Grada Beograda

ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Godina XLVII Broj 34 29. decembar 2003. godine Cena 120 dinara

Skup{tina grada Beograda, na sednici odr`anoj 26. de- 3. PLANSKI OSNOV cembra 2003. godine, na osnovu ~lana 54. Zakona o planira- 3.1. Kontinuitet planskih aktivnosti wu i izgradwi („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, br. 47/03) i ~lana 11. i 27. Statuta grada Beograda („Slu`be- Analiza planova i stawa Zemuna do po~etka 20. veka ni list grada Beograda”, br. 18/95, 20/95 i 21/99), donela je ukazuje na spontani i postepeni razvoj ove urbane aglome- racije. Intenzivniji urbani rast ovog podru~ja otpo~eo je PLAN pred kraj 19. veka kada je Zemun povezan `eleznicom sa sred- wom Evropom (1884. godine) i sa Beogradom (1884. godine). DETAQNE REGULACIJE STAROG JEZGRA ZEMUNA1

A. UVOD 1. CIQ IZRADE PLANA Staro jezgro Zemuna, formirano ve} krajem Hâááá veka, okosnica je dru{tvenog, privrednog i kulturnog razvoja grada Zemuna. Predstavqaju}i jedinstveni urbani fenomen izra`en kroz mnogostrukost oblika, sadr`aja i zna~e- wa progla{en je prostornom, kulturno-istorijskom celi- nom od velikog zna~aja za republiku, koja ima svojstva kulturnog dobra („Slu`beni glasnik SRS”, broj 14/79). Predmetnim planom utvr|uje se obuhvat i koncepcija ure|ivawa prostorne kulturno-istorijske celine Staro jezgro Zemuna (u daqem tekstu: SJZ) u ciqu o~uvawa tradici- je, identiteta, kulturno-istorijskog i prirodnog ambijenta i unapre|ewa javnih prostora i funkcija.

2. PRAVNI OSNOV Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne regulacije Starog jezgra Zemuna sadràn je u: – Zakonu o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03), Plan Zemuna iz 1740. Be~, Komorni arhiv – Zakonu o kulturnim dobrima („Slu`beni glasnik RS”, broj 71/94), – Zakonu o za{titi ìvotne sredine („Slu`beni glasnik RS”, broj 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95) i – Odluci o pripremawu Regulacionog plana Starog jezgra Zemuna („Slu`beni list grada Beograda”, broj 16/96). U skladu sa ~lanom 6. Odluke o pripremawu Regulacio- nog plana Starog jezgra Zemuna, pripremqen je Program rada na izradi predmetnog plana koji je razmatran i podr- àn na sednici Stru~nog saveta Urbanisti~kog zavoda odrànoj 21. septembra 2001. godine i na sednici Komisi- je za arhitekturu i urbanizam IO Skup{tine grada odrà- noj 30. oktobra 2001. godine. Program rada definisao je me- todologiju rada na izradi plana revitalizacije i urbane obnove ove spomeni~ke celine, sadràj i dinamiku izrade predmetnog plana. Metodologijom izrade plana predloèn je i prihva}en konkurs za unapre|ewe javnih prostora i objekata, sa ciqem da se u fazi pripremawa prostorno-programskog koncepta plana provere ponu|ena re{ewa i prikupe i druge (druga~ije) ideje o mogu}im na~inima ure|ivawa prostora. ––––––––– 1 Savet i @iri Dvanaestog salona urbanizma, odrànog u Ni{u 8. novembra 2003. godine, dodelili su ovom planu á nagradu u Detaq plana Zemuna T. fon Verten Prajsa i V. fon Kategoriji planova regulacije. Volgemuta iz 1780. Be~, Ratni arhiv Broj 34 – 1314 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

– odnos stanovawa i delatnosti 50-80% : 50-20% – indeks izgra|enosti „i” do 0,8 – gustina naseqenosti do 200 st/ha – standard parkirawa 0,9 parking mesta po stanu, odnosno 0,7 kod rekonstrukcije postoje}ih naseqa Preostali delovi Starog jezgra nameweni su zdravstve- nim centrima (kompleks Zemunske bolnice), nau~no-{kolskim centrima (kompleks Poqoprivrednog fakulteta) i zonama javnog zelenila (Zemunski park, Zemunski kej, priobaqe). Specifi~ni uslovi i standardi za predmetno podru~je, prema odredbama navedenog plana, jesu slede}i: Nove zgrade po pravilu visinom vezivati za postoje}e susedne zgrade. Maksimalna spratnost novih zgrada je prizemqe i tri sprata (P+3). Izuzetno, kada se gradi izme|u dve vi{e zgrade za koje se visinom vezuje, ili se nalazi na uglu, a sa jedne strane joj se nalazi vi{a zgrada, nova zgrada moè imati prizemqe i ~etiri sprata (P+4). Na obroncima lesnog platoa i u wihovom zale|u (Gar- do{ i ]ukovac) visina zgrada je ograni~ena na prizemqe ili prizemqe i sprat. Prostor za stacionirawe vozila obezbediti na otvorenim parkinzima i u garaàma. Po~etkom 1999. godine usvojene su Dopune GUP-a Beo- grada do 2000. godine („Slu`beni list grada Beograda”, Detaq plana Zemuna K. Bertolda iz 1830. Be~, Ratni arhiv broj 2/99), u kojima je utvr|eno da se na nepokretnim kulturnim dobrima i dobrima koja uìvaju prethodnu za{titu mogu izvoditi radovi na rekonstrukciji, revitalizaciji i sanaciji, a u mawem obimu i zamena postoje}ih objekata, u skladu sa uslovima ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa kulturnih dobara i merama wihove za{tite. Na osnovu toga, na zahtev Ministarstva gra|evina, a za potrebe pojedina~nih investitora, u Urbanisti~kom zavodu Beograda, u saradwi sa Zavodom za za{titu spomenika kulture grada Beograda, u protekle tri godine, ra|eni su urbanisti~ko-tehni~ki uslovi za pojedina~ne intervencije na objektima na podru~ju Jezgra. Generalni plan Beograda 2021. („Slu`beni list grada Beograda”, broj 27/03), afirmi{e Staro jezgro Zemuna kao jedan od dva istorijska sredi{ta Beograda, odnosno jedno od tri jezgra koja ~ine glavni gradski centar. Razvojne mogu}nosti ovog prostora definisane su u pravcu kvalitetne transformacije prostora i ponudi vrhunskog ambijentalnog okruèwa, a ne u znatnom pove}awu kapaciteta poslovno-stambenog prostora. Preporu~uje se za{tita karaktera postoje}eg tkiva, o~uvawe i unapre|ewe javnih prostora, o~uvawe parcelacije, horizontalne i vertikalne regulacije i autohtone arhitekture. Urbanisti~ko-arhitektonsko oblikovawe celina i objekata preporu~uje se putem konkursa. Predmetni urbanisti~ki plan predstavqa osnov za budu}e arhitektonsko oblikovawe blokova i ansambala i wihovu neposrednu izgradwu i rekonstrukciju. Plan Zemuna iz 1905. 3.2. Ste~ene urbanisti~ke obaveze GUP-om Beograda iz 1972. godine Starom jezgru Zemuna dati su atributi glavnog centra Beograda i regiona (deo Staro jezgro Zemuna planirano je urbanisti~ki prete- centralne zone Beograda) sa kompletnim funkcijama i po- `no u planovima vi{ega reda. sebnim ambijentalnim kvalitetom. Predmetni Generalni Zbog nekih neodlo`nih zahteva u Starom jezgru Zemuna plan zalaè se za permanentnu revitalizaciju (obnovu) za- ra|eni su detaqni urbanisti~ki planovi za delove pojedi- {ti}enog kulturno-istorijskog ambijenta. U saobra}ajnih celina ili za pojedine blokove, i to: nom smislu, Zemun je ovim planom povezan sa Beogradom 1. Detaqni urbanisti~ki plan Bloka 35 u Zemunu („Slu- nezavisnim {inskim sistemom (metroom), koji za posle- `beni list grada Beograda”, broj 13/70); dicu ima, u procesu izrade regulacionih planova, nov koncept povr{inskog saobra}aja (javnog, motornog, mi- 2. Urbanisti~ki projekat bloka izme|u ulica Mar{ala ruju}eg, biciklisti~kog, pe{a~kog) i redefinisawe na- Tita, Preradovi}eve i Kosovske, Blok 35 („Slu`beni list mena zemqi{ta. grada Beograda”, broj 18/71); Izmenama i dopunama GUP-a Beograda do 2000. godine 3. Detaqni urbanisti~ki plan bloka izme|u ulica Mar- („Slu`beni list grada Beograda”, broj 2/85) podru~je Sta- {ala Tita, Dositejeve, Gajeve i Zmaj Jovine (12 a) u Zemunu rog Zemuna sa Gardo{em i ]ukovcem prete`no je defini- („Slu`beni list grada Beograda”, broj 1/73); sano kao jedan od varijeteta u âáá tipu izgra|enosti (sta- 4. Detaqni urbanisti~ki plan Bloka 27 izme|u ulica novawe u delovima grada retke izgra|enosti), ~iji su ori- Mar{ala Tita, Dubrova~ke, Svetosavske i [trosmajerove jentacioni urbanisti~ki pokazateqi: („Slu`beni list grada Beograda”, broj 21/73, 17/90); 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1315

5. Detaqni urbanisti~ki plan Bloka 1 u Zemunu („Slu- predmetnog plana nalaze slede}i delovi katastarskih par- `beni list grada Beograda”, broj 10/75); cela, odnosno cele katastarske parcele: 6. Detaqni urbanisti~ki plan rekonstrukcije Bloka 40 Delovi parcela: sa elementima urbanisti~kog projekta („Slu`beni list 2303, 750, 741/2, 741/1, 2306, 738, 730, 723/2, 723/1, 722, grada Beograda”, broj 9/78); 2304, 659/3, 659/1, 661, 2300, 469, 2263, 2295, 379, 56, 2384, 7. Detaqni urbanisti~ki plan podru~ja „Gardo{” 2386, 2410, 2409, 2401/1, 2339, 2267, 2312. („Slu`beni list grada Beograda”, broj 5/80) 8. Detaqni urbanisti~ki plan ure|ewa obale Dunava u Cele parcele: Zemunu od restorana „[aran” do hotela „Jugoslavija” 2290, 2278, 61, 62, 64, 65, 66, 67, 68, 70, 71, 72, 73, 74, 75, („Slu`beni list grada Beograda” broj 13/78, 16/90); 76, 2279, 2289, 2291, 150, 151, 149, 148, 153/1, 153/2, 154, 9. Detaqni urbanisti~ki plan ure|ewa priobalnog po- 155, 156, 158, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 166, 167, 147, 186, jasa i izgradwe obaloutvrde du` desne obale Dunava u Ze- 187, 2293, 2292, 198, 199, 200, 201, 202, 203, 204, 205, 206, munu od restorana „[aran” do izleti{ta u Gorwem Zemunu 207, 168, 169, 170, 171, 172, 173, 174, 175, 176, 177, 178, 179, („Slu`beni list grada Beograda”, br. 13/78, 16/90). 180, 181, 182, 183, 184, 185, 290, 291, 292/1, 292/2, 293, 294, 295, 296, 297, 298, 299, 300, 301, 2294, 2296, 275, 274, 273, Navedeni urbanisti~ki planovi (1–6) prete`no su rea- 272, 271, 270, 269, 268, 267, 266, 265, 264, 263, 262, 261, 260, lizovani. 259, 258, 257, 256, 255, 254, 253/1, 253/2, 252, 251, 250, 249, Plan za podru~je Gardo{a predlagao je radikalnu izme- 248, 247, 245, 244, 243, 242, 241, 240, 239/1, 239/2, 239/3, nu socijalne strukture, iseqavawe ve}eg broja stanovnika, 238/1, 238/2, 237, 236, 235, 234, 233, 231/1, 231/2, 230, 2294, prenamenu ve}eg broja postoje}ih stambenih objekata i 2295, 2296, 339, 340, 349, 350, 351, 352, 353, 354, 355, 356, sme{taj razli~itih novih sadràja. Za ve}inu preostalih 357, 358, 341, 342, 343, 344, 344/1, 344/2, 345, 346, 347, 348, stambenih ku}a nije planirana mogu}nost dogradwe. Plan- 359, 360, 361, 362, 363, 364, 365, 367, 369, 370, 371, 373, 374, ske postavke (koje su sa stanovi{ta dana{we teorije i 375, 376, 377, 302, 303, 304, 305, 306, 307, 308, 309, 310, 311, prakse urbanisti~kog planirawa i za{tite spomenika 312, 313, 314, 315, 316, 317, 319, 320, 321, 322, 323, 324, 325, kulture prevazi|ene) nisu realizovane. Suprotno wima, 326, 327, 328, 330, 331, 332/1, 332/2, 332/3, 333, 334, 335, 336, zbog nedostatka materijalnih sredstava, agresivnosti ko- 337, 338, 379, 383, 384, 385, 387, 388, 389, 3060, 141, 142, risnika i mogu}nosti da se ne po{tuju uslovi za{tite i 143, 144, 145, 146, 140, 139, 138, 137, 136, 135, 134, 133, 132, planirawa, do{lo je do devastacije prostora. Sve je ve}i 131, 130, 129, 128, 127, 126, 125, 124, 123, 122, 121, 120, 119, broj objekata koji svojim gabaritima, volumenima i prime- 118, 117, 116, 115, 114, 113, 112, 111, 110, 109, 108, 60, 59, wenim materijalima naru{avaju tipolo{ke karakteristi- 58, 57, 56, 55, 2310, 2311, 824, 825, 877, 876, 875/1, 875/2, ke vojvo|anske ruralne ku}e koja predstavqa osnovnu ambi- 874, 873, 871, 870, 869, 868, 866, 867, 865, 864, 862, 2309, jentalnu vrednost gra|evinskog fonda Gardo{a. 808, 807, 806, 805, 804, 803, 802, 801, 800, 826, 827, 828, 829, Planovi za ure|ivawe priobalnog pojasa i izgradwu 830, 831, 832, 833/1, 833/2, 834, 835, 836, 837/1, 837/2, 838, obaloutvrde Dunava (8-9) uglavnom nisu realizovani. 839, 840, 841, 842, 843, 861, 860, 844, 846, 847, 2305, 687, Prihvata se kao ste~ena urbanisti~ko-pravna obaveza 688, 689, 690, 691, 692, 693, 694, 695, 696, 697, 698, 699, 700, elaborat Urbanisti~ko-tehni~kih uslova za izgradwu Po- 701, 702, 799, 798, 797, 796, 795, 794, 793, 792, 791, 2307, slovno-trgova~kog centra na lokaciji Kej oslobo|ewa 23 i 703, 704, 705, 706, 707, 708, 709, 710, 711, 712, 771, 772, 773, Masarikov trg 8 u Zemunu i Urbanisti~ka dozvola broj 351- 774, 775, 776, 777, 778, 779, 780, 781, 2306, 758/1, 758/2, 759, 02-00806/96-04 od 27. novembra 1996. koju je izdalo Mini- 760, 761, 762/1, 762/2, 763, 764, 765, 766, 767, 768, 769, 770, starstvo gra|evina Republike Srbije. 713, 714, 715, 716, 117/1, 117/2, 718, 719, 720, 721, 739, 738, Prihvataju se kao ste~ena urbanisti~ko-pravna obaveza 733/2, 659/1, 659/2, 659/3, 669, 668/1, 668/2, 668/6, 668/7, izra|eni urbanisti~ko-tehni~ki uslovi i izdate urbani- 668/13, 668/3, 668/15, 668/12, 668/8, 668/9, 668/10, 670, 671, sti~ke dozvole do usvajawa ovog plana, a na osnovu Dopuna 672, 673, 674, 675, 676, 677, 679, 680, 681, 667, 666, 682, 683, GUP-a Beograda do 2000. godine („Slu`beni list grada 684, 665, 664, 663, 662, 661, 660/1, 660/2, 654, 655, 2300, Beograda”, broj 2/99). 2263, 472/1, 471, 470/1, 470/2, 470/3, 468, 467, 469, 227, 226, Tako|e, po{tuju se i odredbe Re{ewa o odre|ivawu zo- 225, 224, 223, 228, 229, 2312, 2315, 888, 889, 890, 891, 892, na i pojaseva sanitarne za{tite za izvori{ta koja se kori- 2317, 2266, 996, 995, 994, 993, 987, 1002, 1001, 1000, 999, ste za snabdevawe vodom za pi}e na podru~ju grada Beogra- 998, 997, 1020, 1018, 867, 866, 864, 863, 862, 2310, 893, 894, da („Slu`beni list grada Beograda”, br. 22/84, 19/85, 8/86, 895, 896, 897, 898, 899, 900, 901, 902, 903, 904, 905, 905, 907, 29/87 i 1/88) koje se odnose na predmetno podru~je. 908, 2264, 684, 685, 2305, 686, 679, 678, 677, 2309, 844, 845, Regulacioni plan Starog jezgra Zemuna prihvata kao 846, 847, 848, 849, 850, 851, 852, 853, 854, 855, 856, 857, 858, ste~enu urbanisti~ko-pravnu obavezu odre|ena planska i 859, 860, 861, 842, 203, 204, 205, 206, 207, 208, 209, 210/1, tehni~ka re{ewa iz navedenih planova (posebno iz pla- 210/2, 211, 212, 213, 214, 215, 216, 217, 218, 219, 220, 221, nova za ure|ivawe priobalnog pojasa i izgradwu obalo- 222, 223, 229, 237, 231/1, 242, 245, 246, 247, 248, 249, 250, utvrde). 251, 252, 2293, 2314, 2291, 187, 188, 189, 190, 191, 192, 193, Usvajawem predmetnog plana, napred navedeni planovi 194, 195, 196, 197, 2290, 151, 152, 153/1, 154, 155, 157, 158, (1-7) prestaju da vaè u celini, odnosno u delu (planovi 159, 160, 2330, 910, 911, 912, 913, 914, 915, 916, 917, 918, pod brojem 8 i 9) koji se odnosi na podru~je Starog jezgra 919, 920, 921, 922, 923, 924, 925, 926, 927, 928, 929, 2318, Zemuna. 968, 969, 967/1, 967/2, 970, 971, 972, 973, 974, 975, 976, 977, 978, 979, 985, 984, 2323, 2327, 2321, 1021, 1022, 1023, 1024, 4. OBUHVAT PLANA 1025, 1026, 1029, 1033, 1034, 1032, 1031, 1030, 997, 998, 999, Podru~je Starog jezgra Zemuna obuhvata povr{inu od 1000, 1001, 1002, 1003, 1016/1, 1048, 1049, 1050, 1051, oko 80 ha. Granica ide ulicama \ure \akovi}a, Nikolaja 1052/1, 1052/2, 1052/3, 1055, 1056, 1057, 1058, 1065/2, 1066, Ostrovskog, Vrtlarskom, Senskim trgom, do Ugrinova~ke 1080, 1077, 1076, 1075, 1074, 1073, 1072, 1071, 1070, 1069, ulice i uspona na lesni plato, obuhvataju}i ]ukovac i 1067, 2328, 1046, 1047, 1045, 1044, 1043, 1035, 1036, 1037, Gardo{ na severu, spu{ta se prema Dunavu, ~ija akvatorija 1038/1, 1038/2, 1039, 1040, 1041, 1042, 951, 952, 953, 954, predstavqa jedinstveno, prirodno produèwe Jezgra na se- 955, 949, 2322, 940, 941/1, 941/2, 942, 943, 944, 945, 946, 947, veroistoku. 930, 931, 932, 933, 934, 938, 936, 937, 935, 939, 956, 957, 958, Na osnovu katastarskih planova Zemuna, KO ZEMUN, 959, 960, 961/1, 961/2, 962, 963, 964, 965, 966, 2354, 1300, detaqni listovi br. 23, 30, 31, 33, 46, 47, 49, 50, 51, 64, 65 i 1299, 1298, 1297, 1296, 1295, 1294, 1293, 1291, 2351, 2349, 66, razmere 1:500, moè se konstatovati da se u granici 2315, 2352, 2348, 2347, 1257, 1258, 2345, 2346, 1259/1, Broj 34 – 1316 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

1259/2, 1259/3, 1260/1, 1260/2, 1260/3, 1261, 1262/1, 1262/2, 1.1. Podru~je Doweg Zemuna (celina A), 46 blokova 1263, 1264, 1265, 1266, 1267, 1268, 1269, 1270, 1271, 1272, 1273, 1274, 1275, 1276, 1277/1, 1277/2, 1278, 1279, 1280, 880, Podru~je Doweg Zemuna ograni~eno je ulicama \ure 881, 886, 887/1, 887/2, 888, 889, 885, 884, 883, 1001, 1002, \akovi}a, Trgom JA, ulicom Viktora Bubwa, Nemawinom, 1003, 1004, 1005, 1006, 1007, 1008, 1009, 1010, 1011, 1012, Triglavskom, Vukovom, Gunduli}evom, Vrtlarskom, Cetiw- 1013, 1014, 1015, 1016/1, 1016/2, 1018, 1020, 1194/1, 1194/2, skom, Wego{evom i Kejom oslobo|ewa i ima neto povr{i- 1195, 1196, 1198, 1197, 1200, 1201, 1202, 1203, 1204, 1205, nu (pripadaju}ih blokova) od oko 33,78 ha i neto gustinu 1206, 1207, 1208, 1209, 1210, 1211, 1212, 1213, 1214, 1215, stanovawa od oko 230 st/ha. 1216/2, 1216/1, 1217/1, 1217/2, 2343, 1225, 1226, 1227, 1228, Obuhvatalo je najpre sredi{wi i ju`ni deo Jezgra 1229, 1230, 1231, 1232, 1233, 1234, 1235, 1236, 1237, 1238, spontano formiran u drugoj polovini 18. veka na terenu 1239, 2266, 1219, 1220, 1218, 2333, 2335, 1157, 1158, 1159, aluvijalne ravni pored Dunava (75-77 mnv). Postepeno se 2341, 1187/1, 1187/2, 1188, 1189, 1190/1, 1190/2, 1191, 1192, {irilo na jugozapad do linije dana{we Vrtlarske i 1193, 2334, 1057, 1058, 1059, 1060, 1061, 1062, 1063, 1064, Ugrinova~ke ulice, da bi pred kraj 19. veka obuhvatilo i 1065/1, 1065/2, 1056, 1052/2, 1066, 1081, 1080, 1247, 1300, nekoliko novih blokova na jugoistoku osvojenih od neka- 1301, 1302, 1304/1, 1304/2, 1305, 1306/1, 1306/2, 1307/1, da plavnih terena prema Savi. S obzirom da teren nije 1307/2, 1308, 1309, 1310, 1311, 1312, 1313/1, 1313/2, 1313/3, prethodno nivelisan, mreà postoje}ih ulica je sponta- 2356, 2357, 2358, 2359, 1342, 1341, 1340, 1343, 1344, 1345, na i slobodnija, ali u osnovi ima ortogonalni karakter. 1337, 1338, 1339, 1396, 2312, 2349, 2354, 1346, 1347, 1348, Glavna ulica deli ovo podru~je (kao i ~itavo Jezgro) na 1349, 1359, 1360, 1361, 1362, 1363, 1364, 1350, 1351, 1352, dva dela, isto~ni prema Dunavu i zapadni prema Novom 1353, 1354, 1355, 1356, 1357, 1358, 812, 813, 814, 815, 816, Beogradu. 817, 818/1, 818/2, 819, 820, 821, 822, 823, 824, 825, 2311, Najstarije zemunske ulice i trgovi unutar ove celine 2350, 879, 880, 881, 882, 883, 884, 885, 878, 875/1, 2308, 2309, sadrè, pored op{tih urbanisti~kih vrednosti i izuzetno 1365, 1366, 1367, 1368, 1369, 1370, 1371, 1372, 1373, 1374, zna~ajan arhitektonski fond sa brojnim pojedina~nim 1375, 1376, 1377, 1378, 1379, 1380, 1381, 1382, 1383, 811, spomenicima kulture i objektima izuzetnih kulturno-isto- 810, 809, 808, 806, 805, 802, 1389, 1388, 1387, 1386, 1385, rijskih i arhitektonsko-urbanisti~kih vrednosti. U okvi- 1384, 1390, 787, 788, 786, 789, 790, 791, 793, 792, 2308, 2307, ru ove celine zastupqeni su svi tipovi stambenih objeka- 1393, 1392, 1391, 2306, 753, 754, 755, 756, 757, 758/1, 758/2, ta karakteristi~ni za ambijent Starog jezgra, modifiko- 741/2, 741/1, 738, 2356, 1247, 1312, 1313/3, 1255, 1254, 1253, vana ruralna ku}a i malovaro{ka ku}a u severnom i seve- 1252, 1251, 1249, 1248, 1247, 2372, 1784, 1785, 1783, 1790, rozapadnom delu, visokoparterna i jednospratna stambena 1789, 1788, 2345, 2373, 1816, 1815, 2267, 1252, 1239, 1240, i stambeno-poslovna ku}a u centralnom i ju`nom delu, kao 1241, 1242, 1243, 1244, 1245, 1246, 1221, 1222, 1223, 1224, i najve}i broj javnih zgrada na podru~ju Jezgra, spratnosti 1225, 2344, 1212, 2266, 1144, 1143, 1145, 1154, 1155, 1156, od P+2 do P+4. 1153, 1152, 1151/1, 1151/2, 1150, 1149, 1148, 1147/1, 1147/2, Prostorna dispozicija namena, naro~ito stanovawa i 1146, 1142, 1141, 1140, 1139, 2338, 1128, 2339, 2335, 1161, centralnih funkcija na ovom podru~ju i wihovo me|usobno 1160, 1159, 1158, 1157, 2333, 2336, 1115, 1116, 1117, 1118, proìmawe, tradicionalna je osobina istorijskog sredi- 1119, 1120, 1121, 1122, 1123, 1124, 1125, 1126, 1127, 1128, {ta. Prete`na namena Glavne ulice, Zmaj Jovine, Gospod- 1129, 1130, 1131, 2339, 2279/1, 2399, 2400, 2401/1, 2406, ske i Beànijske jeste sadràj gradskog centra (upravno- 2407, 2408, 2409, 2410, 2405, 2404, 2334, 1187/1, 1187/2, administrativnog i trgova~kog karaktera) koji je potreb- 1185, 1186/1, 1186/2, 1190/1, 1191, 1192, 2331, 1162, 1163/1, no u budu}nosti unaprediti pove}awem dostupnosti i 1163/2, 1164, 1165, 1166, 1167, 1168, 1169, 1170, 1171, 1172, atraktivnosti i uvo|ewem novih funkcija i vrednosti. 1173, 1174, 1175, 1176, 1177, 1178, 1179, 1180, 1181, 1182/1, Preostala podru~ja ove urbanisti~ke celine namewena 1182/2, 1081, 1079, 2328, 2330, 1093, 1092, 1091, 1090, 1094, su prete`no stanovawu sa delatnostima, dok su pojedina~- 1095, 1096, 1097, 1098, 1099, 1100, 1101, 1102, 1103, 1104, ne parcele unutar tih podru~ja u funkciji raznovrsnih sa- 1105, 1106, 1107, 1108, 1110, 1111, 1112, 1113, 1114, 96, 97, dràja javnog karaktera (dràvne institucije, objekti kul- 98, 99, 100, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 2384, 2388, ture, zdravstva, {kolstva, sakralni objekti, javne zelene 2389, 2390, 2280, 2279/1, 2391, 2386, 2388, 2385, 2384, 228, povr{ine). 229/1, 229/2, 230, 232, 233, 2295, 392, 393, 394, 390, 389, 388, 399, 398, 395, 400/1, 400/2, 402, 401, 227, 2263, 468, 467, 2390, 2392, 2401/1, 2402, 2282, 61, 62, 63. 1.2. Gardo{ (celina B), 15 blokova U slu~aju nepodudarnosti ovog spiska parcela sa grafi~kim prilogom Katastarska podloga sa granicom Podru~je Gardo{a ograni~eno je ulicama Wego{evom, regulacionog plana razmere 1:1.000, vaì grafi~ki Trgom Branka Radi~evi}a, Cara Du{ana, zelenilom lesnog prilog. odseka, Grobqanskom i [irokom stazom – Kejom oslobo|e- wa. Ima neto povr{inu (pripadaju}ih blokova) od oko 6,91 5. STATUS ZEMQI[TA ha i neto gustinu stanovawa od oko 154 st/ha. Zbog svog povoqnog poloàja na najvi{im kotama le- Gra|evinsko zemqi{te na podru~ju predmetnog plana snog platoa (112 mnv) i wegovim obroncima iznad Dunava obuhvata javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te. Razgrani- u severoisto~nom delu jezgra Zemuna, Gardo{ je od davnina ~ewe izme|u ovih kategorija gra|evinskog zemqi{ta pri- predstavqao pogodno mesto za formirawe naseqa. Veliko kazano je na grafi~kom prilogu „Podela gra|evinskog ze- je materijalno svedo~anstvo o istorijskoj prisutnosti raz- mqi{ta” 1:2.500. li~itih naroda na u{}u Save u Dunav. Hronologija i stratigrafija slojeva zapo~iwu preistorijskim slojevima iz B. PRAVILA URE\IVAWA neolita i mla|eg bronzanog doba, preko nekropole rimskog Taurunuma do sredwovekovnog utvr|ewa od koga su 1. URBANISTI^KE CELINE ostale ru{evine citadele, dok su ostali delovi i{~ezli. Danas, podru~je Gardo{a ima karakter izrazito stambe- Podru~je Starog jezgra Zemuna, u odnosu na prirodne ne zone. Mreà ulica prati spojnice lesne padine. Struk- osobenosti (fizi~ko-geografsku strukturu, geomorfolo- turu gra|evinskog fonda prete`no sa~iwava modifikova- {ke i hidrolo{ke karakteristike), razvojno-istorijski ni tip panonske (ruralne) i malovaro{ke prizemne ku}e. kontekst, tipologiju (koncept, ideju) i urbanu morfologi- Ku}e su na regulacionoj liniji, u prekinutom nizu ka- ju, moè se posmatrati u okviru pet urbanisti~kih celina rakteristi~nog ritma, a wihova pojedina~na dispozici- unutar kojih egzistira 75 gra|evinskih blokova. ja i ukupna koncentri~na organizacija na nivou naseqa 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1317 obezbe|uju svima pravo na pogled (prema Zemunu, rekama i novawa od oko 9 st/ha. Formirawem ove celine izrazito Beogradu), svetlost i sunce u najduèm dnevnom trajawu. javnog karaktera, u jugozapadnom delu Jezgra (koje je zapo- Unutar urbanisti~ke celine Gardo{a mogu se identi- ~eto u drugoj polovini 19. veka), znatno je izmewena urba- fikovati mawe ambijentalne celine (mikroambijenti) po- na struktura Starog jezgra Zemuna. sebnih vrednosti, kao {to su kompleks Nikolajevske cr- Ukidawem Kontumaca (1842. godine) koji je zahvatao pe- kve, kompleks Tvr|ave sa Milenijumskom kulom, kao i po- tinu teritorije varo{i i vi{e od stotinu godina bio sim- tezi ulica Wego{eve, Sin|eli}eve, Gardo{ke, Stare, Vi- bol wenog rasta, zemqi{te je pre{lo u svojinu grada, koji soke, Grobqanske, Strme, Tesne, ûnarske i Veslarske. je bio u obavezi da dobijeno zemqi{te upotrebi za javne Vertikale Nikolajevske crkve i Zemunske kule (kontrasti potrebe. Jedini ostaci ove, za Zemun zna~ajne ustanove, jesu u odnosu na sitnu i poleglu prizemnu strukturu Gardo{a) dve sa~uvane kapele, pravoslavna Kontumacka kapela Sv. bitan su element siluete Starog Zemuna i zna~ajni su u Arhan|ela Gavrila (iz 1786. god.) i katoli~ka Kontumacka mentalnoj mapi ovog dela grada (belezi, obele`ja, orijen- kapela Sv. Roka (iz 1836. god.). Izgradwu Gradskog parka tiri). na kontumackom zemqi{tu, op{tina je („kao vlasnik i Prisustvo zelenila i otvorenost prema povr{ini neba glavni osniva~”) zapo~ela 1876. godine, a okon~ala 1886. zna~ajan su element ambijenta Gardo{a. Promene usled godine. Bila je to „prva ure|ena zelena povr{ina, prvo me- klimatskih prilika bitno uti~u na razli~ito doìvqava- sto za osveèwe i odmor, prvo {etali{te za stanovnike we ambijenta zimi, leti, u jesen i u prole}e. pograni~nog grada”. U novije vreme, odre|eni broj ku}a neprilago|ene arhi- U okviru ove celine nalazi se jedan od prvih javnih tekture (proporcija i ritma) razbio je jedinstvo ove isto- objekata podignutih na novoosnovanom jugozapadnom delu rijsko-urbanisti~ke celine. SJZ. To je Kasarna, izgra|ena sredinom 18. veka, a nadzidana (do P+2) i adaptirana krajem 19. veka. Gotovo sto godi- 1.3. ]ukovac (celina V), osam blokova na predstavqala je najve}u gra|evinu SJZ sa nepromewenom namenom. Podru~je ]ukovca ograni~eno je ulicama Cetiwskom, Potom su na kontumackom zemqi{tu podignute: repre- Ugrinova~kom, ]ukova~kim kutom, zadwom stranom parce- zentativna stilska dvospratna zgrada Velike realke, dana- la koje se oslawaju na ulicu Du{ana Vukasovi}a i Dobano- {wa Gimnazija (1879. godine), Op{ta javna bolnica (1891. va~kom. Ima neto povr{inu (pripadaju}ih blokova) od oko godine) na nekada{wem vojnom ve`bali{tu sme{tenom uz 3,79 ha i neto gustinu stanovawa od oko 190 st/ha. kompleks kasarne i Gradski park, Devoja~ka osnovna {ko- Podru~je ]ukovca prevashodno je zona stambene namene. la, danas O[ „Majka Jugovi}a” (1899. godine) kao samo- Pruà se preko obronaka lesnog platoa u severozapadnom stalna zgrada u ve} ustanovqenom Gradskom parku, zatim delu Jezgra, obuhvataju}i ulice Cetiwsku, ]ukova~ki rub, zgrada „De~a~ke osnovne {kole”, danas O[ „Svetozar Mi- ]ukova~ku ulicu, ]ukova~ki kut, ulicu Du{ana Vukasovi- leti}” (1913. godine), pa zgrada Poqoprivredno-{umar- }a i ulicu Vasilija Vasilijevi}a Karakteri{u ga nepra- skog fakulteta (1932. godine). Nekada{wi Dom kulture iz vilna regulacija ulica i gra|evinski fond lo{eg bonite- 1933. godine zamewen je 1974. godine Domom sportova ta u okviru koga dominira modifikovani panonski (ru- „Pinki”. ralni) tip zemunske ku}e, prizemnice izduène osnove Prisustvo nekolicine tradicionalnih (malovaro- orijentisane uòm stranom na ulicu, u prekinutom nizu {kih) prizemnih stambenih objekata u neprekinutom nizu karakteristi~nog ritma. Zahvaquju}i prirodnim osobeno- po obodu ove celine (du` Vukove ulice i po obodu Grad- stima (poloàj i geomorfolo{ki uslovi) i ]ukovac, kao skog parka), ne umawuje javni karakter ovog podru~ja, ve} i Gardo{, predstavqa izuzetan vidikovac sa koga se mogu stvara jo{ jedan prepoznatqiv ambijent unutar ove urbani- sagledati prirodni i istorijski prostori Zemuna i Beo- sti~ke celine. grada. Na ve}ini javnih zgrada od vremena izgradwe do danas U okviru ove celine nalazi se najstarija ku}a Starog ra|ene su mawe ili ve}e intervencije (adaptacije, nadzi- jezgra Zemuna koja datira jo{ iz turskog vremena. To je |ivawa, dogradwe) u skladu sa rastu}im potrebama dru- spratni objekat u bondruku u kome je nekada bila kafana {tvene zajednice. Zgrade su dostojni reprezenti stvarala- „Beli medved”. Ispod zgrade postoji lagum sa dva kraka {tva doma}ih arhitekata i svedo~anstva visokog stepena ozidan opekom. U literaturi se pomiwe kao zgrada u kojoj razvijenosti zemunske uprave u razli~itim oblastima (poje odseo Evgenije Savojski 1717. godine. sebno {kolstva). Svaka pojedina~no, svojim sadràjem, ar- Ideja arh. Mihajla Radovanovi}a prisutna u Regulacio- hitektonskom kompozicijom i dispozicijom, ~ini jedin- nom planu Zemuna iz 1928. godine da se nasle|eni gra|e- stvo sa drugim javnim objektima i daje osoben izraz ovoj ur- vinski fond ]ukovca u potpunosti zameni i izgradi nase- banisti~koj celini Starog jezgra Zemuna. qe slobodnostoje}ih porodi~nih objekata (vila) okruè- nih zelenilom na pojedina~nim parcelama, realizovana je 1.5. Priobaqe i akvatorija (celina D), jedan blok u mawem delu (severoisto~nom, uz ulicu Du{ana Vukasovi- }a) ove celine. Ve}i deo ove celine devastiran je neplan- Podru~je ove urbanisti~ke celine obuhvata priobalni skom izgradwom (zamenom) objekata bez urbanisti~ko-arhi- pojas (isto~no od Keja oslobo|ewa i {etne staze u wenom tektonskih vrednosti, ~ime je prostor ]ukovca prakti~no produètku) sa obaloutvrdom i pripadaju}i deo akvatorije izgubio spomeni~ki karakter. Dunava na delu Starog jezgra Zemuna od ulice \ure \ako- Dotrajale postoje}e objekte malog (ili bez) arhitekton- vi}a do [iroke staze u podno`ju Gardo{a. Povr{ina po- skog zna~aja, potrebno je rekonstruisati ili zameniti novim, uz po{tovawe, prevashodno, urbanisti~kih (parcela- stoje}eg priobaqa zahvata 1,60 ha. U ovoj celini nije zastu- cija, regulaciona linija uli~nog fronta, volumen objeka- pqena funkcija stanovawa. ta i dr.), ali i arhitektonskih karakteristika nasle|a. Jedinstven prostor, tradicionalnog lika i duha i izuzetnih likovno-ambijentalnih vrednosti. Sagledavawem sa reke, neodvojivi je deo slike u koju je utkana i urbana 1.4. Kompleks Gradskog parka sa javnim objektima struktura Gardo{a kao i struktura istorijskog jezgra (cen- (celina G), pet blokova tra) Zemuna u zale|u. Najatraktivniji deo priobaqa je glavno {etali{te na Podru~je Gradskog parka ograni~eno je ulicama Niko- Keju koje se prostire na gorwem platou (kote 76-76,60 mnv) laja Ostrovskog, 22. oktobra, Vrtlarskom, Gundul}evom, Vu- ispred istorijskog jezgra, od zgrada Kapetanije i restora- kovom, Triglavskom i Nemawinom i ima neto povr{inu na „Venecija” na severu, do uliva ulice \ure \akovi}a u (pripadaju}ih blokova) od oko 15,14 ha i neto gustinu sta- Kej oslobo|ewa na jugu. Na ovom potezu dominira glavna Broj 34 – 1318 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

{etna staza izme|u dva drvoreda. Glavna spona {etali{ta Zona S4 – stanovawe sa delatnostima u objektima preo- sa urbanim zale|em i sa dowim {etnim nivoom na obalou- vla|uju}e spratnosti od P do P+1, prete`no na porodi~- tvrdi (kota 73,50 mnv) ostvarena je na poziciji veze Keja sa nim parcelama u odnosu preko 70% – do 30%. Zastupqeno je Masarikovim trgom. u okviru svih urbanisti~kih celina sem Priobaqa i akva- Na mestu uliva Karamatine, Zmaj Jovine i Gospodske torije, na potezima gde se, u ciqu unapre|ewa karaktera ulice u Kej oslobo|ewa je zona nekada{weg re~nog putni~- centralne zone, o~ekuje postepena transformacija prize- kog pristani{ta. mqa postoje}ih i planiranih stambenih objekata u sadrà- [etna staza uz obalu Dunava kontinuirano se nastavqa je centralnih aktivnosti – delatnosti, u skladu sa prepo- u pravcu severa, po ivici lesnog platoa u podno`ju Gardo- rukom predmetnog plana, a naro~ito du` ulica Wego{eve, {a, povezuju}i raznorodne sadràje na zapadnoj strani (re- Sin|eli}eve, Karamatine, Zmaj Jovine, zatim du` Trga po- storan „[aran”, zona stanovawa uz reku sa mogu}im cen- bede, Masarikovog trga i Keja oslobo|ewa, kao i na delo- tralnim sadràjima, zona sporta i rekreacije u priobaqu). vima du` ulica Kosovske, Beogradske, Mornarske, Ivana Akvatorija predstavqa izuzetan potencijal ~ijim anga- Maùrani}a i Vukove. òvawem (pristani{te, sidri{te, zone slobodnog kori- Zona S5 – stanovawe kolektivnog tipa sa delatnostima {}ewa) treba naglasiti dunavsku i evropsku orijentaciju u prizemqu, u objektima preovla|uju}e spratnosti od P+1 Zemuna. do P+3, izuzetno P+4, u odnosu preko 50% – do 50%. Za- stupqeno je u blokovima Doweg jezgra du` ulica Glavne, Dubrova~ke, Dositejeve, Zmaj Jovine, Gospodske, Beograd- 2. NAMENA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA ske, Kosovske, Davidovi}eve i na Masarikovom trgu. I PODELA NA ZONE – Delatnosti sa stanovawem (zona DS) u odnosu preko Prostorna dispozicija namena i wihovo me|usobno 50% – do 50% u objektima preovla|uju}e spratnosti od P proìmawe u pojedinim zonama ili unutar pojedinih obje- do P+1, izuzetno P+2 i P+3, du` ulica Glavne, Beànij- kata, tradicionalna su karakteristika istorijskog sredi- ske, Zmaj Jovine, Trga pobede, Masarikovog trga, Prerado- {ta Zemuna, koja se mora o~uvati i unaprediti. vi}eve, Petra Zriwskog i Keja oslobo|ewa. U okviru definisanih urbanisti~kih celina i unutar – Delatnosti (zona D) na parcelama u objektima sprat- wih utvr|enih gra|evinskih blokova izvr{eno je jasno raz- nosti od P do P+2, du` Glavne ulice, Masarikovog trga i grani~ewe povr{ina za javne namene od povr{ina za druge Keja oslobo|ewa i na pojedina~nim parcelama du` Kara- namene i prikazano je u grafi~kom prilogu „Namena gra- matine, Zmaj Jovine, Gospodske. Maùrani}eve, Kosovske, |evinskog zemqi{ta i podela na zone” 1:1.000. Gunduli}eve, Ora~ke, Senskog trga i Trga Branka Radi~e- vi}a. 2.1. Javne namene – Zelenilo u okviru pojedina~nih parcela obuhvata ve} formirane, kvalitetne zelene povr{ine, planom predvi- Na podru~ju plana izdvajaju se slede}e javne namene: |ene za o~uvawe i unapre|ewe, na kojima nije dozvoqeno – Povr{ine za saobra}aj (kolovozi, trotoari, zelenilo gra|ewe. u regulaciji saobra}ajnica, parkinzi, biciklisti~ke sta- Procentualni odnos namena utvr|en za zonu treba da ze, {etali{ta, podzemne i nadzemne garaè); obezbedi ostvarivawe planom definisanog karaktera pripadaju}e zone. U postupku sprovo|ewa plana na pojedina~- – Trgovi i pe{a~ke ulice (javni otvoreni prostori); nim parcelama primewivati ga fleksibilno (u zavisnosti – Javne zelene povr{ine (parkovi, promenade, skverovi, od potreba investitora). Davati ga kao preporuku, a ne kao drvoredi, blokovsko zelenilo); uslov. – Povr{ine i objekti za aktivnosti centra: sadràji Planom utvr|ene op{te i posebne mere za za{titu i kulture, obrazovawa, zdravstva, socijalne za{tite, sporta unapre|ewe prostora primewuju se na svakoj pojedina~- i rekreacije, javne slu`be, verski objekti sa pripadaju}im noj parceli u okviru definisanih urbanisti~kih celi- parcelama; na i zona. – Povr{ine i objekti za specijalne namene; – Priobaqe i akvatorija; 2.3. Tabelarni prikaz povr{ina (zona) za druge namene – Objekti i mreà tehni~ke infrastrukture. i odnosa namena

2.2. Povr{ine za druge namene –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zona Preovla|uju}a Prete`na namena Na podru~ju plana povr{ine za druge namene obuhvataju spratnost povr{ine namewene prete`no za: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – Stanovawe na parcelama, i to: S1 P-P+1 Stanovawe na porodi~nim parcelama Zona S1 – stanovawe u objektima preovla|uju}e spratno- S2 P+1-P+2 sti od P do P+1, na porodi~nim parcelama ]ukovca, dela Izuzetno P+3 Stanovawe kolektivnog tipa Gardo{a i perifernih severozapadnih i severoisto~nih S3 P-P+1 Stanovawe sa delatnostima pre- delova Doweg Zemuna. te`no na porodi~nim parcelama), Zona S2 – stanovawe kolektivnog tipa u objektima pre- u odnosu preko 80% do 20% ovla|uju}e spratnosti od P+1 do P+2, izuzetno P+3, pre- S4 P-P+1 Stanovawe sa delatnostima prete`no u blokovima na ju`nom i jugozapadnom obodu Doweg te`no na porodi~nim parcelama), Zemuna i na pojedina~nim parcelama na preostalom pro- u odnosu preko 70% do 30% storu plana. S5 P+1-P+3 Zona S3 – stanovawe sa delatnostima u objektima preo- Izuzetno P+4 Stanovawe sa delatnostima (ko- vla|uju}e spratnosti od P do P+1, prete`no na porodi~- lektivnog tipa), u odnosu preko nim parcelama, u odnosu preko 80% – do 20%. Zastupqeno 50% do 50% je u ni`im delovima ]ukovca, du` Cetiwske ulice i u se- DS P-P+1 verozapadnim delovima Doweg jezgra du` Ora~ke ulice i Izuzetno P+2 i Delatnosti sa stanovawem, u od dela Svetosavske, Gunduli}eve, Rabina Alkalaja, [tro- P+3 nosu preko 50% do 50% smajerove, Triglavske i Dubrova~ke ulice, kao i po obodu D P-P+2 Delatnosti celine Gradskog parka na delu Vukove ulice. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1319

3. VALORIZACIJA OBJEKATA I PROSTORA Kod prizemnih (uli~nih) objekata dozvoqava se adapta- I RE@IMI ZA[TITE cija ili rekonstrukcija potkrovqa ka dvori{tu i dograd- Prostorna kulturno-istorijska celina Starog jezgra wa du` parcele u skladu sa arhitekturom postoje}eg objek- Zemuna predstavqa prostor u kome }e se u procesu urbane ta i urbanisti~kim parametrima plana. obnove, na za{ti}enom i valorizovanom gra|evinskom Ostali objekti na parceli (ako ih ima) ne podleù re- fondu, primewivati konzervatorski postupci (metodi) ìmu glavnog objekta, ve} se re{avaju u skladu sa svojom va- koji podrazumevaju konzervaciju2, restauraciju3, sanaciju4, lorizacijom, ali tako da ni~im ne naru{e glavni objekat revitalizaciju5, rekonstrukciju6 ograni~enog obima, in- i utvr|ene urbanisti~ke parametre. terpolaciju7, restituciju8 i prezentaciju9. – Kategorija 3 Celina Jezgra, kao vi{eslojni gradski organizam, tre- Obuhvata objekte specifi~ne za karakter Zemuna koji tira se kroz interdisciplinarni konzervatorski i pla- poseduju arhitektonsko-urbanisti~ke i ambijentalne vred- nerski postupak revitalizacije i rekonstrukcije ograni- nosti. Spratni objekti zadràvaju se u okviru autenti~nog ~enog obima, kojim je potrebno razre{iti stvarne proti- gabarita uz primenu konzervatorskog metoda restauracije vure~nosti ìvota ispoqene izme|u nasle|a i savremenih i uz mogu}nost rekonstrukcije potkrovqa. potreba. Usagla{enim (interdisciplinarnim) delovawem Kod prizemnih (uli~nih) objekata dozvoqava se rekon- stru~waka iz oblasti planirawa, za{tite i projektovawa strukcija potkrovqa i dogradwa du` parcele u skladu sa utvrdi}e se precizni uslovi za restauraciju, revitalizaci- arhitekturom postoje}eg objekta i urbanisti~kim parame- ju i eventualnu rekonstrukciju pojedina~nih objekata. trima plana. U skladu sa vrednovawem op{tih karakteristika uspo- Ostali objekti na parceli (ako ih ima) ne podleù re- stavqenih prostornih celina, na celokupnom podru~ju pla- ìmu glavnog objekta, ve} se re{avaju u skladu sa svojom vana definisani su prostori sa razli~itim reìmom (ste- lorizacijom, ali tako da ni~im ne naru{e glavni objekat penom) i uslovima za{tite. i utvr|ene urbanisti~ke parametre. – Kategorija 4 3.1. Podru~ja predvi|ena za stroì konzervatorski Objekti ambijentalnog zna~aja zadràvaju se uz mogu}- tretman nost primene {ireg spektra intervencija u zavisnosti od Obuhvataju stariji i vredniji gra|evinski fond koji se specifi~nosti svakog pojedina~nog objekta i wegovog moè posmatrati u nekoliko kategorija: okruèwa. Kre}u se od adaptacije ili rekonstrukcije pot- – Kategorija 1 krovqa, dogradwe du` parcele do rekonstrukcije objekta, Obuhvata kulturna dobra od velikog zna~aja i kulturna do- uz o~uvawe karakteristika tipa i stila objekta. bra. Predstavqaju nepromenqivu kategoriju objekata. Zadr- Ostali objekti na parceli (ako ih ima) ne podleù re- àvaju se u okviru autenti~nog gabarita i volumena, uz pri- ìmu glavnog objekta, ve} se re{avaju u skladu sa svojom va- menu konzervatorskog metoda restauracije i revitalizacije. lorizacijom, ali tako da ni~im ne naru{e glavni objekat i utvr|ene urbanisti~ke parametre. – Kategorija 2 Izuzetak predstavqa objekat u Zmaj Jovinoj ulici 10, na To su reprezentativni objekti arhitektonskog i urba- gra|evinskoj parceli A28 – 9, kojem je dozvoqeno nadzi|i- nog razvoja Starog jezgra Zemuna koji poseduju kulturno- vawe do spratnosti P+3+Ps (povu~eni sprat), u ciqu istorijske i visoke arhitektonsko-urbanisti~ke vredno- stvarawa ujedna~enog uli~nog fronta na potezu parne sti. Zadràvaju se u okviru autenti~nog gabarita i volume- strane Zmaj Jovine ulice od Glavne do Gajeve ulice. na uz primenu konzervatorskog metoda restauracije i revi- Devastirani objekti iz kategorije 1, 2, 3 i 4 predvi|e- talizacije. U skladu sa tehni~kim mogu}nostima objekta ni su za rekonstrukciju i revitalizaciju sa ciqem povrat- dozvoqava se adaptacija potkrovqa. ka na izvorno stawe objekta u smislu gabarita, volumena i ––––––––– primewenih materijala. 2 Konzervacija podrazumeva postupke i metode o~uvawa spome- – Kategorija 5 ni~kih svojstava kulturnog dobra u izvornom stawu. Obuhvata objekte nastale u kasnijim fazama izgradwe 3 Restauracija kao konzervatorski postupak (po~iva na na~elu po{tovawa originalne materije i autenti~nosti spomenika) Jezgra, koji su uspe{no uklopqeni u arhitektonsko-urba- prete`no se primewuje kod pojedina~nih objekata posebnih nisti~ke vrednosti i ambijent. Kao svedo~anstvo odre|ene kulturno-istorijskih vrednosti (spomenika kulture). istorijske epohe zadràvaju se u postoje}em stawu, sa mo- 4 Sanacija podrazumeva postupke i metode kojima se kulturnom gu}no{}u intervencija u smislu boqeg funkcionalnog is- dobru i drugim objektima obezbe|uje opstanak i fizi~ka traj- kori{}ewa postoje}eg prostora. nost i poboq{avaju uslovi kori{}ewa, ali tako da se time ne ugroàvaju wegova spomeni~ka i druga svojstva. – Kategorija 6 5 Revitalizacija podrazumeva aktivan metod upotrebqen u svrhu Dominantni objekti savremene arhitekture koji for- oìvqavawa za{ti}enog a devastiranog objekta ili sklopa. miraju nove ambijente Jezgra. Predvi|eni su za zadràvawe Podrazumeva i prenamenu objekata, naj~e{}e u funkciji kultu- uz o~uvawe autorskog arhitektonskog koncepta. Na deva- re (tipa muzeja, galerija, arhiva, ~itaonica), trgovine, starih stiranim objektima iz ove kategorije mogu}e su interven- zanata, objekata ugostiteqskog tipa, hotela i dr.). cije u smislu sanacije stawa. 6 Rekonstrukcija podrazumeva postupke i metode delimi~ne zamene ili dodavawa potpuno novih delova kulturnom dobru ili 3.2. Podru~ja predvi|ena za slobodniji konzervatorski drugom objektu, kojima se ne ugroàvaju wegova prethodna spo- tretman sa ve}im stepenom rekonstrukcije meni~ka ili ambijentalna svojstva. Kao termin u najop{tijem smislu podrazumeva gotovo sve konzervatorske metode koji se Obuhvataju devastirane prostore i objekte koji se mogu sprovode u procesu za{tite jezgra grada. U gra|evinskom smi- posmatrati po slede}im kategorijama: slu, rekonstrukcija ozna~ava ponovno gra|ewe, odnosno dograd- – Kategorija 7 wu devastiranog objekta i ure|ivawe zate~enog stawa prostora. 7 Interpolacija kao metod ozna~ava umetawe novog objekta u Objekti koji su svojim arhitektonsko-urbanisti~kim staro tkivo uz po{tovawe konteksta, ~ime se nove tehnologije parametrima neuskla|eni sa ambijentom Jezgra planiraju i na~ini gra|ewa uvode me|u gra|evine prohujalih epoha. se za rekonstrukciju (sa ciqem da se izvedeno stawe mak- 8 Restitucija kao konzervatorski postupak podrazumeva izgrad- simalno uskladi sa vrednovanim okruèwem i za{titi si- wu, obnovu, povra}aj u prvobitno stawe poru{enog objekta, uz po- lueta grada i markantne vizure) prema posebnim konzerva- {tovawe autenti~ne lokacije, gabarita, volumena, materijala i torskim uslovima slu`be za{tite. izgleda objekta. Primewuje se kod pojedina~nih objekata ili sklopova spomeni~kog ili urbanisti~ko-arhitektonskog zna~aja. – Kategorija 8 9 Prezentacija podrazumeva postupke i metode kojima se kultur- Objekti bez kulturno-istorijskih i arhitektonsko-ur- no dobro prezentira javnosti. banisti~kih vrednosti i prostori koji su u prethodnim Broj 34 – 1320 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003. istorijskim fazama bili izgra|eni, predvi|eni su za re- 4.4. Mere za{tite i unapre|ewa konstrukciju ili zamenu novim objektima savremenog arhi- Mere za{tite kulturno-istorijskog i prirodnog nasle- tektonskog koncepta. Wima se savremenim metodama moè |a u okviru za{ti}ene prostorne kulturno-istorijske ce- mewati izgled, spratnost i drugi elementi, ili se mogu line Starog jezgra Zemuna, po pravilu, podrazumevaju kon- ukloniti i zameniti novim pojedina~nim objektima ili zervatorski postupak restauracije i revitalizacije (u smi- arhitektonskim sklopovima, pri ~emu se, uz punu primenu slu o~uvawa autenti~nosti forme i mogu}eg redefinisa- savremenih materijala i tehnika, moraju po{tovati pre wa namena) kada su u pitawu spomenici kulture, odnosno svega, urbanisti~ke karakteristike nasle|a (parcelacija, o~uvawe i revitalizaciju spomenika prirode. horizontalna i vertikalna regulacija, osnovna geometrija Za navedene spomenike kulture od velikog zna~aja i fasada karakteristi~nih za ambijent i dr.). Vrednosti spomenike kulture koji se nalaze u granicama predmetnog ovakvih prostora i objekata potrebno je obnavqati i una- plana predvi|aju se slede}e mere za{tite i unapre|ewa: pre|ivati u skladu sa utvr|enim urbanisti~kim parametri- – o~uvawe autenti~nog izgleda, horizontalne i verti- ma „planirawem u kontekstu”. kalne regulacije kao i dekorativnih elemenata arhitekture; Na podru~ju Gardo{a i ]ukovca prilikom zamene ili – aùrno pra}ewe stawa i odràvawe konstruktivno- izgradwe novih objekata moraju se po{tovati tipolo{ke stati~kuh sistema, krovnog pokriva~a, fasada i enterije- karakteristike objekata (tip T1 i T2) navedene u Pravili- ra, kao i ispravnosti instalacija; ma gra|ewa pod ta~kom 1.8. – o~uvawe parcele spomenika kulture u integralnom ob- – Kategorija 9 liku, wena za{tita i ure|ivawe, odràvawe i obnavqawe Objekti koji degradiraju javne prostore i koji su pred- vegetacije na parceli; vi|eni za uklawawe. – uklawawe, rekonstrukcija ili prenamena drugih obje- Za utvr|ivawe obima i vrste intervencija na svakom po- kata na parceli kulturnog dobra, ~ije postojawe ili kori- jedina~nom objektu na podru~ju plana bez obzira na wegovu {}ewe ugroàva za{titu ili kori{}ewe kulturnog dobra; namenu, referentne su Karte valorizacije objekata i pro- – o~uvawe autenti~ne namene ili revitalizacija spome- stora u razmeri 1:2.500, i u skladu sa wima propisane op- nika koja podrazumeva prenamenu objekta za sadràje kompa- {te i posebne mere tehni~ke za{tite. tibilne izvornoj nameni, a koja }e prezentovati i afirmisati spomeni~ka svojstva objekta i wegove za{ti}ene okoline. 4. OÛVAWE KULTURNIH I PRIRODNIH VREDNOSTI 4.5. Arheolo{ki lokaliteti Na osnovu izvr{ene valorizacije moè se konstatova- Ostaci anti~kog Taurunuma na podru~ju plana brojni su ti da se u granicama za{ti}ene prostorne kulturno-isto- i nalaze se na slede}im lokalitetima: rijske celine Starog jezgra Zemuna nalazi veliki broj 4.5.1. Milenijumski spomenik – Gardo{, temeqi rim- objekata koji ima status pojedina~nih spomenika kulture, skog utvr|ewa zatim veliki broj arheolo{kih lokaliteta, kao i prirod- 4.5.2. Nikolajevska crkva – temeqi rimske kule ili benih dobara koja uìvaju prethodnu za{titu. dema 4.5.3. Wego{eva ulica – rimska nekropola celom duì- 4.1. Kulturna dobra od velikog zna~aja nom ulice Na podru~ju Starog jezgra Zemuna kulturna dobra od ve- 4.5.4. Fru{kogorska ulica – pojedina~ni rimski nalazi likog zna~aja su: 4.5.5. Blok izme|u Zmaj Jovine i Karamatine 4.1.1. I~kova ku}a, ugao Beànijske 18 i Svetosavske 23 4.5.6. Ugao ulica Zmaj Jovine i Gajeve 4.1.2. Ku}a porodice Karamata, Karamatina 17 4.5.7. Katoli~ka crkva na Omladinskom trgu 4.1.3. Ku}a u kojoj se rodio Dimitrije Davidovi}, Glav- 4.5.8. Carinarnica na 6 4.5.9. Kej oslobo|ewa – celom svojom duìnom 4.1.4. Livnica „Panteli}”, Gajeva 15 4.5.10. Gospodska 10 4.5.11. Trg pobede 1 4.2. Ostala kulturna dobra 4.5.12. Beànijska 12 4.5.13. Obala Dunava (ispred elektri~ne centrale) Ostala kulturna dobra u granicama predmetnog plana su: 4.5.14. Ulica Glavna ispred hotela „Central” 4.2.1. Bogorodi~ina crkva, Raja~i}eva 4 4.5.15. Vukova ulica 4.2.2. Carinarnica, Zmaj Jovina 26 4.5.16. Trg ispred Doma sportova „Pinki” 4.2.3. Dom srpske pravoslavne op{tine, Svetosavska 22 4.5.17. Gradski park kod zgrade Gimnazije 4.2.4. Kontumacka kapela Sv. Arhangela Gavrila, Grad- 4.5.18. ]ukovac – rimska vila ski park 3 4.5.19. Fraweva~ki samostan 4.2.5. Kontumacka kapela Sv. Roka, Gradski park 5 4.5.20. Ugao Sin|eli}eve i Wego{eve ulice 4.2.6. Ku}a Afrodite Bialo, Glavna 45 4.5.21. Masarikov trg 4.2.7. Ku}a porodice Markovi}, Gospodska 14, Trg pobe- 4.5.22. Ugao Glavne i Beànijske ulice de 11 4.5.23. Zgrada Magistrata 4.2.8. Ku}a sa sun~anim satom, Glavna 23 4.5.24. Komanda vazduhoplovstva 4.2.9. Ku}a u Glavnoj br. 7 ([tamparija Jove Karamate) 4.5.25. Vesla~ki klub „Galeb” 4.2.10. Magistrat, Trg pobede 3 4.5.26. Plato Gardo{a 4.2.11. Nikolajevska crkva, Wego{eva 43 4.5.27. Beànijska 55 4.2.12. Spirtina ku}a, Glavna 9 4.5.28. Senski trg – ugao sa Beànijskom 4.2.13. Zemunska gimnazija, Gradski park 1 4.5.29. Dvori{te Doma JNA 4.2.14. Zemunska po{ta, Glavna 8 Arheolo{ki slojevi na podru~ju Starog jezgra Zemuna 4.2.15. Zemunska tvr|ava, Gardo{. kre}u se do dubine od oko 5 m od povr{ine terena. Kako ne bi do{lo do uni{tewa arheolo{kih slojeva, potrebno je 4.3. Prirodna dobra pre po~etka radova na rekonstrukciji postoje}ih i izgrad- Na podru~ju prostorne kulturno-istorijske celine Sta- wi novih objekata preduzeti slede}e mere za{tite: rog jezgra Zemuna postoje i prirodna dobra (16 pojedina~- – U delovima blokova u kojima je planirano ru{ewe nih stogodi{wih stabala ginka i ari{a) koja su za{ti}e- starih i izgradwa novih objekata obaviti prethodna arhe- na re{ewima o prethodnoj za{titi, a na predlog i prema olo{ka istraìvawa na svim slobodnim povr{inama kako evidenciji JP „Zelenilo – Beograd”. Sva stabla nalaze se bi se dobila jasna stratigrafija kulturnih slojeva i wi- u Gradskom parku na katastarskoj parceli 1247, KO Zemun. hova hronolo{ka opredeqenost. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1321

– U slu~aju da ne dolazi do podizawa novih objekata u 5.1. Tabelarni prikaz javnih saobra}ajnih povr{ina okviru blokova, a obavqaju se drugi radovi na izmeni ili sa tehni~kom infrastrukturom unapre|ewu infrastrukture blokova, potrebno je obezbedi- Za mreù javnih saobra}ajnih povr{ina sa tehni~kom ti stalni arheolo{ki nadzor radova, uz mogu}nost izvo|e- infrastrukturom izdvajaju se po urbanisti~kim celinama wa za{titnih arheolo{kih istraìvawa, ukoliko se za slede}e parcele i delovi parcela: wima ukaè potreba. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – Kako se radi o celini za koju postoji Re{ewe o za{ti- Celina A – podru~je Doweg Zemuna ti, sve arheolo{ke radove duàn je da finansira investi- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Red. br. Naziv ulice Katastarske parcele tor rekonstrukcije ili izgradwe u okviru bloka (Zakon o –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– kulturnim dobrima, („Slu`beni glasnik RS”, broj 71/94). 1 Glavna cela 2266 – Program iskopavawa, arheolo{ki nadzor i za{titu 2 \ure \akovi}a cela 2339 iskopavawa sprovodi}e Zavod za za{titu spomenika kultu- 3 Sowe Marinkovi} cela 2333 4 Jovana Suboti}a deo 2338 re grada Beograda ili druga nadle`na institucija. 5 Davidovi}eva cela 2335 6 Ivana Maùrani}a cela 2336 4.6. Ambijentalne celine 7 Petra Preradovi}a cela 2341 U okviru ove prostorne kulturno-istorijske celine, 8 Petra Zriwskog cela 2331; deo 2338 9 Kosovska cela 2334, 1186/2; deo 1185 brojne su potceline posebnih urbanisti~ko-arhitekton- 10 Beogradska cela 2332 skih i ambijentalnih vrednosti. Vrednovawe ambijenata i 11 Mornaska cela 2330 ambijentalnih celina izvr{eno je po{tovawem op{tih ur- 12 Trg pobede cele 2324, 2325, 2326, deo 1075, banisti~kih, arhitektonskih i stilskih merila, ali i cele 1077, 1078, 1079, 1080, 1081 primenom kriterijuma koji se odnose na istorijski, kon- 13 Piqarska cela 1067 fesionalni, prosvetni, nau~no-kulturni, upravno-javni i 14 Masarikov trg cela 2328, 2329 dru{tveni zna~aj predmetnih prostora. Tako|e, i senti- 15 Gospodska cela 2323 16 Omladinski trg cela1042 mentalna vezanost stanovnika za objekte i ulice Starog je- 17 Zmaj Jovina cela 2318, 2319; deo 985, 984, 984 zgra, koja predstavqa produènu memoriju gra|ana na wi- 18 Gajeva (do Wego{eve) cela 2291, 2321, 2327 hove pretke i istorijate wihovih porodica, opredequje 19 Fru{kogorska vrednost ovakvih prostora. (do Wego{eve) cela 2290, 2322 Na podru~ju Jezgra mogu se identifikovati slede}e am- 20 Dositejeva cela 2320 bijentalne celine: 21 Karamatina cela 2314 – Gardo{ (sa Zemunskom tvr|avom i Milenijumskom 22 Wego{eva cela 2289 23 Kej oslobo|ewa (15-51) cela 2248; deo 2271/1, 2400, 2398, kulom), 2397. 2395 – Glavna ulica, 24 Trg Branka Radi~evi}a cela 2264; deo 225,224,223, 229/1, – Dubrova~ka ulica, 222, 221, 220, 219, 218, 217 – Omladinski trg, 25 Cara Du{ana – Trg pobede, (do broja 6) deo 2263 – Masarikov trg, 26 Dobanova~ka – Trg JNA, (do broja 2) deo 2300, 469 27 Senski trg deo 1396 – Zmaj Jovina ulica, 28 Majakovskog cela 2355, 1350, 1372 – Beànijska ulica, 29 Rabina Alkalaja cela 826, 2311, 2350, 2351 – Trg Branka Radi~evi}a, 30 Svetosavska cela 842, 2313; deo 2315 – Gospodska, Gajeva i Fru{kogorska ulica, 31 Beànijska cela 2312 – Grobqanska ulica, 32 Gunduli}eva cela 2349; deo 2356 – Senski trg, 33 Vukova cela 2354 – Gradski park, 34 Raja~i}eva cela 2317 35 Preka cela 2353 – Promenada u ul. Sowe Marinkovi}, 36 Dubrova~ka cela 2352, 2342; deo 1260/1, 1199 – Zemunski kej. 37 Triglavska deo 1259/3,1259/1, 2348, 2315 Stari uli~ni pravci, markantne (ì`ne) ta~ke, vizure 38 Prilaz Robnoj ku}i deo 1208, 1209, 1212, 1213, i simboli u slici grada definisani su kao vrednosti ko- 39 [trosmajerova cela 2343 je sa posebnom pa`wom treba ~uvati i unapre|ivati. 40 Nemawina deo 2345, 1247 Realizacijom planiranih programsko-prostornih sadr- 41 Akademska cela 2344 àja i primenom planom utvr|enih op{tih i posebnih me- 42 Viktora Bubwa cela 1219 43 Trg JNA cela 2267 ra za{tite i unapre|ewa prostora i postoje}eg gra|evin- 44 Nikolaja Ostrovskog cela 2373 skog fonda, afirmisa}e se i unaprediti postoje}i ambi- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– jenti i prostori Starog jezgra Zemuna i stvara}e se novi Celina B – Gardo{ –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ambijenati koji }e se urezati u memoriju budu}ih generacija. Red. br. Naziv ulice Katastarske parcele –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 5. REGULACIJA SAOBRA]AJNIH POVR[INA 1 Grobqanska 2295, 2454 2 Visoka 2296, 268, 269 Javne saobra}ajne povr{ine prikazane su u grafi~kom 3 Stara 2294 prilogu ovog plana pod nazivom „Regulaciono-nivelacio- 4 Gardo{ka 2293 no re{ewe sa analiti~ko-geodetskim elementima za obele- 5 Sibiwanin Janka (do broja 10) 2453 àvawe” 1:1.000. 6 Sin|eli}eva 2457, 2458, 2459, 2460 Regulaciona {irina saobra}ajnica predstavqa kon- 7 Strma 290 stantu plana. Unutar utvr|enog profila mogu}e su funk- 8 Tesna 278 cionalne preraspodele prostora u zavisnosti od utvr|enog 9 Gajeva (iznad Wego{eve) 2292 reìma saobra}aja i na~ina materijalizacije, {to }e se 10 Veslarska 141 definisati u postupku sprovo|ewa plana kroz detaqnije 11 ûnarska 3060 nivoe razrade. 12 Kej oslobo|ewa (53–57) deo 2388, 2386, 2385, 2384, 2279/1, 107, 106, 105, 104, 103 Regulacione {irine i elementi popre~nih profila 13 stepeni{ta deo 229/1, 345, 348, cele 206, 255, saobra}ajnica prikazani su u grafi~kom prilogu „Popre~- 281, 272 ni profili saobra}ajnica” u razmeri 1:200. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 34 – 1322 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Celina V – ]ukovac Trg Branka Radi~evi}a – funkcionalnog ranga je sao- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– bra}ajnica prvog reda. Wena trasa od ul. Wego{eve do ul. Red. br. Naziv ulice Katastarske parcele Cara Du{ana je {irine kolovoza od 12 m sa obostranim –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– trotoarima od po 3 m. 1 Cetiwska cela 2309 Ulica Cara Du{ana – funkcionalnog ranga je saobra- 2 ]ukova~ki rub deo 2308 }ajnica prvog reda. Bi}e predmet obrade posebnog plan- 3 ]ukova~ka Deo 2308, 2307 skog dokumenta. U podru~ju predmetnog Regulacionog pla- 4 ]ukova~ki kut cela 2306 na na delu trase od ul. Trg Branka Radi~evi}a je {irine 5 Vasilija Vasilijevi}a cela 2305, deo 672 6 Du{ana Vukasovi}a cela 668/11; deo 668/3, 668/15 kolovoza od 9 m sa obostranim trotoarima od po 3 m. 7 stepeni{ta deo 2307, 2308, 1384 Ulica Beànijska – kao nastavak ulice Ivi}eve, odno- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sno ulice To{in bunar ka Starom jezgru Zemuna u funkcionalnom rangu je ulica drugog reda u sistemu paralelnih C elina G – Kompleks Gradskog parka sa javnim objektima jednosmernih saobra}ajnica. [irine kolovoza je od 6 m sa –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– obostranim trotoarima minimalne {irine 1,5 m. Red. br. Naziv ulice Katastarske parcele Ulica \ure \akovi}a – funkcionalnog ranga je sao- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– bra}ajnica drugog reda. [irine regulacije je 22 m i ~ine 1 Prilaz Bolnici deo 1312,1313/3,1305,1306/1,1304/2 je kolovoz od 7,5 ivi~no zelenilo i trotoari minimal- 2 Prilaz domu sportova m, „Pinki” deo 1247 ne {irine 2 m. 3 Prilaz Poqopriv- Ulica Kej oslobo|ewa – funkcionalnog ranga je sao- rednom fakultetu deo 1247 bra}ajnica drugog reda. [irine kolovoza od 7 m, ivi~no –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– zelenilo i trotoar minimalne {irine 2 m. U okviru regulacije ove ulice planirano je prema {etali{tu podu`no Celina D – Priobaqe i akvatorija parkirawe du` kolovoza u {irini od 2 m. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ulica Karamatina – funkcionalnog ranga je saobra- Red. br. Naziv ulice Katastarske parcele }ajnica drugog reda. [irina kolovoza je 6,5 m sa obostra- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nim trotoarima minimalne {irine 1,5 1 Zemunski kej (dowi i m. gorwi plato,{karpe, 5.2.2. Sekundarna saobra}ajna mreà rampe, stepeni{ta) cele 2402, 2403, 2404, 2405, 2406, 2407, 2408,2392, 2393, 2394, 2282, Sekundarnu saobra}ajnu mreù na podru~ju predmetnog 2390, 2391, 2381,2380, 2389, 2388, Regulacionog plana ~ine ostale ulice. One povezuju pla- deo 2289, 2400, 2401/1, 2410, nirane namene i ostvaruju prikqu~ke na primarnu mreù 2399, 2398, 2396, 2397, 2385, saobra}ajnica. Jedan broj ovih ulica planiran je za rekon- 2386 strukciju kojom treba da se omogu}i podu`no parkirawe u –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– okviru wihovih regulacija, kako je to prikazano na odgova- Razgrani~ewe povr{ina za javne namene od povr{i- raju}em grafi~kom prilogu. na za druge namene prikazano je u grafi~kom prilogu Predmetni planski dokument zadràva postoje}u sao- „Namena povr{ina” 1:1.000. U slu~aju nepodudarnosti bra}ajnu matricu u postoje}oj regulaciji ulica, uz neop- ovog spiska parcela sa grafi~kim prilogom vaì gra- hodne korekcije u situacionom planu pojedinih saobra- fi~ki prilog. }ajnica. Planira se rekonstrukcija ulice Triglavske na delu od ul. Rabina Alkalaja i weno ulivawe u ul. Svetosavsku na 5.2. Uli~na mreà mestu postoje}e raskrsnice sa postoje}om ulicom Prilaz Uli~na mreà predmetnog prostora je formirana u Robnoj ku}i. [irina kolovoza je 6 m sa obostranim troto- skladu sa planskim postavkama GUP-a i prostornim mo- arima minimalne {irine 1,5 m. gu}nostima predmetnog podru~ja. Kategorisana je na pri- Planira se i rekonstrukcija postoje}eg prilaza Robnoj marnu i sekundarnu. ku}i na pravcu Triglavske ulice i na pravcu Akademske ulice i wegovo povezivawe sa ulicom [trosmajerovom. 5.2.1. Primarna saobra}ajna mreà Novoplaniranu regulaciju ove ulice ~ini kolovoz {irine 6 m, obostrani trotoari minimalne {irine 2 m, a jednim îne je slede}e ulice: delom u okviru regulacije ove ulice planirano je upravno Ulica Ugrinova~ka po~iwe se od saobra}ajnice T-6, parkirawe. produàva trasom Vrtlarske ulice i u zoni fabrike „Obu- Uli~na mreà Gardo{a i ]ukovca spontano se razvija- }a” spaja sa Bulevarom Mihaila Pupina, ~ime se formira la prilago|avaju}i se morfologiji tla. Wu ~ine ulice ne- magistralni pravac koji je deo uvodno-izvodnog pravca u jednake {irine, trapezasto pro{irene na raskrsnicama i centralnu gradsku zonu. Ova saobra}ajnica }e biti pred- slepih krakova. Podru~je Gardo{a pre svega je pe{a~ka zo- met drugog planskog dokumenta, pa se weno re{ewe u ovom na, dok je motorni saobra}aj prisutan u meri koja obezbe- planu tretira samo ilustrativno. |uje normalno odvijawe osnovnih funkcija – stanovawa i Ulica 22. oktobra – funkcionalnog ranga je saobra}aj- delatnosti. Ulice su olu~astih popre~nih profila, ~ije je nica prvog reda. Trasa ove ulice na delu od ul. Vrtlarske dno konkave pribli`no u sredini profila, a vizualno i do ul. Tvorni~ke zadràva se u {irini postoje}e regula- funkcionalno odvajawe pe{a~ke staze od kolovoza izvodi cije od 21,5 m. [irine kolovoza je 7 m sa ivi~nim zeleni- se drugom vrstom materijala. lom i trotoarima minimalne {irine 3 m. Nivelaciono re{ewe novoplaniranih saobra}ajnica Ulica Nikolaja Ostrovskog – funkcionalnog ranga je odrediti na osnovu detaqnog geodetskog snimka terena i saobra}ajnica prvog reda. Zadràva se u {irini postoje}e uskladiti sa ve} izgra|enom fizi~kom strukturom. regulacije od 21 m. [irina kolovoza je 7 m sa ivi~nim ze- Kolovoznu konstrukciju novoprojektovanih i saobra}aj- lenilom i trotoarima minimalne {irine 3 m. nih povr{ina predvi|enih za rekonstrukciju dimenzioni- Ulica Glavna – funkcionalnog ranga je saobra}ajnica sati u odnosu na vaè}e propise i o~ekivano saobra}ajno prvog reda. Zadràva se u {irini postoje}e regulacije (od optere}ewe, pri ~emu je potrebno predvideti kolovozni za- 22 do 28 m). Promenqive je {irine kolovoza (9 m na delu stor od asfalt-betona. Trotoare uz saobra}ajnice i druge od ul. Petra Preradovi}a do ul. Zmaj Jovine, a 13 m na osta- pe{a~ke povr{ine planirati od materijala i zastora pri- lom delu trase) i sa obostranim trotoarima minimalne lago|enih ukupnom ambijentu i karakteru prostora (gra- {irine 2,5 m. nitne kocke, opeka, drvo i dr.). 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1323

Pe{a~ke ulice i zone treba da su jedinstvene obrade u – G5 (javna), podzemno-nadzemna (pet nivoa) u Bloku A- celokupnom popre~nom profilu, sa kolovoznom konstruk- 46 na gra|evinskoj parceli 46-1, kapaciteta 150 GM, sa dva cijom koja treba da omogu}i prolaz komunalnih i inter- ulaza-izlaza, i to iz pravca ulice Cara Du{ana i Dobano- ventnih vozila. va~ke ulice. Kolovozni zastor i pe{a~ke staze Gardo{a predvideti – G6 (namenska), podzemna u Bloku A-45, na gra|evin- od materijala koji su tradicionalni za ovo podru~je (lo- skoj parceli 45-9, kapaciteta 150 GM sa sa dva ulaza-iz- mqeni kamen, turska kaldrma, opeka i sl.). laza, i to iz pravca ulice \ure \akovi}a i sa Keja oslo- Na planiranim otvorenim parking povr{inama pred- bo|ewa. videti zastor od prefabrikovanih elemenata beton-trava – G7 (javna), podzemna ispod parka izme|u ulice Ivana (BT plo~e) sa otvorima za sadnice. Odvodwavawe svih sao- Maùrani}a i promenade u ulici Sowe Marinkovi}, kapa- bra}ajnih povr{ina vr{iti gravitaciono u sistemu zatvo- citeta oko 200 GM sa dva ulaza-izlaza iz pravca ulice Iva- rene ki{ne kanalizacije. na Maùrani}a. Do izgradwe garaè, regulacioni profil ulice Ivana Maùrani}a planirati sa kolovozom za jed- 5.3. Parkirawe vozila nosmerni saobra}aj {irine 4,5 m, podu`nim parkirawem Parkirawe vozila u okviru granice plana re{ava se na {irine 2 m i trotoarom minimalne {irine 2,5 m, a po iz- vi{e na~ina: gradwi garaè popre~ni profil ulice prilagoditi odvi- – u okviru parcela, jawu dvosmernog saobra}aja. – u okviru regulacione {irine saobra}ajnica, U CELINI G planirane su podzemne garaè: – okviru ure|enih otvorenih parking povr{ina, – G3 (javna) kod hale „Pinki”, kapaciteta 220 GM. – u okviru novoplaniranih podzemnih i nadzemnih ga- – G4 (namenska) kod Zemunske bolnice, kapaciteta 30 GM. raà. U postupku sprovo|ewa plana potrebno je na idejna re- Za potrebe parkirawa planiranih objekata neophodno {ewa planiranih garaà pribaviti mi{qewe nadle`ne je obezbediti kapacitete prema normativima GUP-a: stru~ne komisije lokalne uprave. – za sadràje celine A – za stanovawe 0,7 PM po stanu, Van granica plana u ulici Vrtlarskoj i ulici \ure a za delatnosti 1 PM na 60 m² neto povr{ine \akovi}a planiraju se javne vi{eeta`ne garaè kapacite- – za sadràje celine B – za stanovawe 0,7 PM po stanu, ta po 500 vozila ~iji }e se kapaciteti koristiti za staci- a za delatnosti 1 PM na 60 m² neto povr{ine onirawe vozila i sa podru~ja predmetnog plana i {ireg – za sadràje celine V – za stanovawe 1 PM po stanu, okruèwa. a za delatnosti 1 PM/60 m² neto povr{ine Za podzemne garaè maksimalni nagib pokrivene prave – za sadràje celine G – za stanovawe 1 PM po stanu rampe je 15%, a spiralne i otvorene prave rampe je 12%. – za sadràje celine D – za delatnosti 1 PM/60 m² neto [irina prave rampe po voznoj traci je min. 2,75 m. Dimen- povr{ine. zije parking mesta garaè su min. 2,3h5 m. Slobodna visi- Planirano je da novi objekti svoje potrebe za staciona garaè je min. 2,2 m. nirawem vozila definisane na bazi normativa, re{avaju u Primenom navedenih normativa u okviru granice pla- okviru svoje gra|evinske parcele (u garaì u sklopu glavna prisutan je deficit od 1347 PM (razlika izme|u po- nog objekta na parceli, u okviru posebnog objekta na par- trebnog i mogu}eg broja parking mesta). Pregled postoje- celi ili na otvorenom parkingu na slobodnom delu parcele). }ih i planiranih kapaciteta za parkirawe vozila prika- Na grafi~kom prilogu: „Regulaciono i nivelaciono zan je tabelarno po urbanisti~kim celinama i za Jezgro u re{ewe sa parcelacijom i analiti~ko-geodetskim elemen- celini. tima za obeleàvawe javnih povr{ina” 1:1.000, prikazane Deficit u stacionirawu vozila ublaìti izgradwom su otvorene parking povr{ine i novoplanirane garaè sa navedenih javnih garaà u ul. Vrtlarskoj i \ure \akovi- kapacitetima za parkirawe vozila i pripadaju}im pri- }a, zatim dvonamenskim kori{}ewem otvorenih parking stupnim rampama. povr{ina i razvojem JGS-a koji }e doprineti mawem ko- U CELINI A planirane su slede}e garaè: ri{}ewu putni~kih vozila sa svrhom dolaska u predmetnu – G1 (javna), podzemna na Masarikovom trgu, kapacite- zonu. ta 200 GM, sa dva ulaza-izlaza, i to iz pravca ulice Kosov- U tabelama koje slede dat je prikaz postoje}ih mogu}no- ske i sa Keja oslobo|ewa. sti i planiranih potreba za stacionirawem vozila u okvi- – G2 (javna), podzemno-nadzemna (pet nivoa) u bloku iza ru pojedina~nih blokova, pripadaju}ih urbanisti~kih ce- Robne ku}e, kapaciteta 180 GM. lina i na nivou Jezgra.

Tabela 1. Celina A – podru~je Doweg Zemuna ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Broj Neto povr{ina Broj potrebnih PM Realizovani broj PM Bilans bloka stanova delatnosti m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Br. PM za Broj PM za Ukupan Na parceli Na otvorenim U gara`i Ukupno stanovawe delatnosti br. PM parkinzima realizovano ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 112 08085 005-3 2 27 0 19 0 19 9 9 -10 3 24 62 17 1 18 3 3 -15 4 59 543 41 9 50 2 2 -48 5 96 994 67 17 84 2 2 -77 6 14 69 10 1 11 2 2 -9 7 35 128 25 2 27 2 5 7 -20 8 38 66 27 1 28 0 -28 9 42 154 29 3 32 4 4 -28 10 16 570 11 10 21 0 -21 Broj 34 – 1324 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 11 81 1242 57 21 78 2 2 -76 12 32 6559 22 109 131 2 14 16 -115 13 42 1352 29 23 52 3 3 -49 14 52 803 36 13 49 7 7 -42 15 37 2410 26 40 66 6 6 12 -54 16 13 475 9 8 17 8 8 -9 170 0000 00 18 25 1281 18 21 39 6 6 -33 19 68 666 48 11 59 11 24 35 -24 20 50 3424 35 57 92 5 17 22 -70 21 32 5635 22 94 116 21 31 52 -64 22 105 6981 74 116 190 10 10 -180 23 63 156 44 3 47 10 15 25 -22 24 23 0 16 0 16 6 6 -10 25 45 564 32 9 41 8 8 -33 26 68 0 48 0 48 0 8 8 -40 27 53 2874 37 48 85 53 180 233 148 28 99 3843 69 64 133 11 13 24 -109 29 41 3176 29 53 82 3 12 15 -67 30 21 2495 15 42 57 16 16 -41 31 25 5699 18 95 113 10 10 -103 32 5 646 4 11 15 0 -15 33 25 1707 18 28 46 0 -46 34 86 4175 60 70 130 65 65 -65 35 40 6049 28 101 129 7 7 -122 36 106 955 74 16 90 25 7 32 -58 37 25 1133 18 19 37 2 2 -35 Mas. trg 200 200 200 38 39 2261 27 38 65 2 28 30 -35 39 0 0 0 0 0 0 0 200 200200 40 68 415 48 7 55 3 44 47 -8 41 2 162 1 3 4 10 12 22 18 42 106 1718 74 29 103 3 17 20 -83 430 0000 12 1212 44 97 856 68 14 82 38 32 70 -12 45 125 12804 88 213 301 20 42 150 212 -89 46 ------150 150 150 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 2072 85078 1446 1420 2866 334 392 895 1621 -1245 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 2. Celina B – Gardo{ ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Broj Neto povr{ina Broj potrebnih PM Realizovani broj PM Bilans bloka stanova delatnosti m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Br. PM za Broj PM za Ukupan Na parceli Na otvorenim U gara`i Ukupno stanovawe delatnosti br. PM parkinzima realizovano ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 61 196 43 3 46 12 24 36 -10 29 06062 2-4 3 72 472 50 8 58 8 8 -50 410 807181 1-7 5 25 0 18 0 18 4 4 -14 613 259094 4-5 7 34 33 24 1 25 5 5 -20 83 0202 0-2 92 01011 10 10 1 0 1 0 1 0 -1 11 3 0 2 0 2 0 -2 12 17 0 12 0 12 0 -12 132 01011 10 14 16 50 11 1 12 1 1 -11 15 55 276 39 5 44 4 4 -40 16 2 95 1 2 3 0 -3 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 325 1227 227 21 248 43 24 0 67 -181 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1325

Tabela 3. Celina V – ]ukovac ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Broj Neto povr{ina Broj potrebnih PM Realizovani broj PM Bilans bloka stanova delatnosti m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Br. PM za Broj PM za Ukupan Na parceli Na otvorenim U gara`i Ukupno stanovawe delatnosti br. PM parkinzima realizovano ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 40 946 40 16 56 48 48 -8 2 53 12 53 0 53 21 21 -32 38 0808 0-8 4 22 0 22 0 22 4 4 -18 52 0202 0-2 63 0303 0-3 7 24 0 24 0 24 14 14 -10 8 26 81 26 1 27 15 15 -12 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 178 1039 178 17 195 102 0 0 102 -93 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Primeweni normativi za celinu G: – Za Blok 1, gde se nalazi hala „Pinki”, osnovna {kola i Zemunska gimnazija, potrebno je obezbediti (broj zaposlenih „Pinki” h 0,21+1 PM/30 stolica) PM, potrebe {kola su zadovoqene u okviru ovog broja PM. – Za Blok 2, gde se nalazi bolnica potrebno je obezbediti (broj. zaposlenih h 0,21 h 0,6) PM, gde je: 0.6 – koeficijent neravnomernosti broja zaposlenih po smenama. – Za Blok 4, gde se nalazi Poqoprivredni fakultet, potrebno je obezbediti (broj zaposlenih h 0,21) PM. – Za stanovawe 1 PM / stanu.

Tabela 4. Celina G – Kompleks Gradskog parka sa javnim objektima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Broj Neto povr{ina Broj potrebnih PM Realizovani broj PM Bilans bloka stanova delatnosti m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Br. PM za Broj PM za Ukupan Na parceli Na otvorenim U gara`i Ukupno stanovawe delatnosti br. PM parkinzima realizovano ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 1 15152 1 107 108 113 220 333 225 2 17 13273 17 139 156 37 20 30 87 -69 33 030330 3027 4 12 22755 12 103 115 7 7 -108 5 0 3013 0 8 8 0 -8 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 33 54 181 33 357 390 74 133 250 457 67 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 5. Celina D – Priobaqe i akvatorija ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Broj Neto povr{ina Broj potrebnih PM Realizovani broj PM Bilans bloka stanova delatnosti m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Br. PM za Broj PM za Ukupan Na parceli Na otvorenim U gara`i Ukupno stanovawe delatnosti br. PM parkinzima realizovano ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 0 620 0 10 10 0 115 0 105 105 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 0 620 0 10 10 0 115 0 105 105 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tabela 6. Prikaz za jezgro u celini ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Naziv celine Broj potrebnih PM Ukupno Bilans realizovano –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj PM za stanovawe Broj PM za delatnosti Ukupno potrebno PM ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– CELINA A 1446 1420 2866 1621 -1245 CELINA B 227 21 248 67 -181 CELINA V 178 17 195 102 -93 CELINA G 33 357 390 457 67 CELINA D 0 10 10 115 105 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 1884 1825 3709 2362 -1347 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 34 – 1326 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

5.4. Javni saobra}aj Trasa biciklisti~ke staze {irine 3 m, ucrtana je u gra- Prema Izmenama i Dopunama GUP-a Beograda do 1985. fi~kim prilozima plana. Deo trase na potezu od Ulice \u- god. u prostor Starog jezgra Zemuna, planirano je uvo|ewe re \akovi}a do Stare kapetanije planiran je du` gorwe tramvajskog saobra}aja na potezu Bulevara Mihaila Pupi- ivice javne zelene povr{ine prema {etali{tu na koti na ka Prvomajskoj ulici i na potezu Tvorni~ka – Nikola- 76-76,50 mnm. Maksimalno zauze}e zelenog pojasa moè biti 1 Linija odbrane od velikih (hiqadugodi{wih) voda ja Ostrovskog – \ure \akovi}a do Keja oslobo|ewa u Zemu- m. planirana je iza biciklisti~ke staze (prema reci) kao za- nu, gde bi bio formiran novi tramvajsko-autobuski termi- {titni zid (klupe) u kampadama sa krunom na koti 77 . nal. mnv Prema Generalnom planu Beograda do 2021. god. prema 5.7. Re~ni pristani i sidri{ta prostoru u okviru granice plana, planirana je izgradwa LRT-a (laki metro) do Tvorni~ke ulice u prvoj fazi, a u U postoje}em stawu re~ni saobra}aj se u Beogradu kori- drugoj fazi do planiranog terminala u zoni raskrsnice sti iskqu~ivo u turisti~ke svrhe. Potencijal reka na koje ulice Ugrinova~ke i T-6. Beograd izlazi nije dovoqno iskori{}en u svrhu prevoza U bliòj budu}nosti, JGS na ovom prostoru bi}e bazi- putnika. U tom smislu planirati nove dimenzije kori{}e- ran uglavnom na autobuskom prevozu putnika, ali uz odgo- wa ovog potencijala izgradwom pristana i sidri{ta sa varaju}u prostornu i funkcionalnu reorganizaciju. prate}im sadràjima. Potez Glavna – Cara Du{ana ostao bi i daqe prven- Pored sidri{ta na poziciji prodora ulice \ure \ako- stveno u funkciji JGS-a, i to pre svega autobuskog podsi- vi}a (kapaciteta 300 ~amaca), zna~ajno bi bilo uspostavi- stema kao i pojedine uli~ne veze u centru Zemuna, i to uli- ti vi{e linija re~nog putni~kog saobra}aja, u po~etku na ce Nikolaja Ostrovskog, \ure \akovi}a, Kej oslobo|ewa, kra}im distancama, a kasnije, ako se to pokaè rentabil- Karamatina, Wego{eva. no, planirati nove linije i pove}avati prevozne kapacite- Terminus javnog gradskog i prigradskog prevoza putni- te u koordinaciji sa ostalim vidovima javnog saobra}aja. ka koji se danas nalazi u ulicama Kej oslobo|ewa i Ivana Po~etne probne linije putni~kog re~nog saobra}aja Maùrani}a, u funkciji razvoja {inskog sistema JGS-a, planirati na slede}im pravcima: izmestiti sa ove lokacije, a prema uslovima Generalnog – Pristani{te Zemun – Pristani{te Beograda, plana Beograda 2021 („Slu`beni list grada Beograda”, – Pristani{te Zemun – Ada Ciganlija, broj 27/03). – Pristani{te Zemun – Marina Dor}ol.

5.5. Pe{a~ke ulice i zone 6. REGULACIJA MRE@E INFRASTRUKTURNIH U postoje}em stawu, u okviru Starog jezgra Zemuna, po- SISTEMA stoje pe{a~ke zone (Gospodska ulica – Trg pobede, Preka, 6.1. Vodovodna mreà i postrojewa Piqarska). Nove pe{a~ke ulice i zone planirati u pravcu od Glav- Po svom visinskom poloàju teritorija Starog jezgra ne ulice ka reci u ciqu otvarawa centra Zemuna prema oba- Zemuna pripada prvoj visinskoj zoni snabdevawa Beograda li Dunava. U tom smislu, predlaù se nove pe{a~ke zone vodom. Snabdevawe vodom vr{i se iz PP „Beànija” cevo- formirane na Omladinskom trgu, Masarikovom trgu i vodom ∅ 800 mm u Beànijskoj ulici. Mornarskoj ulici, ali i na Senskom trgu i u okviru cen- Od instalacija gradskog vodovodnog sistema postoje tralnog Bloka A 27 u kome je Robna ku}a. primarni cevovodi ∅ 200 mm i ∅ 250 mm sa kojih se snab- Planirano je da nove pe{a~ke ulice postanu i Fru{ko- deva vodom distributivna mreà uèg jezgra. gorska, Gajeva, Dositejeva, Bor~anska i Beogradska. Ove U sada{wim uslovima sistem radi punim kapacitetom. ulice treba da su jedinstvene obrade, popre~nog profila Uredno vodosnabdevawe moè se o~ekivati nakon izrade i pu{tawa u eksploataciju slede}ih primarnih objekata: sa kolovoznom konstrukcijom koja omogu}ava prolaz komu- – PP „Maki{ áá”, nalnih i interventnih vozila. – CS „Beànija B”, Na Gardo{u o~uvati pe{a~ki karakter spontano nasta- – Magistralni cevovod ∅ 1.000 „Beànija B” – konzum. lih ulica: Gardo{ke, Stare, Visoke i ûnarske. Na platou mm Unutar Starog jezgra Zemuna dominantna je stara mre- – vidikovcu (na kat. parcelama 268 i 269 KO Zemun), koji à nedovoqnog kapaciteta ∅ 80 i ∅ 100 . predstavqa integralni deo javne saobra}ajne povr{ine mm mm Rekonstruisati staru mreù pove}avaju}i pre~nik na (pe{a~ke ulice Visoke), postavqawem odgovaraju}ih fi- min. ∅ 150 . Rekonstrukciju izvesti delom po postoje- zi~kih prepreka (stubi}a, àrdiwera i sl.) onemogu}iti mm }oj trasi, a tamo gde je stara mreà u kolovozu izmestiti je prilaz vozilima i wihovo stacionirawe. u trotoar gde god je to mogu}e. U funkciji neometanog kretawa dece, starih, hendike- Prilikom rekonstrukcije mreè sve ku}ne prikqu~ke piranih i invalidnih lica, projektovawe pe{a~kih povr- povezati na novu mreù. Obezbediti dovoqne koli~ine vode {ina mora biti u skladu sa vaè}im Pravilnikom („Slu- i dovoqan pritisak za sanitarne i protivpoàrne potrebe. `beni glasnik RS”, broj 18/97). Na novoj i rekonstruisanoj uli~noj mreì predvideti dovoqan broj nadzemnih protivpoàrnih hidranata. 5.6. Biciklisti~ke staze Spojeve uli~ne mreè izvesti u {ahtovima sa svom po- Po{tuju}i opredeqewe da biciklisti~ki saobra}aj na trebnom armaturom. Svu uli~nu mreù povezati u prstenast prostoru Beograda treba razvijati na potezima koji imaju sistem. atraktivne i rekreativne sadràje, biciklisti~ka staza Prikqu~ewe objekata na gradsku uli~nu mreù izvesti planirana je i na podru~ju Starog jezgra Zemuna. prema tehni~kim propisima „Beogradskog vodovoda”. Kroz Staro jezgro Zemuna treba obezbediti kontinuitet S obzirom da predmetno podru~je pripada {iroj „A” za- biciklisti~ke staze koja je ve} realizovana na podru~ju op- {titnoj zoni beogradskog izvori{ta, potrebno je planira- {tine Novi Beograd, kao potez u okviru budu}eg sistema nu izgradwu uskladiti sa odgovaraju}im propisima vezanim za zonu. Euro Velo Routes (mreè evropskih biciklisti~kih staza, jedinstvene infrastrukture koja spaja sve evropske zemqe). Biciklisti~ki saobra}aj u okviru granice predmetnog 6.2. Kanalizaciona mreà i postrojewa plana treba planirati na potezu uz reku. Izvesna terenska Za predmetno podru~je izra|en je pod brojem SK 30/02 od ograni~ewa koja postoje na ovom potezu van granice pred- 26. novembra 2002. godine Generalni projekat ki{ne i fe- metnog plana, potrebno je u budu}em planskom sagledavawu kalne kanalizacije Starog jezgra Zemuna od strane JKP re{iti, kako bi se obezbedio kontinuitet kretawa bici- „Beogradski vodovod i kanalizacija”, Sektor za projekto- klima pored reke. vawe i razvoj. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1327

Kanalizacija na predmetnom podru~ju pripada central- Vode iz garaà osloboditi masti i uqa putem odgova- nom sistemu beogradske kanalizacije, i to delu koji se ka- raju}ih separatora pre upu{tawa u gradsku kanalizaciju. U nali{e po separacionom na~inu odvo|ewa ki{nih i upo- slu~aju da se vode iz garaà ne mogu gravitaciono upusti- trebqenih voda. ti u gradsku kanalizaciju predvideti lokalno pumpno po- Sve otpadne vode se sistemom kanala odvode u KCS strojewe u okviru objekta. „Kara|or|ev trg” i daqe ka KCS „U{}e”. Ki{ne vode se Prikqu~ewe objekta na gradsku kanalizaciju izvesti delom izlivaju direktno u Dunav putem tri postoje}a izli- prema tehni~kim propisima Beogradske kanalizacije. va ki{ne kanalizacije, i to: kolektora 60/110 iz Wego{e- ve ulice, kolektora 80/120 iz Karamatine i kolektora 6.3. Hidrotehni~ko re{ewe ure|ivawa obale 150/100 iz Gospodske ulice, a delom se odvode ka KCS „Ka- ra|or|ev trg” i prepumpavaju u Dunav. Izmewen hidrolo{ki reìm reke Dunav uslovqen ra- Izlive kolektora 80/110 od Masarikovog trga i 80/135 dom HE „\erdap” u reìmu „69,5 mnm i vi{e”, kao i nedo- iz Maùrani}eve ulice ukinuti. voqna obezbe|enost brawenog podru~ja od velikih voda Za podru~ja koja se direktno izlivaju u Dunav ustano- prema usvojenom kriterijumu za{tite (na ovom potezu ko- vqene su plavne zone, od povratnog uticaja Dunava na ki- ta 77 mnm) uslovqavaju rekonstrukciju postoje}e obaloutvrde. {nu kanalizaciju za merodavni nivo Dunava od 76,05 mnm. kako je dato u grafi~kom prilogu. Na tim delovima po- Izmenama i dopunama detaqnih urbanisti~kih planova trebno je izgraditi novu ki{nu kanalizaciju, nezavisnu od ure|ivawa obale Dunava u Zemunu od restorana „[aran” do postoje}e u tim ulicama, i povezati je na kolektore koji hotela „Jugoslavija” i od restorana „[aran” do izleti{ta idu ka KCS „Kara|or|ev trg”. u Gorwem Zemunu („Slu`beni list grada Beograda”, broj Uz izgradwu nove ki{ne kanalizacije potrebno je sve 16/90) promeweno je hidrotehni~ko re{ewe utvr|eno slivni~ke veze odvojiti od postoje}ih kanala i prevezati osnovnim planovima iz 1978. godine kao neracionalno i u na novu ki{nu kanalizaciju, uz zatvarawe {ahtova na po- konfliktu sa tradicionalnim likom i duhom Zemunskog stoje}oj ki{noj kanalizaciji radi spre~avawa izlivawa keja, obzirom da je regulaciona linija za malu vodu bila voda kad postoje}a kanalizacija do|e pod pritisak kao po- pomerena za oko 50 m prema akvatoriji u odnosu na posto- sledica visokog nivoa Dunava. je}u regulacionu liniju. U ulicama gde nije izgra|ena ki{na i fekalna kanali- Razmatrano plansko podru~je obuhva}eno je sistemom zacija istu izgraditi. odbrane od poplava – Zemunska kaseta, sektor, deonica – O- Minimalan pre~nik nove ki{ne kanalizacije je ∅ 300 DU (km 1168+600 do 1173+119) i nalazi se u uòj i {iroj mm, a fekalne ∅ 250 mm. zoni sanitarne za{tite izvori{ta beogradskog vodovoda. Postoje}e kanale ~iji je pre~nik mawi od propisanog Sprovo|ewe odbrane od poplava na predmetnom potezu (∅ 250 mm za fekalne i ∅ 300 mm za ki{ne vode) rekon- reke Dunav vr{i se u skladu sa Op{tim i Operativnim struisati do potrebnog pre~nika. planom („Slu`beni glasnik RS”, broj 8/2002) i tehni~kom Kanale i kolektore op{teg sistema ostaviti za prihvat dokumentacijom za odbranu od poplava i leda. ki{nih voda a za odvo|ewe otpadnih voda izgraditi fe- Re{ewe hidrotehni~kog ure|ivawa obale treba da obez- kalnu kanalizaciju sa svim neophodnim prevezivawima. bedi stabilnost obale i za{titu priobaqa od velikih vo- Stare zidane kolektore napustiti i izgraditi novu ki- da u skladu sa hidrolo{kim uslovima, klimatsko-meteoro- {nu i fekalnu kanalizaciju. Na dovodu kanalizacije op- lo{kim uslovima i drugim prirodnim uslovima vezanim za {teg sistema od solitera kod KCS „Kara|or|ev trg”, kod reìm Dunava. ul. \ure \akovi}a izgraditi prelivnu gra|evinu gde }e se Osnovni elementi hidrotehni~kog re{ewa koje treba ki{ne vode odvesti u planiranu ki{nu kanalizaciju u ul. po{tovati su: \ure \akovi}a, a otpadne vode u planiranu fekalnu kana- – REGULACIONA LINIJA ZA MALU VODU koja u lizaciju u ul. Jovana Suboti}a. visinskom smislu odre|uje krunu noìce obaloutvrde na U ulici \ure \akovi}a postoje}i kanali op{teg si- koti 70,60 mnm, a u analiti~kom smislu predstavqa unu- stema ∅ 300 mm ostavqaju se za prihvat otpadnih voda, a tra{wu ivicu krune kamene noìce koja najve}im delom planira se nova ki{na kanalizacija. prati liniju postoje}e obale (pribli`no izohipsa 69 Kolektor 100/170 ispod Doma jugoslovenske armije na- mnm). pustiti uz fekalne kanalizacije u ul. Veselina Masle{e – TIPSKI POPRE^NI PROFIL URE\ENE OBA- na kolektor na fekalni kanal u [trosmajerovoj ulici. LE koji treba formirati na na~in kako je to i do sad pri- Kolektor 60/110 cm u ulicama Ora~koj, Rabina Alkala- mewivano na ovom potezu Dunava, kao kosa obaloutvrda sa ja i Beànijskoj nedovoqnog je kapaciteta i potrebno ga je dva platoa na koti 73,50 mnm i na koti 76–76,60 mnm. U rekonstruisati na potreban pre~nik. konstrukciji obaloutvrde predvi|a se klasi~na noìca i Na Gardo{u dovr{iti izgradwu kanalizacije prema po- oblagawe kosina i platoa kamenom ili plo~ama u skladu sa stoje}oj tehni~koj dokumentaciji. Postoje}u ki{nu i fe- karakterom ambijenta u zale|u. Kosine obaloutvrde pred- kalnu kanalizaciju koja prolazi kroz kat. parcelu 271 KO vi|aju se sa nagibom 1:2, a navozne rampe 1:5 do 1:6. Popre~- Zemun (zona S1 – stanovawe na porodi~nim parcelama) re- ni nagib svih horizontalnih povr{ina predvi|a se 2% konstruisati prema Uslovima JKP „BVK”, broj R/3049 od 9. prema reci. oktobra 2003. godine i trasama uspostavqenim u ovom pla- – REGULACIONA LINIJA PLATOA NA KOTI nu, na koje je dobijena Saglasnost JKP „BVK” (na{ broj 03- 73,50 mnm nije strogo utvr|ena, ve} se moè prilago|ava- 350-5775 od 5. novembra 2003. godine). Navedeni Uslovi i ti planiranim programsko-prostornim zahtevima kori- Saglasnost JKP „BVK”, kao i Izjava korisnika parcele, {}ewa pojedinih delova obale. U hidrolo{kom smislu od- sastavni su deo dokumentacije plana. govara vodostaju ~ije je trajawe 20 dana u godini, ~ime se u Prilikom izgradwe obale Dunava postoje}e izlive ki- najve}em delu godine obezbe|uje wegovo kori{}ewe i kon- {ne kanalizacije neophodno je produìti i upustiti vode takt sa rekom. u ìvi tok Dunava. Prilikom izgradwe garaà ispod Omladinskog i Ma- – REGULACIONA LINIJA ZA VELIKU VODU je sarikovog trga ne sme se ugroziti stabilnost i funkcio- linija odbrane od velikih (hiqadugodi{wih) voda koja u visinskom smislu, zbog nemogu}nosti izgradwe nasipa ili nalnost postoje}eg ki{nog kolektora 150/110 cm i fekalne kanalizacije u Gospodskoj ulici. nasipawa platoa do uslovqene kote, predstavqa krunu za- Izgradwa garaà uslovqava ukidawe postoje}eg ko- {titnog zida na koti 77 mnm. Postavqawem za{titnog objekta po gorwoj ivici javne lektora 70/80 cm i izgradwu nove ki{ne i fekalne kanalizacije. zelene povr{ine prema {etali{tu na koti 76,50 mnm, Broj 34 – 1328 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003. ostvaruje se dodatno sigurnosno nadvi{ewe do kote 77 U ciqu energetskog sagledavawa, za potrebe dimenzio- mnm. On treba da je izveden od fiksnih modularnih ele- nisawa elektroenergetske mreè, kori{}ena je „Tehni~ka menata tako dizajniranih, da istovremeno predstavqaju preporuka EDB-a”: elemente urbane opreme (klupe za sedewe). Kontinuitet pe- – individualna (porodi~na) stambena naseqa bez cen- {a~kih kretawa i vizuelna veza Keja sa urbanim zale|em tralnog grejawa i malom gustinom stanovawa, uslovqavaju prekide u kontinuitetu odbrambenog zida ({i- – individualna (porodi~na) stambena naseqa sa cen- rine koja se uskla|uje za izabranim modulom). tralnim grejawem i malom gustinom stanovawa, Kote regulacionih linija i vaè}i kriterijumi za di- – kolektivna stambena naseqa sa centralnim grejawem menzionisawe za{titnih objekata potvr|eni su Nacrtom i malom gustinom stanovawa. generalnog plana Beograda 2021. Potrebno je re{ewem partera obezbediti prikladno 6.4.2. Izvori{ta za snabdevawe elektri~nom energijom povezivawe vi{ih nivoa obale sa rekom (rampe, stepeni- {ta, pontoni) i o~uvawe prirodne vegetacije na niìm i Planirani i postoje}i potro{a~i u okviru predmetnog ure|ene na vi{im kotama. plana snabdeva}e se elektri~nom energijom iz postoje}ih Mogu}nost formirawa linearnih kontinualnih ponto- TS 35/10 kV kojima }e se pove}ati instalisana snaga zamena nad rekom ({etwa, odmor, pecawe i dr.) treba utvrditi nom transformatora od 8 MVA transformatorima 12,5 odgovaraju}om hidrauli~kom analizom kako ne bi do{lo MVA, tako da }e im instalisana snaga iznositi: do naru{avawa utvr|ene regulacione linije za malu vodu. TS 35/10 kV „Zemun Centar”, Sinst=50 MVA, Planirani plovni objekti ugostiteqske namene treba TS 35/10 kV „Zemun áá”, Sinst=50 MVA. da budu sa deplasmanskim koritom kojim }e se obezbediti Izgradwom i pu{tawem u pogon TS 110/10 kV „Zemun povoqnija hidrauli~ka strujna slika u zoni regulacione Novi grad” dodatno }e se rasteretiti TS 35/10 kV „Zemun linije. áá” tako da }e mo}i da prihvati nove potro{a~e. Postoje}a i planirana infrastruktura (vodovod, kana- 6.4.3. Odre|ivawe broja transformatorskih stanica lizacija, energetski i TT kablovi, bitve za privez plovnih 10/0,4 objekata i dr.) mora se uklopiti u hidrolo{ko re{ewe ure- kV |ivawa obale na ovom potezu Dunava. Potreban broj transformatorskih stanica 10/0,4 kV za Planirani programski sadràji moraju biti u skladu snabdevawe elektri~nom energijom svih potro{a~a (posto- sa Re{ewem o odre|ivawu zona i pojaseva sanitarne za- je}ih i planiranih) na planiranom podru~ju odre|en je na {tite izvori{ta koja se koriste za snabdevawe vodom za osnovu prognoziranih vrednosti jednovremenog optere}e- pi}e na podru~ju grada Beograda i Re{ewem o na~inu odr- wa, i mogu}ih prostora za wihov sme{taj. Za sve postoje}e àvawa i merama tehni~ke za{tite u tako definisanim transformatorske stanice 10/0,4 kV predvi|ena je mogu}- zonama sanitarne za{tite („Slu`beni list grada Beogra- nost wihove rekonstrukcije i pro{irewa, u smislu pove- da ”, br. 8/96 i 29/87). }awa kapaciteta, zamenom transformatora odnosno do- Sva predloèna re{ewa moraju zadovoqiti zahtev za gradwom jo{ jednog transformatora. Za sve postoje}e TS o~uvawe zemunske obale kao integralne celine Starog 10/0,4 kV tipa „limena” predvideti mogu}nost zamene ti- gradskog jezgra. pom MBTS. Mogu}nost izgradwe novih mre`nih jedinica – tran- 6.4. Elektroenergetska mreà i postrojewa sformatorskih stanica 10/0,4 kV date su na situacionom planu i mogu}e ih je izvoditi kao slobodnostoje}e ili u Posmatrani konzum je oslowen na izvori{te Beograd 5 sklopu gra|evinskog dela objekta. TS 110/35 kV Sinst=200 MVA. Potro{a~i na podru~ju Regulacionog plana Starog je- 6.4.4. Transformatorske stanice 10/0,4 kV zgra Zemuna snabdevaju se elektri~nom energijom iz slede- }ih elektroenergetskih izvora: Transformatorske stanice TS 3, 6, 7, 8, 10, 11, 12, 14, 15 i 18 izvesti u sklopu gra|evinskog dela planiranih objekata. TS 35/10 kV „Zemun Centar”, Sinst=32 MVA. Transformatorske stanice TS 1, 1A, 2, 4, 9, 13 i 16 iz- TS 35/10 kV „Zemun áá” Sinst=36,5 MVA. Na predmetnom podru~ju je izgra|ena elektroenergetska graditi kao slobodno-stoje}e prizemne objekte. Transformatorsku stanicu TS 5 izgraditi u denivela- mreà napona 35 kV, 10 kV i 0,4 kV, transformatorske stanice 10/0,4 kV i mreà javnog osvetqewa. ciji Cetiwske i Rabina Alkalaja ulice. Kota krova TS 5 Distributivna elektroenergetska mreà 35 kV je iz- je kota ulice Cetiwske, a pristup objektu je iz prolaza Ra- gra|ena je kao podzemna. bina Alkalaja. Niskonaponska elektroenergetska mreà 0,4 kV izgra- Transformatorsku stanicu TS 17 izgraditi kao pod- |ena je delom kao podzemna a delom kao nadzemna. Nadzem- zemnu u parku u ul. S. Marinkovi}. no, izgra|ena je u razli~itim periodima na betonskim, Transformatorske stanice TS 7, 11, 12 i 14 su kapaci- gvozdenim i drvenim stubovima. teta 2 h 1.000 kVA, a ostale su kapaciteta 1 h 1.000 kVA. Podzemna mreà, snabdeva elektri~nom energijom pod- TS izgraditi pod slede}im op{tim uslovima: ru~ja sa ve}om povr{inskom gustinom optere}ewa. Transformatorska stanica kapaciteta 1.000 kVA mora Javno osvetqewe podru~ja sa ve}om gustinom stanovawa imati najmawe dva odvojena odeqewa, a kapaciteta 2 h 1.000 izgra|eno je na posebnim metalnim stubovima, a svetiqke kVA najmawe tri odvojena odeqewa, i to: se snabdevaju elektri~nom energijom podzemnim kablov- – jedno ili dva odeqewa za sme{taj transformatora, skim vodovima. – jedno odeqewe za sme{taj razvoda visokog i niskog U podru~ju individualnog stanovawa javno osvetqewe napona. izgra|eno je na istim stubovima sa mreòm 0,4 kV. – svako odeqewe mora imati nesmetan direktan pristup spoqa. 6.4.1. Dimenzionisawe elektroenergetske mreè – prostorije za sme{taj transformatorske stanice predvideti u nivou terena ili sa neznatnim odstupawem od U odre|ivawu jednovremenog optere}ewa za pojedine prethodnog stava. vrste objekata, po osnovu specifi~nog optere}ewa (W/m²), Slobodnostoje}e transformatorske stanice postaviti kori{}eni su slede}i parametri: uvaàvaju}i slede}e uslove: – za poslovni prostor od 60 W/m² do 130 W/m², – objekat dimenzionisati min. dimenzija 4,3 h 2,8 m (od- – za ostale vrste objekata, ali koji nisu nameweni sta- nosno 6,3 h 2,8 m za 2 h 1.000 kVA), novawu, u rasponu od 20 W/m² do 100 W/m². – obezbediti zvu~nu izolaciju transformatorske stanice, 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1329

– na mestu postavqawa transformatora predvi|a se paciteti ovih podru~ja su po 600 h 4, osim kablovskog pod- ugradwa uqno-nepropusnih kada (jama) za uqe. ru~ja broj 3 od 400 h 4. Na aktivnim paricama radi ve}i Transformatorske stanice u sklopu drugih planiranih broj pretplatnika {to zna~i da znatan broj pretplatnika objekata postaviti pod slede}im uslovima: ili ima dvojni~ki prikqu~ak ili radi preko ure|aja za vi- – Prostorije u koje }e se smestiti transformatorska {estruko iskori{}avawe telefonske parice. Tako su evi- stanica treba svojom veli~inom i rasporedom da omogu}e dentirani brojni zahtevi za novim vezama. nesmetan sme{taj transformatora i odgovaraju}e opre- Poboq{awe stawa i uslova telekomunikacija Srbije me. Ove prostorije treba da zadovoqe uslove iz vaè}ih predstavqa jedan od strate{kih ciqeva razvoja republike. propisa i zahteva neposrednog isporu~ioca elektri~ne Generalni projekat za izgradwu telekomunikacionih obje- energije; kata „Telekoma – Srbije” za period 1995–2005. godine dao – Za ove transformatorske stanice, zvuk koji proizvo- je osnovne ciqeve izgradwe digitalne telekomunikacione di transformator mora se ograni~iti na odgovaraju}i ni- mreè. Kao osnovni ciqevi i zadaci izdvajaju se: vo buke koji je propisan standardom za za{titu od buke i – udvostru~ewe broja telefonskih prikqu~aka tokom vibracija, preporu~uje se na 55 dB dawu i 40 dB no}u; perioda 1995–2005. godine; – Podzemne TS 17 i TS 5 (koja se grade u denivelaciji) – obezbe|ewe telefonskih prikqu~aka za sve privredne moraju se graditi od vodo-nepropusnih materijala. Otvori subjekte, ustanove i sl.; za ventilaciju mogu biti iznad povr{ine zemqe; – zamena dotrajale opreme i modernizacija mreè; – Obezbediti prilaz svakoj transformatorskoj stani- – stvarawe jedinstvene telekomunikacione mreè raz- ci, izgradwom pristupnog puta minimalne {irine 3 m, no- li~itih korisnika; sivosti 5 t do najbliè javne saobra}ajnice. – uvo|ewe novih telekomunikacionih usluga. Polazne pretpostavke su: 6.4.5. Elektroenergetska mreà 1 i 10 kV kV – Za period do 2005. godine predvi|a se potpuna digi- Elektroenergetsku mreù napona 1 kV i 10 kV izvesti talizacija komutacione i transportne mreè. podzemno, kablovima ispod trotoarskog promera i slobod- – U skladu sa stavom Telekoma da se ukqu~uju samo dinih povr{ina. Trasa vodova 1 kV i 10 kV obezbediti du` rektni prikqu~ci, pristupna mreà }e perspektivno re- svih saobra}ajnica u nasequ. {iti problem razdvajawa dvojnika. Na taj na~in se ostva- Podzemne vodove polagati u rovu dubine 0,8 m i {iri- ruje i boqi kvalitet telefonskog saobra}aja, a pretplat- ne u zavisnosti od broja kablova, usagla{avaju}i wihove nicima se omogu}ava kori{}ewe novih usluga. trase sa drugim podzemnim instalacijama i objektima hor- – Ure|aji za vi{estruko iskori{}avawe telefonske tikulture. linije ne mogu biti trajno re{ewe u pristupnoj mreì. Na ovim delovima trase gde podzemni vodovi prolaze – Pristupna mreà komutacionog centra Zemun mora ispod kolovoza saobra}ajnica, vodove, poloìti u odgova- biti uskla|ena sa Generalnim planom telefonske mreè. raju}u kablovsku kanalizaciju. – Svako tehni~ko re{ewe mora maksimalno koristiti U delu naseqa niskonaponska mreà 1 kV moè biti postoje}u kablovsku TT mreù i kanalizaciju koja zadovo- nadzemna na odgovaraju}im stubovima. qava svojim kvalitetom. Sve planirane saobra}ajnice, kolsko-pe{a~ke i pe{a~- – Svi novopoloèni kablovi u mreì spojnih vodova ke staze u kompleksu opremiti instalacijama javnog osve- treba da budu opti~ki, sa monomodnim opti~kim vlaknima. tqewa i pri tom posti}i zadovoqavaju}i nivo fotometrij- – Procena broja telefonskih prikqu~aka na podru~ju skih veli~ina. ovog planskog akta ostvarena je iz podataka o postoje}em Pe{a~ke staze Dunavskog keja, Zemunskog parka i Gar- stawu (broj stanova, neto stambena povr{ina i neto po- do{a opremiti instalacijom dekorativnog osvetqewa. slovna povr{ina), kao i analizom lokacija za novu izgrad- Stub i svetiqka moraju odgovarati ambijentu tog dela Ze- wu (namena, BRGP). Na osnovu napred iznetog, procena je muna. Odabrani stub i svetiqka moraju predstavqati da ukupan broj telefonskih prikqu~aka na ovom podru~ju skladnu celinu. iznosi oko 8.000. Napojnu mreù javnog osvetqewa izgraditi kablovskim Iz podataka o postoje}em stawu zakqu~uje se da je neop- vodovima, a napajawe izvesti iz postoje}ih i planiranih hodno rekonstruisati mreù. transformatorskih stanica. Kako pristupna mreà treba da omogu}i razdvajawe Sve postoje}e elektroenergetske vodove 1 i 10 koji kV svih dvojni~kih prikqu~aka, demontaù ure|aja za vi{e- su ugroèni izgradwom saobra}ajnica i objekata izmesti- struko iskori{}ewe parica, realizaciju evidentiranih ti na bezbednu trasu, a potro{a~e na niskom naponu svesti zahteva, da zadovoqi potrebe korisnika koji nisu eviden- u okolne novoplanirane TS 10/0,4 . kV tirani, da zadovoqi potrebe novih objekata, kao i potrebe Postoje}a TS 10/0,4 reg. br. Z-408 – ukinu}e se po iz- kV novih privatnih i dru{tvenih objekata, dolazi se do za- gradwi TS 11 (2 h 1.000 ). kVA kqu~ka da je neophodno izgraditi ve}i broj novih kablov- Postoje}u TS 10/0,4 kV reg. br. Z-54 – ukoliko bude ugroèna izgradwom saobra}ajnice translatorno pomeri- skih prikqu~aka sa rekonstrukcijom postoje}ih. Takvu veti i zameniti monta`no-betonskim objektom. liku rekonstrukciju mogu}e je, tehni~ki i ekonomski naj- povoqnije, realizovati montaòm isturenih stepena u op- timalnom broju i na odgovaraju}im lokacijama. 6.5. TT mreà i postrojewa Na podru~ju starog jezgra Zemuna planiran je istureni Kompleks koji se obra|uje ovim planskim aktom pripa- stepen Gardo{ kapaciteta 6.000 prikqu~aka koji }e biti da podru~ju ATC Zemun (dve rejonske centrale i jedan uda- montiran u objektu stare po{te. Granice ovog isturenog qeni stepen tandem centrale N. Beograd) na kome sada ne- stepena su Karamatina, Ora~ka, Vrtlarska, 22. oktobra, ma slobodnih direktnih telefonskih prikqu~aka. Tvorni~ka, Bulevar M. Pupina, Prve pruge, S. Vujadina, A. Na podru~ju Zemuna dosta je izgra|ena kablovska kana- Cesarca, Kara|or|eva, Kara|or|ev trg i reka Dunav (ori- lizacija i pokriva sve glavne pravce mreè. Postoje}a ka- jentaciono). Podru~je isturenog stepena podeqeno je na blovska kanalizacija svojim kapacitetom za sada odgovara {est kablovskih podru~ja po 600 h 4 od kojih ~etiri pri- kapacitetu postoje}e pristupne mreè. U woj ima malo padaju ovom planskom aktu, dok su dva van granica ovog slobodnih cevi tako da bi svako provla~ewe novih glavnih planskog akta. Izgradwom ovog isturenog stepena u potpu- kablova povla~ilo obavezu pro{irewa kablovske kanali- nosti se osloba|aju glavni kablovi broj 1 i broj 2, a kabl zacije na pojedinim pravcima i rasponima. Podru~je sta- broj 4 delimi~no. Postoje}i kablovi broj 1 i broj 2 na rog jezgra Zemuna pokrivaju kablovska podru~ja broj 1, broj ovom podru~ju podeqeni su na tri kablovska podru~ja sa is- 2, broj 4 i delovi kablovskih podru~ja broj 3 i broj 7. Ka- turenim stepenom Gardo{ (kablovi broj 1, 2 i 3), a mawi Broj 34 – 1330 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003. deo postoje}eg kabla broj 4 pokri}e novo kablovsko pod- bla br. 1 – ATC Zemun i mawem delu teritorije sada{weg ru~je broj 5 sa isturenim stepenom Gardo{. kabla br. 2 – ATC Zemun. Sa postoje}eg kabla br. 2 prihva- Postoje}i kabl broj 4 ostaje na ATC Zemun sa smawe- ta se celina A – Blok 34 iz TT okana 11 i 15. Iz TT okana nim podru~jem (jedan wegov deo prihvata novi kabl broj 5 421 planirana je nova TT kanalizacija do TT okna 553. Za- sa isturenim stepenom Gardo{) dok se wemu pripaja mali menom postoje}ih i izgradwom novih distributivnih ka- deo postoje}eg kabla broj 7 – ATC Zemun. blova omogu}i}e se prihvatawe i pro{irewe postoje}ih i Postoje}i kabl broj 3 deli se na dva dela. Deo koji pri- otvarawe novih izvoda na ovom podru~ju. pada ovom planiranom aktu postaje novo kablovsko podru~- Kablovsko podru~je broj 3 – IS Gardo{ ima}e kapaci- je broj 2-ATC Zemun kapaciteta 600 h 4 za koje se koristi tet 600 h 4 i formira}e se na delu teritorije sada{weg ka- postoje}i kabl broj 2. bla br. 1 – ATC Zemun. Zamenom postoje}ih i izgradwom Postoje}i kabl broj 7 deli se na dva dela. Formira se novih distributivnih kablova omogu}i}e se zadovoqewe novo kablovsko podru~je broj 1-ATC Zemun kapaciteta svih sada{wih i budu}ih potreba na ovom podru~ju. Deo 600h4 za koje se koristi postoje}i glavni kabl broj 1. ovog novog kablovskog podru~ja nalazi}e se van teritorije Kablovsko podru~je broj 1-ATC Zemun obuhvata: koja se obra|uje ovim planskim aktom. Celina A (blokovi 1-4), Kablovsko podru~je broj 5 – IS Gardo{ ima}e kapaci- Celina B (blokovi 1-8). tet 600 h 4 i formira}e se ve}im delom na teritoriji sa- Kablovsko podru~je broj 2-ATC Zemun obuhvata: da{weg kabla br. 4 – ATC Zemun i mawim delom na teri- Celina A (blokovi 6-9), toriji sada{wih kablova 1 i 7 – ATC Zemun. Sa sada{weg Celina B (blokovi 1-15). kabla br. 7 prihvata se Blok 13 celine A i prihvata se u Kablovsko podru~je broj 4-ATC Zemun obuhvata: TT oknu 219. Sa sada{weg kabla br. 1 prihvata se Blok 43 Celina A (blokovi 14-16, 18-20, 23-26), Celine A i deo Bloka 5 Celine G i prihvata se u TT ok- Celina G (blokovi 1-4). nima 3 i 4. Sa sada{weg kabla br. 4 prihvataju se blokovi Kablovsko podru~je broj 1-IS Gardo{ obuhvata: 21, 22, 23, 41 i 42 – Celine A i deo bloka 5 – Celine G. Za- Celina A (blokovi 5, 10-12, 28-30). menom postoje}ih i izgradwom novih distributivnih ka- Kablovsko podru~je broj 2-IS Gardo{ obuhvata: blova zadovoqi}e se sve sada{we i budu}e potrebe na ovom Celina A (blokovi 31-38). podru~ju. Kablovsko podru~je broj 3-IS Gardo{ obuhvata: Postoje}im i planiranim trasama mogu se projektovati Celina A (blokovi 39, 40, 44, 45). i polagati i vi{enamenski telekomunikacioni kablovi Kablovsko podru~je broj 5-IS Gardo{ obuhvata: za vi{enamensku telekomunikacionu mreù (VNTKM). Celina A (blokovi 13, 21, 22, 27, 41-43) Celina G (blok 5). 6.6. Toplovodna mreà i postrojewa Kablovsko podru~je broj 1 – ATC Zemun formira se kori{}ewem postoje}eg glavnog kabla br. 1 kapaciteta 600 h Na~in grejawa objekata je nepovoqan. Grejawe se prete- 4. Iz TT okna broj 164 novi distributivni kabl ~iji kapa- `no odvija iz lokalnih loì{ta i iz lokalnih kotlarni- citet omogu}ava prihvatawe postoje}eg kablovskog podru~- ca tako da je prisutan veliki procenat aerozaga|ewa. Na ja broj 7, kao i otvarawe novih izvoda na ovom podru~ju. delu Jezgra, u zoni Gradskog parka i javnih objekata izgra- Kablovsko podru~je broj 2 – ATC Zemun formira se ko- |ena je mreà toplifikacije koja ima izvesne rezerve za ri{}ewem postoje}eg glavnog kabla br. 2 kapaciteta 600 h prikqu~ewe novih potro{a~a. Karakteristike fizi~ke 4. Iz TT okna br. 18 novi distributivni kabl prihvata po- strukture (gusto izgra|eni blokovi) kao i nepovoqni me- stoje}e izvode sa postoje}eg kablovskog podru~ja br. 3, a zoklimatski uslovi ukazuju na neophodnost daqeg uvo|ewa wegov kapacitet omogu}ava otvarawe novih izvoda kako za daqinskog sistema grejawa. postoje}e, tako i za nove objekte, kao i za rekonstrukciju i Na predmetnom prostoru postoji centralizovani vid dogradwu postoje}ih objekata. snabdevawa toplotnom energijom preko toplifikacionog Kablovsko podru~je broj 4 – ATC Zemun formira se na sistema TO „Novi Beograd”, ~ija mreà radi u temperatur- skra}enoj teritoriji postoje}eg kablovskog podru~ja br. 4. skom reìmu 140/75°C i nazivnog pritiska NP 16 bara. Kapacitet kabla je 600 h 4. Novo kablovsko podru~je pri- Prikqu~ewe objekata je indirektno, putem izmewiva~a to- hvata postoje}e i nove pretplatnike sa postoje}eg kabla br. plote. 7 (Celina A, blokovi 1, 2 i 3), a sa novog kablovskog pod- Od objekata koji se greju iz gradske toplovodne mreè ru~ja br. 4 osloba|a se deo (Celina A – blokovi 21, 22, 27, uglavnom preovla|uju javni objekti: (dràvne institucije, 41, 42 i 43) koji }e se pripojiti novom kablovskog podru~- {kole, Poqoprivredni fakultet, Dom JA, Dom RV i PVO ju broj 5 – IS Gardo{. i dr.) i mali broj objekata kolektivnog stanovawa. Ostali Kablovsko podru~je broj 1 – IS Gardo{ ima}e kapaci- potro{a~i koriste individualne izvore energije (elek- tet 600 h 4 i formira}e se na delu teritorije sada{weg ka- tri~nu, ~vrsto ili lako te~no gorivo i dr.). bla br. 2 – ATC Zemun. Zamenom distributivnih kablova Shodno urbanisti~kim parametrima datim ovim planom omogu}i}e se prihvatawe postoje}ih i otvarawe novih iz- izvr{ena je detaqna analiza toplotnog konzuma za postoje- voda na ovom podru~ju. }e i planirane povr{ine po predmetnim celinama, i ona Kablovsko podru~je broj 2 – IS Gardo{ ima}e kapaci- je posluìla za dimenzionisawe toplovodne mreè. Rele- tet 600 h 4 i formira}e se na delu teritorije sada{weg ka- vantni podaci prezentirani su u tabelarnom prikazu:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Celine Povr{ina Broj stanovnika Broj stanova Post neto Post neto Planirana neto Ukupni toplotni bloka m² stambena poslovna povr{ina m² konzum KW povr{ina m² povr{ina m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 3 4 5 6 7 8 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Celina A 277.750 6.329 1.730 9.5801 79.201 236.629 29.172 Celina B 69.113 1.070 325 16.508 1.227 0 2.505 Celina V 37.904 715 178 10.109 1.039 3.700 2.062 Celina G 151.424 133 33 1.515 54.193 6.048 9.684 Celina D 16.021 1 0 0 620 150 100 Ukupno 552.212 8.248 2.266 123.933 136.280 246.527 43.523 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1331

Planiranu toplovodnu mreù povezati na postoje}e to- Prilikom projektovawa i izvo|ewa toplovodne mreè plovode u ulici Nemawinoj, Nikolaja Ostrovskog i Glavnoj. i postrojewa pridràvati se Tehni~kih propisa JKP „Be- Planiranu toplovodnu mreù izvoditi u predizolova- ogradske elektrane” i ostalih vaè}ih pravilnika i nor- nim cevima sa minimalnim nadslojem zemqe od 0,8 m. Ista mativa iz ma{inske struke. je postavqena tako da predstavqa najcelishodnije re{ewe u okviru prostornih mogu}nosti pojedinih saobra}ajnica, 6.7. Gasovodna mreà i postrojewa planiranog porasta toplotnog konzuma i najzad poloàja ostalih infrastrukturnih vodova. Kori{}ewe prirodnog gasa za mawe tehnolo{ke potre- Izgled toplovodne mreè dat je u grafi~kom prilogu be, grejawe i pripremu tople vode, predstavqa najracio- „Toplovodna i gasovodna mreà i postrojewa” u razmeri nalnije re{ewe i zbog toga se planira gasifikacija pred- 1:1.000. metnog prostora, posebno u delovima gde preovladava ni- Umesto planiranih toplotnih podstanica mogu}a je iz- ska, individualna stambena izgradwa. gradwa prostorno malih izmewiva~a toplote, koji bi bili U saglasnosti sa urbanisti~kim parametrima datim prikqu~eni direktno na mreù, ~ime bi se postigla ade- ovim planom, izvr{ena je analiza potro{we prirodnog kvatna zamena. Time bi bilo omogu}eno i prikqu~ewe ni- gasa za postoje}e i planirane povr{ine po predmetnim ske stambene izgradwe ako za to postoji tehnoekonomska celinama. Dobijeni podaci prezentirani su u tabelarnom opravdanost. prikazu:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Celine Povr{ina Broj stanovnika Broj stanova Post neto Post neto Planirana neto Potro{wa bloka m² stambena poslovna povr{ina m² prirodnog gasa povr{ina m² povr{ina m² m²/h ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 3 4 5 6 7 8 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Celina A 106.357 2.703 682 35.950 18.062 6.417 883 Celina B 69.113 1.070 325 16.508 1.227 0 389 Celina V 37.904 715 178 10.109 1.039 3.700 292 Ukupno 213.374 4.488 1.185 62.567 20.328 10.117 1.564 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Za gasifikaciju predmetnog prostora potrebno je iz- Na mestima ukr{tawa gasovoda sa saobra}ajnicama, on graditi gradsku gasovodnu mreù od postoje}eg gasovoda mora biti za{ti}en za{titnom cevi ili nekim drugim za- kod kompleksa KBC „Beànijska kosa” do planirane MRS {titnim elementom u skladu sa vaè}im propisima i nor- „Zemun-centar 1”. mativima. Tako|e, potrebno je izgraditi merno-regulacionu sta- Kod projektovawa i izgradwe gradskog i distributiv- nicu (MRS) „Zemun-centar 1”, kapaciteta B = 5000 m³/h. nog gasovoda u svemu po{tovati odredbe iz Uslova i teh- Kapacitet planirane MRS prora~unat je tako da zadovoqi ni~kih normativa za projektovawe i izgradwu gradskog ga- potrebe predmetnih korisnika za grejawem i kori{}ewem sovoda („Slu`beni list grada Beograda”, broj 14/72, 18/82, tople vode. Znatna rezerva ostavqena je za prikqu~ewe de- 26/83) i Pravilnika o tehni~kim normativima za polaga- la korisnika izvan granice predmetnog plana. we i projektovawe distributivnog gasovoda od polieti- MRS locirana je uz ulicu 22. oktobra, na parceli izu- lenskih cevi za pritisak do 4 bara („Slu`beni list grada zetoj iz postoje}eg kompleksa Poqoprivrednog fakulteta Beograda”, broj 22/92). i planirana je kao prizemni zidani objekat dimenzija 7h5 m. Kako se radi o podru~ju na kome je zastupqen razli~it U woj se vr{i regulisawe pritiska, merewe protoka i tip stanovawa i kako me|u grejnim sistemima nema o{tre odorizacija gasa. Ona se nalazi na rastojawu od mini- podele, re{ewe grejawa mogu}e je ostvariti prikqu~ewem malno 8 od spoqwe ivice kolovoza javne saobra}ajnice m na oba centralizovana sistema ukoliko za to postoji i mora imati obezbe|en pristupni put {irine 3 Oko m. opravdana inicijativa. MRS na rastojawu od 2,5 m postaviti metalnu ogradu, a preostali deo parcele ozeleniti kvalitetnim biqnim vrstama. Distributivna gasovodna mreà obuhvata gasovodni si- 6.8. Uslovi za evakuaciju ~vrstog otpada stem od MRS „Zemun-centar 1”, do pojedina~nih prikqu~a- ka svakog potro{a~a unutar predmetnog prostora. Ovaj ga- Za potrebe evakuacije otpadaka iz objekata sa predmet- sovod voditi u trotoarima saobra}ajnica u vidu prstenaste nog podru~ja neophodno je obezbediti sudove (kontejnere) mreè. Ukoliko je to onemogu}eno, gasovodnu mreù posta- zapremine 1.100 litara dimenzija 1.45h1.37h1,20 m. U sudo- viti kroz saobra}ajnicu. Prilikom polagawa gasovodnih ve deponovati ku}no sme}e. Ostale vrste otpadaka (indu- cevi voditi ra~una o wegovom dozvoqenom rastojawu u od- strijski otpad, sekundarne sirovine i dr.) evakuisati spe- nosu na ostale infrastrukturne vodove. U rovu sa gasovo- cijalnim metodama nakon dobijawa mi{qewa i saglasno- dima poloìti vi{enamenske telekomunikacione kablove sti Gradske sanitarne inspekcije. za daqinsko o~itavawe podataka. Sudove za sme}e prazniti u pravilnim vremenskim raz- Pored navedenih elemenata gasovodnog sistema, po- macima saglasno gradskoj odluci. trebno je izvesti na gradskom i distributivnom gasovodu Lokacije i potreban broj sudova za sme}e utvr|uju se na protivpoàrne {ahtove (PP[) Oni su postavqeni izvan osnovu Pravilnika („Slu`beni list grada Beograda”, broj ograde na minimalnom udaqewu 5 m od MRS. 32/áâ od 31. decembra 1983), a prikazuju se u Projektu ure- Za{titne zone u kojima je zabrawena svaka gradwa obje- |ewa slobodnih povr{ina ili u Glavnom arhitektonsko- kata suprastrukture iznose: gra|evinskom projektu. Primeweni normativ podrazumeva – za gradski gasovod pritiska r=6/12 bara po 3 m mere- 1 kontejner na 600 m2 neto korisne povr{ine poslovnog no od obe strane gasovodne cevi, prostora, odnosno jedan kontejner na 800 m2 neto korisne – za distributivni gasovod pritiska r=4 bara po 1 m povr{ine stambenog prostora. mereno od obe strane gasovodne cevi, Potrebno je da kontejneri budu na podlozi od ~vrstog – za MRS-15 m u radijusu od spoqnih ivica objekta. materijala (beton-asfalt), bez ijednog stepenika i sa Broj 34 – 1332 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003. najve}im dozvoqenim usponom za prolaz kontejnera od Izgradwu saobra}ajnica planirati samo u nasipu kako 3%, ili u okviru posebno ogra|enog prostora (ni{a, be- bi se izbeglo naru{avawe posteqice visokim nivoom tonski boks i sl.). podzemne vode. Maksimalna udaqenost kontejnera od ulaza u pripadaju- Ovom inèwersko-geolo{kom rejonu pripada deo urba- }i objekat treba da bude 25 m, a minimalno 5 m. nisti~ke celine A, blokovi: 30, 31 36, 38, 39, 40, 44, 45 deo Lokacije sudova za sme}e moraju biti pristupa~ne za urbanisti~ke celine G, blokovi 1, 4 i 5 i deo urbanisti~- komunalna vozila, {to uslovqava da jednosmerne sao- ke celine D, Blok 1. bra}ajnice budu najmawe 3,50 m, a dvosmerne 6 m i da Planirane podzemne garaè na Masarikovom trgu (ko- mogu da izdrè osovinski pritisak od 10 t. S obzirom ta poda 71,80 mnv), ispod parka izme|u ulice Ivana Maù- da nije dozvoqeno kretawe vozila unazad, neophodno je rani}a i promenade u ulici Sowe Marinovi} (kota poda da se u slu~aju slepih zavr{etaka saobra}ajnica izgradi 70.10 mnv), u kompleksu Stare elektri~ne centrale (kota okretnica za komunalna vozila ~iji je polupre~nik poda 72,10 mnv) i ispred „Pinkija” (kota poda 72,30 mnv) okretawa 11 m. pod uticajem su visokog nivoa podzemnih voda, pa su neop- Na izra|enu tehni~ku dokumentaciju za objekte na pred- hodna detaqna istraìvawa koja }e precizno definisati metnom podru~ju potrebno je pre izdavawa odobrewa za iz- nivo podzemne vode kao i mere za{tite objekta od wihovog gradwu pribaviti saglasnost JKP „Gradska ~isto}a”. uticaja. Ovim planom predvi|a se ukidawe privremene lokaci- Rejon áâ – obuhvata ivi~ni deo lesnog platoa na kome je za sme{taj i prozivku radnika JKP „Gradska ~isto}a” se nalazi ve}i deo vertikalnih odseka (visine 5–25 m), ma- sme{tenoj na javnoj povr{ini u ulici Karamatinoj na- wih zaravni i odseka, tako da predstavqaju neku vrstu ste- spram brojeva 29-33. Mogu}e je, po proceduri predvi|enoj peni~astog prostora, {to mu daje posebna obele`ja. Kote zakonom, punkt kao trajno re{ewe dislocirati u okviru terena u okviru reona su 105-77 mnv, neujedna~enog nagiba novih objekata koji se planiraju du` Karamatine ulice 5–90°. Nivo vode je na dubini 10–30 m od povr{ine terena. ili na druge planom predvi|ene lokacije za obavqawe de- Prirodan teren je zna~ajno izmewen i naru{en antropoge- latnosti. nim delovawem. Ovom inèwersko-geolo{kom reonu pripada deo urba- 6.9. Inèwersko-geolo{ki uslovi nisti~ke celine B, deo Bloka 1, deo Bloka 7, blokovi 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15 i 46 i deo urbanisti~ke celine V, deo Na prostoru Regulacionog plana zapaàju se tri osnov- Bloka 1, blokovi 2, 3, 5, 6, i deo Bloka 7. na morfolo{ka oblika: deo Zemunske lesne zaravni sa od- Prema prirodnoj konstrukciji terena ovaj prostor je sekom, aluvijalna terasa i aluvijalna ravan Save i Dunava. uslovno povoqan za urbanizaciju. Temeqewe objekta pove- Na osnovu kompletnog sagledavawa terena izdvojeno je pet zano je sa problemom zasecawa padine. Temeqne konstruk- inèwersko-geolo{kih rejona. cije treba prilagoditi nagibu padine (fundirawe objeka- Rejon á – obuhvata deo terena oko kule Gardo{ i deo ta treba obaviti kaskadno). Radi prihvatawa procednih prema Beàniji do ulice Kozara u rasponu kota 110-105 voda iz zale|a svi ukopani delovi objekta moraju biti {ti- mnv. Inèwersko-geolo{ka konstrukcija terena omogu- }eni adekvatnom drenaòm i hidroizolacijom. Objekti }ava normalno urbanisti~ko planirawe povr{inskih zo- moraju biti potpuno komunalno opremqeni. Pri izgradwi na. Neophodno je predvideti regulaciju povr{inskih linijskih objekata (saobra}ajnice i infrastrukturni koncentrisanih dotoka vode. Iskope ve}e od 3 m treba objekti) treba izbegavati visoke useke, a naro~ito duga~ke podgra|ivati. iskope. Kosine treba izvoditi u kampadama uz obaveznu iz- Ovom inèwersko-geolo{kom rejonu pripada urbani- radu potpornih konstrukcija. S obzirom da je prostor gusti~ka celina B, Blok 1 i deo urbanisti~ke celine V, deo sto urbanizovan, prisutan je izrazito negativan antropo- Bloka 8. geni uticaj. U daqoj fazi pre projektovawa neophodno je Rejon áá – obuhvata teren u rasponu kota od 75-77 mnv sa uraditi detaqna istraìvawa koja }e definisati geolo- nagibom terena od 1-4o, izgra|en od aluvijalno-barskih se- {ko-geotehni~ke uslove za svaku pojedina~nu parcelu na dimenata. Teren je uglavnom nivelisan do kote 75-77 mnv. datom prostoru. Nivo podzemne vode je na oko 6 m. Teren izdvojen u ovom re- Rejon V – obuhvata lesni odsek iznad Dunava sa kotama jonu moè se koristiti pri urbanizaciji prostora uz odre- ivice odseka 100-98 mnv. Visina odseka je 20–30 m sa pri- |ena ograni~ewa. Nasuto tlo koje izgra|uje pripovr{inske rodnim nagibom 60–90° lokalno 40–50°. Noìca odseka je delove terena ne moè se koristiti za oslawawe objekata na koti 70-76 mnv, za{ti}ena je potpornim zidom od lo- bez prethodne provere ili stabilizacije. Visok nivo pod- mqenog kamena. Nivo podzemne vode je na dubini 3–4 m od zemne vode (kota 72 mnv) zahteva preduzimawe mera protiv povr{ine terena. Ivi~ni deo odseka je gusto urbanizovan. wihovog {tetnog uticaja na objekte (hidroizolaciju). Pojedini objekti i potporni zidovi su o{te}eni (ovi Ovom inèwersko-geolo{kom reonu pripada urbani- objekti su ozna~eni na inèwersko-geolo{koj karti), a sti~ka celina A, blokovi: 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, naro~ito u delu priobaqa. Registrovano je aktivno klizi- 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27 28, 29, deo 30, {te – odron (ispod Sin|eli}eve ulice). U noìci odseka 32, 34, 35 41, 42 i 43, deo urbanisti~ke celine G, blokovi 2 registrovani su lagumi. Sloèni i specifi~ni inèwer- i 3, kao i deo urbanisti~ke celine D. sko-geolo{ki uslovi terena zahtevaju kompleksne meliora- Planirane podzemne garaè: blok kod Robne ku}e (kota tivne mere za sanirawe ovog dela terena. U daqoj fazi poda 74,10 mnv) i blok kod Bolnice (kota poda 72,60 mnv) projektovawa izvr{iti detaqna geolo{ko-geotehni~ka is- mogu se izvesti uz uslov da je potrebno uraditi detaqna is- traìvawa i definisati elemente sanacije ovog prostora. traìvawa koja }e precizno definisati nivo podzemne vo- Ovom inèwersko-geolo{kom rejonu pripada deo urba- de kao i za{titu planiranog objekta od wihovog uticaja. nisti~ke celine B, blokovi 2, 3, 5, 6 i deo Bloka 7, kao i Rejon ááá – obuhvata priobalni deo terena i predstavqa deo urbanisti~ke celine D. aluvijalnu ravan Save i Dunava. Nivo podzemne vode je na 2-3 m od povr{ine terena. Najve}i deo terena je nivelisan nasipom. Obala Dunava je obloèna betonskom obalo- 7. REGULACIJA MRE@E ZELENIH I SPORTSKO- utvrdom. -REKREATIVNIH POVR[INA Kori{}ewe ovoga prostora u urbane svrhe zahteva 7.1. Tabelarni prikaz javnih zelenih povr{ina primenu meliorativnih mera u smislu eliminisawa ne- gativnog uticaja podzemnih voda, neravnomernog slegawa, Za javne zelene povr{ine izdvajaju se, po utvr|enim ur- poboq{awa nosivosti tla. Zbog visokog nivoa podzemne banisti~kim celinama i gra|evinskim blokovima unutar vode ne preporu~uje se izrada podrumskih prostorija. wih, slede}e katastarske parcele i wihovi delovi: 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1333

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7.2. Pravila za ure|ivawe zelenih povr{ina Celina A – podru~je Doweg Zemuna ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Sve kategorije zelenih prostora kao {to su: javni zele- Broj Katastarska parcela Blià namena ni prostori, zelenilo u kompleksu ustanova, zelenilo bloka stambenih blokova, za{titno zelenilo, predstavqaju izu- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– zetno dragocene ~inioce prirodnih, biolo{kih, ekolo- 12 deo 979 javni zeleni prostor – park {kih i ambijentalnih vrednosti podru~ja. 17 cela 1396 javni zeleni prostor – skver Potrebno je o~uvati i unaprediti postoje}e zelene po- 18 deo 2356; cela 2357 javni zeleni prostor – skver 25 deo 1294 blokovsko zelenilo vr{ine, ostvariti wihovu me|usobnu povezanost, kao i wi- 35 deo 1192 javni zeleni prostor – park hov prodor u tkivo Jezgra (blokova). 38 cela 1113 blokovsko zelenilo Intervencije u okviru zelenih i sportskih povr{ina 39 deo 2333 javni zeleni prostor – park mogu se raditi samo na osnovu odgovaraju}e urbanisti~ke i 46 deo 2264 javni zeleni prostor – skver projektne dokumentacije. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Na zelenim povr{inama u okviru plana nisu dozvoqeni slede}i radovi: Celina B – Gardo{ ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – postavqawe kioska; Broj Katastarska parcela Blià namena – izgradwa objekata (nadzemnih ili podzemnih) u funk- bloka ciji poboq{awa kvaliteta, oplemewivawa i pove}awa ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– atraktivnosti datih prostora, a koji nisu predvi|eni ovim 1 deo 346, javni zeleni prostor – park/vidikovac planom; 1 deo 353, 2296, za{titno zelenilo lesnog odseka cele 342, 348 – se~a i uklawawe vegetacije ukoliko nije u funkciji 2 cela 338 javni zeleni prostor – skver sanitarno-biolo{kih ili estetskih intervencija; 3 deo 2384 za{titno zelenilo lesnog odseka – primena vrsta drve}a ili {ibqa sa trnovitim izra- 9 cele 273 za{titno zelenilo lesnog odseka {tajima, otrovnim svojstvima lista, ploda ili cveta (ovo 10 deo 281, cele 280, 282 za{titno zelenilo lesnog odseka se posebno odnosi na {kole i de~ije ustanove); 12 cela 264 za{titno zelenilo lesnog odseka – primena vrsta sa dokazanim alergogenim svojstvima 13 cela 256 zelenilo u regulaciji saobra}ajnice 15 deo 217, 218, 219, 220, (ovo se pre svega odnosi na komplekse bolnice i {kola, 221, 222, 223, 224, 225, ali je poèqno da se o ovome vodi ra~una i na svim drugim 226, 227, 229/1, 229/2, povr{inama). 230, 242, 244, 291/2, cele 228, 231/1, 231/2 za{titno zelenilo lesnog odseka 7.2.1. Parkovi (Gardo{ke terase) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Gradski park i park na Trgu JNA

Celina V – ]ukovac Radove na rekonstrukciji i revitalizaciji parkovskih ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– povr{ina izvesti po{tuju}i slede}e uslove: Broj Katastarska parcela Blià namena – navedene parkove sa~uvati u postoje}im granicama; bloka – ukloniti sve privremene objekte i kioske; ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 deo 674, 668/3, 668/15, – izgradwa novih objekata nije dozvoqena (iz ovoga se cele 667, 676 javni zeleni prostor – park izuzima mogu}nost izgradwe konaka i trpezarije u kom- 1 deo 672 javni zeleni prostor – vidikovac pleksu manastira Arhangela Gavrila); 2 deo 2305 zelenilo u regulaciji saobra}ajnice – o~uvati svu postoje}u kvalitetnu vegetaciju, a naro~i- 2 cele 786, 793 za{titno zelenilo lesnog odseka to vrste koje su stavqene pod za{titu (Re{ewem Republi~- 3 deo 1384; cela 1390 za{titno zelenilo lesnog odseka kog zavoda za za{titu prirode); 4 cela 2308 za{titno zelenilo lesnog odseka 5 deo 2307 zelenilo u regulaciji saobra}ajnice – reprezentativni karakter parkovskih povr{ina i 7 deo 782, cele 703, 778 za{titno zelenilo lesnog odseka uve}awe likovnih i ambijentalnih vrednosti posti}i ak- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– centovawem ve}ih cvetnih povr{ina (aleja, bordura, i sl.) kao i primenom dekorativnih materijala za poplo~avawe Celina G – Kompleks Gradskog parka sa javnim objektima staza i platoa. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– U okviru predmetnih parkovskih povr{ina dozvoqene Broj Katastarska parcela Blià namena bloka su slede}e biolo{ke intervencije: ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – sanitarno-biolo{ke se~e i se~e iz estetskih razloga; 1 deo 1247, 1249, 1250, – redukcija kro{wi drve}a kada je opravdana, ali tako 2315, 2345, 2346; da se obavezno sa~uva osnovna karakteristika habitusa cele 1257, 1258, 2347 javni zeleni prostor – park konkretne vrste; 4 deo 1790, cela 1788 javni zeleni prostor 5 cela 1815 javni zeleni prostor – park / trg – sadwa novih sadnica sa izrazito dekorativnim svoj- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– stvima; – rekonstrukcija u ciqu pove}awa kvaliteta travnatih Celina D – Priobaqe i akvatorija i cvetnih povr{ina; ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – formirawe novih cvetnih povr{ina od sezonskog Broj Katastarska parcela Blià namena bloka cve}a, perena i ruì~waka. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tako|e, dozvoqeni radovi podrazumevaju slede}e gra|e- 1 deo 2400,2398, 2397, vinske intervencije: 2279/1, cela 2399 javni zeleni prostor – park – rekonstrukciju svih postoje}ih staza i platoa zasto- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– rima koji imaju reprezentativan karakter, lako se odrà- Razgrani~ewe povr{ina za javne namene od povr{ina za vaju i omogu}avaju bezbedno kretawe u svim vremenskim druge namene prikazano je u grafi~kom prilogu „Namena uslovima; gra|evinskog zemqi{ta i podela na zone” 1:1.000. U slu~a- – izgradwu novih pe{a~kih komunikacija (uskla|enih ju nepodudarnosti ovog spiska parcela sa grafi~kim pri- sa potrebama novonastalih pe{a~kih tokova) uz uvaàvawe logom vaì grafi~ki prilog. prvobitne koncepcije parka; Broj 34 – 1334 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

– izgradwu novih ~esama, fontana i svih vrtno-arhi- Sowe Marinkovi}, Maùrani}evoj, Nemawinoj, Akadem- tektonskih elemenata koji oplemewuju prostor; skoj, Veselina Masle{e, Dubrova~koj, Vukovoj i delovima – zamenu parkovskog mobilijara (klupa za sedewe, kor- ulica: [trosmajerova, Gospodska, Gunduli}eva, Glavna, pi za otpatke i sl.) novim; Jovana Suboti}a, Beogradska, Trg pobede. – rekonstrukciju postoje}ih i postavqawe novih stubo- Nastaviti zapo~etu rekonstrukciju drvoreda u pojedi- va za rasvetu u ciqu boqe osvatqenosti parkovske povr{i- nim ulicama. Planom je predvi|ena daqa sukcesivna revi- ne i svih pe{a~kih staza; talizacija svih nekvalitetnih drvoreda ili pojedinih – rekonstrukciju ili izgradwu hidrantske mreè; primeraka koji vi{e ne zadovoqavaju ekolo{ke, biolo{ke ili estetske kriterijume, – obavezu rekonstrukciju postoje}eg tvrdog zastora na Predvi|eno je osnivawe novih drvoreda (u ulici Tri- igrali{tu za decu mla|eg uzrasta i zamenu iskqu~ivo me- glavskoj, na Masarikovom trgu, na delu od ul. Petra Zriw- kim zastorima, naro~ito ispod sprava za pewawe, quqawe i sl. Odobrava se zamena postoje}ih sprava novim uz po- skog do Keja oslobo|ewa, kao i svim drugim ulicama gde to {tovawe vaè}ih standarda i propisa ili pozitivnih is- dozvoqava profil ulice ili poloàj komunalnih instala- kustava drugih zemaqa. cija {to }e se utvrditi prilikom izrade tehni~ke dokumentacije, U ulicama izrazito pe{a~kog karaktera, ukoliko po- Park – skver izme|u ulica Sowe Marinkovi} loàj postoje}ih instalacija ne omogu}ava osnivawe i Maùrani}eve klasi~nog drvoreda, preporu~uje se osnivawe drvoreda u Dozvoqeni radovi podrazumevaju: àrdiwerama sa, za tu svrhu posebno odnegovanim, „kon- – uklawawe svih kioska i privremenih objekata iz ili tejnerskim sadnicama” (u Gospodskoj ulici, na delovima sa oboda parka; Glavne ulice, Zmaj Jovine, Beànijske, iznad podzemnih – opse`nu rekonstrukciju i revitalizaciju uz o~uvawe garaà i dr.), postoje}ih kota niveleta koje prate podu`ni profil pe- Rekonstrukcijom drvoreda u ulicama uskog profila i {a~ke promenade u ulici Sowe Marinkovi} (naro~ito po prete`no stambenog karaktera treba vr{iti postupnom za- izgradwi planirane podzemne garaè ~ija je kota poda menom li{}arskih vrsta koje formiraju malu kro{wu 70,10 mnv, svetla visina 2,20 m, konstrukcija 0,40 m, nad- (glog, bagrem i sl.) koja se moè orezivati da formira sloj zemqe minimum 0.80 m), a u ciqu dobijawa reprezenta- loptastu kro{wu. tivnog parkovskog prostora sa kvalitetnim zelenim povr- {inama; 7.2.4. Zelene povr{ine posebne namene – izgradwu pe{a~kih komunikacija (naro~ito na pravcu ulica Jovana Suboti}a – Beogradska) od kvalitetnih de- Ove povr{ine ~ini zelenilo u kompleksu ustanova: korativnih zastora; Gradske bolnice, osnovnih {kola „Majke Jugovi}” i – formirawe prostora za igru dece najmla|eg uzrasta sa „Lazar Savati}”, Poqoprivrednog fakulteta, Doma rat- mekim zastorom i odgovaraju}im spravama, kao i prostor za nog vazduhoplovstva, verskih objekata (hrama Presvete miran odmor gra|ana; Bogorodice, hrama Svetog Nikole, Fraweva~kog samo- – upotrebu vrtno-arhitektonskih elemenata za obliko- stana, i dr.). vawe prostora kao {to su: ~esme, fontane, skulpture ili Zelene povr{ine u kompleksu navedenih ustanova ka- spomenici, kao glavnim motivima parkovskog prostora. rakteri{e kvalitetan fond zelenila koji se u potpunosti zadràva. Iako neposredno sluè selektivnim ko- 7.2.2. Skverovi – venci risnicima, zna~ajan su ekolo{ki faktor ukupnog zelenog sistema. Mawi zeleni prostori izme|u ulica: Senski trg i Vr- Rekonstrukcija i revitalizacija ovih zelenih povr{i- tlarske, Cara Du{ana i Dobanova~ke, Petra Preradovi}a na dozvoqena je u smislu sanitarno-biolo{ke i se~e iz i Kosovske, Petra Zriwskog i Trga pobede. Iako mali po estetskih razloga, pove}awa kvaliteta svih travnatih i povr{ini, zna~ajni su prirodni i likovni akcenti u pro- cvetnih povr{ina, sadwe novih sadnica sa izrazito deko- storu. rativnim svojstvima i formirawa novih cvetnih povr{i- Planom se predvi|a zadràvawe navedenih skverova na od sezonskog cve}a, perena i ruì~waka. (venaca). Odobrava se rekonstrukcija i revitalizacija dekora- 7.2.5. Zelene povr{ine stambenih blokova tivnim elementima za poplo~avawe staza i platoa, opremawe potrebnim parkovskim mobilijarom (klupama, korpama Ozelewene parcele (javne zelene povr{ine) u unutra- za otpatke i sl.) i sadnim materijalom do najkvalitetnijeg {wosti pojedinih blokova na podru~ju plana (A-25, A-38) reprezentativnog nivoa. u~initi dostupnim za stanovnike stambenih parcela koje Likovni karakter ovih prostora i wihov zna~aj u ob- ih okruùju. S obzirom na na~in na koji im se pristupa, likovawu ukupnog ambijenta, naglasiti kvalitetnim ove parcele imaju mawi stepen javnosti. Potrebno ih je travwacima i velikim povr{inama pod sezonskim i vi- obogatiti novim fondom zelenila i urediti za igru dece {egodi{wim cve}em. Izvr{iti zamenu postoje}eg nekva- mla|eg uzrasta (quqa{ke, klackalice, pewalice i dr.) i za litetnog drve}a novim vrstama sa izrazito dekorativnim miran odmor gra|ana (klupe, vewaci i sl.) karakteristikama, kao i sadwu drve}a sa navedenim ka- Uklawawem dvori{nih objekata lo{eg boniteta na rakteristikama, na povr{inama venaca na kojima ih da- parcelama sa prete`no individualnim porodi~nim zgra- nas nema. dama, „osloboditi” dvori{ta i na oslobo|enom delu par- Preporu~uje se izgradwa ~esama, fontana i drugih vo- cele reafirmisati ba{te koje su u tradiciji na~ina sta- denih elemenata, postavqawe skulptura, spomenika, spo- novawa ovog podru~ja i koje, pored toga {to daju specifi- men-bista. ~an karakter ambijentu, predstavqaju i zna~ajan element u poboq{awu stawa ìvotne sredine. 7.2.3. Drvoredi Korisnici zemqi{ta mogu svoja dvori{ta (ba{te) ure- Drvoredi kao oblik linearnog zelenila izuzetno su va- |ivati prema li~nim afinitetima. Preporuka je da se bar àn elemenat za formirawe ukupnog sistema zelenila i 20 % parcele ozeleni, a tamo gde to nije mogu}e jer su par- pored ostalog zna~ajan su ekolo{ki faktor o~uvawa, za- cele preizgra|ene, preporuka je da se ograde oplemene raz- {tite i unapre|ewa ìvotne sredine. li~itim vrstama puzavica, poviju{a ili lijana i da se u Planom se zadràvaju svi postoje}i drvoredi u ulica- povu~enom krovu (ako ga ima) i na krovnim terasama for- ma: Nikolaja Ostrovskog, \ure \akovi}a, Kej oslobo|ewa, miraju „krovne ba{te”. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1335

7.2.6. Za{titno zelenilo lesnog odseka 7.4. Pravila za ure|ivawe priobaqa i akvatorije

Ovaj tip zelenila ima ulogu u sanirawu erozije na pa- Zona rekreacije dinama lesnog odseka iznad Dunava, u zale|u postoje}ih sportskih klubova (Galeb, Radecki i dr.), ispod ul. ]uko- Dunavska obala na podru~ju predmetnog plana, kao zona va~ki rub, na padinama Gardo{a prema ulici Cara Du{a- rekreacije u naj{irem smislu obuhvata prostor obaloutvr- na i dr. Kosine lesnog odseka obrasle su spontanom, samo- de sa horizontalnim platoima, kosinama i pristupnim niklom vegetacijom bez estetskih vrednosti, ali zna~ajnoj rampama. U odnosu na svoj profil i strukturu koja se na wu u sanaciji erozije. oslawa moè se posmatrati u nekoliko poteza (potez Ze- U ciqu daqe za{tite lesnog odseka i poboq{awa am- munskog keja od ulice \ure \akovi}a do restorana „Vene- bijentalnih vrednosti, planom je predvi|ena revitalizacija”, potez od restorana „Venecija” do restorana „[a- cija, postepenom zamenom nekvalitetnog zelenila vrstama ran”, potez od restorana „[aran” do Keja oslobo|ewa 69 i {ibqa koje formiraju razgranat korenov sistem, a pri to- potez od Keja oslobo|ewa 69 do [iroke staze). [etne sta- me se odlikuju lepim cvetovima. Pa`qivim izborom ve}eg ze uz obalu Dunava povezuju raznorodne sadràje i uvode ko- broja cvetaju}ih vrsta omogu}iti sukcesivan period cveta- risnika u niz razli~itih ambijenata. wa od prole}a do jeseni. Najatraktivniji i najzna~ajniji deo priobalnog pla- Primewivati cvetne vrste pokriva~a tla, a naro~ito toa je glavno {etali{te na Keju (na koti 76–76,50 m) ko- one vrste koje su se pokazale efikasnim u spre~avawu je se prostire ispred istorijskog jezgra Zemuna od uliva erozije. ulice \ure \akovi}a u Kej oslobo|ewa na jugu do Stare Eventualne potporne zidove kojima se vr{i stabiliza- kapetanije i restorana „Venecija” na severu. Glavne ele- cija lesnog odseka (ispod Gardo{a prema Dunavu i na dru- mente ovog poteza predstavqaju dve {etne staze, fre- gim pozicijama, ispod ]ukovca prema Cetiwskoj ulici i kventnija izme|u dva drvoreda i mirnija, bliè vodi, na- ulici Vasilija Vasilijevi}a) i na svim ostalim pozicija- mewena za odmor i posmatrawe okoline, koja se planom ma, ozeleniti poviju{ama i lijanama. predvi|a za pro{irewe. Prema reci, uvesti nova pro- Morfologiju (kosinu) lesnog odseka od Gardo{a prema storna re{ewa za pe{ake u vidu dowe {etne staze na ko- Du{anovoj ulici maksimalno o~uvati kao jedinstveni ele- ti 73,50 mnv. ment urbanog pejzaà reprezentativnog karaktera. Du` saobra}ajnice Kej oslobo|ewa na potezu od ulice \ure \akovi}a do Stare kapetanije, zadràti u celosti 7.3. Pravila za ure|ivawe i izgradwu povr{ina zeleni pojas. za sport i rekreaciju Biciklisti~ku stazu {irine 3 m na potezu od ulice \u- re \akovi}a do Stare kapetanije planirati du` gorwe Planom je predvi|eno zadràvawe svih postoje}ih ivice javne zelene povr{ine prema {etali{tu na koti 76- sportskih povr{ina i objekata (Dom sportova „Pinki”; 76,50 mnm. Maksimalno zauze}e zelenog pojasa moè biti sportska sala i otvorene sportske povr{ine O[ „Maj- 1 m. Linija odbrane od velikih (hiqadugodi{wih) voda ke Jugovi}a”, O[ „Lazar Savati}”, Prve zemunske gim- planirana je iza biciklisti~ke staze kao za{titni zid nazije, Poqoprivrednog fakulteta, zatim prostori, od- (klupe) u kampadama sa krunom na koti 77 mnv. nosno objekti na Keju oslobo|ewa koje koriste sportski Du` Keja oslobo|ewa, planirati podu`no parkirawe u klubovi: Kajaka{ki klub Zemun, Nauti~ki klub Zemun, {irini od 2 m, a na ra~un postoje}e regulacije ulice. Jedrili~arski klub Zemun, Vesla~ki klub „Galeb” i pro- Glavna spona {etali{ta sa urbanim zale|em i sa do- stori i objekti svih drugih sportskih klubova na pod- wim {etnim nivoom na obaloutvrdi ostvarena je na pozi- ru~ju plana). ciji veze Keja sa Masarikovim trgom. Pe{a~ke prodore iz Mogu}a je wihova adaptacija, rekonstrukcija (rekon- Jezgra prema reci zavr{iti pro{irewima (platoima) kraj strukcija otvorenih sportskih povr{ina, dogradwa i nad- vode/nad vodom, koji treba da su vidikovci i mesta za su- zi|ivawe objekata) i zamena u skladu sa urbanisti~kim po- sret, odmor, razmi{qawe, osveèwe. kazateqima plana, a u funkciji podizawa nivoa kvaliteta Potez priobaqa od restorana „[aran” uzvodno, likov- aktivnosti koje se odvijaju i usluga koje se pruàju. Ne no i ambijentalno vezan je za urbanu strukturu Gardo{a u predvi|a se prenamena sportskih objekata u objekte druge svome zale|u. Imaju}i u vidu da predstavqa i vezni element namene. jezgra Zemuna sa preostalim uzvodnim delovima obale, pla- Dozvoqena je mogu}nost ru{ewa dotrajalih, neuslov- nira se rekonstrukcija obaloutvrde u smislu {irewa po- nih, lo{ih sportskih objekata i wihova zamena novim, u pre~nog profila obale u okviru koga je potrebno organi- okviru planom utvr|enih gra|evinskih linija, a u skladu zovati kolsku saobra}ajnicu sa podu`nim parkirawem, sa Zakonom o sportu, pravilima i propisima za datu vrstu obezbe|uju}i kontinuitet biciklisti~ke staze uz obalu i sportskih objekata, kao i pravilima propisanim ovim kretawe pe{aka na oba {etna nivoa. planom. Kosinu obaloutvrde ispod Gardo{a planirati za sme- Sportski objekti, maksimalne spratnosti do P+2, mo- {taj ribarskih ~amaca u zimskom periodu. gu, pored osnovne namene, da sadrè i kancelarije (poslovni prostor), sanitarne prostorije, hangar za ~amce i Zona centralnih funkcija druge sportske rekvizite, radionicu za servisirawe opreme, prodavnice sportske opreme i rekvizita, resto- Du` Keja oslobo|ewa, a u okviru urbanisti~kih celina ran, kafe i dr. A i B, jesu objekti u funkciji centralnih aktivnosti, ~i- Za potrebe sportskih klubova odobrava se izgradwa po- ja je rekonstrukcija i prenamena predmet posebnih uslova trebnih stepeni{ta i rampi do vode. u ovom planu (Stara elektri~na centrala, Carinarnica, Dozvoqeno je postavqawe pontona na vodi koji su u objekti sportskih dru{tava i klubova i dr.). Pored toga, funkciji sportskih aktivnosti klubova, drugih vidova re- postepeno transformisati prizemqa i drugih postoje}ih kreacije na vodi, potreba sportskog ribolova kao i {etwe objekata du` Keja u atraktivne trgovinske, ugostiteqske i nad vodom, uz prethodno pribavqenu saglasnost na lokaci- kulturne sadràje. ju nadle`ne vodoprivredne organizacije. Na samom Keju, zonu centralnih funkcija ~ine postoje- Dozvoqeni su i drugi vidovi ure|ivawa pojedinih de- }i objekti kulture, Stara kapetanija i otvoreni Muzi~ki lova obale Dunava prema pravilima za datu zonu, a u skla- paviqon: du sa potrebama vesla~kih, kajaka{kih, jedrili~arskih, ri- – u prizemnom objektu Stare kapetanije pored postoje- bolova~kih i drugih klubova i sportova na vodi i uz sagla- }eg sadràja kulture (Galerija Dru{tva likovnih i prime- snost nadle`ne vodoprivredne organizacije. wenih umetnika Zemuna) i ugostiteqstva, organizovati Broj 34 – 1336 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003. mawi turisti~ko-informativni punkt i sanitarni motora, klupske prostorije, slu`bu prve pomo}i i sanitar- punkt za javnu upotrebu, s obzirom da se u osovini objek- ni ~vor za korisnike, po mogu}stvu ugostiteqski punkt i ta planira plove}i pristan i pokretni most za budu}e dr. Bazu sidri{ta ({lep) treba povezati sa obalom pokret- pristani{te; nim mostom na stubovima tako da ne ometa kori{}ewe ni- – postoje}i otvoreni Muzi~ki paviqon u sklopu poteza ìh nivoa na obaloutvrdi i slobodu kretawa na akvatori- zelenila du` {etali{ta rekonstruisati. ji neposredno du` obale. Na poziciji prodora Masarikovog trga i ulice \ure Sidri{te je planirano u dva segmenta za po stotinu pe- \akovi}a na Kej, u okviru planiranih pe{a~kih pro{ire- deset ~amaca, ukupno 300 ~amaca. Oko i izme|u zona za or- wa, upotrebom elemenata urbanog mikropejzaà (poplo~a- ganizovano sidrewe ~amaca predvi|aju se odgovaraju}i vo- vawe, uvo|ewe cvetnih rondela i drugog zelenila, skulptu- deni prilazi i prolazi. Organizaciju sidri{ta izvesti u ra, klupa, svetiqki i dr.) organizovati mesta za susret, od- skladu sa postoje}om praksom u re~nim uslovima (sidrewe mor, osveèwe i druga de{avawa. na bovu). Zone slobodnog kori{}ewa vodenih povr{ina predvi- Zona re~nog putni~kog pristani{ta |ene su ju`no od restorana „Venecija”, izme|u akvatorije pristani{ta i sidri{ta, kao i na potezu uzvodno od akva- Ukoliko ne postoje uslovi za vra}awe izvorne namene torije pristani{ta do severne granice predmetnog pod- zgradi Kapetanije, tu namenu organizovati u okviru drugog ru~ja. Na ovim delovima akvatorije predvi|eno je: objekta u zoni re~nog putni~kog pristani{ta u vlasni- – slobodno kretawe i pristajawe ~amaca u tranzitu, {tvu dràve, grada, lokalne uprave (npr. Kej oslobo|ewa – pristajawe i otiskivawe ~amaca i drugih plovila uz 29, Gospodska 25). Prostor severno od zgrade Kapetanije rampu u osovini Wego{eve ulice, organizovati i adekvatno urediti kao Pristani{ni trg, oslowen sa zapadne strane na Kej oslobo|ewa. – kretawe i pristajawe ribarskih ~amaca ispod Gar- U osovini objekta Kapetanije postaviti plove}i pri- do{a, stan i pokretni most za budu}e pristani{te. Predvi|eno – usidrewe brodova – restorana na ve} utvr|enim pozi- je da se uz pristan mogu na}i jednovremeno dva broda duì- cijama, ne oko 21 m. Prostorna organizacija pristana i wegova ve- – eventualno pristajawe hidroaviona. za sa teritorijom pristani{ta treba da omogu}i neometa- Tehni~ko opsluìvawe rekreacije na akvatoriji (to~e- no manevrisawe (pristajawe i isplovqavawe) brodova, }e mesto za gorivo, mawa radionica, potrebni komunalni ukrcavawe i iskrcavawe putnika, kontrolu, a da istovre- prikqu~ci, manipulativna povr{ina sa rampom za spu{ta- meno ne ometa kori{}ewe doweg platoa keja i pojasa akva- we i izvla~ewe ~amaca, sanitarni ~vor za javno kori{}e- torije neposredno uz obalu. we i dr.) planirati kao servisni objekat ukupne BRGP od oko 150 m², na koti 73,50 mnv doweg platoa, sa pe{a~kim Zona za obavqawe delatnosti pristupom sa Keja oslobo|ewa, preko terase na poziciji uliva Bor~anske ulice u Kej oslobo|ewa. U neposrednom Zonu za obavqawe delatnosti u okviru ove urbanisti~- okruèwu ovog punkta, na obaloutvrdi predvideti mogu}- ke celine ~ine restoran „Venecija” i brodovi-restorani: nost za zimski sme{taj ~amaca (zimovnici). – Prizemni ugostiteqski objekat „Venecija” zadràti Do realizacije planiranog profila obaloutvrde, posa nepromewenom namenom, uz mogu}nost rekonstrukcije na stoje}i punkt za tehni~ko opsluìvawe rekreacije na akva- pripadaju}oj parceli. toriji na lokaciji kod „Starog hrasta” preko puta Keja oslobo|ewa 37, zadràti i po potrebi rekonstruisati u Brodovi – restorani skladu sa navedenim (a nedostaju}im) sadràjima. Zadràva se brod – restoran na poziciji izgorelog ki- Veze izme|u gorweg i doweg platoa i akvatorije ostva- neskog restorana naspram O[ „Lazar Savati}” i planira riti navoznim rampama za izvla~ewe i spu{tawe ~amaca i se postavqawe novih plovila na potezu obale uzvodno od drugih plovnih objekata. Pozicije rampi su: objekata sportskih klubova (minimum tri veza). – u osovini Wego{eve ulice, Postavqawe plovnih objekata (brodova – restorana) na – na pravcu Karamatine i Zmaj Jovine ulice, akvatoriji mora biti definisano (lokacija, gabarit, ma- – na pravcu ulice \ure \akovi}a, i terijali, dizajn, vreme eksploatacije, smernice za uklawawe) u saradwi nadle`ne vodoprivredne organizacije, ur- – centralna dvostruka bo~na rampa ukomponovana u banisti~ke slu`be i slu`be za{tite. glavnu vezu Keja sa zale|em na pravcu Masarikovog trga. U ciqu o~uvawa vizura prema reci i sa reke kao drago- Veze gorweg i doweg platoa planirane su i stepenica- cenog dela urbanog pejzaà, brodovi – restorani moraju ma u kosinama obaloutvrde, dok se veze doweg platoa i re- biti iskqu~ivo u jednom nivou, bez spratne konstrukcije. ke predvi|aju sa stepenicama i rampnim kosinama, kao i Tako|e, moraju posedovati ure|aj za pre~i{}avawe otpad- posebnim elementima ure|ewa i tehni~kim re{ewima po- nih voda (sanitarnih i fekalnih) ili nepropusni tank ko- godnim za pristajawe, izvla~ewe i spu{tawe ~amaca. ji mora da ispuwava vaè}e sanitarno-tehni~ke uslove. Ne dozvoqava se postavqawe monta`nih plovnih obje- Zona zelenila kata (splavova – ku}a). Zonu zelenila (ure|eno zelenilo na vi{im kotama, au- tohtona flora na niìm kotama) koja proìma ovu urbani- Rekreacija na akvatoriji sti~ku celinu, unose}i elemente prirodne sredine na- Rekreacija na akvatoriji obuhvata zonu organizovanog spram urbanizovanog ambijenta zale|a, o~uvati i unapredi- sidrewa ~amaca i zone slobodnog kori{}ewa vodenih ti u skladu sa utvr|enim uslovima. povr{ina (drugi vidovi rekreacije na vodi). Zona akvatorije odre|ena je tako da omogu}i neometano manevrisa- 8. REGULACIJA MRE@E PREOSTALIH JAVNIH we brodova i da ne remeti reìm plovnog puta u glavnom PROSTORA I OBJEKATA toku Dunava. Organizovano sidrewe ~amaca planira se na poziciji 8.1. Tabelarni prikaz objekata za javne namene sa teì{tem u pravcu veze Keja sa ulicom \ure \akovi}a. Teì{te sidri{ta je opslu`no-upravni i dru{tveni Mreù objekata za javne namene na podru~ju plana i wi- centar (usidren plovni objekat – {lep) na kome treba or- hovo pripadaju}e zemqi{te, sa~iwavaju, po urbanisti~kim ganizovati slu`bu uprave, ~uvawa i odràvawa ~amaca i celinama i gra|evinskim blokovima, slede}i sadràji: 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1337

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Celina A – podru~je Doweg Zemuna ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Naziv objekta – namena objekta Adresa Kat. parcela Gra|. parcela bloka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 Kamerna opera „Madlenijanum” Glavna 968, 969, delovi 967/2, 12-1 – kultura 970, 974, 976, 977, 978, 979, 2319, 983, 984, 985 18 Zemunska bolnica – zdravstvo Gunduli}eva 32 1337 18-4 21 Bogorodi~ina crkva Dom Raja~i}eva 4 996 21-1 Srpske pravoslavne op{tine Svetosavska 22 – verski objekat 22 Hri{}anska nazarenska Svetosavska 16 1004 22-3 zajednica – verski objekat 25 Sinagoga – verski objekat Rabina Alkalaja deo 1294 25-12 27 Zavi~ajni muzej Zemuna – kultura Glavna 9 1194/1 27-9

27 Fraweva~ki samostan [trosmajerova 8 1210, 1211, 1213, 27-1 – verski objekat deo 1214, 1215 27 Dràvna uprava – administracija Glavna 7 1217/1 27-8 27 Garaà Prilaz Robnoj ku}i deo 1196 27-27 28 Narodna banka – dràvna Zmaj Jovina 2 1021 28-12 administracija 30 Rimokatoli~ka crkva Blaène Omladinski trg 4 952, deo 954 30-6 device Marije – verski objekat 30 MUP – OUP Zemun – dràvna uprava Omladinski trg 2 951 30-1 30 Geodetska uprava – dràvna uprava Kej oslobo|ewa29 950 30-2 31 O[ „Lazar Savati}” – obrazovawe Kej oslobo|ewa 27 1083 31-1 34 Zgrada Magistrata – kultura Trg pobede 4 1066, 1065/2, deo 1065/1 34-10 34 op{tina Zemun – dràvna uprava Trg pobede 2 1065/1 34-9 35 Zemunska po{ta – dràvna institucija Glavna 8 1189 35-2 41 Dom Jugoslovenske armije [trosmajerova 1 1218 41-1 – specijalna namena 42 Muzi~ka {kola „Kosta Manojlovi}” Nemawina 9 1238 42-5 – obrazovawe 43 Komanda vazduhoplovstva Trg JNA 12 1220 43-1 – specijalna namena 44 Vojna lekarska ustanova Sowe Marinkovi} 4 1153 44-19 – specijalna namena 46 Garaà ugao Dobanova~ke, 469 46-1 Cara Du{ana ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Celina B – Gardo{ ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Naziv objekta – namena objekta Adresa Kat. parcela Gra|. parcela bloka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 Milenijumska kula – kultura Gardo{ 345 1-1 1 Letwa pozornica – kultura Gardo{ Deo 346 1-2 3 Sportska dru{tva i klubovi [iroka staza 105, 106, 107 3-483-493-50 – sport i rekreacija 6 Trafo-stanica – komunalni objekat Strma 292/2 6-6 7 crkva Sv. Nikole – verski objekat Wego{eva 41-43 168, 169, 170,171 7-1 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Celina V – ]ukovac ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Naziv objekta – namena objekta Adresa Kat. parcela Gra|. parcela bloka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4 Trafo-stanica – komunalni objekat ]ukova~ki kut 782/2 4-12 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Celina G – Kompleks Gradskog parka sa javnim objektima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Naziv objekta – namena objekta Adresa Kat. parcela Gra|. parcela bloka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 Gimnazija – obrazovawe Nemawina 2 1252, deo 2345, 2346 1-4 1 O[ „Majka Jugovi}a” – obrazovawe Gradski park 1251, deo 1247, 1250 1-8 1 manastir Sv. Arhangela Gavrila Gradski park 3 1253, deo 1247 1-2 – verski objekat 1 Katoli~ka kapela Sv. Roka Gradski park 5 1254, deo 1247 1-3 – verski objekat Broj 34 – 1338 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 Dom sportova „Pinki” – sport Gradski park 1248, 1249, deo 1247 1-6 i rekreacija 2 Zemunska bolnica – zdravstvo Vrtlarska 4 1311, 1312, 1313/1,2, 1303, 2-12-14 1304/2, 1306/2, 1307/2, 1311, deo 1308, 1307/1, 306/1, 1305 3 Kasarne – specijalna namena Gradski park deo 1259/1 3-13-2 3 Crveni krst – humanitarna Gradski park 1259/2,3 3-3 institucija 4 Poqoprivredni fakultet Nemawina 6 1783, 1784,1785, 1786, 4-1 – obrazovawe 1787, 1789 4 Merno-regulaciona gasna stanica ul. 22. oktobra 4-2 5 O[ „Svetozar Mileti}” Nemawina 25 1816 5-1 – obrazovawe ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Celina D – priobaqe i akvatorija ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Naziv objekta – namena objekta Adresa Kat. parcela Gra|. parcela bloka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 Stara kapetanija – kultura Kej oslobo|ewa 8 2393 1 – saobra}aj 1 Muzi~ki paviqon – kultura Kej oslobo|ewa deo 2397 2 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Razgrani~ewe povr{ina za objekte javne namene od po- Zbog ograni~ewa koja proisti~u iz statusa postoje}ih vr{ina za druge namene prikazano je u grafi~kom prilogu {kolskih objekta i vrednovawa okruèwa, rastu}e potrebe „Namena gra|evinskog zemqi{ta i podela na zone” 1:1.000, za novim korisnim prostorom koje su u funkciji osavreme- a pripadaju}e gra|evinske parcele na „Planu parcelacije wavawa nastavnog procesa (biblioteka sa ~itaonicom, sa- povr{ina za javne namene sa analiti~ko-geodetskim ele- la za {kolske manifestacije, savremeno opremqeni kabi- mentima za obeleàvawe” 1:1.000. U slu~aju nepodudarno- neti i dr,) re{avati adaptacijom postoje}ih potkrovqa sti navedenog spiska obuhva}enih katastarskih parcela sa ili nadzi|ivawem postoje}e fiskulturne sale koje je mogu- grafi~kim prilogom, vaì grafi~ki prilog. }e kod O[ „Majka Jugovi}a”, najvi{e u dva nivoa, vode}i ra~una da se ne naru{i sklad sa visoko vrednovanim glav- 8.2. Obavezni javni sadràji nim objektom na parceli kao i objektima u okruèwu.

8.2.1. Za{tita dece pred{kolskog uzrasta 8.2.3. Primarna zdravstvena za{tita Na tretiranom podru~ju postoji jedna de~ija ustanova – Stanovnici na teritoriji Starog jezgra Zemuna dobro depandans sa 96 mesta. Prognoza potreba kre}e se, zavisno su opsluèni slu`bama primarne zdravstvene za{tite po- od pretpostavqenog obuhvata od 237-321 mesta, koja }e dis- stoje}om mreòm objekata. perzijski biti raspore|ena na vi{e lokacija. Optimalno Kompleks Klini~ke bolnice Zemun prema raspoloì- dimenzionisane kapacitete (za 80 dece) organizovani kao vom fondu bolesni~kih posteqa i projekcijama razvoja depandanse: svoje delatnosti obuhvati}e prostor od oko 1,10 ha neto. U – uz objekte u stambeno-poslovnim zonama; ciqu funkcionalnog i prostornog zaokruèwa, u okviru – prenamenom individualnih, porodi~nih ku}a za pri- kompleksa predvi|ena je dodatna izgradwa i re{avawe vatnu delatnost; pripadaju}eg miruju}eg saobra}aja. – uzimawem u zakup i adaptacijom objekata u dràvnoj Uz bolni~ki kompleks prema parku (Samostan sestara svojini ili objekata druge javne namene na pogodnim loka- milosrdnica Sv. Vinko Paulski), formirati mawi kari- cijama. tativni punkt socijalne za{tite (briga o starima, deci Na sli~an na~in re{iti i zbriwavawe starih (pansio- bez roditeqa, hendikepiranim). ni za stare sa organizovanim dru{tvenim ìvotom i zdravstvenom brigom i negom). 8.3. Sadràji op{teg dru{tvenog interesa

8.2.2. Osnovne {kole 8.3.1. Ustanove sredweg obrazovawa Raspoloìvi gra|evinski fond10 osnovnih {kola obez- Na podru~ju plana mreù ustanova sredweg obrazovawa be|uje dostizawe strate{kog zadatka, prelazak na rad u jed- ~ine Zemunska gimnazija i Sredwa muzi~ka {kola „Kosta noj smeni. U ciqu racionalnijeg kori{}ewa raspoloì- Manojlovi}”. Oba objekta, prvi kao spomenik kulture i vih kapaciteta predlaù se: drugi kao objekat savremene arhitekture uspe{no uklopqen – prenamena postoje}ih objekata u okviru ostalih katego- u ambijent Jezgra, prostorno i gra|evinski ne pruàju mo- rija vaspitno-obrazovnih ustanova; gu}nost da se na wima interveni{e, sem u smislu restaura- – vezivawe komplementarnih funkcija (dru{tvenih, eduka- cije i po potrebi unutra{we, funkcionalne adaptacije. tivnih, kulturno-zabavnih) uz {kole; – stvarawe uslova za dodatnu izgradwu u okviru {kolskih 8.3.2. Kulturno-obrazovni sadràji parcela za sadràje kompatibilne sa funkcijom obrazova- Kulturno-obrazovni sadràji gradskog nivoa koji po- wa (O[ „Lazar Savati}”). diù nivo i kvalitet ìvqewa ukupnog gradskog stanov- ––––––––– ni{tva su Zavi~ajni muzej Zemuna, Kamerna opera „Madle- 10 Broj u~enika evidentiranih na ovom prostoru je prema proce- nijanum”, Letwa pozornica na Gardo{u i Zemunska tvr|a- ni (do kona~nih rezultata popisa 2002. god.) 865, {to odgova- va sa Milenijumskom kulom. ra {koli sa 28 nastavnih prostorija, dok danas na podru~ju Na predmetnim objektima primewiva}e se konzervatorski plana u tri osnovne {kole ima 55 u~ionica. postupak revitalizacije i rekonstrukcije ograni~enog obima. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1339

Predmetnim planom, Kamernoj operi „Madlenijanum” osnovu posebnih, prethodno definisanih tehni~kih uslo- opredequje se pripadaju}a gra|evinska parcela. U okviru va i mera nadle`ne slu`be za{tite. we utvr|uje se mogu}nost funkcionalne rekonstrukcije i Izgradwa novog objekta sa namenom biblioteke i ~ita- dogradwe postoje}eg objekta prema dvori{tu na severoza- onice u kompleksu Nikolajevske crkve, mogu}a je prema po- padnoj i severoisto~noj strani (u vidu dvoeta`nog aneksa sebnim konzervatorskim uslovima Zavoda za za{titu, koji- pove}anih spratnih visina, povr{ine u osnovi oko 700 m², ma }e se definisati dispozicija, gabarit, volumen i arhi- odnosno, ukupne BRGP oko 1.500 m², uz po{tovawe postoje- tektonsko re{ewe budu}eg objekta. }e granice gra|ewa prema Zmaj Jovinoj ulici), kao i mogu}- Potrebe za novim sadràjima (biblioteka sa ~itaoni- nost revitalizacije fasade i preure|ewa pristupa iz com i dr.) u okviru kompleksa Fraweva~kog samostana re- Glavne ulice sa ciqem da se afirmi{e i animira prostor {avati na pripadaju}oj parceli samostana A 27-1, prema Pozori{nog trga kao zna~ajne javne povr{ine. utvr|enim urbanisti~kim pokazateqima. Letwa pozornica na Gardo{u planom dobija pripadaju- }u (funkcionalnu) parcelu u okviru koje se moè rekon- 8.4. Specijalizovane (elitne) javne namene struisati i funkcionalno upotpuniti (eventualno natkriti) tako da se na woj mogu odvijati kulturno-zabavne Ekskluzivnu javnu ustanovu koja prevazilazi gradski manifestacije i spektakli. zna~aj na prostoru Starog jezgra Zemuna predstavqa Poqo- Zemunsku tvr|avu rekonstruisati prema konzervator- privredni fakultet. U okviru kompleksa planom se pred- skim uslovima nadle`ne slu`be za{tite i zajedno sa Mi- laù intervencije u pravcu izme{tawa postoje}eg stanova- lenijumskom kulom prenameniti u jedinstven vidikovac wa kao neprimerene namene i prenamena tih objekata u na- dopuwen sadràjima ugostiteqstva i kulture. u~no-obrazovne svrhe. Deo kompleksa potrebno je rekonstruisati (eksperimentalne hale, staklenici, izlo`beni 8.3.3. Verski objekti paviqoni, ogledna poqa), slobodne povr{ine obogatiti Na podru~ju plana nalazi se osam verskih objekata od florom, urediti prilaze i {etne staze i postepeno ih kojih tri pripadaju hri{}anima pravoslavne veroispove- transformisati u Botani~ku ba{tu (vrt) pristupa~an za sti, ~etiri pripadaju hri{}anima rimokatoli~ke veroi- sve. Pristupni plato koji obuhvata deo pripadaju}e parcele spovesti i jedna je sinagoga. Nastajali su u rasponu od sre- i deo javne povr{ine, adekvatno urediti (Akademski trg) i dine 18. veka do po~etka 20. veka. Najstarija je crkva Pre- opremiti urbanim mobilijarom (klupe za sedewe – tribine, nosa mo{tiju Sv. Oca Nikolaja (Wego{eva 43), a najmla|i jarboli, fontana, àrdiwere, cvetne aleje i dr.). Deficit samostan sestara milosrdnica Sv. Vinko Paulski (Grad- stacionarnog saobra}aja re{avati u okviru planirane javne ski park). Pored ovih, tu su i: podzemne garaè G3 ispred sportske dvorane „Pinki”. – pravoslavna crkva Ro`destva Presvete Bogorodice Makrolokacija Zemuna u regionu Dunavskog priobaqa (Raja~i}eva 2), nalaè formirawe prihvatnog centra omladinskog turi- – pravoslavni manastir Sv. Arhangela Gavrila (Grad- zma kao dela sistema organizacija IUHF i FSJ-a11, mogu}e ski park 3), kroz prenamenu nekog postoje}eg objekta javne namene – rimokatoli~ka crkva Blaène device Marije (Omla- (kompleks kasarni u Gradskom parku) ili kao alternativ- dinski trg 4), no re{ewe u zoni priobaqa, hotel uz vodu. – rimokatoli~ka kapela Svetog Roka (Gradski park 5), – Fraweva~ki samostan ([trosmajerova 6), 9. URE\IVAWE JAVNOG GRA\EVINSKOG – jevrejska sinagoga (Rabina Alkalaja). ZEMQI[TA Na predmetnim objektima primewiva}e se konzervator- U tabeli koja sledi dat je okvirni pregled planiranih ski postupak restauracije i revitalizacije. Prate}i objek- radova (po vrsti) i potrebnih koli~ina (na osnovu utvr|e- ti u okviru pripadaju}ih parcela mogu se rekonstruisati nih jedinica mere) na ure|ivawu javnog gra|evinskog ze- (adaptacije i rekonstrukcije potkrovqa, dogradwe) na mqi{ta u granicama predmetnog plana. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Radovi na ure|ivawu javnog Vrsta radova Jedinica Intervencija Ukupno gra|evinskog zemqi{ta mere rekonstrukcija novo ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5 6 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– saobra}ajne povr{ine ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – saobra}ajnice m² 107.673 15.024 122.697 – parking mesta m² - 2.102 2.102 – javne garaè broj PM - 950 950 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– hidrotehni~ka mreà i postrojewa ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – vodovod ∅ 150 mm m 3.003 4.549 7.549 – fekalna kanalizacija ∅ 250 mm m - 1.769 1.769 – ki{na kanalizacija ∅ 300 mm m - 6.295 6.295 ∅ 60/110 cm 460 - 460 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – hidrotehni~ko ure|ewe prema posebnom obale projektu a na osnovu uslova iz Plana ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ––––––––– 11 Standardi i kriterijumi propisani su na konferenciji IUHF-a u Australiji 1994. godine. Broj 34 – 1340 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5 6 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– elektroenergetska mreà i postrojewa ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – TS 10/0,4 kv u sklopu kom. - 10 10 gra|evinskog dela planiranog objekta – TS 10/0,4 kv slobodno- kom. - 8 8 stoje}e, prizemne – TS 10/0,4 kv podzemne kom. - 1 1 – mreà kablova 1 kv m - 18.700 18.700 – mreà kablova 10 kv m - 3.100 3.100 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– TT mreà i postrojewa ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – glavni telekomunikacioni kablovi kapaciteta 600 h 4 h 0,4 mm12 kom. - 7 7 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– toplovodna mreà i postrojewa ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – toplovod ∅ 168.3/4 mm m 240 0 240 ∅ 48.3/2.6 mm m 0 160 160 ∅ 60.3/2.9 mm m 0 130 130 ∅ 76.1/2.9 mm m 0 1.305 1.305 ∅ 88.9/3.2 mm m 0 715 715 ∅ 108/3.6 mm m 0 2.230 2.230 ∅ 133/4 mm m 0 975 975 ∅ 159/4 mm m 0 596 596 ∅ 168.3/4 mm m 0 455 455 ∅ 219.1/5 mm m 0 1.205 1.205 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – gasovod gradski, m 0 2.450 2.450 r = 6/12 bara (od postoje}eg van granice plana), ~elik distributivni, m 0 12.500 12.500 r = 1/4 bara, polietilen DN20-DN65 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– MRS „Zemun-centar 1“ kapacitet kom. 0 1 1 B= 5.000 m³/h ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– inèwersko-geolo{ki radovi ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – stabilizacija lesnog odseka na Gardo{u i ]ukovcu prema konkretnoj potrebi – podgra|ivawe i za{tita temeqnih iskopa prema konkretnoj potrebi – drenaà i za{tita od podzemnih voda (hidroizolacija) prema konkretnoj potrebi ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– javne zelene povr{ine ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – revitalizacija i unapre|ewe Zemunskog parka, Zemunskog keja i svih drugih parkovskih povr{ina prema posebnom projektu, a na osnovu pravila iz predmetnog plana – revitalizacija i unapre|ewe postoje}ih drvoreda i izgradwa novih prema posebnom projektu, a na osnovu pravila iz predmetnog plana – revitalizacija i izgradwa povr{ina za sport i rekreaciju prema posebnom projektu, a na osnovu pravila iz predmetnog plana ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– javni otvoreni prostori ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – revitalizacija i unapre|ewe trgova, {etali{ta, pe{a~kih ulica i zona prema posebnom projektu, a na osnovu pravila iz predmetnog plana ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ––––––––– 12 Oznaka konstrukcije jezgra kabla sadrì broj osnovnih elemenata u kablu (kapacitet), na~in upredawa (~etvorka) i pre~nik provodnika u milimetrima. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1341

Finansirawe planiranih radova na ure|ivawu gra|e- Razmotriti opravdanost daqeg opstanka terminala jav- vinskog zemqi{ta vr{i se iz buxetskih sredstava Skup- nog gradskog saobra}aja na Maùrani}evom trgu imaju}i u {tine grada Beograda. vidu wegovo izuzetno {tetno dejstvo na ìvotnu sredinu i devastaciju ukupnog prostora spomeni~ke celine. 10. USLOVI I MERE ZA ZA[TITU I UNAPRE\EWE Zelene i rekreativne povr{ine u okviru plana odrà- @IVOTNE SREDINE vati i ure|ivati u skladu sa propisanim uslovima. Na osnovu elaborata Slu`be za higijenu i za{titu ì- votne sredine Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, u ciqu 11. MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH I DRUGIH unapre|ewa stawa ìvotne sredine na podru~ju Starog je- VE]IH NEPOGODA I PROSTORNO-PLANSKI zgra Zemuna potrebno je preduzeti slede}e mere: USLOVI OD INTERESA ZA ODBRANU Unutra{wost blokova (parcela) {to je mogu}e vi{e Radi za{tite od potresa objekti moraju biti realizova- osloboditi, nehigijenske objekte poru{iti. Na taj na~in ni i kategorisani prema Pravilniku o tehni~kim norma- stvoriti uslove za dobro provetravawe i insolaciju. Gde je tivima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim mogu}e, planirati zelene povr{ine sa de~ijim igrali{ti- podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, broj 31/81, 49/82, ma i prostorom za odmor odraslih i starih lica. 29/83, 21/88, 52/90). Zagrevawe objekata planirati centralizovano i na taj Radi za{tite od poàra planirani objekti moraju biti na~in postupno iskqu~iti individualna loì{ta i ku}ne realizovani prema odgovaraju}im tehni~kim protivpoàr- kotlarnice, {to }e znatno umawiti zaga|enost vazduha i nim propisima, standardima i normativima: pove}ati standard stanovawa. Objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù, Vla`nost zgrada je vrlo velika u Starom jezgru Zemuna koja se po protoku i pritisku vode u mreì planira i pro- kao posledica podzemnih voda na koti od oko 72 mnv i kao jektuje prema Pravilniku o tehni~kim normativima za posledica primene lo{ih gra|evinskih materijala, nedo- spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra statka hidroizolacije i neodràvawa stambenog fonda to- („Slu`beni list SFRJ”, broj 39/91). kom niza godina pa i decenija. U tom smislu poèqno je Objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatro- dotrajali stambeni fond zameniti novim uz primenu sa- gasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normativi- vremenih materijala (hidro i termoizolacije i dr.) koji ma za pristupne puteve... („Slu`beni list SRJ”, broj 8/95), obezbe|uju komfornu eksploataciju. po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od 25 od Stanovawe u suterenu potpuno iskqu~iti. m U procesu rekonstrukcije postoje}eg gra|evinskog gabarita objekta. fonda uve}ati sanitarno-higijenske uslove stanovawa iz- Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravilni- kom za elektroinstalacije niskog napona („Slu`beni list gradwom kupatila i WC-a koje treba prikqu~iti na gradsku kanalizaciju. SRJ”, broj 8/95) i Pravilnikom za za{titu objekata od at- U kontekstu organizacije celokupnog saobra}aja koji mosferskog pra`wewa („Slu`beni list SRJ”, broj 11/96). se reflektuje na predmetni prostor, u ciqu za{tite ì- Planirane garaè sa korisnom povr{inom ve}om od votne sredine od visokog nivoa buke i aerozaga|ewa, pred- 500 m², moraju imati sopstveni prilaz za vozila, rezervni nost u prevozu putnika dati JGS-u i to savremenim {in- izlaz za vozila, osobqe i korisnike garaè, sistem pri- skim kapacitetnim sistemima. (Izgradwom magistralnog nudne ventilacije, mera~e za kontrolu koncentracije pravca Ugrinova~ka – Bulevar Mihaila Pupina, izmeni}e ugqen-monoksida, sistem za odimqavawe i instalacije si- se rang saobra}ajnice Cara Du{ana, kao i distribucija gurnosnog osvetqewa („Slu`beni list grada Beograda”, tokova u ovoj zoni, ~ime }e se sva kretawa koja nemaju za broj 31/áâ/83). ciq Staro jezgro odvesti tangentno u odnosu na wega). Planirane garaè sa korisnom povr{inom ve}om od Za sve stambene i poslovne objekte uz Glavnu, Vrtlarsku 1.500 m², moraju imati sopstveni prilaz sa ulazom i odgo- i Ugrinova~ku ulicu planirati posebne urbanisti~ke i varaju}i broj rezervnih izlaza za vozila, osobqe i kori- arhitektonsko-gra|evinske mere za{tite od preterane bu- snike garaè, sistem prinudne ventilacije, mera~e za kon- ke i vibracija. trolu koncentracije ugqen-monoksida, sistem za odimqa- S obzirom da na pojedinim prostorima unutar predmet- vawe, instalacije sigurnosnog osvetqewa i instalacije za ne zone dolazi do intenzivnog odvijawa vi{e vidova sao- automatsku objavu poàra („Slu`beni list grada Beogra- bra}aja ukqu~uju}i i pe{a~ki, {to dovodi do konflikta da”, broj 31/áâ/83). me|u wima i negativno uti~e na korisnike prostora i bez- U vezi sa civilnom za{titom, predvi|ena je izgradwa bednost pe{aka, potrebno je formirati i odre|ene zakonske skloni{ta u skladu sa ~lanom 74. Zakona o odbrani („Slu- restriktivne mere u ciqu destimulacije dolaska motornih `beni glasnik RS”, broj 45/91), {to je zbog stepena tajno- vozila u predmetni prostor (npr. znatno vi{e cene za parki- sti definisano posebnim elaboratom (Prilog mera za- rawe vozila zaposlenih i ostalih korisnika prostora koji {tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda i prostor- nisu stanovnici, uz odgovaraju}i nivo usluga JGS-a koji bi no planski uslovi od interesa za ONO) koji je sastavni svojim servisom zadovoqio transportne zahteve gra|ana). deo predmetnog plana. Sve saobra}ajnice propisno dimenzionisati i opremiti instalacijama javne rasvete. V. PRAVILA GRA\EWA U ciqu uve}awa kvaliteta slobodnih prostora i umawewa 1. OP[TA PRAVILA intenziteta buke, vibracija i aerozaga|ewa, stacionirawe vozila re{iti na za to ure|enim povr{inama i prostorima. Planirani proces revitalizacije i urbane obnove Sta- Stajali{ta javnog saobra}aja planirati tako da ne uspo- rog jezgra Zemuna odvija}e se prvenstveno rekonstrukcijom ravaju protok saobra}aja i da budu pristupa~na pe{acima. postoje}eg gra|evinskog fonda (adaptacije i rekonstruk- Pe{a~ka kretawa {to je mogu}e vi{e izdvojiti od mo- cije potkrovqa, dogradwe u unutra{wosti parcela, zamene tornog saobra}aja. Na svim pe{a~kim stazama i prelazima objekata), mawe novom izgradwom, pri ~emu se bitno ne}e omogu}iti kontinuirano kretawe hendikepiranih lica. uve}ati broj stanovnika, ve} }e se permanentno uve}avati Za evakuaciju ~vrstog otpada (komunalnog i ku}nog sme}a) standard stanovawa postoje}ih stanovnika. planirati posebna mesta za kontejnere „Gradske ~isto}e”. U tabelama u okviru Dokumentacije plana, dat je Pre- Benzinsku stanicu sa 80 m³ goriva na Trgu Branka Ra- gled (urbanisti~kih) pokazateqa (postoje}e i planirane) di~evi}a, koja degradira prostor i funkciju Trga i pred- izgradwe na pojedina~nim gra|evinskim parcelama, po stavqa realnu opasnost u slu~aju akcidenta, dislocirati. blokovima, uspostavqenim urbanisti~kim celinama i na Izgradwom garaà po obodu uèg gradskog jezgra i u nivou Jezgra kao celine, koji su referentni za planirawe okviru jezgra, osloboditi postoje}e trgove, ulice i unutra- budu}ih odnosa i utvr|ivawe mogu}nosti izgradwe na sva- {wost blokova od parkiranih vozila. koj pojedina~noj parceli. Broj 34 – 1342 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

U postupku urbane obnove primarna je za{tita i una- Procentualni odnos namena utvr|en je za zonu i na popre|ewe tipolo{kih karakteristika i vrednosti objekata jedina~nim parcelama treba ga primewivati fleksibilno i prostora po kojima se prepoznaje odre|ena ambijentalna (u zavisnosti od potreba investitora), vi{e kao preporu- celina na podru~ju Starog jezgra Zemuna. ku ~ije po{tovawe obezbe|uje ostvarivawe planom defini- Sve vrste planiranih intervencija izvesti u skladu sa sanog karaktera pripadaju}e zone. urbanisti~kim pravilima utvr|enim u ovom planu i poseb- Korekcija postoje}ih granica parcela, parcelacija i nim konzervatorskim uslovima sadrànim u „Elaboratu preparcelacija mogu}e su na usagla{enu inicijativu kori- ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa i merama tehni~ke za{ti- snika zemqi{ta i u skladu sa urbanisti~kim pravilima te prostorne kulturno-istorijske celine Starog jezgra Ze- utvr|enim u ovom planu, izradom urbanisti~kog projekta. muna, kulturnog dobra od velikog zna~aja, za potrebe izra- Deoba planom utvr|enih gra|evinskih parcela mogu}a de regulacionog plana” koji je izradio Zavod za za{titu je uz uslov da je minimalna {irina fronta novonastalih spomenika kulture grada Beograda. parcela 6 m, a minimalna povr{ina pojedina~nih parcela Uvaàvaju}i kontekst, planiranu revitalizaciju i ur- 150 m². Parcele nastale deobom treba da su oslowene na banu obnovu jezgra Zemuna sprovesti uz po{tovawe slede}ih javni put (prolaz) u {irini minimum 3 m. op{tih pravila (mera) za{tite i unapre|ewa prostora. Ukrupwavawe dve ili vi{e parcela (iste namene) u urbanisti~ke celine, mogu}e je, na usagla{eni zahtev kori- 1.1. Postoje}a uli~na matrica snika zemqi{ta izradom urbanisti~kog projekta. Na gra|evinske parcele formirane nakon usvajawa Trase ulica predstavqaju osnovu organizacije prosto- plana primewuju se pravila ure|ivawa i izgradwe utvr|e- ra. Nastale krajem Hâááá i po~etkom HáH veka, stekle su na u ovom planu. identitet i neotu|ivo pravo na opstanak u svim budu}im Grafi~ki prikaz gra|evinskih parcela utvr|enih pla- rekonstrukcijama. nom dat je na „Planu parcelacije povr{ina za javne name- Najstarije ulice i ulice koje vode ka Dunavu sadrè po- ne sa analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe” red op{tih urbanisti~kih vrednosti i izuzetno vredan ar- izra|enom na katastarskoj podlozi u razmeri 1:1.000. hitektonski fond i u tom smislu predstavqaju jednu od glavnih vrednosti podru~ja. 1.3. Horizontalna regulacija Potrebno je ~uvati ambijent Glavne ulice, Gospodske, Zmaj Jovine, Beànijske, dela Svetosavske, Dubrova~ke, Zemun je u smislu horizontalne regulacije (ulica, tr- Wego{eve, Gajeve i dela ulice Karamatine, zbog ~ega se sa gova, objekata) gotovo formiran. Potrebno je finim i posebnom pa`wom moraju uklapati nove strukture u posto- nenametqivim interpolacijama unutar pojedinih bloko- je}e tkivo. va upotpuniti postoje}a tkiva, uspostaviti prekinute Uli~nu mreù Gardo{a i ]ukovca, spontano nastalu uli~ne regulacije u kontinuitetu ili prekinutom nizu prilago|avawem morfologiji tla, o~uvati u svim wenim karakteristi~nog ritma, kod razgra|enih i devastranih osobenostima: ulice nejednakih {irina, neo~ekivanih prostora (Vukova ulica, Karamatina ulica, Zmaj Jovina, skretawa, trapezasto pro{irenih na raskrsnicama i sle- Gajeva, Trg pobede, Petra Zriwskog, Masarikov trg, pih krakova. Dimenzije ovih ulica ne po{tuju pravila iz- Mornarska, Maùrani}eva, Preradovi}eva, Triglavska, gradwe, ve} su u skladu sa potrebama ~oveka i brzinom we- Kej oslobo|ewa, Gardo{ka, Visoka, Trg Branka Radi~e- govog kretawa. Iz {irokih staza u kaldrmi na relativno vi}a, Ora~ka, Cetiwska, ]ukova~ki rub, ]ukova~ka i ravnom terenu, one se suàvaju u staze i stepeni{ta od ]ukova~ki kut). opeke sa ve}im nagibima, da bi se zatim opet pro{irile Mogu}e je nastaviti ve} zapo~eti proces uspostavqawa u ulice. dvostruke regulacije na onim parcelama koje to svojom du- Intervencije na uli~noj mreì, u okviru postoje}ih re- binom i pristupa~no{}u dozvoqavaju (u ulici Dubrova~- gulacija, mogu}e su u smislu obezbe|ivawa boqe proto~no- koj), ili u ciqu stabilizacije lesnog odseka u okviru pot- sti saobra}aja, zamene kolovoznog zastora ili poplo~ava- pornih gra|evina (ulica Cetiwska, Wego{eva, Trg Bran- wa tamo gde je to potrebno u ciqu stvarawa komfornijeg i ka Radi~evi}a). kvalitetnijeg prostora za pe{ake, zako{avawa ivi~waka Podru~je Starog jezgra Zemuna karakteri{e gradwa na zbog invalida, poboq{awa uslova parkirawa i pristu- regulacionoj liniji u kontinuitetu ili u prekinutom ni- pa~nosti obodnim namenama, zamene ili postavqawa nove zu karakteristi~nog ritma. Periferni delovi Jezgra iz- infrastrukture, formirawa novih drvoreda i mikroam- gra|eni su u sistemu razdvojenih objekata u prekinutom ni- bijenata. zu, karakteristi~nog ritma, ali na regulacionim linijama (]ukovac, Gardo{). 1.2. Parcelacija Na malom broju parcela u okviru urbanisti~ke celine Oblike i veli~inu blokova i parcela uspostavqene u ]ukovac (uz ulicu Du{ana Vukasovi}a), postoje}i stambe- procesu formirawa Jezgra, potrebno je zadràti kao bi- ni objekti novijeg datuma su slobodno stoje}i i postavqe- tan element nasle|ene urbane matrice. ni na izvesnom udaqewu od regulacione linije. Ovim planom uspostavqa se parcelacija za sve postoje- Rekonstrukciju i zamenu postoje}ih objekata na parceli }e javne namene i objekte koji do izrade plana nisu imali izvesti po{tuju}i postoje}e granice gra|ewa, a kod zamene definisanu pripadaju}u parcelu. objekata koji nisu na uli~noj regulaciji dozvoqena je iz- Tako|e, za sve nove sadràje utvr|uje se parcelacija u gradwa na regulaciji. planu. Izgradwu novih objekata i sklopova izvesti po{tuju}i Svaka parcela predvi|ena planom mora biti oslowena planom utvr|ene granice gra|ewa koje su definisane u na javnu saobra}ajnu (kolsku ili pe{a~ku) povr{inu. grafi~kom prilogu „Regulaciono-nivelaciono re{ewe sa Planom o~uvati i unaprediti tradicionalni karakter analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe sao- izgradwe na parcelama. bra}ajnih povr{ina” 1:1.000. Permanentno (od nastanka Jezgra do danas) izraènu Sa ciqem da se obezbedi kolski pristup i mogu}nost tendenciju ka sve ve}oj iskori{}enosti parcela sanirati, stacionirawa vozila na parceli, kod izgradwe novih zgra- imaju}i u vidu higijenske i ekolo{ke uslove. da u neprekinutom nizu planirati pasaè kroz objekat mi- Urbanisti~ki parametri kojima se defini{e na~in nimalne {irine 3 m, a kod zgrada u prekinutom nizu vodi- izgradwe i ure|ivawa prostora (gra|evinska linija, ti ra~una da je minimalno odstojawe izme|u dva susedna spratnost, stepen ili indeks zauzetosti parcele, indeks objekta 3 m. izgra|enosti) odnose se na pojedina~ne gra|evinske parce- Planirani pasaì ucrtani u grafi~kim prilozima le ozna~ene u planu. plana predvi|eni su za javno kori{}ewe i neophodno ih je 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1343 realizovati u okviru planiranih objekta. Precizna pozi- vqaju pojedina~ne objekte neprimerene visinske regulaci- cija u okviru objekta utvrdi}e se u procesu sprovo|ewa plana. je (u neskladu sa ambijentom) i nepoèqni su izuzeci koji Prizemqa novih zgrada (naro~ito onih namewenih jav- nisu referentni za planirawe odnosa u Starom jezgru. nom kori{}ewu) mogu biti povu~ena od gra|evinske lini- Izuzetak od napred navedenog predstavqaju objekti u je ka unutra{wosti parcele u ciqu formirawa tremova, Zmaj Jovinoj ulici 8 i 10, na gra|evinskim parcelama A28- kolonada, prostranijih pristupa objektu i sl. Nije dozvo- 10 i A28-9, kojima se dozvoqava zamena (prvom), odnosno qeno zatvarawe postoje}ih kolonada. nadzi|ivawe (drugom) do spratnosti P+3+Ps (povu~eni Van gra|evinske linije dozvoqeno je projektovawe er- sprat), u ciqu stvarawa ujedna~enog uli~nog fronta na po- kera, balkona, terasa ili nadstre{nica na visini od min tezu parne strane Zmaj Jovine ulice od Glavne do Gajeve 4,5 m od kote nivelete javne povr{ine. Istureni delovi ulice, uklapawem sa visinskom regulacijom postoje}ih zgrade mogu biti izvan parcele (gra|evinske linije) maks. stambenih objekata Moderne izme|u kojih se interpoluju. 0,90 m ukoliko je regulacija ulice (rastojawe od naspram- Uvaàvaju}i kao ste~enu obavezu ranije izdate konzer- nog suseda) minimum 9 m i ne mogu biti duì od 1/3 {iri- vatorske uslove Zavoda za za{titu spomenika kulture gra- ne fasade. da Beograda za pojedina~ne lokacije na podru~ju plana, Kako se zbog o~uvawa karaktera prostora, po pravilu, za- planom se predvi|a nadzi|ivawe postoje}ih stambenih dràva vrednovani (uli~ni) objekat na parceli, narasle po- objekata u ulici Jovana Suboti}a 7 do spratnosti P+2, u trebe savremenog korisnika re{avati dogradwama u unutra- ulici Ivana Maùrani}a 11 do spratnosti P+2 i u ulici {wosti parcele, u skladu sa utvr|enim pravilima plana. Glavnoj 4 dvori{nog objekta do spratnosti P+2. Imaju}i u vidu tradicionalnu organizaciju objekata na Novi objekti koji se interpoluju izme|u postoje}ih parceli (glavni objekat „L” ili „P” osnove orijentisan objekata i objekti lo{eg boniteta koji se zamewuju novim, ka ulici, a pomo}ni i dvori{ni objekti, koji su do danas moraju svojom visinom po{tovati vertikalnu regulaciju prete`no dobili stambeni karakter, organizovani su po koja preovla|uje u datom uli~nom frontu. obodu parcele ~esto formiraju}i zatvorena atrijumska Kod izgradwe novih arhitektonskih sklopova i zamene dvori{ta), ovim planom utvr|uje se mogu}nost rekonstruk- postoje}ih objekata lo{eg boniteta, po{tovati planom cije i dogradwe postoje}ih dvori{nih objekata i wihove utvr|enu spratnost (ozna~enu u tekstualnim i grafi~kim zamene, odnosno izgradwe novih objekata u unutra{wosti prilozima elaborata), a spratne visine uskladiti sa propi- parcela na granici prema susedima, uz po{tovawe utvr|e- sanim za odgovaraju}e namene. Izuzetno se moè odstupiti nih urbanisti~kih pokazateqa (stepen zauzetosti parcele, od spratnosti ozna~ene u planu ukoliko uskla|ivawe (vezi- spratnost, indeks izgra|enosti, procenat zelenila na par- vawe) sa vencima susednih objekata obezbe|uje uspe{nije celi i dr.). uklapawe u ambijent, a ne remeti uslove kori{}ewa susednih Rekonstrukcija postoje}ih pomo}nih objekata na poje- objekata i ukupnog okruèwa. U tim slu~ajevima, usled veli- dina~nim parcelama, koji svojom dispozicijom odudaraju kih spratnih visina postoje}eg susednog objekta, mogu}e je da od tradicionalnog na~ina izgradwe (na regulacionoj li- novi objekat ima ve}i broj etaà od planom utvr|enih. nija i po obodu parcele) na parceli i wihova prenamena u Dozvoqena je izgradwa podruma (suterena) uz uslov da stambeno-poslovne sadràje nije dozvoqena. kota prizemqa nije vi{a od 1,20 m od kote nivelete pri- Kod izgradwe po obodu parcele nije dozvoqeno plani- stupnog puta. rati otvore prema dvori{tu suseda. Objektima koji su Nova izgradwa na pojedina~nim parcelama ne sme da osloweni na me|u, a koji su orijentisani prema otvorenim ugrozi pravo na pogled (vizure) susednih parcela, niti da javnim povr{inama (pe{a~kim ulicama, javnim zelenim umawi kvalitet ìvota i rada na wima (uslove osun~awa, povr{inama, pasaìma i dr.), dozvoqava se otvarawe vra- provetravawa, dostupnosti, kretawa i dr.) kao i da ugrozi ta, prozora, izloga i dr. prema tim namenama. privatnost wihovih korisnika. Postoje}i objekti na Gardo{u i ]ukovcu koji su svojim 1.4. Vertikalna regulacija (spratnost) arhitektonsko-urbanisti~kim parametrima neuskla|eni sa Vertikalna regulacija Jezgra prete`no je determinisa- ambijentom Jezgra nisu referentni za planirawe odnosa u na. Odslikava se u silueti grada kao niska, polegla struktu- okruèwu. ra prose~ne spratnosti ispod dve etaè, nad kojom se uzdi- U ciqu za{tite ambijenta, vizura i siluete grada, na ù vitke vertikale crkvenih torweva i Milenijumske kule. Gardo{u i ]ukovcu zamena postoje}eg dotrajalog gra|evin- U skladu sa planom utvr|enim op{tim i posebnim me- skog fonda mogu}a je izgradwom ku}a tipa T1 i T2, u naj- rama za za{titu i unapre|ewe prostora, u postupku urbane vi{e dva stambena nivoa. Visina slemena objekta ne sme da obnove uvaàvati spratnost koja je karakteristi~na za nadvisi kotu niveletu prvog gorweg nivoa. Izuzetak od ovo- utvr|enu tipologiju postoje}ih ku}a (arhitekture) na podru~- ga predstavqaju objekti u dnu parcela koje se prostiru izme- ju Jezgra (prizemna modifikovana ruralna ku}a i malovaro- |u Wego{eve i Gardo{ke ulice, a kojima se dozvoqava rekon- {ka ku}a, visokoparterna i jednospratna stambena i stambe- strukcija do spratnosti NP+P+Pk (iz Wego{eve), odnosno no-poslovna ku}a, javne zgrade spratnosti od P+2 do P+4). do P+Pk (iz ulice Gardo{ke) sa mogu}no{}u pristupa i Adaptacija ili rekonstrukcija potkrovqa svih postoje- formirawa fasade iz Gardo{ke ulice. Ovo se ne odnosi na }ih objekata mogu}a je u jednom nivou, prema posebnim kon- naspramnu stranu Gardo{ke ulice od broja 32 do broja 46. zervatorskim uslovima utvr|enim u „Elaboratu ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa i merama tehni~ke za{tite pro- 1.5. Stepen zauzetosti parcele storne kulturno-istorijske celine Starog jezgra Zemuna, Podru~je Starog jezgra karakteri{e veliki stepen iz- kulturnog dobra od velikog zna~aja, za potrebe izrade re- gra|enosti na parceli koji je, po pravilu, u obrnutoj pro- gulacionog plana” (koji je izradio Zavod za za{titu spome- porciji sa veli~inom parcela. nika kulture grada Beograda), bez obzira na planom defi- U postupku obnove putem rekonstrukcije postoje}eg fon- nisan indeks izgradwe na parceli. da (adaptacije potkrovqa ili eventualna nadzi|ivawa) i za- Zgrade kod kojih se planira kori{}ewe potkrovqa menu postoje}ih objekata novim, ve}ih kapaciteta, postepe- osvetqavaju se na uli~noj strani, po pravilu, preko leè- no osloba|ati preizgra|ene parcele u korist slobodnih i }ih krovnih prozora na kosoj krovnoj povr{ini ili preko zelenih povr{ina i prostora za stacionirawe vozila. vertikalnih prozora prema dvori{tu i na kalkanskim zi- Optimalna izgra|enost parcela na predmetnom podru~- dovima kada oni nisu na granici parcele. ju kre}e se od 30% do 60% povr{ine parcele. Postoje}e stambene zgrade novijeg datuma koje doseù Kod izgradwe novih, zamene i dogradwe postoje}ih spratnost i do P+4, ukoliko nisu u okviru modernisti~- objekata na parcelama primewiva}e se kao maksimalno do- kih celina koje formiraju nove ambijente jezgra, predsta- zvoqen stepen zauzetosti parcele od 60%. Broj 34 – 1344 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Kod parcela kod kojih je u postoje}em stawu izgra|eno- U postupku primene utvr|enih pravila kod rekonstruk- sti stepen zauzetosti parcele ve}i od 60%, prihvata se zacije postoje}eg gra|evinskog fonda, prioritet u po{tova- te~eno stawe izgra|enosti ukoliko je ono provedeno kroz wu ima dozvoqena horizontalna i vertikalna regulacija katastar (legalno), kao osnova za planirawe odnosa na (spratnost), potom stepen zauzetosti parcele, zatim indeks parceli u smislu rekonstrukcije postoje}eg stawa u skladu izgra|enosti na parceli i druga pravila. sa dozvoqenom visinskom regulacijom objekata na parceli i dozvoqenim indeksom izgra|enosti na parceli. 1.7. Arhitektonsko nasle|e Za parcele koje su prema postoje}em (bespravnom) stawu izgra|enosti, prikazanom na topografskom planu, zauzete Potrebno ga je revitalizovati (poboq{ati tehni~ko- do 80% svoje povr{ine, plan }e predstavqati urbanisti~- higijenske i funkcionalne uslove) uz strogo po{tovawe ki osnov za prihvatawe stawa (legalizaciju) uz uslov da su postoje}eg ambijenta, volumetrijskih i stilskih karakte- ispo{tovani svi drugi parametri plana (horizontalna i ristika objekata, gustina blokova, na~ina ure|ivawa slo- vertikalna regulacija, uslovi uklapawa u neposredno su- bodnih povr{ina, trgova i dvori{ta, vizura. sedstvo i ukupan ambijent Jezgra i dr.). Intervencije na postoje}em gra|evinskom fondu izve- Na parcelama na kojima se nalaze visokovrednovani sti u skladu sa urbanisti~kim pravilima utvr|enim u ovom objekti iz Kategorije 1 (kulturna dobra od velikog zna~a- planu i posebnim konzervatorskim uslovima nadle`ne ja i kulturna dobra) i Kategorije 2 (reprezentativni slu`be za{tite. objekti arhitektonskog i urbanog razvoja koji poseduju U funkcionalnom smislu po{tovati i uspostaviti one kulturno-istorijske i arhitektonsko-urbanisti~ke vred- namene objekata i prostora koje su tradicionalne (uvreè- nosti) nije dozvoqeno uve}awe postoje}eg stepena zauzeto- ne u memoriju generacija). sti parcela ukoliko to nije planom posebno definisano. Natkrivawe (zastakqivawe) atrijumskih dvori{ta ne 1.8. Tipologija ku}a (arhitekture) ulazi u obra~un stepena zauzetosti parcele. Predstavqena je sa ~etiri osnovna tradicionalna tipa Na novoformiranim parcelama namewenim izgradwi u Starom jezgru Zemuna, koji se moraju za{tititi i unapre- prete`no poslovnih sadràja, stepen zauzetosti pojedi- diti kako bi se o~uvao duh i identitet Jezgra. na~nih parcela nije iskazan numeri~ki kao pokazateq iz- – Modifikovani panonski (ruralni) tip (T1), najsta- gradwe, ve} je definisan posredno pozicijom gra|evinske riji i najrasprostraweniji tip zemunske ku}e, trodelne linije, utvr|enom spratno{}u i kapacitetom izgradwe. prizemnice izduène osnove orijentisane uòm stranom na ulicu, u prekinutom nizu karakteristi~nog ritma, sa 1.6. Indeks izgra|enosti na parceli dvoslivnim krovom i tremom na podu`noj strani prema Postoje}i „indeks izgra|enosti”13 na nivou utvr|enih dvori{tu. Ovaj tip ku}e, po pravilu, ne prerasta u vi{e- urbanisti~kih celina u okviru jezgra i na nivou jezgra u spratni. Karakteristi~an je za Gardo{, ]ukovac, ulicu celini („i” = 0,65), ispod je dozvoqenog indeksa izgra|e- Ora~ku i Cetiwsku i zapadne delove Jezgra u neposrednoj nosti Generalnog urbanisti~kog plana Beograda do 2000. blizini. godine, propisanog za pripadaju}i âáá tip izgra|enosti – Malovaro{ka ku}a (T2), prizemnice izduène osnove (maksimalno „i” = 0,8). orijentisane {irom stranom na ulicu, postavqene na regu- „Indeks izgra|enosti“14 na podru~ju Jezgra, imaju}i u lacionim linijama, me|usobno povezane {to im daje urba- vidu prose~nu spratnost na podru~ju Jezgra od oko dve eta- ni karakter, naj~e{}e dvotraktne sa jednim ili dva krila è, za oko 75% ve}i je od „indeksa izgra|enosti „13 tako prema dvori{tu, sa podrumom ili bez wega. Ovaj tip ku}e, da na nivou Jezgra u postoje}em stawu dostiè vrednost po pravilu, ne prerasta u vi{espratni. Karakteristi~ne „i” od oko 1,15. su u Karamatinoj ulici, Wego{evoj i Beànijskoj. U zavisnosti od postoje}e, odnosno planirane spratno- – Visokoparterna ku}a (T3), malogradske i gradske pri- sti objekata i postoje}eg, odnosno planiranog stepena zau- zemnice poloène {irom stranom prema ulici. Ve}im di- zetosti parcele, utvr|uju se maksimalno dozvoqeni indeksi menzijama, kvalitetnijim materijalima i bogatijom obra- izgra|enosti na pojedina~nim parcelama na slede}i na~in: dom razlikuje se od prethodnog tipa. Imaju podrum i tavan, blaè krovne nagibe. Oblikovane su stilski, sa puno de- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– korativne plastike. Ku}e ovog tipa, po pravilu, ne prera- Planirana Planirani stepen Planirani indeks staju u vi{espratne. Karakteristi~ne su za centralne de- spratnost zauzetosti parcele izgra|enosti love Jezgra (imaju nagla{en gradski karakter). –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – Jednospratna stambena i stambeno-poslovna ku}a P do 30 % do 0.45 (T4), dvotraktne dispozicione {eme, strmih i visokih P od 30% – 60% od 0.45 – 0.90 krovova (kasnije ne{to blaìm), sa {irokim kolskim ula- P od 60% – 80% od 0.90 – 1.20 zima u simetrali fasade (koji se kasnije napu{taju radi P od 80% – 100% od 1.20 – 1.50 pro{irewa lokala i zamewuju uskim asimetri~nim ulazi- P+Pk – P+1 do 30 % do 0.75 ma), sa prizemnim ili jednospratnim, jednim ili dva dvo- P+Pk – P+1 od 30% – 60% od 0.75 – 1.50 ri{na krila. Prizemqa su obi~no radwe i lokali, a spra- P+Pk – P+1 od 60% – 80% od 1.50 – 2.00 tovi su nameweni stanovawu. U wihovom oblikovawu pri- P+Pk – P+1 od 80% – 100% od 2.00 – 2.50 mewuju se stilski i dekorativni elementi. P+1+Pk – P+2 do 30 % do 1.05 Intervencije na postoje}im objektima svih tipova mo- P+1+Pk – P+2 od 30% – 60% od 1.05 – 2.10 gu}e su iskqu~ivo u skladu sa uspostavqenom valorizaci- P+1+Pk – P+2 od 60% – 80% od 2.10 – 2.80 jom objekata na osnovu posebnih konzervatorskih uslova P+1+Pk – P+2 od 80% – 100% od 2.80 – 3.50 slu`be za{tite. P+2+Pk – P+3 do 30 % do 1.35 P+2+Pk – P+3 od 30% – 60% od 1.35 – 2.70 1.9. Javni objekti P+2+Pk – P+3 od 60% – 80% od 2.70- 3.60 P+2+Pk – P+3 od 80% – 100% od 3.60 – 4.50 Daju urbani karakter Starom jezgru Zemuna. U odnosu na –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sadràj i namenu mogu se izdvojiti utvr|ewa, vojne, sani- ––––––––– tarne, upravne, sakralne, privredne, obrazovne, kulturne i 13 Po definiciji iz Izmena i dopuna GUP-a Beograda do 2000. druge javne ustanove. Arhitektonske odlike javnih gra|evi- godine („Slu`beni list grada Beograda”, broj 2/85). na jedinstvene su i zajedni~ke svim vrstama, osim sakral- 14 Po definiciji iz Zakona o planirwu i izgradwi („Slu`beni nih objekata koji se kompozicijom i obradom razlikuju od list grada Beograda”, broj 47/03). svih ostalih. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1345

Spratnost javnih gra|evina kre}e se od P+2 do P+4. ferskih prilika sa wega se mogu sagledati siluete Fru- Izdvajaju se svojom dispozicijom (naj~e{}e su samostalne) {ke gore, obrisi Cera ili Vr{a~kih brda), a pri silasku i volumenima koji ih razlikuju od stambenih zgrada. Na polako suàva vidike i diskretno vra}a posetioca u in- javnim gra|evinama najboqe se moè pratiti stilski raz- timni i slikoviti ambijent doweg dela Jezgra. voj arhitekture Starog jezgra Zemuna. Unutar doweg dela grada zna~ajne vizure i prepozna- U skladu sa utvr|enom valorizacijom javnih objekata us- tqivi slikarski motivi pitoresknog naseqa predstavqaju postavqaju se i odgovaraju}e mere wihove tehni~ke za{tite. izuzetan doìvqaj koji treba afirmisati (iz Glavne uli- Za pojedine postoje}e javne objekte (i prostore) planom ce kao uvodnog pravca u Jezgro, prema reci iz svih popre~- se predvi|a redefinisawe namena, ~ime se o~ekuje pove}a- nih pravaca Doweg grada Wego{eve, Karamatine, Zmaj Jo- we atraktivnosti, raznovrsnosti i kvaliteta ukupne pro- vine, Gospodske, sa Masarikovog trga i promenade u ulici storne ponude ovog podru~ja. Sowe Marinkovi}), prema gradu sa Gardo{a i ]ukovca i sagledavawe sa Dunava. 1.10. Trgovi Rekonstrukcija postoje}ih objekata i izgradwa novih, na osnovu ovoga plana, ne sme da ugrozi mogu}nost sagleda- Brojni, zna~ajni i vredni javni prostori, razli~iti po vawa prostora iz zna~ajnih pravaca i ta~aka ozna~enih na obliku (nepravilni, asimetri~ni), strukturi koja ih u Karti valorizacije prostora. prostornom smislu formira (zatvoreni, poluzatvoreni) i nameni (saobra}ajni, manifestacioni, dru{tveni, pija~- 1.13. Materijalizacija ni, ukrasni). Mreù zemunskih trgova sa~iwavaju: najstariji Omla- Revitalizacija i obnova postoje}eg gra|evinskog fon- dinski trg, najve}i Masarikov trg, najuì Trg pobede, naj- da zahtevaju primenu tradicionalnih materijala kao {to niì Trg JNA, najmawi Senski trg i najpoeti~nijeg ime- su opeka, malterisana ili dersovana, re|e ve{ta~ki kamen. na Trg Branka Radi~evi}a. Drvo i gvo`|e koristiti kao elemente konstrukcije ili Potrebno ih je u arhitektonskom smislu uobli~iti u kao elemente sekundarne plastike. celine atraktivnim poplo~avawem (opeka, kamen, granitne Krovove, tradicionalno dvovodne i na jednu vodu (kod kocke, klinker plo~ice), adekvatnim osvetqewem, unapre- objekata u nizu), re|e ~etvorovodne (kod slobodno stoje}ih |ewem postoje}ih i uvo|ewem novih drvoreda i cvetnih objekata), nagiba od 25° do 55° pokrivati ravnim crepom. aleja i drugim elementima urbanog mikropejzaà), sadr- Mansardne krovove pokrivati bakrom, bojenim limovima àjno obogatiti, unaprediti wihove funkcije i povezati ili drugim savremenim materijalima (tegola). Krovove ma- u kontinualnu mreù pe{a~kim komunikacijama, funkci- lih nagiba iza atika pokrivati limom. Nagibe krovova no- jama, oblikovawem, simbolima (niz me|usobno integrisa- vih objekata uskla|ivati sa susednim objektima. nih ambijentalnih sekvenci). U primeni boja koristiti pastelne tonove (ùte, zelene, terakote, sive, roze). Bela boja karakteristi~na je za 1.11. Silueta (slika) grada ruralno podru~je (u kombinaciji sa tamnobraon prozori- ma) i treba je izbegavati. Kroz istoriju prepoznatqiva, horizontalna, struktura Preporuka je da zidno platno dominira u odnosu na za- grada oslowenog na Dunav iz koje, u ve} prepoznatqivoj di- stakqene povr{ine otvora. Na fasadama okrenutim ka unu- namici, izrawaju vertikale (torwevi) sakralnih objekata. tra{wosti parcele mogu} je slobodniji i savremeniji Naseqe se postepeno podiè na lesni obronak okrenut tretman primenom ve}ih staklenih povr{ina. Velike vid- ka Starom jezgru i Beogradu (Gardo{). Wegova jugoisto~na ne povr{ine kalkana ukrasiti muralima (imitacijom fasa- strana visine od oko 30 m savladana je sa ~etiri terase. de, citatom iz istorije grada i sl.) ili zelenim puzavicama. Najvi{a ta~ka je na platou oko Milenijumske kule (112 Ograde prema ulici ozidati, po pravilu, do visine od mnv). Silueta gardo{kog naseqa i tvr|ave isti~e se svo- oko 180 cm. Svojim oblikom, bojom i na~inom re{avawa jom osobenom formom kao bitan elemenat urbane slike Be- ulaznih kapija treba da ~ine integralni deo arhitekton- ograda. Wome dominira vertikala Milenijumske kule ko- skog sklopa objekta. ja ~ini ravnoteù prema silueti beogradske tvr|ave sa Pripadaju}e parcele javnih objekata na Gardo{u, u vertikalom Pobednika. U panorami grada, ove dve na- Gradskom parku i na Zemunskom keju ne ogra|ivati. spramne tvr|ave predstavqaju portal na u{}u Save u Dunav. Za poplo~avawe podnih povr{ina (trotoara, trgova, Planirane intervencije ne smeju ugroziti siluetu Sta- dvori{ta, {etnih staza, pasaà), koristiti granitne koc- rog jezgra Zemuna. ke, klinker plo~ice, opeku, kamen, drvo i druge prirodne materijale. 1.12. Vizure U sklopu parternog ure|ivawa slobodnih delova parcela, posebnu pa`wu posvetiti ozelewavawu. Vizure se pribli`no mogu orijentisati na ~etiri stra- Mogu}e je natkrivawe (zastakqivawe) atrijumskih dvo- ne, od koji svaka ima svoju specifi~nost, bilo sa istorij- ri{ta koje ne ulazi u obra~un procenta zauze}a parcele. skog, urbanog ili likovnog aspekta. Elemente urbanog mobilijara (klupa, svetiqka, korpa, Preko zemunske obale Dunava prostire se mirna seve- stub za plakatirawe, reklamni panoi, drà~i za bicikle, roisto~na panorama naspramne obale i banatske ravnice. ograde, àrdiwere, skulpture i dr.) projektovane od stra- Du` Dunava i preko sremskih ravnica pruà se severoza- ne arhitekata i dizajnera, primeriti volumenom i izgle- padna panorama pomalo idili~ne pozadine grada, dok jugo- dom postoje}em ambijentu. zapadnu panoramu odlikuju urbani kontrasti (polegli ze- Uvoditi vodu kao element urbanog mikropejzaà posta- munski krovovi, vertikale crkvenih torweva i u tre}em vqawem fontana na otvorenim javnim prostorima i reani- planu novobeogradski blokovi savremenog arhitektonskog macijom arteskih bunara koji su karakteristi~ni za pro- izraza). Najslikovitije prizore pruà jugoisto~na pano- stor Starog jezgra Zemuna. rama koja po~iwe urbanim pejzaèm 18. i 19. veka na zemun- Kod izgradwe novih objekata na podru~ju Doweg Zemuna skoj obali, da bi preko u{}a Save u Dunav, {etali{tima i slobodna je upotreba novih tehnika i materijala uz po{to- mostovima do{la do kalemegdanskog grebena i utopila se vawe (konteksta) postoje}ih odnosa masa, razmera, ritma i dr. u urbanu sliku Beograda. Sve ~etiri panorame vidqive su sa Gardo{a. Panorame su sagledive i sa ve}eg broja prirodnih vidikovaca koje 2. POSEBNA PRAVILA pruàju gardo{ki i }ukova~ki obronci na svojim terasa- Valorizacija postoje}eg gra|evinskog fonda i ukupnog ma. Gardo{ svojim posetiocima pri dolasku pruà sve {i- prostora predstavqa osnovu za planirawe odnosa unutar re i daqe sagledavawe prostora (u zavisnosti od atmos- predmetnog podru~ja. Broj 34 – 1346 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Mere za{tite kulturno-istorijskog i prirodnog nasle- arhitekturom glavnog (uli~nog) objekta na parceli i utvr- |a u okviru za{ti}ene prostorne kulturno-istorijske ce- |enim urbanisti~kim parametrima (dozvoqeni procenat line Starog jezgra Zemuna definisane su u saradwi sa Za- zauzetosti parcele i dr.). Dogra|ene delove objekta funk- vodom za za{titu spomenika kulture grada Beograda i Re- cionalno organizovati (pristup, svetlost, prikqu~ewe publi~kim zavodom za za{titu prirode. na mreù tehni~ke infrastrukture i dr.) iskqu~ivo pre- Prema vrsti i karakteru funkcionalnih i prostornih ma sopstvenom dvori{tu (parceli). Dogradwa objekta ne intervencija, na podru~ju plana u okviru navedenih urba- sme da ugrozi postoje}e i planirano kori{}ewe okolnog nisti~kih celina mogu se identifikovati podru~ja u koji- prostora. ma se predlaù restauracija, revitalizacija, kvalitativna Mogu}a je dogradwa i na regulacionoj liniji po ~ita- rekonstrukcija i obnova gradskih funkcija, intenzivira- voj {irini parcele, objekata u prekinutom nizu tipa T2, we kori{}ewa zemqi{ta, higijenska ili ekolo{ka sana- T3 i T4, uz uslov da se omogu}i kolski pristup unutra{wo- cija, za{tita ambijenta i kulturnih vrednosti, zone nove sti parcele (kroz pasa`) i ispo{tuju planom utvr|eni ur- izgradwe i sl. banisti~ki parametri. Na podru~ju plana primewiva}e se pored op{tih pravila (mera) za za{titu i unapre|ewe prostora i slede}a po- 2.5. Nadzi|ivawe sebna pravila (mere) tehni~ke za{tite: Izvodi se u skladu sa arhitekturom (tipologijom) postoje}eg objekta, uz po{tovawe vertikalne regulacije koja 2.1. Restauracija ili rekonstrukcija fasada preovla|uje u datom uli~nom frontu, odnosno uskla|eno je Zna~ajna mera za{tite kojom se obnavqa autenti~ni iz- sa visinskom regulacijom susednog objekta sa ve}im stepe- gled visoko vrednovanih objekata i uklawaju neodgovaraju- nom za{tite. }i elementi, ~ime se unapre|uje tradicionalni ambijent i Transformacija postoje}ih objekata (od visokovredno- identitet Zemuna. vanih do ambijentalnih) nadzi|ivawem, mogu}a je prema posebnim konzervatorskim uslovima slu`be za{tite. 2.2. Adaptacija potkrovqa Nadzi|ivawe ne sme da ugrozi stabilnost objekta na kome se izvodi sa aspekta geotehni~kih, geolo{kih i sei- Pod adaptacijom potkrovqa podrazumevaju se interven- zmi~kih karakteristika tla i stati~kih i konstruktivnih cije u okviru postoje}eg gabarita i volumena krova uz zadr- karakteristika objekta, u skladu sa propisima o izgradwi àvawe postoje}e visine krovnog venca i slemena krova, objekata. nagiba krovnih ravni i vrste krovnog pokriva~a. Adapti- rana potkrovqa osvetqavaju se na uli~noj strani, po pravi- 2.6. Rekonstrukcija objekta lu, preko leè}ih krovnih prozora na kosoj krovnoj povr- {ini ili preko vertikalnih prozora na kalkanskim zido- Rekonstrukcija objekta podrazumeva: vima kada oni nisu na granici parcele. – prezi|ivawe objekta lo{eg boniteta na postoje}oj po- Adaptacijom potkrovqa i prenamenom prostora pod ziciji ili na regulacionoj liniji (ukoliko je postoje}i krovom u stambeni ili poslovni prostor prevashodno re- objekat na izvesnom udaqewu od we); {avati narasle potrebe postoje}ih korisnika (u smislu – pro{irewe gabarita objekta dogradwom po {irini uve}awa standarda stanovawa, a ne umawewa uvo|ewem no- parcele na regulacionoj (postoje}oj gra|evinskoj) liniji vih korisnika, nedostaju}ih parking mesta, deficita slo- ili du` parcele u skladu sa utvr|enim urbanisti~kim pa- bodnih i zelenih povr{ina i dr.). rametrima – pove}awe nadzitka u potkrovqu, uz zadràvawe tipo- 2.3. Rekonstrukcija potkrovqa lo{kih i stilskih karakteristika objekta; – povra}aj devastiranog objekta u autenti~no stawe; Rekonstrukcija potkrovqa podrazumeva: – vra}awe autenti~nih elemenata objektu (balkoni, te- – formirawe baxa ka dvori{tu bez podizawa nadzitka; rase, otvori, pasaì, stepeni{ta, elementi plastike i dr.) – podizawe nadzitka ka dvori{tu do mah dozvoqene visi- u skladu sa originalnim projektima; ne u skladu sa propisima (ukoliko kalkan nije saglediv); – rekonstrukciju fasade u smislu promene postoje}ih – podizawe nadzitka ka dvori{tu do izjedna~ewa sa otvora ili otvarawa novih, zbog mogu}e promene namene uli~nim, uz mogu}nost formirawa baxa ka dvori{tu (uko- postoje}eg objekta; liko je kalkan saglediv); – uskla|ivawe izvedenog stawa objekta sa uspostavqe- – podizawe nadzitka ka dvori{tu do pune spratne visinom valorizacijom objekta i ukupnog prostora (kod posto- ne (ukoliko kalkan nije saglediv); je}ih objekata koji su svojim arhitektonsko-urbanisti~kim – podizawe nadzitka ka ulici do izjedna~ewa sa vi{im parametrima neuskla|eni sa ambijentom jezgra). susednim objektom istog tipa, uz uslov da se zadrì pro- Rekonstrukcija objekta podrazumeva (uz obavezno o~uva- porcionalni odnos prizemqa i potkrovqa i tipolo{ke i we autorskog arhitektonskog koncepta) kod vi{espratnih stilske karakteristike objekta, kao i da se predmetnom stambenih i stambeno-poslovnih objekata savremenog arhi- intervencijom ne nadvisi objekat u neposrednoj blizini, tektonskog izraza: vredniji prema stepenu valorizacije od predmetnog objekta. – sanaciju ravnog krova izgradwom kosog krova malog Rekonstrukcija potkrovqa podrazumeva i promenu geo- nagiba bez dobijawa korisnog prostora; metrije kosog krova ukoliko se time vr{i usagla{avawe – sanaciju ravnih krovnih terasa dogradwom postoje}ih sa krovovima susednih objekata, postiè za{tita vizura i povu~enih spratova; harmoni~no uklapawe objekta u ambijentalnu celinu. – sanaciju ravnog krova izgradwom kosog krova, u ciqu Rekonstrukciju potkrovqa planirati za objekat kao je- kori{}ewa prostora pod kosim krovom za stanovawe ili dinstvenu urbanisti~ko-arhitektonsku celinu i izvoditi poslovawe, bez i sa promenom broja stambenih ili poslov- jednovremeno nad celim objektom. Iskqu~uje se mogu}nost nih jedinica u objektu. parcijalnih intervencija koje devastiraju arhitektonske i ambijentalne vrednosti objekta i ukupnog prostora. 2.7. Uklawawe objekta

2.4. Dogradwa objekta Planom se predvi|a uklawawe svih postoje}ih objekata koji se nalaze na javnim povr{inama (trgova, ulica, parko- Po pravilu se odnosi na prizemna krila glavnih obje- va, {etali{ta i dr.) koji degradiraju prostor i devastira- kata i dvori{ne prizemne objekte na parceli i odvija se ju wegove spomeni~ke i ambijentalne vrednosti. Ovi objek- po dubini parcele du` granica prema susedima, u skladu sa ti ozna~eni su na Karti valorizacije objekata, 1:2.500. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1347

Postoje}i pomo}ni objekti na pojedina~nim parcelama, – Izlo`ba uskr{wih jaja (Kontumacke crkve u Grad- koji svojom dispozicijom odudaraju od tradicionalnog na- skom parku), ~ina izgradwe (na regulacionoj liniji i po obodu parce- – Detelina sa ~etiri lista (takmi~ewe male dece u le) na parceli tako|e se predvi|aju za postepeno uklawa- Gradskom parku). we. Nije dozvoqena wihova rekonstrukcija i prenamena u Promocija Zemuna utica}e na promet i profit (u obla- stambeno-poslovne sadràje. sti saobra}aja, turizma, ugostiteqstva, trgovine, zanata, umetnosti i dr.), iz ~ega }e logi~no proiste}i i ve}a ula- 2.8. Zamena objekta gawa u budu}e urbanisti~ke akcije (revitalizacija i urbana obnova Jezgra). Zamena objekta novim vr{i se u svemu prema op{tim merama za{tite i unapre|ewa prostora i uspostavqenim ur- 3.2. Redefinisawe namena (revitalizacija) banisti~kim parametrima. Predvi|ena je na parcelama na kojima se nalaze objekti Jedno od polaznih opredeqewa u postupku urbane obno- bez kulturno-istorijskih, urbanisti~kih ili arhitekton- ve jeste revitalizacija postoje}ih i uvo|ewe novih namena skih vrednosti. Uz punu primenu savremenih materijala i za objekte i prostore. Kako se prete`no radi o spomenici- tehnika moè im se mewati izgled, spratnost i drugi ele- ma kulture ili objektima koji imaju izuzetne kulturno- menti, ili se mogu u potpunosti zameniti novim pojedi- istorijske, arhitektonsko-urbanisti~ke i ambijentalne na~nim objektima ili arhitektonskim sklopovima, pri ~emu vrednosti, namene koje se predlaù ne smeju ugroziti wi- se moraju po{tovati urbanisti~ke karakteristike nasle|a hovu strukturu i celovitost. (parcelacija, horizontalna i vertikalna regulacija, osnov- U tom smislu preporu~uje se prenamena slede}ih objeka- na geometrija fasada karakteristi~nih za ambijent i dr.). ta i prostora: Na podru~ju Gardo{a i ]ukovca prilikom zamene i/ili – CARINARNICE u mawi garni hotel, nacionalni izgradwe novih objekata moraju se po{tovati tipolo{ke restoran, kazino. karakteristike objekata (tip T1 i T2) navedene u Pravili- – STARU ELEKTRI^NU CENTRALU dogradwom no- ma gra|ewa pod ta~kom 1.8. vih sadràja upotpuniti i prenameniti u multifunkcionalni centar (muzej tehnike sa Teslinim pronalascima, 2.9. Izgradwa novih objekata teatar, bioskop, izlo`beni prostor, sajam i dr.). – LIVNICA „PANTELI]”, spomenik kulture od ve- Izgradwu novih objekata na neizgra|enim i novoformi- likog zna~aja koji svedo~i o razvoju zemunskog zanatstva i ranim parcelama na podru~ju plana realizovati „planira- privrede tokom 18. i 19. veka, u kona~nom re{ewu treba da wem u kontekstu”, prema op{tim merama za{tite i unapre|e- bude ogledna radionica i muzej starih, zaboravqenih zana- wa prostora i uspostavqenim urbanisti~kim parametrima. ta. Dozvoqeno je da u woj bude organizovano odvijawe i drugih centralnih aktivnosti (delatnosti). 3. POTENCIJALI PODRU^JA (PRAVCI TRANSFOR- Do privo|ewa planiranoj nameni, mogu}e je da u woj bu- MACIJE PROSTORA) de sedi{te stru~nog tima koji }e koordinirati i usmera- vati sve u~esnike u procesu revitalizacije i urbane obno- 3.1. Akciono planirawe – kampawa za Zemun ve predmetnog podru~ja (urbanista, konzervator, predstavnik lokalne uprave, predstavnik gra|ana i dr.), sedi{te Staro jezgro Zemuna kao deo Centralne zone Beograda i Turisti~ke organizacije Zemuna i dr. jedno od dva istorijska sredi{ta, treba da postane „urba- – KU]U DIMITRIJA DAVIDOVI]A, srpskog kwi- ni magnet” na nivou Beograda. Planom ponu|eni koncept èvnika, novinara i diplomate, postepeno transformisa- saobra}ajnog re{ewa ima za ciq pove}awe dostupnosti i ti (imaju}i u vidu dana{wu preovla|uju}u stambenu name- propustqivosti za sve vidove kretawa (javni prevoz, mo- nu) u objekat za aktivnosti centra, kakav je npr. Dom {tam- torni saobra}aj, pe{aci, biciklisti, roleri, saobra}aj na pe (medija centar). vodi), a sadràjna animacija i promocija javnih prostora – ZGRADI MAGISTRATA kao spomeniku kulture, po- i objekata u~ini}e ga jo{ vi{e atraktivnim i prepozna- trebno je vratiti javnu namenu. Mogu}e je da u funkciji sa- tqivim, stvaraju}i „marku ZEMUN” kao osvedo~eni znak dràja kulture u woj bude sme{tena gradska biblioteka kvaliteta. i/ili gradska galerija, na {ta }e uticati budu}a arheolo- Potrebno je da nosioci lokalne vlasti daju puni do- {ka istraìvawa planom utvr|enih lokaliteta i eventu- prinos aktivirawu postoje}ih prostora i objekata organi- alna prezentacija arheolo{kih nalaza. zuju}i ili podràvaju}i organizaciju dinami~nih de{ava- – KAPETANIJA je u funkciji sadràja kulture (Gale- wa (akcija) tokom ~itave godine. Konkretna mesta, upotpu- rija Dru{tva likovnih i primewenih umetnika Zemuna)) i wena odgovaraju}im „scenografijama” tako }e dobiti svoj ugostiteqstva. Preispitati mogu}nost vra}awa wene iz- novi identitet i zna~ewe, stvaraju}i aktuelni „duh mesta” vorne namene (pristani{ne zgrade). Ukoliko za to ne po- prepoznatqiv za budu}nost. stoje prostorni i tehni~ki uslovi, tu namenu bi trebalo Mogu}a de{avawa: smestiti u neki od objekata (u vlasni{tvu dràve, grada, – Zemunska regata, vesla~ka trka (dunavska i savska lokalne uprave) na Zemunskom keju (na primer zgrada na akvatorija), Keju oslobo|ewa 29). – Zemunske igre bez granica (Kej i akvatorija), – KU]U U KOJOJ JE BORAVIO BRANKO RADIÊ- – Biciklisti~ka trka „TOUR de TAURUNUM”, VI] na istoimenom trgu, restituisati ili, po{tuju}i – Letwi bal (na prostoru Masarikovog trga), kontekst, izgraditi novi objekat i nameniti ga za Klub ze- – [ahovski turnir na klupama Gradskog parka, munskih kwièvnika. – Pecawe sa Keja 24 ~asa, – ZEMUNSKU TVR\AVU rekonstruisati i zajedno sa – Zemunska ribqa ~orba (Kej kod „[arana”), MILENIJUMSKOM KULOM prenameniti u jedinstven – De~iji desetoboj ({kole u Gradskom parku), vidikovac dopuwen sadràjima kulture i ugostiteqstva. – Kupus, bundeva, lubenica – kapitalac (takmi~ewe na – POSTOJE]U LETWU POZORNICU NA GARDO- pijaci), [U rekonstruisati i funkcionalno upotpuniti (eventu- – Zemunske vedute (likovno takmi~ewe – izlo`ba u alno natkriti) tako da se na woj mogu (nezavisno od atmos- zgradi Kapetanije), ferskih prilika) odvijati kulturne i zabavne manifesta- – Mis barka – najlep{i ~amac u zemunskim marinama, cije, spektakli. – Kviz – Ko zna vi{e iz istorije Zemuna (na Letwoj po- – KAFANI „BELI MEDVED” (Vasilija Vasilijevi}a zornici), 10) vratiti autenti~nu namenu i uvrstiti je u turisti~ku – Mis Zemuna (na Promenadi i Zemunskom keju), ponudu Zemuna, kao najstariju sa~uvanu ku}u u jezgru Zemuna. Broj 34 – 1348 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

– KASARNE U GRADSKOM PARKU sa planersko-ur- funkciji ostvarivawa ve}eg standarda stanovawa ili rada banisti~kog aspekta imaju poèqnu dispoziciju u odnosu (ateqei, radionice, biroi) postoje}ih korisnika i drugih na namene u okruèwu i optimalan kapacitet da bi se u zainteresovanih lica. perspektivi mogle penameniti u sadràj Me|unarodnog Kod prenamene objekata u sadràje kulture mogu}e je (iz omladinskog centra (hostela). razloga ekonomske odrìvosti) kombinovawe sa kompati- – U kontekstu planirane transformacije Triglavske bilnim, trì{no orijentisanim sadràjima (ugostiteq- ulice na potezu od Vukove do Svetosavske (nova regulaci- stvo, ekskluzivne usluge, primereni vidovi trgovine i dr.). ja, uvo|ewe drvoreda, planirawe novih fizi~kih struktura Prenamene postoje}ih objekata mogu}e je izvesti na zah- u kompleksu kasarni i eventualno uvo|ewe novih namena), tev legitimnih vlasnika (korisnika) objekata i/ili uz wi- PRIZEMQA POSTOJE]IH VI[ESPRATNIH hovu saglasnost. STAMBENIH OBJEKATA (TRIGLAVSKA 2-8), u okviru kojih su realizovane pojedina~ne garaè (12 GM), mogu}e 3.3. Restitucija je prenameniti u sadràje centralnih aktivnosti (trgovi- – Izvr{iti potpunu obnovu sru{enog spomenika kultu- na, usluge, ugostiteqstvo i dr.) uz uslov da se stacionira- re, Ku}e porodice Burovac u Visokoj 27 (gra|evinska par- we potrebnog broja vozila re{i u okviru pripadaju}e parcela B1-12) prema posebnim konzervatorskim uslovima cele u unutra{wem dvori{tu. slu`be za{tite. Sve postoje}e objekte na pripadaju}oj par- – SAMOSTAN SESTARA MILOSRDNICA SV. celi koji svojom dispozicijom i volumenom naru{avaju vi- VINKO PAULSKI svojim zna~ajnim, a nedovoqno isko- zuru na Zemunsku tvr|avu i Milenijumsku kulu rekonstrui- ri{}enim kapacitetom i izuzetno povoqnom lokacijom sati u skladu sa vrednostima Gardo{a i utvr|enim urbani- (na obodu Gradskog parka i u neposrednoj blizini Bolni- sti~kim pokazateqima. ce), upu}uje na mogu}u delimi~nu prenamenu, u objekat ka- – Izvr{iti restituciju poru{enog trakta spomenika ritativnog karaktera za sme{taj i socijalno starawe (bri- kulture, Ku}e porodice Markovi} u Gospodskoj 14 (gra|e- gu) o razli~itim kategorijama stanovni{tva (dom za stara vinska parcela A34-14) prema posebnim konzervatorskim lica, uto~i{te za siromahe, dom za decu bez roditeqa, ob- uslovima slu`be za{tite, kako bi se ku}i vratio prvobi- dani{te i sl.). tan izgled. – SINAGOGI je potrebno vratiti autenti~nu sakral- nu namenu. 3.4. Nova izgradwa – JUGOZAPADNI DEO KOMPLEKSA POQOPRI- Urbanisti~ki pokazateqi i analize za podru~je Starog VREDNOG FAKULTETA, u okviru koga postoji niz obje- jezgra Zemuna u posledwe tri decenije upu}uju na zakqu~ak kata bez vrednosti u funkciji odvijawa nastavnog procesa da se ukupna BRGP na podru~ju Jezgra nije bitno uve}avala i u funkciji stanovawa (neprihvatqiva namena za pred- i da je u procesu dosada{we urbane obnove i postepene metni prostor), potrebno je rekonstruisati (eksperimen- transformacije dolazilo prete`no do rekonstrukcije po- talne hale, staklenici, izlo`beni paviqoni), obogatiti stoje}eg fonda, neznatno do izgradwe novih objekata, florom, urediti prilaze i {etne staze i postepeno ga uglavnom u korist nestambenih namena. transformisati u Botani~ku ba{tu (vrt) pristupa~an za gra|ane. U tom smislu pretpostavqa se, da }e se i u budu}em pro- Pristupni plato koji obuhvata deo pripadaju}e parcele cesu revitalizacije i urbane obnove Jezgra, ostvariti po- i deo javne povr{ine, adekvatno urediti i transformisa- rast BRGP na nivou pojedina~nih blokova, urbanisti~kih ti u Akademski trg. celina i Jezgra u celini, prvenstveno rekonstrukcijom po- – OMLADINSKOM TRGU, najstarijem trgu na prosto- stoje}eg gra|evinskog fonda (adaptacije i rekonstrukcije ru Zemuna koji datira iz prve polovine 18. veka, potrebno tavana, dogradwe u unutra{wosti parcela, zamene objeka- je, izme{tawem sadràja pijace, vratiti izvornu funkciju ta), pri ~emu se ne o~ekuje bitno uve}awe broja stanovni- trga i pretvoriti ga u mesto za susret, odmor, doga|aj, spek- ka, ve} uve}awe standarda stanovawa i rada postoje}ih sta- takl. Atraktivnim poplo~avawem (opeka, kamen, granitne novnika i zaposlenih. kocke, klinker plo~ice), adekvatnim osvetqewem, unapre- Planira se nova izgradwa prete`no nestambenih name- |ewem postoje}ih drvoreda, uvo|ewem cvetnih aleja, vode i na. Za izgradwu novih sadràja planiraju se, po urbani- drugih elemenata urbanog mikropejzaà, u~initi da posta- sti~kim celinama, odnosno blokovima, slede}e lokacije: ne jedan od urbanih magneta Zemuna. Blok A-27 – [TRAJHEROVE KU]E (Masarikov trg 10-16), u kojima se danas odvija nizak nivo stanovawa, potrebno je ce- Unutra{wost bloka izme|u Glavne ulice, [trosmaje- linski rekonstruisati i postepeno transformisati u rove, Svetosavske i Dubrova~ke izuzetno je razgra|ena. U objekat za delatnosti i centralne aktivnosti. nameri da se uspostavi ~vr{}a unutra{wa regulacija, kao – CENTRALNI OKTOGONALNI OBJEKAT na Ma- i da se unutra{wost bloka u~initi pre svega funkcional- sarikovom trgu privesti nameni koja je u funkciji turi- nom i atraktivnom za pe{aka, planira se po dubini parce- sti~ke ponude Zemuna (informativni punkt, biletarnica, la iz Dubrova~ke ulice u kontinuitetu (neprekinutom ni- prodavnica suvenira i dr.). zu) sve do „Mc Donalds“-a, izgradwa centralnih sadràja – PRIZEMQA POSTOJE]IH I PLANIRANIH ukupnog kapaciteta oko 2.815 m² BRGP i preovla|uju}e OBJEKATA (naro~ito du` ulica Glavne, Zmaj Jovine, Go- spratnosti P+1 (mogu}e varirawe spratnosti do P+2 na spodske i Beànijske, zatim du` Omladinskog trga, Trga uglovima niza). pobede, Masarikovog trga i Keja oslobo|ewa, na Gardo{u U kompleksu Fraweva~kog samostana omogu}iti iz- i u onim delovima Jezgra koji su prete`no stambene name- gradwu dodatnih sadràja (biblioteke sa ~itaonicom i ne) postepeno transformisati u sadràje centralnih ak- prate}e sadràje) ukupnog kapaciteta oko 1.500 m² BRGP i tivnosti, ~ime }e se unaprediti karakter centralne zone spratnosti do P+1, po{tuju}i utvr|ene granice gra|ewa i na celokupnom podru~ju Starog jezgra Zemuna. Transforma- stepen zauzetosti parcele od maksimalno 40%. cija je mogu}a rekonstrukcijom fasade u smislu otvarawa Podu`nim (iz pravca Gradskog parka) i popre~nim (iz vrata (ulaza) ili prozora (izloga), uz o~uvawe tipskih ar- pravca ulice Veselina Masle{e i [trosmajerove) prodorom hitektonskih i stilskih karakteristika objekta i iskqu- kroz blok ostvariti boqu saobra}ajnu proto~nost i integri- ~uje mogu}nost ukopavawa trotoara, odnosno formirawa sati (povezati) postoje}e i planirane sadràje u bloku. vi{e od dva stepenika na trotoaru. Potrebe za stacionirawem vozila u okviru bloka re{a- – POTKROVQA POSTOJE]IH OBJEKATA adapti- vati na planiranom otvorenom parkingu (25 PM) i u javnoj rati ili rekonstruisati u skladu sa uspostavqenom valo- garaì G2 spratnosti Po+P+3 i kapaciteta 180 mesta, rizacijom objekata i merama wihove tehni~ke za{tite u koja se prislawa uz kalkanski zid Robne ku}e. Obaveznim 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1349 prolazom (pasaòm) kroz dva nivoa garaè (prizemqe i Blok A-45 sprat) obezbediti ekonomsko snabdevawe Robne ku}e. Kompleks Stare elektri~ne centrale dogradwom novih Uspostavqawem unutra{wih regulacija (ovog prili~no sadràja ukupnog (nadzemnog) kapaciteta oko 3.550 m² razgra|enog prostora) stvoriti nove ambijente koji }e una- BRGP i spratnosti do P+2, upotpuniti i prenameniti u prediti kvalitet prostora. multifunkcionalni centar, Unutar kompleksa re{iti pripadaju}i miruju}i saobra}aj podzemno u okviru nove izgrad- Masarikov trg, Blok A-31 we i ispod prostora (trga) izgradwom namenske garaè ka- Imaju}i u vidu planersko opredeqewe izraèno u nacr- paciteta 150 GM. Kompleks je mogu}e realizovati fazno. tu GP Beograda 2021. da se za stanovnike Gorweg Zemuna predvidi prostor za izgradwu nove pijace u Gorwem gradu, Blok A-46 ovim planom se predlaè osloba|awe prostora Omladin- Na Trgu Branka Radi~evi}a u podno`ju lesnog platoa u skog trga od sadràja pijace i weno organizovawe na delu Bloku A 46, na gra|evinskoj parceli 46-1 u celini, plani- Masarikovog trga ispred O[ „Lazar Savati}”, koji je po- ra se izgradwa javne garaè G5 sa pristupom iz Dobanova~- trebno u tu svrhu adekvatno urediti i opremiti (uklawawe ke ulice i Ulice Cara Du{ana. U okviru planirane sprat- svih postoje}ih heterogenih prodajnih objekata, poplo~ava- nosti (2Po+P+2) na ukupno pet nivoa (40 GM po jednom we, osvetqewe, unificirane tezge bez sopstvenih nadstre- nivou) moè se ostvariti ukupan kapacitet od oko 150 GM. {nica, urbani mobilijar, ~esme i dr.). U pogledu visinske regulacije krov garaè ne sme da nad- U okviru dvori{ta O[ „Lazar Savati}” prema pijaci visi ravan lesnog platoa. U horizontalnom smislu predvi- i Gospodskoj ulici na istorijskoj regulaciji, stvoriti |ena je gradwa na regulacionoj liniji koja, sa postoje}im uslove za dodatnu izgradwu sadràja (spratnosti do P+1 i objektima du` neparne strane ulice Cara Du{ana i parne BRGP do 1.400 ²) kompatibilnih sa funkcijom obrazova- m strane Dobanova~ke ulice, formira kontinuirani uli~ni wa (instituti za u~ewe stranih jezika i obuku na ra~una- front. Prizemni nivo, pored neophodnih pristupa, rampi rima, radionice za pripreme |aka i studenata, agencije, i sadràja u funkciji garaè, mogu}e je du` uli~nih regu- primereni vidovi trgovine, papirnice, kwiàre, prodav- lacija organizovati kao niz lokala (poslovawe) kojima bi nice muzi~kih instrumenata, plo~a, sportske opreme i dr.). se pove}ala atraktivnost i ponuda predmetne lokacije i U sklopu re{ewa stacionarnog saobra}aja za podru~je ukupnog prostora. Preporu~uje se objekat savremene arhi- Starog jezgra Zemuna, na delu povr{ine ispod Masariko- tekture u primeni materijala i tehnika. Volumenom i od- vog trga i platoa ispred zgrade op{tine, planirati javnu nosom masa mora biti u skladu sa okruèwem. podzemnu garaù G1 kapaciteta 200 mesta. To je na~in da se Na parnoj strani Trga Branka Radi~evi}a (broj 2-4) ulice i trgovi vrate pe{acima. planira se nova izgradwa poslovnih sadràja prema para- Blok A-33 metrima plana, u ciqu markacije Trga, apostrofirawa vizura iz Glavne ulice i ostvarivawa kontinuiteta sa uli~- Deo Bloka A-33, izme|u Trga pobede, ulice Petra Zriw- nim frontom du` neparne strane Wego{eve ulice. skog i Masarikovog trga izgubio je svoju tradicionalnu Na neparnoj strani Trga planira se restitucija ku}e u urbanisti~ku matricu posle Drugog svetskog rata, ru{e- kojoj je boravio Branko Radi~evi}, odnosno izgradwa no- wem starih stambenih objekata (dodatno o{te}enim prili- vog objekta na predmetnoj parceli. kom savezni~kog bombardovawa 17. aprila 1944. godine). Du` neparne strane Dobanova~ke ulice (u delu obuhva- Preostali postoje}i objekti predstavqaju fond prete`no }enom predmetnim planom), u skladu sa uspostavqenom valo{eg boniteta koji je potrebno ukloniti i zameniti izgradwom novih objekata na istorijskoj regulaciji prema lorizacijom objekata, zameniti odre|eni broj postoje}ih urbanisti~kim pokazateqima plana. objekata novim. Primenom op{tih i posebnih mera za za{titu i una- Potrebno je sa posebnom pa`wom obraditi parter koji pre|ewe, prostor trga adekvatno urediti i opremiti. Uve- povezuje namene, usmerava kretawa, okupira i zadràva pa- sti vodu kao element urbanog pejzaà. Parter re{avati je- `wu korisnika (poplo~avawe trotoara, osvetqewe, uvo|e- dinstveno u okviru ve} uspostavqene i planirane pe{a~ke we cvetnih aleja i dr.). zone. Postoje}e parkovsko re{ewe (na mestu ranije poru- Blok G-1 {enih objekata) o~uvati i unaprediti. Unapre|ewem vizura naglasiti „dunavsku” i „evropsku” orijentaciju Zemuna. Kompleks Doma sportova „Pinki”, postoje}i sportski Miruju}i saobra}aj za gravitiraju}e podru~je re{avati teren (planiran za nadkrivawe kako bi se mogao osposobi- u sklopu planirane javne podzemne garaè G1 na Masari- ti za kori{}ewe tokom ~itave godine za sportove kao {to kovom trgu kapaciteta 200 GM, sa dva ulaza-izlaza, i to iz su ko{arka, rukomet, tenis, mali fudbal i odbojka) i kom- pravca Kosovske ulice i sa Keja oslobo|ewa. pleks O[ „Majka Jugovi}a”, transformisati u jedinstven Manifestacioni karakter trga ostvariti sadràjnom obrazovni i sportsko-rekreativni centar op{tegradskog animacijom tokom ~itave godine (forumi gra|ana, sajmovi zna~aja. i berze na otvorenom, va{ari, kolektivna ven~awa, kon- Zbog ograni~ewa koja proisti~u iz statusa objekta i certi, jubileji, do~eci sportista, novih godina i dr.). vrednovawa okruèwa, rastu}e potrebe za novim korisnim prostorom O[ „Majka Jugovi}a” koje su u funkciji osavre- Blok A-34 mewavawa nastavnog procesa (biblioteka sa ~itaonicom, Unutra{wost bloka izme|u ulica Glavne, Preradovi}e- sala za {kolske manifestacije, savremeno opremqeni ka- ve, Trga pobede i Gospodske predstavqa realan potencijal bineti i dr.) re{avati nadzi|ivawem postoje}e fiskul- za planirawe novih sadràja ili zamenu postoje}ih, u turne sale najvi{e u dva nivoa, vode}i ra~una da se ne na- funkciji stanovawa, centralnih aktivnosti (kultura, ru{i sklad sa visokovrednovanim glavnim objektom na uprava, administracija), odmora i rekreacije gra|ana. parceli kao i objektima u okruèwu. Kao posledica niza ranijih odluka, u unutra{wosti Odlukom Svetog arhijerejskog sinoda SPC (broj 545 bloka na parceli Magistrata izgra|en je tr`no-poslovni ZAP 320 od 6. marta 1990. godine) pravoslavna (kontumac- centar „Zemunikum”. ka) kapela Sv. Arhangela Gavrila u Gradskom parku pro- Na predmetnim planom utvr|enoj pripadaju}oj parceli gla{ena je ènskim manastirom. U ciqu funkcionalnog kulturnog dobra (zgrada Magistrata), mogu}e je planirawe zaokruèwa kompleksa (izgradwa trpezarije i konaka za novih sadràja u funkciji ili kompatibilnih sa budu}om sestrinstvo sa prate}im sadràjima), ovim planom predvi- namenom zgrade Magistrata izradom urbanisti~kog projek- |ena je izrada urbanisti~kog projekta za predmetnu loka- ta, a u skladu sa urbanisti~kim parametrima plana i po- ciju. Granica i program izrade urbanisti~kog projekta od- sebnim konzervatorskim uslovima Slu`be za{tite. redi}e se nakon saradwe sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Broj 34 – 1350 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Blok G-2 U okviru vojnog kompleksa kao zamena za prizemne ba- Planirawem novih sadràja uz po{tovawe stare (usit- rake koje se uklawaju, planirana je linearna struktura uz wene) parcelacije, rekonstruisati prostor ispred bolni- Triglavsku ulicu, spratnosti P+2, BRGP oko 2.500 m² nad- ce du` ulice Vukove uspostavqawem pre|a{we regulacije zemnih etaà, kojom bi se u prostornom i ambijentalnom uli~nog fronta i fasade. smislu formirala regulacija i fizionomija poteza od Uz Vukovu ulicu planirati stambeno-poslovne sadrà- Triglavske ulice prema Glavnoj. Namena planiranog objekta treba da je u skladu sa potrebama Vojske. je ukupnog kapaciteta oko 1.575 m² BRGP nadzemnih etaà i spratnosti do P+1. Prema unutra{wosti bloka planirati sadràje name- Objekti bez vrednosti i devastirani prostori wene potrebama bolnice (zdravstva), nadzemnog kapacite- Objekti bez vrednosti i prostori koji su u prethodnim ta oko 2.400 m² BRGP i spratnosti do P+2. U podzemnom istorijskim fazama bili izgra|eni, predlaù se za zame- nivou obezbediti garaù G4 sa oko 30 mesta za potrebe nu i novu izgradwu, objektima savremenog arhitektonskog bolnice, uz mogu}nost fazne realizacije i eksploatacije. koncepta uz po{tovawe konteksta, u skladu sa planom utvr- |enim urbanisti~kim pokazateqima. Blok G-3 To su: blok u kome je zgrada pozori{ta „Madlenijanum”, Blok kasarni uz Gradski park za koji je sugerisana potez parne strane Karamatine ulice od ulice Fru{ko- prenamena postoje}ih kasarni u Me|unarodni omladin- gorske do Keja, potez prema Keju du` neparne strane Masa- ski centar (hostel), prema uslovima Saveznog ministar- rikovog trga a po dubini do Mornarske ulice i druge po- stva za odbranu, Sektora za gra|evinsko-urbanisti~ku de- jedina~ne lokacije na prostoru plana ozna~ene u grafi~- latnost (broj 768-4 od 8. oktobra 2002. godine) do daqweg kim prilozima kao mogu}e za novu izgradwu. zadràva specijalnu namenu u okviru koje se ne dozvoqa- Na podru~ju Gardo{a i ]ukovca prilikom zamene ili va planirawe civilnih sadràja. Planira se uklawawe izgradwe novih objekata moraju se po{tovati tipolo{ke postoje}ih prizemnih baraka uz ulicu Triglavsku, ~ime karakteristike postoje}ih objekata (tip T1 i T2) navedene se stvaraju uslovi da se ulica blagim skretawem pravca u Pravilima gra|ewa pod ta~kom 1.8. ka jugu ulije u Svetosavsku ulicu na mestu ve} postoje}e raskrsnice sa koje se odvaja prilaz u blok u kome je po- Devastirani objekti kulturno-istorijskih, urbanisti~ko- stoje}a Robna ku}a, planirana javna garaà G2 i novi arhitektonskih i ambijentalnih vrednosti centralni sadràji. Triglavsku ulicu u okviru novog re- Ozna~eni su na Karti valorizacije objekata u razmeri gulacionog profila unaprediti planirawem {ireg pro- 1:2.500 i planirani su za restauraciju i rekonstrukciju. stora za kretawe i odmor pe{aka, uvo|ewem drvoreda i Predstavqaju odre|ene potencijalne lokacije koje se predla- druge kvalitetne vegetacije kao i drugim elementima ur- ù za redefinisawe u smislu urbanisti~ko-arhitektonskog banog mikropejzaà. oblikovawa i utvr|ivawa novih namena u skladu sa planom.

3.5. Tabelarni prikaz novoformiranih lokacija za izgradwu ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Celina, blok Gra|. parcela Orijentac. povr. Prete`na namena Spratnost Orijentac. BRGP m² lokacije parc. m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 A, 27 19 126 poslovawe P+1 150 1 A, 27 20 463 poslovawe P+1-P+2 620 1 A, 27 21 134 poslovawe P+2 270 1 A, 27 22 173 poslovawe P+2 520 1 A, 27 23 302 poslovawe P+1 360 1 A, 27 24 207 poslovawe P+1 415 1 A, 27 25 120 poslovawe P+1 240 1 A, 27 26 162 poslovawe P+1 240 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno lokacija 1: 2.277 poslovawe P+1-P+2 2.815 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2 A, 27 27 1.080 garaà Po+P+3 (1.080)+3.900 3 A, 27 1 3.809 sakralna do P+1 1.500 4 A, 31 1 8.548 obrazovawe do P+1 1.400 5 deo A, 33 - - trg (javna) - - 6 A, 45 9 8.875 centralni sadràji P-P+2 3.550 7 A, 46 1 1.491 garaà, poslovawe 2Po+P+2 (2.982)+4.473 8 G, 1 5 5 sport P - 9 G, 2 2 968 specijalna P+2 2.500 10a G, 2 9 170 stambeno-poslovna P+1 205 G, 2 10 227 P+1 272 G, 2 11 238 P+1 285 G, 2 12 290 P+1 348 G, 2 13 387 P+1 465 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno lokacija 10a: 1.312 stambeno-poslovna P+1 1.575 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 10b G, 2 14 1.320 zdravstvo P+2 2.400 11 D, 1 4 200 usluge P 150 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno: 24.263 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1351

G. SMERNICE ZA SPROVO\EWE REGULACIONOG 1.1. [ira situacija sa pozicijom Jezgra Zemuna PLANA u odnosu na saobra}ajnu mreù Beograda prema Na- Plan }e se sprovoditi u skladu sa zakonom za svaku po- crtu GP Beograda 2021. 1:5.000 jedina~nu gra|evinsku parcelu ili grupaciju parcela koje 2. Podela podru~ja na urbanisti~ke celine i ~ine jedinstvenu funkcionalnu i ambijentalnu celinu, izgra|evinske blokove 1:2.500 davawem izvoda iz urbanisti~kog plana ili izradom urba- 3. Podela gra|evinskog zemqi{ta na javno i os- nisti~kog projekta. talo 1:2.500 Za kompleks manastira Sv. Arhangela Gavrila u Grad- 4. Namena gra|evinskog zemqi{ta i podela na skom parku kao i za pripadaju}u parcelu zgrade Magistra- zone 1:1.000 ta, obavezna je izrada urbanisti~kog projekta. 5. Regulaciono – nivelaciono re{ewe sa anali- Sve vrste planiranih intervencija izvesti u skladu sa ti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe sao- urbanisti~kim pravilima utvr|enim u ovom planu i poseb- bra}ajnih povr{ina 1:1.000 nim konzervatorskim uslovima sadrànim u „Elaboratu 5.1. Popre~ni profili saobra}ajnica 1:200 ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa i merama tehni~ke za{ti- 6. Valorizacija objekata 1:2.500 te prostorne kulturno-istorijske celine Starog jezgra Ze- 7. Valorizacija prostora 1:2.500 muna, kulturnog dobra od velikog zna~aja, za potrebe izra- 8. Plan parcelacije povr{ina za javne namene de regulacionog plana” koji je izradio Zavod za za{titu sa analiti~ko geodetskim elementima za obeleà- spomenika kulture grada Beograda. vawe i elementima za sprovo|ewe 1:1.000 Posebni konzervatorski uslovi nadle`ne slu`be za- 9. Karta tehni~ke infrastrukture sa ozelewava- {tite ne mogu se izdavati parcijalno za deo objekta ili wem (sinhron plan) 1:1.000 pojedina~ne objekte na parceli, ve} iskqu~ivo za celinu 9.1. Urbanisti~ko re{ewe vodovodne i kanali- gra|evinske parcele. zacione mreè 1:2.500 Za ure|ivawe i oblikovawe otvorenih javnih prostora 9.2. Urbanisti~ko re{ewe elektroenergetske preporu~uje se institut javnog ili pozvanog arhitektonsko- mreè 1:2.500 urbanisti~kog konkursa i izrada urbanisti~kog projekta. 9.3. Urbanisti~ko re{ewe TT mreè 1:2.500 Tako|e se preporu~uje da nosioci prava raspolagawa ze- 9.4. Urbanisti~ko re{ewe toplovodne i gaso- mqi{tem radi izgradwe planom predvi|enih sadràja (od- vodne mreè i postrojewa 1:2.500 nosi se na lokacije, prostorne celine za novu izgradwu) 10. Inèwersko-geolo{ka karta 1:2.500 sprovedu javni ili pozvani arhitektonsko-urbanisti~ki konkurs u ciqu dobijawa kvalitetnih re{ewa za arhitek- \. DOKUMENTACIJA tonsko oblikovawe objekata i pripadaju}eg prostora. Dokumentaciju plana ~ine: Na idejna re{ewa svih planiranih garaà potrebno je pribaviti mi{qewe nadle`ne stru~ne komisije lokalne uprave. 1. Odluka o pristupawu izradi plana Korekcija granica parcele, koja planom nije opredeqena 2. Izve{taj o javnom uvidu za javnu namenu, mogu}a je u skladu sa zakonom i prate}im pro- 3. Izvod iz planova vi{eg reda (1:20.000) pisima bez izmene plana izradom urbanisti~kog projekta. 4. Kopije uslova JKP-a i drugih stru~nih institucija i Deoba (parcelacija) planom utvr|enih gra|evinskih organa, koji shodno ~lanu 29. Zakona o planirawu i ure|e- parcela mogu}a je uz po{tovawe minimuma ({irine fron- wu prostora („Slu`beni glasnik RS”, broj 44/95) u~estvuju ta i povr{ine parcele) utvr|enog u planu, po usvajawu pla- u izradi plana na na usagla{eni zahtev korisnika zemqi{ta izradom ur- 5. Aùrne topografske i katastarske podloge sa grani- banisti~kog projekta. com regulacionog plana 1: 1.000 Ukrupwavawe dve ili vi{e parcela (iste namene) u ur- 6. Izvod iz inèwersko-geolo{kih i hidrogeolo{kih banisti~ke celine mogu}e je na usagla{eni zahtev kori- podloga i istraìvawa snika zemqi{ta izradom urbanisti~kog projekta. 7. Izvod iz izve{taja i obrazloèwa radova op{teg jav- U procesu izrade predmetnog plana za sve dostavqene nog anonimnog anketno-programskog konkursa za koncept inicijative legitimnih korisnika zemqi{ta sa~iwen je ure|ivawa javnih prostora i objekata Starog jezgra Zemuna predlog re{ewa (parcelacije) i ta su podru~ja ozna~ena u 8. Katalog sa izlo`be konkursnih radova grafi~kim prilozima plana kao podru~ja predvi|ena za iz- 9. Orijentaciono re{ewe fizi~ke strukture 1:1.000 radu urbanisti~kih projekata. 10. Tabelarni pregled urbanisti~kih pokazateqa po- Planom se ne predvi|a mogu}nost postavqawa privre- stoje}eg stawa na pojedina~nim gra|evinskim parcelama, u menih objekata na javnim povr{inama trgova, u zoni obale okviru utvr|enih urbanisti~kih celina i na nivou Starog i priobaqa i na javnim zelenim povr{inama. Iz ovoga se jezgra Zemuna u celini izuzima postavqawe pontona i plovnih objekata (brodova 11. Postoje}a spratnost objekata 1:2.500 restorana) na akvatoriji koje mora biti definisano (lo- 12. Procenat zauzetosti parcela 1:2.500 kacija, gabarit, materijali, dizajn, vreme eksploatacije, 13. Ste~ene urbanisti~ko-pravne obaveze (1:5.000) i smernice za uklawawe) u saradwi nadle`ne vodoprivred- spisak izdatih urbanisti~kih dozvola i drugih akata koji ne organizacije, urbanisti~ke slu`be i slu`be za{tite. proizvode urbanisti~ko dejstvo u prostoru plana. Prioritete u sprovo|ewu plana predstavqaju izgradwa 14. Literatura javnih garaà i potrebne tehni~ke infrastrukture, a u ci- Dokumentaciju plana ~ini i „Elaborat ~uvawa, odrà- qu pripremawa lokacija za investitorsku izgradwu, kao i vawa i kori{}ewa i mere tehni~ke za{tite prostorne kul- ure|ivawe javnih prostora i prostorno-funkcionalna do- turno-istorijske celine Starog jezgra Zemuna, kulturnog vr{enost pojedinih podru~ja. dobra od velikog zna~aja, za potrebe izrade regulacionog Sastavni deo elaborata predmetnog plana, pored nave- plana”, koji je izradio Zavod za za{titu spomenika kultu- denog tekstualnog dela, jesu i Grafi~ki prilozi, Doku- re grada Beograda. mentacija plana i Prilog mera za{tite od elementarnih i Ovaj plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana drugih ve}ih nepogoda i prostorno-planski uslovi od in- od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. teresa za ONO. Skup{tina grada Beograda D. GRAFI^KI PRILOZI Broj 350-675/03-Háá-01, 26. decembra 2003. godine Grafi~ki prilozi plana su: 1. [ira situacija sa pozicijom Jezgra Zemuna u Predsednik odnosu na Centralnu zonu Beograda 1:5.000 Radmila Hrustanovi}, s. r. Broj 34 – 1352 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 26. de- a) Izgradwu novog stambenog naseqa koje }e uz racio- cembra 2003. godine, osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o pla- nalno funkcionisawe koristiti sve prednosti i potenci- nirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik Republike Srbi- jale lokacije. je”, broj 47/2003) i ~l. 11. i 27. ~lan 3. Statuta grada Beo- b) Odrìvu transformaciju i razvoj nasle|enog obod- grada („Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/95 i 20/95) nog tkiva u skladu sa karakterom okruèwa, prema vaè- donela je }im propisima i standardima c) afirmaciju posebne lokacije – lesni odsek kao pri- PLAN DETAQNE REGULACIJE rodni fenomen.

KOMPLEKSA IZME\U ULICA JAKUBA KUBUROVI]A, 4. OBUHVAT PLANA NOVOGRADSKE, UGRINOVA^KE I IVI]EVE U ZEMUNU Granica plana postavqena je du` postoje}ih regulacio- A. UVOD nih linija Ivi}eve i Novogradske ulice, zatim novom regulacionom linijom Ugrinova~ke ulice i ivicom lesnog od- 1. PRAVNI OSNOV seka prema nasequ Kalvarija, du` ulice Jakuba Kuburovi}a. Granica je prikazana na svim grafi~kim prilozima i Regulacioni plan ura|en je na osnovu Zakona o plani- analiti~ko-geodetskim elementima, utvr|ena na grafi~- rawu i izgradwi („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, kom prilogu broj 2. Regulaciono-nivelacioni plan sa ur- broj 47/2003) i Odluke o pripremawu Regulacionog plana banisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina. kompleksa izme|u ulica Jakuba Kuburovi}a, Novogradske, Bruto povr{ina obuhva}ena granicama iznosi oko 18 ha. Ugrinova~ke i Ivi}eve u Zemunu, koju je donela Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 14. februara 2001. 4.1. Popis katastarskih parcela u okviru granice plana godine („Slu`beni list grada Beograda”, broj 4/2001). Krajem 1989. na inicijativu Vojnogra|evinske direkcije Parcele koje se nalaze unutar granice plana: raspisan je javni anonimni konkurs za arhitektonsko urbani- KO Zemun sti~ko re{ewe stambenog bloka „Jakub Kuburovi}” u Zemunu. d. l. 45; 46; 52; 51; 63; 64 S obzirom da je od konkursnog re{ewa pro{lo oko de- R=1:500 set godina fakti~ko stawe na terenu je delimi~no izmewe- Cele parcele: no, a interes za novu izgradwu svakodnevno raste. U skla- 1466; 1465; 1464; 1460; 1459/3; 1459/2; 1459/1; 1458/2; du sa tim, Savezno ministarstvo za odbranu se dopisom 1458/1; 1457; 1456; 1455; 1454; 1453; 1452; 1451; 1450; 1449; broj 1018-20 od 20. jula 2000. godine obratilo Sekretarija- 1448; 1447; 1446; 1445; 1444; 1443; 1442; 1441; 1440; 1439; tu za urbanizam sa inicijativom za izradu regulacionog 1437; 1438; 1436; 1435; 1433; 1400; 1401; 1402; 1403; 1434/1; plana. 1434/2; 1431; 1432; 1462; 1463; 1461; 1404; 1405/1; 1405/2; Konkursno re{ewe pretrpelo je znatna prilago|avawa 1406; 1430; 1427; 1423/1; 1429; 1428; 1424; 1425; 1426; 1414; novonastalim uslovima. 1416; 1423/2; 1422; 1423/3; 1421; 1420; 1418; 1419; 1417/2; 1415; 593; 592; 594; 590; 588/2; 588/1; 588/3; 586; 585; 581; 582; 2. PLANSKI OSNOV 583; 587; 584; 560; 580; 579; 576; 577; 578; 575; 574; 572; 573; Prema Ostalim i zavr{nim odredbama Generalnog pla- 571; 569; 567; 565; 563; 589; 591; 599; 595; 596; 1417/1; 1467; na Beograda 2021 („Slu`beni list grada Beograda”, broj 1470/1; 1471; 1474; 1478; 1481; 1482; 1485; 1486; 1487; 1490; 27/03), „Urbanisti~ki planovi i urbanisti~ki projekti 1495; 1497; 1498; 1499; 1500; 1501; 1502; 1503; 1504; 2368; ~ija je priprema otpo~ela i dovedena u zavr{nu fazu na 1684; 1683; 1685; 1686; 1687; 1690; 1691; 1688; 1689. osnovu re{ewa prethodnog generalnog plana, mogu se zavr- Delovi parcela: {iti na osnovu odredaba tog plana, osim u delovima koji 570; 568; 566; 564; 562; 561; 559; 597; 598; 602; 601; 600; su u suprotnosti sa novim re{ewima GP za predmetnu 1410; 1413; 1411; 1409; 1408; 1407; 2360; 2361; 2302; 1469; uli~nu mreù, sistem {inskog saobra}aja i re{ewa u cen- 1473; 1477; 12724/1; 12722/1; 12720; 12701/2; 12701/1; 12699; tralnim jezgrima, u roku od {est meseci od po~etka prime- 12697/1; 12692; 12690; 12688; 12596/1; 12697/6.* ne ovog generalnog plana”. Napomena: * U slu~aju neslagawa tekstualnog dela sa grafi~- U skladu sa tim, planski osnov za izradu predmetnog kim prilogom, vaè podaci sa grafi~kih priloga. plana ~ini: – Generalni urbanisti~ki plan Beograda („Slu`beni B. PRAVILA URE\IVAWA list grada Beograda”, br. 17/72, 31/83, 21/86, 2/85, 28/87, 18/95, 14/97, 2/99 i 13/00); 1. NAMENA ZEMQI[TA Kompleks je predvi|en sa namenom: „Povr{ine za stanovawe âáá tip izgra|enosti – stanovawe u delovima grada Osnovna i prete`na namena povr{ina naseqa je stano- retke izgra|enosti”, sa slede}im orijentacionim parame- vawe. Osim, toga ima javnih povr{ina i povr{ina za de- trima: latnosti i centralnih sadràja. – indeks izgra|enosti do 0,8, 1.1. Javne povr{ine – gustina naseqenosti do 200 st/ha, – odnos stanovawa i delatnosti preko 80% do 20%, Javni objekti – izgradwa }e se uklopiti u postoje}u matricu, – socijalno stanovawe sa de~ijim ustanovama – potrebno je obezbediti najmawe 110 mesta za stacio- u prizemqu 1000 m² 1.000 m² nirawe vozila na 100 stanova i potreban broj mesta za de- – komunalni objekti 2.848 m² latnosti, Ukupno javni objekti: 3.848 ² – slobodna povr{ina minimum 18 m²/stanovniku, m – spratnost do P+3. 1.2. Javno zelenilo Po Generalnom planu 2021. („Slu`beni list grada Be- ograda”, broj 27/03) predvi|ene namene su stanovawe, javno – park – „Centar” 6.404 zelenilo, komercijalne zone i gradski centri oko parka. – obodno {etali{te 11.535 m² – de~ije igrali{te 498 m² 3. POVOD I CIQ IZRADE PLANA – zelenilo u koridoru 1.647 m² – zlenilo, deo lesnog brega 2.253 ² Plan detaqne regulacije radi se u ciqu ostvarivawa m planskog osnova za: Ukupno zelenilo: 22.337 m² 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1353

1.3. Saobra}ajne povr{ine Cela: 1423/3 Parcela 9/1: trafostanica – „integrisane” ulice 10.602 m² Deo: 1469 – saobra}ajnice 34.269 m² Parcela 9/2: pjaceta – koridor (bez zelenila) 2.469 m² Deo: 1495 – pe{a~ke povr{ine Parcela 9/3: trafostanica (trg, pjaceta, pe{a~ki most) 1.277 m² Deo: 1504 Parcela 9/4: saobra}ajnica Ukupno saobra}ajne povr{ine 48.617 m² Cela: 2368 Ukupno javne povr{ine 74.802 m² Parcela 10/1: pjaceta ispod pe{a~kog mosta – ostale karakteristi~ne namene Deo: 1452 prete`no stanovawe razne spratnosti 87.754 m² Cela: 1453 – povr{ine za delatnosti 11.575 m² Parcela 10/2: javna pristupna integrisana saobra}aj- – verski objekat 951 m² nica – podzemna garaà i delatnosti Deo: 1409; 1405/2; 1402; 1434/1; 1401; 1435; 1438; 1437 (lesna padina) 5.838 m² Parcela 10/3: trafostanica Ukupna povr{ina teritorije plana 180.920,5 m² Deo: 1437 Odnos stanovawa i delatnosti po zonama striktno se Parcela 10/4: javno zelenilo ne odre|uje. Deo: 1406; 1413; 1410; 1411; 1409 Preporuka je da se u prizemqu objekata u integrisanim Parcela 11: integrisana saobra}ajnica ulicama i u ulicama sa ve}im saobra}ajem planiraju po- Deo: 559; 560; 597; 598; 575; 577; 578; 580; 584; 587; 589; slovni sadràji. 591; 595; 1416; 1417/1; 1423/1; 1427; 1430; 1431 Parcela 11/1: trafostanica Popis parcela po javnim povr{inama: Deo: 597; 560 KO Zemun Parcela 12: saobra}ajnica d. l. 45; 46; 52; 51; 63; 64 R=1:500 Deo: 579; 580; 584; 583; 582; 581 Parcela 1/1: javno zelenilo – park, Parcela 12/1: javno zelenilo Deo: 1431 Deo: 581; 582 Parcela 1/2: pjaceta, Parcela 12/2: javno zelenilo, Deo: 1426; 1427; 1430 Deo: 586; 583; 584 Parcela 1/3: pristupna saobra}ajnica, Parcela 12/3: javno zelenilo Deo: 1426; 1425; 1430 Deo: 598 Parcela 1/4: javna pristupna saobra}ajnica, Parcela 12/4: javna saobra}ajnica Deo: 1429; 1428; 1424 Deo: 598; 1430; 1431; 1427; 1413; 1414; 596; 591; 599; 598 Parcela 1/5: javna pristupna saobra}ajnica, Parcela 12/5: javno zelenilo, {etali{te Deo: 1429; 1428; 1424 Deo: 1431; 1432; 1430; 1427; 1413; 591; 599; 598; 602; 601; Parcela 2/1: javno zelenilo, 600; 1437 Deo: 1462; 1431 Parcela 13: saobra}ajnica, Parcela 2/2: trafostanica, Deo: 1427; 1426; 1425; 1424; 1422 Deo: 1431 Parcela 14: saobra}ajnica i javni parkinzi, Parcela 2/3: merno-regulaciona stanica gasovoda, Deo: 1431 Deo: 1431 Parcela 14/1: saobra}ajnica, Parcela 3/1: trafo, Deo: 1413; 596; 1416; 595 Deo: 1431 Parcela 15: Parcela 4/1: trafostanica, Deo: 2302; 12692; 12697/1; 12699; 12701/1; 12701/2; 12720; Deo: 1416; 1423/1 12722/1; 12724/1; 12690; 12688; 12596/1 Parcela 5/1: de~ja ustanova i socijalno stanovawe Cela: 12697/6 Deo: 589 Parcela 16: saobra}ajnica, Parcela 5/2: de~je igrali{te Deo: 2360; 2361; 1455; 1456; 1457; 1458/1; 1458/2; 1459/1; Deo: 589; 599; 598 1459/2; 1459/3; 1460; 1464* Parcela 5/3: trafostanica Napomena: * U slu~aju neslagawa tekstualnog dela sa grafi~- Deo: 598 kim prilogom, vaè podaci sa grafi~kih priloga. Parcela 5/4: pro{irewe saobra}ajnice Deo: 596 2. KARAKTER I ZONE IZGRADWE Parcela 7/1: javni saobra}ajni pristup Deo: 567; 565; 563; 573; 575; 577; 578; 580 Zastupqena je me{ovita struktura prete`no stambene Parcela 7/2: pro{irewe Novogradske ulice izgradwe: Deo: 570 – individualna izgradwa panonskog ruralnog tipa na Parcela 8/1: javni saobra}ajni pristup uskim i izduènim parcelama spratnosti P+Pk; Deo: 586; 582 – malovaro{ke ku}e spratnosti do P+1+Pk; Parcela 8/2: javni saobra}ajni pristup – objekti Kasarne Jakub Kuburovi} velikog volumena Deo: 594; 595; 1417/1 spratnosti P+1+Pk zameweni novim objektima kolektiv- Parcela 8/3: pro{irewe integrisane ulice nog stanovawa spratnosti do P+3; Deo: 595 – planirana i planom prihva}ena izgradwa objekata Parcela 8/4: trafostanica spratnosti P+1+Pk; Deo: 1421; 1423/2 – planirane urbane vile na obodu spratnosti P+2+Pk; Parcela 8/5: komunalna pristupna saobra}ajnica – planirana izgradwa objekata spratnosti do P+3 u si- Deo: 1421; 1423/2 stemu otvorenih blokova u neprekinutim nizovima. Parcela 8/6: EDB – velika trafostanica Planirane zone po karakteru i na~inu budu}e izgradwe: Deo: 1423/2; 1426; 1425; 1424 a. objekti du` Novogoradske ulice na pojedinim parce- Parcela 8/7: javna staza lama (delovi blokova 2,7 i 8) maksimalne spratnosti Deo: 1424; P+2+Pk (prete`na namena stanovawe); Broj 34 – 1354 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

b1. vi{espratni stambeno-poslovni objekti na lokaci- Predstavqa autenti~an sakralni objekat „rotonda” sa ji biv{e kasarne spratnosti P+3, Blok 1 (prete`na name- nagla{enom apsidom. na stanovawe); Za ta dva navedena objekta planira se vra}awe prvobit- b2. stambeni objekti uz pristupnu saobra}ajnicu spratne namene, restauracija fasade i ure|ewe dvori{ta, o~uva- nosti P+2+Pk, deo Bloka 1 (prete`na namena stanovawe); wem autenti~nog izgleda, horizontalnog i vertikalnog ga- b3. delatnosti oko parka (u gabaritu biv{e kasarne) barita, konstruktivnih, oblikovnih i dekorativnih eleme- spratnosti P+2+Pk, Blok 1 (komercijalna zona); nata arhitekture i originalnih materijala i funkcional- b4. paviqoni u Parku, spratnosti P+0, Blok 1 (komer- nih karakteristika. cijalna zona); – Stambeni objekti u ul. Jakuba Kuburovi}a 3, 5, 7 i 9 v. stambeno-poslovni objekti du` „Integrisane ulice” izgra|eni su u stilu secesije sa lepim predba{tama. Objek- (delovi blokova 3, 4, 5, 6, 7, 8) spratnosti P+2+Pk (prete- te u ul. To{in bunar 4 zajedno sa ovima u Jakuba Kuburovi- `na namena stanovawe); }a treba sa~uvati kao urbanisti~ki entitet – celina kao v1. stambeni objekti na parcli vojske (izuzev inte- uvod u staro jezgro. Oni kao prilaz Zemunu predstavqaju grisane ulice) spratnosti P+2+Po, blokovi 2 i 3 (stam- zna~ajne ambijentalne vrednosti. bena zona); – Kasarna iz vremena austro-ugarske vladavine iz 1893. g1. porodi~ne ku}e (slobodno stoje}e maksimalne nije ozna~ena kao spomenik kulture jer predstavqa retar- spratnosti P+1+Pk, u okviru blokova 4 i 5 (prete`na na- dirani primerak austro-ugarskih kasarni. mena stanovawe); Reprezentativna je pozicija i formirawe „trg-parka” g2. objekti u nizu P+1+Pk, delovi blokova 4, 7, 8 (pre- i taj koncept je zadràn. te`na namena stanovawe); Gra|evinski objekti su u veoma lo{em stawu tako da je d. urbane vile na obodu lesnog odseka (blokovi 3, 4, 5) predvi|ena izgradwa novih objekata u istom gabaritu i sa spratnosti P+2+Pk (stambena zona); istom pozicijom u odnosu na park, {to predstavqa element |. stambeno-poslovni objekti du` Ugrinova~ke ulice memorije. (deo Bloka 7) spratnosti P+3 (stambena zona); e. objekti du` parne strane ulice Jakuba Kuburovi}a 4. ZA[TITA PRIRODNIH DOBARA (deo celine 10) do P+Pk izuzev parcele 1447 do spratno- – Posebnost mesta ozna~ena je pre svega jedinstvenim sti P+1 (komercijalna zona); prirodnom pojavom lesnog uzvi{ewa koje moèmo smatra- e1. objekti du` neparne strane ulice Jakuba Kuburovi- ti prirodnom lepotom od velike vrednosti. }a (celina 9) i To{in bunar 2, 4 i 6 do spratnosti – Iako nije posebno ozna~eno kao prirodno dobro pod P+1+Pk (stambena zona); za{titom dràve, stru~waci ga vrednuju kao „jedinstveno e2. pe{a~ki most sa objektima prema Kalvariji, iznad i nenadoknadivo”. ulice J. Kuburovi}a; – Sanacija, ure|ivawe i ozelewavawe kako obodne za- e3. objekti i pjaceta pored pe{a~kog mosta du` nepar- ravni, tako i padine predstavqa meru za{tite prirodnog ne strane (stambena zona); dobra i ambijenta. e4. objekti i pjaceta pored pe{a~kog mosta du` parne – Treba ista}i i urediti obodno {etali{te sa prirod- strane (komercijalna zona); nim „vidikovcem” iznad Ugrinova~ke ulice sa kojeg se `. objekti du` Ivi}eve ulice (deo Bloka 10) spratno- pruà najboqi pogled na istorijski centar Zemuna. sti P+2+Pk (stambena zona); – Pored za{titnih mera u obliku podupirawa i oja~awa `1. objekti ukopani u brdo – ispod zelene povr{ine, zidovima, i odgovaraju}im i zelenilom, ova se posebnost mo- garaà i komercijalne delatnosti (komercijalna zona, ze- ra i eksploatisati jer kao takva moè privla~iti razne lenilo). atraktivne oblike kori{}ewa naro~ito za zabavu i turizam. 3. ZA[TITA KULTURNO-ISTORIJSKOG NASLE\A 5. MERE ZA ZA[TITU I UNAPRE\EWE @IVOTNE 3.1. Mere za{tite arheolo{kog nalazi{ta SREDINE Granica Regulacionog plana delimi~no se podudara sa U ciqu za{tite ìvotne sredine u toku daqe realiza- granicom anti~ke nekropole, i to du` ulice To{in bunar, cije planiranih sadràja potrebno je po{tovati slede}e Ivi}evom, Vrtlarskom i pored Sewskog trga nastavqa Be- uslove: ànijskom ulicom. – prilikom odre|ivawa namene poslovnog prostora iz- S obzirom da postoji mogu}nost otkrivawa arheolo- begavati delatnosti koje mogu ugroziti ìvotnu sredinu {kog materijala, u tom slu~aju treba odmah obustaviti sve pove}awem nivoa komunalne buke i zaga|ewa; radove i obavestiti Zavod za za{titu spomenika kulture – zagrevawe objekata planirati centralizovano i na taj grada Beograda* koji }e preduzeti potrebna za{titna is- na~in iskqu~iti loì{ta kao zaga|iva~e vazduha u grejnoj kopavawa. sezoni. Na osnovu Zakona o za{titi kulturnih dobara („Slu- 6. URBANISTI^KI USLOVI ZA JAVNE POVR[INE `beni glasnik RS”, broj 71 od 22. decembra 1994) sonda- I OBJEKTE `na arheolo{ka istraìvawa, za{titna iskopavawa i arheolo{ki nadzor duàn je da finansira jedan ili vi{e 6.1. Javne saobra}ajne povr{ine investitora projekta. Lokalitet je definisan u grafi~kom prilogu „Namena 6.1.1. Uslovi za ure|ivawe i izgradwu javnih saobra}ajnih povr{ina” povr{ina 3.2. Za{tita objekata Prema funkciji i zna~aju koji imaju u primarnoj saobra}ajnoj mreì grada, obodne saobra}ajnice rangirane su – Stambeni objekat u Ivi}evoj ulici broj 4 (ku}a inè- na slede}i na~in: wera Pavla Horvata), progla{en je za spomenik kulture – Ulica Ugrinova~ka postaje deo pravca koji zajedno sa („Slu`beni list RS”, broj 51/97). Neophodna je sanacija uz Bulevarom Mihaila Pupina predstavqa novi uvodni magi- primenu konzervatorskog metoda restauracije. stralni pravac. Weno {irewe planira se prema lesnom – Evangelisti~ka crkva – To{in bunar 2, je objekat pod odseku (neparna strana) i bi}e re{avana u posebnom plan- prethodnom za{titom. skom dokumentu. ––––––––– – Ivi}eva ulica je deo magistralnog pravca na pozici- * Napomena: Elaborat Zavoda za za{titu spomenika kulture pri- ji ulice To{in bunar do Ugrinova~ke ulice sa kojom for- loèn u dokumentaciji. mira kompletnu raskrsnicu. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1355

– Pro{irewe Ivi}eve ulice planira se prema postoje- Planirana je i podzemna garaà kojoj se pristupa iz }em stovari{tu i bi}e re{avana u posebnom planskom do- ulice Jakuba Kuburovi}a. kumentu. Kolovoznu konstrukciju novoprojektovanih i rekon- – Ulica Jakuba Kuburovi}a zadràva se u postoje}em struisanih saobra}ajnica utvrditi shodno rangu saobra- stawu u rangu ulice áá reda. Na delu izme|u brojeva 44 i 62 }ajnice, optere}ewu, kao i strukturi vozila koja }e se wo- vr{i se korekcija regulacije radi pro{irewa preuzanog me kretati. Obrada saobra}ajnih povr{ina treba da uti~e trotoara. na usporen saobra}ajni tok. – Ulica Novogradska zadràva se u postoje}em stawu u Trase novoprojektovanih saobra}ajnica u situacionom rangu ulice áá reda. i nivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama plani- Interna uli~na mreà re{avana je u funkciji planiranih i izvedenih saobra}ajnica sa odgovaraju}im podu- ranih namena i organizacije ukupnog prostora sa ulicama `nim i popre~nim padovima. koje omogu}avaju pristup objektima, parkirawe vozila i Odvodwavawe re{avati gravitacionim oticawem povr- pe{a~ka kretawa. Wihov popre~ni profil sadrì kolo- {inskih voda i u sistemu zatvorene ki{ne kanalizacije. voz {irine 6 m (5,5 m), obostrane ili jednostrane trotoare {irine 2 m (1,5 m) i u ve}ini ulica upravno i podu`no 6.1.2. Parkirawe parkirawe. Predvi|eno je ozelewavawe upravnih parkinga. Parkirawe u granici plana re{ava se na slede}e na~ine: Okosnica pe{a~kog, a delom i kolskog saobra}aja je – garaàma u suterenu kolektivnih stambenih objekata; integrisana ulica popre~nog profila od 20 m. Prema – na otvorenim parkinzima du` saobra}ajnica, upravno Kalvariji, ona se zavr{ava mawom pijacetom i produàva i podu`no, uz maksimalno po{tovawe principa pripajawa pe{a~kim mostom. parkinga parceli kako bi se obezbedilo u~e{}e vlasnika U okviru we planirano je postavqawe drvoreda sa obe u izgradwi; strane, {irok trotoar sa klupama i ostalim urbanim mo- – kod individualnih, re|e i kolektivnih objekata – bilijarom, kao i oplemewen uli~ni zastor (trotoari od parkirawe na samoj parceli; opeke i kamena) a saobra}ajni zastor – asfalt kombinovan – u planiranoj podzemnoj garaì sa ulazom iz ul. J. Ku- sa kamenom kockom. burovi}a. Promenom ranga Ivi}eve ulice prilaz parcelama je iz Planom je ostvareno: novoformirane saobra}ajnice u zale|u. – gara`nih parking mesta oko 622; U podno`ju, iz ulice Jakuba Kuburovi}a planirana je parking mesta du` ulice u zoni kolektivnog stanovawa jo{ jedna „integrisana” ulica koja, pored glavne, pe{a~- oko 370°; ke funkcije, saobra}ajno opsluùje postoje}e objekte u – ostalo parkirawe je re{avano u okviru parcele (du` Ivi}evoj ulici. ulice i u unutra{wosti dvori{ta).

1. Tabela prora~una broja PM po blokovima u funkciji namene povr{ine ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– BLOK UKUPNO Postoje}e stawe Orijenatacione nove povr{ine –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– BRGP Broj BRGP Broj PM PM BRGP Broj PM PM post. stanova posl. stanova delatnosti stanovawe posl. stanova delatnosti stanovawe ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 9.685 121 – 66 – 46 9.685 55 113 61 2 986 48 108 16 1 11 878 32 10 35 3 1.865 93 1.186 7 14 5 679 86 8 95 4 2.138 107 – 15 – 11 2.138 92 25 101 5 1.694 85 – 15 – 11 1.694 70 20 77 6 551 28 72 13 1 9 479 15 6 17 7 2.304 115 1.050 22 12 15 1.254 93 15 102 8 4.386 219 580 39 6 27 3.806 180 45 198 9 8.664 108 924 87 8 61 7.740 21 68 23 10 11.146 140 4.702 131 41 92 6.444 9 56 10 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 43.419 1.064 8.622 411 83 288 25.112 653 366 719 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2. Tabela ukupno potrebnog i ostvarenog broja PM po blokovima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– BLOK Ukupno PM Ukupno PM Ukupno PM Ostvareno Ostvareno Ostvareno Ukupno Bilans za delatnost za stanovawe PM GM na parceli ostvareno PM ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 113 107 220 29 241 0 270 50 211 46 5733 20 4570 3 22 100 122 78 42 0 120 -2 4 25 112 137 47 22 68 137 0 5 20 88 108 46 40 22 108 0 6 7 26 33 20 34 0 54 21 7 27 117 144 55 91 0 146 2 8 51 225 276 62 62 152 276 0 9 76 84 160 – – 100 100 -60 10 97 102 199 – 70 129 199 0 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 449 1.007 1.456 370 622 475 1.467 11 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 34 – 1356 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Parkirawe je sra~unato za nove stambene objekte 1,1 se izvr{i eksproprijacija i da se novi objekti grade po PM po stanu, za delatnosti 1PM/60 m² neto povr{ine. novoj zadatoj regulacionoj – gra|evinskoj liniji. Na nave- Nedostatak od oko 60 parking mesta u okviru Bloka 11 denim parcelama dozvoqeno je samo investiciono odrà- re{ava}e se u podzemnoj garaì u Ivi}evoj ulici. vawe, a nikakva dogradwa i pro{irewe objekata. Glavna, „integrisana ulica” sadrì veoma mali broj periodi~no postavqenih parking mesta izme|u zelenih de- 6.2. Javne zelene povr{ine lova. Oni su iskqu~ivo u funkciji lokala du` prizemqa sa obe strane. Stambeno parkirawe re{eno je ve}im delom 6.2.1. Pravila za ure|ivawe zelenih, slobodnih u podzemnim garaàma a delom iz bo~nih ulica na parceli. i sportsko-rekreativnih povr{ina U okviru podru~ja predmetnog Plana detaqne regulaci- 6.1.3. Uslovi javnog gradskog saobra}aja je, zelene i rekreativne povr{ine zauzimaju prostor od oko 2,8 , proìmaju i dopuwuju osnovne namene i sadrà- JGS na predmetnom prostoru ostaje nepromewen i oba- ha je, a istovremeno poboq{avaju uslove ìvota i stanovawa vqa}e se postoje}im autobuskim linijama. U ulici Jakuba na ovom podru~ju. Kuburovi}a planirano je otvarawe ni{a na predmetnim Koncept ure|ivawa zelenih i rekreativnih povr{ina stajali{tima u oba smera autobuskih linija 15 i 18, kako podrazumeva zadràvawe, sanaciju i revitalizaciju postoje to prikazano u odgovaraju}em grafi~kom prilogu. je}ih zelenih povr{ina, kao i ure|ivawe novih. Ovim planom zadràva se postoje}a kvalitetna vegetaci- 6.1.4. Uslovi za nesmetano kretawe invalidnih lica ja vojnog kompleksa i dvori{ta evangelisti~ke crkve, drvo- U toku razrade i sprovo|ewa plana primeniti odred- redne sadnice u ulicama Novogradskoj i Jakuba Kuburovi}a, be Pravilnika o uslovima za planirawe i projektovawe pojedina~ni vredni primerci drve}a u okviru postoje}ih objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hen- ba{ta, kao i postoje}a vegetacija na ogranku lesnog odseka. dikepiranih i invalidnih lica („Slu`beni glasnik RS”, broj 18/97). 6.2.2. Javne zelene povr{ine Javne zelene povr{ine zauzimaju prostor od oko 2 ha i 6.1.5. Pravila za ure|ivawe i izgradwu ivice na wima nije dozvoqena izgradwa niti postavqawe stal- i padine lesnog odseka nih ili privremenih objekata, kao ni bilo kakva interven- Ivica lesnog odseka treba da bude nagla{ena i jasno cija u prostoru koja naru{ava ekolo{ke, estetske i ambi- formirana potpornim zidom od betona koji je obloèn jentalne vrednosti. fugovanom opekom. Ovaj zid treba da pre|e u ogradu du` cele zone {etali- 6.2.3. Parkovske povr{ine {ta, visine maks. 1,10 m. Za ovu kategoriju javnog zelenila predvi|ene su lokaci- Du` ograde planirana je kontinualna staza koja }e obje utvr|ene regulacionim linijama u blokovima 1, 10, 11. jediniti sve prate}e sadràje u zelenilu i omogu}iti {et- Poloàj, namena i veli~ina parcele definisanim ovim wu du` celog poteza. planom ne mogu se mewati. [irina zelenog pojasa du` celog ruba je 20 m. U okviru parkovskih povr{ina dozvoqena je izgradwa Posebno treba obraditi dva isturena mesta – vidikovci, sadràja koji su u funiciji ove namene, i to: zelene povr- poplo~avawem i odgovaraju}im skulptoralnim obele`jima. {ine, {etne staze, prostori za odmor, de~ja igrali{ta, Preporuka je da prizemqa „urbanih vila” imaju sadrà- kao i odgovaraju}i vrtno-arhitektonski elementi i urbani je koji se kombinuju sa ovom atraktivnom pe{a~ko-rekrea- mobilijar (fontane, ~esme, skulpture, mawe vodene povr- tivnom zonom. Sadràji mogu biti: ugostiteqstvo, kultura, {ine, klupe, kandelabri, àrdiwere i sl.). Zelenilo tre- umetnost i rekreacija. ba da ~ini min. 75% od ukupne povr{ine parka. Zelena padina prema Ivi}evoj ulici treba da bude ure- Nije dozvoqena izgradwa kioska i pomo}nih objekata. |ena kao parkovska povr{ina. U gorwem delu koso a u dowem delu terasasto kao {to je i prirodno, postoje}e stawe. Park – „Centar” U dowem delu mogu}e je planirati podzemne sadràje kao {to je dato u uslovima za izgradwu. Planirani park povr{ine oko 6.000 m² re{iti rekom- Obavezno je ure|ivawe ove zelene povr{ine tako da se pozicijom i revitalizacijom postoje}e parkovske povr{i- omogu}i pe{a~ka veza sa gorwim platoom. ne vojnog kompleksa. Park oblikovati, uz zadràvawe po- Pristup komercijalnim sadràjima bi}e iz dowe inte- stoje}e kvalitetne dendroflore. grisane ulice. Planirati centralni pe{a~ki koridor koji vodi kroz pasa` objekta kasarne ka ivici lesnog odseka. 6.1.6. Pravila za ure|ivawe i izgradwu „integrisanih ulica” Obodno {etali{te Integrisane ulice su kolsko-pe{a~ke ulice sa uspore- nim saobra}ajnim tokom u kojima je uli~ni zastor takav da Obodom lesne zaravni formirati {etali{te – gorwu cela povr{ina poprima karakter pe{a~ke ulice. terasu, {irine oko 20 m, sa ure|enim zelenim povr{inama Pored poplo~avawa, karakter pe{a~ke zone nagla{en i rekreativnim sadràjima. je zelenim zasadima, zatim urbanim mobilijarom (klupe, Ivicom {etali{ta postaviti linearne zasade li{}a- kandelabri, korpe za otpatke). ra ili ~etinara sredweg uzrasta, pravilno formirane U glavnoj integrisanoj ulici planirana su i dva boga- kro{we, odnosno kuglasto ili kupasto oblikovanih kro- ta drvoreda, {to treba da doprinese pe{a~kom ambijentu. {wi drve}a – topijarnih formi. Drve}e postaviti u pra- vilnom ritmu {to bi, zajedno sa urbanim vilama u drugom 6.1.7. Pravila izgradwe u ulici Jakuba Kuburovi}a planu, naglasilo siluetu lesne zaravni.

Na parnoj strani ulice Jakuba Kuburovi}a postoje}a Integrisana ulica regulaciona i gra|evinska linija se poklapaju. Zbog izuzetno uzanog trotoara ispred objekata broj 44 Sredi{wa ulica predstavqa okosnicu pe{a~kih tokova do 62, pomera se regulaciona linija na na~in koji je pri- i pe{a~ku vezu sa jedne strane preko ]ukovca ka Gardo{u, a kazan u grafi~kom prilogu broj 2. Na tim gra|evinskim sa druge strane, kroz park, ka stambenom nasequ Kalvarija. parcelama prilikom zamene gra|evinskog fonda mora da Du` pe{a~kih trotoara postaviti obostrane drvorede od 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1357 listopadnih sadnica, gustih i senovitih kro{wi (divqi 6.3.1. Pravila za izgradwu objekata javne namene kesten, lipa i sl.). U zaseni drve}a formirati prostore za odmor sa klupama za sedewe, kandelabrima, opremom. 3.1. De~ije obdani{te i socijalno stanovawe Uli~ni drvoredi –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Lokacija: parcela broj 5/1 u Bloku 5, zona stanovawa Du` ulica Novogradske i Jakuba Kuburovi}a zadràti po- i izgradwe stoje}e uli~ne drvorede i dopuniti nedostaju}e i o{te}ene namena: u prizemqu sadnice kako bi se formirali kontinualni uli~ni drvoredi. stanovawe na spratovima Zelenilo u koridoru Ugrinova~ke nove soc. stanovawe 70-100% tipologija izgradwe objekat je u neprekinutom nizu Predvideti linearno zelenilo: obostrane drvorede i sa susednim objektima linearne trake niskog zelenila. indeks izgra|enosti: „I” =1,2 stepen zauzetosti parcele: „Z”=0,3 6.2.5. Zelenilo na parkinzima poloàj u odnosu na: Na parking prostorima planira se zastor od betonskih regulacionu liniju na regulacionoj liniji raster elemenata sa zatravqenim stojnicama. Za zasenu gra|evinsku liniju poklapa se sa regulacijom parking mesta primeniti drvoredne sadnice visokih li- me|usobna udaqenost {}ara. objekata: 0 m spratnost: do P+2+Pk 6.2.6. Prate}e zelenilo maks. kota venca: ka ulici + 12,20 m ka dvori{tu + 11,20 m Zelenilo u zoni stanovawa nagib krova: 7 – 11° Svaka gra|evinska parcela mora da sadrì najmawe obrada fasade: 30% zelenila. U okviru zelenih povr{ina na parceli kori{}ewe suterena: podzemna garaà predvideti prostor za igru dece i miran odmor odraslih. slobodne povr{ine parcele: 70% sluè za de~je obdani{te Preporuka je da se na delu parcele prema ulici formi- parkirawe: u podzemnoj garaì ili u delu raju cvetne predba{te sa zasadima niskog {ibqa i cve}a i dvori{ta pojedina~nim sadnicama visokog drve}a. ograde: providne, obavezno oko dvori{ta Zelenilo na ostalom zemqi{tu pomo}ni objekti: prizemni za potrebe de~ijeg vrta, najvi{e 20 m² 6.2.7. Padina lesnog odseka (samo delimi~no spada u javno faznost izgradwe: nije mogu}a zemqi{te) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Podno`je padine, prema Ivi}evoj ulici, re{iti po Posebno: principu „krovnih terasa” formiranih iznad podzemnih – potkrovqem se smatra i za 2 m povu~en posledwi sadràja (garaà, delatnosti). Krovne terase oblikovati sprat ka dvori{nom delu objekta, parternim re{ewem, sa ozelewenim i poplo~anim povr{i- – povr{ina posledweg sprata ne sme da prelazi 70% po- nama. vr{ine op{teg sprata (vidi presek „V” na grafi~kom pri- Obodom terasa postaviti drvorede koji svojim ritmom logu broj 2). i formom prate drvorede na gorwoj terasi – obodnom {e- tali{tu. Na kosini lesnog obronka zadràti postoje}e {ibqe, 7. URBANISTI^KI USLOVI ZA INFRASTRUKTURNU uz potrebne mere nege, revitalizacije i dopunske sadwe MRE@U I OBJEKTE {ibqa, u ciqu za{tite lesnog odseka od erozije i obru{a- Hidrotehni~ka mreà i postrojewa vawa. Omogu}iti pe{a~ku vezu izme|u podno`ja lesnog obronka i lesne zaravni, odnosno povezivawe dowe terase i 7.1. Vodovod obodnog {etali{ta na gorwoj terasi. Po svom visinskom poloàju, teritorija Plana detaq- Veliku visinsku razliku savladati pe{a~kim rampama, ne regulacije pripada prvoj visinskoj zoni snabdevawa Be- stepenicama i podzidama. ograda vodom. Od instalacija gradskog vodovodnog sistema u Novo- 6.2.8. Zelenilo u zoni delatnosti gradskoj ulici postoji tranzitni cevovod ∅100 mm. Povr{ine na kojima se o~ekuju intenzivnija kretawa i U ul. Jakuba Kuburovi}a postoji distributivni cevovod okupqawa oblikovati parternim re{ewem, uz primenu de- ∅100 mm. korativnih formi cve}a i {ibqa, u kombinaciji sa viso- U Ugrinova~koj postoje cevovodi ∅200 mm i ∅100 mm. kom vegetacijom. Unutar teritorije Regulacionog plana delimi~no je izgra|ena granata mreà ∅100 mm, koju treba ukinuti na de- 6.2.9. Zelenilo u dvori{tu evangelisti~ke crkve lovima gde se ne moè uklopiti u novo saobra}ajno re{ewe. Dvori{te crkve urediti uz zadràvawe postoje}eg od- U trotoarima planiranih ulica planirana je nova vo- raslog i kvalitetnog drve}a, prete`no divqeg kestena. dovodna mreà min. ∅150 mm. Postoje}a cevovode ∅100 mm u Novogradskoj i ulici 6.3. Urbanisti~ki uslovi za objekte javne namene Jakuba Kuburovi}a rekonstruisati na min. ∅150 mm i povezati na ∅200 mm u Ugrinova~koj ulici. De~ija ustanova i socijalni stanovi nalaze se na Novu mreù unutar bloka povezati u prstenast sistem i gra|evinskoj parceli 5-1 (u zoni Z). prikqu~iti na novu cev ∅150 mm u Novogradskoj ulici. U prizemqu objekta nalazi se de~ja ustanova (jasle i ob- Na novoj uli~noj mreì predvideti dovoqan broj nad- dani{te) oko 240 m² bruto povr{ine. Po potrebi za tu na- zemnih protivpoàrnih hidranata. menu moè da se koristi i deo á sprata. Obezbediti dovoqne koli~ine vode i dovoqan priti- Na spratovima nalaze se socijalni stanovi. sak za sanitarne i protivpoàrne potrebe. Blià pravila izgradwe se nalaze na kartonu „Z1”, ko- Planirane objekte prikqu~iti na uli~nu mreù prema ji ~ini deo „Pravila za izgradwu objekata po tipovima”. tehni~kim propisima „Beogradskog vodovoda”. Broj 34 – 1358 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

7.2. Kanalizacija – za poslovni prostor od 60 W/m² do 130 W/m², Kanalizacija pripada centralnom sistemu Beogradske – za ostale vrste objekata, ali koji nisu nameweni sta- kanalizacije i po delu koji se kanali{e po separacionom novawu, kori{}ena je u rasponu od 20 W/m² do 100 W/m². na~inu odvo|ewa ki{nih i upotrebqenih voda. U ciqu energetskog sagledavawa, za potrebe dimenzio- Od instalacija gradskog sistema ispod kompleksa pro- nisawa elektroenergetske mreè, kori{}ena je „Tehni~ka preporuka EDB-a”: lazi tunelska deonica fekalnog kolektora 90/160 cm. U ul. Jakuba Kuburovi}a postoji fekalni kanal ∅150 Individualna (porodi~na) stambena naseqa bez cen- – ∅250 i ki{ni ∅300 a u Ugrinova~koj fekal- tralnog grejawa i malom gustinom stanovawa. mm mm mm Individualna (porodi~na) stambena naseqa sa cen- ni kanal ∅200 mm i ki{ni ∅250 mm. Predmetni kanali su recipijenti ki{ne i fekalne ka- tralnim grejawem i malom gustinom stanovawa. nalizacije predmetnog podru~ja. Ki{ni kanali su nedo- Kolektivna stambena naseqa sa centralnim grejawem i voqnog kapaciteta a dimenzije fekalnih van standarda malom gustinom stanovawa. (min. pre~nik ∅250 mm). U ul. Jakuba Kuburovi}a potrebno je rekonstruisati po- Izvori{ta za snabdevawe elektri~nom energijom stoje}u ki{nu i fekalnu kanalizaciju po trasi postoje}e a Planirani i postoje}i potro{a~i u okviru predmetnog dimenzionisati na osnovu potreba gravitiraju}eg sliva. plana snabdeva}e se elektri~nom energijom iz slede}ih U Ugrinova~koj ulici rekonstrukciju kanalizacije iz- elektroenergetskih izvora, i to: vesti prilikom pro{irewa ulice, {to je predmet poseb- – postoje}a TS 35/10 „Zemun áá”, nog Detaqnog plana regulacije predmetne saobra}ajnice. kV – planirana TS 110/10 kV „Zemun Novi grad”. U planiranim ulicama unutar bloka i Novogradskoj Snabdevawe elektri~nom energijom potro{a~a bi}e iz ulici izgraditi ki{nu i fekalnu kanalizaciju. postoje}e TS 35/10 „Zemun Novi grad”, odnosno iz budu}e Minimalan pre~nik ki{ne kanalizacije je ∅300 a mm TS 110/10 kV „Zemun Novi grad”. fekalne ∅250 mm. S obzirom da na ovom podru~ju eventualno postoji iz- Odre|ivawe broja transformatorskih stanica 10/0,4 gra|ena kanalizacija koja nije evidentirana u katastru kV podzemnih vodova niti primqena od strane JKP „Beograd- Potreban broj transformatorskih stanica 10/0,4 kV za ski vodovod i kanalizacija”, planiranim re{ewem maksi- snabdevawe elektri~nom energijom svih potro{a~a (posto- malno zadràti postoje}e stawe. je}ih i planiranih) na planiranom podru~ju odre|en je na Vode iz garaà osloboditii masti i uqa putem odgova- osnovu prognoziranih vrednosti jednovremenih optere}e- raju}ih separatora pre upu{tawa u gradsku kanalizaciju. wa i mogu}ih prostora za wihov sme{taj. Za sve postoje}e U slu~aju da se vode iz garaà ne mogu gravitaciono transformatorske stanice 10/0,4 kV predvi|ena je mogu}- upustiti u gradsku kanalizaciju, predvideti lokalno pump- nost wihove rekonstrukcije. no postrojewe u okviru objekta. Mogu}nosti izgradwe novih mre`nih jedinica – tran- Prikqu~ewe objekata na gradsku kanalizaciju izvesti sformatorskih stanica 10/0,4 kV date su na situacionom prema tehni~kim propisima „Beogradske kanalizacije”. planu i mogu}e ih je izvoditi kao slobodnostoje}e ili u Projekte spoqne mreè raditi u saradwi sa nadle- sklopu gra|evinskog dela objekta. `nim komunalnim organizacijama i za wih pribaviti sa- Transformatorske stanice 10/0,4 kV glasnosti. Transformatorske stanice TS 1, 2, 9 neophodno je izvesti u sklopu gra|evinskog dela objekta. 7.3. Elektroenergetska mreà i postrojewa Sve transformatorske stanice su kapaciteta do 1000 kVA. Potro{a~i na podru~ju ovog plana snabdevaju se elek- TS izgraditi pod slede}im uslovima: tri~nom energijom iz elektroenergetskog izvora TS 35/10 Transformatorska stanica kapaciteta 1000 kâA mora kV „Zemun áá” na predmetnom podru~ju izgra|ena je elektro- imati najmawe dva odvojena odeqewa, i to: energetska mreà napona 35 kV, 10 kV i 0,4 kV, jedna tran- – jedno odeqewe za sme{taj transformatora; sformatorska stanica TS 10/0,4 kV reg. br. Z-648 i mreà – jedno odeqewe za sme{taj razvoda visokog i niskog javnog osvetqewa. Mreà 35 kV i 10 kV izgra|ena je kao napona. podzemna. Niskonaponska elektroenergetska mreà 0,4 kV Svako odeqewe mora imati nesmetan direktan pristup izgra|ena je delom kao podzemna a delom kao nadzemna. spoqa. Planirane potro{a~e na podru~ju predmetnog regula- Prostorije za sme{taj transformatorske stanice pred- cionog plana mogu}e je prikqu~iti pod slede}im uslovima: videti u nivou terena ili sa neznatnim odstupawem od 1. Zamena dva transformatora snage 8 MVA transfor- prethodnog stava. matorima snage 12,5 MVA u TS 35/10 kV „Zemun 2” Transformatorske stanice – slobodnostoje}e postavi- 2. Izgradwa dva 10 kV voda od TS 35/10 kV „Zemun 2” do ti pod slede}im uslovima: objekata u predmetnom kompleksu. Od pomenutih vodova – objekat dimenzionisati min. dimenzija 4,3 h 2,8 m, formirati petqu. – obezbediti zvu~nu izolaciju transformatorske stanice, 3. Izgradwa jedanaest TS 10/0,4 kV kapaciteta 1.000 – na mestu postavqawa transformatora predvi|a se kVA lociranih kao na priloènoj situaciji. ugradwa uqno-nepropusnih kada (jama) za uqe. 4.1. TS 10/0,4 kV od TS1 do TS9 iz ta~ke 3. prikqu~iti Transformatorske stanice – u sklopu gra|evinskog de- na planirani vod iz ta~ke 2. na principu „ulaz-izlaz”. la objekta postaviti pod slede}im uslovima: 4.2. TS 10/0,4 kV broj 10 iz ta~ke 3. prikqu~iti na po- – prostorije u koje }e se smestiti transformatorska stoje}i vod, veza izme|u TS 10/0,4 kV „Zemun, Jakuba Kubu- stanica treba svojom veli~inom i rasporedom da omogu}e rovi}a 1” (reg. br. Z-62) i TS 10/0,4 kV „Zemun, Boìdara nesmetan sme{taj transformatora i odgovaraju}e opreme. Axije 16” (reg. br. Z-255). Ove prostorije treba da zadovoqe uslove iz vaè}ih propi- 4.3. TS 10/0,4 kV broj 11 iz ta~ke 3. prikqu~iti na posa i zahteva neposrednog isporu~ioca elektri~ne energije; stoje}i vod, veza izme|u TS 35/10 kV „Zemun 2” (izv. }el. br. – za ove transformatorske stanice, zvuk koji proizvodi 20) i TS 10/0,4 kV „Zemun, Prvomajska 29” (reg. br. Z-1032). transformator mora se ograni~iti na odgovaraju}i nivo buke koji je propisan standardom za za{titu od buke i vi- Dimenzionisawe elektroenergetske mreè bracija, preporu~uje se na 55 dB dawu i 40 dB no}u. U odre|ivawu jednovremenog optere}ewa za pojedine Obezbediti prilaz svakoj transformatorskoj stanici, vrste objekata, po osnovu specifi~nog optere}ewa (W/m²), izgradwom pristupnog puta minimalne {irine 3 m nosi- kori{}eni su slede}i parametri: vosti 5 t do najbliè javne saobra}ajnice. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1359

Elektroenergetska mreà 1 i 10 kV ulice predvi|eno je da se izmesti izme|u postoje}ih TT okana br. 220 i br. 224. Trasa izme{tene TT kanalizacije Elektroenergetsku mreù napona 1 kV i 10 kV izvesti podzemno, kablovima ispod trotoarskog promera i slobod- vodi se du` neparne strane Ugrinova~ke ulice. Postoje}a TT kanalizacija kapaciteta ~etiri cevi du` Ivi}eve uli- nih povr{ina. Trasu vodova 1 kV i 10 kV obezbediti du` svih saobra}ajnica u nasequ. ce izme|u TT okana 28, 27 i 187 izme{ta se zbog pro{irewa ulice. Podzemne vodove polagati u rovu dubine 0,8 m i {irine u zavisnosti od broja kablova, usagla{avaju}i wihove Planiranom i postoje}om TT kanalizacijom, kao i tra- trase sa drugim podzemnim instalacijama i objektima hor- sama armiranih TT kablova predvi|eno je da se polaù i tikulture. vi{enamenski telekomunikacioni kablovi za potrebe dru- Na delovima trase gde podzemni vodovi prolaze ispod gih korisnika (kablovska distributivna mreà, teleme- kolovoza saobra}ajnica, vodove poloìti u odgovaraju}u trija i dr.). kablovsku kanalizaciju. 7.5. Gasovodna mreà i postrojewa U delu naseqa predvideti mogu}nost gradwe nadzemne mreè 1 kv s obzirom na malu gustinu stanovawa. Nadzem- Na predmetnom prostoru ne postoji centralizovani sinu mreù planirati na stubovima potrebne visine, a koji stem snabdevawa toplotnom energijom. Postoje}i korisni- }e sluìti i za potrebe javnog osvetqewa. ci toplotnu energiju za grejawe i tehnolo{ke potrebe do- Sve planirane saobra}ajnice, kolsko-pe{a~ke i pe{a~- bijaju iz sopstvenih izvora (individualnih kotlarnica na ke staze u kompleksu opremiti instalacijama javnog osve- ~vrsto ili lako te~no gorivo, el. energija i dr.). tqewa i pri tom posti}i zadovoqavaju}i nivo fotometrij- Kori{}ewe prirodnog gasa za tehnolo{ke potrebe, skih veli~ina. grejawe i pripremu tople vode predstavqa sa tehnoekonom- Napojnu mreù javnog osvetqewa izgraditi kablovskim skog aspekta, za{tite ìvotne sredine i termoenerget- vodovima, a napajawe izvesti iz postoje}ih i planiranih skih karakteristika postoje}ih i planiranih potro{a~a transformatorskih stanica. najracionalnije re{ewe i zbog toga se planira gasifikacija predmetnog prostora. Sve postoje}e elektroenergetske vodove 1 i 10 kV koji su ugroèni izgradwom saobra}ajnica i objekata izmesti- Na bazi urbanisti~kih pokazateqa koji su dati ovim ti na bezbednu trasu. planom izvr{ena je detaqna analiza potro{we prirodnog gasa svih potro{a~a u skladu s wihovom namenom i sprat- 7.4. TT mreà i postrojewa no{}u i ona iznosi â=1.100 m³/h. Potrebno je izvesti: Potreban broj telefonskih prikqu~aka za planirane – deonicu gradskog gasovoda, pritiska p=6/12 bara od stanove i javni sadràj u okviru predmetnog plana obezbe- planiranog gradskog gasovoda za naseqe „Kalvarija” do di}e se u postoje}oj ATC „Zemun”, uz predhodno pove}awe MRS „J. Kuburovi}a”; kapaciteta komutacione opreme. Da bi se prihvatili svi – merno-regulacionu stanicu (MRS) „J. Kuburovi}a”, pretplatnici i omogu}ilo im se prikqu~ewe na pripada- o kapaciteta Q=5.000 m³/h; ju}u ATC, potrebno je: postoje}i glavni TT kabl N 44 (ko- – distributivnu gasovodnu mreù maksimalnog radnog ji }e se osloboditi izgradwom IS „Gardo{”) usmeriti ka o pritiska p=4 bara. predmetnom podru~ju od okna N 220 A u Ugrinova~koj uli- Merno-regulaciona stanica (MRS) zidani je objekat ci. Kabl o 42 polaè se kroz planiranu TT kanalizaciju N dimenzija 5h7 m i u woj se, pored ostalog, vr{i regulisa- du` Novogradske ulice gde se ra~va u distributivnu TT we pritiska, merewe protoka i odorizacija gasa. Ona se mreù. Podru~je ovog kabla zahvata teritoriju blokova 1, 2, nalazi na rastojawu od 8 m od spoqwe ivice kolovoza in- 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9. terne saobra}ajnice i mora imati obezbe|en pristupni put Kabl o 3 prihvata pretplatnike du` ulice Jakuba Ku- N {irine 3 m i izgra|enu metalnu ogradu na rastojawu 2,5 m burovi}a (sa obe strane ulice), odnosno Blok 11. Kabl o oko we. Wen kapacitet je prora~unat tako da obezbedi na- N 6 prihvata pretplatnike na teritoriji Bloka 10. pajawe prirodnim gasom ne samo objekte koji ulaze u gra- U okviru predmetnog kompleksa predvi|ena je izgradwa nicu predmetnog plana ve} i {ire podru~je (M. Z: B. Pe- nove TT kanalizacije kapaciteta 2-4 TT cevi. TT kanali- {i}, M. Bursa}, Pionir, Radoje Daki}, Marko Ore{kovi}, zacija gradi se du` saobra}ajnica ispod trotoarskog pro- Dowi grad – Zemun i 22. oktobar). stora i slobodnih povr{ina. Kablovnice se polaù u rov Pored navedenih elemenata gasovodnih sistema, po- dubine 0,8–1 m i {irine 0,6 m. Od TT okna do objekata gra- trebno je izvesti na gradskom i distributivnom gasovodu di se privodna TT kanalizacija kapaciteta 1-2 TT cevi. protivpoàni {aht (PP[), izvan ograde oko kompleksa Distributivna TT mreà izvedena uvla~nim TT kablo- MRS (na minimalnom udaqewu 5 m), tako da dati {aht ima vima ~iji kapacitet ne zadovoqava potrebe novih pretplat- nesmetan prilaz. nika zameni}e se novim, ve}eg kapaciteta. Distributivna U granicama predmetnog plana predvideti i deonice TT mreà izvedena armiranim TT kablovima ~iji kapaci- gradskog (pritiska p=6/12 bara) i distributivnog (p=1/4 tet ne zadovoqava, zadràva se, s tim {to se pored we po- bara) gasovoda od MRS „Jakuba Kuburovi}a” prema starom stavqaju novi armirani TT kablovi ~iji kapacitet zadovo- jezgru Zemuna, gde se tako|e planira kori{}ewe prirodnog qava krajwe potrebe planiranih, postoje}ih pretplatnika. gasa u {irokoj potro{wi. Planirani podzemni TT kablovi postavqaju se slobod- Za{titne zone u kojima je zabrawena svaka gradwa obje- no u zemqu, u rov dubine 0,8 m, {irine 0,4 m. Na prelazu kata suprastrukture iznose: ispod kolovoza saobra}ajnica kao i na svim onim mestima 1. za gradski gasovod pritiska p=6/12 bara po 3 m mere- gde se TT kablovi uvode u objekte, TT kablove postaviti no od obe strane gasovodne cevi; kroz za{titnu cev, odnosno kroz privodnu TT kanalizaci- 2. za distributivni gasovod pritiska p=4 bara po 1 m ju. Kablovsku TT mreù projektovati za krajwe potrebe po- mereno od obe strane gasovodne cevi; stoje}ih i planiranih korisnika TT usluga. 3. za MRS – 15 m u radijusu od spoqnih ivica objekta. Kablovsku TT mreù planirati podzemnim uvla~nim i Na mestima ukr{tawa gasovoda sa kolovozom saobra}aj- armiranim TT kablovima. nica on mora biti za{ti}en za{titnom cevi ili nekim U objektima predvideti unutra{we ku}ne izvode sa do- drugim za{titnim elementom u skladu sa vaè}im propi- wom vrstom telefonske koncentracije. Kapacitet unutra- sima i normativima. {wih izvoda mora da zadovoqi krajwe potrebe pretplatni- Distributivna gasovodna mreà obuhvata gasovodni si- ka u objektu. stem od MRS do pojedina~nih prikqu~aka svakog potro{a- Postoje}a magistralna TT kanalizacija kapaciteta 24 ~a unutar predmetnog prostora. Ovaj gasovod voditi u tro- TT cevi, koja je ugroèna izgradwom nove Ugrinova~ke toarima saobra}ajnica u vidu prstenaste mreè. Prilikom Broj 34 – 1360 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003. polagawa gasovodnih cevi voditi ra~una o wegovom dozvo- – izgradwa zgrada mogu}a je uz prethodno sagledavawe qenom rastojawu u odnosu na ostale infrastrukturne vodo- geotehni~kih uslova; ve. U rovu sa gasovodima poloìti vi{enamenske teleko- – zemqane radove izvoditi u kaskadama; munikacione kablove za daqinsko o~itavawe elektronskih – sva zasecawa adekvatnim merama obezbediti, a iskope mera~a i drugih informativnih sistema. strogim reìmom planirati; Kod projektovawa i izgradwe gradskog i distributiv- – graditi zgrade u niìm delovima terena kako se ne bi nog gasovoda u svemu po{tovati odredbe iz „Uslovi i teh- naru{ilo prirodno stawe stabilnosti. ni~ki normativi za projektovawe i izgradwu gradskog gasovoda” („Slu`beni list grada Beograda”, br. 14/72, 18/82, Rekonstrukcija, dogradwa i nadogradwa postoje}ih objekata 26/83) i „Pravilnika o tehni~kim normativima za polaga- Rekonstrukcija, dogradwa ili nadogradwa postoje}ih we i projektovawe distributivnog gasovoda od polieti- zgrada mogu}a je ukoliko se istraìvawima utvrdi da su lenskih cevi za pritisak do 4 bara” („Slu`beni glasnik one fundirane na odgovaraju}i na~in i da uve}awe optere- RS”, broj 22/92). }ewa na temeqe ne}e izazvati {tetne posledice po objekat. U suprotnom, potrebno je sprovesti odgovaraju}e interven- Uslovi za prikupqawe i evakuaciju otpadaka cije na temeqima kao sanacione mere, ili pak u terenu, ka- Tehnologija evakuacije otpada, sastava kao ku}no sme}e, ko bi se omogu}ilo prihvatawe dodatnih optere}ewa. primewena na ovom prostoru, jeste u sudovima – kontejne- Potrebne analize se moraju sprovesti za svaki objekat rima (zapremina 1.100 l, dim. 1,45h1,37h1,2 m) sme{tenim pojedina~no, uz predpostavku da objekti u konstruktivnom na trotoarima i kolovozu. smislu zadovoqavaju potrebne uslove. Potrebna analiza se Broj potrebnih kontejnera za sme}e odrediti prema mora uraditi pre podno{ewa zahteva za izradu Urbani- normativu iz „Slu`benog lista grada Beograda”, broj sti~ko-tehni~kih uslova. 32/áâ/83 od 31. decembra 1983. godine. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Blokovi Prilikom izgradwe primeniti 8. IN@EWERSKO-GEOLO[KI USLOVI –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Sa inèwersko-geolo{kog aspekta pri budu}oj urbani- 1, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i deo 2 á zaciji ovoga prostora daju se slede}i uslovi i preporuke: deo 9 i deo 10 áá deo 9 i deo 10 ááá 1 Na prostoru rejona á deo 9 i deo 10 ááá 2 Zbog mogu}nosti postojawa neotkrivenih laguma po- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– trebno je dubinsko ispitivawe terena pre izgradwe objekata. 9. MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH I DRUGIH – temeqni kontakt ostvari}e se u naslagama lesa, pri VE]IH NEPOGODA I PROSTORNO-PLANSKI ~emu treba ispo{tovati uslov da temeqe treba projektova- USLOVI OD INTERESA ZA ODBRANU ti na jedinstvenoj koti bez kaskada; – pri izboru tipa temeqa treba se opredeliti za teme- U ciqu za{tite qudi, materijalnih i drugih dobara od qe koji obezbe|uju dovoqnu krutost sistema (temeqne plo- ratnih razarawa, elementarnih i drugih nepogoda i opa- ~e ili trake me|usobno povezane) i premo{}uju sve nejed- snosti u miru i ratu, ukupan kompleks mora biti realizo- nakosti u slegawu u dozvoqenim granicama; van uz primenu odgovaraju}ih preventivnih prostornih i – za objekte koji se grade neposredno uz postoje}e neop- gra|evinskih mera za{tite. Radi za{tite od potresa planirani objekti moraju bi- hodno je izvr{iti pravilan izbor i na~in dubine temeqewa; ti realizovani i kategorisani prema Pravilniku o teh- – vodovodna i kanalizaciona mreà mora biti izvedeni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u na izvan zone temeqewa; seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81, – veze unutra{we mreè vodovoda, kanalizacije i to- 49/82, 29/83, 21/88, 52/90). plovoda sa spoqnom moraju biti fleksibilne kako bi se Radi za{tite od poàra predmetni kompleks mora bi- omogu}ilo slegawe; ti realizovan prema odgovaraju}im tehni~kim protivpo- – pri ure|ivawu terena prihvatiti povr{inske i pod- àrnim propisima, standardima i normativima: zemne vode i regulisano ih sprovesti do odgovaraju}ih ko- – Objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù, lektora; prema normativima za spoqnu i unutra{wu hidrantsku – iskope dubqe od 2 obavezno {tititi adekvatnim me- m mreù za ga{ewe poàra („Slu`beni list SFRJ”, broj rama i za{tititi od mogu}ih vodozasi}ewa. 39/91). Na prostoru rejona áá – Objektima mora biti obeze|en pristupni put za vatro- – na postoje}im objektima u ovom rejonu registrovane su gasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normativi- pukotine i o{te}ewa na postoje}im objektima koje su po- ma za pristupne puteve („Slu`beni list SRJ”, broj 8/95), sledica neravnomernog slegawa i provlaènosti, {to je po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od 25 m od posledica neadekvatne hidroizolacije koju treba obavezno gabarita objekta. sanirati; – Objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Pra- – kod novoprojektovanih zgrada, projektovati temeqe vilnikom za elektroinstalacije niskog napona („Slu`be- koji obezbe|uju dovoqnu krutost u ciqu savladavawa nerav- ni list SRJ”, broj 11/96). nomernog slegawa; – Planirane garaè sa preko 25 PM moraju imati al- – ukopane delove zgrade {tititi odgovaraju}im melio- ternativni izlaz za vozila. Za garaè sa 50-80 PM moraju rativnim merama; se obezbediti najmawe dve jednosmerne rampe razmaknute – iskope {tititi od zaru{avawa i priliva podzemne min. 25 m. Garaè sa preko 80 PM moraju imati najmawe vode. dve ulazno-izlazne rampe razmaknute min. 25 m. Na prostoru rejona ááá (ááá 1 i ááá 2) U vezi sa civilnom za{titom, predvi|ena je izgradwa – ovaj rejon pripada uslovno stabilnim delovima tere- skloni{ta u skladu sa posebnim elaboratom Prilog mera na koji obuhvata ivi~ni deo lesnog platoa sa brojnim veza{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda i pro- {ta~kim lagumima, razli~ite {irine i dubine, koji zahte- storno-planski uslovi od interesa za odbranu, koji je sa- vaju odre|ene uslove i mere za{tite i sanacije prostora; stavni deo predmetnog plana. – kod neadekvatnih zasecawa i dubokih iskopa mogu}e je Pod brojem 217-220/2002-06, 19. januara 2003. dobijena je da na padinama do|e do klizawa stenskih masa i ugroàva- saglasnost MUP-a – Uprave protivpoàrne policije i wa celokupne stabilnosti; priloèna je u dokumentaciji plana. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1361

10. BILANS MAKSIMALNIH PLANIRANIH Minimalno odstojawe od bo~ne (razdelne) granice par- PARAMETARA PO ZONAMA cele 0 ili 2,5 m. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Minimalna {irina parcele za izgradwu slobodnostoje- Namena Spratnost Indeks Stepen }ih i dvojnih objekata (zona g1) iznosi 12 metara na uli~nom izgra|enosti zauzetosti frontu, minimalna povr{ina parcele 3 ara. Minimalno odstojawe od bo~ne (razdelne) granice parcele 4 (kod dvojnih) „i” m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ili 2,5 m kod (slobodnostoje}ih) a od zadwe granice 5 m. a stanovawe P+2+Pk 1,6 35% Minimalna {irina parcele za izgradwu „urbanih vi- b1 stanovawe P+3 3,5 60% la” (zona d) na ivici lesnog platoa 18 m, minimalna po- b2 stanovawe P+2+Pk 1,5 30% vr{ina parcela 5 ari, minimalno odstojawe od bo~ne b3 delatnosti P+2+Pk 3,0 60% (razdelne) granice parcele 2,5 m, a od zadwe granice b4 delatnosti P 0,6 30% parcele 3 m. v stanovawe Minimalna {irina parcele za izgradwu novih objeka- (delatnosti) P+2+Pk 2,5 50% ta u novim ulicama (zona v, |) iznosi 9 metara na uli~nom v1 stanovawe P+2+Pk 1,5 30% frontu, minimalna povr{ina parcele 3 ara. g1 stanovawe P+1+Pk 1,0 25% Minimalno odstojawe od bo~ne (razdelne) granice g2 stanovawe P+1+Pk 1,2 25% parcele 0 ili 4 m (u slu~aju prekinutog niza), od zadwe d stanovawe granice 5 m. (delatnosti) P+2+Pk 1,5 30% Minimalna {irina parcele za izgradwu novih objeka- | stanovawe ta u Ivi}evoj ulici (zona `) iznosi 9 metara na uli~nom (delatnosti) P+3 1,9 40% frontu, minimalna povr{ina parcele 1,5 ara. e stanovawe Minimalno odstojawe od bo~ne (razdelne) granice par- (delatnosti) P+Pk 1,1 40% cele 0 ili 2,5 m (u slu~aju prekinutog niza).* e1 stanovawe (delatnosti) P+1+Pk 1,1 35% 1.2. Parcele za stambene objekte e2 pe{a~ki most Oblik i veli~ina parcele odre|uju se tako da se na wi- e3 stanovawe ma mogu izgraditi objekti u skladu sa pravilima parcela- (delatnosti) P+1+Pk 1,8 60% cije i izgradwe iz ovog plana. e4 delatnosti P+1+Pk 2,1 60% Ukoliko korisnici èle ili moraju da promene oblik ` stanovawe P+2+Pk 2,0 50% svojih parcela radi izgradwe objekata, preparcelacija se `1 delatnosti vr{i putem urbanisti~kog projekta. (garaà) Podzemna Orijentacioni prikaz optimalne parcelacije dat je u garaà Podzemno 0,8 – grafi~kom prilogu Dokumentacija plana (Orijentacioni z1 de~ija ustanova prikaz predvi|ene fizi~ke strukture i parcelacije, list i socijalno broj 4D.) stanovawe P+2+Pk 1,2 30% –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2. OP[TA PRAVILA ZA IZGRADWU, OBNOVU V. PRAVILA GRA\EWA I REKONSTRUKCIJU OBJEKATA

1. OP[TA PRAVILA PARCELACIJE 2.1. Definicije pojmova iz plana Pravila parcelacije zasnovana su na principu po{to- Stepen ili indeks izgra|enosti „I” jeste koli~nik vawa postoje}ih parcela, izuzev{i mesta gde je utvr|en jav- gra|evinske bruto povr{ine objekata i povr{ine parce- ni interes (saobra}ajnice, parkovi i drugo zemqi{te jav- le (lokacije, bloka, zone) izraène u istim mernim je- ne namene). dinicama. Gra|evinska parcela najmawi je deo prostora obuhva- Indeks „N” je koli~nik nadzemno izgra|ene bruto }enog planom koji zadovoqava uslove za izgradwu propi- gra|evinske korisne povr{ine objekata i povr{ine par- sane planom i koji je namewen za gra|ewe. Ona se defini{e regulacionom linijom ka javnoj povr{ini i raz- cele (lokacije, bloka, zone) izraène u istim mernim je- delnim granicama gra|evinske parcele ka susednim par- dinicama. (Definisan je predmetnim Planom detaqne celama. regulacije.) Poloàj, veli~ina i oblik gra|evinskih parcela od- Stepen ili indeks zauzetnosti „Z” jeste koli~nik zau- re|eni su prema nameni zemqi{ta, tipu i na~inu iz- zete (izgra|ene) povr{ine na odre|enoj parceli (lokaciji, gradwe objekata, uz po{tovawe pravila gradwe iz ovog bloku, zoni) i ukupne povr{ine parcele (lokacije, bloka, plana. zone) izraène u istim mernim jedinicama. Svaka gra|evinska parcela treba da ima obezbe|en pristup sa javne saobra}ajne povr{ine i planirani prikqu- Horizontalna regulacija objekata ~ak na infrastrukturnu mreù. Gra|evinska linija je linija na, iznad i ispod povr- Zadràvaju se postoje}e katastarske parcele na kojima {ine zemqe i vode utvr|ena na osnovu zakona, do koje je se moè graditi u skladu sa pravilima iz ovog plana i dozvoqeno gra|ewe. Ona moè biti prekora~ena na spra- ovim planom postaju gra|evinske. Ovim planom formiraju tovima za maksimum 80 cm (samo erkerima, balkonima i se nove gra|evinske parcele gde je to potrebno zbog spro- strehama). vo|ewa javnog interesa (nove saobra}ajnice, javno zeleni- Regulaciona linija je linija koja deli javnu povr{inu lo, infrastrukturna mreà ili sli~no). od povr{ina namewenih za druge namene. Predmetnim planom utvr|uju se sve parcele javne namene. Gra|evinska linija se u ve}ini slu~ajeva poklapa sa regulacionom linijom (ulica Novogradska, Integrisana 1.1. Uslovi za formirawe parcela i locirawe objekata ulica, Ugrinova~ka, Jakuba Kuburovi}a, Ivi}eva ulica). Minimalna {irina parcele za izgradwu objekata u po- ––––––––– stoje}im ulicama (zone a, e, e1, `) iznosi 6 metara na uli~- * Prilikom izrade preparcelacije obavezno uzeti u obzir Gra- nom frontu, minimalna povr{ina parcele 3 ara. fi~ki prilog broj 2 predmetnog plana detaqne regulacije. Broj 34 – 1362 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Mestimi~no se u planu propisuje obavezno odstojawe 4. PRAVILA PO POJEDINIM ZONAMA IZGRADWE gra|evinske linije od regulacije (vidi grafi~ki prilog broj 2 – Regulacioni i nivelacioni plan). a) Stambeni objekti u Novogradskoj ulici Na gra|evinskim linijama ka javnim povr{inama oba- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– vezno je gra|ewe, a do drugih gra|evinskih linija je dozvo- namena: prete`no stanovawe 70 – 100% qena izgradwa. poslovawe (u prizemqu) 0 – 30% Visinska regulacija odre|uje se definicijom spratno- indeks ukupne i nadzemne sti kao i maksimalnim apsolutnim kotama venaca u odnosu izgra|enosti: I=2,2 N=1,6 na kotu trotoara ispred ulaza u objekat. stepen zauzetosti parcele: Z < 0,35 Definicija potkrovqa: poloàj u odnosu na: Potkrovqe je posledwa etaà objekta ~ija povr{ina ne regulacionu liniju na liniji sme pre}i 70% od bruto povr{ine sprata sa unutra{wom sve- gra|evinsku liniju definisana samo uli~na tlom visinom iznad 2 m. Nazidak potkrovqa moè biti mak- gra|evinska linija simum 1,2 metra od gotovog poda. Potkrovqem se smatra i sa tipologija objekata jedno ili dvostrano uzidani uli~ne ili dvori{ne strane povu~en sprat, ~ija povr{ina objekat ne prelazi 70% bruto povr{ine op{teg sprata objekta. spratnost: do P+2+Pk maks. kota venca: ka ulici + 10,70 m 3. OP[TA PRAVILA IZGRADWE ka dvori{tu + 11,70 m kota prizemqa Postavqawe objekata definisano je gra|evinskim li- (u odnosu na ulicu): 0 – 1 m nijama na svakoj gra|evinskoj parceli (grafi~ki prilog nagib krova: 7′ ili 35° broj 2) kao i „Pravilima gra|ewa objekata po zonama” i obrada fasade: malter, ve{ta~ki kamen „Uslovima za formirawe gra|evinskih parcela i locira- parkirawe: u dvori{tu na sopstvenoj we objekata”, koji se odnose na odstojawe od ivica parce- parceli la i me|usobnog odstojawa objekata na lokaciji. ograde: prema susedu visine do 1,6 m Obavezno je izgraditi objekat na gra|evinskoj liniji pomo}ni objekti: nisu dozvoqeni ka javnim povr{inama i unutar gra|evinskih linija, koje –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– su definisane na datoj parceli. Posebno: Prilikom izrade daqe planske dokumentacije kao ori- – obavezno obezbediti kolski prolaz do dvori{ta u jentir treba da sluì grafi~ki prilog iz dokumentacije: prizemqu {irine 3 m, Orijentacioni prikaz predvi|ene fizi~ke strukture (pri- – spratnost je maksimum P+2+Pk koja moè da se po- log 4D). stigne i fazno, Prilikom izrade urbanisti~kih projekata za blokove 1, – na objektima u dvori{nom delu parcela dozvoqeno je 2, 3, 4, 5 i 6 obavezna je konsultacija i saglasnost rukovo- samo investiciono odràvawe, a ne dogradwa novih povr- dioca izrade plana. {ina, Planom je predvi|ena izgradwa objekata na parceli, – u slu~aju parcijalne izgradwe na gra|. parceli neop- paralelno sa regulacionom ili u obliku slova P ili G, u hodno je izraditi jedinstvene uslove za faznu izgradwu zavisnosti od {irine i dubine parcela. jednog ve}eg objekta, Data je mogu}nost fazne izgradwe po jedinstvenim ur- – preporu~uju se prenamena prizemqa u poslovni pro- banisti~kim uslovima po parceli. stor. Uslov za to je rekonstrukcija cele uli~ne fasade, Prilikom adaptacije i dogradwe ili nove izgradwe ne – mogu}a je adaptacija potkrovqa, sme da se ugroàva interes drugih stanara i neposrednih – mogu}a je fazna izgradwa do dozvoqene spratnosti, suseda. – potkrovqem se smatra i povu~ena zadwa etaà sa tera- Ukoliko susedni objekat ide do ivice parcele, vlasnik som ka dvori{tu. (korisnik) parcele moè da se naslawa na kalkan istog objekta.* b1) Stambeno-poslovni objekti oko parka –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Posebno: namena: – definicija potkrovqa prete`no stanovawe 70 – 75% (obavezno poslovawe u prizemqu) 25 – 30% indeks ukupne i nadzemne izgra|enosti: do I= 3,5 N = 2,2 maks. stepen zauzetosti parcele: Z < 0,6 poloàj u odnosu na: regulacionu liniju povu~eno 6 m – zabraweni oblik krova „la`na mansarda” gra|evinsku liniju definisana sa tri strane tipologija izgradwe: objekti u prekinutom nizu obavezna spratnost: P+3 maks. kota venca: ka parku + 12,70 m ka dvori{tu + 12,70 m kota prizemqa (u odnosu na ulicu): od 0 do + 0,15 m nagib krova: 7 – 25° obrada fasade: autorska arhitektura parkirawe: obavezna izgradwa zajedni~ke podzemne garaè ––––––––– ograde: prema parku nisu dozvoqene, * Napomena: Svi planirani objekti koji izlaze na istu regula- prema susedu 0,50 m ìve ograde cionu liniju, ili svi objekti iste celine u okviru istog blo- pomo}ni objekti: nisu dozvoqeni ka, treba da imaju isti nagib krova. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1363

Posebno: nagib krova: 0° – 25° – objekti se sastoje od ~etiri lamele koje se vezuju u je- obrada fasade: autorska arhitektura dinstvenu celinu i sve imaju obavezu izgradwe podzemne parkirawe: u podzemnoj garaì garaè, ograde: nisu dozvoqene – poslovni prostor prema parku treba da ima adekvatne pomo}ni objekti: nisu dozvoqeni namene, preporu~uje se ugostiteqstvo sa ba{tom prema par- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ku, zatim kultura itd. Posebno: – obaveza ure|ivawa partera kao deo jedinstvene celi- – elementi memorije: gabarit objekta, okrenutost ka ne sa parkom. parku, Ispred objekata ka parku treba da se obezbedi poplo~an – slobodniji gabarit prizemqa, mogu}nost izgradwe pe{a~ko-kolski interventni prolaz {irine 3,5 m (ulaz iz sale, Novosadske ulice izlaz ka pijaceti), – predlog namene: ugostitqstvo, kultura, obrazovawe, – podzemna garaà moè da bude na regulaciji i da po – objekat ima obavezu obezbe|ivawa pasaà u prizemqu potrebi pokriva celu parcelu, kao i produètak pe{a~ke staze prema grafi~kim prilo- – faznost izgradwe dozvoqena po lamelama, a ne po zima br. 1 i 2, spratnosti. – faznost izgradwe u horizontalnom smislu je dozvoqena. b2) Stambeni objekti uz pristupnu saobra}ajnicu –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– b4) „Paviqoni” izme|u trga i parka namena: prete`no stanovawe 70 – 100% –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– poslovawe (u prizemqu) namena: mogu}e 0 – 30% poslovawe izlo`benog indeks ukupne i nadzemne karaktera 100% izgra|enosti: do I = 1,5 N= 1,1 indeks ukupne i nadzemne maks. stepen zauzetosti izgra|enosti: I = 0,6 N= 0,3 parcele: Z = 0,3 stepen iskori{}enosti poloàj u odnosu na: parcele: Z < 0,3 regulacionu liniju po grafi~kom prilogu broj 2 poloàj u odnosu na: gra|evinsku liniju definisana sa tri strane regulacionu liniju povu~eni sa regulacije tipologija objekata slobodnostoje}i, gra|evinsku liniju definisan sa ~etiri strane vi{eporodi~ni me|usobna udaqenost me|usobna udaqenost objekata: 9,4 objekata: minimum 30 m m tipologija objekata: slobodnostoje}i objekti spratnost: P+2+Po maks. spratnost: P maks. kota venca: ka ulici + 10,70 + 11,20 m maks. kota venca: ka ulici do + 3,50 kota prizemqa m ka parku do + 3,50 (u odnosu na ulicu): od 0 do + 1 m m maks. kota prizemqa nagib krova: 7 – 40° obrada fasade: malter, ve{ta~ki kamen (u odnosu na ulicu): + 0,15 parkirawe: nagib krova: 7 – 25% 1,1 PM/po stanu parking na parceli obrada fasade: transparentno – staklo parkirawe: u obli`woj podzemnoj garaì ograde: ìva ograda do 0,50 m pomo}ni objekti: nisu dozvoqeni ograde: nisu dozvoqene –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– pomo}ni objekti: nisu dozvoqeni Posebno: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – objekat prema malom kvadratnom trgu treba da ima Posebno: adekvatne lokale. – objekti predstavqaju „ulaz” u park tako da je namena Preporuka: ugostiteqstvo sa ba{tom. ograni~ena na namene kao izlo`bene delatnosti (galerija, cve}ara...), – obaveza ure|ivawa trga ka Novogradskoj ulici, b3) Delatnosti oko parka (objekat u gabaritu biv{e ka- – obaveza obezbe|ivawa sredi{nog prolaza ka parku u sarne) {irini od 9,4 m. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – obavezno javno kori{}ewe parcele. namena: stanovawe 0 – 5% poslovawe (centralne delatnosti) 95 – 100% v) Stambeno-poslovni objekti oko Integrisane ulice indeks ukupne i nadzemne –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– i izgra|enosti: I= 3,0 N = 2,0 namena: stanovawe 70 – 75% maks.stepen zauzetosti poslovawe (u prizemqu) 25 – 30% parcele: Z = 0,5 indeks ukupne i nadzemne poloàj u odnosu na: izgra|enosti: I<2,5 N<1,6 regulacionu liniju na liniji ka integrisanoj stepen zauzetosti parcele: Z = 0,5 ulici poloàj u odnosu na: gra|evinsku liniju definisana sa tri strane regulacionu liniju na liniji me|usobna udaqenost gra|evinsku liniju odre|ena ka ulici objekata: vidi grafi~ki prilog br. 2 tipologija izgradwe: vi{eporodi~ni objekti u ne- tipologija objekata: slobodnostoje}i objekti prekinutom nizu spratnost: P+2+Po me|usobna udaqenost maks. kota venca: ka ulici + 11,20 do + 12,70 m objekata: 0 m ka parku + 11,20 do + 12,70 m spratnost: P+2+Po kota prizemqa maks. kota venca: ka ulici + 11,20 m (u odnosu na ulicu): od 0 do + 0,15 m ka dvori{tu + 12,20 m Broj 34 – 1364 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003. kota prizemqa minimalna udaqenost (u odnosu na ulicu): od 0 do + 0,15 m objekata od bo~ne razdelne nagib krova: 7 ili 25% granice parcela: 0 m ili 4 m kod dvojnih, 2,5 m obrada fasade: malter, ve{ta~ki kamen kod slobodnostoje}ih parkirawe: u podzemnim garaàma maks. spratnost: P+1+Po za stanare, na ulici za lokale maks. kota venca: ka ulici + 7,70 m ograde: ìve ograde do 0,90 m ka dvori{tu + 8,70 m pomo}ni objekti: nisu dozvoqeni kota prizemqa –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– (u odnosu na ulicu): od 0 do + 1,00 m nagib krova: 0° – 40° Posebno: obrada fasade: malter, ve{ta~ki kamen – u objektima naspram trafostanice stambene prosto- kori{}ewe suterena: mogu}a garaà ili drugi sadr- rije orijentisati prema ulici, àji – obavezno je postavqawe lokala u prizemqu ka ulici s parkirawe: na parceli obzirom na karakter zna~ajnog pe{a~kog toka, ograde: ìve ograde do 1,20 m – u objektu naspram biv{e kasarne obavezno obezbediti pomo}ni objekti: nisu dozvoqeni pe{a~ki prolaz u prizemqu kao na grafi~kom prilogu (u faznost izgradwe: mogu}a osovini parka), –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – faznost u horizontalnom smislu dozvoqena. Posebno: – obavezno obezbediti mogu}nost parkirawa na parceli, v1) Stambeni objekti na parceli vojske (izuzev Inte- – Minimalna udaqenost slobodnostoje}eg objekta od grisane ul.) bo~ne granice parcela 2,5 m. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– namena: stanovawe 75 – 100% poslovawe (u prizemqu) 0 – 25% g2) Stambeni objekti malih visina u nizu indeks i koeficijent –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– izgra|enosti: I<1,5 N<1,0 namena: stanovawe 60-100% stepen zauzetosti parcele: Z < 30 poslovawe do 40% poloàj u odnosu na: tipologija izgradwe: stambeni objekti u nizu ili regulacionu liniju upravno na liniju dvojne ku}e gra|evinsku liniju definisana ka dve strane maks.indeks ukupne me|usobna udaqenost i nadzemne izgra|enosti: I=1,2 N<0,8 nizova objekata: od 20 – 25 m maks.stepen zauzetosti tipologija izgradwe: vi{eporodi~ni objekti parcele: Z < 0,25 u neprekinutom nizu poloàj u odnosu na: spratnost: P+2+Po regulacionu liniju povu~eno min. 6 m maks. kota venca: ka ulici + 11,70 m gra|evinsku liniju obavezna prema ulici ka dvori{tu + 10,70 m me|usobna udaqenost kota prizemqa objekata: 0 m (u odnosu na ulicu): od 0 do + 0,15 m spratnost: do P+1+Po nagib krova: 7 – 25% maks. kota venca: ka ulici + 7,70 m obrada fasade: malter, ve{ta~ki kamen ka dvori{tu + 8,70 m parkirawe: na parceli du` ulice kota prizemqa ograde: ìve ograde do 0,90 m (u odnosu na ulicu): od 0 do + 1 m pomo}ni objekti: nisu dozvoqeni nagib krova: jedinstven u celom nizu –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– obrada fasade: malter, ve{ta~ki kamen kori{}ewe suterena: mogu}a garaà Posebno: ili drugi sadràji – preporuka istraìvawa novih mogu}nosti u domenu parkirawe: na sopstvenoj parceli kolektivnog stanovawa malih spratnosti (povu~en tre}i ograde: ìva ograda do 0,90 m sprat umesto potkrovqa, sa krovnim terasama, orijentisa- pomo}ni objekti: nisu dozvoqeni nim ka jugoistoku, u pravcu vizura), faznost izgradwe: mogu}a – stanovi u prizemqu sa predba{tama, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – obaveza obezbe|ivawa pasaà u prizemqu na pravcu Posebno: osovine parka i pe{a~ke staze kao u grafi~kom prilo- – neophodna je izrada jedinstvenog projekta za vi{e gu 1 i 2, stambenih jedinica u okviru parcele, – faznost u horizontalnom smislu dozvoqena. – nagib krova odre|uje projektant celog niza i treba da bude jedinstven.

g1) Slobodnostoje}i objekti malih visina –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– d) Urbane vile na rubu lesnog platoa namena: stanovawe 60 -100% –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– poslovawe (u prizemqu) 0 – 40% namena: stanovawe do 100% tipologija izgradwe: slobodnostoje}i ili dvojni poslovawe do 100% objekti tipologija izgradwe: slobodnostoje}i objekti Indeks ukupne i nadzemne maks. indeks ukupne izgra|enosti: I<1 N<0,8 i nadzemne izgra|enosti: I<1,5 N<1,0 stepen zauzetosti parcele: Z<0,25 stepen zauzetosti parcele: Z < 0,30 poloàj u odnosu na: poloàj u odnosu na: regulacionu liniju povu~eno regulacionu liniju povu~eno 7 m gra|evinsku liniju definisana prema ulici gra|evinsku liniju fiksna sa sve ~etiri strane 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1365 min prose~na me|usobna e) Objekti du` parne strane ulice Jakuba Kuburovi}a udaqenost objekata: 10 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– spratnost: P+2+Po namena: stanovawe 0 – 100% maks. kota venca: ka ulici + 10,70 m poslovawe 0 – 100% ka dvori{tu + 11,70 m tipologija izgradwe: slobodnostoje}i, jednostrano kota prizemqa ili obostrano uzidani (u odnosu na ulicu): 0 do + 0,15 m objekti nagib krova: 0° – 11° maks.indeks ukupne obrada fasade: obavezna autorska arhitektura i nadzemne izgra|enosti: I =1,1 N= 0,8 kori{}ewe suterena: garaà ili drugi sadràji maks.stepen zauzetosti parkirawe: na parceli parcele: Z < 0,40 ograde: prema ulici nije dozvoqeno; poloàj u odnosu na: prema susedu ìva ograda regulacionu liniju na regulaciji do 0,90 m gra|evinsku liniju poklapa se sa regulacijom pomo}ni objekti: nisu dozvoqeni udaqenost objekata –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– od razdelne granice: 0 ili najmawe 2,5 m Posebno: spratnost: P+Pk maks. kota venca: ka ulici + 4,70 m – zbog posebnog poloàja striktno su zadate sve ~etiri ka dvori{tu + 4,70 m gra|evinske linije i obavezna autorska arhitektura. Oba- kota prizemqa vezna konsultacija autora Plana detaqne regulacije pri- (u odnosu na ulicu): 0 do + 1 m likom izrade urbanisti~kog projekta. nagib krova: prilagoditi susednom krovu, – karakter u oblikovawu savremena „gradska vila”, 35° – 45° namena objekta u granicama prihvatqivim za pe{a~ku obrada fasade: malter, ve{ta~ki kamen zonu. Preporu~uje se ugostiteqstvo sa ba{tom, kultura, kori{}ewe suterena: garaà ili u druge svrhe umetnost; parkirawe: (kolski prolaz) na parceli ili u~e{}e u iz- – minimalna udaqenost objekata od zadwe granice par- gradwi podzemne garaè cele 3 m, ograde: do 1,80 m – minimalna udaqenost od bo~ne(razdelne) granice pomo}ni objekti: nisu dozvoqeni parcele 2,5, faznost izgradwe: dozvoqena u horizontalnom – minimalna {irina parcela 18 m, smislu – maksimalan dozvoqen gabarit objekta 13 sa 16 metara, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – gra|evinske linije i planirani poloàj objekata Posebno: proveriti u grafi~kom prilogu Plana detaqne regulacije – s obzirom na sku~enost parcele mogu}a je samo sana- broj 2 i 4D (dokumentacija). cija i rekonstrukcija objekata do odre|enog indeksa izgra- |enosti, – objekte na uli~nom frontu maksimalno prilagoditi |) Stambeno-poslovni objekti du` Ugrinova~ke okruèwu, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – preporu~uje se prenamena u poslovni prostor, a uslov namena: stanovawe 0 – 70% za to je rekonstrukcija uli~ne fasade celog objekta, poslovawe 30 – 100% – u slu~aju dogradwe na gra|. parceli neophodno je iz- tipologija izgradwe: jednostrano ili obostrano raditi jedinstvene uslove za celu parcelu, uzidani vi{eporodi~ni – u slu~aju ve}e postoje}e spratnosti prihvata se sprat- objekti indeks ukupne i nadzemne nost P+1. izgra|enosti: I= 1,9 N<1,6 maks. stepen zauzetosti parcele: Z = 0,40 e1) Objekti du` neparne strane ul. Jakuba Kuburovi}a poloàj u odnosu na: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– regulacionu liniju na regulaciji namena: stanovawe 50 – 100% gra|evinsku liniju poklapa se sa regulaciom poslovawe do 100% udaqenost objekata od tipologija izgradwe: slobodnostoje}i, jednostrano ili obostrano uzidani razdelne granice: 0 m ili 6 spratnost: P+3 objekti maks.indeks ukupne maks. kota venca: ka ulici + 13,20 m i nadzemne izgra|enosti: I =1,1 N=0,8 ka dvori{tu + 13,20 m kota prizemqa maks.stepen zauzetosti parcele: Z < 0,35 (u odnosu na ulicu): od 0 do + 0,15 m nagib krova: 0° – 35° poloàj u odnosu na: obrada fasade: malter, ve{ta~ki kamen regulacionu liniju na liniji kori{}ewe suterena: garaà ili drugi sadràji gra|evinsku liniju poklapa se sa regulacijom parkirawe: u podzemnoj garaì udaqenost objekata od razdelne granice: 0 ili najmawe 2,5 ograde: ìve ograde do 0,9 m m pomo}ni objekti: nisu dozvoqeni maks. spratnost: do P+1+Pk faznost izgradwe: nemogu}a je maks. kota venca: ka ulici do + 7,70 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ka dvori{tu do + 8,70 m kota prizemqa Posebno: (u odnosu na ulicu): od 0 do + 1 m – regulaciona i gra|evinska linija povu~ene su od po- nagib krova: prilagoditi stoje}e ulice radi budu}e trase magistralne saobra}ajnice susednom krovu 35° – 45° tako da }e se deo parcela prema ulici privremeno koristi- obrada fasade: malter, ve{ta~ki kamen ti kao predba{te. kori{}ewe suterena: garaè ili u druge svrhe Broj 34 – 1366 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003. parkirawe: (obezbediti obrada fasade: malter, ve{t. kamen, kolski prilaz) na parceli dersovana opeka ograde: izme|u parcela do 1,80 m iskori{}ewe suterena: garaà ili u druge svrhe pomo}ni objekti: parkirawe: u zajedni~koj garaì faznost izgradwe: dozvoqena fazna izgradwa ograde: nisu dozvoqene –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– pomo}ni objekti: nisu Posebno: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – mogu}a je sanacija i dogradwa objekata u dubini dvo- – Objekat je okrenut javnoj parceli tako da ure|ivawe ri{ta prema lesnom uzvi{ewu, i to u okviru zadatih urba- portala treba re{iti jedinstveno. nisti~kih pokazateqa – Mogu}nost kori{}ewa „brega” za formirawe stati~ki – krovne nagibe na uli~nom frontu prilagoditi okru- obezbe|enih laguma. èwu. – preporu~uje se prenamena prizemqa ka ulici u poslov- e4) Objekti i pjaceta ispod pe{a~kog mosta du` parne ni prostor, a uslov za to je rekonstrukcija uli~ne fasade strane (prema kasarni) celog objekta. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – uslov za novu izgradwu (dogradwu) jeste ra{~i{}ava- namena: stanovawe 0 we nehigijenskih dvori{ta. poslovawe 100% – u slu~aju dogradwe na gra|. parceli ispo{tovati za- tipologija izgradwe: po arhitektonskom re{ewu date parametre indeks i koeficijent izgra|enosti: i= 2,1 K= 1,5 e2) Pe{a~ki most prema Kalvariji stepen zauzetosti parcele: Z < 0,60 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– poloàj u odnosu na: namena: javna pe{a~ka regulacionu liniju na liniju povr{ina gra|evinsku liniju na liniju indeks i koeficijent me|usobna udaqenost izgra|enosti: objekata: – stepen zauzetosti parcele: spratnost: P+1+Pk poloàj u odnosu na: maks. kota ulice: ka ulici + 7,70 m ka dvori{tu + 7,70 regulacionu liniju na liniji m kota prizemqa gra|evinsku liniju na liniji (u odnosu na ulicu): do + 0,15 me|usobna udaqenost m nagib krova: 35° – 45° objekata: obrada fasade: malter, ve{t. kamen, spratnost: dersovana opeka kota ulice: oko + 87 m kori{}ewe suterena: garaà ili u druge svrhe kota mosta: oko + 98 m parkirawe: u zajed. garaì obrada fasade: laka metalna konstrukcija ograde: nisu dozvoqene parkirawe: pomo}ni objekti: nisu dozvoqeni ograde: laka metalna faznost izgradwe: nije mogu}a –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – Pe{a~ki most je javna povr{ina. Ispod mosta je ta- – Objekat je okrenut javnoj pjaceti tako da ure|ivawe ko|e javna povr{ina kao mali trg – pjaceta sa obe strane partera treba re{iti jedinstveno. ulice. – Mogu}nost kori{}ewa „brda” za formirawe stati~ki – Mogu}nost aktivirawa izgradwe u brdu u obliku „la- obezbe|enih laguma. guma” kao poslovne namene prema pjaceti sa obe strane ulice. – Izgradwa mosta uslovqava ra{~i{}avawe i remode- `) Objekti uz Ivi}evu ulicu raciju parcela ispod i oko wega. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – Do izgradwe mosta, ispod wega je mogu}a nova izgrad- namena: stanovawe 70 – 75% wa iskqu~ivo u obliku navedenom u grafi~kim prilozima poslovawe (u prizemqu) 25 – 30% predmetnog plana i na slede}im kartonima e3 i e4. tipologija izgradwe: obostrano uzidani objekti indeks i koeficijent e3) Objekti i pjaceta ispod pe{a~kog mosta du` nepar- izgra|enosti: i= 2,0 K<2,0 ne strane (prema Kalvariji) stepen zauzetosti parcele: Z < 0,50 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– poloàj u odnosu na: namena: stanovawe do 50% regulacionu liniju na regulaciji poslovawe (i garaà) do 100% gra|evinsku liniju poklapa se na regulaciji tipologija izgradwe: po arhitektonskom re{ewu me|usobna udaqenost maks.indeks ukupne objekata: 0 m i nadzemne izgra|enosti: I =<1,8 N=1,2 spratnost: P+2+Pk maks. stepen zauzetosti maks. kota venca: ka ulici + 10,70 m parcele: Z < 0,60 ka dvori{tu + 11,70 m poloàj u odnosu na: kota prizemqa regulacionu liniju na liniji (u odnosu na ulicu): od 0 do + 1 m gra|evinsku liniju na liniji nagib krova: 7 – 25° me|usobna udaqenost obrada fasade: malter, ve{ta~ki kamen kori{}ewe suterena: mogu}e objekata: – parkirawe: á faza na parceli, spratnost: P+1+Pk áá faza garaà maks. kota venca: ka ulici + 7,70 m ograde: samo prema susedu ka dvori{tu + 7,70 m pomo}ni objekti: nisu dozvoqeni kota prizemqa faznost izgradwe: mogu}a je u horizontalnom (u odnosu na ulicu): 0,15 m smislu nagib krova: 35° – 45° –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1367

Posebno: 4. etapa: izgradwa celovitog saobra}ajnog prstena na – áá faza podrazumeva pro{irewe ulice Ivi}eve (To- gorwem platou; {in bunar) kada }e biti obezbe|en prilaz sa druge strane 5. etapa: izgradwa gradskih vila na obodu lokacije; i podzemna garaà. 6. etapa: izgradwa celina 6 i 7; – dogradwa objekata u dvori{tu – zajedni~ko dvori{te 7. etapa: izgradwa magistrale pro{irewem Ugrinova~- po jedinstvenim UTU za celu parcelu. ke ulice; – preporuka: ure|eno dvori{te i obezbe|ivawe pasaà 8. etapa: sanacija koridora Ugrinova~ke ulice; i pogleda od Ivi}eve ka zelenoj padini. 9. etapa: pro{irewe ulice Ivi}eve (To{in bunar) sa – preporuka: prenamena prizemqa u poslovni prostor, a probijawem saobra}ajnice u pozadini.2 uslov za to je rekonstrukcija uli~ne fasade celog objekta. Paralelno sa ovim fazama odmah po usvajawu plana mogu da se grade (ili saniraju i dogra|uju) svi objekti u No- `1) Objekti ukopani u brdo – ispod zelene povr{ine vogradskoj ulici, kao i objekti na neparnoj strani Ulice –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Jakuba Kuburovi}a i na parnoj strani Ivi}eve ulice. namena: stanovawe 0% poslovawe (i garaà) 100% 1.2. Vezane – uslovqene akcije indeks i koeficijent izgra|enosti: K= 0,8 1.2.1. Ugrinova~ka ulica tipologija izgradwe: poluukopani objekti u nizu Zbog budu}e izgradwe magistralne saobra}ajnice (pre- stepen zauzetosti parcele: – ma novom GP-u) objekti predvi|eni za ru{ewe mogu se sa- poloàj u odnosu na: mo privremeno zadràti. regulacionu liniju na liniji Novi objekti mogu se graditi prema planu na povu~enoj gra|evinsku liniju poklapa se regulacionom regulaciji, a deo parcele koji preostane prema ulici samo linijom se privremeno moè koristiti kao predba{ta. me|usobna udaqenost Do izrade nove saobra}ajnice ovi objekti }e biti pri- objekata: spojeno vremeno prikqu~eni na postoje}u infrastrukturnu mreù. spratnost: mah 2 nivoa ispod zemqe Neophodna je izgradwa podzemnih garaà kojima }e se maks. kota venca: ka ulici sa slojem zemqe – nazidak + 4 m prilaziti sa pristupne saobra}ajnice u zale|u parcela jer ka dvori{tu rang budu}e saobra}ajnice ne}e omogu}avati kolski pri- kota prizemqa stup iz Ugrinova~ke ulice. (u odnosu na ulicu): garaà – 1,50 m, lokali U „Zelenom koridoru” mora se obezbediti {irina od od 0 do + 0,15 m 30 m kao koridor u kome nije dozvoqena izgradwa. nagib krova: ravan sa slojem zemqe obrada fasade: krov – zelenilo, prema ulici 1.2.2. Ivi}eva ulica staklo U postoje}em stawu objekti u Ivi}evoj imaju kolski kori{}ewe suterena: mogu}e prilaz neposredno iz Ivi}eve ulice. parkirawe: u garaì Promenom ranga Ivi}eve i pro{irewem saobra}ajnice ograde: nisu dozvoqene nikakve ograde (po GP-u Beograda 2021. god.), ne}e biti mogu} prilaz za pomo}ni objekti: snabdevawe i parkirawe. Zato je planom neophodno obezbe- faznost izgradwe –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– diti pristupnu saobra}ajnicu u zale|u kojoj se prilazi iz Posebno: ulice Jakuba Kuburovi}a. Time }e biti omogu}en kolski – obavezna izgradwa garaè i komercijalnih sadràja pristup objektima, a predvi|ena je i podzemna garaà. uslovqena je ure|ivawem i odràvawem zelene povr{ine Ova pristupna ulica bi}e integrisana, {to zna~i da }e iznad objekata kao i pe{a~kih staza ka gorwem platou, saobra}aj biti usporen samo za stanare bloka, a ulice ure- – iznad podzemnih sadràja obavezno je nasuti minimum |ene kao pe{a~ke povr{ine. 0,60 cm zemqe. 1.2.3. Pe{a~ki most iznad ulice J. Kuburovi}a G. SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA Izgradwa javnog, pe{a~kog mosta uslovqena je formirawem jedinstvene javne parcele i u nivou ulice Jakuba Ku- Urbanisti~kim projektom razra|uje se zona ` i `1, burovi}a, dve pjacete sa kojih je mogu}e ostvariti i poslov- blokovi 2, 3 ,4, 5 kao i deo Bloka 10 u podno`ju lesnog od- ne sadràje unutar brega lesnog odseka (kao lagumi). seka po grafi~kom broj 3 u prilogu predmetnog plana. Objekti koji izlaze na ove pjacete imaju obavezu da ure- Ovaj plan detaqne regulacije predstavqa pravni i |uju povr{inu pjacete u svom delu parcele, i bez ogra|ivawa. planski osnov za izradu izvoda iz plana. 1.1. Izgradwa na lokaciji moè se odvijati u slede}im 1.3. Jedinstven projektantski postupak na slede}im etapama lokacijama: Lokacija je podeqena na 10 celina, ~ije su granice – glavna integrisana ulica i {etali{te du` ivice le- obodne i unutra{we saobra}ajnice, gorwa ili dowa ivica snog odseka treba da budu projektovani s posebnom pa`wom lesnog odseka. Na gorwem platou se nalazi se devet celi- u jedinstvenom postupku sa odgovaraju}im zelenilom, urbana, u podno`ju celina 10, na neparnoj strani ulice Jakuba nim mobilijarom i vidikovcima; Kuburovi}a celina 9.1 – objekti – urbane vile mogu biti iskqu~ivo autorska Izgradwa na lokaciji moè se odvijati u slede}im eta- arhitektura, uz po{tovawe svih zadatih parametara i po- pama: sebno istaknutog mesta sa lepim vizurama; 1. etapa: delimi~na izgradwa saobra}ajnica, koje pove- – park – javna zelena povr{ina treba da bude reprezen- zuju unutra{wost bloka sa Novogradskom ulicom i ~ine tativno ure|ena tako da i objekti koji su oko parka budu u prilaz prvim izgra|enim objektima; jedinstvenom sistemu parternog ure|ewa; 2. etapa je izgradwa celina 1, 2, 3, 4 gde su predvi|eni – zelena padina sa podzemnim sadràjima (zona `1). stambeni objekti ve}e spratnosti (do P+3); 1. Napomena: Na svim ovim pozicijama obavezno je mi{qewe 3. etapu ~ini izgradwa celine 5 i 8, gde je delom pred- autora koncepta regulacionog plana. vi|ena izgradwa stambenih objekata mawe visine (do 2 Napomena: Prilikom prenamene prizemqa postoje}ih obje- P+1+Pk), delom objekata ve}e spratnosti (do P+2+pk); kata u lokale, obavezno je ure|ivawe fasade ka ulici. ––––––––– ––––––––– 1. Napomena: Nije mogu}e pro{irivati i dogra|ivati objekte koji 2. Napomena: Redosled etapa je predlog, a ne obaveza i zavisi od se nalaze na predmetnim planom odre|enim javnim povr{inama. interesa investitora objekata i celina. Broj 34 – 1368 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

TABELARNI PRIKAZ NAMENA, KAPACITETA Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 26. de- I POKAZATEQA cembra 2003. godine, na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik Republike javni objekti ukupno 10.627 m² Srbije”, broj 47/03), ~lana 11. ta~ka 3. i ~lana 27. Statuta javno zelenilo ukupno 28.175 m² grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, br. saobra}ajne povr{ine 48.617 m² 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je stanovawe P+2; P+3 38.392 m² stanovawe do P+1+Pk 18.982 m² stanovawe sa delatnostima 30.380 m² PLAN DETAQNE REGULACIJE delatnosti 5.747 m² BULEVARA KRAQA ALEKSANDRA ZA BLOKOVE IZME\U ukupna povr{ina plana 18.092 ha ULICA STARCA VUJADINA I STANISLAVA ukupno pod objektima 39.823 ha stepen zauzetnosti 0,22 SREMÊVI]A (B15, B16, B21 – B23, C18, C22 – C26) ukupan broj stanovnika 3.086 1. UVOD ukupan broj zaposlenih 1.734 ukupna BRGP stambena 85.129 m² 1.1. Pravni osnov ukupna BRGP poslovna 43,401 ² m Izradi Regulacionog plana Bulevara kraqa Aleksan- ukupna BRGP 128.530 ² m dra od ulice Starca Vujadina do Stanislava Srem~evi}a gustina stanovnika 170,5 st/ ha (blokovi: B15, B16, B21 – B23, C18, C22 – C26) pristupilo gustina zaposlenih 85 st/ ha se na osnovu Odluke Skup{tine grada Beograda o pripre- javne zelene povr{ine (po stanovniku) 9,1 ²/st m mawu Detaqnog urbanisti~kog plana Bulevara revolucije slobodne zelene povr{ine (po stanovniku) 29,9 ²/st m („Slu`beni list grada Beograda”, broj 6/93). Nakon usvaja- Sastavni delovi ovog plana detaqne regulacije su i: wa Prostorno-programskog re{ewa (KIO – 6. novembra 1996) zakqu~eno je da se Detaqni urbanisti~ki plan pod- GRAFI^KI PRILOZI ru~ja Bulevara revolucije daqe razra|uje po segmentima. 1. Namena povr{ina R 1:1.000 U toku izrade plana usvojen je novi Zakon o planirawu 2. Regulaciono-nivelacioni plan sa urbani- i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/2003) tako da sti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina, anal- je planski iskaz uskla|en sa novim zakonom kao Plan de- iti~ko-geodetskim elementima, popre~nim pro- taqne regulacije. filima i podu`nim profilom Bojanske ulice R 1:1.000 3. Plan javnih povr{ina sa smernicama za 1.2. Povod i ciq izrade plana sprovo|ewe R 1:1.000 Ovaj plan detaqne regulacije predstavqa etapu u plani- 4. Vodovodna mreà R 1:1.000 rawu celokupne zone Bulevara od Trga Nikole Pa{i}a do 5. Kanalizaciona mreà R 1:1.000 spoqne magistralne tangente koja obuhvata teritoriju od 6. Elektri~na i TT mreà R 1:1.000 oko 300 ha gradskog gra|evinskog prostora. 7. Toplovodna i gasovodna mreà i postrojewa R 1:1.000 Povod za daqu razradu poteza du` Bulevara kraqa Alek- 8. Sinhron plan infrastrukturne mreè i sandra je veliki pritisak zainteresovanih investitora da objekata R 1:1.000 grade na ovom veoma kvalitetnom gradskom prostoru ~ija je 9. Inèwersko-geolo{ka kategorizacija terena R 1:1.000 urbana matrica odre|ena jo{ prvom polovinom HH veka, a gra|evinski fond je, zbog dugo nere{enog ili neadekvat- DOKUMENTACIJA no re{enog planskog statusa, uglavnom dotrajao i neodr- 1. Odluka o pristupawu izradi plana àvan. 2. Izve{taj o javnom uvidu sa Obrazloèwem Sekreta- Ciq izrade plana je da se o~uva identitet i kvalitet rijata za urbanizam i gra|evinske poslove ovog dela grada, da se unaprede uslovi stanovawa i rada, i 3. Uslovi i mi{qewa JKP, Saveznog ministarstva za stvore preduslovi za ekonomi~no kori{}ewe prostornih odbranu, saglasnost Protivpoàrne uprave MUP-a i Ini- resursa. cijative gra|ana 4. Izvod iz prvonagra|enog konkursnog re{ewa 1.3. Granice podru~ja plana 5. Obrazloèwe re{ewa – koncept plana Plan detaqne regulacije Bulevara kraqa Aleksandra 6. Geolo{ko-geotehni~ka dokumentacija za potrebe regu- na potezu od ulice Starca Vujadina do ulice Stanislava lacionog plana Srem~evi}a obuhva}eni su blokovi B15, B16, B21, B22, B23, 7. Uslovi za{tite nepokretnosti kulturnih dobara, ob- C18, C22, C23, C24, C25 i C26 (prema Prostorno-program- jekata i prostora koji su pod prethodnom za{titom za po- skom re{ewu zone Regulacionog plana Bulevara revoluci- trebe izrade RP je) na ukupnoj povr{ini od 24,69 ha. Granica plana odre|ena je ulicama: Bulevar kraqa GRAFI^KI PRILOZI DOKUMENTACIJE Aleksandra, Starca Vujadina, @arka Zrewanina, @i~ka, 1D Topografski plan sa granicom regula- Bregalni~ka, Du{ana Dugali}a, Trajka Stamenkovi}a, cionog plana R 1:1.000 Prespanska, Dojranska, Ravani~ka, Stanislava Srem~evi- 2D Prikaz postoje}eg stawa R 1:1.000 }a, Vrawska i Gvozdi}eva. 3D Kopija plana R 1:1.000 Katastarske parcele obuhva}ene planom pripadaju KO 4D Orijentacioni prikaz predvi|ene fizi~ke Zvezdara. To su parcele broj: strukture i parcelacije R 1:1.000 1316, 3559, 3575, 7013, 7014, 7015, 7016, 7017, 7018, 7019, 5D Izvod iz GUP-a 1985. R 1:5.000 7020, 7021, 7022, 7023, 7024, 7025, 7026, 7027, 7028, 7029, 6D Izvodi iz katastra podzemnih vodova R 1:500 7030, 7031, 7032, 7033, 7034, 7035, 7036, 7037, 7038, 7039, Ovaj plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana 7040, 7041, 7042, 7043, 7044, 7045, 7046, 7047, 7048, 7049, od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. 7050, 7051, 7052, 7053, 7054, 7055, 7056, 7057, 7058, 7059, 7060, 7061, 7062, 7063, 7064, 7065, 7066, 7067, 7068, 7069, Skup{tina grada Beograda 7070, 7071, 7072, 7073, 7074, 7075, 7076, 7077, 7078, 7079, Broj 350-676/03-Hááá-01, 26. decembra 2003. godine 7080, 7081, 7082, 7083, 7084, 7085, 7086, 7087, 7088, 7089, 7091, 7092, 7093, 7094, 7095, 7096, 7097, 7098, 7099, 7100, Predsednik 7101, 7102, 7103, 7104, 7105, 7106, 7107, 7108, 7109, 7110, Radmila Hrustanovi}, s. r. 7111, 7112, 7113, 7114, 7115, 7116, 7117, 7118, 7119, 7120, 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1369

7123, 7124, 7125, 7126, 7127, 7128, 7129, 7130, 7131, 7132, mak~alanskoj ulici br. 55; 7133, 7134, 7135, 7136, 7137, 7138, 7139, 7140, 7141, 7142, – katoli~ka crkva – na parceli br. 7200 u ulici Pop 7143, 7144, 7145, 7146, 7147, 7148, 7149, 7150, 7151, 7152, Stojanovoj; 7153, 7154, 7155, 7156, 7157, 7158, 7159, 7160, 7161, 7162, – op{tina Zvezdara – na delu kat. parcele br. 7283 KO 7163, 7164, 7165, 7166, 7167, 7168, 7169, 7170, 7171, 7172, Zvezdara, iz ulice Silvija Kraw~evi}a br. 9 (ira~ka {ko- 7173, 7174, 7175, 7176, 7177, 7178, 7179, 7180, 7181, 7182, la u Beogradu); 7183, 7184, 7185, 7186, 7187, 7188, 7189, 7190, 7191, 7192, – preduze}e za prikazivawe filmova „Beograd” u Beo- 7193, 7194, 7195, 7196, 7197, 7198, 7199, 7200, 7201, 7202, gradu – na delu kat. parcele br. 7283 KO Zvezdara, iz Bre- 7203, 7204, 7205, 7206, 7207, 7208, 7209, 7210, 7211, 7212, galni~ke ulice; 7213, 7214, 7215, 7216, 7217, 7218, 7219, 7220, 7221, 7222, – op{ina Zvezdara – na kat. parceli br. 7203 KO Zvezda- 7223, 7224, 7225, 7226, 7227, 7228, 7229, 7230, 7231, 7232, ra, u ulici Pop Stojanovoj br. 7 (de~ji vrti}); 7233, 7234, 7235, 7236, 7237, 7238, 7239, 7240, 7241, 7242, – Republika Srbija – na parceli br. 7337, 7398, 7396 7243, 7244, 7245, 7246, 7247, 7248, 7249, 7250, 7252, 7253, (O[ „Jelena ]etkovi}”). 7254, 7255, 7256, 7257, 7258, 7259, 7260, 7261, 7262, 7263, 7264, 7265, 7266, 7267, 7268, 7269, 7270, 7271, 7272, 7273, 1.5. Urbanisti~ke obaveze 7274, 7275, 7276, 7277, 7278, 7279, 7280, 7281, 7282, 7283, Ste~ena urbanisti~ka obaveza na prostoru plana je Ur- 7284, 7285, 7286, 7287, 7288, 7289, 7290, 7291, 7292, 7293, banisti~ki projekat porte crkve Pokrova Presvete Bogo- 7294, 7295, 7296, 7297, 7298, 7299, 7300, 7301, 7302, 7303, rodice kojim je formirana parcela i definisani uslovi 7304, 7305, 7306, 7307, 7308, 7309, 7310, 7311, 7312, 7313, izgradwe u okviru we. Plansko re{ewe Urbanisti~kog 7337, 7360, 7362, 7363, 7364, 7365, 7366, 7367, 7368, 7369, projekta preuzeto je u potpunosti. 7370, 7371, 7372, 7373, 7374, 7375, 7376, 7377, 7378, 7379, Urbanisti~ka obaveza koja proisti~e iz plana vi{eg 7380, 7381, 7382, 7383, 7384, 7385, 7386, 7387, 7388, 7389, reda, Generalnog plana, jeste trasa unutra{weg magistral- 7390, 7391, 7392, 7393, 7394, 7395, 7396, 7397, 7398, 7399, nog prstena. S obzirom da je izrada generalnog projekta i 7400, 7401, 7402, 7403, 7404, 7405, 7406, 7512, 7558, 7560, planskog dokumenta u toku, regulaciona {irina ove sao- 7561, 7562, 7563, 7564, 7565, 7566, 7567, 7569, 7570, 7574, bra}ajnice i wen poloàj u okviru gradskog tkiva nisu de- 7575, 7577, 7580, 7799, 7800, 8251. finisani. Isto se odnosi i na potez @i~ke ulicu na de- U slu~aju neslagawa ovog spiska sa grafi~kim prilo- lu od Branka Krsmanovi}a do Pop Stojanove. Zbog toga je zima vaì Kopija plana. ovim regulacionim planom odre|en koridor ovih dveju sa- Regulacioni plan sa~iwava ukupno 16 urbanisti~kih obra}ajnica koji je izuzet iz plana tako da za ove povr{i- blokova definisanih regulacionim linijama ulica, i to: ne nisu data pravila ure|ivawa i pravila gra|ewa. Ona }e – Blok B15 – izme|u ulica: Starca Vujadina, Bulevara naknadno biti definisana planovima ovih dveju saobra- kraqa Aleksandra, Gajeve i Kajmak~alanske; }ajnica. – Blok B15′ – izme|u ulica: Gajeve, Bulevara kraqa Urbanisti~ki parametri postoje}eg stawa i plana koji Aleksandra, Branka Krsmanovi}a i Kajmak~alanske; se odnose na zonu UMP-a i @i~ke izdvojeni su u Tabeli 1. – Blok B16 – izme|u ulica: Branka Krsmanovi}a, Bule- vara kraqa Aleksandra, Pop Stojanove i Kajmak~alanske; 2. POSTOJE]I NAÎN KORI[]EWA ZEMQI[TA – Blok B21 – izme|u ulica: Kajmak~alanske, Branka Kr- smanovi}a i @arka Zrewanina; 2.1. Namena povr{ina – postoje}e stawe – Blok B22 – izme|u ulica: Branka Krsmanovi}a, Kaj- Teritorija Beograda obuhva}ena ovim planom predsta- mak~alanske, Goluba~ke i @i~ke; vqa nasle|eno gradsko tkivo koje je formirano u prvoj po- – Blok B22′ – izme|u ulica: Goluba~ke, Kajmak~alanske, lovini HH veka. îne ga ortogonalni blokovi pravilno Dravske i @i~ke; isparcelisani za porodi~nu stambenu izgradwu. [irina – Blok B23 – izme|u ulica: Dravske, Kajmak~alanske, parcele prema ulici prose~no je od 11 do 12 m. Objekti na Pop Stojanove i @i~ke; parceli su ili slobodnostoje}i ili partaje, i samo deli- – Blok C18 – izme|u ulica: Pop Stojanove, Bulevara mi~no objekti u nizu (du` Bulevara kraqa Aleksandra). kraqa Aleksandra, Bregalni~ke i Kajmak~alanske; Prostor se u postoje}em stawu koristi prvenstveno za – Blok C22 – izme|u ulica: @i~ke, Pop Stojanove, Kaj- stanovawe, i to individualno porodi~no stanovawe, niske mak~alanske i Bregalni~ke; spratnosti, a du` Bulevara, vi{e spratnosti P+2, izuze- – Blok C23 – izme|u ulica: Bregalni~ke, Kajmak~alan- tno P+6, prizemqa su namewena trgovini i ugostiteqstvu, ske, Silvija Kraw~evi}a i Du{ana Dugali}a; a vi{e etaè stanovawu. – Blok C23′ – izme|u ulica: Bregalni~ke, Bulevara kra- Pored stanovawa, trgovine, poslovawa i zanatskih qa Aleksandra, Gvozdi}eve, Du{ana Dugali}a, Silvija usluga, ovde se nalaze: Kraw~evi}a i Kajmak~alanske; – objekti javnog interesa: – Blok C24 – izme|u ulica: Gvozdi}eve, Vrawske, Traj- - Osnovna {kola „Jelena ]etkovi}” u Bloku C25, ka Stamenkovi}a i Du{ana Dugali}a; - Pred{kolska ustanova „Na{a bajka” u Bloku C22, – Blok C24′ – izme|u ulica: Trajka Stamenkovi}a, - odeqewe Doma zdravqa Zvezdara, u vi{espratnom Vrawske, Dojranske i Prespanske; stambenom objektu, u Bloku C22, – Blok C25 – izme|u ulica: Dojranske, Vrawske, Marka – crkve: Miqanova i Ravani~ke; - pravoslavna crkva Pokrova Presvete Bogorodice u – Blok C26 – izme|u ulica: Marka Miqanova, Vrawske, bloku C18, [ibeni~ke i Ravani~ke; - katoli~ka crkva Sv. Antonija Padovanskog u bloku – Blok C26′ – izme|u ulica: [ibeni~ke, Vrawske, Sta- C22, nislava Srem~evi}a i Ravani~ke. – proizvodni pogoni: - proizvodni pogon fabrike cipela „Branko Babi}” u 1.4. Status zemqi{ta u granicama plana Bulevaru kraqa Aleksandra, u Bloku B16, - pogon DES-a u Kajmak~alanskoj ulici, u Bloku B16, Zemqi{te obuhva}eno planom nalazi se u okviru grad- - punionica pi}a u ulici Starca Vujadina, u Bloku skog gra|evinskog zemqi{ta u dràvnoj svojini. Na ovom B15. prostoru kao korisnici parcela ukwièna su ve}inom fi- Parcele su gusto izgra|ene a ve}ina objekata je lo{eg zi~ka lica i u mawem broju pravna lica, a od objekata jav- ili sredweg boniteta, {to se detaqno moè videti u Ta- nog karaktera evidentirani su: beli 1. – srpska pravoslavna crkva – na parceli br. 7232 u Kaj- Urbo-morfolo{ke karakteristike prostora su: Broj 34 – 1370 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

– definisani zatvoreni ortogonalni gradski blokovi; – regulaciona {irina ulica mala, ali su ~este predba{te; – nedovoqno nagla{eni reperi, pravoslavna i katoli~- – zamena niskih objekata zapo~eta je na nekoliko loka- ka crkva; cija tridesetih godina pro{log veka vi{eporodi~nim – Blok 23, izuzev parcela du` Gvozdi}eve ulice, ambijentalno celovito odre|en kao reprezentativno individu- stambenim objektima spratnosti do P+4, {ezdesetih godi- alno stanovawe i ~ine ga objekti tipa gradske vile, na na objektima P+5 i sedamdesetih godina HH veka objekti- parcelama oko 3 ara sa procentom zauzetosti terena oko 40%; ma vi{im od P+5.

Tabela 1: Urbanisti~ki parametri i kapaciteti na nivou bloka – postoje}e stawe* m ²) m ²) % ) m ²) m ²) m ²) m ²) Broj objekata BROJ BLOKA BRGP – ukupno ( m ²) BRGP – kultura ( m ²) Broj gara`nih mesta Broj parcela u bloku Povr{ina bloka ( BRGP – zdravstvo ( m ²) BRGP – skladi{ta ( m ²) BRGP – delatnosti ( m ²) BRGP – proizvodwa ( BRGP – pomo}ni obj. ( m ²) Koeficijent izgra|enosti BRGP – verski objekat ( BRGP – osnovna {kola ( Prose~na povr{ina parcele Stepen iskori{}enosti (%) BRGP – pred{kolska ustanova Maksimalni broj eta`a u bloku Slobodne i zelene povr{ine ( Slobodne i zelene povr{ine ( m ²) BRGP – porodi~no stanovawe ( Ukupna povr{ina pod objektima ( m ²) BRGP – objekti lo{eg kvaliteta ( BRGP – objekti dobrog kvaliteta ( m ²) BRGP – objekti sredweg kvaliteta ( m ²) BRGP – vi{eporodi~no stanovawe ( m ²)

B15 46 22.486 12.520 6.042 962 12.244 100 489 5 0 0 0 0 0 9.325 4.720 0 4.031 108 670 19.524 0,9 54 10.242 46 20 B16 34 19.868 11.426 6.365 488 9.579 94 584 6 0 0 0 0 0 6.702 5.906 0 3.845 1.597 177 18.279 0,9 48 10.289 52 0 B21 27 11.466 4.162 3.014 796 5.516 82 425 4,3 0 0 0 0 0 4.778 1.716 0 1.171 0 310 7.972 0,7 48 5.950 52 0 B22 37 16.576 8.776 2.791 425 7.620 94 448 3,8 0 0 0 0 0 8.612 954 0 1.842 0 492 11.992 0,7 46 8.956 54 3 B23 28 14.046 4.740 2.305 148 4.568 55 502 4,3 0 0 0 0 0 4.523 1.448 0 982 0 216 7.193 0,5 33 9.478 67 0 C18 10 6.063 0 3.076 0 3.076 17 606 1 0 0 0 0 474 914 0 82 1.606 0 0 3.076 0,5 51 2.987 49 0 C22 31 19.717 7.977 2.730 1.412 7.103 84 636 8 0 42 559 0 707 5.989 3.695 0 760 0 369 12.119 0,6 36 12.614 64 0 C23 54 27.746 19.617 11.400 118 10.076 72 514 8 30 0 0 715 0 8.782 18.291 0 3.119 0 199 31.135 1,1 36 17.670 64 0 C24 29 13.822 8.825 3.784 425 6.194 67 477 8 0 0 0 0 0 5.184 6.642 0 1.108 0 79 13.034 0,9 45 7.628 55 1 C25 10 13.549 7.833 949 0 3.597 27 1.355 5,3 0 0 98 4.908 0 2.066 1.273 0 290 0 170 8.782 0,6 27 9.952 73 0 C26 28 8.659 4.696 1.480 499 3.779 62 309 5,5 0 0 0 0 0 4.387 1.701 0 346 0 241 6.675 0,8 44 4.880 56 0 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 173.998 73.352 139.781 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Parametri su dati za celu povr{inu plana ukqu~uju}i i koridor UMP-a. Tabela 1.a: Urbanisti~ki parametri i kapaciteti delova blokova u zoni UMP-a i @i~ke – postoje}e stawe m ²) m ²) m ²) m ²) m ²) KO Zvezdara BROJ BLOKA BRGP – ukupno ( m ²) BRGP – delatnost ( m ²) BRGP – proizvodwa ( Broj katastarskih parcela BRGP – pomo}ni obj. ( m ²) Koeficijent izgra|enosti Stepen iskori{}enosti (%) Slobodne i zelene povr{ine (%) Slobodne i zelene povr{ine ( BRGP – porodi~no stanovawe ( m ²) Povr{ina u okviru zone UMP ( Ukupna povr{ina pod objektima( BRGP – objekti lo{eg kvaliteta ( BRGP – objekti dobrog kvaliteta ( m ²) BRGP – objekti sredweg kvaliteta ( m ²) BRGP – vi{eporodi~no stanovawe ( m ²) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 B16 7069, 7070, 7071, 7072, 7073, 7074, 7075, 7076, 7077 5.315,4 765 2.394 38 2.214 1.183 0 1.772 185 57 3.194 0,6 41 3.173.290 59 B22 7128, 7143, 7142, ulica deo 7562, 7148, 7147, 7146, 7145, ulica deo 7563, 7164, 7144 4.503,0 1.033 234 26 813 675 0 595 0 26 1.293 0,6 38 1.337.398 62 B23 7177, 7178, 7179, 7180, 7181, 7182, 7183, 7184, 7185, 7186, 7187, 7188, 7189, 7190, 7191, 7192, 7165, 7166, 7167, 7168, delovi parcela: 7173, 7171, 7172, 7169, 7170 10.396,0 1.897 1.561 148 2.764 2.684 0 803 0 95 3.606 0,5 37 4.649.620 63 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1371

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C18 7224, 7223, 7225, 1.226,8 0 951 0 951 0 0 869 0 82 951 0,74 73 342.000 26 C22 7198, 7197, 7196, 7195, 7194, 7193, 7222, 7221, 7220, 7219 4.970,8 1.240 1.499 984 2.724 2.479 400 622 0 224 3.723 0,64 47 3.035.619 53 Pop Stojanova: 7565, 7564 2.492,0 @i~ka ulica: deo: 3559 2.350,0 Kajmak~alanska: deo 7127 284,0 Goluba~ka: deo 7562 320,0 Dravska: deo 7563 500,0 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno: 33.559,6 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

3. PRAVILA URE\IVAWA Na grafi~kom prilogu Nivelaciono-regulacioni plan geodetski su definisane parcele planirane za sadràje 3.1. Koncepcija plana javnog interesa. Jedan od navedenih ciqeva je o~uvawe identiteta i kon- Dvori{te Osnovne {kole „Silvije Kraw~evi}” nalazi tinuiteta urbanog razvoja ovog dela grada. Zato se po{lo se na katastarskim parcelama br. 7337, 7398, 7396. Ove par- od zate~enih urbanih i gra|evinskih vrednosti sa idejom cele spajaju se u jedinstvenu parcelu {kole (u Planu ozna- da se one nastave i nadograde primereno zahtevima savre- ~ena brojem 273). U okviru {kolskog dvori{ta urediti menih standarda ìvqewa. Planom su afirmisane nasle- sportske terene i zelene povr{ine. |ene vrednosti kao {to su: Postoje}u katastarsku parcelu br. 7283 k. o. Zvezdara – zatvoren blok, podeliti na dve, i to: – gradska vila na malim parcelama, – deo parcele iz ulice Silvija Kraw~evi}a br. 9 (u – slobodnostoje}i vi{eporodi~ni stambeni objekt na Planu ozna~ena kao parcela br. 232) – na ovako formira- ome|enoj parceli, nu novu parcelu predvi|a se izme{tawe de~je ustanove sa lokacije u ulici Pop Stojanova br. 7, katastarska parcela – predba{te, br. 7203. Postoje}i objekat adaptirati prema standardima – venci, za pred{kolske de~je ustanove. Postoje}a de~ja ustanova u – otvarawe vizura ka crkvama, Pop Stojanovoj ulici nema potrebnu povr{inu dvori{ta – povla~ewe gra|evinske linije u odnosu na postoje}u za boravak dece na otvorenom. Pored toga, wena lokacija radi boqe osun~anosti. na budu}em UMP-u nije podesna za boravak i pristup dece; Planom se ne mewa osnovna namena prostora kao ni za- – deo parcele iz ulice Bregalni~ke (u Planu ozna~ena te~ena matrica zatvorenog gradskog bloka. Dotrajali gra- kao parcela br. 245) – na ovako formiranoj novoj parceli |evinski fond zamewuje se novim uz znatno pove}awe bru- predvi|a se ure|ivawe javne zelene povr{ine. to povr{ine i transformaciju oblika stanovawa iz prete- Na parcelama koje su planirane za namene javnog inte- `no individualnog u prete`no kolektivno stanovawe. resa ne mogu se podizati objekti koji nisu u funkciji pla- Prizemqa planiranih objekata prvenstveno su nestambena niranih namena, kao ni privremeni objekti. sa delatnostima koje su kompatibilne sa stambenom ~etvr- Na slobodnim i saobra}ajnim povr{inama zabrawena ti grada. Du` Bulevara nestambena su i prizemqa i prvi je izgradwa trajnih ili privremenih objekata. sprat. Svi industrijski pogoni predvi|eni su za izme{tawe. Radikalni zahvati predvi|eni su u saobra}aju, {to je 3.2.2. Ostale povr{ine tema drugih planova ali ima zna~ajne posledice na ovaj To su povr{ine slede}ih namena: plan. To se odnosi na pro{irewe Pop Stojanove ulice ko- – stanovawe (malih, sredwih i velikih gustina), ja prerasta u unutra{wi magistralni prsten (UMP) i – stanovawe sa poslovawem, @i~ka ulica koja se tako|e razra|uje drugim planskim doku- – verski objekti. mentom, a koja sa ulicama Pop Stojanovom i Vojislava Ili- U objektima namewenim stanovawu (malih, sredwih i ve- }a gradi veliku raskrsnicu i zatvara Bregalni~ku ulicu za likih gustina) dozvoqena je izgradwa prostora namewenih saobra}aj. Poloàj i karakter ovih ulica uslovqavaju regu- delatnostima u prizemqu objekta ili u delu objekta. Delatno- laciju blokova B16, B23, C18 i C22 i na~in gra|ewa u wima. sti koje se mogu graditi su one koje ne ugroàvaju ìvotnu Parkirawe vozila planira se u garaàma u okviru par- sredinu i ne remete komfor stanovawa suseda. To su: trgovi- cela, {to uslovqava otvarawe kolskih prilaza objektima u na, poslovawe, uslu`ne delatnosti, izvesni zanati, zdrav- zale|u Bulevara. Denivelacije i nagibi terena pruàju mo- stvene ordinacije, advokatske kancelarije, zabavi{ta i sl. a gu}nost gradwe dvoeta`nih garaà, a tipi~an primer su prema propisima za izgradwu svake od ovih delatnosti. granice parcela iz Bulevara i Kajmak~alanske ulice. Objekti nameweni stanovawu sa poslovawem planirani su kao objekti koji u prizemqu i na prvoj etaì moraju bi- 3.2. Namena povr{ina ti nestambeni, i to: lokali u prizemqu, a na spratu poslov- Planirane namene povr{ina definisane su u tri gru- ni prostor ili lokali. pe osnovnih namena: Objekti du` Bulevara kraqa Aleksandra ne smeju ima- 1. namene javnog interesa – saobra}ajnice, osnovna ti prilaz u podzemne garaè sa Bulevara ve} iz zale|a. {kola, pred{kolska ustanova, zelenilo; Verski objekti u okviru svojih parcela, porti, pored cr- 1. namene pojedina~nog interesa – ~ine ih povr{ine kve mogu sadràti i objekte prate}ih sadràja koji su u namewene stanovawu, poslovawu, bogosluèwu, itd.; funkciji crkve. Prostor porte urediti u skladu sa duhovnom 2. povr{ine u okviru kojih su zajedno namena javnog i funkcijom objekta. U okviru porte nije dozvoqena izgradwa pojedina~nog interesa (me{ovite namene) – zdravstvo i novih objekata namewenih stanovawu ili administrativnim stanovawe u okviru iste parcele (ogranak Doma zdravqa potrebama, sem onih koji ve} postoje na parceli, kako bi se „Zvezdara” u vi{eporodi~nom stambenom objektu). same crkve afirmisale kao reperi u ovom delu grada. 3.2.1. Povr{ine namewene sadràjima javnog interesa su: 3.2.3. Povr{ine me{ovite namene (interesa) – {kola (osnovna {kola), Na prostoru plana u okviru jednog objekta nalaze se zajed- – pred{kolska ustanova, no namena javnog i pojedina~nog interesa, a to je zdravstvo – saobra}ajnice, (ogranak Doma zdravqa „Zvezdara”) i pojedina~nog interesa, – zelena povr{ina. stanovawa. Ova me{ovita namena zadràva se planom. Broj 34 – 1372 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

3.2.4. Postignuti urbanisti~ki parametri i bilansi Tabela 3. Postignuti bilansi povr{ina zemqi{ta prema datoj nameni m ²) m ²) ( m ²) u bloku Indeks Procenat Broj bloka bez UMP-a izgra|enosti povr{ine ( Broj bloka Slobodne i zelene Ukupna BRGP ( m ²) Verski objekti Osnovna {kola iskori{}enosti (%) Zelene povr{ine Povr{ina bloka ( Maksimalna spratnost Povr{ina pod objektima Pred{kolska ustanova Zdravstvo sa stanovawem Stanovawe malih gustina Stanovawe sa poslovawem Stanovawe sredwih gustina B15 21.711 11.082 58.429 7 10.629 51 2,69 B16 14.267 6.220 34.777 7 8.047 43,6 2,44 B15 16.334 5.376 B21 11.280 3.808 18.822 5 7.472 33,8 1,67 B16 391 7.306 4.524 B22 11.628 4.048 19.030 5 7.580 34,8 1,64 B21 11.280 B23 3.646 1.064 3.930 4 2.582 29,2 1,08 B22 7.976 3.652 C18 5.621 2.250 7.826 7 3.371 40 1,39 B23 1.165 2.481 C22 14.731 4.877 19.063 9 9.854 33,1 1,29 C18 2.409 1.471 840 C23 27.213 10.480 41.901 7 16.733 38,5 1,54 C22 1.258 3.696 4.264 5.145 C23 2.535 1.600 13.679 6.670 3.086 C24 13.286 5.354 27.242 6 7.932 40,3 2,05 C24 12.222 1.064 C25 13.223 2.916 9.320 5 10.307 22,1 0,70 C25 8.543 2.750 1.931 C26 8.576 3.371 10.579 5 5.205 39,3 1,23 C26 6.571 2.004 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 28.197 28.197 ∑ 1.258 2.535 1.600 8.543 6.105 38.267 69.025 14.890 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 4. Uporedni prikaz urbanisti~kih parametara GUP-a i regulacionog plana –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Indeks Odnos stanovawe – Gustina izgra|enosti delatnosti naseqenosti Maksimalna spratnost Br. Tip „ ” (st/ ) bloka i (%) ha ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––izgra|* GUP RP GUP RP** GUP RP GUP*** RP –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B15 ááá 1,6-3 2,7 50-90%: 89 : 11 450-700 853 do P+6 P+4 P+6 50-10% (max 22 m) du` Bulevara –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B16 ááá 1,6-3 2,4 50-90%: 60 : 40 450-700 612 do P+6 P+4 P+6 50-10% (max 22 m) du` Bulevara –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B21 ááá 1,6-3 1,7 50-90%: 100 : 0 450-700 800 do P+6 P+4 50-10% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––(max 22 m) B22 â 0,8-1,6 1,6 preko 94 : 6 220-320 691 P+2 do P+4 P+2-P+4 70% do izuzetno do (P+5 du` 30% P+6 @i~ke) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B23 â 0,8-1,6 1,1 preko 97 : 3 220-320 608 P+2 do P+4 P+3 – P+5 70% do izuzetno do 30% P+6 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C18 ááá 1,6-3 1,4 50-90%: 64 : 36 450-700 380 do P+6 P+2 P+6 50-10% du` Bulevara ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––(max 22 m) C22 â 0,8-1,6 1,3 preko 73 : 27 220-320 459 P+2 do P+4 P+2 – P+5 70% do izuzetno do ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––30% P+6 C23 âáá do 0,8 1,5 preko 94 : 6 do 200 526 P+1 P+2 – P+4, 80% do P+6 du` 20% Bulevara –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C24 â 0,8-1,6 2,1 preko 96 : 4 220-320 830 P+2 do P+4 P+3 – P+4 70% do izuzetno do ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––30% P+6 C25 â 0,8-1,6 0,7 preko 100 : 0 220-320 147 P+2 do P+4 P+2 – P+4 70% do izuzetno do ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––30% P+6 C26 âáá do 0,8 1,2 preko 100 : 0 do 200 312 P+1 P+2 80% do 20% –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Napomene: * ááá tip – stanovawe sa delatnostima u nasle|enim centralnim delovima grada. â – stanovawe u nasle|enom tkivu van centralnih delova grada. âáá – stanovawe u delovima grada retke izgra|enosti (sa razli~itim specifi~nostima) varijetet 3.: niska izgradwa razli~itih tipova. ** Nestambena prizemqa nisu ra~unata. *** Nacrt generalnog urbanisti~kog plana Beograda 2021. na parcelama do 300 m² predvi|a i = 0,8 – 1,2, a za individualno stanovawe spratnost do P+2. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1373

Pri ra~unawu urbanisti~kih parametara izuzet je kori- 3.4. Pravila parcelacije dor UMP-a koji }e uticati na kona~ne parametre u blokovima koje tangira. Parcele javnog interesa U pojedinim blokovima urbanisti~ki parametri dati Parcele namewene izgradwi objekata javnog interesa ovim planom detaqne regulacije ve}i su od GUP-om zada- definisane su ovim planom i ne mogu se cepati ili ukrup- tih parametara ali su u okvirima parametara datih Nacr- wavati. Obavezno je ogra|ivawe parcela osnovne {kole i tom generalnog urbanisti~kog plana Beograda 2021. pred{kolske de~je ustanove.

Ostale parcele 3.3. Za{tita graditeqskog nasle|a Za parcele koje nisu namewene sadràjima javnog inte- Prostor obuhva}en ovim regulacionim planom nije resa vaè slede}a pravila: utvr|en za prostornu kulturno-istorijsku celinu, ne nala- – Svaka katastarska parcela u granicama plana je gra- zi se u okviru iste, ne uìva status celine pod prethodnom |evinska parcela na kojoj moè da se gradi prema za{titom, niti se nalazi u wenom okviru. Predmetno pod- uslovima iz plana. ru~je nalazi se u zoni arheolo{kog nalazi{ta „Anti~ki – Dozvoqeno je ukrupwavawe parcela spajawem dve ili Singidunum” koje je progla{eno za kulturno dobro (Re{e- vi{e parcela, ali tako da maksimalna {irina parce- we Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda, le ne bude ve}a od 36 m. Ukrupwavawe gra|evinske broj 176/8 od 30. juna 1964. godine). parcele u tom slu~aju utvr|uje se urbanisti~kim projektom. 3.3.1. Mere za{tite arheolo{kog nalazi{ta – Najmawa {irina uli~nog fronta parcela koje izlaze na Bulevar kraqa Aleksandra je 16 m. Kolski pristup Ceo prostor obuhva}en ovim regulacionim planom na- ovim parcelama nije dozvoqen sa Bulevara ve} iz za- lazi se u okviru za{ti}ene zone nekropole rimskog Sin- le|a. gidunuma. – Dozvoqeno je cepawe parcela pod uslovom da novo- U ciqu ~uvawa od uni{tewa ostataka nekropole i we- formirane parcele imaju izlaz na javni put, da nisu nog daqeg istraìvawa, pri izvo|ewu gra|evinskih rado- mawe od 3,3 ara i da {irina uli~nog fronta parcele va moraju se primeniti adekvatne mere za{tite koje se sane bude mawa od 11 m. stoje u slede}em: – Dozvoqeno je ogra|ivawe parcela namewenih stanovawu, ali pod uslovom da zidani deo ograde na ulici ne – u toku izvo|ewa svih zemqanih radova na prostoru ob- prelazi visinu 1,10 Ograda moè imati i ve}u vi- uhva}enom granicama Regulacionog plana neophodno je m. sinu ali u delu iznad 1,10 m mora biti transparentna. preduzeti za{titna arheolo{ka istraìvawa ili arheolo- – Katastarske parcele br. 7084, 7083, 7082, 7081, 7080, {ki nadzor; 7079, 7078, KO Zvezdara (Kajmak~alanska ulica) mora- – ne planira se prezentacija na terenu otkrivenih ju se podeliti na dve radi izgradwe objekata na obe grobnih konstrukcija i nadgrobnih spomenika, ve} samo strane parcela. wihovo dokumentovawe i prenos u nadle`ne muzejske in- – Katastarske parcele br. 7173, 7171, 7172, 7169, 7170, stitucije. KO Zvezdara (Dravska ulica) skra}ene su koridorom UMP-a. Urbanisti~ki parametri plana odnose se na 3.3.2. Sakralni objekti pod prethodnom za{titom ovako formirane parcele. Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beograda 3.5. Pravila regulacije evidentirao je objekte crkve Pokrova Presvete Bogorodi- ce, delo arh. Momira Korunovi}a, u Kajmak~alanskoj br. 55 Regulaciona linija i crkvu Svetog Antona Padovanskog, delo arh. Josipa Regulacione linije su geodetski definisane ovim pla- Ple~nika, u Bregalni~koj br. 14 kao sakralne objekte pod nom. U okviru regulacionih linija saobra}ajnica dozvo- prethodnom za{titom. Preporuka ovog plana je da se nave- qena je izgradwa iskqu~ivo infrastrukturnog sistema deni sakralni objekti za{tite kao spomenici kulture. podzemnih instalacija i sadwa javnog zelenila. Mere za{tite odnose se na: Regulaciona {irina Bulevara kraqa Aleksandra je 19 izuzev Bloka C18, gde je ne{to mawa jer prati postoje- – objekat – o~uvawe izvornog izgleda spoqa{we arhi- m, }u regulaciju. tekture i enterijera, horizontalnog i vertikalnog gabarita, oblika i nagiba krova, konstruktivnih i Gra|evinska linija dekorativnih elemenata, originalnih materijala, funkcionalnih karakteristika; Gra|evinska linija utvr|uje se ovim regulacionim planom u odnosu na regulacionu liniju i predstavqa liniju na – parcelu – zabrana gradwe novih objekata koji nisu u kojoj se gradi objekat. funkciji postoje}eg sakralnog objekta na parceli, Bo~na gra|evinska linija odre|ena je samo u specijal- urbanisti~ko i hortikulturno opremawe, ure|ivawe, nim, netipi~nim slu~ajevima i predstavqa liniju do koje odràvawe i kori{}ewe porte kao javnog prostora po se maksimalno moè graditi. posebnim konzervatorskim uslovima; Gra|evinska linija prizemqa predstavqa obavezu po- – okolinu – o~uvati sve vizure ka ovim sakralnim vla~ewa prizemqa ili ostavqawe pasaà, prolaza, na ni- objektima. vou prizemqa objekta. Gra|evinska linija prizemqa vaì samo uz gra|evinsku liniju (glavnu) i defini{e odstupa- 3.3.3. Za{tita vizura wa prizemqa od pozicije glavnog korpusa objekta. Van ove linije ne mogu se nalaziti konstruktivni elementi – stu- Na grafi~kom prilogu Plan namene povr{ina nazna- bovi, stepeni{ta, ulazi u objekte i sl. ~ene su vizure koje se moraju otvoriti prema sakralnim Objekti zate~eni ispred gra|evinske linije u trenutku objektima, crkvi Pokrova Presvete Bogorodice i crkvi izrade plana ne mogu se rekonstruisati ili nadzi|ivati, Svetog Antona Padovanskog. To zna~i da se u okviru nave} samo investiciono odràvati. zna~enih pravaca ne smeju podizati objekti koji bi svo- Gra|evinska linija podzemnih etaà novih objekata jom visinom i volumenom mogli da zaklone ove va`ne ovim planom nije posebno definisana (podrumske prosto- gradske repere, a tako|e se ne sme saditi visoko rastiwe rije ili garaè) ve} je odre|ena urbanisti~kim parame- bogate kro{we. trima izgradwe. Podzemne etaè mogu zauzeti najvi{e 80% Broj 34 – 1374 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003. povr{ine parcele. U prostoru izme|u gra|evinske i regu- – za evakuaciju otpadaka predvideti kontejnere u ni{a- lacione linije, a u okviru gra|evinske parcele objekta ma uz kolovoz na ra~un trotoara ili zelenih povr{ina; (predba{te), dozvoqena je izgradwa podzemnih etaà. – za gara`ne komplekse koji se planiraju u unutra{wosti bloka potrebno je obezbediti prinudnu ventila- Visinska regulacija ciju, i to po mogu}stvu takvu da se zaga|uju}e materije Visinska regulacija odre|ena je brojem nadzemnih etaà ne zadràvaju u unutra{wosti bloka. (P+n) gde se jedna etaà ra~una u prose~noj vrednosti od 3 m. Pri planirawu prostora za bilo koji vid gra|evinske Planirana spratnost je obavezna za nove objekte, odno- aktivnosti, u ili na wemu, posebnu pa`wu treba posvetiti sno maksimalna visina do koje se moè nadzidati postoje- za{titi geolo{ke sredine, odnosno za{titi vode i tla, }i. Izuzetak od ovog pravila su objekti visine prizemqe + kao zna~ajnom faktoru ìvotne sredine, a sve sa ciqem: dve nadzemne etaè kojima je ovo maksimalna visina, a mo- – racionalnog planirawa, projektovawa i izgradwe gu biti i niì. objekata bilo koje vrste i namene, Posledwa etaà moè biti potkrovqe. – bezbednosti ìvota qudi u zoni izgradwe.

Nivelacija 3.8. Ograni~ewa izgradwe Planirana nivelacija terena postavqena je u odnosu na postoje}u nivelaciju uli~ne mreè. 3.8.1. Geotehni~ki uslovi Planom nije nivelaciono definisan koridor UMP-a, Na osnovu sli~nih morfolo{kih, geolo{kih, hidroge- ulica Pop Stojanova, jer }e to biti predmet posebnog olo{kih odlika i geolo{kih pojava izvr{ena je inèwer- planskog dokumenta. sko-geolo{ka rejonizacija terena na znatno {ire ispiti- vanom podru~ju nego {to je to prostor ovog plana. îtavo 3.6. Razrada urbanisti~kim projektom ispitivano podru~je odgovara jednom rejonu s tim {to su unutar wega, na osnovu odre|enih svojstava, izdvojeni mi- Na grafi~kom prilogu Regulaciono-nivelacioni plan krorejoni. Sa aspekta Plana detaqne regulacije blokova odre|ene su parcele za koje je obavezna izrada urbanisti~- B15; B16; B21-23; C18; C22-26 ovde }e biti opisan samo je- kog projekta. Za ove celine vaè svi uslovi iz plana. dan mikrorejon, i to mikrorejon Ib, s obzirom da je on za- Pored navedenih celina, urbanisti~ke projekte treba stupqen na ~itavom prostoru plana. raditi za sve slu~ajeve preparcelacije na zahtev investitora. Mikrorejon Ib obuhvata uglavnom delove terena nagiba 1° – 4° koji su u povr{inskom delu izgra|eni od sredwe 3.7. Za{tita ìvotne sredine sti{qivih sedimenata Q2l, Q2pz i Q1dl, neujedna~ene de- Uslovi za za{titu ìvotne sredine ugra|eni su u pro- bqine od 1 do 19,30 m, prose~no od 10 do 14 m i koji leè gramska, prostorna i tehni~ka re{ewa plana, te je pri da- preko prakti~no nesti{qivih sedimenata kompleksa i M3 qoj razradi u ciqu za{tite ìvotne sredine obavezno pri- 2G1 i M3 2L. Nivo podzemne vode nalazi se na preko 6 m od dràvati se datih re{ewa koja se pre svega odnose na dis- sada{we povr{ine terena i varira na kontaktu deluvijal- poziciju poslovnih i komercijalnih sadràja. nih sedimenata i lesnih naslaga. Pri sprovo|ewu plana i projektovawu objekata voditi Mikrorejon je povoqan za urbanizaciju, uz uslov da se ra~una o slede}im zahtevima: na~in i dubina temeqewa u lesu prilagode wegovoj struk- – kod kombinovawa poslovnih i stambenih sadràja vodi- turnoj ~vrsto}i i osetqivosti na provlaàvawe. ti ra~una da aktivnosti trgovine usluga i ugostiteqstva Imaju}i u vidu da prostor obuhva}en ovim planom, u zone smeju da ugroàvaju funkcije kao {to je stanovawe; ni angaòvawa sadejstva objekta i terena, izgra|uju sedi- – pri projektovawu objekata planirati posebne urbani- menti kvartara: les (Q2l); pogrebena zemqa (Q2pz) i delu- sti~ke i arhitektonsko-gra|evinske mere za za{titu vijalna glina (Q1dl) to }e u daqem delu teksta biti date od preterane insolacije i od vetra; osnovne karakteristike ovih sredina.

Fizi~ko-mehani~ke karakteristike ovih sredina su:

Les (Q2l) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– γγd n ϕ c Ms0.5–4 (kN/m³) (kN/m³) (%) (°) (kN/m²) (kN/m²) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 18,80-20,52 15,20-16,80 42-50 21°- 24° 12-40 4.000-8.500 *1.500-3.500** ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Pogrebena zemqa (Q2pz) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– γγd ϕ c Ms0.5–4 (kN/m³) (kN/m³) (°) (kN/m²) (kN/m²) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 19,30-20,30 16,40-17,20 21 – 23 12-35 7.600-11.500 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Deluvijalne gline (Q2dl) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– γγd ϕ c Ms0.5–4 (kN/m³) (kN/m³) (°) (kN/m²) (kN/m²) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 19,60-20,70 15,70-17,30 20°- 25° 25-54 6.600-10.800 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ––––––––– * prirodno vla`an ** provla`en 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1375

3.8.2. Seizmi~ke karakteristike terena 3.9. Saobra}ajne povr{ine Prema kategorizaciji objekata koja je navedena u Pra- vilniku o tehni~kim normativima za izgradwu objekata vi- 3.9.1. Uli~na mreà sokogradwe i wegovim kasnijim izmenama i dopunama, Predmetna lokacija je u okruèwu nekoliko primarnih objekti planirani na predmetnom prostoru spadaju u objek- saobra}ajnica. Sa severa je tangira magistralni, domi- te druge kategorije, {to zna~i da bi za wih kao polazna nantni pravac, Bulevar kraqa Aleksandra. Wen profil oleata bila oleata seizmolo{ke karte koja se odnosi na definisan je prema studiji „Prostorno-programsko re{e- period od 500 godina. we zone RP Bulevara”. Istraìvawa su uzela u obzir elemente analize (proce- Budu}a magistrala, UMP – unutra{wi magistralni pr- ne) potencijalnih seizmodeformabilnosti zastupqenih sten, jedan od zna~ajnih transverzalnih pravaca u uli~noj modela, u odnosu na âááá seizmi~ki stepen koji je naveden mreì Beograda, prolazi trasom Pop Stojanove ulice. Ko- na oleati seizmolo{ke karte koja se odnosi na povratni ridor UMP-a samo je nazna~en u tzv. zoni UMP-a, koja }e period od 500 godina. biti obra|ena nakon usvajawa projektne dokumentacije za Ovde treba ista}i da za zidane objekte prema Pravil- UMP, ~ija je izrada u toku. niku o tehni~kim uslovima gradwe objekata visokogradwe Sa juga, lokaciju tangiraju sabirne ulice 2. reda, @i~- u seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, broj ka i @arka Zrewanina. Regulacija @i~ke nije definisa- 31/81) prema ~lanu 111. postoji ograni~ewe spratnosti, i na jer RP saobra}ajnice Slavija – @i~ka (Juginus, 2002. to za pojedine zidane konstrukcije koje su date u tabeli ko- god.) nije do sada usvojen tako da }e ona biti definisana ja je daqe navedena u tekstu: u drugoj fazi izrade plana. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ulici @arka Zrewanina je pro{irena regulacija do Seizmi~ki stepen áH° âááá° âáá° granice predmetnog plana. [irina kolovoza ostaje 6 m a –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– trotoar ka planu pro{iruje se na min. 3,7 m. Vrsta zidanih konstrukcija Ostale ulice koje su u granici plana: Gajeva, Branka –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Krsmanovi}a, Goluba~ka, Dravska, Bregalni~ka, Gvozdi}e- Obi~ne / P+1 P+2 va, Du{ana Dugali}a, Svetomira Nikolajevi}a, Trajka Sa vertikalnim serklaìma P+2 P+3 P+4 Stamenkovi}a, Prespanska, Dorjanska, Ravani~ka, Marka Armirane P+7 P+7 P+7 Miqanova i [aba~ka ~ine mreù stambenih saobra}ajni- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ca. Sve ulice zadràvaju postoje}e trase uz pro{irewe kolovoza na 6 m. Sve ulice moraju imati sa obostrane troto- 3.8.3. Uslovi za{tite od elementarnih nepogoda are. U ulicama: Starca Vujadina, Gajevoj, Branka Krsmano- i za{tite od interesa za odbranu vi}a i Toneta Tom{i~a sa jedne strane pro{iren je troto- U ciqu prilago|avawa prostornog re{ewa potrebama ar, {to predstavqa drugu fazu realizacije plana koja je za{tite od elementarnih nepogoda, poàra i potreba zna- uslovqena dinamikom zamene postoje}eg gra|evinskog ~ajnih za odbranu, ukupna realizacija, odnosno planirana fonda. izgradwa mora biti izvr{ena uz primenu odgovaraju}ih Do realizacije UMP-a i daqe }e ulice Branka Krsma- prostornih i gra|evinsko-tehni~kih re{ewa u skladu sa novi}a i Pop Stojanova preuzimati zna~ajne saobra}ajne zakonskom regulativom iz te oblasti. tokove kao jedine popre~ne veze u tom delu grada. Radi za{tite od potresa, novoplanirane sadràje rea- Ulica [ibeni~ka planirana je kao kolsko-pe{a~ka. lizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativi- Trotoari i kolovoz su nivelaciono izjedna~eni. U zoni ma za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim pod- ulice obezbediti prohodnost komunalnog i interventnog ru~jima („Slu`beni list SFRJ”, broj 52/9). Treba postupi- vozila ostavqawem slobodnog profila {irine 3,5 m u ti u skladu sa Pravilnikom o privremenim tehni~kim nor- kontinuitetu ukoliko se elementima parterne obrade mativima za izgradwu objekata koji ne spadaju u visoko- „umiruje” saobra}aj. gradwu u seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, Ulica Nova 1-1 planirana je kao slepa ulica sa okret- broj 39/64). nicom koja se po definisawu regulacione {irine UMP-a Za{titu od poàra za predmetne sadràje izvesti tako moè produìti. da se preventivno obezbedi nemogu}nost {irewa poàra, a Geometrija svih raskrsnica uli~ne mreè rekonstrui- u skladu sa Zakonom o za{titi od poàra („Slu`beni gla- {e se minimalnim polupre~nikom krivine od 6 m. Osnov- snik SRS”, broj 37/88). Planom su obezbe|eni pristupi ni elementi popre~nih profila saobra}ajnica dati su u protivpoàrnim vozilima svim gra|evinskim parcelama. grafi~kom prilogu Plan saobra}ajnih povr{ina. Na obuhva}enom prostoru mora biti realizovana odgo- Trase rekonstruisanih saobra}ajnica u situacionom i varaju}a hidrantska mreà prema odredbama Pravilnika o nivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama izvede- tehni~kim normativima za hidrantsku mreù za ga{ewe nih saobra}ajnica sa primerenim padovima. Kolovoznu poàra („Slu`beni list SFRJ”, broj 3/91). konstrukciju rekonstruisanih saobra}ajnica utvrditi U skladu sa ta~kom 2. i 6. Odluke o vrstama investici- shodno rangu saobra}ajnice, optere}ewu i strukturi vozi- onih objekata i prostornih i urbanisti~kih planova zna- la koja }e se wome kretati. Odvodwavawe re{avati slobod- ~ajnih za odbranu zemqe („Slu`beni list SRJ”, broj 39/95). nim padom povr{inskih voda u sistem ki{ne kanalizaci- Obave{teno je Savezno ministarstvo odbrane o izradi ovog regulacionog plana – interni broj 25-5 od 13. jula je. Pristup vatrogasnih vozila svakoj zgradi u okviru poje- 1998. godine. dinih blokova omogu}en je iz ulica koje okruùju blok i iz Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogo- „zale|a” preko kolsko-pe{a~kih povr{ina u sredi{tu blo- da i prostorno-planskih uslova od interesa za odbranu ze- ka. Pristup unutar bloka mora biti najmawe {irine 3,5 m. mqe definisane su posebnim prilogom. 3.9.2. Parkirawe 3.8.4. Uslovi za kretawe invalidnih lica Za sve novoplanirane objekte obezbediti na pripadaju- Pri projektovawu i realizaciji svih objekata primeni- }oj parceli potreban broj parking mesta, dobijenih iz proti re{ewa koja }e omogu}iti invalidnim licima neometa- ra~una definisanih na bazi normativa, prvenstveno u podno i kontinualno kretawe i pristup u sve sadràje kom- zemnim etaàma objekta ili na slobodnoj povr{ini parce- pleksa i objekata u skladu sa Pravilnikom o uslovima za le. Za novu izgradwu, broj parking mesta definisati pre- planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim ma slede}em normativu: kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica – za stanovawe 1 PM po stanu, („Slu`beni glasnik RS”, broj 18/97). – za delatnosti 1 PM na 60 m² neto eta`ne povr{ine. Broj 34 – 1376 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Osim postoje}e garaè od 30 PM u Bloku B15, za po- Garaè projektovati kao klasi~ne, sa rampama. Prepo- trebe parkirawa postoje}ih i planiranih sadràja, kao i ruka obra|iva~a je da se umesto klasi~nih podzemnih gara- ostalih korisnika prostora, s obzirom na frekventnost à grade automatizovane mehani~ke garaè s obzirom na: podru~ja i planiran razvoj poslovno-komercijalnih de- – boqe iskori{}ewe prostora za parkirawe (u{teda po latnosti uz magistralne pravce, Bulevar i UMP, postoje mestu i volumenu); prostorne mogu}nosti za planirawe izgradwe garaà ve- – potpunu kontrolu pristupa vozila (elektronska kon- }ih kapaciteta. Mogu se planirati op{te garaè, ~iji trola, iskqu~en „qudski faktor”); kapaciteti treba da zadovoqe potrebe kako planirane na- – automatizovano vo|ewe vozila (nema prisustva qudi u mene, tako i drugih korisnika prostora na slede}im lo- objektu); kacijama: – za{titu ìvotne okoline (bez izduvnih gasova); – u okviru stambeno-poslovnog objekta u Bloku B16, na – niù cenu izgradwe po mestu parkirawa u odnosu na dva podzemna nivoa sa min. 180 PM; klasi~ne garaè. – u okviru u Bloku B23, na dva podzemna nivoa sa min. Povr{ine iznad podzemnih garaà u okviru bloka ure- 200 PM; diti kao slobodne zelene povr{ine. – u okviru stambeno-poslovnog centra u Bloku C22, na Pri projektovawu garaà u podzemnim etaàma novoi- dva podzemna nivoa sa min. 180 PM. zgra|enih objekata po{tovati slede}e elemente: S obzirom da su povr{ine na kojima su planirane ove – {irina prave rampe po voznoj traci min. 2,25 m; garaè u zoni UMP-a, detaqni uslovi za wihovu izgradwu – slobodna visina garaè min. 2,3 m; bi}e definisani kada budu usvojeni relevantni planovi. – dimenzije parking mesta min. 2,3 h 4,8 m; Pristup garaàma koje su locirane uz primarnu uli~nu – podu`ni nagib pravih rampi, maks. 12% za otkrivene mreù ostvariti iskqu~ivo iz zale|a. i 15% za pokrivene. Za objekte uz Bulevar obaveza investitora je da obez- Numeri~ki pokazateqi za parkirawe i uslovi za iz- bedi potreban broj parking mesta prema normativima iz gradwu parking i gara`nih mesta za nove i dogra|ene ovog plana. objekte dati su u slede}oj tabeli: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– fazi namene UMP-u parceli stanovawe Broj bloka druga faza delatnosti u prvoj fazi Potrebno PM – Potrebno PM – Ostvareno PM u Ostvareno PM u Ostvareno PM na op{tim garaàma realizacije – zona op{tim garaàma – Potrebno PM – ostale Potrebno PM – ukupno Ostvareno PM – u prvoj Suficit – deficit PM –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B15 220 440 660 30 604 634 -26 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B16 297 276 573 530 530 -43 180 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B21 59 180 239 221 221 -18 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B22 87 234 321 303 303 -18 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B23 80 166 246 225 225 -21 200 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C18 17 7 70 97 78 78 -20 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C22 89 14 187 297 227 227 -70 180 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C23 80 25 329 434 230 225 -209 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C24 25 261 286 286 280 -6 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C25 13 20 42 74 46 46 -28 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C26 22 99 121 110 110 -11 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UK. 990 66 2.275 3.350 30 2.860 2.857 -470 560 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Potreban broj parkinga prezentiran u tabeli dat je po blo- (varijetet 3) tip izgra|enosti. Po{to se normativi za kovima s tim {to je prora~un ra|en za svaku parcelu posebno. stanovawe razlikuju u zavisnosti od tipa izgra|enosti (za Ostvaren broj parkinga na parceli izveden je prema postoje}e stanovawe od 0,7 do 1,1 PM po stanu, za planira- normativu za planiranu namenu na parcelama i predstavqa no stanovawe od 0,9 do 1,1 PM po stanu), za ceo plan je zahtevani minimum za parking mestima. uprose~en normativ na: – za postoje}e stanovawe 0,9 PM po stanu, Numeri~ki pokazateqi za parkirawe – za novo stanovawe 1 PM po stanu, Normativ primewen za prora~un potrebnog broja par- – za delatnosti 1 PM na 60 m² neto eta`ne po- king mesta izveden je iz postavki GUP-a za ááá, â i âáá vr{ine. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1377

Za druge namene pri prora~unu potrebnog broja parking metnog Plana detaqne regulacije nalazi uglavnom u drugoj mesta pridràvati se slede}eg: visinskoj zoni i mawi deo u tre}oj zoni kojoj pripadaju sa- – zdravstvo 1 PM na 80 m² neto eta`ne mo blokovi C24, C25 i C26. povr{ine, Vodosnabdevawe razmatranog podru~ja vr{i se preko – pred{kolske i primarnih i sekundarnih (distributivnih) cevovoda, a pod {kolske ustanove 1 PM na 1 u~ionicu, uticajem crpnih stanica Vra~ar áá i Crveni krst za drugu – verski objekti 1 PM na 80 m² neto eta`ne zonu i crpne stanice Zvezdara za tre}u visinsku zonu vodo- povr{ine. snabdevawa. Postoje u ovom delu grada primarni cevovodi, kao {to je 3.9.3. JGS ∅500 mm u Bulevaru kraqa Aleksandra, unutar i oko Regulaci- Prostor Regulacionog plana ostvaruje vezu sa javnim onog plana, no i pored te ~iwenice, stawe sekundarne distri- saobra}ajem preko linija tramvajskog saobra}aja u ulici butivne mreè je takvo da se usled planirane urbanizacije i Bulevar kraqa Aleksandra i linija autobuskog i trolejbu- pove}awa broja stanovnika, oko ve}ine blokova predvi|a nova skog saobra}aja u @i~koj ulici. mreà cevovoda pre~nika ∅ 150 mm, po sistemu prstenova. Colovna „bela mreà” ukida se jer nema zahtevani ka- 3.10. Infrastruktura pacitet usled pove}awa broja stanovnika i porasta potro- {we konzuma. 3.10.1. Vodovod Planirano re{ewe vodovodne mreè podru~ja ovog regulacionog plana ura|eno je na osnovu ranije ura|enog ela- Postoje}e stawe vodovodne mreè borata pod nazivom Analiza postoje}e i nove vodovodne Postoje}a vodovodna mreà predmetnog prostora pri- mreè za regulaciju prostorno-programskog re{ewa DUP-a pada á i áá zoni vodosnabdevawa. Bulevara kraqa Aleksandra – projektant: CEP – 1995. god. U svim ulicama postoji distributivna vodovodna mre- i uslova JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”. à. Vodosnabdevawe áá zone vr{i se preko primarnih i se- Planirana izgradwa nove vodovodne sekundarne mreè kundarnih cevovoda, a pod uticajem crpnih stanica Vra~ar predvi|ena je na onim deonicama cevovoda gde su pre~nici i Crveni krst, dok se podru~je koje pripada ááá zoni snab- mawi od ∅ 150 mm (∅ 100 mm), a to je osnovni zahtev „Be- deva vodom preko rezervoara Zvezdara (áá zona) i crpne sta- ogradskog vodovoda”. nice CS Zvezdara (ááá zona) iz koje se vr{i potiskivawe Dakle, dok se ne izgradi planirana sekundarna vodovode u konzumno podru~je tre}e visinske zone. Svi ovi vodna mreà oko blokova predmetnog plana, nije mogu}a objekti su van granice ovog regulacionog plana. predvi|ena stambena izgradwa u blokovima. Distributivna mreà predmetnog podru~ja uglavnom je [to se ti~e faznosti izgradwe vodovodne mreè, ona dotrajala i nedovoqnog je pre~nika. U ve}em delu komplek- bi se mogla odrediti na osnovu poznate faznosti i dina- sa je tzv. „bela mreà” (colovna), koju treba zameniti no- mike planiranih objekata po blokovima. vom mreòm odgovaraju}eg pre~nika. Na situaciji, u grafi~kom prilogu, date su trase i U neposrednoj blizini ovog regulacionog plana nalazi pre~nici cevovoda planirane vodovodne mreè prema gor- se vodovodni punkt – kompleks sa rezervoarom Glavni i crp- woj tabeli, u razmeri 1 : 1.000. nom stanicom CS Crveni krst koja potiskuje vodu u mreù druge visinske zone. Iz ove crpne stanice polazi potisni ce- 3.10.2. Kanalizacija vovod ∅ 800 mm trasiran ulicom Vatroslava Jagi}a, koji, za- Postoje}e stawe kanalizacije tim skre}e u Bulevar kraqa Aleksandra mewaju}i dimenzije Postoje}a kanalizaciona mreà ovog regulacionog popre~nog preseka ∅ 500 mm (na levoj strani Bulevara, u zoni trotoara, gledano prema centru grada). To je magistralni plana nalazi se na teritoriji Centralnog gradskog kana- cevovod koji tangira i blokove predmetnog plana i iz koga se lizacionog sistema, na onom wegovom delu na kome je ka- napajaju distributivni cevovodi druge visinske zone vodo- nalisawe izvedeno po op{tem principu kanalisawa. U snabdevawa ovog regulacionog plana i {ireg podru~ja Bule- svim ulicama plana postoji uli~na kanalizaciona mreà. Vododelnica dva velika kanalizaciona sliva Mokrolu- vara (blokovi sa leve strane Bulevara kraqa Aleksandra). {kog (podsliv ûburski sa recipijentima u Ju`nom Bule- Prema uslovima JKP BVK, moè se konstatovati da u varu) i Bulbulderskog – upravo prolazi teritorijom ovog sada{wim okolnostima snabdevawa vodom, postoje}a mre- plana, i to pravcem ulica Vrawske i Kajmak~alanske. à druge visinske zone radi punim kapacitetom i da je u Povr{ina teritorije plana koja pripada Bulbulder- potpunosti iskori{}ena. To zna~i da se iz postoje}e mre- skom slivu je ona ~ija mreà gravitira kolektoru OB è ne mogu obezbediti dodatne koli~ine vode za podmire- 90/140 cm – OB 60/110 cm u Bulevaru kraqa Aleksandra van we planiranog pove}anog konzuma ovog podru~ja. granice plana, a Mokrolu{kom, odnosno ûburskom, povr{i- Za prikqu~ewe predvi|enih stambenih objekata ovog rena ~ija mreà gravitira kolektoru 60/110 u ul. @i~koj – gulacionog plana na gradsku vodovodnu mreù, potrebno je cm Gr~i}a Milenka, i kolektoru OB 60/110 cm u ulici Stani- dovr{iti izgradwu primarnih objekata beogradskog vodo- slava Srem~evi}a (oba van granice Regulacionog plana). vodnog sistema u okviru mokrolu{kog podsistema kojem, u Rukovode}i se navedenom podelom na dva sliva, navodi- {irem smislu, pripada i predmetni kompleks. mo postoje}u kanalizacionu mreù u granicama plana: Postoje}i cevovodi prikazani su u grafi~kom delu ela- Bulbulderski sliv borata, na situaciji u razmeri 1 : 1.000, zajedno sa plani- á) Recipijent – kolektor op{teg sistema OB 90/140 ranom vodovodnom mreòm. cm – OB 60/110 cm u Bulevaru kraqa Aleksandra Colovna, bela mreà, nije prikazana na situaciji {to Sve kanalizacione vode ovog sliva ukqu~uju se u kolek- je uobi~ajeni postupak da se crte` ne bi optere}ivao mno- tor OB 90/140 cm OB 60/110 cm u Bulevaru kraqa Aleksan- {tvom linija. dra, preko mreè postoje}ih kanala iz bo~nih ulica i od- Kompletan prikaz postoje}e vodovodne mreè dakle, i vodnika ∅ 400 u ul. @arka Zrewanina koji se nizvodno „bele mreè” dat je u katastaru podzemnih vodova i objeka- (van granice plana) ukqu~uje u pomenuti kolektor. To su ta Gradskog geodetskog zavoda koji je sastavni deo ovog re- slede}i cevni kanali: gulacionog plana. – kanal OK 250 u ul. Vrawskoj, – deonica kanala OK 250 u ul. Gvozdi}evoj, Planirano re{ewe vodovodne mreè – kanal OK 250 u ul. Silvija Kraw~evi}a, Beogradski vodovodni sistem sastoji se iz pet visin- – deonica kanala OK 250 u ul. Bregalni~koj, skih zona formiranih prema topografiji terena. Kom- – deonica kanala OK 250 u ul. Pop Stojanovoj, pletno podru~je zone Bulevara kraqa Aleksandra obuhvata – deonica kanala OK 300 u ul. Branka Krsmanovi}a, prvu, drugu i tre}u visinsku zonu, dok se teritorija pred- – kanal OK 300 u ul. Gajevoj, Broj 34 – 1378 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

– kanal OK 350 u ul. Starca Vujadina, Na osnovu namene povr{ina iz Regulacionog plana i – kanal OK 250 u ul. Kajmak~alanskoj koji ide pribli`no analize slivnog podru~ja, ustanovqeno je da svi postoje}i topografskom vododelnicom Bulbulderskog i Mokrolu{kog uli~ni kanali zadovoqavaju po svome kapacitetu i da se, kao sliva. U ovaj kanal prikqu~uju se kanali iz bo~nih ulica (sa takvi, mogu zadràti u funkciji za naredni planski period. leve strane ulice gledaju}i nizvodno). Ovaj kanal prikqu~uje Uslovi daqe urbanizacije ûburskog sliva, prema uslo- se na kanal OK 300 – OK 400 u ulici @arka Zrewanina, koji vima JKP BVK, jesu projektovawe i izgradwa tre}eg kolek- se, zatim uliva u recipijent u Bulevaru kraqa Aleksandra, tora u saobra}ajanici Ju`ni bulevar (van granica plana). – kanal OK 300 u ul. @arka Zrewanina (uzvodna deonica) Sama saobra}ajnica Bulevar kraqa Aleksandra izuzeta je koji se nadovezuje na kanal OK 300 u ulici @i~koj i sa wim iz Regulacionog plana (van granice plana) i nije predmet ob- ~ini funkcionalnu celinu. Oba kanala su van granice plana. rade. Regulacioni plan ove saobra}ajnice jo{ nije ura|en. Na pomenuti kanal @i~ka – ul. @arka Zrewanina prikqu~uju se deonice ovih bo~nih kanala (u granicama pla- 3.10.3. Elektromreà na), i to deonice kanala OK 250 u ulicama Branka Krsma- Postoje}e stawe novi}a, Goluba~koj i Dravskoj. Mokrolu{ki sliv U okviru predmetnog plana izgra|ene su ~etiri transformatorske stanice 10/0,4 . Transformatorske sta- áá) Podsliv kolektora 60/110 cm u ul. Gr~i}a Milenka kW – ul. Vojislava Ili}a nice 10/0,4 kW registarski br. B – 82, B – 403 i B – 343 iz- Postoje}i kanali ovog slivnog podru~ja jesu: gra|ene su u okviru stambenih objekata, B – 15564 i B – 357 – deonica kanala OK 300 u ul. Ravani~koj, izgra|ene su kao slobodnostoje}i objekti. Mreà 10 kW iz- – kanal OK 300 u ul. Dojranskoj, gra|ena je kao podzemno kablovska. Kablovi su postavqeni – kanal OK 250 u ul. Trajka Stamenkovi}a, ispod trotoarskog prostora du` postoje}ih saobra}ajnica. – deonica kanala OK 250 u ul. Gvozdi}evoj, Niskonaponska mreà 1 kW delom je izgra|ena kao pod- – kratka deonica kanala u ul. Silvija Kraw~evi}a, zemna, a delom kao nadzemna. Du` ulica Stanislava Srem- – kanal OK 250 u ul. Du{ka Dugali}a, ~evi}a, Vrawske i Gvozdi}eve ispod kolovoza, a du` Bule- – kanal OK 250 – OK 350 u ul. Bregalni~koj, vara kraqa Aleksandra ispod trotoara postavqen je 110 – kanal OK 250 u ul. Pop Stojanovoj. kW kablovski vod koji povezuje TS 220/110 kW Beograd 17 ááá) Podsliv kolektora 60/110 u ul. Stanislava sa TS 110/10 kW Beograd 28. cm Du` ulice Stanislava Srem~evi}a ispod trotoarskog Srem~evi}a prostora postavqen je kabl 35 . Kao i prethodna dva i ovaj recipijent – kolektor nala- kW zi se van granice predmetnog Regulacionog plana i ima Obrazloèwe re{ewa najmawi broj ulivnih kanala, i to: – kanal OK 250 u ul. [ibeni~koj, Postoje}i i planirani potro{a~i predvi|eno je da se – kanal OK 250 u ul. Marka Miqanova, snabdevaju elektri~nom energijom iz transformatorskih – deonica kanala OK 300 – 350 u ul. Ravani~koj. stanica koje su locirane u slede}im blokovima: TS – 1 u Dispozicija navedenih postoje}ih cevnih kanala u uli- Bloku B21, TS – 2, TS – 3 i TS – 4 u Bloku B15, TS – 5 u cama na podru~ju ovog regulacionog plana data je u grafi~- Bloku B22, TS – 6, TS – 8 i TS – 9 u Bloku B16 sa tima {to kom prilogu elaborata, na situaciji u razmeri 1 : 1.000, za- TS – 8 zamewuje postoje}u TS reg. br. B – 1556 koja se ukla- jedno sa planiranom mreòm. wa, TS – 7 i TS – 10 u Bloku B 23, TS – 11 Bloku C22, TS – 13 i TS -14 u Bloku C22 sa tim {to TS – 3 zamewuje TS Planirano re{ewe kanalizacije reg. br. B – 357 koja se uklawa, TS – 15 u Bloku C23, TS – 16 u Bloku C24 i TS – 17 u Bloku C25. Bitna karakteristika ovog regulacionog plana jeste da –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– za wegovu realizaciju nije potrebno na samoj teritoriji St. Del. Zadràva St. ∑ Tf. del. plana predvideti nove kapacitete za odvodwavawe kanali- novo st. del. 30 50 zacionih voda. Dakle, zadràva se postoje}a kanalizacio- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– na uli~na mreà op{teg sistema bez izuzetaka, jer po kapa- B-15 40.542 990 citetu zadovoqava uve}ane koli~ine ki{nih i otpadnih kW 232 360 kW (477) (60W) (2ct) (80W) 550 330 voda nastale planiranom urbanizacijom. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Za ulicu Pop Stojanovu – UMP (Unutra{wi magistral- B-16 300 1303 kW 0 302 kW 741 330 ni prsten) bi}e ura|en poseban planski akt koji }e tretira- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ti samo saobra}ajnicu, te je ona u ovom regulacionom planu B-21 197 251 kW 743 (8) 129 kW 193 116 samo nazna~ena i ostavqen je koridor odgovaraju}e {irine. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Na ovoj deonici treba predvideti nov cevni kanal minimal- B-22 265 363 kW 423 (4) 100 kW 202 121 nog pre~nika ∅ 300 mm, ~iji bi se jedan krak ukqu~ivao u –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– kolektor OB 60/110 u Bulevaru kraqa Aleksandra, a dru- cm B-23 178 330 kW 966 (10) 120 kW 234 140 gi u kolektor u ul. Gr~i}a Milenka (produètak UMP). –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Jedini planirani objekt kanalizacione mreè na teri- C-18 75 103 kW toriji ovog plana jeste kratka deonica kanala ∅ 300 u mm (80 W/m²) 0 0 43 26 ul. Toneta Tom{i~a (deonica izme|u ul. Dojranske i ul. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Trajka Stamenkovi}a). C-22 176 377 kW Dakle, sva postoje}a mreà uli~ne kanalizacije ovoga (60 W/m²) 102 (1) 377 kW 221 132 plana zadràva se, u potpunosti, u funkciji. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Planirana i postoje}a kanalizaciona mreà teritori- C-23 123 200 kW je ovog regulacionog plana prikazane su u grafi~kom pri- (80 W/m²) (130 ct) 1.120 kW 200 120 logu elaborata, na situaciji u razmeri 1 : 1.000. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C-24 246 120 Obrazloèwe re{ewa kanalizacije kW (80) 0 543 kW 63 38 Kako je podru~je Regulacionog plana Bulevara kraqa –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Aleksandra od ulice Starca Vujadina do ulice Stanisla- C-25 37 75 kW va Srem~evi}a deo teritorije Centralnog gradskog kana- (80) 387 (5) 70 kW 31 19 lizacionog sistema na kome je kanalisawe koncipirano –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– prema op{tem sistemu kanalisawa, to }e se ovaj princip C-26 54 117 kW 1.106 zadràti i u narednom planskom periodu kako je dato uslo- (80) (12) 70 kW 55 33 vima JKP BVK. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1379

Sve transformatorske stanice su kapaciteta 1h1000 kW TT kanalizacija izgra|ena je du` ulica: Bulevar kraqa osim TS – 9 koja je kapaciteta 2 h 1000 kW. Aleksandra, Kajmak~alanska, @arka Zrewanina, @i~ka, Planirane transformatorske stanice predvi|eno je da Starca Vujadina, Gajeva, Branka Krsmanovi}a, Bregalni~- se prikqu~e na planiranu TS 110/10 kW „Obili}”. U tom ka, Kraw~evi}eva, D. Dugali}a, Vrawska, T. Tom{i~a, Dor- smislu predvi|eno je da se od TS 110/10 kW do predmetnog janska, Ravani~ka, Barawska i S. Srem~evi}a. Kapacitet podru~ja poloè ~etiri kablovska voda 10 kW koji }e for- TT kanalizacije je od 2 do 32 TT cevi. mirati dva prstena i prihvatiti sve planirane TS 10/0,4 Glavni TT kablovi poloèni su kroz TT kanalizaciju kW osim TS – 8 i TS – 13 u koje }e se uvesti 10 kW vodovi od ATC Zvezdara do svojih podru~ja. Distributivna TT iz postoje}ih ukinutih TS B-1556 i B-357. Planirani ka- mreà izvedena je uvla~nim TT kablovima postavqenih blovi 10 kW predvi|eno je da se izvedu podzemno, du` sao- kroz TT kanalizaciju armiranim TT kablovima postavqe- bra}ajnica a ispod trotoarskog prostora. Trase kablova 10 kW nim slobodno u zemqu. od granice predmetnog plana do TS 110/10 kW „Obili}” Objekti su prikqu~eni preko unutra{wih i spoqnih bi}e predmet posebnog planskog dokumenta. izvoda. Niskonaponska mreà u delu naseqa gde je individual- Obrazloèwe re{ewa no stanovawe zadrà}e se kao nadzemna na betonskim, odnosno gvozdenim stubovima, a u delu gde je kolektivno sta- Potreban broj telefonskih prikqu~aka odre|en je na bazi usvojenog principa: novawe gradi}e se podzemni vodovi 1 kW. Sve saobra}ajnice u kompleksu opremi}e se instalaci- – lokalni: svaki lokal jedan telefonski prikqu~ak, jom javnog osvetqewa. Osvetqewe Pop Stojanove ulice po- – poslovawe: na svaki 50–100 m² BRGP jedan telefon- sebno }e se re{avati na celoj duìni UMP-a. ski prikqu~ak, Sve transformatorske stanice predvi|eno je da se iz- – stanovawe: svaki stan jedan telefonski prikqu~ak. grade u sklopu planiranih objekata osim TS-15 i TS-17 ko- Na osnovu usvojenog principa i kapaciteta zadrànih je }e se graditi kao slobodnostoje}i objekti. i planiranih u predmetnom RP do{lo se do zakqu~ka da na predmetnoj teritoriji treba obezbediti oko 3.900 tele- Uslovi fonskih prikqu~aka. Kako je perspektivnim planovima predvi|eno da pred- Za snabdevawe planiranih i postoje}ih potro{a~a metnu teritoriju pokrivaju tri glavna TT kabla s tim da elektri~ne energije u okviru predmetnog plana izgraditi oni pokrivaju i {ire podru~je od plana, do{lo se do stava 15 novih transformatorskih stanica 10/0,4 kW. Dve posto- da je potrebno uvesti jo{ jedan glavni TT kabl kapaciteta je}e TS 10/0,4 B-1556 i B-357 ukinuti, a umesto wih iz- kW 600 h 4 tako da se podru~je kabla No-17 podeli na dva ka- graditi nove TS 10/0,4 kW, TS-8 i TS-3. blovska podru~ja. Kapacitet planiranih TS 10/0,4 kW je 1000 kVA osim U ovom re{ewu kabl -17 pokrivao bi Blok B-15 i deo TS-9 ~iji je kapacitet 2h1000 No kVA. Bloka B-16, a kabl No-17A pokrivao bi blokove B-21, B-22, Planirane TS 10/0,4 kW izgraditi u sklopu novih obje- B-33. kata sa tim da se TS-15 i TS-17 grade kao slobodnostoje}i Kabl No-10 pokrivao bi blokove C-18, C-22, C-23 i deo objekti. Transformatorske stanice 10/0,4 kW kapaciteta Bloka B-16. Kabl 28 pokrivao bi blokove C-24, C-25 i C-26. 1h1000 moraju imati najmawe dva odvojena odeqewa, i kVA Planirani kabl No-17A predvi|eno je da se poleè od to: odeqewe za sme{taj transformatora i odeqewe za sme- ATC Zvezdara do pripadaju}eg planiranog podru~ja kroz {taj razvodnog i visokog napona. TS 10/0,4 kW kapacitea postoje}u magistralnu TT kanalizaciju. 2h1000 kVA mora imati najmawe tri odvojena odeqewa i Na teritoriji predmetnog plana predvi|a se izgradwa to: dva odeqewa za sme{taj transformatora i jedno odeqe- nove TT kanalizacije du` nove regulacije Pop Stojanove we za sme{taj niskog i visokog napona. Prostorije tran- ulice i na deonicama gde se spaja postoje}a TT kanaliza- sformatorskih stanica moraju imati direktan pristup cija. spoqa. Pristup prostorijama obezbediti izgradwom pri- Planirana je rekonstrukcija i pove}awe kapaciteta stupnog puta do najbliè javne saobra}ajnice, {irine 3 m distributivne TT mreè kako bi se zadovoqile potrebe nosivosti 5 t. planiranih pretplatnika. Distributivna TT mreà pred- Obezbediti sigurnu zvu~nu izolaciju prostorija za sme- vi|eno je da se postavi kroz postoje}u TT kanalizaciju ili {taj transformatora. slobodno u zemqu. U objektima su predvi|eni unutra{wi Planirane TS 10/0,4 kW mo}i }e da se uklope u 10 kW ku}ni izvodi. mreù tek nakon izgradwe TS 110/10 kW „Obili}”. Od TS Uslovi 110/10 kW „Obili}” do predmetnog kompleksa poloì}e se ~etiri kabla 10 kW koji }e formirati dva prstena na ko- Predmetni kompleks pripada podru~ju postoje}e ATC je }e se na principu ulaz–izlaz prikqu~iti planirane tra- Zvezdara ~iji je kapacitet u potpunosti iskori{}en. Da bi fostanice. TS-8 i TS-13 prikqu~i}e se na postoje}e 10 kW se prihvatili novi pretplatnici, potrebno je pove}ati ka- vodove na koje su bile prikqu~ene TS B-1556 i B-357 koje pacitet komutacione opreme. Zatim je potrebno izvr{iti se ukidaju. preraspodelu kablovskih podru~ja glavnih TT kablova No-17 Mreè 1 i 10 kW izve{}e se podzemno. Planirani pod- i No-10 i uvesti novo kablovsko podru~je No-17A. zemni vodovi 1 i 10 kW postavqaju se ispod trotoarskog Kabl No-17 prihvati}e pretplatnike u blokovima B-15 prostora, a u rov dubine 0,8 m {irine u zavisnosti od bro- i u delu Bloka B-16, novi kabl No-17 prihvati}e pretplat- ja kablova. nike u blokovima B-21, B-22, B-23, kabl No-10 prihvati}e Postoje}a javna rasveta predvi|ena je da se rekonstrui- pretplatnike u blokovima C-18, C-22,C-23 i delu blokova {e postavqawem novih svetiqki na postoje}e ili nove stu- B-16, a kabl 28 prihvati}e pretplatnike u blokovima C-24, bove. Sve radove u zoni 110 kW kabla izvesti ru~no kako ne C-25 i C-26. bi do{lo do wegovog o{te}ewa. Novi glavni TT kabl No-17A poloì}e se kroz postoje}u magistralnu TT kanalizaciju od ATC Zvezdara do no- 3.10.4. TT mreà voformiranog kablovskog podru~ja. Na svim kablovskim podru~jima potrebno je izvr{iti Postoje}e stawe rekonstrukciju i pove}awe kapaciteta distributivne TT Teritoriju predmetnog plana pokrivaju podru~ja tri mreè tako da zadovoqi krajwe potrebe korisnika na glavna TT kabla, i to: kabl No-17, kabl No-10 i kabl No-28 predmetnom podru~ju. Izvr{iti dogradwu postoje}e TT ka- ATC Zvezdara. Kapacitet postoje}ih TT kablova delimi~- nalizacije i otvarawe TT okana na pogodnim mestima. no zadovoqava potrebe pretplatnika na predmetnom pod- Postoje}u TT kanalizaciju koja je ugroèna izgradwom ru~ju. objekata izmestiti. Broj 34 – 1380 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

TT kanalizacija du` Pop Stojanove i @i~ke ulice bi}e pajaju toplotom sa najbliè magistrale, {to }e se defini- projektovana u sklopu projekata tih saobra}ajnica. U okviru sati izradom tehni~ke dokumentacije. planiranih objekata predvideti unutra{we ku}ne izvode sa Nova toplovodna mreà gradi}e se prema situacionom dowom vrstom telefonske koncentracije. Izvode prikqu~i- re{ewu u grafi~kom prilogu elaborata od predizolovanih ti armiranim TT kablovima poloènim kroz privodnu TT cevi ili u plitko poloènim betonskim kanalima sa mi- kanalizaciju na distributivnu TT mreù. Kapacitet izvoda nimalnim nadslojem do kote terena od 80 cm. Ta~na mesta i izvodnih TT kablova dimenzionisati za krajwe potrebe prikqu~ewa pojedina~nih objekata na toplovodnu mreù pretplatnika. definisa}e se u odnosu na wihov redosled u realizaciji. 3.10.5. Toplovod Sve planirane toplotne podstanice indirektno se prikqu~uju na toplovodnu mreù. Sekundarni razvod tople vo- Uslovi snabdevawa toplotnom energijom de 90/70° C, NP 6, od toplotnih podstanica do podstanica Prostor blokova B15-23 i C18-26 pripada grejnom pod- u pojedinim objektima vodi}e se, po pravilu, kroz podrum- ru~ju toplane Kowarnik i napaja}e se toplotnom energi- ske i gara`ne prostore. jom – vrelom vodom 150/75°C, NP 25, preko magistralnih Prostorije za sme{taj toplotnih podstanica moraju bi- toplovoda du` ulica Vojislava Ili}a, @i~ke kao i Bule- ti minimalnih dimenzija 5h6 m i visine 2,6 m sa direkt- vara kraqa Aleksandra. nim ulazom spoqa i kolsko-pe{a~kom stazom do najbliè Tokom dosada{we realizacije toplovodne mreè ovi saobra}ajnice. Za ovu prostoriju treba obezbediti prirod- blokovi nisu prikqu~eni na daqinski sistem osim poje- no osvetqewe i ventilaciju, elektri~nu rasvetu, ~esmu, ja- dinih objekata kao {to su {kola u Bloku C25 koja se snab- mu za hla|ewe i odvod otpadne vode u kanalizaciju. deva preko blokovske sekundarne mreè iz centralne, to- Prilikom projektovawa instalacija centralnog greja- plo izmewiva~ke stanice u nasequ Lipov lad i nekoliko wa u objektima neophodno je u maksimalnoj meri koristi- stambenih objekata u blokovima C26 i C25. ti metode racionalnog kori{}ewa i u{tede energije. Na podru~ju obuhva}enom ovim planom na toplovodnu mreù prikqu~eni su vi{espratni stambeni i poslovni Obrazloèwe objekti, dok ve}ina postoje}ih objekata u okruèwu do sa- Svi objekti na razmatranom prostoru koji se planski zada nije bilo prikqu~ena na sistem daqinskog grejawa. dràvaju kao i novoplanirani prikqu~i}e se na sistem cen- Na toplovodnu mreù prikqu~uju se: tralizovanog snabdevawa toplotnom energijom kako bi se – postoje}i stambeni objekti koji se zadràvaju i obezbedili kvalitetni uslovi stanovawa i poslovawa, op- – planirani stambeno-poslovni objekti timalno koristila energija i za{titila ìvotna sredina. a sve prema tabeli toplotnog konzuma. Toplotna energija koja je potrebna za ukupno instali- Izgradwu nove toplovodne mreè orijentisati ka ve} sano toplotno optere}ewe postoje}ih i novoplaniranih izgra|enoj mreì koja raspolaè toplotnim kapacitetom u potro{a~a u bloku obezbedi}e se iz postoje}ih vrelovoda funkciji dinamike izgradwe objekata. 150/75° C grejnog podru~ja toplane Kowarnik izgra|enih Blokove B15 i B23 orijentisati na magistralni toplo- du` ulice Vojislava Ili}a i Bulevara kraqa Aleksandra. vod u ulici Branka Krsmanovi}a. Ovaj primarni vod je di- Za procenu potrebne instalisane snage kori{}eni su menzionisan za potrebe svih potro{a~a na ovim blokovima. slede}i normativi: Blokovi C18, C22 i C23 snabdeva}e se toplotom preko – za postoje}e i planirane stambene objekte ~iste visi- primarnog voda du` Bregalni~ke ulice od magistralnog ne prostorija 2,6 m i termi~ke za{tite objekata u skladu toplovoda u ulici Vojislava Ili}a. sa JUS.U.J500 u iznosu od 120 W/m², Blokovi C24, C25 i C26 snabdeva}e se toplotnom ener- – za postoje}e i planirane poslovne objekte ~iste visi- gijom sa magistralnog toplovoda du` Bulevara kraqa ne 3.2 m i termi~ne za{tite objekata u skladu sa Aleksandra. JUS.U.J500 u iznosu od 150 W/m², Mogu}e je da se u funkciji dinamike izgradwe objeka- Instalisana toplotna snaga potro{a~a obra~unata je ta pojedini C blokovi ili B blokovi u datom trenutku na- prema slede}oj tabeli: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj BRGP BRGP Q post BRGP BRGP Q plan Q plan Q plan bl. post. post. (KW) plan. plan. (KW) (KW) (KW) (m²) st. (m²) del. (m²) st. (m²) del. st. del. uk. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B15 6.181 0 593 40.542 16.513 3.892 1.982 5.874 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B16 3.786 541 428 25.572 21.719 2.455 2.606 5.661 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B21 2.358 245 256 16.794 4.197 1.612 504 2.116 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B22 1.684 473 218 23.206 6.061 2.228 727 2.955 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B23 2.498 510 301 15.126 5.505 1.452 661 2.113 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C18 0 0 0 6.424 1.292 617 155 772 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C22 4.819 360 506 15.092 6.288 1.449 755 2.204 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C23 24.453 3.498 2.762 10.474 2.511 1.006 301 1.307 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C24 6.789 474 709 20.934 1.424 2.010 171 2.181 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C25 1.208 0 116 3.207 943 308 113 421 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– C26 2.031 205 220 8.502 1.468 816 176 992 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1381

Toplotni konzum je razdvojen na postoje}e objekte koji ne za igru dece uzrasta tri do 10 godina. Mawim delom se zadràvaju i nove koji }e se graditi. predvi|ene su kasetirane povr{ine u vidu ve}ih àrdiwe- ra obraslih niskim `bunastim vrstama sa plitkim kore- 3.10.6. Zelenilo novim sistemom. Neophodno je formirawe novih travwaka Pravila za ure|ivawe slobodnih i zelenih povr{ina na dobro izolovanim krovnim povr{inama podzemnih ga- raà i uvo|ewe novih grupacija dekorativnih `bunastih Na podru~ju Plana detaqne regulacije sa rekonstrukci- vrsta, ~ime se ostvaruje dinamika prostora. jom blokova (B15, B16, B21, B22, B23, C18, C22, C23, C24, C25, – Zelenilo u okviru parcele za porodi~no stanovawe C26), intenzivnom poslovno-stambenom i dru{tvenom iz- Ove zelene povr{ine su u okviru individualnih parce- gradwom, kao i uvo|ewem podzemnih garaà i pijacete, predla i kompoziciono re{ewe proizilazi iz samih èqa i vi|eno je oko 8,6 ha slobodnih i zelenih povr{ina, zajedno sa htewa korisnika. saobra}ajnicama ({to iznosi oko 42,32% ukupne povr{ine). – Zelenilo unutar bloka uz objekte javnog karaktera Prose~na povr{ina slobodnih i zelenih prostora po sta- (osnovna {kola, obdani{te, dom zdravqa, verski novniku je 9,15 m² {to je na granici normativa datim u GUP- objekti i javna zelena povr{ina) u. Imaju}i u vidu blizinu {uma-parka „Zvezdara”, park „]i- Zelenilo unutar {kolskog dvori{ta (Blok 25) tretira- rilo i Metodije”, kao i visokoformirani drvored u Buleva- ti intenzivnim sanitarno-higijenskim merama odràvawa ru kraqa Aleksandra i iz susednih blokova, ove zelene i slo- (kresawe grana, uklawawe polomqenih, suvih i obolelih bodne povr{ine mogu se smatrati skoro zadovoqavaju}im. delova krune) kao i wihovo oblikovawe. Dotrajale zastore Ovim planom predvi|eno je formirawe jedinstvenog na pe{a~kim stazama zameniti. homogenog sistema zelenila koje je me|usobno povezano u Budu}e obdani{te dopuniti vrstama koje ne poseduju tr- ravnomernoj i racionalnoj dispoziciji. Otuda je neophod- novite gran~ice, otrovne plodove, kao i onim koje ne iza- no o~uvati {to vi{e postoje}u vegetaciju i ugraditi u zivaju alergolo{ka oboqewa. gradsku strukturu, ~ime se formira sistem zelenila, obez- Porte u pravoslavnoj i katoli~koj crkvi rekonstruisa- be|en odgovaraju}im merama nege, za{tite i odràvawa. ti. Obolela, polomqena i dotrajala stabla ukloniti i za- Izbor sadnog materijala zasniva se na postoje}im kva- meniti novim sadnicama. U katoli~koj crkvi osu{ene ~e- litetnim vrstama, autohtonog i alohtonog porekla prila- tinare zameniti a tisu topijarno oblikovati. go|enim nameni povr{ina. U~e{}e li{}arskih vrsta je Postoje}e visokokvalitetne li{}arske vrste (lipe, dominantno i kre}e se 40–50%, ~etinarskih 10–15% a `bu- ginko, mle~, javor) koje se nalaze obodno na katastarskoj nastih 30–35%. parceli 7283 u Bloku C23 obavezno zadràti. Svojim viso- Prema nameni povr{ina i reìmu kori{}ewa razliku- koformiranim i gustim kro{wama ostvaruju neophodnu za- ju se slede}e kategorije zelenila: senu nad novoplaniranim sportskim terenima. LINIJSKO ZELENILO ili DRVOREDI (unutra- {wi magistralni prsten, ulice sa predba{tama i parking Op{ta pravila za ozelewavawe slobodnih povr{ina prostori) i Ure|ivawe slobodnih povr{ina raditi na osnovu situ- BLOKOVSKO ZELENILO: acije postoje}eg stawa, izra|ene biolo{ke osnove i sin- – zelene povr{ine unutar parcela za vi{eporodi~no hron plana. stanovawe sa delatnostima, Pre pristupa izrade projekta visokovrednovanu postoje}u – zelenilo u okviru parcele za porodi~no stanovawe, vegetaciju {tititi i tretirati kao sastavni deo projekta. – zelenilo unutar bloka uz objekte javnog karaktera Novom vegetacijom potrebno je pre svega unaprediti (osnovna {kola, obdani{te, dom zdravqa, verski ìvotni prostor i poboq{awe mikroklimata. Za odràva- objekti, otvoreni sportski centar) we zelenila, projektom hidroinstalacije predvideti hi- – zelene povr{ine na pijaceti i skveru (venac), drantsku mreù. Pored postoje}e vegetacije predvideti do- – zelene povr{ine nad javnim podzemnim garaàma. punu sadnica staru ~etiri-{est god., sadwom zimzelenog i Linijsko zelenilo ~ine pojedina~na drvoredna stabla listopadnog {ibqa. S obzirom na raznovrsnost prostora, uz kolske ulice (Du{ana Dugali}a, Kajmak~alanska, Gvo- zelenilo pored svoje osnovne biolo{ke funkcije sluì i zdi}eva) posa|ene u predba{tama formiraju}i linijski za razgrani~ewe, odnosno prostornu izolaciju stambenog kontinuitet. dela od komunalnog prostora. Ovu kategoriju zelenila treba formirati od {kolova- Prilikom projektovawa i izvo|ewa planirati sve po- nih i zdravih drvorednih sadnica adaptiranih na vladaju- trebne mere za za{titu stabala, drvoreda kao i svog viso- }e uslove sredine. Razmak sadwe je u zavisnosti od izabra- kovrednovanog postoje}eg zelenila. ne vrste koja u pogledu odràvawa zahteva minimalne uslo- Nivelaciono-regulacionim re{ewem obezbediti prave ~ine}i ga ekonomski opravdanim. U integrisanoj ulici vilno oticawe vode od objekta prema slobodnom prostoru (Blok 22 i Blok 23 parcele 310,311) koja vodi ka katoli~koj ka slivnicima i rigolama. crkvi koristiti visokodekorativno-estetske vrste, sred- Obezbediti minimalno odstojawe dendro vrsta od pod- wih i niìh visina, koje svojim koloritom, dimenzijom i zemnih instalacija. volumenom kro{wi postiù poseban efekat u prostoru. Sve gra|evinske kao i {umarske radove raditi prema Na novoplaniranom parking prostoru uz sportsko-re- vaè}im propisima. kreativnu povr{inu formirati drvored na rastojawu od 5 do 7 m u zavisnosti od izabrane vrste {to obuhvata dva-tri 3.11. Potrebna sredstva parking mesta. Blokovsko zelenilo podrazumeva: Za ure|ivawe i izgradwu objekata koji su od javnog in- – Zelene povr{ine unutar parcela za vi{eporodi~no teresa potrebna su slede}a sredstva: stanovawa sa delatnostima Vodovod Zelene povr{ine na ovim parcelama obuhvataju sve vi- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sokovrednovane vrste iz snimka postoje}eg stawa vegetaci- Vrsta rada Jed. Cena Koli- Ukupna cena je. To su li{}arske vrste (divqi kesten, jasen, platan, li- mere po jed. ~ina (din.) pa, breza, paulovnija, kiselo drvo, katalpa, pajavac, ba- mere grem) kao i ~etinarske (smr~a, tuja, crni bor), a zatim i vo- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– }arske (tre{wa, {qiva, orah, vi{wa, smokva) koje su sa vi- ∅150 2.vis zone m¹ 7.800 3.100 24.180.000 sokoformiranim kro{wama i u punoj fizi~koj zrelosti. ∅150 3.vis zone m¹ 7.800 1.420 11.076.000 U okviru ovih parcela predvi|ene su podzemne garaè 35.256.000 koje su u nadzemnom delu uglavnom poplo~ane i rezervisa- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 34 – 1382 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Kanalizacija 4. PRAVILA GRA\EWA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ∅ 300 m¹ 9.600 452 4.339.200 4.1. Tretman postoje}ih objekata 4.339.200 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Za sve postoje}e objekte koji zalaze u planirane nove regulacije ulica i trgova ili prelaze novoplanirane gra- Elektrika |evinske linije vaì slede}e: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – na osnovu ovog plana dozvoqeno je teku}e, investici- Kabl 1 i 10 kV m¹ 6.000 4.780 28.680.000 ono odràvawe ovakvih objekata do wihove zamene, TS 10/0.4 kV kom. 3.600.000 15 54.000.000 ukoliko ne postoji drugi zakonski osnov za ru{ewe 82.680.000 (bespravna gradwa); –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – nije dozvoqena rekonstrukcija, dogradwa ili adaptacija potkrovqa; TT – nije dozvoqena promena postoje}e povr{ine. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Za ostale objekte koji ne zalaze u novoplanirane regu- TT kanalizcija m¹ 3.600 388 1.396.800 lacije vaè slede}a pravila: uvla~ni TT – mogu se zameniti novim prema uslovima iz ovog kabl kom. 4.500 2.707 12.181.500 plana; armirani TT – mogu se dograditi ili adaptirati tako da zadovoqe kabl m¹ 4.500 890 4.005.000 sve urbanisti~ke parametre date ovim planom (stepen 17.583.300 iskori{}enosti, koeficijent izgra|enosti, sprat- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nost...).

Toplovod 4.1.1. Op{ta pravila za rekonstrukciju –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– postoje}ih objekata ∅ 88,9 ¹ 6.000 495,6 2.973.600 m Pravila za nadzi|ivawe postoje}ih objekata ∅ 108 m¹ 6.600 206 1.359.600 ∅ 114 m¹ 7.800 2.876 22.432.800 – nadzidati se mogu svi postoje}i objekti koji se nala- ∅ 133 m¹ 9.400 1.061 9.973.400 ze na planiranoj gra|evinskoj liniji i svojom ukup- ∅ 168 m¹ 11.100 348 3.862.800 nom bruto povr{inom (postoje}a + nadzidana) zado- ∅ 219 m¹ 14.500 227 3.991.500 voqavaju urbanisti~ke parametre date ovim planom; ∅ 273 m¹ 19.000 241 4.579.000 – ne mo`e se nadzidati samo deo objekta ili samo jedan m¹ 49.172.700 objekat na parceli na kojoj se nalazi vi{e samostal- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nih ili povezanih objekata (partaje); – visina nadzidanog dela zgrade ne sme pre}i planom Saobra}ajne povr{ine predvi|enu visinu; –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – parkirawe za dodatnu povr{inu obezbediti na slo- Izgradwa nove bodnoj povr{ini parcele; saobra}ajnice – pre zahteva za izradu uslova potrebno je proveriti kolovoz m² 6.000 1.452,8 8.716.800 stati~ku stabilnost objekta, geomehani~ka svojstva trotoar m² 3.600 868 3.124.800 terena na mikrolokaciji kao i eventualni status za- Rekonstrukcija {tite. post. saobra}ajnice Adaptacije Kolovoz m² 3.600 1.690.9 6.087.240 Adaptacije postoje}ih prostora (tavana, potkrovqa, trotoar m² 2.400 1.946,3 4.671.120 ve{ernica i drugih zajedni~kih prostorija) u korisne, Saobra}ajna stambene ili poslovne povr{ine dozvoqene su na svim oprema m² 600 3.143,7 1.886.220 postoje}im objektima ali samo u okviru svojih gabarita. Javno osvetqewe kom. 100.000 35 3.500.000 Izmena geometrije kosog krova dozvoqena je u slede}im Povr{ine slu~ajevima: parcela koje se – kada je potrebno zameniti postoje}u krovnu konstruk- izuzimaju m² 986 4.259,4 4.199.768,1 ciju zbog dotrajalosti konstruktivnih elemenata kro- Povr{ine va; objekata koji – ukoliko se time vr{i usagla{avawe sa krovovima suse ru{e ² 3.000 6.154,1 18.462.300 m sednih objekata. Nadoknada za stambene Za sve objekte kojima je dozvoqena izgradwa ili adaptacija potkrovqa va`i slede}e: objekte m² 65.724 6.154,1 404.472.068,4 455 120 316,5 – mansarda ili potkrovqe svojom povr{inom ne smeju –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– izlaziti iz horizontalnog gabarita objekta ({ema 1);

Zelenilo {ema 1 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Drvored (drvo po kom.) kom. 4.500 21 94.500 Javne zelene povr{ine m² 3.000 12.683 38.049.000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 682.295.016,5 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1383

– nije dozvoqena izgradwa mansardnih krovova u vidu –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5 6 7 8 9 tzv. „kapa” sa prepustima; –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – maksimalna visina nazitka potkrovqa iznosi 1,80 m stanovawe SP1. P+6 3,5 50 (ra~unaju}i od poda potkrovne etaè do preloma krov- sa –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ne kosine); poslovawem SP2. P+5 2,2 36 – dozvoqena je izgradwa mansardnih krovova, ali uz po- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– {tovawe elemenata tradicionalne arhitekture i u zavisnosti od stilskog obele`ja objekta; stanovawe – nije dozvoqena izgradwa potkrovqa u vi{e nivoa velikih (mogu}e je, u slu~aju kada to geometrija krova dozvoqa- gustina SV P+7 3,2 45 va, formirati galerijski prostor ali ne kao nezavi- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– snu korisnu povr{inu); stanovawe SR1. P+4 2,5 50 3,5 70 3,5 70 sredwih – re{ewem kosih krovova susednih objekata koji se do- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– diruju obezbediti da se voda sa krova jednog objekta gustina SR2. P+3 1,9 46 ne sliva na drugi objekat; –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – obaveza je da se ovim intervencijama ne mewaju stil- stanovawe ske karakteristike objekata. malih Nije dozvoqeno pojedina~no zastakqivawe balkona, te- gustina* SM1. P+2 1,2 40 2 70 1,4 50 rasa i lo|a na stambenim zgradama kao ni druge gra|evin- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ske intervencije na fasadama izuzev koordiniranih zajed- stanovawe ni~kih akcija svih stanara uz saglasnost nadle`nih organa. sa zdravstvom** SZ P+8 2,2 30 Rekonstrukcija prizemqa postoje}ih objekata –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rekonstrukciju i prenamenu prizemqa postoje}ih obje- * Za stanovawe malih gustina dati su maksimalni parametri ko- kata izvesti u skladu sa slede}im pravilima: ri{}ewa zemqi{ta, {to zna~i da mogu biti mawi, a ne smeju – ulaze u planirane sadràje u prizemqu re{iti na biti ve}i. pravcima glavnih pe{a~kih tokova i tako da budu u ** postoje}i objekat {to blièm kontaktu sa pe{akom; Koeficijent izgra|enosti („ki”) prema Nacrtu GUP-a Beo- – adaptacija ovakvih prostora mora biti izvedena na grada ra~unat je bez podzemnih garaà. takav na~in da ni~im ne naru{i konstruktivne, obli- Izuzetno je dozvoqeno odstupawe od datih parametara ±10%. kovne i stilske karakteristike postoje}eg objekta. Postavqawe objekta u odnosu na javne povr{ine: Svi novi elementi vidni na fasadi moraju se bojom, – Objekte graditi iskqu~ivo na definisanoj gra|evin- materijalom i formom uklopiti u zate~eni izgled; skoj liniji. – aktivirawe prizemqa koja nisu u nivou terena u slu- – Objekti svojim gabaritom ne smeju pre}i preko gra|e- ~ajevima kada se ne moè upravno pri}i sa trotoara vinske linije u javnu povr{inu. moè se izvesti i stepeni{tem koje se nalazi unutar – Kod slobodnostoje}ih objekata bo~na gra|evinska li- objekta ({ema 2). nija mora biti udaqena od bo~ne ivice parcele najmawe 1/6 planirane visine objekta (ra~una se visina {ema 2 venca objekta) sem u slu~ajevima gde je ova gra|evinska linija odre|ena planom. – Povla~ewe pojedinih delova fasade u ciqu oblikovawa objekta dozvoqeno je samo u onoj meri i na na~in da ne remeti zapo~etu blokovsku regulaciju. – Povla~ewe prizemqa objekata obavezno je u delu gde je to definisano gra|evinskom linijom prizemqa kao pozicijom koja se mora po{tovati ({ema 3).

{ema 3 – polo`aj i oblik stepeni{ta kojim se ulazi u poslovni prostor mora biti takav da ne ugro`ava kretawe pe{aka na trotoaru i mora se nalaziti na gra|evinskoj liniji prizemqa postoje}eg objekta. Stepeni{te postaviti unutar objekta; – ukoliko su intervencije koje treba preduzeti takvog obima da zadiru u konstruktivni sklop objekta, potrebno je izvr{iti kompletnu sanaciju objekta.

4.2. Op{ta pravila izgradwe objekata na parceli – U slu~aju vezanih kolonada (kroz vi{e objekata) nivo Tabela 1. Urbanisti~ki parametri prizemqa i plafona kolonade mora biti kontinua- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– lan bilo da je u pitawu novi niz objekata ili nadove- Visina Tipi~ni Izuzeci zivawe novog objekta na ve} postoje}i. Posebnu pa- Namena Tip objekta para- parc. ugaone `wu posvetiti oblikovawu pasaà, kolonada i wiho- metri ≤ 3 ara voj materijalizaciji. Minimalna visina pasaà iz- P+n Ki Pi Ki Pi Ki Pi nosi 3 m, osim na mestima gde je predvi|en prolaz (%) (%) (%) protivpoàrnih vozila gde je visina 4,5 m. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – Prelaèwe delova zgrade preko gra|evinske linije u 1 2 3 4 5 6 7 8 9 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– vidu erkera, balkona i sl. ne dozvoqava se pri {iri- osnovna ni regulacije mawoj od 12 m. Za {irinu regulacije ve- {kola / P+1 }u od 12 m istureni deo zgrade moè biti do 0,9 m. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – Istureni deo fasade ne sme biti ve}i od 1/2 ukupne de~ja povr{ine fasade. ustanova / P+2 – Ukoliko postoji potreba za izdignutim nivoom pri- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– zemqa na gra|evinskim parcelama (zbog podzemne Broj 34 – 1384 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

garaè i sl.), stepeni{te po pravilu postaviti na skom arhitektonskom tradicijom, poseduju dominant- gra|evinsku liniju, odnosno gra|evinsku liniju pri- ni gra|evinski element na uglu. zemqa ({ema 2). Nivo prizemqa ne moè biti vi{i Pravila za re{avawe parkirawa u okviru parcele: od +1,0 m u odnosu na kotu nivelete javne povr{ine – Potreban broj parking mesta re{iti u okviru gra|e- ispred zgrade. Ovo pravilo ne vaì za objekte du` Bu- vinske parcele. levara kraqa Aleksandra. Prizemqa objekata du` Bu- – Obavezno iskoristiti nagibe i denivelacije terena levara moraju biti na koti nivelete ulice ({ema 4). za izgradwu vi{eeta`nih garaà. – Garaè u podzemnim etaàma novih objekata mogu se {ema 4 izvesti kao klasi~ne ili mehani~ke. – Podzemne garaè mogu biti jednoeta`ne ili vi{e- eta`ne. – Obavezno ozeleneti prostor iznad podzemne garaè. – Ukoliko se gradi klasi~na garaà, rampa za ulaz u ga- raù mora po~eti od definisane gra|evinske linije. Izuzetno, od ovog pravila moè se odstupiti u slu~a- ju kad se ispred objekta nalazi predba{ta. Tada rampa moè po~eti na regulacionoj liniji, u ovom slu~a- – U oblikovnom smislu, novi objekti treba da budu re- ju rampa mora biti grejana u zimskom periodu. prezentativni, uklopqeni u ambijent, i to sa kvali- – Nije dozvoqeno graditi nastre{nice nad otvorenom tetnim materijalima, savremenim arhitektonskim re- rampom u prostoru izme|u gra|evinske i regulacione {ewima i dr. linije. Postavqawe objekta u odnosu na susedne objekte: Kod zatvorenog tipa bloka naslawawe novoplaniranih 4.3. Posebna pravila izgradwe novih objekata objekata na susedne defini{e se na slede}i na~in: Blok B16, katastarske parcele br. 7078, 7079, 7080, 7081, – Kalkan novog objekta naslowen na postoje}i (objekat 7082, 7083, 7084: spratnosti ve}e ili jednake P+4 koji se ne}e mewa- – odre|ene su dve gra|evinske linije ~ime je uslovqena ti) u sada{woj formi i obliku ne sme biti ve}i od izgradwa objekata na obe strane parcele i deoba ovih gabarita postoje}eg kalkana. parcela; – Mogu}e je odstupiti od pravila ukoliko zadràni su- – objektima postavqenim na gra|. liniji prema ulici sedni objekti imaju bo~ne otvore prostorija. Nova 1-1 kota prizemqa definisana je na preseku u – Nije dozvoqeno zatvarati svetlarnike postoje}ih grafi~kom prilogu Plan saobra}aja; objekata, ve} formirati iste ili sli~ne u novopro- – ulaz u podzemne garaè ostvariti i iz ulice Nova 1-1 jektovanim objektima. i iz Kajmak~alanske; – Ukoliko je novi objekat udaqen od postoje}eg mawe od – podzemne garaè objekata na ovim parcelama mogu bi- 4 m, nije dozvoqeno sa te strane novog objekta pred- ti spojene uz saglasnost vlasnika, tj. korisnika obje- vi|ati otvore stambenih prostorija. Tako|e, za ve} kata. postoje}e stambene objekte ~ija me|usobna udaqenost iznosi mawe od 3 m, u slu~aju rekonstrukcije ne mogu {ema 6 se na susednim stranama predvi|ati otvori stambenih prostorija. – Na objektima koji svojom bo~nom fasadom gledaju na javni prolaz, saobra}ajnicu unutar bloka, dozvoqeno je ostaviti otvore na toj fasadi samo u slu~ajevima kada je {irina ovog javnog prolaza {est i vi{e metara. – Na planiranim objektima u dnu parcele, dvori{ni objekti, koji sa svoje tri fasade naleù na me|ne li- Blok C24′, katastarske parcele br. 7308, 7309, 7310, nije parcele, nije dozvoqeno graditi otvore na ovim 7311, 7312, 7313: fasadama. Otvori su dozvoqeni samo na fasadama ko- – objekat postaviti na gra|evinsku liniju definisanu je su najmawe 5 m udaqene od me|ne linije parcele planom; ({ema 5). – obe fasade objekta obraditi kao glavne (uli~ne); – dvori{ta prema ulici Toneta Tom{i~a ograditi i {ema 5 parterno ozeleneti. Blok C26 i C26′, katastarske parcele br. 7374, 7375, 7376, 7377, 7378 i 7369, 7370, 7371, 7372, 7373: – objekte postaviti u dnu parcela na gra|evinsku liniju; – minimalno rastojawe izme|u susednih objekata je 3 m; – susedni objekti mogu se naslawati jedan na drugi; – na parceli je dozvoqena izgradwa garaè kao pomo}- nog objekta; – Nije dozvoqeno ostavqawe neure|enih zabatnih zido- – garaà se moè graditi u objektu ili kao nezavisan va. Sve vidne zabatne zidove projektovati ili rekon- objekat na prostoru izme|u gra|evinske i regulacio- struisati kao ure|eni deo fasade bez otvora. ne linije; – Preporu~uje se izgradwa plitkih kosih krovova. – ako je garaà van objekta (pomo}ni objekat) wena Pravila za izgradwu ugaonih objekata: visina ne sme da prelazi 3,5 m ra~unato do venca ga- – Posebnu pa`wu posvetiti oblikovawu ugaonih obje- raè; kata i wihovom uklapawu u gra|evinske linije sused- – ukoliko je objekat postavqen na me|u katastarskih nih objekata pri ~emu se moraju po{tovati svi stavo- parcela, nije dozvoqeno otvarawe bilo kakvih otvora vi iz prethodnih pravila. na zidovima koji su na me|i. – Potrebno je, ukoliko to konkretni uslovi lokacije Blok C25, katastarska parcele broj 7387 – ukoliko se dozvoqavaju, da ugaoni objekti, u skladu sa beograd- gradi na ovoj parceli moraju se po{tovati slede}a pravila: 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1385

– objekat postaviti u dnu parcele prema {koli; 4. Geodetski planovi – minimalno rastojawe objekta od granice sa katastar- D3 Katastarski plan 1 : 1.000 skom parcelom br. 7389 i 7386 je 4 m; D4 Topografski plan 1 : 1.000 – neophodno je obezbediti kolski pristup parceli for- D5 Katastar podzemnih instalacija 1 : 1.000 miraju}i novu parcelu uz saglasnost suseda. 5. Analiza postoje}eg stawa 4.4. Ostali uslovi 6. Elaborat o geotehni~kim istraìvawima terena za Faznost realizacije plana potrebe Plana detaqne regulacije Predvi|eno je da se plan realizuje u dve faze. D6 Geotehni~ki presek terena 1-1 1:500/200 Prva faza obuhvata celu teritoriju plana izuzev zone D7 Geotehni~ki presek terena 2-2 1:500/200 UMP-a i @i~ke ulice, koji su ozna~eni na grafi~kim prilozima. Sve uslovqenosti iz plana odnose se na prvu 7. Analiza mogu}nosti etapne realizacije plana fazu. Izuzetno, u prvoj fazi }e se realizovati: 8. Izve{taj o javnom uvidu – privremena re{ewa elektro i TT mreè data u odgovaraju}im grafi~kim prilozima do usvajawa planskog Ovaj plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana re{ewa druge faze; od objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. – zadràvawe postoje}ih trotoara u ulicama Starca Vujadina, Gajevoj, Branka Krsmanovi}a i Toneta Skup{tina grada Beograda Tom{i~a. Broj 350-677/03-Hááá-01, 26. decembra 2003. godine Kao druga faza u realizaciji plana predvi|ene su sle- Predsednik de}e intervencije u prostoru: Radmila Hrustanovi}, s. r. – pro{irewe trotoara u ulicama: Starca Vujadina, Ga- jevoj, Branka Krsmanovi}a i Toneta Tom{i~a; – potez du` @i~ke ulice i koridor unutra{weg magistralnog prstena koji su nazna~eni na grafi~kom Skup{tina grada Beograda, na sednici odrànoj 26. de- prilogu. Za ovaj prostor pravila ure|ivawa i gra|ewa cembra 2003. godine, na osnovu ~lana 54. Zakona o planira- bi}e naknadno definisana. wu i izgradwi („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj 47/03) i ~l. 11. i 27. Statuta grada Beograda („Slu`be- 4.5. Smernice za sprovo|ewe plana ni list grada Beograda”, br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i Ovaj plan detaqne regulacije je osnov za izdavawe Iz- 30/03), donela je voda iz Plana i odobrewa za izgradwu, u skladu sa Zako- nom o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, PLAN DETAQNE REGULACIJE broj 47/03). Sastavni deo elaborata Plana su i: PODRU^JA UZ JU@NI BULEVAR, IZME\U ULICA MAKSIMA GORKOG, [UMATOVA^KE, \ERDAPSKE GRAFI^KI PRILOZI PLANA I GOSPODARA VUÎ]A –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1. FAZA RAZRADE PDR 9. MZ NA VRAÂRU 1. Izvod iz GP-a Beograda 2021. god. 2. Postoje}e stawe – namena povr{ina 1:1.000 á – UVOD 3. Inèwersko-geolo{ka istraìvawa – dokumentaciona karta 1:1.000 1. PRAVNI I PLANSKI OSNOV 4. Planirana namena povr{ina 1:1.000 5. Urbanisti~ko re{ewe saobra}ajnih Plan detaqne regulacije podru~ja uz Ju`ni bulevar, povr{ina 1:1.000 izme|u ulica Maksima Gorkog, [umatova~ke, \erdapske 6. Regulaciono-nivelacioni plan 1:1.000 i Gospodara Vu~i}a ura|en je kao 1. faza razrade Regula- 7. Plan vodovoda 1:1.000 cionog plana 9. MZ na Vra~aru na osnovu Odluke o pri- 8. Plan kanalizacije 1:1.000 premawu regulacionog plana 9. MZ „Filip Filipovi}” 9. Plan elektrosnabdevawa 1:1.000 na Vra~aru („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj 10. Plan TT mreè 1:1.000 16/96). Na osnovu navedene odluke, Direkcija za gra|e- 11. Plan toplifikacije 1:1.000 vinsko zemqi{te i izgradwu Beograda dostavila je dopi- 12. Plan zelenih povr{ina 1:1.000 som br. 10498/96000 od 11. aprila 2001. godine zahtev za 13. Sinhron plan instalacija 1:1.000 izradu 1. faze navedenog plana, a na osnovu inicijative 13a. Sinhron plan – popre~ni profili 1:200 gra|ana sa podru~ja izme|u [umatova~ke ulice i Ju`nog –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– bulevara. Ciq plana je definisawe javnog interesa i pravila SADR@AJ DOKUMENTACIJE PLANA ure|ewa i gra|ewa, kako bi se na ovom podru~ju, koje do sa- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– da nije bilo obuhva}eno planskim dokumentom, podigao 1. Odluka o pripremawu plana detaqne regulacije standard stanovawa procesom urbane rekonstrukcije. 2. Izvod iz planova vi{eg reda Plan je ura|en je u skladu sa Prostorno-programskim 2.1. Izvod iz Generalnog plana Beograda 2021. god. konceptom Regulacionog plana dela centralne zone – Pro- (tekstualni prilog) storna celina op{tine Vra~ar, koji je verifikovan Za- 2.2. Izvod iz GUP-a Beograda do 2000. god. (tekstualni, kqu~kom Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda br. grafi~ki prilog D1) 350-2272/02-IO od 1. novembra 2002. godine. 2.3. Izvod iz Prostorno-programskog re{ewa zone Re- Prema GP-u Beograda 2021. („Slu`beni list grada Be- gulacionog plana Bulevara revolucije (tekstualni, ograda”, broj 27/03) navedeno podru~je nalazi se u povr{i- grafi~ki prilog D2) nama namewenim za: 3. Uslovi nadle`nih institucija i zavoda – stanovawe i stambeno tkivo, 3.1. Uslovi JKP – komercijalne zone i gradske centre, 3.2. Ostali uslovi – trgova~ke ulice, Broj 34 – 1386 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

– zelene povr{ine, B. Zona individualnog stanovawa – ure|enog urbanog – sport, sportske objekte i komplekse, tkiva sa gradskom vilom – javne slu`be, javne objekte i komplekse i Ovu zonu karakteri{e pravilna ure|ena urbana matri- – saobra}aj i saobra}ajne povr{ine. ca u kojoj su izgra|ene gradske vile po jasnim pravilima, posebno u pogledu parcelacije i na~ina organizacije par- 2. OBUHVAT PLANA cele. Nova gradwa planira se iskqu~ivo u okviru postoje}ih Plan obuhvata deo 9. MZ na op{tini Vra~ar, izme|u parcela i ve} postavqenih autohtonih pravila. Novi kapa- ulica Maksima Gorkog, [umatova~ke, \erdapske i Gospo- citeti i gradwa proizvod su postoje}ih kriterijuma – ve- dara Vu~i}a u povr{ini od oko 17 . ha li~ine zgrade, me|usobnog odstojawa, udaqenosti od regu- Podru~je plana ~ine slede}e katastarske parcele: lacione linije, kako se ne bi naru{io lik prostora i KO Vra~ar stvoreni ambijent. DL 25; 26; 32 ; 33 R=1:500 V2. Zona me{ovitog urbanog tkiva (poluotvoreni blo- Delovi katastarskih parcela: kovi) 4432, 4454, 4463, 3517, 3526, 3525, 3524, 3523, 3611, 3527, Karakteristika izgra|enosti u ovoj zoni su razli~ite 3529, 3530, 3531, 3532, 3533, 3534, 3535, 4777, 4438/2, 4438/1, zgrade jedna do druge, od visokih „gra|anskih” zgrada visi- 4768, 1641, 3599, 4610, 4599, 4656, 3598, 3367, 3368, 3369/1, ne oko pet spratova, do prizemnih zgrada iz tipologije 3369/2, 3370, 3371, 3372, 3373, 3374/1, 3374/4, 3374/5, 3374/6, „partaja”. Izgra|eni fond je raubovan, nedovoqno odrà- 3374/7, 3610, 3390, 3391, 3392, 3393, 3394, 3395, 3396/2, 3396/3, van, izmewen, dogra|ivan, deqen i usitwavan po principu 3397, 4932/1, 3402, 3417/1, 3404, 3405. samogradwe, tako da je izgubio svoju osnovnu karakteristi- Cele parcele: ku tipi~nu za beogradsku periferiju, a nije postao deo 3609, 3486, 3485, 3484, 3483, 3490, 3491, 3492, 3489, 3488, gradskog centra. S obzirom na to da je ovo zona koja se na- 3487, 3612, 3462, 3463, 3464, 3465, 3466, 3467, 3468, 3469, lazi uz va`ne saobra}ajnice, Ju`ni bulevar i ulicu 3470, 3471, 3474/1, 3474/2, 3475, 3476, 3477, 3478, 3479, 3480, Maksima Gorkog, planira se da se u procesu rekonstruk- 3481, 3482, 3443/2, 3443/3, 3443/4, 3443/1, 3613, 3442/1, 3442/2, cije formiraju trgova~ke ulice poluotvorenog tipa blo- 3441, 3440, 3439, 3438, 3437, 3436, 3435, 3434, 3429, 3431/1, ka. Uz dve navedene saobra}ajnice, prve dve etaè budu- 3430/1, 3430/2, 3431/2, 3431/3, 3385, 3384/1, 3384/2, 4934/1, }ih zgrada treba da budu namewene komercijalnim delat- 4934/2, 3386, 3382, 3387, 3380, 3381, 3378, 3379, 3377, 3376, nostima. U postoje}im objektima, u skladu sa planira- 3375, 4778, 4438/3, 4438/4, 4442, 4443, 4444, 4445, 4446, 4447, nim urbanisti~kim parametrima za ovu zonu, mogu}a je 4448, 4449, 4450, 4451, 4452, 4453, 4767, 3444, 3445, 3446, prenamena prostora – stanovawe u delatnost ili delat- 3447, 3448, 3449, 3450/1, 3450/2, 3451, 3432, 4774, 4768, 4455, nost u stanovawe. 4456, 4457, 4466, 4458, 4465, 4459, 4771, 4462, 4508, 4492, 4511, 4510, 4509, 4507, 4506, 4505, 4504, 4503, 4502, 4501, G. Zona transformacije postoje}eg devastiranog urba- 4500, 4499, 4498, 4497, 4496, 4495, 4494, 4493, 4773, 4769, nog tkiva u me{ovito urbano tkivo 4512, 4513, 4514, 4515, 4516, 4517, 4518, 4519, 4520, 4521, Zona na padinama prema Ju`nom bulevaru oko Vardar- 4522, 4523, 4524, 4525, 4526, 4527, 4528, 4490, 4491, 4489, ske i Grahovske ulice karakteristi~na je po uskoj parceli 4467, 4469, 4470, 4471, 4472, 4473, 4474, 4475, 4770, 4476, na kojoj su prizemne ili jednospratne zgrade. Na pojedi- 4477, 4478, 4479, 4480, 4481, 4482, 4483, 4484, 4485, 4486, na~nim parcelama izgra|ene su i ve}e zgrade, sa vi{e sta- 4487, 4488, 4772, 4530, 4531, 4532, 4533, 4534, 4535, 4536, nova. Model za rekonstrukciju ovog tkiva treba da bude 4537, 4538, 4539, 4540 ,4541, 4542, 4543, 4544, 4545, 4572, upu}uju}i, a ne ograni~avaju}i, kako bi sami stanovnici 4573, 4574, 4575, 4576, 4577, 4578, 4579, 4580, 4582, 4584, bili u mogu}nosti da zamene dotrajali gra|evinski fond. 4585, 4586, 4587, 4588, 4589, 4590, 4592, 4593, 4594, 4595, Budu}a izgradwa treba da se bazira na zgradama tipa stam- 4596, 4597, 4766, 4549, 4550, 4551, 4552, 4553, 4554, 4555, bene zgrade na regulaciji ili sa predba{tom, u nizu ili 4556, 4557 4558, 4559, 4560, 4561, 4562/1, 4563/1, 4564/1, slobodnostoje}ih, sa vi{e stanova (do {est) i ve}e sprat- 4564/3, 4565/1, 4565/3, 4566/1, 4567/1, 4567/3, 4568, 4570/6, nosti, sa ure|enim parcelama i stvarawu novih zelenih 4570/5, 4570/4, 4570/3, 4570/2, 4570/1, 4571. prostora. U slu~aju neslagawa sa grafi~kim prilogom „Kopija katastarskog radnog originala”, vaì grafi~ki prilog. 3. USLOVI ZA[TITE KULTURNO-ISTORIJSKOG NASLE\A áá – PRAVILA URE\EWA Na podru~ju plana nema kulturno-istorijskih celina 1. NAMENA ZEMQI[TA od interesa za slu`bu za{tite. Zgrada O[ „Milica Pavlovi}”, podignuta 1930. godi- Zemqi{te u okviru granica plana nameweno je za: ne po projektu arh. Milutina Borisavqevi}a, izgra|ena u – javne namene duhu akademizma – neoklasicizma, kulturno je dobro pod - javne saobra}ajne povr{ine, prethodnom za{titom. - javne zelene povr{ine, Mere za{tite za navedenu zgradu su slede}e: - zgrade javne namene iz oblasti obrazovawa i soci- – o~uvawe izgleda, horizontalne i vertikalne regula- jalne za{tite, cije, kao i dekorativnih elemenata arhitekture; - sport i rekreaciju, – aùrno pra}ewe stawa i odràvawe konstruktivno- - konfesionalnu delatnost, stati~kog sistema, krovnog pokriva~a, svih fasada i ente- – namene pojedina~nog, privatnog interesa rijera i ispravnosti instalacija; - zgrade namewene stanovawu sa delatnostima i – zabrana dogradwe i nadgradwe; - zgrade namewene komercijalnim delatnostima, – ure|ewe parcele, obnavqawe i odràvawe vegetacije kako je prikazano na grafi~kom prilogu „Namena povr- na parceli. {ina” u R=1:1.000. 4. URBANISTI^KI USLOVI ZA JAVNE POVR[INE 2. KARAKTER ZONA Veli~ine parcela za javne saobra}ajne povr{ine, javne U okviru prostora u granicama ovog plana izdvajaju se zelene povr{ine, za izgradwu objekata javne namene i ver- tri zone koje se razlikuju po svom karakteru, tipologiji i ski objekat namewen konfesionalnoj delatnosti, utvr|e- morfologiji: ne su ovim planom i wihova deoba nije dozvoqena. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1387

4.1. Javne saobra}ajne povr{ine plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina, popre~ni profili saobra}ajnica i podu`ni profil Bo- Za javne saobra}ajne povr{ine definisane su parcele janske ulice”. S1 do S21, prikazane na grafi~kom prilogu Plan javnih Nivelaciono re{ewe novoplaniranih saobra}ajnica povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe u R 1:1.000. odrediti na osnovu detaqnog geodetskog snimka terena i uskladiti sa ve} izgra|enom fizi~kom strukturom. Uli~na mreà Kolovoznu konstrukciju novoprojektovanih i saobra}ajnih povr{ina predvi|enih za rekonstrukciju dimenzioni- U funkcionalnom smislu, uli~na mreà predmetne lo- sati u odnosu na vaè}e propise i o~ekivano saobra}ajno kacije ostaje nepromewena. optere}ewe, pri ~emu predvideti kolovozni zastor od as- Saobra}ajnica Ju`ni bulevar je obra|ena RP saobra}aj- falt betona. Trotoare uz saobra}ajnice predvideti sa za- nice Ju`ni bulevar – deonica od Ustani~ke do Gr~i}a storom od asfalt betona. Na planiranim otvorenim par- Milenka („Slu`beni list grada Beograda”, broj 15/01), king povr{inama predvideti zastor od prefabrikovanih predstavqa ste~enu urbanisti~ku obavezu, i na delu pred- elemenata beton-trava (BT plo~e) sa otvorima za sadnice metnog regulacionog plana je regulacione {irine 26 . m ili od asfalt betona. Ulica Maksima Gorkog bi}e predmet obrade drugog Odvodwavawe svih saobra}ajnih povr{ina vr{iti gra- planskog dokumenta. U primarnu uli~nu mreù, pored pomenutih, ulazi i sa- vitaciono u sistemu zatvorene ki{ne kanalizacije. obra}ajnica koja povezuje Ju`ni bulevar i ulicu 14. decembra, u rangu ulice drugog reda, pravcem Bojanske i ulice Javni gradski saobra}aj Vladimira Kari}a. Probijawem Bojanske ulice ka Ju`nom Plansko re{ewe JGS-a prvenstveno se zasniva na po- bulevaru dobija se alternativna veza povezivawa dva dela stoje}em stawu pri ~emu se: grada (op{tine Vra~ar i op{tine Zvezdara). Tako se Bo- janska ulica na delu ovog regulacionog plana planira re- – zadràvaju postoje}e autobuske linije du` ulice Mak- gulacione {irine 10 sa kolovozom {irine 6 i obo- sima Gorkog, sa postoje}im lokacijama stajali{ta JGS-a i m m zadràvawem dvosmernog saobra}aja, stranim trotoarima od po 2 m, sa podu`nim padom ka Ju- `nom bulevaru 11,6 %. – zadràvaju postoje}e autobuske linije du` uliceJu- [umatova~ka ulica kao deo sekundarne uli~ne mreè `ni bulevar, sa izmewenim lokacijama stajali{ta JGS-a i se rekonstrui{e, tako da dobija pravilni oblik elemena- zadràvawem dvosmernog saobra}aja. ta situacionog plana. Planira se regulacione {irine 6 m sa obostranim trotoarima {irine 2 m. Parkirawe Planira se ukidawe direktne veze Grahovske ulice na Ju`ni bulevar. Grahovska ulica se povezuje sa Vardarskom Parkirawe vozila u okviru granice plana re{ava se na ulicom i preko we ostvaruje prikqu~ak na Ju`ni bulevar, vi{e na~ina: po sistemu uliv – izliv. Na novoplaniranom delu Grahov- – u okviru parcela, ske ulice predi|ena je obostrano izgradwa parking povr- – u okviru regulacione {irine saobra}ajnica, {ina (ukupno 32 PM ). Regulacionu {irinu ovde ~ine: ko- – u okviru garaà. lovoz 5,5 m, obostrani parkinzi 5 m i obostrani trotoari {irine 1 m i 2,5 m. Planirano je da novi objekti svoje potrebe za stacio- Ovim planom predvi|a se direktno povezivawe ulice nirawem vozila definisane na bazi normativa re{avaju u Generala Horvati}a na Ju`ni bulevar prikqu~kom po si- okviru svoje gra|evinske parcele, bilo u garaì u sklopu stemu uliv – izliv. samog objekta ili na slobodnom delu parcele. Planira se i rekonstrukcija ulice Mlade Bosne prema Planirana je izgradwa podzemne garaè u bloku 156 u grafi~kom prilogu , tako da je sada u okviru wene regula- okviru sportskog centra za wihove potrebe. Wen kapaci- cije mogu}e podu`no parkirawe. tet je do 25 PM, a prilaz se ostvaruje sa saobra}ajnice Ju- Poloàj saobra}ajnica sa elementima situacionog i `ni bulevar po principu uliv – izliv. nivelacionog plana, podu`ni i popre~ni profili, prika- Bilans mesta za parkirawe prikazan je u narednoj zani su u u grafi~kom prilogu: „Regulaciono-nivelacioni tabeli: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Potrebe po GP-u Potrebe po konceptu Ostvareno Broj –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Bilans bloka PM stan PM posl ukupno PM stan PM posl ukupno na otvoreni garaè ukupno parceli parkinzi –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 153 14 14 28 13 14 27 27 27 0 154 34 6 40 32 6 38 38 38 0 155 0 0 0 0 0 0 0 0 0 156 152 95 247 138 95 233 197 11 25 233 0 156a 107 60 167 98 60 158 148 10 158 0 157 79 14 93 74 14 88 88 32 120 32 158 33 27 60 29 27 56 56 56 0 200 60 30 90 55 30 85 85 85 0 201 90 63 153 82 63 145 145 145 0 202 83 45 128 76 45 121 121 121 0 203 75 25 100 70 25 95 65 33 98 3 204 39 6 45 37 6 43 43 43 0 205 75 11 86 69 11 80 80 80 0 206 38 7 45 36 7 43 43 43 0 207 64 25 89 59 25 84 53 53 -31 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno: 943 428 1.371 868 428 1.296 1.189 76 35 1,300 4 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 34 – 1388 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Podaci o potrebnom broju parking mesta dobijeni su na Dozvoqeni radovi: osnovu normativa iz Prostorno-programskog koncepta RP – odobrava se izgradwa – podizawe i ure|ewe skvera dela centralne zone – prostorna celina op{tine Vra~ar. Za savremenim dekorativnim elementima za poplo~avawe sta- prora~un potrebnog broja parking mesta za potrebe stanov- za i platoa, opremawe potrebnim parkovskim mobilijarom, nika predmetne lokacije, primeweno je da je BRGP stana 105 quqa{kama, klackalicama i drugim spravama za igru dece, m2 i da normativ za potreban broj PM iznosi 0,7 PM po sta- klupama, korpama za otpatke i sl. Na povr{inama za igru de- nu za postoje}e stawe, za planirano 1 PM po stanu, a za po- ce, a naro~ito ispod sprava za pewawe, quqa{ki, klackali- slovawe 1PM na 60 m2 neto povr{ine poslovnog prostora. ca i drugih odobrena je primena iskqu~ivo mekih zastora, – od ukupne povr{ine venca 70% mora biti pod zeleni- Uslovi za olak{ano kretawe dece, starih, hendikepi- lom,a preostale povr{ine (30%) mogu biti pod stazama i ranih i invalidnih lica de~jim igrali{tima, U toku razrade i sprovo|ewa plana primeniti odredbe – nagla{avawe likovnog karaktera prostora skvera- Pravilnika o uslovima za planirawe objekata u vezi sa ne- venca i wihovog zna~aja u oblikovawu ambijenta, akcento- smetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalid- vati kvalitetnim travwacima i velikim povr{inama pod sezonskim i vi{egodi{wim cve}em, nih lica („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj 18/97). – izgradwa ~esama, fontana ili drugih vodenih eleme- Uslovi za evakuaciju otpada nata, postavqawe skulptura, spomenika, spomen-bista, – zamena postoje}eg nekvalitetnog drve}a, novim kvali- Neophodno je obezbediti direktan i neometan pristup tetnim vrstama sa izrazito dekorativnim karakteristika- lokacijama sudova za sme}e, pri ~emu se mora voditi ra~u- ma cvetova ili ~etinara dekorativnih formi habitusa, na da maksimalno rastojawe od pretovarnog mesta do komu- – sadwa drve}a, sa navedenim karakteristikama, na po- nalnog vozila iznosi 15m (maksimalno ru~no gurawe kon- vr{inama venaca na kojima ih danas nema. tejnera) po ravnoj podlozi bez ijednog stepenika. Pristup- Radovi koji nisu dozvoqeni: ne staze moraju biti najmawe {irine 3,50 m – za jednosmer- – postavqawe kioska, ni i 6 m – za dvosmerni saobra}aj. Ukoliko se radi o sle- – izgradwa zgrada privremenog ili trajnog karaktera, pim zavr{ecima pristupnih staza, obavezna je izgradwa – primena tvrdih zastora na de~jim igrali{tima, okretnice, jer nije dozvoqeno kretawe komunalnih vozila – promena namene ni na jednom delu nekom drugom na- unazad, s obzirom na to da su wihove gabaritne dimenzije menom ni kao privremeno re{ewe, 8,60h2,50h3,50 m, ~iji osovinski pritisak 10 tona i polu- – se~a i uklawawe postoje}e kvalitetne vegetacije uko- pre~nik okretawa 11 m. liko nije u funkciji sanitarno-biolo{kih ili estetskih intervencija. 4.2 Javne zelene povr{ine Drvoredi Za javne zelene povr{ine definisane su parcele J1 i Drvoredi kao oblik linearnog zelenila izuzetno su vaàn J7, prikazane na grafi~kom prilogu Plan javnih povr{i- elemenat za formirawe ukupnog sistema zelenila i pred osta- na sa smernicama za sprovo|ewe u R 1:1.000. log zna~ajan su ekolo{ki faktor o~uvawa,za{tite i unapre- |ewa ìvotne sredine i uve}awa ambijentalnih vrednosti. Zelenilo Planom se zadràvaju svi postoje}i drvoredi u ulicima Sistem zelenila na teritoriji obuhva}enoj predmet- Gospodara Vu~i}a i Maksima Gorkog i planira se obnova nim planskim dokumentom ~ine: drvoreda u ulicama Ju`ni bulevar i Vardarska. – javni zeleni prostori: skverovi – venci, linearno ze- Ulica Ju`ni bulevar imala je poseban karakter sa drvo- lenilo du` saobra}ajnica, drvoredi, redom jablana u travnim ba{ticama uz kolovoz. Zbog visine drvoreda, „linija” ulice se sagledavala sa mnogih ta~aka u – zelenilo u kompleksu ustanova: O[ „Milica Pavlo- gradu. Drvored jablana pose~en je prilikom rekonstrukcije vi}”, pred{kolske ustanove „Vra~ar”, crkve Svete Troji- ulice, a planskim dokumentom je predvi|ena obnova drvoreda. ce, Sportsko-rekreativnog centra i drugih, U Vardarskoj ulici je od nekada{weg drvoreda preostalo – zelenilo stambenih blokova: na parcelama porodi~- tri drveta. Planom se predvi|a obnova drvoreda i u ovoj ulici. nog i vi{eporodi~nog stanovawa. Dozvoqeni radovi: Sve navedene kategorije postoje}ih i planiranih zelenih – rekonstrukcija – obnova drvoreda u svim ulicama gde prostora predstavqaju dragocene ~inioce prirodnih,biolo- je pojedina~no drve}e ili niz drveta du` ve}eg dela ulica {kih, ekolo{kih i ambijentalnih vrednosti podru~ja,stoga pose~eno,o{te}eno ili obolelo obavezna je, se zadràva svo postoje}e kvalitetno drve}e bilo da se na- – u ulicama u kojima je staro ili o{te}eno drve}e pot- lazi u sklopu drvoreda ili kompleksa javne namene, kom- puno ili delimi~no zameweno novim mladim sadnicama, pleksa posebne namene, delatnosti, ili stanovawa. planom je predvi|ena daqa sukcesivna zamena svih nekva- Ne odobrava se izgradwa na zelenim povr{inama, de~- litetnih primeraka koji vi{e ne zadovoqavaju ekolo{ke, jim igrali{tima i sportskim terenima nijedne vrste obje- biolo{ke ili estetske kriterijume, kata – zgrada, nadzemnih ili podzemnih, ni privremenog – predvi|eno je osnivawe novih drvoreda u svim ulica- ni trajnog karaktera koje nisu u funkciji date namene, ma gde to dozvoqava profil ulice ili poloàj komunal- ta~nije ako nisu predvi|eni ovim planom. nih instalacija {to }e se utvrditi prilikom izrade teh- Intervencije u okviru zelenih i sportskih povr{ina ni~ke dokumentacije, mogu se raditi samo na osnovu odgovaraju}e urbanisti~ke i – sanitarno-biolo{ke i se~e iz estetskih razloga, projektne dokumentacije. – redukcija kro{wi drve}a samo kada je iz opravdanih razloga nepohodna, ali tako da se obavezno sa~uva osnovna Parkovi, skverovi – venci karakteristika habitusa konkretne vrste. Na teritoriji u granicama ovoga plana nema formira- Radovi koji nisu dozvoqeni: ne postoje}e parkovske povr{ine, a nema prostornih mo- – se~a i uklawawe drve}a u drvoredu ukoloko nije u gu}nosti za podizawe i ure|ewe novog parka. funkciji sanitarno-biolo{kih ili estetskih interven- U bloku 155 planom je predvi|ena javna zelena povr{i- cija, odnosno ukoliko nisu predvi|eni planom. na koja po svom poloàju i veli~ini odgovara kategoriji Zelene povr{ine posebne namene skvera odnosno venca. Ovaj planirani venac ima povr{i- nu od oko 0,2 ha. Danas na toj povr{ini egzistira drve}e Kompleks osnovne {kole i de~jih ustanova razli~itih vrsta, kvaliteta i starosti. Jo{ jedna zelena Zeleni prostori u kompleksu Osnovne {kole „Milica povr{ina ovog tipa, ali znatno mawa ( oko 0,06 ha) plani- Pavlovi}’’ iako neposredno sluè selektivnim korisni- rana je u ulici Mlade Bosne u bloku 207. cima, zna~ajan su ekolo{ki faktor ukupnog zelenog sistema. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1389

Zelene povr{ine u kompleksu {kole re{avati po prin- Povr{ine za sport i rekreaciju cipu parkovske povr{ine, na~inom – stilom ure|ewa kom- Sportska hala – u bloku 203 patibilnom arhitekturi objekta {kole. U kompleksu de~je ustanove pored zelenih povr{ina U okviru kompleksa namewenom sportu i rekreaciji iz- predvideti i de~ja igrali{ta sa spravama prilago|enim graditi zatvorenu multifunkcionalnu sportsku halu name- de~jem uzrastu,odnosno u skladu sa pravilnikom za tu kate- wenu za javno kori{}ewe. Ispod dela hale, ukupne BRGP goriju ustanova. oko 5.000 m2, predvideti i garaù sa min. 25 PM za potre- Dozvoqeni radovi: be korisnika usluga i zaposlenih. Halu graditi okviru – rekonstrukcija i revitalizacija svih zelenih povr- slede}ih parametara: {ina, - maksimalni indeks zauzetosti 70% – sanitarno-biolo{ke i se~e iz estetskih razloga, - maksimalni indeks izgra|enosti 0.8 – rekonstrukcija u ciqu pove}awa kvaliteta svih trav- - maksimalna spratnost G+P. nih i cvetnih povr{ina, – sadwa novih sadnica sa izrazito dekorativnim svoj- Povr{ina za verski objekat stvima, – formirawe novih cvetnih povr{ina od sezonskog Crkva Sv. Trojice – u bloku 206 cve}a, perena i ruì~waka, Kompleks i crkvu sv.Trojice urediti u okviru slede}ih – izgradwa otvorenih i pokrivenih sportskih povr{ina. parametara: Radovi koji nisu dozvoqeni: – primena vrsta drve}a ili {ibqa sa trnovitim izra- - maksimalni indeks zauzetosti 40% {tajima, otrovnim svojstvima lista ploda ili cveta, - maksimalni indeks izgra|enosti 0.6 – primena vrsta sa dokazanim alergogenim svojstvima – - maksimalna spratnost P+1 ovo se pre svega odnosi na komplekse kombinovane de~ije i kanonima Srpske pravoslavne crkve. ustsnove i {kole ali je poèqno da se o ovome vodi ra~u- Gabarit hrama, maksimalne BRGP 250 m2, orijentacio- na i na svim drugim pov{inama . no postaviti na mestu postoje}eg hrama, a oltar orijentisati ka istoku sa dozvoqenim odstupawem do ± 30°. Dozvo- Kompleks crkve Svete Trojice qena je i dogradwa, odnosno zamena postoje}eg parohijskog Zelene povr{ine u kompleksu crkve re{avati u skladu doma, do maksimalne BRGP 568 m2, spratnosti P+1, na mi- sa specifi~nim potrebama korisnika. nimalnoj udaqenosti 6 m od hrama. 4.3. Povr{ine za objekte javne namene 5. URBANISTI^KI USLOVI ZA INFRASTRUKTURNU MRE@U I OBJEKTE Povr{ine za objekte javne namene definisane su parcelama J2, J3, J4, J5,J6 i J8, prikazane na grafi~kom pri- 5.1. Uslovi za izgradwu vodovodne mreè i objekata logu Plan javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe u Predmetno podru~je u granicama plana pripada drugoj R 1:1.000. visinskoj zoni vodosnabdevawa kotama pijezometara: min. 200 i maks. 210 . Povr{ine za zgrade javne namene iz oblasti obrazovawa i mnm mnm Snabdevawe vodom áá visinske zone re{iti iz postoje- socijalne za{tite }ih primarnih cevovoda ∅ 800 mm koji prolazi [umato- O[ „Milica Pavlovi}” – u bloku 156 va~kom ulicom, cevovoda ∅ 450 mm u ulici Gr~i}a Milen- Rekonstrukciju u okviru kompleksa raditi u skladu sa ka i cevovoda ∅ 200 mm u ulici Maksima Gorkog. konzrvatorskim uslovima Zavoda za za{titu spomenika Delom predmetnog kompleksa prolazi kao tranzit pri- kulture grada Beograda u okviru slede}ih parametara: marni cevovod ∅ 600 mm – ∅ 500 mm prve visinske zone - maksimalni indeks zauzetosti 25% du` Ju`nog bulevara i Vardarskom ulicom. - maksimalni indeks izgra|enosti 0.5 U vreme izgradwe i rekonstrukcije saobra}ajnice Ju- - maksimalna spratnost P+1 `ni bulevar i novog kolektora prema nivelacionim, sta- i kapaciteta 400 dece. ti~kim, dinami~kim uticajima planirati i rekonstrukciju cevovoda ∅ 600/∅ 500 mm. Novu trasu cevovoda ∅ 600 – ∅ Likovno-obrazovni centar – u bloku 156 500 mm postaviti po ivici novog kolovoza. Zgradu dograditi prema potrebama za pro{irewem ka- Oko primarnih cevovoda ∅ 800 mm, ∅ 600/∅ 500 mm paciteta, a u okviru slede}ih parametara: treba obezbediti za{titni pojas od 5 m, sa svake strane i - maksimalni indeks zauzetosti 20% u tom pojasu nije dozvoqeno postavqawe bilo kakvih obje- - maksimalni indeks izgra|enosti 0.5 kata. - maksimalna spratnost P+1+Pk Novo saobra}ajno re{ewe, tako|e stawe i kapacitet po- i kapaciteta 70 u~enika. stoje}e vodovodne mreè, koja je stara i nedovoqna po kapacitetu, uslovqava izradu nove distribucione vodovodne De~ji vrti} u [umatova~koj ulici – u bloku 156 mreè. Potrebno je predvideti zamenu svih distributivnih ce- Izgradwu okviru kompleksa raditi u okviru slede}ih vovoda mawih od ∅ 150 mm po{to je postoje}a mreà stara parametara: i nedovoqnog kapaciteta - maksimalni indeks zauzetosti 25% Planirane i postoje}e vodovodne cevi nedovoqnog - maksimalni indeks izgra|enosti 0.5 pre~nika i one vodovodne cevi koje se nalaze van trotoara - maksimalna spratnost P+1+Pk i regulacije saobra}ajnica zameniti novim cevima dimen- i kapaciteta 180 dece. zija najmawe ∅ 150 mm. Postaviti nove distribucione cevovode ∅ 200 mm áá De~ji vrti} „Vra~ar“- u bloku 156 visinske zone sa obe strane Ju`nog bulevara od ulice Rekonstrukciju u okviru kompleksa raditi u okviru sle- Maksima Gorkog i veze sa postoje}im cevovodom ∅ 200 mm de}ih parametara: i sa cevovodom ∅ 450 mm i ∅ 350 mm u ulici Gr~i}a Mi- - maksimalni indeks zauzetosti 40% lenka. - maksimalni indeks izgra|enosti 0.8 Planirane cevovode ∅ 200 mm povezati sa postoje}om - maksimalna spratnost P+2 distributivnom mreòm koja se zadràva i planiranom re- i kapaciteta 100 dece. konstruisanom mreòm tako da ~ine jednu celinu. Broj 34 – 1390 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Trase novih cevovoda voditi javnim povr{inama, tro- ti osam TS10/0 kâ, instalisane snage 630 KâA , kapacite- toarima ili zelenim povr{inama u skladu sa sinhron-pla- ta 1000 KâA uz zadràvawe postoje}e ~etiri TS 10/0,4 kâ. nom. Vodovodna mreà treba da bude formirana kao prste- Planirane TS 10/0,4 kâ izgradi}e se u sklopu gra|evin- nasta. Izgradwu i rekonstrukciju vodovodne mreè vr{i- skih objekata kao i posebni objekti . Planirane TS-1 i ti prema fazama izgradwe objekata u bloku. Na vodovodnoj TS-5 postaviti kao slobodnostoje}e, a ostale izgraditi u mreì predvideti nadzemne hidrante za ga{ewe poàra. sklopu gra|evinskih objekata. Za trafo-stanice definisane su parcele TS-1 i TS-5. 5.2. Uslovi za izgradwu kanalizacione mreè Planirane TS 10/0,4 kâ , u sklopu gra|evinskih objeka- i objekata ta postaviti pod slede}im uslovima: – prostorije za sme{taj TS 10/0,4 kâ , svojim dimenzi- Predmetno podru~je pripada teritoriji centralnog jama i rasporedom treba da posluè za sme{taj transfor- gradskog kanalizacionog sistema i neposrednom slivu matora i odgovaraju}e opreme; Mokrolu{kog kolektora i to u onom wegovom delu na kome – prostorije za TS predviditi u nivou terena ili sa ne- je kanalizacija zasnovana prema op{tem principu kanali- znatnim odstupawem od prethodnog stava; sawa {to je opredeqewe i u ovom planskom dokumentu. – pransformatorska stanica mora imati dva odvojena Predmetna teritorija opremqena je kanalizacionom odeqewa i to odeqewe za sme{taj transformatora i ode- mreòm u svim postoje}im ulicama. qewe za sme{taj razvoda visokog i niskog napona. Svako Teritorija ovog plana pripada „ûburskom slivu”, gde odeqewe mora imati nesmetan direktan pristup spoqa; je glavni odvodnik svih voda ovog sliva sistem kolektora u saobra}ajnici Ju`ni bulevar. – betonsko postoqe u odeqewu za sme{taj transforma- To su tzv. „levi” kolektor dimenzija OB 70/125 i tzv. tora mora biti konstruktivno odvojeno od konstrukcije cm zgrade izme|u oslonca transformatora i transformatora „desni” kolektor OB 100/150 cm, koji su poloèni najni- ìm delovima sliva. postaviti elasti~nu podlogu u ciqu presecawa akusti~nih Idejnim projektom rekonstrukcije kolektorskog siste- mostova (prenosa vibracija); ma u Ju`nom bulevaru kojim se defini{u uslovi rekon- – obezbediti zvu~nu izolaciju tavanice prostorije za sturkcije postoje}eg kolektorskog sistema, predvi|ena je sme{taj transformatora i blokirati izvor zvuka du` zidova prostorije; izgradwa novog kolektora ∅ 2000 mm ili 260/160 cm u saobra}ajnici Ju`ni bulevar kao dopunski kolektor za pri- – predvideti toplotnu izolaciju prostorija TS. jem ra~unskih ki{nih dotoka sa sliva, verovatno}e pojave Slobodnostoje}e TS 10/0,4 kâ postaviti na slobodnim jedanput u deset godina. povr{inama. Za planirane TS predvideti povr{inu od 5h6 m. Postoje}i kolektori su u lo{em fizi~kom stawu i ne- Objekat za sme{taj TS 10/0,4 kâ treba da posluì za sme- dovoqnog kapaciteta, po{to se pri ve}im ki{ama vode iz- {taj trabsformatora i opreme odgovaraju}e snage. Gra|e- livaju na kolovoz, pa je neophodno kao definitivno re{e- vinski deo uklopiti u okolni ambijent. we izgraditi novi kolektor koji }e preuzeti funkciju po- Kolski pristup planirati izgradwom pristupnog puta stoje}ih. najmawe {irine 3 m do najbliè saobra}ajnice. Prikqu~- Oba kolektora koji se ukidaju u vreme kada im prestane ne vodove 10 kâ izvesti na postoje}u mreù 10 kâ kao i na funkcija, treba hidrauli~kim putem ispuniti rastresitim planiranu TS 110/10 kâ „Obili}”. materijalom. U tom smislu potrebno je izgraditi dva voda 10 kâ od Izgradwu, rekonstrukciju i pove}awe dimenzija kana- planiranih TS do TS 110/10 kâ „Obili}”. Postoje}e vodo- lizacije realizovati fazno prema potrebi i mogu}nostima ve 10 i 1 kâ a koji su u koliziji sa planiranim objektima postoje}eg kanalizacionog sistema, naro~ito u delovima izmestiti na novu lokaciju. Planirane vodove 10 i 1 kâ ulica [umatova~ke, Bra}e Radovanovi}, Mlade Bosne, Go- izvesti u koridoru postoje}ih i planiranih saobra}ajnih spodara Vu~i}a, Vladimira Kari}a i Maksima Gorkog. i slobodnih povr{ina. Planirane vodove postaviti pod- Trase novih kanala po pravilu postaviti oko osovine zemno a u rovu potrebnih dimenzija u zavisnosti od broja kolovoza saobra}ajnica ili kolskih staza. vodova u rovu. Na mestima gde se o~ekiju ve}a mehani~ka Novu kanalizaciju dimenzionisati prema odgovaraju- naprezawa vodove postaviti u kablovsku kanalizaciju. }em hidrauli~kom prora~unu, ali bez obzira na rezultate Osvetqewem planiranih saobra}ajnica posti}i sred- ovih prora~una ne predvi|ati nove kanale mawe od ∅ 300 wi nivo luminancije od oko 0,6 cd/m2. Uslovi za osvetle- mm, uz uslov minimalne nivelete koja prihvata ku}ne veze we Ju`nog bulevara dati su u vaè}em regulacionom planu i kvalitetan tok u kanalima. date saobra}ajnice i zadràvaju se. Vodove javnog osvetle- Postoje}u kanalizaciju iz Bojanske ulice (Cerski pro- wa postaviti podzemno, a u rovu potrebnih dimenzija. Na laz), kolektor 60/110 cm i Skopqanske ∅ 400 mm, treba mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa tla, vodo- ukinuti ukoliko ih nije mogu}e za{titi kolskim stazama, ve postaviti u kablovsku kanalizaciju. po{to u planiranom re{ewu zauzimaju prostor za budu}u izgradwu. 5.4. Uslovi za izgradwu TT mreè i objekata

5.3. Uslovi za izgradwu elektroenergetske mreè Ovo podru~je pripada podru~noj ATC „Krunski venac ” i objekata i kablovskim podru~jima Nº 30, 33, 38, 40 i 42 kao i podru~noj ATC „Zvezdara” i kablovskom podru~ju Nº 17. Po- Na predmetnom podru~ju izgra|ena je elektri~na dis- stoje}i kapaciteti TT mreè ne zadovoqavaju postoje}e po- trubutivna mreà objekata, naponskog nivoa 1, 10 i 35 kâ trebe u pitawu obezbe|ewa potrebnog broja telefonskih . Postoje}e TS 10/0,4 kâ izgra|ene su u sklopu gra|evin- prikqu~aka. Za podru~je teritorije op{tine Vra~ar ura|en skih objekata kao i posebni objekti. Mreà vodova 10 i 35 je idejni projekat TT mreè. Na osnovu urbanisti~kih po- kâ izgra|ena je podzemno, a u sklopu saobra}ajnih i drugih kazateqa i datog idejnog projekta do{lo se do potrebnog slobodnih povr{ina. Mreà vodova 1 kâ izvedena je pod- re{ewa TT mreè za dato podru~je. Obezbe|ewe potrebnog zemno a jednim mawim delom nadzemno. Postoje}e saobra- broja telefonskih prikqu~aka obezbedi}e se iz novopro- }ajnice opremqene su, uglavnom, instalacijama javne ra- jektovanog kablovskog podru~ja 38 i 42s ATC „Krunski ve- svete. Na delu ul. Maksima Gorkog izgra|ena je kontaktna nac” i kablovskog podru~ja Nº 17 ATC „Zvezdara”. mreà sa odgovaraju}im vodovima za napajawe. Na predmetnom podru~ju izgra|ena je TT kanalizacija i Na osnovu urbanisti~kih pokazateqa kao ispecifi~- TT mreà razli~itog kapaciteta. Postoje}a TT kanaliza- nog optere}ewa za pojedine korisnike odre|en je potreban cija izgra|ena je u trotoarskom prostoru pojedinih saobra- broj TS 10/0,4 kâ, a koje je poptrebno realizovati za pred- }ajnica . TT mreà izvedena je podzemno, du` saobra}ajnih metno podru~je. Za predmetno podru~je potrebno je izgradi- i slobodnih povr{ina, a jednim mawim delom nadzemno. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1391

Planiranu TT kanalizaciju – TT vodove izvesti u kori- varu JA, u visini hotela „Mladost” do predmetnog prosto- doru postoje}ih i planiranih saobra}ajnih povr{ina. ra, kao i merno-regulacionu stanicu MRS „Vra~ar”, u ko- Planiranu TT kanalizaciju izvesti na magistralnim prav- joj }e se vr{iti redukcija pritiska i distribucija gasa do cima. Planiranu TT kanalizaciju – TT vodove izvesti pod- potro{a~a. Lokacija MRS „Vra~ar” bi}e van granica zemno, a u rovu potrebnih dimenzija. Na mestima gde se predmetnog plana, definisana drugom planskom dokumen- o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa tla, TT vodove postavi- tacijom. ti u za{titnu cev . Postoje}u nadzemnu TT mreù ukinuti. Distributivna gasovodna mreà obuhvata gasovodni si- U planiranim objektima izgraditi unutra{wi ku}ni stem od MRS „Vra~ar” do pojedina~nih prikqu~aka svakog izvod potrebnog kapaciteta. Re{ewe TT kanalizacije pri- potro{a~a unutar predmetnog prostora.Ovaj gasovod vodi- hvata se iz re{ewa koje je dato kroz Regulacioni plan sao- ti u trotoarima saobra}ajnica u vidu prstenaste mreè. bra}ajnice Ju`ni bulevar – deonica od Ustani~ke do Gr~i- Prilikom polagawa gasovodnih cevi voditi ra~una o we- }a Milenka („Slu`beni list grada Beograda”, broj 15/01). govom dozvoqenom rastojawu u odnosu na ostale infrastrukturne vodove.U rovu sa gasovodima poloìti vi{ena- 5.5. Uslovi za izgradwu toplovodne mreè i objekata menske telekomunikacione kablove za daqinsko o~itavawe elektronskih mera~a i drugih informativnih sistema. Na predmetnom prostoru postoji u vrlo malom obimu Pri projektovawu i izgradwi distributivnog gasovoda centralizovani vid snabdevawa toplotnom energijom. Sko- u svemu po{tovati odredbe iz Pravilnika o tehni~kim ro svi potro{a~i koriste svoje individualne toplotne iz- normativima za polagawe i projektovawe distributivnog vore i to uglavnom kao energente – elektri~nu energiju , gasovoda od polietilenskih cevi za pritisak do 4 bar-a ~vrsto ili lako te~no gorivo. Od ve}ih toplotnih izvora („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj 22/92). preko kojih svoje potrebe za grejawem, kuvawem i u mawe tehnolo{ke svrhe zadovoqavaju neki potro{a~i, izdvajaju 6. Inèwersko-geolo{ki uslovi se kotlarnice (KO) u slede}im objektima: – KO u zgradi O[ „Milica Pavlovi}” koja kao osnov- Izgradwu objekata prilagoditi inèwersko-geodet- ni energent koristi ugaq, skim uslovima u zavisnosti od rejona u kome se nalaze. – KO preduze}a pekare „Klas” koja kao osnovni ener- Rekonstrukcija, odnosno nadgradwa i dogradwa objekta gent koristi mazut i mogu}a je ako se istraìvawima utvrdi da je isti fundi- – KO poslovno-stambene zgrade (po{ta+stanovawe) u ran na odgovaraju}i na~in i da uve}awe optere}ewa na te- ulici Maksima Gorkog br. 87 i 89 koja kao osnovni ener- meqe ne}e izazvati {tetne posledice po objekat. U suprot- gent koristi ugaq. nom, potrebno je sprovesti odgovaraju}e intervencije na Jedini objekat koji je prikqu~en na toplifikacionu temeqima kao sanacione mere ili pak u terenu , kako bi se mreù preko postoje}eg magistralnog toplovoda ∅355.6/5.6 mm omogu}ilo prihvatawe dodatnog optere}ewa. je garaà preduze}a „Putnik” (Ju`ni bulevar 95). Na osnovu kompletnog sagledavawa terena izdvojena su Kako se radi o podru~ju na kome je zastupqen razli~it ~etiri inèwersko-geolo{ka rejona: tip stanovawa i kako me|u grejnim sistemima nema o{tre áb – obuhvata deo uz ul. Gospodara Vu~i}a u ju`nom de- podele, re{ewe grejawa mogu}e je ostvariti prikqu~ewem lu Regulacionog plana. Povr{inske delove terena izgra- na oba centralizovana sistema ukoliko za to postoji |uje les debqine 1.5–5 m i deluvijalni sedimenti debqi- opravdana inicijativa. ne 4.0–7.5 m. Nivo podzemne vode je konstatovan na dubi- Predmetni prostor pripada grejnom podru~ju toplane ni od 6–10 m. ánèwerskogeolo{ka konstrukcija ne uslo- „Kowarnik” ~ija mreà radi u temperaturnom reìmu vqava ograni~ewa pri urbanizaciji. Temeqne konstrukci- 150/75º C, a sistem potro{a~a je indirektan, preko izme- je novoplaniranih objekata i saobra}ajnice moraju se {ti- wiva~a toplote, nazivnog pritiska NP 6. titi od dopunskog provlaìvawa, izradom drenaà, sabir- Po Regulacionom planu saobra}ajnice Ju`ni bulevar – nica, fleksibilnim vezama vodovoda i kanalizacione deonica od Ustani~ke do Gr~i}a Milenka („Slu`beni mreè. Pri dubqim usecawima preko 3 m obavezno pree- list grada Beograda”, broj 15/01) planirano je trasirawe dvideti podgradu. magistralnog toplovoda, ~ijom izgradwom }e se omogu}iti Ovom inèwersko-geolo{kom rejonu pripadaju delovi prikqu~ivawe velikog broja potro{a~a visoke stambene urbanisti~kih blokova 205, 206 i 207 gradwe i van granica predmetnog plana. Ovaj toplovod áá — u okviru ovog rejona izdvojeni su delovi terena na- preuzet je iz pomenutog plana i kao takav predstavqa osnov giba od 3–6º izgra|eni u povr{inskom delu od deluvijalnih za nastavak toplifikacije predmetnog prostora. i sedimenata panona. Nivo podzemne vode je izme|u 4.0-7 m. Od ostalih planiranih toplovoda predvi|a se polaga- Ovaj rejon obuhvata uzvodni deo padine i leve i desne we toplovodne magistrale du` ulice Maksima Gorkog i dolinske strane ûburskog potoka. Inèwersko-geolo- prikqu~ivawe pomenutih kotlarnica izgradwom bo~nih {ka konstrukcija terena ne uslovqava ograni~ewa pri ur- toplovodnih primara odgovaraju}ih pre~nika kao prema banizaciji, ali zbog denivelacije terena i vi{eg nivoa grafi~kom prilogu „Toplovodna i gasovodna mreà i po- podzemne vode zahteva u odre|enim prilikama primenu od- strojewa”. govaraju}ih mera za{tite u ciqu o~uvawa stabilnosti. Toplovodnu mreù izvoditi u predizolovanim cevima Izbor dubine fundirawa utvrditi nakon detaqnih inè- sa minimalnim nadslojem zemqe od 0,8 m. Ista je raspore- wersko-geolo{kih istraìvawa. |ena optimalno i postavqena tako da predstavqa najcelis- Ovom inèwersko-geolo{kom rejonu pripadaju delovi hodnije re{ewe u odnosu na razme{taj postoje}ih kotlar- urbanisti~kih blokova 154, 155, 156, 156a,202, 203, 205, 206 nica, prostornih mogu}nosti pojedinih saobra}ajnica, i 207. planiranog porasta toplotnog konzuma i najzad poloàja áááa – ~ine teren nagiba 0-30 koji su u povr{inskom de- ostalih infrastrukturnih vodova. lu izgra|eni od proluvijalnog nanosa zamewenog nasutim Izgradwom prostorno malih izmewiva~a toplote koji materijalom koji je slabo konsolidovan. Nivo podzemne bi bili prikqu~eni direktno na mreù postigla bi se vode kre}e se od 2–3 m. Fundirawe objekata izvodi}e se adekvatna zamena za toplotne podstanice, ~ime bi bilo ili u nasutom tlu ili u proluvijalnim sedimentima. Tre- omogu}eno i prikqu~ewe niske stambene izgradwe. ba o~ekivati ve}a slegawa jer proluvijalni sedimenti su nekosolidovani i stalno zasi}eni vodom. Novoplanirane 5.6. Uslovi za izgradwu gasovodne mreè i objekata objekte projektovati tako da se elimini{e {tetan uticaj podzemne vode na temeqnu kontrukciju. U daqoj fazi pro- Za gasifikaciju ovog prostora potrebno je izgraditi jektovawa uraditi detaqna istraìvawa koja }e definisa- gasovodnu mreù od postoje}eg gradskog gasovoda u Bule- ti uslovi gradwe u ovom rejonu. Broj 34 – 1392 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Ovom inèwersko-geolo{kom rejonu pripadaju delovi spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra urbanisti~kih blokova 156, 156a,157, 158, 200,201,202 i 203; („Slu`beni list SFRJ”, broj 39/91). áááb – obuhvata teren u nizvodnom delu padine ( desna – objektima mora biti obezbe|en pristupni put za va- dolinska strana ûburskog potoka) koji je u povr{inskom trogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normati- delu izgra|en od deluvijalnih sedimenta debqine 2–4 m vima za pristupne puteve („Slu`beni list SRJ”, broj 8/95), podinu izgra|uju laporovite gline. Nagib terena kre}e se po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od 25 m od od 4–9º. Nivo podzemne vode je na dubini od 4–6 m. gabarita objekta. Velika denivelacija terena uslovqava da se temeqe- – objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Pravil- we objekta moè izvesti na dve razli~ite sredine, {to nikom za elektro-instalacije niskog napona („Slu`beni moè dovesti do neravnomernog slegawa i do o{te}ewa list SRJ”, broj 28/95) i Pravilnikom za za{titu objekata od objekta. Pri projektovawu obratiti pa`wu na nivelaci- atmosferskog pra`wewa („Slu`beni list SRJ”, broj 11/96). ona re{ewa terena tako da do|e do {to maweg naru{ava- Planirane garaè, sa korisnom povr{inom ve}om od wa prirodnog ravnote`nog stawa kao i primenu odre|e- 500 m2, moraju imati obezbe|en sopstveni prilaz za vozila, nih meliorativnih mera u ciqu stabilnosti objekta i rezervni izlaz za vozila, osobqe i korisnike garaè, si- padine. Za svaki planirani objekat uraditi detaqna is- stem prinudne ventilacije, mera~e za kontrolu koncentra- traìvawa radi definisawa uslova i na~ina gradwe u cije ugqen-monoksida, sistem za odimqavawe i instalaci- ovom rejonu. ju sigurnosnog osvetqewa („Slu`beni list grada Beogra- Ovom inèwersko-geolo{kom rejonu pripadaju delovi da”, broj 31/áâ/83). urbanisti~kih blokova 156, 156a,157 i 158. Planirane garaè, sa korisnom povr{inom ve}om od 1.500 m2, moraju imati obezbe|en sopstveni prilaz sa ula- 7. MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH I DRUGIH zom i odgovaraju}i broj rezervnih izlaza za vozila, osobqe VE]IH NEPOGODA I PROSTORNO-PLANSKI i korisnike garaè, sistem prinudne ventilacije, mera~e USLOVI OD INTERESA ZA ODBRANU za kontrolu koncentracije ugqen-monoksida, sistem za Radi za{tite od potresa objekti moraju biti realizova- odimqavawe, instalacija sigurnosnog osvetqewa i insta- ni i kategorisani prema Pravilniku o tehni~kim norma- laciju za automatsku objavu poàra. („Slu`beni list grada tivima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim Beograda”, broj 31/áâ/83). podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81, 49/82, 29/83, U vezi sa civilnom za{titom, predvi|ena je izgradwa 21/88, 52/90). skloni{ta u skladu sa ~lanom 74. Zakona o odbrani Radi za{tite od poàra planirani objekti moraju biti („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj 45/91), {to je realizovani prema odgovaraju}im tehni~kim protivpoàr- zbog stepena tajnosti „poverqivo” (planirawe za{titnih nim propisima, standardima i normativima: objekata) definisano posebnim elaboratom – Prilogom – objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù, mera za{tite od elementarnih nepogoda i prostorno-plan- koja se po protoku i pritisku vode u mreì planira i pro- skim uslovima od interesa za odbranu, koji je sastavni deo jektuje prema Pravilniku o tehni~kim normativima za predmetnog plana.

8. BILANS OSTVARENIH PARAMETARA ZA ZONE –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zona B –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Povr{ina Povr{ina BRGP BRGP BRGP I izgra|e- I zauze- % dela- Broj Parking bloka bloka pod objektom stanovawa delatnosti ukupno nosti tosti tnosti stanovnika mesta % –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 200 0,23 0,09 2.484 276 2.760 1,20 40 10 69 20 201 0,05 0,02 540 60 600 1,20 40 10 15 47 202 0,33 0,13 3.564 396 3.960 1,20 40 10 98 18 203 1,02 0,37 10.282 1.142 11.424 1,12 36 10* 284 51 204 0,68 0,27 7.344 816 8.160 1,20 40 10 203 43 205 1,23 0,49 13.284 1.476 14.760 1,20 40 10 367 80 206 0,67 0,27 6.995 777 7.772 1,16 40 10* 193 43 207 0,80 0,30 8.136 904 9.040 1,13 37 10 225 40 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– TOTAL 5,01 1,94 52.628 5.848 58.476 1,17 1.454 342 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zona B2 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Povr{ina Povr{ina BRGP BRGP BRGP I izgra|e- I zauze- % dela- Broj Parking bloka bloka pod objektom stanovawa delatnosti ukupno nosti tosti tnosti stanovnika mesta % –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 153 0,14 0,07 2.119 908 3.027 2,20 50 30 59 15 156 2,51 1,06 8.373 14.935 23.308 1,13 42 56* 231 182 156a 1,11 0,57 26.179 11.219 37.398 3,32 51 35 723 158 158 0,32 0,17 6.225 2.668 8.893 2,81 53 30 172 56 * Napomena: u procenat delatnosti ura~unate su povr{ine zgrada za javne namene. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1393

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 200 0,36 0,22 11.340 4.860 16.200 4,50 60 30 313 65 201 0,73 0,39 2.918 29.932 32.850 4,50 53 91 81 98 202 0,52 0,31 16.380 7.020 23.400 4,50 60 30 452 103 203 0,22 0,11 3.429 1.470 4.899 2,20 50 30 95 47 207 0,21 0,10 3.191 1.367 4.558 2,20 50 30 88 13 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– TOTAL 6,12 3,00 80.154 74.380 154.533 3,04 2.214 737 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Zona G –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Povr{ina Povr{ina BRGP BRGP BRGP I izgra|e- I zauze- % dela- Broj Parking bloka bloka pod objektom stanovawa delatnosti ukupno nosti tosti tnosti stanovnika mesta % –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 153 0,12 0,07 1.697 189 1.886 1,60 60 10 47 12 154 0,30 0,18 4.297 477 4.774 1,60 60 10 119 38 155 0,20 0,00 0 0 0 0,00 0 0 0 0 156 0,34 0,20 4.891 543 5.434 1,60 60 10 135 51 157 0,70 0,41 9.828 1.092 10.920 1,60 60 10 271 120 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– TOTAL 1,66 0,86 20.713 2.301 23.014 1,39 572 221 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Bilans ostvarenih urbanisti~kih pokazateqa za blokove prema tipu izgra|enosti –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Individualno stanovawe – zona B –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Blokovi Plan detaqne regulacije GP Beograda 2021. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– delovi celi maks. Ii maks. Iz maks. spratnost Ii maks. Iz maks. spratnost –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 200, 203, 204, 205, 201, 206, 1.2 40% P+2 0.8-1.2 50% P+1+Pk do 202, 207, P+2+Pk ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Trgova~ka ulica – zona V2 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Blokovi Plan detaqne regulacije GP Beograda 2021. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– delovi celi maks. Ii maks. Iz maks. spratnost Ii maks. Iz maks. spratnost –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 156, 200, 4.5 60% P+6+Pk 3.5 75% P+6+Pk 156a, 201, (izuzetno (izuzetno 158, 202 4.5) P+8+Pk) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 153, 203 2.2 50% P+3+Pk 3,5 75% P+6+Pk 158, 207 (izuzetno (izuzetno 4,5) P+8+Pk ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Me{oviti blok (kompaktno+otvoreno) – zona V2 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Blokovi Plan detaqne regulacije GP Beograda 2021. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– delovi celi maks. Ii maks. Iz maks. spratnost Ii maks. Iz maks. spratnost –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 156, 156a 2,2 50% P+3+Pk 1,2–2,2 35%-60% P+6+(Ps)* –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Napomena: u procenat delatnosti ura~unate su povr{ine zgrada za javne namene. Broj 34 – 1394 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Me{oviti blok (kompaktno+otvoreno) – zona G –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Blokovi Plan detaqne regulacije GP Beograda 2021. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– delovi celi maks. Ii maks. Iz maks. spratnost maks. Ii maks. Iz visina objekta –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 153, 156 154,157 1,6 60% P+2+Pk 3,5 35%-60% u izgra|enom tkivu 1,5 {irina ulice –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

9. SREDWORO^NI PROGRAM URE\IVAWA JAVNOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

Finansirawe planiranih radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta vr{i se iz buxetskih sredstava Skup- {tine grada Beograda. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Radovi na ure|ivawu javnog Vrsta Jedinica mere Intervencija Ukupna gra|. zemqi{ta rekonstrukcija novo koli~ina –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Izuzimawe zemqi{ta za saobra}ajnice m2 3548 3427 6975 za 3 TS m2 --90 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vodovod Ø 150 mm m1 5180 5180 Ø 200 mm m1 550 550 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Kanalizacija Ø 300-350 mm m1 1100 1100 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Elektroinstalacije– podzemni vod 10 kâ m1 - 900 900 1 kâ m1 - 3000 3000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– TS 10/0,4 kâ kom - u obj. sl.stoj (1h1000) kâA 5 3 8 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– TT instalacije 600h4h0,4 mm m1 - 2200 2200 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Javno osvetqewe m1 800 300 1100 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Toplovod Ø 521/6,3 mm m1 - 222 222 Ø 508/6,3 mm m1 -8181 Ø 457/6,3 mm m1 - 631 631 Ø 168.3/4,5 mm m1 - 321 321 Ø 108/3,6 mm m1 - 100 100 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Saobra}ajnice (ukupna saobra}ajnice m2 delim. potp. 2427 13157 povr{ina kolovoza sa 1355 9375 trotoarima i parking parking mesta m2 368 mestima) javne gara`e m2 --- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Drvoredi - m1 40 - 40

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tabela : Predmer radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta

Etapnost realizacije – u blokovima 203, 204, 205, 206 i 207, nakon izgradwe i slobodnostoje}e TS-5. á etapa – u blokovima 153, 154, 157, 158 i deo bloka 156 uz Gra- Za realizaciju planiranih kapaciteta u granicama ovog hovsku ulicu, nakon izgradwe slobodnostoje}e TS-1. plana u 1. fazi potrebno je: – rekonstruisati saobra}ajnicu Ju`ni bulevar i posto- – u bloku 200, nakon izgradwe TS-4 u objektu na kata- je}i kanalizacioni kolektor i cevovod u navedenoj saobra- starskoj parceli 4438/3; }ajnici, – u bloku 201, nakon izgradwe TS-6 u objektu na kata- – zameniti sve distributivne cevovode mawe od ∅ 150 mm. starskoj parceli 3432; Tako|e, potrebno je u 1. fazi izraditi nove trafo sta- – u bloku 202, nakon izgradwe TS-7 i TS-8 u objektima nice, a realizacija planiranih kapaciteta, mogu}a je: na katastarskim parcelama 4572 i 4586; 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1395

– u bloku 156, nakon izgradwe TS-2 u objektu na kata- sle deobe parcele ispuwava sve date parametre predvi|ene starskoj parceli 3431/1; planom za zonu u kojoj se nalazi, a u skladu sa Zakonom o – u bloku 156a, nakon izgradwe TS-3 u objektu na kata- planirawu i izgradwi. starskoj parceli 3379. 3. POLO@AJ ZGRADE áá etapa Poloàj zgrade odre|en je gra|evinskom linijom prema U drugoj etapi potrebno je rekonstruisati saobra}ajni- javnoj povr{ini i prema granicama susednih parcela. cu Ju`ni bulevar, izgraditi novu deonicu Bojanske ulice Gra|evinska linija je linija do koje je dozvoqeno gra- od Ju`nog bulevara do [umatova~ke ulice, zatim toplovod |ewe. u Ju`nom bulevaru, ulici Maksima Gorkog i [umatova~koj Gra|evinska linija prema javnoj povr{ini definisa- i svu ostalu planiranu infrastrukturu, navedenu u pogla- na je na grafi~kom prilogu „Regulaciono-nivelacioni vqu 5. Urbanisti~ki uslovi za Infrastrukturnu mreù i plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina, objekte. analiti~ko geodetskim elementima, popre~nim profilima i podu`nim profilom Bojanske ulice” u R 1:1000. ááá – PRAVILA GRA\EWA Na prostorima gde nije definisana udaqenost gra|e- vinske linije od regulacione, gra|evinska linija pokla- Pravila gra|ewa data su za parcele pojedina~nog, pripa se sa regulacionom. vatnog interesa u zonama B, V2 i G. Podzemna gra|evinska linija poklapa se sa nadzemnom Za komercijalnu delatnost – benzinsku stanicu, koja je gra|evinskom linijom. ste~ena obaveza, primewuju se pravila i parametri iz Re- Gra|evinska linija u odnosu na zadwu granicu parcele gulacionog plana saobra}ajnice Ju`ni bulevar – deonica ne moè biti na udaqenosti mawoj od 1/3 duìne parcele. od Ustani~ke do Gr~i}a Milenka („Slu`beni list grada Dozvoqena je izgradwa slobodnostoje}ih i jednostrano Beograda”, broj 15/01). uzidanih zgrada. Pravila vaè za izgradwu zgrada, zamenu, dogradwu i Prilikom zamene ili rekonstrukcije postoje}e slobod- rekonstrukciju postoje}ih, {to zna~i da je dozvoqena nostoje}e zgrade, zadràva se slobodnostoje}i poloàj dogradwa i rekonstrukcija do parametara datih ovim zgrade. planom. Prilikom zamene ili rekonstrukcije postoje}e jedno- Postoje}a zgrada, izgra|ena na osnovu gra|evinske do- strano uzidane zgrade zadràva se jednostrano uzidani po- zvole (koja nije privremena), ~iji su parametri ve}i od loàj zgrade na granici parcele sa bo~nim susedom, prema parametara datih ovim planom, zadràva postoje}e para- postoje}em stawu. metre, koji se tretiraju kao ste~ena obaveza prilikom za- Za slobodnostoje}u zgradu udaqenost od granice parce- mene zgrade. le sa bo~nim susedom je: – minimalno 1,5 m, sa tim da je otvor sa parapetom ZONA B min.1,8 m ili 1. NAMENA ZGRADE – minimalno 3 m, sa tim da je otvor sa parapetom min. 0 m. Za jednostrano uzidanu zgradu udaqenost od granice Individualno stanovawe parcele sa bo~nim susedom, koji je slobodnostoje}i, je: – minimalno 1,5 m, ukoliko je otvor sa parapetom Dozvoqena je izgradwa individualnih stambenih zgra- min.1,8 m da sa delatnostima u okviru objekta. – minimalno 3 m, ukoliko je otvor sa parapetom maks. 1 m, a udaqenost od granice parcele sa bo~nim susedom, ko- Procenat delatnosti u okviru ovog tkiva je do 10%. ji je postavqen na granici parcele, je – 0 , bez mogu}nosti postavqawa otvora prema susedu. 2. USLOVI ZA OBRAZOVAWE m Nova zgrada treba da se naslawa na kalkan susedne GRA\EVINSKE PARCELE zgrade u punoj povr{ini kalkana, uz primenu pravila gra- 2.1. Poloàj parcele |ewa, i ne sme biti ve}a od gabarita postoje}eg kalkana. Ukoliko je susedna zgrada planirana za zamenu, u lo- Poloàj parcele utvr|en je regulacionom linijom u od- {em gra|evinskom stawu ili svojim izgledom ne odgovara nosu na javne povr{ine i razdelnim granicama parcele planiranoj strukturi, gabarit kalkana nove zgrade moè prema susednim parcelama. biti ve}i od kalkana na susednoj parceli, uz primenu pra- Parcela mora imati neposredan kolski pristup na jav- vila gra|ewa. nu saobra}ajnu povr{inu. Gra|evinska linija potkrovne etaè mora se poklapati Parcelom podobnom za gra|ewe smatra se i ona parcela sa gra|evinskom linijom ostalih etaà. koja ima trajno obezbe|en kolski pristup na javnu saobra- Dozvoqena je izgradwa erkera do 1,2 m na visini iznad }ajnu povr{inu u {irini od najmawe 2,5 m. 2,5 m ukoliko zgrada nije postavqena na regulaciji saobra}ajnice. 2.2. Veli~ina parcele 4. INDEKS ZAUZETOSTI PARCELE Svaka katastarska parcela koja odgovara pravilima parcelacije za zonu B postaje gra|evinska parcela. Zauzetost parcele zgradom utvr|uje se indeksom zauzeto- Formirawe gra|evinske parcele vr{i}e se tako da sti parcele „Iz”. novoformirana gra|evinska parcela ne bude mawa od Maksimalna vrednost indeksa zauzetosti je 40%. Maksimalni indeks zauzetosti parcela na uglu uve}ava 150 m2 i minimalne {irine lica prema javnoj povr{i- se za 15%. ni 10 m. Dozvoqava se formirawe gra|evinskih parcela spajawem katastarskih parcela, celih ili delova, u skladu sa 5. INDEKS IZGRA\ENOSTI PARCELE Zakonom o planirawu i izgradwi. Indeks izgra|enosti je koli~nik bruto razvijene iz- Deoba katastarske parcele na kojoj se nalazi postoje}a gra|ene povr{ine svih podzemnih i nadzemnih etaà zgra- zgrada moè se izvr{iti, uz uslov da postoje}a zgrada i po- de i povr{ine parcele. Broj 34 – 1396 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Maksimalni indeks izgra|enosti parcele je 1.2. 2. USLOVI ZA OBRAZOVAWE GRA\EVINSKE Maksimalni indeks izgra|enosti parcela na uglu uve- PARCELE }ava se mnoèwem „I” sa 1.15. 2.1. Poloàj parcele 6. SPRATNOST ILI VISINA ZGRADE Poloàj parcele utvr|en je regulacionom linijom u od- Maksimalna spratnost zgrade je P+2. nosu na javne povr{ine i razdelnim granicama parcele Kota prizemqa moè biti maksimalno na visini od 1,2 m prema susednim parcelama. u odnosu na kotu ulice, kota venca maksimalno 9 , a kota m Parcela mora imati neposredan kolski pristup na jav- slemena maksimalno 14 . m nu saobra}ajnu povr{inu. Maksimalni dozvoqeni nagib krovnih ravni je 30 . ° Parcelom podobnom za gra|ewe smatra se i ona parcela koja ima trajno obezbe|en kolski pristup na javnu saobra- 7. ARHITEKTONSKA OBRADA OBJEKTA }ajnu povr{inu u {irini od najmawe 2,5 m. Primeniti materijale u skladu sa okolnim objektima u mikroambijentu. 2.2. Veli~ina parcele Krovni pokriva~ uskladiti sa ambijentom i primewe- nim materijalima na fasadi. Svaka katastarska parcela koja odgovara pravilima parcelacije ovog plana, postaje gra|evinska parcela. Formirawe gra|evinske parcele vr{i}e se tako da 8. ZELENILO novoformirana gra|evinska parcela ne bude mawa od Uklawawem lo{ih i pomo}nih objekata iz dvori{ta 300 m2 i minimalne {irine lica prema javnoj povr{i- stvoriti mogu}nost da se na neizgra|enom delu parcele ni 12 m. reafirmi{u ure|ene zelene povr{ine – ba{te koje kori- Dozvoqava se formirawe gra|evinskih parcela spaja- ste na neposredan na~in korisnici, odnosno vlasnici wem katastarskih parcela, celih ili delova, u skladu sa parcele, a na posredan na~in predstavqaju zna~ajan ele- Zakonom o planirawu i izgradwi. ment u poboq{awu stawa ìvotne sredine i doprinose Deoba katastarske parcele na kojoj se nalazi postoje}a uve}awu ambijentalnih vrednosti zgrada moè se izvr{iti, uz uslov da postoje}a zgrada i po- Korisnici odnosno vlasnici parcele mogu svoje ba{te sle deobe parcele ispuwava sve date parametre predvi|ene ure|ivati prema vlastitim afinitetima, s tim {to mini- planom za zonu u kojoj se nalazi, a u skladu sa Zakonom o mum 30% povr{ine mora biti pod zelenilom. Ukoliko je planirawu i izgradwi. ispod dela slobodne povr{ine planirana podzemna gara- à, krov garaè ure|ivati po principu krovnih vrtova. 3. POLO@AJ ZGRADE 9. OGRA\IVAWE Poloàj zgrade odre|en je gra|evinskom linijom prema javnoj povr{ini i prema granicama susednih parcela. Ograda prema ulici mora da bude transparentna, maksi- Obavezno je postavqawe najisturenijeg dela zgrade na malne visine 1,4 . Zidani deo moè da ima visinu do 0.9 . m m gra|evinsku liniju prema javnoj povr{ini u ulici Maksi- Materijalizaciju ograde uskladiti sa ogradama u mikroambijentu. ma Gorkog i Ju`nom bulevaru, a u ostalim ulicama i u odnosu na granice susednih parcela gra|evinska linija je 10. PARKIRAWE linija do koje je dozvoqeno gra|ewe. Gra|evinska linija prema javnoj povr{ini definisana Parkirawe re{avati na parceli, na otvorenom parkin- je na grafi~kom prilogu „Regulaciono-nivelacioni plan gu ili u garaì zgrade, po normativu – 1 PM po stanu, a za sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina, anali- poslovawe 1PM na 60 m2 neto povr{ine poslovnog prosto- ti~ko-geodetskim elementima, popre~nim profilima i po- ra. Pri izgradwi novih zgrada na parceli, najmawe jednu du`nim profilom Bojanske ulice” u R 1:1.000. Na prosto- tre}inu parking mesta re{iti u garaì. rima gde nije definisana udaqenost gra|evinske linije Broj stanova ograni~iti prema ostvarenom broju PM. od regulacione, gra|evinska linija poklapa se sa regulacionom. 11. EVAKUACIJA OTPADA Podzemna gra|evinska linija poklapa se sa nadzemnom gra|evinskom linijom. Sudovi za sme}e moraju biti sme{teni u okviru parcele u betonskom boksu ili ni{i ogra|enoj lakim armirano- Gra|evinska linija u odnosu na zadwu granicu parcele betonskim zidovima, ìvom ogradom i sli~no. ne moè biti na udaqenosti mawoj od 1/3 duìne parcele. Dozvoqava se izgradwa jednostrano i dvostrano uzidanih zgrada. 12. PRIKQUÊWE NA INFRASTRUKTURNU Prilikom zamene ili rekonstrukcije postoje}e jedno- MRE@U strano uzidane zgrade, zadràva se jednostrano uzidani po- Zgradu prikqu~iti na infrastrukturnu mreù uz uslo- loàj zgrade na granici parcele sa bo~nim susedom, prema ve i saglasnost nadle`nih komunalnih ku}a, a u skladu sa postoje}em stawu. grafi~kim prilogom Sinhron-plan u R 1:1.000. Prilikom zamene ili rekonstrukcije postoje}e dvostrano uzidane zgrade, zadràva se dvostrano uzidani po- ZONA V2 loàj zgrade prema granicama parcela sa bo~nim susedima, prema postoje}em stawu. 1. NAMENA ZGRADE Za jednostrano uzidanu zgradu udaqenost od granice Me{ovito urbano tkivo (varijeteti vi{eporodi~nog parcele sa bo~nim susedom, koji je slobodnostoje}i, je: stanovawa) – minimalno 1,5 m, sa tim da je otvor sa parapetom min.1,8 ili Dozvoqena je izgradwa vi{eporodi~nih stambenih m zgrada sa delatnostima u okviru objekta. – minimalno 3 m, sa tim da je otvor sa parapetom min. 0 m, Preporu~uje se udruìvawe parcela radi efikasnijeg a udaqenost od granice parcele sa bo~nim susedom, kore{ewa parkirawa u podzemnim garaàma. ji je postavqen na granici parcele, je Procenat delatnosti u okviru ovog tkiva je do 30%. – 0 m, bez mogu}nosti postavqawa otvora prema susedu. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1397

Za dvostrano uzidanu zgradu udaqenost od granice par- Na mawe frekventnim mestima predvideti klupe za sede- cele sa bo~nim susedom je: we za miran odmor starijih stanovnika. – 0 m, bez mogu}nosti postavqawa otvora prema susedu. Na pe{a~kim komunikacijama predvideti zastore od Nova zgrada treba da se naslawa na kalkan susedne savremenih materijala,koji se lako odràvaju i omogu}ava- zgrade u punoj povr{ini kalkana, uz primenu pravila za iz- ju bezbedno kretawe u svim vremenskim uslovima.Odgovara- gradwu, dogradwu i rekonstrukciju, i ne sme biti ve}a od ju}im padovima omogu}iti brzu evakuaciju atmosferskih gabarita postoje}eg kalkana. voda ka zelenim povr{inama ili najblièm slivniku. Od- Ukoliko je susedna zgrada planirana za zamenu, u lo- govaraju}om nivelacijom staza omogu}iti neometano kre- {em gra|evinskom stawu ili svojim izgledom ne odgovara tawe invalidnim licima. planiranoj strukturi, gabarit kalkana nove zgrade moè biti ve}i od kalkana na susednoj parceli, uz primenu pra- 9. OGRA\IVAWE vila za izgradwu, dogradwu i rekonstrukciju. Ograda prema ulici mora da bude transparentna, maksi- Gra|evinska linija potkrovne etaè mora se poklapati malne visine 1,4 m. Zidani deo moè da ima visinu do 0.9 m. sa gra|evinskom linijom ostalih etaà. Materijalizaciju ograde uskladiti sa ogradama u mi- Dozvoqena je izgradwa erkera do 1,2 m na visini iznad kroambijentu. 2,5 m ukoliko zgrada nije postavqena na regulaciji saobra}ajnice. 10. PARKIRAWE Kod dvostrano uzidanih zgrada, prolaz (pasa`) kroz Parkirawe re{avati na parceli, na otvorenom parkin- zgradu, iz prostora javne namene u unutra{wost parcele, gu ili u garaì zgrade, po normativu – 1 PM po stanu, a za mora biti minimalne {irine 3 m i minimalne visine 4,5 m. poslovawe 1PM na 60 m2 neto povr{ine poslovnog prostora. Pri izgradwi novih zgrada na parceli re{iti najmawe 4. INDEKS ZAUZETOSTI PARCELE jednu polovinu parking mesta u garaì. Zauzetost parcele zgradom utvr|uje se indeksom zauzeto- Broj stanova ograni~iti prema ostvarenom broju PM. sti parcele „Iz”. Maksimalni indeks zauzetosti je 50%, osim uz saobra- 11. EVAKUACIJA OTPADA }ajnicu Ju`ni bulevar, gde je maksimalno 60%. Potreban broj sudova za sme}e – kontejnera, zapremine Maksimalni indeks zauzetosti parcela na uglu uve}ava 1.100 litara i gabaritnih dimenzija 1,37h1,20h1,45 m, pose za 15%. staviti u skladu sa normativima JKP „Gradska ~isto}a” – 1 kontejner na 600 m2 korisne povr{ine poslovnog i 1 5. INDEKS IZGRA\ENOSTI PARCELE kontejner na 800 m2 stambenog prostora. Indeks izgra|enosti je koli~nik bruto razvijene iz- Sudovi za sme}e mogu biti sme{teni: gra|ene povr{ine svih podzemnih i nadzemnih etaà zgra- – na slobodnoj povr{ini ispred objekta (kolovozu ili de i povr{ine parcele. trotoaru sa oborenim ivi~wakom), Maksimalni indeks izgra|enosti parcele je 2,2, osim – u betonskom boksu ili ni{i ogra|enoj lakim armira- uz saobra}ajnicu Ju`ni bulevar, gde je maksimalni indeks no-betonskim zidovima, ìvom ogradom i sli~no, izgra|enosti 4,5. – u okviru prostorija za dnevno deponovawe sme}a u Maksimalni indeks izgra|enosti parcela na uglu uve- objektima, koje se grade kao zasebne, zatvorene prostorije, }ava se mnoèwem „I” sa 1,15. bez prozora, sa elektri~nim osvetqewem, jednim to~e}im mestom sa slavinom i holenderom i slivnikom u podu. 6. SPRATNOST ILI VISINA ZGRADE Maksimalna spratnost zgrade je P+3+Pk, osim uz sao- 12. PRIKQUÊWE NA INFRASTRUKTURNU bra}ajnicu Ju`ni bulevar, gde je maksimalna spratnost MRE@U P+6+Pk. Zgradu prikqu~iti na infrastrukturnu mreù uz uslo- Potkrovnu etaù graditi iskqu~ivo u jednom nivou sa ve i saglasnost nadle`nih komunalnih ku}a, a u skladu sa visinom nadzitka maksimalno 1,6 m. grafi~kim prilogom Sinhron-plan u R 1:1.000. Kota prizemqa moè biti maksimalno na visini od 1,2 m u odnosu na kotu ulice, kota venca maksimalno 15 m, odno- ZONA G sno 24 m uz saobra}ajnicu Ju`ni bulevar, a kota slemena maksimalno 20 m, odnosno 30 m uz saobra}ajnicu Ju`ni bu- 1. NAMENA OBJEKTA levar. Maksimalni dozvoqeni nagib krovnih ravni je 30º. Transformacija urbanog tkiva „partaje” Dozvoqena je izgradwa stambenih zgrada sa delatnosti- 7. ARHITEKTONSKA OBRADA OBJEKTA ma u okviru objekta – transformacija partaje u varijetet Uz Ju`ni bulevar i ulicu Maksima Gorkog preporu~uje individualnog stanovawa sa maksimalno {est stanova. se savremena arhitektura sa primenom novih materijala i Preporu~uje se udruìvawe parcela radi efikasnijeg tehnologija. re{ewa parkirawa u podzemnim garaàma. Ukoliko se projektuje kosi krov, obavezan je dvovodni Procenat delatnosti u okviru ovog tkiva je do 10%. sa nagibima prema ulici i zadwem dvori{tu. Krovni pokriva~ uskladiti sa ambijentom i primewe- 2. USLOVI ZA OBRAZOVAWE GRA\EVINSKE nim materijalima na fasadi. PARCELE

8. ZELENILO 2.1. Polo`aj parcele Planirati zelene povr{ine u funkciji stanovawa. Polo`aj parcele utvr|en je regulacionom linijom u od- Zelene povr{ine re{avati prema principima ure- nosu na javne povr{ine i razdelnim granicama parcele |ivawa parkovskih povr{ina, prema susednim parcelama. U povr{ine pod zelenilom spadaju pe{a~ke komunika- Parcela mora imati neposredan kolski pristup na jav- cije kroz zelenilo i de~ja igrali{ta. De~ja igrali{ta nu saobra}ajnu povr{inu. locirati na delimi~no osun~anim i jednim delom zasewe- Parcelom podobnom za gra|ewe smatra se i ona parcela nim mestima u sredi{tu stambenog bloka na udaqewu ne koja ima trajno obezbe|en kolski pristup na javnu saobra- ve}em od 50 m, i ne mawem od 5 m od stambenih objekata. }ajnu povr{inu u {irini od najmawe 2,.5 m. Broj 34 – 1398 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

2.2. Veli~ina parcele Kod dvostrano uzidanih zgrada, prolaz (pasa`) kroz zgradu, iz prostora javne namene u unutra{wost parcele, Svaka katastarska parcela koja odgovara pravilima mora biti minimalne {irine 3 i minimalne visine 4,5 . parcelacije ovog plana postaje gra|evinska parcela. m m Formirawe gra|evinske parcele vr{i}e se tako da no- 4. INDEKS ZAUZETOSTI PARCELE voformirana gra|evinska parcela ne bude mawa od 250 2 m Zauzetost parcele zgradom utvr|uje se indeksom zauzeto- i minimalne {irine lica prema javnoj povr{ini 12 . m sti parcele „Iz”. Dozvoqava se formirawe gra|evinskih parcela spaja- Maksimalna vrednost indeksa zauzetosti je 60%. wem katastarskih parcela, celih ili delova, u skladu sa Maksimalni indeks zauzetosti parcela na uglu uve}ava Zakonom o planirawu i izgradwi. se za 15%. Deoba katastarske parcele na kojoj se nalazi postoje}a zgrada moè se izvr{iti, uz uslov da postoje}a zgrada i po- 5. INDEKS IZGRA\ENOSTI PARCELE sle deobe parcele ispuwava sve date parametre predvi|ene Indeks izgra|enosti je koli~nik bruto razvijene iz- planom za zonu u kojoj se nalazi, a u skladu sa Zakonom o gra|ene povr{ine svih podzemnih i nadzemnih etaà zgra- planirawu i izgradwi. de i povr{ine parcele. 3. POLO@AJ ZGRADE Maksimalni indeks izgra|enosti parcele je 1,6. Maksimalni indeks izgra|enosti parcela na uglu uve- Poloàj zgrade odre|en je gra|evinskom linijom prema }ava se mnoèwem „I” sa 1,15. javnoj povr{ini i prema granicama susednih parcela. Obavezno je postavqawe najisturenijeg dela zgrade na 6. SPRATNOST ILI VISINA ZGRADE gra|evinsku liniju prema javnoj povr{ini u Ju`nom bule- Maksimalna spratnost zgrade je P+2+Pk, osim uz sao- varu, a u ostalim ulicama i u odnosu na granice susednih bra}ajnicu Ju`ni bulevar, gde je maksimalna spratnost parcela, gra|evinska linija je linija do koje je dozvoqeno P+3. gra|ewe. Potkrovnu etaù graditi iskqu~ivo u jednom nivou sa Gra|evinska linija prema javnoj povr{ini definisana visinom nadzitka maksimalno 1,6 m. je na grafi~kom prilogu „Regulaciono-nivelacioni plan Kota prizemqa moè biti maksimalno na visini od 1, sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina, anali- 2 m, u odnosu na kotu ulice, kota venca maksimalno 12 m, odno- ti~ko-geodetskim elementima, popre~nim profilima i po- sno 15 uz saobra}ajnicu Ju`ni bulevar, a kota slemena du`nim profilom Bojanske ulice” u R 1:1.000. Na prosto- m maksimalno 16 m, odnosno 20 m uz saobra}ajnicu Ju`ni rima gde nije definisana udaqenost gra|evinske linije bulevar. od regulacione, gra|evinska linija poklapa se sa regula- Maksimalni dozvoqeni nagib krovnih ravni je 30º. cionom. Podzemna gra|evinska linija poklapa se sa nadzemnom 7. ARHITEKTONSKA OBRADA OBJEKTA gra|evinskom linijom. Uz Ju`ni bulevar preporu~uje se savremena arhitektura Gra|evinska linija u odnosu na zadwu granicu parcele sa primenom novih materijala i tehnologija. ne moè biti na udaqenosti mawoj od 1/3 duìne parcele. Ukoliko se projektuje kosi krov, obavezan je dvovodni Dozvoqava se izgradwa jednostrano i dvostrano uzida- sa nagibima prema ulici i zadwem dvori{tu. nih zgrada. Krovni pokriva~ uskladiti sa ambijentom i primewe- Prilikom zamene ili rekonstrukcije postoje}e jedno- nim materijalima na fasadi. strano uzidane zgrade, zadràva se jednostrano uzidani po- loàj zgrade na granici parcele sa bo~nim susedom, prema 8. ZELENILO postoje}em stawu. Uklawawem lo{ih i pomo}nih objekata iz dvori{ta Prilikom zamene ili rekonstrukcije postoje}e dvo- stvoriti mogu}nost da se na neizgra|enom delu parcele re- strano uzidane zgrade, zadràva se dvostrano uzidani po- afirmi{u ure|ene zelene povr{ine–ba{te koje koriste loàj zgrade prema granicama parcela sa bo~nim susedi- na neposredan na~in korisnici, odnosno vlasnici parce- ma, prema postoje}em stawu. le, a na posredan na~in predstavqaju zna~ajan element u Za jednostrano uzidanu zgradu udaqenost od granice poboq{awu stawa ìvotne sredine i doprinose uve}awu parcele sa bo~nim susedom, koji je slobodnostoje}i, je: ambijentalnih vrednosti. – minimalno 1,5 m, sa tim da je otvor sa parapetom Korisnici odnosno vlasnici parcele mogu svoje ba{te min.1,8 m ili ure|ivati prema vlastitim afinitetima, s tim {to mini- – minimalno 3 m, sa tim da je otvor sa parapetom min. 0 m, mum 20% povr{ine mora biti pod zelenilom. Ukoliko je a udaqenost od granice parcele sa bo~nim susedom, ko- ispod dela slobodne povr{ine planirana podzemna gara- ji je postavqen na granici parcele, je à, krov garaè ure|ivati po principu krovnih vrtova. – 0 m, bez mogu}nosti postavqawa otvora prema susedu. Za dvostrano uzidanu zgradu udaqenost od granice par- 9. OGRA\IVAWE cele sa bo~nim susedom je: Ograda prema ulici mora da bude transparentna, maksi- – 0 m, bez mogu}nosti postavqawa otvora prema susedu. malne visine 1,4 m. Zidani deo moè da ima visinu do 0,9 m. U zoni u kojoj je dozvoqena izgradwa jednostrano ili Materijalizaciju ograde uskladiti sa ogradama u mi- dvostrano uzidanih zgrada, nova zgrada treba da se nasla- kroambijentu. wa na kalkan susedne zgrade u punoj povr{ini kalkana, uz primenu pravila za izgradwu, dogradwu i rekonstrukciju, 10. PARKIRAWE i ne sme biti ve}a od gabarita postoje}eg kalkana. Parkirawe re{avati na parceli, na otvorenom parkin- Ukoliko je susedna zgrada planirana za zamenu, u logu ili u garaì zgrade, po normativu – 1 PM po stanu, a za {em gra|evinskom stawu ili svojim izgledom ne odgovara poslovawe 1PM na 60 m2 neto povr{ine poslovnog prosto- planiranoj strukturi, gabarit kalkana nove zgrade moè ra. Pri izgradwi novih zgrada na parceli re{iti najmawe biti ve}i od kalkana na susednoj parceli, uz primenu pra- jednu tre}inu parking mesta u garaì. vila za izgradwu, dogradwu i rekonstrukciju. Broj stanova ograni~iti prema ostvarenom broju PM. Gra|evinska linija potkrovne etaè mora se poklapati sa gra|evinskom linijom ostalih etaà. 11. EVAKUACIJA OTPADA Dozvoqena je izgradwa erkera do 1,2 m na visini iznad Sudovi za sme}e moraju biti sme{teni u okviru parce- 2,5 m ukoliko zgrada nije postavqena na regulaciji sao- le u betonskom boksu ili ni{i ogra|enoj lakim armirano- bra}ajnice. betonskim zidovima, ìvom ogradom i sli~no. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1399

12. PRIKQUÊWE NA INFRASTRUKTURNU 8. Kopija katastarskog radnog originala MRE@U sa granicom plana R 1:500 Zgradu prikqu~iti na infrastrukturnu mreù uz uslo- 9. Topografski plan sa granicom plana R 1:500 ve i saglasnost nadle`nih komunalnih ku}a, a u skladu sa grafi~kim prilogom Sinhron-plan u R 1:1.000. Ovaj plan detaqne regulacije stupa na snagu osam dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. áâ – SMERNICE ZA SPROVO\EWE Skup{tina grada Beograda Ovaj plan detaqne regulacije predstavqa pravni i Broj 350-678/03-Hááá-01, 26. decembra 2003. godine planski osnov za izdavawe izvoda iz plana za izgradwu, zamenu, dogradwu i rekonstrukciju zgrada i ure|ewe povr{i- Predsednik na javne namene. Tako|e, predstavqa pravni i planski Radmila Hrustanovi}, s r. osnov za izradu obaveznog urbanisti~kog projekta za potrebe parcelacije i preparcelacije za parcele prikazane na grafi~kom prilogu Plan javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe u R 1:1.000 i izradu urbanisti~kog projekta Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 26. de- za ostale parcele prema uslovima za obrazovawe gra|evin- cembra 2003. godine, na osnovu ~lana 54. Zakona o planira- skih parcela datim u poglavqu ááá – Pravila gra|ewa, iz wu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03) i ~l. ovog plana. 11. i 27. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Be- Stupawem na snagu ovog plana detaqne regulacije mewa ograda”, br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je se Regulacioni plan saobra}ajnice Ju`ni bulevar – deonica od Ustani~ke do Gr~i}a Milenka („Slu`beni list grada Beograda”, broj 15/01) u delu izme|u Vardarske i \erdap- PLAN DETAQNE REGULACIJE ske ulice, odnosno, mewa se poloàj benzinske stanice. Ostali parametri i uslovi iz navedenog plana predstavqa- DELA CENTRALNE ZONE – PROSTORNA CELINA UZ ju ste~enu obavezu. ULICU NARODNOG FRONTA (KRAQICE NATALIJE) Sastavni deo ovog plana detaqne regulacije su i: A. UVOD GRAFI^KI PRILOZI A.1. Pravni i planski osnov 1. Namena povr{ina R 1:1.000 Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne re- 2. Regulaciono-nivelacioni plans gulacije dela centralne zone – prostorna celina ulica sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih Narodnog fronta (Kraqice Natalije) sadrì se u: povr{ina, analiti~ko-geodetskim elementima, popre~nim profilima – Zakqu~ku o pristupawu izradi Regulacionog plana i podu`nim profilom dela centralne zone – prostorna celina uz ulicu Narodnog Bojanske ulice R 1:1.000 fronta (Kraqice Natalije) („Slu`beni list grada Beo- grada”, broj 18/2001); 3. Plan javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe R 1:1.000 – odredbi ~lana 39. Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/2003). 4. Vodovodna mreà R 1:1.000 Planski osnov sadrì se u: 5. Kanalizaciona mreà R 1:1.000 – Odluci o Generalnom urbanisti~kom planu Beograda 6. Elektri~na i TT mreà R 1:1.000 („Slu`beni list grada Beograda”, br. 17/92, 31/83, 2/85, 7. Toplovodna i gasovodna mreà 28/87, 14/97, 2/99 i 13/2000). i postrojewa R 1:1.000 Prema citiranom GUP-u Beograda u planiranom obu- 8. Sinhron-plan infrastrukturne hvatu predmetnog plana predvi|ene su slede}e namene povr- mreè i objekata R 1:1.000 {ine: 9. Inèwersko-geolo{ka Povr{ine za stanovawe: kategorizacija terena R 1:1.000 – á tip – delatnosti sa stanovawem u nasle|enim centralnim delovima grada, sa odnosom stanovawa i delatnosti do 50% i preko 50% i indeksom izgra|enosti 2.5–3.5, DOKUMENTACIJA gustine naseqenosti od 550 do 800 st/ha 1. Odluka o pripremawu plana i zakqu~ak – ááá tip – stanovawe sa delatnostima u nasle|enim cen- o pristupawu izradi plana tralnim delovima grada, sa odnosom stanovawa od 50–90% i delatnosti 50–10% i indeksom izgra|enosti 1.6–3, gusti- 2. Obrazloèwe sekretarijata za urbanizam ne naseqenosti od 450 do 700 st/ha i gra|evinske poslove i izve{taj o javnom uvidu Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 22. septembra 2003. godine donela je Generalni plan Beograda 3. Izvod iz GP-a Beograda 2021 u R1:20000 2021. („Slu`beni list grada Beograda”, broj 27/03). 4. Tabela – izvod iz RP dela centralne Prema navedenom Generalnom planu Beograda 2021. go- zone – Prostorna celina dine u planiranom obuhvatu predmetnog plana predvi|ene op{tine Vra~ar su slede}e namene povr{ina: 5. Postoje}i kapaciteti ustanova – komercijalne zone i gradski centri, javne namene – stanovawe i stambeno tkivo. 6. Bilans planiranih Komercijalne zone i gradski centri – urbanisti~ki urbanisti~kih parametara pokazateqi za parcele i objekte u centralnoj zoni i glav- 7. Uslovi JKP nom gradskom centru Broj 34 – 1400 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– U funkcionalnom smislu uli~na mreà ostaje nepro- Centar Beograda mewena i u skladu sa Generalnim planom Beograda 2021. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/2003). Indeks izgra|enosti parcele (I) 3.5 (izuzetno 4.5) Prema Ostalim i zavr{nim odredbama Generalnog pla- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– na Beograda 2021. („Slu`beni list grada Beograda”, broj Stepen zauzetosti parcele (Z) 75% 27/03), koji je Skup{tina grada Beograda donela nakon iz- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– lagawa Nacrta predmetnog plana na javni uvid „urbani- Visina slemena (spratnost) 22 (25) sti~ki planovi i urbanisti~ki projekti ~ija je priprema (P+6 do P+6+Pk) otpo~ela i dovedena u zavr{nu fazu na osnovu re{ewa izuzetno 32 ( P+8+Pk) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– prethodnog generalnog plana, mogu se i zavr{iti na osno- Na~in parkirawa* garaà na obodu vu odredaba tog plana, osim u delovima koji su u suprotno- jezgra i u jezgru sti sa novim re{ewima GP za primarnu uli~nu mreù, si- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– stem {inskog saobra}aja i re{ewa u centralnim jezgrima, Zelenilo drvoredi, parkovi u roku od {est meseci od po~etka primene ovog generalnog i dr. forme zelenila plana”. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Broj parking mesta za poslovawe prema Op{tim uslovima za A.2. Povod i ciq izrade plana parkirawe Povod izrade plana je namera da se potvrdi identitet dela centralne zone Beograda obuhva}enog planom, sa ci- Po tipologiji stambenog tkiva pripada – „stanovawu u qem da sve planirane intervencije budu u funkciji podi- kompaktnim gradskim blokovima” sa karakteristikama: zawa kvaliteta ovog prostora i afirmacije svih wegovih Urbanisti~ki parametri za nivo bloka ili {ire celi- potencijala. ne u kompaktnim gradskim blokovima – postoje}i blokovi Predmetni plan predstavqa sintezu dva detaqna plana u centralnoj zoni: koji su u prethodnom periodu bili ura|eni, ali su zbog – odnos BRGP stanovawa i proceduralnih razloga bili oboreni na Ustavnom sudu: delatnosti 50-90%: 50-10% – Detaqni urbanisti~ki plan rekonstrukcije blokova – maksimalne gustine izme|u ulica: M. Tita (Srpskih vladara), K. Milo{a, N. stanovnika st/ha 400-800 fronta i Kosovke devojke – na op{tini Stari grad; – maksimalne gustine – Detaqni urbanisti~ki plan kompleksa izme|u ulica: zaposlenih zap/ha 500 Gavrila Principa, pe{a~ke komunikacije (od ul. Gavrila – maksimalne gustine Principa br. 53 do ul. Lomine br. 22), nove ulice (od uli- korisnika st+zap/ 1000 ha ce Lomine br. 27 do ulice Narodnog fronta br. 32), Na- – % zelenih i nezastrtih rodnog fronta, Kneza Milo{a i Admirala Geprata – na povr{ina u odnosu na P bloka 10% op{tini Savski venac. – de~ja igrali{ta Ciq plana je: uzrast 3–11god. 2/st 1 2/st (najmawe 100 2) m m m – umerena rekonstrukcija u okviru postoje}e urbane ma- Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u kom- trice sa elementima interpolacije na velikom podru~ju paktnim gradskim blokovima (u postoje}im gra|evinskim plana; blokovima u izgra|enom tkivu centralne zone): – radikalna rekonstrukcija sa novim gra|evinskim –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– fondom u zoni ulice Gavrila Principa (ZONA D); Indeks izgra|enosti – odvajawe javne povr{ine od povr{ina druge namene; parcele do 300 m2 3.5 – definisawe prete`ne namene gra|evinskog zemqi- do 400 m2 3.5 {ta; do 500 m2 3.5 – mreà saobra}ajnica, komunalnih sistema i instala- do 600 m2 3.0 cija; preko 600 m2 3.0 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – tehni~ka i nivelaciona re{ewa; Indeks izgra|enosti – pravila regulacije i parcelacije, ure|ewa i gra|ewa. ugaonih parcela I h 1.15 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– A.3. Obuhvat plana Stepen zauzetosti A.3.1. Opis granice plana parcele do 300 m2 60% do 300 m2 55% Neposredna blizina Terazijske terase od presudnog je do 300 m2 50% zna~aja za definisawe granice ovog regulacionog plana, do 300 m2 45% kako bi se {to mawe ograni~avalo i uticalo na budu}i do 300 m2 40% koncept re{ewa i realizaciju Terazijske terase, eksklu- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– zivne prostorne celine najuèg centra Beograda. Stepen zauzetosti Granica regulacionog plana je regulacija ulica: Srp- ugaonih parcela 3 h 1.15 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– skih vladara (Kraqa Milana), Kneza Milo{a, Admirala Procenat ozelewenih Geprata, Gavrila Principa (do broja 49), novoplaniranom povr{ina na parceli Postoje}i blokovi kolskom i pe{a~kom saobra}ajnicom do Lomine ulice br. u centralnoj zoni 10% do 20% 20, novoplaniranom ulicom do ulice Narodnog fronta –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– (Kraqice Natalije) br. 32, regulacijom ulice Narodnog Visina novih U izgra|enom 1.0 {irine fronta (Kraqice Natalije) i Kosovke devojke do Srpskih objekata (u odnosu tkivu ulice vladara (Kraqa Milana). na {irinu ulice) U granicama ovog regulacionog plana povr{ine 12,07 ha –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– je {est gra|evinskih blokova, pri ~emu gra|evinski bloko- Broj parking mesta 07–1.0 PM/ vi 1 i 2 pripadaju op{tini Stari grad, a preostala ~etiri za stanovawe 1stan –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– op{tini Savski venac. U tehni~kom smislu gra|evinski blok }e se posmatrati kao prostorna celina u odnosu na Broj parking mesta 1 PM/80m2 za poslovawe BRGP koju }e se izraàvati svi numeri~ki podaci, postoje}i i –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– planirani. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1401

A.3.2. Popis katastarskih parcela u Blok 4: d. l. 63; 64; okviru granica plana Cele KP: 315/1, 513/2, 514, 515, 516, 517/1, 517/2, 518, 519/1, 519/3, KO Savski venac d. l. 62; 63; 64; 54; 520/2, 521/2, 522/1, 522/2, 523, 524, 525/1, 525/2, 526, 529/1, R = 1:500 530, 531, 532, 533/2, 534, 536, 537, 538, 539, 540, 541/1, 542, Delovi kat. parcela: 543/1, 543/1, 543/2, 544, 527. 284; 150; 286; 805; 296; 297; 298. Blok 5: d. l. 62; 63; Cele kat. parcele: Cele KP: 789, 800, 541/1, 540, 544, 543/1, 543/2, 542, 539, 538, 537, 302, 303, 305, 306, 307, 308, 309, 310, 311, 312, 313, 314, 536, 534, 533/1, 533/2, 532, 531, 530, 525/1, 525/2, 524, 526, 527, 316, 317, 318, 319, 320, 321, 322, 323, 324/1, 324/2, 325, 326/1, 529/2, 523, 518, 522/1, 522/2, 521/2, 520/2, 519/3, 519/1, 517/1, 326/2, 327, 328/1, 328/2, 329, 330, 331. 517/2, 516, 515, 514, 513/1, 513/2, 329, 330, 331, 328/2, 328/1, Blok 6: d. l. 62; 327, 326/1, 326/2, 325, 324/1, 324/1, 324/2, 323, 322, 321, 320, Cele KP: 319, 318, 317, 316, 314, 313, 312, 311, 310, 309, 308, 307, 306, 245, 246, 247, 248, 249/1, 249/2, 250, 251, 254, 257, 261, 265, 305, 303, 302, 245, 246, 247, 248, 249/1, 249/2, 250, 251, 261, 266, 267, 268/1, 268/2, 270, 272, 273, 275, 276, 277, 278, 279, 257, 254, 265, 266, 267, 268/1, 268/1, 268/2, 269/2, 270, 272, 273, 280, 281, 282, 283. 275, 276, 277, 278, 279, 280, 281, 282, 283; 299. U slu~aju neslagawa brojeva katastarskih parcela iz KO Stari grad d. l. 10; 11; 15; 16; 6; tekstualnog i grafi~kog dela, va`e brojevi katastarskih R = 1:500 parcela iz grafi~kog dela. Delovi kat. parcela: 2887; 217/1; 2958; 2913; Cele kat. parcele: B. PRAVILA URE\IVAWA 3024, 3022, 3015, 3016/1, 3021, 3020, 3019, 3018, 3017, 3016/2, 2979, 2378, 2980, 2981, 2982, 2977, 2975, 2574, 2973, B.1. Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta 2976, 2972, 3023. Blok 1: d. l. 11; Zemqi{te u okviru granice plana namewuje se za: Cele KP: – javne povr{ine za saobra}ajnu mre`u sa komunalnim 2974, 2975, 2973, 2576, 2977, 2978, 2979, 2980, 2981, 2982. instalacijama, Blok 2: d. l. 5; – javne zelene povr{ine, Cele KP: – zemqi{te za objekte javne namene, 3017, 3018, 3019, 3020, 3021, 3022, 3024, 3016/1, 3016/2. – zemqi{te za ostale namene, stambenu izgradwu i ko- Blok 3: d. l. 64; mercijalne delatnosti. Cele KP: 800 Prikazano u grafi~kom prilogu br. 2 „Namena i na~in Deo KP: 217/1 kori{}ewa zemqi{ta” R 1:500.

B.1.1. Popis katastarskih parcela za javne namene –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zona Br. gra|. Saobra}ajnice Br. kat. parcele Br. gra|. Orijentaciono Orijentaciono blok parcele P P parcele (m2) parcele (m2) postoje}e planirano –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 3 4 5 6 7 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– G N. fronta (Kraqice KO Savski venac Natalije) deo parc: 217/1 S-1 9.799 9.799 G Lomina KO Savski venac deo parc.: 284 S-2 2.977 2.977 D Gavrila Principa Pro{irewe regulacije KO Savski venac deo parc: 285;300, 301, 304/1, 304/2, 305, 308, 309, 313, 314, 318, 319, 321, 322, 323, 326/1; 327; 330; 331; 491/1; 491/2; 490/4 S-3 5.316 6.343 G Admirala Geprata KO Savski venac deo parc: 809 S-4 5.622 5.622 B Balkanska KO Savski venac deo parc: 150 S-5 2.590 2.590 A Kosovke devojke KO Stari grad deo parc: 2972; 2973 S-6 730 730 A Dobriwska KO Stari grad cela parc: 3015 S-8 2.144 2.144 G Dobriwska KO Savski venac deo parc: 789 S-9 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– A 1 Nova á KO Stari grad deo: 2975, 2976 S-7 412 512 B 4 Nova áá KO Savski venac deo: 524, 525/1; 525/2; 526, 529/1; 530; 531 S-10 200 628 Broj 34 – 1402 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 3 4 5 6 7 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– G 6 Nova ááá KO Savski venac cele: 245, 246, deo: 247, 248 S-11 - 918 G 6 Nova áâ KO Savski venac deo 251 S-12 170 185 G 5 Nova â – pe{a~ka KO Savski venac deo parc.: 299 S-13 - 173 D 5 Nova âá KO Savski venac deo parc.: 296; 300; 297; 298; 299 S-14 - 239 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO 29.960 32.860 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Obaveza javnog kori{}ewa Br kat. parcele Napomena prolaza – pasaà – na adresi ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– A 2 Kneza Milo{a 14 KO Stari grad deo parc: 3023 postoje}i B 4 Balkanska 45* KO Savski venac deo parc: 524 planirani B 4 Balkanska 35 KO Savski venac deo parc: 519 postoje}i G 4 A. Geprata 3a KO Savski venac deo parc: 525/2 postoje}i G 4 A. Geprata 11 KO Savski venac deo parc: 533/2 postoje}i G 6 Lomina 45 KO Savski venac deo parc: 251 postoje}i G 6 Novoplanirana* KO Savski venac deo parc: 248, 249 planirani –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Napomena: neophodno je u prizemqu planirati pasa` – javni prolaz (analiti~ki definisan), prema grafi~kom prilogu br. 3, pri ~emu je da visina pasaà min. 4,5 m zbog protivpoàrnog vozila. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zona Br. gra|. Javna garaà i Br. kat. parcele Br. gra|. parcele P parcele m²) Orijentaciono blok komunalni objekti postoje}e P parcele (m²) planirano ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– A 1 Javna garaà KO Stari grad deo parc.: 1-1 - maks. (3.373) 2973; 2974 D 5 Javna garaà KO Savski venac deo parc.: 5-20 - 1.890 322, 323, 324/2; 326/1, 326/2 A 2 trafo-stanica KO Stari grad cela: 3016/2 2-10 355 355 A 2 trafo-stanica KO Stari grad cela: 3022 2-7 (30) 30 B 4 trafo-stanica KO Savski venac deo: 519/1 4- (30) 30 G 4 trafo-stanica KO Savski venac deo: 531 4- (30) 30 G 4 pjaceta KO Savski venac cela: 533/1 4-31 165 165 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 610 5.873 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Za objekte javne namene i wihovo pripadaju}e zemqi{te izdvajaju se slede}e parcele i delovi parcela po blokovima : ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zona Br. gra|. Adresa Namena Br. kat. Br. gra|. Orijentaciono blok parcele parcele P parcele (m²) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Obavezne i standardne ustanove ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– A 2 Narodnog fronta 43 {kolstvo – Pedago{ka KO Stari grad 2-9 2.874 akademija cela: 3016/1 A 1 Narodnog fronta 37 {kolstvo – Matemati~ka KO Stari grad 1-8 1.942 gimnazija deo parc: 2977 G 4 Narodnog fronta 62 zdravstvo – Ginekolo{ko- KO Savski venac 4-4 4.876 -aku{erska klinika cele: 517/2; 518, 519/3; 520/2; 521/2; 522/2; 536 deo parc.: 519/1 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Specijalizovane ustanove ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– A 1 Srpskih vladara 14 uprava – Republi~ka KO Stari grad 1-2 2.814 skup{tina cele: 2975, 2976 A 1 Srpskih vladara 16 uprava KO Stari grad 1-3 1.818 Dobriwska 11 cela: 2982 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO 14.324 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Napomena: ove delatnosti se ne obra~unavaju pri izra~unavawu gustine naseqenosti i slobodnih povr{ina za stanovawe, ali ulaze u obra~un za indeks izgra|enosti i odnos stanovawa i delatnosti na teritoriji plana. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1403

B.1.2. Tabela bilans povr{ina ostvarile maksimalne kapacitete date ovim planom mogu- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– }a je samo adaptacija i prenamena stanovawa u poslovawe Namena zemqi{ta Povr{ina zemqi{ta (ha) do odnosa stanovawe: delatnost 60:40%. postoje}e planirano Za ovu zonu delatnosti su prete`no poslovawe, ugosti- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– teqstvo, sadràji kulture i trgovine. Javne povr{ine za saobra}ajnu ZONA D – prete`na namena poslovawe sa stanovawem mreù sa komunalnim (odnosno garaìrawem). Obuhvata deo gra|evinskog bloka 5. instalacijama 3,06 3,88 Zona velikih planerskih intervencija, izgradwe poslovnih Javne zelene povr{ine i poslovno-stambenih objekata sa odnosom 60–100:40–0% u (parkovi, drvoredi) 0,35 0,35 korist poslovawa, spratnosti P+6 i garaòm u suterenskom Zemqi{te nameweno objekatima i dvori{nom delu objekta. U ovoj zoni, na nivou pojedina~- javne namena 1,37 1,43 nih parcela, namena definisana kao kompatibilna (stano- Zemqi{te nameweno ostalim vawe), moè biti i dominantna, tako {to je neophodno da namenama stambenoj izgradwi prizemqe, prvi i drugi sprat novoplaniranih objekata budu i komercijalnim delatnostima 7,29 6,41 nameweni delatnostima, a preostale etaè stanovawu. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Navedeno se ne odnosi na zonu D1 ~ije je sprovo|ewe POVR[INA REGULACIONOG uslovqeno izradom urbanisti~kog projekta. U zoni D1 pla- PLANA 12,07 nirati prete`no garaìrawe sa poslovawem u odnosu –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 90-100:10–0%. Pri tom garaìrawe se smatra komercijal- nom delatno{}u. Kapaciteti blokovskih garaà su: 350 B.2. Karakteristi~ne zone GM (u ul. G. Principa 49-51) i 450 GM (u ul. G. Principa Osnovni kriterijum za prostorno definisawe zone je 61-63) ostvareni u vi{e nadzemnih nivoa i do tri podzem- pripadnost ulici, sa wenim karakteristikama, koje se è- na, pri ~emu je konstruktivna visina nivoa 2,50 m, stepen le sa~uvati ili stvoriti. zauzetosti parcele do 80%. Navedeni parametri odnose se i na vi{eeta`nu javnu garaù, kapaciteta 450 GM koja se ZONA A – prete`na namena poslovawe sa stanovawem i nalazi uz ulicu Gavrila Principa. objektima javne namene. Obuhvata gra|evinski blok 1 i 2. Za- Uslov za sve objekte u zoni D i D1, osim za ugaoni obje- dràvaju se postoje}i stambeno-poslovni objekti sa mogu}no- kat-garaù u ul. G. Principa 49 je da kota poda posledwe {}u prenamene odnos stanovawe i delatnosti 0–50: 100–50. korisne etaè ne sme pre}i 22 m, ra~unato od kote troto- U ovoj zoni planirane su komercijalne delatnosti: ara i da se kote venaca garaà skladno uklapaju sa sused- prete`no poslovawe, finansijske usluge i trgovine. nim objektima spratnosti P+6. ZONA B – prete`na namena komercijalne delatnosti Uslov za ugaoni objekat-garaù u ul. G. Principa 49, je sa stanovawem. Zona dominantnog trgova~kog karaktera da kota venca navedenog objekta ne sme pre}i 30 m, ra~una- Balkanske ulice – predstavqa posebnu celinu kao ~ar{ija to od kote trotoara. specifi~ne ponude trgovine i zanatstva i posebnih kul- U ovoj zoni je radikalna rekonstrukcija realna, s obzi- turno-istorijskih i arhitektonsko-urbanisti~kih vredno- rom na veoma slab, neadekvatan gra|eviski fond i radi akti- sti. Odnos stanovawa: delatnosti 0–40%: 100–60%. Sprat- virawa rentalnog potencijala, ekonomskog kori{}ewa grad- nost je definisana za B1 do P+5, a za B2 P+2. skog-gra|evinskog zemqi{ta u centralnoj zoni Beograda. Intervencije u ovoj ulici imaju za ciq revitalizaciju Novoplanirani objekti treba da budu visokog tehni~- duha stare ~ar{ije. Rekonstrukcijom i sanacijom objekata kog, tehnolo{kog standarda i elitnog estetskog nivoa. Planirane delatnosti su prete`no poslovawe i finansij- i rekompozicijom i restauracijom fasada ~uva se postojo- ske usluge sa trgovinom salonskog tipa u prizemqu. }i visoko valorizovani gra|evinski fond. Novi objekti se vezuju za postoje}e objekte horizontal- B.3. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine nom i vertikalnom regulacijom. i javne objekte Po nameni ovaj prostor zadràva tradicionalni karakter trgova~ke ~ar{ije posebno u prizemnim objektima B.3.1. Javne saobra}ajne povr{ine i mawim lokalima. Planirani komercijalni sadràji: Javne saobra}ajne povr{ine sa komunalnim instalaci- prete`no trgovina, zanatstvo i ugostiteqstvo jama su prostori od op{teg interesa i ~ine ih kolovozi, ZONA V – Crkva Vaznesewa Gospodweg (19. vek) sa por- trotoari, zelenilo u regulacijama saobra}ajnica, parkin- tom i prate}im objektima je oformqena gra|evinska celi- zi, koridori tehni~ke infrastrukture. na. Gra|evinski blok 3. Saobra}ajne povr{ine prikazane su u grafi~kom prilo- Planom se predvi|a uve}awe pripadaju}e parcele gu ovog plana pod nazivom „Regulaciono nivelacioni plan Vaznesewske crkve za oko 6%. sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina” R 1:500. Zemqi{te ima slede}u namenu: Nivelaciono re{ewe novoplaniranih saobra}ajnih po- – prete`no namena – zadovoqewe verskih potreba sta- vr{ina odrediti na osnovu detaqnog geodetskog snimka te- novni{tva, rena i uskladiti sa ve} izgra|enom fizi~kom strukturom. – stanovawe za potrebe SPC. Kolovoznu konstrukciju novoprojektovanih i saobra}ajnih Urbanisti~kim projektom u saradwi sa Zavodom za za- povr{ina predvi|enih za rekonstrukciju dimenzionisati u {titu spomenika kulture i na osnovu programskog zahteva odnosu na vaè}e propise i o~ekivano saobra}ajno optere}e- SPC-a bi}e definisani kapaciteti i linije gra|ewa sa we, pri ~emu predvideti kolovozni zastor od asfalt betona. maksimalnim urbanisti~kim parametrima za ovaj prostor Odvodwavawe svih saobra}ajnih povr{ina vr{iti gra- „I” = do 1 i „S” = do 30%. vitaciono u sistemu zatvorene ki{ne kanalizacije. Predlog je i da se javnim urbanisti~ko-arhitektonskim Tehni~ka infrastruktura planirana je u okviru regula- konkursom do|e do najkvalitetnijeg re{ewa za ovaj izuze- cione {irine saobra}ajnica, a wen poloàj je prikazan u tan gradski prostor. grafi~kom prilogu „Skupni prikaz tehni~ke infrastruk- ZONA G – prete`na namena stanovawe sa delatnostima. ture”, R 1:500. Obuhvata delove gra|evinskih blokova 4, 5 i 6. Zona kom- Na situacionom planu grafi~kog priloga „Regulacio- paktnih stambeno-poslovnih objekata ~ija se namena zadr- no-nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra- àva. Planiraju se mawe gra|evinske intervencije u smi- }ajnih povr{ina” R 1:500, dati su analiti~ko-geodetski slu adaptacije, rekonstrukcije i dogradwe (nadgradwe) po- elementi za osovine saobra}ajnica koje su obuhva}ene ovim jedinih objekata do planirane spratnosti sa maksimalnim planskim dokumentom. Koordinate su date u dràvnom ko- vrednostima datim ovim planom. Na parcelama koje su ordinatnom sistemu. Broj 34 – 1404 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Saobra}ajna mreà predmetnog prostora kategorisana Potrebe za parkirawem u postoje}em stawu su dobijene je na primarnu i sekundarnu. na osnovu normativa 0,7 PM po stanu i 1 PM na 60 m² ne- Primarnu saobra}ajnu mreù ~ine slede}e ulice: to povr{ine poslovnog prostora. Ulica Kneza Milo{a je u funkcionalnom smislu ran- Planirano stawe ga magistrale, sa po dve saobra}ajne trake po smeru. Ulica Kraqa Milana, u funkcionalnom smislu je uli- Parkirawe vozila u okviru granice plana re{ava se na ca prvog reda sa po dve trake po smeru. Ove ulice se zadr- vi{e na~ina: àvaju u postoje}im regulacionim {irinama. – u okviru parcela Ulica Admirala Geprata je ulica prvog reda. U posto- – u okviru regulacione {irine saobra}ajnica je}em stawu ima dve trake po smeru i {irine kolovoza je 12 – u okviru novoplaniranih garaà. m Potrebni kapaciteti za stacionirawe vozila ra~unati i sa obostranim trotoarima minimalne {irine 3,5 . Na m su prema slede}im normativima: delu kolovoza, uz desnu ivicu gledano prema ulici Balkan- za postoje}e stanovawe koje se zadràva – 0,7 PM po stanu, skoj, u {irini od 2 planira se podu`no parkirawe, ka- m za novoplanirano stanovawe – 1,1 PM po stanu, ko je prikazano grafi~kim prilogom. za delatnosti – 1 PM na 60 ² neto poslovnog prostora. Ulica Gavrila Principa je ulica prvog reda. Planira m Primenom navedenih normativa dobija se da je za posto- se wena rekonstrukcija, kako je prikazano grafi~kim pri- je}e i planirane kapacitete podru~ja predmetnog Plana logom, tako da je sada {irine kolovoza 12 m i sa obostra- potrebno obezbediti 1.955 PM. nim trotoarima minimalne {irine 2,5 m. Planirano je da novi objekti svoje potrebe za stacio- Ulice Narodnog fronta i Balkanska u funkcionalnom nirawem vozila definisane na bazi normativa re{avaju u smislu predstavqaju ulice drugog reda. okviru svoje gra|evinske parcele, bilo u garaì u sklopu Regulacija ulice Narodnog fronta se zadràva u posto- samog objekta ili na slobodnom delu parcele. je}em stawu. îne je kolovoz {irine 9 m i obostrani tro- U ulicama: Lominoj, Balkanskoj, Admirala Geprata toari minimalne {irine 3,5 m. planira se parkirawe u okviru wihovih regulacija na na- Balkanska ulica na delu od ulice Admirala Geprata do ~in kako je prikazano grafi~kim prilogom. ulice Narodnog fronta je predvi|ena za rekonstrukciju, U regulaciji ulice Narodnog fronta nije predvi|eno kako bi se u okviru wene regulacije omogu}ilo podu`no parkirawe, jer je wena desna saobra}ajna traka predvi|ena parkirawe, kako je prikazano u grafi~kom prilogu. za prolaz vozila JGS-a, dok je u delu kolovoza (uz levu ivi- Regulaciju Balkanske ulice na navedenom delu u posto- cu gledaju}i u smeru ka ulici Kneza Milo{a) poloèn je}em stawu ~ine kolovoz {irine 8 m, i obostrani troto- primarni cevovod prve visinske zone Ø 700 mm za{titne ari minimalne {irine 2 m. Na delu kolovoza, uz levu ivi- zone od 5 m mereno od osovine cevovoda, nad kojim nije do- cu gledano prema ulici Narodnog fronta, planira se po- zvoqeno stacionirawe vozila. du`no parkirawe {irine parking mesta od 2 m. U okviru granice plana predvi|ene su slede}e blokov- Sekundarnu saobra}ajnu mreù podru~ja predmetnog ske garaè: regulacionog plana ~ine ostale ulice. One povezuju plani- Blok 1 – garaà kapaciteta 45 PM sa prilazom iz uli- rane namene i ostvaruju prikqu~ke na primarnu mreù sa- ce Narodnog fronta, obra}ajnica. Blok 4 – garaà kod bolnice kapaciteta 24 PM sa pri- Lomina ulica se rekonstrui{e, tako da se omogu}ava lazom iz ulice Narodnog fronta i garaà kapaciteta 15 podu`no parkirawe u okviru wene regulacije, kako je pri- PM sa prilazom iz ulice Admirala Geprata; kazano grafi~kim prilogom. Blok 5 – garaà kapaciteta 350 PM sa prilazima iz Planira se i povezivawe ulica Narodnog fronta i Lo- ulica Gavrila Principa i planirane ulice, prema gra- mine, ulicom Nova ááá. Novoplanirana ulica – Nova ááá je fi~kom prilogu, – garaà kapaciteta 450 PM sa prilazom iz {irine kolovoza 6 m i sa obostranim trotoarima od po 2 m. Jednostrani podu`ni pada od ul. N. fronta ka Lominoj je ulice Gavrila Principa; oko 8.4%. Blok 6 – garaè kapaciteta 20 PM sa prilazom iz uli- U blokovima 4, 5 i 6, kako je prikazano grafi~kim pri- ce Lomine i garaè kapaciteta 22 PM i 10 PM sa prila- logom, planirane su interne saobra}ajne povr{ine koje zom iz novoplanirane ulice Nova áâ. omogu}avaju prilaz do garaà i prolaz interventnih vozila. Na grafi~kom prilogu: „Regulaciono-nivelacioni plan sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina” R 1:500, prikazani su parkirawe u okviru regulacije ulica i plani- Parkirawe vozila rane garaè sa kapacitetima za parkirawe vozila i pripada- Postoje}e stawe ju}im pristupima. Parkirawe vozila na predmetnom prostoru uglavnom se B.3.2. Javne garaè obavqa na ulici, a u mawem obimu u okviru parcele na ko- Kako su potrebe za parkirawem vozila na podru~ju pred- joj se nalazi pripadaju}i objekat. metnog regulacionog plana 1.777 PM, a predvi|enom izgrad- U tabeli koja sledi prikazan je prora~un potrebnog wom blokovskih garaà, parkirawem u regulaciji ulica i na broja mesta za stacionirawe vozila korisnika predmetnog pripadaju}oj parceli mogu}e obezbediti ukupno 1.499 PM, prostora u postoje}em stawu. sledi da deficit za parkirawem vozila, proistekao iz kapaciteta postoje}eg stawa koje se zadràva, i iznosi 278 PM. Tabela 1. Tabela potrebnog broja PM za postoje}e stawe Ovaj deficit u parkirawu moè se otkloniti izgrad- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– wom javnih garaà koje su predvi|ene ovim planom: Broj BRGP Broj BRGP Potrebno Ukupno – u ulici Gavrila Principa kapaciteta 450 PM. Pri- bloka stanov. stanova delatn. PM za PM za potrebno lazi ovoj garaì su iz ulice Gavrila Principa; m² m² stanovawe delatnosti PM – u ulici Kosovke devojke kapaciteta oko 200 PM. Ulaz –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– u ovu garaù je iz ulice Kosovke devojke, a izlaz na NOâA 1 12.030 61 23.140 43 270 313 á, kako je prikazano grafi~kim prilogom. 2 15.400 69 19.950 48 233 281 3 0 0 2.500 0 29 29 Planirawem do 45% kapaciteta ovih javnih garaà 4 39.192 243 20.460 170 239 409 (292 PM) za potrebe stacionirawa vozila sa podru~ja 5 3.300 39 11.234 27 131 158 predmetnog plana, moè se re{iti deficit parkirawa vo- 6 25.695 239 7.843 167 92 259 zila proistekao iz kapaciteta u postoje}em stawu. 1.440 Pregled kapaciteta za parkirawe vozila prikazan je u –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– tabeli 2. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1405

Tabela 2. Tabela potrebnog broja PM za planirano stawe ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Potrebe Realizovano Bilans –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj BRGP Broj BRGP PM za PM za Ukupno PM na PM na PM u Ukupno PM bloka stanova stanova delatnosti stanovawe delat- PM parceli otvorenim gara- realizo- m² m² nosti parkinzima àma vano PM ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Postoje}e stawe koje se zadràva 12.030 61 23.140 43 270 313 7 55 62 1 Nova izgradwa 540 4 1.700 4 20 24 24 24 -251 Ukupno planirano 12.570 24.480 47 290 337 86 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2 Postoje}e stawe koje se zadràva 15.400 69 19.950 48 233 281 5 3 8 Nova izgradwa 650 5 0 0 0 0 -273 Ukupno planirano 16.050 19.950 48 233 281 8 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 3 Postoje}e stawe koje se zadràva 2.500 0 0 0 15 15 Nova izgradwa 1.100 0 7 7 7 7 +15 Ukupno planirano 3.600 0 7 7 22 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4 Postoje}e stawe koje se zadràva 37.901 234 20.154 164 235 399 39 39 Nova izgradwa 3.489 26 4.806 29 56 85 85 34 119 -326 Ukupno planirano 41.390 24.960 193 291 484 158 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 5 Postoje}e stawe koje se zadràva 2.100 25 5.934 18 69 87 12 0 12 Nova izgradwa 11.741 78 14.690 86 169 255 255 800 1.055 +725 Ukupno planirano 13.841 20.624 104 238 342 1.067 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 6 Postoje}e stawe koje se zadràva 24.250 226 7.600 158 89 247 27 52 79 Nova izgradwa 3.525 27 4.300 29 50 79 79 79 -168 Ukupno planirano 27.775 11.900 187 139 326 158 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– -278 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– do 45% kapaciteta javnih garaà 292 +14 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

B.3.3. Javni gradski saobra}aj B.3.4. Komunalna infrastruktura Predmetnu lokaciju u postoje}em stawu opsluùju linije B.3.4.1. Hidrotehni~ka infrastruktura autobuskog, tramvajskog i trolejbuskog podsistema JGS-a (preduze}a GSP Beograd i odre|eni broj privatnih prevozni- Vodovodna mreà i objekti ka), ~ime je ostvarena povezanost sa ostalim delovima grada. Po svom visinskom poloàju vodovod pripada prvoj vi- Predmetnu lokaciju tangiraju trase autobuskih linija sinskoj zoni snabdevawa Beograda vodom. koje saobra}aju ulicom Kneza Milo{a i ulicom Narodnog Ulicom Narodnog fronta prolazi magistralni cevo- fronta. Ostale linije autobuskog podsistema JGS-a nala- vod ∅ 700 mm. ze se u petominutnoj pe{a~koj izohroni. Oko magistralnog cevovoda ∅ 700 mm u ulici Narod- Pored autobuskih, predmetnu lokaciju tangiraju i tra- nog fronta, potrebno je obezbediti za{titni koridor u se linija trolejbuskog podsistema JGS-a i to ulicom Srp- {irini 5 m sa obe strane od spoqne ivice cevi. skih vladara i ulicom Kneza Milo{a. U ovoj zoni nije dozvoqeno parkirawe vozila i izgrad- Linije tramvajskog podsistema JGS-a nalaze se u peto- wa objekata. minutnoj pe{a~koj izohroni. Od postoje}ih instalacija gradskog vodovoda u ostalim U prostornom smislu, predmetna lokacija je zadovoqa- ulicama u okviru granice plana postoje vodovodi od ∅ 80 vaju}e opsluèna linijama JGS-a. mm do ∅ 150 mm. Predmetnim regulacionim planom predvi|a se zadràva- Sve vodovode mawe od ∅ 150 mm ukinuti i izgraditi we postoje}ih trasa linija JGS-a i prolaznih stajali{ta. nove minimalnog pre~nika ∅ 150 mm. Ne predvi|a se trajno zadràvawe prostora u ulici Ad- U novoj saobra}ajnici koja spaja Lominu i Narodnog mirala Geprata za terminal JGS-a. fronta planiran je novi cevovod ∅ 150 mm. Du` postoje}ih trasa linija JGS-a potrebno je postavi- Planirane i postoje}e vodovode povezati u prstenast ti odgovaraju}u i kompletnu saobra}ajnu opremu radi omo- sistem sa svom potrebnom armaturom. gu}avawa redovnog i neometanog prolaska vozila JGS-a. Na uli~noj mreì predvideti dovoqan broj nadzemnih protivpoàrnih hidranata. Uslovi za nesmetano kretawe invalidnih lica Prikqu~ke postoje}ih objekata prevezati na planirane U toku razrade i sprovo|ewe plana primeniti odred- uli~ne vodovode nakon izgradwe nove uli~ne mreè a sta- be Pravilnika o uslovima za planirawe i projektovawe ru mreù ukinuti. objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hen- Planirane objekte prikqu~iti na planirane uli~ne dikepiranih i invalidnih lica („Slu`beni glasnik vodovode preko vodomera a prema tehni~kim propisima Be- RS”, broj 18/97). ogradskog vodovoda. Broj 34 – 1406 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Kanalizaciona mreà i objekti – izme|u oslonca transformatora i temeqa postaviti Kanalizacija pripada centralnom sistemu beogradske elasti~ne podmeta~e u ciqu presecawa prenosa vibracija; kanalizacije i to delu koji se kanali{e po op{tem siste- – predvideti zvu~nu izolaciju prostorija TS tako da zvuk mu beogradske kanalizacije. koji proizvodi transformator ne pre|e 55 dB dawu i 45 dB Postoje}a kanalizacija je dovoqnog kapaciteta i zadrà- no}u. Kolski pristup planirati izgradwom pristupnog puta va se u postoje}em stawu i dopuwuje u planiranim ulicama. naj mawe {irine 3 m do najbliè javne saobra}ajnice. Planirane vodove 10 â napaja}e se iz postoje}e TS 35/10 Minimalan pre~nik planirane kanalizacije je ∅ 300 mm. k Prikqu~ewe planiranih objekata na uli~nu kanaliza- kâ „Zeleni venac”. U tom smilu potrebno je izgraditi dva ciju izvesti prema tehni~kim propisima beogradske kana- voda 10 kâ od planiranih TS 10/0,4 kâ do TS 35/10 kâ „Ze- lizacije. leni venac”.Planirane vodove 1 kâ izvesti od planiranih TS 10/0,4 kâ do pojedinih korisnika elektri~ne energije. B.3.4.2. TT mreà i objekti Planirane elektri~ne vodove izvesti u sklopu postoje}ih i planiranih saobra}ajnih povr{ina. Postoje}e elektri~ne Ovo podru~je pripada podru~noj ATC „Guberevac” i ka- vodove, koji su u koliziji sa planiranim saobra}ajnim i dru- blovskim podru~jima No 2, 4 i 5. Za predmetno podru~je po- gim objektima izmestiti na novu lokaciju. Planirane vodo- trebno je formirati novo kablovsko podru~je, a koje }e ve i vodove koji se izme{taju izvesti podzemno a u rovu po- pripadati planiranom isturenom stepenu „Knez Milo{”. trebnih dimenzija. Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~- Veza izme|u predmetnog kompleksa i isturenog stepena ka naprezawa vodove postaviti u kablovsku kanalizaciju. Lo- ostvari}e se posredstvom postoje}e TT kanalizacije. U kacija vodova 10 kâ od predmetnog kompleksa do TS 35/10 kâ predmetnom kompleksu potrebno je izgraditi odgovaraju}u „Zeleni venac” bi}e predmet posebnog planskog dokumenta. TT kanalizaciju sa TT vodovima potrebnog kapaciteta. Osvetqewem planiranih saobra}ajnih povr{ina i par- Planiranu TT kanalizaciju – TT vodove izgraditi du` king prostora posti}i sredwi nivo luminancije od oko 0,6 postoje}ih i planiranih saobra}ajnih i slobodnih povr- cd/m². Osvetlewem slobodnih povr{ina posti}i sredwi {ina. Planirane TT objekte, koji su u koliziji sa plani- osvetqaj od oko 10–15 lx. Vodove javnog osvetqewa postavi- ranim objektima izmestiti na novu lokaciju. Planirane ti podzemno a u rovu potrebnih dimenzija. TT objekte izgraditi podzemno, a u rovu potrebnih dimen- Na mestima, gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa zija. U planiranim objektima izgraditi unutra{wi ku}ni tla, planirane elektri~ne vodove postaviti u kablovsku izvod potrebnog kapaciteta. kanalizaciju.

B.3.4.3. Mreà KDS B.3.4.5. Toplovodna mreà i postrojewa Kablovski distribucioni sistem (KDS) u svojoj osnov- Urbanisti~ki uslovi u odnosu na postoje}u toplovodnu noj ulozi vr{i prenos, emitovawe i distribuciju radio i mreù TV programa. KDS obezbe|uje svojim korisnicima i slede- }e servise: internet, telemetrija, video na zahtev, video Predmetni prostor pripada toplifikacionom sistemu nadzor, govorni servisi itd. toplane „Dunav”, odnosno toplovodnom konzumu toplovoda Generalnim planom je predvi|ena izgradwa tehnolo- ∅273 mm i ∅168 mm poloènim u ul. Narodnog fronta i {ki jedinstvene digitalne infrastrukture, ~ime }e se re- Balkanskoj. Preko wega je prikqu~eno 13 toplotnih pod- {iti problemi do kojih dolazi u praksi kao {to su nekon- stanica iz kojih se toplotnom energijom napajaju znatne trolisana izgradwa, neusagla{enost operatora sa kapaci- stambene i poslovne povr{ine unutar predmetnog plana. tetima pristupne i transportne mreè nacionalnog ope- Od ve}ih toplotnih izvora postoje jo{ dve kotlarnice sme- ratera itd. {tene u zgradama bioskopa „Odeon” i Domu ruske kulture. Potrebno je prethodno da zakonodavac propi{e zakon- Urbanisti~ki uslovi u odnosu na planiranu toplovodnu sku regulativu koja }e uneti red u ovo osetqivo podru~je mreù koje je od velikog interesa za razvoj telekomunikacija u gradu. Pri izradi urbanisti~kih planova potrebno je Na bazi urbanisti~kih pokazateqa datih ovim planom predvideti mogu}nost realizacije mreè KDS. izvr{ena je procena toplotnog konzuma za sve potro{a~e u Planirane vodove za potrebe KDS izgraditi u korido- skladu sa wihovom spratno{}u i namenom. On iznosi ru planiranih i postoje}ih TT vodova – TT kanalizacije. 26.400 KW i kao takav je posluìo za prora~un i dimenzi- Planirane vodove KDS izgraditi podzemno a u rovu po- onisawe cevne mreè. U sl. tabelarnom prikazu izvr{en je trebnih dimenzija. pregled potreba za toplotnom energijom po urbanisti~kim blokovima: B.3.4.4. Elektroenergetska mreà i postrojewa ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj bloka Toplotni konzum ( ) Na predmetnom kompleksu izgra|ena je elektri~na di- kW ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– stributivna mreà vodova 10 i 1 â kao vi{e TS 10/0,4 â. k k Blok 1 4.500 U koridoru postoje}ih saobra}ajnica izgra|eni su podzem- Blok 2 4.200 ni vodovi 35 i 110 â kao i instalacije javnog osvetlewa. k Blok 3 450 Za potrebe snabdevawa elektri~nom energijom potreb- Blok 4 7.500 no je izgraditi 6 TS 10/0, 4 â, instalisane snage 630 k Blok 5 5.250 âA, kapaciteta 1000 âA. Postoje}u TS 10/0,4 â reg. br. k k k Blok 6 4.500 B-308) potrebno je zameniti sa novom, instalisane snage ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1000 kâA. Postoje}u TS 10/0,4 kâ reg. br. B-690) potrebno Σ 26.400 je dislocirati, instalisane snage 2h630 kâA i kapaciteta ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2h1000 kâA. Planirane TS 10/0,4 kâ izgraditi u sklopu Planirane toplovode nastaviti na postoje}u toplovod- gra|evinskih objekata pod slede}im uslovima: nu mreù kao {to je to dato u grafi~kom prilogu, s ciqem – objekat za sme{taj TS treba da posluì za sme{taj celokupne toplifikacije predmetnog prostora. Toplovod- transformatora i odgovaraju}e opreme; nu mreù izvoditi u predizolovanim cevima sa minimal- – objekat za sme{taj TS planirati u nivou terena ili nim nadslojem zemqe od 0,8 m. Ista je raspore|ena opti- sa neznatnim odstupawem od prethodnog stava; malno i postavqena tako da predstavqa najcelishodnije – svaka TS mora imati dva, odnosno tri odeqewa i to: re{ewe u odnosu na razme{taj postoje}ih kotlarnica, pro- jedno, odnosno dva odeqewa za sme{taj transformatora i stornih mogu}nosti pojedinih saobra}ajnica, planiranog jedno odeqewe za sme{taj razvoda visokog i niskog napo- porasta toplotnog konzuma i najzad poloàja ostalih in- na. Svako odeqewe mora imati nesmetan pristup spoqa; frastrukturnih vodova. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1407

Toplotne podstanice smestiti u prizemne delove plani- Na mestu dvori{nih stambenih objekata u ulici Kra- ranih objekata ili onih postoje}ih koji se pro{iruju. Wihov qice Natalije 62b (koji se ru{e) i privremeno izgra|enih broj i ta~nu dispoziciju mogu}e je mewati izradom i overom prate}ih objekata bolnice (ve{ernice, peglaonice i sl.) daqe tehni~ke dokumentacije. One moraju imati obezbe|ene koji se tako|e ru{e, izgraditi novi objekat maks. BRGP pristupne kolsko-pe{a~ke staze i prikqu~ke na vodovod, el. 1.000 m² u okviru datih gra|evinskih linija za potrebe energiju i gravitacionu kanalizaciju. Dimenzije toplotnih bolnice: administracija i prate}i sadràji. Obezbediti podstanica, na~in ventilirawa i zvu~nu izolaciju projekto- toplu vezu sa postoje}im objektom na najpogodnijem mestu. vati prema standardima JKP „Beogradske elektrane”. U okviru pro{irenog dvori{nog dela kompleksa planirana je podzemna garaà za potrebe zaposlenih u ovoj B.3.4. Javne zelene povr{ine bolnici (kapaciteta do 25GM u jednom nivou) sa kolskim prilazom iz ulice Kraqice Natalije. B.3.5.1. Parkovske povr{ine Sve povr{ine unutar manipulativnog dela kompleksa Postoje}i park izme|u ulice Srpskih vladara, ulice Ko- nivelisati i poplo~ati ili asfaltirati. sovke devojke, zgrade Skup{tine Republike Srbije i zgrade Doma ruske kulture zadràva se u postoje}im granicama, u B.3.7. Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta – gr|evinskom bloku 1 (na kat parc. br. 2974) povr{ine 3.569 predmer radova (orijentaciono) m². Ova povr{ina ure|uje se i odràva u postoje}em stilu. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Radovi na Vrsta Jedinica Intervencija Ukupno B.3.5.2. Uli~ni drvoredi ure|ivawu mere (orijent.) Postoje}i uli~ni drvoredi se zadràvaju. Na upra`we- javnog gra|. rekon- novo nim drvorednim mestima potrebno je izvr{iti sadwu no- zemqi{ta strukcija (orijen- vog drve}a dominiraju}e vrste. (orijent.) taciono) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Formirawe novog drvoreda, planira se u trotoaru uli- 123456 ce Gavrila Principa, na strani uli~nog pro{irewa. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Izuzimawe saobra}aj m² – 2.900 B.3.5.3. Zelene povr{ine uz javne objekte zemqi{ta {irewe kompleksa Uz javne objekte, u skladu sa namenom ure|uju se predba- GAK-a ² – 637 3.537 {te, atrijumi, dvori{ta, krovovi podzemnih garaà, tera- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––m se i sl. Ru{ewe {irewe Visok procenat zelenila (oko 40% povr{ine parcele) objekata regulacije planira se uz objekte namewene {kolstvu, de~joj za{titi i ulice BRGP oko 535 m² zdravstvenoj za{titi. {irewe m² ru{i stam. obj kompleksa GAK-a B.3.6. Javni objekti –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Na teritoriji plana u objektima javnih namena su javne Kompleksi kompleks slu`be: javnog GAK-a m² 4.239 637 4.876 zemqi{ta – obavezne i standardne ustanove, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – specijalizovane ustanove. Vodovod ∅150 mm m 1.727 170 1.897 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Obavezne i standardne ustanove Kanaliza- cija ∅300 mm m – 300 300 B.3.6.1. Kombinovane de~je ustanove –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Elektroin- 10 kâ Depandanse kombinovane de~je ustanove planirati u stalacije podzemni m – 900 900 prizemqima okrenutim ka dvori{nom delu ili na prvom 1 kâ spratu novoplaniranih objekata u bloku 6 uz novoplanira- podzemni m – 2.400 2.400 nu ulicu (NOVA ááá) i u ul. Lomina 49–51, kapaciteta po –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 50 mesta (6,5–7 ² po detetu izgra|ene povr{ine). Osim Javno m osvetqewe m 400 250 650 ovih neophodnih depandansa poèqni su i drugi privat- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nog karaktera na podru~ju plana u postoje}im i novoplani- TS 10/0,4 kâA kom. 2 6 (u objektu) 8 ranim objektima. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Sem primarne funkcije (boravak, socijalna za{tita i TT vaspitawe dece) ovi prostori mogu imati i kulturno-za- instalacije ∅ 100 m 2.800 2.100 4.900 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– bavne i edukativne programe za decu sa ovog podru~ja. KDS ∅ 100 m 1.800 1.800 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B.3.6.2. [kolstvo Toplovod ∅273/5 mm m – 642 642 Postoje}i kapaciteti sredweg i vi{eg obrazovawa na ∅219.1/5 mm m –9696 podru~ju plana, Matemati~ka gimnazija i U~iteqski fa- ∅88.9/3.2 mm m – 63 63 kultet, prevazilaze potrebe predmetnog plana, od gradskog ∅76.1/2.9 mm m – 280 280 i republi~kog su interesa. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– TP kW kom – 18 18 Dozvoqava se adaptacija u gabaritu i volumenu postoje}ih –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– objekata i planira dogradwa sprata na objektu Matemati~ke 2.772 gimnazije oko 830 m² BRGP., a prema konzervatorskim uslo- Saobra}ajnice m² delimi~na potpuna vima Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda. 3.670 7.460 Postoje}a O[ „Isidora Sekuli}” u tangentnom pod- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ru~ju ovog plana zadovoqava potrebe. Standard slobodnih Parking kom mesta* povr{ina i izgra|enog prostora ove {kole zadovoqava u –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– svakom pogledu. Javne GM – 650 650 garaè B.3.6.3. Zdravstvena za{tita – primarna –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Planira se pove}awe kompleksa Ginekolo{ko-aku{erske ––––––––– klinike u ulici Kraqice Natalije prema grafi~kom prilo- * Parking mesta su obuhva}ena u „delimi~noj rekonstrukciji sa- gu br. 1 „Planirana namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta”. obra}ajnice”. Broj 34 – 1408 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – sadràji kulture, galerije, kwiàre, prete`no u pri- 123456 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– zemqu, a na spratu kulturno-obrazovni sadràji za razne uz- Drvoredi* kom. raste male {kole: kompjutera, stranih jezika, slikawa dr.). –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ure|ewe B.3.8.3. Kulturno-zabavni sadràji parkovskih Postoje}i kapacitet bioskopa i prate}eg prostora obo- povr{ina* m² gatiti kompatibilnim komercijalnim sadràjima u gaba- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ritu i volumenu sada{weg prostora. Sanacija terena m² (ha) B.3.8.4. Vaznesewska crkva sa portom –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Planom se predvi|a uve}awe pripadaju}e parcele Va- Finansirawe planiranih radova na ure|ivawu javnog znesewske crkve za oko 6%. gra|evinskog zemqi{ta vr{i se iz buyetskih sredstava Zemqi{te ima slede}u namenu: Skup{tine grada Beograda. – zadovoqewe verskih potreba stanovni{tva, B.3.8. Zemqi{te za ostale namene – stanovawe za potrebe SPC. Urbanisti~kim projektom, u saradwi sa Zavodom za za{ti- B.3.8.1. Stanovawe sa delatnostima tu spomenika kulture i na osnovu programskog zahteva SPC-a Uvaàvaju}i postoje}i karakter podru~ja i neposred- bi}e definisani kapaciteti (do granica maksimalnih urbanog okruèwa utvr|ena je detaqna namena pojedina~nih nisti~kih parametara datih planom) i linije gra|ewa. parcela tako da, u okviru obuhvata plana, razlikujemo ~etiri varijeteta namene stanovawa sa delatnostima: ZONA A, B.3.8.5. Posebne namene – specijalizovane ZONA B, ZONA G i ZONA D. ustanove –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Diplomatske ustanove Stanovawe: „á” Podzemno „S” % Podzemno Predvi|ena je mogu}a rekonstrukcija ovih objekata, uz delatnosti % „á” „S” % po{tovawe uslova postavqenih od strane Zavoda za za{ti- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– tu spomenika kulture. Dogradwa objekta – aneksa (u sklopu ZONA A 0– 50 :100-50 do 3.0 do 3.0 do 60 do 80 Doma ruske kulture) iz ulice Kosovke devojke br. 2, moè ZONA B 0-40 : 100-60 do 2.5 08 – 2.4 do 60 do 80 se pro{iriti po dubini parcele ili zameniti novim ob- ZONA B1 3.0 jektom, i u tom slu~aju neophodno je planirati podzemnu ga- ZONA B2 1.8 raù pod objektom. ZONA G do 60 : 40 do 2.7 08 – 2.4 do 60* do 80 ZONA G1 5.5 do 100 ZONA G2 2.7 do 80 B.3.8.6. Prate}e zelene povr{ine ZONA D 0-40 : 100-60 do 3.5 08 – 2.4 do 60 do 80 uz ostale namene –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– U zonama stanovawa na parcelama planiranim za iz- Planiraju se stanovi visokog standarda i povr{ina do gradwu novih objekata, za ozelewavawe rezervisati min. BRGP 150 m². 20% povr{ine parcele. Ozeleniti i urediti zapu{tena dvori{ta uz objekte ko- B.3.8.2. Komercijalne delatnosti ji se zadràvaju. Planom se defini{e prostor namewen komercijalnim Slobodne povr{ine na krovovima podzemnih garaà delatnostima koji se zbog globalnog koncepta u distribu- ure|uju se kao zelene povr{ine sa organizovanim pe{a~- ciji delatnosti bliè odre|uje na slede}i na~in: kim komunikacijama i prostorima za miran odmor kori- – prete`no trgovina, zanatstvo i ugostiteqstvo, snika. Na ovim povr{inama predvideti kasetnu sadwu vi- – prete`no poslovawe i finansijske usluge, soke vegetacije. – prete`no poslovawe ugostiteqstva, kulture i trgovine. Porta Vaznesewske crkve zadràva se kao ure|ena zele- Kriterijumi koji bliè opredequju izbor komercijalna povr{ina. nih delatnosti i sadràja na podru~ju plana su slede}i: – profitabilnost koja omogu}uje da se podnesu realni B.4. Ambijentalne celine tro{kovi funkcionisawa na centralnim lokacijama; Zona A – delatnosti i sadràji koji bitnije ne optere}uju sa- ZONA VISOKIH AMBIJENTALNIH VREDNOSTI obra}aj i ne zahtevaju ve}e povr{ine za miruju}i saobra}aj; Navedeni prostor definisan je objektima nastalim u – delatnosti i sadràji koji ne doprinose pogor{ava- periodu izme|u dva i posle Drugog svetskog rata. Karakte- wu ekolo{kih uslova stanovawa i rada; ri{e ga reprezentativniji i bogatiji gra|evinski fond, – delatnosti i sadràji koji nemaju ekstenzivno zapo- sa posebnom izgradwom u prvoj polovini 20. veka. To je {qavawe i ne dovode do ve}e koncentracije radne snage. oformqeni prostor za koji je osnovna mera za{tite sani- Na osnovu prethodnih kriterijuma mogu}i izbor delat- rawe postoje}eg stawa sa minimalnim mogu}nostima poje- nosti i sadràja je slede}i: dina~nih intervencija. U ulici Narodnog fronta nalaze – poslovawe – finansijske, tehni~ke i poslovne usluge se uglavnom javni objekti – {kolstvo, Ruski dom. kao {to su: konsalting firme, razli~ite agencije, infor- Park i mere za{tite za wega odnose se na unapre|ewe mati~ke usluge, marketing usluge, projektantske usluge, i ure|ewe kao i o~uvawe postoje}e regulacije, rekonstruk- predstavni{tva itd.; cije zelenila i parterno ure|ewe. – trgovinska delatnost sa sadràjima namewenim pre svega povremenoj, a delom svakodnevnoj potro{wi. Speci- Zona B jalizovane prodavnice butici, mini marketi, izlo`beni i AMBIJENT BALKANSKE ULICE prodajni prostori, prehrambeni kapaciteti i sl.; Balkanska ulica prose~ena je ~etrdesetih godina 19. ve- – ugostiteqsko-turisti~ki kapaciteti: bistroi, pice- ka. Krajem tog veka dobila je zanatski karakter koji se sa- rije, specializovani restorani, pansioni, mawi hotel; ~uvao do danas, pa je takav oblik urbanog sadràja sponta- – zanatsko-uslu`ni kapaciteti u funkciji zadovoqovawa no nastao i jedinstven je u Beogradu. Uslovqenosti izgrad- potreba ~oveka i doma}instva (spoj starih i novih usluga); we proizilaze iz mera za{tite a one bi bile: ––––––––– – obezbe|ewe kontinuiteta dostupnosti komercijalnim * Predmer radova izvr{i}e se prilikom izrade projekta ure|e- sadràjima, o~uvawe starih zanata, zadràvawe segmenata wa zelenih povr{ina, a na osnovu snimka i manual valoriza- postoje}eg uli~nog zastora, i planirawe nove izgradwe u cije postoje}e vegetacije kao i planiranih intervencija. skladu sa op{tim konzervatorskim uslovima. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1409

Zona V –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 3 4 5 ZONA SPOMENI^KIH VREDNOSTI –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– U woj se nalaze: Vaznesewska crkva iz 1863. g, zgrada G 6 N. fronta 42a objekat amb. vrednosti P+5 stare gimnazije iz 1865. i deo vojno-upravnog centra. Uslo- G 6 N. fronta 46-48 zna~aj.arh. ostvarewe P+4 vqenosti za ovaj prostor su u o~uvawu postoje}eg komplek- G 4 N. fronta 58 objekat amb. vrednosti Su+P+1+Pk sa crkve i gra|evina. Nova gradwa mogu}a je samo pod stro- G 4 N. fronta 64 zna~aj.arh. ostvarewe P+4 go kontrolisanim konzervatorskim uslovima iskqu~ivo za G 4 N. fronta 68 objekat amb. vrednosti P+5 upotpuwavawe crkvenih sadràja. Dozvoqeno je unapre|e- G 4 N. fronta 70 objekat amb. vrednosti P+4 we i ure|ivawe slobodnog prostora. G 1 N. fronta 33 zna~aj.arh. ostvarewe P+3 G 5 Lomina 24 objekat amb. vrednosti P+3+Pk G 5 Lomina 26 objekat amb. vrednosti P+3+Pk Zona G G 5 Lomina 46 objekat amb. vrednosti P+Pk ZONA UMERENIH AMBIJENTALNIH VREDNO- G 4 A. Geprata 1-1a objekat amb. vrednosti Su+P+6 STI G 4 A. Geprata 3-3a objekat amb. vrednosti Su+P+6 Na ovom prostoru izdvajaju se tri tipa objekata: G 4 A. Geprata 9 objekat amb. vrednosti P+3+Pk – prizemni objekti nastali do 1914. g. i o~uvani samo u G 4 A. Geprata 13 objekat amb. vrednosti Po+P+3+Pk Balkanskoj ulici; G 4 A. Geprata 15 objekat amb. vrednosti Su+P+3+Pk – rentijerske zgrade podignute izme|u dva svetska rata G 4 A. Geprata 17 objekat amb. vrednosti P+6+Pk – sa stanovawem na spratu i poslovawem u prizemqu; –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – objekti gra|eni posle Drugog svetskog rata uglavnom Objekti valorizovani kao spomenici kulture zadràva- jednonamenski, i to prete`no stambeni. ju se u postoje}em stawu izgra|enosti, sa merama za{tite Uslovqenosti se odnose na sanirawe postoje}eg stawa Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda, koje sa minimalnim mogu}nostima intervencija, u svemu sa po- bi se odnosile na o~uvawe izvornog izgleda, horizontalne sebnim konzervatorskim uslovima. i vertikalne regulacije, dekorativnih elemenata arhitekture uz zabranu dogradwe i nadgradwe. Zona D Objekti valorizovani kao zna~ajna arhitektonska ostva- ZONA AMBIJENTA U IZGRADWI rewa zadràvaju se u postoje}em stawu izgra|enosti, sa mera- Novu izgradwu na praznim parcelama du` ulice Gavri- ma za{tite Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beo- la Principa planirati iskqu~ivo u skladu sa op{tim grada, koje bi se odnosile na o~uvawe izvornog izgleda, hori- konzervatorskim merama. zontalne i vertikalne regulacije, dekorativnih elemenata Sve navedene zone su izvedene iz karte konzervatorskih arhitekture, s tim da mogu pretrpeti mawe intervencije na uslova Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda. dvori{nom delu objekta uz uslovqenosti Slu`be za{tite. Objekti koji su „Uslovima ~uvawa, odràvawa i kori- Objekti valorizovani kao objekti ambijentalnih vred- {}ewa kulturnih dobara i dobara koja uìvaju status pret- nosti zadràvaju se u postoje}em stawu izgra|enosti uz mo- hodne za{tite” valorizovani kao: spomenici kulture, zna- gu}nost nadogradwe, ali samo ukoliko bi se tom interven- ~ajna arhitektonska ostvarewa, objekti ambijentalnih cijom poboq{ao kontekst, odnosno dopunio postoje}i niz vrednosti navedeni su u Tabeli 3. bez naru{avawa prvobitnog izgleda objekta, dogradwe (ka dvori{nom delu), a izuzetno i uz posebne uslovqenosti i Tabela 3. izgradwa novog objekta iza zadràne fasade ili fragmen- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ta fasade postoje}eg objekta. Zona Gra|. Adresa Namena Spratnost U ciqu o~uvawa od uni{tewa, kako anti~kih tako i mo- blok gu}ih kasnijih arheolo{kih ostataka, pri izvo|ewu zemqa- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nih radova u toku gra|evinskih intervencija, kao i radova 12 3 4 5 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– na infrastrukturi u okviru bloka, moraju se preudzeti ade- A 1 Dobriwska 5 objek. amb. vrednosti P+3+Pk kvatne mere za{tite koje se sastoje u slede}em: A 1 Dobriwska 7 objek. amb. vrednosti P+3+Pk 1. U delovima bloka, ukoliko je planirano ru{ewe i A 1 Dobriwska 9 objek. amb. vrednosti P+4 podizawe novih objekata, neophodno je obaviti prethodna A 1 Dobriwska 11 objek. amb. vrednosti P+5 arheolo{ka istraìvawa na svim slobodnim povr{inama, A 1 Kraqa Milana 16 objekat amb. vrednosti P+4+Pk tj. svakoj parceli predvi|enoj za novu gradwu. A 2 Kraqa Milana 20 objekat amb. vrednosti P+4+Pk 2. U slu~aju da ne dolazi do podizawa novih objekata u A 2 Kraqa Milana 22 objekat amb. vrednosti P+3 A 2 Kraqa Milana 24 objekat amb. vrednosti P+2+Pk okviru bloka, a obavqaju se drugi zemqani radovi na izme- A 2 Kraqa Milana 26 objekat amb. vrednosti P+3 ni ili poboq{awu infrastrukture bloka, potrebno je ob- A 2 Kraqa Milana 28 ezbediti stalni arheolo{ki nadzor u toku tih radova, uz K. Milo{a 12 objekat amb. vrednosti P+6 mogu}nost izvo|ewa za{titnih arheolo{kih istraìvawa, A 2 K. Milo{a 14 zna~ajno arh. ostvarewe P+3 ukoliko se za wima ukaè potreba. A 2 K. Milo{a16 3. Kako se radi o bloku u okviru zone za koju je doneto N. fronta 45 objek. amb. vrednosti P+6+Pk re{ewe o za{titi, sve arheolo{ke radove duàn je da fi- A 1 N. fronta 33 zna~ajno arh. ostvarewe P+3 nansira jedan ili vi{e investitora rekonstrukcije bloka A 1 N. fronta 37 objekat amb. vrednosti P+3 (Zakon o za{titi kulturnih dobara, „Slu`beni glasnik A 1 N. fronta 41 objekat amb. vrednosti P+3 RS”, broj 71/94). A 2 N. fronta 43 objekat amb. vrednosti P+4 B 4 N. fronta 56 zna~ajno arh. ostvarewe Su+P+Pk Program iskopavawa, arheolo{ki nazdor, kao i za{titna B 5 Balkanska 36 iskopavawa vr{e saradnici Zavoda za za{titu spomenika ugaoni objek. objekat amb. vrednosti P+1 kulture grada Beograda, posle usvajawa Regulacionog plana i B 5 Balkanska 34 objekat amb. vrednosti P+1+Pk uz saglasnost sa investitorima rekonstrukcije bloka. i P+2 Mere za{tite za ovo podru~je odnose se na sanirawe po- B 6 Balkanska 28 objekat amb. vrednosti P+4 stoje}eg stawa sa minimalnim mogu}nostima intervencija B 6 Balkanska 26 objekat amb. vrednosti P+2 s obzirom na posmatranu zonu i to uglavnom u delu Balkan- B 6 Balkanska 24 ske ulice gde je dozvoqena zamena objekata van interesa ugaoni objek. zna~ajno arh. ostvarewe P slu`be za{tite novim a u svemu prema posebnim konzerva- B 4 N. fronta 56 zna~ajno arh. ostvarewe Su+P+Pk V 3 A. Geprata 19 torskim uslovima. Vaznesewska crkva spomenik kulture Za sve intervencije na objektima u okviru plana po- V 3 Dobriwska 4 objekat amb. vrednosti NPR+P trebno je obezbediti saglasnost Zavoda za za{titu spome- G 6 N. fronta 42 objekat amb. vrednosti P+5 nika kulture grada Beograda. Broj 34 – 1410 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

B.5. Urbanisti~ke op{te i posebne mere za{tite jektuje prema Pravilniku o tehni~kim normativima za spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra B.5.1. Urbanisti~ke mere za za{titu ìvotne sredine („Slu`beni list SFRJ”, broj 39/91). U ciqu za{tite i poboq{awa ìvotne sredine u toku – Objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatro- daqe realizacije planiranih sadràja potrebno je po{to- gasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normativima vati slede}e uslove: za pristupne puteve ... („Slu`beni list SRJ”, broj 8/95). – sve nehigijenske stambene i druge objekte, posebno – Objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Pravil- one u unutra{wosti blokova treba poru{iti. Unutra- nikom za elektro instalacije niskog napona („Slu`beni {wost blokova {to vi{e osloboditi i planirati za zele- list SRJ”, broj 28/95) i Pravilnikom za za{titu objekata od ne povr{ine sa de~jim igrali{tima i prostorima za od- atmosferskog pra`wewa („Slu`beni list SRJ”, broj 11/96). mor odraslih i starih lica; – Planirane garaè realizovati u skladu sa Odlukom o – zagrevawe svih objekata planirati iskqu~ivo centrali- uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe stam- zovano i na taj na~in iskqu~iti sva individualna loì{ta i benih zgrada i stanova („Slu`beni list grada Beograda”, ku}ne kotlarnice, {to }e znatno smawiti zaga|enost vazduha; broj 32/4/83). – stanovawe u suterenu i niskom prizemqu potpuno iskqu~iti, a {to je vi{e mogu}e izbegavati u prizemqu, po- Zona A sebno u zgradama izloènim buci sa ulica Narodnog 1. Dvoeta`na podzemna garaà preko 500 m² mora se iz- fronta, Gavrila Principa i Kneza Milo{a; vesti tako da ima odvojen sopstveni prilaz za vozila i re- – {to vi{e otvoriti unutra{wost blokova i tako obez- zervni izlaz, stabilnu automatsku instalaciju za ga{ewe bediti wihovo provetravawe; poàra, hidrantsku mreù, sistem za otkrivawe prisustva – nove stambene zgrade orijentisati tako da svi stano- ugqenmonoksida, instalaciju sigurnosnog osvetqewa, di- vi budu dovoqno osvetqeni i osun~ani; zel elektri~ni agregat, sistem prinudne ventilacije i si- – ukoliko se planira izgradwa kolektivnih garaà, sa stem odimqavawa, u skladu sa Odlukom o uslovima i teh- gledi{ta za{tite ìvotne sredine, prednost dajemo nad- ni~kim normativima za projektovawe stambenih zgrada i zemnim ili delimi~no ukopanim objektima zbog mogu}no- stanova („Slu`beni list grada Beograda”, broj 32/4/83), i sti prirodne ventilacije; nije predvi|en tampon prostor pri prelasku iz gara`nog – kako se radi o blokovima prete`no ju`no eksponira- dela objekta ka stambenom (poslovnom) delu. nim i kako Beogradu tropske vru}ine mogu trajati i vi{e 2. Vi{eeta`na podzemna garaà preko 1500 m² mora se od 60 dana godi{we, to je neophodno planirati posebne ur- izvesti tako da ima odvojen prilaz za vozila i rezervne iz- banisti~ke, arhitektonsko-gra|evinske i tehni~ke mere za laze, stabilnu automatsku instalaciju za ga{ewe poàra, za{titu od preterane insolacije, ali pri tome omogu}iti sistem za otkrivawe prisustva ugqenmonoksida, hidrant- makar pasivno kori{}ewe solarne energije; sku mreù, instalaciju sigurnosnog osvetqewa, dizel – na svim pe{a~kim stazama i prelazima omogu}iti elektri~ni agregat, sistem prinudne ventilacije i sistem kretawe hendikepiranim licima; odimqavawa, u skladu sa Odlukom o uslovima i tehni~kim – izbegavati izgradwu stambenih zgrada velike sprat- normativima za projektovawe stambenih zgrada i stanova nosti iz psiholo{kih i mnogo drugih razloga; („Slu`beni list grada Beograda” br. 32/4/83), i predvide- – ravni krovovi u Beogradu ne zadovoqavaju zahteve u ti tampon prostor pri prelasku iz gara`nog dela objekta pogledu termo i hidro izolacije pa ih treba izbegavati, ka stambenom (poslovnom) delu. posebno za stambene zgrade; – u potkrovqu kosih krovova mogu se graditi razni ate- Zona B qei, umetni~ke i sli~ne radionice. Stanovi se mogu gra- 1. Objekti visine preko 22 m moraju se izvesti u skladu diti pod uslovom da se uradi veoma dobra termoizolacija sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu viso- uz obavezno ventilirani vazdu{ni sloj. Na stambenim pro- kih objekata od poàra („Slu`beni list SFRJ”, broj 7/84). storijama stanova u potkrovqu prozore graditi vertikalno Zona G – Blok 4 iz psiholo{kih razloga. Kosi prozori mogu se graditi sa- 1. Objekti visine preko 22 m moraju se izvesti u skladu mo na pomo}nim prostorijama; sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu viso- – pe{a~ka kretawa {to je vi{e mogu}e izdvojiti od mo- kih objekata od poàra („Slu`beni list SFRJ”, broj 7/84). tornog saobra}aja; 2. Podzemna garaà preko 200 m² mora se izvesti tako da – zelene nasade pa`qivo planirati, tako da imaju viso- ima hidrantsku mreù, sistem za otkrivawe prisustva ugqen- ku biolo{ku, funkcionalnu i estetsku vrednost; monoksida, instalaciju sigurnosnog osvetqewa, u skladu sa – saobra}ajnice tako osvetliti da se omogu}i bezbedan, Odlukom o uslovima i tehni~kim normativima za projektova- siguran i brz tok saobra}aja u ve~erwim ~asovima, a to zna- we stambenih zgrada i stanova („Slu`beni list grada Beo- ~i da treba posti}i pogonsku sredwu horizontalnu osve- grada” br. 32/4/83). Predvideti i tampon prostor pri prela- tqenost 12 lx; sku iz gara`nog dela objekta ka stambenom (poslovnom) delu. – saobra}ajne znake tako planirati i postaviti da budu 3. Podzemna garaà preko 500 m² mora se izvesti tako da dobro uo~qivi, a no}u osvetqeni, ili boqe sami da svetle, ima odvojen sopstveni prilaz za vozila i rezervni izlaz, hi- {to pove}ava sigurnost saobra}aja; drantsku mreù, sistem za otkrivawe prisustva ugqenmonok- – planirati stanice javnog gradskog saobra}aja tako da sida, instalaciju sigurnosnog osvetqewa, sistem prinudne ne usporavaju protok saobra}aja, da budu lako pristupa~ne ventilacije i sistem odimqavawa, u skladu sa Odlukom o pe{acima ukqu~uju}i i hendikepirana lica; uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe stambe- – planirati posebna mesta za sme{taj kontejnera (vozi~a- nih zgrada i stanova („Slu`beni list grada Beograda”, broj ka) za prikupqawe komunalnog i ku}nog sme}a, tako da lako 32/4/83). Nije predvi|en tampon prostor pri prelasku iz ga- budu pristupa~na korisnicima i komunalnim vozilima. ra`nog dela objekta ka stambenom (poslovnom) delu. B.5.2. Urbanisti~ke mere za za{titu od poàra 4. Pasaì objekata moraju se izvesti tako da obezbede min. 3,5 m {irine i 4,5 m visine prolaza, shodno Pravilni- Radi za{tite od poàra objekti moraju biti realizova- ku o tehni~kim normativima za pristupne puteve, okretnice ni prema odgovaraju}im tehni~kim protivpoàrnim pro- i ure|ewe platoa za vatrogasna vozila u blizini objekata po- pisima, standardima i normativima: ve}anog rizika od poàra („Slu`beni list SRJ” br. 8/95). – Objekti moraju biti realizovani u skladu sa ~lanovi- ma 10, 11, 13, 15, 23 i 26. Zakona o za{titi od poàra („Slu- Zona G– Blok 6 `beni glasnik SRS”, br. 37/88 i 48/94) 1. Vi{eeta`na podzemna garaà preko 1.500 m² mora se – Objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù, izvesti tako da ima odvojen prilaz za vozila i rezervne iz- koja se po protoku i pritisku vode u mreì planira i prolaze, stabilnu automatsku instalaciju za ga{ewe poàra, 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1411 sistem za otkrivawe prisustva ugqenmonoksida, hidrantsku odgovaraju}e geotehni~ke uslove vezane za daqu urbaniza- mreù, instalaciju sigurnosnog osvetqewa, dizel elektri~- ciju i savremeno kori{}ewe ovoga prostora: ni agregat, sistem prinudne ventilacije i sistem odimqava- Zona A – obuhvata ve} formirane blokove. U ovoj zoni wa, u skladu sa Odlukom o uslovima i tehni~kim normativi- planira se izgradwa blokovskih garaà i to na prostoru iz- ma za projektovawe stambenih zgrada i stanova („Slu`beni me|u Doma ruske kulture i Matemati~ke gimnazije. Na tom list grada Beograda”, broj 32/4/83), i predvideti tampon pro- prostoru na postoje}im objektima i potpornoj konstrukciji stor pri prelasku iz gara`nog dela objekta ka stambenom (po- uo~ena su o{te}ewa i pukotine (videti u prilogu inèwer- slovnom) delu i da put evakuacije ne sme biti ve}i od 30 m. skogeolo{ke karte). O{te}ewa se mogu objasniti promenom 2. Podzemna garaà preko 200 m² mora se izvesti tako da uslova i stawa u temeqnom tlu objekata fundiranih u makro- ima hidrantsku mreù, sistem za otkrivawe prisustva ugqen- poroznom lesu. Pa je preporuka za blokovske garaè da se du- monoksida, instalaciju sigurnosnog osvetqewa, u skladu sa binom fundirawa pro|e sloj humiziranog makroporoznog le- Odlukom o uslovima i tehni~kim normativima za projektova- sa. Neophodno je u daqoj fazi projektovawa uraditi detaqna we stambenih zgrada i stanova („Slu`beni list grada Beo- istraìvawa u gabaritu planirane garaè. grada” br. 32/4/83), i predvideti tampon prostor pri prelasku Zona B – ova zona zahvata uslovno stabilne delove tere- iz gara`nog dela objekta ka stambenom (poslovnom) delu; na. Na pojedinim objektima (zgrade, u cokli i na zidovi- 3. Pasaì objekata moraju se izvesti tako da obezbede ma, starim potpornim konstrukcijama) uo~ena su o{te}ewa min. 3,5 {irine i 4,5 visine prolaza, shodno Pravilni- m m u vidu naprsnu}a, pukotina i deformacija. Pri izgradwi ku o tehni~kim normativima za pristupne puteve, okretnice novoplaniranih objekata, posebnu pa`wu treba posvetiti i ure|ewe platoa za vatrogasna vozila u blizini objekata po- izradi i za{titi temeqnog iskopa. Preporu~uje se da se ve}anog rizika od poàra („Slu`beni list SRJ”, broj 8/95). fundirawe objekata izvodi u zoni laporovitih sedimena- Zona D ta. Dubinu zalegawa ovih sedimenata utvrditi detaqnim 1. Ukoliko javna garaà prelazi preko 22 m kote poda istraìvawima na mikrolokaciji planiranog objekta. zadwe etaè koja se koristi za parkirawe, kao visok obje- Zona V – obuhvata prostor pravoslavnog hrama. U ovom de- kat mora imati najmawe dva pristupna puta za vatrogasna lu planira se izgradwa sale. Preporu~uje se fundirawe na je- vozila, u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima dinstvenoj koti, sa izradom drenaà. Radi spre~avawe lokal- za za{titu visokih objekata od poàra („Slu`beni list ne destabilizacije prilikom izgradwe novog objekta posebnu SFRJ”, broj 7/84). pa`wu posvetiti izradi i za{titi ne samo temeqnih iskopa, ve} i svih otkidawa i zasecawa terena na ovom prostoru. Uop{teni uslovi Zona G – planira se izgradwa novih objekata spratnosti od 1. Objekti se moraju realizovati u skladu sa Pravilni- Gr+P+3 do Gr+P+6P. Pri realizaciji planiranih sadrà- kom o tehni~kim normativima za za{titu elektroenerget- ja nije potrebno da se obezbedi op{ta stabilnost terena, ve} skih postrojewa i ure|aja od poàra („Slu`beni list sama dinamika realizacije sadràja treba da se prilagodi SFRJ”, broj 87/93). inèwerskogeolo{kom stawu i svojstvima ovog dela terena. 2. Prinudne ventilacije podzemnih garaà moraju se izve- Svaki prethodni objekat fundiran na hipsometrijski niòj sti prema Pravilniku o tehni~kim normativima za ventila- koti na padini treba da se dimenzioni{e tako da posluì ciju ili klimatizaciju („Slu`beni list SFRJ”, broj 38/89). kao potporna konstrukcija slede}em hipsometrijski vi{em 3. Sistemi za odimqavawe podzemnih garaà moraju se objektu. Potporne konstrukcije su neophodna mera koju treba izvesti prema Pravilniku o tehni~kim normativima za si- projektovati u funkciji lokalne stabilnosti prilikom grad- steme za odvo|ewe dima i toplote nastalih u poàru („Slu- we novih objekata. Za svaki pojedina~ni objekat na ovom pro- `beni list SFRJ”, broj 45/83). storu obavezno je uraditi detaqna istraìvawa koja }e defi- U skladu sa ~lanom 12. Zakona o za{titi od poàra nisati najpogodniju dubinu i na~in fundirawa objekata kao („Slu`beni glasnik SR Srbije”, broj 37/88) investitor i na~in za{tite temeqnog iskopa i mere sanacije. mora pribaviti saglasnost na tehni~ku dokumentaciju objekata od MUP-a Srbije-SUP-a- – Uprave protivpoàr- Zona D – obuhvata deo terena koji je pretrpeo proces kli- ne policije u Beogradu. zawa. U stvorenim uslovima predstavqaju umirena klizi{ta, a u geodimani~kom smislu oceweni su kao nestabilni tere- B.5.3. Urbanisti~ke mere za za{titu od elementarnih ni. To su tereni izme|u Lomine i ul. Gavrila Principa. nepogoda Ovi tereni u uslovima eksploatacije zahtevaju posebne mere geotehni~kih melioracija i sanacija. Sanaciju treba izvo- U ciqu za{tite qudi, materijalnih i drugih dobara od diti paralelno sa izgradwom objekta. To zna~i da sanacio- ratnih razarawa, elementarnih i drugih nepogoda i opa- ne mere zavise od tehni~kih podataka objekta i geotehni~kog snosti u miru i ratu, ukupna realizacija kompleksa mora modela terena u zoni objekta. Temeqni iskopi zahtevaju po- biti izvedena uz primenu odgovaraju}ih preventivnih pro- sebne mere obezbe|ewa. Planirana javna garaà – poèqno stornih i gra|evinskih mera za{tite. je fundirati u laporovitim sedimentima. Dubinu zalegawa Radi za{tite od potresa objekti moraju biti realizovani ovih sedimenata definisati u daqoj fazi projektovawa. i kategorisani prema Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim podru~jima Adaptacija, rekonstrukcija, nadzi|ivawe i dogradwa („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90). postoje}ih objekata moè usloviti prethodnu intervenciju na temeqnom sistemu. Zato u daqoj fazi projektovawa, a pre B.5.4. Urbanisti~ke mere za civilnu za{titu izrade urbanisti~ko-tehni~kih uslova za objekte na kojima U vezi sa civilnom za{titom, predvi|ena je izgradwa se planira bilo kakva intervencija neophodno je izvr{iti skloni{ta u skladu sa ~lanom 74. Zakona o odbrani („Slu- stati~ku i geomehani~ku proveru objekta, odnosno tla. `beni glasnik Republike Srbije”, broj 45/91), {to je zbog stepena tajnosti „poverqivo” (planirawe za{titnih obje- V. PRAVILA GRA\EWA kata) definisano posebnim elaboratom: Prilogom mera za{tite od elementarnih nepogoda i prostorno planskim V.1. Osnovna pravila gra|ewa za zgrade razli~itih uslovima od interesa za odbranu, koji je sastavni deo pred- namena metnog urbanisti~kog planskog akta. Pravila za izgradwu objekata odnose se na objekte javne namene kao i objekte posebne namene i drugih namena B.6. Inèwersko-geolo{ki uslovi (stambeno-poslovne objekte i objekte komercijalnih delat- Zbog specifi~nih inèwersko-geolo{kih karakteri- nosti). Ovim pravilima odre|uju se osnovni elementi za stika terena, na ovom prostoru neophodno je primeniti projektovawe i izgradwu objekata. Broj 34 – 1412 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Novi objekat se mora graditi u okviru gra|evinske Neophodno je da tretman fasade bude jedinstven kako parcele i neophodno je postaviti ga na planiranu regula- ka javnom prostoru tako i ka dvori{tu u smislu oblikova- ciono-gra|evinsku liniju ka javnoj povr{ini (ulici) i do wa i izbora kvalitetnih materijala. Ne dozvoliti ru`ne gra|evinske linije ka dvori{tu (unutra{wosti bloka) sa improvizacije naro~ito na zadwim etaàma. svim urbanisti~kim parametrima datim ovim planom za Da bi se spre~ile dopunske deformacije u tlu i objek- ZONU kojoj pripada i visinom u skladu sa odrednicama tima pri izvo|ewu gra|evinskog iskopa za novoprojektova- plana. ne objekte potrebno je primeniti posebna re{ewa za{tite Kod novoplaniranih objekata neophodno je planirati susednih objekata; gara`ni prostor pod objektom i obezbediti garaìrawe za Za svaki planirani objekat uraditi detaqna istraì- planirane kapacitete na pripadaju}oj parceli. vawa koja }e ta~no definisati na~in i dubinu fundirawa objekata, a sve u skladu sa Zakonom o geolo{kim istraì- Ukoliko postoje}i objekat nije definisan kao „objekat vawima („Slu`beni glasnik RS”, broj 44/95) i Zakona o ~ija zamena nije dozvoqena” ili kao „objekat koji se zadr- planirawu i izgradwi objekata 47/03. àva pod posebnim uslovima” mogu}e ga je zameniti novim objektom prema svim pravilima i urbanisti~kim parame- Tabelarni prikaz novoplanirane izgradwe trima definisani ovim planom. Na parcelama na kojima je obavezna izgradwa novopla- Na parceli je dozvoqena izgradwa jednog objekta, osim niranih objekata, zbog pro{irivawa regulacije ulice planom navedenih izuzetaka. (Gavrila Principa) i neadekvatnih objekata, i to:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zona Gra|. Adresa Kat. parc. Planirana–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Planirano Planirano Orjenta- blok spratnost „S” % podzemno „I” Podzemno ciono i „S” % „I” postoje}. BRGP(m2) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– G2 5 Lomina 22 303 Su+P+3+Pk 60 do 80 do 2.7 08 – 2.4 D 5 G.Principa 51 deo: 304/2 Su+P+6 60 do 80 do 3.5 08 – 2.4 - D 5 G.Principa 53 deo: 305 Su+P+6 60 do 80 do 3.5 08 – 2.4 581 D 5 G.Principa 55 deo: 308 Su+P+6 60 do 80 do 3.5 08 – 2.4 0 D 5 G.Principa 57 deo: 309 Su+P+6 60 do 80 do 3.5 08 – 2.4 271 D 5 G.Principa 59 deo: 313 Su+P+6 60 do 80 do 3.5 08 – 2.4 1283 D 5 G.Principa 65 deo: 319 Su+P+6 60 do 80 do 3.5 08 – 2.4 0 D 5 G.Principa 67 deo: 321 Su+P+6 60 do 80 do 3.5 08 – 2.4 0 D 5 G.Principa 77 327 P+4 60 do 80 do 3.5 08 – 2.4 493 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Izgradwa novoplaniranih objekata, ~ije je sprovo|ewe obavezno urbanisti~kim projektom: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zona Gra|. blok Adresa Kat.parc. „S” (%) „I” –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B1 4 Balkanska 41-43 KO Savski venac522/2, 523 60 3.0 G2 6 Lomina 49-51 KO Savski venac268/2, 269 60 2.7 G2 5 Lomina 30-32-34 KO Savski venac311, 312 60 2.7 G1 6 Objekat (objekti) uz Novoplaniranu ulicu KO Savski venac 247, 248, 249/1, 249/2, 100 5.5 D1 5 Gavrila Principa 49 KO Savski venac deo: 300. 301, 304/1 80 D1 5 Gavr. Principa 61-63 KO Savski venac deo: 314, 318 80 D 5 Gavr. Principa 75 KO Savski venac deo: 327, 328/1 60 3.5 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Na parcelama na kojima je omogu}ena izradwa novih objekata ukoliko ne mo`e da se ispuni neophodni uslov potre- nog parkirawa-gara`irawa na parceli. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zona Gra|. blok Adresa Kat. parc. Planirana Planirano Podzemno Planirano Podzemno spratnost „S” (%) S” (%) „I” „I” –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– A 1 N. fronta 35 2976 P+3+Pk do 60 80 3.0 B2 5 Balkanska 36 331 P+2 60 80 1.8 G2 6 N. fronta 50 272 P+4 60 80 2.7 08 – 2.4 G2 6 N. fronta 52 275 P+4 60 80 2.7 08 – 2.4 G2 6 N. fronta 54 276 P+4 60 80 2.7 08 – 2.4 G2 5 Lomina 20 302 P+3+Pk 60 80 2.7 08 – 2.4 G2 5 Lomina 28 310 P+3+Pk 60 80 2.7 08 – 2.4 G2 5 Lomina 36 316 P+3+Pk 60 80 2.7 08 – 2.4 G2 5 Lomina 38 317 P+3+Pk 60 80 2.7 08 – 2.4 G2 5 Lomina 40 320 P+3+Pk 60 80 2.7 08 – 2.4 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1413

V.1.1. Mogu}a i zabrawena gradwa –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Adresa Kat. Postoje}a Nije dozvoqena izgradwa ili bilo kakva promena u parcela spratnost prostoru koja bi mogla da naru{i ili ugrozi objekat ili –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– funkcije na susednoj parceli. Stanovawe Nije dozvoqena izgradwa pomo}nih objekata na parce- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– li ({upa, letwih kuhiwa, pojedina~nih garaà itd.) Dobriwska 7 (dvori{ni) 2980 P+3 Nisu dozvoqeni objekti u Zoni V (gra|. blok br. 3) ko- Dobriwska 9 (dvori{ni) 2981 P+Pk ji nisu u funkciji SPC-a. Lomina 43 deo 261 P+2+Pk Na zemqi{tu namewenom za javne zelene i javne saobra- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– }ajne povr{ine nije dozvoqena izgradwa. Delatnosti Namena i gradwa koja bi mogla da ugroàva ~ovekovu –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sredinu, osnovne uslove ìvqewa stanovnika ili sigur- N.fronta nost susednih zgrada. (K. Natalije) 64 (dvori{ni) VP Izgradwa i namena zemqi{ta koji nisu navedeni, a ni- N. fronta su dozvoqeni: (K. Natalije) 70 (dvori{ni) P+1 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – proizvodne gra|evine ili postrojewa; – gra|evine u kojima se vr{e zanatske usluge koje pro- Postoje}i dvori{ni objekti u ul. N. fronta (Kraqice izvode prekomernu buku, vibracije, zaga|uju okolinu ot- Natalije) br. 64 i ul. N. fronta (Kraqice Natalije) br. 70 padnim materijama i gasovima; zadràvaju se u postoje}em gabaritu i volumenu pod uslo- – otvorena skladi{ta repromaterijala i skladi{ta ot- vom da ne ugroàvaju ìvotnu okolinu. padnog materijala; – gra|evine i namene koje mogu da ometaju obavqawe V.1.3. Objekti ~ija zamena nije dozvoqena javnog saobra}aja i pristup drugim gra|evinama ili namenama. Objekti koji su „Uslovima ~uvawa, odràvawa i kori- {}ewa kulturnih dobara i dobara koja uìvaju status pret- – velike hladwa~e i pogoni za preradu i skladi{tewe hodne za{tite” (konzervatorskim uslovima) valorizovani mesa i mesnih prera|evina. su kao spomenici kulture i zna~ajna arhitektonska ostva- Izbegavati sva dubqa zasecawa i otkopavawa terena ko- rewa objekti ~ija zamena nije dozvoqena i koji se zadrà- jima bi se otvorile klizne ravni u terenu, a ukoliko je to vaju u postoje}em stawu izgra|enosti, sa merama za{tite neophodno, uraditi projekat za{tite temeqnog iskopa i Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda, koje padine. se odnose na o~uvawe izvornog izgleda, horizontalne i Mogu}a je adaptacija i prenamena suterenskih prosto- vertikalne regulacije, dekorativnih elemenata arhitektu- rija u tercijalne delatnosti kod objekata kod kojih je teh- re uz zabranu dogradwe i nadgradwe. ni~ki izvodqivo da se obezbedi direktan pristup sa tro- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– toara, bez zauzimawa (uzurpacije) samog trotoara, ukoliko Zona Gra|. Adresa Valorizacija Spratnost se obezbedi potreban broj gara`nih – parking mesta na blok parceli ili u obli`woj planiranoj garaì. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Mogu}a je adaptacija i prenamena tavanskog prostora u A 2 K. Milo{a 14 zna~ajno P+3 stanovawe u postoje}em gabaritu i volumenu postoje}eg arh. ostvarewe krova (uz mogu}nost pove}awa nadzidka prema dvori{tu – A 1 N. fronta zna~ajno maks. do 1,60 m, prema uslovima Zavoda za za{titu spome- (K. Natalije) 33 arh. ostvarewe P+3 nika culture) kao pro{irewe postoje}ih stanova na po- B 4 N. fronta zna~ajno sledwoj etaì. (K. Natalije) 56 arh. ostvarewe Su+P+Pk Mogu}a je prenamena i rekonstrukcija zapu{tenih B 6 Balkanska 24 zna~ajno P–(P+2+Pk) atrijumskih prostora u atraktivne, komercijalne sadr- ugaoni objek. arh. ostvarewe àje i prema uslovima Zavoda za za{titu spomenika kul- V 3 A.Geprata 19 spomenik ture. Vaznesewska kulture Mogu}a je prenamena dvori{nog dela objekta u ul. N. crkva, zvonik i fronta (Kraqice Natalije) br. 38–40 (u niskom prizemqu) dve zgrade u u atraktivne komercijalne sadràje, s tim da se u gabari- porti tu postoje}eg objekta obezbedi i garaìrawe za planirane G 6 N. fronta zna~ajno kapacitete predloène delatnosti. (K. Natalije) 46-48 arh. ostvarewe P+4-P+5 Za objekte ~ije je uklawawe planirano za potrebe rea- G 4 N. fronta zna~ajno lizovawa javnog interesa dozvoqeno je samo sanaciono (K. Natalije) 64 arh. ostvarewe P+4 odràvawe objekta do privo|ewa zemqi{ta nameni. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zabrawena je prenamena gara`nog prostora u neke dru- Objekti valorizovani kao „zna~ajna arhitektonska ge namene. ostvarewa” mogu pretrpeti mawe intervencije na dvori- {nom delu objekta, {to }e se utvrditi analizom konkretne V.1.2. Objekti koji se zadràvaju pod posebnim uslovima lokacije pri izradi uslova Slu`be za{tite. Pojedini objekti ambijentalnih vrednosti tako|e su Postoje}i dvori{ni objekti, koji su tabelarno navede- definisani kao objekti ~ija zamena nije dozvoqena, prema ni, zadràvaju se u postoje}em gabaritu i volumenu sa mo- grafi~kom prilogu br.2 „Regulaciono-nivelacioni plan i gu}no{}u sanacionog i investicionog odràvawa objekta urbanisti~ko re{ewe saobra}ajnih povr{ina”. Na ovim i u slu~aju ru{ewa nije dozvoqena nova izgradwa. objektima pored navedene mere za{tite koja se ti~e o~uva- Kod navedenih stambenih objekata mogu}a je adaptaci- wa objekata u postoje}em stawu izgra|enosti, naro~ito ja i prenamena tavanskog prostora u stanovawe ukoliko prema javnom prostoru, dozvoqene su intervencije dograd- je mogu}e da bez promene visina i drugih geometrijskih we ka dvori{nom delu u smislu pove}awa nadzitka i pre- odlika krova, u postoje}em gabaritu i volumenu (postoje- namene tavanskog prostora u stanovawe, kao pro{irewe }eg krova), kao pro{irewe postoje}ih stanova na posled- postoje}ih stanova na posledwoj etaì, prema uslovima Za- woj etaì. voda za za{titu spomenika kulture. Broj 34 – 1414 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

V.2. Pravila parcelacije V.3.2. Postavqawe objekata u odnosu na granice susednih parcela odnosno susednih objekata V.2.1. Osnovna pravila parcelacije Objekti se postavqaju na parceli, u kontinuiranom ni- Poloàj parcele definisan je regulacionom linijom zu (dvostrano uzidani), osim ugaonih objekata. prema javnim povr{inama i razdelnim granicama parcela Prilikom izgradwe novih objekata, postoje}i svetlar- prema drugim parcelama, iste ili druge namene. nici, na objektima sa kojima se ovi dodiruju, moraju se uva- Oblik i veli~ina parcele odre|uju se tako da se na àvati formirawem simetri~nih na novim objektima. wima moè graditi u skladu sa pravilima datim u ovom Gra|evinski elementi objekta svojom horizontalnom planu. projekcijom ne smeju pre}i granicu parcele ka susedima. Gra|evinske parcele se formiraju (uz maksimalno po- Novi objekat se naslawa na kalkane susednih objekata u {tovawe postoje}ih katastarskih parcela): punoj povr{ini kalkana i ne sme biti ve}i od povr{ine – zadràvawem katastarskih parcela, postoje}eg kalkana (objekta dobrog gra|evinskog kvaliteta – udvajawem katastarskih parcela – preparcelacija, koji se zadràva). – spajawem vi{e celih i delova katastarskih parcela– Ukoliko je susedni objekat lo{eg boniteta i predvi|en preparcelacija, za zamenu ili svojim izgledom ne odgovara planiranoj struk- – deobom spojenih katastarskih parcela– preparcela- turi, gabarit novog objekta moè biti i ve}i od suseda. cija, Novoplanirane ugaone objekte: A, Geprata 1d, Lomina – deobom postoje}e katastarske parcele – parcelacija. 49-51, Lomina 57, Lomina 20 postaviti na granicu susedne Korekcija fronta parcele prema ulici mewa}e se kada parcele tako da ima otvore (prozore) ka susednoj parceli to zahteva regulacija ulice ili budu}i koridor za vo|ewe (pjaceti). tehni~ke infrastrukture. Objekte ~ija je zamena neophodna (prema grafi~kom Minimalna {irina uli~nog fronta gra|evinske par- prilogu br. 2 „Regulaciono-nivelaciono re{ewe sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina”) neophodno cele na kojoj se gradi novoplanirani objekat je 16,50 m. Povr{ina formirane gra|evinske parcele (parcelacije postaviti na planiranu regulaciono-gra|evinsku linijom ili preparcelacijom) ne sme biti mawa od: ju ka javnoj povr{ini (ulici) i do gra|evinske linije ka dvori{tu (unutra{wosti bloka) sa svim urbanisti~kim ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– parametrima datim ovim planom za ZONU kojoj pripadaju. Zona Min. povr{ina Min. {irina fronta Kod novoplaniranih objekata neophodno je planirati gra|. parcele (m²) gra|. parcele (m) gara`ni prostor pod objektom i obezbediti garaìrawe za ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– planirane kapacitete na pripadaju}oj parceli. B 350 16.5 G 350 16.5 V.3.3. Pravila za mawe gra|evinske intervencije, D 700 16.5 adaptaciju i sanaciju ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Objekti kod kojih se zadràva horizontalna i verti- Parcelaciju i prepacelaciju je mogu}e ostvariti urba- kalna regulacija ka javnom prostoru, prema grafi~kom nisti~kim projektom na zahtev i saglasnost svih korisni- prilogu „Regulaciono-nivelaciono i urbanisti~ko re{e- ka – vlasnika predmetnih parcela, a u skladu sa urbani- we saobra}ajnih povr{ina”, R=1:500, pored adaptacije i sti~kim parametrima ovog plana. prenamene zajedni~kih prostorija u okviru gabarita i volumena, mogu}e su i mawe intervencije na dvori{nom delu V.3. Pravila za postavqawe i izgradwu, obnovu objekta u smislu formirawa nadzitka, zatvarawe dela i rekonstrukciju objekata krovne terase, otvarawa krovnih prozora i mawe dogradwe u granicama urbanisti~kih parametara datih ovim planom V.3.1. Postavqawe objekata u odnosu na javne povr{ine i prema uslovima Zavoda za za{titu spomenika kulture gra- Objekat postaviti na gra|evinsku liniju (regulaciono- da Beograda. gra|evinsku liniju), tako da svojim najisturenijim delom Sanacija objekta podrazumeva da se u okviru postoje}eg na tlu ne moè da pre|e u javne povr{ine. volumena objekta mogu izvoditi radovi kojima se poboq{a- Prelaèwe delova objekta preko gra|evinske linije u vaju neophodni uslovi kori{}ewa objekta ili se spre~ava javni prostor dozvoqava se u vidu balkona, terasa, nadstre- materijalna {teta (sanaciono odràvawe objekata), ali {nice i sl. bez promena namene i unutra{we organizacije. Istureni deo objekta preko gra|evinske linije mora biti najmawe od visine 4,5 metra od kote nivoa javne povr- V.3.4. Pravila za nadzi|ivawe {ine. Visina nadgra|enog dela ne sme pre}i visinu suseda, Ne dozvoqava se prelaèwe izvan gra|evinske linije u odnosno visinu vi{eg suseda. javnu povr{inu bilo kojim delom objekta ispod povr{ine Povr{ina nadzidanog potkrovqa ne sme biti ve}a od tla. povr{ine doweg sprata. Ne dozvoqava se izgradwa man- Planirani objekat uz novoplaniranu ulicu (gr. blok 6) sardnog krova. ima gra|evinsku liniju prizemqa povu~enu za 1,5 m od re- O~uvawe horizontalne i promena vertikalne regulaci- gulacione i gra|evinske linije spratova. je u smislu nadgradwe u celom gabaritu:

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zona Gra|. blok Adresa Kat. parc. Planirana Postoje}e Novoplaniran Orijentacio spratnost orijentacio orijentacio ukupno BRGP(m2) BRGP(m2) BRGP(m2) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– A 1 N. fronta 35* deo 2976 Po+P+3 805 230 1035 N. fronta 37 2977 Su+VP+3 2460 830 3290 N. fronta 39 2978 Su+P+3+Pk 1085 310 1395 B Lomina 63 279 P+VP+8+Pk 1920 190 2110 G2 4 Lomina 42 deo 321 P+3+Pk 225 788 1013 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Napomena: Kota venca nadzidanog objekta ne sme da prelazi visinu venca Ruskog doma. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1415

V.3.5. Pravila za dogradwu i nadzi|ivawe U tom smislu neophodno je planirati pasa` koji }e omo- (odnosno izgradwu novoplaniranog objekta) gu}iti kolski pristup unutra{wem dvori{tu (na parceli). Ukoliko postoje}i objekat nije definisan kao „objekat Dogradwa objekta ne sme pre}i {irinu kalkana oba suse- ~ija zamena nije dozvoqena” ili kao „objekat koji se zadr- da po dubini ukoliko je objekat izgra|en do me|e (parcele). àva pod posebnim uslovima” i ukoliko se za planirane Ukoliko se navedeni uslovi ne mogu ispuniti, neophod- kapacitete moè obezbediti potreban broj parking – gara- no je planirati izgradwu novog objekta sa garaòm pod `nih mesta na parceli mogu}e ga je dograditi do gra|evin- objektom prema parametrima ovog plana. ske linije i nadgraditi do planirane spratnosti (prema U tom slu~aju kod novoplaniranih objekata neophodno urbanisti~kim parametrima zone kojoj objekat pripada), je planirati podzemnu garaù pri ~emu je „S”=80% i pod- grafi~ki prilog br. 2 „Regulaciono-nivelaciono i urba- zemni „I”=0.8 do 2.4 i obezbediti garaìrawe za plani- nisti~ko re{ewe saobra}ajnih povr{ina” R 1:500. rane kapacitete na pripadaju}oj parceli.

V.3.6. Tabelarni prikaz Tabelarni prikaz postoje}eg i planiranog stawa –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj bloka BRGP BRGP BRGP Potrebno Ostvareno Bilans stanova delatnosti ukupno PM PM+GM (m2)(m2)(m2) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Blok 1 Postoje}e stawe 12.030 23.140 35.170 313 . Postoje}e stawe koje se zadràva 12.030 23.140 35.170 313 62 -251 Nova izgradwa 540 1.700 2.240 24 24 0 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno planirano 12.570 2. 840 37.410 337 86 -251 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Blok 2 Postoje}e stawe 15.400 19.950 35.350 281 Postoje}e stawe koje se zadràva 15.400 19.950 35.350 281 8 -273 Nova izgradwa 650 – 650* 0 0 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno planirano 16.050 19.950 36.000 281 8 -273 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Blok 3 Postoje}e stawe 400 2.100 2.500 5 Postoje}e stawe koje se zadràva 160 2.110 2.270 5 15 +10 Nova izgradwa 240 1.580 1.820 2 7 +5 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno planirano 400 3.690 4.090 7 22 +15 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Blok 4 Postoje}e stawe 39.192 20.460 59.652 409 Postoje}e stawe koje se zadràva 37.901 20.154 58.055 399 39 -360 Nova izgradwa 3.489 4.806 8.259 85 119 +34 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno planirano 41.390 24.960 66.350 484 158 -326 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Blok 5 Postoje}e stawe 3.300 11.234 11.534 158 Postoje}e stawe koje se zadràva 2.100 5.934 8.034 87 12 -75 Nova izgradwa 11.741 14.690 26.431 255 1.055 800 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno planirano 13.841 20.624 34.465 342 1.067 725 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Blok 6 Postoje}e stawe 25.695 7.843 33.538 259 Postoje}e stawe koje se zadràva 24.250 7.600 31.850 247 79 -168 Nova izgradwa 3.525 4.300 7.825 79 79 0 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno planirano 27.775 11.900 39.675 326 158 -168 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1.777 1 499 -278 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Do 45% kapaciteta javnih garaà do 292 do 292* 1.777 1.791 +14 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Napomena: Navedena povr{ina se odnosi adaptaciju i prenamenu postoje}ih povr{ina zajedni~kih prostorija i tavanskog prostora u stanovawe u smislu pro{irewa postoje}ih stambenih jedinica. ** Napomena: U javnim garaàma planirano je jo{ 650 GM od kojih se 40% kapaciteta planira za potrebe postoje}eg stanovawa i poslovawa. Napomena: sve vrednosti BRGP navedene u tabeli su orijentacione.

Tabelarni prikaz planiranog stawa po gra|evinskim blokovima* –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Br. gra|. bloka 1 2 3 4 5 6 Ukupno –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– P neto bloka 16.543 10.248 7.140 23.878 17.970 13.050 88.829 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– P pod objektom 7.998 7.584 1.763 13.174 14.090 7.904 48.313 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– BRGP ukupno (m2) 37.410 36.000 4.090 66.350 34.465 39.675 217.990 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Napomena: sve vrednosti BRGP navedene u tabeli su orijentacione. Broj 34 – 1416 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Br.gra|. bloka 1 2 3 4 5 6 Ukupno –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– BRGP stanov. (m2) 12.570 16.050 400 41.390 13.841 27.775 112.026 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– BRGP delatn. (m2) 24.840 19.950 3.690 24.960 20.624 11.900 105.964 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– BRGP gara`e 6 130+ - - 470+ 13.375+ - 19.975+ javne i blok.(m2)) 1180 - - 402 19.720 1475 21.777 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Javne – br. GM 200GM+ - - 22GM+ 450GM+ - 672 GM+ blokovske – GM 45GM 15GM 800GM 52GM 912 GM –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Javne zelene povr{. (m2) 3.569 - oko 2.731 - - - 6 300 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Koeficijent izgra|enosti 2.27 3.50 0.57 2.78 2.45 3.0 2.56 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– % izgra|enosti 61.65 74 24.69 55.17 78.41 60.56 54.39 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stan : delatn. % 33.5 : 66.5 45 : 55 0 :100 62 : 38 48.6 : 51.4 70 : 30 52 : 48 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Br. stanova 65 69 4 258 124 253 773 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Br. stanovnika 171 194 - 1.186 578 736 2 865 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Gustina st/ha 103 189 - 497 321 528 323 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Napomena: sve vrednosti BRGP navedene u tabeli su orijentacione.

V.4.1. Op{ti uslovi za sve zone –––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zona „I”* Podzemno „I”* V.4.1.1. Tipologija izgradwe –––––––––––––––––––––––––––––––––––– A 3.0 do 3.0 Na podru~ju plana postoje}i objekti su dvostrano uzida- B do 2.5 ni, osim ugaonih objekata i postavqeni su na regulaciono- B1 3.0 0.8 – 2.4 gra|evinsku liniju. Planirani objekti su sa istim karak- B2 1.8 0.8 – 2.4 teristikama. V do 1.0 G 2.7 0.8 – 1.6 V.4.1.2. Stepen zauzetosti zemqi{ta G1 5.5 0.8 – 2.4 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––– G2 2.7 0.8 – 2.4 Zona „S” (%) Podzemni „S” D do 3.5 0.8 – 2.4 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––––– A do 60 % do 80 % * Napomena: Navedeni indeks se odnosi iskqu~ivo na pod- B do 60 % do 80 % zemne etaè namewene garaìrawu, tehni~kim V do 30 % prostorijama i stanarskim ostavama i za druge namene se ne moè primewivati. G do 60 %* do 80 % D do 60 % do 80 % Postoje}i objekti ~iji je indeks preko zadatih vredno- D1 do 80 % do 80 % sti zone u kojoj se nalazi zadràva se i omogu}ava se samo –––––––––––––––––––––––––––––––––––––– adaptacija i prenamena prema pravilima ovog plana. U * Napomena: Izuzetak je planirani objekat du` nove saobra- slu~aju zamene objekta novim, indeks izgra|enosti mora }ajnice (gra|evinski blok 6), dozvoqeno je do biti definisan na osnovu vrednosti iz pravila ovog pla- 100% izgra|enosti na parceli. na za zonu kojoj pripada. U slu~aju da je postoje}i procenat izgra|enosti parce- V.4.1.4. Spratnost i visina objekata le ve}i od maksimalne vrednosti za zonu u kojoj se nalazi, Kod objekata kod kojih je uslovqeno zadràvawe posto- zadràva se postoje}i, bez mogu}nosti uve}awa. U slu~aju je}e vertikalne regulacije ka javnom prostoru, data je poje- zamene objekta novim, procenat izgra|enosti mora biti de- dina~na postoje}a spratnost, {to je i planirana sprat- finisan na osnovu vrednosti iz pravila ovog plana za zo- nost, kako je prikazano grafi~kim prilogom „Regulacio- nu kojoj pripada. no-nivelacioni plan i urbanisti~ko re{ewe saobra}aj- V.4.1.3. Indeks izgra|enosti nih povr{ina”, R= 1:500 Za novoplanirane spratnost objekata je definisana Indeks izgra|enosti jeste koli~nik bruto povr{ine kao maksimalna spratnost. objekta á povr{ine parcele izraène u istim mernim jedi- Maksimalna dozvoqena spratnost objekata defini{e nicama. se na slede}e na~ine: Ovim planom definisan je indeks izgra|enosti nad- – po zoni ili zemnih etaà i podzemni indeks izgra|enosti obzirom da – do visine venaca susednih objekata ~ija se vertikal- se moè primeniti samo na novoplanirane objekte kod kona regulacija ne mewa jih se uslovqava i izgradwa podzemnih garaà pod objek- Tako|e maksimalna spratnost se odnosi na konstruk- tom. Pri tom je neophodno planirati bar jednu podzemnu tivnu visinu sprata do 3,0 m. Ukoliko je konstruktivna vi- etaù za garaìrawe „á”=0.8, a maksimalno tri etaè, od- sina sprata ve}a neophodno je da se venac planiranog ob- nosno „I”=2.4. jekta uklapa sa vencem postoje}eg objekta. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1417

Kod izgradwe novih objekata: Neophodno je da venac objekta garaè (u zoni D i D1) – Pk – moè da bude povu~eni sprat, sa plitkim kosim bude u visini venaca susednih objekata, osim za ugaoni krovom ili potkrovqe sa maksimalnim nadzidkom od 80 cm. objekat u ul. G. Principa 49 gde kota venca ne sme pre}i 30 m, – kota poda posledwe korisne etaè poslovno-stambe- ra~unato od kote trotoara. nih objekata ne sme pre}i 22 m, ra~unato od kote trotoara. Postoje}i objekati ~ija je spratnost ve}a od dozvoqene Preporu~uje se da krovovi novih objekata budu kosi. U ovim planom zadràvaju se u postoje}em stawu (spratno- slu~ajevima interpolacije novog objekta poèqno je ukla- sti), s tim da se kod nove izgradwe moraju uskladiti sa pawe nagiba krova sa jednim od suseda. planiranom spratno{}u. Ne dozvoqava se izgradwa mansardnih kapa. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zona Maksimalna Izuzetak V.4.1.5. Podzemni objekti spratnost –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Kod novoplaniranih objekata neophodno je planirati A do P+6 bar jednu podzemnu etaù za garaìrawe pri ~emu je dozvo- B do P+4+Pk postoje}i P+8 qeni stepen zauzetosati parcele– podzemno „S” do 80% i Lomina 63-Balkanska 32* podzemni indeks izgra|enosti „á“=min. 0.8. B1 P+5 Za sve novoplanirane objekte maksimalni podzemni in- B2 P+2 deks izgra|enosti je 2.4, do tri podzemne etaè, iskqu~ivo V maks. P+2 za potrebe garaìrawa. G do P+6 Mogu}e je objediniti-povezati podzemne garaè za dva G1 P+6 i vi{e objekata, radi funkcionalnog iskori{}ewa i G2 do P+4 parna strana Lomine ulice P+3+Pk ostvarewa maksimalnih prostornih mogu}nosti i kapaci- D do P+6 teta podzemne garaè u saglasnosti sa protivpoàrnim D1 **) ugaoni objekat u propisima. ul. G. Principa 49 Blokovske garaè mogu biti i poluukopane, s tim da –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– se vodi ra~una o odnosu sa susednim zgradama, tj da krov Napomena: * pri ~emu je na nièm delu mogu}a dogradwa potkrovqa. garaè ne prelazi visinu od 1.5m od kote terena (troto- ** kota poda posledwe korisne etaè poslovnog obje- ara). kata (garaè) ne sme pre}i 22 m, ra~unato od kote trotoara, osim za ugaoni objekat u ul. G. Principa Blokovske garaè su definisane podzemnim gra|evin- 49, gde taj uslov ne postoji. skim linijama i planirane su: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zona Gra|. blok Adresa* Kat.parc. Planirano Pod garaè Planirano Kapacitet nivoa ne na koti (orijentaciono) BRGP(m2) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– A 1 N. fronta 35 KO S.grad 2976 2. nivoa á – 106.00 1180 45 GM áá– 109.00 G 4 A. Geprata 15 542 1. nivo 402 15 GM G 6 N. fronta 38-40 251 1. nivo 95.80 500 22 GM G 6 N. fronta 42-44 266, 267 1. nivo 95.20 245 10 GM G 6 N. fronta 46-48 270 1. nivo** 91.90 730 20 GM D1 *** 5 G. Principa 49 deo: 300,301, 11 nivoa 304/1 orjentac. 350 GM D1 *** G. Principa 61-63 deo 314, 318 11 nivoa orjentac. 450 GM UKUPNO 3 057 912 GM –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Napomena: * Blokovska garaà se nalazi na parceli na kojoj i objekat sa datom adresom. ** Ukoliko se udvoje parcele u realizaciji podzemne garaè sa objektom u Lominoj 49-51 mogu}a su dva nivoa. *** U zoni D1 blokovske garaè planirati do tri podzemna nivoa

V.4.1.6. Arhitektonska i likovna obrada zgrada Nije dozvoqeno pojedina~no zastakqivawe balkona i terasa na stambenim objektima kao ni druge gra|evinske Novi objekti, svojim proporcijama i arhitekturom tre- intervencije na uli~nim fasadama. ba da ~ine oblikovnu celinu sa susednim objektima i blo- Novoplanirane ugaone objekte tretirati kao repere u kom u celini. prostoru sa visinskim akcentom (na pr.kupolom) ili ka- Neophodno je da oblikovawe fasade bude autenti~no na rakteristi~nim arhitektonskim elementom, „zasecawem” svakoj pojedina~noj parceli, uz po{tovawe nasle|enih ugla, isticawem ugla i sl. vrednosti okoline. Novoplanirani ugaoni objekti su: A, Geprata 1d, Lomi- [irina fronta kre}e se u granicama {irina parcela. na 49-51, Lomina 57, Lomina 31, N. fronta 36, Lomina 20, Pri udvajawu parcela {to se pravilima ovog plana omogu}a- G. Principa 49. va u zoni B, zoni G i zoni D, neophodno je da objekat verti- Fasade orijentisane prema prostoru Terazijske terase kalnom dilatacijom i oblikovawem fasade bude podeqen ta- su reprezentativnog karaktera, skladnih proporcija oblo- ko da {irina uli~nog fronta fasade ne bude ve}a od 25 m. ène kvalitetnim materijalima i promi{qenim arhitek- Pri rekonstrukciji i nadzi|ivawu postoje}ih objekata, tonskim akcentima. nadzidani deo u potpunosti mora biti uklopqen u stil i karakter postoje}eg objekta. Zona B Prizemqa orijentisana na javne povr{ine treba planira- Planirati pristup komercijalnim sadràjima u prize- ti kao gradsko atraktivno prizemqe sa delatnostima, obra- mqima novoplaniranih objekata u Balkanskoj ulici di- dom i izborom materijala ista}i reprezentativni karakter. rektno sa trotoara. Sve kalkane koji ostaju vidqivi je potrebno oslikati Nove objekte na parnoj strani Balkanske ulice izme|u ili ozeleniti. zadrànog objekta na uglu ulica Balkanske i G. Principa, Broj 34 – 1418 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003. sa jedne, i objekte na uglu ulica Balkanske i Lomine sa Arhitektonskim oblikovawem naglasiti ulaz u objekat druge strane planirati po{tuju}i posebnu podelu, kao i i obratiti posebnu pa`wu arhitektonskom oblikovawu i osobenosti arhitekture pomenutih zadrànih objekata i to: obradi ulaza u podzemnu garaù. – jasnu razdvojenost zone prizemqa namewene komerci- Koristiti sva raspoloìva pozitivna tehni~ka i teh- jalnim sadràjima direktno dostupnim sa nivoa trotoara nolo{ka dostignu}a u oblasti gra|evinarstva za savre- i spratnog dela; meno funkcionisawe objekta (mogu}nost panoramskog – ravnomerno raspore|enih izduènih prozora i plit- lifta...). kih dekorativnih ispusta; Formirane atrijume (koji su grafi~kim prilogom or- – blago nagla{enih krovnih venaca i kosih krovova. jentaciono dati) oblikovati kvalitetnim i atraktivnim Visinska regulacija uskla|ena sa postoje}om, spratnosti materijalima i ozeleniti. do P+2 i s obzirom na postoje}i nagib Balkanske ulice Venac objekta javne garaè prema ulici G. Principa kaskadnim spu{tawem. uskladiti sa kotom venca novoplaniranog vi{eg objekta- Posebnu pa`wu u oblikovawu fasada posvetiti speci- suseda spratnosi P+6. fi~anim ugaonim objektima: Fasade novoplaniranih garaà oblikovati u repere- – Balkanska 36 – G.Principa 79, zentativnom duhu i savremenim materijalima koji se pri- – Balkanska 24. mewuju kod poslovnih objekata. Posebnu pa`wu obratiti Kako se planiraju u zale|u niìh objekata sa istaknu- na ugaoni objekat u ulici Gavrila Principa br.49. Plani- tim stilskim karakteristikama, arhitektura novih objeka- rati poslovni prostor u prizemqu ili na posledwoj etaì ta mora biti dovoqno slobodna da izrazi sebe i da odrazi objekta. savremene potrebe, ali i da vodi ra~una da ne naru{i nasle|ene vrednosti. V.4.1.7. Ogra|ivawe parcela Na regulacionoj liniji dozvoqava se postavqawe ogra- Zona V da kod objekata ~ija je gra|evinska linija povu~ena. Novoplanirani objekti u porti crkve Vaznesewa Go- Dozvoqava se postavqawe kapije na pasaù na regula- spodweg oblikuju se u duhu prostora (verski sadràji) ko- ciono-gra|evinskoj liniji, osim na pasaìma gde je javno me pripadaju, uz posebnu pa`wu da na bilo koji na~in ne kori{}ewe zemqi{ta. degradiraju postoje}e objekte u porti, posebno centralnu Vrata i kapije se ne mogu otvarati van regulacione gra|evinu crkve. linije. Materijalizacija podrazumeva visokokvalitetnu zavr- Poèqno je ne ogra|ivati parcelu ka unutra{wosti {nu obradu. gra|evinskog bloka. Ukoliko se opravdano ogra|uju mogu}e Objekat uz ulicu Dobriwsku planira se na regulaciji je punom ogradom do 0,9 i transparentnom maks. do 1,80 , saobra}ajnice izme|u objekata u ulicama Admirala Gepra- m m odnosno ìvom ogradom do 1,20 m. ta 19 i Narodnog fronta 76 sa {irinom gabarita i visin- Ulaze u podzemne i poluukopane garaè obezbediti skom regulacijom koje u svemu odgovaraju susednom objektu propisanim ogradama. na severoistoku (u ulici Narodnog fronta 76). Objekat uz ulicu Narodnog fronta planira se na regu- V.4.1.8. Ostali uslovi laciji saobra}ajnice uz objekat broj 76 ~iju visinsku regulaciju prati. Pravila za evakuaciju otpada Zona G Primewena tehnologija evakuacije otpadaka sastava Fasade (mogu}ih) novoplaniranih objekata u ulici kao ku}no sme}e na predmetnom prostoru je sudovima – kon- Kraqice Natalije projektovati sa nagla{enim reprezen- tejnerima, zapremine 1100 litara i gab. dimenzija: 1,37 h tativanim karakterom u skladu sa stilskim obele`jima ne- 1,20 h 1,45 m. koji su postavqeni u ulicama: Narodnog posredne okoline. fronta, Lominoj, Gavrila Principa, Admirala Geprata . Novoplaniran objekat u Lominoj 49-51 tretirati kao U ulicama: Dobriwskoj, Kosovke devojke, kao i u delu Bal- ugaoni, orijentisan i ka formiranoj pjaceti na krovu blo- kanske ulice obuhva}ene Regulacionim planom, nema sudo- kovske garaè, na susednoj parceli. U tom smislu i objekat va za sme}e. u Lominoj 57 prilikom rekonstrukcije ili mogu}e zamene U ul. Srpskih vladara povu~eni su kontejneri i zastu- da se orijenti{e i prema prostoru pjacete kvalitetnom ob- pqena tehnologija izno{ewa sme}a je putem PâC – kesa, radom fasade. koje se u odre|enom vremenskom periodu (20 – 22,oo) izno- Uz novoplaniranu saobra}ajnicu fasade planiranih se na odre|ena mesta, odakle ih specijalna komunalna vo- objekta orijentisane ka prostoru Terazijske terase repre- zila odvoze do deponije „Vin~a”. zentivno oblikovati i obraditi kvalitetnim materijali- S obzirom na planiranu izgradwu objekata, ra~unskim ma. U prizemqu povu~ena gra|evinska linija radi pro{i- putem utvrditi potreban broj novih sudova za sme}e: 1 kon- rene pe{a~ke komunikacije pod kolonadom sa atraktivnim tejner na 800 m2 korisne povr{ine – za stambeni i 1 kon- izlozima komercijalnih delatnosti mogu}ih sadràja: tejner na 600 m2 – za poslovni prostor i odrediti lokaci- galerije, specijalizovanog ugostiteqstva, kafe-posla- je za wih. sti~arnice, butika, prodavnice cve}a i robe retke name- Lokacije sudova za sme}e moraju biti u skladu sa sani- ne koje bi ovaj prostor u~inile atraktivnijim i omogu- tarno-tehni~kim propisima: minimalno udaqewe od pri- }ili zadràvawe prolaznika i wihovo u~estvovawe u no- padaju}eg objekta iznosi 5 m. voj ponudi. Sudovi mogu biti postavqeni na slobodnim povr{inama ispred objekata, u okviru posebno izgra|enih ni{a ili Zona D u ni{ama use~enim u trotoar a u ravni sa kolovozom, ako je Fasade novoplaniranih objekata u ulici Gavrila {irina trotoara minimum 3 m, i u prostorijama za dnevno Principa projektovati sa nagla{enim reprezentativanim deponovawe sme}a unutar objekata 8 gde je to mogu}e). karakterom. Ravnopravan tretman oblikovawa i obrade Prostorije se grade kao zasebne, zatvorene prostorije, uli~ne fasade i fasade okrenute ka dvori{tu. bez prozora, sa el. osvetqewem, sa jednim to~e}im mestom âenac prizemqa projektovati na 5 m – maksimalno 6 m sa slavinom i holenderom i Gajger-slivnikom i re{etkom od kote trotoara. u podu. Planirati ulaz u lokale – ekskluzivni salon komerci- Re{ewe lokacije sudova za sme}e prikazati u projektu jalnih delatnosti u prizemqu sa trotoara ulice G. Prin- ure|ewa slobodnih povr{ina i u situaciji ili u Gl.arh. – cipa) ili pe{a~kih pasaà (koji vode u unutra{wost bloka). gra|. projektu ako je u pitawu prostorija unutar objekta. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1419

Normativi za parkirawe – garaìrawe na parceli Dozvoqava se da se transformacija fizi~ke strukture Osnovni princip planirawa novih objekata je da mo- na ovim objektima odvija fazno, postepenim pove}awem raju da zadovoqe parkirawe – garaìrawe na svojoj par- spratnosti objekata prema potrebama i mogu}nostima in- celi. U tom smislu planirani prostor za garaìrawe je vestitora do maksimalno predvi|ene spratnosti i izgra|e- podzemna etaà, ali i deo prizemqa i deo prvog sprata nosti na parceli. prema unutra{wosti bloka do potrebnog broja gara`nih U zoni B, zoni G i zoni D mogu}e je i poèqno udvaja- mesta. we parcela na nivou garaà, radi funkcionalnog iskori- Potrebni kapaciteti za stacionirawe vozila ra~unati {}ewa prostornih mogu}nosti i ostvarewa maksimalnih su prema slede}im normativima: kapaciteta garaìrawa. – za postoje}e stanovawe koje se zadràva – 0.7 PM po Fazna gradwa tako|e podrazumeva da se planirana stanu, BRGP moè realizovati samo u onoj meri u kojoj se mogu – za novoplanirano stanovawe – 1.1 PM po stanu, obezbediti potrebe miruju}eg saobra}aja, prema osnovnim normativima datim u ovom planu. – za delatnosti – 1 PM na 60 m2 neto poslovnog prostora. Planirano je da novi objekti svoje potrebe za stacionirawem vozila definisane na bazi normativa re{avaju u B.8. Sprovo|ewe plana okviru svoje gra|evinske parcele, bilo u garaì u sklopu B.8.1. Spisak planova koji se stavqaju van snage samog objekta ili na slobodnom delu parcele. dono{ewem plana Dono{ewem ovog plana stavqaju se van snage planovi: V.4.1.9. Faznost izgradwe – Detaqni urbanisti~ki plan rekonstrukcije blokova Na objektima koji se zadràvaju, a nisu od interesa za izme|u ulica: M. Tita (Srpskih vladara), K. Milo{a, N. slu`bu Za{tite, mogu}e je nadzi|ivawe, dogradwa i rekon- fronta i Kosovke devojke – na op{tini Stari grad, strukcija do maksimalno predvi|ene spratnosti i izgra|e- – Detaqni urbanisti~ki plan kompleksa izme|u ulica: nosti na parceli, uz prethodan uvid u geotehni~ku doku- Gavrila Principa, pe{a~ke komunikacije (od ul.Gavrila mentaciju i projekat izvedenog stawa objekta u ciqu pro- Principa br.53 do ul. Lomine br.22), nove ulice (od ulice vere nosivosti i slegawa, kao i proveru da li objekat u Lomine br.27 do ulice Narodnog fronta br.32), Narodnog konstruktivnom smislu moè da zadovoqi potrebe inter- fronta, Kneza Milo{a i Admirala Geprata – na op{tini vencije. Savski venac.

B.8.2. Spisak parcela ~ije je sprovo|ewe obavezno urbanisti~kim projektom: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zona Gra|. blok Adresa Kat. parc. „S” (%) „I” –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B1 4 Balkanska 41-43 KO Savski venac cele: 522/2, 523 60 3.0 V 3 A. Geprata br.19 KO Savski venac cela:800, deo: 217/1 do 30 do 1.0 G2 6 Lomina 49-51 KO Savski venac 268/2, 269 60 2.7 G2 5 Lomina 30-32-34 KO Savski venac cele: 311, 312 60 2.7 G1 6 objekat (objekti) uz KO Savski venac novoplaniranu ulicu cele: 249/1, 249/2 100 5.5 deo: 247, 248, G1 i D 5 Lomina 42 KO Savski venac deo: 322 60 G-2.7 D-3.5 D1 5 Gavrila Principa 49 KO Savski venac deo: 300. 301, 304/1 80 3.5 D1 5 Gavr. Principa 61-63 KO Savski venac deo: 314, 318 80 3.5 D 5 Gavrila Principa 75 KO Savski venac deo: 327, 328/1 60 3.5 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Prikazano u grafi~kom prilogu br. 3 „Plan parcela- U sprovo|ewu ovog plana zabrawena je prenamena gara- cije javnih namena sa smernicama za sprovo|ewe”, R 1:500. `nog prostora u neke druge namene. Urbanisti~kim projektom je mogu}a preparcelacija u skladu sa odrednicama ovog plana, a uz saglasnost svih za- B.8.3. Ste~ene urbanisti~ke obaveze interesovanih korisnika parcela. Ostale gra|evinske parcele koje su identi~ne sa kata- 1. UTU za rekonstrukciju dela tavanskog prostora u starskim parcelama mogu se direktno sprovoditi u skladu stambeni prostor stambenog objekta u ul.Narodnog fronta sa urbanisti~kim parametrima ovog plana. br. 39 br. 350-3488/99. Za realizaciju podzemne gara`e javne namene u Devoja~- 2. UTU za adaptaciju i pretvarawe zajedni~kih prosto- kom parku planirati obavezno i raspisivawe (javnog) ur- rija u ateqe u objektu na kat.par. 3024 KO Stari grad, banisti~ko-arhitektonskog konkursa N. fronta 45 br. 350-2753/2000. Preporuka je raspisivawe urbanisti~ko-arhitekton- 3. UTU za adaptaciju dva stana pribli`ne povr{ine i skog konkursa za kompleks âaznesewske crkve u ciqu dobi- podelu najedan ve}i i jedan mawi u objektu u ul. Dobriw- jawa najkvalitetnijih re{ewa, kao i za specifi~ne loka- ska br. 9, na k.p. 2981 KO Stari grad br. 350-5281/2000. cije (na pr. Lomina br. 46, Balkanska br. 24 i Balkanska 4. UTU za adaptaciju i rekonsturkciju stana u dvori- br. 36) {nom objektu. U sprovo|ewu ovog plana neophodno je uklawawe dvori- u ul. Dobriwska br. 9, na k.p. 2981 KO Stari grad br. {nih objekata pre izgradwe novih objekata na parceli. 350-3996/2001. Broj 34 – 1420 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

5. UTU za zatvarawe krovne terase i pretvarawe u neza- Sastavni delovi ovog plana, pored tekstualnog dela su i: visnu stambenu jedinicu u stambenom objektu na kp 543/2 KO Savski venac, Dobriwska br. 1 br.350-2876/98. G. GRAFI^KI PRILOZI 6. UTU za rekonstrukciju krova i adaptaciju tavanskog 1. Planirana namena i na~in koro{}ewa prostora u nezavisnu stambenu jedinicu u stambenom objek- zemqi{ta 1 : 500 tu na k.p. 54372 KO Savski venac, Dobriwska 1 br. 350- 2. Regulaciono-nivelacioni plan i 2877/98. urbanisti~ko re{ewe saobra}ajnih povr{ina 1 : 500 7. UTU za rekonstrukciju krova i adaptaciju tavanskog 3. Sprovo|ewe plana 1 : 500 prostora u nezavisnu stambenu jedinicu u stambenom objek- 4. Vodovod i kanalizacija 1 : 500 tu na k.p .544 KO Savski venac, ul. Dobriwska 1a br.350- 5.1. Elektromreà 1 : 500 3127/98. 5.2. TT mreà 1 : 500 8. UTU za rekonstrukciju potkrovqa u stambeni pro- 6. Toplovodna mreà i postrojewa 1 : 500 stor u ciqu pripajawa stanu br. 2 u stambenom objektu na 7. Sinhron 1 : 500 k.p. 272 KO Savski venac, ul. Narodnog fronta br. 50 br. 8. Inèwersko-geolo{ka karta 1 : 500 350-4072/98. 9. UTU za sanaciju i rekonstrukciju objekta u ul. Lomi- DOKUMENTACIJA na br. 46 na k.p. 325 KO Savski venac br. 350-368/99. TEKSTUALNI DEO 10. UTU za adaptaciju dva stana pribli`ne povr{ine i 1. Odluka o dono{ewu plana podelu na jedan ve}i i jedan mawi u objektu u ul. Dobriw- 2. Analiza postoje}eg stawa – tabelarni prikaz ska br. 9, na k.p. 2981 KO Stari grad br. 350-5281/2001. 3. Uslovi Zavoda za za{titu spomenika kulture grada 11. UTU za rekonsturkciju podrumskih prostorija i Beograda pretvarawe u poslovni prostor u zgradi u ul. Balkanskoj br. 33, 4. Izvod iz osnovne geolo{ko-geotehni~ke dokumenta- na k.p. 516 KO Savski venac br. 350-1466/99. cije 5. Uslovi JKP-a 12. UTU za adaptaciju i pretvarawe dela stana br 3 u poslovni prostor u prizemqu stambene zgrade na k.p. GRAFI^KI DEO 525/1 KO Savski venac u ul. Admirala Geprata br. 1 br. 350-3308/99. D.1. Izvod iz GUP-a 1 : 20.000 D.2. Topografski plan 1 : 500 13. UTU za adaptaciju i pretvarawe stana u poslovni D.3. Kopija plana 1 : 500 prostor u prizemqu stambene zgrade, na k.p. 538 KO Savski D.4. Katastar podzemnih instalacija 1 : 500 venac u ul. Narodnog fronta br. 66 br. 350-1509/99. D.5. Postoje}e stawe – Namena i na~in 14. UTU za adaptaciju á rekonstrukciju tavanskog pro- kori{}ewa zemqi{ta 1 : 500 stora u tri nova dupleksa-stana u ulici Srpskih vladara 24 D.6. Postoje}e stawe – Bonitet objekata 1 : 500 br. 350-4517/01. D.7. Ste~ene obaveze 1 : 500 D.8.a. Karta arheologije 1 : 1.000 B.7. Posebni uslovi D.8.b. Karta valorizacije prostora 1 : 1.000 D.8.v. Karta valorizacije objekata 1 : 1.000 Za svaki planirani objekat uraditi detaqna geotehni~- D.8.g. Karta konzervatorskih uslova 1 : 1.000 ka istraìvawa koja }e ta~no definisati na~in i dubinu fundirawa objekata a sve u skladu sa Zakonom o geolo{kim Ovaj plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana istraìvawima („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. broj 44/95) i Zakona o planirawu i izgradwi objekata („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj 47/03). Skup{tina grada Beograda Za sve intervencije na objektima u okviru plana po- Broj 350-679/03-Hááá-01, 26. decembra 2003. godine trebno je obezbediti saglasnost Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda. Predsednik Radmila Hrustanovi}, s. r. B.8.4. Etapna realizacija Do kona~nog privo|ewa plana nameni, na parcelama Skup{tina grada Beograda, na sednici odrànoj 26. gde je predvi|ena zamena postoje}ih objekata lo{eg boni- decembra 2003. godine, na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o teta novim, iskqu~uje se mogu}nost izgradwe potkrovqa i planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik Republike Sr- izgradwe pomo}nih objekata. Dok se ne steknu uslovi za za- bije”, broj 47/03) i ~l. 11. i 27. Statuta grada Beograda menu objekta mogu}e je samo wegovo teku}e odràvawe i („Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/95, 20/95, 21/99 i adaptacija tavanskih prostora u okviru postoje}ih krovnih 2/00), donela je ravni kao pripajawe postoje}em stanu u ciqu poboq{awa uslova stanovawa (ukoliko tavanski prostor ispuwava teh- PLAN DETAQNE REGULACIJE ni~ke uslove za realizaciju odgovaraju}e namene). Tran- sformacija namene u ovim objektima, u ciqu pretvarawa MOKROLU[KOG KOLEKTORA OD STACIONA@E prizemqa objekata u sadràje delatnosti, mogu}a je, a pre- 3+730 DO DU[ANOVA^KE ULICE SA VODOZAHVAT- ma uslovima ovog plana. NOM GRA\EVINOM – OP[TINA VO@DOVAC Ukoliko se objekti dogra|uju i nadzi|uju neophodno je á obezbediti pasa` u prizemqu, pristup unutra{wem dvori- {tu zbog provetravawa i parkirawa na parceli. 1. UVOD Da bi se spre~ile deformacije u trotoaru sa insatala- cijama du` ulica Narodnog fronta, Lominoj potrebno je 1.1. Pravni i planski osnov predvideti tako re{ewe da se spre~e bilo kakva pomerawa Plan detaqne regulacije za izgradwu Mokrolu{kog ko- u terenu. lektora od stacionaè 3+730 do Du{anova~ke ulice sa vo- Planirati eta`nu izgradwu objekta kojim se ne}e naru- dozahvatnom gra|evinom izra|en je na osnovu: {iti stabilnost terena otvarawem {irih frontova gra|e- – Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik vinske delatnosti. Republike Srbije”, broj 47/03), 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1421

– Izmene i dopune GUP-a Beograda do 2000. godine, („Slu- áá `beni list grada Beograda”, br. 17/72, 32/83, 2/85 i 23/88), – Nacrta prostornog plana podru~ja infrastrukturnog 2. PRAVILA URE\IVAWA sistema koridora autoputa E-75 deonica Beograd-Ni{ i Odluke („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj 55/00), 2.1. Namena zemqi{ta u granici plana – Odluke o pripremawu „Regulacionog plana Mokrolu- {kog kolektora od stacionaè 3+730 do Du{anova~ke Generalnim urbanisti~kim planom Beograda („Slu- ulice sa vodozahvatnom gra|evinom – op{tina Vo`dovac” `beni list grada Beograda”, br. 2/85, 28/87 i 32/87), ( nacr- („Slu`beni list grada Beograda”, broj 5/03). tom Generalnog plana Beograda 2021) dati su kriterijumi i predlozi za izgradwu jedinstvenog kanalizacionog si- 1.2. Povod i ciq izrade Plana detaqne regulacije stema Beograda, ~iji program ukqu~uje izgradwu najuzvod- Izuzetno sloèno stawe u pogledu evakuacije atmosfer- nijeg dela Mokrolu{kog kolektora i ure|ewe sliva Mo- skih voda sa slivnog podru~ja Mokrolu{kog potoka ima za ciq krolu{kog potoka. ubrzanu realizaciju Programa ure|ewa gradskog gra|evinskog Zemqi{te na kome se predvi|a izgradwa planiranog zemqi{ta i izgradwe kapitalnih objekata kanalizacije. kolektora nameweno je za{titnom pojasu autoputa i to u Prostor za koji se radi predmetni planski dokument povr{ini izvan kolovoza u granici zone eksproprijacije obuhvata teritoriju „centralnog” kanalizacionog sistema. autoputa rekreativnosportskim centrima, magistralnim Osnovni ciq izrade ovog planskog dokumenta je re{a- saobra}ajnicama, saobra}ajnim uslugama i javnim skladi- vawe hidrotehni~kih problema u slivu Mokrolu{kog poto- {tima (komercijalnim zonama i gradskim centrima). ka i stvarawe mogu}nosti za novu izgradwu, jer je sada nere{eno pitawe kapaciteta postoje}e kanalizacije najve}a 2.2. Odnos prema ste~enim urbanisti~kim obavezama prepreka za bilo kakvu budu}u urbanizaciju ovog prostora. Stavqa se van snage Re{ewe o utvr|ivawu lokacije i Kompleksno i integralno re{ewe odvoda ki{nih voda Urbanisti~ko-tehni~ki uslovi za izgradwu Mokrolu{kog sa podru~ja Mokrolu{ke doline predvi|a se zavr{etkom kolektora od km 2+300 do Du{anova~ke ulice sa vodoza- izgradwe ovog dela Mokrolu{kog kolektora, planiranom hvatnom gra|evinom („Slu`beni list grada Beograda”, izgradwom retenzija na uzvodnom delu sa regulacijom Mo- broj 18/79) i to samo u delu koji se odnosi na trasu i iz- krolu{kog potoka. gradwu dela Mokrolu{kog kolektora od km 3+730 do vodozahvatne gra|evine ~ija je trasa planirana Ulicom \ako- 1.3. Obuhvat plana – granica plana na Avakuma. Planirana trasa ovog dela Mokrolu{kog kolektora di- Dopuwuju se uslovima iz Plana detaqne regulacije Mo- menzija 400/400 cm i 350/350 cm, zapo~iwe na stacionaì krolu{kog kolektora od stacionaè 3+730 do Du{anova~- 3+730 do stacionaè 4+522 sa vodozahvatnom gra|evinom ke ulice sa vodozahvatnom gra|evinom slede}i planovi: do stacionaè 4+584. – DUP dela savremenog autoputa Beograd–Ni{ od uli- Podru~je plana detaqne regulacije zauzima povr{inu ce Pre{ernove do „Laste” („Slu`beni list grada Beogra- od oko 0,86 ha i pruà se u uskom pojasu ulice Stevana Pr- da”, broj 18/77), jer se trasa kolektora nalazi u zemqi{nom voven~anog duìne oko 854 m i {irine plana 5-14 m. Tra- pojasu tog puta; sa Mokrolu{kog kolektora kao funkcionalni nastavak Zadràvaju se kao ste~ene obaveze sve planirane izve} izgra|enog dela kolektora po~iwe od ulice Mi{ka Jo- gradwe i rekonstrukcije postoje}ih kolektora i wihovih vanovi}a, prate}i desnu stranu za{titnog pojasa autoputa veznih gra|evina koji su nastali kao posledica izgradwe Beograd–Ni{. savremenog autoputa Beograd–Ni{ ili prikqu~aka na Ovim re{ewem utvr|uje se dugoro~na koncepcija plan- predmetnu trasu Mokrolu{kog kolektora; skih re{ewa kojim se obezbe|uje izgradwa i funkcionisawe – DUP kompleksa saobra}ajne petqe izme|u isto~ne ma- magistralnih infrastrukturnih sistema u koridoru kolek- gistrale i autoputa Beograd–Ni{ („Slu`beni list grada tora i objekata na podru~ju kolektora, obezbe|uje saobra}aj- Beograda”, broj 3/74); na intervencija, za{tita i unapre|ewe ìvotne sredine. – DUP zone saobra}ajnih usluga i javnih skladi{ta po- Nova trasa Mokrolu{kog kolektora zadovoqava osnov- red auto puta Beograd–Ni{ („Slu`beni list grada Beogra- ni uslov kanalizacije da ide du` najnièg dela sliva Mo- da”, broj 28/79) trasa kolektora zauzima prostor za{titnog krolu{ke doline, a posebno ne zahteva masovno ru{ewe po- zelenila; stoje}ih objekata. – Regulacioni plan za rekonstrukciju CS „Vra~ar 2” i U granici plana odre|uje se javno gra|evinsko zemqi- izgradwu primarnog potisnog cevovoda druge visinske zo- {te i prate}i objekti za izgradwu : ne du` autoputa do ul. Vojislava Ili}a („Slu`beni list – kolektora dimenzija 400/400 cm na stacionaì 3+730 grada Beograda”, broj 15/96). do 4+240, Izrada ovog planskog dokumenta u saglasnosti je sa po- – kolektora dimenzija 350/350 cm na stacionaì 4+240 stavkama finalne verzije nacrta prostornog plana podru~- do 4+522, ja infrastrukturnog sistema koridora autoputa E-75 (deo- – vodozahvatnu gra|evinu i nica Beograd–Ni{) shodno Odluci („Slu`beni glasnik – dela regulacije Mokrolu{kog potoka. Republike Srbije”, broj 55/00). Podru~je plana obuhvata slede}e katastarske parcele koje defini{u javno gra|evinsko zemqi{te: 2.3. Komunalna i ostala infrastruktura – uslovi KO Bo`dovac DL 38, 39, 45, 46 2.3.1. Saobra}aj R=1:500 Nakon zavr{etka trasirawa kolektora planirati sao- Delovi parcela: bra}ajnicu sa koje }e se obezbediti servisirawe vodoza- 5739/3, 5739/1, 5590/9, 5734/2, 5738, 5735/2, 5735/3, 5736/2, hvatne gra|evine, kao i pristup za postoje}e objekte u zoni 5737/4, 5194/2, 5199/3, 5595, 5214, 5215, 5216, 5217, 5594, 4050, Du{anova~ke ulice. Servisnu saobra}ajnicu planirati sa 4048, 4046, 4044, 4042, 4040, 4038, 4036, 4034, 4105, 3942, {irinom kolovoza od min. 4,5 m i sa kolovoznim zastorom 3943, 3944, 3945, 3946, 3947, 3948, 3949, 3950, 3951, 3952, od asfaltbetona i dimenzionisanu za teàk teretni sao- 3953, 5199/4, 2595/4. bra}aj. U slu~aju neslagawa ovog spiska parcela vaì stawe iz Ulicu Stevana Prvoven~anog od Du{anova~ke do ulice grafi~kog priloga „Katastarski plan sa granicom Regula- Mi{ka Jovanovi}a, nakon zavr{etka radova na izgradwi cionog plana” R=1:500. (List br. 2). predmetnog kolektora, vratiti u prvobitno stawe. Broj 34 – 1422 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Izgradwom planiranog kolektora ne sme se ugroziti ulici Milana Toplice, pri ~emu treba uvaìti hidrau- stabilnost konstrukcije magistralnog puta M1 (autoput li~ke kriterijume iz „Glavnog projekta regulacije Mokro- E-75). lu{kog potoka nizvodno do retenzije „Lasta” u duìni od 1,539 km”. 2.3.2. Funkcionisawe i odvijawe JGS-a Prema postoje}oj koncepciji i izra|enom Glavnom pro- U okviru predmetnog prostora za polagawe Mokrolu- jektu na delu Mokrolu{kog potoka od ulivne gra|evine ko- {kog kolektora nema posebnih uslova za JGS jer su trase lektora 155/240 cm do ulice Milana Toplice predvi|eno linija i stajali{ta udaqene od predmetne lokacije. je ure|ewe doline Mokrolu{kog potoka i nivelacija terena, tako da bi ure|eno korito Mokrolu{kog potoka imalo 2.3.3. Vodovod karakter prirodnog rezervnog vodnog puta u ekstremnim U okviru granice plana postoji niz cevovoda prve i hidrolo{kim situacijama (proticaji koji ne mogu da se druge visinske zone. Predmetni prostor plana pripada pr- prihvate kolektorom 155/240). voj visinskoj zoni vodosnabdevawa u okviru kojeg se nala- Dimenzionisawe korita izvr{eno je da prihvati bez izlivawa superponiran poplavni talas verovatno}e pojave ze cevovodi dimenzija ∅ 100 mm, ∅ 100+200 mm i ∅ 4/4² r = 2% koji iznosi %= 6,4 3/ ra~unaju}i transfor- (∅ 25 mm). Q2 m s Postoje}e cevovode ∅ 4/4² koji su nedovoqnog kapacite- misan poplavni talas kroz retenzije „Lasta” i „Lasta-pe- tqa”, umawen za kapacitet kolektora 155/240 koji iznosi ta ukinuti i zameniti cevovodima ∅ 100 mm Nove cevovode ∅ 100 prespojiti sa jedne i druge Q=8,6 m3/s. Nivelacijom terena u zoni Mokrolu{kog poto- mm ka obezbe|uje se dodatna za{tita od superponiranog po- strane kolektora na postoje}i cevovod ∅ 100 mm u Du{a- nova~koj ulici i daqe povezati sa postoje}om mreòm od- plavnog talasa r=0,2% (T=500) koji na izlaznom profilu govaraju}e visinske zone prstenastog sistema. u ulici Milana Toplice iznosi Q=43,0 m3/s. Postoje}e ku}ne prikqu~ke povezati sa planiranim ce- Predvideti realizaciju planiranih retenzija, kao i regulacione, biolo{ke i antierozione radove i mere uz- vovodom ∅ 100 mm koji je bliè prikqu~ku. Postoje}e tranzitne cevovode ∅ 450 i ∅ 700 /∅ vodno od planiranih retenzija, kako bi se obezbedilo kom- mm mm pletno hidrotehni~ko ure|ewe sliva Mokrolu{kog potoka 800 mm u toku radova potpuno za{tititi. Ukr{tawe trase planiranog kolektora sa postoje}im i jedinstven sistem ure|ewa vodnog reìma i efikasne cevovodima vodovodne mreè izvr{iti na nivelacionom evakuacije atmosferskih voda sa celog slivnog podru~ja. S obzirom na ~iwenicu da postoje}a koncepcija hidro- rastojawu 0,5 m a kod paralelnog vo|ewa odstojawe je 1,5 m. tehni~kog ure|ewa sliva Mokrolu{kog potoka datira iz 2.3.4. Kanalizacija 1971. godine, a imaju}i u vidu stepen do sada realizovanih i nerealizovanih hidrotehni~kih objekata, uvaàvaju}i Predmetna lokacija nalazi se na teritoriji ²central- postoje}e i planirano stawe urbanizacije sliva, neophod- nog² gradskog kanalizacionog sistema gde je kanalisawe no je u okviru posebnog planskog dokumenta pristupti iz- zasnovano prema op{tem principu. radi nove Studije opravdanosti sa analizom hidrolo{ke Planirani mokrolu{ki kolektor predvi|en je sa namenom odvo|ewa ki{nih voda i rastere}ewem postoje}eg ko- tehni~ko-tehnolo{ke koncepcije i drugih podloga i pro- lektora. ra~una. Zbog blizine postoje}eg kolektora 200/120 cm posebno 2.3.6. Elektri~na mreà na delu kod ulice Bra}e Jerkovi} do najuzvodnije ta~ke kolektora izabranom tehnologijom izvo|ewa radova obezbe- Na trasi planiranog kolektora nema elektri~nih vodo- diti i za{titi fizi~ku stabilnost i funkciju postoje}em va. Postoje}i vodovi 35 kâ, prikazani na katastru podzem- kolektoru. nih instalacija nisu u funkciji. Izmenom trase Mokrolu{kog kolektora potrebno je 2.3.7. TT mreà prilagoditi i izvr{iti izmenu na~ina prikqu~ewa na Mokrolu{ki kolektor glavnog kolektora „Duboki potok” U koridoru planiranog kolektora je TT kanaliazcija, za ~iju izgradwu su izdati Lokacija i UTU za polagawe ki- kapaciteta osam cevi. Postoje}a TT kanalizacija se zadr- {nog kolektora „Duboki potok” od ulice Vojislava Ili}a àva. Pri izgradwi predmetnog kolektora obezbediti po- do Mokrolu{kog kolektora br. 7536/2/8. Nizvodni deo tra- stoje}e TT objekte od o{te}ewa i omogu}iti normalno se predmetnog kolektora ²Duboki potok² napu{ta se do funkcionisawe TT saobra}aja. ulice \akona Avakuma. Po zavr{enoj izgradwi kolektora svu internu kanali- 2.3.8. Gasovodna i toplovodna mreà zaciju i slivnike rekonstruisati i vratiti u funkcio- U okviru koridora rezervisanog za izgradwu planira- nalno stawe. nog kolektora ne postoji izvedena toplovodna i gasovodna mreà i postrojewa. 2.3.5. Ure|ivawe vodotoka Ostvariti racionalan izbor nove trase mokrolu{kog 2.3.9. Ure|ivawe zelenih povr{ina kolektora na razmatranoj deonici pri ~emu uvaìti pro- Zelene pov{rine urediti na osnovu posebnog projekta storna i druga ograni~ewa. ura|enog na aùrnoj geodetskoj podlozi sa ucrtanom tra- Tehni~ko re{ewe novoprojektovane deonice Mokrolu- som planiranog kolektora. {kog kolektora treba da obezbedi kontinuitet i hidrua- U okviru predmetnog kompleksa povr{ine za ozelewa- li~ku celinu u postoje}em i budu}em sistemu Beogradske vawe nivelaciono regulisati, nasuti plodnom humusnom kanaliazcije, kao i da se funkcionalno uklopi u planira- zemqom i re{iti parternom ogradom, primewuju}i nisko no hidrotehni~ko re{ewe uzvodnog dela sliva Mokrolu- zelenilo. {kog potoka. Predvideti travne pov{rine za ozelewavawe na delu Odgovaraju}om zahvatnom gra|evinom obezbediti da ne koridora koji je neposredno uz ulicu Stevana Prvoven~a- do|e do uno{ewa nanosa i krupnijih predmeta u kolektor nog. Zelene povr{ine gde trasa kolektora prolazi kroz na- iz korita Mokrolu{kog potoka, posebno imaju}i u vidu da seqe re{iti primewuju}i nisko li{}arsko i ~etinarsko nisu realizovane planirane retenzije i ure|ewe vodotoka zelenilo – `buwe kao i travni pokriva~. na uzvodnom delu sliva. Izbor sadnog materijala prilagoditi autohtonim vr- Predvideti ure|ewe proticajnog profila Mokrolu- stama ove sredine. {kog potoka uzvodno od planirane zahvatne gra|evine kao Za odràvawe zelenih povr{ina izvesti propisnu hi- posebnog planskog dokumenta do projektovanog profila u drantsku mreù. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1423

2.4. Urbanisti~ke op{te i pojedina~ne mere za{tite od Daruvarske ulice gde je nagib 2–5o. Geolo{ku gra|u povr{inskim delom ~ine proluvijalni ( gp) i deluvijal- Q2 pr 2.4.1. Za{tita nepokretnih kulturnih dobara no-proluvijalno-aluvijalni ( gp) sedimenti pred- Q2 dl-pr-al Na prostoru tretiranom planom nema evidentiranih stavqani peskovitim i pra{inastim glinama. Na bu{oti- kulturnih dobara i dobara koje uìvaju prehtodnu za{titu, ni KMP-6 zatupqeni su do dubine od ~ 5 m’, a uzvodnije na kao ni arheolo{kih nalaza. Predmetni prostor nije u pot- bu{otini KMP-10 do dubine ~ 8,0 m’. Ispod wih leè alu- punosti istraèn, pa se mogu o~ekivati arheolo{ki nalazi. vijalno-proluvijalne (Q1 al - prgp) peskovita glina sa ma- Konzervatorski uslovi Zavoda za za{titu spomenika lim prisustvom {qunka. Podinu kvartarnih naslaga ~ine kulture grada Beograda (arh. 030289 od 10. marta 2003. go- panonski glinovito-laporoviti sedimenti izmeweni fi- dine), nalaù da ukoliko se prilikom izvo|ewa zemqanih zi~ko-hemijskim procesima do dubine od nekoliko metara. radova nai|e na arheolo{ke ostatke ili kulturne slojeve, Nivoi podzemnih voda, registrovni tokom istra`nog sve radove treba obustaviti i obavestiti Zavod koji }e bu{ewa (1972) nalaze se 3 m’ (KMP-6) do 4 m’ (KMP-10) preduzeti odre|ene mere za{tite. ispod povr{ine i prate liniju terena. Od bu{otine KMP- Tako|e, investitor je duàn da obezbedi sredstva za is- 10 prema KMP-14, odnosno ka vodozahvatnoj gra|evini ni- traìvawe arheolo{kih nalaza, kao i da obavesti Zavod za vo podzemnih voda naglo raste i nalazi se na oko 1,0 m’ is- za{titu spomenika kulture grada Beograda o po~etku radova. pod povr{ine. Dakle, iskop za kolektor izve{}e se u kvartarnom pesku 2.4.2. Za{tita ìvotne sredine i pra{inastoj glini. Ve}i deo iskopa izve{}e se ispod Radi za{tite ìvotne sredine potrebno je: nivoa podzemnih voda. Prema gra|evinskim normama GN- – da se vodozahvatna gra|evina izvede sa talo`nikom, 200 iskop pripada kategoriji áá. re{etkom i drugim „organima”, kao i da se spre~i mogu}i Imaju}i u vidu veliku dubinu ukopavawa kolektora (~10 m’) unos u kolektor peska i drugih talo`nih materija ili i svojstva kvartarnih naslaga paralelno sa napredovawem eventualno zagu{ewe kolektora u slu~aju buji~nog nanosa iskopa treba primewivati odgovaraju}e podgradne mere. U plivaju}ih materija (drva i dr.); protivnom moè do}i do zaru{avawa iskopa. – da se na propisanom rastojawu izvedu revizioni {ah- Iskope izvoditi po mogu}stvu u su{nom periodu. Uko- liko se iskopi budu izvodili u hidrolo{ki i hidrogeolo- tovi; {ki nepovoqnim uslovima neophodna je primena odgovara- – da se na mestima ukr{tawa kolektora sa saobra}ajni- ju}ih mera za{tite od uticaja i podzemnih i povr{inskih cama izvr{i posebno oja~awe tako da moè ²izdràti² sve voda. osovinske pritiske planirane za odgovaraju}u saobra}ajnicu; ááá – da se na mestima uliva drugih spoqnih voda u kolektor izvede odgovaraju}i {aht sa propisanim ulivom tako 3. PRAVILA GRA\EWA da ne moè do}i do ²poni{tavawa² energije i taloèwa materija na ulivu; 3.1. Vrsta i namena objekata Mokrolu{kog kolektora – da se na mestima ukr{tawa kolektora sa drugim pod- koji se odobravaju zemniim instalacijama komunalne infrastrukture izvr{e dopunska oja~awa posebno na mestima ukr{tawa sa vodovo- Zemqi{te u koridoru postoje}ih parcela javnih saobra- dom; da se pri izvo|ewu zemqi{nih radova izvr{i propi- }ajnih povr{ina u za{titnom pojasu autoputa i zelenim sna za{tita rova i susednih objekata od mogu}eg zaru{ava- javnim povr{inama ostaju u istoj nameni, izgradwom pla- wa, odnosno o{te}ewa. niranog Mokrolu{kog kolektora unutar podru~ja predmetnog plana. 2.4.3. Za{tita od poàra Postoje}i ve} izgra|eni Mokrolu{ki kolektor i planirani deo kolektora treba da ~ini jedinstven, komplek- Objekat mora biti realizovan u skladu sa Zakonom o za- san objekat sa svim predvi|enim tehni~kim elementima, {titi od poàra („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, hidrotehni~kim objektima ovog sliva sa kvalitetnim i ra- br. 37/88 i 48/94). cionalnim re{ewima, za regularno ispu{tawe ki{nih Objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù, voda u reku Savu. koja se po pritisku i protoku projektuje u skladu sa Pra- Ovim planom odre|uje se namena zemqi{ta kao javna po- vilnikom o tehni~kim normativima za spoqnu i unutra- vr{ina za izgradwu javnog komunalnog infrastrukturnog {wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra („Slu`beni objekta. list SFRJ”, broj 30/91). Javne povr{ine obuhvataju: Objektima mora biti obezbe|en prisutpni put za vatro- – trasu Mokrolu{kog kolektora gasna vozila u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim norma- od 3+730 do 4+240 dimenzija 400/400 i tivima za pristupne puteve ... („Slu`beni list SFRJ”, broj km cm od km 4+240 do 4+522 dimenzija 350/350 cm; 8/95), po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od 25 m – vodozahvatnu gra|evinu na stacionaì od 4+522 sa de- od gabarita objekta. lom planiranog regulisanog korita Mokrolu{kog potoka; Objekat mora biti realizovan u skladu sa Pravilnikom – servisnu saobra}ajnicu za pristup i odràvawe vodo- o tehni~kim normativima za elektri~ne instalacije ni- zahvatne gra|evine i dela kolektora, {irine 4,5 m. skog napona („Slu`beni list SFRJ”, br. 53 i 54/88. i U granici plana iznad planiranog kolektora nije do- 28/95), Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu zvoqena izgradwa bilo kakvih objekata bez saglasnosti objekata od atmosferskog pra`wewa („Slu`beni list JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, osim niskog ra- SRJ”, broj 11/96). stiwa, saobra}ajnih i poplo~anih povr{ina i podzemne Investitor ima obavezu pribavqawa saglasnosti na infrastrukture. tehni~ku dokumentaciju od MUP-a Srbije, SUP-a Uprave Situacionim i nivelacionim poloàjem kolektora i protivpoàrne policije u Beogradu. metodom izgradwe za{tititi postoje}i vodovod ∅ 900 mm, kolektor OB 240/155 cm i druge objekte tehni~ke in- 2.5. Inèwersko-geolo{ki uslovi frastrukture. Prostor predmetnog plana Mokrolu{kog kolektora ob- Dubinu na kojoj se polaè planirani kolektor predvi- uhvata podru~je od Du{anova~kog mosta do Du{anova~ke deti od oko 9 m do 10,50 m, odnosno na koti dna od oko ulice, i daqe do vodozahvatne gra|evine. U okviru podru~- 90,70 mnm do 96,90 mnm. ja teren je jako blagog nagiba, uglavnom mawe od 1o. Izuze- Ukr{tawe sa postoje}im kolektorom dimenzija OB tak je padina iznad ulice Stevana Prvoven~anog, a uzvodno 240/155 cm na deonicama od stacionaè 4+100 - 4+145 Broj 34 – 1424 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003. odnosno od stacionaè 4+427 - 4+457 re{iti izborom ma- Javno gra|evinsko zemqi{te nameweno za izgradwu i terijala za izvo|ewe, za{titnom konstrukcijom za otvore- nadzor planiranog kolektora i vodozahvatne gra|evine ni iskop rova i metodom izvo|ewa konstrukcije planira- predstavqa javnu povr{inu parcele sa trajnim zauze}em ze- nog kolektora. mqi{ta. Navedena ukr{tawa sa postoje}im kolektorom predvi- Obaveza je investitora da reguli{e imovinsko-pravne deti nivelaciono u opsegu od min. 0,2 m do 0,9 m, odnosno odnose sa nosiocem prava kori{}ewa zemqi{ta na delovi- za druge postoje}e i planirane infrastruture sa kojima se ma parcela koje izuzima u svoju korist. ukr{ta planirani kolektor predivideti nivelaciono 3.3. Pravila za ru{ewe objekata min. 0,5 m. Usvojiti takvu metodu gradwe kolektora da obezbedi Podru~je i granica plana koja je i regulaciona linija, postoje}e objekte od ru{ewa, stabilnost i funkcional- definisani su u koridoru javnog gra|evinskog zemqi{ta i nost postoje}e podzemne infrastrukture. po liniji granice parcela postoje}ih objekata. Obezbediti prikqu~ewe planiranog kolektora „Dubo- Objekti raznih namena i ograde koji su izgra|eni u ko- ki potok” na stacionaì 4+225 novog Mokrolu{kog koridoru plana, predvi|eni su za uklawawe sa trase kolektora. lektora, odnosno prikqu~ewe bo~nih postoje}ih kolekto- Granica plana defini{e prostor za izgradwu kolektora ki{ne kanalizacije. ra, za{titni pojas gde nije dozvoqeno zadràvawe objeka- Po trasi Mokrolu{kog kolektora izgraditi revizione ta ili nova izgradwa, stvarawe potresa i dinami~kih uti- silaze. caja. Zato na trasi kolektora treba poru{iti objekte koji Konstrukciju kolektora prilagoditi uslovima za te- su nastali spontano uz ulicu Stevana Prvoven~anog i to àk saobra}aj i optere}ewa koja }e trpeti u uslovima iz- stambeni objekat „P+1” i objekat servisa „P” kako je pri- gradwe budu}ih magistralnih saobra}ajnica. kazano u grafi~kom prilogu br. 7, „Objekti planirani za Vodozahvatnu gra|evinu Mokrolu{kog potoka ograditi ru{ewe”. transparentnom ìcom. áâ Pre uliva u kolektor u okviru vodozahvatne gra|evine predvideti talo`nik koji }e ispuwavati sve tehni~ke i 4. SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA sanitarne propise. DETAQNE REGULACIJE Prostor oko vodozahvatne gra|evine nivelisati tako Planirani Mokrolu{ki kolektor koji je predmet ovog da se omogu}i nesmetano povr{insko slivawe ki{nih vo- plana realizuje se jedinstveno sa svim prate}im objektima da u talo`nik kolektora. bez etape gra|ewa. Objekat vodozahvatne gra|evine mora da zadovoqi di- Ovaj plan detaqne regulacije predstavqa pravni i menzijama potrebne hidrauli~ke elemente i uliv postoje- planski osnov za izdavawe izvoda iz plana za izgradwu }eg korita Mokrolu{kog potoka sve dok se ne izvede pla- svih prostora u granici plana a prema pravilima iz ovog nirana regulacija. plana saglasno odredbi ~l. 56. Zakona o planirawu i iz- Za{titi planiranu konstrukciju kolektora od uno{e- gradwi („Slu`beni list grada Beograda”, broj 47/2003). wa neèqenog otpada, preko talo`nog dela vodozahvatne gra|evine a zatim i kori{}ewem ~eli~nih re{etki na sa- â mom ulivu. Pristup vodozahvatnoj gra|evini i kolektoru radi odr- GRAFI^KI PRILOZI àvawa izvr{iti preko postoje}e ulice Stevana Prvoven- Razmera ~anog i planiranog servisnog puta. 1.0. Izvod iz Generalnog plana Beograda Posle zatrpavawa rova, za izgradwu kolektora, teren i sa poloàjem Mokrolu{kog kolektora 1:20.000 saobra}ajnice urediti i dovesti u planirano, odnosno pr- 2.0. Katastarski plan sa granicom plana vobitno stawe. i javnih povr{ina 1:500 Prema ukazanoj potrebi vr{iti rekonstrukciju tehni~ke 3.0. Namena povr{ina sa planom infrastrukture uz saglasnost nadle`nih javnih preduze}a. saobra}ajnica 1:500 4.0. Nivelacioni i regulacioni plan sa 3.2. Uslovi za obrazovawe gra|evinske parcele analiti~ko-geodetskim elementima 1:500 5.0. Plan mreè i objekata tehni~ke Granica ovog plana defini{e maksimalni pojas regu- infrastrukture – Sinhron-plan 1:500 lacije u zonama parcela odre|ene namene. 6.0. Objekti planirani za ru{ewe 1:500 Planom detaqne regulacije utvr|uje se poloàj hidrotehni~kog objekta za podzemni objekat ki{nog kolektora, âá vodozahvatnu gra|evinu i servisnu saobra}ajnicu. Sastavni deo elaborata iz prethodnog stava je i doku- Granica plana za koridor planiranog kolektora ovim mentacija koja sadrì: planom odre|uje se kao javna povr{ina za izgradwu javnog 1. odluku o pristupawu izradi plana, objekta gde nije dozvoqena gradwa. Granica plana ujedno je 2. izve{taj o stru~noj raspravi i javnom uvidu, i regulaciona linija za objekte ~ija je izgradwa zabrawe- 3. kopije uslova JKP i drugih stru~nih institucija i na u toj zoni. organa, Povr{ina gra|evinske parcele dela trase kolektora 4. aùrne geodetske i katastarske podloge, 400/400 cm i 350/350 cm za radove u otvorenom iskopu, iz- 5. ste~ene urbanisti~ko-pravne obaveze koje se zadrà- gradwu servisnog puta i gra|evinske parcele za vodoza- vaju, mewaju ili napu{taju, hvatne gra|evine iznosi 8600 m2. 6. inèwersko-geolo{ku kartu. Kada se parcela kolektora ukr{ta sa parcelom vodotoka, magistralnog puta, internih puteva ili podzemne in- âáá frastructure, tada parcela kolektora ima zajedni~ko ko- Ovaj plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana ri{}ewe zemqi{ta. od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. Na zajedni~kom kori{}ewu zemqi{ta ne mewa se parcela ve} se vodi osnovna parcela javnog infrastruktur- Skup{tina grada Beograda nog objekta. Broj 350-680/03-Hááá-01, 26. decembra 2003. godine Nadzemni deo iznad kolektora sa servisnim putem je parcela tehni~ke infrastrukture i vodi se na parcelu Predsednik konkretnog kolektora. Radmila Hrustanovi}, s. r. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1425

Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj 26. de- skladi{nih objekata, koja nije bila pra}ena odgovaraju- cembra 2003. godine, na osnovu Zakona o planirawu i iz- }im ulagawima u primarna postrojewa i objekte infra- gradwi („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj strukture. Saobra}ajni pristupi ovim lokacijama uglav- 47/03) i ~l. 11. i 27. Statuta grada Beograda („Slu`beni nom su izvedeni direktno sa Batajni~kog puta ili sa No- list grada Beograda”, br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03) vog novosadskog puta (autoputa Beograd - Novi Sad). Najve- donela je }i problem danas predstavqa nedostatak sistema za kanalisawe otpadnih voda, koje se internim sistemima odvode PLAN DETAQNE REGULACIJE direktno u Dunav, ili slobodno ispu{taju u teren.

PRIVREDNE ZONE GORWI ZEMUN – ZONE 1 I 2 Izvod iz koncepta plana „Privredna zona Gorwi Zemun, iako nastala na terenu A. UVOD koji je jedan od najpovoqnijih u Beogradu za sme{taj privrednih delatnosti, danas se nalazi okruèna stambenim A.1. Pravni i planski osnov naseqima, {to predstavqa dodatnu obavezu korisnicima ali i planerima da posebnu pa`wu obrate na uticaje koje Pravni i planski osnov za dono{ewe Plana detaqne ona pravi na svoju okolinu. Za{ti}eni lesni odsek Duna- regulacije privredne zone Gorwi Zemun -– zonae 1 i 2 na- va, ~iji je jedan deo (koji nije pod za{titom) deo je same zo- lazi se u: ne, dodatni je motiv za promi{qeno planirawe i kori- – Zakonu o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik {}ewe prostora. Republike Srbije”, broj 47/03); Prednosti ove lokacije ogledaju se u izuzetno dobroj – Odluci o izmeni i dopuni Odluke o generalnom urba- saobra}ajnoj povezanosti, mogu}nostima snabdevawa ener- nisti~kom planu Beograda („Slu`beni list grada Beogra- gijom, vodom, i povoqnim uslovima za izgradwu objekata. da”, br. 17/72, 31/83, 2/85, 28/87, 14/97, 2/99 i 13/00); Radi lak{e sagledqivosti i odnosa prema ranijem – Odluci o pripremawu regulacionog plana privredne DUP-u zadràna je podela privredne zone na celine – zo- zone „Gorwi Zemun” u Zemunu („Slu`beni list grada Beo- ne, koje su u grafi~kim prilozima obeleène oznakama grada”, broj 12/01). Na osnovu ove odluke ura|en je koncept 1–4. Zone 1, 2 i 4 bile su obuhva}ene prethodnim planom, i regulacionog plana u celini (470 ha) koji je verifikovao u okviru wih izgra|eni su kompleksi velikih privrednih Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda zakqu~kom br. organizacija: Galenike, Koka-kole, Dalije, BIM „Slavi- 350-988/02 - IO od 7. juna 2002. godine. Kako se u skladu sa ja”, Elektronska industrija... Za zonu 3 sada se prvi put ra- odlukom i konceptom plana regulacioni plan moè done- di planski dokument. ti fazno, ura|en je regulacioni plan privredne zone „Gor- wi Zemun” u Zemunu – Plan detaqne regulacije zona 1 i 2. Ukupna povr{ina privredne zone 470 ha Prema poglavqu „Prelazne i zavr{ne odredbe” Gene- Povr{ina zona 1 145,05 ha ralnog plana Beograda 2021 („Slu`beni list grada Beo- Kompleksi postoje}ih privrednih delatnosti 84,99 ha grada’’, broj 47/03), koji je Skup{tina grada Beograda done- Povr{ina zone 2 82,05 ha la u toku izlagawa Nacrta predmetnog plana na javni uvid, Kompleksi postoje}ih privrednih delatnosti 36,66 ha „urbanisti~ki planovi i urbanisti~ki projekti ~ija je Povr{ina zone 3 106.47 ha priprema otpo~ela i dovedena u zavr{nu fazu na osnovu Kompleksi postoje}ih privrednih delatnosti 24.42 ha re{ewa prethodnog generalnog plana, mogu se i zavr{iti Povr{ine zone 4 104,49 ha na osnovu odredaba tog plana, osim u delovima koji su u su- Kompleksi postoje}ih privrednih delatnosti 86.07 ha protnosti sa novim re{ewima GP za primarnu uli~nu mre- U okviru privredne zone veliki deo zemqi{ta koriste ù, sistem {inskog saobra}aja i re{ewa u centralnim je- PKB – PIK „Zemun” i Institut za kukuruz. Prema raspo- zgrima, u roku od {est meseci od po~etka primene ovog Ge- loìvim podacima PKB u okviru ove zone raspolaè sa neralnog plana.” oko 50 ha (u okviru jedne celine), a Institut za kukuruz sa U skladu sa tim, planski osnov za izradu ovog plana de- oko 75 ha (u okviru tri celine) taqne regulacije predstavqa Generalni urbanisti~ki Prema raspoloìvim podacima Institut za kukuruz je plan Beograda („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, br. deo, a PIK Zemun kompletno zemqi{te podelio na mawe 17/72, 31/83, 2/85, 28/87, 14/97, 2/99 i 13/00), prema kome je te- celine („preparcelisao”) i dao na privremeno kori{}ewe ritorija obuhva}ena ovim planom namewena za industriju, pojedincima ili firmama. proizvodno zanatstvo, gra|evinarstvo i skladi{ta, kao i U zoni 4 zemqi{te Instituta za kukuruz povr{ine oko za saobra}ajne povr{ine. 20 ha je gotovo potpuno izgra|eno, dok je u zoni 2 samo je- Prema Generalnom planu Beograda 2021. („Slu`beni dan mawi deo (oko 10 ha) izgra|en i izdat na kori{}ewe. list grada Beograda’’, broj 47/03) predmetni prostor se na- Osnovni principi izrade koncepta zasnovani su na: lazi u povr{inama namewenim za: – po{tovawu postoje}eg stawa izgra|enosti uz uslov za- – privredne delatnosti i privredne zone, {tite ìvotne sredine, – saobra}aj i saobra}ajne povr{ine i – po{tovawu planskih uslovqenosti, – zelene povr{ine. – obezbe|ewu po{tovawa principa ekolo{ke za{tite, Sastavni deo Plana su i grafi~ki prilozi - „Izvod iz – utvr|ivawu pravila obezbe|ewa za{titne zone u okvi- Generalnog urbanisti~kog plana Beograda sa prikazom ru pripadaju}e parcele, {ire prostorne celine” i „Izvod iz Generalnog plana – iskqu~ivawu novog stanovawa, Beograda 2021.” („Slu`beni list grada Beograda”, broj – racionalnom kori{}ewu zemqi{ta, 47/03). – obezbe|ewu uslova za razvoj razli~itih delatnosti i obima izgradwe, Karakter podru~ja – racionalnom re{ewu saobra}ajnih povr{ina i in- Teritorija obuhva}ena ovim planom predstavqa deo frastrukturnih sistema. privredne zone Gorwi Zemun, jedne od najzna~ajnijih pri- Ovim konceptom teritorija privredne zone Gorwi Ze- vrednih zona Beograda na uvodnom pravcu sa severa, izuzet- mun planira se za privredne i komercijalne delatnosti, no dobro je saobra}ajno povezana, sa neposrednom vezom na komunalne punktove, saobra}ajne povr{ine i terminal, planirani obilazni autoput. Na ovom podru~ju danas domi- javno zelenilo i povr{ine specijalizovanih centara sa niraju prehrambena, hemijska i elektro industrija. Po- pripadaju}im objektima.” sledwih godina u ovoj zoni odvijala se prodaja poqoprivrednog zemqi{ta i stihijska izgradwa proizvodnih i A.2. Povod i ciq izrade plana Broj 34 – 1426 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

1301/2; 108/4; 108/5; 108/3; 107/5; 99/4; 108/6; 99/12; 99/13; Direktan povod za izradu plana predstavqa Odluka o 99/11; 99/3; 99/2; 99/9; 99/1; 98/3; 98/2; 1304/1; 97/3; 97/2; 150/7; pripremawu Regulacionog plana privredne zone „Gorwi 150/6; 148/2; 148/3; 150/5; 150/4; 98/1; 94/32; 94/31; 9430; 150/19; Zemun” u Zemunu („Slu`beni list grada Beograda”, broj 150/1; 150/18; 150/3; 150/17; 150/2; 150/21; 150/24; 150/16; 150/15; 12/01). 150/14; 150/20; 150/23; 150/22; 152/5; 152/3; 202/2; 150/13; 150/12; Ciq izrade plana (~l. 2 pomenute odluke) je razrada de- 150/11; 150/10; 150/9; 150/8; 147; 152/1; 152/4; 153/1; 153/2; la teritorije op{tine Zemun i preispitivawe re{ewa da- 153/11; 153/4; 153/3; 153/13; 153/12; 153/10; 150/2; 192/6; 307/26; tih Detaqnim urbanisti~kim planom industrijske zone 193/7; 192/7; 193/8; 307/34; 192/8; 193/6; 192/5; 192/1; 192/9; Gorwi Zemun, u skladu sa osnovnim namenama utvr|enim 193/1; 192/4; 191/2; 193/4; 191/3; 191/1; 193/5; 193/9; 184/6; 184/5; Generalnim urbanisti~kim planom Beograda. 184/4; 183/4; 183/3; 183/6; 183/5; 184/9; 184/8; 184/7; 183/2; 183/1; Za ovo podru~je ura|en je DUP privredne zone „Gorwi 184/2; 184/3; 184/1; 190/1; 190/2; 307/2; 307/24; 307/32; 307/33; Zemun” u Zemunu („Slu`beni list grada Beograda” broj 307/3; 307/23; 307/22; 307/4; 307/5; 307/40; 307/6; 307/25; 307/26; 13/74) prema kojem su prostorne celine planirane kao je- 182/1; 182/8; 181; 180/2; 182/2; 179/9; 182/3; 182/4; 182/5; 182/6; dinstveni kompleksi za sme{taj vi{e preduze}a koja je 182/7; 180/3; 180/1; 179/30; 179/35; 179/15; 179/23; 326/8; 513/5; trebalo da ~ine SOUR. Najve}a preduze}a me|u wima tre- 179/34; 179/10; 179/31; 179/11; 307/1; 307/7; 307/8; 179/32; 307/20; balo je da budu nosioci razvoja industrije u Beogradu („Ga- 307/21; 179/31; 179/11; 307/1; 307/9; 307/10; 307/11; 307/12; lenika” - nosilac razvoja farmaceutske i druge prate}e 307/13; 307/14; 307/39; 307/37; 307/15; 307/16; 307/31; 307/29; industrije sa kompleksom od 111 ha, Elektronska indu- 307/36; 307/7; 1307/8; 1307/1; 1307/6; 322/1; 325/2; 324/35; 325/1; strija sa kompleksom od 57 ha) 326/1; 36/10; 326/9; 326/7; 326/2; 378/2; 378/1; 381/4; 378/2 373/1; Jedan deo tako velikog kompleksa dodeqen je „nosio- 326/26; 326/3; 379/1; 372/1; 372/2; 324/36; 324/34; 324/1; 324/12; cu razvoja”, koji je delom i izgra|en. Me|utim, izostalo 324/37; 324/19; 324/13; 324/24; 324/25; 324/15; 324/17; 324/18; je preseqewe ostalih preduze}a koja je trebalo da ~ine 324/23; 324/21; 324/22; 324/27; 324/28; 324/11; 324/29; 324/20; SOUR. Na taj na~in deo prostonih celina 2 i 3 ostao je 324/14; 324/9; 324/3; 324/4; 324/7; 324/8; 324/6; 324/5; 324/33; dugi niz godina neizgra|en, a sada{wi korisnici, real- 324/2; 324/16; 351/4; 324/30; 324/31; 324/32; 351/3; 513/12; 513/11; no, nemaju potrebe za novom izgradwom na tako velikom 513/4; 513/3; 513/10; 308/10; 516/25; 515/3; 516/25; 516/53; 516/26; prostoru. 516/8; 516/28; 516/22; 516/24; 516/27; 466/6; 568/7; 516/27; 469/3; Kako po vaè}im propisima nije mogu}e na osnovu po- 468/6; 516/57; 517/4; 516/49; 516/50; 516/51; 516/56; 516/5 516/11; stoje}eg urbanisti~kog plana deo kompleksa dodeliti dru- 516/60; 516/59; 516/58; 515/8. gom investitoru neophodno je izradom novog urbanisti~- kog plana stvoriti uslove za druga~iju organizaciju pro- KO Zemun d.l. 3;4;5;9;120;121;123 R=1:500 stora.1 Cele katastarske parcele: 15516/52, 15466/3, 15516/55, 15464/3, 15516/29, 15463/2, A.3. Obuhvat plana 15516/26, 16311/3, 16311/7, 15516/30, 15461/3, 15461/2, 15462/2, 15462/3, 15351/5, 15351/2, 15349/3, 15349/2, 15348/2, Planom detaqne regulacije obuhva}ene su prva i druga 15348/3, 15347/3, 15347/2, 15346/3, 15346/2, 15345/5, 15345/2, zona privredne zone Gorwi Zemun koja je u konceptu plana 15344/2, 15344/5, 15344/4, 15343/5, 15343/2, 15341/5, 15341/4, saobra}ajnicama podeqena na ~etiri zone. 15341/2, 15337/3, 15337/2, 15336/1, 15336/2, 15335/1, 15335/2, 15334/1, 15334/2, 16312/11, 15364/17, 16312/3, 15333/1, Planom je obuhva}ena teritorija povr{ine oko 270 ha. Granicom plana obuhva}en je prostor izme|u: spoqne 15330/1, 15364/4, 15364/16, 15365/3, 15365/2, 15372/26, regulacije planirane saobra}ajnice S-8 (od raskrsnice sa 15372/20, 15372/25, 15372/17, 15372/24, 15372/13, 15372/10, Novim novosadskim putem /autoput Beograd-Novi Sad/ do 15372/23, 15372/22, 15372/5, 15372/21, 15372/2, 15379/3, Batajni~kog puta); Batajni~kog puta (kompletna regulacija 15373/2, 15373/3, 15379/2, 15379/4, 15380/5, 15380/2, 15381/1, od raskrsnice sa planiranom saobra}ajnicom T-6 do seve- 15380/2, 15381/8, 15380/4, 15381/3, 15385/2; 16313/7; 15387/2; rozapadne granice kompleksa fabrike „Zvezda”); severoza- 15388/2; 15389/2; 15390/2; 14235/6; 10029/3 padne granice kompleksa fabrike „Zvezda” produène do Delovi katastarskih parcela: Batajni~kog i Novog novosadskog puta, kao i unutra{we 15521/4, 15470, 15469/1, 15468/3, 15468/1, 15468/2, 15466/2, regulacije Novog novosadskog puta. 15466/4, 15464/4, 15464/2, 15516/9, 15463/3, 15463/1, 15462/1, Zonom intervencije obuhva}ena je kompletna regulaci- 15461/1, 16311/4, 15351/1, 15349/1, 15348/1, 15347/1, 15346/1, ja Novog novosadskog puta, od CS „Zemun poqe” do raskr- 15345/1, 15344/1, 15344/3, 15343/1, 15341/3, 15341/1, 15337/1, snice sa saobra}ajnicom S-8, u kojoj se interveni{e pola- 15336/3, 16312/7, 15364/2, 15364/3, 15516/54, 15513/11, 15351/9, 15372/14, 15383/2, 15382/1, 15381/3, 15383/3, 15381/6, gawem magistralnih kolektora ki{ne i fekalne kanali- 15351/5, 15381/6, 14231/1; 15383/3; 15382/1; 15385/1; 15387/1; zacije i formirawem odgovaraju}ih saobra}ajnih veza. 15388/1; 15389/1; 15390/1; 14235/1; 10029/1; 14231/5; 10024/3; Podru~je plana ~ine slede}e katastarske parcele: 10024/10; 10024/16; 10024/4; 10024/7; 10024/1; 10024/14; 10023; 10022; 10019/4; 10028/2; 10028/1; 14236; 16300/2; 14236; KO Zemun Poqe R=1:1000 14231/1; 15382/2; 15351/5 d.l. 8, 9, 12. 13, 14, 15, 16, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 41, 42, 43, 44, 45 i 46 u R=1:1000 Zonom intervencije obuhva}ene su slede}e katastarske Delovi katastarskih parcela: parcele 100/43; 1304/5; 99/5; 99/15; 99/14; 108/1; 108/2; 107/3; 107/1; KO Zemun Poqe R=1:1.000 107/2; 1302/1; 1300/1; 143/143; 144/2; 152/2; 94/1; 94/2; 94/4; d.l. 16, i 94/3; 94/35; 146/2; 146/3; 153/8; 153/7; 192/2; 193/2; 307/18; KO Zemun R=1:500 307/30; 307/17; 1307/4; 94/7; 94/6; 156/1; 157/7; 157/6; 157/10; d.l. 123 157/3; 157/5; 159; 161; 165/2; 165/3; 165/1; 172/1; 172/2; 176; Delovi katastarskih parcela: 170; 168; 513/2; 309/4; 308/37; 308/8; 308/7; 515/5; 515/7; 516/2; 43/4; 43/2; 44/2; 112/188; 101/3; 100/143; 143/143; 144/2; 516/3; 516/4; 516/31; 516/32; 516/33; 516/34; 518/10; 518/9; 146/3; 146/2; 202/3; 202/2; 1304/2; 194/6; 153/8; 153/7; 1304/4; 518/8; 518/7; 518/6; 519/4; 519/3; 520/2; 521/3. 192/3; 193/3; 192/2; 193/2; 306/1; 307/19; 307/18; 307/17; 307/30; ––––––––– 1307/4; 307/27; 308/33; 308/4; 308/34; 308/5; 308/35; 308/7; 1 Izvod iz Obrazloèwa Odluke o pripremawu Regulacionog 308/8; 308/37; 309/4; 514/7; 513/1; 513/2; 515/5; 515/7; 516/2; plana privredne zone „Gorwi Zemun” u Zemunu („Slu`beni 516/3; 516/4; 516/31; 516/32; 516/33; 516/34; 518/10; 518/8; list grada Beograda”, broj 12/01) 518/9; 518/7; 518/6; 519/4; 519/3; 520/2; 521/3. Cele katastarske parcele: Cele katastarske parcele: 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1427

205/2; 194/3; 194/4; 1304/2; 306/2; 308/28; 15472/2; 15521/4; pleksi, sa mogu}no{}u rekonstrukcije i izgradwe unutar 14470. istih, prema pravilima izgradwe datim u ovom planu. U okviru granica plana predvi|ene su slede}e namene: U slu~aju neslagawa brojeva katastarskih parcela sa brojevima na grafi~kom prilogu, vaè podaci iz grafi~- 1. JAVNE NAMENE kog priloga. – saobra}ajne povr{ine, – javno zelenilo, – komunalni punktovi, B. PRAVILA URE\IVAWA – depo JGS-a; B.1. Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta 2. OSTALE NAMENE – privredne delatnosti Ciq izrade plana je formirawe privredne zone zaokru- ostalim namenama Privrednih delatnosti obuhva}en èwem ve} postoje}ih kompleksa i formirawe novih pro- je vrlo {irok spektar privrednih delatnosti po~ev od izvodnih, komercijalnih i skladi{nih kapaciteta, uz industrijske, manufakturne i zanatske proizvodwe, opremawe i izgradwu neophodnih saobra}ajnih povr{ina objekata saobra}ajne privrede, preko skladi{tewa, i infrastrukturnih mreà i objekata kako bi se stvorili prodaje na otvorenom, posebne vrste tr`nih i uslu- povoqni uslovi za rad, a istovremeno obezbedili uslovi `nih centara, do onih oblika maloprodaje koji zahte- o~uvawa ìvotne sredine. vaju velike prodajne prostore tipa hipermarketa; U tom smislu zadràni su postoje}i proizvodni kom- – lokacije benzinskih pumpi.

KO Zemun poqe, d.l. 8, 9, 12, 13, 14, 15, 16, 23, 24, 25, 26, Javnim namenama obuhva}ene su slede}e katastarske 27, 28, 29, 30, 41, 42, 43, 44, 45 i 46 u R=1:1000; parcele i wihovi delovi: KO Zemun d.l. 3, 4, 5, 9, 120, 121, 123 R=1:500

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela Cele parcele Delovi parcela –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 3 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– S 9 / 98/3,98/2,99/2,98/1,99/1 S 011(sao. S11) 97/3,97/2 1304/1,150/7,98/3,150/6,98/2,150/1,98/1, 97/1 S 4 / 153/1,153/13,192/5,192/1,192/9 S 5 / 153/13, 192/5, 153/12 S 3 193/7,193/8, 193/6,193/1 191/1, 193/5, 184/6, 193/9, 184/7, 184/1, 193/4, 190/1, 191/2, 307/2, 192/4, 307/32, 307/3, 307/4, 192/9, 307/5, 307/34, 192/8, 307/40, 192/7, 192/6, 307/6, 193/2, 307/26, 192/2, 307/18. S 8a / 99/9, 99/2, 99/1, 98/1. S 7 / 98/1, 98/2, 98/3, 99/3. S 6 / 153/8, 153/10, 150/2, 150/1. S 10a / 99/2, 99/9, 99/3, 1304/1, 100/143 Broj 34 – 1428 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 3 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– S 1 / 307/32, 307/33, 307/2, 307/24, 307/23, 179/32, 179/10, 179/11, 1307/8, 513/5, 1307/8, 307/10, 307/11, 1307/7, 1307/4, 307/30,308/8. S 08(sao. S8) 466/6, 568/7, 468/6, 469/3, 15516/52, 15466/3, 381/4, 378/1, 373/1, 372/1, 324/36, 516/28, 516/27, 15516/55, 15464/3, 15516/29, 15463/2, 15516/26, 516/56, 521/3, 516/51, 520/2, 516/53, 15521/4, 16311/3, 16311/7, 15516/30, 15461/3, 15461/2, 15470, 15469/1, 15468/3, 15468/1, 15468/2, 15462/2, 15462/3, 15351/5, 15351/2, 15349/3, 15466/4, 15464/4, 15464/2, 15516/9, 15463/3, 15349/2, 15348/2, 15348/3, 15347/3, 15347/2, 15463/1, 15462/1, 15461/1, 16311/4, 15351/1, 15346/3, 15346/2, 15345/5, 15345/2, 15344/2, 15349/1, 15348/1, 15347/1, 15346/1, 15345/1, 15344/5, 15344/4, 15343/5, 15343/2, 15341/5, 15344/1, 15344/3, 15343/1, 15341/3, 15341/1, 15341/4, 15341/2, 15337/3, 15337/2, 15336/1, 15337/1, 15336/3, 16312/7, 15364/2, 15364/3, 15336/2, 15335/1, 15335/2, 15334/1, 15334/2, 15516/54, 15513/11, 15351/9, 15372/14, 15383/2, 16312/11, 15364/17, 16312/3, 15333/1, 15330/1, 15382/1, 15381/3, 15383/3, 15381/6, 15351/5, 15364/4, 15364/16, 15365/3, 15365/2, 15372/26, 15381/6 15372/20, 15372/25, 15372/17, 15372/24, 15372/13, 15372/10, 15372/23, 15372/22, 15372/5, 15372/21, 15372/2, 15379/3, 15373/2, 15373/3, 15379/2, 15379/4, 15380/5, 15380/2, 15381/1, 15380/2, 15381/8, 15380/4, 15381/3 S 010(sao. S10) / 153/6, 153/1, 153/8. S 12 / 99/5, 99/3, 99/11, 99/4. P 2 / 516/27, 516/28, 516/24, 516/8, 516/22, 516/23, 516/5, 516/11. P 1 / 372/1, 373/1, 379/1, 326/3. P 3 / 1300/1, 182/1, 182/7, 180/3, 180/1, 179/15, 179/30, 179/35, 179/23. Servisna 1 / 1307/4, 307/31, 307/30, 307/16, 307/17, 307/25, 307/18, 307/26, 307/6, 307/15 Servisna 2 / 192/6, 192/2, 153/7, 153/8. BAT 2 / 168, 166, 170, 176, 172/2, 172/1, 165/1, 165/3, 165/2, 161/1, 159, 157/5, 157/3, 157/10, 157/6, 157/7, 156/1, 94/6, 94/7, 94/17, 94/35, 94/30, 94/31, 94/4, 94/32, 1303, 152/2, 91, 50/2, 1301/2, 39/2, 107/2, 1300/1, 108/4, 99/2, 99/1, 98/1, 97/2, 150/1, 150/3, 150/2, 152/4, 153/6, 153/1, 153/3, 153/12, 191/3, 191/1, 193/5, 184/6, 1307/1, 326/1, 326/2, 378/1, 381/4; 16300/2; 14236; 14231/1; 15383/3; 15382/1; 15382/2; 15381/6; 15351/5 BAT 1 15385/2; 16313/7; 15387/2; 15388/2; 15389/2; 14231/1; 15383/3; 15382/1; 15385/1; 15387/1;

Saobra}ajnice: 15390/2; 14235/6; 10029/3 15388/1; 15389/1; 15390/1; 14235/1; 10029/1; 14231/5; 10024/3; 10024/10; 10024/16; 10024/4; 10024/7; 10024/1; 10024/14; 10023; 10022; 10019/4; 10028/2; 10028/1; 14236 Parcela Cele parcele Delovi parcela KP 1 / 99/3 KP 2 / 150/2 Kom. punkt. KP 3 372/2 372/1, 326/3, 379/1. JGS JGS 98/1 Z 1 / 1300/1, 182/1 Z 2 / 1300/1, 182/7, 180/1, 180/3. Z 3 / 182/1, 182/7, 180/1, 182/8, 179/35, 179/30 Z 4 / 153/2, 153/1, 153/3 Z 5 / 153/1, 153/8. Z 6 / 153/8, 153/10, 150/2, 153/1, 153/6. Z 7 / 150/2, 153/9, 153/8, 153/10.

Javno zelenilo: Z 8 / 107/1, 107/2 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– U slu~aju neslagawa brojeva katastarskih parcela sa brojevima na grafi~kom prilogu, va`e podaci iz grafi~kog priloga.

Distribucija povr{ina prema namenama Svaka aktivnost koja se odvija na povr{inama dozvo- zastupqenim u planu qenih namena unutar granice plana mora biti sprovede- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– na na na~in da prouzrokuje najmawu mogu}u promenu u ì- votnoj sredini; predstavqa najmawi rizik po ìvotnu Povr{ina plana 263 ha Povr{ina zone intervencije 45 sredinu i zdravqe qudi; smawi optere}ewe prostora i ha potro{wu sirovina i energije u izgradwi, proizvodwi, Saobra}ajne povr{ine 35,60 ha Ukupno distribuciji i upotrebi; ukqu~i mogu}nost reciklaè; spre~i ili ograni~i uticaj na ìvotnu sredinu na samom Javno zelenilo 2,61 ha Javno zelenilo u koridoru izvoru zaga|ewa. produktovoda 4,3 ha U okviru privredne zone nije dozvoqeno:

Javne Komunalni punktovi 0,71 ha namene – izgradwa i upotreba postrojewa i obavqawe aktivno- Depo JGS-a 5,04 ha sti ako nisu ispuweni standardi u pogledu emisije i imi- sije, ako su bez ispravne opreme i ure|aja kojima se smawu- Privredne delatnosti je ili spre~ava emisija zaga|uju}ih materija ili energije, (i lokacije benzinskih pumpi) 202,41 ha odnosno ako nisu preduzete druge mere i radwe za obezbe- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ostale namene |ewe propisanih uslova za{tite `ivotne sredine; 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1429

– ispu{tawe zaga|uju}ih materija ili energije u ~ini- (2*3,75m+3,5m); sredwi razdelni pojas od 4,5 m; obostra- oce ìvotne sredine na na~in i u koli~inama, odnosno no ivi~no zelenilo po 16 m i obostrane pe{a~ke staze od koncentracijama ili nivoima iznad propisanih; 3,5 m. Ukupna regulaciona {irina iznosi 65,5 m. U posto- – odlagawe opasnih materija i otpada u ìvotnu sredinu; je}em stawu izvedene su po dve spoqne kolovozne trake po – ispu{tawe opasnih materija i otpada suprotno zakonu; smeru. Prema rangu saobra}ajnice (magistrala) i na osno- – izgradwa stambenih objekata. vu preporuka saobra}ajne regulative planirane raskrsnice, na Novom novosadskom putu su na 600–1.200 m u~estalo- B.2. Karakteristi~ne celine i zone sti. Uz ovu saobra}ajnicu planirane su u okviru sve tri zone koje se naslawaju na Novosadski put, servisne saobra- Podela na zone 1 i 2 koje su odre|ene ovim planom iz- }ajnice za kontrolisano opsluìvawe planiranih i povr{ena je radi lak{e sagledqivosti i odnosa prema rani- stoje}ih kompleksa, kako je to prikazano u odgovaraju}im jem DUP-u, i ne predstavqa granice celina odre|enih ka- grafi~kim prilozima. Regulacione {irine planiranih rakteristika, obzirom na raznovrsnost postoje}ih i mogu- servisnih saobra}ajnica su: 7 (2*3 kolovoz+1 tro- }ih namena u privrednoj zoni. Granicu zona predstavqa sa- m m m toari) – u zoni 1 (servisna 1 i 2); i 9 (2*3 kolovoz + obra}ajnica S-10. m m 2*1,5 m trotoari) – S7; 9.5 m (2*3,5 kolovoz i trotoari od 1,5 m i 1 m) – S6; 11 m (2*3 kolovoz+2*2,5 m trotoari) – B.3. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine i objekte S12; – u zoni 2, kako je prikazano u odgovaraju}em grafi~- kom prilogu. B.3.1. Javne saobra}ajne povr{ine Geometrijski popre~ni profili saobra}ajnica prika- Podru~je plana ograni~eno je slede}im saobra}ajnica- zani su na grafi~kom prilogu br 2: Regulaciono- nivela- ma: sa ju`ne strane novim Novosadskim putem, sa isto~ne cioni plan za gra|ewe objekata i saobra}ajnih povr{ina strane saobra}ajnicom S8, sa severne strane Batajni~kim sa analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe putem i kompleksom fabrike Zvezda koja sa zapadne strane R=1:2.500. ograni~ava grupaciju 2. Trase novoprojektovanih saobra}ajnica u situacionom Novi Novosadski put predstavqa jedan od glavnih uvod- i nivelacionom planu prilago|ene su terenu i kotama izno-izvodnih pravaca u grad. vedenih saobra}ajnica sa odgovaraju}im podu`nim i po- Batajni~ki put predstavqa osnovnu vezu Batajnice sa pre~nim padovima. Beogradom. Planom je obuhva}en Batajni~ki put na deoni- Nivelaciona re{ewa novoprojektovanih saobra}ajnica ci od ulice Banatske do fabrike „Zvezda”. prikazana su u odgovaraju}em grafi~kom prilogu. – Batajni~ki put je saobra}ajnica primarne putne mre- Odvodwavawe re{avati gravitacionim oticawem povr- è koja ima rang ulice á reda. Tokom izrade koncepta re- {inskih voda i u sistemu zatvorene ki{ne kanalizacije. gulacionog plana, ovaj pravac, (wegov poloàj i funkcija Kolovoznu konstrukciju novoprojektovanih i rekon- u mreì, potreban kapacitet popre~nog profila, postoje- struisanih saobra}ajnica utvrditi shodno rangu saobra- }i na~in kori{}ewa...) sagledavan je na deonici od sao- }ajnice, optere}ewu, kao i strukturi vozila koja }e se wi- bra}ajnice T6, tj. od ulice Banatske do naseqa Batajnica. ma kretati. Kolovozni zastor treba da je u funkciji sao- Na osnovu saznawa koja su iz ovog sagledavawa proistekla bra}ajnice, podu`nih i popre~nih nagiba, kao i na~ina predloèn je novi popre~ni profil na predmetnoj deoni- odvodwavawa zastora. ci. Planirani popre~ni profil sadrì: po dve kolovozne Kapacitete potrebne za parkirawe korisnika postoje- trake u oba smera vo`we (2*7); sredwi razdelni pojas, u }ih i planiranih kompleksa obezbediti iskqu~ivo na okviru koga se zadràva postoje}i drvored od 4,5 m; ivi~- parceli, a prema slede}im normativima: no zelenilo sa drvoredom od 6 m, obostrane pe{a~ke sta- – poslovawe 1PM na 60 m2 neto povr{ine, ze od po 3 m i dvosmernu biciklisti~ku stazu {irine 3 m, – trgovina 1PM na 50 m2 neto povr{ine prodajnog pro- sa severne strane Batajni~kog puta. Opisan popre~ni prostora fil sa uklapawem postoje}ih drvoreda i planiranim drvoredom prikazan je u prate}em grafi~kom prilogu. Rasto- Uslovi za JGS jawe planiranih raskrsnica na Batajni~kom putu kre}e se Opsluènost podru~ja predmetnog plana planira se shodno rangu saobra}ajnice od 300 m do 600 m. segmentom mreè autobuskog podsistema. – Planirani popre~ni profil sabirne saobra}ajnice U okviru celine 2 planirana je izgradwa autobuskog S 8 sadrì po dve kolovozne trake u oba smera vo`we (2*7 depoa, predvi|enog za izme{tawe postoje}e autobaze GSP- m), obostrane trotoare od 3 m, biciklisti~ku stazu {iri- a-pogon Zemun, na za to predvi|enoj lokaciji prikazanoj u ne 3 m i ivi~no zelenilo {irine 16,5 m. Planirani po- odgovaraju}em grafi~kom prilogu. pre~ni profil sabirne saobra}ajnice S 10 sadrì dve kolovozne trake u oba smera vo`we (2*6 m) i obostrane tro- Kretawe invalidnih lica toare od 2,5 m. Planirani popre~ni profil sabirne sao- U toku razrade i sprovo|ewa plana primeniti pozitiv- bra}ajnice S 11 sadrì po dve kolovozne trake u oba sme- ne propise koji reguli{u navedenu problematiku, u skladu ra vo`we (2*7 m) i obostrane trotoare od 3 m. Ove saobra- sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe }ajnice prevezuju Novi novosadski put sa Batajni~kim pu- objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih i hen- tem preko kompletnih povr{inskih raskrsnica na oba dikepiranih lica („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, glavna pravca. broj 18/97). Sve ostale saobra}ajnice u okviru plana pripadaju seg- Na pe{a~kim prelazima postaviti oborene ivi~wake. mentu sekundarne putne mreè. Planirani popre~ni pro- Na semaforima postaviti zvu~nu signalizaciju. fili ovih saobra}ajnica dimenzionisani su tako da kolovozne povr{ine omogu}e dvosmerno kretawe merodavnih B.3.2. Komunalna infrastruktura vozila i da trotoari obezbede kretawe pe{aka i sme{taj komunalnih instalacija. B.3.2.1. Hidrotehni~ka infrastruktura Novi novosadski put nije predmet ovog planskog dokumenta ve} je u granicama intervencije u smislu formira- Vodovod wa odgovaraji}ih saobra}ajnih veza i polagawa komunalne infrastrukture. U okviru planirane klasifikacije grad- Predmetna teritorija pripada I visinskoj zoni vodo- ske putne mreè ova saobra}ajnica dobija rang gradske ma- snabdevawa, sa postoje}im primarnim vodovodom gistrale. Zadràni popre~ni profil ove saobra}ajnice ∅1000–∅ 500 od Zemuna do Batajnice du` autoputa Beograd- sadì u sebi: po tri kolovozne trake u oba smera vo`we Novi Sad, i vodovodom ∅400 mm u Batajni~kom putu od Broj 34 – 1430 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

Zemuna do odvojka za Zemun poqe sa vezom na ∅900, kao i 600h4h0,4 mm . Kapaciteti navedenih glavnih TT kablova ∅250 od primarnog vodovoda ∅400 do naseqa Zemun poqe. ne zadovoqavaju sada{we potrebe pretplatnika na tom Sekundarna mreà postavqena je uz pojedina~ne kom- podru~ju. plekse i unutar istih. Glavni TT kablovi najve}im delom trase postavqeni su Za snabdevawe budu}ih lokacija potrebno je izgraditi kroz postoje}u TT kanalizaciju , a mawim delom trase slo- sekundarnu mreù u koridorima planiranih saobra}ajnica bodno u zemqu. i mreù povezati na primarni vodovod ∅400 u Batajni~kom Distributivna TT mreà izgra|ena je armiranim TT putu. Sekundarni vodovod postaviti u trotoar planiranih sa- kablovima postavqenim slobodno u zemqu du` puta Beo- obra}ajnica. Minimalni pre~nik sekundarne mreè je ∅150. grad-Batajnica i postoje}ih saobra}ajnica. Posle izgradwe sekundarne mreè, postoje}e komplek- Na teritoriji plana svi izvodi su unutra{wi . Kapaci- se prevezati na novu mreù. teti ATC „Zemun” i ATC „Zemun Poqe” tako|e su u potpu- Snabdevawe lokacija tehnolo{kom vodom mora se obez- nosti iskori{}eni. bediti iz lokalnih izvora. Potreban broj telefonskih prikqu~aka odredi}e se na Uredno snabdevawe predmetnog prostora bi}e mogu}e bazi usvojenog principa: kada se izvedu objekti primarnog sistema i to: – Poslovawe: na svakih 50-100 m² korisne povr{ine je- – zavr{i izgradwa CS „Beànija B”; dan telefonski prikqu~ak; – izgradi primarni vodovod ∅1200 od CS „Beànija B” do – Proizvodne delatnosti: na svakih 100-200 m² korisne Gorweg Zemuna sa vezom na ∅1000 u Ugrinova~koj ulici i povr{ine jedan telefonski prikqu~ak. – zavr{i izgradwa prstena Sur~in - Dobanovci - Ugri- Na bazi usvojenog principa i veli~ine urbanih jedini- novci - Batajnica sa vezom na primarni vodovod iz pravca ca (kori{}eni podaci za min. povr{ine) do{lo se do sta- Gorweg Zemuna. va da je za Zonu 1 za planirane komplekse potrebno obezbediti oko 2140 telefonskih prikqu~aka, a za Zonu 2 oko Kanalizacija 1270 telefonskih prikqu~aka. Na osnovu navedenih po- Predmetna teritorija pripada Batajni~kom kanaliza- trebnih kapaciteta, uzimaju}i u obzir da na podru~ju plana cionom sistemu, u delu na kome se kanalisawe obavqa se- postoji ve} oko 400 telefonskih prikqu~aka, do{lo se do paracionim na~inom i mawim delovima koji se kanali{u stava da je za predmetno podru~je potrebno izgraditi jo{ op{tim na~inom. dva kablovska podru~ja kapaciteta 600h4h0,4. Kanalisawe se obavqa preko mreè ki{nih i fekal- Telefonske parice sa postoje}ih glavnih TT kablova nih kanala i provizorijuma „Batajnica” i „Zemun poqe” Νο 31,37 i delimi~no Νο 40, koje }e se osloboditi izgrad- kao i direktnim ispu{tawem otpadnih voda u Dunav. wom dva nova kablovska podru~ja, prebaci}e se na terito- Od op{te primarne kanalizacione mreè postoje ko- riju koje su pokrivali ti kablovi van granica predmetnog lektori OB 100/150, u delu saobra}ajnice S-8 sa izlivom u plana. Na kabl Νο 40 i daqe }e biti prikqu~en kompleks Dunav, i OAC 800, iz Elektronske industrije, tako|e sa Galenike. izlivom u Dunav. Zonu 1 (jedan) predmetnog plana pokriva}e kablovska Za kanalisawe predmetnog podru~ja potrebno je izgra- podru~ja novih TT kablova Νο 1 i Νο 2 kao i deo Zone 2 (dva) diti primarnu i sekundarnu kanalizacionu mreù, kao i du` saobra}ajnice S-10 i kompleks EI. objekte primarnog sistema. Primarna mreà koju treba iz- Ve}i deo Zone 2 (dva) pripa{}e podru~ju postoje}eg graditi je: fekalni i ki{ni kolektori du` novog Novo- glavnog TT kabla Νο 5 ATC „Zemun Poqe”. Postoje}i pret- sadskog i Batajni~kog puta sa me|usobnim vezama, i ki{ni platnici sa kabla Νο 5 koji su locirani van granica pred- kolektor (tunel) Zemun poqe–Dunav. Objekti primarnog metnog plana, Predvi|eno je da se prebace na jedan od po- sistema koje je potrebno izgraditi su: crpna stanica za stoje}ih glavnih TT kablova ~iji se kapacitet osloba|a fekalne vode „Zemun poqe” i postrojewe za pre~i{}avawe uvo|ewem dva nova glavna TT kabla . Planirani glavni TT otpadnih voda. kablovi Νο 1 i Νο 2 pripadaju izdvijenom pretplatni~kom Prema uslovima JKP BVK potrebno je izvr{iti inovi- stepenu „Galenika” ATC „Zemun”. Lokacija izdvojenog rawe tehni~ke dokumentacije za fekalne kolektore, i iz- pretplatni~kog stepena je u stambenom nasequ Galenika. raditi projekte za ki{ne kolektore. Glavni TT kablovi od isturenog pretplatni~kog stepe- Postoje}i op{tu mreù u kompleksima potrebno je raz- na do svojih kablovskih podru~ja postavqaju se du` starog dvojiti na kanalizaciju za upotrebqene vode i kanalizaci- Batajni~kog puta slobodno u zemqu. ju za atmosferske vode. Postoje}i op{ti kolektor OAC 800 Distributivni TT kablovi tako|e se polaù slobodno iz Elektronske industrije i op{ti kolektor OB 100/150 iz u zemqu du` planiranih saobra}ajnica. kompleksa „Galenike” potrebno prenameniti u kanale za at- Planirani pretplatnici pripadaju podru~ju isturenog mosferske vode i povezati na planirane kolektore. Preve- stepena „Galenika” ATC „Zemun” i ATC „Zemun Poqe”. zivawe izvesti posle izgradwe planiranih kolektora. U tom smislu predvi|eno je da se izgradi istureni Za evakuaciju ki{nih voda sa maweg dela privredne zo- pretplatni~ki stepen „Galenika” ATC „Zemun” i od istog ne, dela naseqa „Nova Galenika”, dela naseqa „Altina” i do predmetnog kompleksa poloè dva glavna TT kabla ka- dela industrijske zone „Autoput” potrebno je izgraditi paciteta 600h4h0,4 mm. ki{ni kolektor u saobra}ajnici S-8, sa izlivom u Dunav. Zonu 2 (dva) najve}im delom pokriva}e postoje}i glavni Za kanalisawe planiranih lokacija potrebno je izgra- ο TT kabl Ν 5 ATC „Zemun Poqe” kapaciteta 600h4h0,4 mm. diti sekundarnu mreù ki{ne i fekalne kanalizacije u Planirane glavne TT kablove poloìti du` starog Ba- planiranim saobra}ajnicama i kanale povezati na plani- tajni~kog puta pored ve} postoje}ih TT kablova , a u rov du- ranu primarnu mreù. Minimalni pre~nik za sekundarne bine 0,8 m , {irine 0,5 m. fekalne kanale je ∅ 250, a za sekundarne ki{ne kanale je Distributivne TT kablove poloìti du` planiranih ∅ 300. saobra}ajnica ispod slobodnih povr{ina i trotoarskog Sve tehnolo{ke vode sa lokacija, pre ispu{tawa u prostora . Kapacitet distributivnih TT kablova projekto- gradski kanalizacioni sistem, pre~istiti na samim loka- vati za krajwe potrebe pretplatnika. cijama do kvaliteta propisanim zakonom. U planiranim objektima predvideti unutra{we ku}ne izvode. Veza unutra{wih ku}nih izvoda sa distributivnom B.3.2.2. TT-mreà TT mreòm ostvari}e se izvodnim TT kablovima potreb- Teritorija predmetnog plana pripada podru~jima glav- ο ο ο ο nog kapaciteta. nih TT kablova Ν 31, Ν 37 i Ν 40 ATC „Zemun” i Ν 5 Da bi se prihvatili novi pretplatnici potrebno je po- ATC „Zemun Poqe”. Kapaciteti glavnih kablova su Νο 31, ο ο ο ve}ati kapacitet komutacione opreme u ATC „Zemun” i 150h4h0,9 mm, Ν 37, 85h4h0,9 mm, Ν 40,250h4h0,4 mm, Ν 5, ATC „Zemun Poqe”. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1431

Predmetno podru~je pripada podru~noj ATC „Zemun” Do svakog odeqewa TS predvideti pristupni put {iri- .Na predmetnom podru~ju izgra|ena je TT mreà za potrebe ne 3 m i nosivosti 5 t po osovini do najbliè javne sao- postoje}ih korisnika. Du` Batajni~kog puta izgra|eni su bra}ajnice. me|umesni TT vodovi. Postoje}i vodovi 10 kV na predmetnom podru~ju su pod- Za potrebe novih TT korisnika potrebno je izgraditi zemni. Zadràti ih u novoplaniranom re{ewu ukoliko se istureni stepen na lokaciji Elektronske industrije po- uklapaju u nove trase, a ako ne izmestiti ih. trebnog kapaciteta. Na ovaj na~in stvori}e se potrebna Planirati nove podzemne vodove 10 kV za povezivawe mogu}nost za sve nove TT korisnike da se prikqu~e na TT postoje}ih i novih TS 10/0,4 kV na strani 10 kV. mreù. Novi istureni stepen bi}e vezan na podru~nu ATC „Zemun” posredstvom novih i postoje}ih TT vodova. U pred- Podzemni vodovi 1 kV metnom kompleksu potrebno je izgraditi odgovaraju}u TT Celokupnu mreù 1 kV planirati podzemnim vodovima mreù. od napojnih TS 10/0,4 kV do potro{a~a. Vezu spoqnih prikqu~aka 1 kV sa elekti~nom instalacijom u objektima iz- B.3.2.3. Elektronska mreà i postrojewa veti u kablovskim prikqu~nim kutijama montiranim na Na predmetnom podru~ju izgra|ena je elelektroenerget- fasadi objekata do glavnih ulaza. Postoje}e vodove 1 uklopiti u nova re{ewa ukoliko ska mreà objekta naponskog nivoa 35 kV, 10 kV, 1 kV i kV javno osvetlewe. se uklapaju u novu regulaciju, a ako ne izmestiti ih. Nove podzemne vodove 10 kV izgraditi u trotoarima so- bra}ajnica i slobodnih povr{ina. Objekti 35 kV Na predmetnom podru~ju postoje izgra|ene dve TS 35/10 Javno osvetqewe kV „EI” 4h8 MVA i „Galenika” 2h8 MVA. Za pove}awe potro{we planirati pro{irewe kapaci- Postoje}e javno osvetqewe saobra}ajnih povr{ina, parkirali{ta i javnih povr{ina zadràti i rekonstrui- teta postoje}ih TS 35/10 kV: sati ukoliko objekti ostaju po novom prostornom re{ewu. – u TS 35/10 kV zameniti dva postoje}a transformato- Planirati osvetqewe rekonstruisane saobra}ajnice ra 8 MVA novim snage 12,5 MVA, a u TS 35/10 kV „Galeni- ka” zameniti jedan transformator 8 MVA novim 12.5 Batajni~ki put sa rasvetnim telima na okruglim ili osmo- ugaonim ~eli~nim stubovima u sredwoj traci (zelenom po- MVA. U obe TS 35/10 kV planirati potreban broj novih jasu). izvodnih }elija 10 kV. Osvetqewem ove saobra}ajnice posti}i sredwi nivo Vodovi 35 kV su podzemni poloèni pored Batajni~kog puta i ostoju i daqe samo ih izmestiti u nove trase uko- luminacije oko 0,6 cd/m2 stim {to odnos izme|u minimal- liko se ne uklapaju u novo re{ewe. ne i maksimalne luminacije ne treba pre}i 1:3. Osvetqewe internih saobra}ajnica i parkinga planirati sa rasvetnim telima na okruglim ~eli~nim stubovima Objekti 10 kV za sredwi nivo luminacije 0,5 2. Na predmetnom podru~ju postoje izgra|ene TS 10/0,4 kV cd/m kao slobodnostoje}e ili u objektima. Osvetqewe javnih povr{ina planirati sa rasvetnim Za napajawe postoje}ih i novih potro{a~a koristiti ka- telima na okruglim ~eli~nim kandelaberskim stubovima za sredwi nivo osvetqenosti 15 do 20 . pacitete postoje}ih TS 10/0,4 kV, pro{irewe postoje}ih TS lh Postoje}e vodove javnog osvetqewa zadràti, a ako se 10/0,4 kV i izgradwu potrebnog broja novih TS 10/0,4 kV. ne uklapaju u novu regulaciju izmestiti ih. U postoje}im kompleksima gde ve} postoje TS 10/0,4 kV mogu}e je iste rekonstruisati i pove}ati im kapacitet ili Napajawe javnog osvetqewa planirati podzemnim vodovima. Podzemne vodove poloìti u trotoaru do kolovoza i za nove sadràje izgraditi nove TS 10/0,4 kV. U kompleksima koji se formiraju ovim planom mogu}e je graditi TS u slobodnim povr{inama. Planirane podzemne vodove 35 polagati u rovu dubi- 10/0,4 kV kapaciteta koji }e zadovoqiti wihove potrebe kV (1.000 - 4h1.000 KVA). ne 1,1 m, a ispod saobra}ajnica i mesta gde se o~ekuju po- Orijentacioni poloàj i broj (oko 35) paniranih TS ve}ana mehani~ka optere}ewa u kablovskoj kanalizaciji prikazan je u grafi~kom prilogu broj 4 „Plan mreè i pre~nika cevi 150 mm na dubini 1,1 m sa 100% rezervom u objekata infrastrukture (Sinhron-plan)’’. broju cevi. Mogu}e je za dva ili vi{e potro{a~a (iz dva nezavisna Planirane podzemne vodove 10 kV, 1 kV i javnog osve- kompleksa) graditi jednu TS 10/0,4 kV u okviru jednog od tlewa polagati u trotoaru i slobodnim povr{inama u ro- kompleksa (objekta) ili na posebnoj parceli. vu dubine 0,8 m, a ipod saobra}ajnica i mesta gde se o~eku- Ukoliko potrebna jednovremena snaga potro{a~a u ju pove}ana mehani~ka optere}ewa u kablovskoj kanaliza- okviru jednog kompleksa prelazi 300 kV planirati novu ciji pre~nika cevi 100 mm na dubini 1 m sa 100% rezervom TS 10/0,4 kV. u broju cevi za vodove 10 kV i 50% rezerve za vodove 1 kV. U slu~aju potreba za mawom snagom, postoji mogu}nost Sve trase podzemnih vodova u trotoarima, ispod kolo- izgradwe TS u kompleksu ili prikqu~ewa na TS u okolini. voza i u slobodnim povr{inama obeleìti propisanim U TS predvideti transfrmatorske jedinice snage 400 oznakama. KVA, 630 KVA ili 1000 KVA – u zavisnosti od potreba po- B.3.2.4. Toplovodna mreà i postrojewa tro{a~a. TS 10/0,4 kV graditi u objektu ili na slobodnom prostoru u okviru kompleksa pojedina~nih korisnika. Predmetno podru~je pripada grejnim podru~jima slede- Podove TS planirati na nivou terena ili sa neznat- }ih toplotnih izvora: nim odstupawima prethodnog stava. – kotlarnici u nasequ„Galenika’’, U TS planirati odvojena odeqewa za svaki transfor- – kotlarnici u kompleksu preduze}a „Elektronske in- mator sa dvokrilnim vratima prema spoqnom terenu, a za dustrije’’. razvode 10 kV i 1 kV zajedni~ka ili zasebna odeqewa sva- Postoje}a toplovodna mreà od pomenutih kotlarnica ko sa jednokrilnim vratima prema spoqnom terenu. napaja toplotnom energijom, pored svojih kompleksa, i Prilikom izgradwe planiranih TS u objektu obavezno stambene povr{ine naseqa koje se nalaze van granice izvesti toplotnu i zvu~nu izolaciju zidova. Zvuk, koji pro- predmetnog plana. izvodi transformator, ne sme biti ve}eg intenziteta od Izgradwom magistralnih toplovoda na podru~ju Gor- 50dB dawu i 45dB no}u van TS. Ispod transformatora weg Zemuna ste}i }e se uslovi za ga{ewe gorepomenutih to- ugraditi amortizere radi spre~avawa preno{ewa vibraci- plotnih izvora i prevezivawe wihove toplovodne mreè ja od transformatora na temeq objekta. na toplifikacioni sistem TO „Novi Beograd’’. Broj 34 – 1432 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

U tom smislu planirati jedan magistralni krak (sa interne saobra}ajnice i mora imati obezbe|en pristupni pumpnom stanicom) toplovoda do obe navedene kotlarnice. put {irine 3 m i izgra|enu metalnu ogradu oko we. Kako planirani industrijski potro{a~i unutar grani- Pored navedenih elemenata gasovodnig sistema potreb- ce Plana imaju potrebe za toplotnom energijom 24 sata i u no je izvesti na gradskom i distributivnom gasovodu pro- zimskom i u letwem periodu, najprihvatqivije re{ewe tivpoàrne {ahtove (PP[), izvan ograde oko kompleksa predstavqa wihovo prikqu~ewe na gradsku gasovodnu mre- MRS, tako da dati {ahtovi imaju nesmetan prilaz. ù. Za ostale potro{a~e re{ewe grejawa mogu}e je ostva- Za{titne zone u kojima je zabrawena svaka gradwa obje- riti prikqu~ewem i na sistem daqinskog grejawa, ukoli- kata suprastrukture iznose: ko za to postoji opravdana inicijativa. 1. za gradski gasovod pritiska R=6/12 bara po 3 m me- Do izgradwe magistralnih toplovoda, toplotni konzum reno od obe strane gasovodne cevi. za predmetni prostor obezbediti iz postoje}ih toplotnih 2. za distributivni gasovod pritiska Rmax=4 bara po 1 izvora. m mereno od obe strane gasovodne cevi. 3. za MRS – 15 m u radijusu od spoqnih ivica objekta. B.3.2.4.1. Produktovod Na mestima ukr{tawa sa kolovozom saobra}ajnica, ga- Na predmetnom prostoru, prema „DUP-u za kompleks sovod mora biti za{ti}en za{titnom cevi ili nekim dru- uskladi{tewa i distributivnog sistema naftnih deriva- gim za{titnim elementom u skladu sa vaè}im propisima ta na podru~ju Gorweg Zemuna”, planiran je deo trase pro- i normativima. duktovoda. Distributivna gasovodna mreà obuhvata gasovodni si- Ovim planom delimi~no se mewa trasa produktovoda u stem od MRS do pojedina~nih prikqu~aka svakog potro{a- smislu boqeg iskori{}ewa zemqi{ta uklapawem u plani- ~a unutar privredne zone. Ovaj gasovod voditi u trotoari- rane namene i parcele. Sve uslovqenosti iz osnovnog pla- ma saobra}ajnica ili u zelenom pojasu pojedinih indu- na produktovoda ostaju i daqe na snazi. strijskih kompleksa u vidu prstenaste mreè. Prilikom U koridoru od 30 obostrano u odnosu na rov {irine polagawa gasovodnih cevi voditi ra~una o wegovom dozvo- m qenom rastojawu u odnosu na ostale infrastrukturne vodo- 6 m nije dozvoqena izgradwa objekata suprastrukture, osim povr{ina za saobra}aj. ve. U rovu sa gasovodima poloìti vi{enamenske teleko- Minimalni nadsloj zemqe od gorwe ivice produktovo- munikacione kablove za daqinsko o~itavawe elektronskih da do postoje}e nivelete terena mora biti 1,3 . mera~a i dr. informativnih sistema. m Pri projektovawu i izgradwi distributivnog gasovoda B.3.2.5. Gasovodna mreà i postrojewa u svemu po{tovati odredbe iz „Pravilnika o tehni~kim normativima za polagawe i projektovawe distributivnog Na predmetnom prostoru izvedeni su i u fazi su eks- gasovoda od polietilenskih cevi za pritisak do 4 bar-a” ploatacije : („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj 22/92). Tako- – magistralni gasovod pritiska p=50 bara, |e, pri izgradwiprikqu~nih gasovoda pritiska – glavna merno-regulaciona stanica „Zemun” kapaciteta R=6/12 bara po{tovati u svemu odredbe iz „Uslova i tehni~kih nor- B= 41640 m³/h, mativa za projektovawe i izgradwu gradskog gasovoda” – deonice gradskog gasovoda pritiska r=6/12 bara . („Slu`beni list grada Beograda”, br. 14/77, 19/77, 18/82, Postoje}i korisnici u privrednoj zoni toplotnu ener- 26/83 i 6/88). giju i paru za grejawe i tehnolo{ke potrebe uglavnom do- Postoje}e kotlarnice izgradwom gasovodne mreè ga- bijaju iz sopstvenih toplotnih izvora (kotlarnica ili ko- sifikovati pridràvaju}i se prilikom projektovawa i ri{}ewe elektri~ne energije). Od ve}ih potro{a~a izdva- izvo|ewa u svemu odredbi iz „Pravilnika o tehni~kim ja se kotlarnica -“Elektronske industrije“- kapaciteta normativima za projektovawe, gra|ewe, pogon i odràvawe 27,9 MW, koja kao pogonsko gorivo koristi mazut. gasnih kotlarnica” („Slu`beni list SFRJ”, broj 10/90). Za predmetnu zonu predvi|ena je gasifikacija iz gradskog gasovodnog sistema. Kori{}ewe prirodnog gasa za B.3.3. Javne zelene povr{ine tehnolo{ke potrebe, grejawe i pripremu tople vode predstavqa, sa aspekta tehno-ekonomskog, za{tite ìvotne sre- Javno zelenilo u regulaciji saobra}ajnica dine i termoenergetskih karakteristika postoje}ih i pla- U okviru regulacije Batajni~kog puta predvi|ene su li- niranih potro{a~a, najracionalnije re{ewe i zbog toga nearne trake zelenila {irine 4,5 i 2h6 m, prema grafi~- se planira gasifikacija predmetnog prostora. kom prilogu. Ovim re{ewem se zadràva postoje}i obo- Na bazi urbanisti~kih pokazateqa koji su dati ovim strani drvored du` Batajni~kog puta, sastavqen od odra- planom izvr{ena je detaqna analiza potro{we prirodnog slih sadnica platana visine 10–15 m, odli~ne fizi~ke gasa svih potro{a~a u skladu s wihovom namenom i sprat- kondicije i vitalnosti. no{}u. Ona iznosi B=25000 m³/h, i kao takva je posluì- U okviru regulacije saobra}ajnice S-8 predvi|ena je la kao osnov za odre|ivawe kapaciteta merno-regulacio- linearna traka zelenila {irine 16,5 m, koja istovremeno nih stanica i dimenzionisawe cevne mreè. predstavqa za{titni pojas ka zoni stanovawa. U ciqu uvo|ewa prirodnog gasa za potrebe industrije i {iroke potro{we potrebno je izvesti: Javno zelenilo u zoni produktovoda – prikqu~ne gasovode , maksimalnog radnog pritiska Zelenilo u koridoru produktovoda realizova}e se pre- Rmax=12 bara od postoje}eg gradskog gasovoda do MRS; ma uslovima koji }e biti definisani prilikom sprovo|e- – merno-regulacione stanice (MRS): „Gorwi Zemun 1” wa plana produktovoda. U koridoru produktovoda planira- kapaciteta B= 15000 m³/h i „Gorwi Zemun 2” kapaciteta ju se saobra}ajne povr{ine i zelenilo sastavqeno od zasa- B=10.000 m³/h; da visoke i niske vegetacije. – distributivnu gasovodnu mreù maksimalnog radnog pritiska Rmax=4bara. Parcele javnog zelenila Tako|e, granicom ovog plana obuhva}en je i deo trase Na parcelama uz Batajni~ki drum i Novi novosadski planiranog gradskog gasovoda, pritiska R=6/12 bara koji put predvideti pojaseve za{titnog zelenila sastavqene od }e se pruàti koridorom starog novosadskog autoputa pre- kompaktnih zasada listopadne i ~etinarske vegetacije. Ze- ma nasequ Batajnica. lenilo na parcelama uz planiranu saobra}ajnicu S-10 ob- Merno-regulacione stanice (MRS) su zidani objekti raditi zasadima niske i visoke vegetacije, vode}i ra~una dimenzija 10h6 m i u woj se pored ostalog vr{i regulisa- o poloàju magistralnog gasovoda. we pritiska, merewe protoka i odorizacija gasa. One }e se U okviru javnih zelenih povr{ina nije dozvoqena iz- nalaziti na rastojawu od 15 m od spoqwe ivice kolovoza gradwa ni postavqawe privremenih ili stalnih objekata. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1433

B.4. Uslovi za za{titu arheolo{kog nasle|a* 5. U slu~ajevima gde se u procesu proizvodwe generi{u otpadne vode ~iji kvalitet ne odgovara uslovima za upu- Na prostoru koji je obuhva}en ovim planom registrova- {tawe u gradsku kanalizaciju, potrebno je izgraditi odgo- no je nekoliko arheolo{kih nalazi{ta koji bi izgradwom varaju}e postrojewe za pre~i{}avawe - predtretman otpad- novih objekata i infrastrukturom u privrednoj zoni bili nih voda. ugroèni. 6. Postoje}i prehrambeni pogoni mogu se zadràti pod Ovaj deo jugoisto~nog Srema sadrì slede}e lokalitete: uslovima koji obezbe|uju da izvori zaga|ewa iz okruèwa 1. Arh. lok. GALENIKA (mla|e kameno doba – LA- ne uti~u na proizvodwu tj. proizvode, kao i pod uslovom da TENA), investitori prihvate postoje}i rizik. 2. Arh. lok. VETERINARSKI ZAVOD - BATAJNI^KI 7. Izme|u odre|enih zona - celina obezbediti za{titne PUT (prelaz iz bronzanog u mla|e kameno doba), pojaseve u okviru kojih se moè podi}i nekoliko redova gustih nasada zimzelenog rastiwa koje }e biti vi{efunk- 3. Arh. lok. ELEKTRONSKA INDUSTRIJA (nalazi- cionlani. {ta 10-12 veka i 12-14 veka), 8. U okviru svakog pojedina~nog kompleksa sve slobod- 4. Arh. lok. ZEMUN POQE (rimski period). ne povr{ine ozeleniti, a unutar granice kompleksa podi- Imaju}i u vidu da ovaj plan detaqne regilacije obuhva- }i za{titno zelenilo. ta delove navedenih lokaliteta i uzimaju}i u obzir izlo- 9. U okviru kompleksa formirati posebne prostore, ène ~iwenice iz svega sledi i odre|ena valorizacija servisne i pristupne saobra}ajnice za sakupqawe, primar- prostora kao i mere koje se moraju preduzeti za za{titu ar- nu selekciju i odno{ewe komunalnog i industrijskog ot- heolo{kog nasle|a koje se ovde nalazi. pada. Pre svega sva arheolo{ka nalazi{ta nazna~ena u okvi- 10. Individualni vodni objekti i lokalni vodovodi ru ovog plana imaju status kulturnih dobara koja uìvaju mogu se koristiti za snabdevawe vodom za tehni~ke potre- prethodnu za{titu. be. Za snabdevawe vodom za pi}e mogu se koristiti pod Po{to se na ovim povr{inama ve} nalaze izgra|eni uslovom da zadovoqe norme propisane Pravilnikom o hi- objekti a predvi|a se i nova izgradwa, privredni objek- gijenskoj ispravnosti vode za pi}e („Slu`beni list SRJ” ti , infrastruktura i saobra}ajne povr{ine – obaveza je broj 42/98). Investitora zbog ugroàvawa lokaliteta da obezbedi 11. O~istiti, dezinfikovati i ispuniti zemqom sve sonda`na ili za{titna arheololo{ka istraìvawa na postoje}e septi~ke jame. ugroènim povr{inama. Sva istraìvawa obavqala bi se prema posebnim programima koji bi bili izra|eni u 12. Bu{ene bunare koji se ne}e koristiti treba propi- Zavodu za za{titu spomenika kulture grada Beograda sno „plombirati” ~istim materijalom. prilikom izrade urbanisti~kih projekata za ugroène parcele. Snimawe stawa i monitoring ìvotne sredine Za procenu stawa ìvotne sredine na lokaciji i u B.5. Urbanisti~ke op{te i posebne mere za{tite wenom okruèwu, potrebno je izvr{iti ispitivawe pojedinih supstrata ìvotne sredine merewem koncentraci- B.5.1. Urbanisti~ke mere za za{titu ìvotne sredine ja identifikovnaih polutanata na vi{e ta~aka u samom prostoru i wegovoj okolini. Ova ispitivawa treba da Za potrebe izrade Plana ura|ena je „Prethodna anali- obezbede dodatne podatke o stawu – kontaminiranosti za uticaja objekata i radova na prostoru obuhva}enom Re- zemqi{ta, podzemnih i povr{inskih voda i vazduha. Ciq gulacionim planom privredne zone „Gorwi Zemun” na ispitivawa je i da se proceni oprere}enost ìvotne ìvotnu sredinu” i predlagawe mera za svo|ewe tog uti- sredine, potreba da se redukuje obim odre|enih izvora caja u granice prihvatqivosti sa gledi{ta za{tite ì- zaga|ewa kao i da se defini{u mere za{tite za budu}e votne sredine.** korisnike. Mere za{tite predloène ovim planom imaju za ciq da Monitoring ìvotne sredine mora da obuhvati redov- svedu uticaj zone u celini i svakog pojedina~nog objekta u na i kontinuirana ispitivawa: merewe emisije pojedi- granice prihvatqivosti, kako ne bi bila ugroèna ìvot- na~nih izvora, merewe imisionih vrednosti specifi~- na sredina i zdravqe qudi. nih i nespecifi~nih identifikovanih polutanata na nekoliko ta~aka u zoni i van we, ispitivawe kvaliteta Mere za{tite otpadnih voda i efikasnosti ure|aja za pre~i{}avawe 1. Za svako pojedina~no preduze}e koje postoji ili se (predtretman) otpadnih voda, zemqi{ta i ispitivawe planira u okviru zone potrebno je uraditi detaqne nivoa buke. analize uticaja na ìvotnu sredinu, a za identifikova- Monitoring ìvotne sredine treba da se radi po po- na hazardna postrojewa i procenu rizika od hemijskog sebnom programu koji bi obuhvatio pojedina~ne zahteve za udesa. monitoringom proiza{le iz detaqnih analiza uticaja za svako preduze}e. 2. Za{titno odstojawe koje se izvodi na osnovu analize uticaja na ìvotnu sredinu mora se obezbediti unutar granica kompleksa. B.5.2. Urbanisti~ke mere za za{titu od poàra 3. Privrednu zonu u celini obezbediti infrastruktur- Radi za{tite od poàra objekti moraju biti realizova- nim objektima i instalacijama. ni prema odgovaraju}im tehni~kim protivpoàrnim propisima, standardima i normativima: 4. Sve objekte u okviru zone prikqu~iti na zajedni~ke infrastrukturne objekte i instalacije iz prethodne ta~ke. – Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom o za{titi od poàra („Slu`beni glasnik SRS”, br. 37/88 ––––––––– i 48/94). * Elaborat Uslova za za{titu arheolo{kog nasle|a ura|en je od strane Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda i – Objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù, sastavni je deo dokumentacije Plana. koja se po protoku i pritisku vode u mreì planira i pro- ** Analiza je ura|ena od strane Gradskog zavoda za za{titu zdra- jektuje prema Pravilniku o tehni~kim normativima za vqa februara 2003. godine i sastavni je deo dokumentacije spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra Plana. („Slu`beni list SFRJ”, broj 30/91). Broj 34 – 1434 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

– Objektima mora biti obezbe|en pristupni put za va- terena koje se kre}u od 81 do 90 mnv. Uzimaju}i u obzir sve trogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normati- relevantne faktore, geolo{ki sklop terena, litolo{ki vima za pristupne puteve ... („Slu`beni list SRJ”, broj sastav, stawe raspadnutosti stenskih masa kao i nivo pod- 8/95), po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od zemne vode, na prostoru plana ( zona 1 i 2 ) mogu se izdvo- 25m od gabarita objekta. jiti tri rejona : – Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom Rejon A - zastupqen je u severoisto~nom delu terena o eksplozivnim materijama, zapaqivim te~nostima i gaso- prema Batajni~kom putu, sa apsolutnim kotama terena u ra- vima („Slu`beni glasnik SRS”, br. 44/77, 45/84 i 18/89) i sponu 87,5–90 mnv.Teren izgra|uju lesne naslage, lesoidi a mora se pribaviti odobrewe za lokacije ukopavawa cisterni podinu izgra|uju aluvijalno-barski sedimenti. Nivo pod- za skladi{tewe zapaqivih te~nosti kao i polagawa gaso- zemne vode je utvr|en je na dubini 6–9 m odnosno na kota- voda i izgradwi MRS-a od strane Uprave protivpoàrne ma 79–80 mnv. Prema geotehni~kim karakteristika sredi- policije. ne koje u~estvuju u konstrukciji terena mogu se koristiti – Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravil- kao podtlo za oslawawe gra|evinskih objekata uz uvaàva- nikom o tehni~kim normativima za elektri~ne instalaci- we slede}ih preporuka: je niskog napona („Slu`beni list SFRJ”, br. 53, 54/88 i pri izgradwi novih objekata (objekata visokogradwe 28/95), Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu i industrijskih objekata) neophodno je predvideti za{ti- objekata od atmosferskog pra`wewa („Slu`beni list tu od kontrolisanog prodirawa vode u tlo, objekti se mo- SRJ”, broj 11/96), Pravilnikom o tehni~kim uslovima i gu direktno fundirati. Poèqno je projektovati do dve normativima za bezbedan transport te~nih i gasovitih podzemne etaè da bi se eliminisao negativan uticaj ma- ugqovodonika magistralnim naftovodima i ... („Slu`beni kroporoznog lesa. list SFRJ”, broj 26/85), Odlukom o uslovima i tehni~kim Rejon B- zahvata najve}i deo istra`nog prostora, sa normativima za projektovawe i izgradwu gradskog gasovo- apsolutnim kotama terena 83–87,5 mnv. Teren je izgra|en da („Slu`beni list grada Beograda”, br.oj14/77), Pravil- od lesnih horizonata koji se smewuju sa horizontima po- nikom o tehni~kim normativima za projektovawe i polaga- grebene zemqe. Podinu ovih naslaga ~ine aluvijalno- we distibutivnog gasovoda od polietilenskih cevi za rad- barski sedimenti . Nivo podzemne vode je na dubini 2–7 ni pritisak do 4 bara („Slu`beni list SRJ”, broj 20/92), m, na apsolutnim kotama 79–82 mnv. Teren izdvojen u Pravilnikom o tehni~kim normativima za unutra{we ga- ovom reonu moè se koristiti za urbanizaciju uz uvaà- sne instalacije(„Slu`beni list SRJ”, br. 20/92 i 33/92), vawe slede}ih ograni~ewa: fundirawe objekata se moè Pravilnikom o tehni~kim normativima za projektovawe, izvesti direktno na temeqima oblika plo~e ili unakr- gra|ewe, pogon i odràvawe gasnih kotlarnica(„Slu`be- sno povezanim trakama. Ukoliko se planira kori{}ewe ni list SFRJ”, broj 10/90). Pravilnikom o tehni~kim nor- podzemnih prostorija ispod kote 79–82 mnv, neophodno mativima za za{titu skladi{ta od poàra i eksplozije je predvideti izgradwu drenaè za prihvatawe podzem- („Slu`beni list SFRJ”, broj 24/87). nih voda. Igradwa ve}ih industrijskih objekata mogu}a – Eventualno planirane podzemne garaè (broj ulaza i je bez ve}ih ograni~ewa, uz eventualnu sanaciju podtla. izlaza zavisi od povr{ine garaè) realizovati u skladu sa Vode sa krovova prikupiti i kontrolisano sprovesti u Odlukama o uslovima i tehni~kim normativima za projek- kanalizacionu mreù. Kotu vodovoda i kanalizacije tovawe stambenih zgrada i stanova („Slu`beni list grada projektovati iznad kote fundirawa, uz primenu fleksi- Beograda”, broj 32/4/83). bilnih veza. Pri projektovawu saobra}ajnica uvaìti krakteristi~na svojstva lesa i osetqivost na provlaì- – Stanice za snabdevawe gorivom motornih vozila mo- vawe i dejstvo mraza. Podtlo homogenizovati sabijawem raju biti realizovane u skladu sa Pravilnikom o izgrad- ili izradom tampona, u zavisnosti od debqine makropo- wi stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila i o rozne zone. uskladi{tewu i pretakawu goriva („Slu`beni list SFRJ”, broj 27/71). Rejon C – zahvata teren sa najniìm kotama u rasponu 81-83 mnv. Reon je izdvojen na relevantno malom pro- U skladu sa ~lanom 12. Zakona o za{titi od poàra storu u podru~ju autoputa Novi Sad-Beograd. Samu povr- („Slu`beni glasnik SRS”, br. 37/ 88 i 48/94) postoji oba- {inu terena gradi lesni horizont koji je ve}im delom veza pribavqawa saglasnosti na tehni~ku dokumentaciju ili u celini vodozasi}en. Nivo podzemne utvr|en je na od Uprave protivpoàrne policije. dubini od 0,3–3 m tj. na koti 80–82 mnv. Visok nivo podzemne vode ~ini ovaj reon nepovoqnim za urbanizaciju. B.5.3. Urbanisti~ke mere za za{titu od elementarnih Izgradwa objekata je mogu}a uz predhodnu mehani~ku nepogoda stabilizaciju podtla. Izbegavati ukopavawe objekta, a u Radi za{tite od potresa planirani objekti moraju bi- slu~ajevima da je to nu`no uraditi adekvatan drena`ni ti realizovani i kategorisani prema Pravilniku o teh- sistem. Saobra}ajnice planirati u nasipu kako bi se iz- ni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u begao nepovoqan uticaj podzemne vode. Pri izvo|ewu seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, br.31/81, nasipa neophodno je predvideti za{titu od zaru{avawa 49/82, 29/83, 21/88, 52/90). i priliva podzemne vode, primenom adekvatnih meliorativnih mera. B.5.4. Urbanistike mere za civilnu za{titu qudi Dogradwa i nadgradwa postoje}ih objekta je mogu}a ako i dobara se istraìvawima utvrdi da su isti fundirani na odgovaraju}i na~in i da uve}awe optere}ewa na temeqe ne}e iza- U vezi sa civilnom za{titom predvi|ena je izgradwa zvati {tetne posledice po objekat. Dogradwa koja se pla- skloni{ta, u skladu sa posebnim elaboratom Prilog mera nira uz postoje}i objekat zahteva da se izvr{i pravilan za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda i pro- izbor dubine i na~ina temeqewa. Postoje}e objekte, odno- storno-planski uslovi od interesa za odbranu zemqe, koji sno wihove temeqe {tititi adekvatnim geotehni~kim me- je sastavni deo predmetnog plana. rama (podbetonirawe, mega-{ipovima). Potrebne analize se moraju sprovesti u skladu sa Zako- B.6. Inèwersko-geolo{ki uslovi nom o Geolo{kim istraìvawima („Slu`beni glasnik Predmetni prostor pripada jugoisto~nom delu zemun- RS”, broj 44/95), uz pretpostavku da objekat u konstruktiv- skog lesnog platoa, blago zatalasan, sa apsolutnim kotama nom smislu zadovoqava potrebne uslove. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1435

B.7. Posebni uslovi Proizvodni objekti mogu se postavqati na gra|evinsku liniju ili se povla~iti od we prema unutra{wosti parce- Posebnih zahteva i uslova koje je potrebno ispuniti za le, u skladu sa zahtevima tehnolo{kog postupka. izdavawe odobrewa za izgradwu, a koji nisu spomenuti u Pravila ure|ewa i gra|ewa objekata na parceli JGS-a prethodnim poglavqima, nema. ista su kao i za sve ostale privredne delatnosti. Pravila ure|ewa i gra|ewa za benzinske pumpe ista su V. PRAVILA GRA\EWA kao i za sve ostale privredne delatnosti, uz uslov da ulaz- izlaz bude na propisanom udaqewu od raskrsnice. Lokaci- V.1. Pravila parcelacije je benzinskih pumpi prilazane su na grafi~kom prilogu Ovim planom utvr|uje se parcelacija zemqi{ta za javne br1: Namena povr{ina. namene i pravila parcelacije za ostale namene. Poloàj gra|evinskih linija je prikazan u grafi~kom Parcele javnih namena prikazane su na grafi~kom pri- prilogu br.2 „Regulaciono - nivelacioni plan za gra|ewe logu br. 3: „Plan javnih povr{ina sa smernicama za spro- objekata i saobra}ajnih povr{ina sa analiti~ko-geodet- vo|ewe plana” u razmeri R= 1:2500. skim elementima za obeleàvawe” u razmeri 1:2500. Osnovni princip koji je potrebno po{tovati prili- Odstojawe objekata u odnosu na susedne – razdelne gra- kom formirawa parcela ostalih namena je da se sva neo- nice gra|evinskih parcela - kompleksa je minimum 1/2 vi- phodna za{tita (za{titna odstojawa od suseda, pojasevi sine objekta, ali ne mawe od 3,5 m. sanitarne za{tite..) mora obaviti unutar same parcele, Stepen zauzetosti, predstavqen je odnosom povr{ine kao i da se potrebe parkirawa moraju re{avati unutar pod objektima i povr{ine pripadaju}e gra|evinske parce- kompleksa. le – kompleksa, moè biti do 50%. Postoje}e komplekse privrednih delatnosti mogu}e U povr{inu pod objektima ne ulaze manipulativne ni je pro{iriti ili podeliti na vi{e gra|evinskih par- saobra}ajne povr{ine (parkirawe). cela, u ciqu razdvajawa pojedinih tehnolo{kih celina, odgovaraju}im planskim dokumentom u skladu sa zakon- Ukoliko tehnolo{ki proces zahteva pokrivawe i sao- skim propisima. Podela je mogu}a pod uslovom da svaka bra}ajnih i manipulativnih povr{ina u jedinstvenu zatvo- gra|evinska parcela zadovoqava uslove date ovim pla- renu celinu sa proizvodnim/komercijalnim objektom, tada stepen zauzetosti moè biti i ve}i od 50%, ali ne ve}i od nom. 70%, uz obezbe|ewe ostalih uslova iz plana (indeks izgra- Gra|evinska parcela je najmawa jedinica na kojoj se mo- |enosti, visina objekta, procenat ozelewenih povr{ina na è graditi. Definisana je pristupom na javnu povr{inu, parceli, odstojawe od granica parcele, ...). granicama prema susednim parcelama i prelomnim ta~kama koje su odre|ene geodetskim elementima. U slu~aju da je postoje}i stepen zauzetosti parcele ve- Prilikom izrade plana evidentirane su potrebe za no- }i od dozvoqenog, zadràva se postoje}i, bez mogu}nosti vim parcelama razli~itih veli~ina, i to od najmawih do uve}awa. U slu~aju zamene objekata novim, stepen zauzetosti se defini{e prema uslovima iz plana. onih do 10 ha. U skladu sa tim, kao i sa veli~inama postoje}ih kompleksa, izvr{ena je i kategorizacija parcela pre- Indeks izgra|enosti „I” iskazan kao koli~nik gra- ma wihovoj veli~ini: |evinske bruto povr{ine objekata i povr{ine pripadaju- – parcele ~ija je povr{ina do 1 }e parcele, odre|en je prema veli~ini gra|evinske par- ha; cele i to: – parcele ~ija je povr{ina od 1 do 5 ha; – kod parcela ~ija je povr{ina do 1 ha „I” je od 0,4 do 0,8; – parcele ~ija je povr{ina od 5 do 10 ha; – kod parcela ~ija je povr{ina od 1 do 5 ha „I” je od – parcele ~ija je povr{ina ve}a od 10 ha. 0,35 do 0,7; Prema ovoj kategorizaciji utvr|ena su i pravila za iz- – kod parcela ~ija je povr{ina od 5 do 10 ha „I” je od gradwu i rekonstrukciju objekata na parcelama. 0,3 do 0,6; Prilikom formirawa gra|evinskih parcela potrebno – kod parcela ~ija je povr{ina ve}a od 10 ha „I” je od je voditi ra~una o slede}em: 0,3 do 0,5. – Minimalna planirana gra|evinska parcela je oko Maksimalna dozvoqena visina objekata je 15 m. 0,20 ha. Visina objekata za skladi{ne i proizvodne objekte – Minimalni front parcele ne sme biti mawi od 20 m. je prizemqe sa potrebnim visinama u zavisnosti od tehnolo{kog postupka. Izuzetno se, usled tehnolo{kih po- V.2. Pravila gra|ewa na povr{inama namewenim treba, dozvoqava izgradwa objekata ~ija je visina ve}a privrednim delatnostima i depou JGS-a od 15 m. Ostali objekti mogu imati visinu od P do P+3 sprata. Ova pravila primewuju se na izgradwu svih objekata, Kod postoje}ih kompleksa zadràva se postoje}a visina kao i na zamenu, rekonstrukciju i dogradwu postoje}ih objekata (npr. Galenika P+10). objekata prema pravilima i parametrima datim ovim Ukoliko proizvodne i skladi{ne namene ne zahtevaju planom. veliku tehnolo{ku visinu mogu imati spratnost do P+3, U okviru kompleksa dozvoqena je izgradwa ve}eg broja ali ne vi{e od 15 objekata u skladu sa potrebama planiranih namena. m. Poloàj objekata na parcelama definisan je gra|e- Izgradwa ili bilo kakva promena u prostoru na jednoj vinskim linijama u odnosu na regulacione linije sao- parceli, ne sme da ugrozi funkcionisawe i stati~ku sta- bra}ajnica, obavezne zone za{titnog zelenila unutar bilnost objekata na susednim parcelama. parcele, kao i elementima horizontalne i vertikalne Objekte projektovati u skladu sa namenom i predvi|e- regulacije i minimalnim odstojawima od susednih par- nim tehnolo{kim postupkom, uz primenu odgovaraju}ih cela. gra|evinskih materijala. Prete`no komercijalni sadràji - objekti admini- Na granicama parcela kako prema saobra}ajnici tako i stracije ili za sadràje kojima pristupaju posetioci (iz- prema susednim parcelama mogu}e je postaviti za{titnu lo`beni saloni, prodajni prostori i Slu`beni), odnosno ogradu. postavqaju se na gra|evinsku liniju prema ulici, naro~i- Na parcelama koje se grani~e sa Batajni~kim i No- to na ulaznim pravcima uz Novi novosadski put (autoput vim novosadskim putem nije dozvoqeno postavqawe ogra- Beograd – Novi Sad) i Batajni~ki drum. da na granicu parcele ka ovim saobra}ajnicama, i u tom Broj 34 – 1436 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003. delu ograda mora biti povu~ena najmawe 5m od regulaci- – DUP dela transverzale T-8 od Batajni~kog puta do au- je, i mora biti transparentna, kako bi se omogu}ilo sa- toputa Beograd – Zagreb (E-94) („Slu`benilist grada Beo- gledavawe zelenog koridora du` ovih puteva. Ukoliko grada”, broj 13/76), se ograda postavqa na gra|evinsku liniju, ona moè bi- – DUP dela saobra}ajnice T-10 u Zemunu („Slu`beni- ti i zidana. list grada Beograda”, broj 21/75). U okviru kompleksa predvideti posebne prostore za sa- Ovim planom, u wegovim granicama, delimi~no se mewa kupqawe, primarnu selekciju i odno{ewe komunalnog i DUP kompleksa uskladi{tewa i distributivnog sistema industrijskog otpada. naftnih derivata na podru~ju Gorweg Zemuna („Slu`beni Prikqu~ewe na komunalnu infrastrukturu dato je u po- list grada Beograda”, broj 20/81) tako {to se u granici glavqu „B-PRAVILA URE\EWA” – B.3.2. KOMUNAL- ovog plana trasa produktovoda mewa u smislu boqeg isko- NA INFRASTRUKTURA. ri{}ewa zemqi{ta uklapawem u planirane namene i par- Ostali uslovi dati su u poglavqu „B-PRAVILA URE- cele. Sve ostale uslovqenosti iz osnovnog plana produk- \EWA” – B.4-B.7. tovoda ostaju i daqe na snazi.

Zelenilo na parcelama privrednih delatnosti Spisak zona, odnosno parcela koje se razra|uju urbanisti~kim projektom U okviru podru~ja regulacionog plana Gorwi Zemun, zone 1 i 2, zelene povr{ine proìmaju i dopuwuju osnovne Granice gra|evinskih parcela javnih namena defini- namene privredne zone, a istovremeno poboq{avaju ukupne sane su u grafi~kom prilogu br. 2 „Regulaciono nivelaci- mikroklimatske uslove ovog podru~ja. oni plan sa saobra}ajnim re{ewem i analiti~ko-geodet- U ciqu o~uvawa i unapre|ewa zelenih povr{ina po- skim elementima za obeleàvawe”, trebno je maksimalno za{tititi i sa~uvati postoje}e ure- Izvod iz plana moè se izdati za parcele javnih name- |ene zelene povr{ine i zasade kvalitetne vegetacije u na i one gra|evinske parcele ostalih namena koje zadovo- kompleksima privrednih delatnosti i saobra}ajnih povr- qavaju kriterijume iz ta~ke V.2. „Pravila parcelacije”, a {ina. S obzirom na to tereni sa lesom predstavqaju naj- ome|ene su granicama jedne katastarske parcele i/ili gra- plodnija zemqi{ta, pri gradwi i drugim aktivnostima hu- nicama javnih namena, tj. u ~ijem formirawu u~estvuje sa- musni sloj ukloniti i sa~uvati, pa ga upotrebiti za sani- mo jedna katastarska parcela, rawe i ozelewavawe terena. Urbanisti~ki projekat radi}e se u svim zonama ili de- U okviru kompleksa predvideti podizawe pojaseva za- lovima zona ostalih namena u kojima se postoje}a katastar- {titnog zelenila sastavqene od kompaktnih zasada listo- ska parcelacija mewa, tj. kod onih gra|evinskih parcela u padne i ~etinarske vegetacije. Za{titno zelenilo posta- ~ijem formirawu u~estvuje vi{e ili mawe od jedne kata- viti upravno na pravac dominantnih vetrova, odnosno pra- starske parcele. vac severozapad-jugoistok. Obaveza izrade urbanisti~kog projekta u zonama nazna- Du` granica kompleksa koji izlaze na regulaciju No- ~enim na grafi~kom prilogu br. 3: Plan javnih povr{ina vog novosadskog puta (autoputa Beograd - Novi Sad) i Ba- sa smernicama za sprovo|ewe plana, data je kako bi se tajni~kog puta predvideti kontinualne pojaseve za{titnog kroz wihovu izradu ispo{tovale specifi~nosti oblikovawa prostora uz Novi novosadski put (autoput Beograd-No- zelenila {irine min. 10–15 m prema Novosadskom putu, vi Sad) kao jednog od uvodnih pravaca u grad. odn. 10–20 m prema Batajni~kom. U kompleksu „Galenika” minimalna {irina ovog pojasa (prema Novom novosadskom putu i S 8) je 50 m. Etapnost realizacije U grafi~kom prilogu „Regulaciono-nivelacioni plan Za realizaciju planiranih kapaciteta u prvoj etapi je za gra|ewe objekata i saobra}ajnica” prikazana je pozici- potrebno izgraditi: ja i veli~ina dela kompleksa na kome je obavezno podiza- – primarni ki{ni i fekalni kolektor du` autoputa we za{titnog zelenila. Beograd-Novi Sad i ki{ni i fekalni kolektor du` dela Na parcelama privrednih delatnosti predvideti min. Batajni~kog puta sa me|usobnom vezom. 20% do 30% zelenila, i to: – na parcelama povr{ine do 1 ha predvideti min. 20% Sastavni deo plana su i: zelenila – na parcelama povr{ine 1 do 5 ha predvideti min. II 25% zelenila Grafi~ki prilozi Plana detaqne regulacije – na parcelama povr{ine preko 5 ha predvideti min. 30% zelenila 1. Izvod iz GUP-a sa prikazom Za zasenu parking mesta primeniti drvoredne sadnice [ire prostorne celine R 1: 20.000 visokih li{}ara. 1.1. Izvod iz Generalnog plana Beograda do 2021 R 1: 20.000 G. SPROVO\EWE PLANA 2. Namena povr{ina R=1:2.500 Plan se sprovodi u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi („Slu`beniglasnik RS”, broj 47/03), Izvodima 3. Regulaciono – nivelacioni plan za gra|ewe iz plana ili Urbanisti~kim projektom. objekata i saobra}ajnih povr{ina sa analiti~ko-geodetskim elementima Spisak planova koji se stavqaju van snage za obeleàvawe R=1:2.500 dono{ewem plana 4. Plan javnih povr{ina sa smernicama Stupawem na snagu ovog plana prestaju da vaè (u gra- za sprovo|ewe plana R=1:2.500 nicama ovog plana): – DUP industrijske zone Gorwi Zemun („Slu`beni 5. Plan mreè i objekata infrastrukture list grada Beograda”, broj 13/74), – Vodovod i kanalizacija R=1:2.500 – Detaqni urbanisti~ki plan dela Batajni~kog puta 6. Plan mreè i objekata infrastrukture („Slu`beni list grada Beograda”, broj 15/73), – Elektro i TT instalacije R=1:2.500 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1437

7. Plan mreè i objekata infrastrukture Grafi~ki deo – Toplovod R=1:2.500 D1. Aùrirane geodetske podloge R=1:1000 8. Plan mreè i objekata infrastrukture (Sinhron plan) R=1:2.500 D2. Katastarske podloge R=1:1000 D3. Katastar vodova i podzemnih III instalacija R=1:1000 i R=1:500 Dokumentacija plana D4. Grafi~ki prikaz ste~enih obaveza R=1:5000 Tekstualni deo: D5. Predlog preparcelacije povr{ina 1. Odluka o pripremawu Regulacionog plana ostalih namena R=1:2500 2. Izve{taj o javnom uvidu 3. Obrazloèwe plana áâ 4. Kopije uslova i podataka ovla{}enih institucija, Ovaj plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana organa, organizacija i preduze}a koja su zakonom ovla{}e- od objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. ne da ih utvr|uju 5. Kopije pismeno predatih primedbi zainteresovanih Skup{tina grada Beograda stranaka u postupku javnog uvida Broj 350-681/03-Hááá, 26. decembra 2003. godine 6. Elaborat Koncepta Regulacionog plana privredne zone Gorwi Zemun verifikovan od strane IO Skup{tine Predsednik grada Beograda juna 2002. Radmila Hrustanovi}, s. r. Broj 34 – 1438 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003. 29. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 34 – 1439

SADR@AJ

Strana Strana Plan detaqne regulacije Starog jezgra Ze- \erdapske i Gospodara Vu~i}a – 1. faza razrade muna – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 1313 pdr. 9. MZ na Vra~aru – – – – – – – – – – – – – – – – 1385 Plan detaqne regulacije kompleksa izme|u uli- Plan detaqne regulacije dela centralne zone – ca Jakuba Kuburovi}a, Novogradske, Ugrinova~ke i prostorna celina uz ulicu Narodnog fronta (Kra- Ivi}eve u Zemunu – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 1352 qice Natalije) – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 1399 Plan detaqne regulacije Bulevara kraqa Alek- Plan detaqne regulacije Mokrolu{kog kolek- sandra za blokove izme|u ulica: Starca Vujadina i tora od staciona`e 3+730 do Du{anova~ke ulice Stanislava Srem~evi}a (B15, B16, B21-23, C18, sa vodozahvatnom gra|evinom – op{tina Vo`do- C22–26) – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 1368 vac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 1420 Plan detaqne regulacije podru~ja uz Ju`ni bu- Plan detaqne regulacije privredne zone Gorwi levar izme|u ulica Maksima Gorkog, [umatova~ke, Zemun – zone 1 i 2 – – – – – – – – – – – – – – – – – – 1425 Broj 34 – 1440 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2003.

„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe – BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259 Pretplata: 3242-516

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Izdava~ Grad Beograd – Sekretarijat za informisawe, Beograd, Trg Nikole Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-298641-97. Odgovorni urednik ГРАДА БЕОГРАДА RADOJKA SRETENOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 242, 246. [tampa: JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15