УДК 930.1:94(=163.41) ИСТОРИОГРАФИЈА HISTORIOGRAPHY САНДРА ЛУКИЋ Бања Лука
[email protected] МАСАДА У ДОБА ЈУДЕЈСКОГ РАТА (ИДЕОЛОГИЈА И СИМБОЛИКА МАСАДЕ) Вријеме пролази и Масада више није сaмo историјски споменик у близини Мртвог мора већ покретна планина коју носимо на нашим леђима гдје год да кренемo. A. Б. Јехошуа Апстракт: Јудеја је постала римска провинција 6. године, а неким крајевима су још неко вријеме владали Иродови насљедници. У овом периоду дошло је до снажења странака које су током времена у погледу политичких слобода и односа према Римској империји заузеле веома радикалан став. Може се претпоставити да је зачетак активног ослободилачког покрета имао коријен у претварању Јудеје у римску провинцију, као и у другим узроцима идеолошке и политичке природе. Само присуство Римљана представљало је увреду за Јевреје јер су сматрали да поред Бога немају другог господара. Године 66. избио је Јудејски рат (познат и као Велика побуна) након што је јерусалимско становништво одлучило да збаци јарам прокуратора. Веспазијан, који је ратовао у Јудеји, постао је римски цар државним ударом 69. године, а његов син Тит је освојио Јерусалим 70. године. Уништио је Други храм, а потом послао војску на Масаду, задње упориште јеврејских побуњеника. У овом раду је дат историјски преглед догаёаја на Масади који представљају трагичан епилог Велике побуне. Масада је једно од ријетких мјеста из доба антике која и данас имају значај и буде интересовање код људи из различитих крајева свијета. Кључне ријечи: Масада, Јосиф Флавије, Зилоти, Римљани, Јудејски рат, идеологија, симболика. Mасада као Иродова тврђава и задње упориште Зилота Oкo стотину километара од Јерусалима у правцу југоистока лежи планинска тврёава Масада.