (1998). He

98 во Скопје (1970), Средното медицинско participated in 15 anonymous architecture училиште (1973), Теле комуникациониот contests, achieving remarkable results, he центар за ПТТ во Скопје (1974) и хотелот constructed a lot of individual family hous- „Александар палас“ Скопје (1998). Зел es, among which the most remarkable is учество на 15 анонимни архитек тонски the Villa on in 1970.The last decade конкурси на кои постигнал забележител- of XX century he dedicated to the construc- ни резул тати. Проек тирал повеќе индиви- tion of church projects. The church in Ka- дуални семеј ни куќи од кои се издвојува vadarci(1992), The Synod Orthodox Church вилата на Водно изградена во 1970 г. in (1993), The Synod Orthodox Последната деценија на XX век ја пос- church in Bitola (1994) and The Church in ветил на изработка на проекти за цркви. Prilep (1997). For his creative contribution Посебно се издвојуваат: Црквата во Кава- in the domain of the architecture construc- дарци (1992), Соборната православна црк- tion he was honored with the following ва во Струмица (1993), Соборната право- awards Certificate of honour by Borba(1970 славна црква во Битола (1994) и Црквата and 1975), 11th October (1975), “Andrea во Прилеп (1997). Damjanov”(1997) and the Great architec- За својот творечки придонес во доме- ture award by the Architecture Association нот на архитектонското проек тирање ги of Macedonia for the hotel “Aleksandar Pa- добил следните награди: Борбина плакета las” (1998). (1970 и 1975), „11 Октомври“ (1975), „Ан- дреја Дамјанов“ (1997) и Големата награда за архитектура на Сојузот на архи тектите на Македонија за хотелот „Александар Палас“ (1998).

99 КОСТОВ KOSTOV ВЛАДИМИР VLADIMIR – писател – – writer –

Костов, Владимир, (1932), современ Kostov, Vladimir (1932), modern Mace- македонски раскажувач и драмски автор, donian narrator and play writer one of the еден од најплодните прозаисти, кој целиот most fertile writers who dedicated his opus свој опус го посвети на градот Битола. to the city of Bitola.He was born in 1932 in Роден 1932 г. во Битола. Основно обра- Bitola.He finished his primary education зование и гимназија завршил во родниот and high school in his native city. In 1951 he град. Во 1951 г. се запишал на Филозофски enrolled at the Faculty of Philosophy at the факултет на Универзитетот „Св. Кирил и University “St Cyril and Methodius” in Sko- Методиј“ во Скопје. Дипломирал во 1955 pje. He graduated in 1955 at the group of the г. на групата Југословенска книжевност. Yugoslav literature. His first employment Првото негово вработување било како was as an artist at Radio Play in Radio Sko- артист на Радио-драмата во Радио Скопје. pje In 1956 he started as a teacher of Mace- Во 1956 г. почнал да работи како про фесор donian language at The Veterinary School по македонски јазик во ветеринарното in Bitola; in 1964 he was elected a profes- училиште во Битола. Во 1964 г. бил из- sor at the Pegagocical College where he бран за про фесор на Педагошката акаде- worked until his retirement. He researched мија во Битола, каде работел сè до своето and studied on the field of language, litera- пензионирање. Се занимавал со истражу- ture and writing. He published large num- вање и проучување од областа на јазикот, ber articles among which :”Exceptions from литературата и писателската дејност. Има Bitola’s speech and its style”, “ Collection објавено поголем број свои трудови од of Miladinovci and Racin’s White dawn”, оваа област, меѓу кои се: „Отстапување на “The personal pronouns in Bitola’s speech” Битолскиот говор и неговиот стил“, „По- and others . He began with his creative work етскиот јазик на К. Рацин“, „Зборникот на in literature in high school . His first pub- Милади новци и Рациновите Бели мугри“, lished book is his novel “People with masks” „Личните заменки во Битолскиот градски (1967). He mainly wrote prose in his literary говор“ и др. activity so he has published 16 novels, 10 Со литературно творештво поч нал collections of novels and stories and 8 chil- да се занимава уште во гимназиските го- dren and teenagers books. He published 2 дини. Прва обја вена книга му е романот plays. Novels: “People with masks” (1967), „Лица со маски“ (1967 г.). Занимавајќи “The Wedding of Mara”(1968), “New се со литературно творештво, претежно mind”(1970), “The teacher” (1976), “Where пишувајќи проза, има објавено 16 рома- are you going my son” (1980) “Masks”

100 ни, 10 збирки новели и раскази и 8 книги (1983), “The Church Forty Martyrs in Bi- за деца и млади. Објавил и 2 драми. Ро- tola” (1984), “Uncle” (1984), “Curse”(1989), мани: „Лица со маски“ (1967); „Свадбата “Mistake”(1991), “The last kissing”(1992), на Мара (1968), „Нов ум“ (1970); „Учите- “Bitola’s triode”(1994), “The apparition in лот“ (1976); „Каде си тргнал сине“ (1980); the city of Bitola” (1997), “Bitola chronicle- „Маски“ (1983); „Црквичето Четирие- Family tragedy”( two short novels 1998) сет маченици во Битола“ (1984); „Вујко“ “Tane” (2000) “Bitolijada”; stories: “Game” (1984); „Клетва“ (1989); „Грешка“ (1991); (1969), “Margarit” (1996), “Heraclea „Последното целивание“ (1992); „Битол- mosaic”(collection of 201 stories, 2003) nov- ски триод“ (1994); „Сениште во градот els: “Sinful Zaharie”(1986) “Plague” (1989). Битола“ (1994); „Солза за Мите“ (1997); He writes teenagers prose. The atmosphere „Битолска хроника - Оби телска траге- and topics in his works are related to events дија“ (два кратки романи, 1998); „Тане“ from the history and the modern life of Bi- (2000); „Битолијада“ (2006); раскази: „Иг- tola. He wrote theatre critics, essays and lit- ра“ (1969); „Маргарит“ (1996); „Хераклејс- erature evolutions as well as headlines on ки мозаик“ (збирка од 201 раскази 2003); different occasions and statements from the новели: „Грешниот „Захарие“ (1986), numerous interviews.Kostov is one of the „Чу ма“ (1989). Пишува и проза за млади. founders of KUD”Ilinden” in Bitola and his Неговите дела амби ентално и тематски long-term artistic manager He is also one of се поврзани со настани од историјата и the founders of the literary magazine “Razvi- современиот живот на Битола. Пишувал tok” (1963) where he was a long-term editor и театарски критики, есеи и литературни in chief. Since 1977 he has been a member осврти како и написи по разни поводи и of DNU, Bitola.In 1983 he became member искази во состав на бројни интервјуа. of DPM. In 1988 he became member of The В. Костов е еден од основа чите на КУД Association of Independent writers of Mace- „Илинден“ (1957) во Битола и негов дол- donia. Many of his works have been drama- гогодишен уметнички раководител. Исто tized. така е еден од основачите на литератур- So, in 1977 The Assembly of the National ното списание „Развиток“ (1963), каде theatre in Bitola performed “The Wedding бил и долгогодишен главен и одговорен of Mara” dramatization of his novel, hav- уредник. Од 1977 г. член е ДНУ-Битола. ing the same name. The same performance Во 1983 г. станал член на ДПМ. Во 1988 г. was successfully preformed in Sarajevo, станал и член на Асоцијацијата на независ- Sterija’s scene, in Novi Sad, at Dubrovnik ните писатели на Македонија. Summer Plays and other stages in RM and Многу од неговите дела се драмати- former Yugoslavia. In 1986 the novel “Sin- зирани. Така во 1977 г. во изведба на На- ful Zaharija” was performed at the National родниот театар во Битола била одиграна Theatre in Bitola and at the Festival of small „Свадбата на Мара“, драматизација на не- and experimental scenes in Sarajevo directed говиот истоимен роман. Истата претстава by Ljubisa Georgievski. In 2001, his third со успех е одиграна и во Сараево, Сте- book the novel “The Church Forty Mar-

101 ријното позорје во Нови Сад, на Дубров- tyrs” was performed by Bitola’s theatre and ничките летни игри и на други сцени во at The Theatre Festival “Vojdan Cernodrin- РМ и поранешна Југославија. Во 1986 г. и ski”. He was honoured by many awards and новелата „Грешниот Захарија“ е изведена recognitions among which the award of the во Народниот театар - Битола и на Фести- City of Bitola 4th November for life achieve- валот за мали и експеримен тални сцени ment, 11th October (1984), 1st May, “Vanco во Сараево, во режија на Љубиша Георги- Nikolevski” (1997), “Racin’s recognition” евски. Во 2001 г. беше драматизирана и (1999). трета негова книга, романот „Црквичето четири есет маченици“ во изведба на Би- толскиот театар и на театарскиот фести- вал „Војдан Чернодрински“. Носител е на повеќе награди и призна- нија меѓу кои: наградата на град Битола „4-ти Ноември“ за животно дело; „11 Ок- томври“ (1984); „1 Мај“; „Ванчо Николес- ки“ (1997); „Рациново признание“(1999).

102 КОСТОВ KOSTOV КИРЕ KIRE – композитор – – composer –

Костов, Кире (1949), македонски ком- Kostov, Kire (1949), Macedonian com- позитор, инструменталист и диригент. Ро- poser, instrumentalist and conductor. He was ден во Битола. Средно музичко училиште born in Bitola. Since that period he actively завршил во Битола. Уште во тој период participated in the Cultural entertainment of активно учествувал во културно-забавното Bitola. He was a member of many groups and живеење на Битола. Натамошното школу- orchestras”Skromni”, Bigbend”, KUD “Stiv вање го продолжил на Музичката акаде- Naumov and others. He continued his further мија во Белград, а потоа и на Факултетот за education at the Music Academy in Belgrade музичка уметност во Скопје. Во периодот and then at The Faculty of music in Skopje. In од 1970 до 1988 г. бил прв трубач и солист the period from 1970 to 1988 he was the first на Танцовиот оркестар на тогашната Ра- trumpet player and solist of the Dance orches- дио-телевизија Скопје, а од 1988 г. до денес tra of the former broadcasting Skopje and since и негов диригент. Како единствен претстав- 1988 until today its conductor. As the unique ник на тогашна Југославија, учествувал во representative of former Yugoslavia, he partic- Бигбендот на Европската радиодифузија, ipated in the “Big band of the European broad- кој бил составен од по еден инструмента- casting, which was formed by instrumentalists лист од секоја земја од Европа. Автор е на of each country over Europe. He is author of околу педесетина композиции во оркестар- about fifty compositions in orchestra perfor- ска изведба од областа на џезот. Од областа mance from the field of jazz. From the field of на популарната музика има околу трис- the popular music he has got about three hun- тотини наслови како композитор - „Летај dred titles as a composer” Fly my gull”, “When галебе“, „Кога те нема“, „Твоите очи сине“, you are gone”,” Your eyes my son”,” The son „Синот божји“, „Тајно моја“, „Илузија“ и of God” “Secret of mine”,” Illusion” and many многу други, и уште толку како аранжер others and as much as being organizer to other на други автори. Бил еден од основачите на authors. He was one of the founders of the фестивалот за деца и млади „Си - до“ кој се Children and teenagers festival Si –do which одржуваше во Битола од 1991 до 2000 г. Бил was held in Bitola from 1991-2000. He was ar- уметнички директор на Интерфест Битола tistic director of Interfest Bitola, the festival of за популарна музика. Добитник е на бројни popular music. He is winner of many rewards награди и признанија. Моментално е дири- and recognitions. At the moment he is a con- гент на Бигбендот на МРТ, а на Факултетот ductor of The “Big band” of MRT and pro- за музичка уметност предава на отсекот за fessor of chamber music –orchestra at the камерна музика - оркестар. Faculty of music department.

103 КОТЕВСКИ KOTEVSKI ДИМИТАР DIMITAR – лекар – – doctor –

Котевски, Димитар (1926), прима- Kotevski, Dimitar (1926), primarius, dr риус, д-р специјалист офтал молог, истак- specialist, ophthalmologist, promoted activ- нат активист на стручно и научно поле, ist on professional and scientific field, Ph D прв доктор по медицински науки во Би- of Medical sciences in Bitola.He was born in тола. Роден 1926 г. во Битола. Основно Bitola.He finished his elementary and high училиште и гимназија завршил во Бито- school in Bitola and he graduated at The Fac- ла, а Медицински факултет во Белград, во ulty of Medicine in Belgrade in 1953 .In 1956 1953 г. Во 1956 г. специјализирал офтал- he specialized ophthalmology in Skopje and мологија во Скопје и Загреб. Zagreb. In 1956 he founded the first Optical Во 1956 г. го основал првото очно од- ward in Bitola, as chief at that ward. In 1962 деление во Битола - шеф на тоа одделе- he opened the first orthooptical pleoptical ние. Во 1962 г. го отворил првиот ортооп- ward in Macedonia tracing the development тичко–плеоптички оддел во Македонија, path of the strabology in our counrty. Since тра сирајќи го патот за развој на страболо- 1966, with the foundation of the new hospi- гијата кај нас. Од 1966 г. со формирањето tal he was its manager. He remained on that на новата болница бил именуван за ди- duty until 1973. In 1976 he became Ph D of ректор на Медицинскиот центар. На таа Medical science. During 1976/78 he was sent должност останал сè до 1973 г. Во 1976 г. to Benghazi, Libya as a professional director станал доктор на медицин ски науки. Во in the existing hospital and after his return текот на 1976/78 г. бил испратен во Бен- he was appointed for a chief health consul- гази (Либија), како стручен директор во tant at the Medical center in Bitola (1979). тамош ната болница, а по враќањето бил Since 1986, he was manager at the Optical назначен за виш здравствен совет ник при Clinic at the Faculty of Medicine in Skopje. Медицинскиот центар во Битола (1979 г.). He is remarkable with his great organiza- Од 1986 г. до неговото пензионирање во tional activities. 1987 г. бил управник на Клиниката за оч- He participated in many congresses ни болести при Медицинскиот факултет and symposiums of ophthalmologists with во Скопје. Се истакнува со голема орга- his original articles in Brighton, England, низациона активност. Lisbon, San Francisco (USA) Rome and Учествувал на многу конгреси и сим- Singapore. There are more than 70 profes- позиуми на офталмолозите со свои ори- sional scientific articles, that are published гинални трудови во Брајтон (Англија), in the country and abroad in the field of the Лисабон, Сан Франциско (САД), Рим и ophthalmology. He was present at numer-

104 Сингапур. Од областа на офталмологијата ous professional specializations in Paris, публикувани се повеќе од 70 стручно-на- Lion Vienna, Frankfurt and Moscow. For учни трудови во земјата и странство. Прет- his professional scientific and organizational стојувал на бројни стручни усовршувања work he was honored with the award 4th No- во Париз, Лион, Виена, Франкфурт и Мос- vember of the city of Bitola. He is honorable ква. За својата стручна, научна и органи- member of the Blind People Association зациона работа, добитник е на наградата RM as well as the Association of ophthal- „4-ти Ноември“ на градот Битола, почесен mologists of Yugoslavia and he was elected член е на Сојузот на слепите на РМ, како и three times for a president of DNU Bitola. на Здружението на офталмолозите на Ју- He was a president of the ophthalmologic гославија, а трипати бил биран за претсе- association of RM , Secretary general of the дател на ДНУ-Битола. Бил претседател на Organizational board at the 10th Ophthal- офталмолошката секција на РМ, генера- mologist Congress in Former Yugoslavia, лен секретар на Здружението на офталмо- president of the Association of the health лози на Југославија, генерален секретар на organizations in Macedonia, president of the организациониот одбор на 10. Кон грес на local committee at the College of medicine, офталмолози на поранешна Југославија, University “St Clement Ohridski” in Bitola претседател на Заедни цата на здравстве- etc. For his hardworking contribution in the ните организации на Македонија, претсе- ophthalmologic sciences and practice he has дател на матичната комисија на Вишата been honored with The Order of labour with медицинска школа при Универзитетот silver rays, Order for people’s credits with „Св. Климент Охридски“ во Битола и др. Silver Star, order with red flag and numer- За самопрегорната работа и придонесот ous diplomas and testimonials etc. кон офтал молошката наука и пракса, од- ликуван е со Орден на трудот со сребре- ни зраци, Орден за заслуги за народ со сребрена ѕвезда, Орден со црвено знаме и бројни дипломи, благодарници и др.

105 КОЧАНКОВСКИ KOCANKOVSKI ЈОВАН JOVAN – историчар – – historian –

Кочанковски, Јован (1931), професор, Kocankovski, Jovan (1931), professor, историчар, учебникар и публицист, роден historian, textbook writer, publicist born in во с. Смилево-Демир Хисар, живее во Би- v.Smilevo-Demir Hisar and now lives in Bi- тола. Дипломирал на Филозофскиот фак- tola.He graduated at the Faculty of Philoso- ултет во Скопје 1972 г. Во 1992 г. на исти- phy in Skopje in 1972.In 1992 at the same от факултет магистрирал на тема „Битола Faculty he received his magistrate on the и битолско во НОБ 1941-1944“. Работел topic “Bitola and its region in NOB 1941- како професор во неколку училишта во 1944”. He worked as a professor in several Битола од 1953-1976 г. Беше директор на schools in Bitola in the period from 1953- училиште; директор на Историскиот ар- 1976.He was school principal, manager of хив во Битола (1976-1982); секретар на the Historical Archive in Bitola (1976-1982), Општинска самоуправна интересна заед- secretary of the municipal self- management ница за култура и информирање (1982- interest community for culture and informa- 1990); надворешен соработник на Про- tion (1982-1990), external coordinator at the светно-педагошката служба во Битола Educational pedagogical department in Bito- (1959-1961) и еден е од основачите на la (1959-1961) and he is one of the founders ДНУ - Битола во април 1960 г., сега МНД. of DNU in Bitola in April 1960 now MND. Соработувал во в. „Просветен работник“ He cooperated with the newspaper “Pros- и списанијата: „Просветно дело“, „Исто- veten rabotnik” and the magazines “Prosvet- рија“, „Македонски архи вист“ и „Архив- no delo”, “Istorija”, “Makedonski arhivist” ски преглед“. Коавтор е на учебници по and “Arhivski pregled” .He is coauthor of Историја за VII одделение и тоа 15 изда- the history textbooks for VII grade; 15 edi- нија на македонски, 9 на албански и 7 на tions in Macedonian, 9 in Albanian and 7 турски јазик; Историска читанка за VII in Turkish. History textbook for VII grade; одделение, 8 изданија на македонски, 3 8 editions in Macedonian, 3 in Albanian, 2 на албански и 2 на турски јазик; учебник in Turkish, history textbook for second class по Историја за II клас гимназија: 3 изда- high school; 3 editions in Macedonian 1 in нија на македонски, 1 на албански и 1 на Albanian and 1 in Turkish, history textbook турски јазик и Историска читанка за II for II class high school from 1961-1991. He клас гимназија, издадени во периодот од is author and coauthor of over 100 biblio- 1961 до 1991 г. Автор и коавтор е на преку graphic units in the filed of history, history 100 библиографски единици од областа education and science of archives. He is co- на историјата, наставата по историја и author of the chronicle “Gavato”, Bitola 1964

106 архивистиката. Коавтор е на хрониката and monographs “Ilinden and Ilinden tradi- „Ѓавато“ Битола, 1964 г. и на моногра- tions” Bitola, 1979 “Dame Gruev” Skopje, фиите: „Илинден и илинденските тради- 1982 “Bistrica” Bitola 1985, “Dihovo” Bitola ции“ Битола, 1979; „Даме Груев, Скопје, 1985, “Bitola” Bitola 1985 and 2004 Bitola- 1982; „Бистрица“, Битола, 1985; „Дихо во“, Prespa Partisan unit “Dame Gruev”(1942- Битола, 1985; „Битола“, Битола, 1985 и 1944) Bitola 1998 and others. He is author 2004 г., „Битолско-преспанскиот парти- of the monographs “Todor Angelevski Stro- зански одред Даме Груев (1942-1944)“, gov” Bitola 1987, “Bitola and Bitola Region Битола 1998 г. и др. Автор е на моногра- in NOB and antifascist war”(1941-1945) in фиите „Тодор Ангелевски-Стро гов“, Би- two volumes Bitola 2007 and others. Special тола, 1987; „Битола и битолско во НОБ interest in the public caused his article “For- и антифашистичка војна (1941-1945)“ во eign departments in Bitola” in the collection два тома, Битола, 2007 и др. Посебен ин- “Creative work of Manaki Brothers” Sko- терес во јавноста предизвика неговиот pje 1996 as well as the article “Macedonian труд Странски дипломатски претстав- historiography for the last meeting of Goce ништва во Битола во зборникот „Тво- Delcev with Dame Gruev and Dame Gruev рештвото на браќата Манаки“, Скопје, at the congress at Smilevo 1903”. With 1996 г. како и трудот Македонската исто- this article he participated on many scien- риографија за последната средба на Гоце tific symposiums, round tables, congresses Делчев со Даме Груев и за Даме Груев and etc He was a member of editorships of на Смилевскиот конгрес 1903 г. Со свои the magazines “Istorija” (1979 and 1980), прилози учествувал на повеќе научни “Makedonski arhivist” 1982 and 1983, the симпозиуми, тркалезни маси, конгреси и magazine of DNU Bitola, “Prilozi” and other др. Бил член на редакции во списанијата editions of historical character in Bitola. So- „Историја“ (1979 и 80), „Македонски ар- cial verification for his work by the society, хивист“ (1982 и 1983), списанието на ДНУ is his over thirty recognitions among which Битола „Прилози“ и др. изданија од исто- there are: The municipal award 4th Novem- риски карактер во Битола. Општес твена ber in 1968 and 1999, Memory certificate of верификација за неговата работа се над honor by “Prosvetno delo” 1970, Certificate триесеттина признанија меѓу кои се: Оп- of honor” by DNU from Bitola 1970 and штинска награда „4-ти Ноември“ во 1968 2007, the award “Clement Ohridski” 1976 и 1999 г.; Спомен плакета на „Просв етно and The Order of labor with silver wreath. дело“ 1970 г.; Плакета на ДНУ од Битола 1970 и 2007 г.; награда „Климент Охрид- ски“ 1976 г. и Орден на трудот со сребрен венец.

107 КОЧОВСКА KOCOVSKA ФАНА FANA – народен херој – – national hero –

Кочовска, Фана (1927–2004), маке- Kocovska, Fana (1927-2004), Macedoni- донска револуционерка, најмлад народен an revolutionary, the youngest national hero херој од НОБ. Родена 1927 г. во с. Лавци of NOB. She was born in 1927 in v.Lavci - Битолско. Многу рано се вклучила во Bitola. She joined the progressive youth напредното младинско револуционерно revolutionary movement early and she was движење и била член на скоевската гру- a member of SKOJ group in the village. In па во селото. Во летото 1942 г. активно the summer 1942 she actively participated се вклучила во партизанските редови во in partisan unit “Goce Delcev”. She partici- битолскиот партизански одред „ Гоце Дел- pated in all battles of the unit in her squad of чев“. Учествувала во сите борби на своја- the battalion “Stiv Naumov” and afterwards та единица во одредот, во својата чета на in the lines of the Second, Third Seventh and баталјонот „ Стив Наумов“, а потоа и во the First Macedonian Kosovo brigade. At единиците во составот на Втората, Трета- the age of 16 she passed the golgotha of the та, Седмата и Првата македонско - косов- February expedition and the spring offen- ска - бригада. На 16-годишна возраст ја sive. She was battalion secretary of SKOJ and минала голготата на Февруарскот поход member of the Chief Board of the antifascist и на Пролетната офанзива. Била баталјон- youth of Macedonia. After the liberation she ски секратар на СКОЈ и член на Главниот performed many state and political func- одбор на антифашистичката младина на tions .As a result of her courage and sacrific- Македонија. По ослободувањето вршела ing in the days of NOB she was proclaimed a повеќе државни и политички функции. national hero on 29th November 1953 at the За својата храброст и пожртвуваност во age of 26 and therefore she was the youngest деновите на НОБ, прогласена е за наро- proclaimed national hero of Macedonia. ден херој на 29. ноември 1953 г. на 26 - го- дишна возраст и со тоа таа е најмладиот прогласен народен херој на Македонија.

108 КОЧОВСКИ KOCOVSKI ИЛИЈА ILIJA – ликовен уметник – – artist –

Кочовски, Илија (1945), ликовен Kocovski, Ilija (1945), artist who with his уметник кој со своите уметнички експо- artistic explosions promotes Bitola art scene зиции ја афирмира битолската ликовна through the world. He was born 1945 in Bi- сцена низ светот. Роден 1945 г. во Бито- tola.He graduated at the Academy of art in ла. Дипломирал на Академија за ликовна Belgrade; he is a member of DLUM and the уметност во Белград. Член е на ДЛУМ и art group “77”. He has organized a lot of in- на Ликовната група ,,77“. Има органи- dependent exhibitions in Bitola, Trzik and зирано повеќе самостојни изложби во Kranj (R.Slovenia, Negotino, Veles, Skopje Битола, Тржич и Крањ (Р. Словенија), Kumanovo, Stip, Prilep, Negotino, Sofija (R. Неготино, Велес, Скопjе, Софија. Учест- Bugaria). He participated on a large number вувал на голем број групни изложби низ of group exhibitions through the world among целиот свет, меѓу кои: Париз (Франција), which Paris France, London, Glasgow, Eng- Лондон, Глазгов (Англија), Сток холм land, Stockholm, Sweden, Buenos Aries, Ar- (Шведска), Буенос Аирес (Аргентина), gentina, Belgrade (), Белград (Србија), Софија, Варна (Буга- Sofia Varna (Bulgaria)Kanagva, Harkov, рија), Канагава (Јапонија), Мелбурн (Авс- (Ukraine), Racinborsh (Poland), Viroin- тралија), Харков (Украина), Раци борш val (Belgium) Prahova (Romania) Ankara (Полска), Вироинвал (Белгија), Прахова Istanbul(Turkey). He is a winner in a large (Романија), Анкара, Истанбул (Турција). number of awards among which more distin- Добитник е на голем број награди од кои guished are: 1978 The award NUB “Clement се издвојуваат: ЛИКУМ, Годишна излож- Ohridski”, DLUM drawing 1981, 1983, LI- ба ДЛУМ 1985, Ноемвриска награда на KUM annual exhibition of DLUM; 1984 The Уметничка галерија Битола; 1988, Ноем- award of MSU Skopje, DLUM drawing 1984, вриска награ да за извонредни резултати 1985, November award by the Art gallery, Bi- во творештвото Битола; 1991, Диплома на tola 1988, November award for extra ordinary 1. Меѓународно графичко триенале Бито- results in the creation Bitola 1991, Diploma on ла; 1994, Откупна награда на НУБ ,,Кли- the First International graphical triennial Bitola мент Охридски“ 1995, Мајска награда на 1994, The award of NUB “Clement Ohridski” ДЛУБ; 1996, Мијачки зографи, 27. Гра- 1995, May award of DLUB 1996, Mijacki Zo- фичка изло жба на ДЛУМ; 1998, наградата graphs 27th Graphical exhibitions of DLUM 4-Ноември на град Битола; 1999, Награда 1998, November award of the city of Bitola за Ex Libris Ријека-Хрватска; 2006, Награ- 1999, The award for Ex Libris Rijeka, Croatia да ,,Б. Траиковски“ на ДЛУБ, Битола. 2006, Award B.Trajkovski of DLUB, Bitola.

109 КРЕЉА KRELJA ЗИНА ZINA – оперска певица – – opera singer –

Креља, Зина (1925-2004), прочу ена Krelja, Zina (1925-2004), famous Mac- македонска оперска и концер тна певица edonian opera and concert singer (soprano) (сопран). Била една од најголемите лич- the founder, member and primma donna of ности на југословенските простори. Ро- MNT from 1947, extraordinary precious and дена 1925 г. во Битола. Својот афинитет great artistic personality. She was born 1925 го покажала уште во раното детство, рас- in Bitola. She showed her affinity in her early тејќи во семејство кое професионално се childhood, growing up in a family which занимавало со музика. Соло пеење започ- was professionally engaged with music. She нала да учи во Белград, за да продолжи во started to study solo singing in Belgrade and Загреб, во класата на проф. Милан Рајзер, then she continued in Zagreb in the class of а потоа на академијата „Санта Чечилија“ the professor Milan Rajzer and finally at the во Рим, во класата на прочуениот проф. academy Sanga Cecilia in Rome in the class Рикардо Страчиари. Својот деби го ос- of the famous Ricardo Straciari. She had тварила на оперската сцена во Загреб во debut on the opera scene in Zagreb in 1944 1944 г. (Џилда во „Риголето“ од Џ. Вер- (Gilda in Rigoleto by J. Verdi). Since 1948 ди). Во текот на својот уметнички век (до until her retirement (1981) she was on the 1981 г.) реализирала повеќе од 20 главни opera scene at Macedonian National Theatre улоги (Џилда во Риголето, Јана во Гоце, in Skopje acting many roles of soprano spe- Констанца во Грабнувањето од сарајот, cificity. She died in 2004 in Skopje. During Розина во Севилскиот бербер, Лучија во her artistic life (until 1981) she realized more Лучија ди Ламермур, Неда во Палјачи, than 20 main roles (Gilda in “Rigoleto”, Jana Мими во Боеми...). Осо бено впечатлива in Goce, Constance in “Capturing from the останува нејзината креација во улогата на Seraglio” Rozina in “Seville barber”, Lucia at Виолета Валери во Травијата што ја пеела Lucia di Lamermur” Neda in “Paljaci” Mimi на 156 претстави. Критиката најчесто го in Boems). She had extremely remarkable истакнувала нејзиниот топол лирски со- role of Violeta Valerie in “Traviata” which пран, извонредната вокална техника и не- she sang in 156 performances. The critics обичниот талент и сценски настап што на mostly emphasized her warm lyric soprano, тоновите им дава посебна автентичност и the excellent vocal technique and unusual убавина. Наградата: „11 Октомври“ (1978) talent and scene performance which gave ја има добиено за животно дело. her tones of special authentic beauty. She was honoured with the award 11th October (1978) for life achievement.

110 КРСТЕВСКИ KRSTEVSKI АЛЕКСАНДАР – КОШКА ALEKSANDAR – KOSKA – историчар – – historian –

Крстески, Александар - Кошка (1932 Krsteski, Aleksandar – Koska (1932- - 2003), историчар, публицист, виш ар- 2003), historian, publicist, chief archivist хивист, роден 1932 г. во Кавадарци. Ос- born in 1932 in Kavadarci.He finished his новно и средно образование - гимназија primary, and high school in Bitola and Fac- завршил во Битола, Филозофски факул- ulty of Philosophy, History department in тет група Историја во Скопје. Бил долго Skopje. He was educational worker for a very време просветен работник - гимназиски long time as high school professor of his- професор по историја, а од 1965 г. научен tory and from 1965 scientific counsellor and советник и потоа раководител на Исто- manager of the History archives Bitola. Un- рискиот архив - Битола. Под негово ра- der his leadership History archive prepared ководство Историскиот архив подготвил many exhibitions from the Science of ar- повеќе изложби од архивистиката и исто- chive and history. He published over twenty ријата. Објавил над дваесет и пет стручни five professional headlines from the field of написи од областа на архивистиката и archive and history. His books “The Creative историјата. За одбелжување се неговите Work of Manaki Brothers” (monograph arti- книги: „Творештвото на Браќата Мана- cle edited in 1996 in Bitola) “Metodija Fotev ки“, (монографски труд, издаден во 1996 monograph (1900-1993)”; (1998) Bitola, are во Битола), Методија Фотев, монографија worth mentioning. In 1996 he is winner of (1900-1993) (1998, Битола). Во 1996 г. до- the awards 4th November, the award of the битник е на наградата „4-ти Ноември“, city of Bitola as well as certificate of honours, награда на град Битола како и повеќе diplomas, recognitions, testimonials etc. for плакети, дипломи, призна нија, благодар- his publicist and scientific creative activity. ници, пофалници и сл. за својата публи- He died in 2003 in Bitola. цистичка и научна творечка дејност. По- чина 2003 г. во Битола.

111 ЛАСКОВСКИ LASKOVSKI ВЛАДО VLADO – новинар – – journalist –

Ласковски, Владо (1932-2007), битол- Laskovski, Vlado (1932-2007), Bitola’s ски доајен во новинар ството, колумнист, doyen in journalism, article writer, essay есеист, еден од основачите на „Битолски writer, one of the founders of “Bitolski ves- весник“ (прв директор, главен и одговорен nik” (first manager, editor in chief) journal- уредник), дописник на бројни весници и ist of many newspapers and magazines in the списанија во земјата и странство, вљубе- country and abroad, who is in love with Bi- ник во Битола и граѓаните, роден 1932 г. tola and its citizens. He was born in 1932 in во с. Цапари, Битолско. Основно обра- v.Capari, Bitola. He finished his primary and зование и гимназија завршил во Битола, high school in Bitola and Faculty of Philoso- а Филозофски факултет во Скопје. Во phy in Skopje. When he was young he was a младите години бил спортист, член на ФК sportsman member of FC Rabotnik in Bitola „Работник“ во Битола кој ги бранел боите and he defended the colours of this team for на овој тим повеќе од пет години. По завр- more than five years. шувањето на студиите кратко време бил After his graduation for a very short pe- средношкол ски професор во Битолската riod of time he was a high school teacher at гимназија и Учител ската школа. Уште во Bitola’s high school and Teacher’s College. студентските денови В. Ласковски бил со- Since his student days Laskovski was first работник прво во младин ските весници и coordinator in the youth newspapers and списанија, а потоа во „Нова Македонија“, magazines then in “Nova Makedonija” and и други. За В. Ласковски „напишаното ос- others .According to Laskovski “the writ- танува, кажаното се зборува и се забора- ten word stays, the pronounced word is said ва“, поради што се грижеше да го стави на and forgotten” and that is why he was always хартија секој интересен настан. Во 1964 г. careful and put everything in paper, each се вработил во НИО „Битолски весник“ interesting event. In 1964 he got employed во Битола, а потоа целосно се префрлил at NIO “Bitolski Vesnik” in Bitola and then за пос тојан дописник на Радио Скопје. he completely became full time correspond- Од Битола и Битолскиот крај беше ре- ent of Radio Skopje. He was full time corre- довен известувач на радио стани ци и во spondent from Bitola and its region at home светот известувајќи ги македон ските исе- radio stations as well as the world’s ones, in- леници за состој бите во Македонија. В. forming the Macedonian immigrants about Ласковски преку дописите е меѓу првите the situation in Macedonia. V.Laskovski нови нари кои воспоставуваа соработка with his reports is one of the first corre- со македонските иселеници во странство. spondents who made connection with the

112 Пишуваше лесно, одмерено, разбирливо, Macedonian immigrants abroad. He wrote трудејќи се при тоа секогаш објективно и easily, being abstemious, clearly trying at навреме да ја информира јавноста. По- the same time to be objective always and ради тоа неговите написи и информации promptly to inform the public That is why го привлекуваа вниманието на широката his reports and information attracted the јавност. В. Ласковски бил меѓу првите би- attention of the wider public.V.Laskovski толски новинари од чие перо многу мла- was among the first journalists who trained ди дописници се обучуваа и се грижеа да many young journalists and took care eve- бидат правилно сфатени. Никогаш не бе- rything to be correctly understood. He was ше ангажиран новинар, нити пристрасен, neither engaged journalist, by someone with едноставно тој сакаше вистината да биде purpose, nor subjective one, he simply loved на страниците од весниците или да доми- the truth to be presented in the newspapers нира во информацијата која имаше за цел pages or to be dominant in the information и да информира, да овозможи сознание which had the purpose to inform, to present и да забави доколку беше од тој жанр. За evidence. For his unselfish attempts and en- несебичните напори и ангажирања е по- gagements he was honored with numerous фалуван и наградуван со бројни награди awards of municipal and republic character. од општински и републички карактер. He died in 2007 in Bitola. Почина 2007 г. во Битола.

113 ЛИАКУ LIAKU ДИМИТАР DIMITAR – лекар – – doctor –

Лиаку, Димитар (1921), прима риус, Liaku, Dimitar (1921), primarius, dr д-р специјалист хирург, редок стручњак и specialist, surgeon rare expert and tireless неуморен работник кој во својот работен worker .In his working years he executed век извршил повеќе од 20.000 хирушки more than 20.000 surgeries He is one of the интер венции. Тој е еден од пионерите во pioneers in the field of the surgery in Bitola областа на хирургијата во Битола и е мош- and he is very important for the develop- не заслужен за развојот и модернизација- ment and modernization of the surgery with та на хирургијата со воведување нови ме- the introduction of new methods and opera- тоди и оперативни техники во работата. tion technique in the work. Роден 1921 г. во Скопје. Основно и He was born in 1921 in Skopje. He fin- средно образование завршил во родниот ished his primary and secondary education град, а во 1939 г. се запишал на Медицин- in his native city in 1939 and continued at скиот факу лтет во Белград. Факултетот, the Faculty of Medicine in Belgrade. He зара ди народноослободителната борба во studied the faculty with pauses as a result која и самиот активно учест вувал, го сту- of the national liberation fight where he ac- дирал со прекини. Во 1941 г. се запишал tively participated. In 1941 he enrolled at the на Медицинскиот факултет во Софија. Faculty of Medicine in Sofia. From 1943 to Од 1943 г. до крајот на 1944 г. како сту- the end of 1944, as a student, he volunteered дент волонтирал на хирушкото одделение at the surgery department at the General на Општата болница во Скопје. Потоа hospital in Skopje and then he joined the се придружил на хирушката екипа на 42 surgery crew at the 42 Macedonian Surgery Македонска дивизија на 15 Македонски division of 15th Macedonian corpus. At the корпус. На Сремскиот фронт останал до battle field in Srem he remained till the end крајот на војната, а по ослободувањето of the war and after the liberation he re- се вратил на своите започнати студии на turned to his studies in Belgrade. He gradu- Медицинскиот факултет во Белград. Дип- ated in May, 1949. ломирал во мај 1949 г. As soon as he returned to his native city, По враќањето во родниот град започ- he started with his specialization but he had нал со специјализација по општа хирур- to stop in 1952. After the war there was large гија. Во 1952 г. ја прекинал специјали- shortage of professional surgery crew and зацијата. Во тие повоени години имало that is why he was sent to Bitola to work as голем недостиг од стручен хирушки кадар, a surgeon. Here, he faced extremely difficult и затоа бил испратен во Битола да работи situation.

114 како хирург. Тука се соочил со вонредна Because of the disease of the senior sur- ситуација. Заради болест на постариот geon at the end of 1953 he executed 2000 хирург до крајот на 1953 г. извршил 2.000 operations. In 1954 he returned to Skopje операции. Во 1954 г. се вратил во Скопје, to finish his specialization at the surgery каде 1954 г. завршил со својата специјали- clinic. Then he was sent again to Bitola, but зација на хируршката клиника. Потоа пак this time as a surgeon specialist. He was ap- бил испратен во Битола, но овојпат како pointed superintendent of the surgery ward хирург-специјалист. Бил именуван за на- in Bitola He decided to stay and work here чалник на хирушката служба во Битола. until his retirement in January 1987, as chief Тука останал да работи до неговото пен- health counsellor. He devoted his lifetime зионирање во јануари 1987 г. како виш to his professional advancement, using the здравст вен советник. Во текот на своето new methods in practice. So, in 1962 he was работење постојано се усовршувал, а по- on two months sophistication at Thoracic тоа новите методи и практично ги приме- surgery on VMA in Belgrade and in 1971 нувал. Така во 1962 г. бил на двомесечно he visited the clinic “Fundeni” and The Ur- усовршување по торакална хирургија во gent Surgery in Bucharest. He presented his ВМА во Белград, а во 1971 г. претстојувал experiences at many congresses and sympo- на Клиниката „Фундени“ и на Ургентна siums. As a rare expert, great enthusiast per- хирургија во Букурешт. Своите искуст- son who educated a large number of younger ва ги презентирал на повеќе конгреси и colleagues and formed the necessary staff in симпозиуми. Како редок стручњак, голем the surgery crew, he was honored with the ентуз ијаст, човек кој бил посебно заслу- title primarius and number of orders, di- жен за едуцирање на голем број помлади plomas, awards and recognitions. In 1964 колеги и со тоа форми рање на неопходен he gained 4th November award of Bitola He специјалис тички кадар во хирушката was also recipient of the highest recognition служба, носител е на звањето примариус by the Macedonian Doctor’s association, и добитник е на повеќе ордени, дипломи, “The Convention, Dr. Trifun Panovski”, the награди и признанија. Во 1964 г. ја до- award “Pergament” as an honorable mem- бил наградата „4-ти Ноември“. Исто така ber of the Surgery Association of Yugoslavia добитник е и на највисокото признание and many others. на Македонското лекарско друштво „По- велбата д-р Трифун Пановски“, наградата „Пергамент“ како почесен член на хи- рушките друштва на Југославија и многу други.

115 ЛОЗАНОВСКИ LOZANOVSKI РИСТО RISTO – академик – – academician –

Лозановски, Ристо (1925), академик, Lozanovski, Risto (1925), academician, македонски научник, доктор на земјо- Macedonian scientist, doctor of agricultural делски науки (агро економија), универзи- sciences (agro economy), university profes- тетски профе сор. Роден 1925 г. во Битола. sor. He was born in Bitola. He finished his Основно училиште завршил во род ниот primary and secondary school in his native град. Студирал на Земјоделско-шумар- city. He studied at the Faculty of agriculture- скиот факултет во Земун, а по отворање- forestry in Skopje and continued his stud- то на Земјоделско-шумарскиот факул- ies at this Faculty. He graduated in 1950. In тет во Скопје ги продолжил студиите на 1962 he had received PhD “The weed veg- овој факултет. Дипломирал во 1950 г. Во etation on fertile surfaces in Pelagonija and 1962 г. ја одбранил докторската дисерта- its agricultural importance”. Immediately, ција „Плевелната ве гетација по оранич- after his graduation he was invited to work ките пов ршини во Пелагонија и нејзино- at Former Agricultural Forestry Faculty in то земјо делско значење“. Веднаш после Skopje, first as an assistant then in 1971, дипломирањето бил задржан на тогаш- as full-time professor. He was elected on ниот Земјоделско-шумар ски факултет во 7.10.1988 for external member of MANU Скопје, прво асистент, а од 1971 г. редовен and as full- time member on 29.06 1996. професор. За дописен член на МАНУ бил Academician R.Lozanovski developed great избран на 7. X 1988, а за редовен член на activity in the scientific research activity. 29. VI 1996 г. Академик Р. Лозановски има He conducted five large scientific research разви е но голема активност во науч но- projects (competitive relations between истра жувачката работа. Раково дел со пет weeds and some field cultures, the influence покрупни научно-истражувачки проекти of the geotechnical measures and herbicides (компетициски односи меѓу плевелите и upon the biocenological changes at agro-eco некои нивски култури, влијание на агро- systems etc.) The topic that he researched техничките мерки и хербици дите врз био- in his scientific research activity comprises ценолошките промени во агроекосисте- scientific area that was not covered by other мите и сл.). Тематиката што ја обработува researchers in Macedonia and this research во својата научно-истражувачка дејност is of huge importance for further develop- опфаќа научни подрачја што не се покри- ment of the agriculture and gaining new ени со други истражувачи во Македонија, modern technical technological solutions. а се од значење за натамошен развој на R.Lozanovski is among the most active sci- земјоделството и за добивање нови сов- entific and educational workers who trans-

116 ремени техничко-технолошки решенија. ferred his scientific and professional expe- Р. Лозановски спаѓа меѓу нај активните rience into the production practice. His научни и наставни рабо тници кои своите professional activity is manifested through научни сознанија и стручни искуства ги different forms, publishing professional ar- пренесуваат во производната практика. ticles, active participation in professional Него вата стручна дејност се мани фестира counselling, congresses and symposiums, низ повеќе форми: објавување на струч- creation of elaborations and programmes as ни тру дови, активно учество на стручни well as direct cooperation with the organiza- совету вања, конгреси и сим позиуми, из- tions of joined labour. He is author of more работка на елаборати и програми, како и than 150 scientific and professional articles директна соработка со организациите на from the field of the processing of the soil здру жениот труд. Автор е на повеќе од vegetation, biology and ecology of weeds 150 научни и стручни трудови од областа and the appliance of the chemical means in на обработката на почвата, вегетацијата, the field of fertile ground. биологијата и екологијата на плевелите и примената на хемиските средства во об- ласта на обработливите површини.

117 ЛОЗАНЧЕВ LOZANCEV АТАНАС ATANAS – револуционер – – revolutionary –

Лозанчев, Атанас (1870–1945 г.), ма- Lozancev, Atanas (1870-1945), Mac- кедонски револуционерен деец, член на edonian revolutionary leader, member of ВМРО, член на Окружниот комитет во VMRO, member of the Regional committee Битолскиот револуционерен реон пред of Bitola revoutionary region before Ilinden Илинденското востание и член на ГШ на rebellion and member of GS at Smilevo con- Смилевскиот конгрес, учител, присуст- gress, teacher, attendant at Solun congress in вувал на Солунскиот конгрес од 1903 г. 1903. He was born in Bitola. As a delegate Роден бил во Битола. Како делегат на of Bitola region he was persistent in starting Битолскиот округ се залагал за кревање the rebellion in the forthcoming spring. At на востание во престојната пролет. На Smilevo congress 1903, he also promoted the Смилев скиот конгрес (1903) исто така се idea about starting a rebellion in Macedonia. залагал за кревање востание во Македо- At this congress Lozancev was elected a sec- нија. На овој конгрес Лозан чев бил избран retary of the chief headquarter. He finished за секретар на Главниот штаб. Основно his elementary education in his native city. образо вание завршил во родниот град. After that he continued his education in После тоа се школувал во Солунската ег- Solun egzarh male high- school together зархиска машка гимназија заедно со Даме with Dame Gruev and others. In the period Груев и со други македонски интелектуал- from 1891-1893 he was a teacher in different ци. Од 1891-1893 г. учителствувал во раз- villages in the region of Bitola. Afterwards, ни села во Битолско, станувајќи член на he was elected for a member of The Regional Окружниот комитет во Битола. Оставил Committee in Bitola .He left memoaries by спомени со кои се грижел да ја оправда which he wanted to justify the politics that политиката што ја застапувал како рако- he led as a leader of the Macedonian Revolu- водител на македонската рево луционерна tionary Organization. In those memories, as организација. Во нив, како учесник во a participant in the Ilinden rebellion, he gave Илинденското востание, дава изворни source data as an eye witness. He was author податоци како очевидец. Автор е на еден of a provocative memoary "Autonomous провокативен мемоар „Автономна Маке- Macedonia" written after it was liberated. He донија“, составен кога веќе е ослободена. died in Sofia in 1945. Починал 1945 г. во Софија.

118 МАКЕДОНСКИ MAKEDONSKI ДИМИТАР DIMITAR – учебникар – – text book writer –

Македонски, Димитар (1847–1898), Makedonski, Dimitar (1847-1898), македонски револуционер и преродбе- Macedonian revolutionary, reformer, edu- ник, просветен деец, учебникар, редак- cational activist, textbook writer, editor of тор на весниците С’гласие и Новини. Ро- newspapers “S’glasie i Novini”. He was born ден 1847 г. во Ембаре, Кајларско-Егејска in Embark Kayla, Aegean Macedonia. He Македонија. Се школувал во Цариград, а was educated in Carigrad and then in 1870 потоа учителствувал во Воден, Струга и he was a teacher in Voden, Struga and Bitola. Битола во 1870 г. Бил огорчен противник He was severe opponent to the politics of the на политиката на Бугарската егзархија Bulgarian exarchy. The Bulgarian exarchy која една година пред неговото доаѓање managed to take over the church-school во Битола (1869) успеала да загоспо дари municipality, a year before his arrival to Bi- со црковно-училишната општина, да tola (1869) ,in order to stop the existence of престане постоењето на народното учили- the national school. D.Makedonski wrote ште. Д. Македон ски напишал учебници textbooks and spelling-books in Macedoni- и буквари на македонски народен јазик an national language and he taught children и со нив ги учел децата во Битола. По- in Bitola. As a result of the strong pressure ради силните притисоци тој ја напуштил he left his work in Bitola, leaving memories службата во Битола, оставајќи спомени as a good teacher, who taught his students за солиден учител кој на народен јазик in their native language, in the spirit of their ги описменувал своите ученици и ги учел national rights and freedom. He is author of во духот на националните права и сло- the following three textbooks in his native бода. Автор е на следниве три учебници, dialect with many church Slavic words„Short пишувани на неговиот роден дијалект со religious history for the schools in Macedo- многу црковно словенизми: „Краткаја nia” (1867), „ Shorten orthodox catechism” свештенаја историја за училиштата по and “Spelling-book for Macedonian schools” Македонија“ (1867), „Скратен правосла- (1867).The first textbook is written in form вен катихизис“ и „Буквар за употребу- of questions and answers. D.Makedonski be- вање во македонските училишта“ (1867). side the tutorials, had contacts with people, Првиот учебник е пишуван во форма на he registered customs and rituals and pub- прашања и одговори. Д. Македонски, lished his records. He published headline покрај наставата, контактирал со народот “Two customs” where the custom eska (for и запишувал обичаи и обреди и објавувал barbarian) is explained and was presented свои записи. Објавил напис „Два обичаи“ in one performance in Bitola. According to

119 каде е објаснет обичајот ешка (за бабари- D.Makedonski to participate in “eskari” it те), кој бил учесник (1873) во една претс- is something that has to be praised and ac- тава во Битола. Според Д. Македонски, cording to the rule, in the game “ there is no да се учест вува во ешкари „тоа е пофално place for frightened people”. In the period нешто“ и дека во играта, по правило, не when he taught in Bitola there were several учествуваат страшли вците...“ Во времето schools. He cooperated with the newspapers кога учителствувал во Битола веќе имало and gave descriptions for the life of Bitola’s отворено неколку училишта. Соработувал citizens. His irreconcilable spirit, persist- во весници и давал описи за животот на ent, fast and energetic was always ready to граѓаните во Битола. Немирен по дух, throw the truth in face. D.Makedonski was непоколеблив, брз, енергичен, секогаш assassinated in Carigrad. In his answer to подготвен вистината в лице да ја каже, P.R.Slavejkov beside the other things he said: поради што Д. Македонски бил убиен во “Macedonians were not lost from the face of атентат во Цариград. Д. Македонски, во the Earth as someone pleased to say, because одговорот на П.Р. Славејков, меѓу друго- as far as we know, they did not make any то пишува: „Македонците не се изгубиле mistake, for the earth to swallow them.” од лицето на земјата, како што си доз- волуваат некои да велат, зашто доколку што знаеме ние, тие не згрешиле, па да зине земјата и да ги голтне“.

120 МАКЕДОНСКИ MAKEDONSKI КИРИЛ KIRIL – композитор – – musician/composer –

Македонски, Кирил (1925–1984), вис- Makedonski, Kiril (1925–1984), his real тинското презиме Ванге лов, македонски surname Vangleov , Macedonian composer, композитор, еден од поистакнатите прет- one of the most remarkable representatives ставници на втората генерација македон- of the second generation of Macedonian ски композитори. По наговор на татко composers. Persuaded by his father and as му, а заради својот музички талент, на 11 a result of his musical talent, he started to години почнал да учи да свири виолина. study a violin at the age of 11.After finish- По завршувањето на основното и средно ing his elementary and secondary education училиште, во 1947 г. се запишал на музич- in 1947, he enrolled at the Music Academy ка академија во Загреб во класата на Крс- in Zagreb in the class of Krsto Odak, then то Одак, потоа во Сараево во класата на in Sarajevo in the class of Ivo Brankovik. He Иво Бркановиќ. Магистрирал од областа defended his master thesis on the field of the на композицијата во Љубљана кај ком- composition in Ljubljana at the composer позиторот Луцијан Шкерјани. Во 1970 г. Lucijan Skerjani. He was six months resident шест месеци престојувал во Варшава како in Warsaw in 1970, as a scholarship stu- стипендист на полската влада, а во 1974 г. dent of the Polish government and in 1974 го завршил Меѓуна родниот курс за совре- he completed the International course for мена музика во Дармштат. Паралелно со contemoporary music in Darmstat. Parallel компо нирањето се занимавал со педаго- with his composing, he was involved in the шка дејност, а особено акцент во пос- pedagogical activity and in the last years of ледните години од животот им дава на his life, special accent was put upon the re- истражувањата од областа на музичката search in the field of the music psychology, психологија, поконкретно - музикотера- more concrete – music therapy. Large part пијата. Голем дел од неговите сознанија of his knowledge is presented in types of es- во вид на реферати се претставени, прете- says, in front of the foreign public, for which жно пред странската јавност за што има he received international recognitions. He добиено меѓународни признанија. Автор is author of the first Macedonian opera “ е на првата македонска опера „Гоце“ (во Goce”( in four acts, 1954) with large histori- четири дејствија, 1954) со големо исто- cal importance for the Macedonian music риско значење за македонската музика and which represents a huge step ahead in и претставува крупен исче кор во освоју- conquering over the biggest music forms by вањето на најголемите музички форми од our authors. Not taking into consideration страна на нашите автори. Таа, и покрај сè the other things, it springs from our exist-

121 извира од нашиот бит, се потпира на на- ence, our folk music, reviving part of our родниот мелос и на сцената оживува дел historical past on the scene. K.Makedonski од нашето историско минато. К. Маке- is author of two other music works: “Czar донски е автор уште на две други музички Samuil” (1968), where he reached his creative дела: „Цар Самуил“ - опера (1968), во која tops and with its first performance caused ги достигнал своите творечки врвови, и positive reactions; and “Ilinden” (1973) со нејзината прва изведба предизвикал by which he rounded up his opera opus позитивни реакции и „Илинден“ (1973), and his permanent interest for topics from со што го заокружил својот оперски опус Macedonian national history. He is one the и својот перманентен интерес за теми од first Macedonian composers of symphonies македонската национална историја. Тој - symphonic poem “Dancer” (1951). Later е еден од првите македонски симфони- there are five more symphonies (1956/78) чари-симфониската поема „Танчарка“ and opus of other compositions that belong (1951). Подоцна напи шал уште пет сим- to different types: chamber ( more than ten), фонии (1956/78) и низа други компози- choir (twenty), children songs, film music( ции што припаѓаат на различни видови for ten short-length and three long-length - камерни ( повеќе од десет), хорски (два- films) music for (ten) plays. He was preoc- есетина), детски песни, фил мска музика cupied with the idea to create Macedonian (за десетина краткометражни и за три national style, based on the characteristics of долгометражни филмови), музика за (де- the folk music and on its synthesis with the сетина) драмски претстави. Преокупиран music - technical achievements of music in со идејата за создавање македонски наци- XX century. He is winner of many interna- онален стил, заснован врз карактеристи- tional awards and recognitions. ките на народниот мелос и врз неговата синтеза со музичко-техничките дострели на музиката во ХХ век. Добитник е на по- веќе меѓународни награди и признанија.

122 МАНАКИ MANAKI ЈАНАКИ JANAKI – фотограф – – photographer –

Манаки, Јанаки (1878-1960), маке- Manaki, Janaki (1878-1960), Macedo- донски филмски снимател, фотограф и nian film recorder, photographer and calio- калиграф. По завршу вањето на основ- graph. After finishing his primary school he ното училиште се запишал во Романска- enrolled at the Romanian high - school in Bi- та гимназија во Битола и оттогаш тој го tola and since then he started to love this city. засакал овој град. Со оформувањето на When he completed his secondary education средното образование на Јанаки му било , Janaki was allowed to work as an educa- овозможено да се вработи како просве- tional worker. He had his first professional тен работник. Првиот професионален arrangement with the art of photography in ангажман со уметноста на фотографијата 1898, when he opened photography studio го имал во 1898 г. кога во Јанина отворил in Janina. Manaki Brothers managed to buy фотографско ателје. Во 1904 г. браќата an empty garden space on Sirok Sokak, after Манаки по низа преговори успеале да a range of negotiations in 1904. Immediately купат празно дворно место во Битола на they started to build the studio, according to Широк Сокак. Веднаш потоа се зафатиле their own project, which allowed them con- со изградба на ателјето, според сопствен stant execution of their photographic activ- проект, што им овозможувал непрече- ity. In 1905 Janaki moved to Bitola and he но вршење на фотографската дејност. Во was determined to stay there forever, where 1905 г. Јанаки се преселил во Битола и се together with his brother opened their own определил за постојано живеење во неа, photographic studio. In front of the authori- каде, заедно со брата си, отвориле свое ties they registered as joint owners, unlike фотографско ателје. Пред надлежните Janina, where it was only registered on Jana- органи тие го регистрирале како здру- ki. In that and such Bitola, Janaki started his жени сопственици, за разлика од Јанина pioneer activity. Janaki had refined sense каде ателјето се водело само на Јанаки. and feeling for the pulse of the great city for Во таа и таква Битола, Јанаки ја започ- extinction of the old and the birth of the new нал својата пионерска активност. Јанаки time or simply he had feeling and good ear имал префинета смисла и осет за пулсот for the history. When travelling throughout на големиот град, за умирањето на ста- the European capitals in 1905, he sent to his рото и за раѓањето на новото време, или brother the camera Bioskop 300 from Lon- накусо кажано, имал чувство и слух за ис- don, which in the hands of the young enthu- торијата. При патувањето низ европските siasts turned into an instrument of historical прес толнини, во 1905 г., од Лондон, му value. Since that moment, the film history in

123 ја пратил на брата си камерата „Биоскоп whole Balkans started. Although an artist by 300“, која во рацете на младиот ентузијаст vocation, he was prosecuted for the activities се претворила во инструмент со исто- of political nature by Turkish authorities and риска вред ност. Од тој момент почнала was arrested by the Bulgarian occupational историјата на филмот на целиот Балкан. authorities in 1916. In 1921 Janaki together Иако уметник по вокација, тој бил изло- with his brother opened modern cinema in жен на прогонства од страна на турските Bitola and there the first show was presented власти поради активности од политичка in the newly opened Cinema Manaki ( so- природа, а не изостанало ни апсење, што called “summer cinema”). во 1916 г. го извршиле бугарските окупа- As he knew French well, he moved into торски власти. Во 1921 г. Јанаки со братот the cultural circles. For a very short period отвориле модерна киносала во Битола и of time, Janaki managed to promote the била прикажана првата претстава во ново- photographic work in Bitola, so the brothers основаното Кино „Мaнаки“ (во т.н. летно gained customers from all ranks of Bitola’s кино). Познавајќи го добро францускиот society, including the diplomats. The work јазик, а движејќи се во културните кру- of Janaki Manaki is undoubtly of invalu- гови, Јанаки за кусо време во Битола ја able contribution for our national history афирмирал фотографска работа, така што and culture, for Balkan people culture and браќата се здобиле со муштерии во сите history and for the cultural treasury of the слоеви на битолското општество, вклучу- world in general. вајќи ги и дипломатите. Делото на Јанаки Манаки, без двоумење ќе кажеме дека е од непроценлив придонес за нашата нацио- нална историја и култура, за културата и историјата на балкан ските народи и за културната ризница на светот воопшто.

124 МАНАКИ MANAKI МИЛТОН MILTON – снимател – – cameraman –

Манаки, Милтон (1882–1964), прв Manaki, Milton (1882-1964), the first филмски снимател на Балканот, македон- film recorder on the Balkans, Macedonian ски фотограф и автор на документарни author and author of documentary films. филмови. Пионер на снимателската деј- He was a pioneer of the recording activity in ност во Македонија. Основно училиш- Macedonia. те завршил во родното место, а потоа He finished his primary school in his се запи шал во први клас на Романската native city and then he enrolled in the first гимназија во Јанина, меѓутоа не се потру- class of the Romanian high-school in Jani- дил да ја заврши гимназијата и ја напуш- na, but he did not make any efforts to fin- тил со незавршен втори клас. Потоа бил ish it and left it, remaining with unfinished испратен во Гревена да учи занает, но second class. Then he was sent to Gravena Милтон не покажал никаков интерес кон to study craft, but Milton did not show any некој занает. Во 1898 г. брат му Јанаки го interest towards any craft. In 1898 his broth- повлекол во Јанина, во своето ателје, каде er took him to Janina in his studio, where Милтон се зафатил со изучување на фото- Milton started to study photographic skills графската вештина и со неуморен труд, за and with tireless labour, he became a mas- неверојатно кратко време, станал мајстор. ter for incredibly short time. In 1905 he had Веќе во 1905 г. ги снимил документарците already recorded the documentaries, which кои влегу ваат во историјата на филмот: entered the film history: “Spinners” and „Предачки“, и „Училишен час на отво- “School class in open”. In the first of them, рено“. Во првиот од нив е овековечена his 114 years old grandmother Despina was неговата 114-годишна баба Деспина, која, recorded eternally, where she together with заедно со група предачки, снова основа за a group of spinners made bases for knit- преѓа. Напоредно ја усовршувал уметно- ting. Immediately after that he advanced ста на фотографијата, која му донела his skill in photography art, which brought големи меѓународни признанија. Меѓу him international recognitions. Among the најзначајните од нив е учеството на Голе- significant ones is the participation at the мата меѓу народна изложба во Букурешт Big International exhibition in Bucharest in во 1906 г., од каде што се вратил со Златен 1906 where he gained gold medal and the медал и со титулата Дворски фотограф на title Court photographer of the Romanian кралот на Рома нија Карол I. Тој снимил king Carol I. He recorded many photo- многу фотографии врзани за актуелни graphs connected to actual events, historical настани, историски лич ности, обичаи, personalities, customs and that is why his

125 со што неговата колекција има голема collection has huge value and distinguished вредност и зазема своевидно место во place in Balkan cinematography and rep- балканската кинематографија и претста- resents precious part of this world film in- вува скапоцен дел од светското филмско heritance. Meanwhile the fund of film evi- наследство. Историска важност имаат dence was enriched with large number of филмските записи направени во време- attractive views of fairs, holidays, weddings то на Младотурската револуција. На овие and other religious rituals. The film records драматични фрагменти се надоврзуваат и in the period of Young Turkish Revolution сликите на репре сиите што отоманските have historical importance. These dramatic власти ги вршеле врз македонското го- fragments are connected to the pictures of лорако население. Во филмовите: Решад the repressions of the Ottoman authorities, V во Солун и во Битола (1911) и Алек- made upon the Macedonian population . In сандар Караѓорѓевиќ во Бито ла (1913) се the films: “Rashid V in Solun and in Bitola” претставува како познавач на жанровата (1911) and “Aleksandar Karagorgevik in структура на репортажата, чии страници Bitola”(1913)” he represents himself as an се важечки и за современиот докумен- expert of the genre structure of reportage. тарен филм. Мошне атрактивни по своја- The pages of the reportage are essential for та содржина и иконографска вредност се the modern documentary film. The scenes of сцените од монден ските средби на дипло- the rich meetings of the diplomatic corps in матскиот кор во Битола, но и глетките на Bitola are very attractive by its content and погубувањето на македонските комити и iconographic value, as well as the records патриоти. Други позна чајни дела во не- of the execution of Macedonian rebels and говиот опус, кој изнесува околу 1.500 м patriots.Other more important works in his филмска лента, се бомбардирањето на opus, which represents 1.500m film tape, is Битола (1940), повлекувањето на окупа- the bombing of Bitola 1940, the withdrawal торските единици од Битола (1944), го ре- of the occupational units from Bitola (1944), гистрирал доаѓањето на претседателот на he registered the coming of the president СФРЈ Јосип Броз Тито, при неговата прва of SFRY, the commrade Josip Bros Tito посета на градот (1957) и др. Со негово- at his first visit of the city (1957) etc. The то живеење во Битола се врзани голем National Technique of Macedonia awarded број анегдоти, зошто тој бил многу весел, him with memory dilpoma. There are many пријатен, речит, знаел многу убаво да annegdotes connected to his living in Bi- раскажува анегдоти и слики од неговиот tola, because beside recording, he was joy- бурен живот и општо од Битола. Милтон ful, pleasant, talkative, skilled in narrating Манаки умеел да гледа подалеку и да го anegdotes and scenes of his tumultuos life, чувствува историскиот миг и историската generally about Bitola.Milton Manaki could потреба да се сочуваат непроценливите see forward and he could feel the historical документи за животот на нашиот град и moment and the historicial need to preserve на нашата земја во најсудбоносните дено- precious documents for the life of our city ви од својата национална историја. and our country in the most fateful days of his national history. 126 МАНЕВ MANEV СВЕТО SVETO – ликовен уметник – – artist –

Манев, Свето (1945), ликовен умет- Manev, Sveto (1945), painter who ник кој од 1975 г. ја афирмира битолската has promoted Bitola art scene since 1975 ликовна сцена низ повеќе земји во светот. in many countries around the world. He Роден е во Св. Николе во 1945 г. Во 1970 г. was born in St. Nikole in 1945. In 1970 he дипломирал на Академијата за применета graduated at the Academy for apllied art in уметност во Белград. Член е на ДЛУМ и Belgrade.He is member of DLUM and the ликовната група ,,77“ од Битола. Студи- artistic group “77” in Bitola. He had study ски престојувал во Англија, Полска и Гр- visits in England, Poland and Greece. His ција. Своите креации изразени во масле- creations are expressed in oil technique, pen- на техника, мо лив, пастел или графика, ги cil, pastel or graphic, presented in numerous презентирал на бројни самостојни излож- independent exhibitions in RM, Poland, Slo- би низ РМ, во Полска, Слове нија и Ср- venia and Serbia. It is worth mentioning his бија, а од бројното учество на колективни participation in numerous collective exhibi- изложби ги издвојуваме меѓуна родните tions, among which we can emphasise the во: Франција, Турција, Данска, Хрват ска, following international ones: France, Turkey, Полска, Слове нија, Бугарија, Србија, Цр- Denmark, Croatia, Poland, Slovenia, Bul- на Гора ... Добитник е на повеќе награди garia, Serbia, Montenegro… He is recipient и признанија во Македонија. Како белег of many awards and recognitions in Mace- на мајсторството на Манев се истакну- donia. Manev mastership in the icon sphere ва иконосферата на современа лико вна of the modern art is impressive, as well as фантазија и динамика на виртуелниот fantasy and dynamics of the virtual mentality менталитет на денеш ницата истакнат со of the present, emphasizing thorough and неговата темелна и тематска опсесија - thematic obsession, scene of the man and чове кот и коњот. horse with aspects of a bull etc.

127 МАРЕШ MARES ФРАНТИШЕК FRANTISEK – филолог – – philologist –

Мареш, Франтишек В. (1922–1994), Mares, Frantisek B.(1922-1994) acad- академик, филолог, познат македонист, emician, philologist well- known researcher академик - член на Австриската акаде- of Macedonian language, academician- мија на науките, на Српската академија member of the Austrian Academy of Scienc- на науките, на МАНУ, надвор од работ- es, Serbian Academy of Sciences, MANU ниот состав. Роден 1922 г. во Бренешов, external member. He was born in Brenesov Средна Чешка. Завршил словенска фи- in the middle of The Czech Republic. He лологија на Карловскиот универ зитет. Во graduated Slavic Philology at the Univer- 1950 г. докторирал од областа на филоло- sity in Carlov. In 1950 he received his Ph D гијата. Од 1968 г. до крајот на работниот at the University of Vienna, professor and век работел на Виенскиот универзитет chief at the department of Slavistics. He was - професор и шеф на катедрата за слави- a full time member of the Austrian Academy стика. Бил редовен член на Австриската of Sciences and Arts, where he was corre- академија на науките и уметностите ка- spondent and editor for a large number of де во голем број научни списанија бил scientific magazines; he was member of the соработник и уредник, член на Меѓуна- International Slavistics committee and chief родниот комитет на славистите и шеф на at the department of philology for Balkan Филолошкото одделение за Балкан ските languages. Beside Czech, he perfectly spoke јазици. Одлично говорел, покрај чешки, Slovak, German, French, Serbian and Mac- словачки, германски, француски, српски edonian language. Among the huge number и македонски јазик. Меѓу обемниот број of articles, he had more than thirty biblio- на научни трудови има повеќе од трие- graphical units with pure Macedonian top- сетина библиографски единици со чисто ics among which there is the large volume македонска тематика меѓу кои и обемна- of Grammar of the Macedonian language та Граматика на македонскиот јазик за for Czechs, Phonological innovations of the Чесите, Фонолошките иновации на маке- Macedonian Language and its dialects. On донскиот јазик и во неговите дијалекти his initiative, an editorship was introduced и др. По негова иницијатива е воведен at University in Vienna and the University лекторат за македонски јазик во Виен- in Graz. He was also engaged for the opened скиот универзитет и на Универзитетот editorship of Macedonian language in Can- во Грац. Исто така со негови заложби бил berra, Australia. Mares visited Bitola many отво рен лекторат за македонски јазик и times and regularly had tutorials in the field во Камбера - Австралија. Мареш ја имал of the history of the Macedonian Language.

128 повеќе пати посетено Битола и редовно In 1990 he was elected an honorable mem- држел предавања од областа на историја- ber of DNU in Bitola. та на македон скиот јазик. Во 1990 г. бил He participated in large number of sci- избран за почесен член на ДНУ-Битола. entific conferences and symposiums in Bi- Учествувал на голем број научни собири tola. He wrote about language and other characteristics of Bitola ( the speech, folklore и симпозиуми во Битола. Имал пишувано and ethno marks as well as за јазичните и др. одлики на Битола (го- the natural beauties. According to him ворот, фолк лорот и етноодликите, како the Macedonian language represents base of и при род ните убавини). Македонскиот the old Slavonic literary language and that јазик, според него, претставува ос но ва на it is melodic and rich in phrases. He visited старословенскиот книжевен јазик. За Би- and later stated that Bitola and nearby sur- тола и блиската околина, за убавините на rounding, including Pelister beauties are part of the paradise. He represented Bitola Пелистер, кои ги имал посетено има објa- in many articles in the Austrian magazines вено дека се „дел од рајот“ и за македон- and daily press. He died in Vienna, Austria скиот јазик - мелодичен, богат со фрази. in 1994. Битола ја има претставено во бројни ста- тии во австриски спи санија и дневниот печат. Почина 1994 г. во Виена, Австрија.

129 МЕЛНИКОВ MELNIKOV ИВАН IVAN – уметник – – screen writer –

Мелников, Иван (1896), сценограф, Melnikov, Ivan (1896), screen writer, ликовен уметник и иконописец. Неговите artist and icon writer. His theatre scenegra- театарски сценографии се стремат да го phies are attempting to surpass the religious надминaт веристичкиот натурализам со naturalism with introduction of theatrical, внесување на театралност, инспиративна inspiriting atmosphere with discrete tenden- атмосфера со дискретна склоност за cy for stylisation. стилизација. He was born in Petersburg. As a Russian Бил роден 1896 г. во Петерсбург. Како immigrant he came to Bitola in the period руски емигрант дошол во Битола во пе- between the World War I and the World риодот меѓу двете светски војни. Негово- War II. His studio was visited by large то ателје го посетуваале голем број љуби- number lovers of art and also a workshop тели на ликовната уметност, а исто така and school for iconwritting was formed. во него била формирана работил ница и He was artist who paid equal attention to школа за иконопис. Тој бил уметник кој both: the sacral and to profine art. His most посветувал подеднакво влијание како на famous achievements are the inons at the сакралната така и на профаната уметност. iconostasis in the Virgin Mary’s Church, cer- Негово најпознато остварување предста- tain icons in the church St. Triad and also in вуваат иконите од иконостасот во црк- Bitola’s Metropolian residence, where there вата Св. Богородица, одделни икони во are works with narrative profine content or црквата Св. Тројца, како и во битолската different portraits of well- known metro- Митрополија, каде се сретнуваат и дела со politans. наративна профана содр жина или разни The creational opus of the theatre sce- портрети на познати митрополити. nographies started with the performance Творечкиот опус со театарски сценог- “Member of Parliament” by B.Nusik (1948), рафии го започнал со претставата „Наро- then “Suburbanites” by M. Gorki(1949), ден пратеник“ од Б. Нушиќ (1948), потоа “Million myrtyrs” by R.Krle (1949), “Immi- следат „Малограѓани“ од М. Горки (1949), grant workers” by A.Panov (1950), “Coop- „Милион маченици“ од Р. Крле (1949), erative” by K.Casule (1951), “All my sons” „Печалбари“ од А. Панов (1950), „Задру- by A.Miler (1952), “A girl without dower” га“ К. Чашуле (1951), „Сите мои синови“ by A.N.Ostrovski (1953), “Kostana” by од А. Милер (1952), „Мома без мираз“ од B.Stankovik(1954) and others. А. Н. Островски (1953), „Коштана“ од Б. Стан ковиќ (1954) и др.

130 МИНОВСКИ MINOVSKI ДИМЧЕ DIMCE – новинар – – journalist –

Миновски, Димче (1942), новинар, Minovski, Dimce (1942), journalist, публицист и писател, бележник на на- publicist and writer, recorder of the events станите во Битола и Битолскиот крај. Но- in Bitola and its area. He started his jour- винарската кариера ја започнал уште во nalist career in his early youth. He was born раната младост. Роден 1942 во с. Брусник, in 1942 in v.Brusnik Bitola. When he com- Битолско. По завршувањето на средното pleted his secondary education, he profes- образование професионално се вработил sionally got employed as a journalist. The како новинар и најдолго како уредник и longest period of more than forty five years, заменик директор во Радио Битола, каде he spent as an editor and deputy manager што минал повеќе од четириесет и пет in Radio Bitola. At the same time he was години. Истовремено бил хонорарен со- part-time correspondent, with numerous работник на бројни гласила и весници на media and press on the area of former Yu- просторите на поранешна Југославија, а goslavia and mainly he cooperated with најмногу соработувал со „Нова Македо- “Nova Makedonija”, “Sport” and MRT. He нија“, „Спорт“ и МРТ, објавувајќи притоа published hundreds of sport and the other стотици прилози од спорт скиот и други- events articles. He passed his overall work- от живот на Битола. Целиот свој работен ing life in Bitola. He is author of many docu- век го мина во Битола. Автор е на бројни mentary programs, dedicated to important докумен тарни емисии посветени на events, figures of Bitola and wider. He is the значајни настани и личности на Битола и author of the documentary program “One пошироко. Автор е и на документарната century sport in Bitola”, where the appear- емисија „Еден век спорт во Битола“ во ance and development of the sport in Bitola која е прика жана појавата и развојот на from the period of the Turkish reign until спортот во Битола од времето на турско- today, was presented. In 1969 he issued his то владеење до денес. Во 1969 г. го издаде first printed articles “The football in Bitola првиот свој печатен труд „Фудбалот во through decades” and in 1997 he published Битола низ децении“, а во 1997 г. ја објави the book “The boxing in Bitola”. The nov- и книгата „Боксот во Битола“. Романите els “The stone of death” (1998), “The secret „Каменот на смртта“ (1998 г.) , „Тајната на of the lonely widow” (1999), The Master of осамената воденица“ (1999 г.) и „Госпо- the mud” (2000) are parts of the huge tril- дарот на блатото“ (2000 г.) се делови од ogy dedicated to the first activists of Bitola обемната трилогија посветена на првите region. In 2000 Dimce Minovski published родољуби во битолскиот крај. Во 2000 г. the novel “Siklo” as well as the jubilee mono-

131 Димче Миновски го објавил и романот graph dedicated to the fifty years anniversa- „Шикло“, како и јубилеј ната монографија ry of Radio Bitola. In 2003 the novel “Hell at посветена на педесетгодишнината на Ра- Bitola’s Fortress” was also published show- дио Битола. Во 2003 г. излезе од печат и ing how the Turkish conquered Bitola. неговиот роман „Пекол во битолската The same year he was honored with the тврдина“, приказ за тоа како Турците ја award 4th November for literature. He is освоија Битола. Истата година ја доби на- well- known to the public by his records of градата „4-ти Ноември“ за литература. На Radio and Television broadcasting of sports јавноста на Битола и Македонија е по- events (over 2500), by hosting of numerous знат по рекордите во однос на радио и те- public manifestations –quizzes, concerts etc. левизиските преноси од спортските наста- He was also known as long-standing public ни (над 2500), по водителството на бројни figure and sport worker. He is member of јавни манифестации - квизови, концерти the presidentship of the Sport Association итн., но и како долгогодишен општестве- where he was its president. He was president ник и спортски работник. Многу години or member at most of the clubs in Bitola: е член на претседат елството на Сојузот RC “Pelister”, FC “Pelister”, “AK Olimpija”, на спортови каде ја вршел и функцијата “DGS Partizan” and many others. He has претседател. Бил претседател или член на been activist and secretary at the Drivers’ повеќето од битолските клубови: РК „Пе- Association and Immigrants Association листер“, ФК „Пелистер“, АК „Олимпија“, from Bitola for many years. ДГС „Партизан“ и многу други. Исто та- He has been awarded for the best jour- ка долги години бил активист и секретар nalist of RM. He is recipient of many other на Здружението на возачи и Матицата rewards and recognitions. на иселеници од Битола. Прогласуван е за најдобар новинар на РМ. Добитник на повеќе други награди и признанија.

132 МИРЧЕВСКИ MIRCEVSKI ПЕТАР PETAR – актер – – actor –

Мирчевски, Петар (1956), актер со Mircevski, Petar (1956), actor with re- вонсериски талент, со оргинален артизам, markable talent, original artistic skills, spe- со посебна филозофија, со ведар дух, со cial artistic philosophy, bright spirit, excel- одлична пластика на сценско движење, со lent plasticity of the scene, movement with способност за создавање на живи и духо- capability for creation of life and funny char- вити карактери на кој им става свој инди- acters, to whom he gave his own individual видуален печат. seal. Роден 1956 г. во Крушево. Дипломи- He was born 1956 in Krusevo He gradu- ра на ФДУ во Скопје, отсек актерска иг- ated at FDU in Skopje department, actor ра. По дипломирањето во 1979 г. станува play. After his graduation in 1979 he be- член на битолскиот артистички ансамбал. came member of Bitola Artist assembly. Во неговата игра, уште од самиот поче- In his acting, from the very beginning , a ток се чувствува еден посовремен сцен- modern scene sensibility is felt. In his elas- ски сензибилитет. Во неговата еластична tic play there are accents on core humour, игра се сретнуваат акценти на јадровит he always involves himself in more vital and хумор, залагајќи се секогаш за една што е more elastic scene creation. He is one of the можно повитална и поеластична сценска most engaged and most exposed actors, not креација. Тој е еден од најангажирани- only at Bitola Assembly, but also wider in те и најекспонирани актери, не само во Macedonia. He is frequent guest of the scene битолскиот драмски ансамбл, туку и по- in the city under Marko’s Towers. He acted широко во Македонија. Чест гостин е на more than 100 headline and leading roles on сцената во градот под Марковите кули. his local scene and as other theatres’ guest: Од реализираните ликови на матичната Skapen in “Skapen’s craftiness” by Z B Mo- сцена и гостувањата во другите театри, lier (1985), Sirano in “Sirano de Berzerak” тој има одиграно повеќе од 100 пред сè by E Rostan (1991), Father Ibi in “King Ibi” насловни и водечки улоги: Скапен во by A. Gari (1999), “Richard the Third” by „Ѓавол штините на Скапен“ од Ж. Б. Мо- W.Shakespeare, Sano Pansa in “Don Kihot” лиер (1985), Сирано во „Сирано де Берже- by Bulgakov. Other remarkable roles: Lasica рак“ од Е. Ростан (1991), Татко Иби во in “Solemn dinner at the funeral enterprise” „Кралот Иби“ од А. Жари (1999), Ричард by I Breshan (1980), Malvolio in “The twelfth Трети од В. Шекспир, Санчо Панса во „Дон night” by W.Shakespeare (1983), Angele in Кихот“ од Булгаков. Позначајни улоги “Flight on the spot” by G. Stefanovski Ласица во „Свечена вечера во погребно-

133 то претпријатие“ од И. Брешан (1980), (1988), Polonius in “Hamlet” by Малволио во „Ноќ спроти Водици“ од В. W. Shakespeare (1989), Malvolio in “ The Шекспир (1983), Ангеле во „Лет во мес- twelfth night” by W.Shakespeare (1993), то“ од Г. Стефановски (1984), Тирчу во Kockarjov in “Wedding” by Gogolj (1997), „Грешниот Захарија“ од В. Костов (1987), Turej in “Czar Edip” by Sofokle, Cibra in Максо во „Црна дупка“ од Г. Стефановски “Tatoo souls” by G.Stefanovski and others. (1988), Полониј во „Хамлет“ од В. Шек- Awards: 4th November, “”, спир (1989), Малволио во „Дванаестта “Vojdan Cernodrinski”(three times) “Ekran ноќ“ од В. Шекспир (1993), Кочкарјов во award” “Gold mask” at Ohrid Summer Fes- „Женидба“ од Гогољ (1997), Туреј во „Цар tival. Едип“ од Софокле, Цибра во „Тетовирани He also participated with serial roles in души“ од Г. Стефановски и др. projects of the film industry. Награди: „4-ти Ноември“, „Млад бо- рец“, „Војдан Чернодрински“ (три пати), Екрановата награда, „Златна маска“ на Охридско лето. Застапен е со епизодни улоги во про- екти од филмската продукција.

134 МИСИРКОВ MISIRKOV КРСТЕ П. KRSTE P. – идеолог – – ideologist –

Мисирков, Крсте П. (1874–1926), ма- Misirkov, Krste P. (1874-1926), Mac- кедонски национален и просветен деец, edonian national and educational leader, the најзначаен македонски интелектуалец од most remarkable Macedonian intellectual крајот на XIX и почетокот на XX век, оп- from the end of the XIX and the beginning штественик, политички работ ник, визи- of the XX century, socialist, political worker, онерски мислител, теоре тичар и истори- visionary, theoretician and historian. He was чар. Тој е еден од најистакнатите идеолози one of the most distinguished ideologists of на македонскиот национален идентитет, the Macedonian national identity, polemi- полемичар, публицист, апологет на маке- cist, publicist, and apologist of Macedonian донската национална самобитност и дла- national determination and thorough ana- боко промислен аналитичар на нејзините lyst of its overall situations, one of the most севкупни состојби, еден од најистакнатите prominent ideologists of the Macedonian идеолози на македонскиот национален national identity. Misirkov is the most im- идентитет. Мисирков е најзна чај ниот и portant and overall Macedonian slavic- phi- најкомплетниот маке дон ски славист - lologist, codifying the Macedonian litera- филолог и кодифи катор на современиот ture, language and grammar. He was born македон ски литературен јазик и правопис. in 1874 in v.Postol Enidze-Vardar. As a Роден е 1874 г. во с. Постол Ениџе-Вардар- student in Sofia he was one of the founders ско. Како ученик во Софија бил еден од of the Young Macedonian literary company основачите на Младата македонска кни- (1891). In the period 1892-1895 he graduat- жевна дружина (1891). Од 1892 - 1895 г. ed at the Teacher’s School in Belgrade, when завршил учителска школа во Белград во together with the other high school com- времето кога тој заедно со другите сред- panions from Macedonia, in 1893 founded ношколци од Македонија, во 1893 г., ос- a student company named “Vardar”. He новаат ученичка дружи на под името „Вар- studied Religious seminar in Postava for two дар“. Две години учел Духовна семинарија years. In the autumn 1897 he enrolled at во Пол тава. Есента 1897 г. се запишал на the History –Philosophy Faculty in Peters- Историско-филозофски факултет во С. burg, and finished his studies with excellent Петербург кого ќе го заврши со одличен grades in the spring 1902. During his study- успех пролетта 1902 г. Заедно со Д. Чупов- ing he actively participated in (TMOK 1900- ски е еден од основачите на Македонското 1902) and together with D.Cupovski is one научно-литературно другар ство (МНЛД) of the founders of the Macedonian scientific „Св. Климент“ (1903-1905) во Санкт literature friendship (MNLD) “St Clement”

135 Петербург. Во октомври 1902 г. заминал (1903-1905) in St Petersburg. In October за Битола, со голема желба да биде во Ма- 1902 he went to Bitola with great desire to кедонија за да ги следи наста ните во пред- be in Macedonia and to follow the events in илин денскиот период. Од 1. ХII 1903 до the pre- Ilinden period. From 1.12.1903 to крајот на јули 1903 г. Мисирков бил редо- the end 1903 Misirkov was a full- time high вен гимназиски професор во Битола. Вед- school teacher in Bitola. Immediately after наш по пристиг ну вањето бил ангажиран his arrival he was engaged as a teacher of за профе сор по фило логија во Битолската philology at Bitola high school. At the same гимназија. Истовремено во Битола при- time D.T. Mijaskov arrived and they both стигнал и Д. Т. Мишајков и заедно обај- started to plan printing of textbooks in na- цата започнале да пла ни раат печатење tive Macedonian language ( to prepare Mi- на учебници на мајчин македонски јазик sirkov’s grammar of Macedonian language (за изработка на македонска граматика ) which was printed by means, gained from од страна на Мисирков) што би се печа- Austria. Misirkov constantly followed the тела со средствата добиени од Австрија. events from the revolutionary movement of Мисирков будно ги следел настаните од Macedonian people and their struggle for рево лу цио нерното движење на маке дон- liberation from the Ottomans. At the same скиот народ за осло бодување од Отоман- time he sent important letters to prominent ското ропство и, истов ремено исп ра ќал figures in Russia, informing them for the dif- значајни писма до истакнати личности ficult and revolutionary situation in Bitola во Русија, инфо рмирајќи за тешката, но region. That year he was in Bitola and the истовремено и револу ционерна состојба Macedonian language characteristics were во Битол скиот регион. Исклучиво само introduced to him. According to him Bitola таа година бил во Македонија и тоа токму represented cultural fighting political and во Битола каде се запознал со одликите на overall center in the former Rumelija, part of македонскиот јазик. За него Битола прет- the Turkish Empire. When Misirkov came ставувала културен, борбен, политички и to Bitola he became close friend to the Rus- сев купен центар во тогашната Румелија sian consul A. Rostkovski , whom he com- на Турската Империја. Мисирков, доа- municated with before, in Sankt Petersburg. ѓајќи во Битола, се зближил со рускиот Misirkov regularly communicated with the конзул А. А. Ростковски, со кого веќе се leadership of TMORO, especially with Pance познавал од Санкт Петербург. Воедно ре- Dorev, Dame Gruev and other revolutionary довно комуницирал со рако водството на leaders. When he was in Bitola he commu- ТМОРО, особено со Панче Дорев, Даме nicated with teachers and members of the Груев и др. македонски револуционер- diplomatic corps. Misirkov was among the ни дејци. При престојот во Битола тој се informants (like P.Dorev and others) who движел низ народот, ги посетувал битол- informed the journalists-correspondents of ските села и правел белешки од средби со the foreign newspapers for the situation of народот, со дипломатскиот кор, со орга- the Macedonian conquered people. After the низаторите на востанието. Во Битола се assassination of the Russian consul A. Ros-

136 дружел со учителскиот кадар, со членови tkovski, Misirkov left to Odesa. In Sofia, in од дипломатскиот кор. Меѓу другите ин- the middle of December 1903, he published форматори (П. Дорев и др.) и Мисирков the book ”For the Macedonian Affairs”. ги информирал нови нарите - дописници Immediately after the edition of the book на странските весни ци за состојбата на there was a huge reaction by the Bulgarian македонскиот поробен народ. По убис- intellectuals and the authorities and he was твото на рускиот конзул А. А. Ростков ски forced to leave to Odesa, where he started to Мисирков заминал за Одеса. Кон сре- edit the first scientific literature and politi- дината на декември 1903 г. во Софија ја cal magasine in Macedonian language. He објавил книгата „За македонцките рабо- edited the newspaper “Vardar”. In 1914 he ти“. Веднаш по објавувањето на книгата brought detailed Memorandum before the се создала голема реакција од бугарската Russian Minister of foreign affairs. There he интелегенција и власт и тој, приморан, за- exposed the history of Macedonian question минал за Одеса каде започнал да го издава and pointed to the necessity which had to be првото научно-литературно и политичко taken into consideration, that majority of the списание на македонски јазик, весни- population in Macedonia by its nationality is кот „Вардар“. Во 1914 г. поднел опширен homogenous and those people are Slavonic Меморандум до рускиот министер за над- Macedonian. He died in Sofia in 1926. ворешни работи во кој ја изнел историја- та на „Македонското прашање“ и укажал на неоп хо дноста да се има превид дека мно зин ското население во Македонија по националност е еднородно и тоа се Сло- венските Македонци. Почи нал 1926 г. во Софија.

137 МИТАН MITAN ТАНЕ TANE – револуционер – – revolutionary –

Митан, Тане (?-1651), македонски ај- Mitan,Tane (?-1651), Bitola, Macedonian дутски бајрактар од средината на XVII haiduk from the middle of the XVII century, век, кој со развиен бајрак стоел на чело who with unfolded flag stood at the head of на една ајдутска дружина. Роден бил во a haiduk group. He was born in v.Carlija, с. Чарлија, Битолско, во сирома шно семеј- Bitola in poor family which suffered pain ство кое страдало од зулумите на турските and torture, because of the damages of the заптии поради што станал ајдутин. Него- turkish confiscators. As a result he became a вата чета водела повеќе борби со аскерот. haiduk. His squad led many battles with the Најпрочуена и најжестока борба била conqueror. The most famous and the most онаа кај Безистенот во Битола. Главната severe was the battle at the Covered market нивна борбена тактика била со препад, од in Bitola. The main fighting tactic was taking бусија. При овој напад, тој го носел бајра- action by surprise. At this attack he led the кот што симболизирал воени јунаштва. flag which symbolized military heroism. Be- Поради ајдутската дејност во одбрана на cause of his haiduk activity in the defence of сиромашниот и поробен народ, бил осу- the poor and conquered people, he was con- ден на смрт и погубен. Неговите роднини demned to death and executed. His relatives ги затвориле, мачеле и најпосле ги убиле, were imprisoned ,tortured and at end killed. а селото Чарлија го запалиле и го ставиле The village Carlija was burnt and put under под постојана контрола. Ајдутите го со- constant control. Haiduks were the heart of чинувале јадрото на сите народните буни all national rebellions, giving commandants и востанија, давајќи им команден кадар and leaders. That is why the haiduks are sung и водачи. Заради тоа ајдутството е опеа- in the folk music. Although the Turkish au- но во народните песни. Четата на Митан thorities chased and punished the captured Тане и по неговата погибија водела жес- haiduks( by sticking their body on a stake, токи борби и заштитувајќи ги, пред сè, dismembered with hooks, public execution, сиромашните чифлигари (беззем јаши) with cutting a head etc.). Haidukship did not од тортурството на турските аги, бегови, stop. After the execution of their leader , the жандарми и разни банди и башибозуци. squad led severe battles, protecting all the Тане останал во сеќавањата на народот и poor and the landless from the torture of the маке донската историја за ајдутството. turkish agas, begs, police and different gangs and outlaws. Tane remained in people’s memories and Macedonian haiduk history.

138 МИХАЈЛОВСКИ MIHAJLOVSKI ДРАГИ DRAGI – писател – – writer –

Михајловски, Драги, (1951), маке- Mihajlovski, Dragi (1951), Macedonian донски поет, писател раскажувач, роман- poet, writer, novelist, essay writer. Member сиер, есеист. Член на Македонскиот ПЕН of the Macedonian PEN center. He spent his центар. Детството го минал во Битола. childhood in Bitola.He finished his primary Основно и средно образование завршил and secondary education in Bitola,graduated во Битола, дипломирал на Филолошкиот at the Faculty of Philology in Skopje, where факу лтет во Скопје, каде и магистрирал he had his magistrate and doctorate thesis on и докторирал од областа на англискиот the field of the English language and transla- јазик и преведувачката дејност. Има обја- tion.He has published great number of col- вено голем број збирки поезија, раскази, lections of stories: River Beehive (1981), Sole романи и преведена литература од анг- Leather (1990), Pole Vault (1994), Tripolian лиски на маке донски јазик и обратно. Ав- Gate (1999), The Stories from the Sixth Floor тор е на книгите раскази: „Речно улиште“ (2003); the novels: The Prophet of Discoun- (1981), „Ѓон“ (1990), „Скок со стап“ (1994), tria (2001), The Death of the Scrivener (2002), „Трипол ската капија“ (1999), „Раскази од and My Scanderbeg(2006); the books for шести кат“ (2003); на романите: „Про- children: The Wonderful Pot and Other Fairy рокот од Дискантрија“ (2001), „Смртта Tales (1995) and The Poor Man and the Sky- на дијакот“ (2002), „Мојот Скендер беј“ lark (2000); the book of essays and transla- (2006) и др. Интересот за неговата Бито- tions Uncrucified Gods (1991) and the study ла кај него е секогашен присутен. Превел Under Babel: the task of the translator (2002). преку 70.000 стихови од англиски на ма- He translated over 70.000 lines from English кедонски и обратно меѓу кои 11 драми into Macedonian and vice verse among which од В. Шекспир, „Загубениот рај“ од Џон Paradise Lost by John Milton, 11 Plays by Милтон, поезија од Т.С. Елиот, Џон Кииц, Shakespeare, poetry by T.S.Eliot, John Keats, В.Б. Јеијц, Џон Дан и други, како и проза. W.B.Yeats, John Donne and others as well Добитник е на Рацино вото признание за as prose. He was awarded Racinovo priz- книгата раскази „Скок со стап“, на „Ста- nanie for Pole Vault (1994), Stale Popov prize ле Попов“ (2002) за романот „Смртта на (twice) for The Death of the Scrivener(2002) дијакот“, на наградата „Григор Прличев“ and My Scanderbeg (2006), Grigor Prlicev (1996) за најдобар превод, награда за ро- prize for the best translation,award for a nov- ман во 2006, член на Асоцијацијата на пи- el (2006). Member of DPM from 1992 and of сателите за мир, Вашингтон, САД. the Writer’s Association for Peace, Washing- ton, D.C.

139 МИШАЈКОВ MISAJKOV ДИЈАМАНДИЈА DIJAMANDIJA – идеолог – – ideologist –

Мишајков, Дијамандија (1872 –1953), Misajkov, Dijamandija (1872-1953), еден од првите дејци кои што ја протежи- one of the first leaders, who promoted the раат идејата за национална посебност на idea for Macedonian national separation Македонците и концепцијата за сопстве- and concept for separate state. He was born на држава. Роден бил во Битола 1873 г. in Bitola 1873. He was the initiator of foun- Бил иницијатор за основање на култур- dation of the cultural, educational company но-просветното друштво „Проглед“. Во “Progled”. In Belgrade he communicated Белград се поврзал со групата македонски with a group Macedonian “separatists” and „сепаратисти“, од каде одржувал врска со therefore he kept connected to his followers своите истомисленици во Битола и во Ох- in Bitola and in Ohrid. Together with Ste- рид. Заедно со Стефан Ј. Дедов го основа- fan J.Dedov they formed Macedonian club ле Македонскиот клуб во Белград и вес- in Belgrade and the newspaper “Balkan- никот „Балкански гласник“, чија задача ski glasnik”, which had task to educate their била да ги воспитува своите сона родници countrymen, mentally, morally, nationally умствено, морално, национално и поли- and politically and to inform the public for тички и да го информира јавното мислење the situation of their conquered comrades. за состојбата на своите поробени браќа. The first public promotion of Macedonian Првата јавна промоција на македонска- national program was brought out by the та национална програма била изне сена Macedonian club in Belgrade (the news- токму од Македон скиот клуб во Белград paper “Balkanski glasnik” 1903). Misajkov (в. „Балкан ски гласник“, 1903). Мишајков Dijamandija Trpkov together with Stefan Дијамандија Трпков заедно со Стефан Ј. J.Dedov, Krste P.Misirkov and Dimitrija in Дедов и Крсте П. Мисир ков во октомв- October 1902, in Sankt Petersburg, formed ри 1902 г. во Санкт Петер бург формираа Macedonian colony and Macedonian sci- македонска колонија и Македонско науч- entific literary companionship. This or- но-литературно другарство. Оваа органи- ganization became the main holder of the зација, од 1902 до 1917 г. станала главен Macedonian National ideology from 1902 носител на маке донската национална to 1917, but mainly outside the borders идеологија, но главно надвор од граници- of Macedonia. According to such activity те на Македонија. Следствено на таквата of MK in Belgrade, it was soon forbidden активност на МК во Белград, наскоро тој and towards the end of 1902, the main or- ќе биде забранет, а кон крајот на 1902 г. ganizers D.T.Misajkov and Stefan J. Dedov главните организатори Д. Т. Мишајков и left to Sankt Petersburg. In Sank Peters-

140 Стефан Ј. Дедов заминале за Санкт Петер- burg D.T.Misajkov joined the work of the бург. Во Санкт Петербург Д. Т. Мишајков Macedonian scientific literary companion- се придружил на работата на Македонс- ship and on 12.12.1902 they published the кото научно-литературно другарство и на Memorandum, which among the rest, was 12. XII 1902 г. го објавуваат Меморанумот, delivered to the Russian government and the кој меѓу другото бил доставен и до Рус- Counsel of Sankt Petersburg Slavic Benefi- ката влада и Советот на Санк-Петербур- cial Company. It can be clearly seen that in шкото словенско благотворно друштво. the Memorandum, Misajkov and the other Во Меморандумот јасно се гледа дека кај his companions, Macedonian intellectuals, Мишајков и кај другите негови соработ- precisely promoted the idea for national de- ници, македонски интелектуалци, недво- termination and introduction of one of the смислено прецизно е изразена идејата за Macedonian dialects for a Macedonian liter- национална самостојност и воведување на ary language. Encouraged by all this, in 1903 едно од маке донските наречја за литера- he returned to Macedonia in order to orga- турен македонски јазик. Во 1903 г. охраб- nize the education and to spread the Mace- рен се вратил во Македонија со намера donian national spirit, but he found strong да ја организира просветата и да го шири resistance and disappointed, he left to Bul- македонскиот национален дух, но се срет- garia. During the World War II the family нал со силни отпори и разочаран заминал Misjakovi was evacuated in the city of Svoge, за Бугарија. Во текот на Втората светска nearby Sofia, where Dijamadija helped the војна семејството Мишај кови било еваку- resistance, as a lawyer of convicted illegal ирано во гратчето Своѓе, крај Софија, од migrants. He died 1953 in Sofia. каде Дија манди го помагал движењето на отпорот како адвокат на осудени илегал- ци. Починал 1953 г. во Софија.

141 МИШАЈКОВ MISAJKOV КОНСТАНТИН KONSTANTIN – реформатор – – reformer –

Мишајков, Константин Т. (1807– Misajkov, Konstantin T. (1807-1880), a 1880), лекар и општественик, брат на мит- doctor and socialist, brother of the metropoli- рополитот Панарет Пловдивски (Петар tan Panaret Plovdisvki (Petar Misajkov) both, Мишајков), дејци за отворање училишта initiators for opening schools in Macedonian на македонски народен јазик во Битола и national language in Bitola and generally in општо во Македонија. Роден е во П’теле, Macedonia. He was born in P’tele, Lerin, Ae- Леринско - Егејска Македонија. Д. Ми- gean Macedonia. D. Misajkov was one of the шајков бил еден од највидните членови на most remarkable members of Bitola munici- битолската општина. Најголемата негова pality. His greatest contribution was open- заслуга е отворањето на првото редов- ing the first regular national school in Bitola но народно училиште во Битола (1865), (1865), as he personally interceded with the бидејќи лично се заложил кај грчкиот Greek bishop Benedict and Bitola’s valia. Gen- владика Бенедикт и битолскиот валија. erally Misajkov helped the church, school, ed- Генерално Мишајков го помагал црковно- ucation in Macedonia. With his intervention, училишното образование во Македонија. Kuzman Sapkarev later became a principal of По објавувањето на Српско-бугарската the national school in Bitola (1873). After the војна (1876) К. Мишајков се преселил во proclamation of the Serbian Bulgarian war Пловдив, Бугарија, но пак се вратил во (1876) K.Misajkov moved to Plovdiv, Bulgaria, Битола. Кон крајот на XIX век во Битола, but again he returned to Bitola. At the end of битолските еснафи, предво дени од град- the XIX century in Bitola, craftsmen led by ските првенци Робев и К. Мишајков, во the city leaders Robev and K.Misajkov, fought борба со грчката пропаганда, се избориле against the Greek propaganda and managed to пред тур ската власт за отворање на ре- acquire opening of regular Macedonian Na- довно македонско народно училиште. До tional school from the Turkish authorities. Un- тој датум имало отворени училишта од til this date, there existed only religious schools, црковен карактер од познатиот митропо- opened by the famous metropolitan Gligorij, лит Глигориј, но тие имале настава од об- which educated in religious spirit, church sing- ласта на веронауката, црковното пеење и ing and service. Around 1863, a real national богослужба. Околу 1863 г. било отворено school was opened. The school worked three вистинско народно училиште. Училиште- years. It was reopened in 1870 when Dimitar то работело три години. Починал 1880 г. Makedonski, the famous textbook writer and во Софија. Dimitrija Miladinov, the famous reformer were its teachers. He died in Sofia in 1880.

142 НАКОВСКА NAKOVSKA БИКОВА ОЛИВЕРА BIKOVA OLIVERA – спортист – – sportswoman –

Наковска – Бикова, Оливера Nakovska – Bikova, Olivera (1974), (1974), македонска спортистка во стре- Macedonian sportswomen in shooting, лаштво, членка на параоли мп иската member of the Para Olympic representation репрезентација на РМ; инвалид, без лева- of RM, invalid without her left hand, Euro- та рака; шампионка по стрелаштво на Ев- pean champion of shooting (Denmark 2001) ропа (Данска, 2001) во воздушен пиш тол. in air- pistol. She was born in Bitola in 1974. Родена 1974 г. во Битола. Со основно и She finished her primary and secondary средно образование се стекнала во родни- school in her native city. She has spent her от град. Животот го минува во Битола ка- life in Bitola, where she prepares systemati- де системно се подготвува за натпревари cally for matches of world rank. In the world од светски карактер. На Светскиот шам- championship, held in 2002 Nakovska was пионат, одржан 2002 г. во Сеул, со 562 the best in three member team, when she круга Наковска стана нај добра во тричле- has won the silver medal. Nakovska Olivera ниот состав кој го освои сребрениот ме- participated in the Para Olympics in Ath- дал. Наковска Оливера учествувала и на ens (2004), where she was at the sixth posi- Параолимпија дата во Атина (2004) каде tion, in the competition with air- pistol. In го освоила шестото место во натпреварот 2006 Olivera Nakovska won very important со воздушен пиштол. Во 2006 г. Оливера award, second position with air- pistol in Наковска освоила многу видна награда - unbelievable competition. Nakovska Bikova втора во воздушен пиштол во неверојатна Olivera has missed the golden medal only силна конкуренција. На Наковска-Бикова for 0.1 circle at SP in Sargano, Switzerland, Оливера за само 0,1 круг и избегал злат- while at the European cup in Padova she has ниот медал на СП во Сарганс, Швајцарија, been the first and her achievement is equal додека на Европскиот куп во Падова би- to the world record. That brought her the ла прва со израмнет светски рекорд. Сето first place at the world ranking in the disci- ова го донесе првото место на светска- pline air- pistol. та ранг-листа во дисциплината воздушен пиштол.

143 НАУМОВ NAUMOV СТЕВАН – СТИВ STEVAN – STIV – народен херој – – national hero –

Наумов, Стеван – Стив (1920-1942), Naumov, Stevan – Stiv (1920-1942) маке до нски рево луционер, народен херој, Macedonian revolutionary, national hero, еден од органи заторите на НОБ во Маке- one of the organizers of NOB in Macedonia. донија. За народен херој прогласен на 29 He was proclaimed a national hero on 29 Ju- јули 1945 г. Уште како ученик во Битол- ly 1945. Since he was a student at Bitola high ската гимназија, Стив Наумов бил во ре- school, Stiv Naumov was on the lines of the довите на напредната младина. Со него- progressive youth. He left to study in Bel- вото заминување на студии во Белград, се grade and his revolutionary activity was even продлабочува неговата револуционерна deeper and he became one of the most active активност и тој станал еден од најактив- members in the movement of the progres- ните во движењето на напредната студент- sive student youth. As a result of that, he was ска младина. Поради тоа бил затворен, но imprisoned, but because of lack of evidence, поради немање на докази бил ослободен. he was set free. After he left the prison, he По изле гувањето од затвор се вратил во returned to Bitola, where he continued to Битола, каде со уште поголема жести- work even more severe against the antifas- на продолжил да работи во ширење на cist ideology, especially spreading it among антифашистичката идеологија, особено the workers and the young people. Imme- меѓу работниците и младината. Веднаш diately after the occupation, he transferred по окупацијата тој се префрлил во иле- into illegal migrants. In 1940 Stiv Naumov галност. Во 1940 г. Стив Наумов станал became secretary at the Local committee of секретар на Месниот комитет на КПЈ во KPJ in Bitola. In April 1942 he participated Битола. Во април 1942 г. учествувал во in the formation of Bitola NOPO Pelister. формирањето на битолскиот НОПО „Пе- The same year he was condemned to death листер“. Истата година, поради неговите in his absence, because of his activities and активности, во отсуство бил осуден на his head was blackmailed 200.000 leva. In смрт, а неговата глава уценета со 200.000 June 1942, he became member of the Op- лева. Во јуни 1942 г. станал член на Опе- erative headquarter of the Main headquarter ративниот штаб на Главниот штаб на пар- of the partisan units in Macedonia of KPJ тизанските одреди во Македонија на КПЈ for Macedonia. In the autumn 1942, he left за Македонија. Есента, 1942 г. заминал на to carry out a party task in Prespa, where in партиска задача во Преспа каде на 12 сеп- September 1942 died тември 1942 г. загинал.

144 НАУМОВСКА NAUMOVSKA ОЛГА OLGA – актер – – actrеss –

Наумовска, Олга (1927–1999), првен- Naumovska, Olga (1927-1999), the pri- ка на Народниот театар од Битола – и ma dona of the Bitola National theatre and една од водечките имиња на македонс- one of the leading names of the Macedonian ката глума. Актер со широк спектар на acting. Actress with wide range of expres- изразни можности, со огромна креативна sive possibilities, with huge creative energy, енергија, со огромни гласовни можности great voice possibilities and sparkling char- и искричав темперамент. Родена 1927 г. acter. She was born 1927 in Prilep, where she во Прилеп, каде ги направила и првите made her first steps as an actress at Prilep чекори како актер во Народниот театар National Theatre. With her arrival at Bitola од Прилеп. Со доаѓањето во Народниот National theatre 1954, she gradually ma- театар од Битола 1954 г., од сезона во се- tured from one season to another. With her зона созревала. Со многубројните улоги numerous roles she distinguished herself as се наложи како протагонистка која и дава a protagonist, who gives tone and personal тон и печат на изведбите, која едно ставно seal to performances, a person who is sim- е незаменлива во доменот на психолош- ply irreplaceable in the domain of the psy- ката драма и трагедијата. Со нејзината chological drama and tragedy. Her beautiful прекрасна говорна модулација, со голе- voice modulation, her great internal propor- мите внатрешни пропорции во градење- tions in creating the characters, great artis- то на ликовите, со големите уметнички tic transformations, make the acting of this трансформации, ја прават актерската игра eminent actress closer to the monumental на оваа наша еминентна драмска актерка art. She equally created characters from the поблиску до монументална уметност. По- works of the antique, home, Yugoslav or for- деднакво ги градела ликовите во делата eign drama. од античката, домашната, југословенската Remarkable is the list of roles that can и странска драматургија. be pointed as more successful than the oth- Импозантен е списокот на ролјите што ers. The leading roles in “Medeja” (1962), можат да се извојат како мошне успешни. Andromaha (1975), the character of Jokasta Насловните улоги во Медеја (1962), Ан- in “Czar Edip” by Sophocles (1967), Lady дромаха (1975), ликот на Јокаста во „Цар Milford in “Intrigues and love” by F.Shiler Едип“ од Софокле (1967), Леди Милфорд (1956), Margarita in “The lady with camel- во „Интрига и љубов“ од Ф. Шилер (1956), lia” by A Dimasiont (1963), Kabasnova in Маргарита во „Дамата со камелии“ од А. “Storm” by N.Ostrovski (1963), Nastja in Дима-синот (1963), Кабанова во „Бура“ од “At the bottom” by M.Gorki (1966), Ana

145 Н. Островски (1963), Настја во „На дно- Andreevna in “Revisor” by N.V.Gogolj то“ од М. Горки (1966), Ана Андреевна во (1969), Linda in “The death of the trader” „Ревизор“ од Н. В. Гогољ (1969), Линда во by A.Miler (1969) ,Johanna in “The Prison- „Смртта на трговскиот патник“ од А. ers of Altona” by J P.Sarter (1964), Marta in Милер (1969), Јохана во „Заточениците “Who is afraid of Virginia Wolf?” by E. Olbi од Алтона“ од Ж. П. Сартр (1964), Марта (1968), Magda in “A straw in the wind” by во „Кој се плаши од Вирџинија Вулф“ од Е. K.Casule (1958), Borika Korda “Step to the Олби (1968), Магда во „Вејка на ветрот“ autumn” by T.Arsovski (1969), Antica in од К. Чашуле (1958), Борика Корда во „Че- “Antica” by R.Krle (1967), “Stone for under кор до есента“ од Т. Арсовски (1969), Ан- the head” by M.Novkovik (1979) and others. тица во „Антица“ од Р. Крле (1967), „Ка- It should be noticed her chamber perform- мен за под глава“ од М. Новковиќ (1979) и ances where she was very successsful. ”How др. Треба да се набележат нејзините камер- can I hear you when the water is running?” ни претстави кои ги играше со огромен by A.Anderson (1970) and mono play “You, успех „Како да те чујам кога водата тече“ my Dolores” by S.Bozovik (1981). Although од Р. Андерсон (1970) и монодрамата „Те- she retired, she continued with her success- бе моја Долорес“ од С. Божовиќ (1981). По ful performances of the roles such as: “ The пензионирањето па сè до крајот на нејзи- home of Bernarda Alba” by F.G Lorka (1995), ниот живот во 1999 г., таа продолжи со ус- “The cherry garden” by A.P.Cehov (1988), пешните креации на доделените ликови во “Tattoo souls” by G.Stefanovski, “Nuns’ si- претставите „Домот на Бернарда Алба“ од lence” by S.Schneider (1987), “There may Ф. Г. Лорка (1995), „Вишновата градина“ be a horse on the roof” by I.Sotola (1995), од А. П. Чехов (1988), „Тетовирани души“ “Money spells ruin” by R.Krle (1997), “Vien- од Г. Стефановски, „Калуѓерички тишини“ na tango” by P.Turini (1987), “Good night, од С. Шнајдер (1987), „Можеби на покри- mother” by N Norma (1996) , “A party of вот има коњ“ од И. Шотола (1995), „Отепу- rummy” by Din Li Coburn (1986). Engaging вачка“ од Р. Крле (1997), „Виенско танго“ herself unselfishly, her tendency was high од П. Турини (1987), „Добра ноќ мајко“ од professionalism and she gained in return the М. Норма (1996) и „Партија реми“ од Дин awards 11th October for life achievement, Ли Кобур (1986). 4th November of the city of Bitola (twice ), Ангажирајќи се несебично, таа се зала- the award for the role at the festival “Vojdan гаше за висок професионализам, а за воз- Cernodriski (four times) and at the same fes- врат на тоа не ја одминаа наградите „11 Ок- tival the award for life achievement did not томври“ за животно дело, „4 Ноември“ на pass her by. She died in1999. градот Битола (два пати), награда за улога In 1997 she celebrated two jubilees: 70 на Фестивалот „Војдан Чер но дрински“ (че- years of age and 45 years of fertile theatre тири пати) и на истиот фестивал награда- activity. та за животно дело. Во 1997 г. ги прослави двата јубилеи: 70 години од животот и 45 години плодна театарска дејност.

146 НАУМОВСКИ NAUMOVSKI ДУШАН DUSAN – режисер – – director –

Наумовски, Душан (1938), режисер, Naumovski, Dusan (1938), director, на кој творечкиот интерес му беше свртен whose creational interest was oriented to- кон современата домашна и странска дра- wards the modern and foreign drama. With матургија. Во своите режии, тој знаеше да his directions he knew to emphasise the ја истакне сета острина на проблемите, да whole sharpness of the problems to present ја изнесе на сцената и сцен ски да ја вооб- it on the scene and to dramatize the events. личи драма тиката на настаните. He was born in 1938 in Bitola .He fin- Роден 1938 г. во Битола. Основно и ished primary and secondary education in средно образование завршил во родниот his native city. He graduated at the academy град. Дипломирал на Академијата за теа- of theatre, film radio and television broad- тар, филм, радио и телевизија во Белград. casting in Belgrade. After his graduation in По дипломирањето во 1961 г. се враќа во 1961 he returned to the city under Pelister градот под Пелистер и внесува свежина во and brought freshness in the repertory of репертоарот на битолскиот театар. Иако Bitola theatre. . Although he was shortly at кратко се задржа во Народниот театар од the Bitola National Theatre (only three ses- Битола, само три сезони (1964), тој ги пос- sions )(1964) he put on the scene the fol- тави делата „Човек, животина, доброде- lowing works: “Man, animal, benefactor” by тел“ од Л. Пирандело (1961), „Вук Бубало“ L.Pirandelo (1961), “Vuk Bubalo” by B.Kopik од Б. Ќопиќ (1962), „Меде ја“ од Џ. Робин- (1962),”Medeja” by J.Robinson (1962), “The сон (1962), „Професорот Мамлок“ од Ф. professor Mamlok” by F Wolf (1963), ”Man Волф (1963), „Човечки глас“ од Ж. Кокто voice” by Z Kokto (1963), “The prisoners of (1963), „Заточениците од Алтона“ од Ж. П. Altona”, Z.P.Sarter (1964). After his arrival Сартр (1964). По заминувањето на работа in Skopje, at the Macedonian broadcasting во Скопје во Македонската радио и теле- network he was frequent guest on the scene, визија тој е чест гостин на сцената во Би- where he started his career. In the years that тола. Во годините што следат ќе ги поста- followed he put on the scene “Mandagola” ви делата „Мандрагола“ од Н. Макијавели by N. Machiavelli (1970), “Uncle Vanja” (1970), „Вујко Вања“ од А. П. Чехов (1972), by A.P.Cehov (1972), “The ninth wave” by „Де ве т тиот бран“ од Н. Вапцаров (1972), N.Vapcarov (1972),"Court"“Wedding” by „Суд“ од К. Чашуле (1978), „Свадба“ од В. V.Iljoski (1979), the monoplay “You, my Иљоски (1979), монодрамата „Тебе моја Dolores” by S.Bozovik (1981),"Antigona "by Долорес“ од С. Божовиќ (1981), „Антигона J.Glavicki(1997). во Њујорк“ од Ј. Главицки (1997).

147 НЕКТАРИЈ NEKTARIJ БИТОЛСКИ BITOLSKI – црковен деец – – religious activist –

Нектариј Битолски, преподобен Nektraij of Bitola, (1430-1500), saint (1430–1500), битолски светец, кој го спа- of Bitola who saved the citizens from the сил граѓанството од турските напади. Turkish attacks. His birth name was Nikola. Крстеното име му било Никола. Роден He was born in 1430 in Bitola, metropoli- бил 1430 г. во Битола, митрополија на tan’s residence of Ohrid Archbishopric. He Охридската архиепископија. Во млади- lived in this city as a young man and the те години живеел во овој град, а послед- last years of his life he spent in Sveta Gora, ните години ги минал на Света Гора, praying for the life, harmony, happiness молејќи се за животот, слогата, среќата и and well being of his citizens –of Bitola and благосостојбата на своите сограѓани - би- other Christians in Macedonia. He beati- толчани и др. хрис тијани во Македонија. fied on 5.12.1500. In the orthodox calendar Се упокоил на 5. XII 1500 г. Во православ- he was given the day on 5.12 or 18.12 by the ниот календар му е даден 5. XII или 18. XII old calendar. In his Gospel it is said that he по стар стил. Во неговото житие се вели lived with his religious parents exactly when дека со своите побожни родители живеел Turkish conquered Bitola. Before that, his токму во времето кога Турците ја поро- mother dreamed St.Mary, who said that she биле Битола. Пред тоа, на неговата мајка should take her husband and children and дошла на сон Божјата Мајка - Богоро- leave the city to find a shelter in some other дица која порачала да си ги земе мажот place, because Agarjans (it meant the Turk- и децата, да замине од градот и да се за- ish) would enslave all the people. His mother солни на некое место, зашто Агарјаните told all these things to his father and they (се мисли на Турците) наскоро треба immediately got people together (from Bi- да го поробат сиот народ. Мајката сите tola) - children, women and weak old people овие работи ги кажала на мажа си и си- left the city, while the men remained to de- нот и тие веднаш го прибрале народот fend the city from the Turkish invader with (од Битола) - децата, же ните и нејаките weapons. The Turkish conquered the city старци и заминале од градот, додека ма- and spread devastation, slaughter and evil. жите застанале пред градот да ги чекаат When the situation came down (when there Турците со оружје. Турците го зазеле гр. were no battles), large number of Christian Битола и направиле пустош, колеж и зло. families came back. Nikola’s father in his Кога состој бата се смирила (кога немало older age left to the monastery “Kuzman and повеќе борби) голем број христијански Damjan” nearby Bitola, became a monk and фамилии се вратиле назад. Таткото на got the name Pahomij. Nektarij often went

148 Никола во поодминати години заминал there and studied the Christian religion. во манастирот Кузман и Дамјан близу When young Nikola grew up he secretly ran до Битола, се замонашил и добил име away to Sveta Gora Atonska. There he met Пахомиј. Таму често одел Нектариј и ја the old Filotej, who after finishing his pray- учел христовата вера. Кога веќе порас нал ing called him and showed him his second младиот Никола тајно избегал на Света sight. Then Nikola became a monk and got Гора Атонска. Таму го сретнал стариот the name Nektarij of Bitola. He lived long Филотеј, кој по завршените молитви, го and became protector of marriage and fer- викнал и му ја покажал неговата видови- tility. Every day he prayed to God and Jesus тост. Оттогаш Никола се замонашил и го Christ for the health and happiness of Bitola добил името Нектариј Битолски. Пожи- citizens. Nektarij lived long at Sveta gora веал доста и оттогаш тој станал заштит- Atoska. He beatified at the age of 70 years ник на бракот и на плод носта кај наро- on 5.12.1500. The worshipers pray to him дот. Катадневно тој се молел на Господа for strengthening of their marriage relations, и Исуса Христа за здравјето и среќата на especially if the marriage breaks down, to re- граѓаните на Битола. Нектариј поживеал turn peace, harmony, purity and love and to доста на Света Гора Атоска. Се упокоил return the heart of the husband (wife) from на 70 години, на 5. XII 1500 г. Кон него the impure way… in order to be one body, се молат верниците за: зацврстување на and also for other troubles - infertility, hap- брачните врски посебно кај тие што му се piness and success. His holy relics rest in the разнишал бракот а да им го врати мирот, cell of Sveta Gora on Atos. едномислието и разбирањето, во чистота и љубов, да го обрати расеаното срце на сопругот (сопругата) и да го отклони од нечистиот пат... за да бидат едно тело и за други неволји - не род ство, за среќа и за успех. Неговите свети мошти почиваат во келијата во Света Гора на Атос.

149 НЕКТАРИЈ NEKTARIJ ПЕЛАГОНИСКИ PELAGONISKI – мисионер – – missionary –

Нектариј Пелагониски, XVI век, прв Nektarij of Pelagonija, XVI century, битолски печатар од XVI век, роден бил first printer from XVI century, born in Bi- во Битола (која во тоа време уште се име- tola (at that time was still named Pelagonija) нувала и како Пелагонија) или можеби во or maybe in Bitola region in the last decades Битолско во последните децении на XVI of XVI century. He left to Sveta Gora and век. Заминал во Света Гора и се замона- became a monk, getting the monk name шил добивајќи го монаш кото име Некта- Nektraij. On Sveta gora he became a mem- риј. Во Света Гора Нектариј станал член ber of the big monk brotherhood of the fa- на големото калуѓеричко братство на mous Zograf monastery, where he became познатиот Зографски манастир каде што an eromonk. In the period when Nektarij станува еромонах. Во времето кога бил was on Sveta Gora (at the beginning of XVII Нектариј во Света Гора, (почетокот на century) a printing plant was opened and XVII в.) се отворила печатница и некои some of the monks determined themselves од калуѓерите се определиле да го изучу- to study printing craft. Meletie Makedonski ваат печа тарскиот занает. Меѓу нив бил was among them.There is no true data about и Меле тие Македонски. За Нектариј нема Nektarij, for his participation in the print- точен податок во вклученоста во печа- ing activity, but it was true that he learnt тарската дејност, но се знае дека стекнал about printing and successfully performed знаења од печатар ството и успешно ја that activity. On Sveta Gora, in the group of обавувал таа дејност уште во Света Гора. monks from the Zograph monastery, who Во групата монаси од Зографскиот манас- left to Russia, were the printers Nektarij of тир (Света Гора) што отишле во Русија Pelagonija and Stefan of Ohrid. They first како печатари биле: Нектариј Пелагони- arrived to Litvanian principality, which was ски и Стефан Охридски. Стигнале прво a part of czar Russia, then they continued во Лит ванското кнежевство, кое било во to Romania, where they formed the first состав на царска Русија, оттаму отишле Romanian printing plant and then went to во Романија каде ја оформиле првата ро- Kiev. After several months residence in Kiev, манска печатница, а потоа отишле во Ки- supplied with five types of printing letters ев. По неколку месечен престој во Киев, and knowledge of printing technique, they снабдени со пет видови печатарски букви returned to Romania, where they printed и со познавања од печатарската техника about 12 religious books in Slavic and Ro- се вратиле во Романија, каде напечатиле manian language and with Slavic letters. Be- вкупно 12 богослужбени книги на словен- side “Prayer –book” more important printed

150 ски и романски јазик, а со словен ски books are: “Nomokanon” (“The rules for the букви. Покрај „Молитвеникот“, позначај- holly apostles”), “Sunday Gospel”, “Antolo- ни печатени книги им се: „Номоканон“ gion”, ”Lady Chapel”, “A Study for all days”. („Правила за светите апостоли“), „Недел- Nektarij of Pelagonija, together with other но евангелие“, „Антологион“, „Богороди- Macedonian printers became famous print- чен параклис“, „Учение за сите дни“ итн. ers and offered modern printing solutions. Нектариј Пелагониски, заедно со другите The texts in the books were printed with five македонски печатари нуделе современи types of letters and the pages were enriched печатарски решенија. Текстовите во кни- with different initials, fauna features, parts гите биле печатени со пет видови букви of flora as well as illustrated drawings with: и страни ците збогатени со разновидни swans, eagles, horses, deer, goats as well as иници јали, ликови од фауната и делови од people usually worshipers in two columns. флората, како на пр. илуст рирани цртежи Macedonian printing in Romania (it was со: пауни, лебеди, орли, коњи, елени, ко- named by Nektarij, Stefan and Meletij) ac- зи, срни, како и луѓе, најчесто духовници cepted the Ukraine printing tradition and во двопојасна. Македонската печатни ца that meant - the European technique. So во Романија (така ја именувале основачи- these three Macedonian printers (Nektraij of те Нектариј, Стефан и Мелетиј), ја прифа- Bitola, Meletij Makedonski, Stefan of Ohrid) тила украинската печатарска традиција, became brave innovators in the printing on а тоа знечело европската техника. Така, the Balkans and wider by which they rep- тројцата македонски печатари (Нектариј resented important names in the printing. Битолски, Мелетиј Македонски, Стефан Nektarij of Pelagonija always felt like printer Охридски) станале смели новатори во of Bitola (Pelagonija) печатарството на балканските простори и пошироко, со што претставувале и зна- чајни имиња во печатарството. Н. Пела- го ниски секогаш се чувствувал битолски (пелагониски) печатар.

151 НЕЧЕВСКИ NECEVSKI ВАНГЕЛ – ТУНЕЛО VANGEL – TUNELO – народен херој – – national hero –

Нечевски, Вангел – Тунелот (1922– Necevski, Vangel – Tunelot (1922- 2006), македонски парти зан и општест- 2006), Macedonian partisan and socialist, na- веник, народен херој. Неговата целосна tional hero. He was completely determined определеност на страната на револуцијата to step towards the revolution, confirming it го потврдил со вклучувањето во СКОЈ. По by his participation of SKOJ. After the fascist фашистичката окупација, веднаш се вклу- occupation he was immediately involved in чил во акциите на месната партиска ор- the actions of the local party organization ганизација за растурање на пропаганден for distribution of propaganda material, col- материјал, собирање на оружје и вршење lection of weapon and performing courier на курирски должности. Во почетокот на duties. At the beginning of 1942 he was ar- 1942 г. бил уапсен и интерниран во Бу- rested and integrated to Bulgaria. After half гарија. По половина година помината во a year he returned to his native Bitola. But, инте р нација, се вратил во родната Бито- as a result of his activities he could not stay ла. Но, поради своите активности, веќе in the city and on 4 July 1942 he left to the не можел да остане во градот и на 4. јули partisan unit “Dame Gruev”, which was ac- 1942 г. заминал во партизанскиот одред tive for a longer period, functioning success- „Даме Груев“, кој подолго време успеш- fully in Bitola, Prespa and Kicevo. In the unit но дејствувал во битолско, преспанско he performed a range of courier tasks, which и кичевско. Во одредот извршувал низа he got as a courier of the chief headquarter курирски задачи што ги добивал како ку- of Macedonia. During 1942 -1943 and larger рир на Главниот штаб на Македонија. Во part of 1944, he had regular contacts with текот на 1942, 1943 и поголемиот дел од the Greek and Albanian partisans, transfer- 1944 г. одржувал редовна врска со грчки- ring most confidential materials and trans- те и албанските партизани, пренесувајќи ferring the most liable political and military најдоверливи мате ри јали и префрлувајќи leaders and delegates to the Supreme head- најдого ворни полити чки и воени рако- quarter of Macedonia. Before the end of the водители и делегати на Врховниот штаб war he became deputy Commandant of the од Македонија. Пред крајот на војната division. After the war he performed politi- станал заменик-командант на диви зија. cal and state duties in Bitola and Republic of По Војната вршел политички и државни Macedonia. He was proclaimed a national должности во Битола и во Република Ма- hero on 20th December 1951. кедонија. За народен херој е прогласен на 20 декември 1951 година.

152 НИЗАМЕДИН NIZAMEDIN АСИМ ASIM – учебникар – – text book writer –

Низамедин, Асим (1915–2003), познат Nizamedin, Asim (1915-2003), famous битолски учител, учебникар, составувач teacher of Bitola, textbook writer, writer of the на првиот Буквар за учениците на турски first Spelling-book for the students in Turkish јазик во РМ. Автор е на голем број учеб- language in RM active translator of texts from ници за учениците од турски јазик, акти- French into Macedonian and Turkish and вен преведувач на текстови од француски vice versa. He was born in 1915 in Bakirkoj, на македонски и турски јазик и обрат- Istanbul. He continued his education in Bi- но. Роден 1915 г. во Бакиркој-Истанбул. tola. He gained his education in Turkish and Школувањето го продолжил во Битола. French, studying at the same time in Turkish Со образование се стекнал на турски и school and in French lyceum. After the lib- на француски јазик, учејќи паралелно eration (after NOB) he was named a national во турското училиште и во францускиот teacher in v.Lavci.. The teacher Nizamedin лицеј. Тој бил првиот повоен учител во wrote textbooks or translated from Mace- Лавци, кој го отворил училиштето на donian to Turkish and vice versa and taught мајчин јазик. Учителот Низамедин соста- the students as well as the adults of Pelagonija вувал учебници, или преведувал од ма- region. In 1949 he worked at the Ministry кедонски на турски јазик и обратно и со of education department, on preparation of нив ги учел учениците како и ги описме- textbooks, where he wrote and edited a large нувал повозрасните жители на Пелаго- number of textbooks. He made the first spell- нискиот регион. Во 1949 г. тој работел во ing-book for Turkish children in Macedonia. Министерството за просвета, во одделот Beside that he made textbooks and dictionary за подготовка на учебници, каде составу- with translation of the most necessary Turk- вал и редактирал голем број учебници. Го ish words into Macedonian language and vice изработил првиот Буквар за турските де- versa. His textbooks were regularly printed. ца во Македонија. Покрај тоа, изработил He died 2003 in Bitola. For his achievements учебници и речник со превод на најпот- as educational worker he was honoured with ребните турски зборови на македонски the title especially proved educational worker, јазик и обратно. Почина 2003 г. во Бито- rewarded with The order of The Academy of ла. За своите успеси, одликуван е со Ор- France, “Academic Palm” with Order of la- ден на Франција „Академска палма“, со bour in former SFRY, he is a recipient of the Орден на трудот, на наградата за учители municipal teacher award “Clement Ohridski „Климент Охридски“ и други награди и and other awards and recognitions by Turkey признанија од Турција и Македонија. and Macedonia.

153 НИКОЛЕСКИ NIKOLESKI ВАНЧО VANCO – писател – – writer –

Николески, Ванчо (1912–1980), пи- Nikoleski, Vanco (1912-1980), children сател и поет за деца. Роден 1912 г. во с. writer and poet. He was born in Crvena vo- Црвена Вода, крај Дебарца, недалеку од da at Debarca, nearby Ohrid. He finished his Охрид. Основно образование завршил primary education in his native city and high во родното место, гимназија во Охрид, а school in Ohrid and Teacher’s college in учителска школа во Скопје. По ослободу- Skopje. After the liberation he was a teacher вањето неколку години учителст вувал, а for several years and after the liberation he потоа, по ослободувањето, работел како worked as an editor at “Detska radost”, edit- уредник во Детска радост, уредувајќи го ing the newspaper “Titov pioner” and “Pion- в. „Титов пионер“ и „Пионерски весник“, erski vesnik” as well as children programs at како и детски емисии во Радио Скопје и Radio Skopje and Radio Bitola. The largest на Радио Битола. Поголемиот дел од ра- part of the working life he passed in Bitola, ботниот век го минал во Битола како про- as an educational worker and pensioner. светен работник и пензионер. Последните The last years of his life he spent in Ohrid, години од животот ги минал во Охрид, where he died in 1980. He was a member каде починал во 1980 г. Член на ДПМ од of DPM from 1950. He belonged to a gen- 1950 г. Тој припаѓа на првата генерација eration children writers who entered into детски писатели што во литературата вле- the literature directly after the liberation. зе непосредно по ослободувањето. Наци- The national and the revolutionary subject оналната и револуционерна тематика В. V.Nikolovski inserted into his works in his Николе ски ја преточил на нему својствен own, only for him characteristic way. He начин во своите дела. За големите литера- received large number of awards of his lit- турни остварувања добитник е на голем erary achievements among which the most број награди, меѓу кои најзначајни се: на- important is the award “Clement Ohridski” градата „Климент Охридски“ - за истак- for promoted educational worker, the award нат просветен работник, наградата „Мла- “Mlado pokoljenje” and others. He is foun- до поколење“ и др. Тој е родо началник dation father of the modern children litera- на детската современа литература во РМ. ture in RM. He published 16 books of poetry Има објавено 16 книги поезија и проза за and prose for children “Macedonian child” деца: „Македонче“ (песни, 1947) - првата (poems 1947) the first collection of poems збирка песни на македонски јазик, „Прва in Macedonian language, “First joy” (poems радост“ (песни, 1947), „Мице“ (поема, 1947), “Mice” (poem1947), “Grand mum 1947), „Бабино вретенце“ (песни, 1948), spindle”(poems 1948), “By the fire”(poems

154 „Крај огниште“ (песни, 1948), „Дедови 1948), “Grandfather stories”, ”Colourful bag приказни“, „Шарено торбиче“ (песни, (poems 1950), “My country” poems(1950), 1950), „Татковина“ (песни, 1950), „Моето “My village”(poems 1950), stories in lines:” село“ (песни, 1950), приказните во сти- Strange world” (poems 1952), My day ( хови: „Чуден свет“ (песни, 1952), „Чу- picture-book 1952), “Get up Kole”(poems дотворен кавал“ (раскази, 1952), „Мојот 1952), “Brothers company” (stories and ден“ (сликовница, 1952), „Стани Коле“ fairy tells), “Forty thousand blinded” (his- (песни, 1952), „Братска дружба“ (при- torical poem for the period of Czar Samuil казни и бајки), „Четириесет илјади осле- 1954), “Stories and fairy tells for children” пени“ (историска поема за времето на (1955), “Strange events” (stories 1958), Цар Самоил, 1954), „Приказни и бајки “Cveta bothers me” ( picture-book 1960), за деца“ (1955), „Чудни случки (раскази, “The magic pack saddle” (novel) events 1958), „Цвета смета“ (сликовница, 1960), from NOB, “Stories for my village” (stories „Волшебното самарче“ (роман, 1962) - 1964), novel “Goce Delcev” -biography for случувања во НОБ, „Приказни за моето се- children of the famous Macedonian revolu- ло“ (раскази, 1964), „Гоце Делчев“ (роман, tionary, ideologist and leader Goce Delcev, 1964) - романизирана биографија за деца “Strange grandfather” poems(1964), won- на познатиот македонски револуционер, derful humoristic and interesting poem, идеолог и деец Гоце Делчев, „Чуден дедо“ “Under the unfurled flag”(novel 1967),”Sto- (песни, 1964) - прекрасна хумористична и ries of the magic house”(tales 1970), “The интересна поема, „Под виорното знаме“ little hunter”(stories 1970), ”Stanko sleepy (роман, 1967), „Приказни од вол шебната boy”(poems 1972), “Star nights”(poems куќичка“ (раскази, 1970), „Малиот ловец“ 1973), “Racko the weeper”(poems 1973), (раскази, 1970), „Станко спанко“ (песни, “Bloody years”(chronicle–novel), “Live 1972), „Ѕвездени вечери“ (песни, 1973), book”(stories 1978). He is recipient of the „Рачко плачко“ (песни, 1973), „Крвави awards 11th October, Clement Ohridski, години“ (хроника - роман), „Жива книга“ ”MLado pokoljenje”,”Kurircek” (Maribor) (раскази, 1978). Добитник е на награди- and Zmaj reward. те: „11 Октомври“, „Климент Охридски“, „Младо поколение“, „Курирчек“ (Мари- бор) и „Змаева награда“.

155 НИКОЛОВСКИ NIKOLOVSKI ДИМЧЕ DIMCE – ликовен уметник – – artist –

Николовски, Димче (1953–1998), Nikolovski, Dimce (1953-1998), repre- претставува една од најзна чајните лич- sents one of the most significant figures of ности на графиката во Македонија и во the graphics in Macedonia and in the world. светот. Роден 1953 г. во Битола. Завршил He was born in 1953 in Bitola. He finished Ликовна Академија и спе циј ализирал art academy and speciality of graphics in графика во класата на Богдан Борчич во the class of Bogdan Borcic in Ljubljana. He Љубљана. Починал на 30. 4. 1998 г. во died on 30.04.1998 in Skopje as a dean and Скопје како декан и професор за графи- professor of graphics at the Graphical de- ка на Графичкиот отсек на Факултетот partment at the Faculty of art.He had ten за ликовни уметности. Имал поста вено independent exhibitions (1979 Ljubljana, десетина самос тојни изложби (1979 - 1981 Skopje, 1984 Belgrade, 1984 Ljubljana, Љубљана, 1981 - Скопје, 1984 - Белград, 1986 Ljubljana, 1987 Brussels, Lovier and 1984 - Љубљана, 1986 - Љубљана, 1987- Liege (with B.Borcic) 1993 Ljubljana, 1994 Брисел, Ловиер и Лиеж (со Б. Борчич), Klagenfurt, 1995 Skopje, (graphical map for 1993 - Љубљана, 1994 - Клагенфурт, 1995- the government of RM) 1995 Zurich,( with Скопје (графичка мапа за Владата на РМ), Z.Jakimovska and D.Malidanov) 1996 Gior, 1995 - Цирих (со З. Јакимовски и Д. Мали- (retrospective exhibitions he partcipated in данов), 1996 - Гиор (ретроспективна из- large number of group exhibitions through ложба). Учес твувал на голем број групни the world (Tokio, Vienna, Paris, Zurich, Ku- изложби низ целиот свет (Токио, Виена, vin, Harkiv, Katovice, Barcelona, Kanagava, Париз, Цирих, Ку вин, Харкив, Катови- Varna, New York, Istanbul, Mastriht, Ha- це, Барселона, Канагава, Варна, Њу Јорк, rana, Log, Sofia, Saporo, Biela, Sao Paolo, Истанбул, Мастрихт, Харана, Лоџ, Софи- Arizona, Fredikstat, Napa California, Pra- ја, Сапоро, Биела, Сао Паоло, Ари зона, gue, Keln, Nirnberg, Zagreb, Vasa, Finland, Фредрикштат, Напа-Кали форнија, Пра- Kjoto,Seul, Dubrovnik, Sarajevo, Belgrade, га, Келн, Нирнберг, Загреб, Васа-Финска, Dubrovnik, Venecia, Ljubljana, Fresern, Кјото, Сеул, Сарајево, Белград, Дубров- Novi Sad, Semalije) where he gained impor- ник, Венеција, Љубљана, Фрешен, Нови tant awards and recognitions, among which Сад, Шемалије ...) каде добивал многу more important are: 1983 - Premium of 15 значајни награди и признанија меѓу кои International Graphical Triennale in Ljub- позначајни се: 1983-Премија на 15 Меѓу- ljana,1984 - First award at 5th Triennial of народно графичко триенале во Љубља- Modern Yugoslav graphics in Bitola, 1986 на; 1984-Прва награда на 5. Триенале на - Ex agio of 11th International Graphical

156 современата југословенска графика во biennale in Krakow (Poland) and award of Битола; 1986 Ex agio на 11. Меѓународно the exhibition International Olympic poster графичко биенале во Краков (Полска) и in Seoul 1989. The honorable award of 1st награда на изложбата Меѓународен олим- graphical biennale in Bharat bhavan (Bho- писки плакат во Сеул; 1989 - Почесна на- pal) and honorable award of 3rd premium for града на 1. графичко биенале во Бхарат a drawing in Ferol (Spain), 1990 - reward of Бхаван - (Бопал) и Почесна награда на 7th Premium for graphics Massimo Ramos in 3. Премија за цртеж во Ферол (Шпанија); Ferol 1991, award of the 1st Graphical bien- 1990 - Награда на 7. Премија за графика nale in Sapporo, Japan, 1995 - award of 3rd ,,Масимо Рамос“ во Ферол; 1991 - Награда International graphical biennale in Gior, на 1 графичко биенале во Сапоро (Јапо- 1997 – award of 4th International Graphical нија); 1995 - Награда на 3. Ме ѓународно biennale in Orensa (Spain) 1997- honorable графичко биенале во Гиор; 1997 - 3. На- award in Klux (Romania) and Gran at 4th tri- града на 4. Меѓународно графичко бие- ennial of graphics in Shemalie (France). нале во Оренса (Шпанија); 1997 - почесна награда во Клуј (Романија) и Гран При на 4. Триенале на графика во Шемалие (Франција).

157 НИКОЛОВСКИ NIKOLOVSKI МИХАЈЛО MIHAJLO – композитор – – composer –

Николовски, Михајло (1934–1994), Nikolovski, Mihaljo (1934-1994), fa- познат македонски композитор и педа- mous Macedonian composer and pedagogue гог, долгогодишен директор на Средно- long-term principal at the Secondary Music то музичко училиште во Битола, од каде School in Bitola, which created musicians of излегле врвни музичари. Истовремено high rank. At the same time he led the choir го водел и Хорот на КУД „Стив Наумов“ of KUD “Stiv Naumov” in Bitola and he is во Битола и е добитник на многубројни the winner of numerous awards. He was награди. Роден 1934 г. во Битола. Сред- born in Bitola. He finished his secondary ното музичко образование го завршил music education in Skopje and the Music во Скопје, а Музичката академија (настав- academy (educational-theoretical depart- но-теотерски отсек) ја завршил во 1958 г. ment) in 1958 in Belgrade. At the same time во Белград. Истовремено приватно учел he took private lessons of composing at prof. компонирање кај проф. М. Раденковиќ, M.Radenkovik, Belgrade. In 1961 he was the во Белград. Во 1961 г. станал прв дирек- first principal of the Secondary Music School тор на Средното музичко училиште во in Bitola. He was also a dean for one mandate Битола. Еден мандат бил и декан на Фа- at the Faculty of Music. He died in 1994 in култетот за музика во Скопје. Починал Skopje. The creational opus of M.Nikolovski во 1994 г. во Скопје. Творечкиот опус на covers acts for orchestra: concert for a violin М. Н. опфаќа дела за: оркестар (концерт and orchestra (1978), concert for viola and за виолина и оркестар (1978) концерт за orchestra (1981) concert for violin, strings, виола и оркестар (1981), концерт за ви- percussion instruments (1989) and other олина, гудачи и ударалки (1989) и друга chamber music (string quartet 1992) sonata камерна музика (гудачки квартет (1992), for a violin and piano (1961), vocal instru- соната за виолина и пијано (1961), во- mental works (oratorio Ilinden –for tenor кално-инструментални дела (ораториум bas, mixed choir and symphonic orchestra „Илинден“ - за тенор, бас рецитатор, (1980) “Macedonia” a quanta for string or- мешовит хор и симфо ниски оркестар chestra (1984), solo songs ( “Songs by the (1980), „Ма кедо нија“ - кантата за гудачки lake”- cycles (1973), “ Fenix” for voice and оркестар (1984), соло-песни („Песни крај piano (1991), 40 choir compositions for езеро“ - циклус (1973), „Феникс“ - за глас mixed female and children choir, mass songs и пијано (1991), 40 хорски композиции за and drama music. мешовит, женски и детски хор, масовни песни и музика за драми.

158 ОВАДИЈА OVADIJA ЕСТРЕЈА – МАРА ESTREJA – MARA – народен херој – – national hero –

Овадија, Естреја – Мара (1922–1944), Ovadija, Esteraja Mara (1922-1944), битолска Еврејка, работничка. Многу рано a Jew from Bitola, worker. She joined early се вклучила кон напредното работнич- to the progressive workers movement in ко движење. Веќе во 1938 г. била еден од 1938, she was one of the most active mem- најактивните членови во организациите bers in the organizations of the progressive на напредната младина во својот роден youth in her native city Bitola. She was es- град, Битола. Особено била активна во pecially active in Jewish progressive youth еврејските напре дни младински органи- organizations. Her revolutionary activity зации. Нејзината револу ционерна актив- was enforced during her three- year stay in ност се засилила за време на нејзиното Belgrade, where she worked. That is the pe- триго дишно престојување во Белград, каде riod when she met many progressive people, била на работа. За тоа време се запозна- became member of SKOJ and participated in ла со повеќе напредни луѓе, станала член March demonstrations. In 1942 she became на СКОЈ и учест вувала во Мартовските member of KPJ. In April 1943 her partisan демон страции. Особено била популарна life started in the partisan unit “Goce Del- меѓу еврејската младина. Во 1942 г. стана- cev”. From the unit “Goce Delcev” she went ла член на КПЈ. Во април 1943 г. во пар- to the unit “Dame Gruev, which led difficult тизанскиот одред „Гоце Делчев“, започнал battles with the Italian occupiers in the sur- парти занскиот живот на Естреја Овадија. rounding of Prespa Lake. She was character- Од одредот „Гоце Делчев“ се префрлила во ized as a person with courage, determina- одредот „Даме Груев“ кој водел тешки бор- tion and endurance. She proved that by her би со италијанскиот окупа тор во околина- participation in the very difficult February та на Преспа нското Езеро. Учествувала во expedition. After the end of the February мно гу напорниот Февру арски поход. По movements of the units The Third Mace- завршувањето на февруарските движења donia Fighting Brigade was formed and Es- на едини ците, била формирана Тре та та treja Ovadija was appointed deputy political македонска ударна бригада, а Естреја Ова- commissar of the unit. With the formation дија била поставена за заменик политички of The Seventh Macedonian brigade she was комесар на чета. Со формирањето на Сед- named a political commissar of a battalion. мата македонска бригада била поставена She was killed in 1944. She was proclaimed за политички комесар на батаљон. Загина- a national hero on 11 October 1953. ла во 1944 г. За народен херој е прогласена на 11 октомври 1953 година.

159 ОГНЕНОВСКИ OGNENOVSKI ТАЛЕ TALE – музички уметник – – musician –

Огненовcки, Тале (1922), македон- Ognenovski, Tale (1922), Macedonian ски кларинетист, еден од најзначајните clarinetist , one of the most important Mace- македонски фолк-музичари. Спаѓа во ре- donian folk musicians; belong to the line of дот на најголемите инструменталисти и the biggest instrumentalists and composers композитори во светската музика. Тој го in the world music. He made the connection направи поврзувањето меѓу ориентална- between the oriental and the western music та и западната музика и претставува еден and represents one of the biggest exponents од најголемите експоненти на компони- of the composing for a clarinet. He has com- рањето за кларинет. Има компонирано posed and arranged 150 Macedonian folk и аран жирано 150 македонски народни dances, one classical concert “T.Ognenovski ора, еден класичен концерт „Т. Огненов- concert for clarinet number 1” and many ски концерт за кларинет Бр. 1“, и повеќе jazz compositions. Tale is one of the best џез композиции. Тале е еден од најдобри- representatives in playing of a clarinet with те прет ставници во свирење на кларинет, special technique, inventiveness and amaz- со посебна техника, инвентивност и за- ing improvisation virtuosity. Tale is the first препастувачка им п ро визациска виртузи- solo player of clarinet who performed classi- озност. Тале е првиот со лист на кларинет cal concert for a clarinet in RM. Macedonian што извел класичен концерт за кларинет dances by Tale Ognenovski are performed во РМ. Mакедонските ора, мелоградирани on concerts in Switzerland (Mechnlizenz) од Тале Огненовски се изведувани на France (Sacem), Sweden(Gema), Finland концерти во Швајцарија (Mechanlizenz), (Teosto), Great Britain, Denmark, Austria. Фран ција (Sacem), Шведска (Gema), Фин- His membership is of special importance in ска (Teosto), Велика Британија, Данска, the orchestra of the assembly “Tanec”, that Австрија... Од особено значење е негово- is in the performance of the tour throughout то членување во оркестарот на ансамблот USA (1956) when there were held 66 con- „Танец“, поточно во изведбата на тур- certs in 53 cities for 84 days. The assembly нејата низ Америка (1956), кога за 84 дена “Tanec” repeated twice this great success, биле одржани 66 концерти во 53 градови. the first one on the tour in Germany (1956) Ансамблот „Танец“ го повторил двапати with held 72 concerts and second time on овој голем успех, прво на турнејата во Гер- the tour in France (1959) with held 83 con- манија (1956), со одржани 72 концерти и certs. In 1965 Tale Ognenovski formed his вторпат на турнејата во Франција (1959), “Tale Ognenovski orchestra” in Skopje and со одржани 83 концерти. Во 1965 г. Тале made a record at broadcasting network in

160 Огненовски го формирал својот „Тале Ог- Belgrade, Yugoslavia. In his long career on неновски Оркестар“ во Скопје и снимил his repertory, he had composed more than грамофонска плоча во Радио-телевизија 150 Macedonian dances, a classical con- Белград, Југославија. Во текот на долгата cert and many jazz compositions were per- кариера на репертоарот имал компони- formed. As virtual solo player of clarinet рано повеќе од 150 македонски ора, из- in the film “Rhythm and sound” (1955), he веден еден класичен концерт и повеќе performed Macedonian folk dances “Zenski џез композиции. Како виртуозен солист camce”,”Berance” and other with the Mace- на кларинет во филмот „Ритам и звук“, donian assembly of folk dances and songs 1955 г. ги извел македонските народни “Tanec”. His records for the broadcasting ора: „Женско чамче“, „Беранче“ и други network in Belgrade “Jugoton”, “MRT” are со македонскиот ансамбал на народни иг- unique, inspired by the Macedonian folk ри и песни „Танец“. Неговите снимки за music He is author of the note collection Радио-телеви зија Белград, Југотон, МРТ “Macedonian folk dances”(1989) with 80 се уникатни композиции, инспирирани dances. He is recipient of the award 11th Oc- од македонската фолклорна музика. Ав- tober. He has received large number awards тор е на нотната збирка Македонски ора and testimonials for the prestige artistic per- (1989) со 80 ора. Добитник е на награда formances . The most important are: The „11 Октом ври“. Има добиено голем број first awrad clarinet, for the best clarinet награди и почести за престижните умет- performer at the Macedonian festival of folk нички изведби. Од нив најважни му се: dances and songs in 1948, the first reward Првата награда кларинет, за најдобар at the Yugoslav folk music festival in Opatija кларинетист на првиот Македонски фес- 1951, Estrade award of Yugoslavia, the high- тивал за народни игри и песни во 1948 г., est price in the former Yugoslavia for estrade прва награда на Југословенскиот фолкло- musicians 1978, The Honourable estrade рен музички фестивал во Опатија, 1951г., award of Macedonia, the highest award for Естрадна награда на Југославија, најви- estrade musicians in R.Macedonia, 1996. сока награда во поранешна Југославија за музички естрадни уметници, 1978 г., Почесна естрадна награда на Македонија, највисока награда за музичките естрадни уметници во Р. Македонија, 1996 година.

161 ОСМАНЛИ OSMANLI ДИМИТРИЕ DIMITRIE – режисер – – director –

Османли, Димитрие (1927–2006), ма- Osmanli, Dimitrie (1927-2006), Mace- кедонски филмски и театарски режисер, donian film and theatre director, who fin- кој прв ги завршил студиите на Театар- ished first the studies at the Theatre Acad- ската академија во Белград, отсек режија. emy in Belgrade, department direction. He Роден 1927 г. во Битола. По дип ло- was born in Bitola in 1927. After his gradua- мирањето се враќа во својот роден град tion he returned to his native city and joined и се приклучува кон колективот на На- the Assembly of the National theatre from родниот театар од Битола, во 1952 г. Со Bitola in 1952. With his arrival he brought неговото доаѓање тој внесе нов дух во ре- new spirit in the direction of his first per- жијата. Првата претстава на сцената на formance on the scene of Bitola theatre. битолскиот театар е „Сите мои синови“ “All my sons” by A.Miler (1952). Although од А. Милер (1952). Иако кратко бил член he was a member of this theatre for a short на оваа театарска куќа, само три сезони, time only three seasons, he directed the тој во овој период ги поставил делата works “Without the third” by M Begovik „Без третиот“ од М. Беговиќ (1952), „Во (1952),”In agony” by M.Krleza (1954), The агонија“ од М. Крлежа (1954), „Игра на game of the case and love” by P Matrivo случајот и љубовта“ од П. Мариво (1955), (1955), “The soldier boaster” by Plaut (1955) „Војникот фалбаџија“ од Плаут (1955). И After his departure to Skopje he did not for- по заминувањето во Скопје, тој не го за- get the theatre of his youth. “The straw in the борави театарот на својата младост. Како wind” by K.Casule, “View from the bridge” гостин ги режира делата „Вејка на вет- by A.Miler (1962). After a long period in рот“ од К. Чашуле, „Поглед од мостот“ 1981 he is signatory of the comedy “ Jokes од А. Милер (1962). По подолг период во of Babam Bitola” by M.Poposki, “Saloon 1981 г. потписник е на комедијата „Ба- Bums” by T. Osmanli (1987) and “Spiloni” бамбитолски патрдии“ од М. Попоски, by T. Osmanli 2003. He directed scenes in „Салон Бумс“ од Т. Османли (1987) и Prilep and Skopje (MNT DTS and Theatre „Спилиони“ од Т. Османли (2003). Ре- of the nationalities). His more important жирал на сцените во Прилеп и Скопје play directions “The diary of Anna Frank” (МНТ, ДТС и Театарот на народностите). (1958), “Two on strand” (1966), “Henry Позначајни драмски режии „Дневникот VIII and his six women” (1967) “Wedding” на Ана Франк“ (1958), „Двајца на нишал- (1972), ”Flea in ear” (1974), “Member of ка“ (1966), „Хенри VIII и неговите шест parliament”(1993) and etc. His first success жени“ (1967), „Свадба“ (1972), „Болва во on the film was noticed in the documentary

162 уво“ (1974), „Народен пратеник“ (1993) и genre. His most important achievements др. Првите успеси на фил мот ги забеле- are the documentaries “Flaming torches” жува во докумен таристичките жанрови. (1956), “spring hopes” (1956), short meter Најпознати остварувања се документар- movie “Rebellion of the dolls” (1957).The ците „Распламтени факли“ (1956), „Про- film comedy “Peaceful summer” (1961) pro- летни надежи“ (1956), кусомет ражниот moted him as the first Macedonian director игран филм „Бунтот на куклите“ (1957). of films and author who impeccably cre- Играната комедија „Мирно лето“ (1961) ated the genre codex of the comedy. Then го промовира како прв македонски ре- followed the melodrama “Memento” 1967 жисер на еден игран филм и автор кој , “The thirst”(1971) which fits in the actual беспрекорно ги совладал жанровските movements of the modern film, “Angels on кодекси на комедијата. Следува мелодра- garbage”(1995) is one supplement to the en- мата „Мементо“ (1967), „Жед“ (1971), се richment of the thematic problem mosaic вклопува во актуелните движења на мо- of the Macedonian film. Documentary films дерниот филм. „Ангели на отпад“ (1995) “The girls when young”(1965) “The Coast е уште еден прилог во збогатувањето на 13th November” (1964) and “The Twelfth тематско - проблемскиот мозаик на ма- from Papardnik”(1965). кедонскиот филм. Документарните фил- мови „Девојките од мали“ (1965), „Кејот 13 Ноември“ (1964) и „Дванаесетте од Папрадник“ (1965).

163 ПАВЛОВСКИ PAVLOVSKI БОЖИН BOZIN – писател – – writer –

Павловски, Божин (1942) академик, Pavlovski, Bozin (1942), academician познат македонски писа тел - раскажувач famous Macedonian writer, narrator and и романсиер, еден од најпреведуваните novelist one of the most translated Mace- македонски писатели на странски јази- donian writers in foreign languages. He was ци. Роден е 1942 г. во с. Жван, Демирхи- born in v.Zvan Demir Hisar. He finished сарско. Средно образование завршил во his secondary education in Bitola, graduated Битола. Завршил Филозофски факултет at the Faculty of Philosophy in Skopje and во Скопје. Работел како новинар во „Труд- worked as journalist in “Trudbenik”, “Mlad беник“, „Млад борец“ и „Нова Македо- borec” and “Nova Makeodnija”, film crit- нија“, филмски критичар, уредник и ра- ics, editor, manager of the publishing house ководител на издавачката куќа „Мисла“ “Misla” in Skopje. In 1992 in Melbourne во Скопје. Во 1992 г. во Мелбурн (Австра- (Australia) he founded the publishing coor- лија) ја основа издавачката корпорација poration AEA, which publishes the newspa- АЕА која ги издава весниците „Денес“ pers “Denes” and “Makedonija denes” and и „Македонија денес“ кои се вбројуваат are considered to be among the most influ- меѓу највлијателните етнички весници ential ethnical newspapers in Australia, USA во Австралија, САД и Канада. Од 1996 г. and Canada. Since 1996 he is a chief editor е главен уредник на книгоиздателството of the book publishing company “Matica „Матица маке донска“ од Скопје. Член makedonska” from Skopje He has been a е на МАНУ од 1988 г. Член е на ДПМ од member of MANU since 1988. He has been 1964 г. Автор е на книгите: „Игра со љу- a member of DPM from 1964. He is an au- бов“ (роман, 1964), „Фантасти“ (раскази, thor of the books “Play with love” ( novel 1964), „Мила дин од Кина“ (роман, I дел 1964), “Fantasti” (tales 1964) “Miladin from 1967), „Лудисти“ (раскази, 1964), „Мила- China” (novel I part 1967), дин од Кина“ (роман II дел, 1968), „Маке- “Ludisti” (tales 1964), “Miladin from донците зад екваторот“ (патописна проза, China” (II part 1968), “Macedonians be- 1971), „Дува“ (ро ман, 1973), „Австралија, hind the equator” (reportage, prose 1971) , Австралија“ (сценарио за документарен “Blows” (novel 1973), “Australia, Australia” филм, 1975), „Вес Ауст“ (роман, 1978), (script for documentary film) 1975, “West „Црвениот хипокрит“ (роман, 1984), „Ут- Oust” novel 1978, “The red hypocrite” (nov- кини соседи“ (роман, 1987), „Враќање во el 1984)” Owl neighbours”(novel 1987), “Re- сказните“ (роман, 1989), „Дува и болвата“ turn of the tales” (novel 1989),”Duva and the (роман, 1997), „Подвижни гробови“ (ро- flea”(novel 1997) “Movable graves”(novel

164 ман, 1998), „Патување со љубената“ (ро- 1998), “Travelling with the beloved” (novel ман, 2000), „Еги петска сонувалка“ (роман, 2000), “Egypt dreamer”(novel 2001), “Back 2001), „Назад кон разумот“ (новинарски to the brain” ( journalist essays 2003). In есеи, 2003 г. Во своите дела Божин Пав- his works Bozin Pavlovski is preoccupied ловски е преокупиран со маке донската with the Macedonian modern life and his современост и неговата литература претс- literature represents one of the overall ar- тавува една од сеопфатните уметничи tistic images of the social, political situation слики на социјалната, политичката и ду- of our time, strongly connecting himself to ховната ситуација на нашето време, цвр- the destiny of the Macedonians. His works сто поврзувајќи се со судбината на маке- translated in English, French, Russian, Ser- донскиот човек. bian, Italian, Romanian, Albanian, Slove- Неговите дела преведени се на анг- nian and others. There are published essays, лиски, француски, руски, српски, итали- studies and critics opinions for his work, not јански, романски, албански, слове нечки only in the country but abroad as well. и др. За неговото творештво се објавени The novels of B.Pavlovski achieved есеи, студии и критики не само во земјата Macedonian and international affirmation туку и во странство. not only by the large number of printed cop- Романите на Б. Павловски ост вариле ies that were interesting for numerous read- македонска и меѓународна афирмација, ing auditorium, but also by their exceptional како по високите тиражи што заинтере- interpretation of the most famous critics in сирале бројна читателска публика, така the country and abroad. His stories are pre- и по извондредните толкувања на најпоз- sented in all analogies of Macedonian tale. натите критичари од земјата и од светот. His works are holders of many awards and Неговите раскази се застапени во сите recognitions that he has been honoured with антологии на македонскиот расказ. Него- , such as Racin recognition, 11th October, вите дела се носители на повеќе награди “Stale Popov”, “Goce convention”, “Koco и признанија. Добитник е на наградите: Racin” and the international Mladost and „Рациново признание“, „11 Октомври“, “Iron foundry” Sisak. He won The Inter Bal- „Стале Попов“, „Гоцева повелба“, „Ко- kans literary award ( Solun, Greece 2002). чо Рацин“ и меѓународните: „Младост“ и „Желе зарница Сисак“. Добитник е на интербалканската книжевна награда (Со- лун, Грција, 2002).

165 ПАНОВСКИ PANOVSKI ДОНЕ DONE – книжевник – – writer –

Пановски, Доне (1935–1997), лите- Panovski, Done (1935-1997), literary ратурен критичар, историчар, есеист и critics, historian, essay writer and activist in доаен во битолското новинарство. Роден Bitola journalism. He was born in v.Buf in 1935 г. во с. Буф, Леринско, Егејскиот дел 1935, Lerin, Aegean part of Macedonia. In од Македонија. Во 1948 г., бегајќи од грч- 1948, running away from the Greek pressure ките притисоци и туторства во Граѓанска- and tortures in the Citizen’s war in Greece, та војна во Грција, ја минал границата кај he passed the border at Dragos and came Драгош и дошол во Битола. Од Битола to Bitola. From Bitola he was taken to Prilep бил одведен во Прилеп, а оттаму зами- and then to Krusevlje, Sombor Vojvodina. нал во Крушевље, Сомборско (Војводи- After his mother’s death in 1951 D.Panovski на). По смртта на неговата мајка, во 1951 came back to Bitola. He was placed at the г. Д. Пановски се вратил во Битола, при- Orphans’ home .He finished his primary and фатен во Домот за сирачиња. Основно и secondary education in Bitola, graduated at средно образование завршил во Битола. the Faculty of philosophy in Skopje, at the Дипломирал на Филозофкиот факултет department History of literatures of SFRY in во Скопје на отсекот Историја на книжев- 1974. He passed his working century as jour- ностите на СФРЈ во 1974 г. Својот работен nalist in “Bitolski vesnik” . As a professional век го минал како новинар во Битолски journalist he was correspondent in Serbian, весник. Како врвен новинар тој бил до- Croatian and Slovenian language. He was писник на српски, хрватски и словенечки full time correspondent of “Nova Makedoni- јазик. Бил редовен дописник на в. „Нова ja” and correspondent of the Belgrade “Poli- Македонија“, и дописник на белградската tika”. He was author with expressive creation „Поли тика“. Автор е со изра зита твореч- and with huge literature potential knowl- ка креација и со потенцијал од огро мно edge. Firstly he started with children and литературно познавање. Со книжевна деј- adults poems and then he fast reoriented to ност, најпрво, започнал со песни за деца и the literature critic essay and literary history, за возрасни, па потоа брзо се преориенти- by which became famous in the Macedonian рал на книжевната кри тика, есејот и кни- literature. Done Panovski established con- жевната историја со што станал познат во nections with many writers, literature lovers маке донската книже вност. Доне Панов ски not only in the city but through all our coun- воспоставил врски со многу писатели-љу- try and wider. Panovski published over 500 бители на литературата не само во градот, literature critics in the literature and news- туку низ целата наша земја и пошироко. papers and twelve independent books on the

166 Пановски има објавено над 500 книжев- field of the literature critics and more than ни критики во литературната периодика 15 manuscripts which were not published. и весниците, и дванаесеттина самостојни He participated in a large number of scien- книги од областа на литературната кри- tific symposiums and assemblies. He is au- тика и повеќе од 15-тина ракописи кои thor of the books “Evaluations”(1967), ”Im- не се објавени. Учествувал на голем број pressions”(1970), “Literary portraits”(1975), научни симпозиуми и собири. Автор е на “Literature records”(1981), “ The writers for книгите „Вреднувања“ (1967), „Импресии“ Ilinden” 1983, “Ilinden reflections” 1990, (1970), „Литературни портрети“ (1975), “Textbooks writers and reformers”, “Reflec- „Литера турни записи“ (1981), „Писате- tions” 1990, and “Literary studies” He is au- лите за Илинден“, (1983), „Илинденски thor of poet reportage elections with wide одгласи“ (1990), „Учебникари и просве- prefaces. “Ilinden reflections” 1983 and тители“, „Одгласи“ (1990) и „Литературни “October reflections study” 1999. His critic студии“. Автор е на поетски панорамски articles are translated in Polish, Czech, Ser- избори со опширни предговори: „Илин- bian and German language. He died in 1997 денски одгласи“ (1983) и „Октомвриски in Bitola. He was honoured with the award одгласи“ (студија, 1999). Негови критички 4th November for literature critic and silver трудови се преведени на полски, чешки, certificate of honor of DNU Bitola. српски и германски јазик. Почина 1997 г. во Битола. Добитник на наградата „4-ти Ноем ври“ за литературна кри тика и Среб- рена плакета на ДНУ - Битола.

167 ПАНОВСКИ PANOVSKI ТРИФУН TRIFUN – револуционер – – revolutionary –

Пановски, Трифун, (1912–1944), пр- Panovski, Trifun (1912-1944), the first виот партизански лекар во народноосло- partisan doctor in the national rebellion бодителната војска на Македонија, и пат- army of Macedonia and patron of the Medi- рон на медицин скиот центар во Битола. cal center in Bitola As a doctor and human- Како лекар и хуманист со големи лекар- ist with large doctor capabilities he had ски способности кај борците и народот great authority with the fighters and people. уживал голем авторитет. Роден 1912 г. во He was born 1912 in v. Buf Lerin, Aegean с. Буф, Леринско, Егејска Македонија, во Macedonia in migrant family. He finished печалбарско семеј ство. Основно учили- his primary education in his native place. ште завршил во родното место. Потоа со Then with his parents he moved to Bitola родителите се преселил во Битола, каде where he finished high school. In 1933/34 завршил Гимназија во учеб ната 1933/34 г. he registered at the Faculty of Medicine in Се запишал на Медицинскиот факултет Belgrade. During his studies he joined the во Бел град. Уште за време на студен т- progressive student movement. After his ските денови влегол во напредното сту- graduation he got employed as a doctor in дентско движење. По дипломирањето се Nis, but s immediately after the occupation вработил како лекар во Ниш, но набрзо, he returned to Bitola and joined NOB. In веднаш по окупацијата, се вратил во Би- 1941 he became member of KPJ and in 1942 тола и се приклучил во НОБ. Во 1941 г. during the April espionage T. Panovski was станал член на КПЈ, а во 1942 г., за вре- imprisoned by the Bulgarian occupation po- ме на априлската провала Т. Пановски lice. In lack of strong evidence the charges бил затворен од бугарската окупаторска were left out. During 1943 he was integrated полиција. Во недостаток на сигурни сведо- to Bulgaria and mobilized as a doctor in the штва бил ослободен од обвинувањата. Во Bulgarian army but he managed to escape текот на 1943 г. бил интерниран во Буга- and joined the partisans (1944). In the par- рија и мобилизиран како лекар во бугарс- tisans’ lines, at first he worked as a chief ката армија, од каде успеал да избега и да doctor in the partisan hospital on Kozuf им се приклучи на партизаните (1944). Во mountain and then as a doctor in the First партизанските редови работел прво како Macedonian Kosovo brigade and at the end главен лекар во партизанските болници The First Macedonian brigade (in Debarca на Кожуф планина, а потоа како лекар and Karaorman). He was characterized as a во Првата македонско-косовска бригада courageous and ready to help the wounded и на крај во Првата македонска бригада fighters in the first fighting lines. For his un-

168 (во Дебарца и Караорман). Се одликувал selfishness he was respected and loved by all со храброст и пожртвуваност, спремен да fighters. Dr Trifun Panovski worked at the им помогне на ранетите борци во првите partisan hospital that he formed and organ- борбени редови. Заради неговата несе- ized at v. Pesocani and Ehlovec, under the бичност бил почиту ван и сакан од сите famous Karaorman and Slavej. In this hos- борци. pital severely wounded fighters and those Д-р Трифун Пановски работел во пар- with light injures were treated in their units, тизанската болница што ја формирал и under his professional supervision. On 22 организирал кај с. Песочани и Ехловец, June 1944 partisan movement had great loss во подножјето на славниот Караорман и nearby village Burinec (Debarca). At one test Славеј. Во оваа болница се лекувале теш- shooting from a mine thrower, from sudden ко ранетите борци, а полесно ране тите, explosion, he was severely shot together with под негов стручен надзор се лекувале во the commandant of the First Macedonian своите единици. Brigade “Kole Kaninski” and three other На 22 јуни 1944 г. партизанското дви- comrades - partisans. Although, he himself жење претрпело голема загуба. Во близи- was wounded Trifun Panovski helped the на на селото Буринец (Дебарца) при едно other wounded until all of them died of their пробно гаѓање со минофрлач, од ненадеј- own injuries . на експло зија бил тешко ранет заедно со командантот на Првата македонска бри- гада Коле Канински и уште тројца нивни соборци – партизани. Иако и самиот бил тешко ранет д-р. Трифун Пановски им помагал на останатите повредени, сè до- дека сите не им подлегнале на раните.

169 ПАПАЗОГЛУ PAPAZOGLU ФАНУЛА FANULA – археолог – – archeologist –

Папазоглу, Фанула (1917–2001), проу- Papazoglu, Fanula (1917-2001), research- чувач и толкувач на античката цивилиза- er and interpreter of the ancient civilization ција, епиграфист, академик. Претставува epigraphist, academician. She represents one една од позначајните археолози кај нас of our best distinguished archaeologists with со меѓународна афирмација. Основ но international affi rmation. She fi nished her и средно образование завршила во Би- primary and secondary education in Bitola тола, Филозофски факултет во Белград, and then Faculty of philosophy in Belgrade, отсек класична фило логија со историја department of classical philology with history на стариот век и археологија (1936-1941). of the old age and archaeology (1936-1941). За време на Војната, како член на студент- During the war as a member of the student ската организација учест вувала во НОБ organization, she participated in NOB from од самиот почеток. Во Бел град преминала its beginning. From October 1942 until April во мај 1945, работела во Министерството 1943 she was imprisoned at a concentration за информации и во 1946 г. дипломирала camp in Banjica and from the beginning of на Филозофскиот факултет. По дипло- September 1944, she went illegally to Srem, мирањето во 1947 г. била избрана за асис- where she got work at the Intelligence de- тент, а во 1949 г. за предавач на Катедрата partment of GNO of Vojvodina.She went to за историја на стариот век. Во 1955 г. док- Belgrade in May 1945where she worked at торирала и веднаш е избрана за доцент, а the Ministry of Information and in 1946 she во 1960 г. за вондреден професор и шеф graduated from the Faculty of philosophy. на Катедрата. Уште со својата докторска Aft er her graduation in 1947, she was elected дисертација „Македонските градови во to be an assistant and in 1949 a lecturer at the римско време“, покажала длабочина во department of old age history. In 1955 she познавањето на темелните прашања на got her doctorate and she was immediately општествената историја. Благодарение elected to be associate professor and then in на нејзините истражувања на старобал- 1960 a full time professor and chief of the de- канското „варварство“, денес се знае де- partment. In her doctor thesis “Macedonian ка политичките заед ници на најјуж ните cities in Roman time” she showed her overall претставници на племињата што го на- knowledge about the basic questions of the селувале Балканот (Трибалите, Автарија- social history. Th anks to her research of the тите, Дарданците, Скордисците и Мезите) old Balkan “barbarians” it is well known today напредувале во својот развој за време that the southern representatives of the tribes на доцнокласичниот и хеленистичкиот that settled on the Balkans (Tribali, Avtarijati

170 период до степен на вистински држави. Dardanci) progressed in their development Целиот работен век тесно е поврзана со during the late classical and Hellenistic period Македонија, а особено соработувала со to a rank of real states. Ph D Fanula Papazoglu списанието „Жива Антика“ од неговиот spent her entire professional life in Belgrade прв број (1951). Предмет на нејзиниот as a full time professor of ancient history of научен интерес е историјата на античка Greece and Rome, Greek and Latin epigraphy Грција и Рим од најстариот период до and numismatics, but she was closely related византиско време, потесно историјата на to Macedonia and she particularly cooperated старобалкан ските племиња, а особено with the magazine “Ziva Antika” (1951). Th e политичката, културната и економската objective of her scientifi c interest is the history историја на античка Македонија и тоа of ancient Greece and Rome from the oldest строго врз основа на критичко провере- period to the Byzantium period, more specifi - ни литерарни, археолошки, епиграфски cally, the history of the old Balkan tribes and и нумизматички изво ри. Папазоглу има especially the political, cultural and economic објавено опширни и мошне квалитетни history of ancient Macedonia, which is strictly студии за сите, доскоро малку познати based on critically confi rmed literary, archae- палеобалкански племиња, но во центарот ological, epigraphic and numismatics sources. на нејзините научно-истражувачки прео- Papazoglu had published profound and very купации е Македонија од периодот на qualitative studies for recently unknown Paleo римската доминација, во текот на околу Balkan tribes, but in the center of her scientif- 700 г. Во 1974 г. била избрана за дописен ic research preoccupation is Macedonia from член на Српската академија на науките и the period of the Roman domination during уметно стите, а во 1982 г. за нејзин редо- 700. In 1974 she was elected to be external вен член. Член е на АНУ БиХ, а за член member of the Serbian academy of the scienc- на МАНУ надвор од работниот состав es and arts and in 1982 for its full-time mem- избрана во 1994 г. ber. She is a member of ANU of Bosnia and Од нејзиниот огромен научен опус, Herzegovina and she was elected in 1994 to be најзачајни трудови во врска со историјата a member of MANU as an external member. на античка Македо нија се: „Македон ски From her huge scientifi c opus the most градови у римско доба“, „Жива антика“ important articles related to the history of бр.1, „Македонските градови во рим ската ancient Macedonia are “Macedonian cities in епоха“ (Les villes de Macedoine a l’epoque Roman time”, “Life antique number 1”, “Mace- romaine), издадена во Париз (1988), како и donian cities in Roman age” published in Par- „Inscriptiones Macedoniae Septentrionalis“, is 1988 as well as „Inscrip tiones Macedoniae издадена од Берлинската академија во Septen trionalis“, issued by Berlin academy in капитална едиција „Sorpus inscriptionum capital edition „Sorpus inscriptionum Grae- Graecarum“, во која се објавени резулта- carum“ where the results of the international тите од меѓуна родниот проект на САНУ, project of SANU, MANU and the Berlin МАНУ и Берлинската академија на на- academy of sciences are published for editing уките за издавање на епиграфски и ну- epigraphs and numismatic sources of RM. мизматички извори за РМ.

171 ПЕЛАГОНИСКИ PELAGONISKI ГРИГОРИЈ GRIGORIJ – црковен деец – – religious activist –

Пелагониски, Григориј (XVI в), епис- Pelagoniski, Grigorij (XVI) bishop of Pel- коп на Пелагонија и Прилеп во втората agonija and Prilep in the second half of XVI половина на XVI век, со седиште во Би- with residence in Bitola, famous Bitola bishop, тола, познат битолски епископ, автор и author, translator of religious books in religious преведувач на црковни книги на црков- Slavic language and reformer, great fi ghter for нословенски јазик и просветител, голем the Christianity, orator, he lived and created поборник за христијанството, беседник. religious works in Bitola, he is an author of the Живеел и создавал црковни дела во Би- fi rst Slavic translation of the famous work by тола. Автор е на првиот словенски пре- Damskin Studit “Shelter” printed in 1558 in вод на познатото дело на Дамаскин Сту- Venice where the Gospels of Damskin Studit дит „Сокровиште“ печатено во 1558 г. во are included. Th e language of the translation Венеција во кое се содржани словата на is with traditional religious Slavic mixed with Дамаскин Студит. Јазикот на преводот the Macedonian National (Bitola) speech..It е традиционален црковнословенски со was made on basis of one of the three Venice примеси од македонски народен (битол- fi rst editions of this collection, written in the ски) говор. Работен бил врз основа на period between 1557-1562. In later editions of една од трите први венецијански изда- Damskin ”Shelter” there were gospels included нија на овој зборник, пишани во перио- of other two Greek authors. In that way it was дот 1557 - 1562 г. Со овој прв словенски translated from Greek to religious Slavic with превод на „Сокровиште“ од Г. Пелагонис- elements of the national language. With this ки заживеала традицијата за примена на fi rst Slavic translation of “Shelter” by Gr Pel- народниот јазичен израз во ракопи сите agoniski, the tradition of using the national коишто подоцна прераснале во дамаски- language expressions started to live in the нарски зборници со мешовита содржина. manuscripts which later grew into Damaskin Дамаскините биле зборници со поучни collections with mixed content. Damaskins беседи, напишани на достапен народен are collections with lectures written in ac- јазик, распространети во Македонија. ceptable national language and distributed Тие биле црковни проповеди, приказни, in Macedonia and represent the beginning легенди и описи на настани и личности of the Macedonian national speech. Th ey сврзани за христијан ството. Претставу- were religious gospels, stories, legends and ваат зародиш на македон ското народно descriptions of events and people related to говорништво. the Christianity.

172 ПЕТКОВСКИ PETKOVSKI МЕНДЕ MENDE – новинар – – journalist –

Петковски, Менде (1956–2005), би- Petkovski, Mende (1956-2005), Bitola’s толски доаен во новинар ството, колум- activist in the journalism, columnist, essay нист, есеист, неумо рен информатор во writer tireless informer within the country земјата и странство. Роден 1956 г. во с. and abroad. He was born in v.Iveni, Mariovo Ивени, Мариово. Основно и средно об- in 1956. He fi nished his primary and second- разование завршил во Би тола. Факултет ary education in Bitola and he graduated at за политички науки студирал во Белград. the Faculty of Political sciences in Belgrade. Педагошки факултет со висок просек за- He graduated at the Pedagogical Faculty in вршил во Битола. Веднаш по враќањето Bitola with high grades. Immediately aft er од Белград се вработил во Радио Битола his graduation in Belgrade he got employ- и повеќе од осум години успешно раково- ment at Radio Bitola and for more than дел со оваа информативна организација. eight years he was a successful manger of После тоа М. Петковски станал постојан this information organization. Aft erwards, дописник на голем број електронски и M.Petkovski became a constant correspon- пишани медиуми во земјата и странство. dent for a large number of electronic and Од 1993 г. со професионален ангажман written media in the country and abroad. бил ангажиран на ТВ Сител, на Њу прес, Since 1993 he was professionally engaged како и за македонските радиочасови во in TV Sitel, New press as well as for Mace- Америка, Австралија, Канада, на голем donian Radio hours in America, Australia, број радио станици, во европските држа- Canada and a great number of radio stations ви Германија, Шведска, Холандија и др. in the European countries such as: Germa- држави. М. Петковски беше интересен ny Sweden, Holland and many other states. со своите написи, неумо рен во барањата M.Petkovski attracted particular attention на актуелноста, редовен, педантен и што with his headlines, and showed an excessive е најбитно секогаш бараше да ја извле- enthusiasm in his search of interesting cur- че вистината од кажаното. Во детството rent aff airs. He was unusually constant and создавал поезија, потоа кратки раскази tidy, always trying to infer the truth from и информации, за на крајот да се опре- the context. In his childhood he wrote poet- дели за новинарството. Беше човек со ry, short stories and information and fi nally добра и благородна душа. Од неговата he devoted himself to journalism. He was a новинарска школа излегоа голем број man with good and noble soul. A large num- новинари кои во последниве години се ber of journalists were taught and developed или зад радиомикрофоните или во печа- from his journalist school, and today many

173 тените медиуми во земјата и странство. of them can be heard at the radio mikes in Кај Петковски инфор мацијата претста- the country and abroad. For M.Petkovski вуваше посебен процес на претворање the information represented special process на податоците на документите и случаи- of transformation of the documents data те, содржина на она што се разменува со and events, content which was exchanged надворешниот свет. Делуваше како нови- with the external world. He was a journal- нар до неговата смрт на Радио Битола, на ist at Radio Bitola, Radio Noma, “Radio Oro радио „Нома“, на радио „Оро македонско“ makedonsko” (USA), Radio “Pej Makedonijo” (САД), на радио „Пеј Македонијо“ во Сид- in Sydney, Radio of D.Bozinovska (Detroit), неј, на радиото од Д. Божиновска (Детро- Radio DoucheWelle (Germany), Radio Bel- ит), на Македонското радио во Њујорк, grade, Serbia as well as the State radio sta- на Радио Дојче Веле (Германија), на Радио tions in Melbourne, Toronto, Bonn and other Белград (Србија), како и на државните ра- places until his death. He was a constant cor- дио станици во Мелбурн, Торонто, Бон и respondent of the printed media for example на др. места. Беше постојан дописник на “”( which posthumously established печатените медиуми на в. „Дневник“ (кој the award “Mende Petkovski” for best author по неговата смрт ја востанови наградата text of correspondents from the inner part „Менде Петковски“ за најдобар авторски of Macedonia), “Bitolski vesnik”, “Vreme”, текст на дописници од внатрешноста на “Nova Makedonija”, “Vecer” and other news- РМ, на „Битолски весник“ на „Време“, на papers and magazines. M.Petkovski died on „Нова Македонија“ и „Вечер“ и на ред дру- 6.09. 2005 in Bitola, and left indelible trace of ги весници и списанија. М. Петковски, по- the professionalism in his work A large num- чина на 6. IX. 2005 г. во Битола. Тој остави ber of awards and recognitions were given to неизбришлива трага во професионалното him posthumously: the journalist award of вршење на својата дејност. Голем број на- MIA for the news of the year, Golden certifi - гра ди и признанија му се доделија пост- cate of honour awarded along with 4th No- хумно: новинарската награда на МИА за vember award of Bitola as well as the award вест на годината; Златна плакета доделена of the newspaper “Dnevnik”. во рамките на 4-то ноемвриската награда на Битола; како и наградата на весникот „Дневник“.

174 ПЕТРОВ PETROV КАРАЃУЛЕ KARAGULE – оперски пејач – – opera singer –

Петров, Караѓуле (1924–1963), ма- Petrov, Karagule (1924-1963), Mac- кедонски оперски пејач (баритон) и ин- edonian opera singer, (baritone) and inter- терпретатор на наро дни песни; уметник preter of folk songs, artist with exceptional со изразита музикалност и впечатлива musicality and impressive stage appearance. сценска појава. Роден во Битола, основно He was born in Bitola and he fi nished his и средно музичко образование завр шил primary and secondary school in Bitola. In во Битола. Во своите 14 сценски сезони his 14 stage seasons at the Opera of MNT во Операта на МНТ (1949/63) интерпре- (1949/63) he interpreted (sang) more than тирал (испеал) повеќе од дваесет (глав- twenty (main) characters usually on the ни) ликови, често на премиери. Меѓу нај- opening nights. Th e most valuable stage вредните сценски креации му се: Доктор creations are: Doctor Malatest (“Don Pas- Малатеста („Дон Пасква ле“), Ескамилио cavale”), Eskamilio (“Carmen”), Figaro (“Se- („Кармен“), Фига ро („Севилскиот бер- ville’s barbe”), Papageno (“Th e Magic fl ute”) бер“), Папагено („Волшебната флејта“) и and Renato (“Ball under masks”). He started Ренато („Бал под маски“). Кариерата ја за- his career with the character of Mihas in the почнал со ликот на Миха во „Продадена “Sold bride” and he acted Gorge Germon невеста“, а ги толкувал и Жорж Жермон in (“Traviata”), Rodrigo (“Don Carlos” and во „Травијата“, Родри го во „Дон Карлос“ Sonar and Marsel in “Boems”. K.Petrov was и Шонар и Марсел во „Боеми“. К. Пет- distinguished old folk music interpreter, ров бил истакнат интерпре татор на маке- especially on the stages abroad. He died on донска изворна народна песна, особено 26 July 1963 in the disastrous earthquake in на сцените во странство. Загинал на 26 Skopje. јули 1963 г. во скопскиот земјотрес.

175 ПЕТРОВСКИ PETROVSKI МИХАИЛ MIHAIL – спортист – – sportsman –

Петровски, Михаил (1949), познат и Petrovski, Mihail (1949), distinguished признат гимнастичар, роден во Битола. and recognized gymanstician, who was born М. Петровски на гимнастиката се по- in Bitola. M.Petrovski dedicated himself to светил во 1958 г. Набргу до израз дошол и the gymnastics in 1958. Soon aft er that his неговиот врвен талент. Години со ред бе- fi rst top talent was expressed. Many conse- ше доминантен во машката спортска гим- quent years he dominated in the male sport настика освојувајќи втори и трети места, gymnastics winning second and third places а често закитувајќи се со титулата репу- and very oft en gaining the title republic блички првак. Од 1968-1973 г. постојано champion. From 1968 to 1973 he was regu- беше на врвот на македонската гимнасти- larly at the top of Macedonian gymnastics. ка. Слични резултати постигнуваше и на He gained similar results at the matches in натпреварите во партизанскиот повеќебој the partisan disciplines where he always won каде што редовно ги освоју ваше првите и the fi rst and the second places. M.Petrovski вторите места. М. Петровски учествуваше participated in three state championships дури на три државни првен ства: Бел град, in Belgrade, Leskovac and Vinkovci.In 1972 Лесковац и Винковци. Во 1972 г. како as a member of the representation, partici- член на репрезентацијата учествуваше на pated in the dual match Poland –Macedonia. двомечот Полска-Македонија. На повеќе In many attempts in the period from 1967- наврати во периодот од 1967-1972 г. бе- 1972 he was on the top list of the tenth best ше постојано на ранг листата на десетте sportsman. M.Petrovski was also interested најдобри спортисти. М. Петровски покрај in other sports beside gymnastics. So, in со гимнастиката се занимаваше и со дру- 1967 at the junior republic championship, he ги спортови. Во 1967 г. на јуниорското was pronounced to be the best footballer and републичко првенство во скок во дале- in 1977 he won the high recognition Golden чина го освои второто место; на младин- stamp. From 1980 he became handball ref- ските спортски игри 1970 г. беше прогла- eree in over 700 matches and since 1990 he сен за најдобар фудбалер, а во 1977 г. беше has been a controller in the First handball добит ник на високото признание златна league in RM. значка. Од 1980 г. стана судија во ракомет, судејќи на над 700 натпревари. Од 1990 г. е контролор во првата ракометна лига во Р. Македонија.

176 ПЕТРОВСКИ PETROVSKI ПАНДЕ PANDE – генерал – – general –

Петровски, Панде (1943–2006), ге- Petrovski, Pande (1943-2006), general, нерал, командант на првите маке донски commandant of the fi rst Macedonian de- одбранбени сили по осамо стојувањето на fense forces in the confl ict in 2001 between РМ, командант на борбените македонски the Macedonian army and Albanian terrorist сили во конфликтот во 2001 г. меѓу маке- groups and members of the so called ONA. донската војска со албанските терорис- He was born in 1943 in v.Zivojno, Bitola. Af- тички групи и припадниците на т.н. „Она“. ter he fi nished the secondary school in Bitola, Роден 1943 г. во с Живојно, Битолско. По he graduated at the Military Academy in Bel- завршувањето на средното образование grade and he was on duty in many places in во Битола ја завршил Воената академија JNA, Former Yugoslavia (Zagreb, Banja Luka во Белград. Службувал на многу места and others). Finally aft er the independance во ЈНА во поранешна Југославија (За- of RM he returned to Skopje and in 1990 he греб, Бања Лука и др.). Најпосле, по оса- was appointed assisstant commandant of мостојување на РМ се вратил во Скопје и the 3rd army region. In March 1992 he was во 1990 г. бил поставен за помошник на appointed a commandant of the 2nd army кома н дантот на 3. Армиска област. Во corpus in Bitola which he formed within the март 1992 г. бил поставен за командант frames of the army of RM. на 2. Армиски корпус во Битола и истиот In 1996 he was appointed superintend- го формирал во составот на Армијата на ent of the military readiness of ARM in Sko- РМ. Во 1996 г. бил поставен за началник pje. In 2001 he was superintendent of GS of за борбена готовност на АРМ во Скопје. ARM and lead the units of the Macedonian Во 2001 г. бил началник на ГШ на АРМ и army in the confrontation with the terrorist раководел со единиците на Македонската Albanian gangs. In 2001 he was promoted армија во борбите против терористички- into the rank of a general as superintendent те албански банди. Во 2001 г. бил унапре- of GS of ARM. He died 2006 in his native vil- ден во чин генерáл како началник на ГШ lage Zivojno, Bitola. For his military action на АРМ. Почина 2006 г. во родното село in 2001 P.Petrovski wrote the book “Witness- Живојно Битолско. За борбените дејства es 2001”(2006 in Bitola) во 2001 г. П. Петровски ја напиша книгата „Сведоштва 2001“ (2006 во Битола).

177 ПЕТРУШЕВСКИ PETRUSEVSKI МИХАИЛ MIHAIL – филолог – – philologist –

Петрушевски, Михаил (1911–1990), Petrusevski, Mihail (1911-1990), acad- академик. Роден 1911 г. во Битола. Основ- emician. He was born in 1911 in Bitola He но училиште и гим назија учел во Битола fi nished his primary and secondary educa- каде и матурирал. Студирал класична tion in Bitola and graduated in March 1935. фило логија на Филозофскиот факултет He began his public service as a supplant of во Белград и дипломирал во март 1935 г. Latin language at the Real High school in Во државна служба стапил во октомври Bitola. From February 1939, he was assist- 1936 г. како суплент за латински јазик во ant at the Faculty of Classical Philosophy in Реалната гимна зија во Битола. Од фев- Belgrade and defended his doctor’s thesis руари 1939 бил асистент на Катедрата за in 1940 at the same faculty. At this duty he класична филозофија на Филозо фскиот stayed until March 1946 when he was named факултет во Белград. Докторирал во for a member of the Committee for founda- 1940 г. на истиот факултет. На оваа долж- tion of the Faculty of Philosophy in Skopje. ност останал до март 1946 г. кога бил на- From November 1946 he was associate pro- именуван за член на Комисијата за орга- fessor at the Faculty of Philosophy in Skopje низирање на Филозофскиот факултет во and from 1956 a full time professor. In the Скопје. Од ноември 1946 г. бил вондреден academic 1946/47, 1947/48, 1948/49, he was професор на Филозофскиот факултет dean and in 1949/50, vice dean of the Fac- во Скопје, а од 1956 г. редовен профе- ulty of Philosophy in Skopje He started the сор. Во школските 1946/1947, 1947/1948, organization of the Association magazine 1948/1949 г. бил декан, а во 1949/ 1950 г. for classical philology in Yugoslavia “Ziva продекан на Филозофскиот факултет во Antika” and he was its editor in chief. He Скопје. Го покренал публикувањето на was a member of the editorship collegiums Сојузното списание за класична фило- of the magazine “Ziva antika”, member of the логија во Југославија „Жива антика“ и е editorship “Balkanika”, member of the edi- негов главен уредник. Бил член на Редак- torship collegiums of the magazine “Eirene”, цискиот колегиум на списа нието „Жива and member of the editorship collegiums Антика“, член на Редакцискиот колеги- “Enclosure for linguistics and literary science ум на списанието „Балканика“, член на at MANU”. M.Petrusevski was a member of Редак цискиот колегиум на списанието diff erent faculties, universities, republic and „Еирене“, член на Редакцискиот колегиум federal boards. He participated with several на списанието „Прилози за лингвистика и seminar papers on many domestic and in- литературна наука на МАНУ“. ternational congresses and symposiums. He

178 М. Петрушевски бил член на разни oft en stayed abroad for various scientifi c факултетски, универзитетски, републич- studies and had tutorials as a guest profes- ки и сојузни одбори. Учествувал со ре- sor on many faculties. He was a member at ферати на повеќе домашни и меѓународ- the Academy of sciences and arts of Bosnia ни конгреси и симпозиуми. Повеќепати and Herzegovina from 1973. Printed articles: престо јувал во странство на научни сту- ”Ars poetics”Aristotle; translation from old дии и одржувал предавања како гостин Greek, preface notes, 1979, ”Bounded Pro- на соодветни факултети. metheus” Aishil; translation, preface notes, Член на Академијата на науките и “For the aim of the poetry and the tragedy уметностите на Босна и Херцеговина according to Aristotle”, annual collection of од 1973 г. Печатени тру дови му се: За the Faculty of Philosophy 1986, Supplements поетиката/Арис тотел; превод од ста- at MANU; Selection from Aristotle’s poetry рогрчки, пред говор и коректура, 1979; 1978 and others. Прикованиот прометеј/Ајсхил; препев, M. Petrusevski was honoured with or- предговор, белешки, 1978; За целта на der of labor of 1 and 2 orders, with Order of поетиката и на трагедијата според brotherhood and unity, Order for people’s Аристотел. - Годишен зборник на Фило- credits with golden star and Order of the зофскиот факултет, 1986, Прилози на Ма- republic with golden wreath (Decree by the ну; Избор од Аристотеловата поети ка, President of the Republic number 19 from 1978 и други. 14 February 1979) and a certifi cate of honour М. Петрушевски бил одликуван со by the University “St Cyril and Methdoius” Орден на трудот од 2 и 1 ред, со Орден на Skopje on the occasion of 30th annual jubilee братство и единство со златен венец, Ор- on 25 June 1979. ден на заслуги за народ со златна звезда и Орден на републиката со златен венец (Указ на Претседателот на Републиката, број 19 од 14 февруари 1979 г.). Има доби- ено Плакета на Универзитетот „Кирил и Методиј“ - Скопје по повод 30-годишниот јубилеј, на 25 јуни 1979 година.

179 ПОПОВСКА POPOVSKA ЈОАНА JOANA – актер – – actress –

Поповска, Јоана (1943), актер - првен- Popovska, Joana (1943), actress - pri- ка на Народниот театар во Битола, која со ma donna of Bitola National Th eatre, who еднаков успех на стапува во дела од раз- equally acted in works of diff erent genres. лични жанрови. Подеднакво се експо- She was equally exposed in works of an- нира и во дела од антиката, комедијата, tique, comedy психолошката драма и трагедијата psychological play and tragedy, impos- наметнувајќи сè со својата инспи ративна ing herself with her inspiration techniques игра и со својот богат сценски темпера- and her rich stage experience. She was born мент. in Bitola in 1943. Since her early childhood Родена е 1943 г. во Битола. Уште од ра- she was acting on the stage of Bitola Th eatre ното детство се најде на сцената на битол- in the performance” Migrant workers” 1948. скиот театар во претставата „Печалбари“ Her exceptional talent and love towards the theatre is the crucial reason why she, at the (1948). Огромниот талент и љубовта кон age of 16, became part of drama assembly of театарот е причина што со свои шеснае- the theatre under the peak Pelister (1960). сет години станува член на драмскиот ан- With amazing easiness, spontaneity and in- самбал на театарот под Пелистер (1960). exhaustible fantasy she creates the characters Со зачуду вачка леснина и спонтаност, of the antique, foreign and home drama. Th e со богати внатрешни пулпации, со неис- most remarkable achievements that are no- црпна фантазија ги креира ликовите од ticeable in the huge list of the acted charac- античката, странската и домашната дра- ters: Katerina “Storm” by Ostrovski (1963), матургија. Ophelia “Hamlet” by W.Shakespeare (1966), Најзабележителни остварувања кои Desdemona in “Othello” by W.Shakespeare се издвојуваат во огромниот список на (1970), Petrunella “Dundo Maroe” by M. Dr- одиграни ликови: Катерина во „Бура“ од zik (1972), Zivka “Th e wife of the Minister” Островски (1963), Офелија во „Хамлет“ by B.Nusik (1973), Elektra “Agamemnon од В. Шекспир (1966), Дездемона во „Оте- Electra”(1976), Vera “Elena Ketkovik” (1976), ло“ од В. Шекспир (1970), Петрунела во Velika “Wheat-grass” by Petre MAndreevski „Дундо Марое“ од М. Држиќ (1972), Жив- (1982), “Chairs” by E Jonesko(2002).With ка во „Госпоѓа министерка“ од Б. Нушиќ the role of Mara in “Th e wedding of Mara” (1973), Електра во „Агамемнон - Елект– by V.Kostov (1976) she reached her greatest ра“ од (1976), Вера во „Елена Ќетковиќ“ success. Only in one year (1977) she won од (1976), Велика во „Пиреј“ од Петре М. three high recognitions: the Golden laurel

180 Андреевски (1982), „Столови“ од Е. Јонеско wheat Award of MES Sarajevo, of Sterij- (2002) и др. na's Award for the most successful acting Со улогата на Мара во „Свад бата на creation and the highest Republic recogni- Мара“ од В. Костов (1976), го постигна tion 11th October. With her originality and најголемиот успех. Само во една година, tireless involvement in each character, she (1977), освои три врвни признанија. На- gained the “Vojdan Cernodrinski” Award for градата „Златен ловоров венец“ на МЕС life achievement and with the performance Сараево, Стеријината награда за најус- “Th ree tall women” by E.Olbi she was pre- пешна актерска креација и највисокото sented with the prestige Risto Siskov Award републичко признание „11 Октомври“. for best actress achievements. Со својата оргиналност, неуморност, внесувајќи се во секој лик се здобива и со наградата „Војдан Чернодрински“ за животно дело, а со претставата „Трите високи жени“ Е. Олби, со престижната награда „Ристо Шишков“ за најдобро ак- терско остварување.

181 ПОП АНДОВ POP ANDOV ГЕОРГИ GEORGI – лекар – – doctor –

Поп Андов, Георги (1903–1969), д-р POP ANDOV, Georgi (1903-1969), специјалист - фтизиолог, основач и управ- dr specialist physiologist, the founder and ник на Специјалната болница за тубер- manager of the special tuberculosis hospital кулоза во Битола, човек со исклучителни in Bitola. A man with exceptional organiza- организациони способности и извонреден tional capabilities and extraordinary doctor. лекар. Роден 1903 г. во Велес. Дипломирал He was born in 1903 in Veles. He graduated на Медицинскиот факултет во 1931 г. во at the Faculty of Medicine in 1931 in Graz, Грац, Австрија. Специјализирал во 1946 г. Austria. He specialized in 1946 on Golnik на Голник (Институтот за фтизи ологија), (Institute of Phtiziology) Slovenia. In Ve- Словенија. Во Велес се вработил како ле- les he got employed as a doctor of general кар од општа пракса. Во текот на 1939 г. practice. During 1939 dr Gorgi Pop Andov д-р Ѓорѓи Поп Андов работел како лекар worked as a doctor in the emergency ward во амбулантата на Уредот за социјално at the Institute for socially insured workers осигурени работници, а од април до август and from April to August 1941, he was a 1941 г. бил упра вител на Здравната стани- manger of the Health station in Veles. Before ца во Велес. Пред доаѓањето на бугар ската the arrival of the Bulgarian army to Veles he војска во Велес работел како општински worked as a municipal doctor and then he лекар, а потоа обавувал приватна пракса. ran private practice. He joined the National Се приклучил на Народноослободително- liberation movement and from August 1944 то движење, а од август 1944 г. бил лекар во he was a doctor at the partisan hospital in партизанската воена болница во с. Горно v.Gorno Vranovci and Gorno Jabolciste on Врановци и Горно Јаболчиште, на слобод- the free territory of Veles. Aft er the integra- ната територија во Велешко. По инте гра- tion of the State and the military hospital in цијата на Државната и Воената болница во Veles, dr Gorgi Pop Andov was appointed re- Велес д-р Ѓорѓи Поп Андов бил назначен за gional doctor. Th e most important period for „лекар на подрачјето“. Bitola and its citizens, is his appointment as Важно поглавје за Битола и битолчани a manager of the newly formed Specialized е неговото поставување за управник на Tuberculosis hospital in Bitola in 1950. In новоформираната Специјална болница за those years a large number of the diseased of туберкулоза во Битола, во 1950 г. Во тие TBC represented a serious health problem години големиот број заболени од ТБЦ not only for the city but also wider for the претставувале тежок здравствен проблем region. Exactly that, was the reason for the не само за градот, туку и пошироко, за ре- newly opened Special Hospital in the build-

182 гионот. Токму од таа причина била фор- ing of the Old Turkish Hospital (June 1950) мирана Специјалната болница за тубер- which in a few years’ complete reconstruc- кулоза, сместена во зградата на старата tion turned into a modern furnished hospi- турска болница (јуни 1950 година), која tal with large capacities for accommodation. за неколку години со опсежни ренови- All of this, of course, could not be completed рања и градежни зафати се претворила without the wise management of dr Gorgi во современо опремена болница со голе- Pop Andov and the highly qualifi ed hospital ми капацитети за сместување. Сето ова staff which consisted of young doctors, en- не можело да се реализира без мудрото thusiasts. More than a half of phtisologists раково дење на д-р Ѓорѓи Поп Андов и ви- from Macedonia, gained their general prac- сокостручниот кадар во болни цата, соста- tice, exactly here, at this Special Hospital, as вен од млади лекари, ентузијасти. Повеќе one of the biggest and with rich pathology. од половината фтизиолози од Македонија For his high qualifi cation and hardworking ја стек нувале лекарската практика токму eff ort dr Gorgi Pop Andov was honoured во Специјалната болница како најголема with the title Primaries. With the integration и со богата патологија. of the health institutions into Medical Center За неговата висока стручност и са- in 1966, the Special Hospital of tuberculosis мопрегорна работа д-р Ѓорѓи Поп Андов no longer existed as a hospital ,and it contin- бил одликуван со звањето примариус. Со ued to have its function as pneumophtizo- интегрирањето на здравствените устано- logical ward. Dr Gorgi Pop Andov returned ви во Меди цински центар во 1966 г., кога to Veles and soon aft er that he died (1969). Специјална болница за туберкулоза пре- стана да функционира како болница, ту- ку својата дејност продолжи да ја обавува како Пнеумо фтизиолошко одделение, д-р Ѓорѓи Поп Андов се вратил во Велес и на- брзо починал (1969 година).

183 ПОП ХРИСТОВ POPHRISTOV ЃОРЃИ GORGI – револуционер – – revolutionary –

Поп Христов, Ѓорѓи – Крстоа рецот Pophristov, Gorgi - Krstoarec (1878- (1878–1952), македонски револуцио- 1952), Macedonian revolutionary member нер, член и раководител во ВМРО, еден and leader of VMRO, one of the most promi- од истакнатите раководители на Битол- nent leaders of Bitola’s revolutionary region, скиот револуционерен округ; просветен educational and revolutionary activist and и револуционерен деец и борец; член на fi ghter; member of TMORO and its propa- ТМОРО и нејзин агитатор; учесник на gator, participant of the Smilevo congress as Смилевскиот конгрес како претставник a representative from Bitola. He was born од Битола. Роден во с. Крстоар, Бито лско. in v.Krstoar, Bitola. He was educated in Bi- Се школувал во Битола и Солун. Завршил tola and Solun and he fi nished pedagogical педаго шки курс на солунската егзархис- course at Solun ‘s exarches high school. He ка гимназија. Бил учител во Кавадарци, was a teacher in Kavadarci, Prilep, Bitola and Прилеп, Битола и на други места, а поста- other places and was appointed a school in- вен за училишен инспектор во Лерин ско. spector in Lerin. Потоа како учител продолжил да работи Aft erwards, he continued to work as a во селото Варош, до Прилеп. Во почето- teacher in the village Varos next to Prilep. кот на 1900 г. бил избран за член на Ок- At the beginning of 1900 he was elected to ружниот комитет на ТМОРО во Битола. be a member of the Regional committee Како член на Битолскиот револуционерен (1900-1903), occupying and performing the комитет (1900-1903), ја обавувал и секре- position of a secretary activity in the local тарската дејност во месното архиерејско archbishop territory of Bitola’s revolution- намесништво на самиот битолски округ. ary region. Aft er espionage that happened in По една провала, што настанала зимата 1902 in Bitola, he was arrested by the Turkish 1902 г. во Битолско, бил уапсен од тур- authorities and convicted to death, but aft er ската власт, осуден на смрт, но по една a year he got amnesty being in imprison- година амнестиран, одлежувајќи 8-месе- ment for only 8 months. Under the instruc- чен затвор во Битола. По повик од Дамјан tions of Damjan Gruev, he became a teacher Груев станал учител во Основното учили- at the Primary school in Bitola. In the win- ште во Битола. Во зимата 1900-1901 учест- ter of 1900-1901 he participated in the es- вувал во формирањето на повеќе чети во tablishment of many units in Lerin,Kostur, Леринско, Костурско, Демирхисарско, Demir Hisar, Krusevo and Resen area. On Крушевско, Ресенско. На 12 II 1902 г. бил 12.II 1902 he was arrested and 22.II 1903 he уапсен и осуден на смрт. Амнестиран бил was convicted to death. But an amnesty on

184 на 22 II 1903 г. Даме Груев многу ги почи- his behalf, had been declared again. Damjan тувал советите на Поп Христов, сметајќи Gruev respected him greatly and considered го за искусен организатор и доследен him an experienced organizer and confi - пријател. Во подготовките за Илинден- tial friend. In the Ilinden preparations, he ското востание бил назначен како начал- was appointed a superintendent of Lerin sur- ник во Леринско. На Конгресот, Лазар rounding. On the congress, Lazar Pop Trajk- Поп-Трајков (1870-1903) - познат револу- ov (1870-1903) a well- known revolutionary ционер и поет, Петар Ацев и Ѓорѓи Поп and Petar Acev a poet and Gorgi Pop Hristov Христов биле избрани за заменици на were elected to be deputies of the members членовите на Глав ниот штаб. За време на of the Chief headquarter. During the rebel- востанието Георги Поп Христов се наоѓал lion Georgi Pop Hristov was on the lines in во првите борбени редови во Лерин ско. Lerin. He actively participated in the renewal Активно делувал во обно вување на Орга- of the Organization in Bitola Kostur and Ler- низацијата во Битолско, Костурско и Ле- in. In May 1904 he participated as delegate ринско. Во мај 1904 г. учествувал како де- at Prilep congress. Th e following year 1905, легат на Прилепскиот конгрес. Следната he also participated in Rila congress. Aft er 1905 учествувал на Рилскиот конгрес. По the Young Turkish Revolution from 1908 he Младотур ската револуција од 1908 г. ста- became a teacher in Bitola. Two years later нал учител во Битола. Две години подоц- (1910) young Turkish authorities arrested на (1910) младотурските власти го уап- and imprisoned him, persecuting him to силе и го лишиле од слобода, испраќајќи Asia Minor where in 1911 he managed to es- го на заточение во Мала Азија, од каде cape. Aft er the First World War he emigrated во 1911 г. успеал да побегне. По Првата to Bulgaria and in 1925 he became a mem- светска војна емигрирал во Бугарија. Во ber of CK of VMRO. In 1928 he became one 1925 г. станал член на ЦК на ВМРО. Од of the leaders of the protogerovistic fl ow in 1928 г. бил еден од раководителите на VMRO. Since 1931 he withdrew from the ac- протогеро вис тичката струја на ВМРО. Во tive participation in VMRO. He died in 1962 1931 г. се повлекол од активната дејност in Sofi a, Bulgaria. He wrote “Memories” во ВМРО. Починал 1962 г. во Софија. where in details he described the history of Бугарија. Напишал „Спомени“ во кои во that period and especially the activaties of детали ја открил историјата од тоа време, VMRO. посебно актив ностите на ВМРО.

185 РАЈДЕР RYDER СЈУ SYE – мисионерка – – missionary –

Рајдер, леди Сју (1923–2000), мисио- Ryder, Lady Sye (1923-2000), mission- нерка, добротворка, со донации за ary , benefi cent with donations to the hos- отворање на хоспиталии во светот. Со pitals all over the world. Th e foundation Sye донација на фондацијата „Сју Рајдер Ке- Ryder Kear, built a hospice in Bitola as well ар“ во Битола е изграден хоспис и Дом as a geriatric ward for treating and caring за изнемоштени стари лица. Хосписот the old. Th e hospital occupied the surface of зафаќа простор од 2000 м2 со капацие- 2000m2 with capacity of 72 beds and suitable тет од 72 легла и комплетни услови за conditions for palliative protection. Also the палијативна заштита. Фондацијата го foundation built the Geriatric home in Bi- изгради и Домот за стари во Битола. Со tola. By the opening of the hospice on 7.IV отворањето на хосписот на 7. IV 2005 г. се 2005, the conditions, for the development of овозможија услови за развој на палијатив- palliative medicine improved, as well as the ната медицина, едукација и нега на паци- education and care of patients in the thermal енти во термалната фаза на болеста и во phase of the disease in the South west region Југозападниот регион на РМ. Хоспитасот, of RM. It means that the hospice regularly значи, редовно реализира палаталијална realizes palatial protection, taking care of заштита, водејќи притоа грижа за посеб- satisfying the special needs and necessities ните потреби на секој пациент и неговото of each patient and his family. Th e geriatric семејство. Домот за стари е со капацитет home has a capacity of 28 beds. Lady Sye од 28 легла. Лејди Сју Рајдер била родена Ryder was born on 3rd July 1923 in Leads in на 3 јули 1923 г. во Лидс, во Јоркишир, Yorkshire, Great Britain. She was educated В. Британија. Се школувала во Бененден in Benenden school in Kent. When she was училиш тето во Кент. На 16 г. (1939 г.) се 16 years old (1939) she joined the fi ghting вклучила во борбените редови на Втора- lines in the Second World War volunteer- та светска војна волонти рајќи како ме- ing as a nurse with fi rst aid and at the age of дицинска сестра со прва помош, а на 18 18 she became actively engaged in the mili- години станала активна, ангажирана во tary mission of the special forces of Great воена мисија во специјалните сили на В. Britain. On the military command, she was Британија. Од воената команда била пра- sent to Poland on special operation assign- тена во Полска на специјални опера тивни ments and her main task was to accept and зафати. Нејзината главна задача била да direct the military agents of the Alliance ги презема и предводи на потребните ме- forces. More than 300 agents caught in dan- ста воените агенти од Сојузничките си- gerous situations when fi ghting against the

186 ли. Преку нејзините раце минале повеќе fascism, had passed through her hands. In од 300 агенти кои влегувале во опасни 1943 she was sent to Tunis and then to Ita- акции, борејќи се против фашизмот. Во ly. Aft er the war she worked in Poland. She 1943 г. била пратена во Тунис, а потоа во was devastated when she had heard about Италија. После војната работела во Пол- the prisoners’torture in the concentration ска. Била крајно огорчена од сознанијата camps. Lady Ryder made her fi rst memorial за макотрпието на затворениците во called “Life memories”- “Th e house of the концентрационите логори. Лејди Рајдер war victims in Germany founded 1945. In го основала нејзиниот „прв меморијал“ 1969 she married Leonard Chasl a benefi cent т.н. „живи сеќавања“ - Дом на жртвите and missioner who founded similar homes од војната во Германија форми ран 1945 г. of mercy and shelters all around Europe. Во 1969 г. се омажила за Леонард Чесајл, He was an offi cial British supervisor of the добротворец и мисионер кој основал так- suff erings caused by the nuclear bombing of ви добротворни домови и прифатилишта Nagasaki. Th ey worked twenty hours a day, во цела Европа. Бил официјален британ- collecting means and building charity homes ски надгле дувач на страдањата од фрле- and giving aid to the victims. In 1985 Sye ната атомска бомба на Нагасаки. Работеле Ryder and her husband gained the famous деноноќно собирајќи средства и граде- international humanitarian award which pre- јќи добротворни домови и помош на на- viously got Winston Churchill She organized страдани. Во 1985 г. Сју Рајдер и мажот donations in 16 states for the construction of ја добиле познатата интернационална hospices and hospitals for severely sick peo- хуманитарна наг рада, која претходно ја ple. Sye Ryder continued to work for its fund, имал добиено и В. Черчил. Во 16 држави raising hospitals in many states. In 1979 the таа организирала донации за изградба на queen of England opened the museum “Th e домови за стари и болници за тешко обо- foundation Sye Ryder”. Sye Ryder wrote the лени. Сју Рајдер продолжувала секогаш book “Th e child of my love” in 1986. She died да работи за својата фондација, подигајќи in 2000. домови и хоспитаси во многу држави. Во 1979 г. кралицата на Англија го отвори музејот „Фондацијата Сју Рајдер“. Од Ле- ди Рајдер во 1986 г. излегла книгата „Дете на мојата љубов“, Лејди Сју Рајрдер почи- нала во 2000 година.

187 РОБЕВ ROBEV ДИМИТАР DIMITAR – идеолог – – ideologist –

Робев, Димитар А. (1820–1890), голем Robev, Dimitar A. (1820-1890), a great општественик и поборник за македонски- public fi gure and fi ghter for Macedonian na- те национални права и слобода, како и по- tional rights and freedom as well as a fi ghter борник за македонска автокефална црква for Macedonian independent church and и независна Македонија, пратеник во тур- independent Macedonia., member of Turk- скиот парламент (1876), крупен македон- ish parliament (1876), great Macedonian ски трговец и земјопоседник. Роден 1820 trader and landowner. He was born in 1820 г. во Охрид. Гимназија започнал да учи во in Ohrid. He started to study at Janina high Јанина, а завршил во Атина. Потоа дошол school and he fi nished in Athens. Th en he да живее во Битола каде бил посебно це- came to live in Bitola where he was highly нет бидејќи играл важна улога во работа- appreciated as he was playing an important та. Тој, покрај трговската работа, заедно role in the business. Beside his trading work со својот братучед д–р Константин Робев together with his cousin Konstantin Robev и д–р Д. Т. Мишајков, како и многу дру- and dr D.T.Misajkov as well as other impor- ги видни граѓани на Битола, зел активно tant citizens of Bitola, he took active partici- учество во преродбенското движење кое pation in the reformation movement. At the и финансиски го помагал. Воедно помагал same time he helped the foundation and the и во осно вањето и работата на црквено– work of church-school municipality by get- училишната општина, во издејству вањето ting Slavic service in two churches and he на славјанска богослужба во две цркви и succeeded in openning national Macedo- за отворањето на народни – македонски nia-national schools in Bitola. On 19 March училишта во Битола, во што успеал. На 19 1877 he was elected to be the only member март 1877 г. бил избран како единствен of the Turkish Parliament form Macedonia, пратеник христијанин и општо член од showing great activity, especially for the lib- Македонија во турскиот парла мент, по- eration of Macedonia. During the war and кажувајќи голема актив ост осо бено во the rebellions against Turkey’s authorities in борбата за ослободување на Македонија. 1877 and 1878 the question for independent За време на војната и востанијата против state management of Macedonia was raised Турција, во 1877 и 1878 г. било поставено and D.Robev was proposed to be its presi- и прашањето за самос тојно државно уре- dent. Th e following 1878 in May on his own дување на Маке донија, а за претседател initiative, he arrived to Belgrade and nego- бил предложен Д. Робев. Следната 1878 г. tiated with Matija Ban to request from the во мај самоиницијативно тој пристигнал Berlin congress, an authonomy for Macedo-

188 во Белград и преговарал со Матија Бан да nia, considering it as the best solution at the побара од Берлинскиот конгрес автоно- time. Concerning the negotiations that he мија за Македонија, сметано како најдоб- led with the mentioned personalities in one ро решение. Во врска со преговорите што report it is said that …..”Robev dreams about ги водел со наведените личности, во еден independent Macedonia, Ignatiev said to извештај за нив се вели дека Робев „…со- him since Macedonia can not belong to any нува за независна Македонија, зошто, ве- of these three main people on the Balkan Pe- ли тој, му рече Игнатиев дека Македонија ninsula”….So Ignatiev who is the creator of не може да припадне на ниеден од трите Sansfetan Bulgaria somewhere around 1878 главни народи на Балканскиот Полуос- talked to Dimitar Robev for the special state тров“. Значи и Игнатиев, кој е творец на management of Macedonia. He was specially Санстефанска Бугарија некаде пред 14 мај engaged in Turkish authority for setting D. 1878 г. му збо рувал на Димитар Робев за Miladinov free who was imprisoned in Bi- посебно државно уредување на Македо- tola. With his assistance a large number of нија. Посебно се ангажирал кај турската schools, church municipalities and hospices власт за ослободувањето на Д. Милади- were opened in Bitola. He took care of all нов од апс во Битола. Со негова помош citizens and helped the revolutionaries with биле отворени голем број училишта, цр- money and by setting them free from pris- ковни општини и згрижувачки домови on. D.Robev died in 1890 in Bitola at age of во Битола. За сите граѓани се грижел и 70 and the dreams he was fi ghting for did револу ционерите со парична помош ги not come true. As an honourable citizen he ослободувал од апс. Д. Робев починал во was buried behind the altar at the "St Virgin 1890 г. во Битола на 70 годишна возраст, Mary’s Church". без да се остварат неговите желби за ослобо дување на Македонија. Како заслу- жен граѓанин бил погребан зад олтарот на црквата „Св. Богородица“.

189 РОБЕВ ROBEV КОНСТАНТИН KONSTANTIN – мисионер – – missionary –

Робев, Константин (1818–1900), лекар Robev, Konstantin (1818-1900), doctor и општественик, син на познатиот маке- and public fi gure, son of the famous Mac- донски трговец А. Робев. Роден 1878 г. во edonian trader Robev. He was born in 1878 Охрид. Основно образование завршил во in Ohrid .He fi nished his primary school in родниот Охрид, гимназија во Јанина. Сту- Ohrid and high school in Janina He started диите по медицина ги започнал во Атина, his medical studies in Athens and gradu- а дипломирал на Виенскиот универзитет ated at the university in Vienna where he каде и докторирал во 1842/43 г. Веднаш defended his doctor thesis in 1842/42. Im- по завршувањето на универзитетот се mediately aft er his graduation he dedicated посветил на медицината работејќи прво to the medicine working fi rst in Ohrid then во Охрид, а потоа и во Битола. Работниот in Bitola. His working day started early in ден му траел од рано наутро до доцна на- the morning and ended late at night, treat- вечер, лекувајќи бесплатно сиромаси, си- ing for free the poor orphans, widows and раци, вдовици и др. македонски граѓани other Macedonian citizens who would ask кои барале помош од него. Кога се повле- for his help. When he would withdraw to кувал во својот кабинет, размислувал за his cabinet, he thought about the measures мерките кои треба да се преземат за спре- that should have been taken for prevention чување на болестите и епидемиите кои from the diseases and epidemics, which were масовно го уништувале народот. За тие a grave danger and kept destroying people. мерки тој често разговарал и со претстав- For those measures he talked frequently to ниците на власта. К. Робев бил интелек- the representatives of the Turkish authority. туалец од висок ранг - поседувал богата K. Robev was an intellectual of a high rank, библиотека со разновидни и ретки изда- who owned rich library with diff erent and нија, солидно ги владеел - говорел и пи- rare editions, a person who was extremly шувал на италијански и германски јазик. eloquent in Italian and German. He had con- Контактирал со видни странски патешест- tacts with important foreign trekkers and веници и научни работници кои често го scientifi c workers who oft en visited Ohrid. посетувале Охрид. Успешно и хумано ја He performed his human functions success- вршел својата професионална работа, но fully, but at the same time he was included не помалку бил вклучен и во општестве- in the social-political and reformation activ- но–политичката, односно преродбенска ity. In Bitola. K.Robev was active and togeth- дејност. Во Битола исто така д–р К. Робев er with dr Misajkov and D.Robev and many бил активен и заедно со д–р Мишајков, other important citizens managed to get

190 со Д. Робев и многу др. видни граѓани из- Slavic service in the churches and to open дејствувале словенска богослужба во две national Macedonian schools in the city. He цркви и отвориле народни – македонски was a famous donator and charity contribu- училишта во градот. Познат бил по до- tor for all actions that were taken for realiza- наторство и доброволни прилози за сите tion of the reformation works. So, dr Robev акции што се преземале за реализирање gained huge trust in Bitola’s citizens, who на преродбенските дела. Така д–р Робев saw him as a great doctor, reformator and се здобил со голема доверба на битолчани at the same time inevitable social, political, кои на него гледале како на голем лекар, activist for the Macedonian act. He showed преродбеник, добротвор, а во исто време special interest for the history of his people. и непоколеблив општествено-политич- In the books found in his library, there were ки деец за македонското дело. Посебен interesting notes of certain historical and na- интерес пројавил за историјата на својот tional questions. He left several manuscripts народ. Во кни гите што биле најдени во in Greek. Bitola ‘s citizens remembered Dr неговата библиотека, постоеле интере- Robev for his concern of the health, free сни забелешки по одредени историски и checking ups and treatments, his care for национални прашања. Оставил и некол- prevention and removal of the infectious dis- ку рако писи на грчки јазик. Бито лските eases, which were very frequent in his time граѓани го паметеле д-р Робев по грижата He died 1900 in Bitola за здравјето, по бесплатните прегледи и лекувања, по неговата грижа во спречу- вање и отстранување на заразните болес- ти кои биле зачестени во негово време. Починал 1900 г. во Битола.

191 РУСО RUSO БЕНО – КОКИ BENO – KOKI – револуционер – – revolutionary –

Русо, Бено – Коки (1920–2006), маке- Ruso, Beno – Koki (1920-2006), Mac- донски офицер, генерал-потполковник, edonian offi cer, general-lieutenant colo- првоборец, сведок и непосреден учесник nel, fi ghter witness and direct participant на многу кру пни историски настани од in many crucial historical events of special посебно значење за македонскиот народ importance for the Macedonian people and и за еврејската етничка заедница во Ма- for the Jewish ethnical community in Mac- кедонија, двата народа на кои подеднакво edonia, the both peoples considered and re- им припаѓа и кои подеднакво го сметаат spected him as their own. Passing through и почитуваат како свој. Минувајќи низ diffi cult childhood and early youth, always тешкото детство и раната младост, низ strolling alone, he strengthened his person- кои сам се пробивал и се челичел, израс- ality and grew up in a progressive and wild нал во напредна и нескротена револу- revolutionary person who left deep and per- ционерна лич ност која оставила длабоки manent traces in the victorious NOB and the и трајни траги во победоносната НОБ и antifascist war and in the free renewal and антифашистичка војна и во слобо дната defense of the Republic of Macedonia in its изградба и одбрана на Република Маке- development course. He acted as a secretary донија, во нејзи ниот развој. До август of the City committee of KP in Bitola until 1942 г. деј ствувал како секретар на Град- August 1942 when he was arrested twice. скиот комитет на КП во Битола. Двапати From August 1942 he was deputy political бил апсен. Од август 1942 г. бил заменик- commissar of PO “Jane Sandanski” and then политички комесар на ПО „Јане Сандан- fi ghter in the unit “Damjan Gruev”. He par- ски“, а потоа борец во одредот „Дамјан ticipated in the establishing of the battalion Груев“. Учествувал во формирањето на “Mirce Acev”, of the First Macedonian Ko- Баталјонот „Мирче Ацев“, на Првата Ма- sovo brigade and the Second Macedonian кедон ско-косовска бригада и на Втората brigade He participated in the February ex- Македонска бригада. Учест вувал и во pedition which was a great exam and confi r- Февруарскиот поход, тој голем испит и mation for the readiness and determination потврда за подготвеноста и решеноста да of his personality to remain on the true path. се истрае на вистинскиот пат. Ја извршу- He performed the responsible military and вал и одговорната воена и партиска долж- party duty-political commissar of 42nd di- ност - политички комесар на 42. Дивизија. vision. With the 15th Macedonian corps as Со 15. Македонски корпус, како негов по- his political commissar, he fought in the fi - литички комесар, се борел во завршните nal operations for liberation of Yugoslavia.

192 операции за ослободување на Југославија. From a rebellious and partisan leader, Beno Од бун товен скоевски и партизански Ruso grew up in a highly dignifi ed Macedo- раководител, Бено Русо израснал во висо- nian general in the joint army of the peoples кодостоинствен македонски генерал во of Yugoslavia JNA. Aft er the liberation, he заедничката војска на здружените народи was one of the pioneers in the creation of the на Југославија - ЈНА. По Ослободување- territory defense He executed liable duty in то, бил еден од пионерите на изградбата Skopje’s military region on the territory de- на Територијалната одбрана. Извршувал fense of Skopje - President of the Association одговорни должности во Скопската вое- of reserve military offi cers of RM. For his re- на област, во Терито ријалната одбрана на sults and achievements in military fi eld as Скопје, претседател на Сојузот на резер- well as in social political fi led he is recipient в ните воени старешини на РМ. За своите of many military and peace recognitions. резултати и дострели како на воен така и на општествено - политички план носи- тел е на повеќе воени и мирновременски одликувања.

193 СВ. АНГЕЛ ST ANGEL АГАТАНГЕЛ БИТОЛСКИ AGATANGEL OF BITOLA – великомаченик – – martyr –

Св. Ангел (Агатангел) Битолски († St Angel (Agatangel) of Bitola (1750) 1750). Споменот за св. Ангел Битолски, Unfortunately, the memory of St Angel of за жал, денес е веќе сосема избришан од Bitola today is completely erased from the колективната меморија на битолчани. Од collective memory of Bitola’s citizens From неговиот култ во Битола не се зачувани his cult in Bitola there are no traces but cer- никакви траги. Меѓутоа, определени ар- tain artifacts defi nitely testify that he is a his- тефакти непобитно сведочат дека тој е torical reality of Bitola. St Angel was born in историска реалност на Битола. Св. Ангел Lerin, most probably in the second decade of бил роден во Лерин, најверојатно во вто- XVIII century. He arrived as a young boy in рата деценија на XVIII век. Во Битола до- Bitola and aft er a while he died tortured in шол како младо момче и по кратко време 1750 in the same city. St Angel was very fa- во истиот град маченички умрел во 1750 г. vourite to Bitola’scitizens and that is the rea- Св. Ангел бил многу омилен од битолча- son why he was named St Angel of Bitola t.e ни и тоа било повод да се именува „Св Bitolski. Being an important monk-spiritual Ангел од Битола“, т.е. „Битолски“. Како center of Macedonian people, the monastery значаен монашки духовен центар на ма- Zograf in XVIII, kept intensive contacts with кедонскиот народ, манастирот „Зограф“ his worshipers in Bitola. Th at is why it is not во XVIII век одржувал интензивни кон- strange that the name St Angel of Bitola in такти со својата паства во Битола. Оттаму the written source for the fi rst time is men- не чуди што името на св. Ангел Битолски tioned in the well known Zograf”s history. In во пишу ваните извори за првпат се спо- the register of the saints that came from Bul- менува во познатата Зографска историја. garia and Macedonia, St Angel is mentioned Во регистарот на светците што потекну- as martyr who suff ered in Bitola. A little bit ваат од Бугарија и Македонија, св. Ангел later, it would be written by priest Paisij Hil- е спомнат како маченик кој пострадал во edarski(1722-1773) for St Angel as Macedo- Битола.. Малку подоцна, за св. Ангел Би- nian monk from v.Bansko. In his Slavic Bul- толски поопширно ќе пишува како маке- garian history for the fi rst time more specifi c донскиот монах од с. Банско, отец Паисиј gospel data about St. Angel were given say- Хилен дарски (1722–1773).. Во неговата ing;. “In 1750 in Bitola ,the residence of the Историја словенобугарска за првпат се да- Turkish and Macedonian pasha, (Th e Turk- дени поконкретни житиски податоци за ish) tortured and cut off the head of a boy св. Ангел: „Во 1750 година, во Битола, кај with a beautiful face and body because of his што се наоѓа седиштето на турскиот и ма- Christian religion. Th ey tortured him a lot

194 кедонски паша. Многу го мачеа и го при- and forced him to give up Christ but, he too нудуваа да се откаже од Христа, но, тој, wise and courageous disclosed his faithless премудро и смело ја разобличувал нивна- religion”. Bitola’s bishop registered many of та безбожна вера. Битолскиот владика за- his answers and in Greek described his suf- пишал многу негови одговори и на грчки fering. His name was Angel from Lerin.Th at јазик го опишал неговото страдање. Име- Gospel will be the basic source for St Angel’s то му било Ангел, од с. Лерин. Тоа житие life for all subsequent writers of Slavic” Moon ќе стане основен изворник за животот на gospels”. St Angel will be mentioned in XIX св. Ангел, за сите подо цнежни составува- and XX century in Russian Bulgarian and чи на словенските Месецослови. Св. Ангел Serbian “Moon gospel” but not constantly. ќе биде споменуван и во XIX и во XX век, Opposite the Slavic, in the Greek “Moon во руските, бугарските и српските Месе- gospel”, st Angel was not mentioned. How- . цослови, но не редовно. За разлика од сло- ever, one statement from the short gospel of венските, во грчките Месецослови, св. Ан- St Angel by father Paisij Hilendarski, leaves гел не се споменува. Меѓутоа, еден исказ space for thinking that there is some Greek од краткото житие на св. Ангел, од отец source which spoke for his tortured death. Паисиј Хилендарски, сепак, дава простор Th at is the statement from the short Gospel за размислување дека постои некој грчки “it is known that before the execution of the извор кој говори за неговата маче ничка death penalty (cutting off his head) there was смрт. Тоа е исказот: „Од краткото житие a severe apologetic dispute between St Angel се дознава дека пред извршувањето на and some Bitola Muslims”. In that dispute St смртната казна (отсекување на главата) Angel too wise and courageous disclosed меѓу св. Ангел и некој битолски муслиман the faithless religion of his collocutor. Th e бил воден жесток апологетски диспут. Во violent death of St Angel is presentation for тој диспут св. Ангел „премудро и смело ја the spiritual atmosphere which ruled in the разобличувал“ безбожната вера на својот city of Bitola in that period. Beside monas- соговорник.. Маченичката смрт на св. Ан- tery “Zogarf”, Bitola had intensive estab- гел е показател за духовната атмосфера lished relations with the monastery “St Jovan која владеела во градот Битола во овој пе- Preteca” in Slepce. In the brochure published риод. Освен со свето горскиот манастир in Bitola in 1930 on the occasion of 100 of „Зограф“, Бито ла во овој период интен- raising of Bitola’s church St Dimitrija, the зивно одржувала врски и со манастирот author V.Arsik noted: On this occasion we „Св. Јован Претеча“ во Слепче. Во 1930 г., should remind on a martyr for the Christian во брошурата објавена во Битола по по- вод 100–годишнината од подигнувањето religion whose sculpt closed in metal box на битолската црква „Св. Димитриј“, авто- today is in front of the icon of Virgin Mary рот В. Арсиќ, забележал: „Во оваа прилика of the church St Dimitrij iconostasis. On the треба да се потсетиме и на еден маченик silver plate on the box it said:” Th is holly за христијанската вера, чиј череп, затво- sculpt belongs to the severely tortured Aga- рен во метална кутија и денес се наоѓа tangel who in 1727 died as a martyr, because пред иконата на Богородица на иконоста- Agarjani had a custom during Bajram (three

195 сот во црквата Св. Димитриј. На сребрена days) to Islamize the Christians by force and плочка аплицирана врз кутијата, пишу- to kill those who had opposed . As Agatan- ва: „Овој свет череп е на многума чениот gel could not stand that left to Carigrad and Агатангел, кој во 1727 г. умре маченички, with God’s will and God’s help managed to зашто Агарјаните (се мисли на Турците) gain a document from the Sultan. Th e Turks имале обичај за време на Бајрам (три де- could not take this any longer so they killed на) насила да ги потурчуваат христијани- him. Th is sculpt is put in the box on 27 Feb- те, а оние што не сакале да се потурчат да ruary 1827 by the metropolitan Grigorij of ги убиваат“. Бидејќи Агатангел не можел Pelagonija. тоа да го трпи, заминал во Цариград и со Божја помош успеал да издејствува фер- ман од султанот. Бидејќи Турците по ова не можеле повеќе да го гледаат Агатангела и го убиле. Овој череп во кутија е ставен од пелаго нискиот митрополит Гри гориј на 27 февруари 1827 година.

196 СИЛЈАНОВСКИ SILJANOVSKI СИМЕОН SIMEON – ликовен уметник – – artist –

Силјановски, Симеон (1942), значаен Siljanovski, Simeon (1942), important ликовен уметник кој со своите самостојни artist who with his independent exhibitions изложби и дела ја презентира битолската and works presents Bitola’s artistic culture ликовна култура во РМ и низ светот, поз- in RM and around the world, well -known нат и признат академски сликар. Роден е and recognized academic painter. He was 1942 г. во с. Смилево - Демирхисарско, born in 1942 in v.Smilevo, Demir Hisar.He дипломирал на Факул тетот за ликовна graduated at the Faculty of Art in Belgrade уметност во Белград (СР Србија), отсек (SR Serbia ) department painting. He started сликар ство, здобивајќи се со звањето ака- as high school teacher and aft erwards fac- демски сликар. Бил средношколски, а пос- ulty professor of the course Art education ле и универзитетски професор. Има пос- with methodology. He has set independent тавувано самостојни изложби на ликовни exhibitions of his own works in Bitola (many дела во Битола (повеќепати), во Скопје, times) in Skopje, Ohrid, Kumanovo, Stip and Охрид, Куманово, Штип и др. македонски other Macedonian cities, Belgrade, Zren- градови, во Белград, Зрењанин, Загреб, janin, Zagreb, Sarajevo Brussels Paris, Stock- Сараево, во Брисел, Париз, Стокхолм, holm, Chicago, Aspen, Denver, Vel Magde- Чикаго, Аспен, Денвер, Вел, Магде бург ... burg. His art creations are done in many Негови ликовни креации се работени во style artistic orientations: impressionism, повеќе стилско-ликовни ориентации: од metaphysic dimension, cubism, expression- импреси онизам, метафизичка димензија, ism with combination of abstract and cu- кубизам, експресионизам до комби нација bist forms. Beside the techniques: pastel, oil, на апстрактни и кубистички форми. Пок- graphics aquarelle and combined techniques рај техниките: пастел, масло, графика, ак- he worked on mosaics which are found on варел и комбинирана техника, тој работи public objects in Bitola and Skopje. He is re- и мозаици кои се наоѓаат во јавни објек- cipient of many awards and public recogni- ти во Битола и Скопје. Добитник е на по- tions His works are found in large number of веќе награди и јавни признанија. Негови Macedonian and world galleries дела се наоѓаат во голем број македонски He is present in many anthological rep- и светски галерии. Застапен е во повеќе анталогиски прикази на светското сли- resentation of the world painting карство.

197 СТЕРЈОВСКИ STERJOVSKI АЛЕКСАНДАР ALEKSANDAR – научен работник – – scientifi c worker –

Стерјовски, Александар (1933), про- Sterjovski, Aleksandar (1933), professor, фесор, научен работник од областа на scientifi c worker on the fi led of the history of историјата на маке донската литература Macedonian literature and history of Bitola. и историјата на Битола. Роден 1933 во He was born in Bitola. He graduated and he Битола. Дипломирал и докторирал на defended his doctor’s thesis at the University Скопскиот универзитет. Предавал на Пе- in Skopje. He taught at the Pedagogical acad- дагошката академија и Педа гошкиот фа- emy and Pedagogical faculty in Bitola. He was култет во Битола. Бил визитинг-профе- visiting professor and participated at many sci- сор и учествувал на повеќе научни средби entifi c meetings in the country and abroad. He во земјата и во странство. Има објавено has published hundreds of articles on the fi eld стотина статии од областа на фолклорот, of folklore, ethnology, history of Macedonian етно ло гијата, историјата на маке донската literature and history of Bitola. Two mono- graphs “Brusnik” 1992 and “Velusina” 2001, he литература и историјата на Битола. Со dedicated to two Bitola’s villages and with the две изданија се задржал на маке донската other two ”Th e last Ohrid string player” 1994 фолклорна традиција - „Последниот ох- and “Macedonian blind string players” 1999 he ридски гуслар“ (1994) и „Македонските kept the Macedonian folklore tradition. With слепи гус лари“ (1999). Со последната се the last one it was confi rmed that Bitola since потврди дека Битола уште од најрани вре- the earliest period was a folklore center and миња била фолклорен центар и јадро од center where the largest number of blind string каде произлегле најголем број слепи гус- players came from on the Balkans. Sterjovski лари на Балканот. Стерјовски бил носител was the holder of the scientifi c project “Print- и на научниот проект „Печатарството и ing and the publishing in Bitola” (three vol- издаватвото во Битола“ (три тома, 1998- umes 1998-1999) where he included 27, almost 1999). Подолго време работи на „Битол- exclusively Bitola’s scientifi c staff and potentials. ското десеткнижие“, од кого се објавени He has worked for a long period on “Bitola ten „Битола-Руската колонија“ (2003) и „Би- books” and he has published “Bitola –Russian тола-Каријатиди на театарот“ (2004), colony” 2003 and “Bitola - Karijatidi of the а чекаат на ред: „Битола-Реката Драгор“, theatre” 2004. Th ere are about to be published „Битола-Музички тради ции“ и „Бито- “Bitola- Th e river Dragor”, Bitola- music tradi- ла-Несреќи“. Главен уредник бил и на сп. tions and Bitola –accidents”. He was the editor „Учител“, Организатор и постојан учес- in chief of the magazine “Teacher” Organizer ник е во традиционалната јавна трибина and constant participant of the traditional pub- „Битола низ вековите“. lic tribune “Bitola through the centuries”.

198 СТЕФАН Г. Г. STEFAN АРХИЕПИСКОП ОХРИДСКИ И МАКЕДОНСКИ AND MACEDONIA – архиепископ – – archibishop –

Г. Г. Сте ф ан, Архиепископ Охридски Stefan, Archbishop of Ohrid and Mac- и Македонски, роден 1955 г. во с. Доб- edonia. He was born in v. Dobrusevo Bitola рушево – Битолско. Крстеното име му in 1955. His Christian name is Stojan Vel- е Стојан Велјановски. Есента 1969 г. се janovski. In the autumn 1969 he registered at запишал во Македонската Пра вославна the Macedonian Orthodox Religious school Богословија „Св. Климент Охридски“ во “St Clement Ohridski” in Skopje and in 1974 Скопје и 1974 г. со успех ја завршил. По- he successfully fi nished it. Th en he registered тоа заминал на Белградскиот православен at the Orthodox Faculty in Belgrade. Aft er факултет. По дипломи рањето на Факул- the graduation in 1979 the Holly Archbishop тетот, во 1979 г., Светиот архиерејски Си- synod of MPC appointed him for a teacher нод на МПЦ го поставил за професор во at the Macedonian Orthodox Religious Македонската православна богословија School “St Clement Ohridski in Skopje and „Св. Климент Охридски“ во Скопје, а веќе the following year he was sent to post gradu- идната година бил испратен на постдип- ate studies at the Ecumenical- Patrological ломски студии на Екуменско-патролош- Institute “Saint Nikolaj” in Bari, Italy. Aft er киот институт „Свети Николај“ во Бари his return from Italy, he was a lecturer at - Италија, на кој магистрирал во 1982 the Orthodox Religious Faculty “St Clem- година. По враќањето од Италија бил ent Ohridski” in Skopje, on the course Holly поставен за предавач на Православниот Bible Old and New testament and Patrology, богословски факултет „Св. Климент Ох- duty from which he was elected for archbish- ридски“ во Скопје, по предметите Свето op of the Macedonian Orthodox church. Писмо на Стариот Завет и Патрол огија, He joined the monk’s order on 03.july 1986 должност од која е избран за архиереј на at the monastery “St Naum Ohridski Mira- Македонската право славна црква. Замо- cle man “ in Ohrid and he was ordained for нашен е на 03 јули 1986 г. во манастирот archbishop on 12 July 1986 at the church „Св. Наум Охридски Чудотворец“ во “Saint Dimitrij” in Skopje as metropolitan of Охрид, а хиротонисан за епис коп на 12 Zletovo and Strumica and shortly renamed јули 1986 г. во храмот „Свети Димитриј“ for a metropolitan of Bregalnica eparchy. во Скопје како митрополит Злетов ско- Next, he worked as a professor at the Or- струмички, а кратко потоа име нуван за thodox Religious faculty in Skopje he was Митрополит на Брегал ничката епархија. editor in chief of the newspaper “Church Од наредните години тој работел како life” and performed the function dean of the професор на Православниот богословски Macedonian Orthodox Religious School “St

199 Факултет во Скопје, бил главен уредник Clement Ohridski” in Dracevo, Skopje in the на весникот „Црковен живот“ и ја вршел period from 1991-1999 and spokesman of функцијата декан на Македонската право- the Holly Archbishop synod. At Th e Church славна богословија „Св.Климент Охрид- National Synod held on 9.10.1999 at the Syn- ски“ во Драчево – Скопје, во периодот od church of the Ancient Archbishopric of 1991-1999 г. и портпарол на Светиот Ар- Ohrid “Saint Sofi a” in Ohrid on 10.10.1999 хиерејски Синод. На Црковно-народниот he was ordained as the fi ft h archibishop Собор, одржан на 9.10.1999 г., во Собор- (Head) of MPC and since then he performed ниот храм на древната Охридска Архи- the post archbishop of Ohrid and Macedonia епископија „Света Софија“ во Охрид, бил and the same time archpriest of Skopje Or- избран, а на 10.10. 1999 г. востоличен како thodox eparchy. петти поглавар на МПЦ и оттогаш тој ја врши должноста архиепископ Охридски и Македонски, а истовремено е и надле- жен архиереј на Скопската православна епархија.

200 СТЕФАНОВСКИ STEFANOVSKI АЦО ACO – актер – – actor –

Стефановски, Ацо (1922–1985), први- Stefanovski, Aco (1922-1985), the fi rst от македонски Хамлет, несомнено еден Macedonian Hamlet defi nitely one of the од најретките артистички индивидуи со rare artistic individuals with specifi c sen- специфичен актерски сензибилитет и бо- sibility and rich creational potential. He гат творечки потенцијал. Поминувајќи го passed his all working century on the lure сиот свој работен век на „штиците што of the footlights. He acted 250 roles mainly живот значат“ одиграл 250 улоги, главно leading roles. водечки. He was born in Bitola in 1922. He fi n- Роден во Битола 1922 г. Осно вно и ished primary and secondary education in средно образование завршил во Битола. Bitola. His professional engagement started Професионалниот ангажман како актер with the formation of Bitola National Th eatre го започнува со самото формирање на in 1944. He passed all 40 years with his play- Народниот театар од Битола во 1944 г. ing activity in this theatre, his place was irre- Поминувајќи ги сите 40 години од својата placeable pile in the artistic assembly which актерска дејност во овој театар беше не- secured him highly creational position. With заменлив столб во артистичкиот ансамбл, the force of his specifi c acting sensibility, the кој му обезбедуваше високо креативно power of beautiful artistic transformations, рамниште. Со силата на својот изворен he was and remained a synonym of everlast- талент, со својот специфичен актерски ing theatre activist. Although in 1983 he re- сензибилитет, моќта за убави уметнички tired ,he was still engaged actor in Bitola the- трансформации, беше и остана синоним atre. From the large opus of acted roles of this на истраен театарски деец. Иако во 1983 г. remarkable actor the leading roles should be се пензионира, сеуште беше еден од најан- emphasized: “Hamlet” by W.Shakespeare гажираните актери во битолскиот театар. (1966) “Czar Edip” by Sophocles (1967), Од големиот опус на одиграни улоги “Meeting” by M. Drzik (1958), “Uncle Vanja” на овој врвен актер треба да се издвојат A.P.Cehov (1972) main roles of Mitke “Ko- насловните ликови во „Хамлет“ од В. stana” by B.Stankovik(1969), Hadji Trajko Шекспир (1966), „Цар Едип“ од Софокле in “Runaway bride” by V.Iljoski(1972), Satin (1967), „Скуп“ од М. Држиќ (1958), „Вујко “At the bottom” by M Gorki (1966) Father Вања“ А. П. Чехов (1972), главните лико- in “On foot” by S Mrozek (1982) Dr Faus- ви на Митке во „Коштана“ од Б. Стан- ner “Th e devil at the Faculty of philosophy” ковиќ (1969), Аџи Трајко во „Бегалка“ од by I Bresan (1983) Ilija Cvorovik in Balkan В. Иљоски (1972), Сатин во „На дното“ од spy” by D.Kovacevik (1983), Maksimilijan

201 М. Горки (1966), Таткото во „Пеш“ од С. in “Outlaws” by F.Siler (1967) Boris Popov Мрожек (1982), Д-р Фауснер во „Нате- in “Th e ninth wave” by Nikola J Vapcarov маго на Филозофскиот факултет“ од И. (1972), Gerlah “Prisoners of Altona” by Z Брешан (1983), Илија Чворовиќ во „Бал- P.Sartr (1964), Tor “Volumes “ by Erkeni and кански шпион“ од Д. Ковачевиќ (1983), Alfi er “View from the bridge”(1962), Lom- Максимилијан во „Разбојници“ од Ф. Ши- en in “Th e death of the trader” by A .Miler лер (1967), Борис Попов во „Деветтиот (1969) Fezlkiev “Mourning” by K.Casule бран“ од Никола Ј. Вапцаров (1972), Герлах (1975) and others. As a director he set many во „Зато чениците од Алтона“ од Ж. П. performances among which the most famous Сартр (1964), Тор во „Тотови“ од Еркени, are “Master Teodos” “Discrimnation”, ”Dead и Алфиер во „Поглед од мостот“ (1962) и people don’t pay tax” Ломен во „Смр тта на трговскиот пат– Awards:Th e award of the Govern- ник“ од А. Милер (1969), Фезлиев во „Цр- ment of NRM (1950), 11th October for life нила“ од К. Чашуле (1975) и др. achievemnt (1979), Sterija’s golden wreath of Како режисер поставил повеќе прет- MES Sarajevo, actor of the year by the review стави, меѓу кои попознати: „Чорбаџи Те- Ekran (1983) the award of the Association одос“, „Протекција“, „Мртвите не плаќаат of the artists of Macedonia, 4th November данок“ и др. (twice) many recognitions for theatre plays Награди: Наградата на Владата на “Vojdan Cernodrinski in Prilep. НРМ (1950), „11 Октомври“ за животно дело (1979), „Стерија“, „Златен венец“ на МЕС Сараево, актер на годината на ре- вијата „Екран“ (1983), Награда на Здруже- нието на драмските уметници на Македо- нија, наградата „4-ти Ноември“ (два пати), повеќе признанија на Театарските игри „Војдан Черно дрински“ во Прилеп.

202 СТЕФАНОВСКИ STEFANOVSKI ГОРАН GORAN – писател – – writer –

Стефановски, Горан (1952), акаде- Stefanovski, Goran (1952), academician, мик, плоден и атрактивен драмски автор. fertile and attractive play writer. He was born Роден 1952 г. во Битола во уметничко in 1952 in Bitola, in artistic family. He grad- семејство. Завршил студии по англиски uated on English language and literature at јазик и книжевност на Филолошкиот фа- Th e Faculty of Philology in Skopje. He grad- култет во Скопје. Дипломирал во 1974 г. uated in1974 with testimonial for the best со награда за најдобар студент во гене- student of the generation. He studied drama рацијата. Студирал и драматургија на at the Th eatre Academy at the University in театарската академија на Универзитетот Belgrade (1972-1973). In the period from во Белград (1972-1973). Во периодот 1975- 1975 to1977 he was on post graduate studies 1977 г. бил на постдипломски студии на at the University in Belgrade, at the Faculty Универзитетот во Белград - на Филолош- of Philology, literature studies. In 1979 he ки факултет, книжни студии. Во 1979 г. ја defended his magistrate thesis. From 1974- одбранил магистерската теза. Од 1974 до 1977 he worked as dramatist at the Drama 1977 г. работел како драматург во Драм- editorship of TV Skopje (drama work of TV ската редакција на ТВ Скопје (драматур- scripts, edition and adaptation of numerous шка работа на ТВ сценарија, уредување drama works in production and post pro- и адаптација на бројни драми, работа во duction and from 1978 to 1986 he was an продукција и пост-продукција, а од 1978 assistant of at the Faculty до 1986 г. како асистент по англиска кни- of Philology in Skopje. From 1986 to 1998 жевност на Филоло шкиот факултет во he was full time professor at the Faculty of Скопје. Од 1986 до 1998 г. бил редовен art in Skopje (worked on the fi eld of creative професор по драматургија на Факултетот writing and studies of drama theories and за драмска уметност во Скопје (работа на models). In the Academic year 1979-1980 полето на креативното пишу вање и сту- he passed to the University in Manchester, дии на драмските теории и модели). Great Britain, where he had his doctorate Академската година 1979-1980 ја по- thesis for the modern English drama and минал на Универзитетот во Манчестер, Edward Bond. In the autumn 1984, he was Велика Британија, рабо тејќи на доктор- a guest at the International writer’s program ска дисертација за современата англиска in Iowa, City USA. In the summer semester драма и Едвард Бонд. Есента 1984 г. во in 1990 he passed to USA with the Fulbright Ајова Сити, САД, бил гостин на Меѓу- scholarship as promoted artist and he taught народната писателска прог рама. Летниот drama at the Department of Th eatre at the

203 семестар во 1990 г. го минал во САД на university Braun in Providence, Road Island. Фулбрајтова стипендија како истакнат He had tutorials of drama at the University уметник. Таму предавал драматургија Harvard, nearby Boston, California, Los An- на Одделот за театар на Универ зитетот geles and Missouri, Kansas city. In the period Браун во Провиденс, Роуд Ајленд. Држел from 1998-2000 he was visiting professor of предавања за драма и на универзитетите drama at the Drama institute in Stockholm, Харвард во Бостон, Калифорнија во Лос Sweden and from 2000 he is a part time pro- Анџелес и Мизури во Канзас Сити. Во пе- fessor of drama at the University in Kent риодот 1998-2000 бил визи тинг професор and Christ Church college at Canterbury. In по драматургија на Драмскиот институт the orbit of the general interest he became во Стокхолм, Шведска, а од 2000 г. е хо- famous with the play “Wild meat”(1979) норарен професор по драматургија на for fi rst time performed at the scene of the Уни верзитетот во Кент и на Крајст Черч Drama theatre in Skopje, December 1979. колеџот во Кентербери. Aft er “Wild meat” there followed “Flight on Во орбитата на сеопштиот интерес се the same place” (theatre icon) 1981, “Hi- Fi” пробива со драмата „Диво месо“ (1979)- (theatre mutation) 1982, “Double bottom” за прв пат е изведена на сцената на Драм- (theatre passion in three acts with codes ) скиот театар во Скопје декември 1979 г. 1983, “Fuzzy alphabet” (TV serial in 31 epi- По „Диво месо“ следеа: „Лет во место“ sodes) 1985, “Tattoo souls” (theatre play let) (театарска фреска), 1981, „Хи-фи“ (теа- 1988, “Long play”(rock’ n roll mystery)1988, тарска мутација), 1982, „Дупло дно“ (теа- “Tower of Babel” (theatre play let) 1990, тарска пасија во три става со кода), 1983, Sarajevo (stories of a city) 1993, “Th e old „Бушава азбука“ (ТВ серија во 31 епизо- man with the stone around his neck” 1994, да), 1985, „Тетовирани души“ (театарска “Now it’s the time (farce) 1995, “Baccha- пиеса), 1985, „Црна дупка“ (театарска nalia” 1996 “Casablanca” 1998, “We are all пиеса), 1988, „Лонг плеј“ (рокенрол мис- people” 1998, “Stories of a city” 1999, “Hotel терија), 1988, „Кула вавилонска“ (театар- Europe” (script for multimedia project) 2000 ска пиеса), 1990, „Сараево“ (приказни од etc. G.Stefanovski is recipient of numerous еден град), 1993, 1995, „Баханалии“, 1996, awards among which the most valuable is Казабланка“, 1998, „Сите сме луѓе“, 1998, the award of RM 11th October(1980), Sterja’s „Приказни од еден град“, 1999, „Хотел Ев- award ,twice (1980 and 1988) for best texts ропа“ (сценарио за мултимедијален про- of the plays “Wild meat” and “Black hole” ект), 2000 итн. and “Vojdan Cernodrinski” 6 times for the Г. Стефановски е добитник на бројни награди меѓу кои се и најви соката награ- best text. да на РМ „11 Октомври“ (1980), Стерии- на награда два пати (1980 и 1988) за нај- добри текстови на драмите „Диво месо“ и „Црна дупка“ и републичката награда „Војдан Черно дрински“- шест пати.

204 СТЕФАНОВСКИ STEFANOVSKI ДИМЧЕ DIMCE – актер – – actor –

Стефановски, Димче (1921–1978), ак- Stefanovski, Dimce (1921-1978), ac- тер кој што живееше од актерската умет- tor who lived from the art and for the art ност и за актерската уметност, без која не without which he could not imagine his ex- можеше да го замисли своето постоење. istence. He was recognizable to the wider Препознатлив на поширокиот аудитори- auditorium by the creation of his characters ум по креирањето на своите карактерни and direction performances. He was born in ликови и режиски постановки. Bitola in 1921. His fi rst steps on the lure of Роден 1921 г. во Битола. Првите чеко- the footlights, he made in the amateur thea- ри на штиците што живот значат ги на- tre “Good fi eld”. Aft er the liberation he is one правил во полупрофесионалниот театар of the founders of the Bitola National theatre „Добро поле“. По ослободувањето е еден where he was an actor, director and manger. од основоположниците за формирање- His actor opus counts over 150 roles. He то на Народниот театар во Битола, каде acted in works of diff erent genres from na- бил актер, режисер и директор. Неговиот tional and foreign drama, he created charac- актерски опус брои над 150 улоги. Наста- ters confi rming in that way, that he had very пувајќи во дела од најразлични жанрови, wide diapason and that he is capable to deal од домашната и странската драматургија, with all challenges ,theatre esthetics and re- креираше ликови, потврду вајќи го на тој search. In his rich opus of characters which начин својот мошне широк дијапазон, до- defi nitely have to be mentioned are: Jerotie кажувајќи дека е актер кој е способен да “Suspicious person” by B.Nusik (1947), Hadji се справи со сите предизвици, театарски Trajko “Runaway bride” by V.Iljoski (1947) естетики, трагања. Herbert Bojtler “Physicians” by F.Direnmat Во богатиот спектар на ликови секако (1962) Gorge Dival "Th e Lady with camel- спаѓаат ликот на Јеротие во „Сомнително lia” by A.Dimasinot (1963) Agaton “Th e лице“ од Б. Нушиќ (1947), Аџи Трајко во Grieved family” by B.Nusik (1964), Tar- „Бегалка“ од В. Иљоски (1947), Херберт tif “Tartif” by G.B.Molier (1965) Polonius Бојтлер во „Физичари“ од Ф. Диренмат “Hamlet” by W Shakespeare (1966) Th e doc- (1962), Жорж Дивал во „Дамата со каме- tor in “Th e wedding of Mara” by V.Kostov лии“ од А. Дима-синот (1963), Агатон во (1976) his last role.Taking into consideration „Ужалена фамилија“ од Б. Нушиќ (1964), the direction, the number is over 40 made Тартиф во „Тартиф“ од Ж. Б. Молиер directions which put this drama artist in the (1965), Полониј во „Хамлет“ од В. Шек- position of an unusual, active, dynamic and спир (1966), Докторот во „Свадбата на fertile theatre creator. Under his stick there

205 Мара“ од В. Костов (1976) - неговата пос- have been repeated a lot of performances of ледна улога. works by Macedonian authors“ Captain Kuz- Во поглед на режијата, бројката од над man” (1954) “Th e bloody stone” by V.Iljoski 40 остварени режии, го стави овој драм- (1968) “Ivac” (1959) and “Vladimir and Ko- ски уметник во позиција на необично sara” by S.Tanveski (1968). Th e list of the активен, динамичен и плоден театарски made directions of this activist is long; Th e творец. Под неговата палка доживеаја Macedonian Bloody Wedding” (1953) by повеќе праизведби на дела од македон- V. Cernodrinski, “Antica” by R.Krle (1950) ски автори: „Кузман Капидан“ (1954) и “Hadji Teodos” (1946 and 1962) “Antica” by „Окрвавен камен“ од В. Иљоски (1968), V.Iljoski (1947,1964 and 1972), “Step to the „Ивац“ (1959) и „Владимир и Косара“ од autumn” by T.Arsovski (1969), “Reviser” by С. Таневски (1968). Список на остварени- N.B.Gogolj (1969) and others. He was recipi- те режии на овој деец е долг „Македонска ent of the award of the Government of NRM крвава свадба“ од В. Чернодрински (1953), (1950), 4th November (three times), the „Антица“ од Р. Крле (1950), „Чорбаџи Тео- award for direction of the performance “Step дос“ (1946 и 1962) „Антица“ од В. Иљоски to the autumn” by T.Arsovski at the theatre (1947, 1964 и 1972), „Чекор до есента“ од plays “Vojdan Cernodrinski” in 1969 . Т. Арсовски (1969), „Ревизор“ од Н. В. Го- гољ (1969) и др. Добитник е на Наградата на Владата на НРМ (1950), наградата „4-ти Ноември“ (трипати), наградата за режија на претста- вата „Чекор до есента“ од Т. Арсовски на театар ските игри „Војдан Чернодрински“ во 1969 година.

206 СТЕФАНОВСКИ STEFANOVSKI ИЉКО ILJKO – актер – – actor –

Стефановски, Иљко (1952), актер кој Stefanovski, Iljko (1952), actor who од претстава во претстава зрееше и ја по- from a performance to a performance grew кажуваше својата сигурност, пластичност and showed his certainty, plasticity and fi ne и фина изнијасираност во сценското дви- nuance in the scene movement. He was born жење. in Bitola in 1952. He fi nished primary and Роден 1952 г. во Битола. Основно и secondary education in Bitola and then he средно образование заврши во Битола. graduated at FDU in Skopje at the depart- Дипломира на ФДУ во Скопје на отсекот ment of actor play. His beginnings on the за актерска игра. Неговите почетоци на scene of the National theatre from Bitola сцената на Народниот театар од Битола date ever since his early childhood, playing датираат уште од раната младост стати- in large number of performances as a mem- рајќи во голем број на претстави, а како ber of the Youth Scene, he created leading член на Младинската сцена креираше roles and in that way he носечки улоги и го надградуваше својот Awarded his talent. Aft er his graduation талент. По дипломирањето во 1976 г. ста- in 1976 he became a member of the drama нува член на драмскиот ансамбал во На- assembly at the Bitola National theatre. родниот театар од Битола. Со смената на With the generation change, he took one of генерациите завзема едно од водечките the leading places in the assembly. His tal- места во ансамблот. Неговиот талент ќе ent was expressed in the role of the silent дојде до израз во улогата на немиот Мла- Bridegroom in “Th e Wedding of Mara” hav- доженец во „Свадбата на Мара“ имајќи ing diffi cult assignment to create a character тешка задача да креира лик без текст со without text with deep tragic human des- длабока трагична човечка судбина. Сепак tiny. However, his most successful creation како негова најуспешна креација ќе се па- that will be remembered is the character мети по ликот на Јон во „Пиреј“ која ја of Jon in “Wheat - grass” which he acted in одигра во еден здив и во која внесе многу one breath and with a lot of stressful mo- потресни моменти, што резултираше со ments, which resulted with special award специјална награда на тетарските игри at the theatre plays “Vojdan Cernodrinski” „Војдан Чернодрински“ во Прилеп. in Prilep.His talent defi nitely glow with the Неговиот талент блескаше креи рајќи characters of the bridegroom in “Th e Wed- ги ликовите на Младо женецот во „Свад- ding of Mara” by V.Kostov (1976), Fra Timo- бата на Мара“ од В. Костов (1976), Фра teo in “Mandrgola” by N. Machiavelli (1980), Тимотео во „Мандрагола“ од Н. Макијаве- Jon in “Wheat-grass” by Petre M Andreevski

207 ли (1980), Јон во „Пиреј“ од Петре М. Ан- (1982) Eft o in “Flight on the same place” by дреевски (1982), Ефто во „Лет во место“ G.Stefanovski (1984), Oberon “Midsum- од Г. Стефановски (1984), Оберон во „Сон mer night dream” by W.Shakespeare (1984), на летната ноќ“ од В. Шекспир (1984), Jevrem Prokik in “Member of parliament” by Јеврем Прокиќ во „Народен пратеник“ од B.Nusik (1984) Lopahin in “ Cherry garden” Б. Нушиќ (1984), Лопахин во „Вишнова by A P.Cehov(1988) Falstaff in “Tonight Fal- градина“ од А. П. Чехов (1988), Фалстаф staff ” (1992) Toby the burp in “Th e twelft h во „Вечерва - Фалстаф“ од В. Шекспир и night” by W.Shakespeare (1993) Hadji Trajko Р. Богдановски (1992), Тоби Ждригало во in “Runaway bride” by V.Iljoski (1995) Poco „Дванаесетта ноќ“ од В. Шекспир (1993), in “Waiting for Godo” by S.Bekem (1998) Аџи Трајко во „Бегалка“ од В. Иљоски and others. For his creativity in building (1995), Поцо во „Чекајќи го Годо“ од С. Бе- of the characters he was honored with the кет (1998) и др. awards: 11th October for life achievement За својата креативност во градењето 2006, “Vojdan Cernodrinski” (three times) на ликовите награден е со наградите „11 4th November. For a certain period he per- Октомври“ за животно дело (2006), „Вој- formed the function of a selector of drama дан Чернодрински“ (три пати), „4-ти Но- program at Ohrid Summer Festival. He is ември“. Одреден период ја врши и функ- present with serial roles in projects of the цијата на селектор на драмската програма fi lm production. на „Охридско лето“. Застапен со епизодни улоги во проекти од филмската проду- кција.

208 СТЕФАНОВСКИ STEFANOVSKI СТЕВЧЕ STEVCE – спортист – – sportsman –

Стефановски, Стевче (1959), дипло- Stefanovski, Stefce (1959), graduated миран правник, селектор, ракометар и lawyer, selector, handball player and goal голман. Основно, средно образование и keeper. He fi nished his primary, second- Правен факултет завршил во својот ро- ary education and the Faculty of law in his ден град Битола. Љубовта кон ракометот native city Bitola. His love to the handball датира од неговото најрано детство и од comes from his earliest childhood. From 1973 до 1985 г. е играч во РК „Пелистер“ 1973 to 1985 he is a player of RK “Pelister” Битола, во втората југословенска лига Bitola in the second Yugoslav and fi rst Yu- и првата југословенска лига. Од 1985 до goslav league.From 1985 to 1986 he was a 1986 г. бил играч во РК „Тутунски ком би- player at RK “Tutunski kombinat” Prilep нат“ Прилеп, кога е освоено третото мес- when they won the third place in the sec- то во втората Југословенска лига. Од 1986 ond Yugoslav league. From 1986 to 1988 he до 1988 г. бил голман во РК „Борец“ во was goal keeper in RK “Borec” in Veles Th ey Велес, освоено трето место во втора Ју- won the third place in the second Yugoslav гословенска лига, прогласен за најдобар league and he was proclaimed for the best голман во втората југословенска лига - goal keeper in the second Yugoslav league ЈУГ и награда за спортист на град Велес. JUG and he got the award for the sportsman Од 1988 до 1989 г. во РК „Ловќен“ Цетиње, of the city of Veles. From 1988 to 1989 he Црна Гора, освоено полу финале на Куп на played in RK “Lovken” Cetinje, Montenegro, Југославија и 4 место и Плеј - ОФФ на Ју- they won semi fi nal of the Cup of Yugoslavia гославија. Од 1989 - 1998 бил ангажиран and 4th place and play off of Yugoslavia. From како голман во РК „Пелистер“ Битола, со 1989 to 1998 he was a goal keeper in RK “Pe- освоено финале на КУП на Југославија и lister” Bitola with won fi nal of the Cup of Yu- во 1990 г. прогласен за петти голман во goslavia and in 1990 he was proclaimed for Југославија. Во РМ е прогласен 4 пати the fi ft h goal keeper in Yugoslavia. He was шампион на РМ, 3 пати победник на КУП proclaimed 4 times champion of RM, 3 times на Македонија. Во 1995 г. полуфинале на winner of the Cup of Macedonia. In 1995 КУП на национални КУП победници на semi fi nal of the Cup of National Cup Cham- Европа (Лемго - Германија), четврт фи- pions of Europe(Lemgo Germany ) quarter нале на КУП на ЕХФ (Флензбург - Гер- fi nal of the cup of IHF (Ellensburg Germa- манија. За Македонската репрезентација ny) He had about 100 played matches for the - од нејзиното формирање во Битола во Macedonian representation from its forma- 1992 г. односно од првиот офици јален tion in Bitola in 1992 that is the fi rst offi cial

209 меѓународен натпревар (тур нир во Ора- international match (touring in Oradea Ro- деа - Романија) сè до 1998г., има околу 100 mania) until 1998.He was a participant at the настапи. Учесник на Европ ското ракомет- European Handball Championship in Italy но првенство во Италија во 1998 (единс- in 1998 (the only participation at European твено учество на Европски првенства на championships of the representation of Mac- Репрезентацијата на Македонија до сега). edonia so far), coach of RK “Pelister” Bitola. Бил тренер на РК „Пелистер“ Битола. Ан- Engaged as a selector of RM from August гажиран како селектор на РМ од август 1998 until December 1999. Qualifi cations 1998 до декември 1999 г. Квалификации for the world championship in Egypt, tour- за Светското првенство во Египет, тур- ing in Croatia, Pula 1999, touring in Tunis нир во Хрватска, Пула 1999, турнир во 1999, participation at the World champion- Тунис 1999, учество на Свет ското првенс- ship Egypt 1999 and Barrage match with Is- тво во Каиро, Египет 1999 г. и Бараж land for EP 2000. He had international coach натпревар со Исланд за ЕП 2000 г. Има career in Katar (2000-2001). From 2001- интернационална тренерска кариера во 2002 coach of RK “Pelister”, won fi nal of the Катар (2000-2001). Од 2001 - 2002 г. е тре- Challenge Cup of Europe (Skjern Denmark) нер на РК „Пелистер“, освоено финале на fi rst fi nal of a male handball team and still Челенџ КУП на Европа (Скјерн - Данска) the only one. Final of the play off of Macedo- прво финале на машка ракометна екипа nia and fi nal of the Cup of Macedonia He и сеуште единствено. Финале на Плеј - has won many awards. He was elected four ОФФ на Македонија и фина ле на КУП на times among the ten best sportsman of the Македонија. Има добиено многу награди. city of Bitola, in 1995 he was elected for the Избран четири пати во десетте најдо бри best sportsman of the city of Bitola, elected спортисти на град Битола, во 1995 г. из- among the ten best sportsman of Macedonia, бран е за најдобар спортист на град Бито- in 1995 the best goal keeper in the second ла, избран во десетте најдобри спортисти Yugoslav league JUG 1998 several times pro- во РМ, во 1995 г. најдобар голман во вто- claimed for the best goal keeper of RM. He рата југосло венска лига - ЈУГ 1998, некол- won golden certifi cate of honor by the Hand- купати про гласуван за најдобар голман ball Federation of Macedonia and golden на РМ. Има добиенто златна плакета од certifi cate of honor of RK Ryan sport Club Ракометната федерација на Македонија и Katar from Katar. златна плакета од РК „Рајан Спорт Клуб“ Катар од Катар.

210 СТОЈКОВСКИ STOJKOVSKI ПЕТАР – БАБЕЦ PETAR – BABEC – актер – – actor –

Стојковски, Петар – Бабец (1931), ак- Stojkovski, Petar Babec (1931), actor тер со неисцрпна енергија, со неверојатна with inexhaustible energy, with extraordi- дарба во секој момент да направи коми- nary gift capable in every moment to make чен ефект и да ја насмее публиката до a comic eff ect and to laugh the audience with солзи. Со своето студиозно навлегување tears. кон креацијата на секој доделен лик, тој With his study involvement into the успешно ја пронаоѓа потребната мера да creation of each given character he success- изгради лик што ќе ги носи карактерис- fully fi nds the necessary measure to create тиките на една целосна заокруженост и personality that will carry the characteristics психолошка расчленетост. of a complete rounding up and psychological Роден 1931 г. во Битола. Основното и division. He was born in Bitola in 1931.He средното образование го завршил во Би- fi nished his primary and secondary educa- тола. Професионалниот ангажман, како tion in Bitola. His professional engagement актер во Народниот театар – Битола, го as an actor at the National theatre in Bitola започнува во 1953 година, па сè до 1993 started in 1953 until 1993 when he retired. кога заминува во пензија. Четири деце- He donated fresh and inspiring play for four нии на битолската публика дарува, све- decades to Bitola’s audience especially in the жа, полетна и инспиративна игра особено works of the comedy genre. His more impor- во делата со комедиографски жанр. tant actor creations are the leading roles in Негови позначајни актерски креации “Vuk Bubalo” by Copik (1962) and “Shwake се несомнено насловните ролји во „Вук in the Second World War” by B Breht (1965). Бубало“ од Чопиќ (1962) и „Швејк во Вто- His huge passion and temperament play can рата светска војна“ од Б. Брехт (1965). Со be seen in the performance “Th e traveling огро мен жар и темпераментна игра доаѓа theatre” by Sopalovik by Lj. Simovik (1986) до израз во претставата „Патувачкиот where he acted the leading role . With sig- театар на Шопаловиќ“ од Љ. Симовиќ nifi cant rich artistic fantasy he performed (1986), каде ја толкува насловната улога. the characters of Pomet in “Dundo Maroe” Со значајна богата актерска фантазија ги by M. Drzik (1972) Zan in “Mister dollar” by остварува и ликовите на Помет во „Дун- B.Nusik (1955) Vasa in “Wife of the Minis- до Марое“ од М. Држиќ (1972), Жан во ter” by B.Nusik (1973), “Volumes” I. Erkeban „Мистер Долар“ од Б. Нушиќ (1955), Ва- (1972), “Grieved family” B Nusik (1964) Zga- са во „Госпоѓа министерка“ од Б. Нушиќ narel “Forced to a doctor” by B.Molier (1962) (1973), „Тотови“ И. Еркен (1972), „Ужа- Figaro in “Th e Seville’s barber) by Bomarse

211 лена фамилија“ Б. Нушиќ (1964), Згана- (1967) “Th e solemn dinner at funeral com- рел во „На сила лекар“ од Ж. Б. Молиер pany” by I. Bresan (1980), “Sinful Zachary” (1962), Фигаро во „Селвискиот бербер“ од V.Kostov (1987), “Th e wedding of Mara” by Бомарше (1967), „Свечена вечера во погреб- V.Kostov (1976) and others. Aft er his retire- ното претпријатие“ од И. Брешан (1980), ment he did not withdraw from the scene. „Грешниот Захарие“ В. Костов (1987), In this period the characters that should be „Свадбата на Мара“ од В. Костов (1976) mentioned are: “I go hunting” (1995), “Its и др. И по пензионирањето, тој не се пов- your turn” (1999) by Z. Fejdo. Although he лекува од сцената. Во овој период треба created an episode role in the performance да се спомнат уште ликовите во „Одам на “Th e last peasants” by Peter M.Andreevski лов“ (1995) и „Ти си на ред“ (1999) од Ж. at the end of 1998, he was brilliant in the Фејдо. Крајот на 1998 г., иако креираше true meaning of the word. Beside his actor епизодна улога во претставата „Послед- engagement, he is also signed as a director ните селани“ од Петре М. Андреевски, on performances for the youngest popula- брилираше во вистинска смисла на збо- tion which were clear and fresh. Th ose are рот. Покрај актерската ангажираност, тој the performances “Devilness of Huddle е потписник како режисер на претстави de Bold”, “Th e beauty and the beast”, “Th e за најмладите кои во себе носеа преглед- shadow of Mr. Vip” “Pedace” “Th e giant ност и свежина. Тоа се претставите „Ѓаво- boaster”, “Knock knock Stojance” As an actor лштините на Ходл де Бодл“, „Уба вица with special sensibility he got the award 4th и ѕвер“, „Сенката на госпо динот Вип“, November Bitola (three times), the special „Педаче“, „Џинот фалбаџија“, „Чук, чук, award Th e longest applause of MES Sarajevo, Стојанче“. the award “Applause of the artist” at the festi- Како актер со посебна сензиби лност е val “V. Cernodrinski” in Prilep. наградуван со наградата „4-ти Ноември“- Битола (трипати), специ јалната награда „Најдолг аплауз“ на МЕС Сараево, награ- дата „Аплауз на артистот“ на фестива лот „В. Чернодрински“ во Прилеп..

212 СТОЈЧЕВ STOJCEV БОРИС BORIS – академик – – academician –

Стојчев, Борис (1924), академик. Ро- Stojcev, Boris (1924), academician. He ден во Битола 1924 г. На седумгодишна was born in Bitola in 1924. At the age of sev- воз раст, во 1931 г., заминал кај своите en in 1931 he went to his parents who lived родители преселени во Канада и станува in Canada and became naturalized Canadi- натурализиран Канаѓанец. Во 1947 г. дип- an. In 1947 he graduated engineering physics ломирал инженерска физика на Универзи- at the University in Toronto. In 1948 he mag- тетот во Торонто. Во 1948 г. магис трира, istrated and in 1950 he defended his doctor’s а во 1950 г. докторира на истиот универ- thesis at the same university. Aft er many years зитет. По повеќе годишни специјализации of specializations at diff erent universities in на разни универзитети во Канада и САД, Canada and USA. in 1964 he was a lecturer во 1964 г. е избран за доцент по физика, of physics and in 1977 he was elected for full а во 1977 г. за редовен професор на Уни- time professor at the University in Toronto. верзитетот во Торонто. Како истакнат As prominent university professor, he partic- универзи тетски професор, тој учеству- ipated in the work of many high educational ва во работата на многу високошколски institutions in Canada as a member of dif- институции во Канада, во својство на ferent committees. As an affi rmed scientifi c член на разни комитети. Како афирми- worker he was elected a member in many ран научен работник, биран е во многу Canadian and International committees. Th e канадски и интерна ционални коми тети. wide spectrum of research in the spectros- Широкиот спектар на проучувања во copy and the theory of lasers are the fi elds of спектроскопијата и теоријата на ласерите the physics where Prof Ph D Boris Stojcev in се области од физиката во кои се афир- Canada and outside its borders had many re- мира проф. д-р Борис Стојчев во Канада и sults presented in over 100 scientifi c articles надвор од неа. Бројните резултати, печате- which brought him numerous international ни во над 100 научни трудови, му донеле recognitions. His results are on these fi elds are повеќе меѓуна родни признанија. Негови- quoted in the articles of many well -known sci- те резул тати од овие обла сти се цитирани entists and are used for gaining new scientifi c во трудовите на многу познати научници results. He is recognized at the university where и корис тени за добивање на нови научни he works as well as outside of Canada by his резултати. Признат на универ зи тетот на results and scientifi c achievements on the fi eld којшто работи, како и надвор од Канада, of light, spectroscopy, molecular structures, la- по своите резул тати и научни постигања sers and their use in physics. As he is confi dent во областите: светлина, спектро ско пија, scientist ,he managed with scientifi c research

213 молекуларни структури, ласери и нивната groups. He also organizes and manages with примена во физиката, нему му се доверу- international laser spectroscopy conferences ваат научноистражувачки групи што тој and he is editor or member of the editorship of ги раководи. Исто така, тој организира и world known magazines. Prof Ph D Boris Sto- раководи со интер нацио нални конферен- jcev Macedonian from Bitola and immigrant of ции за ласерска спектроскопија и е уред- fi rst generation managed with large eff orts to be ник или член на редакцијата на светски affi rmed in the new environment and to gain познати списанија. Проф. д-р Борис Стој- numerous scientifi c recognitions in Canada and чев, Македонец од Битола, и иселеник од outside its borders. He is respected citizen of his прва генерација, успеал со големи напори new country, active and obviously present in the и труд да се афирмира во новата средина environment of the Macedonian immigration, и да добие бројни научни признанија во the city of Toronto and wider in Canada He was Канада и надвор од неа. Виден граѓанин elected for an external member of MANU on на својата нова татковина, тој е активно 23 November 1981. и осетно присутен во средината на маке- донското иселе ништво и градот Торонто и поши роко во Канада. За член на МАНУ надвор од работниот состав е избран на 23 ноември 1981година.

214 СТОЈЧЕВСКА STOJCEVSKA АНТИЌ ВЕРА ANTIC VERA – научен работник – – scientifi c worker –

Стојчевска–Антиќ, Вера (1939), кни- Stojcevska Antik, Vera (1939), literary his- жевен историчар и теоретичар. Родена torian and theoretician. She was born in 1939. во Битола 1939 г. Основно и средно обра- She fi nished her primary and secondary edu- зование завршила во својот роден град. cation in her native city. She graduated at the Дип ломирала на Филолошки факултет во Faculty of Philology in Skopje at the Depart- Скопје, при Катедрата за историја на кни- ment history literature of people of SFRY in жевностите на народите на СФРЈ во 1963 г. 1963. At the same department in 1968 she При истата катедра во 1968 г. е избрана за was elected for an assistant and in 1974 she асистент, а во 1974 г. ја одбранила својата defended her doctor thesis from the fi eld of докторска дисертација од областа на сред- the middle age Macedonian literature and новековната македонска книжевност и би- she became a lecturer at the same depart- ла избрана за доцент при истата катедра. ment. In the defi ned legal period she was Во редовен законски период била избра- elected fi rst for associate and then for full на прво за вондреден, а потоа за редовен time professor at the Faculty of Philology in професор на Филолошкиот факултет во Skopje. She was vice chancellor for interna- Скопје. Била проректор за меѓународна tional cooperation at the university “St Cyril соработка при Универзитетот „Св. Ки- and Metodius” Skopje, manager at the In- рил и Методиј“ - Скопје, директор на stitute for Macedonian literature in Skopje, Инсти тутот за македонска литература editor in chief of the magazines of literature во Скопје, главен и одговорен уредник and language “Literaturen zbor”, “Spektar” на списанијата за литература и јазик: and Th e annual collection” at the Faculty „Литера турен збор“, „Спек тар“ и „ Годи- of Philology” in Skopje. She was a member шен зборник“ на Фило лошкиот факултет of honor of DPM, member of the American во Скопје. Почесен член на ДПМ, член Slavic Association and in many others sci- на Американската славистичка асоци- entifi c associations. She was promoted sci- јација, во повеќе научни друштва и здру- entist on the fi eld of the Macedonian mid- женија. Истакнат научник од областа на dle age literature and her acts and activities македонската средновековна литература, are well- known in RM but also outside its чии дела и активности се познати во РМ borders. She was actively included as a man- но и далеку од нејзините граници. Била ager in very important republic and foreign активно вклучена како раководител во projects and programs, Coordinator of the мошне значајните републички и стран ски American Macedonian Slavistics studies. She проекти и програми и координатор на has published over 800 scientifi c articles and

215 американско-маке дон ските славистички we will emphases the following: “From the студии. Има објавено околу 800 науч- middle age literature” Skopje 1976, “Local ни труда, од кои 57 се посебни изда нија. Hagiographic in Macedonia” Skopje 1977, Од нив ги истакнуваме следниве: „Од “Th rough the ages of the South Slavic lit- средновековната книжевност“, Скопје eratures” Skopje 1977, “Middle age texts and 1976; „Лока лни хагио графии во Македо- the folklore” Skopje 1978, “Bogomil’s move- нија“, Скопје 1977; „Низ страниците на ment in the middle age source material (with јужносло венските книжевности“, Скопје co author) MANU Skopje 1978, “Refer- 1977; „Средно вековните текстови и фолк- ences from the Bible” Skopje 1986, “Clement лорот“, Скопје 1978; „Богомилството во Ohridski Skopje 1986, “Collection of Tikves среднове ковната изворна граѓа“ (со коав- (with Blaze Koneski) Skopje 1987, Messages тор), МАНУ, Скопје 1978; „Навраќања кон from the past” Skopje 1988, Reportages fi ve Библијата“, Скопје 1981; „Климент Охрид- volumes Skopje 1993-2000, “Th e history ски“, Скопје 1986; „Тиквешки зборник“ (со of the Macedonian literature”, “Middle age Блаже Конески), Скопје 1987; „Пораки од literature” Skopje 1997. She is recipient of дамнината“, Скопје 1988, Патописи - пет the Republic awards “St Clement Ohridski”, книги, Скопје (1993-2000); „Историја на “Goce Delcev”, 11th October, 13th November македонската книжевност, Средновеков- of the city of Skopje, as well as other diplo- на книжевност“, (Скопје 1997) и др. mas and recognitions. She has been honored Добитник е на републи чки награ ди: with Th e Order of silver signs of the govern- „Свети Климент Охридски“, „Гоце Дел- ment of SFRY. чев“, „11 Октомври“, „13 Ноември“ на град Скопје, како и на други дипломи и призна- нија. Одликувана е со Орден со сребрени зраци од Владата на поранешна СФРЈ.

216 СТРУМЕНИКОВСКИ STRUMENIKOVSKI РАНКО RANKO – ликовен уметник – – artist –

Струмениковски, Ранко (1936–2000), Strumenikovski, Ranko (1936-2000), ликовен уметник, чие творештвото за- the creation of Strumenikovski takes sig- зема своевидно место во македонската nifi cant place in the Macedonian graphi- графичка уметност. Бил активен учесник cal art. He was active participant and one и еден од креаторите на графичката три- of the creators of the Graphical Triennials енална мани фестација од 1968 г. по која Manifestation from 1968, by which Bitola Битола го добива својот специфичен кул- gained its specifi c cultural mark, the city of турен белег „град на графиката“. Роден е graphics. He was born in 1936 in Prespa. He 1936 г. во Преспа. Завршил Академија за graduated at the Academy of applied art in при менета уметност 1963 г. во Белград. Belgrade. Aft er his return to Bitola, he suc- По враќањето во Битола, успешно поч- cessfully started to trace his creational path нал да го трасира неговиот кре а ти вен with participation on many graphical mani- пат со учество на престижни графички festations on former Yugoslav spaces. 20 in- манифес тации во тогаш ните југословен- dependent art exhibitions throughout Mac- ски прос тори. За одбележување се над edonia and outside its borders as in Kranj, 20 самостојни ликовни изложби низ РМ Belfi eld, Priemor, Blagoevgrad, Podgorica како и во Крањ. Билефелд, Приморско, were noticeable as well as his participation Благоевград, Подгорица, доде ка неговото on collective graphical manifestations in учество на колективни графички мани- Ferara, Subotica, Belgrade, Titograd which фестации, во Ферара, Суботица, Белград, were especially highly evaluated by the art Тито град,... е многу повеќе забележано critics, which appreciated his creations. His особено од ликовната критика која ви- special credits were represented in his nu- соко ги вреднува неговите графички merous landmarks of many institutions and креации. Посебна заслуга претста вуваат factories in Bitola as well as his participation бројните заштитни знаци на повеќе ин- in the determination of the Art Gallery out- ституции и фабрики низ Битола, како и look from 1964. He was a member of MND неговото учество во одредување на фи- Bitola, DLUM, DLUPUM DLUB and DLUK. зиономијата на Уметничката галерија He was recipient of many awards testimoni- од 1964 г. Бил член на МНД од Битола, als and recognitions and the most important ДЛУМ, ДЛУПУМ, ДЛУБ И ДЛУК. До- is 4th November award of the city of Bitola. битник на повеќе награди, пофалници и признанија од кои се издвојува наградата „4-ти Ноември“ на градот Битола.

217 СУГАРЕВ SUGAREV ЃОРЃИ GORGI – револуционер – – revolutionary –

Сугарев, Ѓорѓи (1879–1906), легенда рен Sugarev, Gorgi (1879-1906), legendary македонски револуционер и војвода. Роден Macedonian revolutionary and voivode, per- 1879 г. во Битола. Основно училиште завр- sistent follower of Goce Delcev’s ideas. He шил во родниот град, а своето гимназиско was born in Bitola. He fi nished his primary образование го продолжил во Солун. Истак- school in his native city and his high school нат полиглот, ги владеел: грчкиот, турскиот, education continued in Solun. He was prom- бугарскиот и рускиот јазик. После завршу- inent polyglot and he governed: Greek, Turk- вањето на своето образование во Солун, ish, Bulgarian and Russian language. Aft er работел како учител во Радобор, Стрежево, fi nishing his education in Solun he worked во Кичево и подоцна во Битола. Многу рано as a teacher in Radobor, Strezevo, Kicevo се вклучил во редовите на ТМОРО. За член and later in Bitola.He joined TMORO very на битолскиот окружен револуционерен ок- early. He was elected for a member of Bitola руг бил избран во 1900 г. Бил член, секретар district revolutionary region in 1900, he was и војвода во Битолскиот окружен комитет. a member, a secretary and voivode in Bi- Со својата револуционерна дејност и ра- tola’s district. With his revolutionary activity бота зазема значајно место во историските and work he took an important place in the случувања во пред илинденскиот период. Во historic events of pre Ilinden period. In 1901 1901 г. се вклучил во четата на Н. Русински. he joined to the squad of N.Rusinski. In 1902 Во 1902 г. формирал своја чета со која во he formed his own squad in Bitola, Prilep re- битолско - прилепскиот регион вршел егзе- gion and executed the national enemies and куција на народните непријатели и предав- traitors. He participated at the Smilevo’s con- ници. Учествувал на Смилевскиот конгрес gress and severely confronted the decision и жестоко се спротивставувал на одл уката for rising of pre temporary rebellion. Still за дигање на пред временото востание. Се- aft er the decision for rising of the rebellion пак после донесува њето на одлуката за ди- had been reached, he actively participated in гање на востанието, активно се вклучил во it as voivode.Aft er the failure of the rebellion него и учествувал како војвода. После неус- he actively engaged himself for strengthen- пехот на востанието, активно се заложувал ing and revitalization of the organization. He за закрепнување и ревитализирање на Ор- heroically died with his squad in the village ганизацијата. Херој ски загинал со целата Paralovo on 5th April 1906. It is thought that своја чета над селото Паралово, на 5. април he was betrayed and he fell in a set up by the 1906 година. Turkish enemy.

218 ТАЛЕСКИ TALESKI ВЛАДИМИР VLADIMIR – актер – – actor –

Талески, Владимир (1959), актер кој Taleski, Vladimir (1959), actor who im- инпонира со својата непосредна игра, со poses with his direct play, large passion which големиот жар што го внесува во секоја is embedded in each played role, studiousness одиграна улога, студиозноста и професи- and professionalism in the preparation of онализмот кон подготовката на секоја each given part. He fi nished his primary and доделена улога. Основното и средното secondary school in Bitola. He graduated at образование го завршил во Битола. Дип- the Department of actor play at FDU in Sko- ломирал на отсекот за актерска игра на pje and he had his direction specialization at ФДУ во Скопје, а театарска режија спе- NATFIZ in Sofi a. At the scene of Bitola Na- цијализирал на НАТФИЗ во Софија. На tional Th eatre as a member of the drama as- сцената на Народниот театар од Битола, sembly, Bitola audience had the possibility to како член на драмскиот ансамбал, битол с- see him in the performances “Flight on the ката публика имаше можност да го види same place” by G.Stefanovski (1984), “Black” во претставите „Лет во место“ од Г. Сте- by B.Gozel (1984). As he became mature he фановски (1984), „Црна“ од Б. Ѓузел (1984). transformed into one of the leading actors Со созревањето и прераснувањето во еден and at the same time holder of the male rep- од водечките актери тој е носител на маш- ertory in the theatre, involving himself from киот репертоар во театарот, внесувајќи се one character to another. He acted mainly од лик во лик. Толкува, главно, маркант ни distinguished roles from the world drama . улоги од светскиот драмски репертоар. He had the following headlines roles: Th e Следат насловните ролји на Младичот во boy in “Boy” by Dostoevsky (1986), Neuron „Младич“ од Достоевски (1986), Нерон in “Sensitive Neuron” by J Gödel’s (1987), во „Чувствителниот Нерон“ од Ј. Гуделис Hamlet in “Hamlet” by W.Shakespeare (1987), Хамлет во „Хамлет“ од В. Шекс- (1989), Oedipus in “Oedipus tyranny” by So- пир (1989), Ојдип во „Ојдип тиранин“ од phocles (1993), Orpheus in “Orpheus from Софокле (1993), Орфеј во „Орфеј во пеко- the hell” by T Williams (1993), Th e master лот“ од Т. Вилијамс(1993), Мајсторот во in “Th e Master and Margarita” by Bugaboo „Мајсторот и Маргарита“ од Булгаков (1996). Other more signifi cant roles: Siljan in (1996),. Други позначајни улоги: Силјан “Black hole” by G.Stefanovski (1988), Tofalo во „Црна дупка“ од Г. Стефановски (1988), in “Fisherman’s quarrels” by K.Gooni (1992) Тофало во „Рибарски караници“ од К. Angele in “Money spells ruin” by R.Krle Голдони (1992), Ангеле во „Отепвачка“ од (1997) George Rabush in “Merry wives of Р. Крле (1997), Џорџ Рабуш во „Веселите Windsor” by W.Shakespeare (1997) “Gam-

219 жени од Виндзор “ од В. Шекспир (1997), blers” by N.V,Gogol(1993) and others. In his „Коцкари“ од Н. В. Гогољ(1993), и др. Во actor opus there is the monodrama “Lolita” неговиот актерски опус се вбројува и мо- by Nabokov in (1993) нодрамата „Лолита“ од Набоков во 1993 He also presented himself on the fi lm година. screen in the fi lms “South path”, “Hi –Fi” and Застапен е и на филмското платно others. Aft er his specialization at NATFIZ во играните филмови „Јужна патека“, in Sofi a he gas been more frequently found „Хај - фај“ и др. По специјали зацијата на as a director. He is signed at the perform- НАТФИЗ во Софија сè почесто се среќа- ances throughout Macedonia “Miss of the ва во улогата на режисер. Потписник е на little town” by M Mekdonah at MNT Skopje, претставите во театрите низ Македонија “Provincial wedding” by B Breht at NT Ku- „Мис на малиот град“ од М. Мекдонах, во manovo, “Chicken” by N.Koljasa at NT Stru- МНТ-Скопје, „Мало граѓанска свадба“ од mica, “Court” by K.Casule at NT Kumanovo, Б. Брехт, во НТ Куманово, „Кокошка“ од “Waking” by T. Kacarov at NT Veles,”Flea Н. Кољада, во НТ Струмица, „Суд“ од К. in ear” by Z. Fejdo in Bitola and others. As Чашуле, во НТ Куманово „Будење“ од Т. a director he is also signed at several TV Кацаров, во НТ Велес „Болва во уво“ од documentaries. For his professional work Ж. Фејдо, во Битола и др. Како режисер he has been honored with many awards Th e потписник е и на неколку ТВ документар- award for the best male role –Hamlet, Siljan ни филмови. and Th e Master at the theatre plays “Vojdan За својата професионална работа до- Cernodrinski”, 4th November award, “Mlad бил повеќе награди. Наградите за најдобра borec” award for the best young actor and машка улога - Хамлет, Силјан и Мајсторот others.Since 2005 he has been on the post на театарските игри „Војдан Чернодрин- Mayor of the city of Bitola. ски“, „4-ти Ноември“, наградата „Млад бо- рец“ за најдобар млад актер и др. Од 2005 година ја обавува функцијата градоначалник на град Битола.

220 ТАНКОВСКИ TANKOVSKI ЃОРГИ GORGI – историчар – – historian –

Танковски, Ѓорги (1930), историчар, Tankovski, Gorgi (1930), historian, in- самостоен педагошки советник по исто- dependent pedagogical counselor of history, рија, учебникар, публицист. Роден 1930 г. textbook writer, publicist. He was born in во с. Јанковец, Ресенско. Од 1957 г. жи- 1930 in v.Jankovec Resen. He has lived and вее и работи во Битола. Дипломирал на worked in Bitola since 1957. He graduated at Филозофскиот факултет-група историја the Faculty of Philosophy, department histo- како и постдипломски студии на исти- ry and he fi nished the post graduate studies от факултет. Во својот работен век бил at the same faculty. In his working century наставник односно средношколски про- he was a teacher that is high school teacher фесор по историја во Битола, самостоен of history in Bitola; independent pedagogi- педагошки советник по историја во Заво- cal history counselor at the Department for дот за унапредување на образованието и Education Development for the municipali- воспитувањето за општините Битола, Ре- ties Bitola, Resen and Demir Hisar and dur- сен и Демир Хисар, а последните 13 годи- ing the last 13 years he has been manager of ни бил директор на истоимениот Завод. the same department. Beside these, he had Покрај тоа, на чисто волонтерска основа, numerous volunteer activities in the sphere имал повеќестрана актив ност во сферата of the social activities, education, culture and на општествените дејности, образовани- science; president of the Association of teach- ето, културата и науката: претседател на ers and professors; secretary of the Municipal Здружението на наставниците и професо- Union Board-Bitola, president of DNU- Bi- рите, секретар на Општинскиот одбор на tola, member of the history educational pro- синдикатот - Битола, прет се дател на ДНУ grams commission for SRM, Skopje. Editor - Битола, член на Педагошкиот совет на in chief at DNU that is MND-Bitola.For his РМ, член на Комисијата за наставните contribution in the research and develop- програми по историја за СРМ-Скопје. Во ment of the history education, pedagogical, ДНУ, односно МНД - Битола, главен уред- methodological, didactical and other educa- ник на изданијата. За неговиот придонес tional problems, for his activity as text book во проучување и унапредување на наста- writer and author of numerous professional вата по историја, педагошки, методско- and scientifi c articles he is recipient of many дидактички и други воспитно-образовни recognitions awards and certifi cates of hon- проблеми, за дејноста како учебникар и ors among which: twice recipient of Golden автор на бројни стручни и научни тру- certifi cate of honor of RO “Prosvetno delo” дови, добитник е на повеќе признанија, Skopje, Golden certifi cate of honor of DNU

221 награди и одликувања, меѓу кои: 2-пати Bitola, Order of labor with golden wreath, добитник на наградата „4-ти Ноември“ - the award “St Clement Ohridski”(Clements’s Битола, благодарница и златна плакета од award) and others. During his 30 year activ- РО „Просветно дело“-Скопје, Златна пла- ity as textbook writer G Tankovski is coau- кета од ДНУ - Битола, Орден на трудот thor of the textbooks of history and historical со златен венец, Наградата „Св. Климент books for VII, VIII grade and II class high Охридски“ (Климентова награда) и други. school in Macedonian, Albanian and Turkish Во 30-годишната дејност како учебникар, language in many editions, author or coau- Ѓ. Танков ски е коавтор на учебниците по thor of more than 250 bibliographical units историја и историските читанки за VII printed in scientifi c collections professional одд., за VIII одд. и за II - клас гимназија and scientifi c periodical magazines and sim- на македонски - албански и турски јазик, ilar. His following monographic acts, books во повеќе изданија автор или коавтор на and collections are published collection “Bi- повеќе од 250 библиографски единици tola and its surrounding in NOV 1941 and печатени во научни зборници, стручни и 1942” (coauthor), “Ilinden and Ilinden tra- научни периодични списанија и сл. ditions” 1979, Monograph for Bukovo (in Негови монографски дела, книги и coauthor) 1981, “Scientifi c taught in Bitola зборници се: Зборник „Битола и Битол- (coauthor), Collection “Bitola and its sur- ско во НОВ 1941 и 1942“ (коавторство), rounding in NOV 1943 and 1944 revolution- „Илинден и илинденските традиции; ary acts of Dame Gruev”, “Monograph Bis- 1979; Монографија за Буково (во коав- trica” 1983, “Monograph Mogila” coauthor торство), 1981; Научната мисла во Битола Bitola 1984, “Monograph Dihovo”(coauthor) (коавторство), Зборник „Битола и Битол- Bitola 1985, Collection of died NOV fi ght- ско во НОВ 1943 и 1944“, „Револуционер- ers and the Revolution of Resen and its sur- ното дело на Даме Груев ...“; Монографија rounding” Bitola 1983, “Bitola”(group of - Бистрица, 1983; монографија - Могила authors, coauthor, editor)”Forty years joint (коавтор), Битола 1984; Монографија Ди- health in Bitola”(with coauthors)1986 DNU- хово (коавтор), Битола 1985; Зборник на Bitola 1960-1990 90, Certifi cate of service загинати борци во НОВ и Револуцијата DNU Bitola (with coauthors), “Bitola 1991” од Ресен и Ресенско, Битола 1983; „Бито- “Chronology of the events in Prespa” (1912- ла“ (колектив автори, коа втор, редактор), 1944) INI Skopje and SB NOAV Resen Bi- „Четириесет години здружено здравство tola 1995 “Bitola- Prespa unit “Dame Gruev” во Битола“ (со коавтори), 1986; ДНУ - Би- (1942-1944)” DNU Bitola “Bitola 2002” тола 1960-1990; Споменица - „ДНУ - Би- тола“ (во коавторство), Битола 1991; Би- (with group of coauthors) 2002 and many тола 1995; „Битолско-преспански одред other articles. „Даме Груев“ (1942-1944). „ДНУ - Бито ла“ „Битола 2002“ (со група коав тори), 2002 и мн. други трудови.

222 ТАШКОВИЌ TASKOVIC ГЛИГОРИЕ GLIGORIE – архитект – – architect –

Ташковиќ, Глигорие (1901–1963) ма- Taskovik, Gligorie (1901-1963), Mace- кедонски градител и архи тект. Основ- donian constructor and architect.He fi nished ното и средното образо вание го стекнал his primary and secondary education in his во родниот град-Битола. Дипломи рал на native city. He graduated at the Constuction Градежниот отсек при Техничката велика department at Technical college in Belgarde школа во Белград во 1925 г. По дипломи- in 1925. Aft er his graduation he returned рањето се вратил во Битола и од 1925 до to Bitola and from 1925 to 1932 he worked 1932 г. работел како државен службеник, as state clerk, liable for road construction. одговорен за изградба на патишта. Во In 1928 he left to USA where he specilized 1928 г. заминал во САД, каде што бил на construcion of modern motorways. Aft er his специјализација за изградба на совреме- returning to Macedonia he formed his own ни автопати. Во периодот од 1938 - 1941 г. construction company which worked from бил Сенатор во Кралстовото Југославија 1932 to 1946. In the period from 1938 to и претседател на Земјоделската партија. 1941 he was a Senator at Kingdom of Yugo- Со потпишувањето на Тројниот пакт си slavia and presidnet of the Agricultural party. дал оставка од сите функции и исклучиво By the signing of the Triple pact he resigned се посветил на архитектурата и градеж- of all the functions and dedicted himself to ништвото. Изградил многу објекти од the architecture and construction . He built типот нискоградба и високоградба, ка- many objects from high construction and ко што се патишта, мостови, аеродроми, low construction such as roads, bridges, air- стоковни куќи и фабрики. Од негови- ports, department stores and factories. His те позначајни реализирани објекти низ company worked in Yugoslavia, Bulgaria and Македонија и светот, покрај многуте Turkey. In the company there were employed индивидуални градби, за неговата родна from 3000 to 5000 people included in dif- Битола важни се - во 1933 г. изградба на ferent projects.He built important objects in патот Битола - Кичево, во1935г. изград- Macedonia and the world but for his native ба на мост на Црна Река, 1937 г. изград- Bitola signifi cant are: Bitola -Kicevo in 1935 ба на Земјоделското училиште. Глигорие construction of bridge on Th e river Crna Ташковиќ го извршил и сушењето на 1937 construction of the agricultural school. мочурливото земјиште околу реката Цр- Gligorie Taksovik performed the drying of на, на површина од 30.000 хектари во пе- the marshy land around the river Crna on лагониската рамнина. Починал 1963 г. во the surface of 30.000 hectres in Pelagonija Њујорк, САД. He died in1963 in New York USA.

223 ТАШКОВСКИ VASKO ВАСКО TASKOVSKI – ликовен уметник – – artist –

Ташковски, Васко (1937), академски Taskovski, Vasko (1937), academician, сликар, еден од најдоследните приврза- painter, one of the confi dent followers of ници на надреализмот во Македонија. the antirealism in Macedonia. He was born Роден 1937 г. во с. Нижо Поле, Битолско. in 1937 in v.Nizo Pole, Bitola. He fi nished Основно училиште завршил во Ресен. primary school in Resen. He fi nished the Школата за применета уметност ја за- school for applied art in 1958 in Skopje. In вршил во 1958 г. во Скопје. Во 1959 г. се 1959 he registered at the Academy of Ap- запишал на Академијата за применета plied Arts in Belgrade. During the studies уметност во Белград. За време на студи- he formed his education with the promoted ите образованието го оформил кај истак- teachers B. Krsik, P.Mladenovik and Mate натите учители Б. Кршиќ, П. Младеновиќ Zlamalik and the last two years in the class и Мате Зламалик, а последните две годи- of the famous Mihailo Petrov where he ни во класата на прочуениот Михаило graduated in 1964.Aft er the graduation at Петров, кај кого и дипломирал во 1964 г. the Belgrade academy, he returned to Sko- По дипломирањето на Белград ската pje and actively participated in the art life of академија се вратил во Скопје и активно R.Macedonia. From 1965 to 1991 he worked се вклучил во ликовниот живот на Р. Ма- as screen writer. He has performed endless кедонија. Од 1965 до 1991 г. работел како number of scene decisions for fi lm, theatre, сценограф во Македонската радио-теле- music theatre and music festivals. Beside the визија. Има изведено безброј сценски ре- scenography he worked on cartoons, as well шенија за филм, театар, музички театар, as graphical design for the necessities of TV. и музички фестивали. По крај сценогра- He began to deal with art creation in фијата работи и на цртани филмови, како 1954 and until today he has realized around и графички дизајн за потребите на ТВ. 750 paintings in oil technique over 2500 Со ликовно творештво почнал да се aquarelles and more then 1000 drawings. занимава во 1954 г. и до денес има реали- He has realized 40 independent exhibitions зирано околу 750 слики во маслена тех- in the country and abroad. He exhibited in- ника, преку 2500 акварели, како и повеќе dependently in Skopje more than 10 times, од 1000 цртежи. Има реализирано 40 са- Sibenik 1965, Belgrade 1977, Zgareb 1977, мостојни изложби во земјата и странство. Cairo 1981, Paris 1992, Ankara 1996, Zurich Самостојно излагал во Скопје (повеќе од 1996, New York, Vienna 2001 together with 10 пати), Шибеник (1965), Белград (1977), other painters he exhibited in Macedonia, Загреб (1977), Каиро (1981), Париз (1992), Italy, Great Britain and Romania.

224 Анкара (1996), Цирих (1996), Њујорк He participated in over 150 group and (2000), Виена (2001). Заедно со други сли- collective exhibitions almost at every conti- кари изложувал во Македонија, Италија, nent in many art centers. He participated in Велика Британија и Романија. 5 art colonies, in organization of Bitola,where Учествувал во над 150 групни и ко- as inspiration are present Heraclea, Pelister, лективни изложби речиси на сите кон- Bitola with its old bazaar as well as motives тиненти во повеќе ликовни центри. from under Pelister villages. For his creation Учествувал и на 5 ликовни колонии во there are written over 600 bibliographical организација на Битола, каде инспира- units. In 1996 he was elected for a regular тивно е присутна Хераклеа, Пелистер, member of MANU. For his tireless creation Битола со својата стара чаршија, како и he won over 15 awards and recognitions. мотиви од потпелистериските села. За In 1978 he won the prestige award 11th Oc- неговото творештво се пишувани околу tober. Other more signifi cant awards: Th e 600 библиографски единици. Во 1996 г. е Award for a drawing at Th e Museum of con- избран за редовен член на МАНУ. За сво- temporary art in Skopje 1996, the award for ето неуморно творештво добитник е на painting, Nereski master of DLUM Skopje 15 награди и признанија. Во 1978 г. ја до- 1974 and 2002, Th e Convention of culture би престижната награда „11 Октомври“. for permanent values of the art by the Re- Други позначајни награди: награда за цр- public community of culture in Skopje, 1983. теж на Музејот на современа уметност во Th e fi rst award for art graphical design of the Скопје (1969), награда за сликарство „Не- book “Lake Dream” and “River” at the In- решки мајстори“ на ДЛУМ, Скопје (1974 ternational fair in Belgrade 1991 and many и 2002), Повелба на културата за трајни others. вредности во уметноста од Републичката заедница на културата во Скопје (1983), Прва награда за ликовно-графички ди- зајн на книгите „Езерски сон“ и „Река“ на Меѓународниот саем во Белград (1991) и многу други.

225 ТЕОДОР TEODOR ГРАМАТИК GRAMATIK – црковен книжевник – – religious literarian –

Теодор, Граматик (XIII век), книжевен Teodor, Grammatik (XIII century) lit- и духовен деец во XIII век од Битола. Се erary and spiritual activist from XIII century одликувал со богата култура и големо from Bitola. He was marked with huge, rich, знаење од сите области, бил со изострен cultural knowledge of every area, with sharp дух и способност за раскажување, што spirit and capability for narration which претставувало дел од црковно-духовниот represented part of the church spiritual and и книжевниот живот во средновековниот literary life in the middle age period of Bi- период на Битолската област. Во Битол- tola region. In Bitola’s region, T. Grammatik скиот крај, покрај другите и со заложба was involved in about 14 built monaster- на Т. Граматик, во околу 14 изградени ies in the middle age period (among which манастири низ средновековниот период there are v.Malovista, St Ana, Virgin Mary’s (меѓу кои и во с. Малови ште Св. Ана, Св. church, v Trnovo, St Transfi guration in Bu- Богоро дица - с. Трново, Св. Преображ- kovo, St Atanasij in vZitose,St John Bap- дение во Буково, Св. Атанасиј во с. Жи- tizer in v. Beranci, in v.Bukovo, Th e Smilevo тоше, Св. Јован Крстител во с. Беранци, monastery, St Paul, St Stefan in v.Strezevo, во с. Буково, Смилев скиот манас тир Св. St Petka in v.capari, st Christopher under Петар, Св. Стефан во с. Стрежево, Св. v.Hristofor and others) a rich and miscella- Петка во с. Цапари, Св. Христофор под neous manuscript was developed and it was с. Христофор и др.) се создавал богат и kept in the treasury of the monastery librar- разновиден ракописен фонд и се чувал во ies. T.Grammatik among the others partici- трезорите на манастирските библиотеки. pated in the writing of one permanent triode Т. Граматик, меѓу другите, учествувал во which is now preserved at Plovdiv National пишу вањето на еден пергаментски триод, Library Th e whole manuscript contained кој сега се чува во Плов дивската народна 153 pages. Todor Grammatik wrote 74pages библиотека. Целиот ракопис содржи 153 where he left a short record. Although the листови. Теодор Граматик пишувал до л. data are very poor for Teodor Grammatik it 74, каде што оставил краток запис. Иако can still be concluded that triode was written податоците се оскудни за Теодор Грама- by him in Bitola. With these data it could be тик, сепак може да се констатира дека concluded that in Bitola there were literary триодот е напишан од него во Битола. Со activities. T.Gramatik simply left the record овој податок може да се констатира дека only for the origin of the writing in Bitola . во Битола имало книжевна дејност.

226 ТОДОРОВСКИ TODOROVSKI АЛЕКСАНДАР ALEKSANDAR – научен работник – – scientifi c worker –

Тодоровски, Александар (1923–1984), Todorovski, Aleksandar (1923-1984), a наставник, педагог, научник и истражувач teacher, pedagogue, scientist and researcher од светски рамки - потекнува од скром- of world frames, comes from humble craft но занаетчиско и печалбар ско семеј ство and migrant family in Bitola.He fi nished his од Битола. Своето основно и гимназис- primary and high school education in his ко обр азование го завршил во неговото native city. In the autumn 1944, he fi nished родно место. Во есента 1944 г. го завршил the course for the fi rst teachers in Bitola, by Курсот за први учители во Битола, со which he was determined for his life profes- што се предодредил за неговата живот на sion a teacher in the village Dragos, Bitola. професија - учител, во селото Драгош-Би- Aft er his participation in NOB in the au- толско. По неговото уче с тво во НОБ, во tumn 1946 with the opening of the fi rst Mac- есента 1946 г. со отворањето на првиот edonian university in Skopje, he became the македон ски универзитет во Скопје, ста- full time student at the group Biology until нал редо вен студент на групата биологија 1949, as a student of the fi nal year he left to до 1949 г. Како студент на завршната го- work as a teacher in Bitola primary school дина, заминал на работа како наставник “Dame Gruev” and he attended his studies во битолското основно училиште ,,Даме extra time. In 1954 he defended the gradu- Груев“, а студиите ги учел вонредно. Во ation thesis and as a result of high grade it 1954 г. ја одбранил дипломската тема и was published in the magazine AKTI. He got поради високата оценка била печатена employed as a high school teacher in the high во списанието ,,Акти“. Се вработил како school “Josip Broz Tito in Bitola. Immedi- средношколски професор во гимна зијата ately aft er that he became educational coun- ,,Јосип Броз-Тито“ во Битола. Веднаш по- selor of biology and chemistry(1955-1959, тоа станал просветен советник по биоло- 1961-1964), for higher grades of primary гија (и хемија) (1955-1959 и 1961-1964) за and the second degree of the Bitola’s region виши одделенија на основните училишта (Bitola, Prilep, Krusevo and Demir Hisar) и училиштата од втор степен на подрачје- with the opening of the pedagogical Acad- то на Битолска околија (Битолско, При- emy. In Bitola he was elected for a professor лепско, Крушевско и Демир-Хисарско). of the course botanics. At this duty he was Со отворањето на Педагошката академија until 1982, when he was retired because he во Битола бил избран за професор по lost his sight as a result of the diabetes that предметот ботаника. На оваа должност he had. He died in Bitola in 1984.Aleksandar се наоѓал сè до 1982 г. кога е пензиониран Todorovski represented a pioneer in Macedo-

227 поради загуба на видот од дијабетот. По- nian researchers especially in the south west чинал 1984 г. во Битола. region. In the period from 1950-1973 with Александар Тодоровски претставу- intensive theoretical and cabinet research he ваше пионер на македонските истражу- discovered (1972) a new type of a plant for вачи, особено на југозападниот дел. Во the science at the mountain Galicica, then he периодот од 1950-1973 г. со интензивни discovered new kind and type for the fl ora теренски истражувања и кабинетски про- of Macedonia and Yugoslavia in 1970, new учувања, набљудувања, открива (1972) kind and new type of fl ora at the Western нов вид растение за науката на планината Macedonia (Prilep) as numerous new types Галичица, потоа открива (1961) нов род и and lower taxons. He possessed professional вид за флората на Македонија и Југосла- library which was used by a large number of вија, потоа (1970) нов род и вид за флора- biologists. For the achieved success on the та на Западна Македонија (Прилеп) како educational and science research fi eld he was и бројни нови видови и нижи таксони. honored with Order of Labor 1956 twice, he Располагал со стручна библиотека која is the winner of the award, 4th November for ја користеле голем број биолози. За пос- life achievement in the science. Th en he was тигнатите успеси во просветното и науч- a winner of the award “St Clement Ohridski но-истражувачкото поле одликуван е со 1972. Орден на трудот (1956), двапати е добит- ник на наградата ,,4-ти Ноември“ за пос- тигања во науката (1960 и 1968). Потоа добитник е на наградата „Св. Климент Охридски“ (1972).

228 ТОДОРОВСКИ TODOROVSKI ВАНГЕЛ – МАЈОРО VANGEL – MAJORO – народен херој – – national hero –

Тодоровски, Вангел – Мајо ро (1920– Todorovski, Vangel – Majoro (1920- 1942), македонски првоборец, народен 1942), Macedonian fi ghter, a national hero. херој. Уште како многу млад се проја- Since he was young he showed his activity вил со својата активност во редовите на in the worker’s movement of the city. Dur- напред ното работничко движење во гра- ing the 1940s at ten years of age, Todor- дот. Во текот на 1940 г. на дваесетгодишна ovski was accepted in KPJ. Because of his возраст Вангел Тодоровски бил примен activities the same year he was arrested, but во редо вите на КПЈ. Поради неговите ак- because of the lack of evidences he was not тивности, уште истата година бил апсен, charged. He was released. Th at torture and но поради немањето на докази за судско methods of enforcement which he survived обвинение бил ослободен. Таа тортура и at Great Serbian police station made him методи на присилување што ги прежи- even stronger and more determined on the веал во големосрпската жандармерија, path that he chose. He was loyal fi ghter to го направиле уште поцврст и решен да his party, thirsty for new knowledge from истрае на патот кој го одбрал. Верен бо- the fi eld of the revolutionary theory and рец на својата Партија, жеден за нови practice, with initiative in execution of the сознанија од областа на револуционерна- given tasks, excellent organizer-those are the та теорија и пра ктика, иницијативен во characteristics which always promoted him извршу вањето на поставените задачи, од- in front of his work and ideological move- личен организатор - тоа се одликите што ment. Because of all this, the local commit- секогаш го истакнувале на преден план tee of the Party appointed him to work with во работата и идеолошкото делување. По- the youth as important segment where new ради тоа, од страна на Месниот комитет forces were found for fi lling the lines of the на Партијата одреден бил да работи со party. Soon aft er that, he became a member младината како важен сегмент од каде се of the Local committee of SKOJ of Bitola. црпат нови сили за пополнување на ре- Aft er the fascist invasion of Macedonia, he довите на Партијата. Накоро станал член participated in many actions against the Bul- на Месниот комитет на СКОЈ за Битола. garian occupators. At that time the party or- По фашистичката окупација на Македо- ganization in the city, where SKOJ members нија учествувал во повеќе акции против were those started the actions, grew into a бугарскиот окупатор. Во тоа време Пар- real fi ghting organization which only waited тиската организација во градот, во чии for a sign to start with the rebellion, with the редови скоевците биле двигатели на ак- open revolutionary fi ghting. In order to stop

229 циите, прераснала во навис тина борбена such revolutionary readiness of the Party, the организација, која само чекала знак за да Bulgarian occupators made fast recruiting почне со востанието, со отворена револу- in Macedonia. Among the fi rst ones who re- ционерна борба. За да ја спречи таквата ceived the call for recruitment in the Bulgar- револуционерна подгот веност на Пар- ian fascist army from Bitola, got Vangel To- тијата, бугарскиот окупатор спровел брза dorovski. He did not want to join the army регрутација во Македонија. Меѓу првите, and he withdrew in the underground. As an покана за отслужување војска во редови- illegal migrant he did not stay calm, but he те на бугарската фашистичка армија од organized diff erent sabotages and diversions Битола добил и Вангел Тодоровски. Тој не and performed the party duty in local party се одзвал на поканата и се повлекол во technique. However the diffi cult conditions иле галност. Како илегалец не мирувал, in multiplication of the party materials were, туку организирал разни саботажи и ди- he always promptly published the party pa- верзии и ја извршувал партиската задача pers, printed posters and other rebellion and во месната партиска техника. И покрај revolutionary material. In spring 1942 there тешките услови во размножувањето на was an espionage in Bitola. Th e acting of the партиските материјали, секогаш навреме party technique was discovered. At the en- ги издавал партиските билтени, печател trance of the Bulgarian police in the house летоци и друг востанички и револуционе- where the technique was, Vangel Todorvski рен материјал. Во пролетта 1942 г. се слу- killed the police superintendent of Bitola and чила провала во Битола. Откриено било then he killed himself. Vangel Todorvski Ma- делу вањето на партиската техника. При jorot was proclaimed for a national hero on упадот на бугарската полиција во куќата 2nd August 1952 каде била сместена техниката, Вангел То- доровски го убил полицискиот началник на Битола, а потоа самиот си го одзел жи- вотот. Вангел Тодоровски - Мајоро за на- роден херој е прогласен на 2 август 1952 година.

230 ТРАИКОВСКИ TRAIKOVSKI БОРИСЛАВ BORISLAV – ликовен уметник – – artist –

Траиковски, Борислав (1917–1996), Traikovski, Borislav (1917-1996), македонски сликар и педагог кој се вбро- Macedonian painter and pedagogue who јува во првите дипломирани ликовни is numbered among the fi rst graduated art- уметници во Македонија. Основно и ists in Macedonia, He fi nished primary and средно образование завршил во родниот secondary education in the native city and крај, а во 1951 г. дипломирал на Акаде- in 1951 he graduated at the Academy of art мијата на ликовна уметност на Универзи- at the University in Belgrade. He was mem- тетот во Белград. Бил член на ДНУ, најзна- ber of DNU, the most important member of чаен член на ликовната група ВДИСТ. the art group VDIST. Th e academic painter Самос тојно и групно академскиот сликар Borislav Traikovski exhibited in many cities Борислав Траиковски има излагано во in the country and abroad independently or повеќе градови во земјата и странство as a part of collective in Bitola, Prilep, Skopje, и тоа: во Битола, Прилеп, Скопје, Стру- Struga Belgrade, Zagreb, London, Bradford, га, Белград, Загреб, Лондон, Братфорд, Ferara ,Paris. He is the author of the works Ферара, Париз. Автор на делата: „Сива “Grey water” 1954, “Sunlight” 1959, “Tower- вода“ (1954), „Квечерина“ (1959), „Виш- ing” 1963, “Th e last picture” 1994, “Worship- неење“ (1963), „Последната слика“ (1994), ing” 1993. His artistic works are preserved at „Поклонување“ (1993). Неговите ликовни many galleries and private collections in the дела се чуваат во повеќе галерии и при- country and abroad. Th e jubilee exhibition ватни колек ции во земјата и странство. on the occasion of 40 years of his creation in Јубилејната изложба по повод 40 години 1991, represented confi rmation of his artistic творештво (1991) прет ставува потврду- personality With this exhibition, the overall вање на неговата ликовна персоналност. creatinal activity of Traikovski was rounded Со оваа изложба се заокружила целокуп- up, which is important with its persistency ната твореч ка активност на Траиковски, and coherency for the development of the значајна со својата доследност и кохе- Macedonian modern painting as a whole. рентност за развојот на македoнското B Traikovski was completely engaged in the современо сликар ство во целина. Целиот creation for Bitola. He passed in Bitola his свој живот и работен век го минал во Би- complete life and working age. For his artis- тола. За уметничките постигања има доби- tic achievements he won a large number of ено голем број награди и признанија меѓу rewards and recognitions among which the кои: наградата „11 Октомври“ во 1980, award 11th October in 1980, the award 4th наградите „4-ти Ноември“ и др. November and others.

231 ТРАЈКОВСКИ TRAJKOVSKI ЉУБИША LJUBISA – актер – – actor –

Трајковски, Љубиша (1930–1995), ак- Trajkovski, Ljubisa (1930-1995), actor тер, кој преставуваше еден од најраскош- who represented one of the most luxurious ните таленти на македонското глумиште talents of the Macedonian theatre and was и беше столб на битолскиот ансамбл. the pile of Bitola’s assembly. His natural Неговата природност во открива њето на way in the discovery of the drama destinies драмските судбини посеб но ја карактери- ,characterized his artistic act in a special way зираа неговата артистичка игра. He was born in Skopje in 1930. With his ar- Роден 1930 г. во Скопје. Во 1960 г., со rival to the city under Pelister in 1960, he got доаѓањето во градот под Пелистер, се employed at the National theatre Bitola and вработува во Народниот театар - Бито- became a member of the drama assembly. ла и станува член на драмскиот анасмбл. What characterizes him from the begin- Она што уште на почетокот ја карактери- ning is the developed feeling for speed, rich зира неговата игра е развиеното чувство and thoughtful reactions, for logical diff er- за темпо, за богати и осмислени реакции, entiation of the text that he would act. Th e за логично диферен цирање на текстот balance, which sometimes gave the impres- што го толкува. Сталоженоста, што поне- sion of indiff erence and relaxation is very когаш добивал тонови на изве сна рамно- recognizable mark of his full blood interpre- душност и опуштеност е мошне претпоз- tation of his characters. He won the audience натлива одлика на неговата полнокрвна with his bright spirit, with his elegant scene интерпре тација на ликовите. Ја освојувал movement, his subtitle attitude towards the публиката со својот ведар дух, со своето formation of each given character. When he елегантно сценско движење, со суптилни- went on treatment, he was pushed away from от пристап во обликувањето на секој до- his only love, the theatre. But, as soon as his делен лик. Со заминувањето на лекување health improved, he returned to the lure of тој бил оттргнат од неговата единствена the footlights acting less signifi cant roles, but љубов - театарот. Со подобрувањето на performing them with the same mastery as здравјето тој се вратил на штиците што he did in the previous 30 years in his leading живот значат, играјќи помали улоги, но roles, in the works of the world and modern остварувајќи ги со исто такво мајсторс- drama. From the pleiad of characters that тво како што и во претходните 30-тина he acted at the scene of the National theatre години го правел тоа во своите насловни in Bitola as the most successful are distin- и водечки улоги во делата од светската и guished the roles: Karl More in “Outlaws” современата драматургија. by F Shriller (1967), “Th e lady with camel-

232 Од плејадата на ликови кои ги имал lia” by A. Dimasinot (1963) Franc in “Th e остварено на сцената на Народниот театар prisoners of Altona” by G. P. Sartre (1964), од Битола, како најуспешни се издвојува- George in “Who is afraid of Virginia Wolf” ат ликот на Карл Мор во „Разбојници“ од by E.Olbi (1968), Drasko Karoski in “Step to Ф. Шилер (1967), „Дамата со камелии“ the autumn” by T Arsovski (1969), Th e Oth- од А. Дима-синот(1963), Франц во „За- ello in the same titled text of W.Shakespeare точениците од Алтона“ од Ж. П. Сартр (1970), Astrov in “Uncle Vanja” by A.P.Cehov (1964), Џорџ во „Кој се плаши од Вирџи- (1972), Alija in “Elena Ceskovik” by A. Pop- нија Вулф“ од Е. Олби (1968), Драшко Ка- ovik (1976) Krste in “Time for singing” by ровски во „Чекор до есента“ од Т. Арсовски Petre M. Andreevski (1977), Novak in “Stone (1969), Отело во истоимениот текст на В. for under the head” by M Novkovik (1979) Шекспир (1970), Астров во „Вујко Вања“ Murina in “Th e Solemn dinner at the funer- од А. П. Чехов (1972), Алија во „Елена al enterprise” by I. Bresan (1980). Четковиќ“ од А. Поповиќ (1976), Крсте во For his brilliant creation he was award- „Време за пеење“ од Петре М. Андреевски ed many times at the theatre plays “Vojdan (1977), Новак во „Камен за под глава“ од Cernodrinski” and the same time he is the М. Новковиќ (1979), Мурина во „Свечена fi rst laureate awarded at this festival for life вечера во погребното претпријатие“ од achievement in 1986. И. Брешан (1980), и др. За неговите брилијантни креации по- веќепати е наградуван на театар ските игри „Војдан Чернодрински“, а воедно тој е и првиот лауреат награден на овој фестивал со награда за животно дело во 1986 година.

233 ТРПЧЕВСКИ TRPCEVSKI ТАШЕ TASE – лекар – – doctor –

Трпчевски, Таше (1955), лекар, спе- Trpcevski, Tase (1955), doctor, special- цијалист гинеколог, пионер во лапарос- ist, gynecologist, pioneer in laparoscope sur- копската хирур гија во Р. Македонија. gery in R.Macedonia. He was born in 1955 Роден 1955 г. во Битола. Основно учи- in Bitola.He fi nished primary and secondary лиште и гимназија заврши во родниот град. school in his native city. He graduated at Th e Дипломира на медицинскиот факултет во Faculty of Medicine in 1980.During 1986 as 1980 г. Во текот на 1986 г. како специјали- a specialist he employed at the gynecology зант доаѓа на работа во Службата за гинеко- and obstetrics ward in Bitola and in 1993 he логија и акушерство во Битола, а во 1993 г. is specialist, sub specialist of infertility and станува специјалист супспецијалист по ин- sterility. In 1997 for the fi rst time in RM, he фертилитет и стерилитет. Во 1997 г. за прв introduced a new method called “Misgave пат во Р. М. воведува нова метода на „брз ladach”. In 2003 in surgery "Plodnost" for the царски рез“ или „Misgave ladach“. Во 2003 fi rst time he introduced the method IVF( in г. во ординацијата „Плодност“ за прв пат vitro fertilization). And the following year in во Битола ја воведува методата IVF (вонте- 2004 he delivered the fi rst test tube baby . He лесно оплодување) и веќе во следната 2004 г. participated on large number of congresses породено е првото бебе од епрувета. Учест- and symposiums in the country and abroad. вувал на голем број конгреси и симпозиуми He has been a member of the Gynecologists во земјата и странство. Член е на Асоција- and Obstetricians Association of Macedonia цијата на гинеколози и акушери на Маке- since 1990, Th e Yugoslav Doctor’s Society of донија од 1990; Југословенското лекарско Gynecologists and Obstetricians since 1992, друштво на гинеколози и акушери од 1992; Th e Association of Gynecologists and Peri- Асоцијацијата на гинеколози, акушери и пе- natologists of the Croatian Doctor’s society ринатолози на Хрватското лекарско друшт- since 1993, American Association of laparo- во од 1993; Американската асоцијација за scopic surgery since 1996, European Asso- лапароскопска хирургија од 1996; Европ- ciation of Human Reproduction since 2004 ската асоцијација за хумана репродукција and American Association of Reproduction од 2004. и Американската асоцијација за medicine since 2005 репродуктивна медицина (ASRM) од 2005. He is winner of the award 4th November Добитник е на наградите „4-ти Ноември“ (1998) and twice of “the Person of the year” (1998) и два пати „Личност на годината“ на "Bitolski Vesnik"(2004 and 2006). Битолски весник (2004 и 2006).

234 ФИЛИП II FILIP II МАКЕДОНСКИ MACEDONIAN – басилевс – – basilevs –

Филип II, Македонски (382–336 г. Filip II, Macedonian (382-336 BC) пр.н.е.), македонски крал кој владеел со Macedonian king who ruled with Macedo- Македонија од 359 - 336 г. пр. н.е., воен и nia from 359-336 BC military and economic економски реформатор; погубен во Пела reformatory executed in Pela 336 BC at the 336 г. на 46 год. возраст, истакнат држав- age of 46, promoted public fi gure, skillful ник, вешт дипломат и голем војсководец, diplomat and great army leader, the founder осново положник на политичката и во- of the political and military power of the ената моќ на македонската држава. Вед- Macedonian state. Immediately, aft er his en- наш по устоличувањето тој ја преуредил thronement, he reformed the state and the државата и војската. Ги укинал локалните army. He revocated the strength of the local династии во горно македонските области dynasties in the upper Macedonian regions и го зацврстил единството на државата. and strengthened the unity of the state. He Ги освоил териториите околу Охридско- conquered the territories around Ohrid lake то Езеро, потоа Халкидик, Тесалија и се- then Halkidiki, Tesalia and the north coast верното крајб режје на Егејското Море и line of Aegean Sea and started to mint golden започнал да кова златни пари („статер“). coins(stater). Money were minted in huge Парите биле ковани во големи количества amounts and fi rstly he undermined the eco- и со нив најпрво ги поткопал економските nomic positions of Persia. In 353 BC he was позиции на Персија. Во 353 г. бил прогла- proclaimed for an archon a kind of head of сен за архон еден вид поглавар на Тесалис- Tesalia league, by which he strengthened the ката лига, со што ја зацврстил домина- domination of the south. In 355 BC he con- цијата на југот. Во 355 г. пр. н.е. ја освоил quered Methone and by that he entirely re- Метоне и со тоа во целина го отфрлил ducted the physical presence of Athens. For физичкото присуство на Атина. За 24-го- 24 years of reign of the King Philip the sec- дишното владеење кралот Филип Втори ond, created the biggest, the strongest and ја создал најголемата силна и организи- the most organized state that ever existed in рана држава што некогаш ја имало во ан- the ancient period on the Balkan Peninsula. тиката на Балканскиот полуостров. Спо- According to the archeological reports, the ред археолошките наоди античкиот град ancient city of Heraclea Linkestis was formed Хераклеа Линкестис е основан од Филип by Philip the Second as strategic center of II Македонски, како стратешки пункт the territory of the upper Macedonian tribe на територијата на горномакедонското Linkesti. It is familiar that Heraclea was of племе Линке сти. Познато е дека Хераклеа the most distinguished cities on this part of

235 била еден од позначајните градови на Balkans. Th e founder the king Philip II who овој простор од Балканот. За сето тоа бил took all the credits, was favorite among his заслужен основачот, кралот Филип II, кој people. With the citizens of Heraclea and бил омилен крал меѓу својот народ. Со Panonija and others he communicated in a граѓаните на Хераклеа, со Панонците и simple manner and he listened to their opin- со другите народи комуницирал на сосе- ions and appeals. Demosten wrote speeches ма едноста вен начин, при што ги слу шал against Philip the Second so called “Philip- нивните мислења и поплаки. Демостен pics”. Pelagonija was populated by the tribe напишал говори против Филип Втори Pelagonci during the reign of Philip II. Th eir наречени „Филипики“. Пелагонија, за eponym Pelagon (Pelegon) is mentioned in време на владеењето на Филип II, била the “Iliad” by Homer. During the reign of населена од племето Пелагонци. Нивниот Philip II in Pelagonija young men went to епоним Пелагон (Пелегон) се споменува war and they were richly rewarded for their уште во „Илијадата“ на Хомер. За време bravery.Also, there were deep changes on на владеењето на Филип II во Пелагонија, political, military and economic plan. On the младите оделе во војна и за нивното херој- last celebration of Philip in Pela Pasvinij, his ство биле богато наградувани. За време brother in law stubbed him with a sword. In на неговото владеење се случиле длабоки the history Philip II remained remembered промени на политички, воен и економски as reformatory Basilevs in Europe mak- план. На последната свеченост на Филип ing great impression to the contemporaries, во Пела, Пасвиниј, неговиот зет го which can be concluded by the words of Te- прободел Филипа со меч. Во историјата opomp that: Филип II останал запишан како рефор- ”Europe never had a man like Philip, the матор, забележан како најго лем басилевс son of Amentia” во тогашна Европа, оставајќи силен впе- чаток на современиците, што може да се констатира и од зборовите на Теопомп, дека: „Европа никогаш немала таков маж како Филип, синот на Аминта“.

236 ФОТЕВ FOTEV БОГОЈА BOGOJA – револуционер – – revolutionary –

Фотев, Богоја (1900–1993), македон- Fotev, Bogoja (1900-1993), Macedonian ски револуционер и државник. Вос- revolutionary and public fi gure.He was edu- питуван врз идеите на Гоце Делчев, за cated on the ideas of Goce Delcev for inde- самостојност на Македонија, тој прет- pendence. He represented personality who ставува личност која самопрегорно се determined and dedicted to the liberation посветува на ослободителната и анти- and antifascist fi ghting of Macedonian peo- фашистичка борба на македон скиот на- ple and aft er the liberation to the construc- род, а по ослободувањето и на изград- tion of the Macedonian state. His life path бата на македонската држава. Неговиот represented a witnessing for the isconic fi ght животен пат претставува сведоштво за and Macedonian people’s desire for crea- исконската борба и стремежот на ма- tion of their independnet self-suffi cient state. кедонскиот народ за создавање на своја During his revolutionary activity, he grew независна, самостојна држава. Во текот into a historical fi gure with extra ordinary на неговата рево луционерна активност human virtues .He was follower, activist and тој израснал во историска фигура со во- agitator of the ideas of the Macedonian Na- нредни човечки доблести. Следбеник бил tional Movement MANAPO, for national и активен агитатор на идеите на Маке- knowledge and recogntion of Macedonian донското народно движење - МАНАПО, people as special entity with their own lan- за национално осознавање и признавање guage, culture and territory. He was a mem- на македон скиот народ како посебен ber of the Initiative Board for calling of the ентитет со сопствен јазик, култура и First Assembly of ASNOM. As a delegate at територија. Бил член на иницијативниот work of ASNOM he was elected for a mem- одбор за свикување на Првото заседа- ber of the Presdiency and for a fi nance confi - ние на АСНОМ. Како делегат учествувал dential. He particpated in the creation of the во работата на АСНОМ и бил избран за fi rst fi nance institutions and directions of the член на Президиумот и за повереник за fi scal politics of the Macedonian state. As a фина н сии. Учествувал во созда вањето на Ministry of agriculture in the fi rst Macedo- првите финансиски институции и правци nian government with his knowledge and на фис калната политика на македон ската experience contributed in the orgnaization држава. Како министер за земјо делие и of the agriculture and forestry as a presidnet шумарство во првата македонска Влада of the Presidency of the National assembly, со своето знаење и искуство придонесу- he successfully perfomed his function in- вал во организирањето на земјоделието и volving himself in the construction of the

237 шумарството. Како претседател на Прези- Macedonian state in all her segments. Th e диумот на Народното собрание на НРМ, turbulent politcial events, which happened успешно ја извршувал својата функција, at that period, infl uenced him a lot.With the вградувајќи се себеси во изградбата на misunderstnding between the Inform bureau Македонската држава во сите нејзини сег- and KPJ, the case of elimination of Metdoija менти. Бурните политички настани кои Andonov Cento and the directed court proc- се случиле во тој период значително се ess, the imprisonment of Panko Bransnarov одразиле врз него. Со недоразбирањата and his persecution to Goli Otok, his ideal меѓу Инфор мбирото и КПЈ, случајот for which he was determinately fi ghting for, со елими нирањето на Методија Андо- was diminished With his lodging of a resig- нов Ченто и монтираниот судски про- nation of the function president of the presi- цес, затворањето на Панко Браш наров и dency of the National assembly NRM, he put испраќањето на Голи Оток, се срушил не- an end of his political career .From Skopje he говиот идеал за кој со толку самопрегор returned to the village Bistrica living peace- се борел. Со под несувањето оставка од ful, calm and dignifed life. He died at old age функцијата Претседател на Президиумот in 1993. In 1990 on his 90 th birthday he was на Народното собрание НРМ, засекогаш rehibiliated by the party. ставил крај на неговата политичка карие- ра. Од Скопје се вратил во селото Бистри- ца, живеејќи мирен, спокоен и достоин- ствен живот. Починал во длабока старост во 1993 г. Во 1990 г., на неговиот 90 - ти роденден, партиски бил рехабилитиран.

238 ХАРЛЕЈ HARLEY – мисионерка – – missionary –

Харлеј, госпоѓата (-- -1916), позната Harley, the Lady (---1916), Well- known мисионерка и добротворка. По Илин- missionary and benefactor. Aft er the Ilinden денснкото востание, отворила Дом за rebellion she started Orphan hostel and she сирачиња и од свои средства ги издр- supported them by her own means. In her жувала. Во нејзиниот дом 80 сирачиња orphan hostel there were 80 orphans whom нашле покрив, леб и мир. Домот работел she gave shelter, bread and peace. Th e or- до 7 март 1916 г. кога г-ѓа Харлеј загина- phan hostel worked until 7th March 1916 ла во бомбардирањата на Битола. Сиро- when Mrs. Harley died in the bombing on патилиштето во Битола се преместувало Bitola. Th e orphan hostel in Bitola was trans- на разни места во градот. Се смета дека ferred to diff erent places in the city. It is con- било основано веднаш по Илинденското sidered that it was started immediately aft er востание од страна на г-ѓа Харлеј и други the Ilinden rebellion, when Mrs. Harley and странски донатори за згрижување на си- other foreign donators started to take care рачиња и сиромашни деца. Во него, вед- for the orphans and poor children. Aft er наш по Илинден ското востание, работеле the Ilinden rebellion there worked so called т.н. чесни сестри, дојдени од Франција и “Sisters of Mercy” who came from France Англија. Се смета дека Сиропатилиштето and England. It is thought that the orphans’ најпрво било во тремот на црквата Св. hostel fi rst was in the lobby of the church Димитрија. Во него, покрај престој и хра- St Dimitrija. In the orphans hostel beside на, имало деца кои добивале само храна, а residence and food there were children, who биле сместени по роднини и пријатели во got only food and were taken care by rela- градот. Голем број од тие деца во времето tives and friends. A large number of those од 1920 - 1924 г. веќе пораснати, заминале children in the period from 1920-1924 who во Бразилија, пренесени преку туристич- grew up left to Brazilia transferred by the ката агенција „Јуж на линија“. Госпоѓа Хар- travel agency “South line” Mrs. Harley was леј најпрво била учителка, а потоа стана- a teacher and then she became a missionary. ла мисионерка. Зградата од некогаш ното Th e building of the former Orphans’ hostel Сиропатилиште, основано од г-ѓа Харлеј, founded by Mrs. Harley later was used for подоцна била користена за Дом за стари a Nursery of old and sick people. Until the и изнемоштени лица. До Втората светска Second World War the present street Czar војна сегашната улица Цар Самоил во Samoul was named Mrs. Harley. Битола го носела името на мисионерката госпоѓа Харлеј.

239 ХАЏИ АНТОНОВСКИ HADZI ANTONOVSKI КОСТА KOSTA – ликовен педагог – – art pedagogue –

Хаџи Антоновски, Коста (1935), за- Hadzi Antonovski, Kosta (1935), spe- зема посебно место во развојот на ли- cial place in the development of the art edu- ковната едукација во Битола. Тој ја ос- cation in Bitola, takes Kosta Hadzi Antonov- нова и работи со најпрестижната детска ski, who founded and works with the most ликовна манифес тација ,,Мал битолски prestige children art manifestation „Small Монмартр“. Роден 1935 г. во Битола. За- Monmartre of Bitola”. He was born in 1935 вршил школа за применета уметност во in Bitola. He fi nished School for Applied arts Скопје 1958 г. Има организирано голем in Skopje in1958.He organized a large num- број изложби низ РМ, Србија, Франција, ber of exhibitions throughout RM, Serbia, Грција, Словенија... Добитник е на голем France, Greece, Slovenia. He is recepient of број награди и признанија за работата на large number of awards and recognitions for детското ликовно студио како и за својата the work of children art studio as well as for самостојна дејност. Детското ликовно сту- his independent activity.Children art studio дио ,,Св. Кирил и Методиј“ е формирано „St Cyril and Methodius” was formed in во 1981 г. по иницијатива на К. Хаџи Ан- 1981 on the initiative of K Hadzi Antonov- тоновски, а негов најголем успех прест- ski and his greatest success represents the вува организирањето на Меѓу народната organization of the International Children детска ликовна колонија, позната како Art Colony, known as Small Monmarter ,,Мал битолски Мон мартр“. Од 1992 г. of Bitola. Since 1992, the colony grew into Коло нијата прераснува во Меѓународна International manifestation with children мани фестација на која учествуваат де- participants from diff erent countries in the ца од повеќе земји во светот (во Битола world ( there were talented children guests имаат гостувано ликовни таленти од 43 of Bitola from 43 countries).With the exhi- земји). Со изложбата ,,Старата македонска bition “Old Macedonian architecture”, the архитектура“, Студиото има гостувано во studio has been a guest in many cities in повеќе градови низ Европа и светот (по- Europe and the world (Yugoslavia, Bulgaria, ранешна Југославија, Бугарија, Германија, Germany, Belgium Sweden, Australia, USA) Белгија, Шведска, Австралија, САД...) where the natural and architecture beauties каде ги презентираа природните и архи- of Bitola were presented. Th e studio pos- тектонски убавини на Битола. Студиото sess huge fund of children drawings (over располага со огромен фонд на детски цр- 350.000) which were exposed at the Exhibi- тежи (преку 350.000) кои беа изложени на tion for Genius in order to be present in the Изложбата за Гинис. overall treasure that the studio owns.

240 ХРИСТИДИ HRISTIDI АНАСТАС ANASTAS – лекар – – doctor –

Христиди, Анастас (1861–1939), прв Hristidi, Anastas (1861-1939), First spe- специјалист по офталмологија во Битола, cialist of ophthalmology in Bitola, very good многу добар хирург и гинеколог. surgeon and gynecologist. He was born in 1861 Роден 1861 г. во Охрид. Меди цински in Ohrid. He graduated at the Faculty of Medi- факултет завршил во Атина, а специја- cine, Athens. Aft er his graduation he passed the лизација по хирургија и гинекологија во state exam in Carigrad. Th en he left on surgery Париз. Тука посебно се заинтересирал and gynecology specialization in Paris. Th ere за офталмологијата и затоа следен че- he had special interest in the ophthalmology кор бил неговата специја лизација по and that is why his next step was his specializa- офталмологија на познатата клиника на tion of ophthalmology at the well known clinic професорот Панас. По завршувањето of the professor Panes. Aft er, fi nishing his spe- на специјализацијата во Париз во 1900 г. cialization in Paris in 1900 he returned to Bitola and he was involved in the work of the patriarch тој се вратил во Битола и бил вклучен hospital “Blagovesti” where within frames of the и во работата на патријаршиската бол- surgery ward of the hospital, he formed the fi rst ница „Благовести“, каде во рамките на ward in Macedonia as fi rst and unique ophthal- хирур шкото одделение на болни цата, го mologist. On many returns he was appointed форми рал првото офталмо лошко одделе- for a member of the management of the hospi- ние во Македонија, како прв и единствен tal “Blagovesti” or her manger. Beside the oph- офталмолог. Покрај со офталмологија, се thalmology he was also interested in surgery занимавал и со хирургија и акушерство. and obstetrics. He was appointed several times Во Битола отворил и приватна ордина- for the chief of the surgery ward at the hospital ција, а подоцна и прифа тилиште. Д-р А. “Blagovesti”. Later in Bitola he opened private Христиди исто времено работел и во дру- practice, aft erwards a shelter with several hospi- ги болници, каде ги лекувал и оперирал tal rooms, practice and surgery hall in his own заболените пациенти за очни болести - во house. Dr A Hristidi simultaneously worked in општинската болница за сиромаси „Гура- other hospitals where he treated and operated ба Хаста Хане“, во воената болница и во sick patients of optical diseases at the municipal амбулантата на милосрдните католички hospital “Guraba Hasta Hane”, in the military сестри. По Првата светска војна, ра бо тел hospital and in the ambulance of the Catholic извесно време како консултант или опе- Sisters of Mercy. Aft er, the First World War he ратор и во новофор мираната Општинска worked for a certain time as consultant or op- болница. Работел како лекар сè до својата erator in the newly formed municipal hospital. смрт до 1939 година. He worked as doctor until his death in 1939.

241 ХРИСТОВ HRISTOV ДИМИТАР DIMITAR – режисер – – director –

Христов, Димитар (1938), режисер, кој Hristov, Dimitar (1938), director who уште на почетокот на својата кариера ја from the start of his career showed his em- покажа својата нагласена ориентација кон phasized orientation towards the world clas- свет ската драмска класика. Роден 1938 г. sical drama. He was born in Bitola in 1938. во Битола. Основно и средно образование He fi nished his primary and secondary edu- завршува во својот роден град. Дипломи- cation in his native city. He graduated at the рал на Академијата за театар, филм, радио Academy of theatre fi lm, radio and television и телевизија во Белград. Првото дело кое in Belgrade. His fi rst set act was on the scene го постави на сцената на битолскиот те- of Bitola theatre the comedy “Forced to be a атар е комедијата „Насила доктор“ од Ж. doctor” G B Molier in (1962). As a director Б. Молиер во 1962 г. Како режисер во ко- at the Assembly of the Bitola National the- лективот на Народниот театар од Битола atre he stayed very shortly, only one season се задржа многу кратко, само една сезона where he set the performances “Longing un- во која ги постави претставите „Копнеж der the elms” by J.O Nill (1964), “Th e holly под брестовите“ од Ј. О`Нил (1964), „Све- fl ame” by S Mom (1964), “Tartif” by G B тиот пламен“ од С. Мом (1964), „Тартиф“ Molier (1965), “To laugh is not a sin” By V од Ж. Б. Молиер (1965), „Да се смееш не е Bulatovik (1965). In the years that followed грев“ од В. Булатовиќ (1965). Во годините he set the works: “Outlaws” by F Siler (1967), што следат ќе ги постави делата „Разбој- “Th e Seville’s barer” by Bomarche (1967), ници“ од Ф. Шилер (1967), „Севилскиот “Edip” by Sophocles (1967) ), “George Dan- бербер“ од Бомарше (1967), „Едип“ од den” by G B Molier (1970), “Othello” by W Софокле (1967), „Жорж Данден“ од Ж. Shakespeare (1970) (one of his best direc- Б. Молиер (1970), „Отело“ од В. Шекс- tories) “Andromaha” by G Rasin (1975), пир (1970), (една од неговите најдобри “Agamemnon Electra” by Eshil -Sophocles постановки), „Андромаха“ од Ж. Расин (1976), “Young sons” (1977) and “Bloody (1975), „Агамемнон - Електра“ од Есхил stone” by V.Iljoski (1978), “Sunlight on the - Софокле (1976), „Млади синови“ (1977) lake land” by T. Arsovski (1980), ( with и „Окрвавен камен“од В. Иљоски (1978), this performance started working the new „Залез над езерската земја“ од Т. Арсовс- theatre building) “Th e twelft h night” by ки (1980), (со оваа прет става започна со W.Shakespeare (1983), and etc работа Народниот театар во новата згра- да), „Ноќ спроти Водици“ од В. Шек спир (1983) и др.

242 ХРИСТОВСКИ HRISTOVSKI ЈОНЧЕ JONCE – естраден уметник – – entertainer –

Христовски, Јонче (1933–2000), маке- Hristovski, Jonce (1933-2000), Mac- донски пејач, тексто писец и композитор edonian singer, text writer and composer of на песни во народниот дух, исклучително songs in folk spirit, extremely popular folk популарен естраден уметник, кој славата singer who carried the glory of Macedonian на македонскиот мелос ја пронесувал низ music all around the world.He was born in целиот свет. Роден 1933 г. во Битола. Со- 1933 in Bitola. He created his own interpre- здал сопствен интерпретативен стил, пре- tation style, recognizable and communica- познатлив и комуникативен со публиката. tive with the audience. He became famous Се прославил со својата песна „Македон- with his song “Macedonian girl colorful ско девојче китка шарена“ (1964), чии bunch” (1964) whose sang versions appeared препеани вер зии се појавиле на англис- in English, German, Danish, Italian, Russian, ки, германски, дански, италијански, рус- Serbian French and Spanish. His impressive ки, српски, француски и шпански јазик. interpretations are “Life of mine”, “Play for Впечатливи му биле интерпретациите на me musicians” “Sing a song Macedonian girl” „Животе мој“, „Ај засвирете ми чалгии“, “If I die or I’m killed” and many others in his „Запеј песна Македонко“,„Ако умрам ил extremely rich repertory. He was member of загинам“ и многу други во извондредно the Assembly “Tanec” (singer and dancer) as богатиот репертоар. Член на ансамблот editor of the folk music at TV Skopje, he ini- „Танец“ (пејач и играорец). Како одгово- tiated the serial “Singing cities” (1974), one рен за народната музика во ТВ Скопје, of the most important projects of TV Skopje. ја иницирал серијата „Распеани градови“ For his large contribution he received large (1974), еден од најначајните проекти на number of awards, certifi cates of honor and ТВ Скопје. За големиот придонес во му- recognitions. зиката добитник е на голем број награди, одликувања и признанија.

243 ХРИСТОВСКИ HRISTOVSKI НИКОЛА NIKOLA – научен работник – – scientifi c worker –

Христовски, Никола (1946), научник Hristovski, Nikola (1946), Scientist from од областа на природните науки - пара- the fi eld of the natural sciences, parasitology, зитологијата, универзитетски професор, university professor, doctor of biological sci- доктор по биолошки науки, роден 1946 г. ences, born in Bitola in 1946. He graduated во Битола. Природно-математички фа- at the Faculty of Natural sciences and Mathe- култет завршил во 1970 г. во Скопје. Маги- matics in Skopje. He defended his magistrate с трирал во 1975 г. на тема „Ендо хелминти thesis in “Endohelmits in cyprinid fi sh of во ципринидните риби од Преспан ското Prespa lake”.He had his doctor thesis on the Езеро“. Докторирал на тема „Фауна на topic” Fauna of endohelmits in the lakes of ендохелминтите во езерата во Македо- Macedonia” (1983). He was on one year pro- нија“ 1983 г. Бил на едногодишно струч- fessional specialization in Zemun and in sev- но усовршување во Земун и во неколку eral industrial laboratories in Belgrade, Split, индустриски лаборатории во Белград, Newcastle uponTyhe, Edinburgh, Scotland Сплит, Hewcastle upon Tyhe Единбург, .He was on research and study visits abroad Шкотска. Бил на истржувачки и студиски and at the University in Bradford, England престои во странство и тоа на Универзи- (there is cooperation of 40 years). He has co- тетот во Брадфорд, Англија (со кои има operated for seven times with emeritus Prof. соработка цели 40 години), седум пати Ph D Eric Lis. He was also on a study visit at соработувал со емеритус проф. д-р Ерик the Faculty of Bio medical sciences in Brad- Лис. Исто така бил на студиски престој и ford, Leads, England. Aft erwards, Hristovski на Факулт етот за биоме дицински науки continued his study visits and specialization во Брадфорд, во Лидс, Англија. Натаму за on scientifi c plan in Scotland, Great Britain, Христовски следуваат студиски престои Russia, Australia, Romania, Poland, Az- и усовршување на научен план во: Шкот- erbaijan, France, Italy, Belgium, Croatia and ска, Велика Британија, Русија, Австралија, other places Firstly, he worked in a lot of Рoманија, Полска, Шпанија, Турција, Авс- Bitola factory laboratories (microbiologist). трија, Азербејџан, Фран ција, Италија, From 1969-1971 he was a tour guide in the Белгија, Хрватска и на др. места. Најпрво ancient city of Heraclea Linkestis. Th en, he работел во повеќе битолски фабрички got employed at the Institution and Museum лаборатории (микробиолог). Од 1969- from 1977 and 1981 and from 1977 to 1981 1971 г. е вработен за водич на туристи as lecturer and then full time professor at во античкиот град Хераклеа Линкестис. the College at Bitola, while from 1999 he has Потоа се вработил во Заводот и музеј, а been a university professor at the Faculty of

244 од 1977 до 1981 г. работел како предавач Biotechnological sciences in Bitola. He is full а потоа професор на Вишата земјоделска time member of MND Bitola, member of the школа во Битола, додека од 1999 г. е уни- Association of Ecologists of Macedonia since верзитетски професор при Биотехнич- 1967 Skopje, Member of the International киот факултет во Битола. Редовен член е Ecology Association INTECOL where he was во МНД-Битола од 1967 г., член на Друшт- also representative of Macedonia from 1994 вото на еколозите на Македонија, Скопје; to 2000. He is full time member of Australian Член е на Меѓународното еколо шко Biological Institute from 1990.He is recipient друштво INTECOL во кое бил и престав- of the Municipal award 4th November for sci- ник на Маке донија од 1994 до 2000 г. Ре- ence in 1973, Th e convention of the Yugoslav довен член е на Австралискот биолошки Union for protection and promotion of the инсти тут од 1990 г. Добитник е на опш- human environment in 1984, Certifi cate of тинската награда „4 ти ноември“ за наука honor of DNU Bitola 1980, 1990. In 2006 he во 1973 г., Повелба на југословенскиот was recipient of two conventions on the oc- сојуз за заштита и унапредување на чове- casion of 40 years of scientifi c research work ковата средина во 1984 г., плакета на ДНУ, and 60 years of his life by the Bachelor Sci- Битола, 1980, 1990 г. Во 2006 г. добитник е entifi c museum and Irkut Scientifi c Center at на две повелби по повод 40 години од на- Siberia department of the Russian Academy учно-истражувачката работа и 60 години of Sciences of Irkutsk, Russia. He was man- од животот од страна на Бајкалскиот при- ger of projects, magistrate and doctor thesis. родо-научен музеј и Иркутскиот научен He actively participated on multiple nation- центар при Сибирското одделение на Рус- al, international and world congresses and ката академија на науките од Иркутск, Ру- symposiums in the country and abroad on сија. Раководел со проекти, магистерски all continents. Since 1968, he has published и докторски теми. Активно учествувал 197 scientifi c articles with big impact factor на многубројни домашни, меѓународни etc He has participated in special projects on и инернационални (светски) конгреси и the fi eld of the anthropometric gynecologi- симпозиуми во земјата и во странство на cal characteristics at women in Macedonia сите континенти. Почнувајќи од 1968 г. па (comparative) lymunological research of до сега има објавено 197 научни трудови toxoplasmosis of the parasite fauna at salm- со висок impact factor итн. Учествувал во on fi sh from the Ohrid lake (project), Para- посебни проекти од областа на антропо- site fauna of Prespa and Dojran lake fi sh. He метриско - гинеколошки карактеристи- works at Th e Macedonian Slavic Inter Gov- ки кај жените во Македонија (компара- тивно), лимнолошки истражувања, на ernment project (2005). токсоплазмозата, на Паразито фауна, на салмонидните риби од Охридското Езе- ро (проект); Паразитофауна на рибите од Преспанското и Дојранското Езеро. Ра- боти на Македон ско-Словенечки меѓу вла- дин проект (2005).

245 ХРИСТОВ HRISTOV ПАВЕЛ PAVEL – револуционер – – revolutionary –

Христов, Павел (1874–1922), маке- Hristov, Pavel (1874-1922), Macedo- донски учител, револуционер и деец на nian teacher, revolutionary and activist of ТМОРО и раководител со Костурскиот TMORO and leader at Kostur revolutionary револуционерен комитет. Роден 1874 г. во committee. He was born in 1874 in v.Capari, с. Цапари, Битолско. Основно училиште Bitola. He fi nished primary school in Bitola завр шил во Битола. Бил учител во Бито- He was a teacher in Bitola where as a result ла каде поради револуционерната дејност of the revolutionary activity he was impris- бил затворен. Од 1894 г. учителствувал во oned. From 1894 he was a teacher in Prilep, Прилеп, Кичево, Костур и Битола. Учест- Kicevo, Kostur and Bitola. He participated вувал во Илинденското воста ние, а по не- in Ilinden rebellion and aft er its failure, he успехот на востанието бил фатен од Тур- was captured by the Turkish. As a leader of ците. Како раководител на Костурскиот the Kostur Revolutionary committee, he was револуционерен комитет бил затворен од imprisoned by the Turkish authorities and турските власти и амнестиран во 1905 г., amnestied in 1905 and aft er the amnesty in а по амнестијата го презел раководството 1905, he took over the committee at Bitola на Комитетот во Битолскиот револуцио- Revolutionary region. Th e revolutionary ac- нерен округ. Револуционерна дејност ја tivity continued immediately aft er the am- продолжил веднаш по амнестијата. Кон nesty. Towards, the end of September 1905, крајот на септември 1905 г. присуствувал he was present at the preliminary counseling на прелиминарното Советување во Со- in Sofi a from Macedonian delegates elected фија на македон ските делегати, избрани from the regional revolutionary congresses, од окружните револуционерни конгреси, who aft er that, left to Rila General congress of кои, потоа заминале на Рилскиот општ VMRO. Pavel was a delegate at Bitola revolu- конгрес на ВМРО. Павел бил делегат на tionary region and was always oriented to the Битолскиот револуционерен округ и се- right wing of the organization (centralists). когаш бил ориентиран на десното крило During the Young Turkish revolution he was на Организацијата (Централистите). За a regional school inspector in Bitola. On the време на Младотурската револуција бил fi eld (in Macedonia) as a result of malfunc- окружен училишен инспектор во Бито- tion of CK of VMRO certain division was felt ла. На теренот (во Македонија), поради between the organizers of the revolutionary нефунк ционирањето на ЦК на ВМРО се movement. P.Hristov never had doubts in his чувствувала извесна разединетост меѓу determination- the freedom of Macedonian организаторите на револу ционерното people should come from their own engage-

246 движење. П. Христов никогаш не се чувст- ment ,and not to be liberated by others and вувал колеблив во своето определување at end to become their slaves.Th en, followed - слободата на македонскиот народ треба his participations at Solun congress 1905, да дојде од неговите заложби, а не други Strumica congress in the summer 1905, Ser да го ослободуваат, а после да станат не- congress in August 1906 and others, where гови поробувачи. Сле дувале негови учес- huge eff orts were involved in order to return тва на Солун скиот конгрес 1905, на Стру- the faith of the people for another organized мичкиот во летото 1905, на Серскиот во confrontation with the Turkish authorities август 1906, и др. на кои се вложувале who were unorganized and cruel towards силни напори во враќање на довербата на the Macedonian people.Hristov Pavel and народот за повторно организирано спро- his followers Centralists continued with the тивставување на турската власт која била organisation of people for another rising of a несредена и настрвена на македонскиот rebellion. At Kustendil congress 1908 he was народ. Христов Павел и неговите истоми- elected for a member of CK of VMRO and сленици - Централистите, продол жиле со then for a member of the Temporary Rep- организирање на народот за престојно resentation of VMRO (united). During the кревање на ново востание. На Ќустен- First World War he worked in Bitola. In 1918 дилскиот кон грес (1908) бил избран за he was obliged in the name of the former член на ЦК на ВМРО, а потоа и за член на VMRO to present the requests of Macedo- Привременото претставништво на ВМРО nians in front of the Peace Conference in (Обединета). Во текот на Првата светска Paris for preservation of the overall Macedo- војна работел во Битола. Во 1918 г. задол- nian geographical, economic and ethnical жен бил од името на бившата ВМРО да integrity, as well as the right of Macedonian ги презентира барањата на Македонците people for independent life, for free educa- пред Мировната конференција во Париз tion in their mother tongue and for further за зачувување на целос ниот македонски cultural and other development. Aft er, the географски, стопански и етнички ин- First World War he was a member of the тегритет, како и правото на македонски- temporary presidency of the united VMRO. от народ за самостоен живот, за слобод- He was one of the composers and signatory но школство на свој мајчин јазик, за свој of the Appeal from 9th May 1919. He died in натамошен културен и друг развиток. По Sofi a in 1922. Првата светска војна бил член на Привре- меното претседателство на обединета- та ВМРО. Бил еден од подготвувачите и потпис ниците на познатиот „Апел“ од 9- ти мај 1919 г. П. Христов починал 1922 г. во Софија.

247 ХРИСТОВСКИ HRISTOVSKI СТЕВО – ПАТАКО STEVO – PATAKO – револуционер – – revolutionary –

Христовски Стево – Патако (1920– Hristovski, Stevo – Patako (1920-1943), 1943), македонски револуционер, лич- Macedonian revolutionary personality who ност која беспоштедно се предава на completely devoted himself to the liberation ослободи телната и антифашистичка бор- and the antifascist battle of Macedonian peo- ба на македон скиот народ за слобода. ple for freedom. Even before, the war he be- Уште пред војната станал член на КПЈ и came member of KPJ and he appeared with се пројавувал со својата активност во ре- his activity on the lines of the revolutionary довите на револуционерното дви жење во movement in Bitola. During the occupation Битола. За време на окупа цијата, поради because of his activities he was imprisoned борбените негови актив ности, на два па- twice and tortured. Aft er, the tortures at Bi- ти бил затворан и мачен. После торту- tola’s prison, the Bulgarian police integrated рите во битолскиот затвор, бугарската him to Kavala. Aft er his arrival from the in- полиција го интернирала во Кавала. При tegration to Bitola’s railway station he man- враќањето од интернација, на битолската aged to escape from the police. Th e suff ered железничка станица успеал да избе- tortures and the integration did not manage га на полицијата. Претрпените мачења, to break his revolutionary spirit, but made тортури и интернацијата не успеале да him even stronger and deeply convinced in го скршат неговиот револуционерен дух, his ideas which were propagated by the party. туку го правеле уште поцврст и длабо- Aft er his run away he lived in underground ко убеден во идеите кои ги пропагирала and acted in Bitola. During that time in un- Партијата. После бегс твото, илегално жи- derground he did not stop but he worked веел и дејствувал во Битола. За тоа време constantly for the revolutionary movement. поминато во илегала, не мирувал, туку For the needs of the party he performed dif- неуморно работел за револуционерното ferent duties. On 28 July 1943 he was revealed движење. За потребите на Партијата and surrounded by the Bulgarian police He извршу вал најраз лични одговорни парти- fought but he concluded that the battle was ски должности. На 28 јули 1943 г. бил от- convicted to failure, with his last bullet killed криен и обиколен од бугарската полиција. himself in order not to be caught alive by the Влегол во борба, но увидувајќи дека бор- enemy. бата е осудена на неуспех, со последнот куршум се убил, за да не падне жив во ра- цете на непријателот.

248 ЦВЕТКОВ CVETKOV ПАРАСКЕВ PARASKEV – револуционер – – revolutionary –

Цветков, Параскев (1875–1903), ре- Cvetkov, Paraskev (1875-1903), revo- волуционерен и просве тен деец, војвода lutionary and educational activist, voivode, (комадир) на полската битолска чета обу- commandant of the Field Bitola squad чена за борба со Турците, близок пријател trained for battle with the Turkish, close на Даме Груев, член на ТМОРО, член на friend to Dame Gruev, member of TMORO, ЦК на Битолскиот револу ционерен ок- member of CK of Bitola revolutionary re- руг, роден 1875 во Плевен. Основно и gion. He was born 1875 in Pleven. He fi n- средно образование завршил во родниот ished his primary and secondary education град, конзерваториум во Дрезден, Герма- in his native city, Conservatorium in Dres- нија. Веднаш по завршувањето на висо- den, Germany. Immediately aft er his gradu- ката музичка академија се вработил во ation at the High Music Academy he got Битола како професор по музика во маш- employed as teacher of music at the Male ката гимназија. Бил ценет и како просве- high school. He was appreciated as educa- тен работник, и како револуционер и од tional worker and revolutionary, especially македон ските битолски револуционери appreciated not only by the Macedonian кои го поставиле за војвода на една од and Bitola revolutionaries, who named him битолските чети, и од стран ските прет- a voivode of one of Bitola’s squids, but also ставници на дипломат скиот кор. Говорел by the foreign representatives of the diplo- француски и герман ски, покрај маке- matic corps. He spoke French and German донски и бугарски јазик. П. Цветков бил beside Macedonian and Bulgarian. He was исклучиво битолски војвода. По приста- regularly invited by the representatives of the пување во редовите на ТМОРО бил назна- diplomatic corps. He also gave music classes чен за реонски војвода. На Смилевскиот to A Rostkovski’s children. P.Cvetkov was конгрес на Битол скиот револуционерен exclusively Bitola’s voivode. Aft er his joining округ (2-7 мај 1903) бил избран за секре- to TMORO he was assigned for a regional тар и записничар (заедно со Г. Поп-Хрис- voivode. At Smilevo congress he represented тов). Дал голем придонес во подготовките Bitola revolutionary region (2-7 May 1903) за Илинденското востание. Војводата П. and was elected for secretary and register Цветков бил главната врска меѓу Битол- (together with G Pop Hristov). He contrib- скиот комитет на ТМОРО, меѓу Д. Груев и uted a lot in the rebellion preparations. Th e други битолски раководители, и странски voivode P.Cvetkov was the main connec- дипломати. Заедно со другите социјалис- tion between Bitola committee of TMORO, ти, вршејќи агитација и организација на D Gruev and the others Bitola leaders and

249 македонскиот народ за кревање на воста- foreign diplomats. Together with the other ние, тие со своите говори имале за цел да socialists (Georgi Sugarev, Vele Markov and внесат „нови социјалистички еле менти во etc) agitated, organized Macedonian peo- Македонското ослободително движење“. ple for rising of a rebellion, made speeches Четата на П. Цветков, инаку се именувала in order to bring "new socialist elements in и како полска чета бидејќи била составе- the Macedonian liberation movement" Th e на од борци од битолските полски села и squad of P.Cvetkov was also named as Field’s колку повеќе се наближувало востанието squad as it consisted of fi ghters from Bitola толку повеќе се зголемувала. Нај прво тие and fi eld villages and as closer the rebellion му верувале на Дамјан Груев и на коман- was it bigger it became. Firstly, they trust- дирот (Параскев Цветков) кој бил познат ed to Damjan Gruev and the commandant и како битолски учител по музика. Заги- (Paraskev Cvetkov) who was famous Bitola’s нал на 21 мај 1903 г. кај с. Могила. Целата teacher of music. He died on 21 May 1903 негова чета била уништена во нерамната at v.Mogila. His whole squad was destroyed борба со турскиот аскер. Полската чета in unequal battle with the Turkish enemy. на П. Цветков броела меѓу 25 - 30 борци, Th e fi eld squad of P. Cvetkov was around додека во борбата Турците употребиле 25-30 fi ghters while in the battle the Turk- повеќе од 300 добро наоружан аскер, ду- ish used more than 300 well armed enemy ри и употреба на топови. Во извештаите and guns. In the reports it was said that покасно се пишувало дека револуционе- the revolutionaries from the minor squad of рите од малубројната чета на П. Цветков Cvetkov heroically died to the last one, while херојски загинаа до еден, додека бројката the number of the killed Turkish enemy was на загинатите кај турскиот аскер над- over 200. Aft er the bloody battle the Turkish минувала над 200 и повеќе. По крвавата authority thought well about the situation, пресметка турската власт добро се замис- as it concluded that they were not simple лила бидејќи констатирала дека не се тоа rebels and terrorists (as they were named), обични бунџии и терористи (како биле but well trained revolutionaries fi led with именувани), ами добро обучени револу- strong patriotism and heroism. P. Cvetkov ционери, задоени со силен патриотизам и was appreciated voivode and revolutionary херојство. П. Цвет ков бил ценет војвода by Bitola’s citizens and they considered him и револу ционер од битолските граѓани и their protector. сметан за нивни заштитник.

250 ЧАКАР CAKAR ЈАСМИНКА JASMINKA – музички уметник – – musician –

Чакар, Јасминка (1939), македонска Cakar, Jasminka (1939), Macedonian пијанистка и педагог која се наоѓа на pianist and pedagogue who is at the top of врвот од групата најплодни уметнички the group of the most fertile artistic charac- ликови во македонскиот музички жи- ters in the Macedonian musical life. She was вот. Родена во Битола 1939 г. Основно и born in Bitola in 1939. She fi nished her pri- средно образование завршила во род- mary and secondary education in her native ниот град. Дип ломирала на Музичката city. She graduated at the Music academy in академија во Загреб, а постдипломски Zagreb and she fi nished her post graduate студии завршила во Скопје. Денес рабо- studies in Skopje. Today, she works at FMU ти на ФМУ како професор по пред метот as professor of the course piano. Parallel пијано. Паралелно со солистичките на- with her solo performances J Cakar acts as стапи Ј. Чакар воедно дејствува и како musical coordinator of large number of for- музички соработник на голем број на eign and national artists. She achieved extra странски и домашни уметници. Оства- ordinary fertile performance and pedagogue рила извонредно плодна изведувачка и activity. She acted as soloist and especially педагошка дејност. Настапувала како со- accompanying member of Macedonian and листка и особено, како придружничка на foreign music artist. Her repertory consists македонски и странски музички уметни- of Macedonian and foreign authors. Her ци. Нејзиниот репертоар е исклучително speacial characteristics are her musicality широк и опфаќа дела од македонски и and the feeling for work, style characteristics странски автори. Она што особено ја ка- and the technical preciseness. She performed рактеризира се нејзината музикалност и in England, France, Italy, Germany, Rus- чувс твото за стилски каракте ристики на sia, Romania, Serbia, Croatia and Slovenia. делата и техничката прецизност. Наста- She is regular participant at Ohrid Summer пувала во Анг лија, Франција, Италија, Festival. She is recipient of important social Германија, Русија, Рома нија, Србија, Хр- rewards such as 13th November and the Re- ватска, Словенија. Редовна учесничка е на public award 11th October. фестивалот Охридско лето. Носител е на значајни општествени награди, како што е наградата „13 Ноември“ и Републичка- та награда „11 Октомври“.

251 ЧЕРНОДРИНСКИ CERNODRINSKI ВОЈДАН VOJDAN – драмски писател – – drama writer –

Чернодрински, Војдан (1875-1951), Cernodrinski, Vojdan (1875-1951), основоположник на македонската драма the founder of the Macedonian drama and и на театар ската дејност, поет, раскажу- the theatre activity, poet, narrator, publicist, вач, публицист, мемоарист, македонски memoirist, Macedonian intellectual who интелектуалец кој се борел за независна fought for the independent and self-suf- и самостојна Македо нија. Роден бил во с. fi cient Macedonia. He was born in v. Selci, Селци, Стру шко, 1875 г. По завршувањето Struga 1875. Aft er, he fi nished his primary на основното и средното образование (во and secondary school in Sofi a, he left to Софија) заминал на дошколување во Со- continue with his education in Solun. For a лун. Извесно време бил учител во селото certain period he was a teacher in the village Могила, Битолско. Стапил во редовите на Mogila, Bitola. He joined the lines of VMRO ВМРО и одново ја започнал својата драм- and started his drama actor and literary ac- ска актерска и литературна активност. Со tivity. With his amateur group in Bitola and сво јата аматерска група во Битола и села- villages he gave drama performances. At that та давал драмски претстави. Во тоа време time, he created the plays “Evil for evil” and ги создал драмите: „Зло за зло“ и едночин- one act plays: “Loggers”, “Masters”, “Forest- ките: „Дрвари“, „Мајстори“ „Шу мари“, ers”, “On the New Year,” Leman”, “Inn”, “On „На Нова година“, „Севда“, „Меана“, „На the river”, “Meeting” and the others took реката“, „Средба“ и др. кои во ракопис ги them in handwriting to Sofi a. He performed понесол во Софија. Од нив повеќето ги many of them with his amateur company in изве дувал со својата аматерска дружина Bitola and its villages. His drama and thea- во Битола и по битолските села. Него вата tre activity in Bitola and Bitola’s region was драмска и театарска активност во Битола very famous and appreciated by Bitola’ citi- и Битолскиот крај била многу позната и zens and also in the villages. Soon, in 1900 ценета од народот во селата и во градот. together with his family he moved to Sofi a. Наскоро, во 1900 г., заедно со своето His most glamorous success was with the семејство, се преселил во Софија. Највели- performance of “Macedonian bloody wed- ченствен успех групата „Скрб и утеха“ ding”. Cernodrinski returned to Bitola again доживеале со изведбата на „Македонска in 1908 as a member of the “Large Group крвава свадба“. Чернодрински повторно of Sofi a National theatre”. In one report to се вратил во Битола во 1908 г. како член the newspaper “Vesti” from Macedonia (it is на многубројната група на Народниот те- supposed that is from Bitola) Cernodrinski атар од Софија. Во една дописка до весни- gave information for the situation in Bitola

252 кот „Вести“ од Македонија (претпоставка and for the theatre performances in the city. дека е од Битола) Чернодрински дал ин- In the middle of July 1909, V Cernodrinski формации за состојбата во Битола и за together with his wife returned to Macedo- театар ските претстави во градот. nia and certainly to Bitola. In 1909 he made Во средината на јули 1909 г. В. Чер- serious steps and opened a theatre in Bitola нодрински, заедно со сопругата, пак се named “Macedonian theatre” from Bitola. нашол во Македонија, секако и во Битола. V Cernodrinski was preparing himself for Во 1909 г. направил најсериозни напо ри и such attempt since his fi rst visit to Bitola (in отворил театар во Битола кој го именувал 1897/98). Cernodrinski, actually started the Македонски битолски театар. В. Чер- revival of the drama life in Bitola in these two нодрински се подготвувал за ваков пот- years. Th e visit of Cernodrisnki with his wife фат уште при првиот престој во Битола to Bitola was accepted by the leading people (во 1897/98). Чернодрински, всушност, во of the organization VMRO. Marija Cerno- овие две години започнал да го заживува drinska noticed that they were warmly ac- драмскиот живот во битолско. Престојот cepted, they had frequent visits by the peo- на Чернодрински со сопругата во Битола ple from the city and from the villages, who бил прифатен и од челните луѓе од Орга- wholeheartedly wanted to help them but they низацијата ВМРО. Марија Чернодринска themselves also behaved with the same kind- подвлекува дека во Битола биле опкру- ness. Using this opportunity, the couple Cer- жени со топло внимание, дека често би- nodrinski donated money for the orphans of ле посету вани и од граѓани и селани, кои the killed fi ghters at Bitola’s Association “Ka- од сè срце сакале да им помогнат, но дека terina Simidzieva”. And in his “Memories” и тие со иста срдечност се однесувале. Cernodrinski remembered his visit to Bitola Користе јќи ја прили ката, брачниот пар and Mogila with special respect. He mainly Чернодрински дале придонес (прилог) paid attention to the literation of the popula- за сира чињата на загинатите борци пре- tion. Some critics consider that he took the ку битолското друштво „Катерина Си- motive for “Macedonian bloody wedding мидџиева“. И во своите „Спо мени“ Чер- form his memeries of v.Mogila, from but нодрински со посебен респект се сеќавал such events happened everywhere in Mac- на неговиот престој во Битола и Могила . edonia.He died 1951 in Sofi a. Тој, главно, полагал внимание на описме- нување на населението. Некои критича- ри сметаат дека мотивот за „Македонска крвава свадба“ бил носен во неговите сеќавања од с. Могила, но такви крвави драми се случувале во тоа време низ цела Македонија. Починал 1951 г. во Софија.

253 ЧОРЕВСКИ COREVSKI БОРИС BORIS – актер – – actor –

Чоревски, Борис (1949) актер, со уба- Corevski, Boris (1949), actor, with beau- ва сценска појава, со способноста секогаш tiful appearance with the capability always да ја најде потреб ната мерка да го пласира to fi nd the necessary measure to place the текстот во една прочистена форма, со бо- text in cleared form with rich and complex гат и сложен внатрешен релјеф. inner relief. He was born in Skopje in 1949. Роден 1949 г. во Скопје. Основно и He fi nished his primary and secondary edu- средно образование завршува во Битола. cation in Bitola and graduated at FDU in Дипломирал на ФДУ во Скопје, на отсе- Skopje at the department of actor play. On кот за актерска игра. На сцената на На- the scene of the Bitola’ National theatre he родниот театар од Битола настапува уште acted since his early childhood as an extra од раната младост, статирајќи и играјќи and episode roles. His talent is especially ex- епизодни улоги. Неговиот талент особено pressed as a member of the Youth scene in доаѓа до израз како член на Младинската the character of Henry in the performance сцена во ликот на Хенри во претставата “Unburied deads” By Z. P. Sartr (1969) and „Незакопани мртовци“ од Ж. П. Сартр he won the award for the main male role at (1969), за која ја добива наградата за глав- the Federal amateurs competition in the на машка улога на Сојузниот натпревар former SFRYugoslavia in Hvar.Immeditely, на аматерите од поранешна СФР Југо- aft er his graduation at FDU, he employed славија во Хвар. Веднаш по дипломи- as a professional actor at the National thea- рањето на ФДУ се вработил како профе- tre from Bitola (1975). His inner talent and сионален актер во Народниот театар од creativity in the characters construction, put Битола (1975). Неговиот вроден талент и him among the holders of the repertory, for a креативноста во градењето на ликовите very short time at the theatre under Pelister. за многу кратко време го вброија во но- In three decades performances at the scene сителите на репертоарот на театарот под had realized over 1000 roles from diff erent Пелистер. Во тридецениското настапу- type. As a guest he performed at the theatres вање на сцената има реализирано над 100 in Prilep, Stip and Strumica. As most com- улоги од најразличен вид. Како гостин plete and most complex achievements can настапувал во театрите во Прилеп, Штип, be noticed the characters : Versilovin “the и Струмица. Boy” by Dostoevsky(1986), Vuk in “Jelena Како најкомлетни, најкомплексни ос- Ceskovik” by A. Popovik (1976), Goka In тварувања можат да се издвојат ликовите “Suspicious person”by B.Nusik (1978), Niko- на Версилов во „Младич“ од Достоевски la Karev in “Bloody stone”V.Iloski (1978),

254 (1986), Вук во „Јелена Четковиќ“ од А. Daskal “Court” by K.Casule (1978), Malvoilo Поповиќ (1976), Ѓока во „Сомнително ли- in “Th e twelft h night” W.Shakespeare (1983) це“ од Б. Нушиќ (1978), Никола Карев во Kiro ”Flight on the same place” G.Stefanovski „Окрвавен камен“, В. Иљоски (1978), Дас- (1984), Osman beg in “Th e Macedonian калот „Суд“ од К. Чашуле (1978), Малвои- bloody wedding” by V. Cernodrinski (1988), лио во „Ноќ спроти Водици“ од В. Шекс- Don Juan in “Don Juan returns home” Eden пир (1983), Киро во „Лет во место“ од Г. Fon Horvat (1997), Capulet in “Romeo and Стефановски (1984), Осман бег во „Маке- Juliet” W. Shakespeare(2003) Ajgej in “Mede- донска крвава свадба“ од В. Чернодрински ja” Euripides(1997) Vladimir in “Waiting for (1988), Дон Жуан во „Дон Жуан се враќа Godo” S. Beket (1998), Th e father in “Th e cat дома“ од Еден Фон Хорват (1997), Капуле- on hot roof” T. Williams (1998) ( for this role ти во „Ромео и Јулија“ В. Шекспир (2003), he was honored with the award for best actor Ајгеј во „Медеја“ од Еврипид (1997), Вла- performance at the Th eatre festival “Vojdan димир во „Чекајќи го Годо“ С. Бекет (1998), Cernodrinski” in Prilep), Trajko the priest ” Таткото во „Мачка на вжештениот пок- Th e church 40 martyrs” by V.Kostov (2001) рив“ од Т. Вилјамс (1998), (за оваа улога and etc. For the past period he gained many ја доби наградата за најдобро актерско awards for his exceptional creativity in the остварување на театарскиот фестивал creation of his characters. He got the award „Војдан Чернодрински“ во Прилеп), Трај- “Vojdan Cernodrinski” (twice), “Ekran” ко попот во „Црквичето 40 маченици“ од (twice) and 4th November-Bitola. В. Костов (2001) и др. Во изминатот период за исклучи- телната креативност во градењето на ликовите се здобил со повеќе награди. Наградата „Војдан Чернодрински“ (два- пати), „Екран“ (двапати) и „4-ти Ноем- ври“ - Битола.

255 ЧОРЕВСКИ COREVSKI ТРАЈКО TRAJKO – актер – – actor –

Чоревски, Трајко (1921–1955), актер Corevski, Trajko (1921-1955), actor with со огромен фонд на изразни можности, huge fund of expression possibilities ,involv- внесувајќи во играта многу љубов и по- ing in the play a lot of love and poetic eleva- етска возвишеност. Итерпретацијата на tion. Th e interpretation of the characters met ликовите значеше врвен дострел за секој top achievement for each played character. одигран лик. Роден во Велес 1921 г. Пред He was born in Veles 1921 .Before the Sec- Втората светска војна членувал во театар- ond World War he participated in the theatre ските трупи на Петре Прличко и Димче groups of Petre Prlicko and Dimce Trajko- Трајковски. Чоревски е еден од основопо- vski. Corevski is one of the founders of MNT ложниците на МНТ во 1945 г. каде само in 1945 where for only six seasons played за шест сезони одигра околу 26 драмски around 26 drama characters. Aft er 1951 his ликови. По 1951 г. кариерата ја продолжу- career continued at the National theatres in ва во народ ните театри во Велес и Штип, Veles and Stip and from 1952 to his early а од 1952 г., до неговата прерана смрт во death in 1955 ,he was a member of the Bitola 1955 г. е член на Народниот театар од Би- National Th eatre. On the scene of the Na- тола. tional Th eatre Bitola he accomplished sever- На сцената на Народниот театар al parts of anthological importance such as – Битола, оствари неколку ролји од ан- Kris “In all my sons” A.Miler (1952), Marko тологиско значење, пред сè уло гите на in “Without the third one” M.Begovik (1953), Крис во „Сите мои синови“ од А. Милер Jerko in “People without sight” by J.Kulundik (1952), Марко во „Без третиот“ од М. Бе- (1953), Mitke in “Kostana” by B.Stankovik говиќ (1953), Јерко во „Луѓе без вид“ од Ј. (1954) which was his last acted part. In 1955 Кулунџиќ (1953), Митке во „Коштана“ од he acted in the fi lm” Wolf’s night” His early Б. Станковиќ (1954), инаку оваа му беше death in 1955 took him away from the thea- послед на улога што ја толкуваше. tre and the fi lm. Bitola National theatre and Во 1955 г. го снимил филмот „Волчја defi nitely the Macedonian theatre felt big ноќ“. Прераната смрт, во 1955 г., пред- emptiness. He was the winner of the award време го оттргна од театарот и филмот. of Th e Government of NRM in 1951. Народниот театар од Битола, а секако и маке донското глумиште со неговата смрт почуствуваа голема празнина. Добитник на наградата на Владата на НРМ во 1951 година.

256 ЧУПОНА CUPONA ЃОРЃИ GORGI – академик – – аcademician –

Чупона, Ѓорѓи (1930) маке донски ма- Cupona, Gorgi (1930), Macedonian тематичар, академик. Во 1953 г. дипломи- mathematician, academician. He graduated рал на Групата за математика на Фило- at the group of Mathematics at the Faculty of зофскиот факултет во Скопје, каде што Philosophy in Skopje in 1953, where he had и докторирал во 1959 г. Бил професор на his doctorate in 1959. He is a professor at the Природно-математичкиот факултет во Faculty of Natural Sciences and Mathemat- Скопје. Неговата научна преокупација ics in Skopje. His scientifi c preoccupation is е актуелна и спаѓа во делот на основите actual and belongs to the basis of the algebra. на алгебрата. Оформува наставни прог- Th e professor Cupona professionally follows рами од чии курсеви произлегуваат и his scientifi c work with great desire and en- учебници од посебен квалитет. Особена е thusiasm, as well as his tutorials that he has активноста на професорот Ѓорѓи Чупона and the educational and scientifi c processes и во претставување на научни собири и in the world. In that direction he creates edu- гостувања со свои предавања и трудови - cational programs, which courses result with Љубљана, Загреб, Белград, Нови Сад итн. textbooks of special quality. Gorgi Cupona Иницијатор е и еден од организаторите activity is exceptional when presenting at the на Алге барската конференција во 1980 г. scientifi c assemblies and visits his lectures која претставува прв собир од таков вид and articles- in Ljubljana, Zagreb, Belgrade, во тогашна Југославија и афирмација на Novi Sad etc He is the initiator and one of Македонија, затоа што во тие активности the organizers of the “Algebra conference учестуваат алгебристи и од други универ- in 1980” which is the fi rst assembly of such зитети од земјата и од странство. Член е kind in the former Yugoslavia and it is affi r- на комисии за одбрана на докторат во mation of Macedonia, as there are algebrists Скопје, Белград, Нови Сад и Загреб. Тој е from the other universities in the country научен работник со високи квалитети, не- and abroad.. He is scientifi c worker with high говата стручност преку неговите трудови qualities,whose professionalism through his и неговата активност е недвосмислена, а articles and his activity is unambiguous and неговото реноме ги надминува рамките his respect over goes the frames of Republic на Република Македонија. Дописен член of Macedonia. He is correspondence mem- е на МАНУ од 1979 г. , а редовен од 1983 г. ber of MANU from 1979 and full time mem- За неговата стручна работа и посвете- ber from 1983. For his professional work and ност, добитник е на повеќе признанија од dedication he is recipient of many recogni- областа на математиката. tions from the fi eld of the Mathematics.

257 ЧУРЛЕВСКА CURLEVSKA ЏИДРОВА МАРИЈА DZIDROVA MARIJA – спортист – – sportswoman –

Чурлевска - Џидрова, Марија (1943), Curlievska Dzidrova, Marija (1943), be- спаѓа во т.н. втора генера ција на ракоме- longs to the second generation of hand ball тарки која што практично го трасира- players who practically traced the path of af- ше патот на афирмацијата и развојот на fi rmation and the development of this sport. овој спорт. Со ракомет почна да се зани- She started to play hand ball in her early мава уште во најраната младост. Актив- childhood. She was an active handball player на ракоме тарка беше сè до 1964 г. кога го until 1964, when she played the last game for одигра последниот натпревар за ракомет- the hand ball club Pelister. During her eleven ниот клуб Пелистер. Во единаесетгодиш- years hand ball career,she won many recogni- ната ракометна кариера има освојувано tions and rewards and she was proclaimed бројни признанија и награди, а повеќе for a sportswoman of Macedonia. When she пати е прогласувана за спортист на Ма- fi nished her sports career, she did not give up кедонија. По завршувањето на играчката of the handball. He became a couch and she кариера не се откажа од ракометот. Стана transferred the gained experience from the тренер и години со ред го пренесуваше numerous matches to Bitola’s teams and the искуството на младите ракометни наде- Representation of Macedonia. She is a recipi- жи стекнато во бројните натпревари за ent of the silver certifi cate of honor of RFM, битолските екипи и репрезентацијата на on the occassion of ten years anniversary of Македонија. Носител е на сребрена пла- handball in Macedonia. She got similar re- кета на РФМ по повод десетгодишнина- wards on the occasion of celebration of the та на ракометот во Македонија. Слични twenty and thirty years anniversary of the награди добиваше и по повод одбележу- handball in Macedonia. In the period of 1950- вањето на дваесет годишнината и трие- 1960 she practically played all other sports.Bi- сетгодишнината на ракометот во Маке- tola’s journalists called her the Prima Donna донија. Освен ракометарка, беше и една of the handball in Bitola , real virtuos woman од најдобрите кошаркарки на Битола. Во exceptionally gift ed for all sport disciplines. периодот од 50 - 60-те години практично се занимаваше и со сите други спортови. Битолските новинари ја нарекуваа прва дама на ракометот во Битола, прав вир- туоз, човек исклучително на дарен за сите спортски дисциплини.

258 ЏЕРОВ DZEROV ЛУКА LUKA – револуционер – – revolutionary –

Џеров, Лука (1870–1948), истак нат Dzerov, Luka (1870-1948), a promoted револуционер и член на ТМОРО, член на revolutionary and member of TMORO, тогашниот Окружен комитет на ТМОРО, member of the former Regional committee близок пријател и соборец на Даме Груев, of TMORO, close friend and fi ghter with просветен деец, роден во Битола 1870 г. Dame Gruev educational activist,born in во занаетчиско семејство. Основно учи- Bitola in 1870 in a craft family. He fi nished лиште завршил во родниот град, додека his primary school in his native city while со гимназиско образование се стекнал he gained his secondary education at Solun’s во Солунската гимназија. Последните high school. Th e last high school year he fi n- гимназиски училишни години ги завр- ished at the Lazar’s French school. Together шил во француското училиште на лаза- with D.Gruev in 1891 they founded the ристите. Заедно со Д. Груев во 1891 г. го revolutionary company named “Teacher’s формирале револуци онерниот кружок association” as there were only teachers as наречен „Учител ски сојуз“ бидејќи во its members from the city of Bitola and the него членувале само учители од градот surrounding villages. From, 1892 to 1895, he Битола и околните села. Од 1892 до 1895 lived in Sofi a and participated in the publish- г. престојувал во Софија и учествувал во ing of the magazine “Loza” (1892-94). He издавањето на списанието „Лоза“ (1892- could not return to Bitola because he was 94). Не можејќи да се врати во Битола, revealed on the Turkish Bulgarian border бидејќи бил откриен на турско-бугарс- by the Turkish police, so he went back to ката граница од турската полиција, тој Sofi a and both with Kosta Sahov published пак заминал за Софија и таму заедно со the newspaper “Voice of Macedonia” (1893- Коста Шахов го издавале весникот „Глас 94). When he was a teacher in Demir Hisar македонски“ (1893-94). Како учител во (1896/97) he founded VMRO in the villages Демирхисарско ( (1896/97) ги поставил Cer, Velmevci, Crsko and aft erwards in Kru- темелите на ВМРО во селата Цер, Велмев- sevo villages. Th e following year he was sent ци, Црско, а потоа и во крушевските села. on the assignment to Kicevo where he made Следната година, по задача, бил поставен speeches and made constant organization of во Кичево каде држел говори и вршел the people for the on coming rebellion. In организирање на народот за престојното 1898/99 he was an inspector of village school востание. Во 1898/99 г. бил инспектор на in Debar and Kicevo region, where he spread селските училишта во дебарско-кичев- his organizational revolutionary net. Aft er, скиот реон каде ја проширил организа- espionage in the lines of the Organization, he

259 ционата револуционерна мрежа. По една was imprisoned for 13 months in Kicevo and провала во редовите на Организацијата Bitola (from the middle of 1899 and June одлежал 13-месечен затвор во Кичево и 1890 inclusive). In the period of Josif’s espio- Битола (од средината на 1899 заклучно со nage L.Dzerov was put on the post of Gorgi јуни 1890 г.). Во периодот на Јосифовата Sugarev, that is a secretary of Bitola’s regional провала (19 февруари 1902) во Битола, на committee. He had an assignment to lead местото на Ѓорѓи Сугарев бил назначен Л. the revolutionary actions in Ohrid, Resen, Џеров, односно како секретар на Битол- Kicevo and Demir Hisar. He participated in скиот окружен комитет. Тој имал за за- the work of Smilevo congress (2-7 V 1903) дача да ги води револуционерните акции where he was elected for a superintendent во Охридско, Ресенско, Кичевско и Демир- of Gora for Kicevo region. He had a plan for хисарско. Учествувал во работата на Сми- the leading of the revolutionary battle. In the левскиот конгрес (2-7 V 1903) на кој бил rebellion, he actively participated together избран за Горски началник на кичевскиот with D.Gruev and Pop Hristov helped peo- реон. Формирајќи своја чета веднаш за- ple of Bitola region to hide their weapons минал за Кичево. Имал разработено посе- and to be organized for another rebellion ris- бен план за водење на револуционерната ing. Aft er the Balkan wars Luka Dzerov mi- борба. Во востанието зел активно учес- grated to Bulgaria and there he was included тво во најважните битки во кичевскиот in diff erent manifestations of the progressive регион. По востанието тој, заедно со Д. Macedonian intellectuals who immigrated in Груев, и Поп-Христов му помагале на that country. He was one of the signatory of населението од Битолскиот регион да го the Appeal published in 1919. скријат оружјето и да се организираат за повторно кревање на востанието. По Бал- канските војни Лука Џеров мигрирал во Бугарија и таму се вклучувал во најраз- новидни манифестации на напредната македонска интелегенција, емигрирана во оваа земја. Бил еден од потписниците на апелот издаден во 1919 година.

260 ШАПКАРЕВ SAPKAREV КЛИМЕНТ KLIMENT – револуционер – – revolutionary –

Шапкарев, Климент (1875–1949), Sapkarev, Kliment (1875-1949), educa- про светен и револуционерен деец, ли- tional and revolutionary activist, personal чен соработник на Гоце Делчев, бил меѓу associate of Goce Delcev, the most educat- најписмените борци во четата на Гоце ed one IN Goce Delcev’s squad and that is Делчев поради што бил поставен за сек- why he had the position of a secretary. He ретар. Роден бил во Охрид. По завршу- was born in Ohrid. When he grdauated at вањето на Солунската егзар хиска машка Solun exarch male high school he continued гимназија студирал биологија и хемија на Biology and Chemistry Studies at Sofi a Uni- софискиот унивезитет. Откако влегол во versity. When he joined TMORO, he was одредите на ТМОРО бил избран за нејзин elected for its central superintendent. On пунктов началник. На Рилс киот конгрес Rila’s congress of VMRO(1905) D.Gruev was на ВМРО (1905 г.) едногласно (по пат на elected nem(secret voting) (1871-1906) and also the secretaries Kl. Sapkarev and I.Baltov. тајно гла сање) бил избран за секретар. К. Kl.Sapkarev was very active in VMRO, so Шапкарев бил многу активен во дејнос- on 31 VIII 1908 he participated at Th e Odrin та на ВМРО, така што, на 31. VIII 1908 г. congress, the revolutionary Kliment equally тој учествувал и на Конгресот на Одрин- communicated with the Centralists and Su- скиот револуционерен округ. Покрај тоа premes which was his weak mark. Beside Климент својата определба за програмата that Kliment explained his determination на Централистите детално ја образложил for the centralists’ program in Odrin and at во Одрин и на Ќустендилскиот конгрес. the Congress of Custodial. In 1941 he man- Во 1941 г. успеал да дојде во Битола. aged to come to Bitola. Immediately aft er his Веднаш по доаѓањето бил ставен за arrival he was appointed a manager of the управител на Сиропатилиштето. Една orphan hostel. A year later Sapkarev was em- година подоцна Шапкарев бил вработен за ployed as a biology teacher at the Agricultur- наставник по биологија во Земјоделското al School. In 1944, the Bulgarian enemy, aft er училиште. Во 1944 г. бугарската власт, its capitulation, asked Sapkarev to return to- по капиту лацијата, побарала Шапка рев gether with the occupators to Bulgaria. But да се врати во Бугарија. Но тој се скрил he hid at the Agricultural school .Aft er the и останал во Земјоделското учили ште. Second World War Sapkarev lived in liber- По Втората светска војна К. Шапкарев ated Macedonia for less than seven years. He живеел во слободна Македонија нецели died in 1949 in Bitola седум години. Починал 1949 г. во Битола.

261 ШАТЕВ SATEV ПАВЕЛ PAVEL – револуционер – – revolutionary –

Шатев Павел (1882-1951 г.), истакнат Satev, Pavel (1882-1951), promoted македонски револуционер, анархист, ле- Macedonian revolutionary anarchist one of гендарен „гемиџија“, учесник во атента- the legendary ” boatmen” participant in the тот врз Отоманската банка во Цариград assassination of the Ottoman bank in Cari- и на францускиот брод „Гвадалкивир“ grad and on the French ship”Gvadalkivir” in во Солун, правник, публи цист, држав- Solun, a lawyer and in the fi nal years of his ник и во последните години од животот life a suff erer. He was born in Kratovo, but страдалник. Роден бил во Кратово. Се educated in Skopje, Sofi a and Brussels. In школувал во Скопје, Софија и Брисел. Solun, he fi nished the Bulgarian exarchical Во Солун завршил бугарска егзарска high school. Together with the Macedonian гимназија. Со македонските интелек- intellectuals who were under the infl uence туалци, кои се наоѓале под влијание на of the anarchistic ideas, in Solun formed анархистичките идеи, во Солун оформи- their terrorist group under the name” Boat- ле своја терористичка група под името men”. In the summer 1900 Satev joined the „Гемиџии“. Летото 1900 г. Шатев се вклу- revolutionary company (anarchistic group) чил во револуционерниот терористички of young students, who came from Veles кружок (анархис тичка група) на млади so called “boatmen” and left to Carigrad to ученици по потекло од Велес, наречени make a diversion that is to participate in the гемиџии и заминал во Цариград да извр- blowing off the Ottoman Bank. In the spring ши диверзија, т.е. за да учествува во ди- on 29 April 1903 aft er all preparations were гањето во воздух на Отоманската банка. made, P.Satev together with the rest of the Пролетта на 29 април 1903 г. откако сите group blew off the French ship Gvadalkivir”, подготовки ги направиле, меѓу нив и П. then the famous Ottoman bank in Solun, the Шатев, во Солун тие го кренале во воздух Post offi ce, the Gas station, the German club францускиот брод „Гвадалкивир“, потоа and other buildings. One group of the assas- ја разрушиле познатата Отоманска банка sination died and the other (among which во Солун, поштата, плинарата, германс- was P.Satev) were accidentally revealed and киот клуб и др. згради. Од атентаторите arrested when there was the action for blow- една група загинала за време на акции- ing off the Ottoman bank in Carigrad. Th ey те, а другите (меѓу кои и П. Шатев) биле were convicted to death and then the impris- случајно откриени и фатени кога била ак- onments were changed with persecution to цијата за дигање на Отоманската банка во Asia Minor in the Sahara dessert, region Fez Цариград. Биле осудени на смрт, а потоа an, Libya. Satev was caught at Skopje Railway

262 казните им биле заменети со заточение station by the Turkish authority and convict- во Мала Азија, во сахарискиот пустинс- ed on a long-term persecution.He spent his ки предел Фезан (Либија). Шатев бил фа- imprisonment partly in Solun and a part in тен на скопската железничка станица од Libya. He was amnestied. Aft er, the termina- турската власт и осуден на долгогодишно tion of the assassinations when large number заточение. Казната делумно ја издржувал of boatmen died or killed themselves, the во Солун и во Либија. Бил амнестиран. Muslim population went mad in their reli- По завршувањето на атентатите, кога го- gious fanatics and performed religious fanat- лем број од гемиџиите загинале или се ics in Solun, Bitola and other places. On that самоубиле, муслиманското население по- occasion 300 innocent Macedonians were дивено од својот верски фанатизам извр- killed and over 350were in prison.Th e Euro- шило тортури и пустош во Солун, Битола pean public and Europeans themselves start- и на други места. Притоа, околу 300 неви- ed to discuss about the Macedonian aff airs ни Македонци биле убиени, а над 350 се and the diffi cult life of the Macedonian peo- нашле в затвор. Во европската јавност и ple under the . Pavel Satev френгистан ските земји (турски назив за had insecure life in his own country and that Европа и европските земји), започнало сè is why he again went to Bulgaria. In 1912 he повеќе да се говори за македонските ра- graduated at Law Sciences in Brussels. He боти и за тешкиот живот на македонски- was a teacher at Solun trading high school от народ под Отоманската Империја. На for some time. In Sofi a he was included in Павел Шатев животот му бил несигурен, the political life of the Macedonian immigra- во својата земја и тоа бил еден од моти- tion. He was a member of the Soviet Union вите пак да се најде во Бугарија. Во 1912 г. Intelligence from 1923.His contacts with the завршил правни науки во Брисел. Извес- Soviet Union infl uenced the signing of the но време учителствувал во Солунската May Manifest. He was one of leading activists трговска гимназија. Во Софија активно of VMRO-united, associate coopertaive of its се вклучил во политичкиот живот на printing organ- the newspaper ”Makedonsko македонската емиграција. Од 1923 г. бил delo”. Before the Second World War he was професионален разузнувач во службата reconnected to the Soviet Union Intelligence на Советскиот сојуз. Неговите контакти and he was the manger of its center in Sofi a. со Советскиот сојуз влијаеле за потпи- In 1941 he was arrested by the Bulgarian po- шување на Мајскиот мани фест. Бил еден lice and he was integrated to a concentration од раководните дејци на ВМРО - Обе- camp, and in June 1942, he was convicted динета и соработник на нејзиниот печа- тен орган - весникот „Македонско дело“. on 15 years imprisonment as pro soviet Пред Втората светска војна, тој повторно saboteur. Aft er the capitulation of Bulgaria се поврзал со разузнувачката служба на he returned to Macedonia. He was elected Совет скиот сојуз и раководел со нејзи- for a member of the presidency of ASNOM ниот Центар за разузнување, сместен во and for a delegate of justice. P.Satev is one of Софија. Во 1941 г. бил уапсен од бугарска- the revolutionaries who did not receive true та полиција и интерниран во логор, а во recognitions by its people and he was even

263 јуни 1942 г. осуден на 15 години затвор, persecuted. In June 1949 he was arrested by деклариран како просоветски диверзант. the Macedonian police as a potential enemy. По капиту лацијата на Бугарија се вратил He was integrated to Bitola He died 1951 во Македонија. Бил избран за член на in Bitola completely forgotten and ignored Президиумот на АСНОМ и за повере- by the authorities. He is author of the book ник на правосудството. П. Шатев спаѓа memories ” Th e Solun assassination and the во редот на македонските револуционери prisoners in Fazan”, published by the author кои не доживеале вистински признанија himself 1910 and the second edition in 1927. од сопствениот народ, дури и бил прого- Later he published the articles “Macedonia нуван. Во јуни 1949 г. бил уапсен од ма- conquered”(1934 Sofi a), “National minori- кедонската полиција како потенцијален ties and the self determination of the people” „непријател“ и интерниран во Битола. По- (Tragedy on the Balkans)”1936, Sofi a, “Th e чинал 1951 г. во Битола, сосема заборавен Colonial question and the current war”(1941, и игнориран од власта. Автор е на книгата Sofi a). Large number of his works remained спомени „Солунскиот атентат и заточени- as manuscripts. ците во Фазан“ (објавена од самиот автор 1910, а преиздадена во 1927 г.). Подоцна ги публикувал трудовите: „Македонија под ропство“ (1934 г., Софија), „Нацио- налните малцинства и самоопределување на народите (Трагедија на Балканот)“, 1936, Софија, „Колонијалното прашање и сегашната војна“ (1941, Софија). Голем дел од неговите дела и спомени се остана- ти по неговата смрт во ракопис.

264 ШКОДРЕАНУ SKODREANU КОСТА KOSTA – ликовен уметник – – artist –

Шкодреану, Коста (крај на XIX и по- Skodreanu, Kosta (end of XIX and the четок на XX век), оставил белег на двае- beginning of XX century) he left mark to the сеттиот век работејќи го иконостасот во twentieth century working on the iconostas црквата Св. Конс тантин и Елена во Би- at the church “St Constantine and Elena” in тола. Тој е еден од првите уметници кој Bitola. He is one of the fi rst artists who im- внесол западни влијанија во сакралната posed western infl uences in the religious ликовна уметност. art..K.Skodreanu fi nished pharmacy and Шкодреану завршил фармација и по- attended Academy of Art in Vienna and сетувал ликовна академија во Виена, а по aft er his return, worked on the both activi- враќањето ги работи и двете дејности. ties. His most signifi cant achievement is the Негово најпознато остварување е иконос- iconostas at the church “St Constantine and тасот на црквата Св. Константин и Елена Elena”(drawn in 1905) which leaves the (насликан во 1905 г.) во кој изле гувал од dogma and patterned decisions of the church догматските, шематизи рани решенија во painting from the second half of XIX centu- црковното сликарство од втората поло- ry, leaves the traditional and Byzantium en- вина на XIX век, го напушта традицио- gagement of the icon writing and the paint- нализмот и византиското разбирање на ing and embeds classicistic romantic and real иконописот и живописот и внесува кла- elements. In the fund of the National Gallery сицистички, романти чарски и реалистич- of Macedonia in Skopje there is the “Portrait ки елементи. Во фондот на Националната of a girl”(beginning of the 20 century) one галерија на Маке донија во Скопје се наоѓа of the rare works which marked the profane делото ,,Портрет на девојче“ (почеток на character of the art in this period . 20 век), едно од ретките дела кои го обе- лежаа профаниот карактер на ликовната уметност во овој период.

265 ШПЕРОВИЌ SPEROVIC МИЛИЦА MILICA – музички уметник – – musician –

Шперовиќ, Милица (1939) - пијанис- Sperovik, Milica (1939), a pianist, born тка, родена во Битола, каде го започнала in Bitola where she started her musical edu- своето музичко образование. Дипломи- cation. She graduated at the department of рала на одделот по пијано на Музичката piano at the Music Academy in Belgrade, in академија во Белград, во класата на Влас- the class of Vlastimir Skar. In the academic тимир Шкара. Академската 1969/70г. спе- 1969/70, she specialized piano in Paris in the цијализирала пијано во Париз, во класите classes of Aldo Cikolini and Vlado Perlemit- на Алдо Чиколини и Владо Перлемитер. er.In 1975 she fi nished the post graduate Во 1975 г. ги завршила постдипломските studies at the Faculty of Music in Belgrade in студии на Факултетот за музичка умет- the class of Olga Mihajlovik and obtained the ност во Белград, во класата на Олга Ми- title Master of piano. She is the fi rst master хајловиќ и се стекнала со назив магистер of piano in Macedonia. She was president of по пијано. Таа е и првиот магистер по the Music Artist Association of Macedonia. пијано во Македонија. Исто така таа била She was founder of the First International pi- првиот прет седател на Музичката млади- ano contest in Macedonia in 2001. She par- на во Битола и потпретседател на ММ на ticipated in the creation of the International Македонија. Претседател е на Сојузот на classical music festival “Interfest” in Bitola. музичките уметници на Македонија и ос- In her rich music career she performed as новач на првиот Интернационален пија- a soloist and member of “Duo Ribarski” in но натпревар во Македонија во 2001 г. Во twenty countries of Europe, Asia North and нејзината богата музичка кариера наста- South America As a soloist she performed in пувала како солист и како член на Дуо the halls in Paris, Vienna, Novosibirsk, Bel- Рибарски во дваесетина земји на Европа, grade, Ljubljana, Krakow, Langolen, Bitola, Азија, Северна и Јужна Америка. Како Anvers, Dubrovnik, Zagreb, Budva, Novi солист наста пувала во салите на Париз, Sad, Skopje, Porec. Together with the Mac- Виена, Новосибирск, Белград, Љубљана, edonian philharmonic performed variations Краков, Ланголен, Битола, Анверс, Дуб- of C.Frank and the concert in G-dur by Mor- ровник, Загреб, Будва, Нови Сад, Скопје, ris Ravel. Пореч. Со Македон ската филхармонија ја оствариле првата изведба во Македонија на Симфониските варијации од Ц.Франк и Концертот во Г-дур од Морис Равел.

266 ШУМЉАНСКА SUMLJANSKA ЗАХАРИЈА ZAHARIJA – мисионерка – – missionary –

Шумљанска, Захарија (1864–1937), Sumljanska, Zaharija (1864-1937), one една од најхуманите добротвори и месија of the most human benefactors and messiah пред, за време и по Илинденското воста- who before during and aft er the Ilinden re- ние. Уште од најрана младост се истак- bellion. Since her early childhood she dis- нувала со својот интелект. Најдобра меѓу tinguished with her intellect. She was the своите соученички и другарки, таа завр- best among her school mates, she fi nished шила со беспрекорен одличен успех ос- her primary and secondary with impec- новно и гимназиско образование во Би- cably excellent grades in Bitola. By recom- тола. По препорака на учителскиот совет mendation of Th e Teachers’ Counsel and the и општинското управно тело доби ла сти- Municipal management board, she won a пендија за завршување на горните класо- scholarship to fi nish the upper classes of a ви на гимназија. Младата стипендистка high school. Th e young scholar was sent to била ис пра тена во пловдивската гимна- Plovdiv high school and she graduated with зија и тука со одличен успех завршила excellent grades in 1885. As a teacher and во 1885 г. Како канди датка за учителка и educator candidate, she returned to Macedo- воспитувачка се вратила во Македонија и nia and she educated according to her teach- се оддала на учителската служба писмено er’s service her people and her country. She подигајќи го својот народ. Учителствувала was a teacher seven years in Voden, then in седум години во Воден, потоа во Скопје, Skopje, Odrin and Solun, total of 14 years. Одрин и Солун - вкупно четиринаесет го- During that period she met her life compan- дини. За тоа време го запознала и својот ion, the Polish immigrant Julian Sumljanski. животен сопатник, полскиот емигрант In the following period the couple Suljman- Јулиј ан Шумљански. Во престојниот пе- ski created a chain of initiatives for rising риод, сопружниците Шумљански создале of the spirit of the conquered Macedonian алка на сите иници јативи за подигање на people. Th eir action was in the period of the духот на подјармениот македонски народ. Ilinden rebellion which fi nished with disas- Тоа нивно дејствување се совпад нало со trous material, human tragedies and suff er- периодот на Илинденското востание кое ings. Many villages were burnt, devastated, завршило со катастрофални материјални robbed and part of the people ran to the cit- и човечки трагедии и страдања. Бројни ies. So a great number of suff erers, orphans, села биле изгорени, опустошени, опљач- homeless people came to Bitola. Zaharija кани и дел од населението се прибирал по Vasileva Sumljanska seemed to be pre-deter- градовите. Така, во Битола дошле голем minated to become an initiator for collection

267 број страдалници, сираци, бездомници. of overall human and benefi cient action in Захарија Василева - Шумљанска како да order to help to those misfortunate people. била предодредена да биде иницијатор In the beginning of 1906 she opened soup за преземање на сеопшта хумана и доб- kitchen where she regularly gave free meals ротворна акција да им се помогне на тие for orphans and all poor children from the несреќници, за да им ги ублажи стра- city and later she founded an orphan hostel. дањата. Во почетокот на 1906 г. таа отво- Her activities did not stop there. She regu- рила народна кујна која редовно давала larly organized collection of charity dona- бесплатни оброци за сираците и бедните tions in food products, clothes, presents and деца од градот, а потоа формирала и Дом in the summer period she took the orphans за сираци - сиропиталиште. Нејзи ните to the monasteries At the same time, she активности не престанале тука. Редовно was trying to collect money to make her own организирала соби рање на доброволни building for the orphans. But, unfortunately прилози во прехранбени производи, об- the Turkish authorities revealed that her hus- лека, подароци, а во летните месеци ги band had connections with and helped the носела сираците по манастирите. Напо- revolutionary organization and as result of редно, таа вложувала напори во соби- that the family Sumlajnski was integrated to рање парични средства за изградба на Solun. Although, she left Bitola her interest сопствена зграда за сиропиталиштето. for the Orphan hostel did not stop. She regu- Но, за жал, тур ските власти дознале де- larly corresponded with the hostel and was ка нејзиниот сопруг Јулијан Шум љански informed for the news, until it was destroyed има врски и ја помага Револуционерна- during the Balkan wars in 1912/1913. та организација, така што семејството In 1919 she founded orphan hostel in So- Шумљански било интернирано во Солун. fi a named "Bitola" for the children refugees И по нејзиното заминување од Битола, from Bitola. For her humanity, unselfi shness Захарија не прес танала да се инте ресира and extraordinary humanistic activity she за состојбите во Домот за сираци. Со ре- was called mother Sumljanska by the people. довна корес понденција, таа секогаш била She died on 18.XI 1937 in Sofi a. информирана за сè што се случува во До- мот, сè до неговото униш тување во Бал- канските војни во 1912/13 година. Во 1919 г. формирала сиропиталиште во Софија, по име „Битола“, за деца бегал- ци од Битола. За својата хуманост, несе- бичност и извон редната хума нистичка дејност, таа од народот била наречена Мајка Шумљанска. Починала на 18. XI 1937 г. во Софија.

268 ШУМЉАНСКИ SUMLJANSKI ЈУЛИЈАН JULIJAN – мисионер – – missionary –

Шумљански, Јулијан, (--1919) нас- Sumljanski, Julian (---1919), a teacher тавник во Солун, Серез и Битола, доб- in Solun, Seres and Bitola husband of Za- ротвор. Учтив, кроток, внима телен, об- harija, a benefactor. It could be said that he разован – човек кој владеел повеќе јазици was a man with impeccably valuable char- (меѓу кои и македонскиот) на кои можел acteristics. Polite, calm, kind, educated, a да зборува и пишува. Како препаратор на man who governed many languages (among животни тој ги имал снабдено природни- which was the Macedonian) in which he те кабинети на гимна зиите во Македо нија could speak and write. As a taxidermist he и Одринско со велелепни збирки од ло- had furnished all science classrooms in the калната флора и фауна, со што дал голем high schools in Macedonia and Odrin re- придонос за издигнување на практичната gion with glorious collections of the local настава на повисоко ниво во училиштата. fl ora and fauna, by which he greatly contrib- Негови препарирани птици и животни uted for rising on a higher level the practical можеле да се најдат како украси кај голем education in the schools. His taxidermisted број турски високи „великодостојници“. birds and animals could be found at large Во престојниот период сопружниците number of Turkish land owners. In the fol- Шумљански создале добротворни уста- lowing period the couple started charity нови. Гркоманите од Битола многу им institutions. Th e followers of Greek politics пречеле во вршење на добро творната де- from Bitola did not like their charity activ- јност и ја корис теле приликата да ги на- ity and they used the opportunity to interfere клеветат на турските власти. Ј. Шумљан- and to backbite at the Turkish authorities. ски бил наклеветен за блиски врски со So, J.Sumljanski was backbitten for his close МРО, така што семејството Шумљански relations to MRO and that is why his family било интернирано во Солун, а во поче- was integrated to Solun and with the begin- токот на Првата свет ска војна испратено ning of the First World War, they were sent на зато чение во Мехади и Рас Селтин во to a persecution in Mehadi and Ras Seltin in Северна Африка, каде, одвоени еден од North Africa, where they spent separated, друг, поминале триесет месеци макотр- two years. Julian Sumljanski seriously got пен живот. Јулијан Шумљански тешко се sick and died in 1919. разболел и починал во 1919 година.

269

УПОТРЕБЕНИ КРАТЕНКИ USED ABBREVIATIONS

АВНОЈ-Антифашистичко веќе на народното AVNOJ - Antifascist Assembly of the National ослободување на Jугославија Liberation of Yugoslavia АКБ - Атлетски клуб - Битола AKB - Athletic club Bitola АНУБиХ - Академија на науките и уметностите ANU BiH - Academy of Science and Arts in Bosnia во Босна и Херцеговина and Herzegovina АРМ - Армија на Република Македонија ARM-Army of Macedonia АСНОМ - Антифашистичко собрание на народ- ASNOM-Antifascist Assembly of the National ното ослободување на Македонија Liberation of Macedonia ВМК - Врховен македонски комитет (Софија) BMK-Supreme Macedonian Committee (Sofi a) ВМОК - Внатрешен македонски ослободителен VMOK- Internal Macedonian Liberation комитет Committee ВМОК Врховен македонско-одрински комитет VMOK Internal Macedonian – Odrin Committee (Софија) (Sofi a) ВМОРО - Внатрешна македонско-одринска VMORO Internal Macedonian Revolutionary револуционерна организација Organization ВМРО - Внатрешна македонска револуционерна VMRO-Internal Macedonian Revolutionary организација Organization ВМРО (Об.) - Внатрешна македонска револуци- VMRO(ob) - Internal Macedonian Revolutionary онерна организација Обединета Organization United ВШ - Врховен штаб VS - Supreme headquarter ВШ НОВ и ПОЈ - Врховен штаб на Народно- VS NOV i POJ - Supreme Headquarter of the ослободителната војска и Партизанските National Liberation Army and the Partisan units одреди на Југославија of Yugoslavia ГО - Градски одбор GO - City Board ГШ - Главен штаб GS - Chief Headquarter ГШ НОВ и ПОМ - Главен штаб на Народноосло- GS NOV i POM - Chief headquarter of the National бодителната војска и Партизанските одреди Liberation Army and the Partisan Units of на Македонија Macedonia ГШ на НОПО - Главен штаб на Народноослобо- GS na NOPO - Chief Headquarter of the National дителните партизански одреди Liberation Partisan Units ДЛУБ - Друштво на ликовните уметници - Битола DLUB - Association of Artists-Bitola ДЛУМ -Друштво на ликовните уметници на DLUM - Macedonian Association of Artists Македонија DNU - Association of Sciences and Art- Bitola ДНУ - Друштво за наука и уметност - Битола DPM - Association of writers of Macedonia ДПМ - Друштво на писателите на Македонија DFJ - Democratic Federative Yugoslavia ДФЈ - Демократска Федеративна Југославија DFM - Democratic Federative Macedonia ДФМ - Демократска Федеративна Македонија EEZ - European Economic Community ЕЕЗ - Европска економска заедница EKS - Immigrant Communist Union ЕКС - Емигрантски комунистички сојуз EU - European Union ЕУ - Европска Унија IB - Information Bureau ИБ - Информационо биро (Инфор биро) IN - Institute of the National History of RM ИНИ - Институт за национална историја на РМ IC - Executive committee ИК - Извршен комитет IO - Executive board ИО - Извршен одбор

271 ЈА - Југословенска армија JA -Yugoslav Army ЈНА - Југословенска народна армија JNA - Yugoslav National Army ЈП - Јавно претпријатие JP - Public company КОС- Контраразузнавачка служба KOS - Intelligence service КП - Комунистичка партија KP - Communist party КПЈ - Комунистичка партија на Југославија KPJ - Communist party of Yugoslavia КПМ - Комунистичка партија на Македонија KPM - Communist party of Macedonia МАНАПО - Македонски национален покрет MANAPO - Macedonian national movement МАНУ - Македонска академија на науките MANU - Macedonian academy of sciences МАО - Македонска ослободителна организација MAO - Macedonian liberation organization МВР - Министерство за внатрешни работи MVR - Ministry of internal aff airs МНР - Министерство за надворешни работи MNR - Ministry of foreign aff airs МЕФО - Македонска емигрантска федеративна MEFO - Macedonian Immigrant Federative организација Organization МК(Б) - Македонски клуб - Белград MK(B) - Macedonian club Belgrade МК - Македонски комитет MK KPJ - Local Committee of the Communist МК КПЈ - Местен комитет на Комунистичката Party of Yugoslavia парија на Југославија MK na KPM - Local Committee of the Communist МК на КПМ Местен комитет на Комунистичка- Party of Macedonia та парија на Македонија MMKD - Young Macedonian Literary Company ММКД - Млада македонска книжевна дружина- -Sofi a во Софија MND - Macedonian Scientifi c Association-Bitola МНД - Македонско научно друштво - Битола MNLD - Macedonian Scientifi c Literary Company МНЛД - Македонско научно- литературно MNOB - Macedonian National Liberation Brigade другарство MNOUB - Macedonian National Fighting Brigade МНОБ - Македонска народноослободителна MNT - Macedonian National Th eatre бригада MMKD - Young Macedonian Literary Company МНОУБ - Македонска народноосло бодителна MMTRO - Macedonian Youth Secret Revolutionary ударна бригада Organization МНТ - Македонски народен театар MORO - Macedonian Odrin Revolutionary ММКД - Млада македонска книжевна дружина Organization ММТРО - Македонска младинска тајна револу- MPC - Macedonian Orthodox Church ционерна организација MTRK - Macedonian Secret Revolutionary МОРО - Македонско-одринска револуционерна Committee организација MRK - Macedonian Revolutionary Committee МПЦ - Македонска православна црква MRO - Macedonian Revolutionary Organization МТРК - Македонски таен револуционерен MRT - Macedonian Broadcasting Network комитет MSD - Macedonian Student Company МРК - Македонски револуционерен комитет MTV - Macedonian television МРО - Македонска револуционерна организација MTRK - Macedonian Secret Revolutionary МРТ - Македонска радио и телевизија Committee МСД - Македонска студентска дружба MUB - Macedonian fi ghting brigade МТВ - Македонска телевизија NATO - North Atlantic pact МТРК - Македонски таен револуционерен NKOJ - National Liberation Committee of комитет Yugoslavia МУБ - Македонска ударна бригада NOB - National Liberation Fighting

272 НАТО - Северноатлански пакт NO - National board НКОЈ - Национален комитет на ослободување NOV i POM - National Liberation Army and the на Југославија Partisan Units of Macedonia НОБ - Народноослободителна борба NOD - National Liberation Movement НО - Народен одбор NOPD - National Liberation Partisan Movement НОВ и ПОМ - Народноослободителната војска NOF - National Liberation Front и Партизанските одреди на Македонија NRM - People’s Republic of Macedonia НОД - Народноослободително движење NS - National assembly НОПД - Народноослободително партизанско NTB - National theatre bitola движење NUUB - National Institute, University library “St НОФ - Народноослободителен фронт Clement Ohridski” Bitola НРМ - Народна Република Македонија NFP - National Federative Party НС - Народно собрание OK na KPM - Municipal committee of the НТБ - Народен театар-Битола Communist party of Macedonia НУУБ - Национална установа - Универзитетска OZ - operation zone библиотека „Св. Климент Охридски“ Битола OZNA - People’s protection department НФП - Народна федеративна партија OK - Regional committee ОК на КПМ - Општински комитет на Комунис- OK KPM - Regional committee of the Communist тичката партија на Македонија Party of Macedonia ОЗ - Оперативна зона ON Ion - United Nations ,United Nations ОЗНА - Одделение за заштита на народот Organization ОК - Околиски комитет OOSBNOBB - Municipal board of the fi ghter’s ОК КПМ - Околиски комитет на Комунистичка- association NOB Bitola та партија на Македонија PK - District Committee ОН и ООН - Обединети нации, Организација за PKKP - District committee of the Communist Party обединети нации PK KPJ - District committee of the Communist ООСБНОББ - Општински одбор на Сојузот на Party of Yugoslavia борците од НОБ - Битола PK SKOJ - District committee of the Communist ПК - Покраински комитет Youth Association of Yugoslavia ПК КП - Покраински комитет на Комунистич- PO - partisan units ката партија PSD - Mountain Sports Association- Bitola ПК КПЈ - Покраински комитет на Комунситич- RK - Handball club- Bitola ката партија на Југославија RKM - Handball club of Macedonia ПК СКОЈ - Покраински комитет на Сојузот на RM - Republic Macedonia комунистичката младина на Југославија RTV - Radio and television broadcasting network ПО - Партизански одреди RBiH - Republic Bosnia and Herzegovina ПСД - Планинарско спортско друштво - Битола RS - Republic of Serbia РК - Ракометен клуб - Битола RSl - Republic Slovenia РКМ - Ракометен клуб на РМ RH - Republic Croatia РМ - Република Македонија RSG - Republic Montenegro РТВ - Радио-телевизија SAD - United States of America РБиХ - Република Босна и Херцеговина SRM - Socialist Republic of Macedonia РС - Република Србија SDMM - Socialist Youth of Macedonia РСл - Република Словенија SRZ - Rural worker’s co-operative РХ - Република Хрватска SKJ - Communist Union of Yugoslavia РЦГ - Република Црна Гора SOV - Slavic Macedonian Liberation Army

273 САД - Соединетите американски држави SPBSBD - S. Peterburg’s Slavic-benefi ciary СРМ - Социјалистичка Република Македонија Association СДММ - Социјалистичка младина на Македонија SRJ - Socialist Republic of Yugoslavia СРЗ - Селска работна задруга SSNO - Federal Secretary of National Defense СРМ - Социјалистичка Република Македонија SFRJ - Socialist Federative Republic Yugoslavia СКЈ - Сојуз на комунистите на Југославија TMOK - Secret Macedonian Odrin Revolutionary СОВ - Славјаномакедонска ослободителна војска Organization (Solun 1893-1905) СПбСБД - С. Петербуршко словенско благо- TMOK - Secret Macedonian Liberation Committee творно друштво TOMO - Secret Macedonian Liberation СРЈ - Социјалистичка Република Југославија Organization ССНО - Сојузен секретаријат за народна UDBA - State Security Department одбрана FKB - Football club Bitola СФРЈ - Социјалистичка федеративна република FKM - Football club of RM Југославија FNRJ - Federative People’s Republic of Yugoslavia ТМОК - Таен македонско-одрински кружок во CMRK- Central Macedonian Revolutionary Русија Committee ТМОРО - Тајна македонско-одринска револуци- CK KPJ - Central Committee of the Communist онерна организација (Солун, 1893-1905) Party of Yugoslavia ТОМО - Тајна македонска ослободителна CK KPM - Central Committee of the Communist организација Party of Macedonia УДБА - Управа за државна безбедност CK - Central Committee ФКБ - Фудбалски клуб - Битола CK VMRO - Central Committee of the Macedonian ФКМ - Фудбалски клуб на РМ Revolutionary Organization ФНРЈ - Федеративна народна република Југо- CK TMORO - Central Committee of the Secret славија Macedonian Odrin Revolutionary organization ЦМРК - Централен македонски револуционерен CMRK - Central Macedonian Revolutionary комитет Committee ЦК - Централен комитет CO - Central Board ЦК КПЈ - Централен комитет на Комунистичка- та партија на Југославија ЦК КПМ - Централен комитет на Комунистич- ката партија на Македонија ЦК ВМРО - Централен комитет на Внатрепната Македонско револуционерна организација ЦК -ТМОРО - Централен комитет на Тајната македонскоодринска револуционерна орга- низација ЦМРК - Централен македонски револуционерен комитет. ЦО - Централен одбор

274 КОРИСТЕНА ЛИТЕРАТУРА

1. Андоновски, Христо, Карајанов, Петар; Павловски, Јован: Личности од Македонија. Ен- циклопедиски именик / Редакција Јован Павловски. - Скопје: МИ-АН, 2002. 2. Арсић, Велимир, Т. (1930) Црва Св. великомучененика Димитрија у Битољу, Битољ: Из- дање управе цркве Св. Димитрија . 3. Аристотел (2000) За поетиката, превод, белешки и предговор Михаил Д. Петрушевски, Скопје: Македонска книга. 4. Бено, Русо - Коки (2007), Траги на незаборавот - автобиографски запис, Скопје: Еврејска заедница на РМ. 5. „Битола и Кемал Ататурк“ зборник од одржан научен собир, Битола: Универзитет „Св. Климент Охридски“ - Битола, 1998. 6. Битола (монографија, колективен труд), 1985, Скопје: Наша книга. 7. Битола (монографија, колективен труд), 2004, Битола: Микена. 8. Битола низ вековите - зборници од одржани научни средби во чест на 4 Ноември - денот на ослободувањето на Битола,(1996 - 2007). 9. Битолските народноослободителни партизански одреди - зборник, (1982), Битола: ДНУ. 10. Бојаџиевски, П. (1992), Здравството во Битола низ вековите, Битола: ДНУ. 11. Бојаџиевски, П. (2003), Здравствено-социјалната политика на странските пропаганди во Битола, Штип: МАИМ-Штип. 12. Бојаџиевски П. и Р. Бојаџиевска (2004), Здравството во Битола 1944-2004, Битола: ДНУ. 13. Брејлсфорд, Х. (2003) Македонија:нејзините народи и нејзината иднина, Скопје: Култура 14. Браќа Манаки, Прилог за нивниот живот и дело, Скопје 1982. 15. Велев, Илија (1997) Кирилометодиевската традиција и континуитет, Скопје: ИМЛ при Филолошкиот факутет - Скопје. 16. Величковски, В.(1990), Васко Ташковски, Скопје: Македонска книга. 17. Грозданоски, Ратомир (2000) Стефан, Архиепископ Охридски и Македонски, Скопје: Свети Архиерејски Синод на Македонската Православна Црква (и др.). 18. Грујоски, д-р Трајче (1987) Битола на мојата младост, Битола: БИД „Мисирков“. 19. Грујоски, д-р Трајче Битола - општествено-економски развиток, дисертација, објавена во Битола, преработена и и дополнета од авторот. 20. Грујоски д-р Трајче (2004) Времиња, луѓе... 1904-2004, Скопје. 21. Делчев Гоце I-VI, ред. Хр. Андонов-Полјански, Скопје, 1972: Култура.

275 22. Демостен, говори, избор и превод (1995), Д. Чадиковска, Скопје. 23. Димитровски Д. - Такец (1982), Јубилеен каталог, Битола, Самостојно издание. 24. Димитровски, Д. - Такец, (1975), Манаќи и Битола, Битола, РУ „К. П. Мисирков“. 25. Димовски - Цолев, Ѓ. (1977) Стив Наумов, монографија, Битола. 26. Димовски - Цолев, Ѓ. (1987) Спомен обележја на Битола и Битолско, Битола. 27. Димовски - Цолев, Ѓ. (1968, 1988) Ѓорѓи Сугарев, монографија, Битола. 28. Димовски - Цолев, Ѓ. (1990) Битолски Евреи, монографија, Битола. 29. Димовски - Цолев, Ѓ. (2007), монографски труд во ракопис, Битола. 30. Динев, Ангел (1987) Илинденска епопеја I и II дел, приредил Вл. Картов, Скопје: Мисла. 31. Дојчиновски К.: (2000) Тие му дадоа белег на векот, Скопје: Матица македонска. 32. Друговац, М. (1990), Историја на македонската книжевност XX век, Скопје. 33. Друштво за наука и уметност - Битола 1960-1990, монографија, Битола. 34. Грујоски, Т. (2005) Никола Тодоровски „Коле Канински“ Битола: ООСББ. 35. Група автори (1985) Битола, монографски труд, Скопје: Наша книга. 36. Група автори (2004) Битола, монографски труд, Битола: Микена. 37. Група автори (1998) Печатарството и издаваштвото во Битола, I, II, III дел, ДНУ-Битола. 38. Дојчиновски, К.(2000) Tие му дадоа белег на векот (1900-2000), Скопје: Матица македонска. 39. Друштво за наука и уметност - Битола 1960-1990, монографија, Битола. 40. Ѓоршевски, З. (1988) Елпида Караманди - Бисера, Битола: СЗБНОВБ. 41. Зборник на паднатите борци во НОБ од Битолска околина (1958), Битола: Околиски ис- ториски архив - Битола. 42. Ивановски, И. (1984) 40 год. Народен театар - Битола, Битола: НТБ. 43. Ивановски, И. (2004) 60 год. Народен театар - Битола, Битола: НТБ. 44. Ивановски, И. (1994) Методи Ивановски - Менде, Скопје: Матица македонска. 45. Илинденски факел, зборник, 2003, Битола, МНД и ООСБ. 46. Историја на македонскиот народ, група автори, издание на Институтот за национална историја на РМ, во три тома, Скопје, 1969 год. 47. Каваев Ф. (1969) Битола бабам Битола, народни песни, Битола. 48. Карајанов, П. (2003) Рафаел М Камхи, Скопје: Веда. 49. Константинов, Д.: Дамјан Груев, монографија, Битола. 50. Константинов, Д, Хр.(2003) Битола 1903, Битола: Завод и музеј. 51. Кочанковски, Ј. (1987) Тодор П. Ангелевски-Строгов, Битола ЗБНОБ

276 52. Крстевки-Кошка, Александар (1998), Богоја Наумов Фотев, Скопје: Историски архив на Македонија, Матица македонска. 53. Кушовски, В. и сораб. (1998) Таки Даскалот (1921-1942), Скопје: ИНИ. 54. Македонија - настани, личности и дела.../ приредил Томислав Тодоровски, (1999), Скопје- Мелбурн: Матица македонска. 55. Македонски писатели [редакција Јован Павловски, Раде Силјан, Веле Смилевски], Скопје: ДПМ, 2004. 56. МИ-АНОВА Енциклопедија општа и македонска 1. A-Ж / Ј. Павловски. - Скопје: 2006. 57. МИ-АНОВА Енциклопедија општа и македонска 2. З-Љ / Ј. Павловски. - Скопје: 2006. 58. МИ-АНОВА Енциклопедија општа и македонска 3 М-П / ред. Ј. Павловски. - Скопје: 2006. 59. МИ-АНОВА Енциклопедија општа и македонска 4 Р-Ш / ред. Ј. Павловски. - Скопје: 2006. 60. Миладинов, К. (1980) Избор (избор и предговор гане Тодоровски), Скопје: Мисла. 61. Музиката на почвата на Македонија од Атанас Бадев до денес, книга 12, Скопје 2004. 62. Павловски, К. (2007) Митрополит препспанско-витолски, г. Климент, Битола. 63. Печатарството и издаваштвото во Битола (1999) (колективен труд), Битола, ДНУ. 64. Поленаковиќ д-р Харалампие (1973) Студии за македонскиот фолклор, Скопје: „Мисла“. 65. Проева, Н. (1995), „Осврт врз проучувањето на историјата на античките Маскедонци“. Содржински и методлошки прашања во истражувањето на културата на Македонија, 1, МАНУ, Скопје. 66. Монах Павле од Лавра (2001) Житие и служба на Св. Нектариј Битолски, Битола: Митро- полиска библиотека „Св. Јован Боголсов“ - Битола, - 60 стр. 67. Народни херои од Македонија, зборник, Скопје, 1973, Наша книга. 68. Огненовски, м-р С. (2000) „Тале Огненовски“Скопје: Матица Македонска. 69. Петрушевски Михаил, Д. (1911 -1990),Скопје, МАНУ. 70. Поп-Атанасов, Ѓ. (1989) Речник на стара македонска литература, Скопје: Македонска книга 71. Поп-Атанасов Ѓорѓи (1983/85) Основен хронолошки каталог на словенските ракописи од Македонија, во сп. Спектар од бр. 1-5, 1983 -1985. 72. Ристовски Бл. (1978) Димитрија Чуповски (1878-1940) том I и II, Скопје: Студентски збор 73. Ристовски, Бл. (1980) Македонскиот стих 1900 - 1944, истражувања и материјали, Скопје: Мисла. 74. Ристовски акад. Бл. (1999, Историја на македонската нација, Скопје, МАНУ. 75. Ристовски, Бл. (1966) Крсте П. Мисирков, Скопје: Култура. 76. Ристовски, акад. Бл. (1986) Крсте П. Мисирков, Битола: Мисирков. 77. Саздов, Т. (1995) Знаменити македонски прередобеници од Галичник, Скопје.

277 78. Сто македонски години 1903-2003 / Редакција Јован Павловски. - Скопје: МИ-АН, 2002. 79. Ташковски, В. (2005) Ѕуница околу пирустијата, Скопје. 80. Ташковски, В. (2005) монографси труд, Скопје: Музеј на град Скопје. 81. Ташковски, Д. (1970) Самуиловото царство, Скопје: Наша книга. 82. Тевфик Мехмед, Кратка историја на Битолскиот вилает, составил Мехмед Тевфик, Ин- тернационална трговска печатница 1327/1911 г. 83. Тодоровски, Т. (1999) Македонија, настани, личности и дела, Скопје: Матица македонска 84. Траиковски Б. (1917-1996), 2003 Монографија Скопје, Уметничка галерија 85. Трајановски, Ал.(2006) Илинденското востание - Јордан Пиперката -, Скопје. 86. Тупурковски, Васил (1993) Историја на Македонија од древнина до смртта на Алексан- дар Македонски, Скопје, Титан. 87. Уметничка галерија - Битола (2003) Борислав Траиковски, монографија. 88. Христов, Д. (1964) 20 години Народен театар - Битола, Битола, НТБ. 89. Цветковски, Р. (2003) Отаде и одавде времето, Скопје: Академски печат. 90. Шапкарев, К. (1984) Избор (предговор д-р Т. Тодоровски), Скопје: Мисла. 91. Шукарова, А. (2003), Филип II Македонски и атинските ретори, Скопје: Три.

278 РЕГИСТАР

Презиме и име години дејност страница

Алексова, Рајна (1883 - 1959) фармацевт ...... 19 Алушевски, Илија, (1928 - 2004) фолклорист ...... 20 Ангелески, Тодор (1910 - 1943) револуционер ...... 22 Ангелевски, Петар (1931 - 2003) сценограф...... 24 Aндреевски, Петре М. (1934 - 2006) писател ...... 25 Балабан, Аврам (1865 - 1913) лекар ...... 27 Божиновски, Мишко (1923) револуционер ...... 28 Божиноски, Петар-Пецо (1920 - 1970) народен херој ...... 30 Бојаџиев, Христо (1948) уметнички фотограф...... 31 Бојаџиевски, Петар (1939) лекар ...... 33 Бошевски, Томе (1937) академик...... 35 Брејлсфорд, Хенри (1873 - 1948) мисионер ...... 37 Ванѓелов, Васко (1927) спортист ...... 38 Велјановска, Вера (1955) спортист ...... 39 Велјановски, Петар (1905 - 1975) актер ...... 40 Видимче, Пецо (1921) ликовен уметник ...... 42 Виолè, сестра, (1859 - 1925) мисионерка ...... 43 Владислав, Јован (1015 - 1018) владетел ...... 45 Гаврил Радомир (1014 - 1015) владетел ...... 47 Георгиј, Граматик (XI в) црковен деец ...... 48 Георгиевски, Љубиша (1937) режисер ...... 49 Госен, Анри, М. (1891 - 1982) научник...... 51 Гравчевски, Владимир (1936 - 1978) актер ...... 52 Григориј, митрополит (1825 - 1833) патријарх ...... 53 Гризебах, Август, Х. (1814 - 1879) научник...... 55 Груев, Дамјан (1871 - 1906) револуционерен деец ...... 56 Груевски, Томе, (1949) комуниколог ...... 58 Грујоски, Трајче (1921 револуционер ...... 60 Даскало, Таќи (1921 - 1942) револуционер ...... 62 Демировски, Ајри (1927) музичар...... 63 Димитров, Славе (1946) музички уметник ...... 64 Димитровски Д., -Такец (1922) новинар ...... 65 Димитровски, Пеце (1942) спортист ...... 67 Димовски -Цолев, Ѓорѓи (1929) историчар...... 68

279 Додовски, Владо (1938 - 1999) новинар ...... 70 Дорев, Панчо (1878 - 1938) револуционер ...... 71 Дума, Христо (1919) лекар ...... 72 Дунимаглоска, Весна (1976) спортист ...... 73 Иванишевиќ, Ричард (1956 - 2005) ликовен критичар ...... 74 Ивановски, Методија (1929 - 1995) ликовен уметник ...... 75 Ивановски, Тоде (1924 - 2005) ликовен уметник ...... 77 Илиевски, Димитар-Мурато (1953 - 1989) алпинист ...... 78 Јанакиевски, Томе (1938 - 2004) археолог ...... 79 Јосифовски, Јосиф (1927 - 2001 актер ...... 80 Каваев, Филип, (1904 - 1974) фолклорист ...... 81 Калаузи, Јован (1919 - 1989) лекар ...... 83 Камхи, Рафаел (1870 - 1970) револуционер ...... 85 Канински, Никола (Коле), (1914 - 1944) револуционер ...... 87 Караманди, Елпида – Нада (1920 - 1942) народен херој ...... 88 Карангелевски, Васко (1921 - 1977) народен херој ...... 89 Караџовски, Ѓорѓи (1916 - 1989) ликовен уметник ...... 90 Керим паша, Абдул, (1835 - 1910) државник ...... 91 Климент, митрополит (1912 - 1979) митрополит ...... 93 Коломонос, Жамила (1922) револуционерка ...... 95 Константинов, Душан (1922 - 2002) историчар...... 97 Константинов, Јанко (1926) архитект ...... 98 Костов Владимир (1932) писател ...... 100 Костов, Кире (1949) композитор ...... 103 Котевски, Димитар (1926) лекар ...... 104 Кочанковски, Јован (1931) историчар...... 106 Кочовска, Фана (1927 - 2004) народен херој ...... 108 Кочовски, Илија (1945) ликовен уметник ...... 109 Креља, Зина (1925 - 2004) оперска певица ...... 110 Крстевски Александар (1932 - 2003) историчар...... 111 Ласковски Владо (1932 - 2007) новинар ...... 112 Лијаку, Димитар (1921) лекар ...... 114 Лозановски, Ристо (1925) академик...... 116 Лозанчев, Атанас (1870 - 1945) револуционер ...... 118 Македонски, Димитар (1847 - 1898) учебникар...... 119 Македонски, Кирил (1925 - 1984) композитор ...... 121 Манаки, Јанаки (1878 - 1960) фотограф ...... 123 Манаки, Милтон (1882 - 1964) снимател...... 125 Манев, Свето (1945) ликовен уметник ...... 127

280 Мареш, Франтишек (1922 - 1994) филолог...... 128 Мелников, Иван (1896) сценограф...... 130 Миновски, Димче (1942) новинар ...... 131 Мирчевски, Петар (1956) актер ...... 133 Мисирков, Крсте (1874 - 1926) идеолог ...... 135 Митан, Тане ( - 1651) револуционер ...... 138 Михајловски, Драги (1951) писател ...... 139 Мишајков, Дијамандија (1872 - 1953) идеолог ...... 140 Мишајков, Константин (1807 - 1880) реформатор ...... 142 Наковска, Оливера (1974) спортист ...... 143 Наумов, Стеван-Стив (1920 - 1942) народен херој ...... 144 Наумовска, Олга (1927 - 1999) актер ...... 145 Наумовски, Душан (1938) режисер ...... 147 Нектариј, Битолски (1430 - 1500) црковен деец ...... 148 Нектариј, Пелагониски (XVI в.) мисионер ...... 150 Нечевски, Вангел-Тунело (1922 - 2006) народен херој ...... 152 Низамедин, Асим (1915 - 2003) учебникар ...... 153 Николески, Ванчо (1912 - 1980) писател ...... 154 Николовски, Димче (1953 - 1998) ликовен уметник ...... 156 Николовски, Михајло (1934 - 1994) композитор ...... 158 Овадија Естреја, Мара (1922 - 1944) народен херој ...... 159 Огненовски, Тале (1922) музички уметник ...... 160 Османли, Димитрие (1927 - 2006) режисер ...... 162 Павловски, Божин (1942) писател ...... 164 Пановски, Доне (1935 - 1997) книжевник...... 166 Пановски, Трифун (1912 - 1944) револуционер ...... 168 Папазоглу, Фанула (1917 - 2001) археолог ...... 170 Пелагониски, Григориј ( XVI век ) црковен деец ...... 172 Петковски, Менде (1956 - 2005) новинар ...... 173 Петров, Караѓуле (1924 - 1963) оперски пејач...... 175 Петровски, Михаил (1949) спортист ...... 176 Петровски, Панде (1943 - 2006) генерал ...... 177 Петрушевски, Михаил (1911 - 1990) филолог...... 178 Поповска, Јоана (1943) актер ...... 180 Поп-Андов, Георги (1903 - 1969) лекар ...... 182 Поп Христов, Ѓорѓи (1878 - 1952) револуционер ...... 184 Рајдер, Сју (1923 - 2000) мисионер ...... 186 Робев, Димитар (1820 - 1890) идеолог ...... 188 Робев, Константин (1818 - 1900) мисионер ...... 190

281 Русо, Бено - Коки (1920 - 2006) револуционер ...... 192 Св. Ангел, Битолски ( 1750) великомаченик ...... 194 Силјановски, Симеон (1942) ликовен уметник ...... 197 Стерјовски, Александар (1933) научен работник...... 198 Стефан, г.г. архиепископ (1955) архиепископ ...... 199 Стефановски, Ацо (1922 - 1985) актер ...... 201 Стефановски Горан (1952) писател ...... 203 Стефановски, Димче (1921 - 1978) актер ...... 205 Стефановски, Илко (1952) актер ...... 207 Стефановски, Стефче (1959) спортист ...... 209 Стојковски, Петар (1931) актер ...... 211 Стојчев, Борис (1924) академик...... 213 Стојчевска-Антиќ, Вера (1939) научен работник...... 215 Струмениковски Ранко (1936 - 2000) ликовен уметник ...... 217 Сугарев, Ѓорѓи (1879 - 1906) револуционер ...... 218 Талески, Владимир (1959) актер ...... 219 Танковски, Ѓорги, (1930) историчар...... 221 Ташковиќ, Глигорие (1901 - 1963) архитект ...... 223 Ташковски Васко (1937) ликовен уметник ...... 224 Теодор, Граматик (XIII век ) црковен книжевник...... 225 Тодоровски, Александар (1923 - 1984) научен работник...... 227 Тодоровски, Вангел-Мајоро (1920-1942) народен херој ...... 229 Траиковски Борислав (1917 - 1996) ликовен уметник ...... 231 Трајковски Љубиша (1930 - 1995) актер ...... 232 Трпчевски, Таше (1955) лекар ...... 234 Филип Втори Македонски (382-336 п.н.е.) басилевс ...... 235 Фотев, Богоја (1900 - 1993) револуционер ...... 237 Харлеј, госпоѓа ( - 1916) мисионерка ...... 239 Хаџи Антоновски Коста (1935) ликовен педагог ...... 240 Христиди, Анастас (1861 - 1939) лекар ...... 241 Христов, Димитар (1938) режисер ...... 242 Христовски Јонче (1933 - 2000) естраден уметник...... 243 Христовски Никола (1946) научен работник...... 244 Христов, Павел (1874 - 1922) револуционер ...... 246 Христовски Стево-Патако (1920 - 1943) револуционер ...... 248 Цветков, Параскев (1875 - 1903) револуционер ...... 249 Чакар, Јасмина (1939) музички уметник ...... 251 Чернодрински, Војдан (1875 - 1951) драмски писател...... 252 Чоревски, Борис (1949) актер ...... 254

282 Чоревски, Трајко (1921 - 1955) актер ...... 256 Чупона, Ѓорѓи (1930) академик...... 257 Чурлевска, Марија (1943) спортист ...... 258 Џеров, Лука (1870 - 1948) револуционер ...... 259 Шапкарев, Климент (1875 - 1949) револуционер ...... 261 Шатев, Павел (1882 - 1951) револуционер ...... 262 Шкодреану Коста (кр. 19-поч.20в.) ликовен уметник ...... 265 Шперовиќ, Милица (1939) музички уметник ...... 266 Шумљанска Захарија (1864 - 1937) мисионер ...... 267 Шумљански Јулијан ( - 1919) мисионер ...... 269

283 REGISTER

Surname and name years profession page

Aleksova Rajna (1883 - 1959) pharmacist...... 19 Аlusevski Ilija (1928 - 2004) folklorist ...... 20 Аngeleski Todor (1910 - 1943) revolutionary ...... 22 Аngelevski Petar (1931 - 2003) screen writer ...... 24 Andreevski Petre M. (1934 - 2006) writer ...... 25 Balaban Avram (1865 - 1913) doctor...... 27 Bozinovski Misko (1923) revolutionary ...... 28 Bozinoski Petar - Peco (1920 - 1970) national hero...... 30 Bojadziev Hristo (1948) artist ...... 31 Bojadzievski Petar (1939) doctor...... 33 Bosevski Tome (1937) academician ...... 35 Brailsford Henry Noel (1873 - 1948) missionary...... 37 Vangelov Vasko (1927) sportsman ...... 38 Veljanovska Vera (1955) sportswoman ...... 39 Veljanovski Petar (1905 - 1975) actor ...... 40 Vidimce Peco (1921) artist ...... 42 Viole Sister (1859 - 1925) missionary...... 43 Vladislav Jovan (1015 - 1018) ruler ...... 45 Gavril Radomir (1014 - 1015) ruler ...... 47 Georgij gramatician (XI в) religious activist ...... 48 Georgievski Ljubisa (1937) director ...... 49 Gosen Anry. M (1891 - 1982) scientist ...... 51 Gravcevski Vladimir (1936 - 1978) actor ...... 52 Metropolitan Grigorij (1825 - 1833) patriarch ...... 53 Grizebah, August, H. (1814 - 1879) scientist ...... 54 Gruev Damjan (1871 - 1906) revolutionary ...... 56 Gruevski Tome (1949) communicologist ...... 58 Grujoski Trajce (1921) revolutionary ...... 60 Daskalo Taki (1920 - 1942) revolutionary ...... 62 Demirovski Ajri (1927) musician ...... 63 Dimitrov Slave (1946) musician ...... 64 Dimitrovski D. Takec (1922) journalist ...... 65 Dimitrovski Pece (1942) sportsman ...... 67 Dimovski Colev – Gorgi (1929) historian...... 68

284 Dodovski Vlado (1938 - 1999) journalist ...... 70 Dorev Panco (1878 - 1938) revolutionary ...... 71 Duma Hristo (1919) doctor...... 72 Dunimagloska Vesna (1976) sportswoman ...... 73 Ivanisevic Richard (1956 - 2005) art critics ...... 74 Ivanovski Metodija (1929 - 1995) art critics ...... 75 Ivanovski Tode (1924 - 2005) artist ...... 77 Ilievski Dimitar-Murato (1953 - 1989) alpinist ...... 78 Јanakievski Tome (1938 - 2004) archeologist...... 79 Josifovski Josif (1927 - 2001 аctor ...... 80 Кavaev Filip (1904 - 1974) folklorist ...... 81 Кalauzi Jovan (1919 - 1989) doctor...... 83 Kamhi Raphael (1870 - 1970) revolutionary ...... 85 Кaninski Nikola (Коlе), (1914 - 1944) revolutionary ...... 87 Karamandi Elpida – Nada (1920 - 1942) national hero...... 88 Karangelevski Vasko (1921 - 1977) national hero...... 89 Кaradzovski, Gorgi (1916 - 1989) artist ...... 90 Кerim Pasha Abdul (1835 - 1910) public fi gure ...... 91 Clement (1912 - 1979) metropolitan ...... 93 Colomonos Zamila (1922) revolutionary ...... 95 Konstantinov Dusan (1922 - 2002) histrorian...... 97 Konstantinov Janko (1926) architect...... 98 Kostov Vladimir (1932) writer ...... 100 Kostov Kire (1949) composer...... 103 Kotevski Dimitar (1926) doctor...... 104 Коcankovski Jovan (1931) historian...... 106 Kocovska Fana (1927 - 2004) national hero...... 108 Kocovski Ilija (1945) artist ...... 109 Krelja Zina (1925 - 2004) opera singer...... 110 Krstevski Aleksandar (1932 - 2003) historian...... 111 Laskovski Vlado (1932 - 2007) journalist ...... 112 Lijaku Dimitar (1921) doctor...... 114 Lozanovski Risto (1925) academician ...... 116 Lozancev Atanas (1870 - 1945) revolutionary ...... 118 Makedonski Dimitar (1847 - 1898) text book writer ...... 119 Makedonski Kiril (1925 - 1984) composer...... 121 Manaki Janaki (1878 - 1960) photographer ...... 123 Manaki Milton (1882 - 1964) cameraman ...... 125 Manev Sveto (1945) artist ...... 127

285 Mares Frantisek (1922 - 1994) philologist ...... 128 Melnikov Ivan (1896) screen writer ...... 130 Minovski Dimce (1942) journalist ...... 131 Mircevski Petar (1956) actor ...... 133 Misirkov Krste (1874 - 1926) ideologist ...... 135 Mitan Tane ( - 1651) revolutionary ...... 138 Mihajlosvki Dragi (1951) writer ...... 139 Misajkov Dijamandija (1872 - 1953) ideologist ...... 140 Misajkov Konstantin (1807 - 1880) reformer ...... 142 Nakovska Olivera (1974) sportswoman ...... 143 Naumov Stevan- Stiv (1920 - 1942) national hero...... 144 Naumovska Olga (1927 - 1999) actress ...... 145 Naumovski Dusko (1938) director ...... 147 Nektarij of Bitola (1430 - 1500) religious activist ...... 148 Nektarij of Pelagonija (XVI в.) missionary...... 150 Necevski Vangel -Tunelot (1922 - 2006) national hero...... 152 Nizamedin Asim (1915 - 2003) text book writer ...... 153 Nikolevski Vanco (1912 - 1980) writer ...... 154 Nikolov Dimce (1953 - 1998) artist ...... 156 Nikolovski Mihajlo (1934 - 1994) composer...... 158 Ovadija Estreja – Mara (1922 - 1944) national hero...... 159 Ognenovski Tale (1922) musician ...... 160 Osmanli Dimitrie (1927 - 2006) director ...... 162 Pavlovski Bozin (1942) writer ...... 164 Panovski Done (1935 - 1997) writer ...... 166 Panovski Trifun (1912 - 1944) revolutionary ...... 168 Papazoglu Fanula (1917 - 2001) archeologist...... 170 Pelagoniski Grigorij ( XVI century ) religious activist ...... 172 Petkovski Mende (1956 - 2005) journalist ...... 173 Petrov Karagule (1924 - 1963) opera singer...... 175 Petrovski Mihail (1949) sportsman ...... 176 Petrovski Pande (1943 - 2006) general ...... 177 Petrusevski Mihail (1911 - 1990) philologist ...... 178 Popovska Joana (1943) actress ...... 180 Pop Andonov Georgi (1903 - 1969) doctor...... 182 Pop Hristov Gorgi (1878 - 1952) revolutionary ...... 184 Ryder, Lady Sye (1923 - 2000) missionary...... 186 Robev Dimitar (1820 - 1890) ideologist ...... 188 Robev Konstantin (1818 - 1900) missionary...... 190

286 Ruso Beno-Koki (1920 - 2006) revolutionary ...... 192 St Angel of Bitola ( 1750) martyr ...... 194 Siljanovski Simeon (1942) artist ...... 197 Sterjovski Aleksandar (1933) scientifi c worker ...... 198 Stefan archbishop of Ohrid (1955) archibishop ...... 199 Stefanovski Aco (1922 - 1985) actor ...... 201 Stefanovski Goran (1952) writer ...... 203 Stefanovski Dimce (1921 - 1978) actor ...... 205 Stefanovski Ilko (1952) actor ...... 207 Stefanovski Stefce (1959) sportsman ...... 209 Stojkovski Petar (1931) actor ...... 211 Stojcev Boris (1924) academician ...... 213 Stojcevska Antik Vera (1939) scientifi c worker ...... 215 Strumenikovski Ranko (1936 - 2000) artist ...... 217 Sugarev Gorgi (1879 - 1906) revolutionary ...... 218 Taleski Vladmir (1959) actor ...... 219 Tankovski Gorgi (1930) historian...... 221 Taskovik Gligorie (1901 - 1963) architect...... 223 Taskovski Vasko (1937) artist ...... 224 Teodor Grammatik (XIII century ) religious literarian ...... 225 Todorovski Aleksandar (1923 - 1984) scientifi c worker ...... 227 Todorovski Vangel Majoro (1920-1942) national hero...... 229 Traikovski Borislav (1917 - 1996) artist ...... 231 Trajkovski Ljubisa (1930 - 1995) actor ...... 232 Trpcevski Tase (1955) doctor...... 234 Filip II Macedonian (382-336 B.C) Basilevs ...... 235 Fotev Bogoja (1900 - 1993) revolutionary ...... 237 Harley, the lady ( - 1916) missionary...... 239 Hadzi Antonovski Kosta (1935) art pedagogue ...... 240 Hristidi Anastas (1861 - 1939) doctor...... 241 Hristov Dimitar (1938) director ...... 242 Hristovski Jonce (1933 - 2000) entertainer...... 243 Hristovski Nikola (1946) scientifi c worker ...... 244 Hristov Pavel (1874 - 1922) revolutionary ...... 246 Hristovski Stevo-Patako (1920 - 1943) revolutionary ...... 248 Cvetkov Paraskev (1875 - 1903) revolutionary ...... 249 Cakar Jasmina (1939) musician ...... 251 Cernodrinski Vojdan (1875 - 1951) drama writer ...... 252 Corevski Boris (1949) actor ...... 254

287 Corevski Trajko (1921 - 1955) actor ...... 256 Cupona Gorgi (1930) аcademician ...... 257 Curlevska Marija (1943) sportswoman ...... 258 Dzerov Luka (1870 - 1948) revolutionary ...... 259 Sapkarev Clement (1875 - 1949) revolutionary ...... 261 Satev Pavel (1882 - 1951) revolutionary ...... 262 Skodreanu Kosta (end 19-begin.20c.) artist ...... 265 Sperovik Milica (1939) musician ...... 266 Sumljanska Zaharija (1864 - 1937) missionary...... 267 Sumlajnski Julijan ( - 1919) missionary...... 269

288 Издавачи: Published by: НУУБ „Св. Климент Охридски“ - Битола NUUB “St. Clement Ohridski” - Bitola Општина Битола Municipality of Bitola

За издавачите: For the publishers Науме Ѓоргиевски Naume Gorgievski Владимир Талески Vladimir Taleski

ЗНАЧАЈНИ ЛИЧНОСТИ ЗА БИТОЛА DISTINGUISHED PEOPLE FOR BITOLA

Јазична редакција Editorship Трајко Огненовски Trajko Ognenovski

Превод на англиски Translation in English Агенција за преводи „Филип М“ - Битола Translation service agency “Filip M” - Bitola Весна Милевска Vesna Milevska

Лектори на англиски Lectors in English Кики Младенова Kiki Mladenova Оливера Каранфиловска Olivera Karanfi lovska

Дизајн на корица Cover design Горан Микаровски Goran Mikarovski

Печатење и компјутерска подготовка Printing and computer preparation МИКЕНА - Битола MIKENA - Bitola

Тираж Press run 1000 примероци 1000 copies

Книгата е финансирана од Општината Th e book is fi nanced by the Municipality of Битола и Министерството за култура на Bitola and Ministry of culture, of the Republic Република Македонија of Macedonia Меѓу плејадата на многубројни личности од најразлични професии, низ историјата на Битола се издигнале како феникс со својот труд и научно-уметничко творење, тие кои храбро се бореле и гинеле за слободата на овој град, истрајни и хумани, кои им помагале на граѓаните од Битола да ги преживеат пустошите, ропствата, сиромаштијата, гладот, болестите, едноставно исполнети со благородие, личности кои претставуваат своевидни неимари на Битола и пошироко, одржувајќи го и подигајќи го овој наш сакан град со културното рамниште на другите градови во светот.

From the pleiad of numerous people of miscellaneous professions who through the history of Bitola distinguished as phoenix with their labor and scientific artistic creation, those who fought heroically and died for the freedom of this city, persistent, human who helped to Bitola’s citizens to survive the devastation, slavery, poverty, the hunger, diseases simply, people full with mercy who represent peculiar rescuers of Bitola and wider, maintaining and raising this favourite city of ours, to the cultural level of the other cities in the world.