Knjige O Tea Tru I Knjige Za Scenu

KNJIGE POZORI[NE NOVINE BROJ 140 DECEMBAR 2006. GODINA XV CENA 50 DINARA I KNJIGE ZA SCENU O TEATRU Nagrade

vi put predstavljali jugoslovenskoj pozo- Nagrada ]uran - ~etiri ove nagrade ri{noj publici - jedinstvenim gluma~kim za uloge u predstavama 'Maratonci tr~e JEDINSTVENA LI^NOST I AUTENTI^NOST sredstvima, Bora Todorovi} je zna~ajno po~asni krug', 'Mre{}enje {arana', Obrazlozenje @irija za dodelu nagrade Vojnika ('Rado ide Srbin u vojnike' Bore u~estvovao i u stvaranju ~uvenog ate- 'Pse}e srce', 'Lari Tompson-tragedija ‘DOBRIÎN PRSTEN’ u 2006. godini ]osi}a), Gojka Mari}a ('Ranjeni orao' ljeovskog stila glume koji je obeleìo jedne mladosti' Mir-Jam/Mihiz), Lakija Topalovi}a na{e pozori{te. Iako jedan od na{ih naj- Zlatni medaljon Ljubi{a Jovanovi} ('Maratonci tr~e po~asni krug' Du{ana pripadne BORIVOJU BORI TODORO- zna~ajnijih komi~ara, Bora Todorovi} je za ulogu u predstavi 'Lari Tompson- Kova~evi}a), Mileta ('ûdo u [arganu' VI]U. glumac koji jednakom snagom otkriva tragedija jedne mladosti'. Ljubomira Simovi}a), Radnika ('Protuve Glumac Bora Todorovi} spada u gru- dubine najkompleksnijih dramskih liko- Nagrada Zoranov brk za ulogu u pu onih dramskih umetnika ~ija jedin- piju ~aj' Dragoslava Mihajlovi}a), [a- va. predstavi 'Povratak'. stvena li~nost svakoj ulozi obezbe|uje rova ('Pse}e srce' Bulgakova), pa sve do Zna~ajni deo bogate gluma~ke kari- Nagrada za ìvotno delo 'Pavle Vui- sugestivnost i autenti~nost, u njegovoj Glumca Belog ('Lari Tompson - tragedija jere Bore Todorovi}a odnosi se i na druge si}' Udruènja filmskih glumaca Srbije interpretaciji svi likovi deluju prepo- jedne mladosti' Du{ana Kova~evi}a) i medije - na film i televiziju - u kojima je Nagrada Grand prix za ulogu u fil- znatljivo, neposredno i ìvo. Maksa ('Povratak' Harolda Pintera), podjednako karakteristi~nim stilom igre mu 'Profesionalac' u Kanu . predstavljaju, svaki za sebe, deli}e jedne U pozori{noj biografiji Bore Todoro- stvarao svoje likove. I mi kolege i stru~na Filmska nagrada Naissa (]ele kula) posebne gluma~ke osobenosti, glumca vi}a te{ko je na}i klasi~ne role, ali je on i {ira javnost se}amo se njegovih ostva- za najboljeg glumca Filmskog festivala u tako ~udesno prirodnog i neposrednog sam mnoge od svojih uloga na~inio kla- renja u filmovima 'Koraci kroz maglu', {arma. Jovan Hristi} je u kritici pred- Ni{u, za ulogu u filmu 'Profesionalac'. sikom. 'Roj', 'Sti}i pre svitanja', 'Mister Monte- O glumi Bore Todorovi}a vrlo ta~no Posle uloga u Beogradskom dram- stave 'Maratonci tr~e po~asni krug', za Boru Todorovi}a kao Lakija Topalovi}a negro', 'O pokojniku sve najlep{e', 'Bal- je izneto u predlogu Ateljea 212. skom pozori{tu i Hrvatskom narodnom kan ekspres' 1 i 2, 'Balkanski {pijun', Citiramo: ”Bora Todorovi} je na sceni kazali{tu u Zagrebu, na sceni Pozori{ta napisao da nas je do suza nasmejao, a u kritici 'Pse}eg srca' da je ”... Todorovi} 'Nacionalna klasa', 'Tajvanska kanasta', stvorio karakteristi~an stil igre - leèran, Atelje 212 odigrao je niz likova u drama- 'Maratonci tr~e po~asni krug', 'Ko to opu{ten, iznutra s tugom osmehnut, {e- ma najzna~ajnijih savremenih doma}ih bio virtuozan kao pas-~ovek i ni jednom nije podlegao isku{enju da svoju komiku tamo peva', 'Dom za ve{anje', 'Podzem- retski, ali blag, gotovo neàn. On je veli- i stranih pisaca. lje', 'Profesionalac' ..., kao i u tv - serija- ki glumac koji sa publikom moè da ~ini Bio je jedan od retkih prvih i malo- pretvori u ”limunaciju” l’art pour l’art ma 'Sivi dom', 'Diplomci', 'Ceo ìvot za {to mu je drago. On je ~ovek - umetnik iri za dodelu ovogodi{nje gluma~ke brojnih glumaca ~iji je talenat nepogre- komike, on je uspeo da gluma~ki oìvi godinu dana', 'Ljubav, ah ljubav', 'Ra- dovoljno jak da odraste tek toliko koliko Nagrade za ìvotno delo Dobri~in {ivo prepoznavao poetiku novog, poetiku stravi~nu Bulgakovljevu zamisao da |anje radnog naroda' ... @prsten radio je u sastavu: Nada modernog. granica izme|u ~oveka i ìvotinje nije treba da se ma{tovito dete u njemu ne Blam, Svetlana Bojkovi}, Stevan Gardi- Mortimer Braster iz 'Arsenika i sta- tako sigurno povu~ena kao {to se to U biografiji velikog glumca Bore uspava i ne zaboravi kreativne mo}i nova~ki - predsednik @irija, Petar Kralj, rih ~ipki' jedna je od njegovih prvih nama u na{oj ljudskoj nadmenosti ~ini i Todorovi}a zabeleèno da je nagra|ivan kojima raspolaè.” Neboj{a Ljubi{i}, Milena Markovi}, Sla- uloga koje danas prepoznajemo kao odigrao je svog Poligrafa Poligrafovi~a mnogim nagradama i priznanjima, kao Zbog svega toga, Dobri~in prsten od venko Saletovi} i dr Ivana Simeonovi}- "Borinu ulogu". Svi njegovi antijunaci od [arova slivaju}i ljudsko sa ìvotinjskim i {to su: danas sija i na Borinoj ruci. ]eli} kao po~asni ~lan, predstavnik Fon- Levog Halfa ('Kafanica, sudnica, ludni- ìvotinjski sa ljudskim tako da nas je sve Sterijina nagrada za ulogu u pred- podilazila laka jeza…” da Philip i Madlena Zepter, generalnog ca' Brane Crn~evi}a), Todora II ('Krme}i stavi 'Maratonci tr~e po~asni krug' U Beogradu, 09.11.2006. g. Upe~atljivo oìvljavaju}i neobi~ne sponzora Nagrade i dana 9. novembra kas' Ace Popovi}a), Vitomira ('Razvojni Nagrada Festivala Malih i eksperi- U ime @irija za dodelu karaktere iz komada na{ih savremenih 2006. godine, ve}inom glasova, doneo put Bore [najdera' Ace Popovi}a), menatalnih scena za ulogu u predstavi Nagrade Dobri~in prsten autora koji su se na sceni Ateljea 212 pr- odluku da ovogodi{nji Dobri~in prsten Odadìje ('Kape dole' Ace Popovi}a), 'Ve{tina' Stevan Gardinova~ki, predsednik

U NARODNOM POZORI[TU U BEOGRADU MLAD GLUMAC POSVE]EN POZIVU Obrazloènje @irija povodom dodele teta u zlo}udnoj sredini, moè da nosi. Svojim izuzetnim darom, Jevti} se izdvo- nagrade 'MILO[ @UTI]' jio me|u ostalim kandidatima, upravo DODELJENA NAGRADA ~injenicom da je paleta uloga i ose}anja koje je uspeo da do~ara i prenese bogata, a sredstva kojima to ostvaruje jesu ‘RA[A PLAOVI]’ tragala~ka, inovativna i mogu se ozna- ~iti kao putokaz u razvoju gluma~ke umetnosti kod nas. Time je, po mi{ljenju @irija, zadovoljio sve kriterijume za ovu zna~ajnu nagradu, pogotovu {to je u pitanju mlad glumac, potpuno posve}en svom pozivu, kome treba dati podstrek. @iri, tako|e, pohvaljuje napore teatarskih ku}a van centara da predloè ~lanove svojih ansambala, ili saradnike za Nagradu Milo{ @uti}. Kako su ta ostvarenja bila visoko rangirana tokom Goran Jefti} (Foto: \or|e Tomi}) ìriranja, o~igledno je da u ovim sredi- nama ima kvalitetnih gluma~kih ostvarenja, koja ~esto ostaju skrivena od o~iju iri u sastavu Ma{a Stoki}, predsed- trati - neèljene i zapostavljene dece, ili javnosti. Zato pozivamo Uprave pozori- nik, Milan Puzi}, zamenik pred- roditelja gre{nim prema malenima, tzv. {ta da ne uskra}uju neodazivanjem na @sednika, Ljiljana \uri}, Biljana toksi~nih roditelja. Koriste}i minimal- konkurs za Nagradu, svojim dramskim Maksi} i Jug Radivojevi}, na osnovu isti~ka sredstva, on uspeva da prevazi|e umetnicima, mogu}nost i da je dobiju. rezultata javnog glasanja, ve}inom gla- zamke preterane bole}ivosti ili ironijske Ma{a Stoki} sova je odlu~io da se ovogodi{nja Nagra- distance, kakve poigravanje tu`nom (Predsednik @irija za da „Milo{ @uti}“ Saveza dramskih umet- sudbinom odba~enog i zlostavljanog de- Nagradu „Milo{ @uti}“) nika Srbije za najbolju ulogu premijerno izvedenu u periodu od 30. juna 2005. do 30. juna 2006. godine dodeli GORANU JEVTI]U za vi{e uloga u predstavi POVODOM 'TRIJENALIZACIJE' „Okamenjeni princ,“ po tekstu Heninga Mankela, u reìji Marka Van Der Velde- NAGRADE BOJAN STUPICA: na, Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}“, ra|enoj u koprodukciji sa danskim U jednom od pro{lih brojeva LUDUS-a, teatrima „Corona La Balance“ i „Lampe“ kao jedan od kandidata za nagradu Bojan i beogradskim Pozori{tem lutaka „Pi- Stupica, odgovarala sam na pitanja o pozo- nokio“. ri{tu, o pozori{noj etici, o gospodinu Bojanu Odgonetanje kako roditeljska nebri- ga i nerazumevanje mogu da „okamene“ Stupici. razum i ose}ajnost deteta, kao osnovna Po~astvovana sam {to sam predloèna tema ovog uzbudljivog i potresnog po- za nagradu koja nosi ime i spomen na ve- duhvata Malog pozori{ta, omogu}ili su likog reditelja i arhitektu, pozori{nog umet- Goranu Jevti}u da pokaè svu razno- nika regiona Balkana. VLASTIMIRU \UZI vrsnost gluma~kog izraza, kojim vlada, ma{tovitost, dar transformacije. On ve- I dobitnike i ~lanove ìrija zaboravi- {to, duhovito i potresno menja uloge, isto- }emo, a va`no je da ime Bojana Stupice STOJILJKOVI]U vremeno komentari{e i u~estvuje u bol- ostane u svetlosti. noj pri~i, transponuju}i sa izuzetnom Ivana Vuji} (Foto: Sr|an Mihi}) lako}om vizuru iz koje je treba posma-

LUDUS 140Lu 2 Va`no O NAGRADAMA I KOMISIJI ZA NACIONALNE PENZIJE govori Milan Lane Gutovi}, glumac, predsednik SDUS-a nagradu - za knjièvnost. Ni za rat, ni za preba~en "vru}i krompiri}" da se me|u mir, nego za knjièvnost.) sobom "o jadu zabave" i da sami budu Kriterijum po kojem }e se vredno- ormirana je Komisija za nacio- da je ve}ina velikih nagrada uvek imala krivi kad se dodeljivanje penzija otegne. se nisu uklapali ni u jednu... Napomena: vati tako zna~ajne nagrade kao Sedmo- nalne penzije i Vi ste u njoj. Mogu (a ima i danas) donekle i politi~ku Da li je utisak ta~an? ”Politi~ka pozadina” nije ekskluzivno julska, ili Trinaestojulska nije jo{ Fli se, i kako, upore|ivati i vredno- pozadinu? (Koja se. tj. ”politi~ka pozad- Termin ”otegnuti” se ~esto vezuje za sa~injen, ali sa izvesnom sigurno{}u vati mnogobrojne najrazli~itije nagrade ina” sasvim promenila. Mada, naravno, srpska glupost. Podse}amo da je npr. penzionere, ali retko kada u ovom kon- mogu da kaèm samo da se ne}e vred- koje kod nas postoje? Da li }e to biti po- ima umetnika koji su se lepo uklopili u Sartr zbog iste stvari odbio Nobelovu tekstu. Zbog nas se sigurno ne}e otezati. novati kao internacionalne nagrade, lazna osnova za dodelu nacionalnih obe ”pozadine”, kao {to ima i onih koji Iz slede}ih razloga: Mi ne smatramo da nagradu, a da je êr~il primio Nobelovu mada je prostor koji je glasovima dopri- penzija? A ako ne}e - {ta }e biti polazna je ovaj zadatak za nas ”vru} krompiri}”. neo da se ta nagrada dodeli, sada inos- osnova? Mi smatramo da je ovo priznanje kona- transtvo. înjenica da se u Va{em skoro Nacionalna penzija se ni na koji ~no stiglo do dramskih umetnika i da ni satiri~nom pitanju pominje ”politi~ka na~in ne moè povezivati sa penzijom iz kog razloga ne smemo ovu istorijsku pozadina” kao zna~ajan kriterijum za koju je korisnik zasluìo i dobija je od priliku da propustimo, Ili pokvarimo dodelu takvih nagrada, ne govori samo o penzionog fonda. Nacionalna penzija je njene efekte otezanjem. Na{a efikasnost Va{im spisateljskim talentima, ve} i o priznanje nacije za rad i uspeh kojim je }e u~initi da taj ”vru}i krompiri}” brzo sumnjivim kriterijumima koji bilo koju imenovani naciju proslavio i unapredio prebacimo u nadle`nost ministarstva ili nagradu dovode u pitanje. Zbog toga i u domenu svoje delatnosti. Rezultati skup{tine pa neka oni po ovom pitanju smatram da ni jedna odre|ena nagrada koji nedvosmisleno govore da je imeno- ”duvaju” i hlade. ne treba da bude presudna za dobijanje vani radnim uspesima imao takve Napomena: Ovaj deo intervjua na- ovoga priznanja, jer iza svake stoji po rezultate su polazna osnova za dodelu stao je pre nego {to je Komisija odlu~ila neka i ne~ija ”pozadina”, politi~ka, ili takvog, preciznije re~eno priznanja, a da se izjave za {tampu u budu}e ne daju neka druga. ne penzije. Li~no smatram da ni jedna Inflacija nagrada nije problem samo bez saglasnosti Komisije. Planirali smo posebna nagrada ne bi trebalo da bude dramskih umetnika, postoji kod nas i intervju u nastavcima, ali }emo za slede- nedvosmislen dokaz takvih vrednosti. pedesetak nagrada za roman godine, a i }i broj morati da traìmo saglasnost Smatram da bi skup priznanja koja je za poeziju. (O likovnim i muzi~kim na- Komisije. imenovani dobijao u toku svog radnog gradama da ne pitamo, po{to nam nisu M. Ojdani} veka bili daleko relevantniji dokaz dovoljno poznate.) Mogu li se i kako one vrednosti i uspeha od jedne, bilo koje od porediti sa Caricom Teodorom, na pri- zna~ajnih nagrada, koje se kod nas mer? dodeljuju. Mislim da sam na ovo pitanje ve} Posle Zaje~ara Kako }e se porediti stare Sedmo- dao odgovor, mada je inflacija nagrada i u Beogradu julske, Oktobarske nagrade (ima dosta obesmislila mnoge nekada zna~ajne dobitnika, ba{ me|u penzionerima) nagrade. Za takvo stanje su krivi ba{ oni "Kamen za dodeljene u ”velikoj” Jugoslaviji, sa ovi- ljudi koji sada sa pravom o~ekuju na- pod glavu" ma koje su dodeljene kasnije... ili sa cionalne penzije. Te{ko }e bilo koja ko- onima, tako|e velikim, dodeljenim u misija biti tako jaka i sa takvom U NP Beograd, na sceni‚ Ra{a sada{njem inostranstvu (npr. Trinaesto- "pozadinom" da im je ne dodeli. Ne}e julska)... pogotovo ako se uzme u obzir Plaovi}’ 30. novembra izvedena je ova komisija biti ni prva, ni poslednja premijera komada "Kamen za koja }e pogre{iti, ili biti prinu|ena da pod glavu" Milice Novkovi} u pogre{i, ali }e sigurno doprineti inflaciji reìji Juga Radivojevi}a. Predsta- i ovoga priznanja. ‘Mali princ’ na va je nastala u koprodukciji Na- âk i ako se broj nagrada drasti~no rodnog pozori{ta iz Beograda i smanji, {to je sigurno nepopularna mera dve scene pozori{ta ”Zoran Radmilovi}” iz (koja bi bila do~ekana na no`), opet osta- Zaje~ara. Tako se posle deset go- je problem sa vrednovanjem ovih koje su Dvema pozori{nim pred- dina ovaj antologijski tekst pono- ve} dodeljene. Sti~e se utisak da je samim stavama u Beogradu obeleèna je formiranjem ove Komisije umetnicima vo vratio na scenu. {ezdesetogodi{njica prvog fran- Zaje~arska premijera je bila cuskog izdanja knjige Antona de 15. oktobra. Predstava je ina~e Sent Egziperija "Mali princ": ve} gostovala u nekoliko gradova dramskom, u Malom pozori{tu NOVI MODEL FINANSIRANJA KULTURE ili u Srbiji, kao i u Bugarskoj i svuda "Du{ko Radovi}" i multimedijal- je dobro prihva}ena. "Kamen za nom na sceni Bitef teatra. DOTIRANJE KOMERCIJALNIH PROJEKATA pod glavu" je najpoznatija po- Rediteljka i koreograf, Katarina zori{na drama Milice Novkovi}, Stojkov-Slijep~evi} ostvarila je vedoci smo poslednjih godina da registracija i postupci u zaduìvanju i sl.) grcaju u finansijskim te{ko}ama, a nagra|ena Sterijinom nagradom ovaj teatarski projekat kao spoj preko medija saznajemo o u~e{}u omogu}avali su lak{i obra~un ste~enih njihovi osniva~i finansiraju komerci- 1978., a 1994. uvr{tena u deset plesa, glume i video projekcija. Sdràvnih organa (Ministarstvo za prihoda od prodaje ulaznica, a i obezbe- jalne programe. najboljih posleratnih drama. Odabrala je kola`nu partituru kultru, Ministarstvo finasija, Sekretari- |ivali su jasnu kontrolu protoka novca. Sem toga, postoji jo{ jedna nelo- Aleksandre \oki}, scenografiju jat za kulturu grada Beograda) u fi- Na svaku besplatnu ulaznicu organiza- gi~nost. Samostalni umetnici se novim @aka Kuki}a, zanimljive i scens- nasiranju nekih manifestacija kulture i tor je bio obavezan da plati porez na zakonskim regulativama usmeravaju u ki efektne kostime Sa{e Kuki}a i zabave koje se u svojoj osnovi baziraju reprezentaciju. preduzetnike, {to i jeste delimi~na prak- video projekcije koje je snimio na komercijalnom principu (Gu~a, Exit, Po novom modelu koji se sada formi- sa u bogatim draàvama, a kod nas dr- \or|e Druèti}, a reìrala dèz festivali, pop i rok gostovanja i sl.). ra, sami organizatori {tampaju ulaznice àva je po~ela da subvencionira predu- Tatjana Milenkovi}. U predstavi Dakle, dràvne institucija ~ija je bez serijskih brojeva, koje imaju samo zetnike. [ta vi{e, ovakvi potezi ne stim- igraju: Slobodan Be{ti}, (Egzi- obaveza da sredstvima iz budèta (sred- fiktivnu vrednost, a ne stvarnu, sami uli{u preduzetnike da budu kreativni. peri), Aleksandra Bibi} (Ruà), stva poreskih obveznika, a ne svoja) zaduùju blagajnu sa takvim ulaznica- Zar nije lak{e osloniti se na neki budèt Marija Milanovi}-Baj~eti} (Lisi- finasiraju nekomercijalne institucije iz ma, bez posebnog kriterijuma se dele i ”vozi Mi{ko”? Za{to bi se ove instituci- ca) i u~enici baletske {kole "Luj oblasti obrazovanja i kulture - finansir- besplatne ulaznice koje ne podleù nije mu~ile na trì{tu kad mogu da ”trebu- Davi~o", Milo{ Isailovi}, u ulozi aju institucije i manifestacije koje treba kavim porezima, itd, itd, pa jo{ i DO- ju pare” za svoje manifestacije. Zna~i, ovim potezom dràva ne stimuli{e pre- Gosti NP Malog princa, Milo{ Marjan da svojim komercijalnim rezultatima TACIJE. Prostora za manipulaciju i duzetni~ki princip. Preduzetni~ki prin- (Kralj) i Sa{a Pavi} (Uobraèn- pokriju svoje potrebe, a delom preko malverzaciju koliko ho}e{! Beograd cip je model koji je najdominantniji u ko). zakonske regulative u~estvuju i u po- [ta se novim modelom dobija? M.J. punjavanju budèta, fondova za autor- Mo`da na prvi pogled izgleda koris- dràvama zapada u oblasti zabave i Na Velikoj sceni NP Beograd ska prava, Crvenog krsta i sl. no to {to dràva pomaè komercijalne kulture, pogotovo u Americi (SAD), koja gostovalo je Narodno pozori{te Po modelu koji je vaìo do 90-tih kulturno-zabavne manifestacije jer se neke oblike manifestacija i institucija Leskovac sa predstavom ‘Ratko i obaveza svih institucija koje su se bavile sti~e utisak bogate dràve koja je zado- stimuli{e poreskim olak{icama. Julijana’ ; Narodno pozori{te iz komercijalnim kulturno-zabavnim ma- voljila potrebe subvencija nedohodovnih Da zaklju~imo, trenutni model Kikinde sa komadom ‘Pokondire- nifestacija bila je da isklju~ivo vr{e institucija pa sada pomaè i ove druge - usmerava - svi na budèt! I svi kod na tikva’ i CK Tivat sa pred- prodaju ulaznica koje su bile registro- komercijalne. ministara na ”poklonjenje”. To je nova stavom ‘Boke{ki D-mol’. vane po serijskim brojevima, sa kojima Me|utim, kao {to je poznato, to je kulturna politika i model!? M.J. je blagajna posebnim finansijskim do- daleko od realnog stanja. Institucije kul- Mr Milovan Zdravkovi}, kumentima zaduìvana. Tako uredna ture (pozori{ta, biblioteke, muzeji, arhivi pozori{ni producent

3 LUDUS 140 Metropola, s brda, s dola...

Gosti BDP ‘Beogradu ‘Odumiranje’ u nedostaje cirkus, Ateljeu Povodom dvestagodi{njice ja sam dodala ro|enja Jovana Sterije Popovi}a Na velikoj sceni Ateljea 212 na Velikoj sceni BDP gostovale istoriju' premijerno je izveden komad su tri predstave ovog dramskog ‘Odumiranje’ po tekstu mladog klasika, koje su zaìvele na sce- JDP je na svoj repertoar, ali u novi pisca Du{ana Spasojevi}a i u izvo|a~ki prostor, postavilo predstavu, nama u unutra{njosti Srbije. reìji Egona Savina. Muharem autorski projekat Sonje Vuki}evi}, 'Cirkus Pervi} o predstavi kaè: ‘Po srod- Teatar ”Joakim Vuji}” iz Kragu- istorija'. Predstave se igraju u zgradi nosti, njegov (D. Spasojevi}a) jevca izveo je "Laù i paralaù" Starog sajmi{ta, izgra|enoj 1937. godine, u prvi komad koji obe}ava najbliì u reìji Dragana Jakovljevi}a; teatru Posejdon. je ‘Kamenu za pod glavu’ Milice predstavu "Zla èna" u reìji Mi- 'Cirkus istorija' se bazira na tezi anal- Novkovi}… Dramu Napu{tenih, lene Pavlovi} izvelo je Kralje- iti~ara [ekspirovih dela, Jana Kota, po okorelih, ali ne i mrtvih du{a, kojoj se istorijsko kretanje svodi na jedan Du{an Spasojevi} i Egon Savin va~ko pozori{te i predstavu "Po- za~arani, pakleni krug zlo~ina, u kome kondirena tikva" u reìji Marka neo~ekivano, ali ne i bez razloga, svaki uspon na vlast po~inje kao borba povoda i odjeka vra}aju na Manojlovi}a, izveo je ansambl protiv tiranije, a neminovno se zavr{ava scenu’... novom tiranijom. Narodnog pozori{ta iz Kikinde. M.J. Narodno pozori{te iz Leskov- Sonja Vuki}evi} je taj lanac zlo~ina ca izvelo je komediju "Ratko i smestila u cirkus. Sve numere su iz [ekspirovih dela, svaka cirkuska ta~ka Julijana" @eljka Huba~a, u reìji pra}ena je tekstovima iz [ekspirovih Juga Radivojevi}a. Ovom pred- istorijskih tragedija, ili Kotovim komen- stavom je NP u Leskovcu obe- tarima. U svakoj numeri nastupa po jedan leìlo je 110 godina teatarskog glumac koji govori [ekspirove misli. ìvota u svom gradu. Predstava Po~inje ‘Tit Andronik’, pa preko ‘Otela’, ‘Magbeta’, ‘Ri~arda Tre}eg’ i ‘Kralja Lira’, na duhovit na~in analizira stiè se do Hamleta. On je namerno ostavl- ovda{nji mentalitet, prate}i putu- jen za kraj, jer u njemu autorka pronalazi ju}e pozori{te s po~etka 20. veka, malu, ali bitnu {ansu za ra|anje novog, koje bi èlelo da na svoj repertoar pravednijeg ~oveka i sveta. postavi ”Romea i Juliju”. Uloge u Igraju: Branislav Le~i}, Dragan Posle tri godine predstavi tuma~e glumci lesko- Mi}anovi}, Anita Man~i}, Tamara Vu~kovi}, Milo{ Vlalukin, Mira \ur|evi}, Hristina Popovi} Mijin, Marko Ili}, Ana Stamen- ponovo Kabare ovi}, Marija Grbi}, Tijana Krsmanovi}. va~kog, ni{kog, {aba~kog i vra- Predstava 'Cirkus istorija' je pozvana na Festival Wiener Festwochen 2007, koji }e se odràti u Be~u od 11. maja do 17. na Terazijama njskog pozori{ta. juna i bi}e izvedena u okviru progama posve}enog [ekspirovim delima. M.Jur~i} Predstave Kabarea Terazije igra}e se jednom sedmi~no u treminu od 22.30, nakon predstava na velikoj sceni, u prostoru foajea koji ima oko sto mesta. Da bi se foaje ‘pretvorio’ u kabare, sa svom neophodnom „PRIÂ O ÂJU“ opremom - refelektorima, ozvu~e- edavno je u centru za pozori{na materijala, koji ~esto nadma{uje umet- njem, kao i postavljanjem stolova istraìvanja premijerno izvede- ni~ka dela. Rade}i na ovoj predstavi i stolica, dovoljno je (kaù) pola Nna predstava Dah teatra ’Pri~a o istraìvala sam mnogo dokumentarnog sata. Planirano je da kabare radi ~aju’, ra|ena po motivima êhovljeve materijala, na primer, {ta se de{ava kada petkom ili subotom, a potom je u ’Tri sestre’. U predstavi igraju: Maja se istina o otmici ljudi iz voza za vreme planu da se igraju i dva puta Miti}, Sanja Krsmanovi} Tasi}, Aleksan- ratova na prostoru na{e zemlje obelodani nedeljno. dra Jeli} i Jugoslav Hadì}. O ovom no- i prepozna, ~ak i na nivou dràve, ali do vom projektu razgovarali smo sa redi- danas `rtve nisu zvani~no oàljene. teljkom Dijanom Milo{evi}. Tako|e sam istraìvala mnogo materi- Izme|u ostalog, ova predstava pro- jala u vezi jezika, fenomena jezika, Gosti Pozori{ta govara i o pitanju istine. Koliko je mo- nestalih jezika. na Terazijama gu}e preto~iti surovu istinu svakodnev- Iako postojite ve} petnaest godina nog ìvljenja u Srbiji, sa istorijskom kao pozori{na laboratorija i trupa sa Sa predstavom ‘Don @uan se zavesom prethodnih petnaest godina me|unarodnom reputacijom, jo{ uvek vra}a iz rata’ na sceni Pozori{ta politi~ke destrukcije, ljudske patnje, imate problem sa prostorom? na Terazijama gostovalo je po- ratova, nema{tine, u teatarski izraz, a DAH Teatar postoji ve} skoro 16 zori{te ‘Dobrica Milutinovi}’ iz da pri tom reditelj ima umetni~ku dis- godina. Tek od 2003. god, zna~i poslednje Sremske Mitrovice. tancu prema svom radu? tri godine mi smo u na{em prostoru koji M.J. Pitanje istine je klju~no pitanje se nalazi u prizemlju zadnjeg dela umetnosti. Od po~etka, mi u Dah teatru zgrade osnovne {kole Kralj Petar II smo bili opsednuti bacanjem svetla na Kara|or|evi} u Maruli}evoj ulici na Vra- goste. Nadam se da }e nadle`ni imati se ogleda u okviru improvizacije ili iz- prikrivene istine. DAH Teatar je nastao ~aru. Uz podr{ku tada{njih Ministar- sluha za ovu jednu u su{tini sjajnu ma{tane scene koju radi sam glumac. na~in u kome moramo zlo~ince proglasiti 1991.god i razvijao se paralelno sa gra- stava kulture i prosvete i Gradskog se- kombinaciju prosvete i kulture. Glumac u ovakvom radu donosi svoje zlo~incima, a vizionare vizionarima. To ne sme da se }uti, o tome se mora go- |anskim ratom i destrukcijom koja se kretarijata za kulturu mi smo dobili na O gluma~kom aspektu predstave ideje, materijale-fiksirane improvizacije, rekvizitu, muziku, pesme, tekstove i tako voriti. Mislim da je taj stav eksplicitno de{avala na svim nivoima. Na{a prva kori{}enje taj prostor, koji je bio neuslo- ’Pri~a o âju’, razgovarali smo sa Majom van i koji smo mi adaptirali delimi~no za aktivno u~estvuje u stvaranju predstave. jasan u ovoj predstavi. predstava 'Ova Vavilonska pometnja' se Miti}. potrebe na{eg pozori{nog centra. Tako da Reditelj se bavi velikom dramaturgijom- Koliko publika u svetu pravilno tu- upravo bavila izno{enjem istine pred Izme|u ostalog, ova predstava treti- smo napokon sve na{e razli~ite aktivnos- ra temu propu{tenih prilika, ili prokock- dramaturgijom predstave, slaè gluma- ma~i i prepoznaje motive va{ih komada, gledaoce, po{to je u tom trenutku bilo ~ke materijale, postavlja ih po redu, ti smestili pod jedan krov. I to sve zvu~i anih {ansi. Koliko ste vi gluma~ki uspeli a koji se, recimo ti~u konkretnih situaci- zabranjeno javno govoriti da je na{a izbacuje delove koje predstava ne traì, sjajno, da nije konstantne pretnje od da se izrazite u ovako kompleksnoj dra- ja, vezanih za na{u politi~ku pro{lost, ili zemlja u ratu i to ne kao pasivni u~esnik menja situaciju glumcu u odnosu na strane {kole da se taj prostor koristi za maturgiji, sa osnovom u klasi~nom ko- sada{njost? ve} kao veoma mra~ni, aktivni i de- neke druge svrhe. Napominjem da {kola tekst, ili partnera i sl. Sa takve pozicije madu, a nadogar|enoj savremenom te- moj doprinos ovoj predstavi se ogleda u Mi smo svi jednaki i to tako treba da struktivni ~inilac tog nasilja. Tada je to ima 5000 kvadratnih metara i da ima matikom i vrlo konkretnim dokumenti- materijalima koje sam nudila drama- shvatamo, pitanje je samo kada }e se bilo zabranjeno, ali svejedno mi smo vi{e nego dovoljno mesta za sve aktiv- ma, koji se ti~u politi~kog trenutka u ze- nama ili nekome drugom desiti ovo ili izlazili na ulicu i igrali na{u predstavu. turgiji, improvizacija koje je rediteljka nosti i {kolske i na{e i aktivnosti jo{ ne- mlji? D. Milo{evi} uzela za predstavu. Zna~i, ono. U biti, dobar teatar ima mo} da ka- Ta energija i taj pozitivan feedback koji kih korisnika prostora {kole. Mi uporno U tom laboratorijskom radu, na ~e- kompleksnost dramaturgije je upravo da govori li~no on postaje op{ti. Ta~nije, smo dobili igraju}i tu predstavu u tim nagla{avamo kako je jedna dobitna si- mu se u biti zasniva rad DAH Teatra, ~iji posledica jednog takvog odnosa reditelj- samo kada smo li~ni, komunikacija se vremenima je ne{to {to se ne moè zabo- tuacija gde se jedan moderni pozori{ni sam ja ~lan od njegovog osnivanja, teatar glumac. uspostavlja i publika ima svoje asocijaci- raviti, a to je postalo sastavni deo samog centar nalazi u prostorima gde je i osnov- je kao laboratorija. Sem gluma~kog Smatram da je jedini na~in da mi je, iz svog ìvota, ìvota svoje zemlje ili bi}a Dah Teatra. Ina~e, li~no sam fasci- na {kola, po{to pored na{ih predstava fizi~kog i vokalnog treninga, glumac kao zemlja uhvatimo voz za vreme u bilo ~ega {to ga uznemirava kao ljudsko nirana dokumentarnim materijalom. imamo i brojne programe za decu i u~estvuje i u dramaturgiji, ta drama- kome ìvimo i da se okrenemo vrednosti- bi}e. Uzbu|uje me i inspiri{e istinitost tog mlade, zanimljive radionice, zanimljive turgija se zove mala dramaturgija. Ona ma savremenog, demokratskog sveta, Anita Pani}

LUDUS 140Lu 4 Intervju

sukobu generacija. Ja se protiv diskrimi- Te uloge koje ja igram u svojim nacije borim pisanjem. Borim se kao lav. komadima odli~no bi odigrala i Svetlana TEATAR BEZ PUBLIKE NIJE NI[TA Najinteresantnije ène u svetskoj Bojkovi}, koja tako|e nema poverenja u dramaturgiji su ba{ zrele ène. Inspira- moje pisanje. Tanja Bo{kovi} (koja je tivnije su za igranje. Nisu vi{e objekti, 15% mla|a) bi isto odli~no odigrala... Ali hiperprodukcija. Svaki dan je neka evetogodi{nji SLAVIJA TEATAR do ne~ega {to mene dugo ve} kopka. nego subjekti. Ledi Magbet je bolja uloga po{to ja ve} godinama ne igram ni{ta u ima na repertoaru dvadeset i osam premijera. S te strane sam ja zadovoljna Repertoarska pozori{ta, koja su na nego Ofelija ili Dezdemona. Generalica mati~noj ku}i, stvarno mi je prerano da ìvih naslova, od kojih je osam {to moje predstave opstaju u tako velikoj D budètu, mogu da rade {ta ho}e, da Jepan~ina je ìvlja nego Nastasja Fi- se li{im glume. One bi to mo`da bolje konkurenciji. pre{lo stotu, dvestotu ili ~ak tristotu odigraju dve tri reprize... pa ni{ta. U lipovna, koja je zapravo ideja o èni, a ne reprizu. Me|u tih osam najgledanijih i Kao da ima vrlo malo ljudi koji uradile od mene, sasvim sigurno bolje, Beogradu postoje tri privatna pozori{ta o èna. najdugove~nijih nalaze se dve predstave znaju na pravi na~in da pro~itaju ali ja ne mogu da odustanem od sebe kao dràvnom tro{ku. Ja }u ih navesti: Da bi lik bio dramski zanimljiv, glumice. Samo bih se delomi~no sloìla Ljiljane La{i}. Zato smo je pitali: pozori{ni tekst i procene da li je igriv, i mora da ima biografiju. Mladi ljudi su jo{ Da li je istina da pi{ete rukom? Beogradsko dramsko, Jugoslovensko da li bi imao publiku. Mo`da se zato radi da publika dolazi radi poznatih glu- dramsko i Atelje 212. Njih treba {to pre uvek dobri. Dobri ljudi su u dramama, u maca... Dobar komad moè da privu~e Istina je. Samo rukom i umem da ono {to je ve} izvo|eno i uspelo u principu, dosadni. Moji likovi uvek su publiku ~ak i ako ga igraju nepoznati pi{em. Kompjuter me dehumanizuje. privatizovati, po{to ve} jesu privatna. I Londonu ili Njujorku, mada se to na{e neki ljudi koji su imali vrlo ~udan, Uop{te, imam otpor prema ma{inama od tih para neka izgrade Operu. Oni sebi publike ~esto uop{te ne ti~e... Posle im ne i{~a{en ìvot, izvan gra|anskih normi... glumci... svake vrste, mobilnim telefonima, mo- dozvoljavaju sve. Prave predstave koje valja publika. Ja, koja sam uskra}ena za mnoge uloge Moè, ako preìvi bar 30 repriza dok dernim ku}nim aparatima... [to se toga imaju premijeru i dve reprize. Onda neka Ba{ sam tu istu re~enicu htela da koje sam èlela da igram, sada se poseb- proradi “mund- reklama”. ti~e stra{no sam konzervativna. Prosto privatno i plate opremu toga. Komad kaèm. Gledala sam danas najavu neke no interesujem za zrele ène sa zanim- Postoji sad taj marketing, advertaj- se ~udim kako vozim i auto. Ina~e bih ‘Klin’ za koji sam ja vratila ulogu u mom premijere i prvo su pri~ali o tome kako je ljivim sudbinama i o njima pi{em. Mla- zing, sve te re~i koje ja ba{ ne volim da sasvim sigurno napisala... imam neke pozori{tu, odigran je ukupno tri puta, a to igrano u Londonu i u Njujorku. Pot- dost je ipak neprikosnovena, ali mene upotrebljavam. divne ideje za romane, ali naravno, to bi takvih ima puno. Ja ne smem sebi taj puno drugi milje, drugi problemi, druga interesuju i te ène koje vi{e nisu [ta Vas nervira? tema... a ako ne{to ima u Srbiji - ima te{ko i{lo olovkom. Nisam ja Tolstoj... luksuz da dozvolim. Komad mora da se optere}ene svojim izgledom, imaju Ono pozori{te koje ja ne znam {ta tema. [to je dokazao Du{ko Kova~evi} i (smeh) igra. samopouzdanje... zna~i. “Neverbalni teatar”. Ja ludujem Da sa~ekate kompjutere kojima se Aca Popovi}, moj ina~e veliki uzor u Kako do|u na repertoar ti neki Koje su Vas to uloge mimoi{le? kad to ~ujem. Dok je re~i bi}e i pozori{ta. diktira? pisanju. Mada ja ina~e volim ameri~ku Ima mnogo uloga koje sam èlela. Bez re~i nema drame, ima baleta. Da, to bi bilo dobro, mada ne znam tekstovi za koje se meni ~ini da se na dramaturgiju. Odrasla sam pored BDP i prvo ~itanje vidi da od toga nema ’leba, Kao sasvim mlada èlela sam, ba{ Uàsno me iritira nepoverenje koje dal’ bi to funkcionisalo. Pet mojih drama videla njegove najbolje predstave, Vili- stra{no èlela da igram Ma~ku na ali oni se ipak izvedu, i to ~ak po tri vlada prema intelektu glumaca. Ja kao su napisane rukom i dve moje knjige, jamsa i Milera... Kasnije sam tamo dosta usijanom limenom krovu, ali upala sam pisac, nailazim na predrasude i ba- puta? I odakle to na{e ve}e poverenje u igrala. Ne igram ve} dugo. Ali eto, na- tako|e rukom. Dobro, knjige su neka u neko me|uvreme... To je ve} sjajno rikade, samo zato {to sam glumica. strance nego u sebe? pi{em sebi ono {to mislim da mi treba i poetska proza, pa to i moè lako da se odigrala Olivera Markovi}... pa je posle Svi mi spo~itavaju i kaù da se moji napi{e. A drama, kad krene... tri ruke igrala Sneàna Bogdanovi}. Mislim da komadi igraju isklju~ivo u bulevarskom (verzije) pa sveske velikog formata A4... bih, do pre par godina, bila i dobra I to ~ak i ljubomorno ~uvam, te sveske. pozori{tu. U prvo vreme mi je to jako Gospo|a ministarka. Me|utim, sa mnom smetalo... Mo`da je pozori{te bulevarsko, To }e drugi da bace, a ne ja. reditelji nisu hteli da rizikuju. Oni se i u Kako je to biti sredove~na glumica, ali moje teme nisu bulevarske. Ja se ovako maloj zemlji drè svojih utabanih bavim licemerjem hri{}ana, ne hri{- a mlad pisac? staza. Drè se odre|enih glumaca koje su Ja nisam sredove~na glumica, ja sam }anstva, nego hri{}ana, ènama koje svrstali maltene u fahove. Mene su ìve u zemlji koja vi{e ne postoji... Moja stara glumica. Ovih dana }u da napunim naprimer, kao mladu, ugurali u neki fah 60 godina. Imam unu~e od 5 godina. Bila subrete, ako se taj termin jo{ uvek tema je razaranje nekih normalnih sam na klasi, na Akademiji, sa Cecom upotrebljava, {to ja objektivno nisam. (Za gra|anskih vrednosti - a to nisu bule- Bojkovi}, Petrom Boòvi}em, Brankom mlade koji mo`da ne znaju, subreta je varske teme. Pi{em knjièvnim srpskim Mili}evi}em, koji odli~no pi{e za decu... najbolja ènska u opereti.) jezikom, bez skarednosti i ne podilazim Po~ela sam da pi{em upravo zato da bih Sada, kao piscu, Vama je poznato i publici. E sad, {to ja to ~inim na do- starost do~ekala spremna. Nisam ni sa- koliko je te{ko napraviti podelu. Ispri- padljiv na~in, to nekima mo`da izgleda svim mlad pisac. Dugo pi{em, od detinjst- ~ajte nam ne{to o novom komadu i o kao bulevar... Uàsavam se ljudi koji va... U jednom trenutku ponelo me vreme potrazi za glumcem. nemaju duha, mislim da ih je Bog gadno pa sam oti{la na Akademiju. Danas mi Komad se zove “Elvis je ìv”. Radi se kaznio. I njih i njihovu okolinu. Ako bih ne gine jedno kajanje {to nisam studirala o èni koja se zatvorila u ku}u kada je birala najlep{u ljudsku osobinu, mislim neki fakultet koji je bliè pisanju. To, s umro Elvis Prisli, ikona na{e mladosti, a da bih izabrala duh. Za deset dana jedne strane gledaju}i. S druge strane govori izme|u ostalog i o tom na{em mogla bih napisati komad gde se niko kao glumica, sam u izvesnoj prednosti u nekriti~nom preuzimanju svega sa Zapa- ne}e nasmejati, a svoje tragikomedije odnosu na prave pisce... da. Ona ima i sina kome je dala ime pi{em {est do dvanaest meseci, ne ra- Kao Dario Fo? Elvis, koji nema nikakvu osobinu kinga ~unaju}i ono dok su se stvarale u glavi... Pa, mnogi glumci su pisali. Sre}a ili iz Amerike, ali je ìv. To je samo polazna Traka je, za pola sata razgovora, nesre}a pisaca je {to nemaju direktan osnova komada, koji se razvija u drugim zabeleìla duplo vi{e nego {to je stalo u kontakt s publikom, a ja ta~no znam kad pravcima. Moramo naàlost na}i na~ina ovaj tekst. Zna~i, da smo pri~ali sa oso- je publici dosadno, a kad nije. Dok pi{em, da publiku, “iskvarenu” lakim televiz- bom koja ima {ta da kaè, a samim tim i ja svoje komade i odglumim. Neki put ijskim sadràjima, privu~emo i zadrìmo ~ak zamolim kolege da pro~itamo to... da napi{e. Mo`da je zato njene predstave njenu pa`nju. Prosto da je, na neki na~in do sada gladalo (po slobodnoj proceni) dijalo{ki. Veliku pa`nju poklanjam dija- “prevarimo”... Ako ne{to mrzim, kao logu. oko 100 000 ljudi? glumica, to je da publika ostane indifer- Du{ica Kosa~evi} Postoje ~itavi trendovi teatarski koji entna. preziru publiku ili je mu~e, dosa|uju... Kakvog glumca traìte za Elvisa? {to gledaoci -nemazohisti ba{ ne vole. Ranije sam ~esto pisala za odre|ene Iz knjige Na krilima Talije Slikarstvo, pa i knjige mogu svoju pu- ljude. ‘Balkanske ène’ sam pisala za izbor Emilija Cerovi} Mla|a bliku na}i i za sto godina, ali pozori{te bi Ljilju Blagojevi}, ‘Ku}u s prozorom’ za moralo danas... Tanju Lukjanovu, ‘Kafanu kod Zajedno’ Naravno! Osnovna formula pozori{ta I[TVAN ER[I da odgovara ovim godinama i ovoj ({to mislim da je moj najslabiji tekst) je glumac i publika. Pozori{te bez Beograd je vrlo ~udan grad, ja bih pisala sam za Gorana Sultanovi}a, kao publike nije ni{ta. rekla inferioran. [to je nerazumljivije pameti i talentu koji imam... ili nemam. mog {kolskog druga i kolegu. Mlade HENDIKEP Va{e predstave su pose}ene i dugo- neki slojevi u gradu smatraju - da je Ne znam. ljude ne poznajem, kao {to ne poznaju ni ve~ne. intelektualnije. Ja sam vratila ulogu u Kad ste Vi bili mladi, mladost nije oni nas. Osim toga govorili su mi da ne Ma|ar biti na me|unarodnom Ve~eras je 196. repriza “Slobodnih jednom komadu... Po nama su padale bila u modi. Roditelji Va{e generacije valja pisati za odre|ene glumce, po{to pozori{nom festivalu, a uz to èna balkanskih”, “Jasmin na stram- bombe, zemlja se rastakala, hiljade bili su ratni Pobednici, a Vi ste smatrani reditelj to vidi druga~ije nego pisac. Eto, putici” je odigran 119 puta do sada. Na mrtvih na sve strane, a mi u pozori{tu decom, skoro do praga starosti. Prak- sad sam napisala, pa }emo videti {ta ho}e znati poloìti pone{to na sto, àlost “Ku}a s prozorom” {to mislim da radimo komad gde se radi o tome da ti~no zrelost vam nikad nije priznata, reditelj. Reìra}e Vlada Lazi}. Volim da kad bi stola bilo - zamorna je je moj najbolji komad, odigran je samo jedna èna truje muà holesterolom. samo mladost i starost. Sada je modi radim s njim. On naravno ho}e najboljeg, zabava. Motam se u vrtlogu 76 puta. Da su bile sre}nije okolnosti i on Daje mu masne sendvi~e. Da li to ima mladost, tako da Va{a generacija zapra- a najbolji snimaju filmove, reklame, seri- stvarnih i la`nih veli~ina, bi sigurno doìveo bar stoto ili dvestoto logike? Shvatam ja da imamo dodirnih vo nikad nije bila “in”. Ni kao mlada ni je, nemaju vremena za pozori{te. Treba u dèpu mi besplatna ulaznica izvo|enje. Na àlost, kakva je situacija ta~aka sa Magbetom, ali za{to su to kao stara. Jedino ste imali sre}e da tzv nam glumac da igra i sebe i sopstvenog za stajanje koja vaì gotovo sada u zemlji, ta trì{na kultura koju oni stavili na repertoar? Koga se to ti~e? najlep{e godine proìvite u miru, ali je oca... za sve predstave. âk da sam ja zagovaraju, a koja je meni potpuno Faking end {oping - kome treba? to ipak jedan zanimljiv generacijski Zna~i dobrodrè}i ~etrdesetogodi- napisao Antigonu i Hamleta, sme{na, nas tera da pi{emo za malo ljudi Da li zato zaziru od doma}ih drama, fenomen. Gde je problem? {njak ili tridesetogodi{njak? ali na ma|arskom, isto bi se osim ako pisac nije ve} poznat u svetu (izvo|a~a). Ja sam najve}i ubica svojih Problem je u tome {to mi sa Zapada Tako nekako. Ima ih puno, ali svi su ovako gurao na hodniku ispred likova. Kaè: “Treba mi komad sa tri ili se pak vratio iz dijaspore...? velike zvezde i... kancelarija, obja{njavaju}i Da. A pokazalo se da publika zapra- uvek uzimamo ono {to je najgore. A lica!” I onda, ja imam ma{tu da napi{em Ovakav teatar traì zvezde, zar ne? ko sam, {ta radim, dok bilo koji sa 12 lica, ali na àlost to nigde ne moè vo voli ba{ doma}e komade. tamo postoji zakon koji zabranjuje starosnu (dobnu) diskriminaciju, kao i Nema vi{e pravih pozori{nih zvezda. pozori{tarac, Englez ili da se izvede. Na doma}im piscima procvali su i Glumci su poznati iz serija, filmova, ili Postoji predrasuda da je lak{e Atelje i Zvezdara. To {to su kasnije svaku drugu. Kod nas kad napuni{ 50 Holan|anin s po~asnom ~ak reklama... Mislim da se zvezde vi{e ulaznicom ba{kari se unutra napraviti predstavu sa manje lica, a promenili repertoarsku politiku je druga godina, ti vi{e ne postoji{. Teraju te u ne bave pozori{tem. iskustvo govori da je to najteè i za pisca pri~a... penziju, pi{u ti neka pisma, Izbegnimo onda krupnu re~ i recimo u kancelarijskoj fotelji i i za reditelja i za glumce. Jako mi smeta {to vi{e ni jedno bu- onemogu}avaju ti rad... A neko mora da - miljenici poblike. Koja dolazi radi sa svemo}nom sekretaricom Naravno. Te{ko se razvija sukob sa dètsko pozori{te, osim Terazijskog, igra i babe. U svakom komadu ima i glumca, ne radi reditelja ni zbog pisca. ~avrlja. malo lica, koji skoro uvek moraju da nema svoj repertoarski profil. Ne znam poneka starija osoba, to je normalno, Svaka predstava Slavija teatra ima bar budu u jednom zatvorenom prostoru, {ta da preporu~im ljudima kad me pitaju mora{ da pokrije{ svaku ciljnu grupu. jednog ili vi{e glumaca koje publika voli. S ma|arskog preveo Sava Babi} zbog cene scenografije... I onda dolazimo gde da idu. U isto vreme postoji stra{na Osim toga dobar deo sukoba bazira se na I u ‘Elvisu’ imate ulogu za sebe?

5 LUDUS 140 Na{i u svetu

rpski dramski pisac, Biljana Srb- jacija kriti~ara, Mediteranski pozori{ni ljanovi}, i letonski reditelj, Alvis institut i Me|unarodni pozori{ni institut SHermanis, dobitnici su Evropske UNESCO) osnovali kako bi nagra|ivali i NOVA POZORI[NA promovisali zna~ajne pozori{ne umet- nagrade Nova pozori{na realnost za 2007. godinu. Ove nagrade bi}e dodeljene nike Evrope. Odluku o nagradi donosi 20. aprila slede}e godine u Solunu. Ju- ìri koji se sastoji od predstavnika is- REALNOST ZA goslovensko dramsko pozori{te }e tom taknutih evropskih pozori{nih ku}a, prilikom izvesti predstavu ‘Skakavci‘ uglednih kulturnih i javnih li~nosti, Biljane Srbljanovi} u reìji Dejana Mi- kriti~ara i pozori{nih prakti~ara iz ja~a i tako predstaviti stvarala{tvo raznih krajeva Evrope. Me|u dosa- BILJANU autorke. Bi}e to jedan od prate}ih da{njim laureatima nalaze se reditelji doga|aja ove manifestacije koji obuh- Tomas Ostermajer, Kristof Martaler, Haj- vataju mini-simpozijum i druge vidove ner Gebels, Ejmuntas Nekro{ijus, po- SRBLJANOVI] prezentacije rada nagra|enih umetnika. zori{ta Royal Court Theatre i Theatre de Re~ je o najzna~ajnijem ma|unaro- la Complicite. Pro{le godine, nagradu su Na{a autorka dnom priznanju koje se od 1990. godine dobili koreograf Joèf Na| i reditelj dobitnica zna~ajnog evropskog dodeljuje aktivnim pozori{nim stvaraoci- Oskaras Kornu{ovas. ma i koje su - uz Evropsku pozori{nu Evropska pozori{na nagrada za pozori{nog priznanja za 2007. nagradu za ìvotno delo - Evropska ìvotno delo ove godine }e biti dodeljena JDP gostuje u Solunu, komisija, Savet Evrope i najva`nije me- nema~kom reditelju Peteru Cadeku i na dodeli nagrade, |unarodne teatarske organizacije (Ev- kanadskom piscu, reditelju sa predstavom ‘Skakavci’ ropska teatarska unija, Evropska tea- i glumcu Robertu Lepaù. tarska konvencija, Me|unarodna asoci- D.K.

VELIKI NOVGOROD I STARA RUSA ‘Trg heroja’ u ‘Obi~no ve~e’ Deseti me|unarodni Festival kamernih predstava po delima Akcent teatru u Zagrebu F.M.Dostojevskog od 8. do 11. novembra 2006. godine Atelje 212 gostovao je u Be~u, u va godina je zna~ajna za ime ve- Sve~ano ve~e posve}eno jubilarnim na svom jeziku, svako neko svoje ”Tamo likog ruskog pisca F.M.Dostojev- datumima u ìvotu i delima F.M.Dosto- daleko” gde se vra}a da pri~a kako su ih Oskog. 2006. godine se navr{ava 500 jevskog po~elo je predstavom ”Neverovat- bra}a i sestre iz Rusije, doma}ini Festi- godina roda Dostojevskog, 185 godina od ni doga|aji” u izvo|enju Moskovskog vala, do~ekali i nosili na krilima svoje dana ro|enja F.M.Dostojevskoga (30.okto- novog dramskog pozori{ta u Akadem- velike ruske du{e i du{e njihovog i na{eg bar 1821. po starom kalendaru), 160 go- skom pozori{tu F.M.Dostojevskog u voljenog velikog genija pisca F.M.Dosto- dina od dana ro|enja A.G. Dostojevskove i Velikom Novgorodu. jevskog. 25 godina od osnivanja Doma muzeja Zorica Jovanovi} ‘Akcent teatru’ sa predstavom Festival se nastavlja u Staroj Rusi Dani srpske kulture, koji su se F.M.Dostojevskog. "Trg heroja", Tomasa Bernharda, u odràli od 22. do 26 novembra u gde je veliki genije, pisac F.M.Dostojevski reìji Dejana Mija~a. Istoimena Od 8. do 11. novembra 2006. godine iz ìveo sa porodicom u zelenom drvenom Zagrebu, otvoreni su predstavom pozori{nih kolektiva Moskve, Sankt predstava u reìji Klausa Pajmana, domu na obali reke Pereritice i pisao premijerno izvedena u Burgthe- "Obi~no ve~e" Milana Laneta Gu- Peterburga, Azerbejdàna (Baku), Srbije ”Bra}u Karamazove”. ‘Kod lepog tovi}a, u dvorani Teatra ITD. Pred- (Beograd), Omska, Vologda, Velikog Nov- atru 1988. godine, izazvala je veliki Otvaranje Festivala u Domu muzeja skandal i podelila austrijsku jav- stava je imala izvanredan prijem goroda blistale su predstave po delima izgleda’ Dostojevskog, po~elo je predstavom ”Do- nost, pola veka nakon doga|aja na kod publike. O~ekuje se da }e ‘Dani genija pisca, F.M.Dostojevskog. ga|aj u doga|ajima” u izvo|enju Omskog u Rumuniji koje se Bernhard kriti~ki osvrnuo. srpske kulture’ postati tradicional- @iri, poznati pozori{ni poslenici i oblasnog teatra mladih gledalaca u Domu Za ulogu profesora Roberta [ustera na manifestacija u kulturnoj ponu- kriti~ari iz pozori{ta Vahtangov (O.Lj. kulture ”Priborostrojtelj”. Kragujev~ani su se vratili iz u ovoj predstavi, Vlastimir Sto- di Zagreba, i da }e to biti prilika da Evgenjevna) kriti~ar ”Pozori{ni ìvot” U Domu muzeja Dostojevskog izvede- Rumunije sa dva priznanja! Speci- jiljkovi} je dobio nagradu "Ra{a na je duo drama ”Ja sre}na, sre}na, se, po re~ima organizatora, Davora M.J.Mihajlovna, novine ”Kultura” A.I.Le- janu nagradu ìrija na Me|unaro- Plaovi}", za najbolju ulogu na svim sre}na” u izvo|enju Dramskog pozori{ta Konjiku{i}a (novinara i reìsera), onidovna, profesor katedre Pozori{nog dnom pozori{nom festivalu malih beogradskim scenama tokom pro{le ‘na pozitivan i moderan na~in u~ili{ta M.S.[}epkin, H.I.Vitaljevna, M.S. Dostojevskog iz V. Novgoroda. Do suza sezone. uzbudljiva predstava. Bakijsko pozori{te scena u Pite{tiju, Rumunija, dobila predstavi srpska kultura, a pre Anatoljevi}, glavni reìser teatra M.J iz Azerbejdàna prikazalo je predstave; je predstava "Kod lepog izgleda" svega najbolje iz njenog urbanog A.N.Ostrovskoga, imali su divan, ali monodramu ”Put iz Piterburga u kragujeva~kog Teatra "Joakim Vu- segmenta’. teàk zadatak da ocene i nagrade najbol- [vajcarsku” po romanu ”Idiot” ji}". Po~asnu diplomu za doprinos M.J je. F.M.Dostojevskog i ”Bele no}i” Dosto- unapre|enju saradnje kragujeva~- jevskog. Slu{ali smo kako zvu~i Dosto- kog i Teatra ”Al Davila” iz Pi- jevski na azerbejdànskom. Vologodski te{tija dobio je reditelj nagra|ene Ve~e sa Petrom kamerni teatar izveo je predstavu ”Odlo- predstave i direktor Teatra ”Joa- Kraljem u Oslu mak Raskoljnikova”. kim Vuji}”, Dragan Jakovljevi}. ”Njeto~ka Njezvanova” F.M.Dosto- Iako su se u uòj konkurenciji Petar Kralj je u sali Kulturnog Andersenovi jevskog u izvo|enju Zorice Jovanovi} iz na{la tri pozori{ta, u konkurenciji Beograda, Srbije, igrala se u Domu muze- centra ambasade Republike Srbije kuvari u Teheranu ja F.M.Dostojevskog. Publika je sa devet pozori{ta koja su nastupila u Oslu pred predstavnicima dija- pa`njom slu{ala kako Dostojevski zvu~i na festivalu, tro~lani ìri jedno- spore koji ìve u Norve{koj, studen- na srpskom. Dostojevski je voleo Srbe. glasno je doneo odluku o dodeli tima i profesorima katedre za srp- Sa predstavama "Andersenovi Teatralna grupa 'Dekameron' iz specijalne nagrade Kragujev- ski jezik Norve{kog univerziteta, kuvari" scenario i reìja Dragoslav Moskve izvela je predstavu ”Ruleten- ~anima. Festival je trajao od 17. do izveo kola` uloga iz predstava u Todorovi} i "Svet jednog cveta" u burg”. Pozori{ni masterski ”ACB” iz 20. novembra u pozori{tu 'Al Davi- kojima je igrao. reìji Tatjane Stankovi}, Malo po- Sankt Peterburga izvela je predstavu la'. Me|unarodni pozori{ni festival Izveo je delove monologa iz zori{te ”Du{ko Radovi}” provelo je "Hamleta", predstave "Santa Mari- ”Dostojevski - êsterton” paradoksi malih scena u Pite{tiju, istovetan nedelju dana na turneji u Iranu, u zlo~ina ili jaha~i Apokalipse. ja de la salute" i njegove kultne gradu Isfahan na festivalu i u Te- je "Joakiminterfestu", odrànom monodrame "@iveo ìvot Tola Ma- Poslednjeg dana Festivala odràn je heranu na gostovanju. nedavno u Kragujevcu. nojlovi}". pomen velikom piscu u Georgijevskom M.J. M.J. saboru, miting kod spomenika F.M.Dosto- M.J jevskog i polaganje cve}a u spomen velikom piscu. Zatvaranje Festivala, dodela nagrada: -Nagrada za mu{ku i ènsku ulogu data je glumcima u Novgorodu, -Reìja, grand prix data je predstavi iz Vologda, -Nagrada publike pripala je glumcu iz Bakua, a nagradu za umetni~ku ~a- roliju dobila je ”Njeto~ka Njezvanova” F.M.Dostojevskog u izvo|enju Zorice Jovanovi}, beogradskog Pozori{ta 'Bo{ko Buha' Srbija. Zorica Jovanovi}, prvakinja pozori{ta Prazni~na ve~era, opra{tanje. Tugu ‘Bo{ko Buha’ zbog rastanka sakrivamo, pevamo svako

LUDUS 140Lu 6 Intervju

nesigurniju budu}nost i meni je ào {to jedno pozori{te ne moè da odgaja svoje glumce. Drugo vreme donelo je potpuno NAJVI[E MI PRIJA POZORI[TE povr{niji na~in razmi{ljanja, ve}u brzinu u svemu, a ne silaènje u dubinu Gorica Popovi}, glumica svestranog duha, ograni~enja i ostvarila zapaèni uspeh. donose neki svoj senzibilitet. Mislim da ima dobrih predstave sa odli~nim glum- i u su{tinu. A jedno je sasvim sigurno da postojana i u tranziciji Tako sam dobila stalni anga`man koji sam rado prihvatila. To su bili zlatni dani cima. Na{ bife nije vi{e onaj centar i u ovo na{e vreme ima mnogo talento- Ateljea sa divnim ansamblom i sa sveta koji je nekad bio. Nema vi{e toliko vanih mladih glumaca. velikim individulacima. Svako za sebe je duhovitih ljudi u njemu. îni mi se da je Isidora Masnikovi} bio pozori{te. Svi su bili zvezde. Se}am se ipak Atelje i dalje ostao oaza prijateljst- da se Mira Trailovi} uvek ljutila kada je va, pozitivnog duha i dobre energije. Iz knjige Na krilima Talije neko trebalo da ode na snimanje, ali je Podjednako ste prisutni i u po- izbor Emilije Cerovi} Mla|e naravno u su{tini znala, da je to dobro za zori{tu, i na televiziji, filmu. Sa ovom pozori{te. Neminovno je da tako veliki gluma~kom zrelo{}u, koji Vam medij OGDEN NE[ glumci odlaze i na druge poslove. danas najvi{e prija? U prvim godinama postojanja Ate- Najvi{e mi prija pozori{te zato {to ljea mnoge predstave su imale desetak do ono najvi{e traì od ~oveka. Kada pomi- petnaest izvo|enja {to ukazuje da taj put slite da vas vi{e ne zanima, ili da vi{e OSTALE nije bio samo posut ruàma. Atelje je ne moète, ili da nikome nije va`no pored uspeha, imao i svoje padove i lo{e koliko moète, pozori{te }e vas gurnuti ULOGE predstave koje publika nije htela da uvek jedan korak dalje. Svaka uloga je gleda, ali tokom godina to pozori{te se novi izazov. Pozori{te je, sigurno, ono TUMAÊ izgra|ivalo i postajalo zaista jedno od {to najvi{e volim. Naravno, volim i tele- najzna~ajnijih u onoj na{oj staroj Jugo- viziju i film, ali to je potpuno druga~iji Ruà je ruà je ruà, i tehnolo{ki postupak. Mediji donose neki slaviji. Se}am se da je kritika jako grdila mladi vo je junac, Atelje i one predstave koje su odre|ivali zanimljiv ìvot. Takva sam osoba koja kao {ala-komika. Tu spadaju fenomenal- voli razli~ite ìvotne situacije i volim da A glumac je glumac je ne predstave kao {to su: ”Kralj Ibi”, uvek budem u raznoraznim tokovima. glumac. ”Radovan Tre}i”, ”Uloga moje porodice Radujem se kada u toku dana odem na I ne samo da je glumac je u svetskoj revoluciji”, ”Rado ide Srbin u probu, popodne ne{to snimim, a uve~e glumac je glumac, nego vojnike”... Sve su to bile kultne predstave odigram predstavu ili otputujem da je i mu~enik i mu~enik, ne{to izvedem. Drago mi je da i dalje i kriti~ari nisu ba{ uvek bili u pravu. Po{to ga maltretiraju svi Volim ovo pozori{te i danas i potpuno imam tu energiju, iako sam ve} tridese- dramski pisci od Tenesi mu pripadam svim srcem zato {to ono tak godina u ovom poslu. {iroko zahvata dramsku literaturu i ide u [ta mislite o malim televizijskim Vilijamsa do Sartra, pa raznim pravcima. Igram u ”Ljubavnom formama kao {to su reklame ili ske~evi ~ak i svaki njihov pismu” ve} ~etrnaestu sezonu i dalje pred u kojima se tako|e ~esto pojavljujete? u~enik. punom salom, kao i u najnovijoj predsta- Sve je to za mene svojevrsni izazov. Jer sigurno je kao {to je vi ”Zmijsko leglo” gde igram majku u Ne libim se da snimam reklame jer je i sigurna Maks Faktorova rasturenoj ruskoj porodici, ènu li{enu to deo gluma~kog posla. To se svuda i u svetu radi. Glumci }e to sigurno bolje roba orica Popovi} je glumica koja ìvot Najupe~atljivija predstava za onda{nje svih iluzija o ìvotu. Taj raspon je ono {to uraditi od amatera i nije slu~ajno da sve Da }e pisac najbolje replike gleda sa vedrije strane. ”Nema ni- vreme bila je ”Kosa”. Kada sam do{la u publiku privla~i Ateljeu i {to ~ini da traje vi{e glumaca u~estvuje u reklamama. dati nekom drugom G{ta od kukanja”, njen je moto! Ova Beograd na studije neprestano sam ”visi- do danas. Male forme iziskuju velike zahteve zato svestrana umetnica, optimisti~kog duha, la” u pozori{tu. Zapravo, Atelje me je Koliko je Atelje 212 doìveo trans- Glumcu, {to je naravno {to morate da u malom prostoru date priznaje da se mirisom {minkernice i oduvek privla~io i u njega sam sa ra- formaciju i da li je njegov repertoar i ~ista zloba. maksimum, uradite ne{to funkcionalno rasko{nim kostimima zarazila jo{ pre do{}u odlazila jer su predstave uvek bile danas avangardan i atraktivan? Te na{ glumac ima da kaè i podstaknete interesovanje publike. nego {to je prohodala. Otuda je njeno srce druga~ije, moderne, sa sjajnim glumci- Danas je te{ko biti avangardan. Po- samo “Gospo|ice Skarlet ostalo u pozori{tu, a pre svega u Ateljeu Kabaretski nastup je za mene ipak ma. Kao studenti bili smo prosto fascini- stoji veliki broj alternativnih trupa koje stvarno vas volim”, 212 koji ovih dana slavi pedeset godina jedan od najve}ih izazova. Imam dosta rani. Kada me je prvi put Muci Dra{ki} nastoje da inoviraju igru. To su obi~no postojanja. Atelje je njena najve}a ljubav, koreografske predstave. Po meni su naj- programa koji, uslovno re~eno, pripada- Dok je drugom glumcu pozvao da igram u predstavi ”Marija” pa zato kaè da je nikakva tranzicija zna~ajnije one predstave koje ne{to su- ju kabareu i sa njima ~esto gostujem. data mogu}nost da kaè Isaka Babelja, koju je on reìrao, mojoj ne}e oterati iz ove poznate pozori{ne {tinski pomeraju iz klasi~nog repertoara. Poseban je to vid gluma~kog nastupa u “Ta o~ajni~ka è| za sre}i nije bilo kraja. Igrala sam sa naj- oaze. Tu`na je {to je izumro boemski duh Najvi{e volim kada klasi~na predstava posebnim okolnostima, kafanama, ve}im gluma~kim imenima kao {to su: tobom saìè moje vene Ateljea 212, ali poput poslednjeg Mo- doìvi pomake u nekom novom i dru- restoranima. To je ono {to bi se reklo Slobodan Cica Perovi}, Zoran Radmi- kao pakleni oganj koji ne hikanca istrajava veruju}i u nove ge- ga~ijem smislu. Takve predstave publika ”jedan na jedan”. Sam si na sceni, isto lovi}, Neda Spasojevi}, Ta{ko Na~i}, mogu da prebolim”. neracije. najvi{e voli da gleda. To se desilo sa kao i u monodrami. Sada igram dve Milutin Butkovi}... Imala sam malu ulo- âk se i sam ìvot s Gde god se pojavi pleni svojom vedri- komadima: ”Kola mudrosti, dvoja lu- monodrame. Volim da odem u neko gu, ali sam bila ponosna {to sam u nom i duhovito{}u, a pored glume, pot- dosti”, ”Divlji med”, ”âplja”... Re~ je o malo mesto i ljudima kaèm neke stvari glumcima ovakvom dru{tvu. Posle toga je do{la pisala je i mnoge reìje, tekstove, ko- delima koja su naizgled klasi~na, ali su koje oni nemaju priliku da vide i da surovo poigrava, {to mu predstava ”Oj Srbijo, nigde lada nema” stime, songove... êsto voli i da zapeva u duboko osmi{ljena, istrgnuta iz kla- ~uju. Interesantno je da je publika sa uvek polazi od ruke. sa ne{to ve}om ulogom, ljubavnice kneza dobrom dru{tvu, ali se ne libi ni da ruke si~nog miljea i prenesena u savremeni najve}om pa`njom slu{a poeziju. U sali Kao {to pokazuje nedavni zaprlja testom i ~okoladom. Tako rade Milo{a. Kneza je tuma~io Zoran Rad- trenutak, a ti~u se ljudi i na{e publike. nastane muk, a onda je to zaista za milovi}. Svaku predstavu sam odgledala slu~aj sa Dèki veliki! Da je ìvot ~udesna i nepredvidiva Druga su vremena. Pozori{te mora glumca veliko zadovoljstvo. Kuperom, koji je kad mu stvar, svedo~i i podatak da je Gorica sa uìvanjem, pomno prate}i iskusnije Stalno ste okruèni mladim glum- da se trudi da ostane u trci sa drugim je ku}u zapalio grom, Popovi} na Fakultetu dramskih umetnos- glumce kako oni to rade. Kad mi se uka- medijima gde moète odjednom sve da cima koji Vas veoma respektuju. [ta ti bila asistent biv{em ministru kulture, zala prilika da sa mesta asistenta na dobijete jednim pritiskom na dugme i da mislite o njima? spustio svoju ènu kroz Branislavu Le~i}u, i aktuelnom uprav- Fakultetu dramskih umetnosti pre|em u uìvate u raznim doìvljajima. Mo`da je Stalno poku{avam da ostanem mla- prozor pomo}u ~ar{ava niku Ateljea 212, Svetozaru Cvetkovi}u. ansambl Ateljea 212, sa odu{evljenjem pozori{te izgubilo onu nekada{nju eks- da duhom i zato se druìm sa mladim vezanih u ~vorove, pa se A kada joj sve dosadi, vra}a se pe- sam to prihvatila. Smanjila sam svoj kluzivnost, ali se ipak odràlo kao sna- ljudima. Bila sam i asistent na fakulte- i sam niz njih dokopao vanju, ovoga puta kao ~lanica Kustu- anga`man na snimanju filmova i peva- àn medij. Bez obzira na sve tehnolo{ke tu i uvek mi je to prijalo. U mladost dvori{ta, gde ga je nju u rok grupi. Odmah sam zapo~ela najvi{e verujem, vi{e od bilo ~ega. Ova ri~inog ”No smoking orkestra”. Do sada inovacije i napredak civilizacije, ono je do~ekala i pozdravila je pevala na oko ~etrdesetak koncerata rad na izuzetno zanimljivoj predstavi sada{nja generacija ima tu nesre}u da potrebno i ono }e trajati ve~ito. [to se ti~e njegova ta{ta koja je lepo {irom sveta. I danas kao prava rokerka ”Krajevi” Semjuela Beketa. Fe|a Sto- samog Ateljea, ono je naravno pretrpelo ima smanjen prostor, ali sa druge nikada se ne predaje. janovi} i ja smo igrali tri jedno~inke. U izmene {to je skoro ~itav ansambl pro- strane, ukazuje se neki novi vidik - tele- si{la niz stepenice bez po Kakve su Va{e uspomene na Atelje jedno~inki ”Ne ja” videla su se samo menjen. Mnoge na{e kolege su, naàlost, vizija. Mo`da je to prostor za njih. muke. 212 i koja je njegova uloga u pozori{nom usta, a to je zahtevalo naporan trening i preminule i to je najtu`nija stvar koja Naàlost, nema vi{e prijema u pozori{te ìvotu Beograda? bila je ne{to sasvim druga~ije od predsta- postoji kada se govori o Ateljeu. [ta bi sve na stalno, nego se radi po ugovoru. Sa engleskog preveo Moj prvi susret sa Ateljeom 212 odi- Volela bih da mogu da vidim te mlade va koje su se tada igrale u Beogradu. danas mogli da igraju i Zoran, i Bata, Dragoslav Andri} grao se jo{ dok sam bila srednjo{kolac, Napravila sam pravi podvig, pobedila Ta{ko, Slobodan, Neda! Dakle, to je veli- ljude kod nas u ansamblu, u stalnom kada je Atelje gostovao u Kragujevcu. svoje predrasude o pozori{tu i neka svoja ka {teta, ali su do{li mladi ljudi koji anga`manu. Nove generacije imaju

7 LUDUS 140 EX YU

dobrodu{ne, tople Nu{i}eve komike”, glumci su pokazali preciznost u svim kaè kritika. elementima pozori{ne igre, pokazav{i ti- MONODRAMA [EFA RAÛNOVODSTVA *** me spremnost da uskoro zakora~e u novi Najuspe{nije ostvarenje koje su projekat, ~ime }e sa~uvati kontinuitet u ministarkom' Nu{i}a u reìji Milice odradili glumci i pozori{ni radnici mani- igri i usavr{iti ga. Deveto~lani ansambl Kralj; NP Tuzla s predstavom 'Grad od festacije Dani Malih stvari u Trebinju je je transformisao crnohumornu i apsurd- snova', po tekstu Jasmina Durakovi}a i u predstava 'Poru~nik', koju je po tekstu nu pri~u o projekciji irskog terorizma na reìji Adisa Brakra~a; Teatar ”Kabare” Martina MekDone reìrao Beogra|anin raskol me|u ljudima. iz Tuzle s predstavom 'Va`no je biti pozi- Filip Gaji}. Po re~ima reditelja, mladi A.J. tivan', koju je na tekst Darka Luki}a postavio Vlado Kero{evi}; Mostarski teatar mladih izveo je 'Sretnu novu 1994' po tekstu Zlatka Top~i}a, u reìji Rahima BIBLIJSKA PRIÂ O OSVETI [ta se doga|a Burhana; NP iz Sarajeva s predstavom u pozori{tima 'Deca sa CNN-a', po tekstu Amira Bukvi}a, reìrao je Amire Bukvi}; sara- Bosne i Hercegovine jevski SARTR je nastupio sa 'Zagrljenici- ma' Miodraga @alice u reìji Roberta Raponje, a poslednje takmi~arske ve~eri ansambl NP iz Sarajeva zaigra}e u predstavi 'Prvi put s ocem na izbore' po tekstu Abdulaha Sidrana i u reìji Sulej- Pobednic u Br~kom: Svetlana Bojkovi} u Ministarki (Foto: Vukica Mika~a) mana Kupusovi}a. a maloj sceni ”Petar Ko~i}” u Stanivuk je autor, reditelj i akter mo- Odlukom stru~nog ìrija za najbolju predstavu u celini progla{ena je 'Gospo|a Pozori{ne Narodnom pozori{tu RS premijer- nodrame 'Jopet ja - Savremeni David novosti Nno je izvedena monodrama 'Pe- [trbac'. ”David je pre mnogo godina ministarka' Narodnog pozori{ta RS iz ki}eva traka: Dnevnik du{e'. Komad je jazavca odveo na sud i tamo ga tuìo, a u Banja Luke. Svetlana Bojkovi} je za iz Crne rezultat zajedni~kog anga`mana ”Ad sada{nje vreme on mu prati trag i sum- kreaciju @ivke u istom komadu dobila Gore Hoc Teatra” iz Br~kog i Udruènja dram- nja da je on u samoj vlasti dràve”, rekao nagradu festivala za najbolju ènsku skih umetnika Srpske. Glumac Du{ko je Stanivuk. NP RS je iza{lo u susret ulogu. Odlukom ìrija publike najbolja Mazalica verodostojno je oìveo Peki}ev svom zaposlenom, ~ija je èlja bila da predstava na Susretima je ostvarenje NP lik, a monodrama je upotpunjena origi- odigra predstavu u Banja Luci. iz Sarajeva 'Prvi put s ocem na izbore', za koju je isto priznanje stru~nog ìrija nalnom muzikom na saksofonu i video *** snimcima. Po re~ima reditelja Gorana ”Od prvog dana nismo sumnjali u za reìju primio i Sulejman Kupusovi}. Damjanca, Peki} je bio ~ovek koji je pisao opravdanost poduhvata da obnovimo i ”Tradicija postavke Ministarke na banjalu~koj sceni duga je vi{e od sedam o sada{njosti, mnogo je istraìvao o nastavimo tradiciju odràvanja pozori- desetle}a, a u najnovijoj izvedbi gospo|u pro{losti, a na neki na~in je i prorekao {nih susreta u Br~kom i ova, peta godina ministarku tuma~i beogradska glumica ne{to {to }e se kasnije desiti, tako da je odràvanja obnovljenih susreta pokazuje Svetlana Ceca Bojkovi}. Njen neosporni predstava aktuelna - govori o dana{njici da smo bili u pravu” - rekao je Anto {arm i gluma~ko iskustvo u~inili su na jedan univerzalan na~in. Domi}, gradona~elnik Br~kog, otvaraja}i svoje, uglavnom mla|i gluma~ki ansam- *** 23. susrete pozori{ta/kazali{ta Bosne i bl prihvatio je njenu vode}u ulogu i kao Isto ve~e, u istom pozori{tu je imao Hercegovine. Br~anski Susreti su jedini pokreta~ku snagu za vlastita otkrivanja i premijeru i {ef ra~unovodstva u Narod- festival doma}eg teksta u BiH. Na susre- traènja sebe unutar Nu{i}evih likova, a nom pozori{tu, gospodin Vujo Stanivuk. tima su u~estvovali: NP RS sa 'Gospo|om sve u okvirima vrlo klasi~ne forme i Sabrano gluma~ko znanje: Boro Stjepanovi}

radsko pozori{te upoznalo je pod- koja je razlika izme|u netolerancije i na- GODINE gori~ku publiku sa svetski uspe{- silja i postoji li na~in da se spre~i da se Gnim komadom Ariela Dorfmana jedno ne pretvori u drugo. 'Smrt i devojka'. Na sceni DODEST, KIC- *** a ”Budo Tomovi}” ovom predstavom je Predstava 'Kona~no odbrojavanje', TRANZICIJE otvorena manifestacija Decembarska izvedena je na sceni Kraljevskog po- umetni~ka scena. U reìji mladog beo- zori{ta Zetski dom na Cetinju. Po delu gradskog reditelja Gorana Vukeli}a pro- svetski priznate rumunske spisateljice omad o kojem se mnogo pri~alo, jekat veoma uspe{no, sude}i po reakcija- Saviane Stanesku komad je reìrala 'Demon iz Debra malog', premijer- ma publike, pokre}e ringi{pil jakih moti- Lidija Dedovi}. Komad predstavlja crnu Kno je izveden u Dramskom teatru. va zbog kojih, danas i ovde, ovaj tekst komediju (sa ubistvom, silovanjem, sa- Komad Gorana Stefanovskog postavio je ima autenti~nost, zanimljivost i, iznad moubistvom, ~edomorstvom) u kojoj ljudi Slobodan Unkovski. Po reakcijama pu- svega, mogu}nost pro~i{}enja. ìve svakodnevni ìvot ispijaju}i kafe, blike, koja je svaku scenu nagra|ivala Komad 'Smrt i devojka' oven~an je i ~itaju}i novine, kopaju}i grobove... Li- aplauzom, ovo }e biti kultna predstava. Pulicerovom nagradom. Prema re~ima kovi iz ovog kolaà ekstremnih situacija Muziku je pisao jo{ jedan poznati Make- reditelja, ova slojevita pri~a nosi mnogo su profesionalna tu`balica, umetnik- donac - Vlatko Stefanovski. zna~enja, pre svega misle}i na odnos grobar, njihova k}erka i mu{karac-bilo- Po re~ima Unkovskog, re~ je o neo- izme|u mu{karca i ène, kroz koji se koji. Predstava je sa velikim uspehom do bi~nom tekstu, crnoj komediji koja se obra|uju problemi osvete, odgovornosti danas postavljena u Bukure{tu, Be~u, bavi ne samo skopskim susedstvom ve} prema pro{losti, ili, kako kaè Vukeli}, Parizu i Njujorku. Makedonijom u globalu. ”Imamo potrebu Teatarske novosti iz Makedonije te{kog bremena pro{losti. ”Kroz veoma *** da kaèmo ne{to o Skoplju ~ak kad nam upe~atljiv pogled u zlostavljanu ènsku Predstavljena je nova knjiga prof. dr se to ne svi|a”, rekao je reditelj. Likovi su du{u, predstava postavlja va`na pitanja - Bora Stjepanovi}a 'Igra - Gluma III'. Re~ zaokruèni - sme{ni su u svojoj tragediji, Nova kultna predstava: Slobodan Unkovski (Foto: \or|e Tomi}) da li smo i dalje u pro{losti, da li se je o zavr{nom delu trilogije kojoj a u isto vreme su i tragi~ni. Tako se i pro{lost preliva u sada{njost, da li je pripadaju i knjige ”Rad na sebi - Gluma atmosfera u gledali{tu menja tokom zaboravljamo ili ona prosto ne èli da nas *** stogodi{njica prve postavke ove komedi- I” i ”Radnja - Gluma II”. Boro Stje- trajanja komada - ili ima gromoglasnog U okviru proslave 60 godina postoje. U Makedoniji je ovaj tekst poslednji pusti tako lako... U toj igri pro{lost- panovi} je napisao teorijsku studiju koja smeha ili vlada mukla ti{ina. Sve to janja Dramskog pozori{ta premijerno je put postavljen 1974, u reìji Dimitra sada{njost krije se jo{ jedan od slojeva ima prakti~nu nameru: da studentima i govori o istinskoj slici makedonskog poli- izveden i komad 'Makedonski rulet' Osmanlia. Za 18 godina izvedena je 333 ovog komada, a to je da predstava vrlo pedagozima glume pokloni ud`benik, ti~kog miljea. Emotivna muzika Vlatka Ljubi{e Gergijevskog u reìji Sa{e Mi- puta! ”Ovog puta mislim na dvostruki, lagano i vrlo realisti~no iznosi pri~u o sastavljen iz jedinstvenog praktikuma - Stefanovskog u mnogome doprinosi pred- lenkovskog. Autor je govornik makedon- trostruki moral odnosno amoral, koji ~ini rodnoj ravnopravnosti, {to je bio i jedan liste ve`bi i teorijsko-istorijskog uvoda za od pokreta~kih momenata da se predsta- stavi, ona podse}a na muziku koja se skog Parlamenta, i tekst, u formi film- ovaj tekst aktuelnim. Komad se bavi svako poglavlje. Kao i prve dve knjige i va uop{te radi”, nagla{ava Vukeli}. svirala na igrankama u starim kultnim skog scenarija, napisao je dok je bio pitanjima etike koja je uvek relativna”, ova knjiga ima {irok zna~aj za sve skopskim kafanama. Ova crna komedija, Glavni lik drame je Paulina Salas, ambasador u Sofiji. Pri~a govori o ocu i rekao je Stavrev. pozori{ne profesionalce jer je njoj sabra- kako je Goran svoj komad nazvao, ujedno sinu. Otac je vojvoda, a njegov sin ne zna èna koja je ~udnim sticajem okolnosti no znanje - istorijsko, teorijsko i prak- je saga skopskog kraja i slika prototipova gde su granice njegove zemlje. Reka *** do{la u priliku da se u sopstvenom domu ti~no - o glumi. Nov direktor Narodnog teatra u Bitolju je petnaest godina tranzicije. Akteri su ljudi Crna na neki na~in igra jednu od uloga, sretne sa svojim mu~iteljem iz vremena Sa{a Ognenovski, glumac ovog pozori{ta, *** gubitnici, osiroma{eni, zate~eni, oni koji kao reka koja razdvaja balkanske naro- kada je bila ìgosana kao politi~ki nepri- Reditelju i dramskom piscu, Radmili se nisu sna{li u situaciji, sa se}anjima na de. koji je doveden umesto Ljup~a Gorgi- jatelj. Usred politi~ke pri~e, pri~e o dik- Vojvodi} je na sve~anoj sednici Skup{tine jevskog. Smena se dogodila dok je Gorgi- biv{u dràvu, biv{e adrese, biv{e paso{e i *** taturama, predstava Gradskog pozori{ta op{tina Budva gradona~elnik Rajko li~ne karte. Ti ljudi su okruèni ńovim´ Branko Stavrev postavlja Fejdoovu jevski sa pozori{tem bio na veoma us- pre svega potencira biblijsku pri~u o Kulja~a, uru~io visoko priznanje za lokalcima svakakvih profila - urbanom komediju 'Buba u uhu' za Pozori{te Cen- pe{nom gostovanju na festivalu u Bu- osveti, o `rtvama i njihovim du{evnim dramsko stvarala{tvo Grada teatra mafijom, korumpiranim sudijama, no- tar. Premijera je planirana za po~etak kure{tu sa predstavom ”Magbet”. stanjima, o ~oveku i zlu u njemu, ali i o Budve. vim gazdama. slede}e godine kada }e se obeleàvati A.J. veli~ini ~ina opro{taja, name}u}i pitanje Aleksandra Jak{i}

LUDUS 140Lu 8 EX YU

IBZENOVA NORA DANAS Kazali{na de{avanja u Hrvatskoj IZ PERA MIRE GAVRANA

ova predstava Gavelle je ‘Majstor *** i Margarita’ Mihaila Bulgakova Najavljena premijera HNK-a iz Nu reìji Ozrena Prohi}a. ‘Majstor Zagreba, Lorkin ‘Dom Bernarde Albe’ u i Margarita’ jedna je od najlep{ih pri~a reìji Boìdara Violi}a, dobila je dobre 20. veka i jedan od najzna~ajnijih kritike. Vjesnik isti~e da je ”rediteljevo romana u svetskoj knjièvnosti uop{te. ~itanje predlo{ka, koje prili~no verno Bulgakov ga je pisao dugo, od 1928. sve sledi dramski tekst, kombinacija óz- do smrti 1940. - navodno u pi{~evoj ar- biljnog´, ´pribranog´, produhovljenog i hivi postoji ~ak osam verzija rukopisa - oduhovljenog insceniranja i gotovo és- a objavljen je tek ~etvrt veka nakon tradnih´ elemenata. U tom rediteljskom toga. Njegova slikovitost, karneval{tina ~itanju zgodan je paradoks sasvim pri- i bizarnosti prizivaju pozornicu, ali meren na{em vremenu, pa se poetizacija zbog sloènosti strukture i velike ko- doìvljava kao njena negacija i tek kao li~ine materijala u isto joj se vreme i naknadno zalepljeno dramsko tkivo. opiru. Dramatizacija i postavljanje na Ironiziranje te avangardisti~ke drame, scenu ”Jevan|elja po vragu”, kako je forsiranje namerne pateti~nosti i vrlo Bulgakov èleo da nazvove ovo delo, artificijelne teatralnosti Violi}ev je redi- Ibzenova Nora danas (Foto: Darko Gorenak) ispit je ume}a i sposobnosti za svako teljski stilski postupak koji jedini obja- pozori{te i autorsku ekipu. {njava za{to se nekada{nja tragedija o profesoru Baltazaru. Likovi i motivi *** preobra}a u verziju ´Big Brother Sho- postavljeni su u druga~iji kontekst kao wa´.” HNK Vara`din odrào je praizvedbu promi{ljanje {ta pri~a o dobrom profesoru drame Mire Gavrana ‘Nora danas’ u *** moè zna~iti za nas danas. Radnja pred- reìji Georgija Para. Dramu ‘Nora Na upravo zavr{enoj dodeli Nagrade danas’ Gavran je napisao 2004. godine i hrvatskoga glumi{ta za godinu 2006. stave je putovanje odnosno potraga za za nju dobio Nagradu ”Marin Drì}” za mjuzikl Kazali{ta ”Komedija” ‘Skidajte profesorom Baltazarom. Glavni junak najbolji dramski tekst. se do kraja’ osvojio je nagradu za naj- crta}a iz na{eg detinjstva utelovljenje je bolju predstavu u celini. ‘Nora danas’ je drama o jednoj sna- dobrog ~arobnjaka. Njegov svet nasta- `noj èni u Hrvatskoj po~etkom novog *** njen je osobenjacima ~ije realne, irealne milenijuma, ali i savremena verzija sla- Zagreba~ko kazali{te mladih izvelo ili ponekad bizarne probleme uspe{no vne drame norve{kog dramati~ara Hen- je dve premijere: ‘Viktor ili deca na rika Ibzena. Kao i u Ibzenovoj Nori i u vlasti’ Rogera Vitraca u reìji Harisa re{ava instant kapljicom iz svoje ~udesne ovoj je drami glavna junakinja istoga Pa{ovi}a i ‘Baltazar: ili potraga za ~u- ma{ine. Re{enje naravno, zavisi od prob- imena. U stalnom je konfliktu sa svojim desnom kapljicom' Ane Tonkovi} Do- lema, ali uvek predstavlja na~in da se len~i} u reìji Kre{imira Dolen~i}a. muèm zbog razli~itih pogleda na ìvot, individualne te{ko}e jednog ili vi{e liko- Jesmo li sre}ni sa svim na{im kred- te zbog razli~itih shvatanja mu{ko-èn- va nadvladaju i zajedni{tvom uklope u skih odnosa. Pri~a je situirana na po- itima, na{im bra~nim ìvotima i van- {areni ìvot Baltazargrada. Magi~nost ~etak 21. veka, pokazuju}i da je da- bra~nim aferama, na{om decom, na{im na{nja mu{ka i ènska psihologija bitno roditeljima, na{im stvarima koje kupuje- profesora Baltazara nije u tome da izmi- mo i koje kupuju nas, na{im novcem koji druga~ija nego u Ibzenovo vreme, jer su sli re{enje. On smi{lja na~in kojim }e se tro{imo i koji tro{i nas? ‘Viktor ili deca danas ène i mu{karci u mnogo~emu svaka zasebna osobenost najbolje iskaza- na vlasti’, remek-delo francuskog nad- zamenili mesta. Kroz dramati~ne scene realisti~kog pisca Rodèra Vitraca traì ti i profunkcionisati u zajedni{tvu. On ne razotkrivaju se prepoznatljivi savre- odgovore na ova pitanja i na~ine da menja ljude, nego okolnosti u kojima ìve meni junaci, koji zbog uspeha i karijere budemo bolji i sre}niji. - pro{iruje unutra{nje i spoljne prostore ru{e sve pred sobom, ba{ kao {to se Predstava ZKM-a predstavlja prvo uverljivo prikazuju i junaci koji ne èle njihovog postojanja. teatarsko uprizorenje nadahnuto pri~om u tome da u~estvuju. A.J. Scensko vi|enje Majstora i Margarite

*** Labi{ova komedija ‚Kasica-prasica’ KASICA-PRASICA prvi put je u Sloveniji postavljena na sceni Drame SNG Ljubljana. Adaptaciju Mesnom gledali{~u Ptuj odràn je ponovao Kurt Vajl, a koji su povezani sa 6. festival monodrame. Od 4.12. do motivom ~e`nje. potpisuje poznati nema~ki dramati~ar Botho Strauss. Reditelj ove inscenacije je U10.12. izvedeno je sedam mo- *** nodrama: ‘Ka ja‘(posve}eno Edith Pjaf i U Pre{ernovom gledali{~u u Kranju Martin Ku{ej, jedan od vode}ih nema~kih mojoj [moni) Lare P. Jankovi~, Zijaha postavljen je komad ‘The Country’ Marti- reditelja. Glavni lik ove komedije u pet Sokolovi}a, Simone Semeni~ u reìji Zija- na Krimpa. Reìju, kostimografiju i izbor ~inova je grupa provincijskog nobla. Gru- ha Sokolovi}a, ‘Primer probu{ene gume muzike potpisuje Eduard Miler. U pitanju pu ~ine rentijer, njegova ne vi{e mlada ili dijalog s golubom’ Zdenka Kodri~a u je napeta psiholo{ka zgoda, koja li~i na reìji Zvoneta [edlbauera, ‘Eva Braun’ psiholo{ki triler, puna je neo~ekivanih sestra, njegova k}i udava~a, zemljopo- Stefana Kolditza i Andreja Kova~a u obrta i zapletenih odnosa izme|u muà, sednik, apotekar, poreznik i bele`nik koji reìji Andreja Kova~a, ‘Detinjarije’ ène i mlade strankinje. Ovaj komad smo prosi rentijerovu k}i. Zajedni~ko im je {to Rejmona Kusa u reìji Dejana Pev~evi}a, pre nekoliko godina mogli pogledati na Vesti iz slovena~kog gledali{~a uìvaju u lakom ìvotu malog grada i {to ‘Alma Ajka - Delikatesno metafizi~ki Sceni ”Ra{a Plaovi}” Narodnog pozori{ta se okupljaju na kartanju. Igra~i ostavlja- manifest u tri slike’ autorke Maje Gal u Beogradu. Pinter u SMG-u ju svoje dobitke u jednostavnu kasicu- [tromar, ‘Jedan ili dva?’ Sa{e Pav~eka u Martin Krimp je veoma poznat en- reìji Ale{a Vali~a i ‘Patty Diphusa gleski pisac. Me|u njegova najbolja dela Harolda Pintera. Taufer je ovim tek- bus’ Lukasa Barfusa u reìji Samjuela prasicu. Dogovor je da kada se kasica Kabare’ (ispovesti porno dive) Pedra - prikazana u pozori{tu Royal Court - stom nastavio da se bavi apsurdnom [varca. Radnja ide ovako - Eriki Bog napuni, sav novac potro{e zajedno. Posle Almodovara u reìja Ivane \ilas. spadaju ‘Attempts on her Life’, ‘Dealing dramatikom. ukaè da mora u Poljsku, u êstohovo, k dugih rasprava odlu~e da novac potro{e with Clair’, ‘Play with repeats’, ‘Getting Protagonisti Pinterove drame su na{i ”Crnoj Mariji”, za{titnici Poljske, u sre- na luksuzno putovanje u Pariz. Ali *** savremenici u kojima lako prepoznajemo Na Maloj sceni Mestnega gledali{~a Attention’, ‘The treatment’. Eduard di{te poljskog katolicizma. Bog ju je, kao njihov put, naravno, ne ide po planu. sami sebe. Pinter govori o etici savre- ljubljanskog izvedena je premijera au- Miler je pro{le sezone ve} postavljao starogr~kog junaka, prerokovao da mora Eugen Labi{ je prvi maestro fran- torskog projekta priznate {ansonjerke i Krimpov tekst ‘Kruto i ne`no’ u ljubljan- menog sveta i stavlja svoj anga`man u skoj Drami. neposredno, ”~rnohumorno” pisanije, prispeti ta~no na dan svete Sofije, ili }e se cuskog vodvilja. Postao je poznat tokom svestrane teatarske stvarateljke Vite svog ìvota i primljen je kao jedan od Mavri~ ‘ê`nja’. Izvedba je nastala po- koje ostaje izrazito aktuelno. dogoditi velika nesre}a. Erika se u *** ”besmrtnih” u Francusku vodom pedesetogodi{njice smrti velikana Na sceni Slovenskog mladinskog *** nedelju na|e u autobusu. A nasilni {ofer Bertolta Brehta. Autorka je izabrala gledali{~a Vito Taufer je postavio dramu U pozori{tu SNG Maribor prvo slove- Herman je sa skupinom krenuo u akademiju. devet Brehtovih songova koje je kom- ‘Okno’ na~ko uprizorenje imala je drama ‚Auto- banju… Aleksandra Jak{i}

9 LUDUS 140 Pozori{ta za decu

predstava za decu koja ne potcenjuje svo- igrana na 12. Festi}u - 'Natalija i gusari' PROFESIONALCI ZA DECU I DECA ZA DECU ju mladu publiku. Izvo|a~i su tokom cele i 'Alisa u zemlji Oza”, kaè selektor Sa{a predstave glumili sa puno energije i is- Voli}. 12. Festi} je odràn od 23. do 30. novembra krenosti, stvaraju}i trenutke istinskih @iri u sastavu: Aleksandar Boìna, emocija i pozori{ne invencije, pretvara- u Pozori{tu ”Bo{ko Buha” u Beogradu odlukama ìrija, konstatovao i zna~ajno Nata{a Drakuli} i \or|e Markovi} u podrào hrabre iskorake u formi, estetici ju}i obi~ne predmete u ìva bi}a”, stoji u konkurenciji predstava “Deca za decu” i odnosu prema publici (...) Ovogodi{nji obrazloènju. Nagra|ena je reìja Slobo- dodelio je nagradu za najbolju predstavu danke Aleksi}; glavne mu{ke uloge estival pozori{nih predstava za nje u teatrima i pozori{nim trupama koje repertoar Festi}a je posebno zanimljiv jer u celini izvedbi ~a~anske 'Crvenkape' u Dejana Mati}a i Milana û~ilovi}a u decu - Festi}, jedinstvena je mani- igraju predstave za decu, ve} na neki konstatuje zna~ajna preispitivanja i reìji Drage ]iri}. predstavi 'Bra}a Grim i sedam patulja- Ffestacija ove vrste u na{oj zemlji i na~in i da uti~e na repertoar. jednih i drugih stvaralaca, ali i ukazuje Aleksandra Jak{i} ka'; glavna ènska uloga Marine Vo- obuhvata dve selekcije: profesionalne ”Vi{e je nego o~igledno da uticaj na klju~ne pomake u onim teatrima koji deni~ar za ulogu Limenka u predstavi predstave za decu (profesionalnih pozo- nekolicine pozori{tnika koji poslednjih do samo pre nekoliko sezona nisu bili na 'ârobnjak iz Oza'; nagrada za scenski ri{ta za decu, ad hoc grupa i samostalne godina vode odre|ena pozori{ta za decu i respektabilnom profesionalnom nivou, dizajn dodeljena je Borisu âk{iranu za teatarske projekte) i blok „Deca za decu“ koji su zahvaljuju}i permanentnoj edu- ali su sugerisala potencijal, koji je Festi} predstavu 'Andersenovi kuvari' i na- u kojem u~estvuju de~ji dramski studiji kaciji i putovanjima sa kojih su donosili svojevremeno prepoznao i gajio”, kaè gradu za visok nivo izvo|enja pripala je koji igraju predstave za svoje vr{njake. iskustva zna~ajnih teatarskih sredina @eljko Huba~, ~lan Saveta Festivala. predstavi 'Car @abac'. Festi} je svojim upornim, dugogodi{njim koje de~jem teatru pridaju veliki zna~aj, U selekciji predstava profesionalnih U selekciji bloka ”Deca za decu” i temeljnim anga`manom uspeo da se radikalno menja odnos prema najmla|oj pozori{ta takmi~ilo se devet komada: 'Tri takmi~ilo se pet predstava: 'Ministar nametne pozori{noj javnosti kao presti`- publici kao pukim konzumentima lepo praseta' Tanje Ili} u reìji Marka Mano- Slon' Pozori{nog studija Kulturnog cent- ni teatarski festival, koji okuplja najbolja insceniranih bajki. Repertoarska i svaka jlovi}a i izvo|enju Pozori{ta ”Bo{ko Bu- ra Kru{evac, 'Alisa u zemlji Oza' De~jeg Najbolja mu{ka uloga: D. Mati} i teatarska ostvarenja namenjena deci. ha”; 'Ru`no pa~e' Igora Bojovi}a u reìji druga gibanja u Radovi}u i Buhi, ali i u dramskog studija ”Pan teatra”, 'Crven- M. û~ilovi} Stevana Bodroè, Pozori{ta lutaka ”Pi- Tako|e, karakteristika ovog Festivala je Pinokiu, ni{kom Pozori{tu lutaka, te u kapa' ~a~anskog Doma kulture, 'Mali nokio”; 'Korak po korak' Dragoslava permanentna potreba za razvojem kon- suboti~kom De~jem pozori{tu, uslovila su princ' Kraljeva~kog pozori{ta, 'Natalija i Todorovi}a, lutkarske scene NP ”To{a cepta - razvojem sugeri{e da Festival to da je pro{logodi{nji Festi} na neki gusari' {aba~kog Pozori{ta ”Veselo Maj- Jovanovi}”; 'Bra}a Grim i 7 patuljaka' èli, ne samo da konstatuje trenutno sta- na~in, svojim repertoarom, pa donekle i mun~e”. Bransilava Mili}evi}a u reìji Slobo- ”U ovogodi{njoj produkciji gledao danke Aleksi}, Pozori{tanca Pu`; 'Ru`no sam predstave koje ~ine zanimljiv kalei- pa~e' Ane \or|evi}, Pan teatra; 'Ander- doskop razli~itih prizora, tematski aktu- senovi kuvari' Dragoslava Todorovi}a, elnih izvedbi koje postavljaju prava pi- Malog pozori{ta ”Du{ko Radovi}”; tanja o odrastanju i autoritetu, mo}i i 'Bastijen i Bastijena' Aleksandre Glovac- Najbolji lutkari: Car @abac nemo}i, samo}i i pustolovini, prijateljstvu ki u reìji Predraga [trbca, De~jeg i izdaji, siroma{tvu i vrlini, skromnosti i pozori{ta - Gyermekszinház; Baumov bahatosti, nasilju i porodici, zapostavl- 'ârobnjak iz Oza' u reìji Nenada Gvoz- janju i roditeljskoj brizi, virtuelnom svetu denovi}a, Scene ”Po|i tuda”, pan~e- i svetu snova... va~kog Centra za kulturu i 'Car @abac' Indikativno je da su ~ast ovogodi{- bra}e Grim u reìji Darina Petkova, njeg programa selekcije 'Deca za decu' ni{kog Pozori{ta lutaka. spasli profesionalni glumci koji su svojim @iri ovog bloka: Aleks îzm, Slavko samosvojnim rediteljskim stilom i po- Milanovi} i Jana Mili}, dodelio je Grand sve}enjem dramsko-pedago{kom radu Prix festivala predstavi 'Andersenovi osvetlali obraz i umanjili sliku krize po- kuvari'. ”Ova produkcija impresionirala zori{ta u kome deca igraju za decu. Pored Najbolja ènska uloga: Marina Vodeni~ar je ìri saglasjem koncepta, dizajna i igre reìje glumci su i napisali dva nova Najbolja predstava na 12. Festi}u ansambla. To je interesantna i magi~na komada za decu koja su premijerno Tvrdoglavo jaje OVDE SU ÛDA JO[ UVEK MOGU]A Lutkarska scena Narodnog pozori{ta ‘To{a Jovanovi}’ iz Zrenjan- ”Suboti~ko De~je pozori{te je me|u retkim teatrima u zemlji koji ina, predstavila se najmla|oj publi- ~uvaju svet lutkarstva” naglasila je upravnica ove ku}e Jaka Prka ci komadom ‘Tvrdoglavo jaje’ reditelja Jovana Carana u NP Som- Vujevi} u intervjuu za Ludus. bor. Ova predstava je na pet me- ”Danas se kod nas uglavnom igraju ìvoscenske predstave za |unarodnih festivala osvojila osam najmla|u publiku, a suboti~ko pozori{te ima veoma dobre lutkare nagrada. Predstava poku{ava da odgovori na pitanje moèmo li koji su svoj zanat u~ili od velikih majstora.” danas da se sporazumevamo onako kako se sporazumevalo nekad, pre eka ovo bude predstavljanje teatra a odigrali smo 203 predstave u ku}i i na ske vodili radionice za izradu i animaci- nego {to je nastao govor, samo za najmla|e u Subotici koji je na gostovanjima. Godinu Mocarta obeleìli ju. Nadamo se da }emo u svemu uspeti pokretima. Nsvom putu, dugom skoro sedam smo predstavom ”Bastijen i Bastijena”. jer De~je pozori{te u Subotici je jedno od M.J. decenija, dokazao da su ~uda mogu}a, a Ova izuzetna predstava namenjena je pozori{ta sa najmanje sredstava za pro- zaposleni u njemu jo{ uvek, kako kaù, u tinejdèrskom uzrastu, jer mislim da dukciju. Na{ budèt je nekoliko puta ~uda veruju. De~je pozori{te neguje publiku koja }e manji od budèta pozori{ta u Srbiji, a Mali kolektiv ove ku}e, koji ~ini 36 kasnije odlaziti u teatar za odrasle. Kva- Beograd je nemerljiv sa nama. Jaka Prka Vujevi} ‘Skoro svako moè ~lanova, jedinstven je i po tome {to igra litet namenjen tom, osnovno{kolskom De~jem pozori{tu u Subotici predsto- na srpskom, ma|arskom i hrvatskom uzrastu, i mi bi mogli da pruìmo kao ji rekonstrukcija, gde }ete za to vreme {kole. Pravilnim odabirom repertoara da padne jeziku... most ka ozbiljnim umetni~kim predsta- igrati? uvek sti~emo neku novu publiku, a ima i (osim âplje)’ Postoji mnogo situacija kad glumci vama za odrasle. Mnoga pozori{ta su, Od 1934. godine, kada je osnovano, onih koji po nekoliko puta dolaze. Moja je iz jedne drame igraju u drugoj, tako da me|utim, ishitreno krenula u program De~je pozori{te nije doìvelo ozbiljniju namera da decu iz okolnih mesta dovede- U Malom pozori{tu ‘Du{ko podela nije striktna, a to samo dokazuje ve~ernje scene u teatru za decu, a mi adaptaciju i nalazi se u zgradi Sokolskog mo u pozori{te, ali tu postoji problem pre- Radovi} ‘ premijerno je izvedena njihov kvalitet. Po na{oj programskoj ozbiljno radimo na tome jer taj segment doma sa maksimalno starim instalacija- lutkarska predstava "Skoro svako voza koji nije nere{iv. U krajnjem slu~aju koncepciji godi{nje imamo dve premijere treba dobro osmisliti i ispuniti odre|ene ma i prate}im elementima koji prelaze u moè da padne (osim âplje)", po na srpskom jeziku, dve na ma|arskom i uslove. antikvitete, te ne mogu da se pohvale vi- moèmo i mi kod njih da stignemo. motivima pri~a Tona Telehena, u jednu na hrvatskom jeziku, a ono {to je [ta planirate u ovoj sezoni? sokim stepenom bezbednosti. Iz Nacio- [ta je ono najlep{e {to Vam se, u pro- reìji i dramatizaciji Nikole Za- sada aktuelno je novogodi{nji program Postavi}emo ”Ru`no pa~e” po tekstu nalnog investicionog plana dobili smo fesionalnom smislu, dogodilo od kako ste vi{i}a. U malim pri~ama o ljudima koji je zanimljiv i zbog toga {to je to prof. Radoslava Lazi}a. Reditelj \er| sredstva, a adaptacija ne bi trebalo dugo na ~elu De~jeg pozori{ta u Subotici? pojavljuju se ìvotinje, a predstava mo`da jedina prilika kada neki mali{ani Hernjak uradi}e predstavu koja }e, da traje. Kada pogledamo pozori{ta u Sam uspeh na festivalu jeste ne{to je namenjena i deci i roditeljima. dolaze u De~je pozori{te. poput ”Siroma{nog ~izmara”, biti pro- okruènju, konkretno u susednoj Ma|ar- izuzetno, a ono najlep{e u teatru jeste M.J. [ta je obeleìlo proteklu sezonu? èta etno motivima. Najavljujemo i operu skoj, ona su multifunkcionalna, sa neko- nastajanje nove predstave, kada su u to- Godinu za nama obeleìle su odli~ne ”Karmen”, i neka to bude samo naznaka liko sala. Mi }emo i dalje imati jednu sce- ku razgovori sa rediteljima, scenografi- predstave poput ”Siroma{nog ~izmara i nu, ali sre|enu, a kako smo nepristu- onoga {to }emo prema na{im planovima ma, kostimografima. Gledati kako od ni- kralja vetra”, a obnovili smo predstave u naredne tri godine, nadam se, i ostva- pa~ni za osobe sa invaliditetom i to pod ~ega nastaje novi kvalitet koji ocenjuje koje su ranije bile na repertoaru. Tu pre riti. hitno moramo re{iti, ako èlimo da bude- svega mislim na komade koje je u na{oj Planiramo da poradimo na radu sa mo dru{tvo jednakih. kritika i naravno publika koja je naj- ku}i radio Srboljub Lule Stankovi}, i to je lutkama. Na{i glumci su u~ili od starih Ima li teatar za decu krizu publike? merodavnija, to je najlep{e u na{em na neki na~in oma` njegovom stvara- lutkara, a za ove mlade odrà}emo semi- Mi igramo svakog vikenda, a preko poslu. la{tvu. Imali smo ukupno {est premijera, nar lutkarstva, gde bi lutkari iz Bugar- nedelje su organizovane posete za vrti}e i Tatjana Ki{ êgar

LUDUS 140Lu 10 Festivali

nas ne doti~e, somborsku predstavu su ove godine prvi put pu{tene u prodaju "Laà i paralaà". Zatim jedno reper- nakon objavljene selekcije. Tokom ”Sre}- U@I^KA SUOÂVANJA toarsko i korektno kazali{te, ali ne i festi- nih dana” (6. i 7. novembar) karte su ‘Dnevnik jednog valskog i najboljeg tipa, poput ”Edmunda prodavane po cenama duplo niìm nego ludaka’ edanaesti Jugoslovenski pozori{ni Mensur, NP Ni{) "@ivot br. 2" (Ivan Kina”, ni{kog teatra. Ultramodernu pro{le godine, {to je rezultiralo prodajom festival, pod nazivom ‘Suo~avanja’, Viripajev/reìja Anja Su{a, BDP), "Brod avangardu, komad ”@ivot br. 2”, ansam- svih kompleta po cenama od 3.500 i 4.000 u Kragujevcu Jodrào se od 15. do 22. novembra u za lutke"( Milena Markovi}/reìja Slobo- bla BDP, niko nije razumio, pa ni ja, i dinara. Ostalo je ulaznica i za pojedi- uì~kom Narodnom pozori{tu. Osim po dan Unkovski, JDP), "î~kovac" (Nandor pomalo infantilan komad ”î~kovac”, na~ne predstave. Na Maloj sceni kragujeva~kog nagradama Ardalion, festival }e ostati Gion/Kinga Mezei, Ujvideki Sinhaz Novi ina~e dobrog ansambla Ujvideki Szinhaz @iri u sastavu Petar Marjanovi} Teatra "Joakim Vuji}" 2. decembra zapamcen i po polemici u javnosti zbog iz Novog Sada, za koji sami kaù da im (predsednik), Boro Dra{kovi}, Nemanja premijerno je izvedena monodra- Sad), "Pomorandìna kora" (Maja Pele- ma "Dnevnik jednog ludaka", ra- programa koji je odabrala selektorka vi}/reìja Goran Markovi}, Atelje 212), i je to najgora predstava u poslednjih pet Rankovi}, Sneàna Kova~evi} i Miroljub godina. Tu je i predstava SNP iz Novog |ena po istoimenoj pripoveci Niko- Ma{a Stoki}. Sli~no je bilo i pro{le "R&J" (Viljem [ekspir/reìja Predrag Aran|elovi} Rasinski, dodelio je ukupno laja Gogolja, u izvo|enju Ivana Vi- Sada, ”Romeo i Julija”, iz 24. stolje}a, godine. [trbac, SNP Novi Sad). devet nagrada. Pobednike je proglasio dosavljevi}a. Reditelj je Dragan Ja- nekakva klaunerija iz rata svjetova, koju Osnovni koncept festivala je da se Ovakav izbor predstava izazvao je bez obrazloènja. kovljevi}, a konsultanti na pred- je publika veoma hladno primila, u kojoj biraju samo najbolja doma}a ostvarenja nezadovoljstvo i publike i kritike, a Ma{i Ardaliona za najbolju predstavu 11. stavi su Predrag Ejdus i Mirko Ba- dobri dijalozi i cjela vrijednost te ljubavi iz protekle sezone, bez obzira na teatars- Stoki} je zamereno ‘da odabrane pred- Jugoslovenskog pozori{nog festivala u bi}. visi negdje u zraku, a okolo je digitalna ki ànr, ili poreklo pisca. Selektorka stave nisu ono najbolje na srpskim po- Uìcu jednoglasno je dobila predstava M.J. pusto{. Publika je imala priliku da pogle- Ma{a Stoki} je poku{ala ‘da podstakne zori{nim scenama, da je prednost dala "Brod za lutke" Milene Markovi}, u potragu za odgovorima na pitanja "kako da samo jednu predstavu koja je jako izvo|enju JDP i reìji Slobodana Un- mnogo sloènim i nerazumljivim koma- dobra u svim elementima, a to je "Brod krenuti napred i kako se, bez pogona na kovskog, dima, te da tvrdoglavo istrajava na ne- za lutke", JDP. To je suptilan i teàk tekst sva ~etiri to~ka (kreativnost, trening, Novinari su ve}inom glasova ocenili ~emu {to publici ba{ i ne prija.’ Iz prote- o sudbini ène, ili bilo kojeg ~ovjeka, uz entuzijazam i novac) izvu}i iz gliba na najuspe{nijim komad “Edmund Kin” sta zbog selekcije, ostavku je podneo neobi~nu i neklasi~nu reìju Slobodana |ubri{tu samodovoljnosti, ksenofobije, Harija Kuri}a, u izvo|enju ni{kog po- nastalom u godinama izolacije i nemas- Dejan Pen~i} Poljanski, umetni~ki direk- Unkovskog i odli~ne glumce JDP. Na tor festivala. On je pro{le godine traìo kraju, kad podvu~emo crtu, cjela organi- zori{ta i reìji Irfana Mensura. Ardalion tine", a uspela je da isprovocira raspravu za najbolju reìju dodeljen je Goranu o koncepciji samog festivala. smenjivanje selektorke {to savet festivala zacija, trud i novac sveli su se na jednu Markovi}u za predstavu "Pomorandìna Festival je otvoren predstavom "Laà nije usvojio, nego je odlu~eno da selektor- predstavu. Pa zar onda to ne "vri{ti" da je kora" Maje Pelevi}, u izvo|enju Ateljea i paralaà" J. S. Popovi}/reìja Gor~in ka ostane do kraja svog mandata. prejeftino pro}erdan trud i da je prejefti- 212, dok je specijalnog Ardaliona za Stojanovi}, NP Sombor), a ostalih festi- Najo{triji u kritici Ma{inog izbora no tretitana uì~ka publika?” reìju dobio Irfan Mensur. valskih dana na programu su bile: "Ed- bio je Bojan Munjin, festivalski kriti~ar: Na ove i sli~ne zamerke Ma{a Stoki} mund Kin"( Hari Kuri}/reìja Irfan “Videli smo staromodno kazali{te koje je odgovorila : ”Mi smo se prili~no odvikli Glavne gluma~ke nagrade dobili su da ~itamo pozori{te, da budemo aktivno Jelena Ili} i Sr|an Timarov za uloge u uklju~eni u ono {to gledamo i razmi- “Pomorandìnoj kori”, a za kostim u toj {ljamo o tome, da kada iza|emo sa pred- predstavi nagra|en je Boris âk{iran. stave iza|emo i sa mno{tvom pitanja, a Ardaliona za scenografiju dobio \er| ne sa odgovorima poput nekih slatkih Pozori{ni ukusa u ustima... Moramo ponovo da se îk za “î~kovac” Nandora Giona, u nau~imo da mislimo svojim glavama, a reìji Kinge Mezei i izvo|enju Ujvideki maraton pozori{te koje ja nudim i koje sam pred- Sinhaza iz Novog Sada. u Leskovcu stavila u ove dve selekcije, upravo je Nagradu za epizodu dobio je Boris pozori{te koje to o~ekuje od publike, tako Isakovi} za ulogu u pobedni~koj pred- Povodom obeleàvanja 110 da mislim da Uì~ani u tom smislu nisu stavi “Brod za lutke”, a najboljim mla- godina od kako je odigrana prva prevareni, nego su dobili upravo ono {to dim glumcem progla{en je Danijel Hust, profesionalna pozori{na predstava su mogli da o~ekuju od mene. ” za ulogu u “î~kovcu”. Tom mladom u Leskovcu, organizovan je Pozo- ri{ni maraton. Istoriju pozori{ta u A {ta o radu selektorke misli uprava glumcu dodeljena je i nagrada “Avdo ovom gradu obeleìli su Radoje ovog festivala izneo je direktor festivala, Muj~inovi}” dnevnog lista “Politika”. Zoran Stamatovi} : ” Ma{a zavr{ava svoj Domanovi}, @ak Konfin, Bora Di- U ~ast nagra|enih ansambl JDP mandat i to je dobro. Nadam se da }e mitrijevi} Piksla, a stalni profesio- igrao je komad "[uma" (A.N.Ostrov- svaki slede}i selektor misliti na Uìce i nalni teatar postoji jo{ od 1944. ski/Egon Savin). publiku, kao i da }e u okviru zadatog godine. Narodno pozori{te u Les- Festival, koji jo{ uvek nosi naziv festivalskog koncepta izabrati najbolje, kovcu je u~estvovalo i nagra|ivano ne eksperimenti{u}i tom ~injenicom. ” ‘jugoslovenski’, zadràva dosada{nju na mnogobrojnim doma}im i stran- Iz Ministarstva kulture stigla je po- koncepciju s ambicijom otvaranja na {ire im festivalima (Sterijino pozorje, Dani komedije, Festival klasike, dr{ka selektorki. Dràvni sekretar Ljil- podru~je jugoisto~ne Evrope. Susreti ”Joakim Vuji}”...) Pozori{ni jana [op je istakla doslednost i principi- U okviru prate}eg festivalskog programa otvorena je izlo`ba fotografija maraton je otvorila Vida Ognjenovi} jelnost selektorke u insistiranju na no- koja je u ovom teatru i zapo~ela vom literarnom pozori{tu i vra}anju sja- ”Bez maske”, Vukice Mika~e, projekcija filmova sa pozori{nih radionica odrànih svoju umetni~ku karijeru. ja drami kao knjièvnom ànru. Dodala Premijerom komedije @eljka je i da bi naredni festival trebalo pri- letos u Mokroj Gori i Uìcu, promovisana Huba~a "Ratko i Julijana" u reìji premati bez sva|ala~kih strasti, profe- ‘Otvorena vrata’ Pitera Bruka, ‘Pozori{te Juga Radivojevi}a, po~eo je Po- sionalno i odgovorno. jugoisto~ne Azije’, ‘Monografija Miodrag zori{ni maraton. Tokom deset dana Ovogodi{nji festival je ko{tao Taba~ki’, knjiga ‘îtakova stena u Uì- festivala u Leskovcu su gostovala 6.383.735 din od ~ega je Ministarstvo za cu’, ‘Zaljubljeni do{ljaci’, Aleksandra pozori{ta iz Beograda, Pirota, Ni{a, kulturu obezbedilo dva, a uì~ka op{tina Milosavljevi}a i promocija monografije Pri{tine, Zaje~ara, Kosovke Mitro- milion i po dinara. Ostatak novca je za- ‘Mira Trailovi}’, Feliksa Pa{i}a. vice i [tipa. Brod za lutke ra|en, delimi~no i od prodaje karata koje Mirjana Jur~i} M.J. PEDESET GODINA DJEÎJEG POZORI[TA U BANJA LUCI

remijernim izvo|enjem predstave periodu ostat }e dosljedni umjetni~kim otvoreni. Na{ cilj je razvijati banjalu~ko na umjetni~kim vrijednostima, èlja "Mali dimnja~ar" prema scenariju na~elima koje njeguje ve} 50. godinu. glumi{te, omogu}iti na{im glumcima da nam je kroz klasi~an izraz teatra spojiti Pi reìji Jaroslava Antonjuka iz - Jako sam zadovoljan onim {to je uz saradnju sa svjetskim rediteljima, oni savremeni oblik lutkarstva i dramski Poljske, DP RS u Banja Luci obiljeìlo je DP RS do sada ostvarilo. Mislim da je i ostvaruju te{ke i zahtjevne uloge, a ne 50. godina postojanja i rada. ovaj jubilej obiljeèn onako kako doliku- gostuju}i glumci. - rije~i su Predraga izraàj, ali ne sa ciljem da budemo kon- Pro{le godine realizovane su pred- je jednoj umjetni~koj ku}i. U januaru Bjelo{evi}a. kurenti NP RS. Na{a ku}a trenutno ima stave "ârobna frula" u reìji Biserke }emo raditi predstavu "Pinokio" u reìji Nedavno je u ovoj ku}i zavr{ena 15 stalno zaposlenih glumaca i postoji Kolevske iz Sofije, "Ljubi~asta zraka" Slav~a Malenova iz Poljske i to }e biti rekonstrukcija sale i otvoren Muzej luta- potreba za jo{ najvi{e ~etiri glumca, a u Marice Vuleti} Naumi}, "Ba{ ~elik" Ko- festivalska predstava sa devet glumaca i ka iz 50. godi{njeg pozori{nog fundusa, budu}nosti smo otvoreni za saradnju sa kana Mladenovi}a i "êtiri princeze i 18 lutaka sa sasvim novom scenografi- dok bi krajem septembra 2007. godine jedan zmaj" @ivomira Jokovi}a. Tokom jom i idejnim rje{enjima. Nakon toga na DP RS trebalo dobiti i "Atelje 333". banjalu~kim scenaristima i rediteljima. petog Me|unarodnog festivala pozori{ta scenu planiramo postaviti predstave "U - Trenutno je kapacitet mjesta 249, Vrlo sam zadovoljan brojno{}u publike i za djecu ugo{}eno 40 svjetskih tea- cara Trojana kozije u{i" Ljubivoja R{u- slijedi rekonstrukcija kompletne scene i ~injenicom da se na{ rad prepoznaje i tarskih ku}a. Pozori{te je i samo gosto- movi}a te "@ivotinjska farma" Orvela. pro{irenje sale na optimalnih 333 mjes- cijeni. Zato sam siguran da }emo sa valo na nekoliko svetskih festivala i DP RS nema namjeru mijenjati koncepta. "Atelje 333" imat }e ve~ernju scenu novim idejama nai}i na jako pozitivne dobilo priznanja za svoj rad. ciju svog dosada{njeg rada niti na kojoj }e se raditi istraìva~ka, eksper- Kako Predrag Bjelo{evi}, direktor angaòvati gostuju}e glumce, osim ako imentalna i moderna rje{enja za odraslu reakcije.- tvrdi Bjelo{evi}. DP RS za "Ludus" isti~e, i u narednom nije rije~ o koprodukciji za koju smo mi publiku. I dalje insistiramo prije svega Vanja Stevanovi} Predrag Bjelo{evi}

11 LUDUS 140 Sve o svemu

stance” k’o {to mi je neki dan “definisao” jedan dramaturg. Dramska supstanca je PRAVO NA DOSADU I NERAZUMLJIVOST previ{e napeta za dru{tveni doga|aj koji je sam po sebi ve} dosta dramati~an, a{to, moli}u lepo, sve vrhunske Veliki pesnici kukuri~u, kokoda~u, O likovnim umetnicima da i ne govo- tiraju. Ili da se javno distanciraju i igno- zahtevan, tenzi~an i stresan. Moète tamo stesti biv{eg muà, ako je dovoljno umetnosti, svuda u svetu, odavno izmi{ljaju nepostoje}e jezike sa re~ima rimo! Kadikad je Jedan Veliki prodao ri{u. Realno gledano - predstava koja znamenitom pariskom Muzeju savreme- oduzima pa`nju i ‘o}e k’o ne{to da saop- vaàn, a ako nije vaàn dàbe ste se i Zimaju svoje neotu|ivo pravo na do- koje ni{ta ne zna~e, (a koje to pa re~i sadu i nerazumljivost, samo se nama, ne umetnosti sto najobi~nijih cigala kao {ti, upozori, zabavi ili sl., u takvom dru- udavali i razvodili! Moè vam se slomiti uop{te i{ta zna~e?!) prosipaju nam u lice {tikla ili izduvati sisa. Nai}i }e mo`da, teatralcima, to pravo uskra}uje u ovom sloèno umetni~ko delo (cigle su, naime, {tvenom doga|aju, budimo iskreni - sa- produkte svog probavnog trakta, mrze kakav budu}i ministar sa televizora, pa na{em zaostalom dru{tvu?! bile sloène! Odnosno On je javio kako da mo smeta! Ona naravno, treba da je pri- ih sloè ~im ih donesu sa ciglane. Posle je vam se mo`da ljubazno javi ako je predi- Avangardni muzi~ari ve} vi{e od po- nas i preziru za {ta dobijaju najve}a sutna, kao formalan povod da se ljudi svratio da ih potpi{e i dade im boànski pojave, ali {ta ima da im govori, ko da su zborno stanje... la veka {kripe, {tek}u, arlau~u, drndaju, mogu}a priznanja. Romanopisce nagra- dodir genija). Drugi, koji je prodao tarot oni budale pa ne znaju?! Da ne znaju ne Zna~i sve bi bilo u redu da nije tih ne mo’{ ni da im zaspi{ na koncertu i - |uju za soboljiranje. Ne znate {ta je so- karte po kojima skaku}u ìve àbice i bi bili na protokolu za premijere! Neka nekih nazadnjaka koji zahtevaju boljiranje? Ne zna niko, al’ je dobilo ubiraju sve mogu}e plodove svoje geni- prori~u sudbinu (zapi{avaju}i ih) je ve} nas tamo, na sceni, nek’ eksperimenti- reprize, pa nesre}na pozori{ta ~ak i kada jalnosti. Te{ko je, kaèm, zaspati ali ako 12000 eu! Mo`da bi neko znao da je iko u{ao u best seler roman (Platforma), za- {emo hodanje i dahtanje (mada bi kao uspe{no naprave projekat za jedno uspe{, tvoje }e se hrkanje bez ostatka mo’go da pro~ita, al’ sad vi{e nije va`no. jedno sa gospo|icom vajarkom koja erotske dahta~ice i dahta~i zaradili mno- prikazivanje, moraju tu`noga da uklopiti u umetni~ku kompoziciju. Nagra|eno 2x. umesto vizitkarte deli okolo gumeni odli- go lep{u i sigurniju lovu na hotlajnu, no odràvaju na ve{ta~kom disanju i vak svoga klitorisa... kad ba{ ho}emo da budemo Umetnici, bubrezima kroz jo{ nekoliko izvo|enja. A nama su tek pro{le godine omo- Npr. tako {to stvar naivnim reprizlijama gu}ili, jer Neko ipak misli na nas, da u neka nas) ali nema smisla da im ometa- prodaju kao sentimentalnu komediju. A Muzeju savremene umetnosti lepo vidimo mo u dru{tveni ìvot! sapun napravljen od otpadaka umet- Novinari tabloida, pa i ozbiljnih tis- kad naivci u|u u tamu sale shvate da nikove liposukcije. Nije dodu{e saop{teno kanih (lep{i izraz od {tampanih!) medija komad nema ni k od komedije. Shvate da li sapun~i} napravljen po Dahau ili po su ovo odavno shvatili, te oni uredno pi{u zato {to naivci imaju glup obi~aj da pilje Nije iz knjige, iz glave Au{vic recepturi, ali je na zatvaranju samo o tome ko je na premijeri bio i s kim na scenu, pa onda uo~e da je lik-otac izlo`be organizovana aukcija na kojoj su (nova riba, uau! Ostavio ènu i decu zbog despot i alkos, k}eri kurve i {to je jo{ gore oboàvaoci mogli da se nadme}u u obo- de~ka? Jea!), protiv koga je pri~ao i {ta. - njima, tre}epozivcima, to uop{te nije PROBA àvanju, od po~etne cene, 1000 evri}a, pa Ili nije pri~ao ali je mogao da kaè, to {to sme{no! Uostalom otkud ta tupava dokle im du{a i{te! Mi smo, naravno, oni objavljuju. Ko je igrao, {ta je |uskao predrasuda da bi komedija morala biti Andrej Sergejevi~ nema primitivci i sirotinja te ga niko nije po sceni, {ta to ima veze i koga to zani- sme{na?! parking mesto ispred lifta, pa ga pazario, {to je Umetniku bilo oba{ka ma? Jel’ bi to prodalo novine, k’o {to ih Protiv ovakvih staromodnih nasrtlji- okolo traì. milo. Jer da se na{la kapa za \oku, odno- prodaju silikonske dike Gospo|icine? Ne vaca izmi{ljeni su festivali, gde se odmah Natalija Ivanovna, njegova sno kolekcionar (kupac) za sapun, ostao bi! Da li se tv kamermani i zapitkiva~i zna da obi~na publika nema {ta da traì, verenica kasnije èna Nata{a, bi autor bez svoje najekskluzivnije idejne motaju po sali ili po foajeu? Po foajeu, nego samo elita da se vidi me|usobno i zaglavljena na Brankovom kreacije. Bila je tu i ~uvena skulptura brate! Posle predstave! da se upozna sa elitom ostatka sveta. mostu, u taksiju ùtom. bika, izra|ena od ne{tavljenih krme}ih Minucioznom analizom problema Neki, stariji, festivali imaju selektore koji Ma{a, Marija Sergejevna, koà, za koju se Kreativac smerno izvi- do{li smo do zaklju~ka da pomenute sta- po godinu dana obilaze Svet traè}i snimila je spot za Damafiks i njavao {to nedovoljno smrdi, po{to je romodne zahteve o pri~i, likovima, zaple- adekvatne nerazumljive Projekte, koji samo {to nije stigla, imamo je stara ve} dve godine, pa je (kuku!) izve- tu, raspletu, ideji, sukobu, ritmu, tempu, ko{taju kao cela sezona obi~nog na mobilnom, tu je. trela. Stvarno nije dovoljno smrdela, {e- poetici i drugim glupostima za koje tvrde shvatljivog pozori{ta. Ne projekat, Selek- Irina, njena sestra, na festivalu u tala sam u{}em i jedva je nanju{ih. Ali tor ko{ta kao sezona. Projekat ko{ta vi{e. Teheranu, rado }e je pro~itati nije kriv Umetnik, nego ~injenica da mi da predstavljaju su{tinu teatra, u stvari Mla|i, inostrani festivali nemaju selekto- sufler. ovoliko kasnimo i kaskamo za Svetom. plasiraju gladaoci repriza! Dakle drugo- ra ni selekciju, nego ih na{i umetnici fino Olga, u svojoj garderobi, jede ìve Da smo je dobili na vreme smrdela bi sve razredni, a samim tim i neva`ni. Jasno upecaju po sajtovima, prijave se, budu ljude, zbog dijete ili PeeMeSa. do CK, tj. do Poslovnog centra, {to bi bio je da oni, ti tre}epozivci, mrze premijerne pozvani, pa ~ik osniva~u, ne podrì Kuligin, Fjodor Ilji~ od sino} vari stvarno potpun doìvljaj za kriti~are i gledaoce iz ~iste zavisti. Zato i govore me|unarodnu saradnju (ako sme{, pred u portalu slavsku ve~eru nekog novinare. Kakav njima i treba. Doìvljaj. kako je nekad elita bila grupa ljudi smrknutim Licem Javnosti.)! vrlo zna~ajnog novog Kriti~arima. I novinarima. izuzetna i najbolja po ne~emu, a da je Ute{no je {to sve govori da }e moder- pravoslavca i mrzi ceo svet. Ako je Filozof jo{ u pretpro{lom sto- danas elita samo po tome {to je - malo- Potpukovnik Ver{injin pri~a le}u napisao Kritiku ~istog uma, za{to ne brojna! Obi~na zloba. no i napredno, kao i uvek pobediti i da }e najnoviji vic {minkerkama, koje mogu umetnici da stvaraju Kritiku zdra- Opravdano se sumnja da me|u uskoro reprize biti ukinute kao mra~no se smeju kiselo. vog razuma?! Mogu. Svi osim pozori{ta- zagovornicima staromodnog teatra ima i nasle|e pro{losti te }e ostati samo premi- “Za{to kamikaza nosi kacigu? raca! glumaca, pa i poneki pisac ili ~ak reditelj jere i festivali za elitnu, dakle malobro- - Iz zezanja!” Nije jasno za{to se ba{ od teatra re- sa podlom namerom da na svojoj premi- jnu, publiku. Pobeda }e ukinuti pozori{ta Baron Tuzenbah u bifeu igra trogardno i staromodno jo{ uvek traì da jeri oni budu u centru pa`nje, pa stoga za decu, jer su deca dosadna {to ne trpe bude zanimljiv, shvatljiv i nedosadan. veliki pikado za male pare, sa bezo~no odvla~e pozornost publike na dosadu, a osim toga za{to navikavati ma- Istina je da na izlo`bu moè{ do}i, ekspo- dekoraterima i {efom sale. scenu i tamo se ko ne{to kidaju od rada. su na teatar, jo{ dok se ne zna ko }e od nate i ne pogledati (zato oni i smrde, Ili od zasmejavanja sveta! njih postati elita? Saljoni se vra}a odmah, trknuo da moraju siroti!) i da to traje tek desetak uplati loto u kom{iluku, blizu. Imamo, sre}om nove (ali i stare koji Jedina nezgoda koja moè da nas minuta, a da predstava traje preko sata. su uvek novi!) umetnike za borbu protiv zadesi nakon ove neminovne pobede jeste êbutikin, vojni lekar, ~ita}e Umuvaju te tamo u onu mraka~u iza go- portsku stranu do podneva, ovakvih nazadnih stremljenja. Oni, pa- da ta elitna publika u nekom ~asu odlu~i spo|e sa {e{irom, mora{ da isklju~i{ metno, prave projekte samo za premi- da se vi|a na drugim mestima, na fe{n- kada ima zakazanog zubara, mobilan ili ti ga ometaju, a odnekud je jeru. Tj. potpuno izbacuju iz igre vikovima ili u zoo vrtu na poro|aju hipi- a nama kako bude, on je mada nepristojno (ili ~ak nemogu}e, neki za- prehla|en, do{ao na vreme. klju~aju vrata i postave kerbera!) iza}i iz gledali{ne drugopozivce, tre}epozivce i potamke npr. Pa da i premijere i festivali Fedotik i Rode, potporu~nici, dobili kulturnog doga|aja. ostali {kart. Premijera je dosta, jer do|e prosto postanu demode. To bi bila NEZ- uloge u ratnom filmu iz drugog Da li je ta `rtva gledao~eva razlog {to vaàn svet, a ostali nek sede kod ku}e i GODA u onom smislu re~i kako je koriste ugla, pa se zajedno nadaju da izvesni smatraju da im sa scene ipak gledaju tv, ionako nemaju ni {ta da na{i mo}ni elektronski mediji. Ovako: ne}e mo}i potro{iti lovu. treba plasirati ne{to GLEDLJIVO? Za koji obuku, ni i{ta za slikanje! Dovoljna je, “desila se saobra}ajna NEZGODA u kojoj Starac Ferapont spava u garderobi moj, zapravo? Za utehu? U znak zahval- premijera i da se napi{u kritike, sa koji- su tri lica izgubila ìvot”. Stvarno nez- gde, ne znamo {ta, bazdi na nosti {to sede u mraku? Zato {to imaju ma se ve} sutradan moè cela stvar lepo godna nezgoda kad izgubi{ ìvot! Nor- brlju. kartu? Zato {to su izveli ènu jer vade arhivirati u istoriju, a ne da se priredba malan ~ovek bi od normalne nezgode Anfisa {trika dèmper~e koje neke fleke? [ta je pravi razlog ovako vu~e i razvla~i po repertoaru godinama i o~ekivao da u njoj izgubi perorez dok bi unuka nikad ne}e obu}i, sre}na besmislenog zahteva, koji je danas po- da neki {njuvaju po reprizama prover- se za ìvot pla{io u NESRE]I. (Sve, {to je se jo{ neko se}a. stavljen jo{ samo teatru i nikome vi{e? avaju}i - jel’ ono kriti~ar rek’o istinu i uostalom zavisi od ìvota, ako nije bio Mo`da zato {to je teatar finansiran iz ima’l taj ikak’og pojma o teatru. Premi- vredniji od peroreza, onda jeste nezgoda.) Proba je po~ela pre budèta, pa k’o onda mora{ ne{to da da{ jera je tako|e dovoljna i da se gazdama Eto takva nezgoda moè zadesiti ovaj dvadeset minuta. za te pare koje su ljudima od usta oteli? pokaè kud odo{e onolike budètske pobedni~ki i nerazumljivi teatar... ako ga Sala hladna, ali mra~na. Ko da nisu istim tim ljudima od istih usta pare, a {ta se to ti~e proste raje? Zato elita napusti pa mu zatreba obi~na, dru- Vazduh smrdi, ali ga je malo. oteli i lovu za MSU, pa oni mogu da smr- ovakve predstave ne trebaju tekst. [to da gopozivna poblika, koju je u svom elitiz- Po{to ne pu{imo, de a mi ne smemo!? Ko da i sve posla- se buba tekst za jedno izvo|enje, kad mu razjurio, kao glupavu i nepotrebnu. ne}emo ni umirati. ni~ke i vladine plate, dodaci i dnevnice moè neverbalno?! Tako, ovi moderni Pa jo{ ako se ispostavi da teatar bez nisu odvojak od istih tih usta, pa i oni, umetnici uop{te ne ometaju dru{tveni publike ne postoji, mogao bi u istoj Moj Antone Pavlovi}u, mada nisu umetnici, mogu da budu do- doga|aj. Sa scene vam sigurno ne}e nezgodi umreti i teatar. Nezgodna nezgo- {ta je to tebi i meni trebalo? sadni i neshvatljivi. Samo nama to nije privla~iti pa`nju, a ako vam pogled na da. dozvoljeno! scenu zaluta, ne}e ga zadràvati. Ono, I {ta }emo onda? Onda }emo lepo da Pozori{na predstava treba da bude ako ba{ ho}ete, moète videti da Teslu pravimo Projekte od proba! Bez premi- dru{tveni doga|aj. Da se ljudi lepo obu- npr. igra devojka (oduvek sam verovala jera i najnormalnije, bez repriza. Samo ku, depiliraju, lifritaju, operiraju i operu da je Tesla bio èna, premudar je on bio probe. [ta se koga ti~e {ta mi radimo na noge. Da iza|u, vide se, budu vi|eni, da za mu{karca!) Ili npr. da je teatar jo{ daskama! Jedino ne znam kako i koliko se kao slu~ajno sretnu, grupi{u i odvratniji od ìvota, {to je barem ute{no... }e to da nam pla}aju? pregrupi{u, pokaù, konektuju i kontak- Ili ve} ne{to takvo bez “dramske sup- Tijana Larma

LUDUS 140Lu 12 Ludiranje DESETOGODI[NJI LE[ ILI [TETA [UMA! u Ludusu sim {to {ume ginu zbog skribo- je umro premlad. Mladi genije... Iz teksta, popularan kod publike, nego opet kod inferiornosti - sebi. E sad, takav nacio- manske “literature”, memoara, koji sledi ispod ovog naslova, sazna}ete kritike i politike, ali ko {i{a gledaoce kad nalno-suicidalan postupak mora negde Omnogobrojnih tabloida i novin~ina, da je pisac zapravo desetogodi{nji pokoj- oni ne ulaze u istoriju pozori{ta. da se opravda i valorizuje. Gde nego u nerazumljivih ud`benika, ambalaè i nik, koji je pre toga ipak solidno poìveo i Naravno, i moja formulacija “popularan afi{i? To naravno nije lako, a mo`da nije toalet papira, umiru donekle i na{om da nije bio genije nego uspe{an emigrant. kod kritike” je sasvim idiotska, po{to ni mogu}e, pa se stoga u afi{ama doti~nih krivicom - zbog pozori{nih afi{a. Na- Tj. da se godine ne odnose na njegovo kritika nikad nije populus, nego jednocif- predstava nalaze ovakve krasne ravno, nije problem kad se {tampa va`na ro|enje i ìvot, nego na umiranje i deseto- rena brojka. Dakle nije popularan, nego re~enice: “On taj svet bez ozarenja ljud- informacija ili ne{to pametno, pa barem godi{njicu smrti. Kojim povodom je omiljen od kritike. I politike. Pa po{to je, ske dobrote vidi kao tamni~enje ru`no, ima neki razlog {to je poginula sirota njegova drama i stavljena na repertoar! dakle, tamo navodno omiljen onda mu se prljavo i zlo dovo|enje u stanje surove bukva ili topola, ali kad se {tampaju Da je razlog za insceniranje ove drame i mi klanjamo do zemljice crne, mu~e}i realnosti koja zablista u bajku”! Uau! takve koje{tarije da ~oveku do|e da se bio njen kvalitet do zabune sigurno ne bi se da to igramo. I, {to je jo{ teè - da [ta nam je sastavlja~ ove re~enice saop- obesi... a bukva je ve} oborena... onda do{lo. Ali onda ne bi do{lo ni do pred- gledamo. {tio, osim ~injenice da nije pismen? Pa jeste problem! stave. S obzirom da je razlog bila Nije bitno {to je “kultni” pisac oko eto, to da nema misao! Problem re~enice Jedanput mi je D.P. Poljanski, u jed- godi{njica (po{to drugog razloga nema!) polovine komada zagubio jednog od samo je uvek problem misli. Priznajem da je, nom beogradskom elitnom teatru, re- nije ~udo kakva im je ispala afi{a. U 4 lika, ne odjaviv{i ga. Ili ga je, mo`da povodom ovakvih drama, stvarno te{ko ~enicom “Ej, po celu no} mozgaju i smi- daljem tekstu sazna}ete da je autor “kao izgubio reditelj, {to bi bilo jo{ gore, po{to imati bilo kakvu suvislu misao. Dva od biti {ume da nas ~uva, od oluja, bandi i {ljaju ovakve naslove!” ukazao na na- svaki imigrant ma{tao o tome da postane je isti profa na dràvnom fakultetu. Tek, tri pomenuta primera vezana za dra- protuva...” slov u luksuznoj afi{i. Naslov je glasio: svetski {ampion u rvanju”! Sigurno niste lik je bio tu, pa vi{e nije bio, ko zna za{to maturgiju koja zdu{no teì da “kad ve} Da li }e ostati nepose~eno bar jedno Zato~enici sinkope! Odnosio se, valjda, znali da svaki ameri~ki imigrant ma{ta o i {ta mu se desilo, ionako ni{ta nije radio, jedemo g... bar da se na’ranimo!” Ko jedino drvo za ~uvanje, dok deca koja na likove, ali smo posle predstave tome da postane svetski {ampion u rvan- voli, nek izvoli, ja bih od te ‘rane malo nego je smrdeo po sceni. Nevaàn. Jer, danas ~itaju R{umovu pesmu porastu? I ustanovili da smo svi mi - i pisac i reditelj ju. Poznajem li~no mnoge imigrante, koji apstinirala! Hvala, nisam toliko gladna. va`no je samo da se svi valjaju u kloaki. da li }e ostati bar jedan jadan narkoman, i glumci, a pogotovo publika - zato~enici su sa ovda{nje ta~ke gledi{ta emigranti, Postoji dodu{e i trend Svi smo mi Irci g... Ni fizi~ki, ni duhovno. alkos, incesta{, degenerik - na ulici ( u sinkope. Ma {ta to zna~ilo. Znam {ta je poznajem ih od detinjstva, redovno se mada Irci nisu Sloveni Njega smo se Mogu da apstiniram, ali ne mogu da sinkopa i {ta je zato~enik i da bi “za- dopisujemo, znam im bra~no stanje, tako|e naigrali i nagledali!, ali taj, Bogu pre}utim - ào mi {uma! Jer, {to re~e Lj. svojoj “prirodnoj” sredini) ili }emo ba{ to~enik sinkope” bio neko zarobljen u materijalnu i seksualnu situaciju, znam hvala, vi{e nije u modi. Po{to su Irci sada R{umovi} u svojoj pesmi za decu: “... sve da ih uguramo na scenu? muzi~koj pauzi prekratkoj za uzimanje {ta vole da jedu, da nose, da ~itaju, ali su integrisani. Da li }emo i mi prestati da Jednog dana, nas kad po~nu se}i, ne}e M. Ojdani} vazduha. Ja sam se, pak ose}ala za- sve do sada uspe{no krili od mene svoj budemo g... ako nas integri{u? Daj, Boè! to~enom u - pozori{noj sali, iz koje nisam san o tituli svetskog rva~kog {ampiona! Ima naravno, i cela tv industrija “Lati- mogla pobe}i po{to sam poznavala glum- Iz iste afi{e moète ste}i i ovakva saznan- nosi-slinosi”, gde jesu slinosi, ali su bar ce. (Kojima posle nisam mogla u o~i da ja pisana rediteljevom rukom, citiramo bogati i doterani. A Sloveni su kloakosi, pogledam. Ni oni meni.) doslovno: “Ove komadi su u na{u zemlju To {to novinari po dnevnicima stalno stigli i velikim zalaganjem porodice ... ( jadni, gladni, gadni i odvratni. Te, shod- govore o VREDNOSTI zaplenjene droge, prezime) odnosno nastala je kao akcija ... no tome, moramo stalno, uporno i bes- umesto o njenoj CENI (mada je cena (ime i prezime) sestre pokojnog ... (auto- po{tedno raditi na nabijanju kompleksa droge velika, a vrednosti nema!) i {to po ra) koja je diplomirala u Americi, a uvezenim dokumentarnim emisijama doktorirala na Sorboni izu~avaju}i slav- koje su navodno protiv uzimanja droge, istiku kao i ... (autor)” O~igledno je da su uporno upotrebljavaju re~ “uìvanje” uz OVE ranije bile DRAME, koje su (ju~e sam u jednoj izbrojala 164 “uìva- prepravljene u KOMADI, ali nije popravl- nja” a ni jednu “upotrebu”, “zloupotre- jena pokazna zamenica u OVI. Pa ne bu”, “uzimanje” ili sl. pa je emisija na- ispado{e ni ove drame ni ovi komadi, metala zaklju~ak “ne uìvajte, uìvanje nego - ove komadi. To moèmo progutati je uìvanje, ali mo`da malo {teti kao daktilo-lapsus ali [TA je NASTALA zdravlju, ponekad... ovo beskrajno KAO AKCIJA? [ta je subjekat, koje je uìvanje”!), to {to se ve} odavno predikat, ima li objekta? Reditelj se, kao i odoma}ila formulacija “kojom prilikom u reìranju uostalom, istakao i u ZANIMLJIVOSTI IZ SVETA su poginuli” (koja zna~i “iskoristili su prepri~avanju drame, tako|e za potrebe priliku da odapnu”) ne opravdava nas afi{e. A bez ikakve druge potrebe! Predstava sa kada baljezgamo po afi{ama. Odnosno - Ponekad je zbilja bolje {tampati Dadilja ~injenica da i neki mo}niji, ~itaniji ili programe predstava toliko sitnim slovci- na Brodveju tri Ginisova gledaniji od nas, obesmi{ljavaju na{ ma da se nikako ne mogu pro~itati, kao rekorda jezik ne obavezuje nas da i mi ~inimo {to su u istom teatru ranije imali obi~aj Mjuzikl ‘Meri Popins’ bazi- istu radnju. Mi jo{ uvek spadamo u (koji sam ja tada kritikovala, a sad se ran na serijalu knjiga P. L. Predstava napisana po Kulturu premda su nas ujedinili sa Medi- kajem). Treversa i Diznijevom istoime- trileru Agate Kristi ‘Mi{olovka’ je jima! Ili ih, brate, od{tampajte super krup- nom filmu iz 1964. godine, sada Pozori{ne afi{e {tampaju se u vi{e no, istaknite kod blagajne, na bilbord, pa ve} 55 godina na repertoaru u se, posle Londona, igra i na Brod- Engleskoj, sada je ve} institucija hiljada primeraka, {to zna~i da se potro{i da pismeniji svet blagovremeno odustane veju. Za razliku od londonske za koju producenti kaù da }e se papira kao za mali tira` pristojnog ro- od ulaènja! predstave koja je jo{ pre dve mana, s tim {to je papir ~esto mnogo Jedno izvanprestoni~ko pozori{te godine dobila odli~ne kritike, igrati ve~no. Ostala dva Ginisova luksuzniji. U njima se ponekad mogu gostovalo je nedavno u Beogradu sa ne- njujor{ka predstava je kritiku rekorda drè glumci Dejvid na}i fotografije svih autora (pisac, re- kom od onih modernih predstava nastal- podelila. Po nekima je mjuzikl Rejven (4575 puta je bio major ditelj, kompozitor itd.) - osim glumaca. Ili ih po literarnom pravcu SVI SMO MI ‘nadma{io film sa Dùli En- Metkalf), i Nensi Sibruk, naj- ~ak nema ni autora nego samo mrtve SLOVENI G... koje ( i predstave i pra- drjuz’, dok su drugi oti{li jo{ dugove~nija dublerka (6.240 puta lutke iskopanih o~iju i otkinutih ruku, ali vac!) publika i glumci te{ko podnose, ali dalje sa tvrdnjom da }e na reper- tokom 15 godina). Sam komad se ih zato kritika i politika oboàvaju. Ovaj o dizajnu ne bih ovaj put... Za onoga ko toaru biti najmanje jedan vek. svake ve~eri zavr{ava na iden- se pomodni dramsko- knjièvni pravac ih kupuje afi{e nisu uop{te jeftine, osim Nasuprot njima, kriti~ari za koje ti~an na~in - publika biva zamol- ponekad - po sadràju... O tome bih! ina~e sastoji od nekoliko sli~nih podvrsta: specijalni efekti iz predstave nisu jena da ne kaè nikome ko je Nedavno je u jednom renomiranom svi smo mi Rusi g..., svi smo mi Srbi g..., dovoljno ubedljivi, istakli su da ubica. Sastav publike koja gleda beogradskom teatru od{tampana afi{a, a svi smo mi Makedonci g..., svi smo mi ‘se ka{i~icom spektakla pomaè "Mi{olovku" ~ini - pola Bri- u njoj naslov: “Ime Prezime Autora 1996 Bugari g... i vrlo je popularan u Svetu, da se proguta gorak lek’, te da su - 2006” iz koga se na prvi pogled moè (pod Svetom se podrazumeva evroat- specijalni efekti upravo ti koji su tanaca, ~etvrtina Amerikanaca, a pomisliti da je autor desetogodi{njak, koji lantska integracija). Istina ni tamo nije odneli pobedu nad muzi~kim i ostatak je iz celog sveta. emotivnim obra}anjem samog O~igledno ne o~ekuju}i da mjuzikla. predstava ovoliko opstane na repertoaru, dvojica britanskih producenata davno su kupili filmska prava, uz uslov da ne smeju da naprave film dok ne pro|e {est meseci od trenutka kada prestane pozori{no izvo- |enje. Oni vi{e nisu me|u ì- vima, a ‘Mi{olovka’ i dalje traje. M.J.

13 LUDUS 140 Radio

[EKSPIROV PUT OD ZAPALJIVIH BBC KONKURS ZA NAJBOLJI GLEDALACA DO HLADNIH AKADEMSKIH SCENARIO ZA RADIO DRAMU

univerziteta, opet, prise}ao se dana kad gra|i, a da ne pre`vakava ve} re~eno, da Rok za prijavu: 30. april 2007. KRUGOVA je bio mlad i nadubudan, re{en da pi{e svojom nedovoljno zaokruènom disertaciju o Bodleru. Kada se na{ao u re~enicom nepotrebno ne zasmeta ije se bez razloga jedan francuski najve}oj pariskoj biblioteci, ustanovio je neposrednoj recepciji dela engleskog i Detaljnije o konkursu, na~inu i propozicijama prijavlji- pisac s nelagodom pitao {ta i kako da o Bodleru ima 900 {tampanih radova. svetskog velikana. Pa ipak, to delo izno- N O [ekspiru je napisana ~itava biblioteka, va podsti~e i pleni reditelje i glumce, vanja moète na}i na sajtu British Council-a jo{ da pi{e na jeziku na kome su pa se kriti~ar ili prou~avalac moè profesore, |ake i tako nazvane obi~ne ispisana tolika dela. Jedan profesor upitati da li i{ta moè i treba da doda toj gledaoce. Osim tuma~enja samih British Council i BBC organizuju me|unarodno takmi~enje u pisanju radi- [ekspirovih tekstova, veoma zanimljiva jskog scenarija. Pozivamo Vas da napi{ite radio dramu u trajanju od 60 minuta mogu biti prou~avanja uticaja tih teksto- o bilo kojoj temi po Va{em izboru. Drama mora biti originalna, neobjavljena do va u razli~itim kulturama. U se}anju ostaje studija neke sada i da ste ba{ Vi njen autor. Takmi~enje je otvoreno za sve one koji ne ìve u RADIO BEOGRAD 2 - ameri~ke istraìva~ice koja je mu{karci- Velikoj Britaniji. Drama mora biti napisana na engleskom jeziku, ali je moè ma u jednom selu zapadnoafri~kog naro- prevesti tre}e lice, iako ne pruàmo finansijsku podr{ku za tro{kove prevoda. REDAKCIJA DRAMSKOG da prepri~ala dramu o danskom kralje- Prevod u tom slu~aju mora biti zvani~an uz navo|enje imena prevodioca. vi}u, pa zabeleìla njihovu reakciju, i PROGRAMA poruku (iznetu joj nakon pomnog slu{anja i raspravljanja) da moè da se Raspisuje konkurs vrati u domovinu i kaè svojima da nije Nagrade za radio dramska dela: provodila vreme sa dokoli~arima, istori~arima knjièvnosti. U Sjedinjenim dràvama se analizira put kojim je Postoje dve glavne nagrade: za najbolju dramu I [ekspir po{ao od omiljenosti u narodnim napisanu na engleskom jeziku gde je engleski matern- slojevima (kada su u tek stvorenim ZA ORIGINALNU RADIO DRAMU gradi}ima na Zapadu polovinom 19. ji jezik autora i najbolja drama na engleskom gde je (svih ànrova) veka gledaoci veoma burno pa i fizi~ki engleski drugi jezik autora. Oba pobednika }e dobiti po reagovali na igru glumaca), do Prva nagrada u iznosu od 50.000 dinara svedenosti manje-vi{e na akademske £2,500 i put u London gde }e videti kako se njihove Druga nagrada u iznosu od 40.000 dinara krugove. drame snimaju i prisustvova}e gala ve~eri prilikom II program Radio Beograda je u celini posve}en pitanjima iz kulture, a dodele nagrada. Ute{ne nagrade su digitalni i radio II petominutne vesti koje idu pred kraj aparati za najbolje drame iz slede}ih geografskih svakog sata odnose se na dru{tveno-poli- ZA ORIGINALNU RADIO IGRU ZA DECU ti~ke teme, sli~no kratkim vestima na oblasti: Amerika, Evropa, Afrika i Srednji Istok, Ju`na Jedna NAGRADA u iznosu od 40.000 dinara ostalim radio stanicama. Azija, Rusija i Kavkaz, Azija i Pacifik. Svi autori ~ije Prijatno iznena|enje dogodilo se 6. XI 2006. kada je najavljena premijera drame u|u u uì izbor }e dobiti poklone BBC-ja kao i [ekspirove tragedije ”Romeo i Julija” na komentare BBC-jevog tima stru~njaka. III Sceni ”Ra{a Plaovi}” Narodnog ZA APSTRAKTNI OBLIK RADIOFONIJE pozori{ta u Beogradu, koju je reìrala i za koju je izbor muzike na~inila Ivana Saveti za pisanje radio drame (ZVU^NI EKSPERIMENT) Vuji}, te u kojoj Romea igra Nenad Stoj- Jedna nagrada u iznosu od 30.000 dinara menovi}, a Juliju Vanja Ejdus. Premijera je izvedena suutradan, a ve} 8. XI - u Radio je neverovatan medij. On pokre}e ma{tu i samo zvuk privla~i publiku Nagrada obuhvata pravo snimanja i 'Kulturnim krugovima' koje je tog popod- i drì njihovu pa`nju. Svetski servis BBC-ja je zamolio dva proslavljena radio emitovanja dela. neva uredio i vodio Radonja Leposavi}, dramaturga, Marsi Kahana (Marcy Kahan) i Majka Vokera (Mike Walker) da Goran Cvetkovi} je saop{tio svoje utiske o podele sa svima svoje tajne {ta ~ini radio dramu upe~atljivom. njoj. Kako je i sam po obrazovanju Posetite sajt Svetskog servisa BBC-ja pod naslovom “How to write a radio Pravo u~e{}a na konkursu imaju svi dràvljani Srbije. reditelj, podsetio je slu{aoce na deo svoga play?” i saznajte vi{e o ovome. Autori su du`ni da dela dostave u tri primerka, otkucana sa proredom 28 iskustva u toj delatnosti, zapravo na svoj redova po stranici, ukupne duìne za radio dramu do 30, a za radio igru za decu poku{aj da sa grupom glumaca do 25 kucanih strana. po~etkom 90-ih godina u jednom malom pozori{nom }o{ku stvarnosti realizuje budi kanadske studente i gra|anstvo iz Za tre}u kategoriju potrebno je, u tri primerka, dostaviti projekat koji treba \urovi}, a koja ima nedovoljno pogo|en ~uvenu [ekspirovu tragediju, a sve da bi tautolo{ki podnaslov 'Duhovni i spiritual- uljuljkanosti, ispituje mo} pozori{ta u da sadrì okvirne pretpostavke zvu~ne realizacije. izrazio gnu{anje nad ubila~kom ni leksikon civilizacije', 26. XI je emito- poku{aju da izmeni bar pojedinca, ako Radovi se potpisuju {ifrom (re{enje {ifre dostaviti uz tekst u zatvorenoj mr`njom koja nas je ospedala, da ispolji van deo ciklusa nespretno nazvan ne dru{tvo, da ovom predstavom prikaè koverti), a autorstvo se dokazuje istovetnom kopijom teksta. o~ajni~ku pobunu. Umesto u Veroni, ”[ekspir za i [ekspir u XXI veku”. nesre}u prouzrokovanu nemogu}no{}u radnja je trebalo da se odvija u Vukovaru Zahvaljuju}i telefonskom razgovoru realizacije kontakta. zahva}enom poslednjim ratnim vihorom. urednice sa na{im mladim rediteljem Velika dela neizbe`no izazivaju Dela se dostavljaju na adresu: Ipak, ispoveda nam se Cvetkovi}, nefor- Stefanom Dèparovskim, koji ve} godinu razli~ita, protivre~na i ne ba{ svima malna trupa nije izdràla izazov i dana deluje u Kanadi, priblièno nam je prihvatljiva tuma~enja, pa se s time, bar Dramski program Radio Beograda, komad se raspao na probama, jer sve je jo{ jedno, njegovo tuma~enje ove povremeno i u izvesnoj meri, moraju Hilandarska 2, bilo pod sumnjom, svi su bili potencijalni [ekspirove tragedije, nedavno postav- miriti i oni koji su skloniji vremensko- i stvarni neprijatelji svima. ljene u Alberti. Na{ reditelj se ne zado- prostornoj, tematsko-motivskoj, stilskoj i 11000 Beograd Do sli~ne ideje do{la je i Ivana Vuji} voljava ”klasi~nim, buròaskim ~itanjem kompozicionoj autenti~nosti i integritetu i dramu realizovala tako da su Romeovi [ekspira, sa jasno izgovaranim re~ima i umetni~kog teksta i njegovog izvo|enja. roditelji pravoslavci, a Julijini katolici iz velikim gestovima”, kakvo nalazimo u Na pronicljiv i znala~ki na~in snagu, Sa naznakama: ”KONKURS ZA RADIO DRAMU” ili raznih krajeva biv{e Jugoslavije. Kao i u ekonomski uljuljkanoj i pomalo konzerv- dubinu i inspiraciju [ekspirovog dela u ”KONKURS ZA RADIO IGRU ZA DECU”, odnosno ”KONKURS slu~aju nekih drugih predstava u na{oj ativnoj zapadnoj Kanadi. Njega zanima- na{e vreme u ovoj emisiji, osvetlila je dr sredini, Cvetkovi} i ovu smatra nedo- ju savremena tuma~enja i re{enja, ona Ljiljana Bogojeva-Sedlar, profesor ZA APSTRAKTNI OBLIK RADIOFONIJE”. voljno britkom i uverljivom, jer, po koja teè preispitivanju, a ne pravolini- engleske i ameri~ke knjièvnosti na njemu, zava|ene grupe i smrt pre deluju jskom izlaganju pri~e, jer on u [ekspiru beogradskom Fakultetu dramskih umet- Rok za predaju rukopisa je 15. februar 2007. godine. kao baletske numere dosta naivnog vidi svojstvo preispitivanja sopstvenih nosti i na ni{kom Filozofskom fakultetu. Dela poslata na konkurs ne smeju biti ve} objavljena ili emitovana. sklopa, negoli kao ozbiljan dramski pri~a. On je, kako nas obave{tava Biljana To je u~inila na primerima Roberta izraz, u neprekidnoj potrazi za dubljim, Rukom pisana, potpisana i ve} objavljena dela ìri ne}e razmatrati. \orovi}, reìraju}i ”Romea i Juliju” Altmana, Pola Robinsona i Dènet Sirs, prodornim i otre`njuju}im svojim dramskim izrazom sjedinio rasvetljavaju}i odnos pozori{ta, filma i Radio Beograd }e u sve tri kategorije imenovati tro~lane ìrije od uglednih anga`manom. Na{ kriti~ar ovu pred- izazove biografskog i umetni~kog u radiofonije, umetnosti i savremene stru~njaka, a ìriji su obavezni da rezultate saop{te 30 dana nakon zaklju~enja stavu radije posmatra kao pa`ljivu ìvotu Sare Kejn, Dìma Morisona i ameri~ke stvarnosti, takozvanog ènskog konkursa, {to }e biti objavljeno u emisijama Radio Beograda i dnevnoj {tampi. operetsku paradu na granici ki~a, sa Silvije Plat, pa se uz smrt zaljubljenih - i mu{kog stava. Poseban utisak ostavio je ne{to duhovitih re{enja i sa zapaènim dodaje Dèparovski - iza Romea projek- njen osvrt na njujor{kog pozori{nog nastojanjem Vanje Ejdus. tuju slike Au{vica, rata u Vijetnamu, 26.10.06. poslenika Dòzefa Papa, oboàvaoca i U emisiji, koju na zanimljiv na~in Iraku i Avganistanu, bombardovanje populizatora [ekspirovog dela. nedeljom osmi{ljava i vodi Ljiljana Beograda... Na ovaj na~in na{ reditelj Mr Ranko Buri}

LUDUS 140Lu 14 Iz Vojvodine

[opalovi}”, a mo`da i ponajvi{e svojim ZRENJANINSKA SARA BERNAR gluma~kim testamentom, ostvarenim u naslovnoj ulozi drame ”Uspomene Sare rada i sazrevanja na sceni Osije~kog Se}anje na Bernar'' Dòna Marela kojom je obe- narodnog kazali{ta, gde, po svemu su- GORDANU VINOKI] de}i, ve} defini{e osnovni i docnije pre- leìla tri decenije umetni~kog rada na (1934 - 2006) poznatljivi stil svoje gluma~ke inter- sceni zrenjaninskog pozori{ta. Na iz- pretacije. Specifi~nost njenog afiniteta i maku karijere publici }e se oduìti ta- edamnaestog novembra, ove preko|e u naslovnoj ulozi ~uvenog Breh- lepe jeseni 2006. godine preminula posve}enost tuma~enju izrazito dramskih likova, dovodi je na scenu zren- tovog komada ”Majka hrabrost”. îtavu Sje dugogodi{nja prvakinja drame poslednju deceniju, kao poseban dar, Narodnog pozori{ta ”To{a Jovanovi}” - janinskog Narodnog pozori{ta ”To{a razgaljivala nas je ulogom Madam Or- Gordana Vinoki}. Tiho, neoptere}uju}e Jovanovi}”, upravo u trenutku odlaska u tang u sjajnoj, balkanizovanoj varijanti bilo kome, na kraju puta neke svoje druge teatre ~itave plejade izvrsnih posebne, li~ne i, reklo bi se, ve~ne sa- dramskih umetnika, koji su, deceniju i poznate komedije @ana Anuja ”@enski mo}e sa kojom je sve vreme ìvela. Za- po pre toga, gradili i odràvali visok nivo orkestar”, dokazuju}i i svoj nesumnjiv sigurno je u toj samotnosti pronalazila produkcije i uveli zrenjaninsko pozori{te potencijal za komi~ne uloge. klju~eve svojih li~nih dilema, kreativne i u red najpresti`nijih teatarskih ku}a Prebogatoj umetni~koj biografiji duhovne samopretrage, izgovarala, pri- van prestoni~kih centara biv{e Jugoslav- Gordane Vinoki} treba pridodati i neko- tom, beskrajni monolog neke svoje potaj- ije. liko epizodnih ostvarenja na filmu, kao i ne ìvotne drame, koju je, skrivenu od Gordana Vinoki} debituje u Narod- vi{e uloga u TV dramama i serijama. svih, do kraja uporno uve`bavala. nom pozori{tu ”To{a Jovanovi}” 12. okto- Sa njom su voleli da sara|uju svi U svom drugom, svetovnom paralel- bra 1965. godine, malom ulogom Su- zna~ajniji reditelji koji su radili sa zre- nom ìvotu, ìvotu vrhunske dramske setke, u poznatoj i rado igranoj komediji njaninskim ansamblom, budu}i da su umetnice, sada to znamo, prepoznavali izraelskog pisca, Efraima Ki{ona, ”Ven- za uzvrat dobijali uvek ono {to su i su se delovi i odlomci, ponekad i ~itavi ~anica”. Bio je to njen prvi susret sa èleli - psiholo{ki dobro prostudiran lik i ~inovi te njene intimne ljudske povesti. zrenjaninskom publikom, koja }e je sigurnu interpretaciju. Za svoje Zbog toga je ponekad bila nagla, hirovi- zavoleti i voleti, ceniti njene gluma~ke gluma~ke domete nagra|ivana je na ta, ali i iskrena u zato~eni{tvu Talije i domete u svih narednih 86 uloga, koliko nekoliko festivala profesionalnih njenih }udi. Zbog toga je sve njeno li~no, }e, sve do poslednje, u sezoni 2005/2006 pozori{ta Vojvodine, od strane igrati na sceni svog mati~nog pozori{ta. I bilo manje-vi{e fragmentarno i ne odve} Udruènja dramskih umetnika Srbije i tada }e, liku Amalije, ali i celom ansam- veselo, ~ak i u periodima blage boemske od svog mati~nog pozori{ta. Njenim opu{tenosti, osim iskrene i dosledne oda- blu predstave ''êtiri male ène'', Ljiljane Joki} Kaspar, darivati svoju prepoz- odlaskom, u ansamblu Narodnog nosti prema teatru i njegovoj za~udnoj pozori{ta ”To{a Jovanovi}” nestala je, tajni. natljivu serioznost na sceni, kao i uvek kao Judita u komadu ”\avolov u~enik” Sterijinim komedijama, potom kao ~ini se, poslednja gluma~ka heroina Ro|ena je u Beogradu, 14. januara o~ekivani specifi~ni {arm dokazanog Bernarda [oa, kao Dèsi u drami ”Ne- nezaboravnu Danicu u Kova~evi}evom majstora. znani junak'” Vorena Frosta, kao Madlen uro|ene scenske dostojanstvenosti, iz- 1934. godine, gde je od predratnih, rat- ”Balkanskom {pijunu”, Sonju u drami nih i poratnih godina, za svoje detinjstvo Ve} u prvim godinama svoje glu- u Krleìnoj drami ”U agoniji”. gra|enog stila i autenti~nog ”Haj-faj” Gorana Stefanovskog, Ginu u i mladost ukrala dovoljno smisla i lepote ma~ke karijere u zrenjaninskom narod- Sedamdesetih i osamdesetih godina habitusa. kako bi od mno{tva skromnih zanima- nom pozori{tu nagove{tava budu}i minulog veka, u najzerelijem umetni~- Simovi}evom ”Putuju}em pozori{tu Stanko @. [ajtinac nja i pragmati~nih recepata za odrastan- vode}i status u ansamblu i biva zapa- kom periodu, pamtimo je po ulogama je, hrabro odabrala onaj, koji ju je i èna kao Jelena u drami Maksima Gor- Marije u Sterijinom delu ”Smrt Stefana doveo na pozori{nu scenu. Posle neko- gog ''Deca sunca'', kao Ismena u So- De~anskog”, Bosiljke u ”Pelinovu” @ar- liko godina samoispitivanja na pre- foklovoj ''Antigoni'' (u sezoni 1966/67 ali ka Komanina, Valerije iz predstave SCENSKO ÎTANJE DRAMA stoni~kim i okolnim amaterskim scena- i pred kraj karijere, kao Euridika u ”Pri~e iz be~ke {ume” Edena fon Horva- ma, potom prvog profesionalnog anga`- istom komadu 1998. godine), zatim kao ta, Ikonije iz Simovi}evog ”ûda u mana u Crnogorskom narodnom po- Mili Long u drami Pitera Justinova ''@i- [arganu”, Ane Andrejevne iz Gogoljevog zori{tu u Podgorici, Gordani Vinoki} sle- vot u mojim rukama'', kao Karol Kortir u ”Revizora”, zatim iz ~itavog albuma ko- SRPSKIH DRAMATIÂRA de presudne sezone ozbiljnog gluma~kog delu ''Silazak orfeja'' Tenesi Vilijemsa, mi~nih uloga odigranih u Nu{i}evim i Umetni~ki direktor eMTeeM-a Sead \uli}, o Iz knjige Na krilima Talije Forumu dramskog pisca posve}enog mladim Gosti SNP ‘Rasprave’ u SNP srpskim dramati~arima Na sceni ‘Pera Dobrinovi}’ SNP Na Kamernoj sceni SNP Novi gostovala su pozori{ta : ”Dobrica Sad izvedena je 15. decembra pre- @AN LUJ vogodi{nji Forum dramskog pisca, ti na Fakultetu humanisti~kih nauka Milutinovi}” iz Sremske Mitrovice mijera Marivoove ‘Rasprave’ u odràn pro{log meseca u Mostaru, Univerziteta ”Dèmal Bijedi}”. Izme|u sa predstavom Edena fon Horvata reìji Sla|ane Kilibarde. BARO Obio je posve}en mladim srpskim ~itanja, oni su izveli i svoju diplomsku ‘Don @uan se vra}a iz rata’ u ‘Remek-delo Pjera Marivoa, dramati~arima. Izabrano je njih {est: predstavu ”Ler” koju je, uz pedago{ku adaptaciji i reìji Vladimira Lazi}a; crna komedija u kojoj ovaj barokni Uglje{a [ajtinac, Marija Karaklaji} te saradnju redovnog profesora Fakulteta NP "To{a Jovanovi}" iz Zrenjanina pisac nagove{tava nastanak novog *** Milan Markovi}, Milena Bogovac, Maja dramskih umjetnosti u Cetinju Bora sa komadom ‘Iza Kulisa’ Majkla dru{tva i buròasku revoluciju u Posebna dra` pozori{ta Pelevi} i Filip Vujo{evi} - koji su i li~no Stjepanovi}a, reìrao Milo{ Lazin. Francuskoj i koja je, u vreme kada Frejna, u reìji i izboru muzike zna~i prisustvovali Forumu - jer je njihov rad Na propitivanje, ko je publika Olivere \or|evi} ; Narodno pozo- se pojavila, {okirala publiku i, za prepoznat "kao pokret koji sna`no zra~i ìvota pisca, odigrana samo jed- mostarskog festivala drame, \uli} kaè ri{te iz Subotice sa predstavom @iveti s huljama jer u cijeloj regiji", kaè Sead \uli}, umet- nom. Pri~a o surovom eksperimen- da su to mahom mladi ljudi, da me|u Nila Sajmona ‘Apartman B’, tako- tu ~iji su objekat ~etvoro mladih, Pravdu ljubimo, ni~ki direktor Mostarskog teatra mladih njima - naàlost nema pozori{nog sveta, |e u reìji i izboru muzike Olivere naivnih i neiskvarenih ljudi, pri~a Propasti sa slaboumnima (eMTeeM-a) a ujedno i predsednik Centra ostalih pisaca na primer, ili onih koji \or|evi}. o ljubavi ~iji kraj, sre}an ili ne- za dramski odgoj BiH i direktor kreiraju pozori{ne repertoare, a koji M.J. sre}an, publika "dopisuje" sama.’ da zdravlje sa~uvamo, tamo{njeg Internacionalnog festivala istovremeno kukaju kako nema doma}ih Strepeti sa malodu{nima autorske poetike. i savremenih tekstova. da malo sre}e na|emo, Prise}aju}i se da su na prvom Foru- "Va`no je ipak, dodaje \uli}, {to smo mu ~itane nagra|ene drame mladih BH sa mladim srpskim dramati~arima [ekspir u Somboru Neprekidno prkositi smrti autora: Elme Tataragi}, Miroslava Pilja, dogovorili vrlo zanimljiv nastavak Narodno pozori{te iz Subotice jer samo ìvot ljubimo, Vedrana Fajkovi}a i Hasana Dàfi}a, a saradnje koji }e rezultirati razvojem gostovalo je na sceni somborskog da su na narednom predstavljeni i koma- kreativnih potencijala mladih autora u Stalno odlaziti s koferom di Zlatka Top~i}a i Branka Br|anina, pozori{ta sa komedijom ‘Sabrana BiH. U tom smislu smo na{ pozori{ni koji nisu bili nagra|ani na drugom dela Viljema [ekspira’ Bergsona, u ruci, torbom o ~asopis „Tma~aArt“ tematski posvetili Longa i Singera u reìji Kokana konkursu, \uli} najavljuje da }e budu}i ramenu, njima i njihovim tekstovima i on je sada Mladenovi}a. "Glumci se stabilno Forumi biti posve}eni francuskoj i dostupan naj{irem krugu BiH teatarskih kre}u kroz dramatur{ku osnovu Jer poku{avamo da hrvatskoj drami. koja po~inje bizarnom najavom, a shvatimo Za uzajamno razumevanje stvaralaca. Neki od njih ve} su pokazali odre|eni interes za ove tekstove. U nastavlja se "prezentacijom" [ek- I strepeti da }emo jednog "Prve godine u scenskom ~itanju spirovih dramskih dela - po~ev od u~estvovali su i glumci Pozori{ta svakom slu~aju, verujem da }e to tragedija, komedija, pa do istori- dana nekuda zaista „Bazaart“ iz Beograda i ~lanovi doprinijeti na{em boljem razumijevanju i jskih drama, sa strate{ki punkti- sti}i. Omladinskog teatra „Creative Minds“ iz stvoriti realne pretpostavke da neki od ranim Hamletom, kao kulminaci- ovih tekstova zaìvi na BiH teatarskim jom i epilogom. Humorni ton nado- Londona, dok su ove godine drame (”Dragi tata”, Dobro jutro, gospodine scenama. eMTeeM je, ina~e, praizveo dva gra|en je i mnogobrojnim remini- teksta sa Foruma, a sigurno je da }e se scencijama na aktuelnu stvarnost izabrala Zeko", ”Pomorandìna kora” ”Lice od koje su re`jiski dozirane vrlo pa- i sa francuskog prevela stakla", ”Halflajf”, ”Hadersfild” i ”Ler”) jedan s ovogodi{njeg na}i na repertoaru na{e ku}e. Koji - zavisi}e od mogu}nosti `ljivo", pi{e o ovoj predstavi \or|e Emilija Cerovi} Mla|a ~itali glumci mostarskih pozori{ta, te Kuburi}. M.J. studenti glume i dramske pedagogije sa ansambla s kojim raspolaèmo. mostarskog Odsjeka dramskih umjetnos- S. Mileti}

15 LUDUS 140 Knjige

ma: u Narodnom, Ateljeu 212, Jugoslo- venskom dramskom, Zvezdara teatru i GOSPODIN PROFESOR, GOSPODIN GLUMAC Studenstkom kulturnom centru. Bio je dobar student velikog profesora glume Ra{e Plaovi}a, a onda je svoj neizmerni na{em glumi{tu. Bani}evi} ne pleni gle- Kada mu je dodeljivana nagrada Sofokla, [eksira, Dostojevskog, Molijera, Petar Bani}evi}. talenat prenosio na generacije svojih stu- daoce samo pojavom, ve} i glasom i izvr- ’Dobri~in prsten’, ìri je izme|u ostalog êhova i mnogih doma}ih autora. Monografija denata na novosadskoj Akademiji umet- snom dikcijom, {to svakoj njegovoj glu- konstatovao da je Petar Bani}evi} obra- Kada su glumicu Sonju Jaukovi} nosti. 'Ja sam njemu bio prvi student, a Priredio: ma~koj kreaciji na sceni daje osobitu zovan glumac izrazite intelektualnosti, pitali da objasni kako zapravo njen kole- on meni te 1983. prvi profesor' - se}a se Ra{ko V. Jovanovi} dimenziju. Zato i svaki prizor u kojem on duhovitosti i mere... zato on i nema bez- ga Bani}evi} glumi, ona je u ovoj mono- grafiji duhovito zabeleìla: glumi - Aleksandar Gajin. Ponedeljkom je do- sudeluje dobija neki poseban intenzitet, na~ajnih uloga koje ne pripadaju njego- Izdava~: SDUS ’engleski’- mozgom; ulogu uradi kod ku- lazio, prav i pun dostojanstva. Ponede- sti~e se utisak da scena naprosto dobije vom, to jest, najvi{em rangu. One su uvek }e... skroz; govorne radnje, okolnosti, ljak - ozbiljan dan... Nije dopu{tao da nas izvestan naboj, odnosno kako bi se u zna~ajne, izrazite, prime}ene. odnose - o{tro do kraja... Emocije preva- Njegovo ime se pojavilo u javnosti ponesu sujeta i ta{tina. Nau~io me je: a li je bio savr{eni glumac sa sta- pozori{nom àrgonu reklo, ’podigne s’’, zilazi, one su za njega stanja, nikada ne dok je jo{ bio student pre vi{e od pet profesionalnost po svaku cenu - beskom- vom pravog gospodina, ili je bio ili ’ispuni se tako da obujmi pa`nju glumi stanje, glumi prepreku... ’Opasan’’ decenija. Bilo je to u jednoj od njegovih glumac! Fantasti~na {kola - Ra{ina: promisna! Nau~io me je da je pozori{te pravi dèntlmen, gospodin sa ner- ~itavog gledali{ta - konstatovao je o stva- D ’Zanat, sine moj’. li~ni hram i li~na borba... Gospodin profe- rala{tvu glumca Petra Bani}evi}a profe- prvih uloga, u Njego{evom ’Gorskom vom velikog glumca, nije uop{te nikakva sor. Gospodin glumac. sor Ra{ko V. Jovanovi}. Bogato opremlje- vjencu’. Prve pozori{ne predstave je Ostvario je oko osamdeset uloga (od dilema. Bio je sve to, i jo{ mnogo toga. 1951.do 2002.) u beogradskim pozori{ti- Anita Pani} Petar Bani}evi}, dobitnik nagrade za na fotografijama iz predstava i filmova, gledao jo{ kao gimnazijalac u Nik{i}u, a ìvotno delo ’’Dobri~in prsten’’ za 2004. sa tekstovima mnogih kolega koji su evo- na beogradsku Akademiju je primljen iz godinu, stigao je u septembru ove godine cirali uspemene na saradnju sa Bani- prvog puta. Mladala~ki zbunjen i da pogleda kona~nu verziju ove mono- }evi}em, ~ine {tivo vrlo pitkim, ~itljivim i neiskusan, predstavio se ulogom Hadì grafije, i odobri njeno {tampanje prire- interesantnim. Svoje impresije o ovom Tome iz Ko{tane, i poloìo. Postao je stu- |iva~u Ra{ku. V. Jovanovi}u. Naàlost, velikom glumcu napisale su njegove dent u klasi ~uvenog profesora Ra{e nije do~ekao objavljivanje ovog zbornika mnogobrojne kolege poput Marije Crno- Plaovi}a. I upravo taj gluma~ki talenat radova posve}enog njegovom stvarala- bori, Dobrile Stojni}, Sonje Jaukovi}, Vide profesora imao je i njegov student. Stotine {tvu. Ognjenovi}, ali i pozori{ni stru~njaci: uloga u pozori{tu, televiziji, u radio dra- - Svoj gluma~ki izraz Petar Bani}e- Petar Volk, Dragana Bo{kovi}, Ksenija mama i na filmu, obeleìlo je karijeru vi} temelji na vrhunskom majstorstvu [ukuljevi} Markovi}, Milenko Misailo- Petra Bani}ervi}a.Tum~io je likove u scenskog govora, gotovo bez premca u vi}, Muharem Pervi}. delima svetskih pisaca, poput Eshila,

Promocija knjige Petra Bani}evi}a

ri{tu. Ali ta re~ je veoma va`na za nastajanje ovog re~nika osnovnih pozori{nih PRODUCENT KOJI VOLI I POZNAJE TEATAR pojmova Milovana Zdravkovi}a, a ona glasi PRIJATELJ. Jer da on to nije prema pozori{ne terminologije iz ugla pozori{- ni, dakle ljubitelji teatra i gledaoci koji umetnicima, i ne samo njima, ve} i Re~nik osnovnih pozori{nih pojmova prema rekviziterima, rasvetljiva~ima, Milovana Zdravkovi}a nog menad`menta. Tako, recimo, sazna- redovno odlaze u pozori{te. jemo definicije mnogih pojmova, poput Uz odabir fotografija iz operskih, suflerima, kao i prema mnogima koji a 93 strani, pod slovom 'P' defin- Pro{lo je vi{e od dve decenije kada je tih, {ta je zvanje upravnika pozori{ta, dramskih i baletskih predstava, zna~aj- nisu iz sveta pozori{ta, ne bi ni bilo ovog isana je re~ Producent, lice koje Ra{ko V. Jovanovi} napisao delo ’Re~nik i {ta je finesa, promocija, ali i {ta je po- nih umetnika, preko fotografija koje re~nika. On je zbir uzajamne ljubavi Nsvojim radom ne{to proizvodi. drama’, u biblioteci 'ôvek i re~', svoje- zori{na rupa, kontrolna proba, manir, prikazuju razli~ita pozori{na zanimanja, jednog producenta, mnogobrojnih Stru~no i kreativno lice sa menadèr- vrsnu pozori{nu enciklopediju, gde su maksima, ili marketin{ki plan, medija Zdravkovi} 'Re~nik' zavr{ava sa nekoliko prijatelja i TEATRA koji ìvot zna~i! skim sposobnostima, koje je u obavezi da na vrlo analiti~an na~in prikazane bio- plan. Uz izuzetne sugestije, i kako i sam dragocenih poglavlja. Pre svega, tu je A. Pani} stvori sve umetni~ke, tehni~ke i adminis- grafije mnogih zna~ajnih ljudi iz sveta isti~e Zdravkovi}, savet i stru~nu pomo} spisak svih pozori{ta u Srbiji sa kon- trativne preduslove da projekat za koji je teatra i poneki stru~ni pozori{ni termini. teatrologa Radomira Putnika i Mirka ciznim podacima o osnivanju, zatim spi- odgovoran nesmetano, kvalitetno i u ro- Od tada, do danas, niko se nije ozbiljno @ari}a, reditelja Bore Grigorovi}a, kao i sak pozori{nih muzeja, pozori{nih novina ku bude realizovan. bavio analizom pozori{nih termina, na dugogodi{nje saradnice, teatrologa Jelice i ~asopisa. Tako|e, kao posebno poglavlje, Ukoliko nismo znali pravu definiciju specifi~an na~in. Zapravo, Milovan Stevanovi}, autor ovog 'Re~nika savre- Zdravkovi} defini{e spisak pozori{nih Zdravkovi} u ovom re~niku prezentira ovog termina, saznali smo i{~itavaju}i menih pozori{nih pojmova', uspeva da festivala, akademija i fakulteta dramskih va`ne segmente savremenog pozori{ta: 'Re~nik osnovnih pozori{nih pojmova' savlada ogromnu koli~inu termina i umetnosti, i na kraju, saveza i udruènja. menad`ment, organizaciju, produkciju i Milovana Zdravkovi}a, producenta, au- napravi odabir onih najbitnijih i najin- Kada sklopite stranice ovog re~nika, marketing, koji do sada, u na{oj sredini, teresantnijih, kako bi na pravilan na~in sti~ete utisak, kao da ste upravo pogledali tora ovog neobi~nog i korisnog izdanja. skoro da nisu obra|eni. Kao osoba sa pribliìo termine i strukturu menad`- jednu veoma uspelu pozori{nu predstavu, Ali, su{tina nastanka ovakve knjige, nije dugogodi{njim producentskim staòm u menta, produkcije i marketinga. Ovom sa ~vrstom, zanimljivom dramaturgijom. samo u vladanju terminologijom, znanju svetu pozori{ta (od 1994. angaòvan u Dakle, da predstava nije bila razvu~ena, ogromnom istraìvanju, svojim znanjem koje se nagomilalo kroz decenije rada, Narodnom pozori{tu na poslovima me- da su glumci s pravom merom tuma~ili i dobronamernim sugestijama doprineli ve}, pre svega, u velikoj ljubavi i posve- nad`menta, marketinga i produkcije, delo, a da je reditelj iskazao svoj talenat. I }enosti teatru. A autor ovog re~nika je prim.aut.), i kao profesor iz predmeta su Jovan ]irilov i dr Zoran T. Jovanovi}. da ste nakon predstave, iza{li zadovoljni {kolski primer osobe koja se ~itavim bi- Pozori{na produkcija na Akademiji Iako nije obuhvatio sve relavantne iz sale, a da pri tom ni jednom niste po- }em predaje pozori{tu, te tako iz svake od umetnosti BK, Zdravkovi} svoje ogromno termine i sve pozori{ne oblasti, Milovan gledali na sat! I jo{ ne{to za kraj. Nisam 163 stranice ovog re~nika, vrca istra- znanje iz tih oblasti vrlo ve{to koristi i s Zdrakovi} je uspeo da kreira zanimljivo ni poku{ala da prona|em pod slovo 'P' u ìva~ki optimizam, sakuplja~ka strast i pravom merom za odabir najva`nijih {tivo iz sveta pozori{ta, koje }e mo}i sa ovom re~niku jednu re~, jer znam da je intelektalna radoznalost. termina, otkriva ~itaocima neobi~an svet zanimanjem da ~itaju i oni manje stru~- nema u terminologiji namenjenoj pozo-

LUDUS 140Lu 16 Knjige

Mihovil Tomandl je teatrolog koji koristi nekoliko osnovnih metoda: istori- MONOGRAFIJE FOTOTIPSKO IZDANJE ografski, kada je re~ o institucijama, bio- grafski, kada je re~ o pojedinim umetnici- MARIJA CRNOBORI ma kao i komparativisti~ki kada treba Priredio Aleksandar Milosavljevi} ukazati na simultanost pojava ili pozo- cena: 500 dinara ZNAÂJNE STUDIJE ri{nih procesa. Podaci koje Tomandl po- dastire ~itaocima su pouzdani i pregledni, MATA MILOŠEVI] Mihovil Tomandl: Srpsko pozori{te premda su u izvesnoj meri prevazi|eni Priredile: u Vojvodini I, II najnovijim istraìvanjima - na primer, mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi} cena: 500 dinara Izdava~: Istorijski arhiv, Pan~evo, 2005. ìvot i delo Joakima Vuji}a tokom minulih RASPRODATO decenija detaljno su obra|eni i saznanja o LJILJANA KRSTI] Vuji}u i njegovom pozori{nom radu, do Priredila Ognjenka Mili}evi} edan od najzna~ajnijih pregleda isto- sme{ta u 1736. godinu; savremeni tea- kojih je do{la savremena teatrologija, da- cena: 500 dinara rijskog razvoja pozori{ta me|u srp- trolozi - posebno Vlastimir Er~i}, pak, leko su detaljnija i potpunija od onih koja Jskim ìvljem u Vojvodini, studija Mi- sme{taju „Traedokomediju“ u 1734. go- nudi Tomandl. Ali, u vreme kada je Miho- PETAR KRALJ hovila Tomandla „Srpsko pozori{te u dinu, pomeraju}i tako po~etke organizo- vil Tomandl pisao svoju monografiju, Priredila Ognjenka Mili}evi} Vojvodini“, objavljena je 1953. godine u vane pozori{ne delatnosti dve godine teatrologija u Srba - kao osnovna nauka o cena: 500 dinara izdanju Matice srpske. Ova dvotomna unazad; Tomandl potom pi{e o crkveno- pozori{tu - tek je bila u povoju i njen nivo istorija srpskog teatra u Vojvodini sve do {kolskom i svetovno-{kolskom pozori{tu, saznanja o pojavama i procesima bio je OLIVERA MARKOVI] kraja osamdesetih godina pro{loga veka ta~nije re~eno o pozori{nim predstavama jo{ uvek na polaznoj poziciji. Priredio Feliks Pa{i} predstavljala je najpotpunije {tivo o po- koje su se pripremale u {kolama i bile Studija Mihovila Tomanda, moè se cena: 500 dinara zori{nom ìvotu Srba na teritoriji Austro- prikazivane o zavr{etku {kolske godine. zaklju~iti, odigrala je zna~ajnu, pa i pio- RADE MARKOVI] ugarske. Autor je prvi tom posvetio raz- Sledi pregled rada Joakima Vuji}a, pa nirsku ulogu u na{oj nauci o pozori{tu. Priredio Zoran T. Jovanovi} matranju teatarskih zbivanja od 1736. do Nikole S. \urkovi}a, da bi se du`na pa- Danas je njen domet skromniji nego pre cena: 500 dinara 1868. godine, a drugi razvoju pozori{ta od `nja posvetila radu Diletantskog pozo- pola veka, ali sasvim je izvesno da su 1868. do 1919. godine. ri{ta u Novom Sadu, ~ija je delatnost utrla podaci i ~injenice koje autor nudi ~itaocu, STEVAN [ALAJI] Mihovil Tomandl u predgovoru pisa- put i pripremila javnost za stvaranje prve provereni i izvan svake sumnje; druga- Priredio Petar Marjanovi} nom 1951. godine veli: „Ova monografija pozori{ne institucije u Srba - Srpskog ~ije re~eno, ako se i mogu dovesti u pita- cena: 500 dinara nastala je iz te`nje da se, ukoliko je to narodnog pozori{ta. nje neki Tomandlovi stavovi i interpre- MIRA BANJAC mogu}e, u celosti prikaè istorijski razvi- U drugome tomu autor opisuje rad tacije, sumnji ni u kom slu~aju ne pod- Priredio Zoran Maksimovi} tak srpskog pozori{ta u Vojvodini, zna~aj Srpskog narodnog pozori{ta od 1868. do leù podaci i sinteze o pojavama ili peri- cena: 500 dinara i uloga koju je odigralo u kulturno-pro- 1919. godine, ili preciznije re~eno, do odima, ~ime monografija o srpskom po- svetnom uzdizanju srpskog naroda u ovoj objavljivanja mobilizacije 1914. godine, zori{tu u Vojvodini i posle vi{e od pola pokrajini. Nastojao sam da {to obilnijom kada je pozori{te ostalo bez mu{kog dela veka od objavljivanja, ispunjava zadatak. VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI] dokumentacijom i ~injenicama potkrepim ansabla budu}i da su mu{karci morali da Otuda je za svaku pohvalu poduhvat Priredio Zoran T. Jovanovi} svoja izlaganja, ne bi li se tako dobila se odazovu pozivu vojnih vlasti. Drugi Istorijskog arhiva Pan~eva da priredi fo- cena: 500 dinara prava i {to potpunija slika o pozori{noj deo studije Mihovila Tomandla, u stvari, totipsko izdanje studije Mihovila To- delatnosti u na{oj nedavnoj pro{losti“. bavi se isklju~ivo istraìvanjem delova- mandla, prepoznaju}i u ovome radu U prvome tomu Tomandl prati tea- nja Srpskog narodnog pozori{ta, jedine zna~ajan doprinos istraìvanju istorije STEVO @IGON tarske doga|aje od „Traedokomedije“ pozori{ne institucije srpskog naroda u pozori{ta u Vojvodini. Priredio Zoran T. Jovanovi} Emanuila Koza~inskog ~iju pojavu Vojvodini. R. Putnik cena: 500 dinara

MIHAILO JANKETI] Priredio Veljko Radovi} REKONSTRUKCIJA PREDSTAVE cena: 500 dinara Radoslav Lazi}: Bojanov "Dundo" O nastanku predstave svedo~i ve}i PETAR BANI]EVI] Beograd, 2005. U izdanju autora broj umetnika i tehni~kih saradnika. Priredio Ra{ko V. Jovanovi} Dragoceni su podaci koje pruàju Janko cena: 500 dinara Marinkovi}, asistent reìje, Veljko Mari}, reduzimljivi teatrolog Radoslav dramski tekst lansiran ka internacional- kompozitor, Danka Pavlovi}, kostimograf Lazi} objavio je svoju dvadeset noj pozori{noj javnosti i postao delo i Ante Ivelja, sufler. Iz raznih napisa tre}u teatrolo{ku knjigu; najnovija BRANKA VESELINOVI] P klasi~nog repertoara. samoga Bojana Stupice, Lazi} je objavio publikacija posve}ena je znamenitoj Radoslav Lazi} je ovom publikacijom Priredio Zoran T. Jovanovi} dva priloga, u kojima reditelj pi{e o svome cena: 500 dinara predstavi Jugoslovenskog dramskog po- nastojao da - sluè}i se teatrolo{kom me- metodu rada i o svome pristupu Dundu IVAN BEKJAREV zori{ta, Drì}evom Dundu Maroju u reìji todom - rekonstrui{e izgled predstave. Maroju. Objavljeni su, tako|e, i eseji Mar- Priredio Zoran T. Jovanovi} Bojana Stupice. Predstava je premijerno Izvesno je, dakle, da ovde nije re~ o knjizi ka Foteza o Drì}evom delu, kao i ponese- cena: 500 dinara prikazana 4. februara 1949., a obnovlje- reìje, kako stoji na korici, ve} o savesno na pohvala Milenka Misailovi}a trajnim na 1969. godine i u Stupi~inoj scenskoj obavljenom poslu sintetizovanja eleme- vrednostima predstave Dundo Maroje u postavci izvedena ukupno 459 puta. nata predstave. reìji Bojana Stupice. Najzad, knjiga je Dugi vek predstave, nezapam}en do Radoslav Lazi} u dva zna~ajna na- zaklju~ena ogledom Radoslava Lazi}a o PORUD@BENICA tada u istoriji na{eg teatra, svedo~i ne pisa - Pripremanje predstave Dundo Stupici kao graditelju moderne reìje. Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije: samo o nesmanjenom interesovanju gle- Maroje i Opis predstave Dundo Maroje - Poduhvata kao {to je ovaj Radoslava 11. Marija Crnobori ...... primeraka dalaca za ovo izvo|enje, ve} govori i o pruà detaljan uvid u sve zna~ajnije ~i- Lazi}a, nema mnogo u na{oj teatrologiji. 12. Mata Miloševi} ...... primeraka njenoj izuzetnoj umetni~koj vrednosti. nioce predstave, od opisivanja proba, Stu- Ova publikacija predstavlja uputno {tivo, 13. Ljiljana Krsti} ...... primeraka Predstava je prikazana na gostovanjima pi~inog na~ina rada, preko odnosa glu- praktikum, za studente reìje i drama- 14. Petar Kralj ...... primeraka maca prema probama, do saètog pri- 15. Olivera Markovi} ...... primeraka u mnogim evropskim gradovima, a njena turgije, gde se na primeru izvanserijske 16. Rade Markovi} ...... primeraka najzna~ajnija prezentacija obavljena je u kazivanja svake sekvence predstave. predstave mogu istraìvati njeni konsti- 17. Stevan [alaji} ...... primeraka Parizu 1954. godine na Teatru nacija, Lazi} pa`ljivo beleì svaki detalj znaju}i tutivni elementi i izu~avati sve faze rada, 18. Mira Banjac ...... primeraka 19. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . primeraka kada se me|unarodna pozori{na javnost da se rediteljska umetnost sastoji od koje je neophodno savladati, na stvaranju mno{tva razli~itih poslova koji se, umre- 10. Stevo @igon ...... primeraka prvi put srela sa Drì}evim delom. pozori{nog ~ina - same predstave. 11. Mihailo Janketi} ...... primeraka èni i povezani, ulivaju u tok matice, u Stupi~in Dundo Maroje gostovao je i na Pozori{noj javnosti ostaje nada da }e, 12. Branka Veselinovi} ...... primeraka telo i oblik pozori{ne predstave. Zbog toga 13. Ivan Bekjarev ...... primeraka scenama Burgteatra u Be~u, u Moskvi, kada zaostav{tina Bojana Stupice po- Lazi}evo beleènje detalja, {to se mo`da Kijevu, Lenjingradu, Gorkom, Budimpe- stane dostupna za izu~avanje, biti {tam- Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanja nekome moè u~initi kao sitni~arenje (na pana i njegova knjiga reìje Dunda Ma- {ti, Var{avi, Vroclavu i Poznanju, a Dr- Naru~ilac: primer, gde za vreme proba sedi sufler, roja; tada }e teatrolozima biti omogu}eno ì}eva komedija prevedena je na mnoge kuda smeju da se kre}u glumci koji nisu da analiti~ki pristupe tuma~enju Stu- Adresa: jezike i izvo|ena u Holandiji, êhoslo- na pozornici, i sli~no), u stvari, predo~ava pi~inog rediteljskog metoda primenjenog Telefon: va~koj, Poljskoj, Finskoj, [vedskoj i deo Stupi~ine organizacije procesa reìje, u postavci ove zna~ajne predstave, a time Engleskoj, a prevedena je i na kineski. Sa a samim tim ukazuje na uzajamnost i i njegove rediteljske Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 2631 464, 2631 522, 2631 592; sigurno{}u moèmo zaklju~iti da je upra- komplementarnu uslovljenost organi- poetike uop{te. vo zaslugom Bojana Stupice Drì}ev zacije rada i umetni~kog stvarala{tva. Radomir Putnik

17 LUDUS 140 KOPRODUKCIJA ZA ”SVETOG GEORGIJA...”

nimanje filma "Sveti Georgije ubiva tuma~it }e Lazar Ristovski, producent a`dahu" prema scenariju Du{ana filma. SKova~evi}a i u reìji Sr|ana Drago- ”Drago mi je {to sam do{ao do {anse jevi}a, po~et }e 6. maja naredne godine, da igram u ovom projektu. Mislim da na prostorima Republike Srbije i Repub- }emo kroz ovu saradnju na}i jo{ mnogo like Srpske. pravih razloga zbog ~ega sara|ujemo. Prva filmska produkcija ovog dramskog teksta koji je do nedavno igrao na Ovo }e biti su{tinski prava i iskrena sceni Ateljea 212 i jo{ uvijek je na reper- koprodukcija, gde }e u~estvovati glumci toaru banjalu~kog teatra, realizuje se u iz Srbije, Republike Srpske kao i koprodukciji Vlade Republike Srbije koja Akademije sa svojim kadrovima. Sma- je izdvojila 1.550 000 evra i Vlade tram da je ”Sveti Georgije ubiva a`dahu” Republike Srpske sa investicijom od jedan od najbolje napisanih komada 750.000 evra. Du{ana Kova~evi}a, ali i Srbije uop{te, ”Tekst je zasnovan na istinitom lik \or|a je zaista takav da se samo moè doga|aju. Okvir pri~e je po~etak prvog poèleti. Sa svim svojim dosada{njim svjetskog rata dok je njen portret ljubav- iskustvom uloì}u sve u ovaj lik i film.” na pri~a troje ljudi.” - rije~i su autora Du{ana Kova~evi}a. rekao je Lazar Ristovski. Role Gavrila i Mile Vukovi}a, povje- Budèt filma iznosi izme|u tri i ~etiri rene su Sergeju Trifunovi}u i Zoranu miliona evra. Snimanje }e trajati 12 Cvijanovi}u koji je u komadu "Sveti nedjelja a premijera je planirana za Georgije ubiva a`dahu" igrao petnaest po~etak 2008. godine. godina u Ateljeu 212. \or|a Dàndara Vanja Stevanovi} Zoran Cvijanovi}, Lazar Ristovski, Sr|an Dragojevi} i Du{an Kova~evi} na konferenciji za {tampu POLA VEKA BEZ DOBRICE MILUTINOVI]A ada izgovaramo njegovo ime, individualno{}u, bujnom, uvek nadah- vanju “Sin|eli}a” u sali beogradske ka- ograni~avao, a njih je nalazio svuda, ljubavnike, heroje i stradalnike. U prva asocijacija je TALENAT. nutom prirodom, lirskom razneèno{}u fane “Kolarac”, biv{i dramaturg Milovan pogotovo na ulici i u kafani. U pozori{tu osnovi je bio predodre|en za tragediju. U KNajomiljeniji glumac u istoriji DOBRICA MILUTINOVI] (30.8.1880. Gli{ic zapazio je darovitog Milutinovi}a i se nije dugo i nepotrebno zadràvao, ali tom usmerenju ~esto je i{ao do kraja, srpskog pozori{ta, umetnik izrazite Ni{-18.6.1956. Beograd). svesrdno ga preporu~io Narodnom je naj~e{}e bio u njegovoj blizini. Umeo je izvla~e}i iz svoje podsvesti slike individualnosti, markantne i lepe pojave, Dobrica poti~e iz imu}ne i ugledne pozori{tu, gde ga angaùju za stalnog da pije preko mere, ali njemu nije bila stravi~ne ljudske patnje, gr~evite borbe s glasom zanosne lepote i temperamen- trgova~ke porodice u Rumi gde su mu se ~lana, {to je bilo neobi~no za tada{nju potrebna uteha i zaborav. Sve {to je radio sa smr}u i uàsavaju}e istine. Takvih ~inio je iz zadovoljstva, pa mu je i alkohol tom kojem po lirskoj emocionalnosti nije rodili otac, brat i sestra. Zbog ekonom- praksu. Tada{nji upravnik, Branislav mo}i nije imao nijedan srpski glumac bio deo atmosfere u kojoj je mogao bilo premca. skih neprilika, otac se sa porodicom pr- Nu{i}, {alje ga 1900. godine u Minhen na koji je do sada vi|en i zapam}en na slobodno da uìva. Mogao je sebi da Bilo je krajem XIX veka u srpskom eselio u Ni{, zatim u Kragujevac, pa umetni~ko usavr{avanje u glumi. Njego- srpskoj sceni. Svim onim {to je ~inio dozvoli ono o ~emu su drugi mo`da samo pozori{tu vi{e glumaca blistavog dara, Jagodinu. Debitovao je kao u~enik petog va slava je brzo i stalno rasla, tako da je neprekidno je samo dokazivao da glum- velike stvarala~ke energije i umetni~ke razreda, (koji nije zavr{io) kada je do- desetak godina uo~i Prvog svetskog rata i sanjali. Stvarane su anegdote o njegovoj romanti~arskoj opu{tenosti, beskrajnim ca ne treba traìti van pozornice, samo vrednosti, poput To{e Jovanovi}a, Milora- putovao u Ni{ da se prijavi u tada zna- ~etrdesetak godina posle njega bio, tu on moè da potvrdi i ostvari svoju nesumnjivo, najomiljeniji srpski glumac. sedeljkama, mamurlucima, dosetkama, da Gavrilovi}a ili Ljube Stojanovi}a. Ali ~ajno Gradsko pozori{te “Sin|eli}”. Posle stvarala~ku i ljudsku autenti~nost. Neko Samo je austrougarska okupacija u toku zaklinjanjima na prijateljstva, lakomis- me|u svima njima, smataraju teoreti~ari toga njegov umetni~ki uspon ide neo- od pozori{nih poklonika je primetio da se Prvog svetskog rata -kada je zarobljen lenim potpisivanjem menica drugima, pozori{ta, izdvajao se svojom ispoljenom ~ekivano brzo. Na vrlo uspe{nom gosto- takvim ljudima u svetu diù spomenici. na Drini i proveo ~etiri godine u za- ljubavnim avanturama, zanosima. Od Ovde, je Dobrica bio boem, bekrija, za robljeni{tvu- zna~ila potpuni prekid u njega se vremenom nije traìlo da radi, tom stalnom stvarala~kom razvoju. da se zamara, angaùje, uzbu|uje ili ve}inu onih, koji ne znaju {ta je pravo Izvanredno lep izgled, naro~ito efekt- `rtvuje. Postao je legenda za ìvota. Celog pozori{te. On je bio DOBRICA do svoje na pojava na sceni, zatim umetni~ki ìvota bilo je onih koji su ga hvalili i onih pedesete godine. Posle je postao Dobrica skladno razvijeni elementi glume u igri i koji su ga osporavali. U svemu tome je Milutinovi}. Tu se ubacilo prezime. A velike herojske partije, i sa jakim umet- bilo preterivanja. Dobri~ina popularnost ~im osetimo potrebu da ne~ije ime, ni~kim efektima, sve je to doprinelo nje- bila je stalno podsticana raznim para- kr{teno ime, rodno ime, dopunimo prezi- govoj velikoj popularnosti, pa se jo{ za doksima vremena i postala je potreba menom, zna~i da smo svesni da pred ìvota stvarala legenda o njemu u duhu i koja se preobrazila u iluziju dugog tra- nama tu nije vi{e ona prava veli~ina. A janja. Svi hroni~ari se slaù u jednom - ma{ti njegovih mnogobrojnih poklonika. vladar jeste bio. Vladao je scenom! bio je ne samo miljenik pozori{ne pu- Milutinovi} se tokom ~itave karijere za- Glumac Vitomir Bogi} je jednom blike, ve} i obi~nog sveta koji se nije ba{ drào u ozbiljnom dramskom fahu, na prilikom duhovito konstatovao “Kud mi mnogo razumevao u pozori{ne ~arolije. koji ga je upu}ivala njegova vrlo topla, dado{e da alterniram sa veli~inom!” Po njemu se gluma, u osnovi, i nije ose}ajna, neposredna i lirska priroda. mogla nau~iti - to je neraskidivi deo Glumci to retko izgovore. Vitomir Bogi} Igrao je Dènera u komadu ‘Lukrecija ljudske prirode, a njen izraz zavisi od nije bio r|av Sirano. Ali je bio obi~an Bordìja’, Igoa, [ilerovog Don Karlosa, nadahnu}a i te organske sposobnosti da Sirano. [ekspirovog Romea, Marka Antonija, se stvaraju i iskazuju kreirana ose}anja i Kada je pao u postelju, o njemu je Otela, [ajloka, Kralja Lira), P. Korneja doìvljavanja. Dobrici je te{ko padalo brinulo pozori{te, glumci i prijatelji. Bila (Sid), J. F. [ilera, F. Dostojevskog (Ras- igranje iz ve~eri u ve~e, ponavljanja, su mu dodeljena i dva odlikovanja, koljnikov), L. Tolstoja (Fe|a Protasov), i u probe, pa i duge i bezizraàjne predstave. Orden rada prvog stepena i Orden zaslu- nacionalnom repertoaru, Maksima Cr- Veoma je oscilirao u formi te se doga|alo ga za narod prvog stepena. Dugo je bolo- nojevi}a Laze Kosti}a, Stojana u Ko{tani da jedne ve~eri bude zadivljuju}e impre- vao, da bi kona~no u no}i izmedju 17. i i efendi Mitu u ‘Ne~istoj krvi’ i I. Voj- sivan, a slede}e se ni izdaleka to sve ~ak 18. novemra 1956. napustio ovaj svet. Iz novi}a (Orsat Veliki). ne da ni naslutiti, kao da je potpuno dru- po{tovanja prema gluma~kom velikanu, Dobrica je bio ja~i od sopstvenog ube- gi ~ovek. Sve je kod njega na sceni bilo posmrtni ostaci bili su izloèni u foajeu |enja i stoga je uspevao da ga nadvlada. stvar trenutka. Kada inspiraciju nije na- Narodnog pozori{ta. To je bio prvi put da Bio je nao~it, uro|ene unutarnje otme- lazio direktno u re~ima, ma{tom je u sebi se takva ~ast ukaè jednom glumcu. Na nosti i gordosti, uvek krhkog zdravlja, ali do~aravao pojmove, simbole, slike, dale- Novom groblju prire|en mu je veli~an- ispunjen beskrajnom èljom za ìvotom. ka vremena i li~nosti onako kako ih je stven ispra}aj u kome su u~estvovale Svim svojim vrlinama, pa ~ak i manama zami{ljao i ose}ao. Velika preosetljivost hiljade Beogra|ana. Sahranjen je u Aleji pu{tao je na volju. Ta totalna predanost nije mu uvek priznavana kao vrlina. velikana. Bilo je jo{ glumaca koji su ìvotu kao sre}i delovala je na njegovo Zbog predrasuda koje su se vukle jo{ iz imali takvih osobina i mo}i, i boljih rola pona{anje i u svakodnevnim situacijama. putuju}ih pozori{ta, zamerano mu je po- od njega, ali nisu doìveli ni izbliza da, Nije podnosio nikakvu stegu, beào je od nekad {to ne ume i ne igra komedije. Me- za ìvota budu toliko uvaàvani i oba- svake bezli~nosti, uàsavao se navika, |utim, ta navodna jednostranost Dobrici àvani kao {to je to doìveo Dobrica grozio se na pomisao da bi mogao da ìvi nikada nije smetala u osvajanju prostora Milutinovi}. Dobrica Milutinovi} ukalupljeno. Zadovoljstva nikada nije za igru i u drugom repertoaru. Glumio je Anita Pani}

LUDUS 140Lu 18 Pozori{na biblioteka ”ÔVEK NIJE STVORIO NI[TA [TO JE NAD@IVELO KNJIGU.” ozori{na biblioteka pripada tipu tom i da podstakne na kori{}enje bibli- ~e{}e se svede na traènje pomo}i od Kod nabavke se vodi ra~una o koja odoleva zahtevima 21. veka: specijalnih biblioteka, heterogenih, ote~ke gra|e. Da bi se podstaklo na ko- bibliotekara, jer se o~ekuje da u svakom malom tiraù pozori{nih publikacija, {to elektronskoj knjizi. Psa uskospecijalizovanim fondom, ri{}enje bibliote~ke gra|e, pozori{ni knji- trenutku zaposleni najbolje poznaje povla~i i vi{u cenu, jer moè biti da je Pozori{na biblioteka 20. veka i bez sa predmetnim fokusom iz podru~ja po- `ni~ari, pozori{ni bibliotekari, informa- materiju koju korisnik pretraùje. izdanje autora i sli~no. Pri tom, real- najnovije tehni~ke opreme moè funk- zori{ne umetnosti, sa detaljno razra- tori moraju se dobro upoznati sa pozo- 2. korisnik ne moè da se seti, ili ne izacija nabavke mora biti na {to vi{em cionisati, ali biblioteka 21. veka bi pru- |enim stru~nim katalogom (UDK). Speci- ri{nim fondom. Zato je najbolje da za- zna prezime i ime autora, {to se de{ava u nivou, tj. da nerealizovanih zahteva ima ìla brì pristup informacijama, a s tim u jalna biblioteka je stoga veoma bliska posleni u biblioteci budu stru~njaci iz 40% slu~ajeva. Tada se konsultuju lek- {to manje. vezi i ve}im stepenom informisanosti i univerzitetskim bibliotekama, posebno oblasti pozori{ne umetnosti sa poloènim sikoni, dela svetske knjièvnosti, razni Zadatak pozori{ne biblioteke je i da znanja, kao i odlu~nijom primenom akademskoj biblioteci. stru~nim ispitom iz bibliotekarstva. Cilj pozori{ni repertoari, godi{njaci, spome- korisnike informi{e o pristiglim publi- usvojenog znanja. je poznavanje bibliote~ke gra|e iz oblasti nice. Takva dragocena pozori{na izdanja kacijama: monografskim i serijskim, Treba znati da 21. vek nosi i obilje Korisnici pozori{ne biblioteke su pozori{ta, kako bi se stavila na raspola- tako {to se izra|uje informator: nedeljni gotovo uvek imaju indeks dela i autora, informacija, pri tom jedna pozori{na uskostru~no profilisani. Uglavnom su to ganje korisnicima, pod uslovom da je ili mese~ni, ve} u zavisnosti od koli~ine uglavnom su hronolo{ki ure|eni, {to je biblioteka treba prepoznati i manje ko- teatrolozi, pozori{ni kriti~ari, istori~ari fond sre|en po odre|enom principu. Fond pristiglih i obra|enih publikacija. U vrlo bitan podatak za pozori{ne istori~are risne informacije i informacije ~iji sa- pozori{ne umetnosti, profesori i studenti pozori{ne biblioteke nema potrebe da se i istraìva~e pozori{ne umetnosti. informatoru }e se na}i bibliografski opis akademija i fakulteta, maturanti, zapo- ure|uje po stru~nom principu, jer se pristiglih publikacija; opis }e se uazbu- dràj zastareva u tom procesu razmene i sleni u pozori{tu i drugim srodnim insti- stru~nim katalogom pruàju informacije ~iti, hronolo{kim sledom urediti po godi- inteziviranjem potreba za novim aktuel- tucijama kulture, aktivni i samostalni na jednom mestu. 2. FOND ni izdanja, od najstarijeg izdanja do naj- nijim informacijama. Jedno od re{enja umetnici, penzionisani ~lanovi pozori{ta Najekonomi~nije, iskustveno potvr- novijeg, ili obrnutim redosledom. Ovaj moè se videti u me|usobnom povezi- i drugi. Biblioteku Srpskog narodnog |eno, jeste da se fond sredi po ”numeruns Naredni zadatak za pozori{nu bi- informator se moè i tematski izraditi: vanju specijalnih pozori{nih biblioteka u pozori{ta mese~no poseti preko 400 ko- curens”- u, tj. teku}oj signaturi i for- blioteku je i da popunjava fond dezidera- posebno za umetnike u Drami, Operi i Srbiji i stvaranju jedinstvenog uza- risnika: 40% nau~nika i umetnika, 30% matu knjige. Takav je fond Biblioteke tima, odnoasno literaturom koja je naj- Baletu, za zaposlene u ostalim slu`- jamnog kataloga, koji bi se formirao na studenata i 30% ostalih. Ovi podaci su Srpskog narodnog pozori{ta koji broji ~e{}e i najvi{e potraìvana. Takva liter- bama. Svaka slu`ba u Pozori{tu je speci- osnovu postoje}e literature neophodne sistemati~no obra|ivani na osnovu bri`- 25700 primeraka monografskih publi- atura se moè statisti~kim podacima fi~na, a opet su sve u funkciji uspe{nog svakom pozori{tu.

ljivo vo|enih beleàka o broju i vrsti kacija. Bibliote~ka gra|a Biblioteke Srp- izraziti, ako se bri`ljivo prate zahtevi izvo|enja pozori{ne delatnosti. Tako Pozori{na biblioteka je intelektualni korisnika i literature kojom se koriste. skog narodnog pozori{ta izdvojena je u korisnika za publikacijom koju potreba i cilj delovanja pozori{ne bi- kapital svakog pozori{ta. Svako pozo- posebnu prostoriju. Mnogi korisnici bi Kori{}ena literatura se moè razvrstati zori{na biblioteka ne poseduje. Ako se blioteke usmeriti: hteli da u|u u depo i pregledaju {ta ih ri{te koje radi na razvijanju biblioteke, na: odre|ena publikacija u kra}em vremen- - upu}ivanje na aktuelna de{avanja 11. obaveznu literaturu i lektiru; interesuje. Uz pratnju zaposlenog u Bi- promovi{e svoje kulturno nasle|e. skom periodu, od na primer 5 dana, iz oblasti pozori{ne umetnosti, 12. referensna zbirka, re~nici, blioteci to je isprobano. Me|utim, kon- Ne treba dozvoliti da takvo bogato potraùje vi{e od 2 puta, pozori{ni bi- - koordiniranom nabavkom pod- enciklopedije, leksikoni; stantovano je da je pretraga na takav miriti potrebe korisnika, kulturno nasle|e ostane na nivou podat- na~in besmislena. Korisnici misle da bliotekar pristupa nabavci publikacije 13. teorija i istorija pozori{ta, - uticati na aktivno samoobrazo- ka. Ono treba da bude deo okruènja u fond treba biti uazbu~en ili predmetno postupkom kupovine, razmene, me|u- 14. periodika, ~asopisi, novine; vanje zaposlenih u pozori{tima sa kojem egzistira znanje i svest o kul- 15. dramski tekstovi, adaptacije, odre|en, {to bi prakti~no bilo izvodivo, bibliote~kom pozajmicom, upu}ivanjem ciljem demarginalizovanja zapo- turnom nasle|u pozori{ta. dramatizacije; ali kod biblioteka sa manjim fondom (oko korisnika na drugu pozori{nu biblioteku slenih u dru{tvenim kretanjima, 16. muzika, opera; 3000 publikacija). Tako bi se mogle ured- za koju se utvrdi da poseduje traènu - podsticanje na ~itanje, istraìvan- Ivana Ili} iti manje, privatne i ku}ne biblioteke. Ali 17. balet, igra, folklor; publikaciju. je, kori{}enje {tampane knjige pozori{ni bibliotekar 18. kostimi, scenografija; da bi fond bio kori{}en, a bibliote~ka 19. jezik, knjièvnosti gra|a {to vi{e pretraìvana, potreban je 10. literatura iz oblasti slikarstva, sistematski izra|en katalog. arhitekture, lepe knjièvnosti Jedna ozbiljna pozori{na biblioteka Prakti~no zna~i da studenti naj~e{}e mora imati kataloge: koriste: obaveznu literaturu i lektiru; re- - alfabetski ferensnu zbirku, teoriju i istoriju pozori- - predmetni i {ta, periodiku, dramske tekstove. Umet- - decimalni nici i nau~nici: referensnu zbirku, teori- Preporu~ljiva je i izrada kataloga OPSTANAK LUDUSA ju i istoriju pozori{ta, periodiku, dramske dramskih i drugih dela po naslovu, jer je tekstove, ostalo. Muzi~ki i baletski umet- takav katalog naj~e{}e pretraìvan i OMOGU¬AVAJU nici koriste najvi{e literaturu iz oblasti: najjednostavniji za mla|e korisnike. muzike, opere, baleta, folklora. Za rad Me|utim, ovde leì jedan od problema u kostimografa neophodna je literatura iz radu sa korisnicima. Korisnici najvi{e MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE I oblasti istorije kostima, mode, uniformi, pretraùju, na primer, odre|en dramski tekst po katalogu po naslovu. Za{to? frizura, modnih detalja i sli~no. Razlog treba traìti: GRADSKI SEKRETARIJAT ZA KULTURU BEOGRADA. Kako bi u praksi jedna pozori{na 1. u nepoznavanju pretraìvanja specijalna biblioteka mogla da ostvari alfabetskog kataloga ili nesnalaènju svoju funkciju, neophodno je upoznati se kroz takav katalog. Prezime i ime autora ZAHVALJUJEMO, U IME sa njenim zadacima. traènog dela obra|uje se u originalu. Tako se ne}e na}i katalo{ke jedinice za ¸ITALACA I REDAKCIJE. 1. SLU@BA ZA RAD [ekspir Viljem, ve} Shakespeare Willi- am. Da bi se izbegao nesporazum pri- SA KORISNICIMA likom takvog pretraìvanja, izra|uje se uputni listi} sa zadatkom da najbrìm i Zadatak jedne pozori{ne biblioteke je najkra}im putem dovede korisnika do da osigura slu`bu za rad i uslugu koris- traènih informacija, ili se konsultuje nika. Slu`ba bi trebalo da omogu}i, a pri referensna zbirka, ili bibliotekar. Naj-

19 LUDUS 140 Kratka pri~a

Subject: Re:cirkularna kugla pokupila na ciku i dreku, u redu, to su Lutko, tvoji dometi scenskog izraàvanja, to ve} Nemoj mene da sumnji~i{ ni za ka- znamo, ali {ta ti zna~i sad ovo dizanje Pozori{ne novine CIRKULARNA KUGLA kve kugle, iz prostog razloga jer sam pra{ine i pravljenje cirkularne drame sa totalno dekintiran i nisam ti doneo ni{ta, ~arobnim Belim Kuglama? Poku{ava{ da osim samog sebe, ali ti taj skromni se kvalifikuje{ za ulogu Tesline majke? FROM: Ledi Magbet ona i zgrozi se. Kaè - to je sapun?! Ne YU ISSN 0354-3137 poklon odbija{ jo{ od poslednjih Dubro- Ne, ti bi verovatno Teslinu Belu Golubicu! TO: ALL - mailing list verujem da je sapun, i dalje ne znam {ta va~kih letnjih igara na kojima smo go- U obliku Kugle? E pa taj komad jo{ nije COBISS.SR-ID 54398983 Subject: cirkularna kugla je, ali me najvi{e zanima od koga je? stovali. Ne verujem da sam bio ba{ toliko napisan, a ako ikada bude, i ja budem Dragi moji, Koga, koga, koooooga? lo{? Znam, znam, Tatica je tada bio jako igrao Teslu, zavrnu}u ti {iju, Golubice, jo{ Izlazi jednom mese~no Pre svega èlim da vam se svima, Ukratko, molim po{tenog donosioca perspektivan mlad upravnik, opra{tam u prvoj sceni. A Magbeta }u posle da ovako cirkularno, zahvalim {to ste do{li kugle da mi se javi i objasni mi o ~emu se (osim u julu i avgustu) ti, ali kasnije???? Ipak imam neke infor- igram ko monodramu. Dotle, prestani da na premijericu i uveli~ali moj comeback. radi i kako se koristi? Tira`: 1500 primeraka macije o famoznoj kugli - po ~ar{iji se se gura{ u prvi plan! Znam da je bilo zlobnika koji su sumnjali Va{a Ledi Prvi broj objavljen 5. XI 1992. pri~a, da preciziram telefonirala mi da }u doìveti zrele godine u kojima Gaga, kako ti je neko prezentovao kuglu FROM: Madonna FROM: Cici mogu da zaigram Ledi u punom sjaju, naftalina da proguta{, jer si se umolj- TO: Ledi Magbet Izdaje TO: Ledi Magbet eto im ga uta-ta! (Ha-ha!) Duhovito, re}i ~avila iznutra, {to ba{ nije zgodna ka- Subject: no subject Savez dramskih umetnika Srbije Subject: Re:cirkularna kugla }e neki, i pomisliti kako me sad o~ekuje i rakterna crta za jednu Ledi Magbet. Iz- Dozvoli}e{ da se sa par re~i nepoz- neka velika komi~arska rola, Ministarka Slatka moja, slu{aj Drndu {ta ti Beograd, Studentski trg 13/VI gleda da nije ni ona, jer je tom prilikom vana ume{am u tu cirkularnu zajebanci- Telefoni: 011/2631-522, barem. A {to da ne? Ovo je moje vreme! kaè, to JESTE sapun. Zna mala Drnda- dodala da naftalin moè{ da zalije{ onim ju koju tera{ elektronskim putem na moj Je l da je koktel~i} posle bio sjajan? Tati- va, ali ne zato {to ume da prepozna {ta je bajatim likerom koji ti je uvalila, a koji je ra~un, {ta si mislila, da ne}e sti}i do 2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873 ca je ovaj put ba{ odre{io (dràvnu) kesu. liznula, nego zato {to ti ga je ona li~no i ona dobila od Cici jo{ za vreme bombar- mene? Kugle su mi, hvala bogu, jo{ uvek http://www.sdus.org.yu (Ha-ha!) A jeste ~uli da je Fallen Madon- donela MOGU DA SE KLADIM! Pre neki dovanja, za premijeru na mostu. Sumnja na broju, obe, uklju~uju}i i onu {to je e-mail: [email protected] na with big... (Ha-ha!) toliko presisala da dan je pri~ala po pozori{tu kako bi ti i da ga je Cici sama pravila, dodala ’ispala’, a @an fotografisao, ra{omonska je ostala da spava u klubu? Jedna joj je i trebalo OPRATI USTA SAPUNOM zbog PIB 100040788 mastilo u neki doma}i bu}kuri{, jer zabava, jadnik! Samo se pitam {ta tebi Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92 ispala... @an je slikao, ho}e da oka~i toga {to olajava{ Taticu. (Ti zna{ da ona i zatvara~ nije dihtovao. Sav sam tvoj, treba da o tome raspreda{ okolo, kao da fotku u garderobi. Nego, sad ozbiljno, Tatica...? Ono!) Otka~io je Fallen Madon- Ledi, uvek, @an. se tvoje slike sli~ne sadrìne ne vuku po (Privredna banka a.d.) mnogo vam hvala na cve}u i {arenim nu, zato se onako i uradila sino}, sad je s fiokama u @anovoj garderobi? S tom Devizni ra~un: 5401-VA-1111502 paketi}ima, potpuno sam egzaltirana Drndom. Onoliku klopu i pi}e sino} FROM: Ljilja razlikom {to su moje digitalne, a tvoje (Privredna banka a.d.) pa`njom, ali imam jedan mali pro- imamo zahvaliti samo Drndavoj, to je on TO: Ledi Magbet crno bele, iz vremena nemog filma, kad blem~i}, koji bih vas zamolila... nju hteo da impresionira, valjda je to jo{ Subject: Re:cirkularna kugla si jo{ eventualno zasluìvala {kljoc, ~ak i Predsednik Ovako je bilo: u onoj gu`vi, kada ste jedino ~ime moè da impresionira pile- Darling, ào mi je {to ovo moram da od jedne takve voajer~ine kao {to je @an. svi nagrnuli da mi ~estitate, s buketima i tinu. Izvini za cenu, stvarno je nisam ti kaèm, ali ti izgleda u celom pozori{tu Znam da ne moè{ da mi oprosti{ onaj Milan Gutovi} to, neko mi je (ali ne znam ko? ko? primetila. Coki te Cici. nema{ nijednog prijatelja sem mene. spot u kome sam igrala Madonnu, ali, koooooo? previ{e ljudi, uzbu|enje...) Kakve su se sve gadosti jutros mogle ~uti babo, saberi se! Pa ti si i Ledi Magbet Glavna i odgovorna urednica pruìo neku belu kuglu umotanu u celo- FROM: Gaga po bifeu, posle probe, muka mi bilo da dobila samo zato {to si prva od tre}e- Mirjana Ojdani} fan. Se}am se samo da mi je rekao (ili mi TO: Ledi Magbet slu{am! @an je „preporu~ivao“ da na taj pozivki iza{la iz klimaksa, svojim u{ima je rekla?) kako treba da pazim da je ne Subject: Re:cirkularna kugla sapun stavi{ malo {laga i cimeta i ipak sam ~ula kad je Tatica reditelju nudio Redakcija polomim. Pazila, nego {ta, pa`ljivo sam Nemam pojma {ta je kugla, nego {ta ga pojede{, jer }e te to „proterati“, dapa~e, Lji{u, a ovaj mu rekao da ne moè da se Stevan Koprivica, Ivan Bekjarev, je stavila u prvu kesu, u{u{kala u roze si rekla, kakva je e{arpa koju ti je kako ne bi bilo zgoreg da klopa{ po nosi s valunzima po sceni. Kad smo ve} e{arpicu na zelene zvezdice. (Cici, e{ar- poklonila Cici? Roze sa zelenim zvez- sapun dnevno bar do kraja sezone, jer „si kod Lji{e, onaj mider koji ti je kupila, Dragana Bo{kovi}, Vladimir Arsi}, pica je divna! Mogla si da skine{ i cenu, dicama? Koja krava! Zna{ kad }e vi{e se tako nagojila da }emo uskoro ledi tvom muù Magbetu odli~no stoji! Uzela Mr Milovan Zdravkovi}, kad si ve} imala strpljenja da mi ispi{e{ ponovo od mene ne{to da dobije za premi- Magbet po ferzenku skupljati“, a „u idu- ga je odmah posle prve generalne, kad Isidora Masnikovi}, Dragan Vuji}, onoliku ~estitku, pola [ekspira na ruke jeru? Pa nikad! To sam ja njoj, kravi }oj }e te i tako skinuti s repertoara“ - smo te videli u punom sjaju, to smo se Sloboda Mi}alovi}, @ak Kuki} da prepi{e{, svaka ~ast!) Posle sam sve jednoj, proletos kupila za ono g. od uloge, kreten, ne vidi sebe na {ta se napravio, ve~e ludo zabavljali u klubu, kad si ti poklon~i}e jedva donela ku}i, pun taksi, i nisu posle ni tri reprize igrali. A cenu izgleda kao }elavi, izgu`vani slon. Jo{ s oti{la ku}i da poku{a{ kona~no da savla- Lektura i korektura raspakivala pola sata, zlatni ste! I tu opet nisam bila skinula namerno, da joj malo onim repi}em, od tri dlake! Stra{no je {to da{ tekst. Muì} Magbeti}, {to kazala ti, nai|em na onu belu kuglu. Pomiri{em, dignem cenu u sopstvenim o~ima, bilo mi ne moè{ da se seti{ od koga si to dobila, ti je bio maneken, Cici se previjala po Mirjana Jur~i} kokos i jo{ ne{to, i zaklju~im da je to neki je ào jer je jo{ na generalnoj bilo o~i- jesi li probala sa soja lecitinom, odli~no je podu od smeha, Gaga je stukla ~etiri loze egzoti~an slatki{, malo tvrd (Ha-ha!), ali gledno koji je to debakl, uglavnom nje- za pam}enje, neki dan sam naru~ila za na eks, mala Drnda, koju ti proteìra{ Sekretarica redakcije ga za svaki slu~aj ipak stavim u friìder. nom zaslugom. Zaboravi Ministarku, nju mamu? I psssssssssst! Onaj mider ti je od kao da ti je ro|ena }erka i podvodi{ Tati- Aleksandra Jak{i} Jutros, ko ve~era {ampanjac doru~kuje ve} imamo, vi{e komada, sa scene }e mo- mene, ali ni{ta maliciozno, kupila sam i ci, se zacenjivala, a @an nije mogao da evian, otvorim friìder, koji miri{e ko }i da ih iznesu samo u ~amovim kaputi- sebi, manji broj. I skinula sam cenu, ni- oprosti sebi {to nije poneo fotoaparat! E, Tekstove i informacije slati na: du{a - na kuglu. Razmotam, zagrebem, }ima, ali mislim da bi trebalo da se iz- sam ja Cici, ali ~uvam ra~un, ako mora{ idi glocni ne{to, makar i sapunsku [email protected] kao da je gipsana, neugledna, unutra bori{ za Ginu. Dobra ti je ova nova e-majl da zameni{, imaju i XXXL. Top secret, kuglu, i slobodno nastavi da me mrzi{, ulepljeni neki dronjci, cornflakes i kikiri- adresa {to si napravila, Ledi Magbet, mideri ostaju na{e male tajne!!! Tvoja Madonna. ki?! Ne bih ba{ da zagrizem, tvrdo je mora}u da skinem fazon, ako ikada vi{e jedina drugarica Lji{a. Fotografije, sa potpisom, slati na: (Ha-ha!), ali ga dooobro liznem. Fuj! dobijem glavnu ulogu. Od mene ti je FROM: Magbet FROM: Ljubica [email protected] Ne{to stra{no! Neopisivo grozno! Uto fla{a, Marie Brizard Blue Curaco, bez TO: Ledi Magbet TO: Ledi Magbet malopre nai|e Drnda na kafu, i da mi jo{ cene, }ao, G. Subject: Re:cirkularna kugla Subject: Re:cirkularna kugla Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu jednom ~estita na Ledi, tad mi je i rekla Samo sam hteo da te pitam igram li i Po{tovana gospo|o Ledi Magbet, AXIS studio, Beograd ono za Madonnu, da joj je ispala (Ha- FROM: Zan Ja uop{te u toj predstavi, {ta misli{? Malo Ja sam tajanstveni donosilac kugle. e-mail: [email protected] ha!) na radost no}nog portira, pa lizne i TO: Ledi Magbet ti je bilo {to si na premijeri sav kajmak @ao mi je {to me niste primetili, jo{ manje prepoznali. Moj tekst je bio zna~ajno duì od ’Pazite da se ne polomi!’, glasio je, Dizajn logotipa „LUDUS“ parafraziram: ’Ovo je kugla za kupanje, \or|e Risti} aromoterapija, sa raznim solima i biljem unutra. Napuni{ kadu, ubaci{ kuglu, ona Redizajn logotipa „LUDUS“ uradi p{{{{{{{{{{{! i dezintegri{e se. Ba- AXIS studio ci{ se i ti za kuglom i uìva{, okruèna laticama cve}a, opu{ta{ se. Samo treba paziti da ne do|e u dodir sa vodom pre [tampa vremena, jer je to p{{{{{{{{{! vrlo brzo.’ Preduze}e za grafi~ko izdava~ku Va{a odana }erka Ljubica (Magbet, delatnost i usluge d.o.o. BRANMIL, Ha-ha!, mnogo sme{no) Beograd, Borisa Kidri~a 24 PS. Draga mama, sva sre}a te si me (gre{kom? Ha-ha!, mnogo sme{no) stavila na svoju mailing listu, pa je tvoja Re{enjem Ministarstva za informacije poruka stigla i meni, jer ina~e nikada ne Republike Srbije Ludus je upisan u LUDO SRE]NU 2007. bismo razre{ili misteriju kugle. Koju sam Registar sredstava javnog ti kupila da se relaksira{ posle premijere, informisanja pod brojem 1459 onda lepo odspava{, odmori{ se i ujutro @ELI VAM se, kojim slu~ajem, seti{ da mi je osamnaesti ro|endan. Danas!!!! Ti, me|utim, sme{no), i nikada ni mrtva ne}e biti glu- celog dana sedi{ na telefonu u drugoj sobi mica, na svoj osamnaesti ro|endan po- LUDUS! i razglaba{ kugle, sa preostalim svojim loìlo prijemni ispit na elektrotehnici. ’prijateljima’, onima koji nemaju e-mail, Izvini, zbog toga jutros nisam bila kod tako sam se i do~epala kompjutera. Uz ku}e, da te spre~im u lizanju kugle. malo sre}e, otvori}e{ po{tu pre pono}i, pa Kako samo nisi primetila p{{{{{!? (Ha- }e{ tako i saznati da je tvoje jedino dete, ha!, mnogo sme{no) koje se ne zove Drnda (Ha-ha!, mnogo Mirjana \ur|evi}

LUDUS 140Lu 20