URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA JAVNA RASPRAVA O URBANISTI^KIM PLANOVIMA 303 O^I U O^I gra|ani i urbanisti o Starom jezgru i mnogobrojnim urbanisti~kim problemima Zemuna PO[TOVATI NASLE\E I PLANIRATI VELEGRAD (Br. 66/ 30. novembar 2002.) 308 Javna rasprava izazvala veliko interesovanje gra|ana op{tine Zemun PROBLEMI DNEVNI, VIZIJE ZA DECENIJE (Br. 72/ 8. mart 2003. 311 Rasprava o regulacionom planu izme|u ulica Jakuba Kuburovi}a, Novogradske, Ugrinova~ke i Ivi}eve "DIVLJI" NESPORNI, STAROSEDEOCI U NEMILOSTI (Br. 76/ 7. jun 2003.) 314 Burna tro~asovna rasprava o re{enjima Regulacionom plana Starog jezgra Zemuna IZ BEOGRADA BOLJE NISMO MOGLI NI DA O^EKUJEMO (Br. 80/ 4. oktobar 2003) 318 Regionalni prostorni plan Beograda od 1. decembra na javnom uvidu ZEMUN - GRAD SA PET OP[TINA (Br. 88/ 29. novembar 2003) 321 Uo~i usvajanja Regulacionog plana Starog jezgra Zemuna D@ABA STE PISALI! (Br. 89/ 6. decembar 2003.) 301 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. Na prvoj javnoj tribini posve}enoj urbanisti~kom planu za staro gradsko jezgro odr`anoj u tesnim prostorijama Kluba mati~ne kulture Zemuna okupio se veliki broj gra|ana 302 URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA "Hronika" broj 66/ 30. novembar 2002. O^I U O^I gra|ani i urbanisti o Starom jezgru i mnogobro- jnim urbanisti~kim problemima Zemuna PO[TOVATI NASLE\E I PLANIRATI VELEGRAD Zemunci ho}e da znaju ne samo {ta urbanisti planiraju, ve} `ele i da uti~u na budu}i razvoj svoga grada sa namerom da o~uvaju njegovo nasle|e, ali i da pobolj{aju kvalitet `ivota u vekovnoj varo{i na Dunavu. Zato je sa tribine posve}ene urbanoj obnovi Starog jezgra Zemuna, 19. novembra u Klubu mati~ne kulture, potekla gra|anska inicijativa Skup{tini grada Beograda i gradskom Urbanisti~kom zavodu da se Zemuncima omogu}i javni uvid u Nacrte regulacionog plana Starog jezgra Zemuna u zemunskoj op{tini. Ovaj zahtev podr`ao je Jovica An|elkovi} potpredsednik Izvr{nog odbora SO Zemun, uz obe}anje da }e i op{tina ista}i primedbe bitne za ba{tinu i za savremeni `ivot Zemuna. Ljubazno{}u arh. Milice Grozdani}, rukovodioca izrade regulacionog plana, Aleksandre Dabi`i} stru~nog saradnika Zavoda za za{titu spomenika kulture Beograda i in`. Zorana Zotovi}a direktora Sektora za saobra}aj u Urbanisti~kom zavodu Beograda, mnogobrojni Zemunci u~esnici Tribine, saznali su ciljeve unapre|enja vrednosti gradskog centra grada na Dunavu. Re~eno je da je pitanje dana kad }e svi zain- teresovani mo}i da se upoznaju na mapama regulacionog plana sa predlozima o budu}oj nameni svake zna~ajne gra|evine, ali i o mogu}nostima modernog razvoja u svakoj ulici najstarijeg dela Zemuna. Znati`elju gra|ana koja se ticala svakodnevice planeri nisu mogli u potpunosti da ispune, pogotovo da odgovore na mnogobrojna pitanja o sao- bra}aju. Sugerisano je da se o~i u o~i sa gra|anima uskoro na|u predstavnici gradskih slu`bi, koji bi mogli da Zemuncima odgovore za{to se komunalni i saobra}ajni prob- lemi u najstarijoj urbanoj sredini tako sporo re{avaju ili se guraju na marginu velegradskog `ivota. Staro jezgro Zemuna u novom regulacionom planu prvi put je, prema re~ima arh Grozdani} tretirano kao jedinstvena celi- na koja oboga}uje i u direktnoj je vezi sa starim Beogradom. 303 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. Zato su ekipe stru~njaka Urbanisti~kog zavoda i Zavoda za za{titu spomenika kulture timski radile na o~uvanju istorij- skih, arhitektonskih i ambijentalnih vrednosti, uz po{tovanje prostorno vremenskog kontinuiteta. Posebna pa`nja pos- ve}ena je valorizaciji i obnovi ne samo pojedina~nih objekata ve} i ambijentalnih celina kao {to su kej i park i mre`a karak- teristi~nih trgova u samom centru. Po oceni Aleksandre Dabi`i}, koja je radila valorizacionu kartu, veoma je va`no da se u metodu urbane obnove po|e od `igosanja onoga {to je ruinirano i devastirano u proteklom periodu urbanisti~kog i arhitektonskog haosa. Posebnu pa`nju pri obnovi zahtevaju ]ukovac, Gardo{, donje jezgro sa vi{e trgova, park, kej, a naknadno }e se svakako obraditi i zemunsko groblje sa Hari{ovom kapelom, kao spomenikom kulture. Mnogi pojedina~ni objekti imaju spomeni~ku vred- nost, arhitektonsku i ambijentalnu, o ~emu }e budu}i gra- ditelji morati posebno da vode brigu i ne}e smeti, kako je re~eno, da se oglu{e o posebne mere za{tite propisane za svaki gra|evinski postupak - od adaptacije do rekonstrukcije, nadzi|ivanja ili dogradnje. Prema njenim re~ima Omladinski, Masarikov, Trg pobede kao i Trg Branka Radi~evi}a i Senjski trg treba prostorno afirmisati. Milenijumskoj kuli na Gardo{u treba ponuditi bogatstvo sadr`aja, posle odgovaraju}e obnove i za{tite. Istovremeno, naglasila je Aleksandra Dabi`i} do{lo je vreme da se vrednuju i objekti savremene arhitekture kakva je zgrada O[ “Lazar Savati}” i zgrada „Pinki“ sa trgom ispred, u zemunskom parku, a da se za{tite varo{ke ku}e ambijen- talne vrednosti s kraja 19. veka. Prostor „Hronike“ je nedovoljan da se zabele`i sve {to su gosti Tribine saop{tili zainteresovanim gra|anima, kao {to ne mogu da se plasiraju ni sva pitanja i odgovori izre~eni u vi{e od dva i po sata rasprave. Prema re~ima in`. Zorana Zotovi}a u Urbanisti~kom planu Beograda, koji }e se brzo obelodaniti, kad je re~ o saobra}aju, nema revolucionarnih ideja. Povezivanje Zemuna u gradski sistem preko uli~ne mre`e ostvaruje se pravcem koji je ranije zacrtan. To je pravac biv{eg Bulevara Lenjina, danas Mihaila Pupina, od Merkatora, od Tvorni~ke ulice preko Obu}e „Beograd“, Vrtlarskom ulicom, Ugrinova~kom ulicom na novosadski put. Ta planska re{enja nisu dovedena do kraja. Ideje iz Generalnog plana ako ih ne razradimo mogu ostati 304 URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA samo idejna re{enja, naglasio je Zotovi}, posve}uju}i zatim obja{njenja saobra}ajnim re{enjima. - Predlo`ili smo na obodu centra dve velike gara`e - na uglu Ivi}eve ulice, gde je danas poslovni prostor „[ipada“ i u Ulici \ure \akovi}a, gde je sada{nji parking. Osim toga, postoji izvestan broj manjih podzemnih gara`a u okviru javnih pros- tora i povr{ina po{tuju}i ograni~enja i potrebe regulisanja saobra}aja, rekao je in`. Zotovi} i potvrdio da jo{ nisu utvr- |ena re{enja za dugoro~ni {inski sistem saobra}aja. ^eka se i studija o saobra}aju u glavnom gradu koju radi francuska firma „Sistra“ i o~ekuje se da }e njeni rezultati biti poznati do kraja rasprave o Generalnom planu Beograda. Ina~e, kako je Zotovi} naglasio vi{e od dvesta stru~njaka radilo je na ovom projektu a od toga samo je tridesetak specijalista za saobra}aj koji su tra`ili najracionalnija re{enja u datim uslovima. Po oceni Zotovi}a bitno je da planovi idu u susret `ivotu. Ali i u skladu sa tim urbanisti~kim stavom zasad nema odgovora da li }e se i kada graditi jo{ jedan most koji bi spajao Zemun sa Beogradom {to je `ivot odavno potvrdio kao nasu{nu potrebu ne samo stanovnika Zemuna. LJILJANA ZORKI} KAPU NAM KROJE U BEOGRADU Lepo je po{tovati istoriju, radujemo se boljoj budu}nosti, ali `elimo da popravimo i vi{e uti~emo na sada{njost. Taj zahtev Zemunaca Goran Jankovi}, u~esnik tribine, formulisao je potre- bom da zemunska op{tina dobije ovla{}enja da za{titi interese svojih bira~a, jer „kapu nam kroje u Beogradu“ ne mare}i mnogo za stvarno stanje stvari u Zemunu. Kako normalno `iveti u gradu ~ije prednosti polako nestaju pred nemarom i ove{talom birokratijom. - Na Keju nema toaleta, Kula propada, nemamo kuda da odvede- mo stranca da se civilizacijski ose}a u na{em gradu, a autobuske okretnice pored Dunava - gde treba da bude pe{a~ka zona - fenomen je koji je te{ko objasniti bilo kom gra|aninu Evrope, naglasio je Jankovi}, {to bi se moglo nazvati zajedni~kim imeniteljem rasprave na tribini u kojoj je u~estvalo desetak od najmanje {ezdesetak gra|ana koji su se strpljivo tiskali u nedo- voljno velikim prostorijama Kluba mati~ne kulture. 305 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. Gordana Vuji~i} iz Sin|eli}eve ukazala je planerima da se njena ulica na zaprepa{}enje sugra|ana uveliko razorava i gradi mimo svega {to su urbanisti planirali, a u Zavodu za za{titu spomenika kulture proglasili „nedirnutim nasle|em“. Dobila je odgovor da je to u nadle`nosti republi~ke gra|evinske inspekcije i da }e ona intervenisati nadaju se svi dok ne bude kasno. Petar Alivojvodi} zabrinut je {to u Gospodskoj ne mo`e da se nor- malno `ivi zbog neodgovaraju}eg saobra}ajnog re`ima, a Aleksandar Popovi} je ukazao da izduvni gasovi u centru Zemuna postaju nemilosrdni trova~i, {to ne bi smelo planere da ostavi ravnodu{nim prema eko za{titi Starog jezgra. Du{an Babovi} je hteo da zna {ta }e biti sa njegovom ku}om u Ivi}evoj 3 a, dok je Gordana Bogdanovi} iz Gospodske istakla da se ne sme graditi na zemlji{nim parcelama bez saglasnosti pravih vlasnika. Ljiljana Maletin iz To{inog bunara 8 `elela je da zna kakva je budu}nost ove ulice, da li je pod za{titom dr`ave... Na primedbe gra|ana koje upute povodom regulacionog plana planeri }e biti du`ni pismeno da odgovore, re~eno je uz ohrabrivranje Zemunaca da budu uporni i da kada za to do|e vreme istaknu svoje zahteve. Dodu{e, u Urbanisti~ki zavod je, prema re~ima arh Milice Grozdani} ve} stiglo oko dvesta inicijati- va za detaljnu regulaciju, a me|u njima su i inicijative SO Zemun.