POLITIKA 201 ASFALTIZACIJA ("Bilten SNG ZZ" br. 9/ septembar 1998) 203 GODINE SAVEZA ZA PROMENE ("Bilten SNG ZZ" br. 13/ februar 1999.) 205 Posle rata PRELAZNI PERIOD - KO ]E KOGA PRE]I ? ("Bilten SNG ZZ" br. 14/ Jul 1999) 207 Da li su bira~i pogre{ili na izborima 1996.? NA IZBORIMA NEMA "POBEDNIKA" (“Hronika” Br. 13/ 2. septembar 2000) 208 Tribina „100 dana“ u organizaciji Saveza nezavisnih gra|ana MOGLO BI I O[TRIJE (Br. 26/ 10. mart 2001.) 213 "Zemun je grad" - tribina Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun NEMA SAMOUPRAVE AKO NEMA PARA (Br. 26/ 10. mart 2001.) 216 Kako podi}i "kapacitet institucija lokalne samouprave" ZEMUN IMA MANJE PRAVA OD UBA (Br. 53/ 20. april 2002.) 217 Skandalozno pona{anje nekih op{tinskih ~elnika na tribini o korupciji SVETI \OR\E UBIVA "KOKO[KU" (Br. 54/ 11. maj 2002) 219 [ta se zbiva sa dobitnicima Povelje BIO JEDNOM JEDAN "OTPOR" (Br. 55/ 25. maj 2002) 220 Hronologija delovanja Saveza nezavisnih gra|ana Zemuna u okviru demokratske opozicije 1997. - 2000. NEMA PRI^E BEZ NEZAVISNIH GRA\ANA (Br. 54/ 11. maj 2002) 199 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. 228 Hronologija doga|aja i zbivanja posle pobede Demokratske opozicije Srbije na lokalnim izborima septembra 2000.g. NOVA VLAST - STARI METODI (Br. 55/ 25. maj 2002) 234 Intervju: Nenad Bogdanovi}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda ZEMUN NE MO@E SEBE DA IZDR@AVA BEZ BEOGRADA (Br. 75/ 26. april 2003.) 238 UBIJANJE ZEMUNA JE SAMOUBISTVO BEOGRADA (Br. 75/ 26. april 2003.) ODUZIMANJE MANDATA 242 Predsednik Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun uputio „otvoreno pismo“ novim vlastima U ^EMU JE PROMENA? (Br. 33/ 16. jun 2001.) 243 Savez nezavisnih gra|ana za Zemun o~ekuje odgovor PO[TUJE LI NOVA VLAST SVOJE STARE SAVEZNIKE (Br. 33/ 16. jun 2001) 245 Kako su neki neki u zemunskom DOS-u podlegli "kritikama" FINTA" ZA UKLANJANJE NEPODOBNIH ODBORNIKA (Br. 52/ 6. april 2002.) 248 Farsa sa poku{ajem oduzimanja mandata se nastavlja ZAKON PROTIV POLITI^KE VOLJE (Br. 53/ 20. april 2002.) 249 Oduzimanje mandata ~etvorici odbornika "obznanjeno" na 12. sednici SO Zemun "PRETPRAZNI^KO VE^E" ZA POLITI^KO RAZRA^UNAVANJE (Br. 54/ 11. maj 2002.) 254 PISMO Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun predsedniku SO Zemun dr Vladanu Jani}ijevi}u PODNESITE OSTAVKU, DA SA^UVATE OBRAZ (Br. 55/ 25.maj 2002.) 256 POVODOM sudske odluke o sudbini Socijaldemokratije POLITI^KA VOLJA PROTIV ODLUKE VRHOVNOG SUDA (Br. 56/ 8. jun 2002.) 258 POVODOM oduzimanja mandata odbornicima Socijaldemokratije i SNG ZZ SD TU@I SO ZEMUN (Br. 57/ 22. jun 2002.) 200 POLITIKA "Bilten SNG ZZ" broj 9/ septembar 1998. ASFALTIZACIJA Elektrifikacija, industrijalizacija i kolektivizacija bili su osnova izgradnje socijalizma. Poslednja, najcrnja faza ovog istorijskog perioda je asfaltizacija. Za 47 godina svoje vladavine komunisti nisu stigli da zavr{e svoj posao. I dan danas ima sela bez struje, industrija je uvek bila u stalnom zaostatku za svetskim dostignu}ima, a samoupravlja~ki kolektivi su se raspali kao mehur od sapunice. Nastavlja~i ideja i dela svojih prethodnika koji su danas na vlasti, pristupili su valjda zavr{noj fazi izgradnje trasiranog puta u bolju budu}nost - asfaltiranju. Bio sam impresioniran kada mi je M.\., nekada{nji stru~ni saradnik u Op{tinskom komitetu Saveza Komunista, prilikom slu~ajnog susreta u holu Op{tine, u kojoj je danas neki faktor, sa ushi}enjem pri~ao o ostvarenim i planiranim asfaltnim kilo- metrima u Zemunskim naseljima. Gradske i op{tinske vlasti se utrkuju ko }e vi{e da asfaltira, pa se me|usobno i optu`uju. Projektant zgrade policije u ulici 29.novembra, dana{nji opozicioni prvak i predsednik gradske vlade, stoje}i pred TV kamerama u Glavnoj ulici Zemuna demantovao je optu`be da se asfaltira samo Centar Beograda a da je zapostavljena periferija! Ovako otvorena uvreda Zemuna odavno nije javno izre~ena. Naravno, kada se peri- ferni ljudi domognu vlasti, onda misle da je centar tamo gde su oni. U propagandi kojoj smo izlo`eni kao uspe{nost nam se predstavljaju "redovne" isplate jadnih penzija i plata prosvet- nim radnicima, "stabilan" kurs dinara pri stalnim poskuplje- njima, policijske akcije na Kosovu, razni sportski i kulturni rezultati, i naravno, asfaltiranje ulica. U urbanisti~kom smislu naravno, asfaltirane saobra}ajnice se podrazumevaju. Me|utim za odre|eni kulturni mentalitet jo{ uvek su soliter u centru i asfalt vrhunska obele`ja ure|enja grada. Zbog toga je, na primer, jo{ {ezdesetih godina asfaltiran i ceo Zemunski park. Za razliku od npr. Luksembur{kog parka u centru Pariza ~ije su staze i dan danas posute rizlom. 201 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. Ipak, u zemunskom urbanisti~kom mraku desila su se dva doga|aja koja su mogla da otvore o~i ili da bar za trenutak pru`e zadovoljstvo i iluziju o mogu}nosti lep{eg `ivota u gradu. Prvi slu~aj se zbio pro{le godine, kada je zbog zamene tezgi na Pijaci na par dana bio oslobo|en Omladinski trg, kada je ovaj deo grada progledao, i o`iveo atmosferu sa starih razglednica. Drugi slu~aj je ovih septembarskih dana posle- dica asfaltiranja Glavne ulice. Bez saobra}ajne buke i gasova u Zemunu je bar na dve nedelje zavladao mir, a stanovnici tog dela grada mogli su da se ose}aju kao da su na odmoru, negde na planini ili u primorju. Ostvarenju ovakvog urbanisti~kog ideala humanog `ivota u gradu mo}i }e ozbiljno da se posveti samo ona politi~ka orga- nizacija koja je nastala iz ovakvih potreba samih gra|ana, kojoj lokalna vlast nije usputna stanica ili odsko~na daska za neku drugu vlast, koja je odgovorna prema svojim sugra|anima i prema svojim potomcima. Propagandno asfaltiranje politi~ke svesti gra|ana traje jednu zimu. D.S. EPILOG Asfaltiranje je postalo jedan od najunosnijih poslova u tranzicijskoj Srbiji. Usledili su poznati doga|aji i afere sa opremom i vlasnikom pre- duze}a Difens, asfaltiranje je kao pro- gram postalo jedna od najzna~ajnijih aktivnosti Ministarstva za kapitalne investicije. Suvi{e ~esto se {iroki novobeogradski bulevari iznova asfaltiraju ve} posle samo jedne ili dve zime... asfaltizacija jo{ uvek traje. 202 POLITIKA "Bilten SNG ZZ" broj 13/ februar 1999. Za{to Savez Nezavisnih Gra|ana za Zemun nije u{ao u Savez za promene? GODINE SAVEZA ZA PROMENE Olako obe}avane promene su u poslednjih deset god- ina politi~ki Eldorado u kojem su profitirali svi - od Vo|e do vo|a opozicije.Naravno, gubitnici su gra|ani. Jedan od glavnih razloga za osnivanje na{e lokalne poli- ti~ke organizacije bio je upravo reakcija na razdor u koaliciji “Zajedno” i gubljenje poverenja gra|ana u opozicione lidere i u velike stranke. Na{i ~lanovi su u~esnici gra|anskog protes- ta koji nisu bili ~lanovi ni jedne politi~ke partije, a koji su se osetili prevarenim od lidera stranaka zbog kojih je Protest izbio. Zbog svih ovih iskustava na{a politi~ka organizacija je i u svom nazivu insistirala na nezavisnosti i lokalnom oprede- ljenju. U~lanjenjem u Savez za promene ovi bitni atributi bi bili dovedeni u pitanje. Osim toga, bojimo se da }e se rukovodstvo Saveza za promene postaviti kruto i nametnuti ~lanicama svoj koncept borbe za promene. Taj koncept nam je ve} poznat i on se zas- niva na nemilosrdnim deobama gra|ana na "njih" i "nas", na ulici i pretnjama. Ovakav koncept stvara ose}anje neizvesne i rizi~ne budu}nosti kod zna~ajnog dela bira~kog tela, a vlasti- ma omogu}ava da se sa takvim politi~kim protivnicma lako nose manipuli{u}i patriotizmom i nacionalnim jedinstvom. Vi|enjem Promena kao "poslednje i odlu~uju}e bitke" oni }e opet odbiti znatan broj vanstrana~ki opredeljenih gra|ana koji jesu za promene, ali ne i za promene u kojima su mogu}e `rtve, tenkovi, ili ponovno vi{emese~no jalovo iscrpljivanje po ulicama. Posle osam godina jalovosti politi~ke opozicije mnogi gra|ani nemaju poverenja u ista imena i iste parole. Na samom po~etku Savez za promene pokazuje stare bolesti. Na primer: Vladan Bati}, demohri{}anin, izlepio je centar Beograda plakatima u koloru sa svojim zna~ajnim likom. ^emu to, koliko je to ko{talo, ko to pla}a? I ve} je bio kod Patrijarha da daje izjave o Monarhiji. Mladi Svilanovi} bez skrupula, javno nudi sebe kao novog lidera. Milan Pani} 203 DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. se li~no i pojedina~no udru`io u Savez za promene, dok se njegova Alijansa od toga ogra|uje. Zoran \in|i} u {tampi najavljuje prole}ne uli~ne demonstracije... Na{ cilj nije puko udru`ivanje glasova ~lanova i simpati- zera opozicionih politi~kih stranaka. Na{ cilj je bu|enje i aktiviranje velikog dela bira~kog tela koji nije strana~ki opre- deljen, koji apstinira na izborima, kao i velikog broja onih gra|ana koji su ranije glasali za stranke koje su danas na vlasti, ali su razo~arani u njihovu politiku pa sad predstavlja- ju nove potencijalne apstinente. Ti gra|ani iako su postali svesni da ih je vlast za koju su glasali obmanula, ipak ne}e glasati za one koji ih smatraju neprijateljima, bandom crve- nom its. Zbog toga, novo opoziciono okupljanje treba da pre- raste u op{ti pokret za promene koji }e zahvatiti sve dru{tvene slojeve i grupe, mora biti {irok, tolerantan i naravno, prila- go|en lokalnim uslovima. Pokret za promene mora da uliva poverenje svima - i onima koji su svesni da }e izgubiti, da promene ne}e biti ratni~ka pobeda nad neprijateljima, nego pre svega po~etak obnove civilnog dru{tva - po{tovanje Ustava, uspostava zakonitosti i reda, odgovorno vr{enje javnih funkcija, za{tita gra|ana od zloupotreba vlasti i politi~ara, vra}anje dostojanstva radu i stvarala{tvu.