INTERVJU: Petar Kralj Mirjana Karanovi} Milica Mihajlovi} Jelena Trkulja Ljiljana \Uri} Aida Ko`Ar Reprint Ludus: Intervju Dejan

$INTERVJU: Petar Kralj Mirjana Karanovi} Milica Mihajlovi} Jelena Trkulja Ljiljana \Uri} Aida KoÀr Reprint Ludus: Intervju Dejan$ POZORI[NE NOVINE BROJ 164 JUN 2010. GODINA XVII CENA 100 DINARA INTERVJU: Petar Kralj Mirjana Karanovi} Milica Mihajlovi} Jelena Trkulja Ljiljana \uri} Aida Koàr Reprint Ludus: Intervju Dejan Mija~ Tema broja: Pozori{ta Srbije Osvrt na 55. Sterijino Pozorje [ta mu~i teatre u Evropi „Mucijevi dani” u Ateljeu 212 EX YU pozori{ta Inostrana scena primenjene u estradnom pozori{tu ne motre}i u direktnom televizijskom preno- ponove u onom koje ~esto, uz nagla{enu su kako hr~e gomila zgubidana, na sla - potrebu da se opravdamo, odre|ujemo |uju se prostaklucima ignoranata koji [TA MUÎ POZORI[NU EVROPU pojmom umetni~ki teatar. Doma}a isku- u~estvuju u ovakvim programima simu- Izve{taj sa Generalne skup{tine Evropske U pozori{nom ìvotu Srbije zaposle- stva, ba{ kao i ona iz drugih dràva iz liraju}i realni ìvot, ili od nesre}nika koji no je oko 3.000 du{a, a i taj podatak se kojih su u Nikoziju doputovali predsta- u ime „istine“ odgovaraju na najnevero- teatarske konvencije, ili bauk komercijale odnosi na vreme pre dono{enja odluke o vnici ~lanova ETC-a, pokazuju da je vatnija pitanja otvaraju}i svoju i intimu takvih – malo. kruì Evropom smanjenju broja zaposlenih. Imamo li svojih najbliìh za milionski auditori- zaista iluziju da }e taj broj ljudi (preve- Neko }e se prisetiti stare narodne jum, o~ekuju da sutra postanu odgovorno den u procenat bira~kog tela) predstav- mudrosti pa }e ovim povodom lakonski bira~ko telo koje }e umeti da prepozna i konstatovati da pare kvare ljude. I to bi Aleksandar Milosavljevi¯ ljati kriti~nu masu neophodnu da se razume svet i stvarnost u kom ìvi? bilo sasvim u redu, komotno bi moglo da izbori za promene? Na za{titu raznih ni - Da se razumemo: komercijalni teatar funkcioni{e kao jo{ jedno od op{tih mesta voa vlasti mogu da ra~unaju samo oni je jedna od legitimnih teatarskih formi i Nikoziji, glavnom gradu Kipra, od ka“ trì{ta koja, poput ~arobnjakovog najve}i – nacionalni teatri, kao i oni koji koja se ti~u ~ovekove prirode i (labilnog) jedan od mogu}ih organizacionih oblika 13. do 16. maja odràna je Gene- {tapi}a, automatski i mimo neposredne su se tokom prethodnih decenija izborili karaktera (a na crti ni{ta manje glasovi- pozori{ta. Bulevarski teatar itekako tre - Uralna skup{tina Evropske teatar- regulative dràve, dovodi stvari u red, te za status relevantnih, uticajnih pozo - te maksime „sve {to je ljudsko nije mi ba da postoji, i on ima svoju poziciju u ske konvencije, uz Evropsku teatarsku po darvinisti~kom modelu iz „igre“ izba- ri{ta. Ali takvih je, u obe kategorije, ma - strano“), da s ovim problemom nisu suo - uniju jedne od najuglednijih i najuticaj- cuje one koji nisu konkurentni (koji ne lo. [ta }e biti s ostalima? ~ena javna pozori{ta od kojih se o~ekuje dru{tvu i kulturnom ìvotu. Ko sme da nijih pozori{nih asocijacija Starog konti- privla~e dovoljan broj gledalaca), dok na Slika teatarske Evrope se postepeno, da – oprostite na izrazu – obave konkre- tvrdi da u brodvejski mjuzikl nije ulo - nenta. Konvencija, naime, okuplja vi{e sceni ostaju najja~i, najadaptabilniji, ali sve ubrzanije, drasti~no menja. Mladi tne javne, odnosno dru{tvene funkcije. A èno vrhunsko scensko i teatarsko ume - od ~etrdeset teatara iz bezmalo trideset najsposobniji da preìve. pisci sve ~e{}e pi{u lake, zabavne koma- jedna od najzna~ajnijih je, pored ostalog, }e, ogromno znanje i talenat, ili da u ve - dràva Evrope, a cilj joj je da ~lanovima Prevedeno na re~nik teatarskih rela- de s malim brojem likova, ili se udublju- i da edukuju narod, da posetioce pozo - stendovskim komadima bezrazlo`no omogu}i i olak{a me|usobnu razmenu cija to se odnosi na one koji su u stanju ju u problematiku „prepisanu“ zapravo ri{ta pretvaraju u teatarsku publiku, igraju vrhunski britanski glumci? No, ta predstava, dramskih tekstova, stvarala- da prave predstave koje }e zadovoljiti iz kvazi psiholo~kih „drama“ karakteri- uvode decu u svet pozori{ne umetnosti, vrsta pozori{ta sama sebe izdràva naj - ca, ali i najrazli~itijih formi umetni~kih, ukus i kulturne potrebe {to {ireg seg - sti~nih za televizijske „sapunice“. Redi- postavljaju prava pitanja, u skladu s vla - pre nude}i zabavu, razonodu, opu{tanje. tehni~kih, organizacionih iskustava, kao menta dru{tva pretvaraju}i ga u „konzu- telji, {ta }e, moraju da ih u stopu slede, a stitom epohom, pitanja na koja }e gledao- Od druga~ijeg tipa pozori{ta, kakvo i da podsti~e razne forme saradnje – od menta“ pozori{ta. s njima i glumci. pored ostalog reprezentuju i ~lanovi organizovanja festivala (kakav je, reci- Na ovom planu su, dakako, na j ugro - ci sami poku{ati da daju odgovore. Menjaju}i ono {to je za promenu, kao Od takvog, edukovanog gledaoca, Evropske teatarske konvencije ili Evrop- mo, bio „Orient Express“, u kome su pro - ènije zemlje u tranziciji. êsi su na putu {to u knjiàrama namesto Dostojevskog, kom su ovu vrstu pitanja na umetni~ki ske teatarske unije, o~ekuje se, me|utim, {le godine u~estvovala pozori{ta iz An - ka Evropi ili privatizovali ve}inu svojih Tolstoja, Andri}a ili Ki{a, ne rafovima relevantan na~in postavili [ekspir, ê - ne{to drugo. Pitanje je samo da li }e kare, Krajove, Novog Sada, Zagreba, No - neko} slavnih teatara, ili su ih na druge nalazite dela autora ~iji naslovi se ne bez evropski parlamentarci i drugi politi~ari ve Gorice i [tutgarta), preko edukovanja na~ine, pre svega repertoarski, prepustili hov, Breht, Sofokle, Molijer, Sterija, Nu - razloga publikuju isklju~ivo u dèpnim to razumeti, ili }e evropski umetni~ki mladih teatarskih kadrova, pa do kopro- trì{tu, i sada je slika tamo{njeg pozo - izdanjima, tako i [ekspira ili êhova sa {i}, Olbi, Vilijams, Ljubomir Simovi}, dukcija. ri{ta bleda senka onoga {to pamtimo iz Du{an Kova~evi}, Biljana Srbljanovi}, teatar preìveti – a svakako ho}e – bla - pozori{nih dasaka sve intenzivnije poti- godare}i entuzijazmu i energiji grupi ge - Osim ~lanarine, izvori finansiranja pro{lih vremena kada je Havel igran taj - skuju hit-mejkeri, ~ije pozori{ne insce- Milena Markovi}, Uglje{a [ajtinac ili rilaca, vr{njaka onog anonimnog spisa- pojedinih projekata u kojima participira- no i kad je pra{kim teatrima harala ple - nacije nemate potrebu da gledate dva Maja Pelevi}, ba{ kao i neki u ovom ~asu ju ~lanovi ETC-a su i ~este subvencije jada smelih i inventivnih reditelja. Hajde puta (a ~esto je i pauza izme|u ~inova jo{ uvek anonimni mladi po~etnik koji }e telja {to upravo privodi kraju pisanje Evropske komisije i drugih evropskih te da danas prebrojimo koliko je u Ma |ar - spasonosno re{enje). koliko sutra zavr{iti svoj prvi ozbiljni svog prvog komada, drame koju }e u ne - regionalnih institucija koje s razumeva- skoj preteklo istinski relevantnih pozo- Sasvim drugo, no nimalo naivno, dramski komad, moè se o~ekivati da }e kom podrumu, napu{tenom hangaru ili njem i simpatijama gledaju na realizaci- ri{ta koja odolevaju talasu komercijali- jeste i pitanje {ta se de{ava s glumcem, jednog dana postati civilizovani gra|a - polusru{enoj kasarni na gradskoj perife- ju projekata koji ujedinjuju znanja, isku- zacije. Poljska uz ogromne napore neka- ali i piscem ili rediteljem koji se makar nin svoje dràve ali i Evrope, Sveta. [to riji (za ~udo izmakloj sveop{toj rasproda- stva i poglede na svet i teatarsku umet- ko uspeva da odoli pritiscima, premda su samo jednom na{ao u poziciji kreatora ili ne verujem da iko ozbiljan o~ekuje od ji gra|evinskog zemlji{ta), reìrati danas nost pozori{ta razli~itih provenijencija i turbulencije i tamo sve ja~e. u~esnika ove spacifi~ne vrste teatra. pasioniranih konzumenata bilo kog rija- isto tako anonimni po~etnik, ispunjen organizacionih struktura – velike nacio- Ali nisu ovde u pitanju jedino pozo- Koliko njih je uistinu sposobno da ele - liti {oua. pravednim gnevom koji ga tera da se nalne teatre, regionalna, mala gradska ri{ta iz biv{eg socijalisti~kog lagera. mente gluma~ke kreacije, tip dramskog Ili je, moè biti, obrnuto? Pa dràve beskompromisno upusti u reskir pozori{ta i trupe, pa i pojedine festivale Englezi kukaju, Nemci se sve glasnije zapleta, vokabular ili rediteljski prosede, upravo od onih koji provode besane no}i svake vrste. koji osim prikazivanja gostuju}ih pred- àle. Francuzi, me|utim, nisu odve} gla - stava neguju i vlastitu produkciju. sni. Navikli su se. Do nedavno su Srbiju u ovoj asocija- Sve je vi{e upravnika evropskih tea - ciji predstavljali Jugoslovensko dramsko tara, onih sa Zapada, i to rukovodilaca i Srpsko narodno pozori{te, a onda je JDP pozori{ta neko} poznatih po ambicioznoj pre{ao u elitniju Uniju te se, na osnovu umetni~koj repertoarskoj politici, koji na strogih pravila ETU, morao odre}i ~lan - pitanja provocirana problemati~nim stva u ETC-u. umetni~kim nivoom vlastitog repertoara Smisao skupova kakav je bio ovaj u spremno, kao iz topa, umesto odgovara Nikoziji, jeste da se ~lanovi ETC-a kroz nude podatke o broju prodatih ulaznica i neposredne susrete i konstruktivni dija- zaradi na blagajni. log (~esto organizovan u razli~itim rad - Lekcije iz marketinga i ve{tine ani - nim grupama) dogovore o novim zaje- miranja nove publike odavno smo mogli dni~kim projektima i akcijama, procene da nau~imo i po~nemo da primenjujemo. domete realizovanog, analiziraju rad Znamo, dakle, {ta nam valja u~initi, ali Asocijacije, eventualno odlu~e o aplikaci- je o~igledno da, posebno kod nas, nisu jama novih kandidata, ali i diskutuju o ba{ svi u stanju ili u mogu}nosti da temama koje se ti~u aktuelnog stanja u primene pomenuta znanja.

Load more