INTERVJU: Petar Kralj Mirjana Karanovi} Milica Mihajlovi} Jelena Trkulja Ljiljana \Uri} Aida Ko`Ar Reprint Ludus: Intervju Dejan

$INTERVJU: Petar Kralj Mirjana Karanovi} Milica Mihajlovi} Jelena Trkulja Ljiljana \Uri} Aida Ko`Ar Reprint Ludus: Intervju Dejan$

POZORI[NE NOVINE BROJ 164 JUN 2010. GODINA XVII CENA 100 DINARA

INTERVJU: Petar Kralj Mirjana Karanovi} Milica Mihajlovi} Jelena Trkulja Ljiljana \uri} Aida Ko`ar

Reprint Ludus: Intervju Dejan Mija~

Tema broja: Pozori{ta Srbije Osvrt na 55. Sterijino Pozorje [ta mu~i teatre u Evropi „Mucijevi dani” u Ateljeu 212 EX YU pozori{ta Inostrana scena primenjene u estradnom pozori{tu ne motre}i u direktnom televizijskom preno- ponove u onom koje ~esto, uz nagla{enu su kako hr~e gomila zgubidana, nasla - potrebu da se opravdamo, odre|ujemo |uju se prostaklucima ignoranata koji [TA MUÎ POZORI[NU EVROPU pojmom umetni~ki teatar. Doma}a isku- u~estvuju u ovakvim programima simu- Izve{taj sa Generalne skup{tine Evropske U pozori{nom ìvotu Srbije zaposle- stva, ba{ kao i ona iz drugih dràva iz liraju}i realni ìvot, ili od nesre}nika koji no je oko 3.000 du{a, a i taj podatak se kojih su u Nikoziju doputovali predsta- u ime „istine“ odgovaraju na najnevero- teatarske konvencije, ili bauk komercijale odnosi na vreme pre dono{enja odluke o vnici ~lanova ETC-a, pokazuju da je vatnija pitanja otvaraju}i svoju i intimu takvih – malo. kruì Evropom smanjenju broja zaposlenih. Imamo li svojih najbliìh za milionski auditori- zaista iluziju da }e taj broj ljudi (preve- Neko }e se prisetiti stare narodne jum, o~ekuju da sutra postanu odgovorno den u procenat bira~kog tela) predstav- mudrosti pa }e ovim povodom lakonski bira~ko telo koje }e umeti da prepozna i konstatovati da pare kvare ljude. I to bi Aleksandar Milosavljevi¯ ljati kriti~nu masu neophodnu da se razume svet i stvarnost u kom ìvi? bilo sasvim u redu, komotno bi moglo da izbori za promene? Na za{titu raznih ni- Da se razumemo: komercijalni teatar funkcioni{e kao jo{ jedno od op{tih mesta voa vlasti mogu da ra~unaju samo oni je jedna od legitimnih teatarskih formi i Nikoziji, glavnom gradu Kipra, od ka“ trì{ta koja, poput ~arobnjakovog najve}i – nacionalni teatri, kao i oni koji koja se ti~u ~ovekove prirode i (labilnog) jedan od mogu}ih organizacionih oblika 13. do 16. maja odràna je Gene- {tapi}a, automatski i mimo neposredne su se tokom prethodnih decenija izborili karaktera (a na crti ni{ta manje glasovi- pozori{ta. Bulevarski teatar itekako tre- Uralna skup{tina Evropske teatar- regulative dràve, dovodi stvari u red, te za status relevantnih, uticajnih pozo - te maksime „sve {to je ljudsko nije mi ba da postoji, i on ima svoju poziciju u ske konvencije, uz Evropsku teatarsku po darvinisti~kom modelu iz „igre“ izba- ri{ta. Ali takvih je, u obe kategorije, ma- strano“), da s ovim problemom nisu suo - uniju jedne od najuglednijih i najuticaj- cuje one koji nisu konkurentni (koji ne lo. [ta }e biti s ostalima? ~ena javna pozori{ta od kojih se o~ekuje dru{tvu i kulturnom ìvotu. Ko sme da nijih pozori{nih asocijacija Starog konti- privla~e dovoljan broj gledalaca), dok na Slika teatarske Evrope se postepeno, da – oprostite na izrazu – obave konkre- tvrdi da u brodvejski mjuzikl nije ulo- nenta. Konvencija, naime, okuplja vi{e sceni ostaju najja~i, najadaptabilniji, ali sve ubrzanije, drasti~no menja. Mladi tne javne, odnosno dru{tvene funkcije. A èno vrhunsko scensko i teatarsko ume - od ~etrdeset teatara iz bezmalo trideset najsposobniji da preìve. pisci sve ~e{}e pi{u lake, zabavne koma- jedna od najzna~ajnijih je, pored ostalog, }e, ogromno znanje i talenat, ili da u ve- dràva Evrope, a cilj joj je da ~lanovima Prevedeno na re~nik teatarskih rela- de s malim brojem likova, ili se udublju- i da edukuju narod, da posetioce pozo- stendovskim komadima bezrazlo`no omogu}i i olak{a me|usobnu razmenu cija to se odnosi na one koji su u stanju ju u problematiku „prepisanu“ zapravo ri{ta pretvaraju u teatarsku publiku, igraju vrhunski britanski glumci? No, ta predstava, dramskih tekstova, stvarala- da prave predstave koje }e zadovoljiti iz kvazi psiholo~kih „drama“ karakteri- uvode decu u svet pozori{ne umetnosti, vrsta pozori{ta sama sebe izdràva naj- ca, ali i najrazli~itijih formi umetni~kih, ukus i kulturne potrebe {to {ireg seg- sti~nih za televizijske „sapunice“. Redi- postavljaju prava pitanja, u skladu s vla - pre nude}i zabavu, razonodu, opu{tanje. tehni~kih, organizacionih iskustava, kao menta dru{tva pretvaraju}i ga u „konzu- telji, {ta }e, moraju da ih u stopu slede, a stitom epohom, pitanja na koja }e gledao- Od druga~ijeg tipa pozori{ta, kakvo i da podsti~e razne forme saradnje – od menta“ pozori{ta. s njima i glumci. pored ostalog reprezentuju i ~lanovi organizovanja festivala (kakav je, reci- Na ovom planu su, dakako, na j ugro - ci sami poku{ati da daju odgovore. Menjaju}i ono {to je za promenu, kao Od takvog, edukovanog gledaoca, Evropske teatarske konvencije ili Evrop- mo, bio „Orient Express“, u kome su pro - ènije zemlje u tranziciji. êsi su na putu {to u knjiàrama namesto Dostojevskog, kom su ovu vrstu pitanja na umetni~ki ske teatarske unije, o~ekuje se, me|utim, {le godine u~estvovala pozori{ta iz An- ka Evropi ili privatizovali ve}inu svojih Tolstoja, Andri}a ili Ki{a, ne rafovima relevantan na~in postavili [ekspir, ê- ne{to drugo. Pitanje je samo da li }e kare, Krajove, Novog Sada, Zagreba, No- neko} slavnih teatara, ili su ih na druge nalazite dela autora ~iji naslovi se ne bez evropski parlamentarci i drugi politi~ari ve Gorice i [tutgarta), preko edukovanja na~ine, pre svega repertoarski, prepustili hov, Breht, Sofokle, Molijer, Sterija, Nu - razloga publikuju isklju~ivo u dèpnim to razumeti, ili }e evropski umetni~ki mladih teatarskih kadrova, pa do kopro- trì{tu, i sada je slika tamo{njeg pozo- izdanjima, tako i [ekspira ili êhova sa {i}, Olbi, Vilijams, Ljubomir Simovi}, dukcija. ri{ta bleda senka onoga {to pamtimo iz Du{an Kova~evi}, Biljana Srbljanovi}, teatar preìveti – a svakako ho}e – bla - pozori{nih dasaka sve intenzivnije poti- godare}i entuzijazmu i energiji grupi ge - Osim ~lanarine, izvori finansiranja pro{lih vremena kada je Havel igran taj- skuju hit-mejkeri, ~ije pozori{ne insce- Milena Markovi}, Uglje{a [ajtinac ili rilaca, vr{njaka onog anonimnog spisa- pojedinih projekata u kojima participira- no i kad je pra{kim teatrima harala ple- nacije nemate potrebu da gledate dva Maja Pelevi}, ba{ kao i neki u ovom ~asu ju ~lanovi ETC-a su i ~este subvencije jada smelih i inventivnih reditelja. Hajde puta (a ~esto je i pauza izme|u ~inova jo{ uvek anonimni mladi po~etnik koji }e telja {to upravo privodi kraju pisanje Evropske komisije i drugih evropskih te da danas prebrojimo koliko je u Ma |ar- spasonosno re{enje). koliko sutra zavr{iti svoj prvi ozbiljni svog prvog komada, drame koju }e u ne - regionalnih institucija koje s razumeva- skoj preteklo istinski relevantnih pozo- Sasvim drugo, no nimalo naivno, dramski komad, moè se o~ekivati da }e kom podrumu, napu{tenom hangaru ili njem i simpatijama gledaju na realizaci- ri{ta koja odolevaju talasu komercijali- jeste i pitanje {ta se de{ava s glumcem, jednog dana postati civilizovani gra|a- polusru{enoj kasarni na gradskoj perife- ju projekata koji ujedinjuju znanja, isku- zacije. Poljska uz ogromne napore neka- ali i piscem ili rediteljem koji se makar nin svoje dràve ali i Evrope, Sveta. [to riji (za ~udo izmakloj sveop{toj rasproda- stva i poglede na svet i teatarsku umet- ko uspeva da odoli pritiscima, premda su samo jednom na{ao u poziciji kreatora ili ne verujem da iko ozbiljan o~ekuje od ji gra|evinskog zemlji{ta), reìrati danas nost pozori{ta razli~itih provenijencija i turbulencije i tamo sve ja~e. u~esnika ove spacifi~ne vrste teatra. pasioniranih konzumenata bilo kog rija- isto tako anonimni po~etnik, ispunjen organizacionih struktura – velike nacio- Ali nisu ovde u pitanju jedino pozo- Koliko njih je uistinu sposobno da ele - liti {oua. pravednim gnevom koji ga tera da se nalne teatre, regionalna, mala gradska ri{ta iz biv{eg socijalisti~kog lagera. mente gluma~ke kreacije, tip dramskog Ili je, moè biti, obrnuto? Pa dràve beskompromisno upusti u reskir pozori{ta i trupe, pa i pojedine festivale Englezi kukaju, Nemci se sve glasnije zapleta, vokabular ili rediteljski prosede, upravo od onih koji provode besane no}i svake vrste. koji osim prikazivanja gostuju}ih pred- àle. Francuzi, me|utim, nisu odve} gla- stava neguju i vlastitu produkciju. sni. Navikli su se. Do nedavno su Srbiju u ovoj asocija- Sve je vi{e upravnika evropskih tea- ciji predstavljali Jugoslovensko dramsko tara, onih sa Zapada, i to rukovodilaca i Srpsko narodno pozori{te, a onda je JDP pozori{ta neko} poznatih po ambicioznoj pre{ao u elitniju Uniju te se, na osnovu umetni~koj repertoarskoj politici, koji na strogih pravila ETU, morao odre}i ~lan- pitanja provocirana problemati~nim stva u ETC-u. umetni~kim nivoom vlastitog repertoara Smisao skupova kakav je bio ovaj u spremno, kao iz topa, umesto odgovara Nikoziji, jeste da se ~lanovi ETC-a kroz nude podatke o broju prodatih ulaznica i neposredne susrete i konstruktivni dija- zaradi na blagajni. log (~esto organizovan u razli~itim rad - Lekcije iz marketinga i ve{tine ani- nim grupama) dogovore o novim zaje- miranja nove publike odavno smo mogli dni~kim projektima i akcijama, procene da nau~imo i po~nemo da primenjujemo. domete realizovanog, analiziraju rad Znamo, dakle, {ta nam valja u~initi, ali Asocijacije, eventualno odlu~e o aplikaci- je o~igledno da, posebno kod nas, nisu jama novih kandidata, ali i diskutuju o ba{ svi u stanju ili u mogu}nosti da temama koje se ti~u aktuelnog stanja u primene pomenuta znanja. A tu je i bauk pozori{nom ìvotu Evrope. ekonomske krize, meksi~kog gripa, mo - Na Skup{tini odrànoj u kiparskoj nitoringa Me|unarodnog monetarnog prestonici, ispostavilo se, centralna tema fonda, gr~kog scenarija! Tranziciju (koja (koju nije nametnula ne~ija volja ve} kod nas, kao {to znamo, traje od kada se najneposredniji sudar sa stvarno{}u koja Broz razboleo) sve intenzivnije prepoz- je, kako }e se pokazati, u ve}oj ili manjoj najemo kao proces prvobitne akumulaci- meri zajedni~ki imenitelj svih ~lanova – je kapitala ili kao orgijanje ratnih profi- bilo da dolaze sa severa ili juga i bez tera nakon zavr{etka Prvog svetskog ra- obzira na to da li u politi~kom smislu ta. I tu pomo}i nema. Ko ima pare, taj je pripadaju Istoku ili Zapadu) bila je veza- gazda, a zna se da gazda uspostavlja na za sve ja~e pritiske dràve, odnosno pravila igre. Tako je bilo i na Divljem za- osniva~a, na teatre od kojih se o~ekuje da padu pre no {to se pojavio Vajat Erp. No, se naviknu na sve manje subvencije. kada }e se neko sli~an njemu pojaviti i u Drugim re~ima, pred javna pozori{ta ovim krajevim? Do tada – ko ìv, a ko (dakle ne ona privatna) postavljen je, mrtav. vi{e ili manje rezolutnim tonom, impera- Da li smo ba{ apsolutno sigurni da }e tiv da se suo~e sa trì{tem. Ton, uosta- i osniva~i svih ovda{njih teatara, pogla- lom, nije bio ni vaàn, nego ~injenica da vito prestoni~kih, odoleti isku{enju pri- je para na ime subvencija sve manje. vatizacije, posebno u trenutku kada bude Otuda je Upravni bord ETC-a odlu~io potvr|en lukrativni efekat komercijali- da Skup{tina zajedni~ki formuli{e pismo zacije repertoara pa nagrnu oni s para- i uputi ga Evropskom parlamentu, ba{ ma spremni da „ulaù u kulturu“? [ta kao i lokalnim politi~arima (onima, da- }e biti s mnogim pozori{tima u unu - kle, koji donose odluke koje se ti~u kul- tra{njosti kada se pokaè da novca za turne politike), u kom }e im biti predo - odràvanje najelementarnijeg produk- ~ene posledice prepu{tanja teatarskih cionog nivoa vi{e nema, a da publika èli institucija ~iji su primarni cilj i misija da gleda gostovanja iz prestonice, razu- bavljenje umetno{}u, trì{nim mehaniz- me se najpre ona estradnog tipa, ili pred- mima. A glavni regulator ovih mehani- stave u kojima nastupaju glumci poznati zama je, zna se, famozna „nevidljiva ru - po ulogama u televizijskim serijama? Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}

LUDUS 164Lu 2 Odr`ana redovna izborna skup{tina SDUS-a

Intervju: Ljiljana \uri}, reizabrani predsednik IZ SDUS-A U UDUS PRED NAMA JE MNOGO POSLA vremenima kada na profesiona- dentne materijalne situacije pojedinih Moja najve}a èlja je da se Udru ènju dramskih umetnika Srbije vrati imovina oduzeta nakon Drugog svetskog rata. To lnu sudbinu pozori{nih umetnika ~lanova. Pa`nja je posve}ena i dugogo- je i glavni razlog mog ponovnog kandidovanja i prihvatanja drugog mandata. Da za vr {im zapo~et posao i da Udruènje ko- Ubitnije uti~u doga|aji van pozo- di{njem problemu lo{eg tretmana samo- na~no stane na svoje noge. Ako nam se vrati ono {to nam pripada, nesmetano }emo obavljati svoj rad“, kaè u razgovoru za ri{nih scena od onih na samim scenama, stalnih umetnika od strane dràve, „Ludus“ Ljiljana \uri}, reizabrana pre dsednica Udruènja dramskih umetnika Srbije. 9. juna je u Ateljeu 212 odràna redo- mogu}nostima za{tite autorskih i radnih „Na{e Udruènje, do skoro Savez dramskih umetnika, jedino je udruènje koje ima u katastru evidentiranu imovinu. vna, izborna Skup{tina SDUS-a. Odaz- prava ~lanova, unapre|enju komunika- Povra}aj tri vi{espratnice u centru Beograda omogu}io bi da stanemo na svoje noge i da kao nekada, pre Drugog svetskog rata, valo se preko stotinu ~lanova, a izneti cije i boljem informisanju ~lanova unu- finansiramo projekte svo jih ~lanova, da dajemo kredite i nov~anu pomo} kolegama kojima je ona potrebna ili da re{imo predlozi, zamerke i diskusije su u najve - tar udruènja (izme|u ostalog i prome- problem prostora za iz vo |enje projekata na{ih ~lanova. Mi sada nemamo ni{ta, zavisimo od dobre volje i donatora“, obja{njava }oj meri slikovito odraàvali mnoge od nom sajta). Ljiljana \uri}, koja je i pokrenula pitanje povra}aja imovine za vreme svog prvog mandata na mestu predsednika Udruènja. aktuelnih problema i bojazni na{ih ~la- Potom je usledilo predstavljanje Kako ocenjujete saradnju sa dru gim kulturnim institucijama i status koji uvaàva Udruènje? nova. Na samom po~etku, izabrani su kandidata za predsednika UDUS-a i Ne mogu da se poàlim na saradnju koju smo ostvarili sa Ministarstvom za kulturu. Za sve {to se nas ti~e, bili smo ~lanovi radnog predsedni{tva, kao i ve- njihovih programa. Kao prvi kandidat, obave{teni, u~estvovali smo i pitani smo tokom dono{enja seta zakona u oblasti kulture. Ipak, o~ekujemo dosta od formiranja rifikacione i izborne komisije, da bi se Miroljub Turajlija je ukazao na poljulja- Nacionalnog saveta za kulturu koji }e imati zadatak da praviti celokupan kulturni plan za odre|en period. A nadam se da }e zatim krenulo u raspravu povodom preno dostojanstvo ve}ine ~lanova u njiho- kulturnu politiku koju donese ovo savetodavno telo slediti Vlada i Ministarstvo kulture. Ugled Udruènja bio je u jednom perio- dloga o preimenovanju SDUS-a u Ud - vom profesionalnom i dru{tvenom tret- du poljuljan i nije ga bilo u javnosti, ali vratili smo ga tamo gde mu je mesto, ~uje se. ruènje dramskih umetnika Srbije manu, kao i na veoma malo interesova- Na koji na~in je Udruènje u~estvovalo u dono{enju Zakona o kulturi koji je izazvao burne reakcije me|u kulturnim (UDUS). Ova, novim zakonom iznu|ena nje mladih ~lanova da pristupe ~lanstvu poslenicima? Da li je on dovoljan da „pokrije“ preregistracija, najvi{e je bojazni izaz- koje im, u su{tini, malo toga nudi. On se sve segmente? vala u pozori{tima van Beograda koji u zaloìo za bolju informisanost i ve}u Postoje}i Zakon o kulturi reguli{e, rekla svojim mati~nim ku}ama imaju mesne korist koju UDUS moè da ponudi u bih, minimalne probleme. Postojale su polemi- ogranke SDUS-a sa teku}im ra~unom i realizaciji i plasiranju projekata ~lano- ke i razli~ite ocene ovog za kona, sad imamo pe~atom. Dilemu da li ostati u UDUS-u va, kao i za jasniju evidenciju ~lanova njegovo zvani~no tu ma~enje. Me|utim, mora- ili formirati posebna udruènja u unu- koja bi, uz pomo} kvalitetne Internet mo i dalje raditi i u~estvovati. Zakon o pozo- tra{njosti, razre{ila je pravna savetnica prezentacije, mogla da bude od konkre- ri{tu jo{ ne postoji, ali se nadam da }e Udruènja tuma~enjem da }e svi ~lanovi tne koristi u ostvarenju profesionalnih Udruènje izvr{iti odre|en pritisak na budu}i van Beograda i dalje mo}i da ostanu u kontakata. Tako|e, zaloìo se i za bolju Nacionalni savet da se on i donese. Ponosni ~lanstvu, a da }e za svoje prakti~ne pravnu za{titu ~lanova, kao i za to da smo jer smo uspeli da u prethodnom pe riodu poslove, ukoliko èle, mo}i da osnuju UDUS u svom radu zadobije snagu sin- odradimo neke bitne stvari, poput pla}anja novo, lokalno udruènje koje po novom dikata. doprinosa za sve samostalne umetnike u Srbi- Zakonu o udruènjima mora da ima Drugi predloèn kandidat, Vladimir ji, tj. da nemaju pogodnosti samo umetnici u najmanje 3 ~lana. Prava dobit od ~itave (Foto: Aleksandar Jovanovi}) Beogradu. Va`no je za mladog ~oveka koji ìvi Cveji} je u svom izlaganju pledirao za ove preregistracije, me|utim, jeste ta da i radi u unutra{njosti da moè da radi za ve}u podr{ku izabranog predsednika }e UDUS u tom slu~aju mo}i da konku- honorar, a da mu je obezbe|eno pravo koje su do nedavno imali samo mladi u prestonici. me|u ~lanstvom, ukazuju}i potom na ri{e za status reprezentativnog udru- Zakon o autorskim pravima predvi|a osnivanje agencija. [ta to zna~i? veoma lo{ poloàj umetnika, te njihovo ènja, ~ime }e njegovi ~lanovi dobiti nov, Predvi|eno je postojanje agencije za svaku oblast. Kad sam se prvi put susrela sa ovim, u~inilo mi se da }e biti u pitanju znatno povoljniji dru{tveni tretman, a brojno odustajanje od svojih mati~nih monopol. Pogre{ila sam. Dobro je da postoji jedna agencija za dramsku ob last, da se zaposle tri osobe koje }e imati zadatak da Udruènje stabilan izvor finansiranja. delatnosti zarad golog preìvljavanja. prate sve ono {to je emitovano i reprizirano. Na njihove potrebe odlazilo bi 30, dok bi 70 odsto sredstava moralo da se isplati Tako je, uz svega jedan uzdràn On je pri tom ukazao na potrebu revizije autorima koji su u~estvovali u emisijama. Naàlost, Zakon izglasan u decembru jo{ nije zaìveo. Agencija nije dràvna komi- glas prilikom glasanja, SDUS preimeno- ~lanstva, za bolju saradnju sa glu ma~ - sija i udruènja su ta koja mogu podràti, udruìti se i osnovati agenciju u odre|enoj oblasti. Mi ve} imamo jednu agenciju van u UDUS, nakon ~ega se diskutovalo kim sindikatom, na ve}i uticaj Suda ~a - „Pragus“, koju je osnovao Sindikat, ali izgleda da nije ba{ najbolje radila. Me|utim, ne beìm od toga da razgovaramo prvo sa o predlogu novog Statuta (koji je i usvo- sti, objedinjavanje svih pozori{nih udru - ljudima iz te agencije, mo `da je u pitanju obi~an nesporazum, i mo`da se moèmo dogovoriti kako ne bismo i{li na preregi- jen), te o programskom i finansijskom ènja u Srbiji, kao i na otpo~injanje è - straciju. U septembru se o~ekuje i nova konferencija na kojoj }e se razmatrati Rimska deklaracija. Ako Evropa uspe da nate- izve{taju za prethodne dve godine, koji stoke javne kampanje za bolji poloàja ra emitere i reemitere da usvoje novu deklaraciju koja bi dramske umetnike izjedna~ila sa muzi~arima, i mi }emo biti su mahom uz pohvale,tako|e, usvojeni. umetnika. Kao prvi korak u ostvarenju presre}ni jer ne moèmo biti izvan evropskih tokova. I na ovoj skup{tini aktuelizovano je ovih ciljeva, predloèno je hitno zakazi- Konkurs za status reprezentativnosti o~ekuje se u septembru. Od kakvog je zna~aja dobijanje ovog statusa? pitanje ve}eg animiranja ~lanstva za vanje vanredne skup{tine UDUS-a u Moè postojati dvadeset udruènja dramskih umetnika, ali }e samo jedno imati status reprezentativnosti. Ono koje je rad Udruènja i u~e{}e na skup{tinama, narednim mesecima. svojim radom, mogu}nostima, tehni~ kom opremljeno{}u, tradiciji zasluùje taj status. To Udruènje ima}e obavezu da obavlja ali je i ukazano na ~injenicu da je U svojstvu tre}eg predloènog kan - posao i za sva druga udruè nja, samo ono mo}i }e da daje status samostalnog ili istaknutog umetnika. Udruènje dramskih ~lanstvo dobrovoljno, te da je okupljanje didata, Ljiljana \uri} je pobrojala neke umetnika Srbije jedno je od najstarijih u Evropi. Osnovano je na Krfu za vreme Prvog svetskog rata, a prva zvani~na ve}ine od 1.500 ~lanova skoro utopijski od svojih teku}ih aktivnosti ~ije ciljeve skup{tina bila je 15. septembra 1919. godine. Duga tradicija, osnivanje Pozori{nog muzeja Srbije, saradnja sa me|unarodnim poduhvat koji, osim znatnih materijal- treba da realizuje u novom mandatu, a ku}ama, sop stvena imovina, kao to {to smo preìveli sve ovo vreme dobre su reference da do bijemo status reprezentativnog. nih tro{kova, iziskuje i obustavu njiho- koji se, izme|u ostalih, odnose na pro- [ta o~ekujete od ~lanova Udru è nja? vih profesionalnih delatnosti. ûli su se gla{enje i sprovo|enje nekoliko va`nih Udruènje broji oko 1.500 ~lanova. Nije pitanje {ta ja kao pojedinac dobijam od Udru ènja, ve} {ta dajem svom esnafu i predlozi da se poja~aju pritisci umetnika zakonskih akata kao {to su ona o autor- Udru ènju da budu u boljem poloàju. Pred nama je mnogo posla i svi se moramo po truditi da Udruènje postavimo na pravo protiv marginalizovanja kulture u uku - skim pravima, autorskim agencijama, mesto. pnoj dràvnoj politici, a ukazano je i na Zakonu o kulturi i njegovim prate}im sve ~e{}e pojave mobinga i nedostojnih aktima, izmenama osnovica za samo- uslovljavanja umetnika od strane produ- stalne umetnike itd. Bitan naglasak u Tajnom glasanju pristupio je 101 UDUS-a (predsednik i sekretar) i verifi- su: Ljiljana Todorovi}, Goran Jefti}, Mo- centata prilikom angaòvanja na pro - novom mandatu }e se ticati dobijanja ~lan, a ovo su rezultati: Ljuljana \uri} kovani ~lanovi Predsedni{tva: Goran nika Romi}, @ià Stojanovi} i Mladen jektima. Kolege su apelovale i da Fond statusa reprezentativnog udruènja, us - 75 glasova, Miroljub Turajlija 25 glasova Balan~evi}, Ma{a Stoki}, Branko Dimi- Popovi}, a za ~lanove Nadzornog odbora: solidarnosti dobije bolji tretman od stra- postavljanja regionalne saradnje, kao i i Vladimir Cveji} 1 glas. Po progla{enju trijevi}, Dragan Todorovi}, Dragan Vuji}, Miroljub Turajlija, Vladimir Cveji} ne pozori{ta i samih ~lanova, imaju}i u bitke za povra}aj imovine koje je Udru- Ljiljane \uri} za predsednika u drugom Radmila Tomovi}, Milica Kralj i Zoran i Vesna Nikoli}. vidu sve teè ekonomsko stanje i inci- ènje imalo pre Drugog svetskog rata. mandatu, imenovani su zastupnici @ivkovi}. Za ~lanove Suda ~asti izabrani Petar Gruji~i}

BOJANU @IROVI]U SKICE ZA KOSTIM PREDSTAVE „NA SLOVO NA SLOVO” URUÊNA Prvi doma}i de~ji mjuzikl Na slovo, na slovo po tekstu Du{ana Radovi}a u NAGRADA reìji Darijana Mihajlovi}a (Pozori{te na Terazijama) otvorio je ovogodi{nju 8. Tibu „MILO[ @UTI]” – Teatarsku internacionalnu beogradsku avanturu, odrànu od 6. do 11. juna u Beogradu. Presti`na gluma~ka nagra- Mjuzikl je ve} nakon premijere na mati~noj sceni osvojio naklonost i kritike i da „Milo{ @uti}” sve~ano je publike, na Tibi je tako|e ispra}en zdu{nim aplauzima a, izme|u ostalog, brojni uru~ena laureatu Bojanu @iro - komplimenti su se mogli ~uti na ra~un kostima. Uradila ih je Ivana Vasi}, a na vi}u 25. maja na sceni Ateljea stranicama ovog broja „Ludusa” donosimo nekolicinu njihovih skica. 212, nakon predstave Proslava (Tomas Vinterberg i Mogens Rukov/ Bo hr. Hansen) u reìji Ive Milo{evi} u kojoj tuma~i ulogu Kristijana za koju mu je dodeljeno ovo ugledno priznanje. Odluku je doneo ìri u sastavu: Miodrag Krstovi} (predsednik), Nada [argin, Vojin ]etkovi}, Ana Tasi} i \ur|a Te{i}-Popovi}.

3 LUDUS 164 Osvrt na 55. Sterijino pozorje Kockice za mozaik ovogodi{njeg Pozorja Ovogodi{nje 55. Sterijino pozorje, odr`ano od 26. maja do 4. juna, obuhvatilo je 17 predstava ali i ~itav niz drugih zbivanja. „Ludus“ na svojim stranicama bele`i deo toga

Sne¦ana Mileti¯

NAGRADE 55. STERIJINOG POZORJA Ve}ina nagrada ve}inom glasova

Ovogodi{nji ìri ~inili su: glumica \ur|ija Cveti}, dramaturg i dramski pisac iz Splita Jasen Boko, dramski pisac Filip Vujo{evi}, reditelj Du{an Petrovi} i scenograf i slikar Geroslav Zari}, koji je predsedavao ìrijem. Sterijina nagrada za najbolju predstavu: BRODI] ZA LUTKE Milene Markovi}, reìja Aleksandar Popovski, Slovensko narodno gledali{~e Ljubljana. Sterijina nagrada za tekst savremene drame: MAJA PELEVI] za tekst POMORAND@INA KORA (Novosadsko pozori{te/ Újvidéki Színház). Sterijina nagrada za reìju: PAOLO MA\ELI za predstavu BARBELO, O PSIMA I DJECI (Gradsko dramsko kazali{te „Gavella“, Zagreb). Sterijina nagrada za gluma~ko ostvarenje: BARBARA CERAR za uloge u predstavi BRODI] ZA LUTKE (SNG Ljubljana). ARON BALA@ kao On u predstavi POMORAND@INA KORA (Novosadsko pozori{te/ Újvidéki Színház). NEBOJ[A ILI] za ulogu u predstavi ÊKAONICA (Atelje 212 i Kulturni centar Pan~eva). ANDREA JANKOVI^ kao Ona u predstavi POMORAND@INA KORA (Novosadsko pozori{te/ Újvidéki Színház). Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje: MARIJA KALABI] u predstavi POMORAND@INA KORA (Novosadsko pozori{te/ Újvidéki Színház). Pobedni~ka predstava Brodi} za lutke Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje: MARINA SREMAC za predstavu POMORAND@INA KORA (Novosadsko pozori{te/ Újvidéki Színház). Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku: FOLTIN za predstavu BRODI] ZA LUTKE (SLG, Ljubljana). ONI SU BILI UZ POZORJE I OKO NJEGA Sterijina nagrada za scenski pokret: ANDREJA KULE[EVI] u predstavi POMORAND@INA KORA (Novosadsko pozori{te/ Újvidéki Színház). Nikita Milivojevi}, citiraju}i Andri}a, otvorio je Pozorje Specijalna Sterijina nagrada: BORIS LIJE[EVI] za autorski projekat ÊKAONICA Reditelj Nikita Milivojevi} otvorio je ovogodi{nje Pozorje citiraju}i Ivu Andri}a koga uskoro postavlja na scenu: „Nezadovoljni (koautor teksta Branko Dimitrijevi}) (Atelje 212 Beograd i Kulturni centar Pan~eva). sobom i prilikama u svojoj zemlji, mi ~esto hvalimo druge zemlje i narode, stvaramo od njih nedosti`ne uzore. Pri tom i preterujemo, Nagrada iz Fonda „Dara âleni}“ za najbolju mladu glumicu i mladog glumca: hvale}i ih i vi{e nego {to zasluùju i pripisuju}i im svojstva i odlike kojih nemaju. Tako da sve to {to govorimo odgovara manje stvarnoj JELENA PETROVI] za ulogu Veronike u predstavi DRAMA O MIRJANI I OVIMA slici doti~ne zemlje, a vi{e idealisanom liku na{e otad`bine, kakvom bismo hteli da je vidimo. Sve to, razume se, nije ni ta~no ni pravo, OKO NJE (JDP). ni zdravo, jer tako mnogi od nas stvara sebi, negde na sredini izme|u one idealisane zemlje i svoje nesavr{ene, neku tre}u, neposto- SR\AN SEKULI] za ulogu Banovi} Strahinje u predstavi BANOVI] STRAHINJA je}u domovinu u koju se sklanja kad god se u jednoj od one dve (ili u obe odjednom) razo~ara. Takav ~ovek ìvi nemirno i nekorisno, (Narodno pozori{te/ Narodno kazali{te/ Népszínház Subotica). ~as kao izbeglica i iseljenik, a ~as kao povratnik. I nije sre}an.” Sterijina nagrada Okruglog stola 55. Sterijinog pozorja za najbolju predstavu: Zagreba~ki pentragam u ~ast nagra|enih Zagreba~ki pentagram BRODI] ZA LUTKE (SNG, Ljubljana). Zagreba~ko kazali{te mladih imalo je ~ast da zatvori 55. Pozorje. U ~ast Sterijina nagrada za pozori{nu kritiku „Miodrag Kujundì}“ – zajedni~ka nagra- nagra|enih izveli su predstavu Zagreba~ki pentagram koja je u Hrvatskoj osvojila da Sterijinog pozorja i redakcije novosadskog „Dnevnika“: BO[KO MILIN, pozori{ni prili~an broj nagrada. Autori pet pri~a ovog omnibusa, koje je mudro scenski kriti~ar, Beograd, za prikaz o predstavi Dokle?! Ateljea 212 (Tre}i program Radio komponovao Paolo Ma|eli, i tako se ispostavio duhom mla|i od najmla|ih reditelja, Beograda). jessu: Igor Rajki, Filip [ovagovi}, Nina Mitrovi}, Damir Karaka{ i Ivan Vidi}. Pred- Redakcija novosadskog lista „Dnevnik“ svoju nagradu dala je ANDRA[U stava je uzbudljivo pozori{no putovanje, prava moderna, na momente potresno URBANU za reìju predstava SARDINIJA (Deè Kostolanji) i BANOVI] STRAHINJA duhovita, bajka o savremenom ~oveku. Glumci su dobili ovacije, posebno fenomenalne (Narodno pozori{te/ Narodno kazali{te/ Népszínház Subotica). Nina Violi} i Jadranka \oki}, te isto tako odli~ni Pjer Meni~anin i Sreten Mokrovi}. „Zoran Radmilovi}“ za gluma~ku bravuru pripao je GORDANU KIÎ]U za ulogu Kockasti, Okrugli sto kritike Vufa u predstavi KOSA (Atelje 212). Okrugli sto kritike, koji je zapravo bio kockastog oblika, vodila je mr Ksenija Radulovi}. Pozorje mladih, bar prema izve{taju Bilte- Kompanija „Novosti“ dodelila je i nagrada za epizodnu ulogu MARKU BA]OVI]U na, ~ini se daje nadu za svetliju pozori{nu budu}nost. Naàlost, mladi nisu mogli da gledaju stare, a ni stari mlade, jer su se satnice kao Simonu u predstavi DRAMA O MIRJANI I OVIMA OKO NJE (JDP). preklapale. [teta, jer mo`da bi bilo korisno. Pozorje je i ove godine organizovalo izlo`be, radionice, promocije knjiga, ~asopisa, izme|u Udruènje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije ostalih „Ludusa“ i „Scene“, promociju izvanrednog hrvatskog pozori{nog portala www.teatar.hr o kom je govorila njegova urednica, (ULUPUDS) nagradu za scenografiju dodelilo je MARIJA KALABI] za scenogrfiju u rediteljka Nora Krstulovi}... predstavi POMORAND@INA KORA (Novosadsko pozori{te/ Újvidéki Színház), a za Dr Milivoje Mla|enovi}, v. d. direktora Sterijinog pozorja, o motou ovogodi{njeg festivala – „Telo nam ni{ta, um kostim MARINI SREMAC za istu predstavu. tako|e ni{ta”... Sterijine nagrade za naro~ite zasluge pripale su kostimografkinji Boàni Jovano- „Sterijina misao trebalo bi da nas trgne, da nas opomene. Taj vapajni krik uzet je s njegovog ’nadgrobija samome sebi’ i samo na vi} i bardu srpkog glumi{ta Petru Kralju. prvi pogled deluje crno. Tautologija re~i ’ni{ta’ je opomena na na{u nedovoljnost, na kratko}u trajanja i tom ograni~enju fizi~ke mo}i trebalo bi suprotstaviti trajanje. Steriji je to uspelo, napravio je delo koje traje, koje nas okuplja i zato smo izabrali tu misao za ovogodi{nje pozori{no sabiranje. Re~ je o sumnji koja stvara nemir i vodi u istraìvanje, bez kog ne bi bilo ni pozori{ta, ni umetnosti, ni ovog TRI SELEKTORSKA UTISKA festivala. Nije to pesimisti~an vapaj ve}, naprotiv, misao koja bi trebalo da probudi akciju i borbu protiv ’ni{ta’, nedovoljnosti i ograni~enosti.” Ana Tasi}, selektorka nacionalne drame Umetni~ko ve}e Pozorja „Ako su pozori{ne prilike slika na{eg ìvota, onda srpsko dru{tvo ide u potpuni Tokom trajanja Festivala, Upravni odbor Sterijinog pozorja imenovao je Umetni~ko ve}e kao konsultativno telo festivala, u ~ijem sunovrat eti~kih i estetskih vrednosti, skoro potpuno se okre}e trì{tu, sigurnim su domenu relevantna pitanja koncepta i umetni~kog profila Pozorja. Mandat Umetni~kog ve}a je dve godine a ~lanovi su: reditelj prihodima, {to podrazumeva odsustvo suptilnosti, pristojnosti, odmerenosti... To Dejan Mija~ (predsednik), scenograf Geroslav Zari}, teatrolog mr Svetislav Jovanov, glumica i upravnica NP Sombor Biljana Kesken- zna~i i nestanak {ireg i dubljeg razmi{ljanja, ili promi{ljanja, nezainteresovanost ovi}, teatrolog i pozori{ni kriti~ar dr Ivan Medenica, v. d. upravnika SNP-a Aleksandar Milosavljevi}, glavna urednica „Scene” Darin- za podsticanje vi{ih, nematerijalnih vrednosti, odsustvo namere za edukacijom, ka Nikoli}, direktorka Pozori{nog muzeja Srbije mr KsenijaRadulovi}, dramski pisac dr Neboj{a Rom~evi}, upravnik NP Uìce i razvijanjem duhovno/ intelektualnih kapaciteta... Naravno, to je op{ti utisak, direktor tamo{njeg Jugoslovenskog pozori{nog festivala Zoran Stamatovi} te reditelj i direktor Pozori{ta „Deè Kostolanji” Andra{ izuzetaka uvek ima, nije dobro generalizovati...” Urban. Aleksandra Glovacki, selektorka nacionalnog pozori{ta Dervi{ i smrt kao prolog „Ovaj festival ne postoji zato da bi zadovoljio radoznalost nekolicine teatrologa Dan uo~i Pozorja imali smo pozorijanski prolog i to kao neku vrstu koji ionako za~as stiù i do najudaljenijeg teatra u dràvi. Vratila bih se na omaà velikom piscu Me{i Selimovi}u. Bila je to izvedba njegovog ~uvenog publiku i rekla – da, mislim da i publici i pozori{nim akterima treba ovakav festi- dela Dervi{ i smrt po dramatizaciji Neboj{e Bradi}a i u reìji Nurlaha val – atraktivan i umetni~ki relevantan; raznolik a ne jednouman; i na kraju – Tundèra. Predstavu je izvelo Gradsko pozori{te „Kodàeli“ iz Izmita informativan. To je jedini sveobuhvatni main stream festival ne samo u Srbiji ve} i (Turska). Potpuno je neverovatno da ovaj izuzetni poznavatelj ljudskih du{a u regionu, i bilo bi neozbiljno li{iti ga se, baviti se ru{enjem umesto gra|enja, i karaktera celih 20 godina nije postavljan na scenu. Ministar kulture Srbije odnosno dogra|ivanja.” Neboj{a Bradi} podsetio je da Selimovi}evi romani vi{e od 20 godina nisu Nikola Zavi{i}, selektor programa „Drugo vi“: izvo|eni. Nakon 1971. godine, od dramatizacije Dervi{a i smrti Borislava „Skidam kapu svima koji se usude da pozori{te unaprede svojim li~nim Mihajlovi}a Mihiza u izvedbi Ateljea 212, prva naredna dramatizacija i autorskim pe~atom, novom poetikom, hrabrom percepcijom sveta. Svima koji Dervi{ i smrt adaptacija pi{~evog dela usledila je tek 1995. godine. rizikuju, bez obzira na rezultat. Svima koji prate svoju ma{tu, ma gde ih odvela. Na svu sre}u, kod nas danas ima dovoljno takvih ljudi da moèmo da se nadamo Tu`ne vesti zanimljivoj budu}nosti. Ona se zapravo ve} de{ava, samo {to se jo{ ne vidi. Uskoro Na Festivalu je s tugom primljena vest da je umrla glumica Dobrila [okica. Pozorje se s tugom prisetilo i teatrolo{kinje Mirjane ho}e.“ Markovinovi} koja je preminula tokom ove godine.

LUDUS 164Lu 4 Osvrt na 55. Sterijino pozorje

Intervju: Jasen Boko, ~lan ìrija ovogodi{njeg Pozorja miti, naterati na razmi{ljanja... A klju - ~evi za takva stanja, jednostavno, ne po - stoje. Ina~e bismo ih kopirali kod prvog bravara i sve bi nam pozori{te bilo geni- JO[ UVEK NESPREMNI ZA SUOÂVANJE jalno. Gde je u svemu tome publika? a Jasena Boku, dramskog pisca, po - dozemlje i jo{ koje~emu, moè se ~itati u doma}ima, puno bolje upu}enima u si tu - Reditelji o kojima govorim koji su u zori{nog kriti~ara, novinara, svet- njegovoj knjizi „Na putu svile – kako aciju, savete i praviti se pametan na os- stanju napraviti takvo pozori{te, nikad Zskog putnika, koji je bio ~lan ìrija nam je lagao Martko Polo“. novu nepotpunog pozori{nog preseka ne}e imati problema s publikom. Potpuno 55. Sterijinog pozorja, putovanja su Kako je pozori{te tek jedan od njego- koje nudi jedan festival. Volim da stvari je pogre{na ideja da se pozori{te populi- strast kojima se rado prepu{ta. „Put je vih ìvotnih interesa i kako su ovog juna stavljam u kontekst, mislim da ih je iz - sti~kim postupcima i navodnom zaba- uvek da se sledi, a ne da se pred njim njegova „isto~nja~ka“ stanica bili Novi van njega nemogu}e promatrati. U tom je vno{}u moè izboriti za svoju publiku. Ono {to se doga|a na sceni ne sme slediti porazmisli“, kaè. „Razmi{ljanje nekad Sad i Sterijino poozorje, ovaj beogradski smislu vredna ~injenica da Pozorje {iri metode zabavnih sadràja na televiziji, nije pametno. Ja razmi{ljam kasnije, naj- diplomac dramaturgije i svetske knjièv - kontekst, dakle, ne samo doma}a drama, poku{ati se takmi~iti sa svim idiotarija- ~e{}e na temu: Je li mi ovo zaista treba- nosti za „Ludus“ je govorio upravo o to - ~ak ne samo nacionalno pozori{te, nego i ma koje gledamo na TV-u i biti jednako lo?“ Dodaje da uvek, izme|u puta i stran- me – Pozorju! {iri kontekst, bio on „Krugovi“, ili Drugo- banalno, da bi bilo popularno. Popular- putice, bira ovo drugo. I uvek, ide na [ta vam je o Srbiji i svetu u kom ì- vi“. Kako vidite, dve predstave koje su po nost, sama po sebi, nigde i nikad, nije Istok, jer je civilizacija ro|ena i ìvi na vimo reklo ovo Pozorje? sudu ìrija bile najbolje, nisu uop{te iz bila merilo kvaliteta. Poku{ati zadovoljiti Istoku – na Zapad je doputovala samo da Da smo i dalje nespremni suo~iti se Srbije, {to je, mislim, jasno upozorenje Jasen Boko svu publiku, svideti se svima, ne moè bi umrla. @ao mu je {to je pravih putnika sa ìvotom na pozori{noj sceni, da i dalje doma}em teatru, koji o~ito nije imao sjaj- doneti dobro pozori{noj umetnosti. Raditi danas tako malo, retki su. Svetom uglav- volimo izbegavati stvarnost i baviti se nu sezonu. ûjem da se spremaju nove va`nu snagu u okolnostima kroz koje iskreno, poku{ati biti umetni~ki po{ten, nom hode „kupci putovanja“. stvarima koje ne govore o pravim proble- koncepcijske promene, mislim da bi ih ovaj deo sveta prolazi u poslednjih dva - suo~avati se na sceni s problemima koji O njegovim uzbudljivim pute{estviji- mima koji nas mu~e. Ali, one predstave bilo bitno pre usvajanja pustiti u javnost desetak godina. Hteo bih ne{to tako gle- nas u ìvotu mu~e i raditi to na zanim- ma, taklamakanskim legendama s koji- koje su progovorile o stvarnosti i o naj - i ~uti sud struke. dati i na hrvatskoj sceni. ljiv, uzbudljiv, umetni~ki dojmljiv i is- ma se uìvo sreo, medu koji je vrcao u dubljoj intimi, bile su i najdomljvije, i za Ko su vam otkri}a ovog Pozorja? Nalaze li dana{nji reditelji pravi kren na~in, jedino je {to moè publiku Kvebeku i malinama koje je tamo brao, publiku i za ìri: êkaonica, Barbelo, Glumci, reditelji, dramski pisci? klju~ za teatar 21. veka? zadràti u teatru. radu u australijskim rudnicima i nor - Brodi} za lutke, Pomorandìna kora... Nije bilo prevelikih estetskih otkri}a, Pravi redatelji i ne traè nikakve Kuda }ete posle Pozorja vi? Leto je vreme za Dalmaciju, moram i ve{koj fabrici ribe, o Turskoj, gde su mu, îni mi se da pozori{te mora govoriti o ni iznena|enja, puno mi je ve}e otkri}e klju~eve, imaju jednostavno sna`nu poja nekad malo stati, upoznati svoje tri umesto turske, nudili nes kafu, i Indiji, problemima, a ne da se trudi da bude ljubaznost i enorman trud organizatora zori{nu viziju i u stanju su je realizovati na sceni. Kvalitetno pozori{te 21. veka k}eri, podsetiti ih na vlastito postojanje, gde mu je kao specijalitet kuhinje po - eskapisti~ko i zabavno, za to postoji niz oko gostiju, odli~na festivalska atmosfera da ne misle da je tata neko ko se pojav- sluèna gr~ka salata, „{veranju“ u kine- drugih, znatno banalnijih medija. i neka dobra „vibra“ koju festival pose- ne}e se bitno razlikovati od istog takvog ljuje samo u vidu nov~anih doznaka. Le - skom busu i najve}oj pe{~anoj oluji koju Kao neutralni posmatra~ a ~ovek duje. Mislim da to, a ne dva-tri eventual- koje se doga|alo u anti~koj Gr~koj ili u po je o~instvo, stavi{ dete na koleno i pi- nije doìveo u Africi, ve} u rodnom Spli- pozori{ta, dajte neki dobar savet Pozor- na scenska bisera, ~ine kvalitetan festi- [ekspirovo vreme. Same tehni~ke i iz - ta{: „Du{o, u koji ti ono razred ide{?“ Ali, tu, stopiranju negde u Burmi, kazanovi ju? val. Drago mi je i da je dokumentarna vedbene metode mogu biti razli~ite, ali ne}ete me na}i na plaì, ne podnosim iz Bazargane, kupanju u hladnoj Titica- Ma nije ni pristojno, ni pametno, ne- drama prodrla na srpsku scenu kroz bit teatra se i ne menja: on svoju publiku turizam, skrijem se u klimatizovanu ci, najlon kesama koje su preplavile Sre - kom ko dolazi iz druge sredine deliti êkaonicu, mislim da ta vrsta teatra ima mora uzbuditi, uznemiriti, protresti, doj - pro storiju i pi{em.

„ZA[TO BITEF, ZA[TO POZORJE? POZORJE DA BISMO VIDELI GDE SMO, BITEF DA BISMO VIDELI GDE NISMO.” Filip Vujo{evi}, dramski pisac Pomorandìna kora Barbelo, o psima i djeci DVA PUTA DVA RADOZNALA POZORIJANSKA OKA Laslo Vegel Laslo Vegel, pisac: Pravi prostori su propale fabri~ke sale, te ran u svom zatvorenom krugu, popu- lja za afirmacijom je veliki impuls. I zato „Lutamo tragaju}i“ tzv. {oping centri. Ako ve} neko ho}e novi larno re~eno ’krugu dvojke’. îtao sam je ova sredina, {to se ti~e tih evropskih „Ovo Pozorje o samom ìvotu, na{em, prostor za igru, propale radne organi- nedavno Vesnu Pe{i} koja je rekla da je horizonata, otvorenija. Znam da ima raz- danas, reklo je jako malo. Vi{e je govorilo zacije i ulice su pravo mesto. Ni stranci od 250 narodnih poslanika u Skup{tini nih mi{ljenja u kom pravcu Pozorje treba o pozori{nom me|uvremenu, o tome da se nisu bavili va`nijim temama. Pre 20- Srbije 60 stanuje u krugu dvojke! To neda krene... Ja bih taj problem re{io tako jedan pozori{ni diskurs traì svoj put. 30 godina imali smo rediteljsko pozori{te, ma nigde u Evropi, ni u Berlinu, ni u Pa - {to bih se vratio na doma}i tekst, svejedno gde se igra, a drugi program bi bio Danas su se moderna i avangarda a iza tih reditelja stajale su ideje i in - rizu! Beograd ima jednu vrstu zatvo- stanovni{tva i kvadratnih kilometara, manji i bio bi festival regiona. Dakle, ne umorile, postale su kanonizovane, pa telektualna elita koja je imala intelektu- renosti koja odgovara provincijalizmu, to ve} zato {to je Berlin jedan veliki arhipe- Evrope, nego srednjo-isto~no-evropski i ponekad i {ablonske. Ono {to je novo, to alnu auru. Reditelji su dobijali impulse, je taj velegradski provincijalizam. Vojvo- lag gradova. Tamo ne postoji model koji dina je danas u situaciji da se dokazuje balkanski, ali opet samo po doma}im tek- se ima slediti da bi neko bio Berlinac. se tek ra|a. Kada mislim na novo, onda zato je pozori{te moglo biti okrenuto nji - stovima. To bi bilo ogledalo, duplo ogle- mislim na êkaonicu, rumunsku pred- ma, a danas su oni u vakuumu, tu nema na svakom polju, pa i u pozori{tu. Ta è - Tako bi bilo dobro i logi~no da i festival dalo, da mi vidimo sebe i oni sebe u na - bude organizovan, da imamo priliku da stavu i produckiju Centra za kulturnu ideja. Ne kaèm da su oni krivi, nego su {em ogledalu. To bi dalo evropski auto- dekontaminaciju. One imaju formu, tu intelektualci neodlu~ni. Posle trancizici- vidimo razne mogu}nosti, toliko razli~ite ritet Sterijinim igrama, jer Sterija je za da to mo`da izgleda i {izofreno. Naravno, pozori{te traì svoj put. To su naznake, je, intelektualci srednje i isto~ne Evrope po{tovanje. U proteklih 20 godina, kada ne{to vam se svi|a, ne{to ne, danas imam ali te predstave jo{ nemaju svoju estetiku, ne mogu da na|u svoje intelektualno su bile sve one uàsne stvari u zemlji, imaju samo te`nju i si gurno je da se bez upori{te, mesto, kriti~ku ta~ku. Ne èle ova institucija je jedna od retkih koja je dovoljno godina da kaèm da me ne{to njih ne}e mo}i nastaviti to traganje. Ove ono {to je bilo a ne umeju da na|u novo, sa~uvala dostojanstvo. Siguran sam da iritira ili da ne{to ne volim... ali ~ovek se Igre, i ova godina uop{te, nalaze se u ono {to odgovara vremenu epohe divljeg ima talentovanih ljudi, ali oni nemaju menja. Direktan odgovor na pitanje jesu vakuumu jer je po zori{te u vakuumu i kapitalizma.” formu, ali ni korespondenciju sa pozo - li ovogodi{nje predstave na Pozorju govo- me|uvremenu u kom jo{ nije prona{lo rile o na{oj stvarnosti na pravi na~in, *** ri{tem, i sve postaje povr{no. Sterija koji svoj put i svoje vreme, tj. 21. vek. Neke „Pitam se kad }e kod nas napraviti je neko} rekao: ’... Telo nam ni{ta, um nalazim u predstavi Banovi} Strahinja. predstave su zakasnile. Stvari koje su predstavu kakva je rumunska 20/20? tako|e ni{ta’, danas bi na sve ostao bez Dakle, jesu, govorile su. Kad se uzme zna~ile u osamdesetim, pa i sedamdese- Krajnje je vreme, mo`da kasnimo. To bi re~i!“ tekst koji je nastao u jednom drugom tim imale su udarnu mo}, i po viziji, i za pozori{te zna~ilo osvajanje novog Dragan Veliki}, pisac: vremenu, pa ga vi aktualizujete, traìte i pozori{nom jeziku, ali sada je ostala sveta i jezika. Naàlost, mi imamo zbun- „Festival je kao veliki grad“ poku{avate da bude kompatibilan sa samo forma, pri tom ispra`njena.” jenu intelektualnu kastu a normalno je „Festival je kao veliki grad, i kada za asocijativnom mreòm i mapom tog *** da kad su intelektualci zbunjeni, i po - veliki grad kaèmo da je metropola, a to trenutka, tu ~esto ima ve{ta ~kog progra- „Na Pozorju su dve predstave igrane zori{te bude takvo. Ne treba ~ekati da je, na primer, Berlin (nekada je to bio i ma, ali u Banovi}u je sve to bilo izuzetno. u fitnes sali, pomodnom prostoru koji mi Beograd napravi takvu predstavu, treba Beograd), onda da razjasnimo za{to je Meni je to predstava koja je upravo deluje nekako didakti~ki, snobisti~ki. je napravi u Vojvodini. Beograd je za~a - Dragan Veliki} Berlin veliki grad. Nije to, naravno, zbog Srbija danas.“

5 LUDUS 164 Osvrt na 55. Sterijino pozorje - re~ u~esnika BEZ DU[E SI NIKO, BEZ DU[E SI NI[TA,KUPUJE[, PRODAJE[, ODUZIMA[ I DODAJE[... Slovena~ki glumac Igor Samobor, promenila na njemu? Za Pozorje me veù tor sputane slobode. Nigde se lep{e i on treba da izgleda. Kultura i fiskultura ko kako je napisan. Su{tina je mo`da ve} @abac i U~a u Brodi}u za lutke prijatelji i poznanici! Njega bih premesti- so~nije ìvot ne slavi kao tamo gde su se me{aju u njegovoj glavi, komuniciraju. u prvom sloju, tom vidljivom, ne mora se „Ne iznena|uje me da je jedna èn - la na Petrovaradin a Exit u SNP.” ìvot i sloboda ìvljenja za branjeni i Izgled jeste jedan od na~in izraàvanja ondmah i}i u simbole. îni mi se da je ska du{a mogla da napi{e ovako surovo Boris Lije{evi}, reditelj i koautor sputani. Svi junaci imaju gizdave kostime dana{njih ljudi, i dobro je biti fit i zdrav, ovde tradicija da se prvo ~ita ono {to nije poeti~an, odnosno poeti~no surov tekst. êkaonice od obi~nih, banalnih predmeta i to je ali ne da to ~oveku bude zamena za sve napisano, {to se ne vidi, ono {to u tekst Mogao bi da ga napi{e i mu{karac, na- „Ako se samo brani{ – ispada{, ma{ta, to je slavljenje ljudskog duha. A ostalo. Zato mi se ~inilo zanimljivim da u u~itava onaj ko ga ~ita. @ivot moè da se ravno, ako bi znao, ili bio u nekom ta - poje{}e te oni koji zapo~inju tu~u. To su {ta je pozori{te do duh i igra!” imperativnu situciju kulta tela stavim ìvi i bez simbola.“ kvom stanju, ponukan doga|ajima koji problemi kojima se moramo baviti, i u Andra{ Urban, reditelj predstava ènu od 50 godina, ènu koja traì ljubav, Sanja Mitrovi}, rediteljka i autorka su mu se desili, ili ako bi svoju traumu ìvotu, i u pozori{tu. Teme su tu oko nas, Sardinija i Banovi} Strahinja a nude joj se sprave za ve`banje, ènu performansa Will U ever be happy again izrazio kroz takvu poetiku ili samu poez- i moramo se s njima suo~iti i na sceni. „Zatvor, kao i pozori{te samo, okvir je koja traì ne`nost, a dobije fitnes kao „Mogu biti sre}na jer se u ovom kon- iju.“ Ravnodu{nost za tu|u muku ubi}e nas u za ovu pri~u, a takav okvir je i na{ ìvot. alternaciju za to. Ve`banje i kult tela, tekstu ’sre}a’ vezuje za li~no preispiti- Slovena~ka glumica Barbara Cerar, ljudskom i moralnom smislu. Junaci ê- Pri~a ho}e da iza|e iz tih okvira. I{tvan umesto ljubavi, ose}anja, ne`nosti...“ vanje. Moj pogled na svet je optimisti~an i Mla|a sestra, Alisa, Sneàna, Zlatokosa, kaonice su obi~ni ljudi, stvarni ljudi, na{e Besede{ dao je zna~ajan libreto. Njegov Glumica Du{ica Novakovi}, Diona u nakon svega {to se desilo mogu da Pal~ica, Princeza, @ena, Ve{ica u Bro- kom{ije, vi i ja. Svi vrebamo priliku, stva - tekst, posebno u didaskalijama je poezija, Kosi prona|em zadovoljstvo. Oti{la sam iz di}u za lutke ramo kontakte, i{~ekujemo da ìvot po - taj tekst ima birani jezik, jako je literaran „Meni je Kosa sve ono {to ja danas Srbije 2001, kada se ludilo rata zavr{ilo i „Otkako je ova predstava postavljena ~ne.” i pun igre re~i. Za mene ne postoji grani- ìvim. Velika borba, borba za egzistenci- sve o ~emu pri~am u predstavi sam na scenu, karte za nju su rasprodate. Ova Neboj{a Ili}, glumac u êkaonici, ca. Ono {to se sluti u ìvotu, na pozornici ju, ìvot, posao, ljubav, prijateljstvo... Mi pro{la. Nisam bila posmatra~ iz daljine. tema nas u Sloveniji sve jako dira, svi ovi jedan od nas je ìvot, ljudi se tu sudaraju, {to je prostor definitivno ìvimo u takvom svetu, na{e U Holandiji sam upoznala neke ljude, oni problemi su duboko na{i problemi i zato „Nemam nikakvu iluziju da }emo se uì – kao na ostrvu ili u zatvoru – suko- dru{tvo je takvo da se mora{ boriti za sve su sada ve} sredove~ni, tamo su oti{li be- imamo izvanrednu komunikaciju sa pu - dozvati pameti, ali imam ambiciju da se bi i surovost su vidljiviji, u fitnesu je {to pripada ~asnom ~oveku i to sna`no, è}i od mobilizacije i ve}ina njih nije blikom. Vrlo, vrlo smo sre}ni {to smo toga svi naglas, bar povremeno, setimo, smrad ve}i, a u ìvotu – to sve vi{e boli i uporno i hrabro. Mi postajemo ono {to sre}na. To su uglavnom izgubljeni ljudi uradili ovaj divan tekst i {to smo ga radili tih na{ih mana i da ih budemo svesni. Mi granice nema. Pozori{te bi trebalo da je nam name}e dru{tvo. Kako starimo, po- jer su se bavili svim i sva~im da preìve. sa divnim ~ovekom Aleksandrom Popov- vrlo brzo zaboravljamo ko su najve}i ne{to drugo nego spavaonica.” stajemo ono protiv ~ega smo se ceo ìvot Nikad nisu prona{li svoj identitet i svoje skim. Taj tekst je ~ista poezija, to su vrlo umovi koji su ovde ìveli, pa ~ak i u pozo - Glumica Marta Bere{, @ana @ilet u borili. Upla{imo se, posustanemo, izgubi- mesto jer nisu sposobni za ’normalan’ delikatni odnosi, a ja sam imala veliku ri{tu, imamo zapu{tene zgrade, pozo ri - Sardiniji mo snagu, borbenost, volju, ìvot nas ìvot.” sre}u da radim sa prvom ligom slove- {ta... Se}ate li se, to je pravo pitanje.“ „Ko je gledao na{e predstave, zna da slomi. ôvek se preda dru{tvu, ve}ini, Milo{ Samolov, Petrunjela u Dundu na~kih glumaca, kao {to je Igor Samobor Glumac Sr|an Sekuli}, Banovi} nismo pozori{te koje ra~una na dopadan- izgubi èlju da se bori za bolje, prosto se Maroju na primer.“ Strahinja u istoimenoj predstavi je. Mi nudimo otvorene predstave koje stopi sa onim {to je ve}ina, {to nije on, {to Glumica Andrea Jankovi}, Ona u Po- „Mi ìvimo u Srbiji i moramo govoriti morandìnoj kori o Srbiji a ona je puna licemerja. Ako „I ja ìvim po diktatima drugih. Ra- pogledate srpsku politi~ku scenu i onda je zni reditelji mi diktiraju {ta da radim i taj uporedite s promenama pre desetak godi- diktat po{tujem da bih dobro uradila na, to nema veze s vezom. To su neka ulogu. Ipak, najvi{e diktiram sama sebi, izneverena o~ekivanja, razvile su se sa- sebi sam najve}i i najzahtevniji tiranin. svim druge stvari, sve je oti{lo u drugom, Jako razumem pri~u èna iz Pomoran- pogre{nom pravcu. Mi danas ne moèmo dìne kore. Imam ~etvorogodi{nju k}er i da razgovaramo jedni sa drugima ve} se za tako male devoj~ice nude cipele normalno, i zato niko ne moè da bude na {tiklu. Pitam se, pod kakvim }e tek zadovoljan.“ ona diktatom mode ìveti?! Sada je za- Nurulah Tundèr, reditelj predstava vladala histerija tela, ve}ina devojka raz - Dervi{ i smrt i Generalna proba sa mo - mi{lja kako ih drugi vide, prepu{taju se ubistva u kojoj je i scenograf tome {ta drugi od njih ho}e. Ne postavlja- „Birao sam Selimovi}a i Kova~evi}a ju zahteve same sebi, sve bi da u|u u fa - da bih progovorio i o turskoj stvarnosti i briku lepote i da imaju pozu, osmeh tih dana{njem svetu zato {to je ono {to su lepotica s naslovnica. Status lutke s na- napisala ta dva pisca aktuelno i na globa- slovne strane je uspeh, novac. To je jedna lnom nivou. Osim toga, mi imamo zajed- strana medalje. Na drugoj su usamlje - ni~ku istoriju. U dve predstave koje sam nost, bulimija, anoreksija, strah od staro - reìaro a videli ste ih na Pozorju mogu da sti... U pozori{tu nau~i{ da podnosi{ svoje se vide tragovi te zajedni~ke istorije i telo. I nau~i{ da je su{tina ono {to je iznu- kulture. Me{a Selimovi} je svetski pisac, tra, tvoje emocije su najve}a posebnost i a Kova~evi} je za mene êhov modernog dragocenost. Njih ne popravlja nijedna vremena. Ironi~an je kao êhov a ko - hirurgija.” mediju krije ispod svake re~i. Njegova re~ Glumac Aron Bala`, On u Pomoran - Neboj{a Ili} u êkaonici dìnoj kori zanima ceo svet.“ „Ova na{a pri~a veoma je ìvotna, ~o- Sergej Trifunovi}, Berger u Kosi „Mi ljudi smo te{ki licemeri. Kad ~esto, ili skoro nikad, nisu lake za gle- ga izdaje kao ~oveka, kao misaono bi}e, „Zapovednik, tiranin... tanka je ta vek se, dodu{e, nasme{i nekoliko puta ljudi ~itaju Banovi} Strahinju ili gledaju danje, one ne prijaju mnogima, no trudi- kao jedinku posebnu na ovom svetu. crta, lider bunta nema razumevanje za dok je gleda, ali kad se sve zavr{i, ipak predstavu, obi~no su jako empati~ni sa mo se da ru{imo granice, da izna|emo Stopi{ se sa onim {to ti drugi nude, izma- po~ne da razmi{lja kuda sve to vodi i {ta Strahinjinim herojstvom, identifikuju se nove forme igre i interpretacije teksta. nipulisan si, a to je ono protiv ~ega se ja tu| bunt. I zato se slomi. Mnogo mi je va- se to de{ava sa ovim svetom, kuda ide sa njim, ali pla{im se da, zapravo, Stra- Drago mi je kad vidim da to nekom borim i to je ono {to volim u Kosi. Svoje `na ta poslednja scena kada kidi{em na ovaj na{ svet, kuda idu ìvoti ne samo hinje u ìvotu smetaju. êsto smo skloni zna~i, da je shvatio {ta smo hteli. Tokom mesto u ovom dru{tvu traìm bore}i se policijski kordon, to je klju~no za lik Ber - mladih ljudi, ve} svih nas zajedno, kuda da ga odobravamo, da mu se divimo kad rada na svakoj predstavi, Andra{ stvori protiv naopakih pravila u njemu, gera i za mene kao glumca. To je sna`na to idemo. Presija nad nama je ogomna, ga gledamo na sceni, da nam se njegovo jedan mikrokosmos, igrali{te u kom je pravedno, svojim znanjem, kvalitetima, scena i svu energiju koju imam posle dva gotovo nepodno{ljiva, sa svih strana nam pona{anje ~ini prihvatljivim, ali Strahin- sve pitanje, i sve je mogu}e, pusti vas da uspehom, ~isto...“ sata igre unesem u nju, jer to je Bergerov se govori kako treba da ìvimo, kakvi je danas ne prolaze ba{ najbolje. Mislim istraùjete sebe i druge, da stvarate Rumunski glumac Sebastian Aba, poslednji krik. Stara je teza da revolucija treba da budemo da bismo opstali. I glav- da je dobro da se svi zapitamo kako odnose i ispitujete ih. Svi imamo veliku glumac u predstavi 20/20 jede svoju decu. Imamo iskustva s protes- na junakinja Pomorandè taj svet vidi bismo se odnosili prema nekom Strahinji koncentraciju i kada bi se desilo da „Svidelo se to nekome od nas ili ne, ta i svaka generacija ima svoj bunt. Bar bez ljubavi. @igosani smo trendovima, oko nas, nekom ko ho}e ne{to druga~ije tokom predstave neko iz publike u|e na mi moramo da ìvimo jedni sa drugima, bi trebalo da ga ima, da èli promene, da trendseterima, modom...” od onog kako mi mislimo da treba. scenu, ~ini mi se da me ni to ne bi pomer- ma kako i koliko razli~iti bili. Uvereni ho}e da osvaja pravo na svoj ìvot. Berg- Maja Pelevi}, spisateljica Pomoran - Odmah smo neprijateljski raspoloèni. ilo, i to bi mi bilo prirodno, nastavila bih smo da jednom opu{tenom komunikaci- er je svestan da je pre{ao crtu, da je dìne kore îm je ne{to druga~ije od onog {to smo predstavu.” jom, pa i ovakvom pozori{nom komuni - izneverio svoje ideale i da nema kuda „Vreme kada sam pisala Pomoran- o~ekivali. I zato, nije lako Strahinjama Glumica Mirjana Karanovi}, Mir ja - kacijom moèmo da postanemo ljudi, da dalje.” dìnu koru pamtim kao prili~no bez bri - danas...“ na u Mirjani i ovima oko nje se otvore kapije radoznalosti, jednih Glumica Ester âkanji, Fedra u pred- `no. Tek sad zapravo ìvim tu dramu i Kokan Mladenovi}, reditelj Kose, „To je pri~a o malim ljudima, prema drugima, da nam ono {to je dru- stavi Fedra fitnes nije mi lako. Da napi{em ovu dramu, Dunda Maroja i Pomorandìne kore obi~nim sudbinama u kojima nema ni~eg ga~ije ne bude strah i strano, da otkriva- „Moj du{evni velnes... Meni je to ti- naveo me strah od neostvarenosti, starosti „Po fenomenu anga`mana, Kosa i drama ti~nog. Ve}ina na{ih ìvota je mo pozitivne stvari jedni od drugih i {ina, zvuk ti{ine. Nakon mnogo zvukova i neminovnog propadanja. Razlika izme- Pomorandìna kora su dve potpuno su - takva, bez velikih preokreta. Mirjana je jedni o drugima. La`ni nacionalizam, u gradu, buke i slika kojima se pune u{i i |u Maje Pelevi}, koja je pisala Pomo- protne predstave koje kre}u iz suprotnih obi~na, razvedena, zaposlena èna s la`ni pa triotizam, la`ne pri~e, la`ni o~i, treba mi ti{ina.” randù, i one koja je pisla Mikija Mausa, polazi{ta. Kosa poku{ava da bude jako detetom. Bez velikih uzleta i padova. mitovi, la`ne istorije, sve te laì stvorile Slovena~ka glumica Jagoda Tovirac, jeste u tome {to je ova druga bila na tragu glasno angaòvana, a anga`man u Po- Rezignirana. Nema u tom ìvotu su lo{e po li ti~are a oni la`nu stvarnost u Bernarda Alba u Domu Bernarde Albe da iza|e iz zakasnelog puberteta i da se morandìnoj kori vezan je za intimnu dramati~nih pukotina, raspleta. @ivot te kojoj svoje mesto dobro nalaze glupi „Na{a predstava radikalno pokazuje oslobodi frustracija iz rane mladosti. pri~u i veoma je stilizovan. U poklopi, ~eka{ da pro|e. Potres je kada ljudi.“ {ta se de{ava iz ~etiri zida, u mnogim fa - Prva je bila prili~no mlada. Tre}a je zbu- Pomorandì govorimo o li~noj drami nema tvoje omiljene serije ili kad ti uleti Stafan Valdemar Holm, reditelj Ba - milijama, kakve se sve represije de{avaju njena. Svet je uvek bio i uvek }e biti do - napravljenoj po svim zakonima mama s kompletom ~etaka za pra{inu. hantkinja dok mi mislimo da je tamo ti{ina. Repre- sadan u svojoj nepopravljivosti. Svi po - modernog pozori{ta, a Kosa je, naprotiv, @ivot 90 odsto ljudi na planeti je takav – „Vi u Srbiji imate te konspiracijske sija je uvek prisutna, svako vreme je ima, ku{aji dokazivanja suprotnog su ~isto razglas problema i vremena sada{njeg. obi~an, izme|u dve {oljice kafe.” teorije, to je tradicija ovde, pa i u teatru i dobro je o tome govoriti, izneti to na gubljenje vremena. Ja pi{em poeziju za Mi smo tamo probali grubo, silno i na sav Ma|arski reditelj I{tvan Ta{nadi, kod vas, puno stvari je opet pitanje kon - videlo. I u Lorkino vreme nije se o tome decu, ~itam Bernharda i sanjam dan kad glas da progovorimo ba{ o svim devijaci- reditelj predstave Fedra fitnes spiracije. Ali va`no je razumeti da teatar govorilo a ne govori se mnogo ni danas... }e nas, srpske spisateljice, igrati na ne- jama sada{njosti. A moj kru{eva~ki „Savremeni ~ovek ima mnogo pred - koji igramo ~ini prvenstveno tekst, on se A i kad izgovorimo, pitanje kim toplim morima. A Pozorje? [ta bih Dundo, on je zatvor, kaz neni zavod, pros- rasuda o svom ìvotu, odnosno tome kako mora razumeti na osnovnom nivou, ona - je koliko shvatamo...”

LUDUS 164Lu 6 trenutku jako zanima. Naime, ove pri~e TEATAR TREBA DA BUDE RADIKALAN mi daju mogu}nost jezikom koji nije tipi~no teatarski. Nazvao sam to deesteti- „Danas je radikalno ako govori{ o ljubavi, o ka.“ moralu... Sada je op{teprihva}eno kao Po njegovim re~ima deestetika je zanimljiva posmatrana kao proces. Ona poèljno sve {to nije normalno. Ako ho}emo podrazumeva da ne mora sve da se odi - da budemo radikalni treba da budemo gra i prezenuje. „Preciznije re~eno, na- normalni“, kaè Aleksandar Popovski ~in na koji radim je dekomponovan“, veli Popovski i dodaje: „tako je, recimo, pisao e treba dozvolti da nas savlada formama. Napravio sam i jedan kratak Danil Harms. Na primer, neko po~ne kao ekonomska logika ìvota“, rekao film po motivima te knjige. Privukla me. lik, neko drugi mu uzme pri~u, zatim Nje Aleksandar Popovski, reditelj Ona, na prvi pogled, deluje pomalo kao balerina odigra stanje, pa onda pesnik Brodi}a za lutke Milene Markovi} Slo- telefonski imenik. U njoj su nabrojani opeva misao, pa se lik vrati u komad i doìvi nekoliko sekundi li~ne katarze, a venskog narodnog gledali{~a Ljubljana, gotovo svi mogu}i mitovi i legende. Kad Popovski na probi Metamorfoza koja je ponela presti`nu titulu najbolje to pogleda{ i pro~ita{ vidi{ koliko se ljud- onda neko prepri~a {ta se desilo... Dakle, predstave na 55. Sterijinom pozorju. ski rod zapravo malo razvijao. Su{tins- jedan domino-efekat... Neko je otvoren iti {ou uraditi mnogo bolje. Sigurno. treba da budemo normalni.“ Po njegovim re~ima, svojevrsno, ki, karakteri se ne menjaju. Bilo mi je da na njega padne uticaj svega i da se Danas je radikalno ako govori{ o ljubavi, Popovski je za predstavu Matamor- veoma vredno priznanje bila je i reakcija vrlo zanimljivo kada sam po~eo da izraàva na razne na~ine. Kao {to to u o mo ralu... Danas je u modi sve {to nije foze odabrao desetak songova, vi{e lju- publike prilikom izvo|enja predstave prepoznajem stvari za koje danas mi - ìvotu i jeste. Ina~e, Metamorfoze su vrlo interesantne jer govore i o potrazi za nor malno. I u tetru i van njega danas je bavnih pri~a od kojih svaka ima svoju tokom festivala. „Mnogo mi zna~i i veo- slimo da su neke nuspojave ili inovacije subverzivno i avangardno biti normalan. temu, svoj senzibilitet, a njihovo slaganje ma me obradovala nagrada koju je pred- prvog reda, a one postoje duboko zapi- drugom polovinom, emotivnoj gladi, stava dobila. Izuzetno su se obradovali i sane u tom delu, odnosno u ~oveku sa - odnosno ~injenicom da treba da se bavi- Sve {to je nekad bilo sramota sad je u je poput stvaranja glumci, uprava pozori{ta. Ponosni su {to mom od davnina. Kada je o predstavi mo onim elementima koji nam nedostaju modi. Ako ho}emo da budemo radikalni jednog sveta. su dobili tu nagradu, {to su se vratili na re~, napravio sam izbor ljubavnih pri~a. a ne da projektujemo nezadovoljstvo.“ festival... To je zapravo njihov veliki Uzbudljivo je kad prou~avaju}i ih vidi{ Popovski kaè kako nema sumnje da kambek na Sterijino pozorje.“ da je u tim ljubavnim odnosima fakti~ki ìvimo u vremenu koje negira emocije, NEBOJ[A GLOGOVAC Popovski kaè da voli tu predstavu i sve dozvoljeno. I svi mitovi govore o tome ~ak i potrebu za njima, no to ne zna~i da da mu se veoma dopada kako Milena da bogovi, ìvotinje i ljudi moraju da ì- se njima u teatru ne treba baviti. Napro- U gluma~koj ekipi Metamorfoza (koju ~ine Tamara Vu~kovi}, Nikola tiv. „Teatar mora da bude radikalan“, Markovi} pi{e. „Ona je jedna od najorigi- ve zajedno, u harmoniji. Sklad, harmo - \uri~ko, Jelena \oki}, Goran [u{ljik, Nada [argin, Radovan Vujovi}, Marija napominje on i potom isti~e: „radikalnost nalnijih spisateljica na ovim prostorima. nija ujedinjenje boànske, ljudske, ìvot- Vickovi}, Dalija A}in, Luka Luki}, Ana Dubljevi}, Darko Bursa}) je i Neboj{a teatra vidim kao ne{to vrlo bitno. Ne Brod za lutke je komad zapravo satkan injske prirode otvara put prema nebu, Glogovac. Tokom rada na predstavi proslavljeni glumac je, izme|u ostalog, govo- od poezije. U njemu je emocija – emocija, pad i slabljenje nastaje razjedinjava- treba dozvolti da nas savlada ekonomska logika ìvota. Tim pre {to njena vulgar- rio o tome kako je u njoj re~ o tzv. zabranjenim ljubavima, ali koje su arhetipski a komentar je kontra toga. Precizna slo - njem.“ Poznati reditelj kaè da je hteo da prisutne u ~oveku i od kojih se ne moèmo odma}i tako {to }emo ih zabraniti. vena~ka gluma je, naravno, dala svoj predstavu radi ba{ u Beogradu i ba{ u na primena danas gotovo negira ljudsku „Mo`da se bavljenje emocijama tretira kao utopija, ali ja mislim da je to, kao i ogromni pe~at koji je obeleìo predstavu. Jugoslovenskom dramskom pozori{tu: prirodu. A samo bu|enje ljudske prirode emocije same, ono {to nam jako, jako nedostaje, {to smo gotovo zaboravili... Nama pozori{ta bez glmca, ni bez emoci- „S pa`njom gledam, pratim polemiku nam moè doneti ozdravljenje, oslo ba - ja.“ koja se de{ava u teatru. I mislim da je |anje, osve{}ivanje... Mislim da teatar Nedavno sam ~itao u nekim novinama kako je u ljubavi, odnosno u zavo|enju, Temom emocija Popovski se bavio i u veoma va`no da polemike ima, da se jednim delom umire. Umire onim delom da bi stekao ne~iju pa`nju va`no ignoristati ga. Ruku na srce, ta taktika nije predstavi Metamorfoze Ovidija, koja je bavimo pitanjem kakav teatar ho}emo, u kome je dozvolio da mu televizija dikti- nepoznata od vajkada ali joj se znalo mesto, situacija, uzrast, mera... A danas su premijerno izvedena 9. juna u Jugo slo - za {ta se zalaèmo. S druge strane, posle ra sadràj. Pa ne moè pozori{te da dobi- hladno}a i otklon od emocija uàsno moderni i poèljni. Kad to pome{a{ s venskom dramskom pozori{tu. pet predstava koje sam ovde napravio, je trku s televizijom preuzimaju}i njena ~udovi{nom gla|u za ve~nom mlado{}u, pre svega kada je fizikus u pitanju, Jo{ u toku rada na toj predstavi, ose}am se dovoljno doma}im rediteljem sredstva. Na{e tlo je drugo, i ni{ta manje dobije{ mejnstrim savremene emotivne komunikacije, ako se to tako uop{te moè govore}i o svom vi|enju tog velikog u Beogradu i stvarno ne mislim da treba bitno, naprotiv. Danas, po meni, biti ra - nazvati, koji je infantilan. Takav odnos prema emocijama vodi nezrelosti, vodi knjièvnog dela, rekao je: „Ovidijeve da se pona{am kao stranac. Tako|e, dikalan u teatru nije prikazati ~oveka nepravom odnosu prema stvarima, vodi u prazninu, a to sve opet vodi u destruk- Metamorfoze su projekat kojim se duè mislio sam da je stra{no va`no da koji ima sidu i jebe svoju majku da bi ciju i/ili u autodestrukciju.“ vremena bavim i istraùjem ga u raznim napravim teatar koji mene u ovom napravio ne znam {ta. To }e Kurir i rijal- Intervju: Jelena Trkulja

[ta danas u Srbiji zna~i biti mlada ko pripremljeni za ìvot u profesiji glu - VOLIM TRENUTKE U KOJIMA SE OSE]AM ISTINSKI @IVOM glumica na po~etku karijere? maca izlazite nakon {kolovanja? Mlad glumac ili glumica na po~etku „Za mene su gluma i uloge proces koji je vredno i zanimljivo po~inje svoju karije- Profesorka nam je uvek govorila da karijere mora imati poja~anu svest o se na sceni sve vidi i da je reflektor kao nastao verovanjem, posve}eno{}u, prepu - ru. tome da nebrojeno mnogo njegovih Na samom po~etku ove godine dve rendgen, i da najmanje {to moèmo da {tanjem i uz ponovna igranja on se menja, mladih kolega ~eka {ansu isto kao i ona/ uradimo jeste da makar poverujemo u zapaène uloge u pozori{tu i jedna izu- on. I ba{ zbog tako velikog broja njenih ono {to radimo na sceni, da bi nam i obnavlja ili iznova stvara“, kaè Jelena zetna na filmu. Od ~ega zavisi da li }e kolega na tako malom prostoru kao {to je publika poverovala. Da ne smemo da Trkulja start u profesiji biti ovakav, zanimljiv i Srbija, mlada glumica danas, vi{e nego omalovaàvamo ljude u gledali{tu time uspe{an? ikad, mora biti spremna na staus lako {to mislimo da se moèmo sakriti. ajpre Vera u filmu Medeni mesec prodavnice u predstavi êkaonica u Ate- Od sre}e. Mo`da bi ta~nije bilo re}i, zamenljive i potro{ne robe. Ne èlim da razmi{ljam da li sam i Deluje lako kada publika gleda tvoja Gorana Paskaljevi}a gde sa Ne- ljeu 212 gde nepretenciozno, iskreno i uglavnom od sre}e, od „to~ka sre}e koji koliko pripremljena za ìvot glumca, è- boj{om Milovanovi}em i mladim gotovo dokumentarno tuma~i lik iz istini- ostvarenja, ali znam da iza te lako}e N se okre}e”. Ako se „to~ak” zaustavi na lim samo da se prepustim. glumcima iz Albanije, u duhu neoreali - te ovovremene pri~e u kojoj }e se mnogi stoji veliki rad. Kako si stvarala ta dela? vama, najmanje {to moète da u~inite je Svaka generacija glumaca donosi zma koji podrazumeva spontanost u du - prepoznati. Potom, Liza Dostojevskog iz Ne znam da li sam bilo {ta stvorila, ne{to svoje. [ta donosi tvoje generacija? ali sam sre}na ako se ne{to rodilo ili na- gom kadru, igra ènu kojoj tranzicija Zapisa iz podzemlja na sceni Teatra da opravdate poverenje koje vam je sre}a Pretpostavljam da svaka generacija stalo, tek nisam sigurna da to moèmo kreira li~ni ìvot. Zatim, Devojka, {ef „Bojan Stupica“. Glumica Jelena Trkulja ukazala. mladih glumaca donosi nove, sveè, i nazvati delom. Za mene je to jedan proces smele energije. Sem ovog uop{tenog od - koji je nastao verovanjem, posve}eno{}u, prepu{tanjem i uz ponovna igranja on se govora, mislim da je preuranjena zrelost menja, obnavlja ili iznova stvara. ne{to {to bi moglo da okarakteri{e ge- Ko je Devojka, {ef prodavnice u neraciju mladih glumaca kojoj pri pa - predstavi êkaonica u Ateljeu 212? Ka- dam. Danas je zbog manjka posla, na - ko si razumela njene probleme i dileme? àlost, senzacija kad se glumac bavi Ona je ùstra, ambiciozna a`daja. glumom a ne nekim drugim, prinudnim Predstavnik svih mladih ljudi koji ~ekaju poslom. svoj trenutak, otimaju ga, grabe i na kra - Kakav je tvoj pozori{ni ukus? ju dobiju, ali u me|uvremenu ispuste ì - Re}i }u samo da volim da gledam, a i vot koji nije samo posao, i ispuste mir koji da u~estvujem, u uzbudljivim predstava- nastaje u predasima i opu{tanjima u ne - ma gde partneri igraju jedni za druge, prestanim hrljenjima ka uspehu. kad osetim da vole predstavu u kojoj A Liza u Zapisima iz podzemlja? igraju i kad igraju – da igraju do kraja Ona je potpuno druga~ija? svojih snaga, zdu{no i po{teno. Kad pred- Liza je dostojanstvena i ìlava ali stava na bilo koji na~in ostvari kontakt tiha devojka koja protiv svoje volje, silom sa publikom i kad zajedno prodi{u i ljudi prilika ìvi i radi u bordelu. Ona nije kao koji gledaju i glumci na sceni. prostitutke koje su se tamo sna{le, ona [ta voli{, ~emu se divi{, o ~emu ma- tamo ne pripada (iako to hrabro i uporno {ta{? poku{ava) i ne ume da koketira i da se Volim trenutke u kojima se ose}am bez razloga sme{ka. Ona je ozbiljna i istinski ìvom, divim se na prvi pogled zbog toga je druga~ija. bezrazlo`no plemenitim i toplim ljudima, [ta si u svom prtljagu ponela sa a ma{tam o tome da ìvot nastavi Fakulteta dramskih umetnosti i od svoje da me prijatno iznena|uje. Jelena Trkulja profesorke Gordane Mari}? Kako i koli- Olivera Milo{evi}

7 LUDUS 164 Intervju: Mirjana Karanovi}

`no da postoji neko iskusan ko }e da ti pomogne, da te ohrabri, da ti kaè da po - GLUMA JE MOJA STRAST raz nije kraj nego da je to samo jedno od iskustava. Desi se da neki put nema ni - „Pozori{te koje me uznemiri, koje me koga u blizini da ti pomogne. Zato nasto- iskreno nasmeje, to je pozori{te koje volim jim da u njihovoj memoriji ostanu neke da vidim i u kom volim da u~estvujem. Volim re~enice kojih u tim trenucima mogu da se prisete. Mnogi od njih i ne stignu da se ozbiljan, pametan i duhovit teatar. Pred- bave glumom i bez obzira {to je to jako stave u kojima se tragi~no smenjuje s tu`no ja ve} za vreme {kolovanja vidim komi~nim, a koje govore su{tinske stvari o ko to ne}e sti}i, a to su oni koji nisu sve - ìvotu i smislu postojanja“, kaè Mirjana sni koliko je mnogo, mnogo rada potrebno da bi se uspelo u ovom poslu. U glu- Karanovi} mi publika vidi krajnji rezultat koji uvek izgleda tako lako i tako kao da to svako Olivera Miloševi¯ moè. Nije to samo iza|e{ na scenu, izgovori{ neki tekst i tako malo pro{eta{, neki put malo vikne{... Ve}ina ljudi nema e vidim razliku izme|u onoga ka- pozori{tima postoji velika tolerancija ideju kako glumac stiè do tog rezultata i ko sam igrala pre trideset godina i prema anga`manima van ku}e tako da te lako}e. Tako ni studenti koji po~inju o Nkako igram sada. Sada sam mno- je mogu}e imati jo{ poslova, raditi na vi{e tome ne znaju ni{ta. Ali uvek na klasi go iskusnija i mogu mnogo vi{e nego strana. Plate u pozori{tima nisu velike, imam nekoliko njih koji me ozbiljno kada sam po~injala karijeru. Ove godine ali je zato mogu}e na}i dodatni dobro shvate, koji vredno rade i koji }e posti}i je ta~no trideset godina od mog prvog ne{to u ìvotu. Mada u glumi nikada ne profesionalnog anga`mana... Nikad ni - pla}en anga`man, {to mnogi koriste. Kolika je odgovornost pred javno{}u, zna{ kada }e sti}i potvrda za taj veliki sam i{la za nekim stilovima, niti mislim rad i trud. Neki put to stigne odmah, a da imam svoj poseban stil. Imam svoje s obzirom na popularnost glumaca? neki put to jako dugo traje. Neko postane vi|enje {ta pozori{te treba da bude: za Naravno da postoji odgovornost, ali priznat glumac ve} sa dvadeset, a neko mene to je spoj vrhunske tehnike i velike ako neko to ne ose}a i ne ume da po{tuje, emocije. Volim predstave zahtevne u iz- sa ~etrdeset godina. Izme|u te dvadesete i {ta sad da radimo. Nekome to ni{ta ne ~etrdesete morate da trajete, morate da razu, koje nisu prepu{tene trenutnom zna~i. Ja razmi{ljam o sopstvenoj odgo- raspoloènju glumca ili nekakvoj proiz- budete negde i bavite se glumom. I u mo- vornosti, drugi nek misle o sebi. Ne mo - voljnoj improvizaciji. Volim predstave joj karijeri je bilo praznih hodova, perio- koje od mene zahtevaju i mentalni i fi- raju svi da budu na istom tragu. Veliki da kada nisam mnogo radila, ali sam broj glumaca ne èli da izgubi status bi}a znala da moram ne{to da radim, predu- zi~ki i emotivni napor, koje su potpuno Mirjana Karanovi} izgra|ene mizanscenski, vizuelno... i voljenog od publike i zato se ne petljaju u zimala sam bilo {ta, besplatno, u uslovi- izuzetno mi je stalo do svih njenih seg - ne{to {to nije u vezi sa glumom. Veoma ma koji su te{ki. Tako da nema recepta i Najaktuelnije je trenutno to simpa- mene veoma intiman i ekskluzivan doga- menata. Kostim je jako vaàn, i sceno- su retki koji se ozbiljno zaloè za ne{to nema sigurnog puta. To im govorim i poti~no ~udo u Drami o Mirjani i ovima oko |aj. Ljudi koji idu u pozori{te su izuzetni. grafija. Uz sve to mi je najva`nije da po - {to je mo`da malo rizi~nije od pojavljiva- ku{avam da ih na to upozorim. êsto vi - nje u kojoj igrate. [ta ona vama zna~i? To su posebni ljudi. Oni koji ne idu u stoji neka ljudska i humana pri~a koja nja na nekim priredbama. Imati stav kod dim da mi ne veruju i da misle u stilu to Kada sam pro~itala tekst, pomislila pozori{te nemaju razumevanje za to {ta nije povr{na ve} ide po dubini. Nisam nas danas zna~i i izazivanje gneva kod se meni ne}e dogoditi, a meni iskustvo sam da je ta Mirjana toliko daleko od me- ono zna~i i misle da bi svet mogao bez sklona predstavama koje su isklju~ivo govori da ho}e. ne da se sa njom ne bih uop{te bavila. To pozori{ta. A ne bi mogao. rediteljske akrobacije i gde su izvo|a~i nekih koji misle druga~ije. [ta pozori{te danas treba da govori Kako gluma postaje umetnost a ne su neki mali obi~ni dosadni ljudi. Redi- [ta vas van pozori{ta i filma ~ino samo instrumenti ili sredstvo da se pred- posao predstavljanja neke uloge? teljka Iva Milo{evi} mi je rekla da ne ostvarenom i ispunjenom? stavi ideja reditelja. Uloge koje imaju publici, kakvu poruku, kakav signal, Svaku ulogu doìvljavam li~no. Ne Prijatelji. Sve ostalo je forma, {oping, emociju su one u kojima sam najbolja. To kakvo uputstvo za razmi{ljanje treba da brinem i da }e sve biti u redu. Poverova- privatno, nego li~no. Za mene to nije ne- la sam i po~elo je da se de{ava ~udo, iz frizura, kuvanje, sport... To je uglavnom mi nekako najbolje stoji“, kaè Mirjana uputi? Karanovi}. {to {to predstavljam ljudima nego ne{to probe u probu su ti likovi po~eli da se popunjavanje vremena. Samo prijatelj- Pozori{te koje me uznemiri, koje me {to ìvim pred njima. Kad iza|em na sce - otvaraju na neobi~an na~in. Tako sam stvo i ljubav moè da me van toga ispuni. Kako vidite pozori{ni trenutak u iskreno nasmeje, to je pozori{te koje vo - Srbiji danas? nu ne interpretiram ve} kreiram taj lik. do{la do zaklju~ka da se ta Mirjana i ja Ni{ta drugo. Gluma je moja strast i ja ne- lim da vidim i u kom volim da u~estvu- Postajem ta osoba, dajem joj sve svoje i ne razlikujemo u sadràju nego u ìvot- mam potrebu da se odmaram od nje i ra- Nije se to mnogo promenilo od nekih jem. Volim ozbiljan, pametan i duhovit prethodnih dana. Pozori{te je za mene spolja i iznutra. Sve, i svoj krvotok i svoj nom mizanscenu, iskustvu, ambicijama. dim ne{to drugo. Nemam potrebu da tro - teatar. Predstave u kojima se tragi~no konstanta. Stalno pristiù neki novi mla - èludac i svoje mi{i}e i sve svoje. Kao i Ona i ja imamo isti ljudski lik, a to je ta {im energiju na druge stvari. I kad ne{to di ljudi i prolaze svoj put do scene. Drago smenjuje s komi~nim, a koje govore su { - sve svoje emicije. Tako da u trenucima emotivna su{tina u kojoj se svi prepoz- drugo radim: ~itam, slu{am muziku, ba- mi je da beogradska pozori{ta stalno tinske stvari o ìvotu i smislu postojanja. dok sam na sceni ili kad radim ne{to is- najemo. Ti mali ljudi se samo iz svoje su- vim se sportom, sve to vidim kao ulaga- odràvaju taj trend priliva mladih umet- {tine nisu otisnuli u ne{to vi{e. Zadràli nje u taj moj jedan ìvot u kom gluma ne- nika. To je zdravo za teatar. Sa druge su to svoje ìvotno ~am~e. Neki iz tog ma neko ogra|eno mesto. Nije to za mene strane, pozori{te kod nas stalno preìv - ~am~eta razviju ~itav jedan novi svet, a posao pa da sa proba odlazim u privatan ljava, veoma je ìlavo i pored svih neda - neki, kao ta Mirjana, ostanu zauvek u ìvot. Kod mene to ne postoji. Kad se }a. A, opet, ono sada nekako i stagnira. njemu. Oni zbog toga nisu manje vredni pribliàva premijera ja sam to {to radim i Potrebna je ovde ozbiljna akcija dru{tva i kao ljudi. samo se time bavim. I kod ku}e. Tako da dràve za unapre|enje pozori{ta, za stu - Zanimljivo je kako ste nadgradili taj nije lako biti prijatelj nekom panje na jedan novi i vi{i nivo. Ali to je tekst... glumcu ili ìveti sa glumcem. potrebno i ~itavom na{em dru{tvu. Mi - Ivorov tekst nam je ponudio materi- slim na bolji organizacioni model, po jal za nadgradnju i zato je dobar. Nisam uzoru na modele evropskih zemalja. Tre- glumica koja se bori za replike i za to da nutno se br~kamo u jednoj ustajaloj bari {to vi{e toga izgovori na sceni. Naprotiv, prethodnih sistema. Kriza u na{em pozo- ~esto {trihujem svoj tekst, jer pravo }u ta - ri{tu je organizaciona, sve druge potenci- nje nekada moè biti uzbudljivije od ono - jale imamo. Radujem se {to prolazi kriza ga {to se kaè. U ovom tekstu izme|u tog reditelja, {to su se pojavili neki mladi napisanog minimalizma stoji ~itav jedan kreativni ljudi. Tu su njih troje, ~etvoro ìvot. Te praznine smo ispunili uzbudlji- Ludus ne moè koji su stvarno vrhunskih potencijala, u vim sadràjem. I izgovorili smo svaku stanju su da rade velike predstave, a tu je Drama o Mirjani, Jugoslovensko dramsko pozori{te (Foto: Emma Szabo) napisanu re~. bez i desetak onih koji obe}avaju i u stanju Iz va{ih uloga na filmu najvi{e se su da bilo gde urade pristojnu predstavu. Vi ste i profesor glume, imate svoju pred kamere postoji samo to. Ako je moj pamte ti krupni planovi, izrazi lica puni Ministarstva Tako|e, mislim da je ovo vreme u kom se klasu. [ta pri~ate svojim studentima partner neko u koga treba da budem za - emocija, ~ini mi se da u pozori{tu ipak kvalitet meri popularno{}u, brojem ~la - kako da postanu i opstanu u toj profesiji? ljubljena, zaljubljena sam do poslednje sve ide od re~i? za kulturu naka u svim mogu}im novinama, po to - Mnogo im pri~am i to je moj posao. }elije moga tela u tom trenutku. Kad se to Da, ali ne u onoj meri u kojoj je to bi - me da li je neko in ili aut, pa predstave Ali sve to je ni{ta prema konkretnom zavr{i onda vi{e nisam. Mada mi se de - lo ranije. Do publike se moè do}i i u koje ne fasciniraju spolja{njom atraktiv- iskustvu koje ih nau~i da je ono o ~emu {avalo da se ta emocija produì i nakon onome {to stoji iza teksta. Pre desetak Republike no{}u, velikim glumcima i skandalom govorim blizu istine, ako nije istina sa- scene. Nisam jedina koja shvati da je to godina otkrila sam malu scenu. Do tada ostaju u senci. ma. Naàlost, u ovakvim zanimanjima priznanje lepoj emociji koju smo usposta- sam isklju~ivo igrala na velikim. Onda Srbije, Kakav je po vama poloàj glumca sticanje iskustva je veoma bolno i pove- vili na sceni ili ispred kamere. I to obi~no sam oti{la u Sarajevo, u Kamerni teatar sada i ovde? zano s velikim lekcijama koje su izuze- ne traje dugo. Retko su odrìve gluma~ke 55. To je jako mali prostor u kome se go- a verujemo da Mislim da glumci u dru{tvu general- tno te{ke. Ja, kao nekakav roditelj ili veze koje po~inju na sceni ili ispred ka - tovo dodirujete sa publikom. To je jako no imaju dobar poloàj. Ljudi ih vole i njihov staratelj, volim da ih upozorim i mere, jer nisu stvarne. Za mene je gluma intimno i publika moè da vidi svaku i ni Ministar stvo po{tuju – omiljeni su kao li~nosti. Sa da ih pripremim za te udarce i prepreke ne{to vi{e od posla. To je igra u kojoj minimalnu nijansu u va{oj igri. Trenu- druge strane mislim da nemaju veliki koje mogu da izazovu povrede, da ih ne - u~estvujem i kojoj se sva predajem. Oz - tno mi nije nikakav izazov da igram na ne moè bez uticaj na dru{tvo, poput onog koji ima kako pripremim na padove. Da bi ne{to biljno ìvim tu igru svaki put. Potpuno velikoj sceni. Volela bih da radim pred- estrada. Ali, kako drugi ljudi ìve u ovoj zbilja nau~io mora{ da pada{ i da se sam fascinirana ovim poslom koji uvek stavu za dvadeset-trideset ljudi i da se Ludusa zemlji glumcima je sasvim pristojno. U diè{. Kao kad u~i{ da hoda{. Zato je va - neko ~udo napravi sa mnom na sceni. tome potpuno predam. Pozori{te je za

LUDUS 164Lu 8 Intervju: Ljubomir Bandovi} @IVIMO U @ANRU FARSI^NOG HORORA SA ELEMENTIMA MELODRAME „Bahatost i nedostak inteligencije su jed - Pitanje nemorala je prisutno i u Pa- zarnom danu, koliko je ~ovek spreman nostavno – kobni. Pametni ljudi su oda vno da u~ini sve za svojhu guzicu. Imam uti - sak da {to vi{e vreme odmi~e sve vi{e se rekli – ako od naroda oduzmete kulturu i gubi pojam op{teg dobra, smisao za do- umetnost ni{ta vi{e od njega ne}e ostati.“, brobit neke ve}e celine... Ljudi pod paro- lom „mi to za dràvu i za op{tu stvar“ kaè Ljubomir Bandovi} po~ini{e i najgore stvari a sve zarad svog dèpa i svog dupeta. Ako se neka la` a nedavno odrànom Me|unarod- u kojoj se on pominje ili koju izgovara, na dovoljno dugo ponavlja ona dobija tret- nom pozori{nom festivalu u Rijeci ovaj ili onaj na~in, provla~i se osmeh. A man istine. Nnagrada za najbolju mu{ku ulogu taj osmeh nije prepotentnost. Ne. On svi- Meni je u tom Pazarnom danu naj- pripala je gluma~kom tandemu Nikola ma gleda u o~i i svojim pona{anjem do- uzbudljiviji lik Miri}ije. Bolesna èna, Ristanovski – Ljubomir Bandovi} za ulo - kazuje da je ìveti istinu upravo nepro- skrajnuta od ljudi i na nesvestan na~in ge Ahmeda i Hasana u predstavi Dervi{ i cenljivo, da moèmo mi konstruisati svo - spasena od toga da bude okaljana ne mo - smrt Me{e Selimovi}a u reìji Egona Sa - je ìvote po ovim ili onim modama i tre - ralom, preciznije dùka~kim pona{anjem vina a u produkciji Narodnog pozori{ta nutnim normama ali to nije ono pravo. i stvarima koje se oko nje de{vaju, a koja Beograd. Hasan to zna i ume. îni se da je bogzna opet dokazuje da ekstrem ra|a ekstrem. Kritika ga neretko hvali, publika ub - kako te{ko, komplikovano. A zapravo je Svi oko nje su ekstremni egoisti, ekstrem- raja u svoje miljenike a na pitanje da li je jednostavno, treba samo zakora~iti na taj no misle samo o sebi a to u njoj probudi o~ekivao nagradu u Rijeci odgovara: „Is - put. Genijalne stvari su gotovo uvek vrlo da ona ekstremno misli samo o drugima. kreno, nisam. Posebno s obzirom na ~i- jednostavne. Ho}ete da kaète da je eskapizam njenicu da je Nikola Ristanovski u ulozi Taj odnos Ahmeda i Hasana otvara jedina mogu}nost da se ~ovek ne uprlja? Ahmeda Nurudina neprikosnoven. Igra- i pitanje morala koje se danas ne ~ini po- Pa, moglo bi se i tako re}i. Skoro ju}i Hasana trudio sam se da ne smetam, sebno bitnim? sam, dodu{e u {ali, rekao – da mi je da da pomognem. Pretpro{le godine u~estvo- Ho}ete re}i da to pitanje morala da- me neko pozove u vojsku da se odmorim vavo sam na istom festivalu sa pred- nas nije prisutno. Moral vi{e ne stanuje malo. Ima ne{to u tom odvajanju od sveta stavom ]eif i tada je moja uloga Salka ovde. Mislim da, sa jedne strane, ljudski i teku}ih dru{tvenih vrtloga i kad ti je propisano od 0 do 24 {ta }e{ da radi{... bila vrlo zapaèna. Sam sebi sam objas- organizam nije dovoljno spreman na br- Umori se ~ovek od ovog haosa i bezna|a. nio da je ova nagrada i neka sublimacija ze promene koje se u globalnom smislu Lik Bogoljuba u Pazarnom danu je prethodnog i ovog, da kaèmo, uspeha, te de{avaju. Brzina evolucije ~oveka ne va{a prva glavna uloga? je na taj na~in zasluèna. Stvarno mi je moè da isprati brzinu evolucije ~ove- Da, ali tu je ansambl Ateljea, vrsni drago {to sam je dobio na tom festivalu u ~anstva. Samim tim se i dolazi u rasko- glumci... Iskren da budem, bilo mi je i Rijeci, {to je to u dublu s Nikolom, {to je u rake i nerazumevanja. svojevrsno optere}enje ta ~injenica. Jer, Ljubomir Bandovi}, dobitnik nagrade za najbolju mu{ku ulogu na me|unarodnom predstavi koju gotovo najvi{e volim... Eto, Ahmed ima konkretan problem koji do sada sam navikao da delujem iz dru- pozori{nom festivalu u Rijeci ima nekoliko segmenata zbog kojih je ta je re{iv, ali on u bilo kom mogu}em na- gog plana. Dobro i udobno funkcioni{em nagrada ba{ posebna.“ ~inu njegovog re{avanja vidi samo zlo. kad svojim kolegama nabacujem loptu. U Hasan, lik koji igrate je i svojevrsna Hasan je tu da kaè – ne, ne}e{ ti biti lo{ stvari mi je najteè sa ulogom Bogoljuba moralna upori{na ta~ka Ahmeda Nuru- ~ovek ako potplati{ da bi spasio brata za bilo to {to on vu~e celu radnju, {to se cela Principijelno – ideja o promeni moè biti na sebi. Pametni ljudi su odavno rekli – dina? koga svi znamo da nije kriv. Ti si samo u radnja oslanja na njega a on je inferio- radikalna, ali na~in na koji se ona ako od naroda oduzmete kulturu i umet- Jeste. Zanimljivo je, a to mnogi i ne nu`di odigrao lo{u igru ali to te ne ~ini rac, slabi}. Zadràti pa`nju publike da sprovodi ne sme biti radikalan. nost ni{ta vi{e od njega ne}e ostati. A nije znaju, da je Me{a Selimovi} Hasana na- lo{im ~ocekom. I taj njihov odnos je vrlo prati njegovu tragediju a da je on zapra- @ivimo u ànru farsi~nog horora sa nikakva tajna da kad dovede{ narod do pisao po uzoru na svoga oca. Negde sam jednostavan. Ima jedna va`na replika, vo inferiorac to je ne{to {to bi, recimo, za elementima melodrame. Od svega se kod ivice egzistencije moè{ njim da manip- pro~itao da je rekao da je traìo uzor, lik uveli smo je na nekoj 7, 8. reprizi. U tre- ìvota fantasti~no uradio Bata Stojkovi}. nas mora napraviti i bioskop. [ta mislite uli{e{ ako ho}e{. iz ìvota koji ima i dovoljno autoriteta i nutku kad on mene uvodi pijanog i ~vrsto Jeste li traìli prototipove u realnosti da Nema~ka recimo nema Legiju, ili vi{e S druge strane, sami sebi smo dodat- ìvotnosti. Hasan, kao junak romana i me drì ja sam na jednoj predstavi ispalio rade}i taj lik? takvih ljudi. Naravno da ima, nego se no zabiberili ~orbu. Do|e{ na trafiku i predstave, sam sebi je obezbedio ozbiljnu „ho}e{ me pustit, molim te“. Onda smo Ni{ta posebno ni konkretno. Mada, tamo ne zna ko su oni, ni kad dolaze ni kaè{ „kutiju malbora, molim vas“. A s privilegiju a to je da gleda ljudima pravo negde iza scene prepoznali da je to su - kad ih sklone... Pazarni dan je krvava farsa koja sluì druge strane ~uje{ „da}u ti samo ne moj u o~i. On je istovremeno i moralan i re - {tina njihovog odnosa; ma pusti vi{e te Kako vidite situaciju u kulturi? da se pogledamo u ogledalo. Neko je re - da me moli{“. Pa {ta treba da kaèm, daj alan. A to zna~i, primerice, da on zna da fraze i bogove, i spasavaj ìvog ~oveka. kao da je ovaj narod 70 posto {kart. Bojim Tu`no. Ruinira se, marginalizuje... mi kutiju malbora, stoko jedna. To bi je moralno lo{e podmi}ivanjem izdejstvo- Sad ìvi{ ovog trenutka na ovoj planeti, se da je to ta~no, ~ak i taj procenat. E, mi Mislite li da je slu~ajno da su naj us pe - valjda bolje razumeli. E, to smo mi sebi vati da pravda bude zadovoljena, ali je ne pri~aj mi o vasioni nego daj da uradi- igramo tih 70 posto. {nije zemlje na svetu najtradicionalnije, tako|e vrlo svestan da ìvi u svetu gde je mo {ta moèmo danas i ovde, makar to Bahatost i nedostak ineligencije su poput Japana, Kine, [vedske. Ako je moja dozvolili. Politi~ari su takvi kakvi su, a to jedini na~in. Ali on je toliko i po{tovan podrazumevalo da uprljamo ruke do la - jednostavno – kobni. Slikovito – to je kao ideja da li~im na bilo kog de~ka iz Za- mi smo uz njih takve sebi pride dozvolili zato {to zastupa pravdu i istinu. kata ali je bitno da obraz ne uprljamo. kada imate derbi u gradu i poja~ana je padne Evrope koji ima 33 godine, onda taj me|usobni sunovrat. Mi smo genijalni Kada sam davnih godina pro~itao Pitanje morala je prisutno i u pred- bezbednost a vi, zato {to ste glupi, ne ne mogu da napredujem kao ja nego sa - doma}ini i genijalni gosti, ali ne roman prvi put i kada sam ga ~itao zna- stavi Pazarni dan Ace Popovi}a u reìji prikrijete tu poja~anu bezbednost nego mo kao bolja ili lo{ija kopija. ôvek moè umemo da budemo kom{ije. ju}i da }u igrati Hasana u svakoj re~enici Egona Savina... naprotiv njome bodete o~i i izazivate. da napreduje samo ako zadrì sebe i radi A. Dobrovi} LUTKARSKA PREDSTAVA O NEMOGU]OJ LJUBAVI Nakon sedam premijera na Ve~ernjoj sceni Reditelj i kompozitor Atila Antal objasnio je kako su u predstavi poku{ali „Radovi}“, u ovom pozori{tu krajem maja da do~araju situaciju u kojoj je mogu}a izvedena je i nova lutkarska predstava takva ljubav, i na{li su je u radosti de~je „Prugasti Ma~ak i Gospo|ica Lasta“ po igre, zbog ~ega su i sve lutke izra|ene od svakodnevnih predmeta kojima se deca tekstu slavnog brazilskog pisca @orà igraju. Glavni glumci Milo{ An|elkovi} i Amada Jovana Cvetkovi} izrazili su àljenje {to se lutke kod nas i dalje tretiraju kao „lut - or` Amado je knjigu Prugasti Ma- doma}im pozori{tima za decu, a samim kice“ za malu decu, odnosno ne prepo - ~ak i Gospo|ica Lasta napisao jo{ tim je pretrpelo i najmanje promena. znaje se njihov veliki kreativni i vizuelni @1948. godine, kao poklon za prvi „Zato smo odabrali da postavimo ovaj potencijal, {to }e ova predstava, kako se ro|endan njegovom sinu @oau @orìju. naslov koji ne spada u korpus uobi ~a - nadaju, promeniti. Prugasti Ma~ak i Gospo|ica Lasta (Foto: \or|e Tomi}) Tekst je bio izgubljen do 1978, kada je jenih predloàka za lutkarsko pozori{te. Pored pomenutih glumaca, u pred- deca te{ko shvatila sve nijanse i slojeve gradaa, a sve to u okviru Evropskog pro- prvi put objavljen, a sada je ova poeti~na Re~ je o univerzalnoj knjizi sli~noj ‘Ma - stavi igraju i Marijana Petrovi}, Nenad samog literarnog predlo{ka. jekta teatara jugoisto~ne Evrope. pri~a o nemogu}oj ljubavi izme|u dve Radovi}, lom princu’ ili ‘Dobrom drvetu’, koja se Prugasti Ma~ak i Gospo|ica Lasta Tokom leta pozori{te }e sa hit pred- ìvotinjske vrste posluìla kao libreto za Goran Balan~evi}, Tatjana Stankovi} bavi idejama razli~itosti, dru{tvene prih- pretposlednja je premijera u „Radovi}u“ stavom Knjiga lutanja Dalije A}in gosto- lutkarsku predstavu koju je na scenu i Predrag Todorovi}, dramatur{kinja je vati na ~etiri festivala u Aziji (u Japanu i „Du{ka Radovi}a“ postavio mladi reditelj vatljivosti i neprihvatljivosti, tolerancije i bila Vanja Nikoli}, a total dizajn (lutke, u ovoj sezoni, i prva od dve predvi|ene Ju`noj Koreji), ~emu su pored organiza- Atila Antal. netolerancije. Mislim da su to teme koje scenu, kostim) osmislio je Filip Jevti}. lutkarske predstave u ovoj godini. Usle- tora zna~ajan doprinos dali i Sekretarijat Kako je podsetila upravnica Anja definitivno treba obra|ivati u Srbiji, i to Predstava je namenjena pre svega deci di}e koprodukcija sa Lutkovnim gleda- za kulturu grada Beograda i Ministar- Su{a, lutkarstvo kao vrsta pozori{nog ba{ u pozori{tima za decu i mlade“, za- nièg {kolskog uzrasta, po{to bi, po mi - li{~em iz Ljubljane, kao i sa Mini tea- stvo kulture. izraàvanja pomalo je zapostavljeno u klju~ila je Anja Su{a. {ljenju kreativnog tima, sasvim mala trom, jo{ jednim pozori{tem lutaka iz tog T. Spasi}

9 LUDUS 164 Intervju: Slobodanka – Caca Aleksi} i Branko Mili}evi} „PU@“ JE SAMO ZA DECU I ODRASLE „Veoma sam zadovoljna jer se nismo opustili i za decu i za odrasle. Branko je smislio odli~an slogan koji stoji na svakom na - uìvaju}i u dosada{njim uspesima ve} smo {em programu: „Ova predstava je isklju - postavili jo{ vi{e kriterijume za kvalitet ~ivo za decu i – odrasle“. predstava, kaè Caca. „Poslednjih godina Neizbrisiv trag, naro~ito po~etkom sedamdesetih godina, vi kao rediteljka, primetio sam poplavu razmaène dece, pa a Branko kao glumac, ostavili ste i u „temi je sinula ideja da roditeljima pruìm atru za odrasle“ predstavama Hamlet u pojas za spasavanje. Ako taj pojas napi{em, podrumu, Okovani Prometej... Da li vam se nekad pojavi èlja da mu se autorski zva}e se ’Laza, materina maza’“, veli vratite ponovo, bar jednom predstavom? Branko CACA: Apsolutno ne. Da se ta èlja pojavila – ni{ta lak{e, otvorili bismo ve - d zajedni~kog recepta, „skr~kanog“ dona Aleksandre Milavi}-Devis izazvao ~ernju scenu u „Puù“. Me|utim, kao {to nekih davnih dana, a koji podrazu- je pravo ushi}enje publike. vidite, ostajemo verni samo i jedino deci. Omeva da svaka predstava Pozo - Kakvi su planovi za narednu, 34. BRANKO: Caci su dugo nudili reìje ri{tanca Pu` osim zabavne, nu`no mora sezonu? za odrasle pre nego {to je svima ipak da ima i dominantnu edukativnu notu, CACA: Planiramo nekoliko premije- postalo jasno da je na to niko ne}e nago- „keva i }ale“ ove popularne de~je teatar- ra od kojih }e prva biti izvedena u okto- voriti. Meni jo{ uvek nude uloge za odra- ske „kuhinje“ Slobodanka – Caca Alek- bru. Radi se o tekstu Bore Petkovi}a Lu- sle, ali ni ja ne pristajem. Jedno vreme su si} i Branko Mili}evi} Kockica ne odstu- nja i Maza, koji }e reìrati Ana Radivoje- me nagovarali da napi{em komad za paju, {to bi se reklo, ni pedalj. Naravno, vi}-Zdravkovi}. Ovo }e joj biti ve} tre}a „veliko“ pozori{te. Laskalo mi je {to su za tako ne{to i nemaju nekog posebnog reìja kod nas. Tako|e, planiramo da me „loìli“ dobri poznavaoci dramatur- razloga, jer je vi{e nego o~igledno da ta - vratimo ponovo na repertoar predstavu gije kao Sa{a Milosavljevi} i @eljko Hu- kva kontinuirana repertoarska politika, Ma~ka u ~izmama koju nismo igrali ne - ba~ i rediteljski par Jug i Ana Radivoje- donosi pozitivne rezultate koji se ogleda- koliko godina. vi}. Budu}i da je stvarala{tvo za decu, na ju, ne samo u raznim nagradama, ve} i u BRANKO: Dok sam pisao Zlatokosu, neki na~in, ipak na margini pomi{ljao velikom odzivu publike koja, za skoro malo sam se umorio od pisanja, pa sam sam da bi moj dramati~arski rad za decu svaku predstavu, uvek traì „kartu vi{e“. re{io da se odmorim. Ali, ni{ta od toga. dobio na „teìni“ ako se oprobam i za Na samom kraju ovogodi{nje 33. sezone, Poslednjih godina primetio sam poplavu odrasle, ali se ipak nisam odlu~io. Me |u- sumiraju}i njene rezultate, na{i sagovor- razmaène dece, pa mi je sinula ideja da tim, nedavno sam objavio knjigu ànra nici, uprkos nekim nepredvi|enim okol- roditeljima pruìm pojas za spasavanje. popularne psihologije ili, da kaèm, pri - nostima, ne skrivaju odu{evljenje onim Ako taj pojas napi{em, zva}e se Laza, menjene filozofije. Zove se Prizemljena {to je postignuto u prethodnih devet me- materina maza. sre}a. Kad je ~itam ~esto mi se ~ini da bi seci. Pomenimo i to da su bili u najuòj „Pu`“ je sazdan po meri, pre svega od toga mogla da se napravi predstava dece, ali sa druge strane primetno je, konkurenciji za nagradu grada Beogra- za moje „stare, sada odrasle drugare“. naro~ito poslednjih desetak godina, da u da za pozori{no stvarala{tvo za 2009. Ne{to kao monokomedija o smislu ìvota tim predstavama uìvaju i roditelji koji- Caca i Branko gudinu, kao i i to da ih prati glas kako su i sre}i, ilustrovana scenskim medaljoni- ma bi sve to {to se de{ava na sceni, po „pobili prirodne zakone“ jer, isti~u i po - ma sa jo{ nekoliko u~esnika. CACA: Volela bih da je dobijem, ali predstavu, ali smo jedva izgurali po{to je nekom nepisanom pravilu, uglavnom tek za petnaestak godina. zori{ni znalci i publika, dokazali su kako trebalo da bude dosadno i monotono. Vas Kad smo ve} kod „velikog“ pozori - bilo vi{e od 70 u~esnika, a u jednom tre- BRANKO: Voleo bih da Caca i ja je „Pu`“ veliki, umetni~ki snaàn, spre- dvoje ste, ipak, uspeli da „razbijete” taj {ta, kako vidite i ocenjujete njegove ak- nutku su svi bili na sceni koja je {iroka dobijemo jednu zajedni~ku nagradu, ali tan, brz i kvalitetan... stereotip? tuelne (ne)prilike? samo pet, a duboka tri i po metra. Tu je CACA: Veoma sam zadovoljna jer se CACA: Pozori{te u~estvuje u de{a - ne bih èleo da to bude nagrada za ì- BRANKO: „Pu`“ je po~eo kao putu- stala ~ak i torta ~iji je pre~nik bio ~itav nismo opustili uìvaju}i u dosada{njim ju}e pozori{te. Gostovali smo po celoj, vanjima kao jedan od segmenata ìvota. votno delo, ve} da to bude nova zgrada uspesima ve} smo postavili jo{ vi{e krite- Sve {to se de{ava oko nas odraàva se i Pozori{ta „Pu`“. metar i po. Odigrali smo deset predstava onoj velikoj zemlji, ali uglavnom radnim pred prepunom salom. rijume za kvalitet predstava. Tako su ove danima u {kolama, zna~i gotovo nikad na sceni. Pozori{tu ne moè i ne sme biti [ta smatrate svojim najve}im dosa- BRANKO: Veseli vremeplov jeste bio sezone iza{la dva nova hita – Zlatokosa i vikendom. Kad smo dobili salu gostova- bolje nego narodu. da{njim umetni~kim dostignu}em? San letnje no}i. nja smo nastavili, a vikend je postao BRANKO: Ima odli~nih predstava, CACA: Mislim da je to je predstava celovito umetni~ko delo koje je sadràlo BRANKO: „Pu`“ ima isti status kao glavni za takozvanu „slobodnu“ prodaju. ali ima i lo{ih. Uvek je tako bilo. Ali Veseli vremeplov. Napravili smo je povo- odlomke iz na{ih najboljih predstava, ali Zvezdara teatar. Nemamo gluma~ki an- Zna~i, za decu koju dovode roditelji. Tako najàlije {to ima najvi{e dosadnih pred- dom tridesetogodi{njeg jubileja. Jubileji se ne slaèm da je to bio na{ vrh. Mada bi sambl, a prihod s kase je veoma vaàn. U smo prvi u Beogradu po~eli da negujemo stava. Ve}ina nas u pozori{nom svetu obi~no nisu umetni~ke tvorevine, me|u- se moglo re}i da stvaranje jednog novog jednom trenutku izgledalo je da }emo „porodi~no pozori{te“. slaè se da smo ve} vi{e godina u velikoj tim mi smo re{ili da budemo druga~iji. pozori{ta ne moè da se kategori{e kao zbog svinjskog gripa totalno da propad- CACA: Morali smo da smislimo krizi s tekstovima. Branku sam zadala da napi{e tekst, ali umetnost, usu|ujem se da kaèm da je nemo. Sre}om, izvukli smo se i mi i na - „trik“ koji }e privoleti i roditelje da rado Bogatoj kolekciji raznih nagrada da to nipo{to ne bude uobi~ajeni recital u glavni elemenat umetnosti nadahnu}e rod. Onda su nas „~astile“ lo{e vremen- (Caca pro{le, a Branko ove godine) pri- kome glumci ~itaju iz „jelovnika“ istorij- dolaze u „Pu`“. Deci ne smeta kada se i koje smo nas dvoje uneli i u „neu met - ske prilike, pa smo imali dosta publike roditelji zabavljaju. Naprotiv. Oni koji u druìli ste i „Zlatni Beo~ug“, najvi{e go- ske podatke o teatru, niti scenario sa koja u maju obi~no po~inje da ide vi{e na to ne veruju malo znaju o de~joj psiholo- di{nje priznanje Kulturno-prosvetne za - kon feransom izme|u ta~aka iz raznih ni~ke“ delatnosti oko kreiranja „Puà“. izlete nego u de~ja pozori{ta. Kraj sezone giji. Veoma je bitno za dete da posle pred- jednice Beograda. Tom nizu, ~ini se, predstava, nego da to bude pravi pozo- Zato je „Pu`”, ipak, u celini Cacino zavr{en je blistavo. San letnje no}i po stave moè da razmeni utiske sa rodite- nedostaje jo{ jedino nagrada za ìvotno ri{ni komad sa zapletom, peripetijama i i moje umetni~ko remek-delo. tekstu i u reìji mlade rediteljke iz Lon- ljima. Uostalom, i glumci vole kad igraju delo? raspletom. Imali smo probe kao za svaku Mikojan Bezbradica Intervju: Milica Mihajlovi} ODRASTALA SAM SA VEROM U UMETNOST „Verujem u mo} kulture, a naro~ito u mo} Popovi}eva Miri}ija je èna o kojoj manuto u toj èni, kao, uostalom, i u ko- gotovo sigurno niste mogli da saznate u madu. pozori{ta. Duboko verujem da pozori{te stvarnom ìvotu - malo je verovatno da Pomenuli ste saradnju sa rediteljem, neko drì zaklju~anu bolesnu ènu se- Pazarni dan je reìrao Egon Savin, veli- uti~e na svest ljudi“, kaè Milica Mihajlovi} dam godina, kao {to se to njoj desilo. [ta ko ime na{eg savremenog pozori{ta... radi glumac u tom slu~aju, kako gradi Da, ovo je tre}i put da radim s njim, lik za koji nema realnu podlogu? pre toga su bile Smrtonosna motoristika i Oslanja se na ma{tu, ma{ta je vaàn [uma Ostrovskog. Mi lepo sara|ujemo, Sonja ¬iri¯ deo gluma~kog posla, a velika pomo} je i druìmo se, volimo da radimo zajedno. ako glumac radi s rediteljem i partneri- Verujem u njegov dar i pamet, i uz njega iri}ija iz Pazarnog dana tre}i je Ejmin pogled, ûdo u [arganu i Prljave ma koji ga inspiri{u i koje on inspiri{e, se ose}am sigurno i slobodno. lik Aleksandra Popovi}a koji je ruke. Gostuje na sceni Jugoslovenskog tako da je uloga svakog od nas kolekti- Miri}ija je tre}a Popovi}eva junaki- van ~in. Zlo i naopako bi bilo kad bih ja nja koju ste oìveli na sceni. Da li ih je MMilica Mihajlovi} oìvela na dramskog pozori{ta u Prevo|enju, Pred sce ni. Prvi je bila Desanka iz Ljubinka i inspiraciju za sve likove koje tuma~im mogu}e spojiti u jednu ìvotnu pri~u? penzijom, [umi i No}i ubica. Za ulogu traìla u svom poznatom iskustvu! Ima Oboàvam Acu Popovi}a, onako bez- Desanke koji je igrala dugo i nadahnuto Gospave u predstavi ûdo u [arganu do- tu i nekog bajanja, i neke metafizike, ne rezervno ga oboàvam, i imam sre}u da Sva ova tri njegova komada u kojima na po~etku karijere, a zatim Katica u moè se ba{ skroz ni objasniti kako se ga igram. Ponekad, kad se ~ini da je bila je nagradu „Zoran Radmilovi}“, a za sam igrala su skockani, ~vrsto su skroje- Smrtonosnoj motoristici. gradi lik. Bave}i se glumom i odgoneta- konfuzan i nesre|en, ima se onaj divan ulogu u filmu Miroslava Mom~ilovi}a Milica Mihajlovi} je glumica Ateljea njem likova ja sam zapravo odgonetala i ose}aj da ima{ posla s piscem koji je u ni. Uskakala sam i u Mravlji mete`, to je 212 od 1998. godine, gde trenutno igra u êkaj me ja sigurno ne}u do}i „Caricu sebe i ljude oko sebe. A ovo je beskrajno svakom zarezu darovit, u svakoj re~i ne- bio jedan od Popovi}evih apstraktnih predstavama Smrtonosna motoristika, Teodoru” za najbolju glumicu. inspirativan lik, toliko je sve ludo i su - ponovljiv, koji je rasko{an, jedinstven. komada. Kad krene{ da se igra{ s njego-

LUDUS 164Lu 10 vom likovima to je kao da u|e{ u luna ka nekim drugim fanaticima i hoh{taple- Ni{ta u nameri da bude samo jedno nije park, i mene to uzbu|uje. Aca Popovi} rima, a sve je to zdudano u jedan pazar- dobro. Prejednostavno je. Pozori{na prepoznaje mnogo toga, i meni su ljudi iz ni dan, u jednu ku}u, i sve to tako li~i na umetnost komunicira s ljudima, ìv njegovih komada poznati, on gra|u crpi nas! ~ovek je ispred tebe a to je nezamenljivo. iz mentaliteta. Pri~a se da je sve te pri~e Nedavno se povodom festivala „Mu- Zato pozori{te opstaje od kad je sveta i on crpeo iz detinjstva, od tetaka sa Uba, cijevi dani“ ~ula re~enica koju i ina~e veka, zato je ono neuporedivo iskustvo sa ali mislim da je ta pri~a previ{e pojedo- ~esto sre}emo a koja glasi da kultura bilo ~im drugim. Zato moè da se desi da stavljena – ~ovek je jednostavno bio ge - spaja ljude... su bioskopi prazni a da su pozori{ta puna: jednostavno, ne moè{ pozori{te da nije i nema {ta drugo. Izuzetno volim da Verujem u mo} kulture, a naro~ito u unese{ na DVD-ju u ku}u, a bioskop ga igram, ba{ volim. Ube|ena sam da se mo} pozori{ta. Duboko verujem da pozo- moè{. nekako likovi i glumci pronalaze u ìvo - ri{te uti~e na svest ljudi. Iz umetni~ke Ako sam dobro prebrojala, igrate u tu. sam porodice pa sam nekako tako i gaje- osam predstava. Da li imate neko ve~e U Pazarnom danu pod istim kro vom, na da verujem u umetnost, pa sam mo- za sebe? kao u Vavilonskoj kuli, ìve ljudi `da i zato ube|ena da ~ovek postaje bolji U sedam-osam, Prljave ruke gotovo razli~itih, ali fanati~nih uverenja i opre- kad doìvi katarzu gledaju}i neku pred- deljenja. Miri}ija, na primer, traì spas u stavu. da vi{e ne idu, a i [argan je povremeno Bogu i molitvi. Kaù da je fanatizam Predstave u kojima igrate ne zabav- na repertoaru. Imam deset predstava me- proizvod kriznih vremena. Da li se sla- ljaju onog koji ih gleda. [ta mislite o se~no, zna~i svako drugo-tre}e ve~e, {to ète? komercijalnim projektima u pozori{tu? je taman izdr`ljivo! Pa jeste, kod nas su, hvala bogu, kri - Da li bi pozori{te u sivoj i te{koj svakod- Da li gledate tu|e predstave? zna vremena uvek. U Pazarnom danu nevici trebalo da bude {areno ili ne? Da, naravno! Odu{evljena sam êka- ima mnogo pri~e o toj sirotinji i bedi koja Ne mislim da pozori{te treba da onicom i pozori{no i ljudski, dopala mi se kod ljudi provocira najgore strasti i osobi- zabavlja, mada moè i to izme|u ostalog, i Pri~a o Mirjani i drugima oko nje – ne. Svako iz svog opredeljenja sma tra da ali na nivou koji mora biti mnogo vi{i od pominjem samo nove predstave iz posle- treba da mrzi svakog ko misli druga~ije. zabave. Mi imamo obavezu da prosve }u - dnjih meseci. jemo svoje gledaoce i projekti s tim ciljem Uskoro }e kraj sezone. Po ~emu }ete U komadu je to veoma zao {tre no: majka nisu nu`no i zatvoreni, nekomunikativni je se se}ati? je potpuno zalu|ena religijom pa izlu|uje – svako dobro pozori{te ostvaruje i emo - i sve oko sebe, otac i mu` su ekstremno tivnu i razumsku komunikaciju sa gle - Po raznim cirkusima! [alim se, se - militantni, nasilni, ukrvljeni u vlasti, daocem. Postoji samo dobro i dosadno }a}u je se ipak po Pazarnom danu – dvanaestogodi{nja }erka je u protestu pozori{te. Ono {to je dobro, dobro je, brate uvek pamtim lepe stvari, a to mi protiv svih njih i srlja u neki komunizam mili, pa ako je usput i zabavno, jo{ bolje. je bilo najlep{e. Milica Mihajlovi}

stavlja na jedan jo{ perfidniji na~in. Kre - ìva~ki. Tragaju}i za ôvekom zaustavi- nimo samo od ulice i tih najbanalnijih la sam se na Sr|anu Timarovu, uz ÔVEK SAM SEBI STVARA PAKAO stvari. Od saka}enja ìvotinja i raznih snaàn utisak da on ima sposobnost da „Predstava ‘Zapisi iz podzemlja’ govori o zlu se na jedan doga|aj iz mladosti koji je besmislenih ubistava. U ~oveku postoji iznese ono {to traìm od glumca koji tu uticao na to da se zatvori u sebe i sop - jedna sila koja ga goni ka ru{enju i koja ulogu treba da iznese. Moj utisak je bio koje je ukorenjeno u bi}u ~oveka, o tome stveno podzemlje. Izme|u korica ovog ro - nema nikakvo utemeljenje u razumu i da on vi{e od bilo kog drugog glumca kako ~ovek iz straha od sebe, od ìvota i mana Dostojevski je ispisao ~itavu jednu bilo ~emu {to bi moglo da zlo~in opravda. moè da odigra lik ôveka, lik bez imena U tom smislu je ta filozofija Dostojevskog i prezimena, onog koji predstavlja sve izazova ispoljava to zlo i kako svako u svojoj filozofiju o ~oveku i antropolo{ku studiju o tome kako ~ovek, bore}i se protiv toga duboko antropolo{ko pesimisti~na i on za nas, sasvim prose~nog ~oveka koji u sebi usamljenosti proìvljava svoj mali pakao. da u ìvotu ne bude ni{ta, postaje svoja ~oveka ne vidi nikakav izlaz. Onaj reli- nosi svoj uskovitlani intimni, spolja ne - Sve to ~oveka moè odvesti u sopstveno suprotnost – ne~ovek. Zapisi iz podzeml- giozni deo koji je, kaù postojao u ro ma - vidljiv pakao.“ ja su pri~a o malom ~inovniku, nekada nu, a koji je nagove{tavao neku vrstu Na diskretnim na~in Sr|an je izgra- podzemlje, u zatvor od sopstvene lju{ture u spasenja je Dostojevski sam cenzurisao i dobrom ~oveku, koji je toliko produbio dio lik po{tenog mladog ~oveka koji bez nikada nije objavljen. A mo`da je i dobro kom mo`da i nema nema nade da se bude svoje sumnje u postojanje, u sebe i sve ose}aja krivice postaje oli~enje zla. Ima i {to nije, jer potrebno je shvatiti svu du- oko sebe da bez trunke savesti postaje dobre partnere u toj surovoj pri~i, poseb- druga~iji i bolji“, kaè rediteljka Ana binu ~ovekovog pada kako bi reakcija oli~enje zla. no u liku Lize koju suptilnim sredstvima proradila kod svakog pojedinca.“ \or|evi} „Bila sam svesna da u svojoj drama- na scenu donosi Jelena Trkulja i u svom Po njenim re~ima dok radi dramati- tizaciji taj filozofski aspekt romana ne}u ostarelom dvojniku, Apolonu u tuma - zaciju na neki na~in ujedno radi i reìju: mo}i da dovoljno dosledno prenesem u ~enju Marka Ba}ovi}a. Predstava Zapisi Olivera Miloševi¯ „Zajedni~ka bitka s glumcima bila je da pozori{te“, kaè Ana, „tako da sam dra- iz podzemlja je zanimljiva, studiozno osvojimo ìvot koji je prisutan u tom ko - promi{ljeno i vredno pozori{no delo. Go- matizaciju bazirala na drugom delu dela madu i da ga preto~imo na scenu kroz ko su prethodni period u srpskom Lazarevi}. I uvek sama radi dramati- koji vrvi od doga|aja koji se mogu pre - vori o zlu koje je ukorenjeno u bi}u ~o ve - pozori{tu obeleìli dramski pisci, zacije. Tako su nedavno na sceni Teatra gluma~ka sredstva. To je bilo najteè, za - ka, o tome kako ~ovek iz straha od sebe, to~iti u scensko zbivanje i koji se mogu to {to se Dostojevski opire svakoj vrsti ra- Ata~nije dela ènskih autora, „Bojan Stupica“ u dramatizaciji i reìji igrati kao i svaki drugi realisti~ki ko- od ìvota i izazova ispoljava to zlo i kako cionalizacije i tu smo morali da poseg- Biljane Srbljanovi}, Milene Markovi}, Ane \or|evi} premijerno izvedeni Zapisi mad. Pri tome sam jako vodila ra~una da svako u svojoj usamljenosti proìvljava nemo za sredstvima koja su nesvaki- svoj mali pakao. Sve to ~oveka moè od - Maje Pelevi} i Milene Bogavac, od pro{le iz podzemlja Fjodora Mihajlovi~a Dosto- tu filozofiju paradoksaliste na neki na~in da{nja, a to je za mene kao reditelja bio inkorporiram u zbivanja. Ta filozofija se vesti u sopstveno podzemlje, u zatvor od sezone su posebno vredni mladi reditelj. jevskog. izazov. Morala sam da izmi{ljam indi - sopstvene lju{ture u kom nema nade da ni u jednom trenutku eksplicitno ne po - Me|u njima je i Ana \or|evi}. Njen spe- „Vera u dobro je sramni vapaj na - kacije koje nikada ranije nisam prime - se bude druga~iji minje, ali u odnosu na zbivanja i toga {ta cifi~an pristup podrazumeva istraìvanje ivnih i malobrojnih romanti~nih du{a“, njivala u radu. Ni u jednom momentu, do i bolji. sukoba inutar individue i zahteva koji poruka je Dostojevskog iz romana Zapisi iz tih zbivanja proizlazi postaje jasno da same premijere, nismo bili sigurni da pred pojedinca postavlja zajednica. iz podzemlja u ~ijem sredi{tu je ôvek, je ideja nastala isklju~ivo na osnovu smo prona{li klju~. A onda se sve otvorilo Obi~no reìra dela klasika, kao {to su lik bez imena i prezimena koji moè biti onoga {to je Dostojevski rekao kroz usta na sceni.“ glavnog junaka. Zato sam uvela jo{ jedan êhov, Molijer, Ki{, Oskar Vajld ili Laza svako od nas. On ìvi mimo sveta i osvr}e Upotreba drugog kao sredstva potvr- Sekretarijat za lik koji u romanu ne postoji. Razvila sam |ivanja ve~ito ugroènog ose}aja sop - jednu epizodu koja je neka vrsta dvojni- stvene vrednosti je motiv koji ôveka u kulturu ka glavnog junaka, lik Apolona kog u ovoj pri~i pretvara u zlo. On je obrazovan predstavi igra Marko Ba}ovi}. I tako sam i pametan, osetljiv i povu~en, ali usam - paradoks te filozofije personifikovala ljen i skrajnut, neostvaren. O~ajni~ki èli Skupštine grada kroz dva lika koja su konstantno u su - da vidi sebe ve}im u o~ima drugih ljudi, kobu.“ da bude po{tovan, da mu se dive i da ga Beograda Govore}i o ~uvenom delu F. M. Dosto- vole. I kada to ne moà da ostvari postaje jevskog, njegovim slojevima, snazi, Ana druga~iji. Ova drama se u predstavi odvi- \or|evi} kaè: „Koliko god se ~ovek vra - ja u svedenim valerima, nenametljivim usrdno dariva }a tom romanu i segmentima koji govore sredstvima, sa nekom otmenom jedno- o tome da u stvari ne postoji zakon koji se stavno{}u. Lepu priliku dobio je glumac svoje jedine moè uvesti u svetu a da moè prevaspi- Sr|an Timarov da suprotno svojoj vedroj tati ~oveka, niti nauka i nau~ni na~in da prirodi tuma~i sloènu i slojevitu ulogu dopre do ~oveka u dovoljnoj meri da ople- bezimenog ~oveka ~iji su sukobi unutra- pozorišne novine. meni njegovu prirodu koja je su{tinski {nji. Taj izbor u podeli uloga rediteljka sirova i zla – uvek iznova biva sna`no obja{njava ovako: „Ne volim o~ekivana „Ludus“ uzvra}a dirnut. Svaki put mi ta misao izaziva je- re{enja u pozori{tu. Veujem da je podela zu, naro~ito u dana{nje vreme koje je uloga tako|e stvarala~ki ~in kao i svaki prepuno zlo~ina. Sve to je u 20. veku do - drugi segment u ovom poslu, da je isto to- s blagodarnoš}u. Ana \or|evi} ìvelo klimaks, ali se i u 21. veku na - liko teàk, nepredvidiv, zahtevan i istra -

11 LUDUS 164 Tema broja: Na proscenijumu u pozori{tima Srbije

DOBRE PREDSTAVE, NAGRADE, KRIZA OSETLJIVA SREDINA I DIVNA PUBLIKA „Za razliku od sezone koja je na izmaku, nisu administrativni radnici, ve} krea- Intervju s Aidom Koàr, upravnicom Regionalnog pozori{ta tivni pojedinci i postojanje teatra u nekoj u Novom Pazaru kada smo poku{avali da se od apatije sredini oslikava njene kulturne i civili- odbranimo duboko veruju}i da kriza ne sme zacijske domete. Regionalno pozori{te u Novom Pazaru, kao profesionalno pozori{te, postoji od „U trenutku kada se najvi{e govori o 2002. godine i sada zapo{ljava dvanaest radnika, od ~ega {est glumaca. Uslovi za biti opravdanje za lenjost duha, sada samo prelasku na trì{nu ekonomiju, teatar- rad su vrlo te{ki, u sali zimi nema grejanja, pa je temperatura nekad i ispod nule. ska umetnost biva izba~ena iz vokabula- U neke od predstava, koje pune salu, uloèno je svega 4.000 ili 5.000 dinara. O mogu prognozirati jednu veliku neizvesnost svemu tome govori Aida Koàr, direktorka tog teatra. ra onih od kojih nam zavisi sudbina. Pozori{te koje vodite u svom imenu nosi epitet „regionalno“. [ta to zapravo pome{anu sa agonijom. U pozori{tima se Komentari{u se razni zakoni i predlozi, a (i konkretno) zna~i? stvara klima demotivacije rasprostranjene u su{tinski niko ne mari za samu bit teatra To je jedino profesionalno pozori{te u regionu, pa otud i taj epitet. Finansira i njegove funkcije u dru{tvu. U javnosti se iz budèta grada, te se u tom smislu, ne razlikuje od ostalih profesionalnih celom dru{tvu“, kaè Zoran Stamatovi}, se pozori{te pominje uglavnom kada se pozori{ta u Srbiji. èli skrenuti pa`nja sa sveprisutnih afe- Koji su kriterijumi u formiranju repertoara? direktor Narodnog pozori{ta Uìce ra izazvanih iz nepoznavanja ~injenica o Uh, mnogi. Najpre moramo da zadovoljimo nacionalnu strukturu kojima treba brinuti. U samom pozori{tu stanovni{tva – {to na godi{njem nivou zna~i: po jedna predstava na srpskom i Piše Sonja ¬iri¯ refleksija o sebi, vlastitoj profesiji, vlasti- bosanskom jeziku (ma koliko to paradoksalno zvu~alo prema nekada{njim toj veli~ini kao i delatnosti zapetljana je u Nadrealistima!), pa predstava za decu i onda jo{ neki komad koji bi privukao mitove o nekada{njoj pozori{noj slavi i mlade u pozori{te. Pored toga, svim tim ciljnim grupama, dakle: Bo{njacima, ecentralizacija je, ~ini se oduvek, kvaliteta zarad kvantiteta, protiv sam veli~ini, kojima se suprotstavljaju aktuel- Srbima, deci i omladini, moramo ponuditi lektiru, tj. edukovati ih u dramskom deo strate{kog planiranja kulture. pogleda na pozori{te kroz kasu. Predsta- ne nevolje. O budu}nosti se misli retko i smislu, pa onda sve to u~initi sa samo 6 glumaca, uz sirotinjska finansijska sred- Pa ipak, oni koji ne ìve i ne rade va Bura u reìji Andra{a Urbana je D nesistemati~no. stva i – eto nama repertoara! u Beogradu i Novom Sadu smatraju da se jedan od tih obroka kojima postepeno „Za razliku od sezone koja je na iz - Koliko ~esto igrate predstave i kakva je pose}enost s obzirom na „osetljivu taj zadatak izuzetno sporo ostvaruje, a hranimo publiku s namerom da je edu - maku, kada smo poku{avali da se od sredinu“ u kojoj radite? da oni rade kao da je sve u redu. Da je kujemo. S obzirom na to da ta predstava Sredina jeste osetljiva, ali je publika divna. Hvala na{oj publici! Bez njih apatije odbranimo duboko veruju}i da prethodna ocena ta~na, pokazuje i doka- ima svoje fanove, izgleda da to dobro bismo odavno prestali da se borimo. I upravo zbog njih igramo predstave tri puta kriza ne sme biti opravdanje za lenjost mese~no. zuje i ova pozori{na sezona, kao i mnoge radimo. Smi{ljamo razne stvari kojima duha, sada samo mogu prognozirati jed - prethodne. bismo privukli publiku: snizili smo cenu U Novom Pazaru postoji Internacionalni univerzitet, na kome je i odsek za nu veliku neizvesnost pome{anu sa ago - glumu. Kakav vid saradnje imate sa njima? Zamolili smo upravnike nekoliko ulaznica, proglasili smo Dan ljubavi... nijom. U pozori{tima se stvara klima de- pozori{ta da je opi{u i komentari{u, da Nadamo se da }e ovi na{i potezi, osim To je vi{e zajedni~ki rad nego saradnja. Naime, od Univerziteta dobijemo po motivacije rasprostranjene u celom dru- dve predstave svake sezone, {to je velika stvar za na{ repertoar, a i velika u{teda ispri~aju {ta je sve ura|eno na njihovim publike, privu}i i medije, da }e novinari {tvu. za budèt. Pored toga, Univerzitet po jednom studentu glume (kojih ima 6) gubi scenama, kako su proìveli ovu sezonu pisati o pozori{tu, ne o skandalima ve} i „Bez obzira na sve neda}e sa kojima po 800 evra, ali je, uprkos velikim finansijskim gubicima, stao iza projekta koja se upravo zavr{ava, kako su usa - pozori{nim uspesima.“ smo se susretali i sa kojima se susre }e - njihovog {kolovanja, {to je na kraju urodilo plodom. Sada u Regionalnom glasili produkciju i raspoloìvi budèt, da NARODNO POZORI[TE U@ICE mo, uspeli smo da realizujemo pet premi- pozori{tu radi 6 svr{enih studenata glume, a nadam se da }e gradske vlasti imati li i kako sara|uju sa lokalnim samou- „I ovu sezonu privodimo kraju sa jera i vi{e edukativnih radionica, a do sluha te zaposliti i drugu generaciju, tako|e jako dobrih studenata, koji su glumu pravama, da li je besparica uticala na minimalnim sredstvima koja su pri tom kraja sezone o~ekuje nas i jo{ jedna pra- u~ili od velikih profesora. Da napomenem; njihov mentor je Enver Petrovci. pose}enost predstava, kako posluju bez umanjena za 40 odsto“, kaè Zoran Sta - izvedba doma}eg teksta. Sude}i po svim Za ~asopis „Klaka“ govorili ste o neverovatno malim budètima kojima ste Zakona o pozori{tu... matovi}, direktor Narodnog pozori{ta slu`benim pokazateljima primenjivim u uspevali da napravite profesionalnu predstavu. Kako? NARODNO POZORI[TE NI[ Uìce. „@elim da naglasim da su izdava- teatru imamo razloga da budemo zado- Budèt za pozori{te je u stvari budèt za plate. Za „Mislim da ne moè da se pri~a o nja za kulturu manja od jednog procenta voljni.“ Aida Koàr aktivnosti se krpimo preko pozori{noj sezoni u Srbiji zato {to vama u budèta i ukoliko taj jedan procenat re - NARODNO POZORI[TE – NARO- prodatih ulaznica i raznih vrsta Beogradu nije isto kao {to je nama u Ni{u {ava pitanje opstanka, predlaèm da se DNO KAZALI[TE – NEPSZINHAZ U ili kao {to je kolegama u Leskovcu“, kaè kultura potpuno ukine. Kultura nije ne - donacija. Zahvaljuju}i velikom SUBOTICI entuzijazmu radnika pozori{ta, Biljana Vujovi}, upravnica Narodnog po - racionalno tro{enje para, ve} sistemsko „Veoma je te{ko govoriti o sezoni u finansijski nedostaci su o~iti zori{ta u Ni{u. „Svako ìvi od budèta ulaganje, i u njoj se itekako brine o sva - smislu sumiranih rezultata kada ona jo{ samo u lo{im produkcijama lokalne vlasti. Na{a lokalna vlast izdvaja kom utro{enom dinaru. Mora se raditi na traje zato {to trenutno (poslednji dana predstave, dok nam lo{a finan- sedam posto za kulturu grada – nekome ja~anju institucija kulture jer nekulturan maja, u vreme pisanja ovog teksta, prim. sijska situacija nikada nije bila je to malo nekome mnogo. U na{em slu - narod je siroma{an narod i obratno, a.) ima jo{ mnogo toga da se desi“, kaè izgovor za nerad i ~aju je to znak da je Ni{u stalo do kultu- kulturan narod je bogat narod, koji ima mr Ljubica Ristovski, upravnica Narod- nekreativnost. Pa mi u svakoj re. Besparica? Pa mi godinama ìvimo preduslov i za materijalno bogatstvo. nog pozori{ta iz Subotice, i nabraja da je sezoni imamo 4 ili 5 premijera, i isto ovako kako smo ìveli ove sezone. I „U godini kada je re~ racionalizacija od po~etka sezone Drama na ma|arskom mislim da je to vi{e nego cool! to je umetnost – praviti umetnost ni iz naj~e{}e kori{}ena, i kada je postala sa- jeziku odigrala {est premijera, Drama na Hvala tehnici i glumcima ~ega, zar ne? Razlikujemo se i u infra- stavni deo na{eg ìvota u pozori{tu, ne srpskom jeziku ~etiri, da je na repertoaru pozori{ta, bruka bi bila da nisu strukturi, na{e pozori{te nema opremu mogu a da ne podsetim da je to na~in ì- 27 naslova, da je na njihovoj sceni gosto- tako dobri kakvi su. kakvu ima Beograd. Od Nove godine vota uì~kog pozori{ta ve} trideset godi- valo dvadesetak predstava iz pozori{ta u Skoriji planovi? O~ekujemo premijeru Steri- imali smo ~etiri premijere od kojih je sa- na. Po~eo sam da radim u pozori{tu u okruènju, da je realizovano 246 pred- jine Simpatije i antipatije, a i mo mjuzikl Violinista na krovu, na{u vreme racionalizacije komunisti~kog re- stava sa prose~nom pose}eno{}u 86,81 finansijsku pomo} Ministarstva slavljeni~ku predstavu, za devet njenih ìma, koji je èleo da uvede marketing odsto. Tako|e, Pozori{te iz Subotice je kulture za predstavu \ulsuma, izvo|enja videlo pet hiljada ljudi! I to u kao novi na~in gledanja na kulturu, po - u~estovalo na 15 pozori{nih festivala – u koju bismo radili ovoga leta. malom Ni{u, bez ikakve reklame, bez ku{avaju}i da trì{no mi{ljenje uvrsti u maju, na primer, bili su na kragu je va~ - Jelena Popadi} podr{ke B92 i drugih medija! Koliko na~in poslovanja ustanova kulture... Mi - kom „Joakim festu“, na festivalu Eurore- takvih primera ima Beograd? Ne posu- slim da je upravo to trenutak kada nasta- gija u Temi{varu, na Sterijinom pozorju, stajemo ni {to se ti~e nivoa repertoara. je haos u smislu vrednovanja umetnosti. u junu na Prvom festivalu eksperimen- nom ljetu. Osvojili su slede}e nagrade: u progla{ena za najbolju u celini, Andra{ Mi, naravno, moramo da vodimo ra~una Bez obzira na sve smatram da racionali- talnih scena u Kikindi, i na Festivalu Jagodini je Minja Pekovi} progla{ena Urban je nagra|en za reìju, Lajko Fe- od ~ega se ìvi, ali nastojimo i da vaspita- zacija mora biti imperativ, isto tako mora ma|arskih pozori{ta izvan Ma|arske, a najboljom mladom glumicom, u Zrenja- liks za najbolju muziku, Ljubi{a Ristovi} vamo publiku. Nikako se ne bih odrekla se voditi ra~una da zaposleni u pozori{tu u julu }e u~estvotai na Osje~kom kultur- ninu je predstava Banovi} Strahinja za najbolju epizodu i Sr|an Sekuli} za najboljeg mladog glumca, a ova predstava je progla{ena najboljom i u Kragujev- SKICE ZA KOSTIM PREDSTAVE „NA SLOVO NA SLOVO” cu, kao i muzika Lajka Feliksa. Osim ovih rezultata, Ljubica Ristov- ski nabraja i: „Tradicionalnu marketin- {ku akciju ’Gledaoci biraju glumca i glumicu sezone’, zatim smo tokom cele godine intenzivno smo pomagali amater- skim dru{tvima i baletskim {kolama da prikaù svoje godi{nje radove, u okviru Dana vojvo|anskog ma|arskog glumi{ta dodeljen je ’Patakijev prsten’, prire|ena je izlo`ba ’Trideset godina Sala{arskog pozori{ta’, predstavljena je knjiga Agnes Czerne A Tanyaszínház három évtizede, kao i tekstovi Roberta Lenarda Koulrofó- bía i I{tvana Baloga Ketten, koji su izve-

LUDUS 164Lu 12 Tema broja: Na proscenijumu u pozori{tima Srbije deni u okviru posebnog programa kao „Sve ovo realizovano je u veoma spe- ~itaju}e pozori{te.U maju je realizovana cifi~nim uslovima: na{a zgrada se rekon- multimedijalna manifestacija ’Pozori{te strui{e i gradi, tako da smo podstanari i na gradili{tu’ koju je posetilo vi{e hiljada radimo na sceni ’Jadran’ koju dele obe na{ih sugra|ana. U junu u okviru ’Veli- Drame, dok Drama na ma|arskom jezi- kog spremanja Srbije’ planirana je pred- ku ima i scenu ’[olti{’ koju je otvorila uz stava More, a kompletan prihod poklo- pomo} Grada u okviru Ma|arskog u~i - ni}e se za kupovinu sadnica koje }e se teljskog fakulteta. zasaditi u za{titnom krugu oko grada „Pored brojnih nagrada koje smo os- Subotice. vojili, kao i uspeha da smo ponovo na

Susret: Sanja Krstovi}, glumica „]URAN“ NI[KOJ PRVAKINJI

„Izuzetno sam po~astvovana nagradom ’]uran’, jer sam prva glumica ni{kog teatra s tim zna~ajnim komediografskim priznanjem“, Ilustracija: Jugoslav Vlahovi} kaè Sanja Krstovi} Sterijinom pozorju (napominjem to jer je \or|evi}. Ovom premijerom otvori}e se {to je, verujemo, uticaj lo{ije finansijske Uloga @ivke u predstavi Gospo|a ministarka u reìji Du{ana Jovanovi}a done- pro{le godine Drama na srpskom jeziku naredna sezona NPS-a. situacije ve}ine na{ih sugra|ana. Ina~e, la je Sanji Krstovi} „]urana“ na ovogodi{njim Danima komedije u Jagodini, stav{i prvi put u svojoj istoriji u~estvovala na „Tradicionalno, sezonu smo zatvarili pose}anost u proseku prelazi 50 odsto tako „rame uz rame“sa \or|em Vukoti}em, Stevanom Petrovi}em, Vasjom Stanko- na{em najzna~ajnijem festivalu), velike Pozori{nim maratonom (9, 10, 11. i 12. kapaciteta na{e sale. vi}em, bardovima ni{kog teatra i laureatima ovog komediografskog priznanja. ljubavi, muke i truda svih glumaca subo- jun), koji se osamnaestu godinu za re- „Govore}i o realnim problemima sa „Izuzetno sam po~astvovana nagradom ’]uran’ i saznanjem da sam prva ti~kog pozori{ta, najja~i utisak ostavilo dom. kojima su sva, a naro~ito pozori{ta van ni{ka glumica koja je osvajila ovu nagradu, ali i ~injenicom da sam se na{la u mi je ’Pozori{te na gradili{tu’ kada smo „Tokom avgusta i septembra o~ekuje Beograda suo~ena, prinu|eni smo da se dru{tvu laureata Marka @ivi}a i Andrije Milo{evi}a. Nizu nagrada osvojenih na prvi put ’otvorili’ zgradu u izgradnji za nas rad na koprodukcijskom projektu snalazimo na svakojake na~ine. Grad fi- ’Joakimu Vuji}u’, Vr{a~koj jeseni, pridodala sam jo{ jednu koja me ~ini posebno Negovano Vo}e (Odlad Frukt), na osnovu nansira Pozori{te u potpunosti kada su u sre}nom“, isti~e Sanja Krstovi}. na{u publiku i realizovali brojne progra- istoimene novele Augusta Strindberga, u pitanju osnovne stvari – plate, struja, Lik @ivke ministarke gradila je, kako kaè, najvi{e na osnovu ve~no aktuelnog me: ’Glumci za vas’, obilazak nove zgra- Nu{i}evog teksta i na{e trenutne dru{tvene situacije u koju su svi protagonisti de sa projektantima kao vodi~ima, ’Arhi- dramatizaciji i reziji @eljka Santra~a komunalije. Ono {to predstavlja problem, „uvukli“ i reditelja Du{ana Jovanovi}a. @ivka Sanje Krstovi} je „slika i prilika“ tektonski studio’, gde su sugra|ani mogli ({vedski Teatar Teathron iz Lunda). Cilj jesu realno mali budèti za pravljenje dru{tva u tranziciji. Nema vi{e zlatni zub, ima cirkon, govori ju`nja~kim akcen- da vide projekte novih fasada zgrade kao ovog projekta sa {vedskim partnerima je novih perdstava: ukupno sa autorskim tom, u~i engleski, salsu i kompjutere, sa dr Ninkovi}em (igra ga Aleksandar i projekciju izlo`be fotografa Augustina stvoriti interkulturalni scenski doga|aj, honorarima i sredstvima za dekor i kosti- Marinkovi}, koji iz Jagodine nosi nagradu „Nikola Mili}“ za najbolju epizodnu Jurige koji je fotoaparatom zabeleìo sve gde se susre}e deset glumaca i muzi~ara me – oko pet miliona dinara. Znaju}i ce- ulogu) pose}uje „Fashion week“ i {ourumove, ne pu{i, ali {mr~e kokain. faze rekonstrukcije i izgradnje zgrade od iz dve razli~ite nacije, tradicije i na dva nu jedne prose~ne predstave, imamo „Na{la sam se pred mnogim gluma~kim izazovima i verujem da sam ih, uz 2007. godine do danas. Manifestaciju je jezika. Nakon premijere 18. septembra u problema da sa tom koli~inom novca po- pomo} reditelja i kolega, uspe{no re{ila. Na{a igra nailazi na dobar prijem kod otvorio predsednik Upravnog odbora Jo - Lundu, predstava }e se izgrati u Mal- stignemo zacrtani plan, te da se kvalite- publike. Posle gostovanja u Sloveniji, idemo od festivala do festivala. Stalno stiù èf Kasa, a brojnim sugra|anima i na{oj meu, Beogradu i Somboru. Cilj nam je da tom tih predstava izborimo za mesto koje pozivi za nove nastupe u mnogim gradovima Srbije, pa i {ire, {to dovoljno govori vernoj publici obratili su se i Milorad se napravi predstava visokog umet- èlimo na pozori{noj mapi na{e zemlje. da je na{a Gospo|a ministarka po ukusu brojnih gledalaca“, dodaje Sanja Krstovi}. \uri}, pokrajinski Sekretar za kulturu, i ni~kog kvaliteta, koja govori o vremenu Konkretno, rade}i predstavu Dundo Ma- Posle jagodinskog priznanja, uslediloje jo{ jedno u mati~noj ku}i. Postala je gradona~elnik Sa{a Vu~ini}. Ovu manife- sada {njem i koja postavlja pitanje: Da li roje, uspeli smo da ve}i deo sredstava prvak Drame Narodnog pozori{ta. Opet se pridruìla kolegama, ovoga puta Dejanu staciju uradili smo u koprodukciji sa je dana{nji svet organizovan na najbolji ’povu~emo’ iz fonda za proslavu Dana Cicmilovi}u, Aleksandru Marinkovi}u i Aleksandru Mihailovi}u. na~in? grada. Na taj na~in, predstava je dobila, I dok @ivku ministarku igra na mati~noj sceni pred punim gledali{tem uz stal- Akademijom lepih umetnosti iz Beogra- da, Fakultetom tehni~kih nauka – de- „Narodno pozoriste Sombor se u uslovno re~eno, koproducenta, grad Kru - ne aplauze, sa nestrpljem, ali i vidnim zadovoljstvom, o~ekuje nastupe na predsto- potpunosti finansira iz gradskog bu- {evac, i bila je izvedena u sklopu prosla- je}im festivalima: „JoakimFestu“ u Kragujevcu i „Joakimu Vuji}u“ u [apcu. Mo`da partmanom za arhitekturu i S.cen (Cen- dèta, koji je ve} dugi niz godina na ve. Tako niko nije bio o{te}en, grad je }e nisku svojih nagrada uve}ati za jo{ neko odli~je. A izme|u ta dva gostovanja tar za scenski dizajn, arhitekturu i istom nivou, {to zna~i da je produkcijski dobio vrhunsku predstavu, prezentaciju ogleda}e se u ulozi Meri Desti u komadu Isidora Dankan u reìji Irfana Mensura, tehnologiju) iz Novog Sada.“ ~ija je premijera odràna sredinom maja. To je nov gluma~ki izazov za Sanju NARODNO POZORI[TE SOMBOR deo veoma ugroèn! Logi~no, to se odra- svog Dana na svim gostovanjima i festi- àva na opremljenost predstava. valima, a pozori{te mogu}nost da dobije Krstovi}, prvakinju Drame Narodnog pozori{ta u Ni{u. „Sezona je otvorena premijerom „Uprkos oteàvaju}im okolnostima u respektabilnu predstavu na svom reper- Slobodan Krsti} predstave Projekcija Milo{a Jakovljevi}a kojim se nalazi ~itavo dru{tvo pa i kul- toaru koja }e ìveti nekoliko sezona. Na - u reìji Borisa Lije{evi}a na sceni Studi- tura, moramo biti zadovoljni visokim ravno, kao i ve}ina pozori{ta, ulazimo u ja 99”, kaè Biljana Keskenovi}, up - umetni~kim dostignu}ima predstava koje produkcije i krajem kalendarske godine, ravnica Narodnog pozori{ta Sombor. smo realizovali u protekloj sezoni.” kako bi deo tro{kova prebacili u slede}u „Odmah na kon toga, dobila je nagradu KRU[EVA^KO POZORI[TE budètsku godinu. za najbolju predstavu u celini na festi- „Nastavili smo da igramo predstave „Problem u redovnom funkcionisa- valu Malih sce na u Isto~nom Sarajevu. sa svog repertoara, i izveli smo pet pre - nju, usled nedostatka potrebnih zakon- Druga premijera u sezoni bila je Plen mijera (ra~unaju}i i jednu koju o~ekuje- skih akata, imamo, ali se trudimo da ih Dòa Ortona u reìji Radoja ûpi}a, na mo u junu), i preko 220 programa na nekim drugim zakonskim aktima re{i - velikoj sceni NPS-a.Tre}a premijera svojoj i na scenama {irom Srbije i okol- mo. Pre svega mislim na sistematizacije, Nora Henrika Ibzena u reìji i adaptaciji nih dràva“, kaè Branislav Nedi}, pravilnike o radu, zatim nere{ena pita- Predraga [trpca je po izboru selektora upravnik Kru{eva~kog pozori{ta. „Na- nja o koprodukciji, kao i odre|ene povla- Mikija Radonji}a u~estvovala na 60. stavljaju}i glavnu liniju repertoara za - stice koje bi potencijalni donatori imali. festivalu profesionalnih pozori{ta Vojvo- snovanu na izvo|enjima klasika doma}e Tako|e, uve}anje poreza na autorski dine i osvojila dve glu ma ~ke nagrade: i strane knjièvnosti, postavljena je pred- honorar uslovilo je dodatno smanjenje glavna ènska uloga Ivani V. Jovanovi} stava Dundo Maroje Marina Drì}a u budèta za predstave. Na primer, tri mi - (Nora) i sporedna ènska uloga Tatjani adaptaciji i reìji Kokana Mladenovi}a. liona za honorare u startu moramo da [anta-Torlakovi} (Gospo|a Linde). Tako - Premijerno su izvedene i predstave Za- smanjimo za tridesetak procenata koliko |e, predstava Nora je po iz boru selek- pe~ati}emo vas Muze Pavlove, Novogo- iznosi porez. Sli~an problem vezan je i za torke Aleksandre Glovacki u~estvovala di{nja ~arolija Branislava Nedi}a, Mo- pla}anje hotelskog sme{taja, gde pored na 55. Sterijinom pozorju u selekciji cart Zorana Lozan~i}a i Gvozdena levica cene preno}i{ta i PDV-a, treba platiti i Nacionalnog pozori{ta. Rone Munro. Sezonu je obeleìla predsta- dodatnih dvadeset posto poreza. Dobra „Verovatno najupe~atljiviji doga|aj va Dundo Maroje koja je izvedena preko stvar u ~itavoj pri~i je {to je donet Zakon ove sezone NPS-a, bila je obnova pred- 35 puta, i koja je u~estvovala na 15 festi- o kulturi koji }e, nadam se, ubrzati i do- stave Kate Kapuralica Vlaha Stulija u vala osvojiv{i preko 15 nagrada. Vrhu- no{enje Zakona o pozori{tu, koji bi treba- reìji Jago{a Markovi}a. Obnovljena nac sezone svakako predstavlja u~e{}e lo da nam pomogne oko navedenih pro - predstava izvedena je u okviru festivala navedene predstave na najzna~ajnijem blema. ’Mucijevi dani’ u Ateljeu 212. Za glumicu regionalnom festivalu Sterijinom pozorju „Da ne bi ispalo da se samo àlimo, ve~eri izabrana je Branka [eli} za ulogu u No vom Sadu. lepa stvar je da u osnovi Pozori{te funk- Kate. Premijera ove predstave bila je 12. „Pored gostovanja, kojih je u sezoni cioni{e. Da ima svoju publiku, {to uzna~i maja 1995. u Narodnom pozori{tu Som - bilo ~etrdesetak, na mati~noj sceni publi- da ima i ispunjava svoju svrhu. Da osni- bor. Za samo dve godine igranja doìvela ka je imala prilike da vidi i predstave va~ i dalje izdvaja novac za njegovu eg- je stoto izvo|enje, 22 samo u Beogradu, ve}ine pozori{ta iz Srbije, kao i razne zistenciju. Da ljudi koji rade u pozori{tu imala je 34.000 gledalaca, i osvojila je 33 koncerte, knjièvne ve~eri, izlo`be... Po - imaju priliku da zarade svoje plate. nagrade. Obnovljena je u gotovo istovet- se}enost navedenih doga|aja je bila za - Gradovi koji imaju Pozori{te sa pravom noj podeli, posle 13 godina. U toku su dovoljavaju}a, ali je primetna slabija po- mogu nositi predznak Gospo|a ministarka, Narodno pozori{te Ni{ probe @enidbe Gogolja u reìji Ane se}enost u odnosu na prethodne godine, – Grad.“

13 LUDUS 164 Intervju: Petar Kralj HO]E LI I[TA OSTATI OD ÔVEKA AKO I SLUTNJA POSUSTANE „Vreme u kome ìvimo nema mnogo logike, nema ni ljubavi, nema ni svetlosti ni ra do - sti... a ima, ima puno ~e`nje za svim tim. Te- {ko je ìveti u odsustvu svega toga. A opet, s druge strane, protivnik sam defetizma. Nisam mra~ne prirode. Ne volim crno gle - danje na svet. Ne mogu da se pomirim s tim da je sve mrak i mr`nja“, kaè Petar Kralj

Tatjana Nje¦i¯

ozori{te je preìvelo od stare Gr~ke naravno i drugih mesta. Uìva publika, na ovamo. Preìve}e i ovu mu~nu jo{ kako, u Sekinim (Seka Sabli}, prim. Ptranziciju”, rekao je Petar Kralj, n.) replikama i gluma~kim poslasticama ovogodi{nji dobitnik nagrade za ìvotno ove predstave. Mi koji je igramo do|emo delo 55. Sterijinog pozorja. Intervju za mu ko neka familija i na sceni i van „Ludus” povodom tog velikog priznanja scene. Biva to tako sa tim dugove~nim ra|en je jedne ve~eri u Zvezdara teatru predstavama. Ima antologijskih stvari i nakon izvo|enja predstave Dr [uster replika u tom tekstu. Ja ba{ volim repliku Du{ka Kova~evi}a koja se od kako je, pre – jedino prava ljubav je kad moè{ da skoro ~itavu deceniju, premijerno izvede- pomogne{ ~oveku, sve druge ljubavi su Petar Kralj (Foto: V. Lali}) na igra pred prepunom salom. prolazne. [uster je slojevit tanan... svako Pera Kralj u svom prepoznatljivom izvo|enje je pra}eno burnim smehom, al’ drugi... da ne nabrajam. Ali, Sterijino nisi zasluìo. Zaista ne znam, mo`da su razloga, ali nije bilo su{tinskog uticaja maniru. Ozbiljan a nasmejan. Gospodin ima tu i velike tuge. Se}am se kad smo pozorje je jako doprinelo da se razvije neki i vi{e od mene zasluìli. Al’ raz - politike na ono {to sam radio u ìvotu. dobre volje i jo{ bolje namere, kako su ga bili na Danima komedije u Jagodini... doma}a drama, da ljudi zavole pisanje za mi{lja{, stavlja{ na kantar koliko je za - Uglavnom, imao sam sre}u da su uvek neki nazvali. Sedimo na sredini gornjeg sjajne reakcije publike, aplauz... a onda ista vredno to {to si radio. Osnovna stvar prevladavali umetni~ki razlozi, i u onim foajea tog pozori{ta. Pri|e nam povre- pozori{te, da se opredele. Sterijino pozor- mi pri|e jedna fina gospo|a iz publike i je je ohrabrivalo pozori{ne stvaraoce. Tih je da se ne stidi{, da nekim pravim vred- nekim {kakljivim stvarima ipak su meno poneko da razmeni pokoju re~ s nostima pokriva{ to {to si uradio. A onda prevladavali umetni~ki razlozi, ipak smo Kraljem. Prihvata ih srda~no i saèto. kaè: „Mi o~ekivali komediju, a vi nas davnih godina, mislim da je bilo ’65, do - rasplakaste”. Ali to i jeste pozori{te, da bio sam nagradu trbine mladih, kao mla- mora{ i sam sebe, barem jednim delom, uspevali da igramo predstave, da se kroz Poigrava se s fla{icom vode u ruka- da ubedi{ da nije poklonjeno. Pa onda na njih iskaèmo na razne teme. Ipak su ma. Kadikad ispije po nekoliko gutljaja. vas drì na granici izme|u smeha i suza. di glumac... Naslovna uloga u predstavi Dr [u - Da li vas je iznenadila ova koju ste neki na~in dozvoli{ sebi i da se obradu- neki pravi odnosi prete`no preovladavali Veli, odmara od drugih pi}a. Na pitanja je{. u svemu onome u ~emu smo imao sre}u i odgovara leèrno, predano, uz neku do - ster samo je jedna od va{ih brojnih uloga sada dobili, za ìvotno delo? a dobili ste nagradu za ìvotno delo na Imam jo{ dve Sterijine nagrade. A Takvo vrednosno (samo)preispitiva - zadovoljstvo da u~estvujem. setku, komentar, gest... „Odli~na je bila nje u vremenu u kome ìvimo nije ne{to A danas? predstava ve~eras“, kaè i nakon neko- ovogodi{njem, 55. Sterijinom pozorju, iznenadila me ova... ne mogu da kaèm na{em najpresti`nijem pozori{nom festi- da nisam na neki na~in i ponosan. U tom {to je poèljno, naprotiv... Danas u tom sistemu vrednosti koji liko trenutaka dodaje: „Volimo da je pomenusmo zbilja ima stvari koje mi valu... repertoaru po doma}em dramskom tek stu Sistem vrednosti u ~itavom dru{tvu igramo. A voli je i publika. Ba{ smo ne{to smetaju, al’ ne bi dublje u to ulazio ovim Sterijino pozorje. Sterijino pozorje... igrao sam dosta predstava, ali nekako je poreme}en. I onda ~ovek, tim pre, bri- skoro komentarisali kako }e dogodine povodom. Ima i u pozori{tu trendova koji Zavr{io sam gimnaziju u Novom Sadu, nisu bivale selektovane. Atelje 212 jedno ne da ne obruka nagradu, da joj ne snizi biti puna decenija kako je igramo.“ ho}e da nametnu svoju estetiku kao jedi- Ima li nekih promena u reakcijama imao sam sre}u i zadovoljstvo da gledam vreme nije hteo ni da u~estvuju na Steri- vrednost. Pa se i u tom smislu preispitu- no relevantnu u odnosu na koju je sve publike za ovih skoro deset godina? predstave na tom festivalu jo{ 1959, jinom pozorju zbog Golubnja~e, tj. zbog je{. Sve te nagrade u ovako te{kim vre - svega {to se s tom predstavom de{avalo. drugo manje vredno. To je uvredljivo, po - Ne. Od prvog izvo|enja publika, na - 1960. godine... Znam ga jo{ iz tih vreme- menima, mada ja i ne znam da su nekad Razlozi, naravno, nisu bili umetni~ke niàvaju}e. Umetni~ko delo je umetni~ko ravno, reaguje nanekim mestima vi{e, na. Ne znam da li mu to jo{ pi{e u Statu- ba{ i bila naro~ito laka, otvaraju pitanje prirode, ali jesu bili opravdani. delo, nekome se moè dopasti ili ne. Ono na nekim manje, na nekim ne reaguje tu ali Pozorje je imalo precizno defin- isku{enja. [to bi se reklo u molitvi – „ne A {to se ti~e ove Sterijine nagrade za ne ìvi (samo) ako nije odgovorilo onome ali, ose}a se, zdu{no prati ~itavu pred- isanu ozbiljnu misiju da neguje i razvija uvedi me u isku{enje“. Ima raznih isku - ìvotno delo, premda se ne ose}am na ro - {enja, a priznanja obavezuju da im ne kome je namenjeno. Eto, Dr [uster nije stavu. Jedna od scena koju publika, su - doma}i dramski tekst. U to vreme ba{ i ~ito prijatno da ne{to preterano pri~am o imao neke naro~ite pohvale kritike a ìvi de}i po reakcijama, najvi{e voli je scena s nije bilo puno pisaca, naro~ito ne hra- podlegne{. Da pred sobom ima{ ~isto op- sebi, ovo mi je ~etvrta nagrada za ìvotno ravdanje za to {to radi{, da veruje{ u punih devet godina pred prepunom sa - biciklom, kad brat i sestra podetinje i brih... Danas imamo znatno vi{e pisaca delo. Dobio sam pre ove Dobri~in prsten, lom. No, trendovi se menjaju. Uvek sam posva|aju se oko bicikla. Ne znam... mo - koji pi{u za pozori{te. U ono vreme igrao smisao onoga za {ta si se opredelio. „Paju Vujisi}a“, Zlatnog }urana na festi- Vremena bivaju i ovakva i onakva... ali se bavio pozori{tem koje je u osnovi imalo `da se prepoznajemo... mo`da ovo, mo - se Marin Drì}, Krleà, Nu{i} i tako... valu u Jagodini. I tako, kad vam kaù to neku bazi~no klasi~nu formu, utemeljenu `da ono, ali tu budu burne reakcije. Ima, Posle se pojavio sjajni Aca Popovi}, i kakva god da su stvarno ne znam kako „za ìvotno delo” to nekako zvu~i... raditi a ne verovati u to {to radi{, nego su{tinu, baziranom na klasi~nom odnosu ajd’sad zvu~i i tako kako zvu~i a ja sam, onako lu petati i brbljati. prema pozori{tu, prema nekoj gluma~koj verujem, jo{ uvek ìv i voljan da radim. Pomenuli ste da je Atelje 212 iz istini. To pozori{te je uza sve mogu}e Pomisli, tako, ~ovek da bi to mogla biti i van umetni~kih razloga neko vreme trendove, a bilo ih je podosta, opstajalo. ta~ka. Verujem da nijednom glumcu nije odbijao da u~estvuje na Sterijinom Za mene je publika u osnovnoj definiciji LUDUS stalo do toga da prestane da radi. Tako da pozorju. Koliko su ti neumetni~ki, da ne pozori{ta. S po{tovanjem to govorim. Ni- bih rekao da sam dobio nagradu za dosa- kaèmo politi~ki, razlozi uticali na kako ne mislim da treba varati sa scene da{nje ìvotno delo. pozori{ni ì vot u tom vremenskom lakim sadràjima. Govori se dosta o tom MO@ETE KUPITI... Ne prvociraju li nagrade za ìvotno rasponu u kome se odvijala va{a kari- balansiranju izme|u toga da l’ se predst- delo i na to da se ~ovek osvrne iza sebe jera? va udvara publici ili ne, da li publika voli Beograd: na sve ono {to je radio, kako je ìveo? Nisam siguran da mogu ba{ predstavu jer joj se glumci udvaraju s Da, uvek se malo ispresli{ava{... da l’ precizno da odgovorim. Bilo je komada i pozornice... U mom ìvotnom i radnom U knjiàrama: „Beopolis“ (TC „Euro centar”, u sebi, da l’ naglas, preispituje{ da li si ili predstava koji su skidani iz ovih ili onih iskustvu uvek su predstave koje su bile Makedonska 30), „Stubovi kulture“ (Trg Republike 5) i SKICE ZA KOSTIM PREDSTAVE „NA SLOVO NA SLOVO” „Aleksandar Beli}“ (Studentski trg 5). U „Supermarketu“ (Vi{nji}eva 10). U pozori{tima (na mestima gde se prodaju programi predstava). Novi Sad: U „Du}anu“ Srpskog narodnog pozori{ta (Pozori{ni trg 1) i u knjiàri „Solaris“ (Sutjeska 2).

LUDUS 164Lu 14 Intervju: Petar Kralj dobro napravljene, bez obzira na vari- Mo`da ste je vi, na neki na~in i in- lavnom je poznato kroz {ta je sve Peki} jante i estetiku, imale publiku. spirisali da se otisne u taj svet? za ìvota prolazio, kroz kakve muke i ne - MONOGRAFIJE Postoji li neka uloga u va{em boga - Mo`da... Ona je kao mala gledala da}e, ali mislim da nam jo{ uvek nije tom opusu koja vam je na bilo koji na~in moje predstave, sedela kod {apta~a, do - sasvim poznato a ni jasno kako je veliki Edicija posve}ena dobitnicima Nagrade posebna? lazila na probe... a i majka joj je bila um bio. Mogu mirne du{e da kaèm da ug- glumica... Ko zna. Uostalom, apotekari Kako danas gledate na poziciju po- „Dobri~in prsten” lavnom volim sve {to sam igrao. nasle|uju apotekare, advokati advo ka - zori{ta, njegovu mo} ili nemo}? Ponekad, naravno, ~ovek odradi i te... to je prirodno iako nije nu`no. Kad se napravi neka dobra, sadr- MARIJA CRNOBORI pone{to u ~emu nema mnogo njegove Milica je reìrala i predstavu àjna predstava i ljudi do|u da gledaju i du{e. Prete`no sam imao sre}u da u X+Z=0 Bore Peki}a u kojoj igrate sa prepune su sale – to je i uloga i pozicija i Priredio Aleksandar Milosavljevi} cena: 800 dinara svemu {to sam igrao bude bar ponerko Cecom Bojkovi}, koja se ve} godinama mo} pozori{ta. Evo skoro su bili „Mucije- MATA MILOŠEVI] zrnce onoga {to mislim, ose}am, u {ta igra pred punom salom. U vreme kada je vi dani” – 7 dana, sedam predstava, se - Priredile: verujem... ta predstava ra|ena rekli ste da taj dam ànrova i uvek puna sala - to je div- mr Ksenija Šukuljevi}-Markovi} i Olga Savi} Na primer? rezultat i ne mora ba{ da bude nula? no, to je i trenutak i budu}nost pozori{ta. cena: 800 dinara Na primer, u predstavi Rekvijem Po Peki}evoj ideji, to je komad us- Pozori{te je opstalo od stare Gr~ke pa na koju igramo u Beogradskom dramskom, meren da razdrma ~oveka, da nas na tera ovamo. Preìve}e i ovu mu~nu tranziciju. u ulo zi koju tuma~im sna`no se ose}a da da razmislimo o svakodnevici. Pri~a je A, pozori{nim jezikom govore}i, kog nam je ànra realnost? ~o veku prolaze dani u nekoj gr~evitoj plasirana kao poku{aj bekstva u lju - LJILJANA KRSTI] Hmmm... ne bi hteo da formuli{em borbi za ovo, za ono, za {to{ta su{tinski bavnu avanturu. No, ipak se tu ne{to de - Priredila Ognjenka Mili}evi} si pa ne bude ba{ nula. Naime, u osnovi stvari iz jednog ne ba{ posebno vedrog neva` no i bezvredno, dok za to vreme cena: 800 dinara pored njega prolazi ìvot i divne stvari. A je to neuspeo poku{aj jedne duga~ke raspoloènja... Mislim da se otima ànru. PETAR KRALJ ne dozvolite sebi da ih doìvite punim ljubavne ~e`nje ili èlje izme|u dvoje @anr je i pitanje logike, a vreme u kome Priredila Ognjenka Mili}evi} plu }ima. Mada ne uspevam uvek da se ljudi. Re~ je o ljudima koji su ve} duboko ìvimo nema mnogo logike, nema ni lju - cena: 800 dinara toga drìm, pobornik sam stava da treba zagazili u svakodnevicu ili grublje re- bavi, nema ni svetlosti ni radosti... a ima, (rasprodat tira`) ìveti sada, danas, taj trenutak u kome ~eno ogrezli u kolote~ini. Veliku nadu ima puno ~e`nje za svim tim, ali nema si... ne }erdati ga zbog ne znam ~ega. gaje da }e tim dugoo~ekivanim susretom toga u realnosti, nema ni onoliko koliko bi ga minimalno bar moralo biti. Te{ko je OLIVERA MARKOVI] Eto, u toj ulozi sam mo`da imao prilike ne{to promeniti u sopstvenim ìvotima. ìveti u odsustvu svega toga. A opet, s Priredio Feliks Pa{i} Oni, istina, ostaju to {to su i bili, ali opet da defi ni {em ne{to o ~emu sam celog druge strane, protivnik sam defetizma. cena: 800 dinara ostaje i neka vrsta mogu}nosti da tu jo{ ìvota razmi {ljao. Da kad iza|e{ na Nisam mra~ne prirode. Ne volim crno Dunav, onda treba i da vidi{ tu divnu uvek postoje otvorene {anse. Naime, to je gledanje na svet i bezna|e. Oduvek sam RADE MARKOVI] reku. Sonja i ja imamo ku}u na Dunavu blaga ironija Bore Peki}a. U izvesnom zagovornik onoga da mora biti neke svet- Priredio Zoran T. Jovanovi} i u poslednje vreme se prise}am koliko smislu moè se prepoznati neka èlja za losti na kraju tunela. Ako je ~ovek i ne cena: 800 dinara sam puta izlazio na njegove obale a da promenom. Vidite, potpuno smo nesvesni vidi il’ ne moè da je ostvari mora je mana njima zapravo nisam bivao. Otkada koliko smo definitivno u onom na~inu kar u sebi slutiti. Jer, {ta ako i slutnja po- sam uradio tu ulo gu u Rekvijemu dosta ìvota koji svakodnevno provodimo, te - sustane? Ho}e li i{ta ostati od ~oveka? Ne STEVAN [ALAJI] razmi{ljam o tome. Ne valja u mislima {ko nam je da se menjamo. Nije to samo mogu da se pomirim s tim da je sve mrak Priredio Petar Marjanovi} lutati kojekuda, ni bezglavo jurcati... strah, stvarno smo postali nesposobni da i mr`nja. Verujem da }e ono {to je dobro i cena: 800 dinara budi tu gde si, budi prisutan... Prisutnost se na bilo koji na~in, ~ak i onaj najro- lepo pre ili kasnije isplivati i imati svoj MIRA BANJAC je vrlo va`na kategorija.” manti~niji odvaìmo u {togod novo. Ta prostor. Rekvijem – Negde izme|u Pariza i svakodnevna kolote~ina koje zapravo Ima li neka uloga koju prièljku- Priredio Zoran Maksimovi} [angaja Hanocha Levina reìrala je nismo ni svesni, u izvesnom trenutku jete? cena: 800 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI] Priredio Zoran T. Jovanovi} cena: 800 dinara STEVO @IGON Priredio Zoran T. Jovanovi} cena: 800 dinara

MIHAILO JANKETI] Priredio Veljko Radovi} cena: 800 dinara PETAR BANI]EVI] Priredio Ra{ko V. Jovanovi} cena: 800 dinara

SVETLANA BOJKOVI] Autor: Ksenija [ukuljevi} Markovi} cena: 800 dinara BORA TODOROVI] Autor: Dragana Bo{kovi} cena: 800 dinara

Petar Kralj (Foto: V. Lali}) KSENIJA JOVANOVI] Milica Kralj, va{a }erka. Je l’ vas obra- postane organska. Naime, ~ak i kad ~o - Mo`da Sirana... jednom davno sam Priredio Zoran T. Jovanovi} dovalo ili vam je te{ko palo kada se opre- vek isprva ne{to radi pod uticajem spolj - rekao da bih voleo da igram Sirana. Sada cena: 800 dinara delila da, kao reditelj, zaplovi u po- nih pritisaka, to duga~kim ponavljanjem sam mator za nju. Mogu da ga i{~itavam, PREDRAG EJDUS zori{ne vode? postaje ~ovekov organski deo, ~ovek i da uìvam. To je sjajan komad, pravo Priredio Zoran T. Jovanovi} Pribojavao sam se... strahovao od sraste sa tim. Predstava govori i o tome pozori{te... Iskren da budem, nisam ni cena: 800 dinara toga da l’ }e i kako na}i svoje mesto pod koliko smo u{li u te kalupe, u norme i imao mnogo vremena da ~eznem jer, sre - suncem u tom svetu. Ali ona je ozbiljna koliko oni postaju ~ak deo na{eg karak- }om, dosta sam radio. Moja gluma~ka osoba, ima svoj pogled i na svet i na tera. Pravila mogu jezivo da pritiskaju. pri~a nije, {to bi se reklo, pravilna, niti Ostala izdanja Vidite, ti ljudi se i vole, iskreno se nadaju pozori{te. Stabilna je. Moja bojazan se mislim da mogu i da treba da nekog BRANKA VESELINOVI] da bi tu me|u njima i moglo ne{to da se odnosila na to da je ne obuzme malo- ne{to savetujem... Ima tu i lutrije. Kao Priredio Zoran T. Jovanovi} desi, ali ne mogu se oteti diktatu du{nost u nekim ne ba{ jednostavnim mlad sam podobijao i igrao takve uloge cena: 800 dinara sopstvenih dugih godina i jednog na~ina trenucima kakvi su gotovo nu`ni u po - kao {to su Maksim Crnojevi}, pa Tola, pa IVAN BEKJAREV ìvota. zori{nim vodama. Me|utim, ona je u po- Hamlet... Priredio Zoran T. Jovanovi} Peki} je u napomeni naveo kako je zori{te istinski zaljubljena... ona istinski cena: 800 dinara ovu ulogu namenio vama? [ta je gluma? veruje u to {to radi, a to daje i snagu i Borislav Peki} je zaista veliki pisac. Bliska mi je definicija glume na{eg stabilnost. Malo {ta moè da je pokoleba. Zbilja me ~ini sre}nim {to sam imao kolege Dragana Petrovi}a iz „Bo{ka Bu - Izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije moète poru~iti na Tako da vi{e nemam tu bojazan da }e se prilike da se druìm sa njim i {to smo na he“, davno re~ena. Kad su ga pitali {ta je brojeve telefona: 2631 522, 2631 592, 2631 464 ili mejlom na ona razo~arati, da }e je razo~aranje de - neki na~in bili i prijatelji. I to igrom slu- gluma on je, onako leèrno rekao „to je, adresu: [email protected] ili ih kupiti u prostorijama SDUS-a motivisati... Poklonio sam svoj ìvot po - ~aja preko jednog zajedni~kog prijatelja, uzme{ pa glumi{“. (Beograd, Studentski trg 13/VI) zori{tu i dobro znam {ta zna~i ta ljubav. lekara sa kojim je on bio u gimnaziji. Ug- Gluma je igra.

15 LUDUS 164 Festival „Mucijevi dani” u Ateljeu 212

glumci igraju, pri ~emu se, tokom ~itave predstave, ~uje otkucavanje sata koje POZORI[TE JE MOST KOJI SPAJA I LJUDE I SVETOVE cepa tu mu~nu ti{inu, nabijaju}i pri tome, jo{ ve}u napetost, neizvesnost. A Od 18. do 23. maja, u Ateljeu 212 odràn je glumci Emir Hadìhafizbegovi}, Alek - prvi pozori{ni festival „Mucijevi dani“, u sandar Seksan, Senad Ba{i} i Moamer Kasumovi} igraju izuzetno precizno, fino znak se}anja na reditelja i dugogodi{njeg stvaraju}i vrlo uverljive i sugestivne psi- upravnika Ateljea 212, Ljubomira – Mucija holo{ke portrete likova, zbog ~ega svega je beogradska publika u potpunosti bila Dra{ki}a, koji je obuhvatio zanimljiv, odu{evljena predstavom, jednostavnom, raznovrstan i kvalitetan program produkcijiski skromnom, a idejno i emotivno veoma bogatom. Na festivalu „Mucijevi dani“ igrane Ana Tasi¯ su i predstave Kos Dejvida Harovera u reìji Zijaha Sokolovi}a (Gradsko kazali{te iz Siska), Brod za lutke Milene d 18. do 23. maja u Ateljeu 212, na Kalabi}). U raznim (ne)zvani~nim osvr- Markovi} u reìji Ane Tomovi} i produk- Velikoj i na sceni Teatra u podru- tima na ovu predstavu hvaljeni su glu- ciji Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Omu, odràn je prvi pozori{ni festi- ma~ki dometi, isticana homogena i ta~na Sada, Rocky Horror Show Ri~arda O’Bra- val „Mucijevi dani“, u znak se}anja na gluma~ka igra Branimira Brstine, Lju- jana u reìji Viktora Na|a, Dundo Maro- reditelja i dugogodi{njeg upravnika bomira Bandovi}a, Milice Mihajlovi}, Je- je Marina Drì}a u reìji Kokana Mlade- Ateljea 212 Ljubomira – Mucija Dra - lene Petrovi}, Anite Man~i}, Gordana Ki - novi}a i produkciji Kru{eva~kog pozo - {ki}a (1937–2004). Festival je otvoren ~i}a, Nikole Jovanovi}a, Neboj{e Ili}a, Ljubomir – Muci Dra{ki} (1937–2004) ri{ta, Samoudica Aleksandra Radivoje- vi}a u reìji Sneàne Trisi}, Da nam ìvi, premijerom predstave Pazarni dan pre- Novaka Simi}a i Marijane Dugali}. Redi- Zagrebu bila je u martu ove godine). Je- {evljenjem, {to je bilo neobi~no lepo i ìvi rad Milana Markovi}a i An|elke ma tekstu Aleksandra Popovi}a u reìji telj Egon Savin „ozbiljno je optuèn“ za dan od prvih Ibzenovih tekstova (1867), dirljivo. Nikoli}, êkaonica Borisa Lije{evi}a i Egona Savina, koju je publika ispratila vrsno ume}e rediteljskog ~itanja Ace iz rane, romanti~arske faze, filozofsku i Na sceni Ateljea 212 u okviru „Muci- Branka Dimitrijevi}a, Dokle?! Milice Pi- burnim aplauzom. Likove ove tragiko- Popovi}a. metafori~nu, poetsku dramu o lutanjima jevih dana“ prikazana je i predstava leti} u reìji Alise Stojanovi}, Terapija Jo- medije o vlasti, mentalitetu, bahatosti, la - Na festivalu „Mucijevi dani“ vi deli Per Ginta, u potrazi sa razumevanjem @aba Dubravka Mihanovi}a (ina~e dra - rdana Cvetanovi}a i Pomorandìna kora `nom moralu, politici, surovosti u me|u- smo i srpsku premijeru predstave Per zna~enja sveta, Popovski je na scenu maturga u Gaveli), u reìji Elmira Juki}a Maje Pelevi}, obe u reìji Gorana Marko- ljudskim odnosima, reditelj je postavio u Gint Henrika Ibzena u reìji Aleksandra postavio precizno, minimalisti~ki, auto- i izvo|enju ansambla Kamernog teatra vi}a. Ovim predstavama smo se bavili u jednu (metafori~ku) kutiju, oblepljenu Popovskog i produkciji „Dramskog kaza- refleksivno, sa bitnim akcentima na vi- 55 iz Sarajeva. Kratka, efektna, emotivno prethodnim brojevima Ludusa, pa pome- novinskim papirima (scenografija Marija li{ta Gavella“ iz Zagreba (premijera u zuelnim i auditivnim elementima igre. sna`na i zna~enjski inspirativna drama nimo samo da su nai{le na odli~an prijem Prvi deo predstave (oko dve tre}ine @aba se odvija izme|u ~etiri lika, u Sara- kod bublike. Zanimljivo je i to {to su na ukupnog trajanja inscenacije) ostvaren je jevu, na Bajram, u jednoj brija~nici. Kroz festivalu prikazane i dnevne video-pro- Rekli su o Ljubomiru – Muciju Dra{ki}u jekcije predstava koje je reìrao Ljubomir dosta bajkovito, mitski, iracionalno, sen- odnose dva brata, njihovog prijatelja i BIO JE ÔVEK-ENCIKLOPEDIJA jednog knjiàra, koji se u radnju uklju- Dra{ki}: Kralj Ibi, Radovan Tre}i, Sveti zualno, metafori~ki. Scena je prekrivena Georgije ubiva a`dahu, Marija Stjuart, belim ~ar{avima {to stvara bitan utisak o ~uje na kraju, bitno uti~u}i na njen ras- Petar Kralj plet, ispisuju se tragi~ne posledice ìvota Kneginja iz Foli Berèra i Marija se bori Bilo je uobi~ajeno da me zavitlavaju u tom ~uvenom bifeu Ateljea 212, da svevremenosti, bajkovitoj, metafori~koj s an|elima, kao i epizoda televizijske univerzalnosti; kostimi su, tako|e, stili- na prostorima biv{e Jugoslavije, u deve- sam glumoman. Da nema mesta na kojem nisam glumio. Da se ne libim da igram desetim godinama pro{log veka. Zeko serije Pozori{ni praktikum, u kojoj bez pardona bilo gde. Ljubomir Muci Dra{ki} je, naravno, sve to slu{ao. Jednom zovani, izuzetno rasko{ni (scenografija Dra{ki} govori o svom ìvotu i radu. Sva- Numen, kostimografija Marita ]opo). U (odli~ni Emir Hadìhafizbegovi}) biv{i je prilikom, kasno no}u, zvoni telefon u mom stanu... ke ve~eri, stru~ni ìri je birao je najboljeg predstavi je veoma va`na muzika, koja borac koji vodi brija~nicu gde se radnja – Ovde Muci! Molim te kako ide ona pesma iz komada Mome Dimi}a „@iveo glumca ve~eri i dodeljivao mu srebrnjak se u pojedinim segmentima ovog prvog de{ava, na ivici je raskida s razumom, ìvot Tola Manojlovi}”, kaè mi. nasilnik koji je zbog agresivnosti ostao sa Mucijevim likom (srebrnjak su dobija- dela uìvo izvodi (autori muzike Foltin), I ja po~nem da izgovaram stihove: bez ène i dece; njegov brat je kockar i li i upravnici pozori{ta koja su gostova- podvla~e}i taj senzualni, dionizijski as- „Joj gde je taj crveni, plavi balon, alkoholi~ar, a njihov prijatelj koji navra - la). Festival je uspe{no zatvorila Kate Ka- pekat radnje, Gintov mladala~ki zanos, puralica reditelja Jago{a Markovi}a Na - kad bih mogao da ga dohvatim...” }a u brija~nicu Grga je taksista koji se strast za ìvotom. Stil igre, u tom prvom svakodnevno susre}e sa emotivno iscrp - rodnog pozori{ta iz Sombora, obnova ~u- Na to mi Muci odgovori: vene predstave (u ~ast Mucija) iz sredine delu, defini{e izrazita stilizacija, glumci ljuju}im pri~ama ljudi koje vozi, pri ~e- – Gost sam ovde na programu Radio Beograda, pa si evo, sada, glumio i devedesetih godina pro{log veka, nastale drasti~no teatralizuju likove, igraju}i mu je i njegov ìvot zaglavljen u velikoj preko telefona... prema (crnoj) komediji dubrova~kog Ibzenovu poetsku dramu skoro kao ko - iluziji – zaljubljen je u svoju mladu lju - *** mediju. U vezi sa time je i bitna autoref- pisca Vlaha Stulija (1800). Podsetili smo – Bio sam poznat po zaka{njavanju. Na probe sam redovno kasnio, na pred- bavnicu koju strogo krije od ène i dece, se senzualnog rediteljskog pristupa Ja- leksivnost igre. U vi{e navrata glumci iz- nastoje}i da sa~uva svoj prividno sre}an stave, razume se, nikada. @iveo sam, istina, daleko zato sam imao razne izgov- laze iz likova, postaju naratori koji govo- go{a Markovi}a, dosta bliskog duhu itali- ore, kao recimo, da je na putu bila spu{tena rampa. Zato su kada ulazim u bife brak. U njihovim razgovorima i odnosi- janskog neorealizma na filmu, dirljivo re o Ibzenu i likovima Per Ginta, {to osim ma otkrivaju se jezive posledice ratova, Ateljea 212 glasno izgovarali: Rampa! Rampa! Nije mi bilo drago {to je tako, ali, funkcije autorefleksije (u domenu post- posve}ene igre somborskog anasambla, jednostavno, tako se name{talo. Onda mi je Muci onako o~inski pri{ao i rekao mi: op{ti gubitak zdravog razuma, i{~eznu}e kao i ìvog, prodornog prikaza dru{tvene modernisti~ke poetike), ima i komi~an nada, kao motiva i orijentacije ìvljenja. „Zna{ {ta Petre, sada }u ti re}i za{to stalno kasni{”. Kaèm mu skru{eno: efekat. Drugi deo predstave je znatno ti{i, margine koja je postala zna~ajna, gusta Ipak, autori predstave sugeri{u imperativ metafora jedne op{te tragikomi~nosti ì- „Dobro”. Veruju}i da }e da mi ponudi neko re{enje, a Muci mi saop{ti: „Zato {to mra~niji, svedeniji, realisti~niji, {to je borbe, neophodnost da se ìvot nastavi, vota savremenog ~o veka. kasno po|e{!” potpuno funkcionalno, u skladu sa ~inje- *** da opstane vera, snaga individualnosti, Za sedam dana publika je imala nicom da prikazuje ve} ostarelog Ginta. strpljenje da se izgura put, uprkos stal- prilike da vidi sedam predstava razli~itih Bilo je divno poznavati Mucija Dra{ki}a a posebna ~ast i privilegija biti Uprkos troipo~asovnom trajanju, izla - nim teturanjima, padovima, lomljenjima. njegov prijatelj. ànrova, iz razli~itih sredina, razli~itih ènje publike je bilo minimalno, gotovo Publika sedi na sceni, sa svih strana vizura... Me|u brojnim pohvalnim ko- Bio sam jedno vreme „izgnanik”. Muci je bio dovoljno dobar i plemenit i bez zanemaruju}e, {to dosta govori o kvalite- okruùje glumce, a to stvara veoma spe - mentarima koji su pratili festival moglo zazora je poèleo da mi pomogne. Kada je video da sam besku}nik, primio me je tima predstave. Nakon zavr{etka koma- cifi~nu atmosferu, jednu ekstremnu, te - se, izme|u ostalog, ~uti da je pozori{te zajedno sa svojom suprugom Svetlanom Bojkovi} u njihov dom, jer je u njihovom da, zagreba~ki glumci su pozdravljeni {ku, gusto zbijenu emotivnu tenziju. To - most koji spaja i ljude stanu u to vreme bila slobodna devoja~ka soba. Odatle da sam ga zvao tata, a on nesvakida{nj dugim aplauzima i odu- me doprinosi i potpuna ti{ina u kojoj i svetove. mene sine. Mira Banjac To zlatno vreme Ateljea 212, kada je Muci bio njegov upravnik i reditelj najlep{i je period u mom ìvotu. Mnogo sam predstava odigrala koje je on tako majstorski reìrao. Muci je, uz to, bio od retkih reditelja koji nam je dozvoljavao sitne, male gluma~ke bezobrazluke, {ale, viceve. Kaè nam jednostavno: „Idite, to iìvite i vratite se da radimo. Bio je {iroke ruke. Verovao je glumcu! @iveo za pozori{te, umetnost... Svaka njegova proba bila je poseban doga|aj ispunjen rado{}u i velikim zadovoljstvom. Gorica Popovi} Muci je bio izuzetno duhovit, plemenit, dobar ~ovek. Smatrao je da je humor veoma vaàn. Bio je jedan od retkih ljudi sa kojim moète da se {alite i na ozbiljnije teme. Uz to je bio i od onih posebnih, najva`nijih ljudi kada vam treba neko, da re{ite nedoumicu, da vam da pravi, iskreni savet. Bio je, zapravo, ~ovek-enciklopedija. Drào je u glavi hiljade podataka. Kada sam, slu~ajno, u Muzeju pozori{ne umetnosti prona{la svesku sa komadom „Jedva ste~e zeta”, poèlela sam da ga sama reìram i igram u njemu. S obzirom na to da je bilo gotovo nepoznato delo, pitala sam Mucija da li zna ne{to o ovom komadu i da li je nekada ra|en kod nas. Odgovorio mi je u istom trenutku da je predstava „Jedva ste~e zeta” izvo|ena, recimo, davne 1920. godine u Novom Sadu. Dobila sam od njega podr{ku i sa svojom predstavom „Jedva ste~e zeta” druìla se na sceni Teatra u podrumu nekoliko narednih sezona. (preuzeto iz „Politike”) Kate Kapuralica Narodno pozori{te Sombor

LUDUS 164Lu 16 „KATE” JE ZA MENE VI[E OD IGRE „Kate je za mene deo mog ìvota, moje to, zbunjen, nesna|en, jedva sam se izvukao iz svega toga ceo. Puno toga se}anje, moja intima. Obnavljali smo je za ima... Puno. Ne mogu da je odvojim od svoju du{u, igrali u Ateljeu i u Somboru za svog ìvota. Zato je ovo sada za mene na{u decu koja su porasla u me|uvremenu, vi{e od igre.” Markovi} veli da je uzbudljiv njen za one koje sad volimo, a tad ih nismo ni dolazak iz onog vremena u ovo danas, da znali, za one koje smo tad voleli...”, kaè nas se ta predstava duboko ti~e danas Jago{ Markovi} kao i u vreme kada je nastala: „I dalje se, kao i likovi u predstavi, sva|amo do ne - ucijevi dani” su zavr{eni izvo - [arganu: mogu jednom ne{to i za svoju mo}i sa onima koje volimo najvi{e. Sva- |enjem obnovljene predstave du{u.” |amo se od nemo}i da im damo ono {to MNarodnog pozori{ta Sombor Kate Taj komad je, kaè, zavoleo jo{ na smo du`ni, ono {to im treba. A mi ga ne - Kapuralica Vlaha Stulija u reìji Jago{a akademiji: „Ludovao sam za njim. Mir - mamo i besni smo na sebe i na njih {to ga Markovi}a, koja je ispra}ena ovacijama, jana Mio~inovi}, genijalan profesor i mi- nemamo. To je hleb i vino. Taj materijal- Jago{ Markovi} dugim i burnim aplauzom, uzvicima slilac, predavala nam je istoriju jugoslo - ni nivo u Kate, taj prvi nivo jeste vaàn. ‘bravo’... Kao nekada. venske drame. Nikako mi nije polazilo za Od te sirotinje sve ide. A ko nije siroma napalo kulturu. Ko guba. Vidite da je u {to ih je organizovao. Taj ne ponovljivi Premijerno je izvedena 12. maja rukom da uradim Kate u Beogradu. Re - za hleb i vino, to doìvi kao metaforu za izve{tajima sa premijera glavna infor- reditelj, taj veliki ~ovek, to zasluùje. I to 1995. godine, do pomenute obnove ukup- koh Muciju (Ljubomir – Muci Dra{ki}, imati i hteti... U Kate ima puno slojeva, i macija ko je bio. Takvo vreme. Kate bi i jo{ vi{e. Mnogo nam fali Muci. Bio je no je odigrana 114 puta, videlo ju je tada{nji upravnik Ateljea 212, prim. n.) porodi~ni, i ljubavni, i dru{tveni... Ona je rekla: Ma basta! Indjenjat }emo se! Tako lekovit. Nepotkupljiv. Svoj. 33.888 gledalaca, a dobila je ~ak preko za tu svoju èlju i on mi re~e: ‘Uradi je u pri~a o propalima, o poniènima, o uv- i ja. Ne svi|a mi se to stanje duha u ovom I pravi.” pedeset nagrada. Somboru’. Pu~e mi podela pred o~ima. re|enima, o onima koje je pojelo zlo vre - vremenu ili u ovom trenutku. Banalno je me, o sklonjenima, o izgnanima, o jadni- Govore}i o tome s kojim ose}anjem je Rekoh to Mla|i (Milivoje Mla|enovi}, sitno. Nema ni reda. Nema ni pobune. ma i jakima, o Jugoslaviji koja ìvi u se- radio obnovu te legendarne predstave tada{nji upravnik Narodnog pozori{ta Nema ni ukusa. Nema ni àra. Spoj pri - Jago{ Markovi} je rekao: „Kate je za me - Sombor, prim. n.) i on je uze na repertoar. }anjima, u mirisima koji se pamte...” mitivizma i malogra|an{tine! Au, kakvo ne deo mog ìvota, moje se}anje, moja A trebalo mu je hrabrosti za to. Jer, jo{ su Govore}i o svom vi|enju aktuelne si- intima. Ako gledamo li~no – intimno mi padale bombe, grmeo je rat na sve strane, tuacije u kulturi Jago{ Markovi} napom- jedinjenje mi izrodismo! Kad smo radili je va`na, ako gledamo pozori{no, umet- a mi smo sa scene plakali i psovali, i inje: „Posmatram... i ne svi|a mi se. Ali Kate, one Stulijeve psovke, oni pijani i ni~ki – {ta je bilo, bilo je. Kao da sam se pevali ‘hvala tebi, hvala tebi grade Dub- kako sam trenutno na odmoru nije lepo mamurni likovi... sve to be{e blato, kal i sreo sa drugovima iz mladosti, iz razre- rovni~e’. I kada smo igrali u mojoj Crnoj da iz te pozicije govorim. Lako je suditi, a dno. A danas mi izgledaju kao posrnula da. Obnavljali smo je za svoju du{u, Gori, u Budvi, se}am se, grmi ta pesma, a te{ko raditi. Smeta mi jalova pri~a. [to vlastela iz Dubrova~ke trilogije Iva Voj- igralu u Ateljeu i u Somboru za na{u de - Citadela se trese od aplauza. Gledao sam moraju da pri~aju. Nek rade, pa }e tako novi}a u odnosu na ovaj neukus koji cu koja su porasla u me|uvremenu, a ne - u more, mislio na Dubrovnik, na sve {to re}i {ta imaju. Tako il’ nikako, u stvari. sada vlada. Pa vidite da nema igranog ka se i rodila u me|uvremenu, za one se desilo i de{avalo. Nisam bio jedini. Ovo je vreme mnogo brbljivo, afirmi{e se programa na TV-u osim sapunica. Uda- koje sad volimo, a tad ih nismo ni znali, Naprotiv. Pa, ono ~uveno izvo|enje u pri~anje a ne rad i dela. Pametuje ko sti - vi{e nas rijaliti programi sa gladijatori- za one koje smo tad voleli, a volimo ih i Ateljeu 212. Svi koji su tada bili tamo gne, mnogi otvaraju i prima}e i spava}e ma. I da taj svetonazor vlada masom? sada... Neki }e biti sa nama, neki su oti{li zna}e o ~emu pri~am. Mira Stupica skin- sobe i fotkaju se u njima za novine. Gledam taj rijaliti {ou, ~itam one SMS- zauvek. Ali ako. Volim da se na{alim na ula prsten sa ruke i dala mi ga posle Imaju re{enja za sve, a delo koje bi treba- ove, pa vidim kako i koliko narod to svoj ra~un. Drì me ta autoironija, a predstave. Moète misliti {ta mi je to lo da stoji ispred umetnika i ne vidi se od gleda, kako se uneo... Al’, kad smo kod ose}anja su mi takva kako vam opisah. zna~ilo i {ta mi i danas zna~i. Puno je re~i, najpre onih o njihovom privatnom situacije u kulturi, ima jedna divna stvar [to kaè Simovi}eva Gospava u ûdu u bilo uspeha s Kate... bio sam premlad za ìvotu. Totalno naopako! Veliko je ùtilo – ‘Mucijevi dani’. êstitam Ateljeu 212

Milan Mihailovi} Caci Muci u anegdotama „Uspomenara 212“

Otkrivanje biste Zorana Radmilovi}a Lj. Dra{ki}, D. Kova~evi} i D. Mihailovi} – Mihiz @AN BATIST JE SLETEO IDI PA GLUMI mala, nepun metar, ali od istog materijala kao i vrata na svim renovi- Premijera Molijerovog „Gra|anina plemi}a” samo {to nije po~ela. – Je li, mali, {ta radi{ ve~eras? – upita jednog jutra u bifeu ranim prostorijama. Gu`va pred Pozori{tem, gu`va u hodnicima, gu`va u bifeu. Garderobe Pozori{ta Ljubomir Dra{ki} tek diplomiranog glumca Erola Kadi}a. I ovoga puta Muci preduzima „sve za dobar {tos“. Na vratanca prepune. Posle duèg vremena igra se takozvana ansambl predstava. – Ni{ta! – odgovori Erol. stavlja plo~icu s natpisom: REDITELJSKA SOBA. Obave{tava Zorana Na vratima bifea pojavljuje se mladi} i pita: Da li si gledao predstavu „Oj, Srbijo...”? – pita Muci. Ratkovi}a Picoja, stalnog reditelja Pozori{ta, da mu je u novoj zgradi, prema visini, obezbedio radnu sobu. Uz to, za dragog drugara, u – Ko je reditelj predstave? – Jesam, naravno! – kaè Kadi}. – Ve~eras uska~e{ umesto Bore Stjepanovi}a! A sad ku}i, na stolarskoj radionici izra|ene su merdevine da moè lepo da se uspne – Ja sam! – kaè Ljubomir Muci Dra{ki}. na barsku stolicu i da bezbedno dohvati {ank. – Je l’ moè jedna izjava povodom premijere za rubriku „Sino} u u~enje teksta. Vidimo se u {est na probi! – re~e Muci pruàju}i Erolu tekst Zorice Jevremovi} „Oj, Srbi’o nigde lada nema”. – Sre}om, imam ja sina advokata, pa kad presavijem tabak... gradu”? jeba}u vam sve po spisku! – bio je komentar na{eg namrgo|enog Ta~no u 18 ~asova mladi Kadi} dolazi na probu s rediteljem pred- – Ne moè, sine, sada. Upravo idem do glumaca, treba da Raleta upu}en svima prisutnima u bifeu... stave. Muci je ve} tu. Odlaze u njegovu kancelariju. po~nemo. Moè posle predstave! – kaè Muci. – Je l’ zna{ tekst? – pita Muci. – A, je l’ tu autor? – bilo je slede}e pitanje mladog novinara. – Naravno da znam! – kaè Erol. KRITIÂR DULE Dra{ki} se zabezeknu, ali istog trenutka najozbiljnije odgovori: – Proba je gotova! – kaè Muci. Svetlana Bojkovi} i Milan Mihailovi} uskoro putuju u Cirih. U – Upravo su mi javili da je avion iz Pariza sleteo. Sedi ti, sine, i – Kako, gotova? – pro{aputa Kadi}. organizaciji dr Dragoljuba Popovi}a Popa nastupaju za Dru{tvo sa~ekaj, sad }e on, samo {to nije! – Jesi gledao predstavu? Jesi! Jesi diplomirao glumu? Jesi! Onda, stomatologa. idi, pa glumi! – re~e Muci i otvori vrata kancelarije da isprati novog Proba takozvanog {arenog programa je kod Cece u stanu, u MLADA GLUMICA tuma~a uloge Lazara Todorovi}a. Kosovskoj br.13. Cecin suprug Ljubomir Dra{ki} Muci, zavaljen u Svi godinama znamo Ta{kovog {kolskog druga Kru{evljanina fotelju, ne{to ~ita u dnevnoj sobi. Tu je i pas Dule, leì mirno, kao da Dobricu Katunca. Li~no mi je, kao jedan od prenumeranata, ispisao REDITELJSKA SOBA drema. Ceca i Caci se dogovaraju {ta }e i kojim redom da govore ovu pri~u: Graditelj Ljubomir Muci Dra{ki} privodi kraju radove na novoj zubarima koji }e se okupiti u Cirihu, a onda po~inju probu scene iz – Kod mog {kolskog druga Ta{ka i velikog prijatelja Mucija, zgradi Ateljea 212. Posle nekoliko godina zablistalo je zdanje u Ulici „U~enih èna“. Kako je krenula gluma, pas Dule po~inje da laje i reì, ~esto sam odlazio u ~uveni bife „Ateljea”. Moja supruga Vera znala je Lole Ribara sa brojem 21. Mermer, ogledala, staklo, drvo, plo~ice, da ska~e na „izvo|a~e gluma~kih radova“. îm Ceca i Caci prestanu da komentari{e te moje odlaske na slede}i na~in: „Kakvi prijatelji, ti pjaceta, skulptura Zorana Radmilovi}a koja do~ekuje publiku... da govore Molijera i Dule prestaje da laje i ska~e. Sre|en je i slu`beni deo. Bife je izme{ten. Sada se ne vidi ~im se ide{ tamo da uìva{ gledaju}i mlade glumice”. I ja to ispri~ao Muciju. otvore vrata „gluma~kog ulaza“. Nailazi se prvo na portirnicu gde su Sve to budno prati reditelj Ljubomir Dra{ki}, a onda sa osmehom Jednog popodneva sedimo Muci i ja u potpuno praznom bifeu, nas godinama do~ekivale Zorka, @ana i Mica, pa Fetica, sada Sneà. dobaci: kad iznenada u|e moja supruga Vera. Muci munjevito reaguje: Ispod stepenica koje vode na sprat ostao je nekakav bunker u – Nije to dobro, vidite da se i Dule nervira! Mora to mnogo, – Dozvolite, Vera, da vam se predstavim, ja sam Tanja Bo{kovi}! kome bifedìja Novica drì neke stvari. Vrata na tom bunkeru su mnogo bolje!

17 LUDUS 164 Aleksandar Popovi} ponovo me|u nama PISAC FARSI^NOG POGLEDA NA SVET „Aleksandar Popovi} je pisac koji sve naziva tikom. Politika je ono zlo koje ljude nago- ni da stvaraju razlike i rascepe. Politika svojim imenom. Kod njega nema kompro- je sredstvo da se ne{to otme, da se za- misa. On vidi ljude u njihovim ponekad naj- uzme tu|e mesto, da se ne{to izgubi i da rugobnijim stanjima, ali uspeva da uz to se pone{to zaboravi. Dakle, u ovom komadu Popovi} je jasno i bez dlake na o{tro satiri~ko pero ima simpatiju i razume - jeziku fokusirao tu sklonost na{eg malog vanje za ljude naj~e{}e izgubljene u velikim balkanskog tamnog vilajeta u kojemse u velikim istorijskim turbulencijama de{a - istorijskim turbulencijama“, kaè Egon vaju uàsne stvari. Re~ je o periodu pred Savin po~etak Drugog svetskog rata i po~etku ustanka u Srbiji. I vi tu vidite da su te itet u nama koji govori o tome da smo podele od tada ostale do danas. Bio bih ramski pisac Aleksandar Popovi} Sablja dimiskija na sceni UK „Vuk Karadì}” skloni brzo da zaboravimo ono {to je vre - sretan ako bi sa ovom predstavom, sim - napisao je oko pedeset komada od dno. boli~ki re~eno, mogli po~eti da izlazimo iz nego i dramaturgijom postiè“, kaè Go- predstave koju sam reìrao. Dopalo mi se Dkojih je ~etrdeset objavljeno ili Uvek je u njegovim komadima pri- epohe ideolo{kih podela i po~eti da na to ran. „To je jedna od stvari koja me je da reìram, ali sa ljudima koji su mi kao izvedeno. Njih sedam je zabranjivano: sutna empatija za ljude o kojima pi{e? gledamo sa jedne esteti~ke i ljudske dis - Kape dole, Pala karta, Mrak i {uma Da, to je taj njegov farsi~ni pogled na privukla da reìram ovaj komad. Druga porodica, sa kojima uìvam da radim i sa tance. je prepoznavanje odli~ne mogu}nosti za kojima sve mogu da podelim, ali i sa ne- gusta, Uvek zeleno, Mre{}enje {arana i svet. Aleksandar Popovi} je pisac koji sve igru i to za onu koja nema granica. Kad kim novim mladim ljudima koje èlim da Pazarni dan. Komade su mu, kako je naziva svojim imenom. Kod njega nema kompromisa. On vidi ljude u njihovim ti neko ponudi tu vrstu prostora za glu- upoznam, kao {to su ovih {est glumica sam zabeleìo, zabranjivali politi~ari u Goran [u{ljik i ma~ko razmi{ljanje na temu {ta je sve u koje sa nama dele ono {to nam je Alek- sprezi sa kolegama iz pozori{ta. Anar- ponekad najrugobnijim stanjima ali uspeva da uz to o{tro satiri~ko pero ima „Sablja dimiskija“ toj igri mogu}e a da je u skladu sa nje - sandar Popovi} ostavio kao trag sa kojim hista, velikosrpski nacionalista, staljini- simpatiju i razumevanje za ljude naj~e - govim genijem. Mislim da smo pogodili treba da se pozabavimo. Scenski uspeh zavisi od glumaca sta, apstraktni humanista, realsocijali- {}e izgubljene u velikim istorijskim tur - Aleksandar Popovi} je tako|e i ~itav bar jedan rukavac tog dela, to ose}am U komadu Sablja dimiskija Popovi} sta, egzistencijalista, maoista, rojalista, bulencijama. Ljudi koji su izgubili sebe jedan svet mangupa sa periferije uveo u kada gledam svoje drage kolege kada majstorski kombinuje su{tinske pozori - zastareli komunista, {ovinista, nadreali- skloni su da ~ine zlo, da ~ine nepravde i na{u dramu i na{e pozori{te. U starom igraju predstavu, osetio sam i radost pu- {ne delove – ànr, jezik, neobi~nu igru, sta... sve su to epiteti kojima su, kako se zlo~ine. Popovi} je i takve ljude uspevao àrgonu beogradskih predgara|a {irina blike. Mislim da na{a predstava ima do- skrivena zna~enja. U njoj se, kako naslov kome prohtelo, opisivali Acino ideolo{ko da razume, a umeo je i da oporu istinu Popovi}evih komada obuhvata celokup- bar balans izme|u onoga {to jeste sme- sugeri{e, ne bavi istorijom ve} sentimen- opredeljenje. Sam je tvrdio da je komu- servira na duhovit, lako prepoznatljiv i nu srpsku palanku i ovda{nji mentalitet. {no i onoga {ta su posledice tog smeha.“ talnim posmatranjem nas kakvi smo u prijem~iv na~in. U tome je genijalnost I opet je pun simpatija za taj svet. Ostavio Ko su ti ljudi u komadu Sablja di - nista, da ga je ~ove~nost opredelila na tu sme{no-tu`noj mu{koj kafanskoj ~amoti- njegovog dela. je brojne komade koji sa sme{kom govore miskija? stranu. Da nikada nije bio ~lan niti jedne nji i ènskim horom sa estradno mu zi~ - Pretpostavljam da vas za Aleksan- i o nama danas. Takva je i Sablja dimi - Ni oni sami to ne znaju. To ko su i {ta organizacije, da se nikada nije prihvatio kim ironi~nim komentarima na temu Sr - dra Popovi}a vezuje i sentimentalno se - skija izvedena na obnovljenoj sceni ~ine sebi i drugim ljudima. Kao i u na{im nijednog oblika dru{tvene ili kulturne bija danas. Reditelj je dobro osetio da }anje, druìli ste se poslednjih godina Ustanove kulture „Vuk Karadì}“, sa all ìvotima danas to socijalno prelilo se u vlasti, da nije imao nikakve privilegije. scenski uspeh Sablje dimiskije zavisi od njegovog ìvota? star ekipom u reìji glumca Gorana intimno. U ono kako ti je u ku}i tako ti je glumaca. Pa Marinko Mad`galj kao Grk Ceo ìvot proìveo je od pisane re~i i za Kako da ne, bili smo bliski i to je [u{ljika. To je prostor u kome je Popovi} i na ulici. Ovi likovi nikada ne izlaze na kafedìja koristi proverene komi~ne efek- ~etrdesetogodi{nji rad nije dobio nikakvo jedno od najdragocenijih prijateljstava u najvi{e provodio svoje poslednje dane, na ulicu i kafana im je i dom i ulica i govor- te, Nikola \uri~ko je ve~iti |ak, biv{i dru{tveno priznanje. Ponovno izvo|enje mom ìvotu. Dok smo radili predstavu sceni koju nameravaju da nazovu nje - nica i krevet i trpeza i tu se oni i smeju i sudija, {armantni grebator i folirant, i u komada Aleksandra Popovi}a na na{e Tamna je no} i putovali s njom po ~ita - govim imenom. pla~u i ìve u svom zatvorenom svetu scene vra}aju njegovu lucidnost i dale - stilu filmskih burleski s po~etka pro{log veka tuma~i ovog prefinjenog kafanskog kovidost. laòva. Neboj{a Glogovac sa velikim ra - zumevanjem lika u kojem je, potpuno ko - Re~ Egona Savina mi~no otka~en, tuma~i brkatog i musavog srpkog gazdu, biznismena koji bi i da se Atelje 212 Pazarni dan Aleksandra malo bavi politikom, manipulanta na klo- Popovi}a u reìji Egona Savina. Aktuel- njenog tradiciji i poslovanju u sivoj zoni, nost Acinog dela je inspirativna. Ono se o ovom komadu razmi{lja ovako: „To je komad koji je potpuno u Acinom stilu. doga|a u istorijskom vagonu tre}e klase Prepun je divnih re~enica koje su pisane obi~ni mali ljudi se pred Drugi svetski rat kao neka neobi~na muzika. Pune su ar - u nekoj srbijanskoj palanci gloè i otima- hai~nih izraza kroz koje se trebalo probiti ju oko vlasti, oko novca i ljubavi. Pazarni da bi se uop{te naslutio smisao tih re- dan je o ljudima koji su izgubili sebe ~enica i to {ta mi tu pri~amo. Sve to izgle- zatrovani novcem i politikom. O tome {ta da kao jedan veliki potok sa kaskadama Pazarni dan govori o nama danas Egon od re~i i kada se razgrne melodija tih re~i Savin kaè: „Kao i veliki broj komada dobija se njihovo zna~enje. A to je jedan Aleksandra Popovi}a to je krvava farsa o pametan i inteligentan tekst koji pred- obi~nim malim ljudima. Popovi} je u sva- stavlja kritiku na{eg mentaliteta, onako oduvek i zauvek. Moj lik je kao gazda i kom smislu inspirativan autor jer otvara pretenduje da pobedi na izborima, u jedan neobi~an svet, u jezi~kom i drama- tajnosti je makro i valja pse}e koùrice tur{kom smislu i u smislu prou~avanja i kao jare}e i podvaljuje na sve mogu}e posmatranja onoga {to bismo nazvali na{ na~ine kako bi stekao bolju poziciju u narod. U tom pogledu on je neophodan dru{tvu. A u stvari se njih trojica stalno i na{im pozori{tima, prosto se ovde ose}a oko sebe vrte u krug.“ A o tome da je veo- glad za njegovim delima, a ja sam uve- ma va`na podela uloga i gluma~ka igre ren da kada bi se jedan dobar prevodilac Pazarni dan u Ateljeu 212 kaè: „Tako je, mi moramo da iznesemo dohvatio tako ambicioznog posla da pre- gomilu emocija, da ~ujemo jedni druge, vom svetu. On je bio ~ovek koji je u sva - Popovi}eva Sablja dimiskija – gorka koji onda govori i o mnogo svetova. To vede njegova dela na strane jezike, da bi da imamo dobar zajedni~ki ritam, da ose- kom pogledu pripadao pozori{tu i kad bi farsa u jednom par~etu odvija se u srpkoj jesu ti ljudi sa oboda grada i periferije, ali to bila prava senzacija i za evropski te- timo pauze i da izvadimo jedan drugog ga neko nazvao dramskim piscem on bi kafani na periferiji grada posle nekog od ta periferija je tu oko nas, i ovde na Vra- ako neko stane, da umemo da nadgradi- atar.“ to ispravljao i govorio ja nisam dramski, mnogih ratova. U njoj pisac poeti~no i ~aru se ose}a ta palanka. mo jedan drugog kako bi cela predstava Zanimljivo je koliko je njegovo delo ja sam pozori{ni pisac. I on je zaista to ironi~no, mudro i brutalno, komi~no ana - Ovaj komad odvija se nakon jednog i{la u dobrom pravcu. Znamo se dugo i aktuelno i danas? bio. Objavljivao je u programima drame lizira na{ mentalitet. U komadu nema od mnogih ratova? odli~no razumemo i to je bio odli~an o- On je jedan od najzna~ajnijih srpskih onako kako su ih reditelji {trihovali i ~vste dramske pri~e, ali kada se razgrne Aca Popovi} je to napisao ironi~no, snov za jednu dobru predstavu.“ dramskih pisaca druge polovine 20.veka korigovali, i po tome je bio jedinstven, blistava verbalna igra sa~injena od arhe- po{to je ovde bilo mnogo ratova. Zato sam Va{arski {arolika, ìva i autenti~na i po mnogo ~emu je jedinstven. Najpre po smatrao je da je ono {to pro|e filter na ologije àrgona beogradskih mangupa, se manuo te odrednice i poku{ao da je ova slika Srbije sme{tene izme|u obimu. Zatim on je najzabranjivaniji sceni ono {to zapravo ostaje a ne ono {to je pojavljuju se karakteri kakvi u Srbiji shvatim ironiju. To da je ovde vazda bilo kafanskih stolova, zarobljena u zamr- dramski pisac. Zabranjivan je sedam on pre toga zamislio na svom papiru. oduvek postoje. Iza dijaloga koji su prava ratova i da se zapitam {ta }emo sa ìvoti- {enoj mreì sme{nih i besmislenih suko- puta, drugi samo jednom. Popovi} je [ta vam je bilo va`no da nam Po - igra asocijacija kriju se tipi~ni srpski ma izme|u tih ratova. Upravo to kakvi ba. Ispunjen jezi~kim kalamburom i imao jedan vitalitet da opstaje i da ìvi od povi}evim Pazarnim danom kaète o politi~ari i biznismeni. Oni koji nam kroje smo ~ini da ponovo upadnemo u neku klovnovskim akcijama. Sablja dimiskija nama danas? sada{njost i prekrajaju pro{lost pa nam je nesre}u i nevolju. Na sceni su na{i ìvoti je predstava u kojoj su kao u ogledalu onoga {to pi{e. Bio je profesionalni pisac Pazarni dan je najkrvavija od nje - ve} vekovima tako kako nam je. nakon nekog od ratova, ali oni su uvek reprodukovani karakteristi~ni primerci za pozori{te kad takvih i u evropskim govih farsi. I sasvim je druga~iji sa isku - Glumac Goran [u{ljik je u ovom Po- isti i ni{ta se u njima ne menja. srpskog mentaliteta. Puna Popovi}evih razmerama nije bilo. Nema mnogo nje- stvom ovih ratova koje smo pro{li deve - povi}evom komadu prepoznao arhetipski Ovo je va{e sada, ve} ~etvrto redi - simpatija za taj svet osu|en da tavori na govih drama trenutno na scenama, ali desetih. To sada deluje neverovatno, goto- srpki palana~ki duh i odlu~io da reìra tu teljsko iskustvo? periferiji i empatije za tipi~nu sliku nemamo ni festival Aleksandra Popo - vo proro~ki istinito, ta~no i jasno. On tu komediju ozbiljnih poruka i zna~enja: Poku{avam da se pona{am kao glu- srpskog dru{tva. I sve to uz zdrav vi}a, nemamo ni njegovu ulicu, ni njego - prepoznaje koliko je opasna ta zatro va - „Jezik je ne{to {to je melodija i muzika mac pred premijeru, ali mi to ne ide. smeh i tu`ni osmeh na kraju. vu bistu... To je taj popovi}evski mental- nost ideolo{kim razlikama, uop{te poli- koju Aleksandar Popovi} ne samo re~ima Imam veliku tremu pred svako izvo|enje Olivera Milo{evi}

LUDUS 164Lu 18 Teatarska de{avanja na inostranim scenama

koja vi{e ne}e raditi i sl. Posebno je bio efektan deo u kome likovi podraàvaju I LJUBAV JE @RTVA KRIZE modnu reviju, s tim {to su mrtvi ozbiljni i Ekonomska kriza, strah od gubitka soci- nose staru, besmisleno uklopljenu ode}u. Muzi~ki repertoar obuhvata dela Baha, jalnog statusa i raslojavanje dru{tva bile su [uberta, Malera, Betovena pa i hit „Stay- dominantne teme berlinskog pozori{nog ing Alive” grupe „Bi Dìs“. Gotovo da festivala „Theatertreffen“ nema jasnijeg i zabavnijeg prikaza de- presije na{eg vremena od ove Martalero- vogodi{nji pozori{ni festival „Thea- jnera, zvu~no su izolovani od publike, va predstave. tertreffen“, koji se odigrava u Ber- negde na ivicama civilizacije. Tako, pu - I, naravno, tu su i produkcije ham- Olinu i predstavlja godi{nji presek blika (samo) gleda {ta se sve de{ava me - bur{kog „Thalia Theatera“. Tema drame najboljih predstava na nema~kom jeziku, |u tom skupinom aktera iz najnièg soci- Liebe und geld (Ljubav i novac) Britanca odràn je od 7. do 24. maja. U zvani~noj jalnog miljea, a ~uje tek poneku repliku Denisa Kelija, koju je reìrao [tefan Ki - selekciji, koju potpisuje sedmo~lani ìri, kada se vrata otvore ili kada neko od mig, jeste individualna psihi~ka defor- na{lo se deset komada u produkciji tea - protagonista iza|e napolje. Odli~na aluz- macija koja je posledica materijalne ne - tara iz Kelna, Be~a, Minhena, Berlina, ija na voajerizam svakakvih rijaliti {oua Ru`ni, prljavi i lo{i (Foto: David Baltzer / bildbuehne.de) ma{tine. Pri~a o bra~nom paru iz niè Graca i Hamburga. Ekonomska kriza, koji su uzeli maha i u Srbiji. A unutra se strah od gubitka socijalnog statusa i de{ava sva{ta, od svakodnevnih ku}nih su brat i sestra Kinezi koji bukvalno gube Stotine ljudi koji prolaze preko trga srednje klase pripovedana je u skokovi- raslojavanje dru{tva bile su dominantne radnji do obljuba, te svih oblika nasilja. borbu za ìvotom – on umire u restoranu postaju karakteri u poetskom teatru sveta ma, a na sceni je sme{tena u svojevrstan teme „Theatertreffena“, a njima su se ba- O~aj junaka parazita pretvara se u gro- gde je pomo}nik, a ona u stanu makroa), Petera Handkea – njegovu dramu Die haj-tek kavez koji predstavlja njihov vile uglavnom savremene drame. Pred- tesku, svi su opsednuti novcem, tele{o - koji ìve u katakombama zapadnog sveta Stunde da wir nichts voneinander wu- dom. Predstava Die Kontrakte des Kauf- stave su svakako dotakle probleme sa- pom i sl., a niko nije sposoban da i{ta za- da bi nam sluìli. Petoro glumaca igra ssten (Sat kada ni{ta nismo zanli jedni o manns (Trgova~ki ugovori) zatvorila je vremenog dru{tva a Joakim Sartorius, ista promeni. Jedino se udruùju u tro- dvadesetak uloga: mladi igraju stare, drugima) ma|arski reditelj Viktor Bodo ovogodi{nji „Theatertreffen“. Reditelj Ni - umetni~ki direktor „Berliner Festspie - vanju porodi~nog tiranina, kog ni otrov ène igraju mu{karce. video je kao otrovnu stranu haoti~nog kolas [teman uspeo je da svojom postav - lea“, organizatora festivala, rekao je: za pacove ne ubija, ali samo da bi ustu - Adaptacija novele Hansa Falada metropolisa („Schauspielhaus Graz“). kom nove drame Elfride Jelinek, odli~nog „Naterale su nas da sagledamo gde smo i pili mesto novom. Vrlo efektno je bilo i iz - Kleiner Mann – was nun? (Mali ~ove~e – Scena je bezli~na pe{a~ka zona izme|u podnaslova „Biznis komedija”, ekonom- kako se suo~avamo sa na{im odgovor no - vo|enje numere ~ije stihove parafrazi- {ta sada?) koju potpisuje reditelj Luk pokretnih bokseva. Posle misteriozne sku krizu, recesiju i dru{tveni kolaps stima. Realnost pravi teatar skandalo- ram „Isus je umro za ne~ije tu|e grehove, Perceval („Münchner Kammerspiele“), saobra}ajne nesre}e video-kamera prati pretvori u uzbudljivo pozori{te. Nobelov- znim.” ali ne i moje“. tu`na je i potresna balada o te{kom o~evice i prikazuje nam detalje pozori{ne ka je u potpunosti cini~no usvojila ban - Festival je otvorila predstava Kazi- Be~ki „Burgtheater“ izveo je dve ìvotu nezaposlenog mladog para, o akcije na platnu iznad scene. Kako je karski àrgon i pretvorila ga u jezik mir i Karolina („Schauspiel Köln“) nasta- predstave. Svojevrsni mjuzikl Life and njihovom snalaènju u ekonomskoj krizi kritika rekla, re~ je o „briljantnoj kore- umetnosti, koji reditelj nije skra}ivao, a la po Fon Horvatovom tekstu u reìji Jo - times – episode 1 (Ljubav i vremena – za vreme Vajmarske Republike. Reditelj ografskoj multimedijalnoj simfoniji veli- hana Simonsa i Pola Koeka. Radnja ove epizoda 1) nastao je u koprodukciji s nju - u svojoj ~etvorosatnoj inscenaciji izrazito kog grada”. vrata od foajea je ostavio otvorena tako balade o Velikoj depresiji iz 1929. godine jor{kim „Nature Theater of Oklahoma“, a narativnog teatra pripoveda ironi~no, ne Nova predstava Kristofa Martalera da svako moè da napravi pauzu. „Ve - relocirana je u pozadinu va{ara, zabav- koncept i reìju potpisuju Keli Kuper i boji se velikih emocija, a koristi i koju je uradio s Anom Viebrok Riesen- }inom pozori{nih ljudi koje poznajem, na atmosfera Oktoberfesta i sentimental- Pavol Liska. Libreto je rezultat dvadese- komi~ne momente. butzbach. Eine Dauerkolonie (Riesen- bilo da su reditelji, pisci ili glumci, nost izba~eni su iz inscenacije, a zlatni to~asovnog telefonskog razgovora izme|u Novi komad Dee Loer Diebe (Lopovi) butzbach. Stalna kolonija) igrala se u upravlja strah. To je razumljivo, ali nije natpis „Enjoy” dominira iznad pozornice autora s prijateljicom umetnicom, radnja reìrao je Andreas Krigenburg u berlin- hangaru starog aerodroma Tempelhof dobro!”, napisao je u afi{i [teman, koji se na kojoj je prisutan i automobil. Ljubav predstavlja njen ìvot, prose~nu ame ri ~ - skom „Deutsches Theateru“. Svaka pri~a (produkcija pozori{ta „Wiener Festwo - zalaè za teatar bez straha, za onakvo je `rtva krize, Karolina èli da napusti ku biografiju srednje klase. Tekst, muzi- unutar ove drame gotovo je komad za se- chen“). Po formi gotovo je identi~na pozori{te koje poziva ljude da msle. Na nezaposlenog Kazimira, ne bi li napre- ka i ples se odli~no dopunjavaju transfor- be, podjednako bizaran i ìvotan. Sredo - Manjku prostora koji smo gledali na 42. sceni je dùmbus koji ~ine sintisajzeri, dovala u dru{tvu. Simons daje hladan mi{u}i narativ jedne osobe u kolektivnu ve~ni bra~ni par [mit je toliko zapla{en Bitefu, a tu su i bezna|e i inercija, uvek stolice, elektronski displeji na kojima se, prikaz stvarnih predatora iz niè klase, izvedbu u kojoj se mnogi ro|enih 70-ih svim i sva~im da je sveo ìvot izme|u prisutni u Martalerovim pozori{nim izme|u ostalog, prikazuju brojevi stran- on ne kritikuje kapitalizam zbog ne prih- godina pro{log veka mogu prepoznati. U ~etiri zida stana. Radnju pokre}e poseti- kazivanjima. Sada su mo`da najbliì re- ice sumornog teksta o eksploataciji, mi- vatanje niè klase, ve} traì inteligentno, predstavi Der goldene Drache (Zlatni lac koji podse}a gospodina [mita da je alnosti jer se bave krizom koja je pogodi- zantropiji... sr~ano, saose}ajno uvi|anje pojedinaca. zmaj) scena je skroz bela, ali su de{avan- bio donor spreme u studentskim danima. la gotovo svaku jedinku na svetu. Pet- Predstave prikazane u glavnom pro- Isto kelnsko pozori{te predstavilo se i ja koja je stvorio pisac i reditelj Roland Spisateljica je sloìla niz komi~nih katas- naest likova iz srednje klase, koji su ban- komadom Die schmutzigen, die hässli- [imelpfenig crna, ali bez patetike – u trofa proma{enih ìvota u tridesetak krotirali, govore a da ne slu{aju druge, gramu ovogodi{njeg „pozori{nog Berli- chen und die gemeinen (Ru`ni, priljavi i kratkim, brzim i preciznim epizodama o{trih scena oslikavaju}i tragi~nu dru- izvode bizarne radnje, pevaju, i te{ko se nala“ savr{eno su komunicirale sa sada- lo{i). Rediteljka Karin Beir osmislila je on prikazuje mra~nu stranu globalizaci- {tvenu panoramu. Reditelj je na scenu rastaju sa svojim stvarima koje se iznose {njo{}u i pokazale koliko dru{tveno an- zanimljiv koncept za postavku filmske je, eksploatacije, pohlepe i brutalnosti. postavio ogromni to~ak koji glumce sa scene tokom predstave. Deo scenogra - gaòvani, aktuelni teatar moè komedije Etore Skole – glumci su sme- Reditelj vu~e paralelu izme|u ìvota donosi na binu i potom ih pomera posle fije ~ine i prazne garaè, posle krize u da bude uzbudljiv. {teni u nekoliko povezanih ku}ica-konte- ilegalnih imigranata (u centru de{avanja svake scene. njima vi{e nema kola, te {alter banke Aleksandra Jak{i}

8. Teatarska internacionalna beogradska avantura

mlade kod nas, kao i odnosu posetilaca ({kola i roditelja) prema istom. Jer, da bi MANJE MO@E BITI VI[E jedna predstava uspela potrebna je dvo- smerna komunikacija izme|u {kola, tj. IBA je „ipak” odràna od 6. do 11. – kada i kako igra prerasta u nasilje. pegadoga, u~itelja i pozori{ta”, kaè juna u Pozori{tu „Bo{ko Bu ha”, i Inovativna scenska adaptacije klasi~nog Bo{ko \or|evi}, direktor festivala i Pozo- Tna sceni Malog pozori{ta „Du{ko Vedekindovog dela Bu|enje prole}a ri{ta „Bo{ko Buha“. Radovi}”. Uspev{i da prebrodi mnoge Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}“ u reìji S tim u vezi je u okviru prate}eg pro- probleme, najpre one finansijske prirode, Anje Su{e pripada korpusu komada za grama odràn i seminar „Dru{tveno od - autorski tim festivala uspeo je da osmisli mladu publiku. Audio zapis razmi{ljanja govorno pozori{te za decu i mlade” na zanimljiv program (naslovljen „Male dana{nje dece, tj. mladih ljudi na kraju kom su pozori{ni rukovodioci i stvaraoci forme – veliki sadràji“), koji „ipak” izvedbe, najzubudljiviji je momenat ove iz regiona i {kolski pedagozi raspravljali pravi korak dalje u dosada{njoj koncep- predstave o seksualnosti i odrastanju. Sa o temama koje se direktno ti~u teatra i ciji, dokazuju}i da je u pozori{tu najva - prostora biv{ih jugoslovenskih republika {kole, podjednako odgovornih za odra- `nija ideja. na Tibi gostuju: Boksersko srce (Lut - stanje mladih generacija, imaju}i u vidu Gran pri 8. TIBA festival: Bu|enje prole}a (Foto: \or|e Tomi}) „Ove godine smo se okupili oko ideje kovno gledali{~e Ljubljana), duodrama da pozori{te ima veliki potencijal sa da pozori{te za decu i mlade moè da Luca Hibnera, tretira temu agresije koju pedago{kog i psiholo{kog stanovi{ta, ali njeni akteri – deca koja su po~inila kri - Velike Britanije, Andrea Valean, spi- bu de aktivan u~esnik u kreiranju bu - mladi nose u sebi, prikazuje odnos mla- samo ako mu se pristupi na pravi na~in. vi~na dela, a rad u pozori{tu im je deo re - sateljica iz Rumunije i Juta Gerig, direk- du} nosti zemlje u kojoj ìvimo, to jest di}a delikventa i starog boksera, biv{eg Govorilo se, izme|u ostalog, o ulozi koju habilitacije. Ko je Loret pak afirmi{e ide- male i mlade publike kojoj se obra}a. prvaka koji je sad u stara~kom domu; U pozori{ne institucije imaju u dru{tvu, torka Gete institute u Beogradu, dodelio je ju inkluzivnog pozori{ta u dru{tvu koje Gran pri festivala predstavi Bu|enje Zbog toga smo pripremili sadràje koji lavirintu seksualnosti (Poetski teatar zatim o potencijalima teatra u socijalnoj jo{ nije zauzelo jasan stav prema uklju- su pre svega dru{tveno osve{}eni i mladih „Juventa”, Sarajevo), predstava integraciji mladih, funkciji pozori{ta u ~ivanju ljudi s posebnim potrebama u prole}a Franka Vedekinda u adaptaciji obra}aju se publici sa idejom svesne nastala uz pomo} knjige „Seks za po - sociokulturnim segmentima, o pozori{tu uobi~ajene dru{tvene tokove, ona poziva Irene Kraus i reìji Anje Su{e (Malo interakcije. Predstave koje vam ove godi- ~etnike“ Jasminke Petrovi}, stvara pro - kao socijalno angaòvanoj instituciji, a gledaoce da promene pogled na druga~iju pozori{te „Du{ko Radovi}”), i specijalnu ne nudimo u na{em programu doti~u se stor za razgovor o seksualnosti, najpre u jedna od tema bio je i jezik savremenog decu (Loret je devoj~ica s Daunovim nagradu predstavi U lavirintu seksual- ozbiljnih tema koje su u neposrednoj vezi porodici, a zatim i me|u vr{njacima. Na- pozori{ta za decu i mlade. U okviru semi- sindromom), dok se Strah u ulici lipa ba- nosti Asje Krsmanovi} u reìji Jasne sa odrastanjem u okruènju na{e sva- ravno, tu su i Danci – Paolo Nani teatar nara izvedene su i predstave koje se vi problemom nasilja me|u decom. Dikli} (Poetski teatar mladih Juventa). kodnevice“, kaè selektor Nikola Zavi{i}. izveo je komediju Pismo. A Kom panija direktno ti~u njegovih tema: De~aci Pa- Na 8. Tibi odràn je i internacionalni ASSITEJ ìri 8. TIBA festivala u Takmi~arski program 8. Tibe otvorio Rodisio iz Italije, pobednik 6. Tibe , izvela vlove ulice u reìji Nikole Zavi{i}a i Ko je forum dramskih pisaca na temu „Dra- je mjuzikl za decu Na slovo, na slovo Po- je plesnu predstavu o ljubavi Zima, koja Loret Katarine Petrovi} u izvo|enju Ma - sastavu: Milutin Milo{evi}, glumac, Ana maturgija u odrastanju – mogu}nosti, Tomovi}, rediteljka i Maja Pelevi}, dram- zori{ta na Terazijama, nastao po motivi- nastala je na osnovu trogodi{njeg rada sa log pozori{ta „Du{ko Radovi}“, Buhin prakse i tehnike razvoja dramskih tek- ma istoimene TV emisije Vere Belogrli}, decom od 3 do 5 godina. Gostovanje za- Gospodar muva, kao i Strah u ulici lipa stova za decu i mlade” u organizaciji ski pisac i dramaturg dodelio je Nagradu u reìji Darijana Mihajlovi}a. Pozori{te greba~kog teatra „Tre{nja”, koje je treba- (GK „@ar ptica”, Zagreb). Neobi~na je ASSITEJ-a Srbija. U~estvovali su pisci i za izuzetno umetni~ko dostignu}e pred- „Bo{ko Buha“ izvelo je adaptaciju roma- lo da izvede predstavu VIS @ivotinje forma Zavi{i}eve predstave, me{avina dramaturzi iz Britanije, Poljske, Rumu- stavi Gospodar muva u adaptaciji Tanje na Gospodar muva u reìji \ur|e Te{i~, otkazano je zbog bolesti glumca. dokumentarnog i multimedijalnog figu- nije, Gr~ke, Slovenije, Hrvatske i Srbije. Ili} i reìji \ur|e Te{i} (Pozori{te „Bo{ko predstavu koja problematizuje jednu od „@eleli smo da na Tibi ukaèmo na ralnog pozori{ta, koje se putem video- @iri 8. Tibe, koji su ~inili: Dèremi Buha”). najva`nijih tema dana{njeg odrastanja manjkavosti u radu pozori{ta za decu i miksa prenosi u realnom svetu, kao i Tarner , pozori{ni reditelj i izvo|a~ iz Aleksandra Jak{i}

19 LUDUS 164 HRONIKA TEATARSKIH DE[AVANJA U SRBIJI, 20. APRIL – 30. MAJ 2010. Biljane Srbljanovi} u reìji Predraga komi~ne opere Pozori{ne zgode i nezgode Nikoli} i Slobodan Pavi }evi}. Nagra|eni [trpca (na Sceni „Pera Dobrinovi}“). kompozitora Gaetana Donicetija u reìji su i Lajko Feliks za muziku u Banovi} Odsustvo rediteljskog koncepta ove pred- Voje Soldatovi}a, koja je pre petnaest go- Strahinji, za najbolji savremeni dramski Ana Tasi¯ stave krivac je za njenu mlakost, nedo- dina, igrana na istoj sceni, u istoj re ìji. tekst nagra|en je \or|e Milosavljevi} za voljnu ubedljivost. S druge strane, kvali- Sada je gluma~ka ekipa podmla|ena. U tekst Kontumac, za najboljeg reditelja je ovom periodu dinamika pozo ri - su pratile i ocene da nema domete koji bi teti Srbljanovi}kine drame zaslu`ni su Narodnom pozori{tu u Subotici, na sceni progla{en Bora Dra{kovi} za Elektru, {nih doga|aja se u pogledu premi- se mogli nazvati umetni~ki vrednima za to {to predstava moè nekako da se na srpskom jeziku, premijera komedije prema tekstu Danila Ki{a, u izvo|enju Ujera, gostovanja, festivala opet (reìja nije uspela da sakrije brojne nedo- prati, {to drì pa`nju, uprkos nedostatku Se}anje vode ([ila Stivenson/ Ivan Leo Scene na rumunskom jeziku Narodnog raèstila, pa smo se vratili na pre-krizna statke Popovi}evog teksta, {to, na primer, rediteljskog fokusa koji je doveo i do Lemo), a na ma|arskoj sceni premijera pozori{ta „Sterija” iz Vr{ca. Dra{kovi}u vremena, uglavnom zadovoljni zbog do- Egonu Savinu, u tuma~enju Popovi}evih potpune heterogenosti u igri glumaca. Na predstave Jedno sa drugim (Bernard je dodeljena i Joakimova nagrada za bijene prilike da tr~imo s jednog do ga - tekstova uvek polazi za rukom). istoj sceni je, ne{to pre toga, sa velikim Slejd/ Zoltan Mezei). scenski prostor, za kostim je nagra|ena |aja na drugi. U Jugoslovenskom dram- Na sceni Malog pozori{ta „Du{ko uspehom obnovljen Nahod Simeon (Mile- Ovaj period u pozori{nom ìvotu Marina Medenica za predstavu Pokojnik skom smo ispratili dve premijere. Na Radovi}“ prikazana je predstava Pad sa na Markovi}/ Tomi Janeì~), posle vi{e od Srbije bitno odre|uje odràvanje brojnih Branislava Nu{i}a, u reìji Egona Savi- sceni „Teatra Bojan Stupica“, Ana \or- devetog meteora u reìji Bojana Milosav- godinu dana pauze. Glumci SNP-a bili su festivala. U Ateljeu 212 je odràn prvi na i izvo|enju Narodnog pozori{ta iz |evi} je jednostavno, odmereno, bez pre- ljevi}a, neverbalno ostvarenje, realizova- vi{e nego ubedljivi, sa lako}om su se festival „Mucijevi dani“, u znak se}anja Beograda. Ravnopravne nagrade za encioznosti reìrala Zapise iz podezmlja no sa srednjo{kolcima, jedan zanimljiv vratili u uloge (bar je tako spolja delova- na reditelja i dugogodi{njeg upravnika najbolja gluma~ka ostvarenja dobili su Dostojevskog (sama je uradila i dramati- eksperiment sa prostorom, osvetljenjem, lo). Markovi}ki ne fragmentarne, poetske Ateljea 212 Ljubomira – Mucija Dra{- Sanja Krstovi} za naslovnu ulogu u pred- zaciju). Rezultat je intelektualno i emo- multimedijalno{}u, na temu snova, sub- refleksije o ljudskom postojanju, religiji, ki}a (videti poseban tekst o tome u ovom stavi Gospo|a mi nistarka Branislava tivno inspirativna predstava koja pokre}e jektivnosti, strahova. U istom pozori{tu je smislu ìvota itd., Janeì~ je nesvaki- Ludusu). U Beogradu su odràni i „Dani Nu{i}a u reìji Du {ana Jovanovi}a i niz filozofski potentnih tema, ali je u biti premijerno izvedena i predstava za decu da{nje atrak tivno postavio, estetski Sarajeva“, a u okviru pozori{nog progra- izvo|enju Narodnog pozori{ta iz Ni{a, melodramska, {to je vrednost za sebe. Prugasti Ma~ak i Gospo|ica Lasta @orà ubedljivo. U osnovi rediteljskog koncepta ma ovog festivala su izvedene predstave zatim Aleksandar \u rica za ulogu Ante Slede}i dan, na sceni Studio JDP-a, pre - Amadoa u reìji Atile Antala. U [apcu je njegov dobro poznati hipernaturali- Bolest porodice M (Kamerni teatar 55), u predstavi Pokojnik, Danijela [tajnfeld mijerno je izvedena predstava Histerija smo ispratili premijeru predstave Alkho- zam, isprepletan sa brehtovskim uspo- Kaligula (Narodno pozori{te, Sarajevo) i za ulogu Milene Pav lovi} Barili u pred- (Teri Dònson/ Ivan Vukovi}), koja je li~ari, nastale prema tekstu Andra{a Vi - stavljanjem distance (upotreba mikrofo- Ovo je Jonesko, budalo (koprodukcija stavi Mesec u plamenu, kao i Vladan izazvala ogromno interesovanje, valjda @ivkovi} za ulogu Sime Milosavljevi}a zvog tematike kojom se bavi (Frojdova Pa{trmca – Amidè u predstavi Kontu- psihoanaliza, odnos izme|u Frojda i mac. Nagradu publike je dobila predsta- Dalija, kroz koji je artikulisan i {iri pro- va Beogradskog dramskog pozori{ta blem odnosa nauke i umetnosti, intelekta Mesec u plamenu Sanje Domazet u reìji i emocija, racija i strasti itd.). Realisti~ki Stefana Sabli}a. Odràno je i 55. Sterijino postavljena, ova komi~na drama, koju su pozorje (tako|e videti posebne tekstove u izveli Mladen Andrejevi} (Sigmund ovom Ludusu). Frojd), Goran Jevti} (Salvador Dali), Su - U subotu 24. aprila provaljeno je u zana Luki} (Dèsika) i Neboj{a Ljubi~i} prostorije DAH teatra, ukradeni su kom- (Abraham Jahuda), nai{la je na odli~an pjuteri, uklju~uju}i i onaj na kome se na- prijem beogradske publike. lazi ve}ina dokumentacije. Povodom toga U Madlenianumu, na maloj sceni, Dah teatar je izdao saop{tenje za javnost: pratili smo praizvedbu Arabalovog tek - „Mo`da je sve ovo slu~ajnost i ima veze sta, monodrame êkaj me na nebu ljuba- samo sa sitnim kriminalom ali posle vi moja u reìji Tanje Mandi}-Rigonat, svega {to se desilo mora da se postavi ~ija je protagonistkinja Gala Dali (Dobrila pitanje: Da li, i kome smeta DAH teatar? Stojni}) koja u svom monologu govori o U poslednje dve godine imamo utisak da istoriji ljubavnog odnosa sa Salvadorom se odre|ena netrpeljivost poja~ava. De - Dalijem (opet Dali J). U prikaz ljubavnog cembra 2008. godine, na Me|unarodni odnosa uklju~ene su i politi~ke teme. Ta- dan ljudskih prava, igrali smo na{u ko ova poetski realizovana predstava predstavu Ne/vidljivi grad koja pro mo - pokre}e i pitanje slobode umetni~kog iz- vi{e me|unacionalnu toleranciju i razli- raàvanja, cenzure, politi~kog ukidanja slobode, odnosno predstavlja i o{tru kriti- ~itost. Neposredno posle igranja pred- ku sistema, dru{tvenog konzervativizma Nahod Simeon, Srpsko narodno pozori{te stave dobili smo pretnje telefonom a u i sankcionisanja individualnosti. Da bi toku no}i je provaljeno u prostorije DAH {kija, u reìji Valentina Vencela, glumca na, songovi). Odli~no je iskori{}ena Sarajevskog ratnog teatra i Sarajevske teatra i ukradeni su kompjuteri, tehni~ka uspostavila dinamiku, tj. scenski oìvela koji je u Ma|arskoj ranije igrao jednu od prostranost Scene „Pera Dob rinovi}“, zime). Ovo je Jonesko, budalo reditelja dosta nezahvalnu izvo|a~ku formu mo - oprema i zapaljene su slu`bene prostori- uloga u ovom tekstu. Rediteljski koncept, dovedene su brojne ìvotinje (koze, Ferida Karajice, igrana na sceni Bitef je. U decembru 2009. godine opet dobi- nodrame, rediteljka je uvela tri plesa~a, posebno koncept prostora veoma je jari}i, konj, guske, ribe), postavljen je teatra, vrlo je solidno ura|ena, fragmen- @eljka Grozdanovi}a, Du{ana Muri}a i jamo pretnje i prime}ujemo da je nad - specifi~an i funkcionalan – publika sedi bazen, po sceni su projurila, u jednom tarna, multimedijalna, plesno-muzi~ka zorni sistem onesposobljen. Strahuju}i da Danicu Arapovi}, koji su uneli i bitne pona sceni, okruùje glumce, koji igraju trenutku, i kola... A po{to nemamo ~esto predstava, nastala na osnovu delova iz etske tonove u igru (koreografija An |e - }e se desiti isto kao godinu dana pre toga veo ma blizu, tesno pripijeni za gledaoce, prilike da gledamo ìvotinje u pozori{tu, Joneskovih tekstova (Pozdravi, Masa- lija Todorovi}). Na Sceni „Ra{a Plaovi}“ obave{tavamo policiju. Me|utim, do da- go tovo ih dodiruju}i. Scenografija je bilo je posebno zanimljivo pratiti njihov krarije, ôvek s koferima itd.), a temat- Narodnog pozori{ta u Beogradu premije- nas nemamo povratnu informaciju. Me - ra predstave @ivotinjsko carstvo, prema minimalizovana, ali efektna (Marija odnos prema glumcima, odnosno kako ski usmerena na pitanja neminovnosti |utim, sti~e se utisak da stavovi i estetika [imelpfenigovom tekstu, u reìji Ksenije Kalabi}), glumci Sonja Milojevi}, Ivan ìvotinjska neposlu{nost menja mizan- slobode pojedinca, bunta protiv DAH teatra ipak nekome smetaju. Mi Krnajski. Toma{evi}, Vladimir Milojevi} i Dejana scen i prinu|uje glumce na neke impro- politi~kih nesloboda, potrebe za novim smo navikli da budemo nepopularni rat- Na sceni UK „Vuk Karadì}“ izvede- Kosti} igrali su veoma sugestivno, pri vizacije. Treba apsolutno pohvaliti po~ecima. U [apcu je odràn Festival nih devedesetih i da smo svojim stavovi- na je komedija Ace Popovi}a Sablja dimi- ~emu treba napomenuti da je ta vrsta direkciju SNP-a zbog napora da se ova „Joakim Vuji}“ (tako|e videti poseban ma predstavljali neku smetnju ali postoji skija u reìji Gorana [u{ljika, uz, tako|e, ogoljenosti reìje njihovu igru postavila predstava vrati na repertoar. Iako veoma tekst u ovom broju Ludusa). U Subotici opravdana bojazan da se to nastavilo i prili~no veliko interesovanje medija. I u potpuni fokus na{e pa`nje, ne ostavlja- skupa, u producentskom smislu veoma je odràn 17. me |u narodni festival pozo- posle promena u na{oj zemlji.” (U Beo - pored odli~ne i zvani~no i nezvani~no ju}i im prostora za gre{ke, u ~emu su se zahtevna, re~ je o zaista umetni~ki vred- ri{ta za decu, a u Kragujevcu „Joakim- gradu, 28. aprila 2010. godine). hvaljene igre Neboj{e Glogovca, Nikole oni dosta dobro sna{li. Svi ovi pozitivni noj predstavi. Nedelju dana nakon pre- fest“, u okviru kog su izvedene predsta- Na Sterijinom pozorju je odràn \uri~ka, Marinka Mad`galja i Borisa aspekti predstave nisu, naàlost, pomo- mijere Barbela, na Kamernoj sceni SNP- ve po tekstovima doma}ih autora. Pred- razgovor na temu teatrologije i pozori{ne Milivojevi}a, kao i nesporno va`nih pro - gli kada je re~ o nesavladivoj a premijerno je izvedena i Jucuca prema stava suboti~kog Na rodnog pozori{ta kritike, povodom reimenovanja nagrada blema koji se u predstavi pretresaju (è- hermeti~nosti teksta. tekstu Slobodana Obradovi}a, nastalom Banovi} Strahinja prema tekstu Borisla- Sterijinog pozorja – „Jovan Hristi}“ za lja za vlasti/ mo}i, kritike mentaliteta i U Srpskom narodnom pozori{tu u po motivu istoimene pripovetke Jovana va Mihajlovi}a Mihiza u reìji Andra{a teatrologiju i „Miodrag Kujundì}“ za karaktera, odnos prema ènama itd.), Novom Sadu bilo je mnogo de{avanja. Jovanovi}a Zmaja, u reìji Nemanje Urbana progla{ena je najboljom na festi- pozori{nu kritiku. Akcenat razgovora je zbog dramatur{kih slabosti koje karakte- Najzna~ajnija je, svakako, bila premije- Petronja. Na Sceni „Jovan \or|evi}“ valu, od strane stru~nog ìrija, u kome bio na ugroènosti pozori{ne ri{u ovu Popovi}evu komediju, predstavu ra predstave Barbelo, o psima i deci istog pozori{ta odràna je i premijera su bili Dragana Bo{ kovi}, An|elka kritike u medijskom prostoru. NEUMETNI^KA ZBIVANJA U POZORI[TU OVOG PROLE]A

sim premijera, gostovanja, jubilar- je Kokan Mladenovi}, upravnik Ateljea „Ludus“, bez namere i potrebe da ostalih, slikovito prelamali navedeni do - medija nije ni pitao {ta je s Travestijama. nih predstava i aplauza, ovo pozo- 212, jer je on prisutan u svakom od tih donosi vrednosne ocene, beleì pomenuta ga|aji. Krajem marta „Politika“ je u tekstu o fe - Ori{no prole}e obeleìle su i nepozo- zbivanja dok se ostali akteri menjaju. zbivanja jer su deo na{e pozori{ne stvar- Predstava Travestije najavljivana je nomenu vra}anja uloga u raznim pred- ri{ne teme, tj. zbivanja. To su: obustav- Pored Kokana Mladenovi}a, potago- nosti. U relativno kratkom osvrtu gotovo kao jedan od velikih i va`nih projekata stava navela da je \uza Stojiljkovi} „ne - ljanje rada na predstavi Travestije, suko- nisti ovih zbivanja su rediteljka Ljiljana ove sezone u Ateljeu 212. Objavljeno je da davno vratio ulogu Henrija Kara zbog bi, jedan sporan grafit, polemike oko Todorovi} i glumci iz Travestija, zatim je nemogu}e dota}i se svih medijskih }e premijera biti 19. marta. [tampa je ~ega je, izme|u ostalog, otkazana pripre- gostovanja predstave Putuju}e pozori{te Ivan Medenica, pa An|elka Nikoli} i sadràja koji su se bavili ovim nepozo- zabeleìla po~etak proba, ali 19. marta mana predstava Travestije“, u „Ilustro- [opalovi} Ateljea 212 u Briselu... Pozo- Milan Markovi}, pa pisci grafita, te redi- ri{nim zbivanjima u pozori{tu. No, po - premijere nije obilo. Iz Ateljea niko nije vanoj politici“ je objavljen tekst sli~ne ri{nim jezikom govore}i, u glavnoj ulozi telj Tomi Janeì~, mediji... menimo tek neke kroz koje su se, pored ni{ta obja{njavao ili saop{tio, a niko iz sadrìne, a Travestije su pomenute uz-

LUDUS 164Lu 20 gred, kao ilustracija drugih sli~nih spor- integritet i onemogu}i dalji rad na pred- Dva dana nakon toga, Beogradom je pro- ku, gospodin Medenica je, vi{estruko svi segmenti predstave. Traìo je da nih situacija – i to je bilo sve. O Travesti- stavi. cirkulisao mejl grupe anonimnih gra - prenebregavaju}i pravila novinarske predstava bude sme{nija, da se izbegava jama se, ko zna za{to, }utalo. „Tako se dogodilo da ekipa vrsnih |ana koji obja{njavaju da „ima mnogo etike i morala, diskreditovao sebe kao kritika vlasti i politi~ara, a eksplicitno je S obzirom na to da je nemogu}e po- glumaca i ja, ~iju sam potpunu podr{ku onih koji su, imenom i prezimenom, gosta na{e ugledne pozori{ne ku}e.” zabranio da se pominju navija~i Parti- na{ati se kao da se nije desilo ono {to se dobila i kada sam saop{tila da aneks spremni da javno izraze svoje neslaganje Njihov dijalog bio je tema i povod zana, narodni pokret Obraz, Sveti Sava, desilo, a po{to se glas rediteljke ove pred- ugovora ne}u da potpi{em, gotovo pred sa na~inom opho|enja prema pozori{tu, mnogim komentarima. Mladenovi} se po vladika Nikolaj Velimirovi}.“ Kokan stave Ljiljane Todorovi} do sada nije ~uo, samu premijeru na portirnici Pozori{ta druga~ijem mi{ljenju i kritikama, ~iji je tom pitanju vi{e nije ogla{avao, a Me - Mladenovi} je u ve} pomenutom pismu zamolili smo je za izjavu. zateknemo nepotpisana pisma, u kojima g. Mladenovi} u ovom trenutku najtrans- denica je prvo u kulturnom dodatku „Po - odgovorio da su „mladi autori, u ugovo - „Direktor pozori{ta Atelje 212 Kokan nas direktor (zauzet reìjom u Novom parentniji primer”, pozivaju}i sve koji se litike” pa zatim i u emisiji „Pe{~anik” na rima potpisanim sa Ateljeom 212, spo - Mladenovi} jednostranom odlukom obu - Sadu) ponaosob obave{tava da nam je slaù s nazna~enom ocenom, da im se radiju B92, prikazao za{to slu~aj Kosa razumno pristali na sve navedene uslove stavio je rad na predstavi Travestije se- obustavio dalji rad. Ostalo je nejasno ka- priklju~e. Ovaj stav je svojim potpisima odgovara filozofiji palanke, naslovu po - koji su, shodno pravnim i profesionalnim da m naest dana pred premijeru – nema- ko bi on mogao da prisustvuje na{im naknadno podràlo oko 80 osoba. znate studije Radomira Konstantinovi}a. normama, uobi~ajeni za poslove za koje ju}i uvid u rad na njoj, probleme i stepen „Vrsta argumenta ’publika ne{to voli, mi probama kad je radio u Novom Sadu, Ivan Medenica je, u ve} pomenutom su angaòvani. Ukoliko su mislili, ili i realizacije, jer sam nije prisustvovao ni radimo za publiku, a ne za vas intelektu- njegova premijera je bila dan pre 18. tekstu u kom je pisao o problemu kri - dalje misle, da su njihova autorska jednoj jedinoj probi”, kaè Ljiljana To- alce’, da je to jedan klaustrofobi~ni argu- prava na bilo koji na~in prekr{ena mogli dorovi} i obja{njava: „Predstavu Trave- marta, kad je bila zakazana pretpremije- ti~ara s upravnikom, rekao slede}e: „Ni - ment koji u potpunosti, ne sad vr{im do - ra Travestija.“ sam dobio poziv na premijeru predstave su, i jo{ uvek to mogu, da uskrate stije, po tekstu Toma Stoparda, koji sam i slovno pore|enje, ali po sistemu mi{lje- izvo|enje spornog dela. Pitanje je za{to adaptirala, po~ev od 8. januara ove godi - Nedugo zatim usledila je (medijska) Da nam ìvi, ìvi rad. Iz slu`be za od- nja asocira na onu Milo{evi}evu dema- rasprava izme|u Kokana Mladenovi}a i nose sa javno{}u Ateljea 212 za obja - to nisu u~inili, a odgovor se mo`da krije ne pripremala sam sa glumcima Anitom gogiju iz devedesetih, a to je pozivanje na u ~udnoj disproporciji izme|u autorske Man~i}, Anicom Dobrom, Brankom [eli}, narod. Pozivanje na publiku kao glavni sujete i autorskih honorara.” Vlastimirom – \uzom Stojiljkovi}em, kriterijum u umetnosti je isto {to i pozi- Usledio je slu~aj gostovanja Putu- Borisom Komneni}em, Nikolom \uri~- vanje na narod. Ja ponavljam, niko ne ju}eg pozori{ta [opalovi} Ateljea 212 kom, Tihomirom Stani}em i Miodragom kaè da je publika nebitna, naprotiv, ali na festivalu „Kunstenfestivaldesartsu“ Krstovi}em. Kao razlog za obustavu se svugde u civilizovanom svetu na pu- (7 –29. maj 2010) u Briselu. I ovaj sukob na{eg rada, direktor Pozori{ta naveo je blici radi”, rekao je, pored ostalog, Me - je obuhvatio ne malu koli~inu medijskih okolnost da je Vlastimir – \uza Stojilj - denica. sadràja, (ne)zvani~nih polemika i ko - kovi} odustao od rada na predstavi. Me - Zanimljivo je da reakcija Uduènja mentara tako|e. Ukratko, po povratku |utim, uprkos li~nim razlozima kojima pozori{nih kriti~ara i teatrologa Srbije ansambla sa gostovanja, usledili su izve- je \uza Stojiljkovi} objasnio svoje po vla - na ovaj slu~aj, premda upu}ena neko- {taji u kojima je Janeì~ optuèn da je sa ~enje iz podele, direktor Pozori{ta me je likim redakcijama i novinskim agencija- programa predstave izostavio ime na{eg optuìo, neosnovano i neobrazloèno, da ma, pa i samom NIN-u za koji pi{e Me - uglednog pisca Ljubomira Simovi}a. Za- za to povla~enje snosim krivicu isklju- denica, nigde nije objavljena. Nju, u ime tim da je, koriste}i osobenost te predstave ~ivo ja. U tom smislu, zahtevao je da Izvr{nog odbora Udruènja potpisuje da se on moè uklju~ivati u njeno izvo- potpi{em aneks ugovora kojim bih prih- Aleksandar Milosavljevi}, predsednik |enje kao deo pozori{nog ~ina, sa scene vatila tu krivicu, te bih, pored materijal- Ilustracija: Jugoslav Vlahovi} Udruènja, i ona glasi: „Povodom odluke vre|ao Srbiju, Beograd i pozori{te u ne odgovornosti, prihvatila i uvo|enje Kokana Mladenovi}a, direktora pozo - kome je njegov honorar bio 38.000 evra, umetni~ke supervizije direktora Pozo - Ivana Medenice, profesora na Fakultetu {njenje su me uputili na upravnika jer ri{ta Atelje 212, da sa protokolarne liste ri{ta, po~ev od 1. marta, i obavezala se dramskih umetnosti i pozori{nog kriti- on, kako kaù, odre|uje protokol. Mlade- zvanica na premijere ovog teatra izostavi da je bacaju}i karanfile na glumicu Na - da prihvatim sve njegove instrukcije i ~ara, zatim sa An|elkom Nikoli} i Mila- novi} mi je rekao da moje ime vi{e nije ime Ivana Medenice, pozori{nog kri - du [argin sa pozornice poru~io: „Ovako sugestije. nom Markovi}em, autorima predstave na protokolu jer, prema njegovom shva - ti~ara nedeljnika ’NIN’, ne ulaze}i u su Srbi bacali karanfile na vojsku koja je „Poznato je da posebnu teìnu i zna- Da nam ìvi, ìvi rad, i s grupom koja tanju, taj pojam podrazumeva saradnju razloge zbog kojih je Mladenovi} doneo i{la u rat u biv{oj Jugoslaviji“... ~aj oduvek imaju primedbe i sugestije stoji iza grafita „Filozofija palanke“ koji sa dobronamernim partnerima, u {ta se ovu od luku, izraàvamo duboko nesla- U reagovanjima na te optu`be, pored upravnika i umetni~kog rukovodioca, je osvanuo na fasadi Ateljea 212. ja ne ubrajam zbog pisanja o predstavi i ganje sa tim ~inom, uvereni da je za dat- ostalog, ambasador Republike Srbije u kojima oni ostvaruju svoje pravo i ispun- Naime, ubrzo nakon premijere (4. fenomenu Kosa. Me|utim, ovaj postupak ak kriti ~ara da slobodno i neometano Belgiji Radomir Dikli} rekao je da je javaju svoju du`nost umetni~ke brige, februar) mjuzikla Kosa, koji se gledao na moè se tuma~iti samo kao ka`njavanje iznosi vla stite kriti~arske sta vove. Na taj izvo|enje predstave u Briselu bio pa`nje i posve}enja predstavi koja nasta- kartu vi{e, na zgradi Ateljea 212 pojavio ’nepodobnih’.” na~in, direktno ili indirektno, hvale}i ili kvalitetan i zna~ajan kulturni doga|aj, a je pod njihovim krovom – u skladu sa se pomenuti grafit. Nedugo zatim Ivan Kokan Mladenovi} je na ovu optu`bu kude}i predstave o kojima pi{e i koje ista kao je da su, ne ulaze}i u (ne)ta~nost Statutom i Sistematizacijom radnih me - Medenica je napisao negativnu kritiku o reagovao pismom „Politici” u kome je ob - analizira, kriti~ar ostvaruje elementar- na voda u polemikama, [opalovi}i „do - sta. Poznato je i da je ovakav postupak Kosi, a ve} na slede}u premijeru (9. jasnio slede}e: „Pravo je upravnika nu misiju koju podrazumeva teatarska datno doprineli pobolj{anju slike o Srbiji direktora u direktnoj suprotnosti sa pozo- april) Ateljea predstave Da nam ìvi ìvi ku}e, bazirano na ~lanu 59 statuta Atel- kritika i koju ne bi trebalo dovoditi u do kojeg nam je (verujem svima) toliko ri{nom praksom – odustajanje glumca rad Medenica nije pozvan, jer je njegovo jea 212, da kreira poslovnu politiku pitanje, pogotovo ne u dru{tvenom tre- stalo“. od uloge i ’uskakanje’ nekog drugog nije ime skinuto s liste pozori{nog protokola. ku}e, njenu prezentaciju javnosti, kao i nutku u ko jem poku{avamo da sa~u - Uvid u internet prezentaciju belgi- neuobi~ajeno, i da neretko, upravo umet - Javnost je o tome saznala iz teksta objav- protokol premijernih gostiju. Taj protokol vamo i afirmi {emo kriti~ko promi{ljanje jskog festivala pokazuje da je program ni~ki rukovodilac, u takvoj situaciji daje ljenog u „Politici“ desetak dana nakon se obnavlja svakim premijernim izvo|e - stvarnosti. Ateljeove, kao i ostalih pozvanih predsta- klju~ni doprinos neometanom nastavku doga|aja, a odmah se pojavila i sumnja njem i, shodno prilikama, trpi manje ili „Otuda je svaki oblik administra- va, deo koncepta autorskog festivala, {to procesa rada. Sve ovo izostalo je u slu~a - da je kriti~ar ka`njen skidanjem s proto- ve}e personalne promene. Mi{ljenja sam tivne odluke koja sugeri{e podelu na podrazumeva isticanje imena reditelja, a ju gospodina Mladenovi}a kao direktora. kola zbog rasprave o grafitu, de{avanji- da protokol jedne organizacije, bila ona podobne i nepodobne, dobronamerne i da za neke predstave nije nazna~eno ni Umesto toga, on se oglu{io o jasno iska- ma na probama predstave Da nam ìvi pozori{te, Vlada Republike Srbije, am ba - zlonamerne, dobrodo{le i nedobrodo{le ime pozori{ta/ trupe, dok u slu~aju Ate- zanu èlju celog gluma~kog ansambla ìvi rad i negativne kritike. sada strane zemlje ili ugledna kompani- kriti~are, nepopularan i neproduktivan.” ljea jeste, te da je Janeì~ s po{tovanjem i da, sa mnom kao rediteljkom, realizuje „Pisanje grafita pod okriljem no}i ja, ozna~ava spisak prijatelja i saradni- U tre}em ~inu, pokreta~i radnje su naklono{}u govorio o Ljubomiru Simo - predstavu do kraja, prekr{io dogovor sa govori o kukavi~luku onih koji èle da ka onoga ko protokol sastavlja i za ~ije su autori predstave Da nam ìvi, ìvi rad. vi}u. Oglasio se i Tomi Janeì~ osporava- glumcima i kompletnim autorskim tina{u Revoluciju (tako, naime, glasi slo- prisustvo doma}ini posebno zaintereso- An|elka Nikoli}, rediteljka predstave, u ju}i navode iz medija. U odgovoru Ja- mom da se uloga Vlastimira – \uze Sto - gan ovogodi{nje sezone Ateljea 212, vani. Poloàj pozvanog gosta podrazu - medijima je krajem aprila, izjavila da je neì~u iznova je skrenuta pa`nja na pr- jiljkovi}a prepodeli Borisu Komneni}u, a prim. aut.) proglase nedovoljno revolu- meva lepo vaspitanje, kori{}enje privi- „direktor pozori{ta Kokan Mladenovi} vobitne optu`be. Po svoj prilici ovde po - Komneni}eva dodeli drugom glumcu, i cionarnom. Revolucija je upravo govoriti legija svoje pozicije, a nikako zloupotre- uzurpirao proces rada nametanjem kon- lemika o Ateljeu 212 ne}e biti okon~ana odlu~io da samovoljnim tekstom i ge- to {to èlite smelo, na sav glas, stoje}i iza bu gostinskog poloàja i izvrgavanje do- trolnih proba, koje su bile poligon za da - te se moè o~ekivati stom, a bez ikakvog fakti~kog razloga, svog stava sa imenom i prezimenom“, ma}ina ruglu. Svojim javnim nastupima vanje sugestija i nare|enja, odnosno za i nastavak. dovede u pitanje moj umetni~ki i li~ni izjavio je Kokan Mladenovi} u „Politici“. i tekstovima u va{em kulturnom dodat - cenzuru na ~ijoj su se meti na{li gotovo Sonja ]iri} Dramatur{ki informator

plana drame). Njihove misli i se}anja su (u scenskoj realizaciji teksta bi uklju~iva- JELENA PALIGORI] – BIOGRAFIJA Jelena Paligori} „SNOVI U BOJI” monolo{ka, veoma poeti~na, a simultano se nje benda bilo veoma efektno, npr. kao u Ro|ena 28. avgusta 1987. godine u predstavljaju, pri ~emu su veoma bitna u predstavi De~ko koji obe}ava u Pozori{tu Beogradu. Zavr{ila [estu beogradsku gim - pogledu uspostavljanja emotivnih zna~enja „Bo{ko Buha“). U drugom planu, tekst se naziju na Zvezdari. êtvrta godina drama- novi u boji Jelene Paligori} su sa - drame. Ovaj spoj, koegzistencija epskog i turgije, na Fakultetu dramskih umetnosti u vremena drama (de{ava se danas, u bavi uticajem popularne kuture na for - lirskog, narativnog i poeti~nog u drami, miranje tinejdèrskog identiteta (Branimir Beogradu. Drama Tri sekunde izvedena je SBeogradu), tematski usmerena na pi- bitan je na planu dinamike, ali i stvaranja na sceni „Kult“ (UK „Vuk Karadì}“) u [tuli} kao ikona, likovi stripa „Alan Ford“ tanja odrastanja, se}anja, tinejdèrskog jedne puno}e zna~enja. reìji Sta{e Koprivice (decembar 2009).Na- bunta i èlje da se bude druga~iji, ali i {ire, kao reference itd.), ali i jasno proble ma - Kada je re~ o toku koji prati doga|aje u tizuje ìvot u dana{njoj Srbiji (ve ~ito aktu - pisala scenario za kratkometra`ni animi- pretresanjem niza (egzistencijalnih) pro - vezi s bendom koji se priprema da u~estvu- rani film Oblak za po neti, ~ija se realizaci- elno pitanje: oti}i ili ostati itd.). Zbog svega blema koje podrazumeva ìvot u dana{njoj je na takmi~enju „Borba bendova“, on ima ja o~ekuje krajem septembra 2010. godine. toga, te puno}e zna~enja i postojanja raz- Srbiji. Postoje dva glavna plana radnje u i jedan pou~ni, metafori~ki razvoj (zaje- Pi{e radio drame (dve su snimljene u li~itih planova radnje koji, iz vi{e uglova, komadu. Jedan obiluje de{avanjima, dina- dni{tvo–kriza–raspad–hra brost i snaga produkciji FDU), saradnik je lista „Stu- mi~an je, epski, a ispisuje razvoj doga|aja da se ustane i opstane). Bend je metafora prodorno govore o dana {njoj svakodnevici dent“. Pisala katalog i promo materijal za u vezi s bendom „Stanje stvari sada“, ~iji tinejdèrskog identiteta, èlje da se bude u Srbiji, drama Snovi u boji Jelene Paligo- ekolo{ku akciju „Limenkica – ulaznica“ su ~lanovi sedamnaestogodi{njaci Dò, nezavistan, druga~iji, da se izleti iz kalu- ri} sigurno zasluùje da se na|e na reper- koja za cilj ima podizanje ekolo{ke svesti Branimir, Alek i osamnaestogodin{nji pa, konvencija, monotonije, dru{tvene toaru nekog na{eg pozori{ta, mo`da ideal- kod dece (2009). Dramski tekst Krajnji Glavni, peva~ koji }e ih kasnije napustiti. svakodnevice, da se stvori ne{to kreativno no na sceni za mla|u publiku u „Ra - rezultat ili karta za zapadnu tribinu,u Drugi plan radnje u komadu je lirski, inti- i, mo`da najva` nije, da se artikuli{u emo- dovi}u“ ili „Buhi“. Ona donosi jednu finu, izvo|enju Dramskog studija gimnazije man, ispovedni, a formiraju ga se}anja i cije – potrebe da se bude svoj, nezavistan, novu sentimentalnost, pomalo potisnutu i „Svetozar Markovi}“ iz Novog Sada, Beograda, re dovno nastupa i pi{e poeziju. razmi{ljanja Vi{nje i Marine, tako|e ali i ~e`nje za ne`no{}u, blisko{}u, ljubav- zaboravljenu (a tako potrebnu), u i dalje u~estvovao je na [kolskom pozorju 12. Pro{la niz stru~nih radionica kod nas i sedamnaestogodi{njakinja (one u~estvuju i lju. Niz ovih ose}anja sublimiran je u aktuelnom na sle|u brutalisti~ke drama- maja 2010, u okviru takmi~arskog progra- u inostranstvu. bitno uti~u na razvoj doga|aja iz prvog songovima koje izvodi bend uìvo na sceni turgije. ma. Deo je nove slem pesni~ke scene Ana Tasi}

21 LUDUS 164 Reprint Ludus

~udno. I smatrao sam da je to tamo neki pozori{ta, drào je zdravicu predsednik poseban vilajet u koji nije zgodno zalazi- op{tine koji im je predao neke darove, pa ti, i da nema neke naro~ite potrebe da se je govorio direktor DITE koji je bio pred- IDEMO KA DEVETOM KRUGU izlaèm neprijatnostima. U ono vreme su sednik Upravnog odbora pozori{ta, pa je to, u stvari, bile strele odapete od ljudi govorio vladika, pa brat Dervi{a Su{i}a, U smutnim vremenima uvek se pojavi neko „Hamzu“ od Ali Beja. To je neka musli- koji su hteli da zarade neki politi~ki doktor Huso... Bili smo svi zajedno, i manska verzija „Skapena“? poen... To mi se jo{ dva-tri puta desilo u pevali smo do neke sate ujutro, i veselili ko prihvati da igra pajaca na melodiju koja Da, to je Skapen... Sad se to igra u ìvotu, a onda sam jedared nai{ao ba{ na se svojoj premijeri, i bili nam u gostima u tom trenutku odgovara. Na{i unuci }e se Tuzli, taj Hamza. A Ali Bej je pseudonim minu, isto iz svoje neopreznosti. ljudi ra znih opredeljenja, raznih nacio- jednog reis-ul-uleme sarajevskog, koji je ~uditi i krstiti: da li je mogu}e da su ovo I kad si se posle osamnaest godina nalnosti i veroispovesti, i sve je bilo Skapena prebacio u bo{nja~ku verziju i vama bile vo|e - rekao je Dejan Mija~ u ipak vratio u Tuzlu, do{ao si s komadom, bogougodno. Ja sam u tom trenutku vero- mesto doga|anja premestio u Istanbul. A vao u premo} ove moje nadgranice, to jest intervjuu Ludusu koji je radio Feliks Pa{i} Hamza i ostali su Bosanci. Ja, naravno, u danas bismo rekli, simboli~nog naslova: „Urnebesna tragedija“. pozori{ta. Me|utim, posle je bilo to {to je 1993. godine, a ~iji ve}i deo iznova objavlju- celoj toj stvari, sem govora i sem izvanre- bilo... Sa tom predstavom smo u junu te Devedeset i prve godine, da. Eto, i tu dne lokacije, nikako nisam mogao da ne godine go stovali u Jajcu, na festivalu. jemo se pokazalo koliko sam ja ~ovek koji vidim Molijera, odnosno njegov prauzor Kako je u aprilu devedeset prve apoliti~no razmi{lja, koliko se pozori{te ostoje tri va`na datuma u tvom koje se nije moglo za}i. Otac jednog glu- mediteranske komedije. Na kraju kraje- delovala „Urnebesna tragedija“? dodiruje sa nekim granicama stvarnosti ìvotu vezana za Tuzlu, i sva tri mca bio je imam. Vrlo otvoren ~ovek, mo - va, meni je i Istambul Mediteran. I radio Dobro je delovala. Publika je jako a koliko poku{ava da joj izmakne. Po{to su aprilska. Petnaestog aprila glo se sa njim o svemu razgovarati – do sam bez ikakvog zazora mediteransku lepo reagovala, svi su predstavu voleli... P sam ìvot provodio uglavnom u pozori - 1957. ti si u Tuzli imao diplomsku pred- izvesnog stepena. Onda bi rekao: „Mani komediju, samo sa fesom i {alvarama. Neki ludaci dolaze... stavu, „Plug i zvezde“. Dvadeset {estog sva|e!“ Ja sam to uvaàvao. Shvatio sam I{la je ta predstava na festival u Jajce i... {tu, uvek sam bio u nekoj me|uzoni iz - Jeste, neki ludaci se muvaju. Biv{i aprila 1991. bila je u Tuzli premijera da postoji jedno veliko polje uzajamnog Desi se da mene tamo odjedared spopan- van tih granica... U vreme kad sam radio heroj u ludnici sre}e Nemicu s kojom „Urnebesne tragedije“, u tvo joj reìji. proìmanja i postoji ne{to specifi~no {to drknu, po~nu da kritikuju neki tipovi, i to predstavu ve} su bili pro{li izbori. U Tu - ostvaruje idealnu harmoniju. Deca su mu Izme|u je 19. april 1973. i pre mijera nas odlikuje osobenostima... Imao sam ne Muslimani, nego ba{ Srbi i poneki zli su nadmo}no pobedili reformisti... Eto potpuno {izoidna. Neki svet koji se raspa- „Hamze“ Ali Beja... sre}u da odem u Tuzlu u vreme kada je Rvat. Tad sam ja prvi put, te sedamdeset vidi{, to je refleks svega onoga o ~emu da naizgled od neke sitosti, a u stvari od Da, vidi{, interesantno... Ja sam u ~ar{ija nestajala i pretvarala se u novu tre}e godine, ukop~ao da postoji neka sam ti pri~ao. Jer, to nije neka naro~ita impakiranog zla... Ali, ljudi verovatno Tuzlu oti{ao sasvim slu~ajno, u potrazi urbanu sredinu. Primera radi, njihov delikatna ravnoteà izme|u tih naroda i ideologija, nego refleksni gest grada da nisu hteli te stvari da vide. Mnogo toga je za mestom gde }u da reìram svoju di - fudbalski klub je za godinu dana iz tre}e da se ja nisam dobro informisao u toku sa~uva svoju samobitnost. Me|utim, u svim na{im predstavama ve} godina- plomsku predstavu. Vezao sam jedan rama bilo opominju}e. Slutili smo, nismo nac, stavio ga na le|a, skupio ne{to para, mogli znati, ali u srì od kostiju nosili pa i{ao od pozori{ta do pozori{ta da se smo sve na{e tegobe koje }e nam se desi- ponudim. Pre toga sam, naravno, poslao ti. Onda smo bili na festivalu u Jajcu. pisma. Obi{ao sam tri pozori{ta u Vojvo- Tuzlaci su po mene poslali kola i {ofera, i dini i re{io, onda, da idem u Bosnu. Tre- ja sam pre{ao preko teritorije Hrvatske, balo je da odem u Tuzlu, u Zenicu i u Ba- naravno bez paso{a... A u Jajcu neka njaluku. Nisam imao ni pojma gde je Tu - neprijatna atmosfera. Imam utisak da zla. Iznenadio sam se da je relativno misle da sam do{ao da uzmem nagradu. blizu, iako se putovalo do Vinkovaca i od A gostovala je negde na kraju festivala Vinkovaca. U Tuzlu sam do{ao, prvi put predstava Jugoslovenskog dramskog Na- u ìvotu, no}nim vozom koji je prevozio rodni poslanik, Tragedija je bila u sredi- rudare u basen. Bila je uàsna, grozna, ni, pa sam se dogovorio da odem malo u zaba~ena neka stanica, bilo je vrlo lo{e Jajce, da danem du{om, i prijalo mi je... vreme, po~etak zime. Na prvi pogled, ne - Odjedared je bilo va`no da li }e u ìriju prijatan utisak sam imao. Me|utim, hoda bude ~ovek Durakovi}ev ili neki ne daju}i krivudavim ulicama, nai|em na znam ~iji. Pa i ljudi su se ~udno pona{ali. jednu predivnu zgradu, ~istu novu. Unu- Nije bilo vi{e one spontanosti. Sve je ve} tra svetlo, toplo. Sa~eka me portir, Ibro. bilo dobro poreme}eno. Kaèm: „Ja sam do{ao iz Beograda. O~e - Kaè{ da je pozori{te slutilo zlo koje kuje me upravnik Zoranovi}.“ Kaè: „Iz - }e nam se desiti. Mislim da je vrlo indi- voli gore.“ Odem gore, upoznam se sa Zo- kativna, i u tom smislu, predstava „Ru- ranovi}em. Osvoji me ta zgrada, ta lepo- ènje naroda u dva dela”. Se}am se za - ta, ~isto}a, mir, sre|enost u pozori{tu. vr{ne scene: devoj~ice koja nedu`na Odmah smo se dogovorili. Zoranovi} me strada na osun~anom srpskom proplan- je zadrào da ostanem u Tuzli dva-tri ku ~etrdeset tre}e. Ali, prethodi scena dana, da pogledam neke njihove predsta- boì}nog pra{tanja u, rekao bih, iluziji ve, da napravim podelu... Predstava je pomirenja. Besmislena `rtva nije simbo- jako dobro pro{la. Ja sam se u me|uvre- li~ki ve} sasvim konkretan ishod rituala menu upoznao sa ljudima, upoznao Tu - ruènja u Seleni}evoj drami. zlu inutra, koja je tada bila jedan ~udan Dejan Mija~ (Foto: Vesna Pavlovi}) Da, da... Tu scenu pomirenja radili grad, grad na preokretu. Nao~igled su se smo tako da se odjedared razmaknu de{avale revolucionarne promene. Bio je lige u{ao u prvu ligu i postao stabilan svog prvog boravka u Tuzli o tim osetlji- osetilo se... Stvorena su tada tri ona ~u ve - zidovi tog zatvora, da se ljudi preobraze, ogroman priliv stru~njaka. Zatekao sam prvoliga{. A kad je u{ao u prvu ligu, za vostima, granicama... Ni na kraj pameti na dru{tva kulturna, nacionalna. Slu - da postanu ono {to jesu u nekoj svojoj masu ljudi koji su diplomirali u Beogra- samo jedno leto izgradili su stadion, mi nije bilo da nekoga ismejavam. Na ~ajno sam bio na sve tri promocije. A je - krajnoj emanaciji. I, naravno, oni isklju- du i do{li u Tuzlu. Sreo sam lekare, in è - samo za jedno leto... A onda, Tuzla je bila kraju krajeva, u toj komediji nije bilo dan Hrvat je pevao u sva tri hora. Svaki ~ivi tipovi, ~etnik i partizan, oni su se njere, profesore, ljude raznih struka koji jedna od najtolerantnijih bosanskih nikakve nacionalne protivteè, kao na put je pevao onu pesmu koja treba da se ogolili u svojoj isklju~ivosti, i po~eli su da su se tu zaposlili, dobili stanove i mo - sredina, ~ini mi se. primer u Putu oko sveta kod Nu{i}a, gde peva. ôvek je voleo da peva i smatrao je pucaju jedan u drugoga... To je predstava koja je pravljena na istro{enom jeziku. gu}nost da po~nu karijeru. Centar grada Misli{ na toleranciju me|unaciona- ima{ Jagodinca i Crnogorca, pa moè da da je u redu da svako ima svoje dru{tvo, je rapidno tonuo, ali se okolo, nesrazmer- Bar sam ja mislio da je to jezik istro{enih lnu? se postavi pitanje koji je gluplji, premda i ko god ga pozove on }e pjevati... Tih no ve}om brzinom, zidao jedan novi ideja, koji u odre|enom trenutku proizvo- Me|unacionalnu. Nacionalno najto- nije ni u tome problem... Jednostavno, ta dana sam sreo jednog penzionisanog grad. Naravno, u Tuzli je bio i neki svet di samo bes i buku, i mr`nju, kao poten- lerantnija, ~ini mi se. Poznata je ona epi- mediteranska sloboda igre, taj model koji {najdera pozori{nog Sulju nekog. Ne{to od pre, ali ga je bilo znatno manje. Inte- cijal, kao gorivo u borbi za vlast, i to vlast zoda iz Drugog svetskog rata kada je je sa~uvan od komedije del arte, to je mere~e, pa kaè: „Za heftu dana... Da li ti resantni ljudi, na primer Ismet Mujezi- koja ima vertikalu od kible do prozor~eta novi} ili Dervi{ Su{i}. Tuzlaci stari koji glavni imam tuzlanski Ibrahim Kurt ne zavelo pa sam napravio predstavu ko - razmi{lja{ {ta ti ja kaèm?“ „Kako ne na plafonu: ko }e gde da uhvati mesto u su mene, ùtokljunca koji je takore}i pao sakupio svoje hodè i oti{ao u Zagreb da ja, verovatno, nije bila ba{ u duhu po- bih, Suljo, razumio!“ „Ja – kaè – ali ja toj hijerarhiji koja je bukvalno stepenasto s grane, prihvatili, osetili su valjda da i ja kaè poglavniku da se tuzlanskim Srbi- {tovanja islama. Ne znam, ni dan-danas ne znam da li ti to razumije{, ja govorim pore|ana. A pri tom se tro{e re~i iz izan - po nekoj stvarala~koj vezi pripadam nji - ma ne sme ni{ta dogoditi... Skoro sam ne shvatam u ~emu je bila moja gre{ka. bo{nja~ki.“ Ja ga onda naruìm, kaèm: |alog vokabulara koji i tom klaustrofo- ma. Upoznavali su me sa miljeom i, {to je razgovarao sa jednom koleginicom koja Publika je to odli~no primila, ali odjeda- „Suljo, nemoj bit bena. Ja sam se trudio bi~nom suènom prostoru dobija na pa - najlep{e, i sa adetom. Recimo, kod Isme- je pobegla iz Tuzle. Pitao sam: kako se red se obru{ilo na mene... Uvek bih da nau~im u ìvotu neki strani jezik, pa radoksalnosti, postaje paradoksalan. Ne- ta Mujezinovi}a ja sam prvi put saznao pona{aju neki ljudi? Za neke koje sam preìveo, preìveo bih te{ko bogu hvala, jedva. A evo, sad sam postao poliglota, pa verovatno je {ta se de{ava: da oni, ~iste}i da, kad se sedi i kad ti iznesu meze, da to znao potvrdila mi je da su i dalje takvi svaku stru~nu kritiku. Ali, kada nai|em govorim i srpski, i hrvatski i bo{nja~ki – barake od izmeta i preta~u}i ga u neke ne treba da se pojede odmah, nego da se kakvi su bili. Za neke sam se iznenadio. na ovakvu minu, tu sam jako osetljiv. bez imalo truda. [ta ti to zna~i?“ kofe, razgovaraju o krajnjim idealima uz rakiju mora da mezeti dugo, a da je Rekla mi je, na primer, za odli~no pona - Je li to bilo prvo tvoje iskustvo te Me|utim, on se nije nimalo postideo. A naroda, o nacionalnom programu... A u najva`niji divan. I te no}i u njegovom {anje gvardijana tuzlanskog. Ima u Tuzli vrste? onda sam kod binskih radnika video da centru svega je nedu`na `rtva jedne de- ateljeu, s njegovim pri~ama, za mene su franjeva~ki samostan... Zaboravio sam Prvo. I tada sam se zarekao da u Bo- to vi{e nije to. Jedan mi, recimo, kaè, a voj~ice. I majka, koja je sve vreme pevala bile dragocene. kako se zvao taj fratar koji je bio jedan od snu vi{e ne}u odlaziti. I, stvarno, jedno ja to primim kao vic: „Ova scenografija ne`nu pesmicu „Kol’ko ima, Jano kol’ko Taj milje je, naravno, tebi bio nepo - prvih horovo|a u Tuzli, pa izme|u osta- deset godina posle toga nisam odlazio... mi je sumnjiva.“ Pitam: „[ta fali?“ Kaè: ima du{o, kol’ko ima odavde do mora...“, znat. log kod mene u predstavi radio korepeta- Osamnaest. „Treba vi{e zelenog.“ A jedina boja u pita: A ko je nas ubio? Onda nastupi Potpuno nepoznat, potpuno stran. cije. Sara|ivao potpuno na bazi entuzija- Toliko. I vrlo sam oprezno i{ao... Da scenografiji bila je ba{ zelena... Posle mrak, i jedan krik, i intelektualac koji je Ali, vrlo brzo sam shvatio u ~emu je pro - zma. sam bio nameran da uradim ne{to, odma premijere bili su svi, bio je i vladika u{ao u neku zabludu politike, shvata {ta blem.. Naravno, bilo je neke otvorenosti, Proveo si u Tuzli ~etiri godine i se - bih verovatno borbeno nastupao. Ali, da tuzlanski Vasilije, i njega sam pozvao da mu je ~initi i pravi jedan naizgled nera- ali bilo i nekih nedostupnih predela u damdeset tre}e si se vratio da radi{ bezvezno nagrai{em, to mi je bilo nekako malo posedi. Drào je zdravicu upravnik zumni gest i blokejom kolje ubicu. Pred-

LUDUS 164Lu 22 Reprint Ludus stava se zavr{ava re~ima: „Profesor ubio kaù: [to su dolazili da nas bune? [to su da predstava tamo, ako joj dam neki nirvani kojoj ùdi... Glumci su ljudi koji sapljenom svetu tamo davati Godoa kao onog gada.“ po~injali ako nisu bili kadri? I ima jedna pozori{ni zamah, moè izazvati otpor. moraju biti omiljeni, oni vole da budu humanitarnu pomo}, to nije pozori{ni Jeste da se drama de{ava u suènom divna re~enica koju je @uti} govorio: „I Zbog toga sam teìo nekoj vrsti jednosta- voljeni. A u ovom svetu mr`nje biti ~in. To je politi~ki ~in. To nema veze sa prostoru, izme|u kible i prozor~eta, ali taj Rus! Kada }e ve} jednom, mili ko na vnosti, nisam problematizovao neke stva- voljen, vrlo je te{ko. I druk~ije se vole pozori{tem. Ne vidim ni neku iskrenu se na istorijskom planu de{ava u onome ri, {to mislim da u~inim u Beogradu. potrebu ljudi kojima je ponu|ena ta pred- puòvima.“ I dan-danas govorimo pone- umetni~ki idoli, a druk~ije politi~ki. {to Seleni} naziva „agresivnom srpskom Ipak je publika u Beogradu ne{to drugo... stava da se zagledaju u nju i da na|u u ku repliku iz te predstave, prosto leè, k’o Jedno je kako mladi vri{te za svojim rok- parohijalnom sve{}u“, sve{}u koja se {amar }elavom. Sve je problem. Papagaj je problem. njoj neku spasonosnu formulu za sebe. Papagaj je jedna opaka stvar. Da se grupama, drugo su zara}eni navija~i na mo`da ponajja~e ispoljava u tvrdokor- Tvoji rodoljupci su groteskni i u Potreba je kad u Sarajevu sami naprave pojavljuje kao deus ex machina jedna fudbalskim utakmicama. To je ve} pred- nom odbijanju svake promene, u netrpe- maski, i ustavu, i u pona{anju. pozori{te. ljivosti, u jalu, u zlo}i, u mr`nji koja, u usrana ptica koja kre{ti jedinu nau~enu vorje pakla. I kad do|emo do devetog kruga Oni su nestvarni. Iskombinovane su re~enicu i vrti preokrete u radnji, to je grani~nim situacijama, vodi u katastro- li~nosti, ne mogu li~iti ni na {ta stvarno. A gde je pakao? pakla, sve }e stati, pa i pozori{te. fu. ironi~no do boga. Neko }e re}i: Pa, koji Oni su deo jedne sulude igre koja svoj Pakao je ovo {to imamo oko nas, ovo Mi stalno ìvimo u iluziji. Kao, puna Vidi{, a to je u pozori{tu pokazano smo mi ljudi da smo ticu poslu{ali! Ne su pozori{ta. Nije ta~no. Pozori{te, kao i adekvat moè na}i jedino u groteski. Kao u ~emu ìvimo. To je ve} jedan od krugo- kao jedan mogu}i na~in subverzivnog radi se o tome. Mrkojevi} govori stalno: sve drugo, crkava, lipsava. Da }e nam i ovo sa [}epanom Malim... Postavlja se va pakla, samo ja ne znam koji. Idemo ka pona{anja, kao kad u filmovima, recimo, Izveo sam narod iz pameti. To je trenutak utuliti i duh, to je vi{e nego jasno. Onog gleda{ pri~u o nekoj bandi motociklista... pitanje: koji je to narod koji moè da kad se narod izvede iz pa meti. Ne izvede devetom. trenutka kad nestane struje, tog trenutka Sve to moè biti i poeti~no, i misti~no, i nestaje pozori{te... A za glumce {to me opasno, i stupidno. Pa i ovo... Ne kaèm pita{. Oni su i pre svega ovoga bili vrlo da smo pravili predstavu upozorenja, ali delikatni seizmi~ni aparati. Ve} su emi - smo slutili koliko je mo}na ta negativna grirali, pa se vra}ali.... Da su materijalno energija parohijalne svesti. zbrinuti kao {to nisu, verovatno ne bi ni To sa „Ruènjem naroda“ de{ava se igrali. krajem osamdeset sedme... Od tvog poslednjeg aprila u Tuzli De{ava se uo~i „novih dna“, {to bi re- nisu pro{le ni dve i po godine. Izme|u je kao Turgenjev – „na kanunje“. cela ve~nost... Komad ni{ta ne skriva: zna se koji Ve} je po~eo uveliko rat u Hrvatskoj, se narod ruì i ko ga ruì. Da li je zbog a ljudi iz Tuzle su do{li i razgovarali s toga bilo neprilika? nama. I onaj predsednik upravnog odbo- Nije. Publika je odli~no razumela tu ra mi je kazao: „Do|ite, ako ne budemo predstavu. Nije bilo otpora ~ak ni od na- imali para, da}emo vam jedan {leper de - cionalisti~ki opredeljenih ljudi u ono vre- terdènta, pa prodajte to u Beogradu, to me. Vi{e smo se bojali da li }e predstava neka vam bude honorar.“ Dogovorili smo delovati nacionalisti~ki na Pozorju. Me - se da te jeseni, devedeset prve, radimo |utim, nije. Gostovali smo s njom po Jugo- jednu predstavu. I verovali smo da }emo slaviji onda{njoj, i igrali je usred Zagre- da je napravimo, u Tuzli. Me|utim, nije ba, sa velikim uspehom. U Zagrebu je nam bilo su|eno... Bio je to tekst Dèvada predstava trijumfalno do~ekana i komen- Karahasana, a govorio je o nekom franje- tarisana bogzna kako. Odmah sam dobio va~kom samostanu i o nekim izbeglica- pozive da reìram u Zagrebu. Se}am se ma koje su u nekim zlim vremenima u da mi je Kosta Spai} kazao: „Ja se ne ba - tom samostanu pravili predstave. Vrlo vim ovim problemima. Ti se bavi{, a zanimljiv komad. Celu ekipu je trebalo da odli~no je {to dirne{ u osinjak i iz toga povedem odavde. Sve je bilo dogovoreno, i izvede{ jednu maksimalno nadpoliti~ku, datum po~etka proba. Nismo imali sre- pozori{nu misao.“ To mi je bio veliki }e... Kaù ljudi da, kad nekome amputi- kompliment... Uostalom, ja se tim tema- ra{ nogu ili neki ud, on ih ose}a kao ìve. ma i nisam bavio kao nekakvim vru}im Ja ne mogu jo{ uvek da se priviknem... Dejan Mija~ (Foto: Vesna Pavlovi}) temama da bih podilazio nekome. Nije- Kad mi je èna umrla, to je bilo devedeset dna od mojih predstava nije programski prve godine, ja sam primio telegrame drukala za ne{to {to su bile partije u na - primi takvog histerika i takvu budalu? ga neko, nego sam se be izvede iz pameti. Moèmo da zamislimo jednu hipote- sau~e{}a iz cele Jugoslavije: iz Maribora, stajanju, recimo, nego je samo problema- Pa, bilo koji narod koji prima bilo kog I, kad sam sebe izvede iz pameti, sve je ti~ku situaciju kada glumac vi{e ne}e Kranja, Ljubljane, Rijeke, Splita, Zagre- tizovala jedan ìve}i aspekt stvarnosti. vo|u. Uzmimo Hitlera, Musolinija... Kad mogu}e. E, komedija na staje tog trenutka biti u stanju da iza|e na scenu. Tu pre - ba, Sarajeva, Tuzle, Mostara, Skoplja, kad ljudi kaù: zbog pameti, okrenusmo U stvarnosti su se doga|aji tih godi- ~ovek danas gleda filmove, pita se: pa je staje pozori{te. odsvud. I ja sam njima, naravno, odgovo- na smenjivali, a predstava je igrana ne - li mogu}e da jedan veliki nema~ki narod se ludosti! Postoji jedan trenutak kada pozori{te Ibi bi rekao: Okrenuo se pozori{tu! rio sa zahvalno{}u. Gledam neki dan te promenjena. Da li je publika druga~ije ide za takvom benom, za takvim paja- prestaje biti pozori{te. Moè da se la`no potpise... Neki ljudi koji su imali pravo reagovala? com!? Najmanje {to moè{ da mu kom - Ja ìvim u pozori{tu, od pozori{ta, pa predstavlja da je pozori{te. Uzmimo slu- mogu da uobraàvam, ali mislim da je da mi se tim povodom jave. To su bili Jeste... u po~etku je predstava doìv - plimentira{, to je da je sme{an. A ceo je- ono zna~ajnije od bilo kakve politi~ke uj- ~aj Kazali{ta narodnog oslobo|enja za prijatelji koji su znali i mene i moju fami- ljavana kao stvar koja dolazi iz neke dan narod ide direktno u smrt za njim. vreme Drugog svetskog rata, kada je po - liju. Tako i za ovim [}epanom Malim. Pitaju: durme. Recimo, ta predstava, takva ka- zabranjene zone, pa je vremenom pre{la kva je, u Crnoj Gori objedini u gledali{tu zori{te sluìlo za odràvanje borbenog I vi{e ti se niko ne javlja? tu granicu. Kao i Rodoljupci, imala je pa, ko su bili ti Crnogorci? Pa, bili su morala... îtao sam da Suzana Zontag u Ne. Ko da vi{e ne postoje... ljudi kao i svaki drugi. U smutnim vre- politi~ki razjedinjene ljude. Svi oni na svoj trenutak i svoju publiku. Ali, to je kraju shvate ono {to kaè Njego{: „Iznad Sarajevu reìra êkaju}i Godoa. U iska- Eto! menima uvek se pojavi neko ko prihvati ograni~en krug publike, za tu vrstu pozo- cijele ove mje{avine ipak umna sila tor- da ga pajaca na melodiju koja u tom tre - ri{ta. èstuje.“ Da iznad svega toga torèstuje I za „Rodoljupce“? nutku odgovara. Na{i unuci }e se ~uditi i Njego{ koji nam sa distance vekova Rodoljupci su se pojavili u trenutku krstiti: da li je mogu}e da su ovo vama govori o zabludama prolaznosti, o gor~ini kada sam ja shvatio da }e publika jedno- bile vo|e, i da ste vi pod njihovim barja- poraza, i da je vrhunska pobeda upozna- Pretplatite se na stavno u njih u~itavati svoju situaciju. I kom ginuli... Ispitivao sam u nekoliko ti sebe i o~istiti sebe. Ne znam da li smo to je bilo neposredno pre „novih dana“, generacija, i ljude sam pitao. Koji su ljudi na pragu ne~eg takvog, ali verujem u ono godinu dana pre Ruènja... Predstava je oti{li u politiku? Sve sami paceri. Niko {to je Dostojevski rekao: Lepota }e prepo- ozbiljan, pametan, dobar nije se bavio LUDUS brzo iìvela svoj vek, {to je {teta. Kako su roditi svet. Ja mislim: umetnost je ideja se zakuvali politi~ki doga|aji, tako je, politikom. Politi~ari, to je „{“ izbor svake budu}nosti. Budu}i svet ne}e biti svet Godišnja pretplata za Srbiju:1000,00 din. ~ini mi se, postajala malo neprijatna u generacije. ideologije, nego svet umetni~kih istina. odnosu na ono {to se doga|alo sa sve{}u Da ostanemo kod „[}epana Malog“. A {ta da radimo sad, dok jo{ strada- ljudi. Vrlo mi je ào {to se predstava nije Ta predstava o Crnogorcima premijerno mo u svetu ideologije? Dinarski teku}i ra~un: zadràla do ovih dana... Se}am se, reci- je prikazana u Crnoj Gori, a ironi~na je... Ja ne mogu ni{ta drugo nego da – Savez dramskih umetnika Srbije mo, kad skorote~a do|e i donese vest da je Ho}e{ da pita{: da li je bilo reakcija? ako je ikako mogu}e i dok je mogu}e – Sentoma{ pao, iako „u buletini drugoja~e One su izostale na samoj predstavi, a i to pravim poneku predstavu. Pa, ko vidi – 255-0012640101000-92 stoji“. Oni su konsternirani i stoje zabe- je moglo da se desi u ovakvim pregreja- vidi, ko shvati – shvati, ko razume – ra - (Privredna banka Beograd A.D.) zeknuti, a ovaj siromah ih gleda tako za - nim politi~kim situacijama kada se moè zume. bezeknute, stane izme|u njih, izjedna~e pomisliti da se ~ak i Njego{ zloupotreb- @ivimo u vremenima kad smo svi na ljava radi strana~kog nadvikivanja. se s njima, kaè: „Samo da se nije toliko razne na~ine na~eti, fizi~ki i psihi~ki, Godi{nja pretplata za inostranstvo: 30,00 EVRA Polazio sam od toga da, ako je ikako kad se prosto ru{imo. îni mi se da su plja~kalo.“ I ode. U ono vreme kad je mogu}e, oslobodim Njego{a obaveze da Devizni ìro ra~un: predstava igrana nije se znalo {ta to bude oba vezni pesnik svog naroda, da ga glumci, kao osetljiva bi}a posebno pogo - zna~i, kad taj bezazleni ~ovek iz rova gle daju kao da gledaju [ekspira. Jedno- |ena. 5401-VA-1111502 kaè: „Samo da se nije toliko plja~kalo.“ stavno, zaboravimo da je to Njego{, Nije ~udo da najosetljiviji glumci pu- Ho}e re}i: {ta sad da radimo kad moramo gledajmo me hanizam istorije pretvoren u caju, jednostavno kao staklo. Sve ~e{}e se (Privredna banka Beograd A.D.) svi pre}i u Srbiju? A onda, Rodoljupci jednu vrstu pozori{ne igre. Gledajmo doga|a da glumci traè tajm aut, da se imaju i onaj ~etvrti ~in, kada svi pre|u u herojsku komediju o [}epanu Malom. povla~e izvesno vreme. To se dogodilo Instrukcije za uplate u evrima potraìti u Srbiju i kad prebrojavaju svoju zdravu Ako je nekome stalo do neke istorijske Mikiju Manojlovi}u, pa Gutovi}u, pa valutu koju u Srbiji vrlo nepovoljno me- relevantnosti, neka ga gleda kao pou~ni Le~i}u, pa... I, na kraju, Lau{evi}ev gest Savezu dramskih umetnika Srbije njaju, pa se àle da ih kao izbeglice slabo komad koji nam dolazi iz daleke pro{losti koji ja ne mogu da tuma~im nikako tretiraju, niko ~a{u vina da im ponudi, pa i pri~a o jo{ daljoj pro{losti... Znao sam druga~ije nego kao besmisleni korak ka

23 LUDUS 164 Milan Tucovi}, likovni umetnik O POZORI[TU IZ SLIKARSKOG UGLA „U svim vidovima umetnosti menja se naj - SIMBOLU oduzelo veli~inu, donelo profa- nost i nisu ga koristili. Dana{nje pozo- vi{e ono vidljivo, a ono za ~im tragamo – su- ri{te ogoljeno je zbog brzine ìvota, ne - {tina, nije tako vidljiva. Ljudske vrednosti i manja... Reditelj Nikita Milivojevi} i ja veliki smo prijatelji. Razgovarali smo o mane nisu lako podlo`ne promenama. An- jednom pozori{tu bez teksta, pa i bez ti~ke tragedije su sve to iskazale. Promena- glumaca. Rekoh mu da bi to moglo biti li- kovno fascinantno, ali subverzivno po ma su podlo`niji likovi u ìvotu, u pozori{tu – pozori{te. Po meni, to je larpurlartizam i na sceni. Kad slikar bira model – to je kao isprazna estetika. Evo, slikarski atelje je kad reditelj bira glumca za ulogu, dakle, scena, zavesa je podignuta, scena je ogo - ljena. U pozori{tu epohu ne do~arava pu - svaki lik na platnu ima svoju ulogu. êsto se ki kostim ili scenografija, ve} stanje du- modeli u procesu slikanja otvore pred umet- ha. Na primer, Nikita Milivojevi} je u okviru Grada teatra Budva reìrao Bano- nikom sa nekom pri~om, pa uti~u da pro- vi} Strahinju. Predstava se scenski nije menite svoju po~etnu ideju, pa tako i sliku. bavila epohom – po Citadeli jurili su mo- tori. A mi se i dalje pitamo koji su to Oto - Tako|e i likovi u komadu prolaze kroz pro- mani, odnosno osvaja~i na{eg doba? Pi - mene u procesu reìje (kao u procesu slikan- tanje je civilizacijsko. „Kada se u pozori{tu podigne zavesa, ja likova). Dakle, slikar je kao pozori{ni ulazimo u svet simbola. Ipak mislim da reditelj u odnosu na sliku uop{te, a reditelj je film glavna umetnost na{eg doba, vo - lim K{i{tofa Kje{lovskog, Sergeja Para - vaja ili islikava likove u mizanscenu“, kaè dànova. Iz pozori{ta sam imao pozive. Milan Tucovi} Od Jago{a Markovi}a i Nikite Milivoje- vi}a, oni su èleli moju scenografiju, a od reditelja iz Slovenije Sama Streleca imao Duška ¸avi¯ ¤ozi sam poziv za êhova. Bio sam voljan, ali zauzet. Danilo Ki{ je rekao da ogoljeni ljudi imaju ogoljeno pozori{te. Poznato je Milan Tucovi} ilan Tucovi} (1965), likovni dnevnim, uli~nim, ku}nim zbivanjima, da se pre Frojda o nekim stvarima u po - kulturom i subkulturom.“ Op~injen je umetnik ozbiljne reputacije, stu- zori{tu nije eksplicitno govorilo ili re ì - reditelj u odnosu na sliku uop{te, a redi- dodatnih obja{njenja – jednostavno gle - ikonografijom Fashion TV, srebrnim Mdirao je vajarstvo na Fakultetu ralo, nije bilo te ogoljenosti.“ telj vaja ili islikava likove u mizanscenu! date i gutate o~ima. Recimo, sliku Re - bljeskom modne piste, ~esto su mu mode- primenjenih umetnosti, {to ga na neki Milana Tucovi}a fasciniraju ~uvene ... Kad sam bio mali gledao sam balet mont ili Hesperide. Samo neke od mno- poseban na~in pribliàva interesovanju li manekenke iz Voga, jedan produhov- tapiserije iz muzeja srednjeg veka Klini gih. Ali slikar sam stvara i scenski okvir ljeni moler, Milosav, ène, deca koja Zaljubljen u tri narandè, zaneli su me za telo u pokretu. u Parizu. Tako sceni~an, ciklus tapiserija pokreti, igra. Volim atmosferu pozori{ne – ramove, kutije, poli~ice uz raznovrsan U Milanovim slikama moète uvek podse}aju na Marsela Prusta, koji je Dama i jednorog je do te mere nadahnuo sitan dekor – artefakte kao lepeze, {kolj- rekao, kada je umirao: „Da li to idem ja scene i ono {to ~ine glumci.“ uo~iti nekoliko razli~itih planova. Umet- slikara da je poèleo da ih po{alje „u Izgleda da slikar voli perfekciju i u ke, ko`ne rukavice, dakle kreira scenu i ili ovi tapeti?“ svemir kao poruku“. Jer tu kao da autor nik napominje da je inspirisan starim pozori{tu, jer on je fenomenalan crta~, u svoje portrete-likove dodaje rekvizite, majstorima renesanse i njihovom fasci- „@ivimo na tankoj pokorici, bukval- reìra kompletne odnose simbola i to je minuciozan, strpljiv, nije daleko od pozo- {to }e re}i reìra fenomenalno jedan nacijom samim ìvotom. Kao {to se u pri- no jednakoj pozornici, ispod koje je masa Tucovi}a bacilo u razmi{ljanje i tim sim - zustavljeni trenutak kao kada je ~uveni rodi proìmaju vatra, vazduh, voda i ze - arhetipova, dok se stalno ponavlja tro{e - bolima danas: „Pleni me umetnost neop- ri{nog izraza. Evo, pre nekoliko meseci u njegovoj galeriji „Uroboros“ odigrao se reditelj Mata Milo{evi} na probi Kralja mlja, tako on smatra da se proìmaju i nje prirodnih i duhovnih resursa“, kaè tere}ena vremenom, pa tako i pozori{te. Lira rekao velikom glumcu Milivoju razli~ite umetnosti. „Pozori{te je tempo- slikar. On citira Bodrijara: „@ivimo simu- U svim vidovima umetnosti menja se pred prepunim gledali{tem svojevrsni performans u interpretaciji knjièvnice, @ivanovi}u: „Da ponovimo od onog mesta ralni faktor samih slika – jer slika je liranu stvarnost. Ne smatram da neko najvi{e ono vidljivo, a ono za ~im traga- – gde su vrata uma moga?“ Um ostavlja- sama po sebi scena, nekad aktivna, a po - mora da odlazi u pozori{te ~esto, da bi bio mo – su{tina, nije tako vidljiva. Ljudske pesnikinje i prevodioca Kajoko Jamasaki. U galeriji je bila potpuna ti{ina, sa zido- mo pred velikom reìjom tj. pred velikom nekad pasivna... Kad u pozori{tu posma- ljubitelj teatra. Eto, moj atelje je toliko vrednosti i mane nisu lako podlo`ne pro- slikom. va su nas posmatrale slike inspirisane tramo likove na sceni, prvo vidimo njiho- prometan, da se naslu{am neverovatnih menama. Anti~ke tragedije su sve to is - A pomenimo, na kraju, i nekoliko od ve figure, tek potom ih pratimo kao pri~a i doìvim takve predstave, stvarno- kazale. Promenama su podlo`niji likovi Japanom, slu{ali smo haiku poeziju na brojnih izlo`bi ovog umetnika: izlo`ba li~nosti“, veli Milan Tucovi}. sti kao u pozori{tu. Mogu da kaèm da u ìvotu, u pozori{tu – na sceni. Kad sli- srpskom i na japanskom. Pesnikinja je crteà u Etnografskom muzeju, izlo`ba Na{ slikar je inspirisan i pop-kultu- sam u~io od Ki{a. Kad bih mogao, voleo kar bira model – to je kao kad reditelj pokretima do~aravala atmosferu i sluìla slika u „Modernij galeriji“ u Budvi rom, pa je tako slikao slavnog Toma Vejt- bih da reìram anti~ke mitove, postavlje- bira glumca za ulogu, dakle, svaki lik na se kao rekvizitima vo}em, darivala je (1995), u „Zadu`bini Kralja Petra“ na sa, koji na prvi pogled ljudima moè ne u vanvremensku atmosferu. Voleo bih platnu ima svoju ulogu. êsto se modeli u kru{ke, svojim knjigama, lepezom, a uz Oplencu (1997), u Modernoj galeriji u Va- izgledati samo kao neki „matori nam- da radim pri~e Ba{evisa Singera. Dopa- procesu slikanja otvore pred umetnikom to se i presvla~ila. Tako je slikar u galeri- ljevu (2000, na poziv Ljube Popovi}a), u }or“. Milan napominje: „Pe{ke idem kroz daju mi se i eseji kao forma, jer do{ao je sa nekom pri~om, pa uti~u da promenite ji bio doma}in jednog hepeninga. O umet- „Galerie D’Art Contemporain de Chama- istoriju umetnosti, od rane renesanse do kraj velikih romana. Mislimo u slikama, svoju po~etnu ideju, pa tako i sliku. Ta ko - nosti bi moglo da se govori beskrajno, a i lieres“ i u „Centre D’Art Contemporain“, Prvog svetskog rata, a trenutno me zani- a pozori{te jeste bezbroj slika i pokreta. |e i likovi u komadu prolaze kroz prome- da se pi{e. Treba umeti stati. Feurs (2002), u „Sesion House Garden“ u maju kubizam, futurizam, dadaizam; Jo{ su Egip}ani znali za trodimenziona- ne u procesu reìje (kao u procesu slika- Koliko su slike Milana Tucovi}a sce - Tokiju (2007), u Galeriji Radio- tako|e je moja fascinacija ìvotom i onim lno predstavljanje, ali mislili su da bi to nja likova). Dakle, slikar je kao pozori{ni ni~ne, moè se u potpunosti doìveti bez -televizije Srbije (2009)... ME[TAR OD POZORI[NIH CIPELA „Cipela je za mene skulptura, ona je posto - „Cipela je za mene skulptura, ona je postolje ~oveka koje ga ~ini sigurnim, lje ~oveka koje ga ~ini sigurnim, zahvaljuju}i zahvaljuju}i kom ~ovek ide dalje, u sve - kom ~ovek ide dalje, u svemu“, kaè Sarajli- mu. Cipela stvarno glavu ~uva jer kad te ja Milo{ Surutka, pozori{ni obu}ar iz Zre - ne ùlja, moè{ misliti na sve ostale va- `ne stvari u ìvotu, prionuti na su{tinu njanina ìvota“, kaè Milo{ dok „cvika“ jednu cipelu. Sne¦ana Mileti¯ A cvikanje je zapravo zatezanje materijala na kalupu i od toga najvi{e zavisi udobnost budu}e cipele jer, kako ilo{ Surutka ìveo je nekad u ili delove kostima. I ne samo oni, njegove kaè na{ sagovornik, za udobnu obu}u Sarajevu, radio je kao ma{inac unikatne cipele nosili su glumci Bitef te - potrebni su dobar kalup i dobar materijal ali se oduvek zanimao obu}om, M atra, Pozori{ta na Terazijama, „Puà“ za a za dobru obu}u – dobar materijal i Milo{ Surutka, obu}ar (Foto: Jovan Njegovi}) to mu je, naime, bio hobi. Kada je po~eo koji radi ve} skoro deset godina, pa onda majstor! Milo{ isklju~ivo koristi prirodne rat, doselio se u Zrenjanin, gde mu je ho- „Pinokija“, Ateljea 212, kikindskog i su- licama je naslagano dvesta pari kalupa Milo{ u radnji nema {egrta, sve sam bi postao posao od koga ìvi. Neobi~nost i materijale jer njih moè oblikovati kako koje, ina~e, nabavlja iz Vr{ca. radi, sa svojih deset prstiju, smireno i boti~kog teatra. Jedan od velikih projeka- ho}e. Sve radi ru~no. Ma{ine koje ima u unikatnost njegovih, ru~no ra|enih cipe- Na pitanje, kako sara|uje sa redite- pribrano, i nema svoju prodavnicu u ko- ta za koji je radio u skorije vreme bio je i radnju „neprskane su“, kaè {aljivo. To la privuki su i ljude iz pozori{ta za koje je joj bi prodavao cipele, ne zato {to to sebi film Sveti Georgije ubija a`dahu Sr|ana zna~i da nemaju motor. Jedino {to se radi ljem kada dobije poziv da radi obu}u za vrlo brzo po~eo da radi. neku predstavu, kaè da prvo ~uje redite- ne moè da priu{ti, ve} zato {to ne}e. To U njegovim cipelama hodali su i Dragojevi}a. na motor, ali se ne nalazi u radnji, ve} to bi ga, kaè, sputalo, oduzelo mu vreme hodaju glumci Narodnog pozori{ta „To{a Milo{ pravi neverovatno lepe cipele, daje drugima da mu urade, jeste ma- ljeve èlje, sugestije, prostudira ideju, na - Jovanovi}“ u Zrenjaninu, za koje je, iz- svaki par govori o ~oveku koji ih nosi, {insko tanjenje koè koje je potrebno, re- ravno, uvek pro~ita tekst predstave koja za su{tinske stvari u ìvotu. Ovako je svoj me|u ostalog, izradio cipele za predstave najpre zato {to je svaki napravljen ba{ po cimo, na mestima gde dolaze prevoji i se postavlja na scenu, potom uzima meru ~ovek, radi tek toliko koliko je potrebno Gama kas, Bogojavljenska no}, Jelena meri i èljama onoga koji ih nosi, od vrste {tepovi. Po{to dobar par obu}e zavisi od za cipelu i ostalo je u majstorskim ruka- da plati svoju Anùjska za koju je napravio i kostime materijala do „mustre“. dobrog kalupa, u Milo{evoj radnji na po - ma... slobodu.

LUDUS 164Lu 24 stva iz {ume i apstraktne slike i alegorije naspram sveta koji juri u ta~ku bez zna - savremene civilizacije postavlja u prob- ~aja. OD USAMLJENOSTI DO AGRESIJE lematizovani teatarski okvir. Razgo li - U predstavi igraju: Dragana Jova - „Analogije“ Porodice bistrih potoka Imre Kertez kaè da se i u logoru moè }uju}i svoje li~nosti i scene teì se eksper- novi}, Uro{ Vuk{a, Predrag Mitrovi}, Ni - biti sre}an. Savremeno ~ove~anstvo se imentu i riziku. Igor Stravinski je uver- na Plav{i}, Miroslav Jovanovi}, Boìdar na{lo u psiholo{kom i ekolo{kom logoru redastava Analogije – pod pokriv- pronalaze se po raznim teatarskim to - avao kriti~are da njegova muzika li~i na Mandi}. Muzika: Sonja Kalaji}. iteljstvom Sekretarijata za kulturu posima. za koji bi âslav Milo{ rekao da bi nam sada i „alternativna bespomo}nost“ pri- njegov nos. „Porodica bistrih potoka“ is- Reìja: Boìdar Mandi}. Beograda – pripada pozori{tu svo- Tamo gde nema komunikacije, veli P jala. Zbog toga Analogije tragaju za pisuje sopstveni autoportret odgovornosti Boìdar Mandi} Sartr, nastaje agresija. Mi danas prepoz- jstva, {to zna~i da zadire svojim koncep- istovetnim u svemu. Nalaze}i unutar se - tom i igrom u najdublji iskaz. Pozori{te najemo jednu od najve}ih po{asti savremenog sveta – usamljenost. To nije vi{e be ritam i energiju mi obnovno zadobi- „Porodice bistrih potoka“ nije ni amater- jamo ljudska svojstva. Sa takvim osobi- obi~na alijenacija, ve} odvojenost i od sko ni profesionalno, ve} posve}eno – ono nama jedino, ~ovek se moè odupreti samog sebe, agresija prema sopstvenom za ~ije se pozori{ne predstave garantuje apatiji i bezna|u. Dosegnuto „ja“ tvori ìvotom. Zanat je tu manje vaàn, ali identitetu i zagubljenost u socijalnoj mreù poistove}enja sa bli`njima. Na - mnoìni. Veliko je pitanje kako se sna}i u zato razvoj li~nosti i verodostojno ispolja- zna~enje da takvi putevi, ipak, nisu pot- sveop{tem {lja{te}em koloritu, a muka ti vanje jeste. Predstava je dvaput odigrana puno uni{teni su povratak prirodi, auten- je. Slobode je mnogo, ali ona nije autorski ti~nim detaljima u estetici i obi~nom kao uli~no pozori{te u Knez Mihailovoj izvojevana, ve} instruirana od strane ulici i na Trgu ispred konja, kao i na ìvotu. Analogije, kao psiholo{ki feno- institucija i establi{menta. U takvoj slo- men, nastaju kada svoje postojanje pre- sceni „Kult“ Ustanove kulture „Vuk Ka- bodi ne moè{ ni{ta, pa se ~ini da je bolja radì}“, te „Kamernoj“ sceni SNP-a. poznamo u drugom. A tamo gde se dve nesloboda u kojoj, ipak, ne{to moè{ da du{e spajaju besmisao nestaje. Ovakva vrsta raznolikog delovanja, izraz u~ini{. ôvek je postao izgubljen u iz- Predstava Analogije ura|ena je u je nu`nosti, u ionako suènom prostoru, gubljenosti. Nu`no je ponovo isprovoci- maniru rudimentarnih ekspresija ove da se alternativa ne ugu{i. Razna dovi- rati instinkt za „naspramnost“, potreban na{e najstarije komune, koja svoja is ku - janja i otvaranje mogu}nosti za izvedbe nam je neko drugi. Knjièvni nobelovac

sa svojom sudbinom, ili se ~ak moè porediti sa sli~nim postupkom u drugim ÊKAJU]I SKELU êhovljevim dramama, npr. sa pucanjem Ujka Vanje u profesora u èlji da ne{to Jedno vi|enje predstave „Kr~ma“ A. P. promeni, da poremeti mu~no, ustaljeno i êhova u reìji Vlade Lazi}a dosadno, ali se i nakon toga ni{ta ne menja. Time êhov jo{ jednom isti~e svoj arodno pozori{te Pirot 15. maja Na prvi pogled ~ini se da je od ê - stav da su neki ljudi nemo}ni pred svojim otvorilo je ovogodi{nje 46. susrete hova ostalo jako malo i da je Lazi} potpu- postojanjem. N„Joakim Vuji}“ u [apcu predsta- no promenio dramu. Me|utim, ako malo [to se gluma~ke igre ti~e,vrlo je bitno naglasiti da se ose}a da pirotski ansambl vom Kr~ma A. P. êhova u reìji Vlade dublje za|emo u analizu rediteljskih i adaptacijskih postupaka, primeti}emo da zajedno di{e na sceni, {to je u poslednje Lazi}a. Scenograf je Dragoslav Nikoli}, je Lazi} vrlo spretno „isekao“ suvi{no, vreme u srpskom pozori{tu, naàlost, re - kostimograf An|ela Viktorov, scenski (pre)naglasio delove koji predstavljaju tko. Uspeli su da naslikaju karaktere, da pokret potpisuje Ferid Karajica. Premije- su{tinu êhovljevog prikazivanja stvar- se saìve sa njima i da prenesu emociju. ra ovog komada bila je 18. marta 2010, a nosti. Zoran @ivkovi} i Slobodan Aleksi} u predstavi Kr~ma, Narodno pozori{te Pirot Fascinantno je to {to su glumci nasuprot prenagla{enosti kostima i scenografije 28. maja odigrana je na sceni Beograd- Reditelj je izolovao nekoliko proma- uspeli da, potpuno prirodno, na jedan skog dramskog pozori{ta. {enih sudbina na jednom mestu. êka - ju}i ne{to {to nikada ne}e do}i, oni pro- osnovnih motiva êhovljeve drame: pro- druga~iji na~in, prikaù tragediju. In memoriam ìvljavaju unutra{nje lomove i tragedije. laznost i uzaludno propadanje i stra}enje Oni ne moraju da vi~u da bi pokaza- Bore se sa sobom i svojim karakterima. ~ovekovih vrednosti i vrlina. li da su besni, ne moraju da nadigravaju Poku{avaju da pobegnu od svojih greho- U prikaz rediteljevog doìvljaja ê - jedni druge da bi istakli svoje karaktere. va i svoje sudbine, da se ukrcaju na ske- hova, savr{eno se uklapa izbor kostima i To je ono {to }e mo`da publici zasmetati RADOSLAV ZLATAN DORI] lu i odvezu se u neki drugi ìvot ili ma- scenografije. Pretrpanost,nagla{ena sim - – prirodnost na koju nisu navikli i koju kar u onaj koji su nekad ìveli. Ali iz boli~nost, spoj nespojivog, pome{anost sve re|e vi|amo na sceni. (1940–2010) trenutka u trenutak njihovo }utanje, razli~itih elemenata koja izaziva strah. înjenica je da publika vi{e voli ko- smeh, pla~, jecaj, gest ili pogled sve vi{e Kajzerovsko tuma~enje groteske kao iz- mediju i da ljudi odlaze u pozori{te da bi Stvorio je preko 150 svetova ukazuju na to da je ~ekanje uzaludno, da raàvanje „otu|enog sveta“ gde su naru- se rasteretili i nasmejali. Ali nam je posu svesni problema, ali da izlaza nema i {ena osnovna na~ela i zakoni realnog nekad potreban êhov u kombinaciji sa a{ Zlatan, kako je sam imao obi - ostaju zarobljeni u svojoj zatrovanoj sveta, pa je snalaènje u njemu oteàno i ~aj da kaè, vi{e je ìveo pozori{te Vladom Lazi}em i njegovim brutalnim egzistenciji. âk i lik Tatjane koja na to izaziva jezu. Nnego {to je u njemu radio. I tu, u realizmom, da nas podsete da ìvimo u svim pozori{tima onda{nje, velike Jugo- prvi pogled odudara od ostalih svojim Potpuni {ok u gledali{tu izazvan je svetu u kome smo svi svesni problema, slavije, stvarao je neki druga~iji, bolji i stavom, mlado{}u i lepotom utapa se pol - krajem koji ru{i na~ela psiholo{ke dra - ali smo previ{e lenji ili nesposobni da lep{i ìvot i svet od onog u kom svako- ako i tone u bezdan sa ostalima. Ali ne me. Mada se gluma~ka igra na kraju, na|emo re{enje, pa nam je lak{e da ~e- dnevno ìvimo. A napravio je, prema ne- samo Tatjana, ve} i ostali, predstavljaju}i koja isti~e u prvi plan nastranost, raz - kamo skelu koja, verovatno, kim podacima, vi{e od 150 takvih sveto- svoje biografije iska~u}i, slu~ajno ili vrat i blud moè tuma~iti dvojako: kao nikada ne}e do}i! va! Na radost svih koji su zajedno sa namerno iz likova, nagla{avaju jedan od kulminacija ljudske nemo}i da se izbori Milica @ivkovi} njim stvarali i ìveli te svetove, ~esto i po nekoliko godina, na radost svih koji su In memoriam gledali i ìveli te svetove po dva sata. @iveo je Zlatan svoje pozori{te i na radost onih koji su ove veselije svetove DINA NEDELJKOVI], DRAMATURG (1981–2010) samo slu{ali na talasima beogradskih, novosadskih i sarajevskih radio stanica, Prerano prekinuta ùdnja za ìvotom na radost onih koji su te svetove, ~itaju}i poredo sa {kolskim obrazova- 2005. osnovala je „Dramsku radionicu Zlatanove drame, sami zami{ljali i nado- Radoslav Dori} gra|ivali, na radost studenata solo peva- njem, od mladih dana Dina ~ita DNK“ (Dina Nedeljkovi} i Kuruzovi} ) s namerom objedinjavanja ideja modernog nja koje je svesrdno podu~avao kako da Usvetske klasike. Balzak joj postaje se zamislim nad smislom i besmislom i savremenog senzibiliteta i gluma~kog stvaraju sopstvene teatarske svetove. @i - miljenik, a i muzi~ki je nadarena, Bah je svega {to sam radio... Jesam li i ja, rasi- iskustva. Stvorena su dela: Balzakova veo je svoje pozori{te uz svoju Vesnu, ko- njena muzi~ka svetinja. Nekako odvoje- paju}i snagu, ìvot, vreme, na sve {to komedija, Pasija po Bahu, Maksim, Go - ja je Zlatanov bolji i radosniji svet obla- sam radio, bio nekakav Sizif? Mislim da na od svoje generacije, ona odrasta s filmskim delima. Kinoteka je njena dru- lub, Intervju, Reprize ne}e biti, Molba, ~ila, bio je duboko poti{ten onih godina jesam. Da, sigurno jesam! Ponekad me Jova, Nada i Nadica, Nadanje, Prozorovi- kad je ovaj svakodnevni ìvot bio toliko obuzme sumnja, ponekad pak kaèm – ga {kola i ku}a. @ivi sa delima svetskih reditelja i glumaca. @udela je i èlela da zija, Gospoda, Masakrarije, An|eo i film- ruàn da njegova draga sestra Ka}a nije nije bilo uzalud...“ Za nas koji smo ga ski scenario Suton. Godine 2008. dobila je stvori drame o ìvotu velikih pisaca i mogla da ìvi svoje, lep{e, pozori{ne sve - poznavali, dileme nema – nije bilo uza- Andri}evu nagradu za delo @e| i glad. stvaralaca pozori{ta i filma. U poslednje tove... A ìveo ga je ne`no, blago, blago- lud. Njena dela prevedena su na rumunski, naklono i blagorodno, posve}eno i pro - Zlatan svoj kamen vi{e ne}e gurati. vreme je oboàvala dokumentarne filmo- bugarski i francuski jezik. Nesre}nim i sve}eno, prisno i intimno, pomalo setno i Preuze}e ga neki drugi Sizifi. Samo, mi ve. Kao mlad ~lan Udruènja dramskih tragi~nim slu~ajem prekinuo se ìvot melanholi~no. koji smo ga poznavali pitamo se: ho}e li pisaca dobila je visoke pohvale i prizna- jedne talentovane pesnikinje i pisca koja U poslednje vreme je bio sklon svo- jo{ neko nekad biti tako zlatan kao {to je nja za dramsko delo Arto i njegov dvoj- nije doìvela da vidi svoje delo u svetlo- |enju ra~una: „Hteo – ne hteo, u ovim bio na{ Zlatan. nik koje je objavljeno u ediciji „Savreme- sti pozornice. godinama i pri ovom zdravlju, moram da Jelica Steva no vi} na srpska drama“ u 19. knjizi. Godine Toma Kuruzovi} Dina Nedeljkovi}

25 LUDUS 164 EX YU scena (19.04 – 01.06.2010)

vezan za pedofilske afere o kojima progo- ve{ala, krst, svastiku, spojiv{i pakao vara i Sveti otac, {to poja~avaju otvoreni odrastanja sa spasenjem u smrti (niz KAZALI[NI DOGA\AJI U HRVATSKOJ prizori brutalnih sve{teni~kih silovanja, kov~ega). te upe~atljivi video-radovi Ivana Maru - U pozori{tu @ar ptica insceniran je ca svoje domovine – SMG), te po jedna iz {i}a Klifa. No, zna~ajniji je deo predstave roman ûdnovata istina pisca Zlatka Gruzije (Magbet, „Vaso Aba{idze“) i BiH gde Frlji} ostaje na podru~ju dete–porod- Krili}a, koji je dramatizovala Marijana (@aba, Kamerni teatar 55). Nagradu „Ve- Aleksandra Jakši¯ ica–dru{tvo, jer smo i danas svesni i ro- Nola a reìrala Nina Kleflin. Rediteljka ljko Mari~i}“ za najbolju predstavu u ce - diteljskog nasilja, nesre|enih porodica, je uspe{no spojila realisti~ne trenutke i lini dobila je gruzijska predstava Mag- de~jih samoubistava, dru{tvene ravn- one nadrealne ponudiv{i ma{tovita re - bet. Tako|e nagra|eni reditelj David pisateljica i rediteljka Irena ûrik u gurno jeste ono {to nosi{ u sebi”, kaè odu{nosti i zatvaranja o~iju institucija. {enja, te stvoriv{i jasnu i zaokruènu Doia{vili krenuo je od pretpostavke {ta bi komadu Disleksija, novoj predstavi kritika Vjesnika. Reditelj je uznemiruju}om muzikom i predstavu koja prati pri~u o de~aku koga s Magbetom i Ledi Magbet dogodilo u STeatra &TD, problematizuje aljka- Na zavr{enim 20. Maruli}evim dani- primerenim kostimima predstavu ispu - povreda u saobra}ajnoj nesre}i veè za budu}nosti da se pri~a nastavila, te ih je vost komunikacije, interakcije pojedinca ma nagradu „Marul“ za najbolju pred- nio i efektnim prizorima, donev{i na krevet, no kome srce ne da mira u poku- i dru{tva kroz formu stend-ap {oua. Dra- prikazao kao maldi par, tj. kao svojevrsni stavu u celini dobio je Zagreba~ki penta- nastavak Romea i Julije. Svojom savre- scenu razli~ite simbole koji se pretvaraju {avanja menjanja vlastite mski materijal komada me{avina je gram ZKM-a, kao i nagradu za reìju u sprave za mu~enje (sto za abortus), sudbine. krajnje banalnih stvari kao {to su nekon- menom adaptacijom, reditelj je hteo po - (Paolo Ma|eli), dok je „Marul“ za naj- kazati da prolazimo kroz pakao, ali da se trolisani izlivi besa na javni prevoz ili bolji dramski tekst pripao Teni [tivi~i} za pak vicevi o zlatnoj ribici, te velikih misli u isto vreme u tom paklu moè prona}i Fragile u izvedbi HNK iz Osijeka. Po tra~ak nade za budu}nost. filozofa koji se bave paradoksom istovre- sudu publike, najbolja predstava je menog trajanja stvarnosti u nama i oko Jedini neuspeh Adolfa H. u reìji Balon, u koprodukciji Teatra 2000 i Zlatka Boureka, premijerno izveden u nas. Teatra EXIT. Zagreba~kom kazali{tu lutaka, kojim je Zagreba~ko kazali{te mladih i ne- Na jubilarnom 50. me|unarodnom otvorena Ve~ernja scena na kojoj }e se ma~ko Gradsko pozori{te u Braun{vajgu de~jem festivalu koji }e se od 19. juna do izvoditi lutkarske predstave za odrasle, slede}e dve godine sara|iva}e na neobi~ - 4. jula odràti u [ibeniku, bi}e izvedeno upozorava da nije rasna ili verska pri - nom projektu. Tema dve predstave bi}e vi{e od 130 razli~itih programa. [to se padnost ta koja nas ~ini ljudima ili na- David [varc, slabo poznati jevrejski is - ti~e dramskog programa, gostova}e „Op- kazama. Reditelj je preuzeo epizodu ne - traìva~ sa zagreba~kom adresom, koji je lasteatro“ iz Italije, Teatarska grupa Ba - uspe{nog upisa diktatora na likovnu zapravo pravi izumitelj vazdu{nog bro- tida iz Danske, „Vaskakas Babszinhaz“ akademiju iz dela „Majn Kampf“ ma|arda. Igrom sudbine on svoju ideju nije us- iz Ma|arske, Teatar animacije iz Poljske, skog dramati~ara Georga Taborija. Rad- peo da realizuje, a njegova supruga je Plesni forum iz Slovenije, Sirea film iz nja po~inje u trenu kada mladi Hitler pri- posle njegove smrti nacrte predala Ce - Albanije, plesna grupa „Inis Eagla stigne u Be~, te sticajem okolnosti upoz- pelinu. School of Irish Dancing“ i pozori{te „Sun naje prodavca Biblija Judu [lomoa Her- Dolina ruà Ivana Vidi}a u reìji Ergos“ iz Kanade. Od doma}ih predstava zla, koji se ne zove slu~ajno kao osniva~ Kre{imira Dolen~i}a premijerno je izve- igra}e: Ana i Mia (Mala scena), Mali cionisti~koga pokreta. Budu}i da Hitler dena u zagreba~koj Gaveli. Uspe{ni sre - princ (Kazali{te Virovitica), Ne, prijatelj nema preno}i{te, Herzl s njim deli svoj dove~ni bankar Petar nezadovoljan je i (Tre{nja), Bilo jednom jedno vrijeme (@ar leàj u kom Hitler spava no}u, a Herzl svojim poslom i svojim ìvotom. ptica), te tri lutkarske: Jeèva ku}ica danju... Nakon {to je pola godine pripremao (ZKL), Matovilka (Kazali{te lutaka Za- Eksplicitni sadràji Baca~a sjenki, spajanje dveju banaka, on svu dokumen - dar) i Petar Pan Zgubidan (Gradsko prvi deo trilogije O zajedni{tvu Borisa taciju, koja ionako la`no prikazuje stanje kazali{te lutaka Rijeka). Bakala i Katarine Pejovi}, izvedeni su u stvari, zakopava u {umi, a potom svojoj Predstavom Dervi{ i smrt Narodnog Zagreba~kom kazali{tu mladih. Nova bahatoj i razmaènoj porodici uskra}uje pozori{ta iz Beograda otvoren je 17. me - pozori{na pustolovina beogradskoj publi- sve materijalne i socijalne povlastice... |unarodni festival malih scena u Rijeci ci poznatog autorskog tima po~inje Vidi} mra~nim i slojevitim dramskim na temu „@ivot s traumom“. „Od one deljenjem publike u {est grupa na osnovu pismom hirur{ki precizno secira tajkun- najskrivenije, intimne, pa do velike soci- papiri}a koje gledaoci dobijaju na ulazu ski, skorojevi}ki duh, stvarnost zemlje u jalne traume dru{tva i njegovih vrednos- u teatar. Svaka grupa ima odre|eni dra- kojoj novac vlada i siroma{nima i bogati- ti Festival }e okupiti predstave koje du - mski zadatak koji }e na kraju me|usob- ma, zemlje u kojoj se vlastite nevolje boko zasecaju u tkivo tranzicionog dru - no jedni drugima prikazivati. unov~uju jer na to ljude naj~e{}e tera {tva i intimu pojedinca u te{kim trenuci- Bu|enje prole}a nova je predstava stanje na bankovnom ra~unu ili pak ~i - ma“, rekao je selektor Jasen Boko, koji je Zagreba~koh kazali{ta mladih koju je sta gramzivost. „Autenti~nost scena, od- izabrao deset predstava, od kojih tri iz reìrao Oliver Frlji}. U teatralizaciji mali~no napisani dijalozi koji koncizno do- Hrvatske (Zagreba~ki pentagram i Opro- {tovit i bolno direktan, koriste}i dramu ~aravaju nas sada i ovde, ìvopisni i slo- stite mogu li vam ispri~ati – ZKM, Me - Franka Vedekinda samo kao okvir svoje jeviti likovi reditelju su pomogli da doj - naèrija – HKD Teatar Rijeka), tri iz predstave, Frlji} hvata duh na{ih dana i mljivo ilustruje svojevrsno postapokalip- Srbije (pored Dervi{a, Sanjari – JDP, poku{ava ih pozori{no protuma~iti. U ti~no dru{tvo u kome vi{e ni{ta nije va - Ze~ja jama – BDP), dve iz Slovenije takvoj dramatur{koj koncepciji svoje me- `no jer sve je svejedno, a jedino {to je si - (Bliè – SNG Maribor, Proklet bio izdaji- sto pronalazi i skandal u Katoli~koj crkvi Dolina ruà u zagreba~koj Gaveli

zori{ta Slavija igran je u Pluìnama, @a- mni da prihvate razli~itosti”, krekla je POZORI[NE NOVOSTI IZ CRNE GORE bljaku i Gusinju. Alisa Stojanovi}. Junaci (novinarka, ad - Teatar za mlade nik{i}kog Kulturno- vokat, farmaceut, konobar i dva psihija- }em vremenskom periodu. Predstava je lep{e i pobegli od haoti~ne stvarnosti, u kreativnog centra „Akord“ premijerno je tra) vrlo ve{to ilustruju i {izoidnost sa- pobuna mlade generacije protiv medijske reìji Roberta Raponje, gostovala je u Ko - na Sceni 213, a u sklopu tradicionalne vremenih dru{tvnih okolnosti. Jer, pred- torture i manipulacije, ali i poku{aj bu - la{inu, Bijelom Polju i Pljevljima. manifestacije Dani Akorda, izveo predstava progovara o nasu{noj potrebi za |enja uspavanih i onemogu}enih ljud- Nova predstava tivatskog Centra za stavu Virus Sini{e Kova~evi}a, u adap- uspostavljanjem bliskije komunikacije u skih potreba i htenja. kulturu je Novecento – Boka hotel po taciji i reìji Dragana Kneèvi}a. Pred- eri sveop{te tehnologizacije i globalizaci- Uo~i prvomajskog praznika okon ~a - tekstu Stevana Koprivice u reìji \ur|e stava je brojnu publiku „uzdrmala“ je, oslikavaju}i, sad ve} hroni~an, prob- ne su Hercegnovske aprilske pozori{ne Te{i}. „Novecento – Boka hotel je bajka pri~om o mladom popularnom rokeru za- lem „modernog” ~oveka, koji se zove od - sve~anosti, popularni HAPS, manife- zbog toga {to se u ovom komadu doga- raènom virusom side i o reagovanju sustvo emotivne inteligencije... stacija koja je pre deceniju i po utemelje- |aju stvari koje se u stvarnom ìvotu ne najbliìh na njegovu „tragi~nu krivicu“, Najvljen je i preliminarni program na sa èljom da se u ovom gradu u~vrsti mogu dogoditi, niti su se dogodile. U isto o dramati~nim reakcijama izazvanim Grad teatra Budva. Dramski program 24. teatarska tradicija. Zijahu Sokolovi}u i vreme, ovaj komad bavi se doga|ajima neznanjem o stra{noj bolesti i pani~nim izdanja ovog festivala obuhvati}e dram- Branislavu Le~i}u ravnopravno je ovaj koji su se zaista zbili, nekim ljudima koji strahom od nje. ske celine pod donekle promenjenim put pripala tradicionalna plaketa „Milo{ su zaista postojali, pa nam se moè u~i - Predstava Vi{e od terapije, koju je po naslovima: Ciklus „Produkcije” (pod na - [ami” za afirmaciju HAPS-a, koju od niti da gledamo dramsku hroniku o jed- tekstu Kristofera Djuranga reìrala Alisa slova „Muzika klasika“) zapo~inje „mu - 2001. doma}ini dodeljuju u znak se}anja nom znamenitom hotelu, gradu, zalivu, Stojanovi}, premijerno je izvedena na zi~ki pravac” teatarskog programa, u na dugogodi{njeg reditelja koji je ute- dràvama koje su nastajale i uru{avale sceni DODEST KIC „Budo Tomovi}” u kom }e biti realizovan mjuzikl Glorija meljio i sada{nji ansambl Hercegnovskog se tokom dvadesetog veka nad ovim ho te - Podgorici. Re~ je o novom projektu za Ve - Ranka Marinkovi}a u reìji Ive Mi lo - pozori{ta. „Stopostotno smo i ovog aprila lom, gradom, zalivom. Naposletku ili pre ~ernju scenu podgori~kog Gradskog po- Vi{e od terapije Gradskog pozori{ta {evi}, u koprodukciji s Pozori{tem na realizovali najavljeni program i ne kri - svega, ovo je pri~a o ~e`nji ~oveka sli~nog zori{ta. „Komad kultnog ameri~kog dra- Terazijama, te balet Otelo u koprodukcija iz Podgorice jem veliko zadovoljstvo nad tom ~injeni- nama, da mu se dogodi ne{to ~udesno i mskog pisca na izrazito duhovit na~in s Bitef teatrom. Ciklus „(Re)produkcije” redstava Hot News u reìji Dònija com, kao i svojevrsnim fenomenom da su va`no, ne{to {to }e promeniti njegovu i bavi se istraìvanjem pravila pona{anja obuhvati}e komad Otelo u reìji Veljka Hodì}a i Sejfa Seferovi}a premi- ulaznice za jednu od predstava, Arsenik i sudbine i ìvote njemu bliskih“, rekao je u savremenim mu{ko-ènskim odnosi- Mi}unovi}a. Segment „Vreme danas – ex Pjerno je izvedena u Velikoj sali KIC stare ~ipke recimo, razgrabljene ~ak Stevan Koprivica. ma. Kristofer Djurang je otvorio mnoge yu” predstavi}e komade Cigani lete u „Budo Tomovi}” u Podgorici, u okviru ~etiri dana pre gostovanja ovog beograd- Dva pozori{ta iz Beograda gostovala socijalne teme koje se, od osamdesetih go- nebo Pozori{ta na Terazijama, Kosa, proslave tri i po decenije postojanja po - skog ansambla“, rekla je Vitka Vujnovi}, su na severu Crne Gore. Na sceni Centra dina do danas, u mnogim zemljama civi- êkaonica i Pomorandìna kora Ateljea zori{ta DODEST 35. Drama apsurda, upravnica pozori{ta i PR HAPS-a. za kulturu Murino, zatim u Pluìnama i lizovanog sveta jo{ uvek nisu razre{ile, 212, Zvijezda je ro|ena Narodnog po- sastavljena iz vi{e mini-drama stopljenih Predstava Sarajevskog ratnog teatra @abljaku izvedena je predstava Princeza poput homoseksualizma, biseksualnosti zori{ta RS, Projekcija i Kate Kapuralica u jednu pri~u, ànrovski je spoj verbal- Aj, Karmela, pri~a o gluma~kom i lju - i dva ljuta gusara u produkciji Maksimus itd... Bavi se, dakle, odnosom dru{tva Narodnog pozori{ta Sombor, Dragi tata i nog i teatra pokreta. Tekst je zapravo bavnom paru u okolnostima {panskog arta iz Beograda. Tekst i reìju potpisuje prema razli~itim tipovima ljudskih slobo- [vabica JDP-a, Pokojnik Narodnog po- kompilacija naslova iz crnogorskih dne- gra|anskog rata, koji pristaju i na po- @eljko Aleksi}. A komad Vide Crn~evi}- da. Otvara i pitanja da li su ljudi, pa i oni zori{ta Beograd, Hotel Boka vnih {tampanih medija nastalih u kra - niènje, da bi igraju}i bar na tren ìveli Basare Nek mu je laka crna zemlja po- obrazovani u gra|anskom dru{tvu, spre - Centra za kulturu Tivat...

LUDUS 164Lu 26 EX YU scena (19.04 – 01.06.2010)

Zafir~ev, umetni~ki direktor teatra iz Velesa. TEATARSKE VESTI IZ MAKEDONIJE Od 4. do 10. juna odràn je 45. make- donski teatarski festival „Vojdan êr - rva ovogodi{nja premijera u Pri- mskom teatru u Skoplju potpisuje Sa{o Moè biti da smo zaboravili na{u prirodu nodrinski“ u Prilepu na kom su u~estvo- lepskom teatru je Brehtov komad Milenkovski. i na{e istinske potrebe, zarobljeni u op - vale predstave: Pesnica puna ljubavi PKavkaski krug kredom u reìji Nova predstava Makedonskog naro- {tem sistemu vrednosti”, rekla je reditelj- dnog teatra je monodrama Srebrna svad- ka. (MNT), Strindberg dosije (Teatar Strumi- Martina Ko~ovskog. „Napravili smo ca), Kavkaski krug kredom (Teatar predstavu-~udovi{te u pozitivnom smislu ba, nastala po Markesovim motivima u Posle Aleksandra Popovskog koji je reìji Zvezde Angelovske. Akterka na Per Ginta postavio u Hrvatskoj, ovim „Vojdan êrnodrinski“), Granica (Mal – ima 13 celina i 19 lica. Problematika dramski teatar, Bitolj), Ne igraj na En - kojom se Breht bavi, vlasni{tvo nad par - dan svoje 25-ogodi{njice braka pripoveda Ibzenovim delom se pozabavio i Slobo- o svom ìvotu s muèm. dan Unkovski. Drama je premijerno iz- gleze (Teatar Kumanovo), General mrtve ~etom zemlje, izuzetno je aktuelna u vojske i www.norveska.denes.com.mk dana{njoj Makedoniji, u trenutku kada u Na sceni istog teatra premijeru je vedena u Albanskom teatru u Skoplju, a imao i êhovljev Vi{njik (mak. Vi{novata nastala je kao koprodukcija s Kosovskim (Albanski teatar), @ena kao vojno polje zemlji preovladavaju nacionalna ose}a- (Dramski teatar), Bahanalije (Teatar nja. Kome pripada ta zemlja, starose- gradina) u reìji glumca Traj~a Georgie- narodnim pozori{tem. „Vi{e od deset go- va. „Ideja za postavku ovog komada po - dina sanjam lik Per Ginta. Za mene je taj Veles), Gospo|ica Julija (Turski teatar), deocima ili novim stanarima. Bavimo se i ti~e od obeleàvanja 150 godina od ê - tekst u vrhu svetske dramaturgije, pored- Balkan nije mrtav (Teatar [tip), Ku}a na time da li zemlja pripada onima koji su hovljevog ro|enja, kao i da postoji odli- im ga s [ekpsirovim Hamletom. Ovo vi - granica (Tetovski teatar) i Bra}a Kara- se borili za nju ili onima koji tu ìve. ~an gluma~ki potencijal u ovom pozo- {eslojno delo prikazuje patnju i ìvot jed - mazovi (NT Bitolj). Napravili smo politi~ku ali ne politikan- ri{tu”, rekao je Georgiev. nog ~oveka, sa svim burama i o~ekiva- Novela Razgovor sa Spinozom Goce sku predstavu”, rekao je Ko~ovski. Plakat za predstavu Kavkaski krug kredom, Silvija Alberta Ramsdela Gurneja u njima, u mladosti i starosti, koji na kraju Prilep Smilevske, koja je pobedila na konkursu Komedija 2012 – Poslednji Make- reìji Dragane Mile{evske-Popove premi- odlu~uje da raskrsti sa svojim grehovi- lista Utrinski vesnik, ima}e i svoju scen- donci bavi se smakom sveta, koji po ka - jerno je izvedena u Narodnom teatru ma. Pred njim je enigma kako da ostane sku postavku, planiranu za kraj juna u lendaru Maja treba da se desi 22. decem- Kumanovo. „Preko unutra{njih konflika- svoj kada je toliko gre{an prema drugi- produkcije skopskoj publici u Dramskom okviru Skopskog leta, u reìji Zoje Buza- bra 2012. Svet preìvljava, ali svi Make- ta likova drame govori se o krizi srednjih ma”, izjavio je tuma~ glavne uloge Baj- teatru – êrnodrinski se vra}a ku}i, lkova. Predstava nastaje u koprodukciji donci sa planete nestaju osim njih {estoro godina i smislu postojanja, a preko lika ru{ Mjaku. @ene i Bahanalije. „Nadam se da }e ove Malog dramskog teatra iz Bitola, Dram- koji su i akteri drame. Tekst i reìju pred- ku~eta Silvije otkrivamo stremljenja i Teatar „Jodan Hadì Konstantinov predstave postati deo repertoara ovog skog teatra iz Skoplja stave koja je premijerno izvedena u Dra- mogu}nosti likova, ljubav i prijateljstvo. Dìnot”iz Velesa predstavio je tri svoje skopskog pozori{ta”, rekao je Vasil i MNT-a. [TA SE DOGA\A U POZORI[TIMA BIH smi me|unarodni festival pozo ri{ne manifestacije „Festival razli~itih tenden- teatar), Snjeàna [tiki} (@enidba i udad- komedije Mostarska liska odràn je cija“. Teatar fest je otvorila predstava ba, NP RS), Milan Vasi} (Pevaj, brate, Ood 20. do 27. aprila. Takmi~ilo se Kru{eva~kog pozori{ta Dundo Maroje u Favi teatar). Specijalnu nagradu ìrija sedam predstava: Gospo|a ministarka reìji Kokana Mladenovi}a. U okviru dobila je predstava Pevaj, brate Stevana (NP Tuzla), Nije ~ovek k’o ne umre (NP takmi~arskog programa odigrani su i: Koprivice u reìji Slavenka Saletovi}a. Mostar), Gra|anin plemi} (NP Sarajevo), Turbo folk (HNK), Svinjski otac (Zvez- Najvi{u ocenu publike dobila je predsta- Vidimo se u Budimpe{ti (Tea tar „Kabare“ dara teatar), Pokojnik (NP Beograd), va Generalna proba samoubistva. Tuzla i Gradsko kazali{te „Zorin dom“, Zvijezda je ro|ena (NP RS), @aba (Ka - U sklopu glavnog programa „Singa- Karlovci), Sex, laì i divlje guske (Bosan- merni teatar 55) i Brod za lutke (SNP). pore Arts Festivala“ odràna je svetska sko narodno pozori{te Zenica), @enidba i Dje~ijem pozori{tu RS pripala je premijera predstave Football, Football udadba (NP RS) i Shakespeare na EXIT nagrada „Zmajevih de~jih igara“ za izu- autora i reditelja Harisa Pa{ovi}a. Re~ je (Teatar EXIT). Po oceni stru~nog ìrija a zetan doprinos popularisanju knjièv no - o koproducentskom projektu u kom u~e - i publike najbolja predstava Mostarske sti za decu. „Ovu nagradu dobilo je samo stvuju umetnici iz sedam zemalja s ~etiri liske je zagreba~ki Shakespeare na EXIT nekoliko kulturnih ustanova iz Srbije. kontinenta (BiH, Italija, Kina, Singapur, u reìji Matka Ra guà. âst nam je {to je neko prepoznao na{ Burkina Faso, Slovenija, Australija). Najbolji na 12. teatarfestu „Doboj 2010“: Dundo Maroje iz Kru{evca Premijera predstave Don Kihot, ins - rad i doprinos kada je u pitanju afirmi- Mjuzikl za malu, malo ve}u i veliku pirisane istoimenim Servantesovim de - sanje de~je knjièvnosti“, reako je up- decu pod nazivom Plavi zec, koji govori o gluma~ka ekipa bili su dobitna kombi- Zenica), Totovi (Teatar Kabare Tuzla), lom, odràna je u Dje~ijem pozori{tu RS ravnik Bjelo{evi}. A Folklorna magija, ekologiji, ljubavi i poverenju, premijerno nacija. Gra|anin plemi} (NP Sarajevo), Iza ku - u Banjaluci. Predstavu koja poku{ava jedna od novijih i najuspe{nijih predsta- je izveden u Sarajevu, u Franjeva~kom Me|unarodni teatarski festival au - lisa (NP Tuzla), (Njegove) Tri sestre publici predo~iti i snagu i krhkost i Kiho- va ove ku}e koja na originalan na~in me|unarodnom studentskom centru u torskih projekta Teatarfest odràn je u (MTM Mostar), Hanibal podzemni (26. tove i ljudske individualnosti reìrao je predstavlja balkanski folklor sluè}i se Sarajevu krajem maja. U~estvovalo je 11 Kova~i}ima (Grbavica). Nastao je prema susreti pozori{ta BiH Br~ko i Teatar Hartmut Lorenc. I Lorencov, kao i Ser - pokretom, igrom, muzikom i lutkama predstava alternativnih teatarskih grupa ideji koreografa i reditelja Slavka Per- Kabare Tuzla), Crvenkapica na ta~ke, vantesov Kihot, bori se s jedne strane sa sastavljenim od predmeta iz etnolo{kog iz Hrvatske, Finske, Irana, Kanade, naopa~ke (Pozori{te mladih Sarajevo). divovima sopstvenih zabluda i biva raz- blaga, gostovala je u maju u Lincu i Bra- vana, a motive iz sabranih pri~a Du{ice Slovenije, Rusije, Ma|arske, Italije, Nor - Predstava Do poslednjeg daha Grad nesen vetrenja~ama ljudske zlobe, ali i tislavi, a predstavlja}e i BiH u [angaju Seferagi} „Dlakave, pernate i druge ve{ke i [panije. Selektor Serdarevi} ka - pozori{ta iz Gradi{ke, prema komediji uz brojne slike surovog sveta u kakvom na me|unarodnoj izlo`bi EXPO 2010. pri~e“ adaptirala je Ravijojla Jovan~i}- zao je da je izabrao predstave koje su Alde Nikolaja i u reìji @eljka Stjepa no - ìvimo ipak izraàva veru u ljubav i Predstava Dundo Maroje koju je po Le{i}. „Neospornu vrednost i zanim lji - istraìva~ke, i ~iji je cilj bio da prikaù saose}anje jer pored svih neprijatelja tu tekstu Marina Drì}a reìrao Kokan vost predstavi daje muzika li{ena ki~er- „{ta se de{ava u alternativnom teatru u vi}a, premijerno je izvedena pred banja - je verni San~o Pansa. Mladenovi}, a izveli glumci Kru{eva~kog skog pomodarstva i {unda, koji je ve} svetu”. lu~kom publikom na sceni Gradskog Na Teatar festu „Petar Ko~i} 2010“, pozori{ta pobednik je 12. teatarfesta opasno zapljusnuo svet dece i omladine”, Zehra Kreho, selektorka ovogodi{- pozori{ta „Jazavac“. Ovo je zanimljiva koji je odràn po~etkom juna na Velikoj „Doboj 2010“. „Svaki pokret ima svoje rekao je Pervan. njih, 29. pozori{nih/kazali{nih igara pri~a o ljubavnom trouglu – puna obrta i sceni Narodnog pozori{ta RS u Banjalu- opravdanje, svaki upotrebljen rekvizit I jo{ jedna premijera za decu. Na BiH, koje se odràvaju od 4. do 11. juna, apsurda. Mlada èna nezadovoljna bra- ci, izvedeno je osam ostvarenja iz Srbije, daje dodatnu zanimljivost i {arm svakom sceni Narodnog pozori{ta Sarajevo izve- odabrala je {est predstava: @enidba i kom ulazi u paralelnu ljubavnu vezu, iz Hrvatske i BiH. Selektor i direktor NP RS liku ponaosob”, stoji u odluci ìrija. Na - den je komad Meda Vini zvani Pu u dra - udadba (NP RS), Grobnica za Borisa Da - tog trougla ubrzo poku{ava da se izvu~e, Rade Simovi} rekao je da je komade gra|eni su i glumci Branimir Brstina matizaciji i reìji Hasije Bori}. Basna, ~iji vidovi~a (Pozori{te Prijedor), U pla menu na vrlo neo~ekivan birao u duhu podnaslova ovogodi{nje (Generalna proba samoubistva, Zvezdara je tekst pun blagog humora, i sjajna (SARTR), [vedsko srce moje majke (BNP na~in... NOVITETI SLOVENA^KOG GLEDALI[Â ova predstava Mesnog gledali{~a nasilje. Pas, pizda i peder dramski je stavio je novu verziju drame Urok Vik - Ptuj, nastala u koprodukciji s Gle - prvenec Gregorja Fona koji je reìrao torije Benediktson, koju potpisuje Klara Ndali{~em Glej, jeste komedija Vala Primo` Ekart. Autor nam prikazuje su - Bajlej. Spisateljica koja je ìvela u drugoj Torsdotira Kuhinja po meri u reìji Igora sret trojice starih prijatelja, koji su izgu- polovini 19. veka napustila je muà i Samobora. Re~ je o komadu montipaj - bili ìvotne iluzije, te sukob njihovih ra- decu, preselila se u Stokholm, a u literar - tonovskog humora koji je ra|en u ma - zli~itih pogleda na svet. U lokalu izolo- nim krugovima upoznala je Ibzena i niru komedije del arte. vanom od spoljnjeg sveta, gde mobilni Strindberga kojima je posluìla kao in - U Mesnom gledali{~u ljubljanskom telefoni nemaju signal, odvija se dijalo{ki spiracija za Hedu Gabler odnodno Gospo - za kraj sezone odràne su dve premijere. stampedo nabijen cinizmom, ironijom i |icu Juliju. Posle skandala s ljubav- Komad Simone Semeni~ 5fantkov.si, koji zabavnim anegdotama. Prikazani su is- nikom ubila se ubrzo po{to je napisala bez romantike i ulep{avanja drì ~as praznost odnosa sredove~nih ljudi i povr- ovu klasi~nu dramu, pod pseudonimom Tragi~na ljubav: Vampir na sceni SMG-a (Foto: Ziga Koritnik) roditeljstva, reìrao je Jure Novak. Kroz {nost sveta u kom ìvimo. Erns Ahlgren (komad je praizveden post- Po pesmi Mladi} Marine Cvetajeve Ljubljanska Drama SNG-a najvila je igru petorice desetogodi{njih de~aka, ~iji Na 17. me|unarodnom festivalu po - humno 1910). Urok opisuje njenu ljuba - nastala je predstava Vampir u reìji Ivice predstave planirane za slede}u sezonu, je svet svet video-igara i televizije, odsli - zori{ta za decu u Subotici predstavi Gr- vnu aferu, centralni lik je obrazovana i Buljana na sceni Slovena~kog mladin- me|u kojima }e se na}i dela Joneska, kava se dru{tveni ìvot svakog od njih, tj. dim ra~ak u reìji Roberta Valtla, slove- po{tovana mlada èna Luiz koja ìvi skog gledali{~a. To je pri~a o Marusji, Fejdoa, Sema [eparda, Strindberga, [ek- razli~ite dru{tvene uloge i odnosi (mu- na~kog Mini teatra, pripala je nagrada slobodno u Parizu, gde }e sresti atrak- devojci iz naroda, koja se toliko zaljubi u {ko–ènski, odrasli–deca, homoseksual- za animatosko majstorstvo. tivnog i fatalnog umetnika Gustava Ala- mladi}a vampira da se od njega ne}e spira, Memeta, Oskara Vajlda, uz neko- ci–heteroseksualci, harekri{novci–kato- Na sceni Slovenskog ljudskog gle - nda, a veza sa njim }e je dovesti do odvojiti ni po cenu svoje niti smrti svojih liko savremenih slovena~kih lici...), u kojima se javlja bezrazlo`no dali{~a Celje reditelj Samo M. Strelec po- tragi~nog kraja. bli`njih. tekstova.

27 LUDUS 164 Dnevnik

vu da je komad o XIX veku prikazan ni u stilu XXI ni XX, ve} XIX veka. Bio sam UZ KASTELUÎJA I TESTO PLE[E malo pregrub. Pozori{ne novine Varna, 3. jun 2010. YU ISSN 0354-3137 Putujem, mislim, ose}am niji Kastelu~i, za finansijski skromnije Re|i razgovor u okviru festivala. Dva COBISS.SR-ID 54398983 reditelja pri~aju o konceptu ovda{njih festivale, kao {to je Varnsko leto sa za Izlaze jednom mese~no {oukejsova – doma}eg i prvu put na jed- jednu tre}inu smanjenim budètom u (osim u julu i avgustu) nom festivalu – stranog! Na kraju sam Piše: Jovan ¬irilov odnosu na pro{lu godinu. Moram da Tira`: 1500 primeraka kaèm da su se bugarske kolege sjajno pitao da li je metafora to {to pri~aju dva sna{le u tim oteàlim okolnostima. mu{karca a slu{a ih oko trideset isklju- Izdaje Varna, 1. jun 2010. S neverovatnim ose}anjem za humor, ~ivo mladih novinarki i kriti~arki. Smeh. Savez dramskih umetnika Srbije Prvi put sam se odazvao direkciji zapravo apsurd, Rabi pri~a kako je jav - Varna, 2. jun 2010. Doticanje poda potiljkom je danska Odgovorio je vrlo duhovito direktor festi- Beograd, Studentski trg 13/VI Me|unarodnog pozori{nog festivala „Var- nost bila obeve{tavana o najve}oj liban- plesna predstava. Iznena|enje ve~eri je vala teatrolog i kriti~ar Nikolaj Jordanov Telefoni: 011/2631-522, skoj aferi poslednjih godina. Nestali slu - nsko leto” da pratim njihov festival. Sofiji ples devojke kepeca. Njena zdu{na igra, da to zna~i da }e ène spasti bugarsko 2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873 je bliì Beograd nego Varna u istoj dràvi èbnik je proneverio nekoliko desetina visoki profesionalizam, dirljivo partnerst- pozori{te. http://www.sdus.org.rs na obali Crnog mora. Do Sofije odlazim miliona dolara. Tokom predstave, Rabi se vo nao~itih mu{karaca, koji se ~ak ljube To o~igledno ve} ide u tom pravcu, jer e-mail: [email protected] spava}im kolima unapred uveren da nekom vrstom mangupskog tona pita sa njom, ~ine ovu predstavu ne ~inom moj najve}i doìvljaj na Varnskom letu PIB 100040788 ne}u uhvatiti let za Varnu. Ve} decenija- kako je mogu}e da o proneveri ni{ta ne korektnosti prema „osobama sa posebnim bila je predstava Golub, adaptacija novele Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92 nema~kog pisca Patrika Suskinda, pisca ma znam da taj voz uvek kasni, pa ipak znaju ni resorni ministar ni vlada. Posle potrebama“, ve} pravom umetno{}u u ko - (Privredna banka a.d.) ìveo sam u naivnom uverenju da se ne - niza prljav{tina finansijske prirode po- joj nije va`no kakvog je rasta igra~ica. monodrame Kontrabas, o jednom mu{ - kom o~ajniku ~uvaru banke. Mlada redi- Devizni ra~un: 5401-VA-1111502 {to na ovom na{em Balkanu popravilo. ~inju politi~ka ubistva, s tim da je posled- Ona je svakako umetnica. Koreografi Ka - (Privredna banka a.d.) Ali to nije. Naravno, na avion sam zaka - nje `rtva sam proneveritelj. Jednog dana spar Ravnhej i Dèkob Stejd` napravili teljka Desislava [patova je smislila da snio, iako me je sofijski taksista uveravao je prona|en iskasapljen, o~igledno da bi su jedinu gre{ku {to ansambl koji igra ovaj monolog zabludelog ~oveka (igra ga ubedljivo Vladimir Penev), prati njegova Predsednik supruga, koja sve vreme u koktel haljini Ljiljana \uri} (sve je stale{ki daleko iznad poznatih Glavni i odgovorni urednik standarda ~uvara banaka) sprema obrok uz kapriociozni nemar prema svemu {to Tatjana Njeì} je okruùje ili upotrebljava, kao {to su Savet Ludusa tanjiri i posu|e. Gluma Sneìne Peterove je virtuozni sled neobi~nih postupaka sa Svetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, Goran retkim duhom, ma{tom i smislom za Markovi}, Dejan Mija~, Gorica Mojovi}, bizarno a istinito. Jo{ jedna predstava Ljubomir Simovi} koja mi govori o novoj upotrebi humora u teatru XXI veka. Zaista nezaboravno. Na- Redakcija rednih dana malo sam se druìo sa Sne - Branko Dimitrijevi}, Petar Gruji~i}, ìnom, zanimljivom, ma{tovitom i inteli- @eljko Huba~, Aleksandra Jak{i}, gentnom glumicom ~udne lepote, koju Aleksandar Milosavljevi}, Olivera nisam prestajao da hvalim. Predlagao Milo{evi}, Miroslav – Miki Radonji}, sam joj da treba da odigra Martu u koma- Ana Tasi} du Ko se boji Virdìnije Vulf. Njena mla - da rediteljka }e sa puno razloga da na - Lektura i korektura Iz predstave Hey, Girl! redne sezone radi An|ele u Americi. Aleksandra Jak{i} Pri~am joj o sjajnoj poljskoj predstavi da }emo uspeti da stignemo. Pla}am do- se afera skinula sa dnevnog reda i zaus- pod nazivom „Mute company“ („Nema Sekretar redakcije platu za popodnevni let do Varne. Pro - tavila na njemu. trupa“), progovara tokom predstave i to istog komada Varlikovskog, koji je akcen- tovao antropolo{ke teme umesto sièjnih i Radmila Sandi} vodim duge sate na aerodromu igraju}i Neverovatna je kombinacija {arma, prili~ne trivijalnosti. [ta im je to trebalo. sociolo{koh na temu gej-populacije. do iznemoglosti {to teì sudoku, a sre}om duhovitosti i hrabre nepo{tednosti sa ko- Rana koja krvari je tipi~an istorijski Tekstove i fotografije slati na: komad kakve i mi imamo, a koji mogu do Predstava studenata muzi~ke akade- stièm na libansku predstavu Potraga za jom Rabi iznosi pred publiku podatke u [email protected] svojoj, do kraja politi~ki angaòvanoj kraja da razumeju samo pripadnici naci- mije Novog univerziteta u Sofiji Car i vo- nestalim slu`benikom u 18 h, koju sam doinstalater (1971). Predstava je ìv pri- svakako èleo da vidim. predstavi. O~igledno je da ovaj originalni je me|u kojima se doga|aj desio, a njihov Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu libanski umetnik koristi humor na novi dramati~ar obradio. Re~ je o oslobo|enju mer odli~nog muzi~kog teatra u Bugar- Negde u svetu gledao sam predstavu skoj. Momci i devojke su sa ta~nim ose - AXIS studio, Beograd na~in. Pomi{ljam da bi jedna od tema Bugara od osmanlijskog iga, ne{to kao Nansije je èlela da je sve to bila samo }anjem za stil odigrali su ovu bufo-operu e-mail: [email protected] nekog budu}eg Bitefa, recimo 2011, mo- na{ Prvi ili Drugi ustanak. U programu aprilska {ala bejrutskog, veoma original- Dimitra Val~eva. Prvi put da predstava gla da bude „Nova upotreba humora u pi{e da je drama bila zabranjena kad je nog reditelja Rabija Mruea. Tema je gra- na festivalu nije ba{ bila dobro pose}ena. Dizajn LUDUSA teatru XXI veka”. Abi Mrue bi bio jedan negde krajem 70-ih napisana, jer je |anski rat u Libanu. Opisao sam je negde A zasluìvala je svaku pa`nju. \or|e Risti} od glavnim protagonista tog novog talasa. aprilski ustanak prikazan iz neke nove kao stend-ap tragikomediju. Nije mogao Varna, 4. jun 2010. Iste ve~eri gledam Kastelu~ijevu za istori~are i politi~are jereti~ke vizure. Redizajn LUDUSA da do|e na pro{logodi{nji Bitef. Bilo mi je Po red sveg mog upornog raspitivanja, iz - Bugarska predstava o ~e~enskim te - predstavu Hey, Girl!. To je povesnica o roristima koji su oktobra 2002. godine AXIS studio krivo jer je ta predstava prepoznatljiva na nastavku ène, nastavak pri~e o biblij - me|u ostalog i samog Ivana Dob~eva, cenjenog bugarskog reditelja i ove pred- upali na predstavu Nordost moskovskog osnovu iskustva sa na{im ratovima u koji skoj Evi, s tim da je glumica, naravno, na [tampa stave, saznao sam samo toliko da je u tom Teatra na Dubrovki. Tri mlade glumice niko, a mo`da ni mi ne moèmo do kraja po~etku kao od majke ro|ena. @enska Preduze}e za grafi~ko izdava~ku da proniknemo, kao jedan veliki apsurdni komadu tretiran kao glavni heroj ustan- igraju sudbine dve zarobljenice i jedna nagota je zavladala ovih sezona svetskim ka Benkovski, koji je neka vrsta rezigni- ~e~enske teroristkinje. Tema s kojom se delatnost i usluge d.o.o. BRANMIL, mete`. Predstavu je, pored njega, igralo eksperimentalnim pozori{tem, dok je Beograd, Borisa Kidri~a 24 jo{ dvoje glumaca. Ovoga puta svoju no - ranog pobunjenika koji shvata granice te{ko izlazi na kraj, ~ak i pored auten- prethodne decenije bio u modi mu{ki akt. ti~nih snimaka iz toga dramati~nog zbi- vu predstavu igra sam. Rabi pred nama njihovog ustani~kog poduhvata. Kad se U toj predstavi Romeo koristi testo koje tako opi{e i ne zvu~i lo{e. âk prometej - vanja. Bugarski umetnici, nema~ki pisac snimljen na ekranu prevr}e stranice sa smo ga ve} po predstavi Rana koja krva- curi sa velikog stola tako ve{to da deluje ski, hamletovski, mada brkati glumac i glumac Torsten Buh{tajner i reditelj ri). izlepljenim ise~cima iz novina na temu kao da pod njegovom ~arobnom redi- nimalo ne li~i na danskog princa. Dao Vasilena Radeva trudili su se da donekle Provincijska predstava iz rumunske velike korupciona{ke aferi u Ministar - teljskom palicom i testo ple{e. Kod Ka ste - sam za festivalski bilten malo grubu izja- razumeju razloge koji su ê~ence odveli provincije Lu~ija se kliza. Nekakvi pseu- stvu finansija u Libanu. lu~ija i testo igra. Ovo je vizuelno skrom- na put terorizam, a pre svega udovice iz domodernizam, tobo` podsmeh kli{eima, ~e~enskog rata. Nije neka velika umet- a zapravo banalni prikazi ljudskih odno- nost, ali je vrlina predstave da se ne{to sa sa nadrealisti~kim dodirom. ~estito kaè na ovu osetljivu temu. Ne Varna–Sofija–Beograd, treba ni re}i da su dramske umetnice na 6. jun 2010. visini zadatka, {to nije nikakvo iznena - Vra}am se sa puta po stoti put osve- |enje za nekog ko prati bugarski teatar. do~enog utiska o velikoj sli~nosti Bugara i Venelin [urelov, sjajan scenograf Go- nas. Sjajni glumci, a narod u nelagodnom luba, zatvorio se u sanduk, sa fiokama haosu tranzicije. Na svakom koraku na{e nad njim koje publika otvara i po njemu balkanske nedoma{enosti, razrovane plo- {vrlja neke gluposti. ~e po ulicama i daroviti ljudi po pesni~ - Varna, 5. jun 2010. kim zbirkama, galerijama i na sceni, kao Biografska drama Nirvana me je vi{e i radoznali mladi gledoaci po salama. nanervirala nego uzbudila, iako je i ona Ne{to razmi{ljam o prisustvu velike visoko profesionalna. Re~ je o samouni - ameri~ke delegacije, sa Martom Koanje {tenju bra~nika, dve umetni~ke du{e, pe - na ~elu, po~asne predsednice svetskog snika Peja Javorova i njegove supersenzi- ITI-a, a nema nijedne ameri~ke pred- bilne ène Lore Karavelove. Tipi~na neo - stave, kao uostalom ni ruske. stvariva potraga za apsolutnom ljubavlju, U hotelu me nije probudila deùrna u koja se zavr{ava tako {to se supruga, u 5 i 15, nego sam se sam probudio, da bih paroksizmu njenih nemogu}ih zahteva krenuo u nimalo dobitnoj kombinaciji za ljubavlju, ubija, a onda i pesnik ubija avion–èleznica, najpre avionom do Sofi- sebe. Ne{to mi ne prijaju biografske dra - je, a zatim nimalo udobnim vozom, da- me, ~ak i ako su dobro odigrane i vo|ene lekom od svake urednosti Iz predstave Golub rukom reditelja Ivana Dob~eva (znali i ~isto}e.

LUDUS 164Lu 28