KLIKNI! ^itajte ne i na internet i tamu sme besplatni skopskoeho.mk

br. 132 17.10.2019

SKOPJANI NE PRIFA]AAT PAK DA IM SE BRCNE VO XEBOT [ilegov[ilegov dada nene planiraplanira poka~uvawepoka~uvawe nana danokotdanokot MANU i drugite institucii }e zucnat li nana imot,imot, nekaneka sese u~iu~i dada ne{to za ultimatumot tro{itro{i doma}inskidoma}inski od Sofija?

Gradona~alnicite mu davaat i premnogu na gradot, zatoa Skopje e prenatrupano

Na GTC mu treba vistinsko gu{kawe, nikako da si go vrati sjajot 2 RETROVIZOR 147 stanovi dozvoleni za gradba vo Skopje, samo 22 ne se vo Aerodrom

Op{tina Aerodrom }e se trupa so novi zgradi. Ovaa skopskata op{tina e ubedlivo vode~ka spored brojot na izdadeni dozvoli za gradba na stanovi vo tekot na mesec av- gust. Ova go poka`uvaat podatocite koi gi objavi Dr`avniot zavod za statistika, a spored koi od 147 stanovi za koi bile iz- dadeni odobrenija za gradba samo 22 nema da se gradat na podra~jeto na Aerodrom, site ostanati se nameneti za „spalnata soba na Skopje” kako {to go narekuvaat skop- jani Aerodrom. Pokraj atraktivnosta na ovaa op{tina za Kone~no urnata gradba, pri~inite za ovaa ekspanzija treba da se bara i vo faktot {to vo op{tinite peralnata koja Centar i vo Karpo{ na sila se u{te e mora- pre~e{e na torium za gradba na novi zgradi poradi preispituvawe na urbanisti~kite planovi. bulevarot „Treta makedonska Pajak vozilata kako da se natprevaruvaat brigada“ koj pove}e avtomobili }e sobere Dolgogodi{niot Pajakot e najaktivniot del od grad- kirani i podignati vozila, 64 se ot- problem so peralnata skata administracija i mehanizacija. straneti od zonskite parkirali{ta, a na trasata na buleva - Rabotat turbo. Eve gi podatocite od preostanatite 369 vo zi la po nalog na rot „Treta makedonska izminatite 10 dena: so specijalnite soobra}ajnata po licija po osnov na brigada” koja go popre - vozila „pajak” se podignati 433 vozila storeni pre kr{oci: parkirawe na ~uva{e soobra}ajot od od javnite povr{ini, soop{ti Grad kolovoz, velosipedska pateka, pe{a~ - deneska ve}e ne postoi. Skopje. ki pre min, trotoar, zelena povr{ina, Objektot koj be{e na Od vkupniot broj nepropisno par- sprotivno na soobra}ajnite zna ci, trasata na ednata len - kako i po povik od treto lice. Vo is- ta deneska e urnat i tiot period bile sankcionirani vku- naskoro }e se doizgradi pno 685 vozila, poradi neregulirano i vtorata soobra}ajna parkirawe, odnosno za neplatena lenta. So ova na svojot parking-usluga. Od niv, 64 vozila se fejsbuk-profil se po- otstraneti so pajak-slu`bata, poradi fali i skopskiot gra- pre ~e koruvawe na dozvolenoto vreme dona~alnik Petre [i- na zadr`uvawe na parkirali{ teto. legov koj napi{a deka Gradot Skopje i javnoto pretpri- problemot e re{en i jatie „Gradski parking” apeliraat do deka nabrzo zapo~nuva gra|anite da go ~uvaat ze leniloto i doizgradbata na uli- drugite javni povr{ini, a svoite vozi - cata. la da gi parkiraat isklu~ivo na ozna - Problemot se pojavi ~e nite par kirali{ta. u{te od po~etokot na Sli~ni se aktivnostite i na Pa- rekonstrukcijata na do- jakot na Op{tina Centar, kade za edna to ga{nata ulica „Treta nedela ima i nad 300 vozi la koi se makedonska brigada” vo podignati ili kazneti za nepropisno 2015 godina. Toga{nite parkirawe. gradski vlasti ne mo- Ednostavno, kako da imaat natpre- `ea da postignat do- var, koj pove}e vozila }e sobe re. Te{ka govor so sopstvenikot im e bitkata, ima mnogu nesovesni gra- okolu obe{tetuvaweto. |ani, a i za `al malku parkinzi niz Gradona~alnikot [i- Skopje. E, bitka koj }e napravi pove}e legov ne objavi podatok no vi parkinzi, me|u Grad Skopje i op{- na koj na~in sega e pos - tina Centar, nema. tignat dogovorot.

нарачајте на 300 ден./месечно 1 GB интернет+200 мин. разговор 074 20 20 55 кон сите национални мрежи БЕЗ ОБВРЗУВАЧКИ ДОГОВОР www.telekabel.mk GRA\ANSKA DIOPTRIJA 3

NAPU[TENI DU]ANI, POPRAVKITE NEDOVOLNI... Na GTC mu treba vistinsko gu{kawe, nikako da si go vrati sjajot Od navika doa|am vo GTC. Ne mi se dopa|a „Siti mol“, ama i GTC ako ne se potsredi i ako ne se napolnat praznite du}ani, }e restanam da go posetuvam. Samo vrabotuvaat novi lu|e vo nego, a jas vidlivi podobruvawa vo samiot objekt ne gledam, decidna e Aneta Ilieva

TC e eden od simbolite na Sko- izvalkanite stakleni izlozi koi na- Taa potseti na gra|an skata ini- Gpje. Del od skopjani i go gu{kaa jmnogu mo`at da se sretnat na vto- cijativa „Go sa kam GTC” koja nastana pred nekolku godini za da go spasat riot kat i sute re not od Gradskiot kako izraz na sprotiv stavuvawe na od vidoizmenuvawe {to saka{e da trgovski centar. Na nekoi prazni gra|anite na planovite na toga{ - go na pravi toga{nata vlast. I eve, du}ani nema ni oglas, stojat so nata Vlada ovoj centar da dobie sega e spasen, ama nekako ne si go meseci zaklu~eni so kata- barokna fasa da. Gra|anite vra}a sta riot sjajot, naprotiv... „Se nec. Na mesta nesredenite so „gu{kawe” ja izrazuvaa izdava delo ven prostor”, „Du}anot e plafoni po hodni cite privrzanosta kon nego i preselen”... se ~esti natpisi na ve}e isto taka se slika za toa `elba toj da stane mod- eren centar. Vo namerata OLIVIA GEORGIEVSKA: da se spre~i stavawe na Ubavo mesto e, no sega e ba ro kna fasa da se uspea, bez du{a. Mu treba novo no se ga... gu{kawe i renesansa - Od navika doa|am vo GTC. Ne mi se dopa|a „Siti mol”, ama i GTC ako ne se potsredi vo kakva sostojba e GTC. i ako ne se napol nat praznite du}a - Najgore, da ne e ~ital nata, retko ni, }e pres ta nam da go posetuvam. koj gra|a nin bi pominal – nema Samo vrabotuvaat novi lu|e vo pri~ina za toa. Prazni se okolu i nego, a jas vidlivi podo bruvawa vo du}anite koi nastanale so pregradu- samiot objekt ne gledam, decidna e vawe na pogo lemiot deloven Aneta Ilie va. prostor, nekoi ostaveni i ne- - Da sme barem malku dopraveni, so star inventar normalni kako op{test- koj deluva po malku i vo, GTC bi bil central- morni~avo. no gra dsko mesto, so taa Du}anxiite: Ima mnogu I kapak na se, na GTC denovive mu nakalemuvaa MILE MLADENOVI]: raboti za popravawe kafa na na pokrivot, pa GTC treba da se skocka sega ja ru{at... se sade pri- so novi materijali Nikola Petrov, od Zdru`enieto na ~i ni da ne se podobruva – sopstvenici na deloven prostor vo tuku da pa|a sjajot na objektot vo GTC, koj ve}e 46 godini ima du}an vo koj nema skopjanec {to ne paza rel. lokacija {to ja ima. Mene i ovoj objekt, smeta deka trgovskiot vo - GTC e vo navistina lo{a sosto- arhi tektonski mi e super, razli ~en, minatoto na merno se obezvrednuval. jba. Mi deluva kako da e zabatalen, moderen na kraj od kra i{tata. Samo - Sega ne{to se poprava, no ima kako da tone vo zaborav. Ubavo treba da se skocka so novi materi- mnogu, mnogu za podobruvawe: plafo- mesto e, no sega e bez du{a. jali, smeta Mile Mlade novi}. not e vo katastrofalna sostojba, treba Mu treba novo gu{kawe i Tokmu toa osovremenuva - da se smenat site plo~ki, da se podo b - renesansa, ni veli skop- we na celiot objekt odi ri osvetluvaweto, zagraduvawe so pa- jankata Olivia Geor gie - sporo. Podvi` ni skali koi ne li za da bide potoplo... v ska. ~esto se rasipuvaat, ne - Apsurdno e 80 procenti od du}ani - is kre~e ni yidovi, lo{a te da se vo privatna sopstvenost, a NIKOLA PETROV: mirizba na opredeleni nie da nemame pretstavnik vo Uprav- delo vi od objektot... seto niot odbor na GTC. I nie treba da go Sega ne{to se poprava, toa treba da se napravi. ka`eme stavot za zafatite koi se pra- no ima mnogu, mnogu za GTC mora da ostane eden od vat, potencira Petrov. podobruvawe pozitivnite amblemi na Skopje.

17 oktomvri 2019 4 VO FOKUSOT

SKOPJANI NE PRIFA]AAT PAK DA IM SE BRCNE VO XEBOT [ilegov da ne planira poka~uvawe na danoko Ova nema nikakva smisla. Zarem gradona~alnikot ne znae deka toj danok i onaka e golem za sega da go poka~uva? U{te poneprifatlivo e toa {to jas ne veruvam deka ovie pari }e se koristat za da se napravi ne{to korisno po op{tinite i Gradot tuku da se obezbedat plati na brojnata administacija, kategori~en e Kole Kolev kopskite gradona~alnici kon- Stinuirano, ili se falat deka za- krpile nekoja dupka ili pak kukaat deka nemaat dovolno pari vo kasite. Ova vtoroto, okolu parite i kasite, im e tema za koja indirektno deno- vive gi potsetija skopjani. Da, pogo- Skopjani o~ekuvaat pozitivni vesti na nivnite duvate, se raboti za danokot na uka`uvawa do gradona~alnikot [ilegov imot. Prvo javno ne opomenaa deka }e po~nela prinudna naplata ako nekoj ne platil danokot za minatata rem gradona~alnikot ne znae deka de`no zemji{te i sli~no), danoci na godina, a potoa onaka podzakrieno toj danok i onaka e golem za sega da imot, na promet na nedvi`nosti... ka`aa deka lesno mo`e da se slu~i i go poka~uva? Prose~niot gra|anin Op{tinite niz cela Makedonija do- zgolemuvawe na danokot. Pri~inata toa ne mo`e da go podnese i nepla - se ga trupaa dolgovi. Vladata neo- bila, da se obezbedat dovolno pari }aweto na ovoj danok }e stane u{te damna na op{tinite vo zemjava im za funkcionirawe na Gradot i op{- pogolemo. U{te po ne prifat - plati duri 50 milioni evra od tinite. Zna~i, pak na skopjani treba livo e toa {to jas ne veru- vkupno nasobranite 100 mil- da im se brcne podlaboko vo xebot. vam deka ovie pari }e se ioni evra dolgovi {to dose - Skopskiot gradona~alnik Petre koristat za da se napra - ga gi napra vile. I sega [ilegov neodamna najavi deka se vi ne{to korisno po vidi ~udo, dolgovite koi gi „razmisluva za etapno zgolemuvawe imaat i skopskite op{tini na iznosot na danokot na imot koj e RISTO TRAJANOVSKI: i Gradot Skopje voop{to eden od najstabilnite izvori na fi- Ako ve}e vrabotuvaat ne gi spre~ile poslednive nansirawe na op{tinite”. neka vrabotat ~ista~i godini postojano da go zgo- Pove}e pari }e se barale i preku na teren. A i tro{ocite lemuvaat brojot na vra bote - pogolemo zafa}awe od DDV, od per- za reprezentaciii site gi nite vo situacija koga imaat sonalniot danok, od danokot na do- zloupotrebuvaat vi{ok na vraboteni, pa kupuvaat no- bivka na igri na sre}a, od blok - vi avtomobili, tro{at sredstva za dotaciite... re prezentacii, seminari, patuva- [to velat samite gra|ani na ide- op{ tinite i Gradot tuku da se obe - wa... Samo za poslednite dve godini jata da se zgolemi danokot na imot? zbedat plati na brojnata admin- broj na vraboteni vo gradskata i - Ova nema nikakva smisla. Za- istacija koja gradot i op{tinite ja op{tinskite administracii i nivni imaat, kategori~en e Kole Kolev, institucii i pretprijatie e zgole - `itel na skopskata naselba Kozle. men za 737 lica!? Seto toa vo si- Pogre{na metodologija tuacija koga lani skopskiot za dvorovi SO PARI SE PLA]AAT SE gra dona ~alnik proceni de- POVE]E VRABOTENI ka vo slu`bite imaat vi- Zoran Mihajlov, koj `ivee vo nasel- {ok od okolu 1.200 bata Debar Maalo ni naveduva i drug Vo situacija koga op{ ti- vra boteni a ~ie na- paradoks vrzan za danokot na imot. nite od dr`avata dobivaat - Apsurdno e dvorot okolu ku}ata od dotacii za vrabo tenite vo KOLE KOLEV: 260 metri kvadratni nasaden so trevi obrazovanieto i detskata Ne veruvam deka ovie i cve}e da mi go presmetuvaat kako gra- za{ ti ta, izleze deka im se de`no zemji{te. Samo zaradi toa pla- malku pari {to gi dobivaat pari }e se koristat za }am po 8.000 denari danok na imot za preku glavnite izvori kakvi da se napravi ne{to dvor, dodeka za ku}a od 70 kvadrati {to se 4,5 procenti od DDV, 3 pro- korisno po op{tinite i 2.500 de na ri. Mora da se smeni taa me- centi od personalen danok, od igri Gradot tuku da se obezbedat to dolo gija, naveduva Mihajlov. na sre}a, od komunalni taksi, lokal- plati na brojnata administacija ni nadomes to ci (ureduvawe na gra-

17 oktomvri 2019 VO FOKUSOT 5 t na imot, neka se u~i da tro{i doma}inski Ako ne im dostasuvaat sredstva, neka se u~at da {tedat. Se rasfrlaat so pari na nepotrebni raboti, ili za da zadovolat patriski lica so „proekt~iwa“. Zatoa smetam deka pari ima, i ne treba da ne optovaruvaat so pogolemi danoci, veli Borjan Temelkov

maluvawe nikako da po~ne! Podato- cite uka`uvaat deka od gradskiot i od op{tinskite buxeti me|u edna pet - tina i edna ~etvrtina od parite odat tokmu za plati te na vrabotenite. - Kategori~no sum protiv toa da ni go zgolemat danokot na imot. Pos- toi prevrabotenost po gradskite kancelarii i toa so lica koi ni{to ne rabotat. Ako ve}e vrabotuvaat neka vrabotat ~ista~i na teren. A i tro{ocite za reprezentaciii site gi zloupotrebuvaat, potencira gra- opravdani i dali op{tinite prvo Nim im e najlesno da udrat po xebot |a ninot Risto Trajanoski. treba niv da gi namalat, a duri na gra|anite, smeta Zoran Mihajlov potoa da baraat pove}e pari od od Centar. NEKA NE PIJAT KAFE ZA 10.000 EVRA gra|anite za nivnoto (ne)rabotewe. Danokot na imot ne e mal izdatok - Ako ne im dostasuvaat sredstva, od semejnite buxeti na skopjani. Za Samo vo avgust lani, na primer, neka se u~at da {tedat. Se rasfr- stan od 80-tina metri kvadratni Gradot Skopje raspi{a tender za na- laat so pari na nepotrebni raboti, godi{no se pla}a okolu 1.800 dena - bavka na razni vidovi kafe vo vred- ili za da zadovolat patriski lica ri. Onie skopjani koi imaat i dvoro - nost od nad 10.000 evra koi {to se so „proekt~iwa”. Zatoa smetam deka vi pla}aat u{te pove}e. Se razbira, slu`at za vrabotenite, gostite i pari ima, i ne treba da ne optovaru- Gradot Skopje treba da se potrudi i drugi lica. Seto ova se tro{oci za vaat so pogolemi danoci, veli Bor- da go naplati danokot od site gra|a - koi se postavuva pra{aweto dali se jan Temelkov. ni, a ne nekoi da bidat povlasteni i Skopjani baraat od gradona~al- da im se prosti... Neodamna izleze nikot [ilegov i poseriozno da si podatok vo mediumite deka vo Danok i od divogradbi, napravi presmetki dali navistina Ara~inovo gra|anite platile vkupno treba da trgne so ovaa te{ka samo 970 denari danok. Ara- i od vtor stan... merka. ~inovo ne e del od Skopje, Op{tinite treba da pobrzaat so - Ne mo`e poka~uvaweto no ima li delovi vo Gra- postapki za otkup na zemji{te i le- da se bara, a istovremeno dot koi se pla}a~i kako galizacija na divogradbite smetaat da se vrabotuvaat novi i Ara~inovo? skopjani. lica. Namesto taka lesno - [tom }e go zavr{at toa }e ima i da posegnuvaat po katas- ZORAN MIHAJLOV: pove}e pla}a~i na danok, a ne edni da trofalna merka kakva {to Neka najdat pla}aat, a drugi ne. Mo`e da se razmi - bi bila zgolemuvaweto na s luva za zgolemuvawe na danokot na danokot na imot, tie neka investotori, neka gi imot, no za vtor, tret stan za da naro- bidat kreativni i najdat drug uredat op{tinite pa vo dot prestane da gi vrzuva parite vo ne- na~in da gi zgolemat prihodite na niv da ima pove}e DDV. dvi`nosti i da gi investira vo neka kov Gradot i na op{tinite. Neka najdat Nim im e najlesno da udrat po biznis, smeta skopjankata Marija D. investotori, neka gi uredat op{ti- xebot na gra|anite nite pa vo niv da ima pove}e DDV.

AGRONOVA DOO - SKLADI[TA MAXARI JAVNI I CARINSKI SKLADI[TA I [PEDICIJA Ul. Blagoja Stefkovski bb Maxari, 1000 Skopje Makedonija Tel: +389 2 2535 510 Mob: +389 71 382 062 e­mail: [email protected]

17 oktomvri 2019 Истакнете ја вашата реклама преку ТАБЛО Медиа

l Забележлив и кога не очекуваш l Флексибилен во промена на постерите l Прецизно одредување на таргет група l Сугестивен l Идеален за пренесување на детални информации l Внимателно избрани 500 локации во градот l 50.000 лица дневна фреквенција

l Концепт на рекламирање со кој најлесно може да се дојде до саканата таргет група l Рекламирањето е во рамка во која се поставува постерот со рекламната порака МАРМАКС СТЕП l Рамките се лоцирани во ДООЕЛ Скопје станбени и деловни згради, ул. Кеј 13 ноември ГТЦ исклучиво во приземјето, пред локал 24, Скопје лифтот или во самиот лифт тел: 074/204-254 е-mail: [email protected] VIZIJA 7

„SKOPSKO EHO“ PRA[UVA: KOI TRI RABOTI PRVO BI GI NAPRAVILE AKO STE GRADONA^ALNIK? KIRIL \ORGOV QUBOMIR PASINE^KI DA SUM NA ^ELO NA GRAD SKOPJE ]e napravam nadzemna `elezni~ka mre`a za gradski prevoz Dol` bulevarite bi napravil i probivawe na golem broj servisni ulici, od leva i desna strana, so {to bi se skratile nepotrebnite gu`vi iril \orgov, vraboten vo AD za stanben i deloven Kprostor, prioritet bi dal na re{avaweto na soo- bra}ajnite problemi vo gradot, najmnogu na javniot prevoz. DA SUM GRADONA^ALNIK NA GAZI BABA 1. Prevoz po urnek na Es-ban Na sekoj gra|anin }e mu Prvo {to bi napravil bi izgradil nadzemna `elez - ni~ka mre`a po urnekot na germanskiot Es-ban (S-Bahn) opredelam ~ista~ zad nego bidej}i smetam deka toa e mnogu poprifatlivo za gradot otkolku realizacijata na tramvajot. Ednata linija bi Vedna{ bi pobaral pogolem anga`man na odela od Vodno kon Radi{ani i od Novo Lisi~e do \or- policijata za zapirawe na no}ni avto-trki ~e Petrov. Toa bi funkcioniralo kako nova `elezni~ka vo op{tinata stanica koja nikomu ne mu pre~i. Trasata bi odela po sre di{niot del od soobra}ajnicite, a prio|aweto na ubomir Pasine~ki, `itel na op{tina Gazi Baba, pe{acite bi bilo preku podzemnite premini. Pove}e od Qnajmnogu e revoltiran od nehigienata na podra~ - o~igledno e deka vo Skopje nema da se realizira proek- jeto na op{tinata i tuka prvenstveno bi se anga`iral. tot nare~en tramvaj. 1. Bitka protiv nehigienata 2. Elektronsko naveduvawe na semaforite Op{tinata ni e mnogu valkana i glavnata pri~ina za Za pobrzo i nepre~eno odvivawe na soobra}ajot bi toa se gra|anite. Komunalcite kolku i da se trudat ne napravil avtomatsko naveduvawe na site semafori na mo`e da postignat da is~istat ona {to nesovesnite glavnite bulevari koi gravitiraat na teritorijata na gra|ani frlaat zad sebe. Pravat bukvalno se {to ne Skopje. So toa bi zapo~nala primenata na zeleniot bran, pravat vo svoite domovi. Mnogumina `iveat i po pede - {to mnogo }e go podobri dvi`eweto na mnogubrojnite se tina godini vo gradot, no se u{te ne se zdobile so gra- vozila. dskite naviki. Ova te{ko mo`e da se popravi i zaradi Osven ova, dol` bulevarite bi napravil i probi va we toa jas bi opredelil po eden ~ista~ za sekoj gra|anin, na golem broj servisni ulici, od leva i desna strana, so za da po nego gi sobira otpadocite. Nema drug na~in, {to bi se skratile nepotrebnite gu`vi i bes potrebnite spored mene, da se podobri higienata koja postojano se zaobikoluvawa za da se dojde do sakanata cel. naru{uva od onie koi treba da imaat najgolema polza 3. No}no miewe na ulicite od nejzinoto ~uvawe. I kako treto, mieweto na skopskite ulici i krevawe - 2. Policijata da gi zapre moto-trkite to na smetot bi se vr{ele vo docnite ve~erni ~asovi. Vedna{ bi pobaral pogolem anga`man na policijata I na toj na~in bi se podobrilo funkcioniraweto na za zapirawe na no}ni avto-trki vo op{tinata. Sekoja soo bra}ajot. I eden problem pomalku, edna pri~ina za ve~er, po 23 ~asot, od avto-servisot „Gradi{ki” po~nu- ner voza na gra|anite pomalku. vaa besneeweto so motorite. Toa mnogu im pre~i na gra|anite. Jas bi se anga`iral policijata da bide mnogu poaktivna – da ne sedi samo vo slu`benite koli na krstosnicite tuku i da izlezat od niv i da gi sankcioni- raat prekr{itelite. Neka zastanat kaj Belimbegovo i lesno }e gi fatat. 3. Posiguren premin za pe{acite Na pe{a~kiot premin kaj „Agroservis”, vo blizina na Kamnik, najzagrozeni se pe{acite. Brojnite koli koi minuvaat ednostavno ne im dozvoluvaat da pominat na pe{acite. Rizicite od nesre}ite se sekojdnevni. Taa krstosnica mora podobro da se obezbedi so semafor i jas toa bi go napravil. Tamu e i problem {to se parki- raat koli na trotoari pa pe{acite se prinudeni da odat i po kolovozot. I tie koli bi gi trgnal so „pajaci”.

17 oktomvri 2019 8 FOTO DOKAZ GRA\ANITE DO GRADONA^ALNICITE

Besplaten parking za |ubre nasproti „Holidej in“. Bile

Pravdata e slepa, no od Ministerstvoto za pravda bi Noviot asfalt na trotoarot pokraj bulevarot trebalo da poglednat vo svojot dvor. Tome „Ko~o Racin“ ne izdr`a nitu tri meseci. Mitko

Foto Studio so 27 godi{no postoewe. Profesionalni uslugi od oblasta na Foto i Video produkcijata. Tel. 02/3062-018, 078 305-186

17 oktomvri 2019 FOTO DOKAZ 9 GRA\ANITE DO GRADONA^ALNICITE

Gradski parking treba da vovede nova zona nare~ena „pod mostot Goce Del~ev“. Bojan

Vo dvorot kaj NUB ne se znae {to e ponesredeno: trevnikot poln so |ubre ili o{teteniot postament na spomenikot za skopskiot zemjotres. Marija

Na Kejot kaj stariot Drvodekor zaboravena edna `ardiniera. Kosta

Po~ituvani ~itateli, Preku rubrikata „FOTO DOKAZ“ mo`ete da ispratite poraki do skopskite gradona~alnici za se ona {to mislite deka treba da go popravat, dopravat, napravat, is~istat... ili pak da gi pofalite za ne{to dobro sraboteno. Site va{i fotografii i kratok komentar mo`e da ni gi ispratite na e­mail: [email protected] Vo zavisnost od prostorot i soodvetnosta na sledete ne na porakite Redakcijata na „SKOPSKO EHO“ Skopsko Eho pogolemiot del od niv }e gi objavi vo vesnikot.

17 oktomvri 2019 10 ZA NAS 30.000 VESNIKOT GO IMA I VO VA[ETO MAALO... tira` Zemete primerok na „Skopsko Eho“ na 110 lokacii niz gradot Ova se lokaciite kade mo`e da si zemete vesnik „Skopsko eho“, koj besplatno ve ~eka sekoj ~etvrtok: Автокоманда: ДАНИ САН; Маркет КАЛИНКА; Драгстор ЕЛ­ДЕ Ново Лисиче МАРКЕТ ГОКИ ДООЕЛ; МАРКЕТ АГРОВАРДАР Аеродром: Маркет МАЛОНИ 1; Маркет МАЛОНИ 2; Тобако ТАБАК ИВ; ПРОМЕТ; Продавница ТЕДИ­ПРОМ­ДТ Пекара ЈОВЧЕ ТЦ Бисер; Маркет НИКО 4; ДИСКОНТ М; ТОТРЕ ЛТД; Петровец ВАДРА­продукт Пе­Бо трејд; Пиљара Греен Фруит; Винстон ДОО; Аптека ГОЛД­МУН5 Тафталиџе 1 Продавница АГРОВИТА МАК Битпазар: Тобако ГАБЕРЦИ ТРЕЈД Тафталиџе 2 ТОБАКО ВЕНЕРА Бутел 1: Тобако ГОЛД ШОУ Центар ДЕНЕСА­Тобако; Тобако ЕПРОМ; Tобако МТ­АС; Бутел 2: ТП КИКИ; Продавница МАТАК Тобако Саде­С; Тобако Реида; Тобако ЛА­ЦДИ; Влае: Тобако КОМПАНИЈА АНАН; ТИК ТАК ТОБАКО Продавница ЦАЦИ МАРКЕТ; Киоск Вита прес; Маркет Коки Водно: ВОДНО МАРКЕТ Чаир ТП ДЕПИ; Продавница ГИЛЕ СУПЕР ТРЕЈД Ѓ. Петров: Маркет Степ; Маркет Степ 2. Ченто Тобако АН­ГО; МАРКЕТ АН­ГО КОМЕРЦ Железара Тобако КАМИ Ж; ПАПАК ТРЕЈД. Капиштец Тобако МАРТОН Т.П. Vesnikot mo`e da go Карпош 1 Продавница УН АМИГО ГРАНДЕ. pobarate i vo objektite na Карпош 2 Тобако ЕСТЕРА ЛУКА. Карпош 3 ТАК ТОБАКО. OBLO@UVALNICI Карпош 4 ТП КАЈО; Тобако Ивал; Тобако КОРАБ К. Вода Тобако МОРНАР; Тобако ТО МИ АС; АНДАР КОМПАНИ; PEKARI Тобако ЗОЧО; Тобако Гоги; Маркет Питу; Маркет То­Ми лимитед; Мима код Козле ЗОКИ ГОЛД МАРКЕТИ ГРАНАП Населба Лисиче ДИСКОНТ М @IVOT 11

ZDRU@ENIE NA KOPANI^ARI Pravime se za da ne zgasne tradicijata na kopani~arstvoto Nie {to rabotime, ve}e sme vo godini i `alno }e bide ako nema koj da ne nasledi. Mladite }e se pojavat na edna kolonija i potoa gi snemuva, ]e fatat li zalet veli Boris Popev, skopski komunalnite kopani~ar redari od nivata o nivnite dela koi se najvidlivi Spo na{i crkvi i manastiri se gordeeme pred brojnite turisti koi vo Bardovci? se voshituvaat pred ubavinata na Vo Skopje koj kade posaka si pravi dlaborezite na ikonostasite. Toa e mini deponija. Frla vo nea {to saka rezultat na dolgata tradicija i na i potoa bega. Za takviot nesovesnik talentot na na{ite kopani~ari. A da bide faten, zadol`eni se komu- takvata tradicija saka da ja prodol - nalnite redari. Od ona {to gleda- `i i Zdru`enieto na kopani~ari koe primen vo redovite na majstorite me, retko uspevaat da stignat nekoj ima okolu 70-80 ~lenovi od celata potrebno e posebna komisija da gi frli-begaj tip. zemja i od koi desetina se od Skopje. vidi negovite dela i da go ka`e svo- No ne bilo taka pred 3 dena koga Koga se formiralo, vo 1993 godina, jot sud. Najaktivnite ~lenovi ne se redarite na Grad Skopje fatile Zdru`enieto vo svoite redovi ima- predavaat. Se snao|aat za odr`uva - lice kako istura golema koli~ina na lo okolu 200 ~lenovi, no postepeno we na kopani~arski kolonii na koi |ubre. Vsu{nost, neodgovornoto li ce brojkata se namaluva. se vikaat i majstori od sosednite so kamion poln so grade`en materi- - Se pomalku kopani~ari se ak- zemji, se pravat izlo`bi. Problem e jal, |ubreto go istural na niva vo tivni. Ete, i od tie osumdesetina {to dobivaat se pomala pomo{ od atarot na seloto Bardovci. Komunal- ~lenovi samo ~etiriesetina se ak- dr`avata. Za godinava voop{to ne nite redari go zateknale na lice tivni. Mladite kako da ne se dobile pari~na pomo{ za iz- mesto. Napraven e zapisnik vrz os- zainteresirani iako ima davawe na publikacijata nova na koj inspektorite vo Gradot }e talentirani. Te{ko im e „Kopa ni~ar”. izre~at kazna. Voedno, na neodgov- se koj den da pominuvaat Problemi so prodol - orniot ~ovek mu bilo zadol`eno da po 6-7 ~asa i da pravat `uvaweto na kopani- go sobere celiot otpad i soodvetno najrazli~ni figuri i mo- da go odlo`i na predvideno mesto. tivi vo drvo. No, nie ne BORIS POPEV: Bravo, za komunalnite redari. ]e se predavame. Pravime se Planirame da bidat li povtorno brzi ili }e ni za da go odr`ime kopani - napravime nekoj vid doka`at deka ova vo Bardovci bilo ~ar stvo to kako na{a ubava u~ili{te za kopani~ari slu~ajno? tradicija, ni veli Veselin na koe na{i majstori Popovski, pretsedatel na ova besplatno bi dr`ele ~asovi Zdru`enie. Tie se otvoreni za sekogo koj ima Izdava~: talent za ova umetnost. A za da bide ~ar stvoto ima i vo Skopje. Edvaj MARMAKS STEP de se tina majstori se onie koi tuka DOOEL Skopje gi pravat svoite vredni dela koi se ul. Kosta Novakovi} br.14/16 Skopje Poeftinite nudat na site onie koi ja cenat ovaa `iro smetka: 210067012800147 ma{inski ikonostasi umetnost. Poznatiot skopski kopani - Upravitel: gi urivaat cenite ~ar Boris Popev ni veli deka }e Jovica Tasevski pravat napori da gi zainteresiraat e­mail: [email protected] Interesot za kopani~arstvoto mladite. se namaluva i zaradi toa {to - Nie {to rabotime ve}e sme vo SKOPSKO EHO onie {to sakaat da imaat nekoja godini i `alno }e bide ako nema koj ul. Kej 13 noemvri GTC lokal 24, Skopje rezba i sli~no, ~esto zemaat od da ne nasledi. Mladite }e se pojavat tel: 078/418-692 onie koi se ma{inski napraveni. na edna kolonija i potoa gi snemuva. Redakcija - Se slu~uva duri i za crkvite Planirame da napravime nekoj vid da nara~uvaat ma{inski napra- u~ili{te za kopani~ari na koe na{i Glaven urednik: Antonio Spasev ve ni ikonostasi. Tie im se mnogu majstori besplatno bi dr`ele ~aso- e­mail: [email protected] poeftini, a so toa i nam ni se na- vi. Vo gradot ima edna fakultativna maluva mo`nosta da pravime de- paralelka za kopani~arstvo vo edno Tira`: 30.000 primeroci la za koi bi dobile nadomest. sredno u~ili{te, no toa ne e toa. Ispe~ateno na: 16.10.2019 g. Za ludno e {to ra~nata izrabotka Apsurdno e da nemame {kolo za ova. Pe~ati: „Evropa 92“ Ko~ani e nesporedlivo podobra od ma- Vo Grcija i vo Bugarija postojat Fa- ul. Kri`evska br. 52 {in skata, naveduva Popov. kulteti za kopani~arstvo, potencira Popev.

17 oktomvri 2019 12 OBJEKTIV

OVAOVA EE MESTOMESTO ZAZA VA[ATAVA[ATA REKLAMAREKLAMA ]E]E VEVE VIDATVIDAT NADNAD 30.00030.000 SEMEJSTVASEMEJSTVA (PO(PO NAJNISKINAJNISKI CENI)CENI) Marketing tel: 074/204-254 [email protected] INTERVJU 13

IVAN XEPAROSKI Gradona~alnicite mu davaat i premnogu na gradot, zatoa Skopje e prenatrupano Malku se koristi stru~noto znaewe, a mnogu pove}e se misli kratkoro~no, od izbori do izbori, otkolku dolgoro~no, so vizija za eden odr`liv i uspe{en razvoj na gradot a na{iot poznat poet, filozof i Zesteti~ar Ivan Xeparoski nego vi- ot roden grad e ona za {to toj i nego- vo to semejstvo se trajno vrzani…

l Koga }e ka`ete Skopje, koi misli i sliki Vi se pojavuvaat? - Slikite od ranoto detstvo, koga imav ~etiri-pet godini, od Debar Ma- alo kade {to sum roden; slikite od po~etokot na ulicata „Ilindenska”, gradskiot park i Zoolo{kata gradina; slikite od poplavata od Skopje po zemjotresot i od moeto novo maalo vo Taftalixe; slikite od otvoreniot ka- nal preku koj na{ite roditeli napra - eracija da go saka pove}e gradot od - Se gordeam od soznanieto deka vija drveno mov~e za da odime na svojata mladost - za koj se vrzuvaat ovoj grad sekoga{ se izdignuval od u~ili{te vo „J.A.Komenski”; slikite prvite prijatelstva, prvite qubo - urnatinite i od pepelta, od zemjo - od gimnaziskite denovi vo „Georgi vi... Sekako, za dene{nite generacii tre site i od pale`ite, od vojnite i Dimitrov” i „Nikola Karev” i od stu- i ova sega{no Skopje, vakvo kakvo od pogromite, a lu|eto od na{iot dentskite denovi; sliki te od MOT i {to e, vo idnina }e gi sodr`i istite grad sekoga{ bile otvoreni i soli- od Skopskiot xez festival, od izlo` - ovie vrednosti. Zatoa, za mene, e so- darni. Skopje e grad na solidarnos- bite vo MSU i od rok-koncertite na sem logi~no da go sakam pove}e Sko- ta i takov treba da ostane. Se Kale. Slikite od „Чajxilnica” vo sta- pje od se}avawata. go r deam, najmnogu, i so lu|eto {to ra ~ar{ija... Site ovie sliki se sliki mu ja davale ili {to se u{te mu ja ispolneti so lu|e i so prijateli... l Skopje i skopjani davaat i davaat du{ata na gradot. pla }aat, no dali instituciite i l Koe Skopje go sakate pove}e: gradona~alnicite dovolno mu da- l [to Vi nedostasuva vo gra- Ova sega ili toa od porano? va at na gradot? dot, a {to bi odzele? - Sosema prirodno e sekoja gen- - So mala doza na humor bi rekol - Mi nedostasuvaat trite osnovi deka „instituciite i gradona~alni- radosti na urbanizmot {to gi opre- te” mu davaat i premnogu na gradot. deli pro~ueniot Le Korbizje: sonce- Gradot e pregolem, Zatoa e toj prenatrupan i urbanis - to, prostorot i zeleniloto. Sonceto ti~ki i arhitektonski nedoosmis- se pove}e go popre~uvaat visokokat- no ne veruvam deka len. Malku se koristi stru~noto nicite i edna do druga blisku posta - znaewe, a mnogu pove}e se misli kra- ve nite zgradi. Svetlina se pomalku mo`e da se namali tkoro~no, od izbori do izbori, ot- ima i vo novoproektiranite zgradi. l Pregolemo li e Skopje za vas, kolku dolgoro~no, so vizija za eden Prostorot e se prenatrupan, a drv- treba li da raste ili da se namali? odr`liv i uspe{en razvoj. jata i zeleniloto namesto da se - Skopje e pregolemo, ama ne sum do- {titat na zemjata, se prefrluvaat volno umen da znam kako toa „da se na- l Dali Vie dovolno mu dadov - vrz pokrivite od objektite! mali”, iako voop{to ne veruvam deka te na gradot? toa e mo`no. Postoi edna misla na - Ne znam. Toa treba da go ka`at l Vo kakvo Skopje sakate da `i- pisatelot Gete koja glasi: „Koga se drugite – onie {to me poznavaat i ve ete? zakop~uva ko{ulata, ako se zgre{i pri {to se upateni vo mojata rabota, bi- - Vo Skopje vo koe se po~ituvaat zakop~uvaweto na prvoto kop~e, }e se lo da e toa univerzitetskata dej- zako nite, vo ~isto i nezagadeno gre{i do kraj.” Takvi gre{ki vo na{iot nost, obrazovno-nau~nata ili, pak, Sko p je, vo grad so odli~en javen grad se pravele vo minatoto, a se pra- kni`evnata. Napi{av i edna poetska prevoz, vo bezbedno Skopje vo koe vat i denes. Problemot ne e vo golemi- kniga posvetena na moeto i na na{e - ne se uni { tuva javnoto i op{ test ve - nata na gradot, tuku vo znaeweto kako toj to Skopje, kniga koja, se nadevam, }e no to, vo grad so povisok stepen na grad da bide soobrazen na potrebite na bide objavena slednata godina. individualna i kolektivna urbana negovite `iteli. Treba da se razviva kultura, nakratko, vo Skopje so {i- cela Makedonija a ne samo Skopje! l So {to najmnogu se gordeete ro ko razvie na ekologija i ekologija vo Skopje? na svesta.

17 oktomvri 2019 Рекламирајте се преку MOVING BOARD

MOVING BOARD се Ефективноста на движечки светлечки MOVING BOARD е таа што паноа кои претставуваат ќе ве издвои од другите, потполно нов пристап во го зголемува вниманието рекламирањето и на потенцијалните овозможуваат пренос на купувачи и ќе овозможи пораката кога ќе да остварите многу посакате и каде ќе поголем ефект со многу посакате. помал буџет.

Најголемите предности на MOVING BOARD во однос на другите начини на рекламирање се : • Поголем ефект за помал период МАРМАКС СТЕП • Понизок буџет дооел Скопје • Широко таргетирање ул. Кеј 13 ноември ГТЦ • Интеракција локал 24, Скопје • Флексибилност тел: 074/204-254 е-mail: [email protected] VO FOKUSOT 15

REAGIRAA SAMO POEDINCI MANU i drugite institucii }e zucnat li ne{to za ultimatumot od Sofija? Veruvam deka vo MANU ili pak pisatelite i rektorite dosega nemaat nitu slu{nato deka ima nekakov ultimatum od Bugarija za Makedonija. Tie si `iveat vo svoj svet, a so na{i, makedonski pari. A reagiraat samo ako politikata im ka`e, decidna e skopjankata Elena Davidova edelava {to te~e e edna od po va~ ki i deka „jazikot na nacionalko- Nstres nite vo posledno vreme. munizmot e apsolutno neprifatliv”. Makedonija go ~eka{e famozniot - Vo deklaracijata se sodr`ani „datum”, no pred toa do~eka novo golem broj voznemiruva~ki i prob- negirawe na makedonskiot iden- lemati~ni barawa, se potencira vo titet, ovoj pat od Bugarija so koja obra}aweto na bugarskite intelek- Makedonija potpi{a Dogovor za tualci. dobroso sedstvot. Bugarija Vo Makedonija pak, nepri- ni ispo ra~a ultimatumi fatlivata Deklaracija ne koi treba da gi ispol- naide na takvi kolektivni nime za ~lenstvo vo EU. re akcii. Ima{e samo izja- Od nas se bara da se vi na politi~ari koi proko - mentiraa deka taa so zdava KLIME NOVESKI: „gor~ina vo du{a ta”, kolum- Opravduvawe za ni i komentari na profe- nereagiraweto, od sorkata Biljana Vankovska, pozicija na ulogata {to na arheologot Zoran Georgiev ja imaat vo op{testvoto, i u{te na malkumina drugi. vo sekoj slu~aj nema Treba{e da pominat duri pet dena za so zaedni~ka reakcija da se pojavi alci. Tie izgleda zboruvaat samo po pogolema grupa makedonski intelek- nalog na vlade~akata partija, rea- otka`eme od koristeweto na ter- tualci. Чetiriesetina intelek tual - gira skopjanecot Dragan Ugrinovski. minot „makedonski jazik”, bri{ewe ci vo vtornikot ispratija otvoreno Ovie nacionalni institucii na se kade {to stoi „bugarski fa- pismo do EU za stavovite na Bugar- mol~ea i vo periodot na donesu- {isti~ki okupator”, da nema obidi ija. vaweto kako na Dogovorot za do- za priznavawe na makedonsko mal- - Javno go izrazuvame na{iot brososedstvoto so Bugarija, taka i cinstvo, da se otka`eme od golem protest poradi barawata i ultima- na Prespanskiot dogovor so Grcija... del od istorijata.... tumite vo bugarskata Deklaracija. -Opravduvawe za nereagirawe, Barawata predizvikaa {okira- Ona {to nas kako Makedonci na- od pozicija na ulogata {to ovie na- nost i razo~aruvawe. I normalno jmnogu ne pogoduva vo Deklaraci- cionalni institucii ja imaat vo vedna{ se o~ekuva{e reakcija. No, jata, a {to se kosi so evropskite op{testvoto, vo sekoj slu~aj namesto vo Makedonija, taa prvo se sta n dardi i normi, e prob- nema, smeta Klime Nove- slu~i vo Bugarija. Po re~isi samo lematizirawe na makedon- ski. polovina den otkako bugarskiot skiot jazik, otka`uvawe od - Veruvam deka vo parlament ja usvoi spornata Dekla- makedonskoto malcinstvo MANU ili pak pisateli - ra cija, reagira{e grupa od ~eti - i otstranuvawe na kva li- riese tina poznati intelektualci fikativot „bugarski fa{i - DRAGAN UGRINOVSKI: od ovaa zemja, me|u koi imalo i s ti~ki okupator”, napi {aa Mol~at i drugi Makedonci. Tie kategori~no pora- tie. intelektualci. ~aa deka ovoj dokument e voznemiru - No, za razlika od ovie in- Tie izgleda zboruvaat telektualci, na{ite skapo pla- samo po nalog na teni nacionalni institucii se vladea~kata partija Da se pi{uva do na{ite u{te mol~at. Se u{te nema ofici- jalna reakcija od MANU, nema reak- vlasti, a ne samo do EU cija na Institutot za nacionalna te i rektorite, nemaat nitu slu{na - Seto ova dovolno zboruva {to se istorija, od Institutot za makedon- to deka ima nekakov ultimatum od mo`e da se slu~i koga ne se postaveni ski jazik, nema reakcija od Rek- Bugarija za Makedonija. Tie si `ive - crveni linii od koi na{ata zemja toratite na na{i univerziteti, at vo svoj svet, a so na{i, makedonski nema da otstapi vo procesot na evro- mol ~at vo Dru{tvoto na pisateli... pari. Niv im e dobro, a rea giraat in tegracijata. Ucenite, o~igledno, Za niv ne e sporna deklaracijata od samo ako politikata im ka`e, de- ne ma da imaat kraj. Zaradi seto ova Sofija? cidna e skopjankata Elena Davidova. mo `ebi pismoto od grupata na{i in- - Site tie institucii treba Do koga makedonskite institucii telektualci podobro be{e da e ostro da reagiraat i da go branat }e bidat anemi~ni? Do koga samo po isprateno do makedonskite dr`avni ona {to e nacionalno, makedonsko. nekoj ~esen ~len od tie institucii pret stavnici za da gi potseti od {to No, o~igledno nim im e problem da }e reagira, a potoa i poradi toa }e ne smeat da otstapat. go branat makedonskoto vo ovie mo- ima reperkusii? Taka li }e se pravi menti. Mol~at i drugi intelektu- nacionalnoto edinstvo?

17 oktomvri 2019

18 DIREKTNO SO...

KONSTANTIN DIMITROV So subvencii, cenata na priklu~okot na gas bi trebala da ~ini do 200 evra o Konstantin Dimitrov, energet- ` ba za Brza intervencija, dali taa Sski ekspert, zboruvame za proce- }e bide op{tinska? sot na gasifikacijata na Skopje... Ako se primeni partnerstvo so iskusen partner, golem broj na det- l Kolku gasifikacijata }e po- ski bolesti vo sistemot }e bidat mogne da se namali aerozagaduva- izbegnati. Partnerot mora da bide we to na Skopje? Koi naselbi bi i finansiski mo}en, zatoa {to vo trebalo prvi da se gasificiraat? prvite godini sistemot, zaradi vi- - Gasifikacijata e izvonredna soki po~etni investicii, ne e ekono - merka koja mo`e da pridonese da se mski odr`liv. Toj mo`e da inves tira namali lokalnoto zagaduvawe vo i vo laboratorii za kontrola na ma- Skopje. Osobeno ako pri toa doma- terijal, da vr{i obuka na monta`e- }instvata preminat od koristewe na ri, da kontrolira oprema koja }e se drva kon priroden gas. Optimalno i najde vo {iroka potro{uva~ka (bela ekonomski opravdano e da se sprove - tehnika na gas), da obu~i kontrolori de gasna mre`a vo naselbite kade se koi kontroliraat monta`a, da obez- o~ekuva masovno priklu~uvawe na bedi ekipa za brzi intervencii vrz objektite. A toa zavisi od finansis- sistemot, kako i timovi za brza in- kata mo`nost na `itelite, da nema tervencija vo doma}instvata i toa mo`nost da se priklu~at kon topli- 24/7/365 – bez prekin. Defekt koj ne fikaciskiot sistem, tipot na objek- se sanira brzo priveduva do katas- ti te i gustinata. Od ovie pri~ini, trofalni posledici. Ako vo sistemot optimalni naselbi bi bile: Crni~e, na snabduvawe na gra|anite so priro- Kozle, Radi{ani, Dra~evo... den gas ne u~estvuvaat i industrijata, takviot sistem nema finansiska l Dali doveduvawe na gasot do odr`livost. Gra|anite koristat na- domovite treba da go organizira jmnogu energija za greewe (sezonski) i Gradot i op{tinite kako {to sme- po potreba vo tekot na denot. So ta gradona~alnikot [ilegov ili drugi zborovi isprekinato (diskon- toa da odi preku privatno-javno tinuirano) {to e ekonomski te{ko za partnerstvo {to go forsira mi- operatorot na mre`ata. nis terot za ekonomija Bekte{i? l Postoi li opasnost zaradi - Za mene e poprifatliv stavot l Dali postojat procenki koja taa cena gasifikacija da ne bide na ministerot za ekonomija i toa od e cenata koja bi bila prifatliva prifatena od strana na gra|anite slednive pri~ini. Izgradba na gas- za gra|anite za montirawe na op- koi se grejat na drva? nata mre`a so priklu~ok na zgradite re mata i za mese~no pla}awe na - Cenata na gasot e `iva mater- e seriozna zada~a i od finansiski gasot? ija, berzanska roba. Mo`e da raste i i od bezbednosen aspekt. Ako vo - Praveni se opredeleni pro- da se smaluva, a da se koristi i kako sekoja op{tina, gradona~alnikot, na cenki za cenata za priklu~ok kon politi~ko oru`je. Za maksimalno ko- javen povik so takanare~eno “pod- distributivniot sistem za priro- ristewe na pridobivkite od prirod- davawe” ja namaluva cenata na izve- den gas. Realnata ekonomska cena e niot gas, potrebno e doma}instavta duva~ot na rabotite, i pri toa, vo dosta visoka za nivo na makedon- da investiraat vo oprema. Kako pr- razli~ni op{tini se pojavuvaat iz- skite primawa. So subvencii na vo, ako zgradata nema oxak, toj treba ve duva~i koi se “bliski” so rakovod- dr`avata (op{tinata??) toj pri klu- da se napravi. Treba da se sprovede nata struktura na op{tinata, ne ~ok mo`e da se smali na nivo od gasna instalacija vo sekoja pros- mo`e da se o~ekuva visok kvalitet 150-200 evra, no i toa zavisi kolku torija kade }e se koristi gasot: gasna vo odnos na kvalitet na materijal, e daleku objektot od distributiv- grealka (zatvoren tip so odveduvawe izvedba nitu kontrola na izvedba. nata mre`a. Ako subvenciite se na produkti na sogoruvawe niz oxak Ne postoi vo Makedonija golemo prefrlat na tovar na op{tinata, vo atmosferata), {poret (i za nego iskustvo vo postavuvawe na ovie taa ne mo`e da go podnese toj tovar. vrska so oxak), bojler vo kupatilo.. sistemi, tuku sme “samouki”. Pri toa Toa mo`e edinstveno partner koj e Atraktivnosta na koristewe na gasot }e se gradat “ostrovski sistemi”, se- finansiski mo}en da izdr`i nekol - e promenata na men talitetot na koja op{tina posebno ostrvo, {to ne ku godini bez profit, pa posle vo gra|anite, {to mo`e da se posaka e najekonomi~no. Nema potencijal za na rednite godini poleka da ja pok- posle desetina godini od po~etokot laboratorija za ispituvawe na ma- rie investicijata i da obezbedi na koristewe na gasot vo privatnite terijalite. Kako }e se obezbedi slu- profit. domovi. skopskoeho.mkKLIKNI! ~itajte ne i na internet i tamu sme besplatni

17 oktomvri 2019 НОВИОТ РЕСТОРАНТ EQUESTRIAN ВО ГТЦ (од страна на ЖЕНА ПАРК) ВЕ ЧЕКА СО ОДЛИЧНА ХРАНА И АМБИЕНТ РЕЗЕРВАЦИИ 02 3 228 108 +389 070 392 836 20 GRADSKI INFORMATOR

DRAMSKI TEATAR 25. oktomvri 20.00 ~. SINEPLEKS „@ivotot na Molier” 17.oktomvri 12.00 ~. 17. oktomvri „Sne`ana i sedumte xuxiwa” TEATAR ZA DECA I MLADINCI 20.00 ~. „Kako da se ograbi banka” 17. oktomvri 19.00 ~. 18. oktomvri 20.00 ~.

„Vra}awe vo Zombilend”, avantura Ulogi: Vudi Harelson, Xesi Ajns- berg 17. oktomvri „Gospodarka na zloto (2)”, avantura Ulogi: Anxelina Xoli, Eli Faning „Ma~orot vo ~izmi” 18. oktomvri 19.00 ~. MLADINSKI KULTUREN CENTAR „Pepela{ka” 19. oktomvri 19.00 ~. SKOPJ XEZ FESTIVAL 17 – 20. „Nesoodvetno za na rabota” Oktomvri 19. oktomvri 20.00 ~. 17. oktomvri 20.00 ~. MOB „Чovek pernica” David Torn 22. oktomvri 20.00 ~. Fred Frith trio „Kral Ibi” 18. oktomvri 20.00 ~ MOB 24. oktomvri 20.00 ~. Socratis Sinopoulos Quartet „Festen” Anouar Brahem Quartet 24.00 ~. Klub Epicentar MAKEDONSKI NARODEN TEATAR Nicola Conte (dj set) 19. oktomvri 20.00 ~. MOB 17. oktomvri 20.00 ~. Jon Balke Batagraf „Govorna mana” Art Ensemble of Chicago 21. oktomvri 20.00 ~. 20. oktomvri 18.00 ~. Kino Frosina „Ne se kladi na Englezi” „Tobi” Joelee Leandre 22. oktomvri 20.00 ~. 20. oktomvri 12.30 ~. 20.00 ~. MOB „Kec na desetka” “Tom Soer” Tord Gustavsen Trio 24. oktomvri 20.00 ~. 22. oktomvri 20.00 ~. James Brandon Lewis Unruly Quin­ „Duh” Premiera: „No`ici” tet POVA@NI TELEFONI VO SKOPJE

Protivpo`arna brigada 193 JSP-Skopje 3174 264 Aerodrom TAV 3148 333 Brza Pomo{ 194 Nacionalna besplatna SOS linija Me|ugradska avtobuska stanica Policija 192 za `eni `rtvi na semejno nasilstvo - - Skopje 2466 313 Klini~ki centar 3147 147 070 141 700; 141 700 Mati~na slu`ba 3223 787 Gradska op{ta bolnica 3087 400 AMSM-Telefon za sostojba na Hram „Sv. Kliment” 3237 218 pati{ta i informacii 15555 Vodovod i kanalizacija Pazaren inspektorat 3220 547 - Prijavi defekt-Skopje 0800 22555 AMSM-Telefon za pomo{ na pat i Celosen telefonski EVN Makedonija-prijava na {lepuvawe 196 imenik na Republika Makedonija 1188 defekti 0890 88888 @elezni~ka stanica-Skopje 3164 255 MNT biletarnica 02 3230 304

17 oktomvri 2019

22 OBJEKTIV

Za 7 meseci pro{vercuvale 400 migranti, me|u {vercerite i policaec Otkriena 14-~lena kriminalna periodot od mart 2019 godina do sega grupa, koja organizirala {verc na organizirala {verc na 400 migranti 400 migranti od Grcija. Ova v~era po poteklo od Avganistan, Pakistan, go potvrdija od MVR. Pove}e sek- Irak, Banglade{ i drugi zemji koi tori vo policijata sprovele koor- prethodno prestojuvale na teritori- dinirana operacija so cel ras- jata na Grcija, a me|u koi imalo i ~istuvawe krivi~ni dela {to se deca, steknuvaj}i se pritoa so odnesuvaat na organizirawe grupa zna~itelna protivpravna imotna ko- za vr{ewe krivi~ni dela {vercu- rist od 150.000 do 200.000 evra, is- vawe migranti. taknaa od ministerstvoto. - Kriminalisti~kata istraga nad Migrantite vo zemjata bile pre- Fr~ele kur{umi organiziranata 14-~lena kriminalna nesuvani ilegalno od teritorijata grupa, so definirana struktura i na Grcija preku t.n. zelena granica kon ku~iwa stroga hierarhiska posta venost, se vo okolinata na Gevgelija i Dojran. sproveduva{e vo izminatite osum Чlenovite na grupata gi prifa}ale vo park vo meseci. Ovaa kriminalna grupa vo migrantite so patni~ki i tovarni Aerodrom vozila i gi prevezuvale do lokacii vo blizina na s. Marvinci, s. Furka, Fr~ele kur{umi kon ku- Bogdanci, Udovo i Demir Kapija. Ot- ~iwa vo Aerodrom. Imeno, tamu se vr{elo prifa}awe i pre- vo petokot, vo ranite utrin- vezuvawe na migrantite do odnapred ski ~asovi vo policiskata dogovoreni lokacii na avtopatot Ku- stanica Aerodrom bilo pri- manovo – GP Tabanovce, od kade {to javeno pukawe kon ku~iwa vo bile prifa}ani od drugi lica – park na bulevarot „Vidoe nivni kriminalni sorabotnici, i Smilevski Bato”. noseni vo kumanovskite sela Vaksin - Policijata informira ce i Lojane, kade {to bile privre- deka vo vrska so nastanot e meno smestuvani i zasolnuvani vo uapsen 69-godi{en skopja- objekti na sorabotnici i pomaga~i nec. Inspektorite otkako iz- na kriminalnata grupa, a potoa lege na teren konstatirale {vercuvani preku severnata granica sega ve}e privedenoto lice kon dr`avite na EU. pukalo kon ku~iwa so pi{tol Sorabotnici vo organiziranata „crvena zastava”. kriminalna grupa bile i B. G., kandi- Po dokumentirawe na dat za policiski slu`benik, i F. A., slu~ajot policijata }e pod- policiski slu`benik, so cel dobi- nela soodveten podnesok. vawe izvestuvawa za eventualna Zasega nema informacii postavenost na policiski patroli, kako i zo{to do{lo do inci- kontroli ili zasedi. dentot

Kroja~ki salon CECE

[ieme po nara~ka i vr{ime sekakov vid na korekcii bul. Jane Sandanski 36, Aerodrom tel: 071 543 020 skopskoeho.mkKLIKNI! ~itajte ne i na internet i tamu sme besplatni

17 oktomvri 2019 TV MANIJA 23

JULIJANA TANUROVSKA Direknite javuvawa na odredeni temi gi trujat gleda~ite Na nitu eden medium Skopje i skopjani ne se zastapeni. Mora da se otkrijat site prednosti i mani na metropolata redni~kata na satelitskata pro- koi se debatira za politi~kiot la- Ugrama na MTV Julijana Tanurov s - virint vo dr`avava, oti kako poedi - ka im pora~uva na skopjani da ne nec, kako gleda~ nemam nikakov bidat robovi na televiziskite pro- be nefit od toa. grami i na emisite od koi nemaat Na skopjani bi im prepora~ala pol za. da gledaat patepisi, reporta`i. Sa- mo taka }e mo`at da se prepu{tat na l [to im prepora~uvate na prirodnite ubavini. sko pjani da gledaat na TV? - Poslednive tri ~etiri meseci l [to smetate deka gra|anite mnogu retko gledam televizija,a koga bi trebalo da go izbegnuvaat i da e pu{ten televizorot toa e nautro, go smenat kanalot? i prete`no e muzi~ki kanal. Se obi- - Prvo da ne dozvolat da bidat duvam da se po{tedam od emisii vo kako milence na televizorot! Ednos- tavno, da ne dozvolat da bidat rob na TV priemnikot i na emisii koi ne Potrebni se im vlevaat edukacija, kreativnost i spokoj. avtenti~ni reporta`i Politi~kite kampawi i propa- l [to bi napravile kako emisija gandi, direknite javuvawa na odre - za da bide zadovolitelna i vredna deni temi, iskreno se toksi~ni, pred za gleda~ite? se poradi toa {to se emituvaat vo - Emisija koja jas bi ja napravila se lo{i termini tokmu koga doa|a{ od reporta`ite i patepisite za ubavite rabota ili so eden zbor go trujat mesta na Makedonija, a u{te podobro bi gleda~ot nepotrebno. Ako ima re{e- skopjani ne se zastapeni. Na vreme - bile reporta`ite od golemite svet ski nie na problemite koi gi iznesuvaat to ima{e posebna emisija, tri pati metropoli. No, da se razbereme ne so ili pak nasoki im dava voditelot nedelno samo za Skopje. Mora da se otkupeni avtorski prava tuku sra bo te ni toga{ e vo red, A samo `alopojki i otkrijat site prednosti i mani na i videni so okoto na na{i ot reporter. koj videl i {to videl toa e porazi- metropolata. Mora da se znae za kul- Emisii od oblasta na kulturata, kvi- telno za gledawe. turata i umetnosta, za izlo`bite, za zovi koi se interaktivni, so edna cel koncertite. A u{te podobro }e bide da se smeni prizma ta na gledawe i da l Dali Skopje e dovolno zasta- koga pomladite generacii }e imaat razbereme deka informativnite pojasi pe no kako tema na makedonskite mo`nost da vidat i slu{nat za Skop- ne se sekojdnevie. televizii? je od minatiot vek, za `ivotot na - Na nitu eden medium Skopje i skopjani, za modata, za ubavinite. TELE – SKOP Slu{a{e li novinarot {to odgovori politi~arot? rabotata. [o i da dodadam na toa, Razo~aran sum oti ima dol- }e e izli{no i za sega{nosta. Se gogodi{ni novinari {o ne znaat preteraa uredni~iwata na make- duri i pra{awe na sogovornik da donskite te le vizii. Poto~no ured - postavat. Ma oni pra{awe e dali ni ~iwata na vestite. Volku bez i go slu{aat sogovornikot ili u sens za dr `a vnost i pripadnost da sebe si go povtoruvaat odnapred se pravat vesti, ja stvarno ne dogovorenoto sledno pra{awe. o~ekuvav. Vol ku da se gleda da se Mi s li te preteruvam? Epa kako ugodi na nekoj mo}nik mislam ne - da si go objasnam ova: da vikne{ novinarstvoto se pretera. Ova ma na drugo mesto. E da, de... Ima po li ti~ar u novo studio, on da ti Iodamna go re~e onoj Ramkovski po ne{o i do bro na sekoja od tie ka`uva deka Makedonija treba da koga negovite u A1 televizija iz- te levizii, ama mnogu retko. Ra zo - smeni istorija, a novinaro posle gleda ja prekarda{ile taa ve~er ~aran sum. go pra{uva za lanskio sneg, a?

17 oktomvri 2019 24 TALENTI

ANTONIO ANDONOVSKI Tretoto u~estvo na Olimpijada po hemija mi ja donese bronzata Mnogu me motivira{e toa {to ovaa olimpijada be{e moja posledna {ansa za da donesam medal od vakov presti`en natprevar namenet za sredno{kolci, potencira Antonio rvo bila zainteresiranosta za lanskata olimpijada be{e mojata Pmatematikata, potoa za fizikata posledna {ansa za da donesam me- i kako treto do{la hemija. No, potoa dal od vakov presti`en natprevar tokmu so hemijata do{le i nastapite namenet za sredno{kolci. Po bez- na Olimpijadi po ovaa nauka. Nasta - broj ~asovi na Institutot po hemija, pil na vkupno tri, kako ~len na timot po bezbroj re{eni zada~i od raz- najdobrite hemi~ari-sredno{kolci li~ni segmenti na ovaa nauka, kone~ - vo dr`avata: vo Tajland vo 2016 god- no uspeav da go ostvaram svojot son ina, vo Tbilisi vo 2017 i vo Praga i – da osvojam medal. Toa be{e kulmi- vo Bratislava minatata godina. Tok- nacija na vlo`eniot trud, ni ka`uva mu taa, treta Olimpijada mu ja done - 19-godi{niot Antonio. la i najgolemata radost –osvojuvawe Ova sekako bilo i kompenzacija na bronzeniot medal. za danokot na neiskustvoto koj go Zaradi takvata posvetenost i platil koga u~estvuval na svojata upornost, razbirlivo e zo{to Anto- prva Olimpijada vo Tbilisi vo nio Andonovski e mnogu sre}en od 2016. postignatoto. Toga{ bil maturant vo - Toga{ kako u~enik vo vtora god- gimnazijata „Rade Jov~evski – Kor- ina za prvpat u~estvuvav na vakov ~a gin”, a sega e student na smerot nastan. Normalno, imav trema i bev ve}e be{e podobro, se se}ava ovoj Pri meneta hemija na Institutot za vozbuden i toa se odrazi na plas- talent. hemija pri PMF vo Skopje. Mnogu manot. Ne bev iskusen nitu vo Koga se zapi{uval na studii bilo trud, ve`bawa, eksperimenti, otka- menaxiraweto na vremeto potrebno re{ava~ko toa {to sakal da bide `uvawa se sobrani na site nastapi za re{avawe na zada~ite. Onie koi ne{to na {to }e mo`e celosno da se koi gi imal za da dojde do trite po vtor ili po tret pat u~estvuvaa posveti i {to mu e dobro poznato. Olimpijadi i duri na tretata da rabotea na dva eksperimenti oded- Razmisluval i za studiraweto vo postigne golem uspeh. na{, a jas samo na eden i toa be{e stranstvo, no odlu~il deka toa mo`e - Mnogu me motivira{e toa {to re {ava~ko. Na vtorata Olimpijada da po~eka. - Re{ava~ko be{e toa {to na na - {iot fakultet imame kvaliteten i posveten kadar, ne{to na {to li~no bev svedok za vreme na podgotovkite za olimpijadite. Imame navistina isklu~itelni profesori koi na ume- {en na~in go prenesuvaat svoeto znaewe na novite generacii, nav - eduva toj. Antonio dodava deka vo plan mu e i zavr{uvaweto na postdiplom- skite studii na poleto na primeneta hemija. Bi sakal da u~estvuva i na natprevari po hemija za studenti, no za `al, momentalno ovaa opcija e isklu~ena, zaradi finansiskite mo- ` nosti na Klu~en element vo istra`uvawata na svetot Institutot, odnosno nedostato - Antonio im pora~uva na u~enicite da ja sakaat hemijata. kot od poddr`uva~i i sponzori. - Hemijata e eden od klu~nite elementi za istra`uvaweto na svetot koj ne - [to se odnesuva na idnite pla- opkru`uva. Kako nauka, pomaga da sozdademe golem broj lekovi koi se del od no vi, se nadevam deka }e mi se otvo - na{eto sekojdnevie, od grafit da dobieme najrazli~ni nanomaterijali koi ri mo`nost za rabota vo hemiska imaat ogromen potencijal za primena vo elektronikata, pa se do bojata na laboratorija, ne{to {to otsekoga{ oblekata koja ja nosime, prakti~no, vo se okolu nas ima hemija, potencira toj. me fasciniralo, veli ovoj talent po hemija.

17 oktomvri 2019 OBJEKTIV 25

Na sekoj skopjanec po eden komunalec i plus da mu se plati…

Sekojdnevno ~itame vesti so re{il da go uni{ti. Ete, ba{ od nas lovi „Esensko ~istewe na …”, vakov tip na lu|e Skopje pati. „Sobran kabast otpad…”, „Akcija na Vpro~em, |ubreto po ulici ne Komunalna higiena za ~istewe na… stignuva tamu samo, kontejnerite ”, a Skopje povtorno ima top pozi- sami ne se palat, {utot i kabastiot cija na rang listite ako se sudi otpad nemaat noze za da bidat spored ne~istotijata vo gradot. ra{trkani kade }e stignat… Do Niedna naselba ne mo`e da se po- skopjani e. Komunalna higiena e fali so ~ista i zdrava sredina, pretprijatie koe e plateno za da se nasekade ima |ubri{ta po trotoari gri`i za ~istotata, ama nevozmo` - i ulici, po detski igrali{ta, a za no e da se spravat so nepostoeweto okolinata na kontejnerite i da ne svest i negri`ata na skopjani za zboruvame. svojot grad. Pred nekolku dena, samo {to Kaznite se sekoga{ lek, ama zavr{i famoznoto nosewe i posta- malku se izrekuvaat. Inspekciite vuvawe na 540 novi kontejneri, {to se spori, nezainteresirani… iako pomina so pompezni najavi i fo- e pra{awe duri i da se super ak- tografii, veke sledniot den tivni dali }e postasaat, oti sekoj otka`a mehanizmot kaj eden. Imeno, vtor skopjanec se odnesuva kako da na socijalnite mre`i se pojavi `ivee i se {eta po samata Drisla. fotka na eden takov ~ij kapak ne Da se raboti na samosvesta e rioznata strana, toga{ eve ja i ne- mo`e da se zatvori bidej}i e rasi- drugiot lek. No na toa isto taka serioznata: na sekoj skopjanec da mu pan od nepravilna upotreba. Zna~i slabo se raboti i vo semejstvata i se pla}a za da vnimava koga frla nekomu mu pre~elo toa {to konte- vo u~ili{tata… |ubre i plus da ima po eden komu- jnerot e nov i izgleda moderno, pa Ako na ova ne se pogledne od se- nalec. Mo`e? OVAOVA EE MESTOMESTO ZAZA VA[ATAVA[ATA REKLAMAREKLAMA ]E]E VEVE VIDATVIDAT NADNAD 30.00030.000 SEMEJSTVASEMEJSTVA (PO(PO NAJNISKINAJNISKI CENI)CENI) Marketing tel: 074/204-254 Октомвриски промоции [email protected] пакет лице: пакет за тело: пакет 5 мезотерапии, 5 мезотерапиии фризура и 5 детмаролери и 5 кавитациии и шминка 5 колаген маски 5 тунел сауни 2.000 ден. 15.099 ден. 12.000 ден.

нас. Кисела Вода ул. Виктор Иго бр. 23 Тел. 02 2772-850 072 268 987 072 269 095

17 oktomvri 2019 26 PISMA

toa }e ni po~ne nekoja krxza kak - nemam uslovi za `iveewe kako  va {to imaa Grcite do pred ne - nivnite. Taka e so decenii i nema koj den. Se rasprodadoa za da se gradona~alnik {to se obidel toa spasat od dolgovite. da go popravi. Ne e ubavo nie da Opozicijata go gleda li toa nema ubav park kakvi {to ima Makedonija u`asno scenario koe Zaev mu go eden kup vo Aerodrom, nemame ni pi{uva na makedonskiot narod? {iroki i osvetleni ulici. Zamo - bez merka se Zo{to ne reagira vo Sobrani- luvam da prodol`iteda pi{u vate eto? Ima li ~esni ministri vo za problemite na nas za bo ra - zadol`uva vladata na Zaev koi }e mu ka`at venite od gradona~alnikot [i - deka mora da se prestane so ze- legov. Od kade najde pari premierot mawe na krediti? Nezadovolna sum i od na{iot Zaev za da bide velikodu{en so Elena J. op{tinski gradona~alnik. Ne se site niz dr`avata? Dava #{a - bori dovolni i ne raboti dovolno kom i kapom# za minimalni pla - i nie da imame pristoen gradski ti, dava i za penzionerite, za Nas od `ivot. socijalnite slu~ai, dava za sub- Vesna vencii, dava na zemjodelci, a dava periferijata i za svoite sopartijci koi mu se Po~ituvani ~itateli, poslu{nici. Makedonija nema na Skopje ne tolku pari. Na{ata tatkovina rubrikata „Pisma“ e nameneta za `al nema proizvodstvo, nema iskoristuvaat za va{i reakcii i mislewa izvoz, nema priliv na realni po razni temi {to ve pari. zasegaat. Obra}awata mo`e Nemam drug zaklu~ok osven Po~ituvana redakcijo, vedna{ deka Zaev so novata ministerka na po~etokot od pismoto da vi se da gi ispra}ate na na{ite za finansii go zadol`uvaat Ma - zablagodaram za napi{anoto vo adresi: ul. Kej 13 noemvri kedonecot do krajni granici. posledniot va{ broj za perifer- GTC lokal 24, Skopje; i na Krediti zemaat i potpi{uva - ijata na Skopje. Dobro e {to [email protected] at deka }e se vratat po 5 - 10 go- nekoj se setil i na nas. @iveam vo dini koga toj nema da bide na Maxari i se ~ustvuvam kako isko- Dopisite }e se objavuvaat vo vlast, a }e ima mnogu pari na ristena od onie skopjani koi izdanijata na vesnikot vo svojata smetka. Kasata na Ma - `iveat vo Centar ili Karpo{. zavisnost od prostorot. kedonija }e bide prazna i poradi Danok i drugi dava~ki pla}am, a Kralska masa`a so dve devojki 1.000 denari 500 denari Relaks masa`a 1.000 denari 500 denari

Paket od 10 anticelulitni

tretmani  3.500 denari 2.500 denari ZAGARANTIRAN EFEKT

Основен / периодиечен систематски преглед Лекарски уверенија Лиценци за прва помош Процнка на ризик на работно место Биохемиска лабораторија Тел. 078 882 223, 078 447 088, 078 848 860 [email protected] 28 ZABAVA

SUDOKU HUMOR na moeto mesto i da tr- guvate podobro?! Majka mu mu veli na Si gi promenile mes- Trpe: – Te izbrkale od tata. {kolo poradi lo{o – Eurokrem imate li? povedenie? Sram da ti – Ima! e! Ugledaj se na tatko ti! – A crn kavijar?! Nego utre go pu{taat od – Ima! zatvor poradi dobro – Dobro, daj mi po sto povedenie! grama od dvete! – A, recepti imate li? *** Vleguva Cvetko vo *** apteka i pra{uva: Trpana go nao|a maliot – Eurokrem imate li? Trpe kako pla~e: – [o – Ne. pla~e{ be? – Si ja izgu- – A martadela? biv diplomata… – E {o – Ne. sea? – E {o… Sea ne – Sigurno i konzervi znam {to sum zavr{il… sardina nemate?! – Nema! Ova e apteka i *** ne prodavame takvi Definicija za plata? – raboti. Finansiska pomo{ za – Lo{o trguvate tuka. tie {to ne znaat da kra- – [to ne zastanete Vie dat.

17 oktomvri 2019

30 DOM

VREME E ZA ZIMNICA Site go prisvojuvaat, no makedonskiot doma{en ajvar e najdobar Javna tajna e deka doma prigotveniot ajvar ima pozdrava odnosno povkusna vrednost otkolku onoj {to e vo proda`ba niz marketite. Do ma }inkite go znaat mastrafot... tkako po~na septemvri, po~naa i Omuabetite i podgotovkite za pravewe zimnica. Denovive mo`e{e da se vidi duri i ~ad po dvorovi na skopski ku}i. Po~nuva da se podgot- vu va i ajvarot. Pred ne kolku godini se krena silna galama okolu mo`na - ta zabrana da se pe~at i lupat pi- perkite vo dvor, dode ka Sloven cite brzaa vo Bri sel za da go brendi raat pred nas. Vkusno jade we koe e neza- menlivo vo zima. No kolku ovoj tip na zimnica e hranliva? Kolku od izedenoto e korisno za organizmot, Imeno, hranlivite sostojki {to Javna tajna e deka doma prigotve- a kolku ne? Ova se pra{awa koi se se rastvorlivi vo voda, kako na niot ajvar ima pozdrava odnosno po ~e sto si gi postavuvame... primer vitaminite C i B i edna gru- povkusna vrednost otkolku onoj {to pa na nutritivni sostojki nare~eni e vo proda`ba niz marketite. Doma - IMA RAZNI RECEPTI polifenoli, se najosetlivi na de- }inkite go znaat mastrafot. Zatoa, gra dacijata za vreme na prosecira - vredi makata od nekolku-dnevno pe- Crvenata piperka e eden od naj- weto na hranata i go tveweto. Vo ~e we i lupewe piperki, koga znaeme bo gatite zelen ~uci so razni vita - procenti toa zna~i deka, so pe~e we- to~ no {to sme napravile. No, fakt e mini. Ako znaeme deka zelenata to se gubi 95 otsto od vitaminite, i deka i nekoi proiz vo diteli go pra- pi perka sodr`i vitamin C duri i prakti~no zna ~i oti ajvarot gi gubi vat ajvarot na tradicionalen na ~in, pove}e od limonot, crvenata e u{te bogatstvata na piperkata, osven ako bez da stavaat „he mija” vo ne go. Samo pobogata. I ne samo so C, ami e iz- proizvoditelot ne mu dodade ve{- treba dobro da otvorime o~i vo vor i na magnezium i na vitamin B6. ta~ ki. Чestopa ti, vo receptot za pra- raf to vite na supermarketite. Ama ne i koga e termi~ki obra bo te - ve we na ova na{e tradicio nal no [to to~no sodr`i ajvarot? Spo - na, odno sno prigotvena vo ajvar. ja dewe, so nade` za podo bar vkus no red tabelite na teglite dostapni vo i zdravje – dodavame modri patlix- prodavnicite, vo 100 grama ima 140 ani i morkovi. No vesta e identi~no – 160 kalorii, 10 grama masti, od Balkanot priznava deka razo~aruva~ka, oti se gubat i nivni - koi od gram i pol do 2 grama se za- ajvarot e najdobar od te hra n livi odnosno vitaminski bo- siteni. Ponatamu, sodr`i od 9 do gatsva. 11,5 gr jaglehid ra ti, a {e}er okolu makedonska piperka 4 do 6 grama. Vo 100 grama ajvar so - Vo regionov site narodi se falat [TO TO^NO SODR@I AJVAROT? dr`ani se i 4,7 gr proteini i okolu deka se izumiteli na ajvarot. Vo Za- gram do dva sol. Rastitelni vlak na greb duri tvrdat deka go pravat i naj- Sepak, ova ne zna~i deka ajvarot na 100 grama ajvar ima okolu 4,5 dobriot, {to e diskutabilno... No i vo ne treba da se ja de oti nema hran- grama, a belko vi ni okolu 2 grama. Hrvatska i vo Srbija i vo Slovenija liva vre dnost ami samo viso koka - Kako i da e, ajvarot go zadr`uva priznavaat – dobar ajvar ne mo`e da lori~na. Naprotiv. Sol ta od ajvarot piedestalot na najvkusno makedon- se napravi bez makedonska crvena pi- ni ovo z mo`uva da vnesuvame elek - sko tradi cionalno jadewe, a toa perka. Site ja sakaat mesnatosta na pi- troliti. I plus da ne zaboravime – {to ne e poln so vitamini, ne zna~i perkata od na{eto podnebje. nekoga{ zado volstvoto e isto taka deka e i ne treba da go ima na na{i - va` no. te trpezi.

нарачајте на 500 ден./месечно 10 GB интернет + неограничени 074 20 20 55 разговори со сите национални мрежи БЕЗ ОБВРЗУВАЧКИ ДОГОВОР www.telekabel.mk

17 oktomvri 2019 MALI OGLASI 31

Продавам стан 65 м2 во Карпош 2 реновиран Вршиме рушење на сите бетони со хилти, НЕДВИЖНОСТИ со две спални на 3 кат. Молам за сериозни градежни работи, ѕидаротесарски работи, купувачи од 10 ч.­19 ч. Тел. 072 713 033 малтерисување, со превоз на шут. Правиме и Продавам деловен простор на мезанин до Купувам мало станче во Центар. Тел. 070 452 услуги со моторна пила. Тел. 077 589 415 нова Железничка станица 50м2, тел. 070 244 192 Раде. 767 Најдобра, гарантирано целосно ефикасна Продавам градежно земјиште во Визбегово природна крема против хемороиди. Опера­ поголема површина погодно за изградба на РАЗНО ција не помогнала, природната крема из­ комплекс куќи. Има пат, струја, вода и одвод. лечила. Достава и со брза пошта. Тел. 070 Тел. 070 813 971 Се продаваат 2 големи и 2 помали јамболии 283 475 Се продава куќа во н. Радишани 200 м2 и и две кожни палта ­ едно машко и едно жен­ Најдобар комплет на македонски јазик за 100 двор 600 м2. Тел. 076 485 230 ско. Тел. 075661055. жалби до Европскиот суд. Комплетот го ку­ Се продава двоспратна куќа во населба К. Продавам термо печка 3,5 кв; количка за ма­ пиле адвокатот на екс премиерот, адвокатот Вода­Скопје 88м2 со дворно место 190м2. гацин и зелен пазар; кршен мермер за вене­ на сегашниот премиер, адвокати од цела Ма­ Цена по договор. Тел. 070/901­846 цијан. Тел: 077 507­832 кедонија и сите се целосно задоволни. Тел. Продавам стан во станбена куќа, 59 м2, со Продавам тегли за зимница со капаче, цена 7 070 283 475 две спални соби, голема дневна соба со денари. 077 979 161 кујнски оддел,тоалет,и балкон­лоѓија во на­ Поклонувам 6 дрва (4м3), поради градба, по­ селбата Влае, Скопје.Станот е на приземје, требно е сечење на дрвјата, кој е заинтереси­ ВОЗИЛА со засебен влез. Цена по договор. Јавувања ран да ги исече и подигне. Контакт тел. на тел. 070 420­822 070/305­808 Продавам Славута 1.2л Даеву 2002 регистри­ Издавам наместена соба,кујна и купатило за Продавам две оксигенски боци во исправна рана,бензин­гас,атестиран плински уред. 100 еур кај центар за странски јазици. тел:077 состојба и употребливи. Тел. 075 249 749 Цена поволна. Тел:077 529 410 624 775 Продавам термо печка, машина за пеглање и Продавам Пежо 206 седан 2009 год. прв Продавам стан 73м2 во Тафталиџе 2, на 150 машина за шиење, не употребувани. Тел. 070 газда, 22.400 км. Цена по договор. Тел. 389 метри од Сити Мол. 077 979 161 452 192 723 MALI OGLASI vo SKOPSKO EHO Dovolno e da dojdete vo Redakcijata so napi{an tekst; da ni ispratite pismo ili va{iot kratok tekst za OGLASUVAJTE oglas (napi{ano kirili~no) da go dobieme na na{ata e-meil adresa (najdocna do ponedelnik do 16 ~.) ul. Kej 13 noemvri GTC lokal 24, Skopje BESPLATNO [email protected] RESTORAN БЕЛА СД MARINELA ул. Пролет бр. 4а 1000 Скопје Тел: 070 977 572 VELES

decenii tradicija decenii najdobra pastrmajlija 3 decenii skara po unikaten recept WWW.CFMOTO.MK

Restoran Marinela ul. Kumanovska 2, Veles tel: 043 221 858 ЗА РЕКРЕАЦИЈА, СПОРТ И БИЗНИС