Urbanizam-Javna Rasprava

Urbanizam-Javna Rasprava

URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA JAVNA RASPRAVA O URBANISTI^KIM PLANOVIMA 303 O^I U O^I gra|ani i urbanisti o Starom jezgru i mnogobrojnim urbanisti~kim problemima Zemuna PO[TOVATI NASLE\E I PLANIRATI VELEGRAD (Br. 66/ 30. novembar 2002.) 308 Javna rasprava izazvala veliko interesovanje gra|ana op{tine Zemun PROBLEMI DNEVNI, VIZIJE ZA DECENIJE (Br. 72/ 8. mart 2003. 311 Rasprava o regulacionom planu izme|u ulica Jakuba Kuburovi}a, Novogradske, Ugrinova~ke i Ivi}eve "DIVLJI" NESPORNI, STAROSEDEOCI U NEMILOSTI (Br. 76/ 7. jun 2003.) 314 Burna tro~asovna rasprava o re{enjima Regulacionom plana Starog jezgra Zemuna IZ BEOGRADA BOLJE NISMO MOGLI NI DA O^EKUJEMO (Br. 80/ 4. oktobar 2003) 318 Regionalni prostorni plan Beograda od 1. decembra na javnom uvidu ZEMUN - GRAD SA PET OP[TINA (Br. 88/ 29. novembar 2003) 321 Uo~i usvajanja Regulacionog plana Starog jezgra Zemuna D@ABA STE PISALI! (Br. 89/ 6. decembar 2003.) 301 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. Na prvoj javnoj tribini posve}enoj urbanisti~kom planu za staro gradsko jezgro odr`anoj u tesnim prostorijama Kluba mati~ne kulture Zemuna okupio se veliki broj gra|ana 302 URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA "Hronika" broj 66/ 30. novembar 2002. O^I U O^I gra|ani i urbanisti o Starom jezgru i mnogobro- jnim urbanisti~kim problemima Zemuna PO[TOVATI NASLE\E I PLANIRATI VELEGRAD Zemunci ho}e da znaju ne samo {ta urbanisti planiraju, ve} `ele i da uti~u na budu}i razvoj svoga grada sa namerom da o~uvaju njegovo nasle|e, ali i da pobolj{aju kvalitet `ivota u vekovnoj varo{i na Dunavu. Zato je sa tribine posve}ene urbanoj obnovi Starog jezgra Zemuna, 19. novembra u Klubu mati~ne kulture, potekla gra|anska inicijativa Skup{tini grada Beograda i gradskom Urbanisti~kom zavodu da se Zemuncima omogu}i javni uvid u Nacrte regulacionog plana Starog jezgra Zemuna u zemunskoj op{tini. Ovaj zahtev podr`ao je Jovica An|elkovi} potpredsednik Izvr{nog odbora SO Zemun, uz obe}anje da }e i op{tina ista}i primedbe bitne za ba{tinu i za savremeni `ivot Zemuna. Ljubazno{}u arh. Milice Grozdani}, rukovodioca izrade regulacionog plana, Aleksandre Dabi`i} stru~nog saradnika Zavoda za za{titu spomenika kulture Beograda i in`. Zorana Zotovi}a direktora Sektora za saobra}aj u Urbanisti~kom zavodu Beograda, mnogobrojni Zemunci u~esnici Tribine, saznali su ciljeve unapre|enja vrednosti gradskog centra grada na Dunavu. Re~eno je da je pitanje dana kad }e svi zain- teresovani mo}i da se upoznaju na mapama regulacionog plana sa predlozima o budu}oj nameni svake zna~ajne gra|evine, ali i o mogu}nostima modernog razvoja u svakoj ulici najstarijeg dela Zemuna. Znati`elju gra|ana koja se ticala svakodnevice planeri nisu mogli u potpunosti da ispune, pogotovo da odgovore na mnogobrojna pitanja o sao- bra}aju. Sugerisano je da se o~i u o~i sa gra|anima uskoro na|u predstavnici gradskih slu`bi, koji bi mogli da Zemuncima odgovore za{to se komunalni i saobra}ajni prob- lemi u najstarijoj urbanoj sredini tako sporo re{avaju ili se guraju na marginu velegradskog `ivota. Staro jezgro Zemuna u novom regulacionom planu prvi put je, prema re~ima arh Grozdani} tretirano kao jedinstvena celi- na koja oboga}uje i u direktnoj je vezi sa starim Beogradom. 303 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. Zato su ekipe stru~njaka Urbanisti~kog zavoda i Zavoda za za{titu spomenika kulture timski radile na o~uvanju istorij- skih, arhitektonskih i ambijentalnih vrednosti, uz po{tovanje prostorno vremenskog kontinuiteta. Posebna pa`nja pos- ve}ena je valorizaciji i obnovi ne samo pojedina~nih objekata ve} i ambijentalnih celina kao {to su kej i park i mre`a karak- teristi~nih trgova u samom centru. Po oceni Aleksandre Dabi`i}, koja je radila valorizacionu kartu, veoma je va`no da se u metodu urbane obnove po|e od `igosanja onoga {to je ruinirano i devastirano u proteklom periodu urbanisti~kog i arhitektonskog haosa. Posebnu pa`nju pri obnovi zahtevaju ]ukovac, Gardo{, donje jezgro sa vi{e trgova, park, kej, a naknadno }e se svakako obraditi i zemunsko groblje sa Hari{ovom kapelom, kao spomenikom kulture. Mnogi pojedina~ni objekti imaju spomeni~ku vred- nost, arhitektonsku i ambijentalnu, o ~emu }e budu}i gra- ditelji morati posebno da vode brigu i ne}e smeti, kako je re~eno, da se oglu{e o posebne mere za{tite propisane za svaki gra|evinski postupak - od adaptacije do rekonstrukcije, nadzi|ivanja ili dogradnje. Prema njenim re~ima Omladinski, Masarikov, Trg pobede kao i Trg Branka Radi~evi}a i Senjski trg treba prostorno afirmisati. Milenijumskoj kuli na Gardo{u treba ponuditi bogatstvo sadr`aja, posle odgovaraju}e obnove i za{tite. Istovremeno, naglasila je Aleksandra Dabi`i} do{lo je vreme da se vrednuju i objekti savremene arhitekture kakva je zgrada O[ “Lazar Savati}” i zgrada „Pinki“ sa trgom ispred, u zemunskom parku, a da se za{tite varo{ke ku}e ambijen- talne vrednosti s kraja 19. veka. Prostor „Hronike“ je nedovoljan da se zabele`i sve {to su gosti Tribine saop{tili zainteresovanim gra|anima, kao {to ne mogu da se plasiraju ni sva pitanja i odgovori izre~eni u vi{e od dva i po sata rasprave. Prema re~ima in`. Zorana Zotovi}a u Urbanisti~kom planu Beograda, koji }e se brzo obelodaniti, kad je re~ o saobra}aju, nema revolucionarnih ideja. Povezivanje Zemuna u gradski sistem preko uli~ne mre`e ostvaruje se pravcem koji je ranije zacrtan. To je pravac biv{eg Bulevara Lenjina, danas Mihaila Pupina, od Merkatora, od Tvorni~ke ulice preko Obu}e „Beograd“, Vrtlarskom ulicom, Ugrinova~kom ulicom na novosadski put. Ta planska re{enja nisu dovedena do kraja. Ideje iz Generalnog plana ako ih ne razradimo mogu ostati 304 URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA samo idejna re{enja, naglasio je Zotovi}, posve}uju}i zatim obja{njenja saobra}ajnim re{enjima. - Predlo`ili smo na obodu centra dve velike gara`e - na uglu Ivi}eve ulice, gde je danas poslovni prostor „[ipada“ i u Ulici \ure \akovi}a, gde je sada{nji parking. Osim toga, postoji izvestan broj manjih podzemnih gara`a u okviru javnih pros- tora i povr{ina po{tuju}i ograni~enja i potrebe regulisanja saobra}aja, rekao je in`. Zotovi} i potvrdio da jo{ nisu utvr- |ena re{enja za dugoro~ni {inski sistem saobra}aja. ^eka se i studija o saobra}aju u glavnom gradu koju radi francuska firma „Sistra“ i o~ekuje se da }e njeni rezultati biti poznati do kraja rasprave o Generalnom planu Beograda. Ina~e, kako je Zotovi} naglasio vi{e od dvesta stru~njaka radilo je na ovom projektu a od toga samo je tridesetak specijalista za saobra}aj koji su tra`ili najracionalnija re{enja u datim uslovima. Po oceni Zotovi}a bitno je da planovi idu u susret `ivotu. Ali i u skladu sa tim urbanisti~kim stavom zasad nema odgovora da li }e se i kada graditi jo{ jedan most koji bi spajao Zemun sa Beogradom {to je `ivot odavno potvrdio kao nasu{nu potrebu ne samo stanovnika Zemuna. LJILJANA ZORKI} KAPU NAM KROJE U BEOGRADU Lepo je po{tovati istoriju, radujemo se boljoj budu}nosti, ali `elimo da popravimo i vi{e uti~emo na sada{njost. Taj zahtev Zemunaca Goran Jankovi}, u~esnik tribine, formulisao je potre- bom da zemunska op{tina dobije ovla{}enja da za{titi interese svojih bira~a, jer „kapu nam kroje u Beogradu“ ne mare}i mnogo za stvarno stanje stvari u Zemunu. Kako normalno `iveti u gradu ~ije prednosti polako nestaju pred nemarom i ove{talom birokratijom. - Na Keju nema toaleta, Kula propada, nemamo kuda da odvede- mo stranca da se civilizacijski ose}a u na{em gradu, a autobuske okretnice pored Dunava - gde treba da bude pe{a~ka zona - fenomen je koji je te{ko objasniti bilo kom gra|aninu Evrope, naglasio je Jankovi}, {to bi se moglo nazvati zajedni~kim imeniteljem rasprave na tribini u kojoj je u~estvalo desetak od najmanje {ezdesetak gra|ana koji su se strpljivo tiskali u nedo- voljno velikim prostorijama Kluba mati~ne kulture. 305 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. Gordana Vuji~i} iz Sin|eli}eve ukazala je planerima da se njena ulica na zaprepa{}enje sugra|ana uveliko razorava i gradi mimo svega {to su urbanisti planirali, a u Zavodu za za{titu spomenika kulture proglasili „nedirnutim nasle|em“. Dobila je odgovor da je to u nadle`nosti republi~ke gra|evinske inspekcije i da }e ona intervenisati nadaju se svi dok ne bude kasno. Petar Alivojvodi} zabrinut je {to u Gospodskoj ne mo`e da se nor- malno `ivi zbog neodgovaraju}eg saobra}ajnog re`ima, a Aleksandar Popovi} je ukazao da izduvni gasovi u centru Zemuna postaju nemilosrdni trova~i, {to ne bi smelo planere da ostavi ravnodu{nim prema eko za{titi Starog jezgra. Du{an Babovi} je hteo da zna {ta }e biti sa njegovom ku}om u Ivi}evoj 3 a, dok je Gordana Bogdanovi} iz Gospodske istakla da se ne sme graditi na zemlji{nim parcelama bez saglasnosti pravih vlasnika. Ljiljana Maletin iz To{inog bunara 8 `elela je da zna kakva je budu}nost ove ulice, da li je pod za{titom dr`ave... Na primedbe gra|ana koje upute povodom regulacionog plana planeri }e biti du`ni pismeno da odgovore, re~eno je uz ohrabrivranje Zemunaca da budu uporni i da kada za to do|e vreme istaknu svoje zahteve. Dodu{e, u Urbanisti~ki zavod je, prema re~ima arh Milice Grozdani} ve} stiglo oko dvesta inicijati- va za detaljnu regulaciju, a me|u njima su i inicijative SO Zemun.

View Full Text

Details

  • File Type
    pdf
  • Upload Time
    -
  • Content Languages
    English
  • Upload User
    Anonymous/Not logged-in
  • File Pages
    22 Page
  • File Size
    -

Download

Channel Download Status
Express Download Enable

Copyright

We respect the copyrights and intellectual property rights of all users. All uploaded documents are either original works of the uploader or authorized works of the rightful owners.

  • Not to be reproduced or distributed without explicit permission.
  • Not used for commercial purposes outside of approved use cases.
  • Not used to infringe on the rights of the original creators.
  • If you believe any content infringes your copyright, please contact us immediately.

Support

For help with questions, suggestions, or problems, please contact us