POLITIKA

201 ASFALTIZACIJA ("Bilten SNG ZZ" br. 9/ septembar 1998)

203 GODINE SAVEZA ZA PROMENE ("Bilten SNG ZZ" br. 13/ februar 1999.)

205 Posle rata PRELAZNI PERIOD - KO ]E KOGA PRE]I ? ("Bilten SNG ZZ" br. 14/ Jul 1999)

207 Da li su bira~i pogre{ili na izborima 1996.? NA IZBORIMA NEMA "POBEDNIKA" (“Hronika” Br. 13/ 2. septembar 2000)

208 Tribina „100 dana“ u organizaciji Saveza nezavisnih gra|ana MOGLO BI I O[TRIJE (Br. 26/ 10. mart 2001.)

213 "Zemun je grad" - tribina Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun NEMA SAMOUPRAVE AKO NEMA PARA (Br. 26/ 10. mart 2001.)

216 Kako podi}i "kapacitet institucija lokalne samouprave" ZEMUN IMA MANJE PRAVA OD UBA (Br. 53/ 20. april 2002.)

217 Skandalozno pona{anje nekih op{tinskih ~elnika na tribini o korupciji SVETI \OR\E UBIVA "KOKO[KU" (Br. 54/ 11. maj 2002)

219 [ta se zbiva sa dobitnicima Povelje BIO JEDNOM JEDAN "OTPOR" (Br. 55/ 25. maj 2002)

220 Hronologija delovanja Saveza nezavisnih gra|ana Zemuna u okviru demokratske opozicije 1997. - 2000. NEMA PRI^E BEZ NEZAVISNIH GRA\ANA (Br. 54/ 11. maj 2002)

199 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

228 Hronologija doga|aja i zbivanja posle pobede Demokratske opozicije Srbije na lokalnim izborima septembra 2000.g. NOVA VLAST - STARI METODI (Br. 55/ 25. maj 2002) 234 Intervju: Nenad Bogdanovi}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda ZEMUN NE MO@E SEBE DA IZDR@AVA BEZ BEOGRADA (Br. 75/ 26. april 2003.) 238 UBIJANJE ZEMUNA JE SAMOUBISTVO BEOGRADA (Br. 75/ 26. april 2003.)

ODUZIMANJE MANDATA

242 Predsednik Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun uputio „otvoreno pismo“ novim vlastima U ^EMU JE PROMENA? (Br. 33/ 16. jun 2001.) 243 Savez nezavisnih gra|ana za Zemun o~ekuje odgovor PO[TUJE LI NOVA VLAST SVOJE STARE SAVEZNIKE (Br. 33/ 16. jun 2001) 245 Kako su neki neki u zemunskom DOS-u podlegli "kritikama" FINTA" ZA UKLANJANJE NEPODOBNIH ODBORNIKA (Br. 52/ 6. april 2002.) 248 Farsa sa poku{ajem oduzimanja mandata se nastavlja ZAKON PROTIV POLITI^KE VOLJE (Br. 53/ 20. april 2002.) 249 Oduzimanje mandata ~etvorici odbornika "obznanjeno" na 12. sednici SO Zemun "PRETPRAZNI^KO VE^E" ZA POLITI^KO RAZRA^UNAVANJE (Br. 54/ 11. maj 2002.) 254 PISMO Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun predsedniku SO Zemun dr Vladanu Jani}ijevi}u PODNESITE OSTAVKU, DA SA^UVATE OBRAZ (Br. 55/ 25.maj 2002.) 256 POVODOM sudske odluke o sudbini Socijaldemokratije POLITI^KA VOLJA PROTIV ODLUKE VRHOVNOG SUDA (Br. 56/ 8. jun 2002.) 258 POVODOM oduzimanja mandata odbornicima Socijaldemokratije i SNG ZZ SD TU@I SO ZEMUN (Br. 57/ 22. jun 2002.) 200 POLITIKA

"Bilten SNG ZZ" broj 9/ septembar 1998. ASFALTIZACIJA

Elektrifikacija, industrijalizacija i kolektivizacija bili su osnova izgradnje socijalizma. Poslednja, najcrnja faza ovog istorijskog perioda je asfaltizacija.

Za 47 godina svoje vladavine komunisti nisu stigli da zavr{e svoj posao. I dan danas ima sela bez struje, industrija je uvek bila u stalnom zaostatku za svetskim dostignu}ima, a samoupravlja~ki kolektivi su se raspali kao mehur od sapunice. Nastavlja~i ideja i dela svojih prethodnika koji su danas na vlasti, pristupili su valjda zavr{noj fazi izgradnje trasiranog puta u bolju budu}nost - asfaltiranju. Bio sam impresioniran kada mi je M.\., nekada{nji stru~ni saradnik u Op{tinskom komitetu Saveza Komunista, prilikom slu~ajnog susreta u holu Op{tine, u kojoj je danas neki faktor, sa ushi}enjem pri~ao o ostvarenim i planiranim asfaltnim kilo- metrima u Zemunskim naseljima. Gradske i op{tinske vlasti se utrkuju ko }e vi{e da asfaltira, pa se me|usobno i optu`uju. Projektant zgrade policije u ulici 29.novembra, dana{nji opozicioni prvak i predsednik gradske vlade, stoje}i pred TV kamerama u Glavnoj ulici Zemuna demantovao je optu`be da se asfaltira samo Centar Beograda a da je zapostavljena periferija! Ovako otvorena uvreda Zemuna odavno nije javno izre~ena. Naravno, kada se peri- ferni ljudi domognu vlasti, onda misle da je centar tamo gde su oni. U propagandi kojoj smo izlo`eni kao uspe{nost nam se predstavljaju "redovne" isplate jadnih penzija i plata prosvet- nim radnicima, "stabilan" kurs dinara pri stalnim poskuplje- njima, policijske akcije na Kosovu, razni sportski i kulturni rezultati, i naravno, asfaltiranje ulica. U urbanisti~kom smislu naravno, asfaltirane saobra}ajnice se podrazumevaju. Me|utim za odre|eni kulturni mentalitet jo{ uvek su soliter u centru i asfalt vrhunska obele`ja ure|enja grada. Zbog toga je, na primer, jo{ {ezdesetih godina asfaltiran i ceo Zemunski park. Za razliku od npr. Luksembur{kog parka u centru Pariza ~ije su staze i dan danas posute rizlom.

201 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

Ipak, u zemunskom urbanisti~kom mraku desila su se dva doga|aja koja su mogla da otvore o~i ili da bar za trenutak pru`e zadovoljstvo i iluziju o mogu}nosti lep{eg `ivota u gradu. Prvi slu~aj se zbio pro{le godine, kada je zbog zamene tezgi na Pijaci na par dana bio oslobo|en Omladinski trg, kada je ovaj deo grada progledao, i o`iveo atmosferu sa starih razglednica. Drugi slu~aj je ovih septembarskih dana posle- dica asfaltiranja Glavne ulice. Bez saobra}ajne buke i gasova u Zemunu je bar na dve nedelje zavladao mir, a stanovnici tog dela grada mogli su da se ose}aju kao da su na odmoru, negde na planini ili u primorju. Ostvarenju ovakvog urbanisti~kog ideala humanog `ivota u gradu mo}i }e ozbiljno da se posveti samo ona politi~ka orga- nizacija koja je nastala iz ovakvih potreba samih gra|ana, kojoj lokalna vlast nije usputna stanica ili odsko~na daska za neku drugu vlast, koja je odgovorna prema svojim sugra|anima i prema svojim potomcima. Propagandno asfaltiranje politi~ke svesti gra|ana traje jednu zimu. D.S.

EPILOG

Asfaltiranje je postalo jedan od najunosnijih poslova u tranzicijskoj Srbiji. Usledili su poznati doga|aji i afere sa opremom i vlasnikom pre- duze}a Difens, asfaltiranje je kao pro- gram postalo jedna od najzna~ajnijih aktivnosti Ministarstva za kapitalne investicije. Suvi{e ~esto se {iroki novobeogradski bulevari iznova asfaltiraju ve} posle samo jedne ili dve zime... asfaltizacija jo{ uvek traje.

202 POLITIKA

"Bilten SNG ZZ" broj 13/ februar 1999.

Za{to Savez Nezavisnih Gra|ana za Zemun nije u{ao u Savez za promene? GODINE SAVEZA ZA PROMENE Olako obe}avane promene su u poslednjih deset god- ina politi~ki Eldorado u kojem su profitirali svi - od Vo|e do vo|a opozicije.Naravno, gubitnici su gra|ani.

Jedan od glavnih razloga za osnivanje na{e lokalne poli- ti~ke organizacije bio je upravo reakcija na razdor u koaliciji “Zajedno” i gubljenje poverenja gra|ana u opozicione lidere i u velike stranke. Na{i ~lanovi su u~esnici gra|anskog protes- ta koji nisu bili ~lanovi ni jedne politi~ke partije, a koji su se osetili prevarenim od lidera stranaka zbog kojih je Protest izbio. Zbog svih ovih iskustava na{a politi~ka organizacija je i u svom nazivu insistirala na nezavisnosti i lokalnom oprede- ljenju. U~lanjenjem u Savez za promene ovi bitni atributi bi bili dovedeni u pitanje. Osim toga, bojimo se da }e se rukovodstvo Saveza za promene postaviti kruto i nametnuti ~lanicama svoj koncept borbe za promene. Taj koncept nam je ve} poznat i on se zas- niva na nemilosrdnim deobama gra|ana na "njih" i "nas", na ulici i pretnjama. Ovakav koncept stvara ose}anje neizvesne i rizi~ne budu}nosti kod zna~ajnog dela bira~kog tela, a vlasti- ma omogu}ava da se sa takvim politi~kim protivnicma lako nose manipuli{u}i patriotizmom i nacionalnim jedinstvom. Vi|enjem Promena kao "poslednje i odlu~uju}e bitke" oni }e opet odbiti znatan broj vanstrana~ki opredeljenih gra|ana koji jesu za promene, ali ne i za promene u kojima su mogu}e `rtve, tenkovi, ili ponovno vi{emese~no jalovo iscrpljivanje po ulicama. Posle osam godina jalovosti politi~ke opozicije mnogi gra|ani nemaju poverenja u ista imena i iste parole. Na samom po~etku Savez za promene pokazuje stare bolesti. Na primer: Vladan Bati}, demohri{}anin, izlepio je centar Beograda plakatima u koloru sa svojim zna~ajnim likom. ^emu to, koliko je to ko{talo, ko to pla}a? I ve} je bio kod Patrijarha da daje izjave o Monarhiji. Mladi Svilanovi} bez skrupula, javno nudi sebe kao novog lidera. Milan Pani}

203 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. se li~no i pojedina~no udru`io u Savez za promene, dok se njegova Alijansa od toga ogra|uje. Zoran \in|i} u {tampi najavljuje prole}ne uli~ne demonstracije... Na{ cilj nije puko udru`ivanje glasova ~lanova i simpati- zera opozicionih politi~kih stranaka. Na{ cilj je bu|enje i aktiviranje velikog dela bira~kog tela koji nije strana~ki opre- deljen, koji apstinira na izborima, kao i velikog broja onih gra|ana koji su ranije glasali za stranke koje su danas na vlasti, ali su razo~arani u njihovu politiku pa sad predstavlja- ju nove potencijalne apstinente. Ti gra|ani iako su postali svesni da ih je vlast za koju su glasali obmanula, ipak ne}e glasati za one koji ih smatraju neprijateljima, bandom crve- nom its. Zbog toga, novo opoziciono okupljanje treba da pre- raste u op{ti pokret za promene koji }e zahvatiti sve dru{tvene slojeve i grupe, mora biti {irok, tolerantan i naravno, prila- go|en lokalnim uslovima. Pokret za promene mora da uliva poverenje svima - i onima koji su svesni da }e izgubiti, da promene ne}e biti ratni~ka pobeda nad neprijateljima, nego pre svega po~etak obnove civilnog dru{tva - po{tovanje Ustava, uspostava zakonitosti i reda, odgovorno vr{enje javnih funkcija, za{tita gra|ana od zloupotreba vlasti i politi~ara, vra}anje dostojanstva radu i stvarala{tvu. Takav pokret }e dobiti podr{ku od gra|ana, od svog naro- da, i nije mu potrebna nikakva tzv. "me|unarodna podr{ka". Ovakvoj vlasti, koja se odmetnula ne samo od svog partijskog ~lanstva, nego i od naroda, ne treba dati ni jedan povod za klevete, la`i, manipulaciju, represiju. Treba ih samo hrabro gledati u o~i i ne sklanjati im se sa puta. Ne treba mnogo govo- riti, mnoge re~i i tirade su potro{eni. Treba ih pustiti da oni galame i pri~aju gluposti. Prema njima je potro{ena i mr`nja. Ostao je samo prezir.

Godine raspleta i vremena promena potvr|uju da su ~vorovi gluposti nerazmrsivi i nepromenljivi.

204 POLITIKA

"Bilten SNG ZZ" broj 14/ jul 1999. Posle rata PRELAZNI PERIOD - KO ]E KOGA PRE]I ? Posle zimskih mrazeva i soli opet }e se pojaviti nove rupe Tromese~no ratno stanje je prestalo. Dva i po meseca zemlja je bila pod stalnim vazdu{nim opasnostima, inostrani ratni avi- oni su brujali po na{em suverenom nebu i ispaljivali razne ra- kete na razne ciljeve. Naj~e{}e vojne, ali bilo je isuvi{e "gre- {aka" i tzv. "kolateralne {tete" u kojoj su stradali nedu`ni gra|a- ni. To su bili samo gra|ani, iako je bilo poku{aja da se uz ime `rtve navede i partijsko ~lanstvo. Naravno, samo kada su u pita- nju ~lanovi partija na vlasti. Jer, kako mogu stradati izdajnici?! A izdajnici su bili svi koji su smatrali da je vladaju}a koalicija "narodnog jedinstva" izlo`ila ceo narod i ono {to je taj narod gradio decenijama, nepotrebnom razaranju i poni`enju, da bi bilo potpisano mnogo vi{e od onoga {to je pre godinu tra`eno. Razlika u mi{ljenjima, u koncepcijama, u ratnim uslovima se pretvorila u sukob sa "unutra{njim neprijateljima". Neki od njih su pravo na druga~ije mi{ljenje i izno{enje optu`bi platili gla- vom. Izgleda da je ovaj kvazi rat vlastima bio potreban samo da bi se u~vrstile unutra{nje pozicije. Da bi se vlast nekolicine lju- di zaklonjenih opijenim ~lanovima partije odr`ala i produ`ila bar za neko vreme. Posle vi{e od deset godina, od kojih je najvi{e onih krvavih, vi{e je nego jasno da su rezultati brutalno suprotni obe}anjima i da je vreme za smenu vlasti. ^itav fijasko je i bio posledica olako datih obe}anja, obe}anja koja su samo ludom mogla biti radovanje. Pogre{no definisani nacionalni ciljevi, ispostavilo se, bili su pogubni za sopstvenu naciju. Sve ono {to je sru{eno ovog prole}a sru{eno je u stvari jo{ pre deset godina, samo {to to tada ve}ini nije bilo vidljivo. U `ivotu i u istoriji ~esto je ispadalo druga~ije nego {to su to `eleli kreatori. Upravo, oni su u te`nji da postignu neki cilj os- tvarivali sasvim suprotne rezultate. Posle toga, na`alost, ~esto nisu stizali da postanu svesni situacije, jer su postajali `rtve narodnog gneva, ili su, u slu~aju da toga ipak postanu svesni, presu|ivali sami sebi. Ipak, najpravedniji sudija je vreme. Najve}a {teta koja mo`e nastati posle ovog iskustva rata na svojoj ko`i je dalje zamra~ivanje ina~e pomu}ene svesti

205 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. pri~ama o nekakvoj "pobedi", "podvigu", zlo~ina~koj armadi i sl. Put ka izlazu iz moralnog tunela, koji je uslov svih uslova, uka- za}e se javnim preispitivanjem na primeru zlo~ina po~injenog prema gradu Sarajevu ~iji su stanovnici, gra|ani, (me|u kojima veliki broj Srba) tri godine u opsadi neselektivno bombardo- vani, proveli bez struje i vode, razbijenih prozora, tri duge sara- jevske zime. Tek kada se ovaj, jedan od najmra~nijih perioda nacionalne istorije javno i zvani~no osudi, onda se mo`e govo- riti i o tu|im zlo~inima, po~injenim protiv na{ih nedu`nih gra- |ana. Na{e sirene, skloni{ta, no}na bombardovanja, `rtve i ra- zaranja treba posmatrati u ovom kontekstu. Cini~ne izjave NATO oficira o vozu koji je podleteo pod raketu moramo gleda- ti kroz prizmu ne tako davnih doga|aja kada se se jedan beo- gradski advokat "okliznuo na koru od banane". Cela ova pri~a mo`e se tako i nazvati: Pri~a o vozu koji se okliznuo na koru od banane i podleteo pod NATO raketu. Naravno, to je sve bilo slu~ajno, a ako i ima krivaca, onda su to same `rtve, gra|ani, jer su se na{li na pogre{nom mestu i u pogre{no vreme. Ono {to jo{ uvek nije jasno jeste na~in na koji do te smene treba da do|e. Nestrpljenje mo`e dovesti na vlast novu tiraniju, ali, isto tako, neodlu~nost i odlaganje mogu postoje}oj vlasti dati vreme potrebno za ponovno u~vr{}ivanje. Prelazni period se u ovakvom na~inu razmi{ljanja svodi na nadmetanje ko }e koga pre}i, bez ozbiljnog, odgovornog pristupa te{kom zadatku tranzicije celog dru{tva. Puka smena vlasti, zamena jednog re`ima drugim, bez korenitih dru{tvenih promena samo }e da generi{e nove krize i nastavi sa teturanjima i moralnim posrtanjima. Zahtev za promenom danas jeste radikalan. Najve}a opasnost je ukoliko se sve zavr{i na radikalnoj smeni Kurte i Murte, bez korenitih promena koje }e zahvatiti i same nosioce zahteva za promene. Prelazni period ne sme biti borba za vlast, jer to mo`e proli- ti novu krv, prelazni period mora biti, naprotiv, odustajanje, uzdr`avanje od vlasti i vlastodr`aca i pretendenata, da bi neki drugi gra|ani, ugledni i stru~ni, koji nisu optere}eni partijskom logikom i strastima, pripremili neophodne uslove za izbor nove, kontrolisane i odgovorne politi~ke generacije koja }e vr{iti vlast u ime svih gra|ana, po zakonu, i po{tuju}i volju i `elje svih gra|ana. Prvi korak su OSTAVKE. Nadmetanja u prelaznom periodu svode se na borbu ko }e koga pre}i.

Na kraju, pre|ena strana uvek budu gra|ani koji u `elji za korenitim promenama postaju `rtve radikalnih re{enja. 206 POLITIKA

"Hronika" broj13/ 2. septembar 2000.

Da li su bira~i pogre{ili na izborima 1996? NA IZBORIMA NEMA "POBEDNIKA" Oni koji dobiju poverenje da budu vlast morali bi tada da rade u interesu svih gra|ana, dakle i onih koji nisu za njih glasali, a ne u interesu samo svoje partije i svog ~lanstva

"Vi ste krivi {to ste glasali za radikale" kritikovao je gra|ane Ugrinovaca, koji su se `alili na postupke op{tinskih vlasti, jedan funkcioner vladaju}e "tehni~ke koalicije", naravno ne iz redova Srpske radikalne stranke. Borba za glasove i poverenje bira~a je naj`e{}a u poslednja dva meseca pred izbore, pa su tada mogu}a i ovakva "istr~avanja". Tada se partijski aktivisti i funkcioneri razlete po udaljenim naseljima i zaba~enim ulicama, a iz se}anja izvla~e davne prijatelje koji `ive na njihovim izbornim jedini- cama. To je prilika da se o aktuelnim op{tinskim (i svim drugim) vlastima ka`e sve ono o ~emu se godinama }utalo, to je prilika da se iz sve snage obe}ava sve i sva{ta, sa osnovnom porukom "ovog puta glasajte za nas". Gra|ani tako od izbora do izbora daju svoje glasove ~as jednima, ~as drugima, pa posle nekoliko proma{aja jednos- tavno vi{e nikome ne veruju, {to je naj~e{}i razlog za sve izra`enije neu~estvovanje na izborima. Na{a izborna iskustva u poslednjih deset godina su upravo takva. Gra|ani su obeshrabreni, ve} nekoliko puta su izigrani, a jo{ im se pre- bacuje i odgovornost da su oni "krivi", jer su "lo{e odabrali". Izbori shva}eni na ovaj na~in su nakaradno shvatanje demokratije i vlasti. Na `alost, ni na{i politi~ari ni na{i gra|ani nisu imali prilike da `ive u dru{tvu u kome je demokratija svakodnevna pojava, a ne samo izborna kampa- nja. U takvom dru{tvu vlast koja je izabrana je tokom celog svog mandata, svakodnevno, pod kontrolom javnosti, a poseb- no dr`avnih organa, sudova pre svega, koji postoje upravo zato da sprovode zakone. I sama vlast je du`na da te zakone sprovodi. Kod nas se, me|utim, dogodilo ne{to {to je uglavnom prili~ilo ju`noameri~kim re`imima. Onaj ko se dohvati vlasti postaje Zakon, bog i batina. Iako dr`avni organi, sudovi,

207 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. inspekcije, dr`avne ustanove (vojska, policija, carina, poreske slu`be...) moraju da obavljaju svoje zadatake u interesu dr`ave, a ne u interesu partija (ili koalicija) na vlasti, kod nas se uglavnom doga|a ovo drugo. Kad ne bi bilo tako, ako bi se ideal funkcionisanja dr`ave i njenih organa ostvario i kod nas, onda ne bi bilo toliko va`no koja }e partija dobiti poverenje gra|ana da vr{i funkciju vlasti, jer bi svaka vlast bila kontrolisana i ograni~ena, gra|ani bi imali za{titu dr`ave, a poslovi koje obavlja vlast bili bi podlo`ni i sudu javnosti. Oni koji dobiju poverenje da budu vlast morali bi tada da rade u interesu svih gra|ana, dakle i onih koji nisu za njih glasali, a ne u interesu samo svoje par- tije i svog ~lanstva. Promene, dakle, mo`emo o~ekivati tek kad se ovih neko- liko osnovnih postulata demokratije budu usadili u svest poli- ti~ara svih na{ih stranaka. Tada dobijanje ve}ine glasova na izborima ne}e biti izborna pobeda za jedne a poraz za druge, nego dobijanje poverenja da neko vodi brod na kome se svi nalazimo. Dobijanje ve}ine glasova na izborima je dakle poveravanje odgovornog i te{kog posla, a ne pobeda nad neprijateljima. Zbog toga gra|ani ne mogu biti krivi zbog toga {to su ne- kome poklonili poverenje. Mogu biti krivi samo oni koji su to poverenje izigrali, zloupotrebili poverenu im vlast, kao i oni koji primaju dr`avnu platu da bi bezakonje, samovolju i zlo- upotrebe spre~ili a to ne ~ine. Ovo je pitanje oko koga svi u~es- nici u politi~kom `ivotu, i vlast i opozicija, moraju da budu saglasni. Ovo pitanje je pravi klju~ narodnog jedinstva, patri- otizma i nacionalnog interesa. Ako politi~ari suprotstavljenih strana budu slepi za ovaj civilizacijski nivo odnosa u dru{tvu, onda su svi "izbori" uzaludan trud i zamajavanje naroda.

D.S.

208 POLITIKA

"Hronika" broj 26/ 10. mart 2001.

Tribina „100 dana“ u organizaciji Saveza nezavisnih gra|ana MOGLO BI I O[TRIJE ^lan Izvr{nog odbora SO Zemun Vladimir Novicki je predlo`io da ovakve tribine postanu tradicija, a predsednik SO dr Vladan Jani}ijevi} pozvao gra|ane da budu "stro`iji" prema vlastima

Javna tribina pod nazivom „100 dana“, u organizaciji Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun, odr`ana je u sredu 28. februara 2001. godine u velikoj sali u Kosovskoj 9. Skupu je prisustvovalo vi{e od stotinak gra|ana Zemuna, me|u kojima su bili i pred- stavnici lokalne vlasti i razli~itih politi~kih stranaka. Pored predsednika SO Zemun dr Vladana Jani}ijevi}a, na tribinu su do{li ~lanovi Izvr{nog odbora Gordana Orli}, Ivana Mar{i}anin, Velimir Kne`evi}, \or|e Nedeljkovi} i Vladimir Novicki, kao i predstavnici Pokreta za demokratsku Srbiju i Srpskog pokreta obnove. Ispred organizatora prisutne je pozdravio Ljubomir Rankov, koji je istakao da tribina nije zami{ljena kao nekakva „pljuvaonica“, ve} dobronameran dijalog gra|ana sa pred- stavnicima vlasti. Medijator tribine bio je Petar Damnjanovi}, a ~ak 21 prijava za u~e{}e u diskusiji svedo~i o velikom intereso- vanju prisutnih za pokrenute teme. Jedan od govornika, predsednik Nezavisnog sindikata pen- zionera Srbije, Milo \ukanovi}, pozdravio je ideju tribine, i izneo neke od problema sa kojima se sindikat, na ~ijem je ~elu, suo~ava. Predsednik zemunskog odbora Srpskog pokreta obnove Mom~ilo Tra`ivuk, istakao je da njegova stranka `eli i mo`e, da na sve na~ine pomogne novoj vlasti, s obzirom na to da SPO u Zemunu ima organizaciju od oko dve hiljade ~lanova. Tra`ivuk je izneo stav da je neophodno {to pre po~eti sa re{ava- njem bitnih problema, kao {to su kanalizacioni sistemi, asfal- tiranje ulica i urbanisti~ki haos, i naveo primere Prvomajske ulice i Keja. I ostala dva diskutanta iz redova SPO, dr Ljubi{a Popovi} i Igor Kozarski, su svoja izlaganja izneli u sli~nom tonu, uz zamerke novoj vlasti po pitanju izbora saveta mesnih zajedni- ca i njihovog raspolaganja finansijskim sredstvima.

209 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

^lan Izvr{nog odbora SO Zemun Vladimir Novicki je pred- lo`io da ovakve tribine postanu tradicija i zalo`io se za dvosmer- nu komunikacuju izme|u vlasti i gra|ana. Novicki je izneo podatak da je Izvr{ni odbor do sada odr`ao 34 sednice i da su one otvorene za sve koji `ele da se uvere u to kako radi zemunska izvr{na vlast. Milenko Radulovi} iz Sportsko-ribolovnog dru{tva „[aran“ - Zemun, je podsetio prisutne na ~injenicu da je prethodna op{tin- ska vlast ovom dru{tvu otela prostorije i da se taj predmet ve} skoro ~etiri godine nalazi u fioci sudije ^etvrtog op{tinskog suda, Mladena Milovanovi}a. U ime svih ~lanova dru{tva Radulovi} se obratio predstavnicima op{tine Zemun sa molbom da u~ine sve {to je u njihovoj mo}i da se taj problem, kona~no, re{i. Op{tinski odbornik iz Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun, Nikola Dokmanovi} je svoje izlaganje u najve}oj meri posvetio problemima vezanim za saobra}aj. On je podvukao izuzetno kom- pleksnu poziciju Zemuna, s obzirom na to da se na njegovoj teri- toriji nalaze dva evropska koridora, drumsko-`elezni~ki i re~ni, a tu je i vazdu{na luka. - Naredni korak po pitanju re{avanja ove problematike, treba- lo bi da bude dono{enje novih regulacionih i urbanisti~kih plano- va, najavio je Dokmanovi}. Du{an Marjanov je konstatovao da Zemunu nedostaje vi{e kulturnih i zabavnih sadr`aja, a Goran Stri~evi} je izrazio bojazan da zemunskim kejom uskoro ne}e mo}i da se pro|e od automobila, dok nadle`ni prebacuju krivicu jedni na druge. - Prethodna vlast, pogotovo ova u Zemunu, je bila zapanjena kako su ovako izgubili na pro{lim izborima. Oni nisu shvatili da su izgubili vlast upravo zbog toga {to nisu hteli da razgovaraju sa gra|anima. Nova vlast, ukoliko objektivno nije u stanju da re{i niz nagomilanih problema, koji su vrlo kompleksni, mo`e da uradi ono {to je ni{ta ne ko{ta. A to je da razgovara sa svojim gra|anima - primetio je Dragan Stojkovi}. Pokretanje inicijative za osnivanje mesne zajednice „Vidovdan“ u zemunskom naselju „Altina“ bila je tema o kojoj je govorio Lazar Mom~ilovi} iz samoinicijativno formiranog privre- menog Saveta ove MZ. On je naglasio da je do sada prikupljeno vi{e od 1.300 potpisa `itelja „Altine“ za peticiju o re{avanju ovog problema. Prema njegovim re~ima, oni su tra`ili pomo} od Op{tine pri re{avanju njihovog statusa, ali odgovora nije bilo.

210 POLITIKA

Najvi{e aplauza prisutnih pobrao je, u svom izlaganju, predsednik SO Zemun dr Vladan Jani}ijevi}, kad je za 6. mart najavio po~etak dugo odlaganog ru{enja bespravnih objekata na Trgu pobede. Predsednik zemunske op{tine je gra|ane upoznao sa problemima sa kojima se suo~ava nova op{tinska vlast i zamo- lio za jo{ malo strpljenja. - O~ekivao sam, od vas gra|ana, ~ak i stro`ije istupanje i kri- tike, ali verujte mi da sam malo i ohrabren ovim {to sam ~uo. Prema svakome iz op{tinske uprave budite kriti~ni, ali objek- tivno. Prema meni, molim vas, budite surovi. Ako treba, napusti}u Skup{tinu, ali kao ~ovek, uzdignuta ~ela - istakao je dr Jani}ijevi}. ^lan Izvr{nog odbora SO Zemun, Velimir Kne`evi}, nije mogao da sakrije svoje razo~arenje time {to skupu nisu prisu- stvovali i predstavnici stranaka sada{nje opozicije. Na `alost, ni neki predstavnici partija na vlasti se nisu poneli korektno prema gra|anima, koji su imali ne{to da im poru~e. Predsednik zemun- skog odbora Gra|anskog saveza Srbije i koordinator DOS za Zemun, Dragoljub Kenig, poziv da prisustvuje tribini je odbio sa obrazlo`enjem da mu „ne pada na pamet da dolazi na tribinu, gde }e da ga pljuju“. NIKOLA KOJI}

“DOLAZIM DA VAS SASLU[AM” Svoj odnos prema ovoj vrsti dijaloga vlasti i gra|ana, dr Vladan Jani}ijevi} je najbolje izrazio re~ima, koje su prisutni burno pozdravili: - Ovde sam do{ao, a do}i }u i na svaki slede}i skup, da vam pogledam u lice i da vas saslu{am.

STRANA^KI KRITERIJUMI Petar Alivojvodi} iz Saveza nezavisnih gra|ana izneo je mi{ljenje da mnogi iz zemunske izvr{ne vlasti nisu dovoljno kompetentni za funkcije koje obavljaju zbog toga {to je kriterijum za njihovo postavljanje jednim delom bio strana~ki obojen. Alivojvodi} je dodao da o~ekuje da se kona~no promeni pona{anje vlasti, kako se ne bi ponavljale gre{ke prethodne vladaju}e garniture.

211 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

Poku{aj uspostavljanja stalnog dijaloga gra|ana i vlasti na po~etku mandata, mnogi iz vlasti DOS nisu shvatili kao koristan

212 POLITIKA

"Hronika" broj 26/ 10. mart 2001.

"Zemun je grad" - tribina Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun NEMA SAMOUPRAVE AKO NEMA PARA Svaka op{tina }e mo}i da bira izme|u tri mod- ela uprave: evropskog, ameri~kog ili "modela gradskog menad`era"

Tribinu pod nazivom "Zemun je grad" odr`anu u sredu 25. aprila 2001. godine u sve~anoj sali u Kosovskoj 9, obele`ila je jednodu{na ocena svih prisutnih da Zemun odavno zaslu`uje ono {to je nekada imao - status grada. Skup je organizovao Savez nezavisnih gra|ana za Zemun, a uprkos ~injenici da se termin odr`avanja tribine poklopio sa terminom odigravanja fudbalske utakmice izme|u nacionalnih selekcija Jugoslavije i Rusije, tribini je prusustvovalo vi{e desetina gra|ana Zemuna. Pored predsednika SO Zemun dr Vladana Jani}ijevi}a, skupu su se odazvali i ~lanovi Izvr{nog odbora Op{tine Gordana Orli}, Velimir Kne`evi}, \or|e Nedeljkovi} i Vladimir Novicki, kao i predstavnici ve}ine stranaka ~lanica DOS i rukovodstvo zemunskog odbora Srpskog pokreta obnove. Oni su se slo`ili sa inicijativom poteklom od strane gra|ana da Zemun treba da dobije status grada, kao i sa tim da Sur~in i Batajnica ispunjavaju sve uslove da postanu op{tine. SNG za Zemun je, podr`avaju}i ideju o osnivanju ovih dveju op{tina, istakao da }e to biti najbolji na~in da se ostvari skora budu}a saradnja Zemuna sa Sur~inom i Batajnicom na gradskom nivou. Gost tribine dr Sne`ana \or|evi}, docent na Fakultetu poli- ti~kih nauka i ~lan ekspertskog tima za dono{enje novog Zakona o lokalnoj samoupravi, istakla je neophodnost uspostavljanja efikasne lokalne samouprave i decentralizaciju dru{tva, kao bitnih oblika demokratskog poretka i preduslova za evropsku integraciju na{e zemlje. \or|evi} je prisutne upoznala sa najva`nijim odredbama predloga novog zakona. Njime je data mogu}nost op{tini da bira izme|u tri modela uprave, a to su evropski, ameri~ki i model gradskog

213 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. menad`era. Dok je po evropskom modelu gradona~elnik koji se bira od stranaka u Skup{tini, nosilac relativno malih ovla{}enja, ameri~ki model podrazumeva jakog gradona~elni- ka, neposredno izabranog od strane gra|ana, sa polugom izvr{ne vlasti u svojim rukama. Tre}i model, nazvan "gradski menad`er", prema re~ima Sne`ane \or|evi}, predstavlja pro- fesionalca koji se imenuje i koji sa op{tinom pravi jednu vrstu ugovora. - Novim Zakonom o lokalnoj samoupravi }e biti uvedena finansijska autonomija op{tina, koje }e tako imati motiv da zara|uju novac. Planira se i institucija Ombudsmana, formi- ranje op{tinske policije koja }e biti znatno efikasnija, kao i Saveta za za{titu lokalne samouprave, najavila je \or|evi}. Izlaganje ~lana Izvr{nog odbora SO Zemun Vladimira Novickog o mesnim zajednicama kao osnovnom obliku par- ticipacije gra|ana, izazvalo je dosta polemika i kritika na ra~un nove op{tinske vlasti zbog na~ina na koji su izabrani saveti mesnih zajednica. Op{tinskim ~elnicima je zamereno to {to su u savete mesnih zajednica imenovali neke ljude koji u svojim sredinama nemaju neophodan ugled i autoritet, i {to je, prema re~ima jednog broja diskutanata, u nekim slu~ajevima kriterijum bila pripadnost odre|enim politi~kim strankama. Kako je tribina odmicala ~inilo se da su neke teme neplani- rano "isplivale na povr{inu" i da se prisutni gra|ani ne}e razi}i ni do poslednjeg "no}nog" autobusa. Koliko su ovakve tribine potrebne Zemunu, pokazali su sami gra|ani, koji su i po izlasku iz sale, jo{ dobrih tridesetak minuta proveli u "`ivom" razgovoru u parku ispred zgrade u Kosovskoj 9.

NIKOLA KOJI}

PETI PUT ISTI ZAHTEV Savez nezavisnih gra|ana za Zemun smatra da je zahtev da Sur~in i Batajnica postanu posebne op{tine, koji se ve} peti put periodi~no obnavlja u poslednjih tridesetak godina, potpuno legit- iman izraz potrebe za efikasnijim funkcionisanjem svih oblika privrednog, ekonomskog i dru{tvenog `ivota Sur~ina, Batajnice i ostalih naselja Donjeg Srema.

214 POLITIKA

MANJE OD NEKIH SELA Ve}ina prisutnih se slo`ila sa stavom predsednika SO Zemun dr Vladana Jani}ijevi}a, koji je baziran na ~injenici da je napla}eni porez sa teritorije Zemuna u neskladu sa op{tinskim bud`etom. - Gradske op{tine imaju manje prava i nadle`nosti nego i naj- manje seoska op{tina, zaklju~io je Jani}ijevi}.

Petar Buno{ je predstavljao gra|ane Batajnice

215 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 53/ 20. april 2002.

Kako podi}i "kapacitet institucija lokalne samouprave" (drugi seminar) ZEMUN IMA MANJE PRAVA OD UBA

Drugi seminar pod nazivom "Podizanje kapaciteta institucija lokalne samouprave", u organizaciji G-17 plus i PALGO centra, odr`an je u petak 12. aprila u kabinetu predsednika SO Zemun. Cilj je ovog seminara je upoznavanje zainteresovanih ~inilaca lokalne zajednice sa pravcima kretanja reformi u Srbiji i podiza- nju njihove svesti. Za razliku od prvog, koji je tretirao teorijske aspekte institucija lokalne samouprave, ovaj se vi{e bavio nor- mativnim pitanjima, odnosno zakonskom regulativom. Pred oko dvadesetak prisutnih, uklju~uju}i i ~etiri op{tinska odbornika, na skupu su o novim zakonskim re{enjima govorili sudija Ustavnog suda Srbije Slobodan Vu~eti}, savetnik Ekonomskog instituta dr Zoran Njegovan, prof. dr Ksenija Petovar i prof. dr Ratko Bo`ovi}. Naredni, tre}i, seminar planiran je za 17. maj, a tretira}e empirijski aspekt institucija lokalne samouprave. Govore}i o pretpostavkama ustavnih i institucionalnih prome- na Slobodan Vu~eti} je izrazio o~ekivanje da }e novi Ustav doneti i visok stepen decentralizacije, kojim }e Srbija biti podeljena na {est regiona, a koji ne}e imati atribute dr`ave. Dodaju}i da }e sve budu}e odluke izvr{nih odbora op{tina biti legalne samo ako nisu u sukobu sa statutom op{tina on je naglasio: -Danas zemunska op{tina ima manje prava od Uba, a Beograd ima ista prava kao i Surdulica. Srbija ima najglomaznije op{tine u Evropi, jer kod nas one imaju i po dva miliona stanovnika. O~ekuje se da }e Beograd dobiti status regiona. SLOBODAN AVRAMOVI}

NEKOMPETENTNO ^INOVNI[TVO - Lokalni predstavnici se danas mnogo vi{e okre}u direktiva- ma vi{ih partijskih instanci nego interesima gra|ana. Problem je i nekompetentno ~inovni{tvo. Kada bi se lokalna vlast vi{e anga`ovala i `ivot gra|ana bi bio bolji, a to bi obezbedilo i dobar rejting vladaju}oj strukturi na izborima. Tek kada DOS izgubi glasove gra|ana zapita}e se gde je pogre{io, istakla je Ksenija Petovar.

216 POLITIKA

"Hronika" broj 54/ 11. maj 2002.

Skandalozno pona{anje nekih op{tinskih ~elnika na tribini o korupciji SVETI \OR\E UBIVA “KOKO[KU”

Dan pre otvaranja tr`nog centra "Zemunikum", 24. aprila, organizovana je tribina sa temom "Korupcija". I sama tema, ali i sve {to se tom prilikom dogodilo, usko su povezani sa doga|ajima koji su se poslednjih desetak dana odigravali u Zemunu. Naime, uporedo sa sigurnim najavama o otvaranju "Zemunikuma", koji ima nelegalnu privremenu dozvolu, op{tinari su ru{ili ugostiteljske i druge objekte na Keju oslobo|enja i ras~i{}avali zelene povr{ine ovog {etali{ta. Ovi kontradiktorni doga|aji uticali su da je bilo ~ak i najava "orga- nizovanog protesta" prilikom otvaranja "Zemunikuma", pa nije ~udo {to se vi{e od stotinak Zemunaca okupilo na tribini u sali u Kosovskoj ulici. Na skupu su, kao gosti zemunskog "Otpora" i "Hronike", govorili profesor ^edomir ^upi}, ~lan Saveta za borbu protiv korupcije, te advokat Miroslav Todorovi}, dugogodi{nji sudija Okru`nog suda. Dok su gosti iznosili stru~na zapa`anja o problemu korup- cije, njenoj definiciji, nastanku i razvoju, posebno ukazav{i da u sudskim dosijeima ne postoji ni jedna prijava niti postupak po pitanju korupcije, kao i da se borbi protiv ove "bolesti dru{tva", kako su je nazvali, ne poklanja dovoljno pa`nje, ~lanovi Izvr{nog odbora SO Zemun \or|e Nedeljkovi} i @arko [aki} nekoliko puta su poku{ali da prekinu predavanje, jer je bilo, kako su govorili, "previ{e dugo". Kad se izlaganje pozvanih zavr{ilo, re~ je uzeo Nedeljkovi}, optu`uju}i "Hroniku za Zemun" zbog organizovanja skupa i deljenja letaka kojima su gra|ani obave{tavani o ovoj tribini. Njegovo izlaganje prekinula je bura negodovanja okupljenih gra|ana. Oni su vikali da su tema kako korupcija, tako i "Zemunikum", da bi se nje trebalo dr`ati, ali i da ni{ta ne smeta {to je tribinu organizovala "Hronika". Dijalog se pretvo- rio u nadvikivanje razlju}enih glasova, a u jednom trenutku [aki} je jednog starijeg ~oveka iz publike glasno opsovao re~ima neprili~nim za novine. 217 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

\or|e Nedeljkovi} je novinarki frankfurtskih "Vesti" (list koji izlazi za na{e ljude {irom Evrope) dobacio: "]uti, koko{ko". Gra|ani su branili organizatore, nazivaju}i op{tinare "lopovima koji ni{ta nisu promenili" i gnevno ih pita- ju}i {ta je sa "Zemunikumom". Tribina je trajala du`e od pred- vi|ena dva sata, a svoje probleme, nevezane za aferu oko "Zemunikuma" izlagali su i drugi gra|ani kojima je "Otpor" obe}ao besplatnu advokatsku pomo}. Od javno pozvanih predstavnika institucija odazvala se grupa odbornika na ~elu sa predsednikom SO Zemun dr Vladanom Jani}ijevi}em, predsednikom IO SO Zemun Veroljubom Jovan~evi}em i potpredsednikom Ivanom Aksentijevi}em, a u~e{}e u diskusiji imao je ~lan IO Jovica An|elkovi}. Na~elnik OUP Zemun Milan Miljojkovi} se tako|e odazvao pozivu, a skup na temu "Korupcija" ignorisali su i nisu do{li, i pored li~nog uru~enog poziva, Neboj{a Simonovi}, direktor JP "Poslovni prostor" (sa saradnicima), i predsednik IV op{tinskog suda \or|e Mirkovi}. FILIP KNE`EVI}

PRVI PUT NIJE USPELO Izgleda da je nekim ~lanovima "op{tinske vlade" najvi{e smetalo to {to se, tek kad se "Hronika" uklju~ila u organizaciju ove tribine, pojavio tako veliki broj gra|ana, zainteresovanih za razgovor o korupciji. Da podsetimo, ova tribina je provobitno trebala da bude odr`ana 22. marta, ali "zbog njenog zakazivanja na Mladence" i drugih organizacionih propusta nije bilo nikakvog odziva. "Hronika" tada nije bila uklju~ena u organizaciju tribine.

218 POLITIKA

"Hronika" broj 55/ 25. maj 2002.

[ta se zbiva sa dobitnicima Povelje BIO JEDNOM JEDAN "OTPOR"

Tribina o korupciji koju su organizovali zemunski "Otpor" i "Hronika za Zemun", odr`ana 24. aprila, izgleda da je ozbiljno pogodila neke krugove u op{tinskoj vlasti. To, na svoj na~in, pokazuje i faks, koji je stigao na adresu "Hronike", poslat sa faksa jednog od potpredsednika Skup{tine op{tine, a potpisan od strane "otpora{a" Zorana \uri}a, sa slede}im tekstom: "Sla`emo se sa navodima da nismo bili upoznati kakav sadr`aj }e urednik "Zemunske hronike" staviti na pozivnice za ovaj na{ skup". Sporna re~enica na pozivnicama je glasila: "Do|ite da vidimo da li }e se odazvati predstavnici Skup{tine op{tine, organa uprave i ^etvrtog op{tinskog suda". Izgleda da su neki doju~era{nji opozicioni buka~i, a dana{nji "nosioci vlasti", jo{ jednom pokazali koliko su osetljivi i koliko imaju visoko mi{ljenje o sebi i svom zna~aju u istoriji Zemuna. Jo{ pre po~etka ove tribine Zorana \uri}a su napali zbog te re~enice na letku i plakatu, a na tribini su ~ak izazvali i incident, sa ciljem da se {to manje govori o korupciji i da se tok razgovora skrene na drugu stranu. Pa`nju zaslu`uje i poni`avaju}a situacija u kojoj su se na{li neki predstavnici zemunskog "Otpora", zbog ~ega su dobitni- ci op{tinske Povelje borca za gra|anske slobode primorani da se maltene izvinjavaju vlastima i "peru ruke" od jedne sasvim benigne re~enice. Bilo bi mnogo umesnije i mnogo vi{e u duhu tradicije "Otpora" da su se zemunski "otpora{i" usudili da javno osude izostanak sa tribine mnogih op{tinskih funkcionera, na~elnika, predsednika suda… H.Z.Z.

219 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

Hronologija delovanja Saveza nezavisnih gra|ana Zemuna o okviru demokratske opozicije 1997 - 2000.

NEMA PRI^E BEZ NEZAVISNIH GRA\ANA

Na sastanku Udru`ene opozicije Zemuna 18. jula 2000. godine, re~eno je: "Propust je izostavljanje SNGZ" (I. Aksentijevi}, SD); "SNGZ mora ostati prisutan zbog njegove prethodne aktivnos- ti" (J. Mandi}, DS); "Svakako treba dati podr{ku SNGZ" (\. Nedeljkovi}, NRS); "Postoji mogu}nost pomeranja kvota u zavisnosti od lokalnih prilika, kako bi SNGZ u~estvovao sa nama" (V. Markovi}, SDU); "Sla`emo se da SNGZ treba dati prostor" (D. Kenig, GSS); "Podr`avamo u~e{}e SNG u na{oj pri~i" (A. Mladenovi}, DSS); "SNGZ }e biti uklju~en, makar se mi iz SZP odrekli svojih procenata" (@. [aki}, DHSS)

1997.

Posle osniva~ke Skup{tine 5. juna, tokom jula, Savez neza- visnih gra|ana za Zemun se anga`ovao na za{titi ljudskih prava u slu~aju porodice Barbali}. Organizovan je sedmod- nevni protest gra|ana u Ulici Radi~a Petrovi}a, odr`avane su konferencije za {tampu. Zahtevi SNGZ su u{li u zvani~an dnevni red 9. sednice Skup{tine grada Beograda, koja nikada nije odr`ana zbog nedostatka kvoruma. U tom periodu je do{lo do zao{trene situacije u Zemunu, na fotokopirnicu pot- predsednika Lj. Rankova je ba~ena bomba, sru{eni su spomenici na Jevrejskom groblju. * U septembru, SNGZ je u~estvovao na izborima za Republi~ku Skup{tinu. Od 16 prijavljenih stranaka, SNGZ je sa oko 1.300 glasova bio na {estom mestu. * Do kraja godine objavljeno je zamrzavanje aktivnosti zbog propagandne kampanje za izbor predsednika Srbije.

220 POLITIKA

1998.

Od januara je po~eo da izlazi iz {tampe Bilten SNGZ koji je na 4 strane i u tira`u od 300 primeraka izlazio tokom cele godine (12 brojeva). * Po~etkom marta je i pored otkazivanja ve} upla}enog ter- mina odr`ana Tribina na temu "Urbanizam kao ogledalo vlasti". * U junu je postavljena prezentacija Saveza na Internetu. * U avgustu je ostvaren susret sa Savezom gra|ana Subotice. Prilikom posete, u Subotici je potpisana i zajedni~ka izjava za javnost. * Povodom izbacivanja KUD "Branko Radi~evi}" SNGZ je aktivno u~estvovao u javnoj osudi ovog nezakonitog postup- ka. * Prvu zajedni~ku izjavu i obra}anje gra|anima Zemuna, gra|anske i demokratske stranke Zemuna (DS, GSS, DSS, SD i SNGZ) potpisale su 20. oktobra. Odr`ana zajedni~ka konferencija za {tampu 4. novembra, a 5. novembra zajed- ni~ki je polo`en venac na Spomen kosturnicu na Zemunskom groblju. Tom prilikom je {tampan zajedni~ki bilten u tira`u od 10.000 primeraka pod nazivom GLAS ZA ZEMUN i povodom enormnog pove}anja cena zakupa poslovnog prostora zemu- nskim zanatlijama. * Krajem jeseni ponu|en je predlog politi~kim organizacija- ma opozicije da se oformi Savez za Zemun. Predlo`eno pokretanje zajedni~kog javnog glasila: novina "GLAS ZA ZEMUN".

221 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

1999.

Nije prihva}en poziv za pristupanje Savezu za promene. SNGZ je bio protiv sklapanja parcijalnih koalicija. Promovisana je ideja SVI ZA ZEMUN. * Drugi broj "GLASA ZA ZEMUN" u istom tira`u, {tampan je u februaru povodom privatizacije Doma "Pinki" i pove}anja broja izbornih jedinica. * Zbog nezainteresovanosti centrala politi~kih stranaka opozicije za pokretanje novina, Dragan Stojkovi} osniva i pokre}e izdavanje privatnih novina "Hronika kulturnog i dru{tvenog `ivota za Zemun" (9.februar) koja je jednom mese~no izlazila do februara 2000. godine. * Posle izbijanja rata, krajem marta, izdato je Saop{tenje o obustavi politi~kih aktivnosti za vreme ratnog stanja. * U julu je nastavljeno izdavanje Biltena SNGZ, do septem- bra je iza{ao 15. broj. * U obra}anju javnosti i politi~kim organizacijama opozicije predsednik IO SNGZ Dragan Stojkovi}, od 7. avgusta upozo- rava na opasnost od sukoba, poziva na udru`ivanje u Zemunu i gra|anski pokret otpora. * ^lanovi Izvr{nog odbora SNGZ su inicijatori osnivanja Odbora za za{titu starog jezgra Zemuna koji je organizovao potpisivanje peticije gra|ana povodom bespravne gradnje na Trgu pobede u koje su se uklju~ili i aktivisti op{tinskih odbo- ra DS, DSS, GSS i SDU. * Po~etkom oktobra predsednik IO je u~estvovao u konstitu- isanju Gra|anskog parlamenta Srbije u ^a~ku i u njegovom radu je redovno u~estvovao do novembra 2000. godine, kada je odr`an i poslednji skup u oslobo|enom Zemunu.

222 POLITIKA

* U novembru se obnavljaju razgovori o udru`ivanju svih opozicionih stranaka u Zemunu. * Prvi sastanak predstavnika opozicionih stranaka Zemuna odr`an je 17. decembra 1999. godine u ku}i Jovana Mandi}a. Koordinator okupljanja je bio SNGZ a sastanak je vodio predsednik IO SNG Dragan Stojkovi}. Sastanku su prisustvo- vali: SNGZ (D. Stojkovi}, Lj. Rankov); DS (Du{an Raki}, Jovan Mandi}, A. Ra`natovi}) DSS (Veroljub Jovan~evi}) SD (I. Aksentijevi}, V. Kne`evi}) GSS (D. Kenig), SDU (Z. Jovanovi}); SPO (M. Miti}) i NRS (\. Nedeljkovi}) Gost sas- tanka bio je ekonomista Branko Draga{. Dogovoreno {tam- panje zajedni~kog novogodi{njeg letka i organizacija tribine "Kuda ide Zemun". * Drugi sastanak odr`an 22. decembra, u istom strana~kom sastavu. Prvi put je u~estvovao predstavnik DHSS @. [aki}. SNG prilo`io "Program za Zemun" sa slede}im tezama: 1. Uspostava zakonitosti (Revizija svih ugovora koje je sklopila radikalska op{tinska vlast; Primena zakona) 2. Racionalizacija javnih slu`bi (Smanjenje broja zaposlenih u upravi) 3. Pro{irenje samostalnosti prigradske regije u okviru op{tine (Vra}anje mesnih zajednica; Preno{enje ovla{}enja na mesne kancelarije). 4. Reorganizacija komunalnih slu`bi i javnih preduze}a (Stvaranje nezavisnog javnog informisanja; Organizacija lokalnog javnog prevoza; "Gradska ~isto}a") 5. Re{avanje urbanisti~kih problema starog gradskog jezgra (Izrada DUP Starog jezgra; Za{tita Keja oslobo|enja; Ure|enje pijace; Regulacija saobra}aja). Predsedavao Dragan Stojkovi}.

2000. Tre}i sastanak odr`an 19. januara 2000. godine u istom strana~kom sastavu. Predsedavao Dragan Stojkovi}. Analizirana akcija rasturanja letka - novogodi{nje ~estitke gra|anima Zemuna.

223 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

* ^etvrti sastanak odr`an 26. januara. Osim uobi~ajenog sas- tava, prvi put je u~estvovala delegacija Nove Demokratije. Dogovor o organizaciji Tribine "Kuda ide Zemun". Predsedavao Dragan Stojkovi}. * Peti sastanak odr`an 2. februara. Sastanku prisustvao i predstavnik ND - Koalicije DAN. Utvr|en tok i program tribi- ne. Organizator: Odbor za za{titu starog jezgra Zemuna. U zajedni~kom saop{tenju stoji: "Stranke demokratske opozici- je Zemuna bezrezervno podr`avaju sve elemente dva pot- pisana dokumenta od 10. janura 2000." (re~ je o dogovoru lidera stranaka opozicije o zajedni~kom delovanju). Pred- vi|eno promovisanje inicijative za formiranje Gra|anskog parlamenta sa radnim naslovom "SVI ZA ZEMUN". Predsedavao Dragan Stojkovi}. Dan pre odr`avanje tribine, 9. februara odr`an {esti sastanak. * Tribina zakazana za 10. februar nije odr`ana - op{tinske vlasti su zaklju~ale salu i spre~ile odr`avanje skupa. Ipak, Okupljenim gra|anima se u parku ispred op{tine u ime orga- nizatora obratio Dragan Stojkovi}, a sa prozora OO SPO na drugom spratu Kosovske 9 pro~itana su planirana saop{tenja - govorili su Ljubomir Rankov i Dragutin Balaban-Bajka. * Dogovorom koordinaciju preuzima svakog meseca druga stranka. Sastanak odr`an 22. februara vodio je Jovan Mandi} (DS). Analizirana je situacija posle neodr`ane Tribine. Dragan Stojkovi} je izjavio da zavr{ena pri~a sa Odborom, da su politi~ke organizacije iza{le na ~istinu i da treba da preuz- mu vo|enje daljih akcija. * U znak protesta zbog zabrane odr`avanja Tribine na inici- jativu SNG ZZ grupa gra|ana je od 17. februara do Uskrsa svakog ~etvrtka palila sve}e oko Zavetnog krsta porodice Uro{evi} na Trgu pobede. * Osmi sastanak odr`an 29. februara. Sastanak vodio @arko [aki}. Direktor "Beograd filma" ne sme da ustupi salu bioskopa "Sloboda" za Tribinu. SNG poziva na akciju paljenja 224 POLITIKA sve}a pored Krsta. Zakazano osve{tavanje Krsta. "Nastavak posla oko plakata o po~asnim gra|anima Zemuna. * Deveti sastanak odr`an je 6. marta, prvi put prisutan pred- stavnik PDS (I. Barali}). Predsedavao \. Nedeljkovi}. Sastanak napustio predstavnik SPO (M. Miti}) zbog tekstova J. Mandi}a o stanju u GSB. Odbijen ponovljen zahtev za kori{}enje sale u Kosovskoj 9. * U nedelju 12. marta veliki broj gra|ana se okupio oko Zavetnog krsta, pale}i sve}e i prisustvuju}i njegovom osve{tavanju koje nije u~injeno posle preseljenja iz porte Nikolajevske crkve, a i zbog arhitektonsko-urbanisti~kog skr- navljenja izgradnjom objekata na Trgu. * Deseti sastanak 14. marta. Na dnevnom redu potpisivanje sporazuma o saradnji stranaka na lokalnom nivou i izrada letaka i plakata. Predstavnik SPO odbacuje potpisivanje spo- razuma o saradnji. V. Markovi} (SDU) prihvata da sporazum ne mora da bude potpisan. D. Stojkovi} (SNGZ) umesto spo- razuma predla`e potpisivanje zajedni~ke "Izjave o sradnji". Predsedavao Dragoljub Kenig (GSS). * Jedanaesti sastanak odr`an 4. aprila. Prvi put koordinaciji prisustvuje i predstavnik Demokratske alternative (G.Orli}) Usvajanje izgleda i sadr`aja plakata o po~asnim gra|anima, dogovaranje oko tehnike distribucije i finansiranja. Nastavak razgovora o potrebi potpisivanja Sporazuma ili "Izjave". Predstavnik DSS izjavljuje da u na~elu prihvataju ideju, ali su zamoljeni od svog Glavnog odbora da ni{ta ne potpisuju, ali to ih ne spre~ava da nastave saradnju. D. Kenig (GSS) ka`e: "Pre mesec dana smo usvojili predlog da se ide na sporazum". I pored dve ponu|ene varijante "Sporazuma (GSS) i "Izjave" (SNGZ) nije dogovoreno potpisivanje nikakvog dokumenta. Sastanak vodio Dragan Stojkovi}. * U pismu Koordinacionom telu Udru`ene demokratske opozicije Zemuna predsednik OO GSS Dragoljub Kenig obave{tava u ime OO GSS: "Od samog po~etka na{eg okup-

225 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. ljanja i rada, smatrali smo i zalagali se da u cilju iskazivanja uzajamnog uva`avanja i bolje saradnje treba potpisati spo- razum - dokument koji bi uspostavio principe i metode aktivnosti ~lanica u UDOZ (Udru`ena demokratska opozicija Zemuna). Po{to predlog koji je sa~inio GSS nije dobio saglas- nost svih… povla~imo iz procedure na{ predlog. Smatramo da odmah treba oformiti radnu grupu, predla`emo da je ~ine DSS, DS, SD i SNGZ." * Tokom maja meseca kona~no je od{tampan letak o po~asnim gra|anima Zemuna, u tira`u od 50.000 primeraka, posle mu~nih natezanja oko teksta, dizajna i kvaliteta {tampe izme|u DS i GSS. * Po~etkom juna, posle akcije lecima, izvr{en je novi napad na sedi{te SNGZ - fotokopirnicu "Sitografija" Lj. Rankova - u toku no}i razvaljen je prozor i po ma{inama ba~ena kiselina. * Posle snimanja priloga sa Lj. Rankovim i D. Stojkovi}em o najnovijem aktu terora prema SNGZ, ekipi TV produkcije "Mre`a" nasilno je oduzeta televizijska kamera od strane obezbe|enja Srpske radikalne stranke. * Nastupilo je zati{je u radu zemunske opozicije u o~ekiva- nju dogovora u vrhovima stranaka. * SNGZ je uputio 10. jula Memorandum predsednicima stranaka DOS, predsednicima op{tinskih odbora i ekspert- skom timu sa zahtevom da se o kvotama i kandidatima dogo- vara na lokalu bez direktiva politi~kih centrala. "Budu}i da se cela strategija priprema van doma{aja op{tinskih odbora poli- ti~kih stranaka, da na{ Savez nije pozivan na sastanke na koji- ma se dogovara strategija izbornog nastupa opozicije, imamo osnova da budemo zabrinuti za re{enja koja }e po svoj prilici biti nametnuta odozgo, bez konsultovanja situacije na terenu. Obave{teni smo da ekspertski tim bez konsultacija odre|uje kvote za u~e{}e stranaka u kandidovanju odbornika…"

226 POLITIKA

* Sastanak Udru`ene opozicije Zemuna odr`an je 18. jula. na inicijativu Demokratske stranke, predsedavao je Jovan Mandi}. Prisustvovali su: DS, DSS, SD, GSS, SNGZ, DHSS, SDU i NRS. Tom prilikom o statusu SNGZ rekli su: I. Aksentijevi} (SD): "Propust je izostavljanje SNGZ". J. Mandi} (DS): "SNGZ mora ostati prisutan zbog njegove prethodne aktivnosti." \. Nedeljkovi} (NRS): "Svakako treba dati podr{ku SNGZ." V.Markovi} (SDU): "Postoji mogu}nost pomeranja kvota u zavisnosti od lokalnih prilika kako bi SNGZ u~estvovao sa nama". D. Kenig: "Sla`em se da SNGZ treba dati prostor". A. Mladenovi} (DSS): "Podr`avamo u~e{}e SNG u na{oj pri~i". @. [aki} (DHSS): "SNGZ }e biti uklju~en, makar se mi iz SZP odrekli svojih procenata." * Na sastanku odr`anom 9. avgusta prvi put su se pojavili i predstavnici Demokratskog centra. Razmatran poslovnik o radu Udru`ene opozicije Zemuna i procenti u~e{}a stranaka u raspodeli mandata. Budu}i da je Pokret za demokratsku Srbiju (PDS) od ekspertskog tima u Zemunu dobio {est man- data, ponudio je da SNGZ od njihove kvote dobije dva man- data, {to su svi prihvatili. * Na neposrednim izborima za Skup{tinu op{tine Zemun, odr`anim 24. septembra, kandidati Saveza nazavisnih gra|ana za Zemun Dragan Stojkovi} i Nikola Dokmanovi}, na listi DOS osvojili su u izbornim jedinicama 6 i 23 ve}inu potrebnih glasova i postali odbornici.

227 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 55/ 25. maj 2002. Hronologija doga|aja i zbivanja posle pobede Demokratske opozicije Srbije na lokalnim izborima 24. septembra 2000. godine NOVA VLAST - STARI METODI Forsiranje partijskih kadrova, borba za fotelje i privilegije, nastojanje da se spre~i pisanje o "nezgodnim temama", li~ne netrpeljivosti i formalno pokrivanje unapred donetih "presuda"… svakako nisu ono zbog ~ega su gra|ani Zemuna masovno glasali za DOS na izborima

Hronologija zbivanja u opozicionim aktivnostima od 1997. do izbora 2000. godine, koju smo objavili u pro{lom broju "Hronike", kao i originalni zapisnici sa opozicionih sastanaka koje posedujemo, ukazuju na nekoliko bitnih i neporecivih ~injenica. Pre svega, opoziciono jezgro je ~inilo samo pet stranaka, me|u kojima je Savez nezavisnih gra|ana za Zemun bio u najmanju ruku ravnopravan ~inilac. Iz SNGZ su poticale mnoge inicijative oko kojih su se okup- ljali ne samo predstavnici op{tinskih odbora stranaka demokratske opozicije, nego i mnogi nestrana~ki opredeljeni gra|ani. Jedna od njih bio je i Odbor za za{titu starog jezgra Zemuna koji je od avgusta 1999. godine bio simbol otpora gra|ana Zemuna radikalskoj vlasti i u prvom planu opozi- cione borbe sve do marta 2000. godine. LJUDI IZ SENKE: Kad je Odbor prepustio vode}u ulogu politi~kim partijama, na scenu je iza{ao jedan broj partijskih aktivista "iz senke" ili bolje re}i iz prikrajka, koji su osetili da je vreme da se uklju~e u predizborne aktivnosti koje su bile na vidiku. Jedan broj ovih "aktivista" u stvari nije ni imao nikakvu aktivnost, bilo je dovoljno da "statiraju" - sve je dogovarano negde "gore" u centralama stranaka, a oni su se samo pojavili da "pokupe" ono {to im "pripada". Najdrasti~niji primeri ovakvih kadrova su Neboj{a Simonovi} i Goran Radovanovi}, koji su se me|u Zemuncima pojavili tek posle konstituisanja vlasti 13. oktobra. Ovi "kadrovi" Demokratske stranke su odmah preuzeli i dve

228 POLITIKA klju~ne poluge nove vlasti - sekretara op{tine i direktora JP ZIPS (Poslovni prostor). Ovi ljudi nisu prisustvovali ni na jed- nom sastanku opozicije, niti su bili vi|eni sa Zemuncima na mnogobrojnim javnim skupovima i protestima. To aktuelnog predsednika OO DS Neboj{u Simonovi}a ne spre~ava da danas daje izjave u stilu "mi smo pobedili" a da SNGZ naziva "takozvani". KRO]ENJE NEPOSLU[NIH: Njihovo pona{anje, kad su stupili na du`nost, od samog po~etka je izazivalo, a kasnije i osnovano nezadovoljstvo zbog o~iglednog nepoznavanja lokalnih prilika i predizbornih obe}anja gra|anima. Upravo na liniji odnosa sa ovom dvojicom predstavnika vlasti, uz podr{ku njihovog partijskog druga potpredsednika SO Aleksandra Ra`natovi}a, dolazilo je do niza konfliktnih situacija i razbijanja jedinstva u zemunskom DOS. Osnovna karakteristika ovog pona{anja bila bi da su oni nastojali da izbornu pobedu gra|ana pripi{u svojoj partiji, na osnovu ~ega bi ta njihova partija trebala da ima i vode}u ulogu, {to pred- stavlja u stvari poku{aj prisvajanja (kra|u) narodne volje. Ostale (manjinske) stranke mogu da slu{aju, a ako ne}e treba ih "ukrotiti". Dakle, oni nisu bili obave{teni da je izborna pobe- da 24. septembra bio svenarodni referendum, da izbore nisu dobile partije, da je na izborima izra`ena volja naroda za promene, da nije dato poverenje ni jednoj pojedina~noj poli- ti~koj partiji. PARTIJSKI PROFITERI: Manipulacijama i sitnim potkuplji- vanjima, manje uticajne ~lanice DOS su stavljene pod kon- trolu tako da je u saradnji sa njima Demokratska stranka po~ela da se pona{a kao gazda u zajedni~koj ku}i. Tako se dogodilo da Demokratska stranka, koja je i na {irem planu godinama u`ivala ugled i uzdanicu demokratskih promena, postane obrazac nedemokratskog pona{anja, puke borbe za vlast i prevlast. Ovakva borba za vlast u nekim "demokratskim" glavama se oslanja na logiku druga Lenjina - revolucija mora da uspe, ona je ugro`ena unutra{njim neprijateljima i "pora`enim snaga- ma" pa je neophodan period konsolidacije vlasti i diktature. Danas se iza ovog tipa prevare krije ~itav jedan e{alon novokomponovanih demokrata i partijskih profitera, kojima je to na~in da se domognu u ovim smutnim vremenima neke li~ne koristi. Od plate, "op{tinskog 'leba", do unosnih poslova, koncesija, provizija… 229 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

BRUKA SA "ZEMUNSKIM NOVINAMA": "Hronika za Zemun" se u Zemunu ispre~ila na putu ovakvim "demokrata- ma", pa je to u krajnjem slu~aju i bio pravi razlog da se njenom izdava~u i uredniku oduzme odborni~ki mandat. Ali, ne samo njemu, nego i drugom odborniku SNGZ, sao- bra}ajnom in`enjeru Nikoli Dokmanovi}u koji svojim volon- terskim anga`manom u Savetu za saobra}aj to ni~im nije zaslu`io. Po~etnu sumnju u odbornika Stojkovi}a izazvala je njego- va odluka da ne prihvati o`ivljavanje od radikala kompromi- tovanog op{tinskog lista "Zemunske novine" dok se ne defi- ni{u novi odnosi u oblasti informisanja i spre~i mogu}nost da op{tinske novine opet, po uzoru na prethodne, postanu partij- ska glasila. Iako je Izdava~ki savet predlo`eni elaborat raz- matrao i usvojio, on je gurnut u fijoku i nije ni stigao do Predsedni{tva DOS, Izvr{nog odbora, a kamoli Skup{tine. Zbog nedefinisanih odnosa Dragan Stojkovi} je nastavio da izdaje "Hroniku za Zemun". To je u nekim glavama, pre svega koordinatora DOS Dragoljuba Keniga i predsednika odborni~ke grupe DOS Du{ana Gamsera (obojica iz Gra|anskog saveza Srbije), izrodilo sumnju da je Stojkovi} "izdajnik", pa su odmah, jo{ krajem 2000. godine javno iznosili tvrdnje da su odbornici SNGZ "~lanovi PDS" i da ih ta partija mora staviti pod kontrolu i "disciplinovati". Iako u "Hronici", u tom periodu, sve do marta 2001. nije bilo nikakvih kriti~kih tekstova, i {to je na razne na~ine promo- visala novu vlast, Gamser je javno izjavio da je {teta {to u Zemunu "nemamo svoje novine koje bi gra|ane Zemuna obavestile o promenama". Prva kazna je odmah i usledila 14. marta - na sednici Skup{tine, naknadnim i iznenadnim ubaci- vanjem na dnevni red, bez izve{taja, rasprave o elaboratu koji je usvojio Izdava~ki savet, Dragan Stojkovi} je razre{en funkcije glavnog i odgovornog urednika "Zemunskih novina", a odmah posle toga i Mirjana Barali} je podnela ostavku na mesto predsednika Izdava~kog saveta. "NEZGODNE" TEME: Povodom "prvih sto dana" nove vlasti Savez nezavisnih gra|ana je organizovao javnu tribinu, na kojoj su gra|ani govorili o prvim pojavama neodlu~nosti i gre{kama nove vlasti, "Hronika" je, po{tuju}i principe slo- bodnog i nezavisnog novinarstva, ali i iskustvo iz vremena kad se gotovo jedina na medijskom planu suprotstavljala radikalskoj vlasti u Zemunu, po~ela da se bavi i, neki bi rekli, 230 POLITIKA

"nezgodnim" temama. Najpre je to bilo zbog odlaganja ru{enja onih nakardnih objekata na Trgu pobede, a posle toga zbog odluke u JP ZIPS o izdavanju lokala i obnavljanju ugovora sa zakupcima "Stare kapetanije". Po{to je me|u ~lanicama DOS do{lo do razlaza povodom izbora Neboj{e Simonovi}a za direktora JP ZIPS, "Hronika" je i o tome objektivno izve{tavala, pa je na nju svaljena krivica da "radi protiv DOS", iako je potpredsednik SO Zemun A. Ra`natovi} ucenjivao Skup{tinu istupanjem svoje stranke iz DOS, ako Simonovi} ne bude izabran za direktora ZIPS. TRIBINA: SNGZ je 26. aprila 2001. godine organizovao i uspe{nu javnu tribinu na temu ZEMUN JE GRAD povodom Zakona o lokalnoj samoupravi i zahteva Zemunaca za ve}om samostalno{}u u zajednici sa Beogradom. PRVI "KOORDINATOR": Otvaranje problema na relaciji SNGZ - DOS po~elo je u junu 2001. Shodno svojim tuma~enji- ma odnosa u DOS koordinator Kenig, na i ina~e retke sas- tanke zemunskog DOS, nije upu}ivao pozive predstavnicima SNGZ. Njegovo tuma~enje je i dalje bilo da je SNG "kolektivni ~lan" PDS, i da ove ~lanice imaju pravo na jedan glas u radu zemunskog DOS. To je izazvalo reakciju IO SNGZ, koji je uputio zvani~an dopis predsedni{tvu DOS - u kome je predla- gana i smena koordinatora, o ~emu je "Hronika" op{irno izvestila u brojevima 33 i 34 (16/30. jun). Oko statusa SNGZ u DOS mi{ljenja su bila podeljena, tako da je ipak zadr`an sta- tus quo. SPOR OKO "ZEMUNIKUMA": Tokom oktobra pro{le godine do{lo je do dramati~nog zao{travanja odnosa unutar koalicije DOS, zbog nastojanja grupe oko Demokratske stranke na ~elu sa sekretarom op{tine Goranom Radovanovi}em da se izda privremena gra|evinska dozvola za tr`ni centar "Zemunikum". Posle dva glasanja na Izvr{nom odboru, preglasavanja i izdavanja nezakonitog re{enja, do{lo je do javne polemike u "Glasu javnosti" izme|u ~lana IO \or|a Nedeljkovi}a i odbornika SNGZ Dragana Stojkovi}a. Predsednik IO SNGZ Ljubomir Rankov je 23. oktobra izdao saop{tenje za javnost povodom slu~aja "Zemunikum". Na sednici Predsedni{tva DOS, odr`anoj 30. oktobra, ve}ina u~esnika u diskusiji je osudila izdavanje nelegalnog re{enja o "Zemunikumu". Tada se dogodio i incident koji su napravili upravo glavni protagonisti tog bezakonja - pred- stavnici Narodne radikalne stranke \or|e Nedeljkovi} i 231 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

DHSS @arko [aki}. Oni su verbalno napali prisutnog pred- stavnika SNGZ Dragana Stojkovi}a nizom uvreda, vikom i agresivno{}u, koja je nezabele`ena u radu DOS. To je imalo za posledicu saop{tenje IO SNGZ o zamrzavanju svog u~e{}a u radu zemunskog DOS - dok se u njegovim redovima nalazi osobe koje su po svom kulturnom i "demokratskom" nivou mnogo bli`e predstavnicima prethodne radikalske vlasti. Od tada SNGZ ne u~estvuje u radu zemunskog DOS. Povodom pisanja o "Zemunikumu" jedan od vrlih protagonista ove pri~e tada je prokomentarisao da Stojkovi}a "mo`e da proguta mrak". DRUGI "KOORDINATOR": Po{to ~lanice DOS Demokrat- ska stranka Srbije i Socijaldemokratija nisu popu{tale ovim pritiscima, rad takozvanog Predsedni{tva DOS Zemuna je to- kom predsednikovanja Zorke Jovanovi} (Socijaldemoktratska unija) sveden na formalnost. Ni jedna od goru}ih tema u op{tini nije razmatrana - verovatno da bi bile izbegnute dalje podele i sukobi. NOVE AKCIJE SNG: Tokom jeseni je izbio jo{ jedan javni problem oko kojega su se suprotstavili gra|ani i pojedinci iz vlasti. Lo{e vo|en sudski proces povodom osloba|anja zgrade "Magistrata", na kojoj se jo{ vijore radikalski barjaci i izbega- vanje da se proslava Dana op{tine 5. novembra obele`i u znaku 250 godina gra|anske uprave u Zemunu, naterala je gra|ane Zemuna da zapale prve sve}e za novu vlast - na Trgu pobede ispred "Magistrata". U organizaciji SNGZ gra|ani su protestvovali paljenjem 250 sve}a, nezadovoljni radom op{tin- skih vlasti. U decembru 2001. godine radikalska "Velika Srbija" je posvetila zapa`en prostor "Hronici za Zemun", a za njenog urednika je izme|u ostalog napisano da ima "sku~en um". NAJAVLJENO "RAZRA^UNAVANJE": "Hronika za Zemun" je u me|uvremenu nastavila da anga`ovano prati sve doga|aje, da bez straha i kompromisa pi{e o svim osetljivim temama i da time navla~i na sebe gnev politi~ara koji su se domogli vlasti. Vrhunac je izgleda bio uvodnik sa naslovom "Vrapci i orlu{ine" koji je Zoranu \in|i}u o{tro zamerio pona{anje u aferi oko izjava profesora ^edomira ^upi}a i vlasnika "Pink" televizije @eljka Mitrovi}a. To je bio razlog da se u Biltenu OO DS (broj 3/april) iskoristi pismo ~italaca - Zemuncima dobro poznate dr Smilje Kozomara Mai} i najavi "razra~unavanje" sa Draganom Stojkovi}em i oduzimanje 232 POLITIKA mandata odbornika. U odgovoru na to pismo predsednik OO DS Neboj{a Simonovi}, poput radikalskih novinara, za Dragana Stojkovi}a ka`e da ima "bolesnu ma{tu", svrstava ga zajedno sa radikalima u "pora`ene snage", a Savez nezavisnih gra|ana naziva "takozvanim", dok je zahtev za oduzimanje mandata od strane Pokreta za demokratsku Srbiju ocenio na slede}i na~in: "Oni su to (delimi~no i pod na{im uticajem) i poku{ali, ali njihova snaga za sada nije dovoljna da se to u~ini". NIJE "GOTOVO": Simonovi} je dalje najavio "bespo{tednu borbu" i "rezultate za 15-20 dana". Rezultati te "bespo{tedne borbe" su sada vidljivi gra|anima Zemuna: bez razmatranja i izve{taja Skup{tini komisije za administrativna i mandatska pitanja, kr{enjem ~lana 50. Poslovnika o radu Skup{tine, progla{en je prestanak mandata ~etvorici odbornika.

Rukovodioci: predsednik op{tine sa potpredsednicima, predsed- nikom i ~lanovima Izvr{nog odbora

233 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 75/ 26. april 2003.

Intervju: Nenad Bogdanovi}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda ZEMUN NE MO@E SEBE DA IZDR@AVA BEZ BEOGRADA

Zemun ne stvara dovoljno novca da bi sebe izdr`avao. Zemun ima velike delove koji se bave poljoprivredom i koji ne donose velike prihode. Zemunska privreda pro{la je kao i rakovi~ka. Zato bi Zemunu bilo te`e nego Novom Beogradu bez beogradske kase. Ogromni su tro{kovi odr`avanja prigradskih delova, a Zemun mnogo toga ima. U pri~ama o Zemunu kao gradu ima mnogo proizvoljnosti. Imali smo sve podatke i analize prema kojima je samo ~etiri, pet op{tina u Beogradu u plusu, a me|u njima nema Zemuna… ka`e Nenad Bogdanovi}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda, koji je ovih dana dao intervju "Hronici za Zemun".

Da li je to razlog {to se i o lokaciji svakog kioska u zemun- skoj op{tini odlu~uje u Beogradu? - Polazna konstatacija nije ta~na. Sudbina svakog kioska zav- isi od Zemuna i grad sa tim nema ni{ta. Plan lokacija za kioske predla`e zemunska op{tina, a jedino gradske stru~ne slu`be proveravaju da li je sve u redu sa aspekta saobra}aja, eventu- alnog ugro`avanja komunalne infrastrukture ili zelenih javnih povr{ina. Bilo bi glupo praviti takve stru~ne slu`be po op{tinama, jer bi to bilo samo uve}avanje administracije. Zna~i, Grad ne odlu~uje niti o jednom kiosku, niti je bilo kojoj op{tini uve}ao predlog makar za jedan kiosk. U Zemunu je, me|utium, aktuel- na zabluda da se neki divlji objekti ne mogu ru{iti, jer zemunska op{tina za to nema para. Taj argument ne va`i ni za jednu op{tinu u Beogradu. U gradu smo spremni i rebalans bud`eta da pravi- mo ako se u nekoj op{tini odlu~e za ru{enje. Da li to va`i i za Prvomajsku ulicu, gde je o~igledna kon- centracija gradnje bez dozvole? - Problem Prvomajske }e do}i na dnevni red kad se bude re{avao saobra}aj u Zemunu. Tada ne}e biti poga|anja. Svi koji su gradili nezakonito moraju da znaju da je ru{enje neizbe`no. Logi~no je da se u ~etvorogodi{njem mandatu ove op{tine taj problem re{i.

234 POLITIKA

Radikalska vlast ostavila je u nasle|e nova divlja naselja kao {to su "Busije", "Grmovac", "Plavi horizonti"... Mo`e li se to urbanizovati? - Ljudi u tim naseljima `ive u nehumanim uslovima. To }e nam promeniti generalnu strategiju u Gradu. Svi divlji konglomerati ne re{avaju se pojedina~nim aktima. Poku{a}emo da re{imo tako stvorene situacije regulacionim planovima. U izradi je plan za "Altinu". Prethodno se utvr|uje koji je deo za stanovanje, a koji za druge namene. Ovo }e biti dobar primer i za druga naselja zaga|ena divljom gradnjom, {to je podsticao Zakon o legalizaci- ji stambene gradnje iz prethodnog re`ima. Te odredbe su kon- tradiktorne zakonu koji sankcioni{e bespravnu gradnju kao krivi~no delo. Odluka Grada da se stanovnici nehigijenskog naselja iz Novog Beograda smeste na lokaciji Kamendin izazvala je uznemirenje u naselju Zemun Polje, ~iji stanovnici smatra- ju da je pre~e zbrinjavanje suseda iz obli`njeg romskog nehigijenskog naselja… - Neta~no je da }e se stanovnici nehigijenskih naselja doseliti u Kamendin kako se pri~a. Istina je da je prioritet Beograda nes- tanak nehigijenskih naselja u 2004. Urbanisti tra`e sedam osam lokacija za izgradnju ~etiri do pet hiljada stanova za stanare tzv kartonskih naselja sa beogradskom li~nom kartom i za izbeglice. Prva lokacija za tu namenu je Kamendin izme|u `elezni~ke pruge i autoputa. U stanove koji tu budu izgra|eni bi}e sme{teni stanari zemunskih nehigijenskih naselja i sa Vojnog puta i Ba~kog Ilovnika. Novobeogradska op{tina }e na}i lokaciju za stanovnike nehigijenskih naselja sa njene teritorije, a tako }e biti i u drugim op{tinama. Smatram da bi svi trebalo da budu zado- voljni da se na ovaj na~in zbrine oko 35 do 40 hiljada ugro`enih stanovnika. Za tu namenu je u ovogodi{njem bud`etu rez-

235 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. ervisano 800 miliona dinara. U taj novi kolektivni centar bi}e sme{teno oko pet stotina porodica, dakle tridesetak iz To{inog bunara ne bi predstavljao nikakakv problem.Uz ova higijenska naselja urbanisti predvi|aju i organizovanje saobra}aja, {kola, obdani{ta i trgovine. Da li je ta~no da }e Ratno ostrvo biti oduzeto Zemunu? - Dovoljno je ono {to se doga|alo pro{log leta - kad nesposob- ni nisu organizovali ni prevoz na Lido - da se konstatuje da se Ratnim ostrvom lo{e gazduje. Nedopustivo je da takav dragoceni beogradski resurs ostane neiskori{}en. Za{to ne bi i Ratnim ostr- vom upravljali na isti na~in kako se ~ini na Adi Ciganliji, gde je u poslednje dve godine u~injeno vi{e nego u prethodne dve deceni- je. Me|utim, sa urbanizacijom Ade je zavr{eno i tamo nema vi{e mesta za nove ideje. O sudbini Ratnog ostrva, u svakom slu~aju, ne}e se odlu~ivati u Zemunu. Za sada su mnoge opcije u igri. Od toga da na Lidu ostane manje vi{e neure|ena pla`a i takozvana divljina sa sojenicama pojedinaca, do toga da se tamo gradi beogradski "Menhetn". Stru~njaci }e o tome dati svoju re~, a odlu~iva}e se na osnovu toga {ta se dobija ulaganjem. U svakom slu~aju ne}e ostati ovako kako je lane bilo. Poku{a}emo da ve} ovog leta na zadovoljstvo Zemunaca i Beograda poka`emo kako sve na Lidu mo`e dobro da funkcioni{e. Ima li para za obnovu zemunskih spomenika kulture? - Zemunska op{tina mo`e mnogo vi{e da uradi za obnavljanje i za{titu spomenika kulture, jer zna da smo izdvojili pare za posebne programe. Ali, malo je inicijativa. Na primer, kao biv{i `itelj Zemuna u kojem sam proveo detinjstvo i gde se moja deca {koluju, zalo`io bih se za projekat da se urede stepenice sa Kalvarije prema donjem delu Zemuna. Jo{ jednom ponavljam da zemunska uprava i odbornici nemaju razloga za nezadovoljstvo Beogradom. Naprotiv, Beograd spremno do~ekuje sve inicijative Zemuncima od koristi. Zemun o~ekuje nov status grada u Zakonu o glavnom gradu. Kada }e se usvojiti taj zakon? - Dobro bi bilo da se Zakon o glavnom gradu donese ove godine. Komisija stru~njaka ve} na tome radi. Ali, pre nego {to se defini{e polo`aj glavnog grada njegova teritorija i organizacija - ne mora da bude zastupljen samo model simetrije, ve} da svaka op{tina u glavnom gradu na najbolji na~in bude na usluzi svojim gra|anima - potrebno je doneti Ustav Srbije kojim bi se prethod- no utvrdile bitne stvari. Jedna od tih je, svakako, da se decen- tralizuje imovina. LJILJANA ZORKI} DRAGAN STOJKOVI} 236 POLITIKA

ZEMUN NA TERETU BEOGRADU Da li su prihodi koje Beograd ima od Zemuna manji od tro{kova koje Beograd ima za funkcionisanje Zemuna? - Apsolutno. Tu nema dileme. Samo gradski saobra}aj u Zemunu ko{ta vi{e nego {to su mogu}nosti Zemuna. Do}i }e trenutak kada }e se to izmeniti, kada }e sve komunalne usluge dobiti ekonom- sku cenu i kada ne}e postojati potreba za javnim komunalnim preduze}ima. Mnoge }e se komunalne usluge privatizovati. Zna~ajni su prihodi od poreza na promet u Zemunu, ali ni to nije dovoljno da se podmire komunalni tro{kovi Zemuna koji su po stanovniku dva do tri puta ve}i nego za stanovnika Vra~ara. Zemun, u ovom trenutku, dakle, nije ugro`en od Beograda, Zemun dobija od Beograda.

ZEMUN GRAD - ILUZIJA Nerealna su o~ekivanja da Zemun mo`e postati grad ili da bude izvan Beograda. Svakako }e se razmatrati da li od Zemuna treba napraviti tri ili pet op{tina, jer je sada sa vi{e od dvesta hiljada stanovnika preglomazan. Nisu bez osnova zahtevi da Sur~in bude op{tina, da Batajnica dobije taj status ili da se zemunska sela podele na nekoliko op{tina a da Zemun stari grad bude zasebna op{tina. Me|utim, mora se sve dobro izmeriti da bi se prona{la prava mera isplativosti lokalne samouprave. U sada{njim uslovi- ma raznorodne komunalne strukture nijedna od ovih sredina nije sposobna sama da se izdr`ava. Pitanje je odakle }e pomo} stizati, od Beograda ili od republike. Smatram da bi Beograd trebalo da zadr`i sada{nju teritoriju, ali je decentralizacija i nova organi- zacija neminovna.

ZEMUNU NEDOSTAJE BULEVAR Nacrtom generalnog urbanisti~kog plana predvi|ene su dve klju~ne saobra}ajnice kroz Prvomajsku i Ugrinova~ku ulicu. Zemunu nedostaje bulevar i saobra}jni stru~njaci utvr|uju kako }e se definisati ova dva pravca i koji }e biti prioritetan, jer u Zemunu saobra}ajno zagu{enje tra`i hitno re{enje.Oba pravca podrazumevaju povezivanje zemunskih saobra}ajnica i sa novosadskim i zagreba~kim autoputom. Neminovna su ru{enja na ovim potezima, a opredeli}emo se za jevtiniju varijantu s tim {to }e se svakome ponuditi alternativno re{enje.

237 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 75/ 26. april 2003.

Zemunski klan je op{te prihva}en izraz, koji najmanje ima veze sa Zemunom i Zemuncima UBIJANJE ZEMUNA JE SAMOUBISTVO BEOGRADA

U svojoj sedam milenijuma dugoj istoriji Zemun je imao mnogobrojne padove, uspone i bolne doga|aje. Jedan od njih bio je kada su Zemunci 1096. godine pretukli nekolicinu bara- ba iz krsta{kog pohoda, koji su se u gradu nepristojno pona{ali i maltretirali stanovnike. Zemun je zbog toga bio ka`njen - popaljen i oplja~kan, a mnogi stanovnici pobijeni. I to nije bilo dovoljno - u istorijskim kartama iz tog perioda bio je ucrtan kao Malevilla - Zlo mesto. Devet vekova posle toga Zemun se opet proslavio - u svet- skim razmerama. Na svim svetskim jezicima je na{ grad postao poznat po takozvanom "Zemunskom klanu" - kako su policajci i novinari obele`ili kriminalce koji su se iz cele Srbije sakupili da ba{ u na{em kom{iluku instaliraju svoje ku}e, svoje tvr|ave i svoje poslove. Ovog puta, Zemunci su vi{e od decenije }utali, trpeli, "gledali svoja posla". I opet su ispali krivi. Naziv "Zemunski klan" je op{te prihva}en. Upotrebljavaju ga policajci, politi~ari, na `alost i novinari. Vrhunac je dostignut kad je u vikend izdanju lista "Danas" (12/13. aprila), gde se to najmanje o~ekivalo, na naslovnoj strani pojavio kru- pan naslov: "[e{elj i Zemunci planirali ubistvo". Time je i ono "kriminalci" izbrisano, ostalo je samo "Zemunci". Valjda se podrazumeva da su Zemunci - kriminalci, i jo{ povezani sa [e{eljom. Slu~aj upotrebe imena na{eg grada postao je primer kako se nepromi{ljeno{}u (da ne ka`emo zlom namerom) mo`e podstrekavati negativna emocija prema celom jednom gradu i svim njegovim stanovnicima. Ovo ne bi Zemuncima toliko padalo u o~i i smetalo, kada bi ime Zemuna i Zemunaca tako lako bilo upotrebljavano i u nekim drugim, pozitivnim situacijama. Na `alost, tada je muzej Beogradski, a biblioteka je Beogradska, Neka vrsta odbojnosti prema Zemunu i Zemuncima koja se gaji "s' one strane Save", evidentna je odavno. O njoj jednom treba progovoriti otvoreno. Od po~etka zajedni~kog `ivota sa 238 POLITIKA

Beogradom Zemun je najpre do`ivljavan kao Austro-Ugarski grad u negativnom istorijskom kontekstu neprijateljske "tam- nice naroda". Zatim, pridavala mu se nekakva hipoteka zbog ~etvorogodi{nje vladavine NDH. Kad se ta vrsta mraka ponovila na istorijskoj sceni, Zemuncima je pripisana "tu|manov{tina". Verovatno iz takve vrste predube|enja i stra- ha, namerno je ba{ u Zemunu od po~etka devedesetih instali- rana ekstremna nacionalisti~ka desnica koja je valjda trebala Zemun da "za{titi". Zahvaljuju}i tome i "Zemunskim novina- ma" koje je SRS besplatno delila po celoj Srbiji, i onaj ko nika- da nije ~uo za Zemun, zapamtio ga je kao "[e{eljov grad". Neposredno pre obra~una sa kriminalom, Zemunci iz Zemun polja su optu`eni za rasizam jer su se usprotivili urbanisti~koj politici gradske vlade. I, posle svega, Zemun je dotu~en najnovijom zdu{no prihva}enom sintagmom o "Zemunskom kriminalnom klanu" i "Zemuncima koji sa [e{eljom planiraju ubistva". Na `alost, pojedini Beogra|ani ili ne znaju ili ne `ele da znaju da im je iz te "Austro-Ugarske" od po~etka oslobo|enja od Turaka dolazila civilizacija i kultura. Da su Obrenovi}i udavali svoje }erke u Zemun i preko tih rodbinskih veza Beogra|anima uvozili evropsku civilizaciju - od raznih znanja, do na~ina `ivota. Ti beogradski nazovi patriote su gurali Zemun u Austriju iako je on bio jedan od centara kulturnog i privrednog nacionalnog bogatstva upravo Srba. Bogatstva bez koga je nemogu}e zamisliti stvaranje moderne srpske dr`ave u 19. veku. Ne znaju da je najstarija beogradska crkva - upravo Nikolajevska u Zemunu (1756), da je najstarija biblioteka na Balkanu upravo Zemunska (1825), da su osniva~i Medicin- skog fakulteta u Beogradu - Zemunci, da je otac srpske {tampe i pisac prvog Ustava (koji se danas slavi kao dr`avni praznik) upravo Zemunac Dimitrije Davidovi}, da je Branko Radi~evi} u Zemunu, da je Isidora Sekuli}, da su… Dokle nabrajati sve tekovine grada Zemuna kojima treba da se ponosi cela Srbija, a kamoli grad Beograd. Ali, avaj. Zemun je decenijama poni`avan, oduziman mu je identitet, degradiran je urbanisti~ki, komunalno, kulturno… Jedan od mogu}ih razloga je i taj {to je Zemun imao nagla{en multietni~ki i multikonfesionalni karakter koji je smetao do{ljacima i kvazi patriotama. Grad koji je za samo 55 godina od 30.000 239 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. stanovnika porastao na 200.000 promenio je svoj osnovni sadr`aj i smisao. Umesto da se njegova ba{tina neguje i na njoj gradi nova ku}a sa novim stanarima, ona je potirana. Zbog toga, sasvim je razumljivo da su ovim gradom zavladali Spasojevi}i iz Medve|e i sli~ni tipovi. Zemunci su u velikoj manjini u svom ro|enom gradu, i }ute. Kao poslednji Mohikanci gledaju kako se gubi Zemun. Zbog toga bi sasvim logi~no bilo o~ekivati da odumiranjem Zemunaca odumre i ime grada. Mo`da danas zaista vi{e zaslu`uje ime Malevilla. Zemun }e se uskoro zvati samo prostor od Dunava do parka i od Muhara do Kara|or|evog trga. Pa }e biti istog ranga kao ^ubura ili Dor}ol. Ne}e mu biti potrebna ni op{tina. Zemun }e tako postati ono {to danas realno i jeste: Mesna zajednica na teritoriji Beograda. Mo`da je tako i bolje. Jer i ono malo para, od ogromnog bogatstva koje se iz Zemuna uliva u zajedni~ku beogradsku kasu, kojima "Zemunci" raspola`u, tro{e se uglavnom za plate ~inovnika i za investicije tipa lakiranje par- keta, tapaciranje name{taja, ure|enje klozeta. Ubijanje Zemuna je svojevrsno samoubistvo Beograda. Kratkovidi beogradski stratezi, u Zemunu vide samo Eldorado prihoda od gra|evinskog zemlji{ta, robnog prometa, komu- nalnih da`bina za zelenilo, ~isto}u, vodu, kanalizaciju, i posebno ke{a od pijace, parkinga, groblja… A ulaganja u Zemun su sme{na u odnosu na prihod. I obi~ne su poli- tikantske la`i da je "Zemun na grba~i Beograda". Kad je tako, dragi Beogra|ani, pa za{to se ne oslobodite tog tereta? Da je bilo pameti u Gradu Beogradu, od Zemuna i njegovog Starog jezgra bi odavno bila napravljena turisti~ka i kulturno istorij- ska Meka kojom bi se Beograd i Srbija ponosili. I tada bi zajednica ova dva grada bila opravdana i puna smisla. Prestonici je potreban pedigre - istorijski kontinuitet gra|anskog dru{tva koji zadire 250 godina u pro{lost, a malom Zemunu imponuje da bude uz bok svetskoj metropoli. Naprotiv, na{i politi~ari prepuni sebe, samozaljubljeni, ~esto bahati, arogantni, podcenjuju sve {to nije u delokrugu njihovog znanja i sposobnosti. Takvo pona{anje je pre samo nekoliko godina bilo ka`njeno izbornom voljom gra|ana, a tada{nji gubitnik se u ~udu pitao "Za{to kad sam sredio fasade i poplo~ao Gospodsku ulicu". Zaboravio je da nije hteo da razgovara sa gra|anima i da uva`i njihove legitimne zahteve. Kad dana{nji gradski funkcioner ka`e gra|anima "Ne}ete nam vi odre|ivati 240 POLITIKA gde }emo da gradimo", on pravi istu vrstu politi~ke gre{ke. Ne}e mu pomo}i nikakva propaganda, podmetanja, la`i, kada poku{ava da ocrni svoje sugra|ane i opravda sebe. Bolje bi bilo, ako za to jo{ uop{te ima vremena, da bar malo razmi{lja kao ~inovnik koji je u slu`bi, javnom servisu gra|anima i spasi ugled sebi i vlastima koje predstavlja. Ali, |avo je odneo {alu, i osvetni~ki odnos prema Zemunu i Zemuncima uzima maha. Primera za to ima mnogo. Posao novina i je da ih pedantno bele`i za neka budu}a vremena. Politi~ari su prolazni, njihova imena se zaboravljaju. Bez odgovornosti, njihova dela ili nedela ostaju na teret generaci- jama koja dolaze, kao sudbina protiv koje se ne mo`e. Prekidanje tog statusa nedodirljivosti i kona~no utvr|ivanje pojedina~ne odgovornosti mo`e bar uliti nadu da ne `ivimo na "zlom mestu" i da }e na{a deca imati {ansu da `ive u gradu koji obe}ava "bolji `ivot". DRAGAN STOJKOVI}

Zemun se iz Beograda jo{ uvek gleda preko Ratnog ostrva.

241 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

ODUZIMANJE MANDATA

"Hronika" broj 33/ 16. jun 2001.

Predsednik Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun uputio „otvoreno pismo“ novim vlastima U ^EMU JE PROMENA? Ko isklju~uje ovu lokalnu politi~ku rganizaciju iz DOS

Savez nezavisnih gra|ana za Zemun je neformalni ~lan DOS, koji funkcioni{e na nivou Zemuna, jer je u svim priprema- ma za izbore, pa i jo{ pre formiranja DOS, inicirao prva okup- ljanja i kontakte op{tinskih odbora opozicionih stranaka koje su kasnije postale DOS. U ono vreme kad su ~elnici svih boja u okviru DOS pozivali na saradnju sve stranke, sve nevladine or- ganizacije i sve ljude dobre volje, dakle u vreme kada je treba- lo dobiti izbore, Savez je aktivno u~estvovao u svemu {to je na neki na~in moglo da pomogne pobedi Demokratske opozicije Srbije. Do{li su izbori i dva odbornika u Skup{tini op{tine su iz redova Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun. Ali, stvari su se okrenule, pa im sada niko nije potreban, a mnogi su i nepo`elj- ni. Ve} na drugi sastanak DOS – predstavnici SNGZZ nisu po- zvani! Kakve nevladine organizacije i kakvi ljudi dobre volje, sada su sami sebi dovoljni! Zemunski DOS je ne samo zaboravio na one koji su pomagali, nego sada verovatno smatra da tamo neki gra|ani samo smeta- ju. [ta uop{te gra|ani tra`e u gradu? [ta }e nam grad ako su u njemu i gra|ani? Dosta je {to je u njemu samo DOS. Okupljanje zemunskog DOS je upravo tako - na sastanak poz- vati samo one koji su na{i a svi drugi su nepo`eljni. Iako je od nekih ~lanica DOS upozoreno da treba pozivati i Savez nezavis- nih gra|ana na sastanak DOS, op{tinski koordinator Ljubomir Kenig to smatra “suvi{nim”. Bilo bi dobro ~uti obja{njenje u ~emu ste vi, gospodo iz DOS (makar zemunskog), druga~iji od “onih” i u ~emu je promena? Da li je ustvari SNGZZ postao na ovaj na~in jedina demokrat- ska opozicija u Zemunu, strankama na vlasti koje se kriju iza naziva DOS – stoji u “otvorenom pismu” koje je novim vlasti- ma uputio Ljubomir Rankov, predsednik Saveza nezavisnih gra|ana “Za Zemun”.

242 POLITIKA - ODUZIMANJE MANDATA

"Hronika" broj 33/ 16. jun 2001.

Savez nezavisnih gra|ana za Zemun o~ekuje odgovor DOS Zemuna PO[TUJE LI NOVA VLAST SVOJE STARE SAVEZNIKE Ljubomir Rankov je podsetio ~elnike DOS da je upravo SNGZZ bio inicijator i nosilac svih okupljanja opozicije u Zemunu od oktobra 1998. godine

Nezadovoljan odnosima koji vladaju u organizaciji i funkcio- nisanju DOS Zemuna, Savez nezavisnih gra|ana za Zemun je u pismu podeljenom svim ~lanicama ove koalicije izneo svoje pri- medbe na rad Predsedni{tva DOS Zemuna. U pismu, koje je pot- pisao Ljubomir Rankov, predsednik Izvr{nog odbora SNGZZ, navedeni su razlozi zbog kojih je zatra`ena kadrovska smena na rukovode}em mestu u DOS Zemuna. To se, kako stoji u pismu, odnosi pre svega na neredovno odr`avanje sastanaka zemun- skog DOS na koje SNG ZZ nije pozivan u poslednjih {est mese- ci, kao i na „izostanak politi~ke rasprave o mnogim bitnim do- ga|ajima i problemima u funkcionisanju op{tinske uprave“. U pismu se dalje navodi da SNGZZ najo{trije osu|uje kvalifi- kacije i politi~ka podmetanja izra`ena kroz stav Du{ana Gamse- ra (GSS), po kojem je SNGZZ “kolektivni ~lan Pokreta za demo- kratsku Srbiju“, te da PDS treba da kontroli{e SNGZZ. Ukazuju- }i na ~injenicu da je SNGZZ nezavisna politi~ka organizacija i da nije ni~iji kolektivni ~lan, Ljubomir Rankov je podsetio ~elnike DOS da je upravo SNGZZ inicijator i nosilac svih okupljanja opo- zicije u Zemunu od oktobra 1998. godine. „Politi~kim dogovorom i uva`avanjem ~injenica, vode}i ra~u- na o ugledu ove organizacije me|u gra|anima Zemuna, iz kvo- te PDS koji je dobio {est mandata, SNGZZ je dobio dva. SNGZZ i PDS su na taj na~in ostvarili jedino tehni~ku saradnju i me|u sobom zbog toga nemaju nikakvih problema“, stoji u pismu. Taj vid saradnje su obe}avale i druge stranke, i tada je bilo svejed- no ko }e se odre}i svojih mandata u korist SNGZZ. Savez nezavisnih gra|ana za Zemun je ocenio da „istupanja Du{ana Gamsera i pona{anje Dragoljuba Keniga ne doprinose dobrim odnosima unutar DOS, ve} da su sra~unata na izaziva-

243 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. nje me|usobnih sukoba me|u ~lanicama i otvaranje sasvim druk~ijih procesa unutar DOS od onih koji su normalna i kon- struktivna analiza pojava“. SNGZZ je pismo zaklju~io zahtevom upu}enim DOS Ze- muna da se, u pismenoj formi, izjasni o statusu ove organi- zacije - da li }e ubudu}e SNGZZ biti pozivan na sastanke DOS i da li }e njegov predstavnik imati pravo glasa. U zemunskom odboru Pokreta za demokratsku Srbiju tvr- de da izme|u SNGZZ i PDS nema nikakvog nesporazuma u programskom smislu i politi~kom radu, te da su oni sagla- sni da predstavnik SNGZZ u~estvuje u diskusijama, ali pra- vo glasa zadr`ava PDS. Istovremeno, PDS se ogradio od pis- ma upu}enog DOS Zemuna od strane Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun. Ne `ele}i da komentari{e nezvani~ne stavove pojedinih pred- stavnika stranaka zemunskog DOS po pitanju statusa SNGZZ, Ljubomir Rankov je kratko rekao da „SNGZZ na upu}eno pismo o~ekuje i pismeni odgovor od Predsedni{tva DOS Ze- mun, kako bi se kona~no otklonile sve nedoumice vezane za po- lo`aj SNGZZ u okviru DOS“. Tek tada }e Izvr{ni odbor SNGZZ odlu~ivati o daljem politi~kom anga`manu ove organizacije, i njenoj saradnji sa DOS, zaklju~io je Rankov. NIKOLA KOJI}

Op{tinski pe~at na partijski dokument!

244 POLITIKA - ODUZIMANJE MANDATA

"Hronika" broj 52/ 6. april 2002.

Kako su neki u zemunskom DOS-u podlegli "kritikama" FINTA" ZA UKLANJANJE NEPODOBNIH ODBORNIKA

Odbornicima Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun Nikoli Dokmanovi}u i Draganu Stojkovi}u op{tinski kuriri su krajem pro{le nedelje uru~ili pisma, koja im je uputio "[ef Odborni~ke grupe DOS Du{an Gamser". Tekst ovog pisma i njihov odgovor objavljujemo u celini. Pred zaklju~enje broja "Hronika" je saznala iz pouzdanih izvora da je Pokret za demokratsku Srbiju, koji je iz svoje kvote ustupio svoja dva mandata gra|anima, na najvi{em nivou odlu~io da se mora po{tovati "koalicioni sporazum" i disciplina, pa je kona~no popustio pred zahtevima da se ovim neposlu{nim gra|anima u redovima nekada{nje Demokratske opozicije Srbije oduzmu odborni~ki mandati. Pismo u kojem PDS tra`i oduzimanje mandata stiglo je u op{tinu Zemun u ~etvrtak 4. aprila. O~ekuje sa da Komisija za administrativno mandatna pitanja ovaj zahtev stavi na dnevni red i o tome izvesti Skup{tinu na prvom slede}em zasedanju.

PISMO {efa odborni~ke grupe DOS ILI U PDS ILI VAN IZ "GRUPE"

Po{tovani gospodine odborni~e, molimo Vas da nas u roku od tri dana pismeno obavestite o tome da li ste jo{ uvek ~lan politi~ke organizacije PDS (Pokret za demokratsku Srbiju) i samim tim odbornik DOS-a u Skup{tini op{tine Zemun ili ne. Ukoliko nas ne izvestite o svom statusu smatra}emo da vi{e ne pripadate Odborni~koj grupi DOS-a, niti istom politi~kom telu. S po{tovanjem, [ef Odborni~ke grupe DOS-a u SO Zemun DU[AN GAMSER

245 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

ODGOVOR odbornika Stojkovi}a i Dokmanovi}a, kojima su oduzeti mandati DA LI UOP[TE POSTOJI TA GRUPA

Gospodine [efe Odborni~ke grupe, povodom Va{eg pismenog zahteva koji ste nam uputili 27. marta, obave{tavamo Vas ovim putem o onome {to dobro znate jo{ od 1997. godine - Dragan Stojkovi} i Nikola Dokmanovi} su ~lanovi lokalne politi~ke orga- nizacije "Savez nezavisnih gra|ana za Zemun". Od uspostavljanja vi{epartijskog sistema nikad nismo bili ~lanovi ni jedne politi~ke partije, pa ni politi~ke organizacije PDS (Pokret za demokratsku Srbiju). Odbornici u SO Zemun nismo postali "samim tim" nego glasovima bira~a na izbornim jedinicama 6 i 29, na neposrednim izborima, kao kandidati Demokratske opozicije Srbije, 24. sep- tembra 2000. godine. Po{to Vas izve{tavamo o svom statusu, nemate osnova da sma- trate kako ne pripadamo Odborni~koj grupi DOS-a u Skup{tini op{tine Zemun. Koristimo priliku da Vas ovim povodom priupitamo da li "Odborni~ka grupa DOS" kojoj se Vi potpisujete kao "[ef" uop{te postoji, budu}i da nije odr`ala ni jedan sastanak, vi{e od godinu dana. Po{tuju}i funkciju "[efa Odborni~ke grupe", srda~no, odbornici

DRAGAN STOJKOVI} NIKOLA DOKMANOVI}

P.S. SA ^ETIRI PITANJA U "post skriptumu" odbornici Stojkovi} i Dokmanovi} konstatuju da na dopisima koji su im upu}eni "stoji pe~at Skup{tine op{tine Zemun, pa se time name}e nekoliko pitanja: 1. Da li ste vi kao predsednik jedne odborni~ke grupe ovla{}eni da svoje potpise overavate op{tinskim pe~atom? 2. Da li Odborni~ka grupa DOS ima svoj pe~at? 3. Da niste mo`da zloupotrebili pe~at Skup{tine op{tine Zemun? 4. Da li znate kako se kvalifikuje delo zloupotrebe pe~ata?"

GAMSER NE ZNA KO JE STAVIO PE^AT U telefonskom razgovoru Du{an Gamser je izjavio da on nije koristio pe~at Skup{tine op{tine na pismima koja je potpisao, i da ne zna ko je to uradio. Potvrdio je i da je smisao upu}enog pitanja u oduzimanju mandata odbornika ~lanovima SNG ZZ.

246 POLITIKA - ODUZIMANJE MANDATA

"Hronika" broj 53/ 20. april 2002.

Farsa sa poku{ajem oduzimanja mandata se nastavlja ZAKON PROTIV POLITI^KE VOLJE

Pismo {efa odborni~ke grupe DOS u SO Zemun Du{ana Gamsera upu}eno 27. marta odbornicima Draganu Stojkovi}u i Nikoli Dokmanovi}u, u kojem se od njih tra`i da se izjasne da li su "jo{ uvek ~lanovi Pokreta za demokratsku Srbiju, a samim tim i odbornici DOS u SO Zemun", pokrenulo je pri~u o oduzimanju mandata ovoj dvojici odbornika Saveza ne- zavisnih gra|ana za Zemun. Nekoliko dana kasnije, u Op{tinu je stigao i dopis kojim se centrala PDS pridru`uje pomenutoj inicijativi, uz obrazlo`enje da odbornici Stojkovi} i Dokmanovi} nisu ~lanovi te stranke. U me|uvremenu nije odr`ana sednica Skup{tine op{tine Zemun, na kojoj se jedino mo`e konstatovati prestanak bilo ~ijeg odborni~kog mandata. Zakon, pak, nala`e da takva ini- cijativa najpre mora da dobije "zeleno svetlo" od Komisije za administrativna i mandatna pitanja SO Zemun. Tom komisi- jom predsedava Dragan Veli~kovi}, koji je za "Hroniku" istakao da je dobio dopis kojim se tra`i oduzimanje mandata ovim odbornicima. Me|utim, Veli~kovi} taj predlog ne `eli da stavi na dnevni red naredne sednice ove komisije, zbog toga {to ta inicijativa, prema njegovim re~ima, nema zakonsko utemeljenje. - Koliko ja znam odbornici Stojkovi} i Dokmanovi} nikad nisu bili ~lanovi Pokreta za demokratsku Srbiju, koji im je samo ustupio svoje dve kandidature za odbornike. Te man- date ovi odbornici dobili su neposredno od gra|ana na izbori- ma 24. septembra 2000. godine, na zajedni~koj listi Demokratske opozicije Srbije, objasnio je Veli~kovi} i dodao da, po zakonu, odborniku mandat prestaje, uz jo{ neke druge razloge, i isklju~enjem iz stranke koja ga je predlo`ila za odbornika, {to se u ovom konkretnom slu~aju ne mo`e sma- trati. Samim tim nema ni zakonskog osnova da se konstatuje prestanak tih mandata, zaklju~io je Veli~kovi}. Ukoliko se, ipak, desi da neki drugi ~lan Komisije za administrativna i mandatna pitanja inicira raspravu o "spor- nim" mandatima, Dragan Veli~kovi} ne}e podr`ati predlog o 247 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. oduzimanju ova dva odborni~ka mandata. U tom slu~aju, moglo bi da do|e do preglasavanja unutar komisije, i bez obzira na kr{enje zakona, ovaj predlog dobije potrebnu ve}inu. Ako do toga do|e, na prvoj narednoj sednici SO Zemun bi}e samo konstatovano da je dvojici odbornika izabranim od strane gra|ana Zemuna prestao da te~e mandat. A ovaj slu~aj osta}e upam}en po tome {to su gra|anima slo- bodnog Zemuna oduzeti mandati izvojevani u najte`im dani- ma novije zemunske istorije.

NIKOLA KOJI}

UTICAJ NEFORMALNIH GRUPA Prema poslednjim informacijama, pismeni zahtev, potekao iz cen- trale Pokreta za demokratsku Srbiju, je isto tako i zamrznut posle sastanka Gradskog odbora odr`anog u ~etvrtak 18. aprila. Sredinom idu}e nedelje bi}e odr`ana sednica Predsedni{tva PDS, na kojoj }e biti razmotren slu~aj dvojice odbornika Saveza nezavisnih gra|ana u Skup{tini op{tine Zemun. Ovoj sednici prisustvova}e i Ivan Barali}, odbornik PDS u Skup{tini op{tine Zemun. U izjavi za "Hroniku" on ka`e da nema razloga za ovakav poku{aj oduzimanja mandata. - Dopis iz na{e Centrale nije rezultat nikakvih zvani~nih razgovo- ra ni odluka u stranci. To je rezultat uticaja neformalnih grupa unutar DOS. Odbornici ~iji je mandat doveden u pitanje ni na koji na~in nisu svojim radom u Skup{tini zaslu`ili oduzimanje man- data. Redovno su prisustvovali sednicama, aktivno su u~estvovali u njihovom radu uvek sa pozitivnim inicijativama, a glasali su isto kao i mnogi drugi odbornici DOS-a, nekad "za", nekad "protiv". Tako|e, ni na koji na~in nisu materijalno profitirali zahvaljuju}i svom politi~kom anga`manu. Voleo bih da se javno iznesu argu- menti zbog kojih je neko pokrenuo ovu kampanju protiv nezavis- nih gra|ana - zaklju~io je Barali}.

248 POLITIKA - ODUZIMANJE MANDATA

"Hronika" broj 54/ 11. maj 2002. Oduzimanje mandata ~etvorici odbornika obznanjeno" na 12. sednici SO Zemun "PRETPRAZNI^KO VE^E" ZA POLITI^KO RAZRA^UNAVANJE

Konflikt koji je mesecima tinjao izme|u dva suprotstavlje- na dela zemunske vladaju}e koalicije, kulminirao je oduzi- manjem mandata ~etvorici odbornika SO Zemun na dvanaestoj sednici op{tinskog parlamenta, odr`anoj u ponedeljak, 29. aprila. Iako je ovakav epilog sukoba unutar DOS Zemuna bio o~ekivan, malo ko je mogao da pretpostavi da }e se to dogoditi na sednici, koja je na dnevnom redu imala samo usvajanje op{tinskog bud`eta za 2002. godinu, i to svega jedan dan pred prvomajsko - uskr{nje praznovanje. Ispostavilo se, kasnije, da je samo jedan uski krug ljudi okupljenih oko ~elnika najbrojnije politi~ke grupacije u SO Zemun, znao kako }e se odvijati tok ove sednice. Na samom njenom po~etku, predsednik SO Zemun dr Vladan Jani}ijevi} pro~itao je odbornicima konstataciju o prestanku mandata odbornicima Draganu Stojkovi}u i Nikoli Dokmanovi}u iz Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun, te Ivanu Aksentijevi}u, potpredsedniku SO Zemun i Bo{ku Nestorovi}u, ~lanovima Socijaldemokratije. Obrazlo`enje koje je tom prilikom dato, glasilo je da je ovim odbornicima "prestalo ~lanstvo u partija- ma koje su ih predlo`ile za odbornike". Mada o ovome nije otvorena rasprava, za govornicu je iza{ao Dragan Veli~kovi}, predsednik Komisije za administra- tivna i mandatna pitanja SO Zemun, koji je istakao da "ovaj ~in predstavlja kr{enje zakona". Prema njegovim re~ima, ~lanovi Komisije nisu ni razmatrali predlog o prestanku man- data ovoj ~etvorici odbornika, {to upu}uje na zaklju~ak da je Skup{tina op{tine Zemun prekr{ila zakonom predvi|enu pro- ceduru. - Ovo se zove politi~ki lin~, koji predvode potpredsednik SO Aleksandar Ra`natovi} i predsednik zemunskog odbora Demokratske stranke Neboj{a Simonovi}, izjavio je Ivan Aksentijevi}, posle ~ega su sednicu napustili i odbornici Demokratske stranke Srbije, zajedno sa jo{ nekoliko odborni- ka iz ostalih stranaka.

249 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

Dok je u skup{tinskoj sali utvr|ivan kvorum, ~etvorica odbornika kojima su oduzeti mandati odr`ali su u holu Op{tine improvizovanu konferenciju za novinare, iznose}i svoje vi|enje novonastale situacije. Oni su, tom prilikom, istakli da "ne priznaju nezakonito oduzimanje mandata" i da }e se "svim pravnim sredstvima boriti za mandate koje su im poverili gra|ani Zemuna". Revoltirana ovakvim razvojem doga|aja, odbornik Mirjana Barali} iz Pokreta za demo- kratsku Srbiju najavila je da }e zajedno sa svojim strana~kim kolegom Ivanom Barali}em, vratiti odborni~ke mandate. U isto vreme, grupa od 35 odbornika, koju je sekretar Op{tine Goran Radovanovi} okvalifikovao kao kvorum, iako za to bilo neophodno prisustvo jo{ najmanje jednog odborni- ka, za samo nekoliko minuta i gotovo bez rasprave, usvojila je bud`et op{tine Zemun za teku}u godinu. Prema najavi predsednika SO Zemun dr Vladana Jani}ijevi}a, naredna sed- nica Skup{tine trebalo bi da bude odr`ana najkasnije do 20. maja.

NIKOLA KOJI}

EMBARGO I NA FOTOGRAFIJE ^itaoci "Hronike" bi}e u ovom broju uskra}eni za nekoliko fotografija. Do sada uobi~ajena praksa da nam op{tinski fotograf Krsta Golubovi} ustupi fotografije za objavljivanje prekinuta je zabranom sekretara op{tine Gorana Radovanovi}a. U ovom broju zbog toga su izostale fotografije (i vesti) o uskr{njem prijemu sve{tenstva SPC kod predsednika op{tine, o prijemu za pobednike zemunskog Auto relija, polaganju venaca povodom Dana pobede 9. maja, kao i fotografije sa 12. sednice Skup{tine op{tine.

REDAKCIJA

250 POLITIKA - ODUZIMANJE MANDATA

Odbornici SO Zemun o pozadini ove odluke TO JE POLITI^KI LIN^ I OSVETA

^etvorica odbornika u Skup{tini op{tine Zemun, kojima su oduzeti mandati na poslednjoj sednici op{tinskog parlamenta, odr`ali su u utorak 7. maja zajedni~ku konferenciju za novi- nare u sali hotela "Central" u Zemunu. Ivan Aksentijevi} i Bo{ko Nestorovi} iz Socijaldemokratije, kao i Dragan Stojkovi} i Nikola Dokmanovi} iz Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun, istakli su, tom prilikom, da ne priznaju odluku o prestanku svojih mandata, zbog toga {to je u pitanju "~in kojim su prekr{eni zakon i Poslovnik o radu SO Zemun". Novinarima je podeljen obiman materijal, kojim su ova ~etvorica odbornika potkrepila svoje tvrdnje da "iza svega stoji Demokratska stranka" i da je u pitanju "~isto politi~ki lin~". Potpredsednik Ivan Aksentijevi} podsetio je prisutne na ~injenicu da su njih ~etvorica zajedno osvojili gotovo deset odsto svih glasova koje je DOS dobio u Zemunu. Aksentijevi} je istakao da su de{avanja u Socijaldemokratiji u poslednjih godinu dana pravi pokazatelj nepo{tovanja zakona, {to je u Zemunu kulminiralo oduzimanjem mandata njemu i Nestorovi}u. Odbornik i izdava~ i urednik "Hronike za Zemun" Dragan Stojkovi} ocenio je da razlog za poku{aj oduzimanja manda- ta ~lanovima Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun le`i u "objektivnom i kriti~kom pisanju" jedinog glasila u Zemunu. - "Hronika" je, izme|u ostalog, pisala i o slu~aju "Zemunikum", {to je po meni jo{ jedan od povoda za neza- konit poku{aj oduzimanja mandata. Takva mogu}nost najav- ljena je po~etkom aprila i u Biltenu Demokratske stranke u Zemunu, u vidu "razra~unavanja sa Draganom Stojkovi}em", {to su bile re~i potpredsednika op{tine Aleksandra Ra`natovi}a, tako|e ~lana Demokratske stranke. Dragan Stojkovi} je, u svom obra}anju novinarima, postavio i pitanje "{ta je slede}e za oduzimanje, ako nastavim ovako da pi{em". O zloupotrebi slu`benog polo`aja i malverzacijama pri- likom zapo{ljavanja novih radnika u Javno preduze}u "Poslovni prostor Zemun" govorio je odbornik i ~lan Upravnog

251 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. odbora tog javnog preduze}a Bo{ko Nestorovi}. Navode}i konkretna imena zaposlenih koji su primljeni bez ispunjava- nja predvi|enih uslova i mimo saglasnosti Upravnog odbora, Nestorovi} je za sve malverzacije optu`io direktora JP "Poslovni prostor Zemun" Neboj{u Simonovi}a. Odbornik iz Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun Nikola Dokmanovi} slo`io se sa nedavno izre~enom opaskom da je on u celoj pri~i samo "kolateralna {teta". - Kao diplomirani saobra}ajni in`enjer profesionalno sam poku{ao da se bavim saobra}ajem u op{tini Zemun. Od strane Izvr{nog odbora SO Zemun postavljen sam za predsednika Saveta za saobra}aj, {to mi je pru`ilo mogu}nost da dam svoj doprinos {to boljoj i kvalitetnijoj organizaciji saobra}aja u op{tini Zemun. Sve vreme sam poku{avao da gra|anski i ~asno obavljam sve volonterske funkcije u Op{tini, istakao je Dokmanovi}, i dodao da su Stojkovi} i on sami finansirali propagandni materijal za lokalne izbore.

NIKOLA KOJI}

PISMA NATA[I MI]I] Kao slede}i korak koji }e ova ~etvorica odbornika preduzeti u borbi za mandate koje su im poverili gra|ani Zemuna, najavljeno je obra}anje doma}im i stranim organizacijama koje se bave gra|anskim i izbornim pravima. Istovremeno, ovi odbornici predali su pisma predsednici Narodne skup{tine Republike Srbije Nata{i Mi}i}, u kojima je upozoravaju na kr{enje Zakona prilikom oduzimanja njihovih mandata.

252 POLITIKA - ODUZIMANJE MANDATA

Obrazlo`enje predsednika SO Zemun ONI SU ISTUPILI IZ DOS

Povodom "prestanka mandata petorici odbornika SO Zemun" (jedan odbornik je ranije opozvan od strane Srpske radikalne stranke), prvi ~ovek zemunske op{tine uputio je u utorak 7. maja saop{tenje svim sredstvima javnog informisa- nja, u kome se poja{njavaju razlozi koji su doveli do ovakvog epiloga. "Shodno ~lanu 152, stav 9. Zakona o lokalnoj samoupravi, svojstvo odbornika prestaje opozivom od strane politi~ke organizacije koja ih je kandidovala (predlo`ila). Zakon ne poznaje instituciju pozajmice mandata", stoji u saop{tenju. "Srpska radikalna stranka opozvala je na osnovu ovog ~lana jednog odbornika, PDS dvojicu koji su ionako svojim objavama u javnim glasilima kao Savez nezavisnih gra|ana istupili iz DOS-a, a Socijaldemokratija je opozvala svoja dva odbornika i ukoliko bi se ispostavilo da u Socijaldemokratiji jo{ nije pravosna`no re{eno pitanje pravonasle|a te stranke od strane obe struje, nezadovoljna strana uvek mo`e sudskim putem zahtevati utvr|enje statusa. Zahtev za smenu tih odbornika postoji ve} nekoliko meseci", zaklju~uje se u saop{tenju koje je potpisao predsednik Skup{tine op{tine Zemun dr Vladan Jani}ijevi}.

^lan 50 Poslovnika o radu Skup{tine op{tine (strana 17): MORA BITI IZVE[TAJA Komisija za administrativna i mandatska pitanja…"razma- tra razloge prestanka mandata pojedinih odbornika o ~emu podnosi izve{taj Skup{tini sa predlogom za raspisivanje dopunskih izbora."

253 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 55/ 25. maj 2002.

PISMO Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun predsedniku SO Zemun dr Vladanu Jani}ijevi}u PODNESITE OSTAVKU, DA SA^UVATE OBRAZ

Predsednik Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun LJubomir Rankov i odbornici SNGZ Nikola Dokmanovi} i Dragan Stojko- vi}, kojima su nedavno oduzeti mandati, uputili su 14. maja ove godine pismo predsedniku Skup{tine op{tine Zemun dr Vlada- nu Jani}ijevi}u, koje zbog zna~aja ove teme - prenosimo u celi- ni: Gospodine Predsedni~e, Povodom nezakonitih radnji progla{enja prestanka mandata odbornicima u Skup{tini op{tine Zemun Draganu Stojkovi}u i Nikoli Dokmanovi}u, koje su u~injene na 12. sednici SO Zemun, odr`anoj 29. aprila 2002. godine, `elimo da Vas jo{ jednom pod- setimo na slede}e ~injenice: 1. Odbornici Dragan Stojkovi} i Nikola Dokmanovi} su ~lano- vi politi~ke organizacije Savez nezavisnih gra|ana za Zemun koja ih je predlo`ila za kandidate na neposrednim izborima za Skup{tinu op{tine, kad su oni, osvojiv{i potrebnu ve}inu glaso- va i izabrani. Dakle, njima nije prestalo ~lanstvo u politi~koj organizaciji ko- ja ih je predlo`ila, pa stoga nema osnova za prestanak njihovog mandata. 2. Savez nezavisnih gra|ana za Zemun je dobio dva mandata iz kvote Pokreta za demokratsku Srbiju na njihov predlog i op- {tom saglasno{}u svih ~lanica zemunskog DOS, o ~emu postoje originalni zapisnici iz jula - avgusta 2000. godine. 3. Ne postoji politi~ka odluka niti konsenzus da se Savezu ne- zavisnih gra|ana oduzmu mandati – o tome nije bilo rasprave na koordinaciji zemunskog DOS. Dakle, ne postoji ni obrazlo`enje za ovaj ~in. 4. Pismo sa zahtevom za oduzimanje mandata upu}eno iz kan- celarije PDS nije pro{lo kroz proceduru rasprave na op{tinskom odboru i ostalim organima ove stranke.

254 POLITIKA - ODUZIMANJE MANDATA

5. Pismo sa zahtevom nije razmatrano na Skup{tinskom telu - Komisiji za administrativno-mandatska pitanja {to je obaveza definisana u ~l. 50 Poslovnika o radu Skup{tine. Ceo politi~ki skandal je rezultat delovanja samo jedne nefor- malne grupe iz struktura vlasti, koja je uzurpirala demokratska prava, koja zloupotrebljava vlast, koja metodama prethodnih re- `ima sprovodi obra~un sa neistomi{ljenicima. Ne ulaze}i u motive i okolnosti u kojima ste pristali da ba{ Vi prekr{ite skup{tinski Poslovnik, iako ste Vi najodgovorniji za njegovu doslednu primenu, smatraju}i da imate jo{ samo jednu priliku da spasite ugled Skup{tine i svoj li~no, javno Vas poziva- mo: Sazovite u roku od sedam dana Vanrednu sednicu Skup{tine op{tine sa jednom ta~kom dnevnog reda: Izve{taj Administrativ- no-mandatne komisije. Pri tome, tra`ite stru~no mi{ljenje neza- visnih pravnika iz ove oblasti. Druga mogu}nost, koja bi tako|e u~inila da se bar Vi li~no spa- site sramote koja }e ostati zabele`ena u istoriji na{eg grada, jeste da podnesete ostavku na funkciju koju obavljate. Budu}i da ste upravo od Saveza nezavisnih gra|ana i njegovih odbornika u`ivali punu podr{ku za svo proteklo vreme od stu- panja na du`nost, budu}i da smo Vam omogu}ili da brojnim pri- likama uspostavite bliske odnose sa gra|anima Zemuna, Va{e pona{anje na 12. sednici SO Zemun primljeno je sa nevericom i razo~aranjem. Ostaju}i dosledni razlozima i idejama koje su nas rukovodile da se anga`ujemo u politi~kom `ivotu na{eg grada u najte`im trenucima njegove novije istorije, upu}ujemo Vam pozdrave ko- ji su, na `alost, ovoga puta samo kurtoazni, dakle kao i uvek do sada – iskreni.

255 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 56/ 8. jun 2002.

POVODOM sudske odluke o sudbini Socijaldemokratije POLITI^KA VOLJA PROTIV ODLUKE VRHOVNOG SUDA P ravni osnov za oduzimanje mandata odbornicima Socijaldemokratije Ivanu Aksentijevi}u i Bo{ku Nestorovi}u, akteri skandala u Skup{tini op{tine Zemun na{li su u privre- menim re{enjima Ministarstva pravosu|a, koja su u nekoliko navrata bila poni{tavana odlukama Vrhovnog suda Srbije. Iako su vi{e puta bili upozoravani da treba sa~ekati pravno okon~anje spora izme|u dva krila Socijaldemokratije, Vuka Obradovi}a i Slobodana Orli}a, njima se `urilo da na taj na~in elimini{u politi~ke neistomi{ljenike unutar DOS. Posle najnovije i kona~ne odluke Vrhovnog suda Srbije o legitimitetu i kontinuitetu Socijaldemokratije koju vodi Vuk Obradovi}, a posle ujedinjenja Orli}evog krila Socijaldemo- kratije sa Socijaldemokratskom unijom i stvaranja Socijal- demokratske partije, cela situacija postaje sasvim ~ista i jasna. Naravno, oni koji su je zakomplikovali, napravili aferu i destabi- lizovali politi~ku situaciju u op{tini Zemun, ne}e se lako pomir- iti sa ovim ~injenicama. Jedan op{tinski funkcioner je komen- tarisao da “nije sve gotovo, poslednju re~ }e dati predsedni{tvo DOS”. Ovakvo shvatanje prava i dr`ave bilo je poznato i postrevolucionarnom periodu Titove Jugoslavije, ali je ve} u vremenima samoupravnog socijalizma izbegavano kao {tetno, pa su pronala`ene druga~ije forme da se nepo`eljni odstrane. U svakom slu~aju, nikome od odgovornih politi~ara nije padalo na pamet da odluke Suda obara odlukama Centralnog komiteta. Povodom kona~ne, pravosna`ne i izvr{ne odluke Vrhovnog suda Srbije, saop{tenjem se oglasio i zemunski odbor Socijaldemokratije. U saop{tenju se isti~e da je “krnje Predsedni{tvo DOS-a dalo sebi za pravo da se stavlja iznad vrhovne sudske instance, izbornih zakona i koalicionog spo- razuma, i da je odlu~ilo da tzv. SDP (nastao navodnim ujedi- njenjem SDU i grupe gra|ana okupljene oko Slobodana Orli}a) zadr`i poslani~ke mandate”. Zemunski odbor SD upozorio je sve aktere koji su u~estvovali u kr{enju zakona i nepo{tovanju sudskih odluka da “ne gube iz vida da }e, ako ne sada, onda u najskorijoj budu}nosti i izme-

256 POLITIKA - ODUZIMANJE MANDATA njenom odnosu politi~kih snaga, odgovarati za po~injene neza- konitosti”. U saop{tenju se jo{ isti~e da su odbornici SD u SO Zemun koji- ma nisu oduzeti mandati, Branko Radulovi} iz Batajnice i Dragi{a Bo`i} iz Zemun polja, ostali lojalni partiji koja ih je i kandidovala na izborima. Epilog cele afere sa oduzimanjem mandata odbornicima So- cijaldemokratije u Skup{tini op{tine Zemun mo`e uslediti veo- ma brzo, jer je ova stranka odlu~ila da tra`i poni{taj svih skup- {tinskih, kao i odluka ostalih radnih tela i Upravnog odbora JP “Poslovni prostor – Zemun”, u kojima nisu u~estvovali legalni predstavnici Socijaldemokratije. Uz to, Ivan Aksentijevi} i Bo{ko Nestorovi}, kojima su na ovaj na~in oduzeti mandati, podne}e tokom slede}e nedelje tu`bu protiv Skup{tine op{tine Zemun i njenog predsednika dr Vladana Jani}ijevi}a. Uostalom, i sam predsednik SO Zemun u jednom od saop{tenja povodom oduzi- manja odborni~kih mandata, istakao je da “ukoliko bi se ispo- stavilo da u Socijaldemokratiji jo{ nije pravosna`no re{eno pita- nje pravonasle|a te stranke od strane obe struje, nezadovoljna strana uvek mo`e sudskim putem zahtevati utvr|enje statusa”. Na potezu je, dakle, ponovo sud, a pred “ponavlja~ima” je nova prilika da nau~e istorijsku lekciju o podeli vlasti na zakonodav- nu, izvr{nu i sudsku. D. S. - N. K.

PO SISTEMU KONJA ZA SENATORA” Socijaldemokratija Zemuna isti~e da je Socijaldemokratska parti- ja tek nedavno registrovana, pa tako nije ni u~estvovala na izbori- ma, a nije ni potpisnik koalicionog sporazuma. “Po nama – to li~i na odluku rimskog imperatora, koji je svog konja odredio za sen- atora”, stoji dalje u saop{tenju SD.

257 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 57/ 22. jun 2002.

Povodom oduzimanja mandata odbornicima Socijaldemokratije i SNG ZZ SOCIJALDEMOKRATIJA TU@I SO ZEMUN

Potpredsednik SO Zemun Ivan Aksentijevi} i odbornik Bo{ko Nestorovi}, kojima su na 12. sednici SO Zemun nezakonito oduzeti mandati, u zakonom predvi|enom roku, podneli su tu`bu nadle`nom Sudu u Beogradu protiv Skup{tine op{tine Zemun.Odbornici Socijaldemokratije u tu`bi su naveli da je zahtev za oduzimanje odborni~kih mandata podnelo neovla{}eno lice (Slobodan Orli}, koji je jo{ 8. maja 2001. godine isklju~en iz SD), {to je konstatovano kona~nom i izvr{nom presudom Vrhovnog suda Srbije, kao i da je dono{enjem osporenih re{enja o prestanku mandata prekr{en Zakon o lokalnoj samoupravi i Poslovnik Skup{tine op{tine Zemun. Uz tu`bu je prilo`eno i vi{e od 60 kucanih strana dokaznog materijala, na osnovu kojeg se tra`i od Suda da poni{ti osporena re{enja kao nezakonita i da donese presudu koja u svemu zamenjuje akta tu`ene op{tine Zemun. Aksentijevi} i Nestorovi} navode da ovom tu`bom `ele ne samo da povrate svoje odborni~ke mandate, ve} i da doka`u da je pravda u Srbiji dosti`na i da se za nju vredi boriti, jer je to i “borba za Srbiju kakva je obe}ana gra|anima, za Srbiju u kojoj }e vladati pravo i pravda”, saop{tio je Op{tinski odbor Socijaldemokratije Zemun

PDS NIJE NADLE@AN Po{to Predsednik Skup{tine op{tine Zemun dr Vladan Jani}ijevi} nije uva`io zahtev Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun da povu~e re{enja o oduzimanju mandata odbornicima Draganu Stojkovi}u i Nikoli Dokmanovi}u, Okru`nom sudu u Beogradu je 19. juna preda- ta tu`ba sa svom potrebnom dokumentacijom i zahtevom da se sud- skim putem poni{ti nezakonit postupak oduzimanja odborni~kih mandata. Da podsetimo ~itaoce “Hronike” da je dr Vladan Jani}ijevi} pre po~etka 12. sednice SO Zemun, koja je odr`ana 29. aprila, pro~itao “konstataciju” o prestanku mandata odbornicima SNG ZZ, a na osnovu dopisa koji je dobio od sekretara Pokreta za demokratsku

258 POLITIKA - ODUZIMANJE MANDATA

Srbiju Aleksandra Marinkovi}a. Zahtev PDS nije, u skladu sa Poslovnikom Skup{tine, razmatrala Komisija za administrativna i mandatna pitanja, pa ni Skup{tina nije po ovom pitanju raspravljala niti donosila odluke. Odbornici Dragan Stojkovi} i Nikola Dokmanovi} su bili i ostali ~lanovi Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun, koji ih je predlo`io za kandidate na izbornoj listi DOS, iz kvote PDS, tako da ni po Zakonu o lokalnoj samoupravi ne postoji osnov da PDS oduzima mandate odbornicima SNG ZZ koji su izabrani na neposrednim izborima. SNG ZZ }e uputiti obave{tenje i Predsedniku Skup{tine Srbije Nata{i Mi}i} sa zahtevom da do okon~anja sudskog postupka ne raspisuje dopunske izbore na izbornim jedinicama 6 i 23 u Zemunu, saop{tio je predsednik SNG ZZ Ljubomir Rankov.

N.K.

Odbornici izabrani na neposrednim izborima kojima je oduzet mandat u momemntu kada su jo{ verovali u “funkcionisanje pravne dr`ave” 259 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

EPILOG

Predlog za podizanje tu`be koji je podneo SNG zbog oduzimanja mandata odbor- nicima Op{tinski sud nije prihvatio proglsiv{i se nenadle`nim i ne smatraju}i za potrebnim ovaj zahtev nije prosledio nadle`nom sudu. Ivan Aksentijevi} je u privatnom tu`benom sporu dobio parnicu protiv SO Zemun uz materijalnu nadok- nadu. Savez nezavisnih gra|ana je posle ovih doga|aja zamrzao svoju aktivnost i ne pojavljuje se u javnom `ivotu Zemuna.

260