Bitef I Novo Razgovor: Ćirilov-Suša-Medenica Hans-Thies
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
148 149 TEMA BROJA DRAME Bitef i novo Petar Mihajlović Samo ne u Švajcarsku Razgovor: Ćirilov-Suša-Medenica Kosta Peševski Smećarnik Hans-Thies Lehmann Gordana Vnuk Ivana Stefanović Branislav Dimitrijević Ćirilov: Možda bi trebalo da se zove samo „pozorišne tendencije“, „razne pozorišne tendencije“.... Mislim da bi za Bitef bila idealna situacija da pronađemo nešto što još nije dobilo ime, nešto što nije postmoderna i postdramsko, nešto četvrto. Moj ideal bi bio da Bitef negde u svetu pronađe nešto što se čini kao starinsko, ili glupavo, ili blesavo, ili kao bilo kakav iskorak, nešto što će biti znak da će se iz toga pojaviti neki novi Leman i dati mu ime. Kao radna hipoteza, to znači tragati za onim što će, ipak, biti nekakva drugačija tendencija. Suša: Duh vremena je takav i više ne možemo da govorimo o novumu, jer je sve novum u odnosu na nešto drugo. Već se dugo u umetnosti, u svim vrstama umetnosti, sve vrti oko manje ili više upečatljivih autorskih poetika, koje kompiliraju, koje su najčešće eklektične, autoreferentne. U međuvremenu je savremeno, najsavremenije pozorište, ako tako mogu da kažem, puno preuzelo iz iskustava vizuelne umetnosti – ne kod nas, naravno – što onda implicira i veze s teorijom, medijskom kulturom i sl. Sve je to ostavilo svog traga i mislim da je to što nazivaš „istorijskom avangardom“, putem koje je Bitef mogao da ponudi neke nove informacije, a u odnosu na tadašnji kontekst, i to ne samo lokalni nego i internacionalni, bilo neko poslednje vreme u istoriji savremene civilizacije u kojoj su stvari funkcionisale kroz neke velike poteze, kroz pokrete. Otkrivanje novog nije obaveza Fotografija na naslovnoj strani: Sutra, Sadler’s Wells Theatre foto: Sonja Žugić teatron 148/149 JESEN/ZIMA 2009 Časopisteatron za pozorišnu umetnost Broj 148/149 Godina XXXIV YU ISBN 0351-7500 Glavni i odgovorni urednik: Ksenija Radulović Uredništvo: Aleksandra Jovićević Anja Suša Ivan Medenica Slobodan Obradović (sekretar) Dizajn i prelom: Milan M. Milošević Jezička redakcija: Ljubica Marjanović Štampa i povez: Alfagraf, Petrovaradin, Reljkovićeva 20 Tiraž: 400 primeraka Štampanje završeno decembra 2009. Izdavač MUZEJ POZORIŠNE UMETNOSTI SRBIJE Beograd 11000 Gospodar Jevremova 19 e-mail: offi [email protected] www.mpus.org.rs Časopis TEATRON fi nansira Ministarstvo kulture Vlade Srbije 2 TEATRON 148/149 JESEN/ZIMA 2009 SADRŽAJ UVODNIK 5 EDITORIAL 7 TEMA BROJA: BITEF I NOVO Ivan Medenica: Otkrivanje novog nije obaveza 9 Hans-Tis Leman, Kratka zapažanja o Novom (teatru) 21 Gordana Vnuk, Eurokaz kao mjesto kazališne odgovornosti 23 Ivana Stefanović, Bitefovski Bemus 29 Branislav Dimitrijević, Bitef ili Oktobarski salon? Ne, hvala? Da, molim? 35 Olga Dimitrijević, Kriza koja razotkriva 39 ESEJI Slavko Milanović, Lekovito pozorište Tonija Kušnera 45 Ljiljana Dragović, Prva dama naše kostimografi je 53 Alja Predan, Festival Borštnikov susret na prekretnici 55 SAVREMENA SCENA — KRITIKE Slobodan Obradović, Anđeli u Avganistanu 59 Olga Dimitrijević, Niti queer niti išta drugo 63 Gorica Pilipović, Kriterijumi vremena 66 Milena Jauković, Iznevereno savezništvo 68 Milena Jauković, Šik koji to nije 71 Bojana Janković, Bredniranje Pozorja 73 Bojana Janković, Samo dobra namera 79 Slobodan Obradović, Ukrug, ukrug, igramo valcer ja i moj drug 82 JESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149 3 SADRŽAJ MEĐUNARODNA SCENA Gorica Pilipović, Kako to rade u svetu 85 Slavica Vučković, Torino nije samo “Fiat” 87 DRAMA Petar Mihajlović, Samo ne u Švajcarsku 89 Kosta Peševski, Smećarnik 117 PRIKAZI KNJIGA Milivoje Mlađenović, Od usmenog do dramskog 141 HRONIKA MUZEJA Jelica Stevanović, Majka Hrabrost našeg teatra 143 Gorčin Stojanović, Jovan i njegovi savremenici 145 IN MEMORIAM Jovan Ćirilov, Kapitalina Erić 148 Gorica Pilipović, Oskar Danon 150 Aleksandar Milosavljević, Mirjana Markovinović 152 4 TEATRON 148/149 JESEN/ZIMA 2009 UVODNIK rvi temat koji je pre osam godina, osmislila ova redakcija tada u nešto drugačijem sastavu, odnosio se na veliki jubilej Bitefa, jednog od naša Pdva najznačajnija pozorišna festivala. Povod da se vratimo Bitefu ovaj put nije jubilejski, svečarski: naprotiv, reč je o izvesnoj krizi njegovog opšteg koncepta koja se prepoznaje poslednjih godina. Taj tinjajući problem koncepta zanemaruje- mo svaki put kada nam Bitef ponudi selekciju najviših dometa svetskog umetnič- kog teatra, a vraćamo mu se onda kada je konkretan program slabiji. Čini se da je to bio slučaj i s poslednjim Bitefom, mada se taj nešto niži domet od očekivanog može se opravdati objektivno, u prvom redu fi nansijskim okolnostima: Bitef pod vrlo efektnim i provokativnim sloganom “Kriza kapitala – umetnost krize” i sâm je bio na udaru fi nansijske krize. Koncepcijski problem koji se ispoljava u takvim i sličnim okolnostima prevashodno se svodi na pitanje da li opšti slogan festivala koji se ne menja od njegovog osnivanja – „nove pozorišne tendencije“ – odgovara aktuelnoj programskoj politici Bitefa i, što je još važnije, da li estetički zahtev da se promoviše „novo“ odgovara savremenim tokovima u društvu, kulturi, umetnosti i pozorištu. Kako je danas, posle postmoderne i postdramskog, moguće govoriti o „novom pozorištu“, kojim se estetskim parametrima ta „novina“ određuje? Da li je promocija „novog“ uopšte obaveza Bitefa? O ovim temama koje, kako nam se čini, nisu dugo bile predmet rasprave, raz- govarao je Ivan Medenica sa selektorima Bitefa, Jovanom Ćirilovom i Anjom Su- šom, i ovaj razgovor zauzima središnje mesto u tematu. On pokazuje da estetski nesporazumi, zapravo, nisu veliki, ako uopšte i postoje, već da su oni nastali zato što se o ovim temama nije javno razgovaralo, što je postojao jedan „komunikacij- ski šum“, različiti referentni okviri. Značajan doprinos tematu je i esej vodećeg ne- mačkog teatrologa Hansa Tisa Lemana, specijalno pisan za „Teatron“, o mogućnosti promišljanja onoga što bi bilo „novo“ u savremenoj kulturi i pozorištu. Temat nudi i tri uporedna iskustva drugih umetničkih manifestacija, ne nužno pozorišnih. Gor- dana Vnuk piše o svom autorskom radu na zagrebačkom festivalu savremenog po- zorišta Eurokaz, a koje ukazuje, posredno i neposredno, na određena ograničenja JESEN/ZIMA 2009 TEATRON 148/149 5 UVODNIK Bitefa u pogledu promocije radikalnog i novog pozorišta U ovom broju objavljujemo i dve drame mladih autora tokom osamdesetih i devedesetih godina. Nasuprot tome, sa Fakulteta dramskih umetnosti, Petra Mihajlovića i Koste Ivana Stefanović i Branislav Dimitrijević osvetljavaju, svako Peševskog. Milivoje Mlađenović prikazuje knjigu Ljiljane iz svog ugla, fenomen „bitefi zacije“ naših vodećih kulturnih Pešikan-Ljuštanović Kad je bila kneževa večera? o neprekinu- manifestacija. Naime, dok pozorišni svet, razmažen vrhun- tom dijalogu naših dramskih pisaca s narodnom epikom. skim pozorišnim dometima koje Bitef prikazuje poslednjih Hronika muzeja posvećena je izložbama koje su nedavno decenija, traži „dlaku u jajetu“, te razmatra da li ovaj festival realizovane u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije: o glu- i danas ima moć da prepoznaje ono što je najinovativnije i mačkim dostignućima Ljiljane Krstić (to je ujedno i prva najradikalnije u svetskom pozorištu, dotle je u svetu muzike izložba posvećena radu ove izuzetne umetnice i dobitnice i vizuelnih umetnosti, na njihovim najznačajnijim manife- Dobričinog prstena), kao i prva izložba karikatura koje već stacijama kao što su Bemus i Oktobarski salon, Bitef i dalje decenijama crta Jovan Ćirilov. Autorka obe izložbe je Mir- neka vrsta nedostižnog ideala onih umetnika i stvaralaca jana Odavić. koji se u ovim oblastima bore za drugačije, savremeno, ra- Kao i obično, „Teatron“ zatvaramo tekstovima posveće- dikalno, konceptualno... Temat zatvara prikaz ovogodišnjeg nim našim preminulim kolegama. Bitefa, čiji je autor mlada saradnica „Teatrona“, Olga Dimitri- jević. Sa temom broja na određeni način povezan je i tekst Uredništvo Alje Predan u rubrici Eseji: naša slovenačka koleginica piše o iskustvima i izazovima sa kojima se susreće festival Borštni- kov susret, kome je ona na čelu. Dramaturg Slavko Milano- vić u istoj rubrici predstavlja Tonija Kušnera, a neposredan povod za bavljenje delom ovog dramskog pisca – kojeg odlikuje autentična, i, moglo bi se reći, fi lozofska misao o savremenom svetu – jeste činjenica da su dve drame po- menutog pisca imale proteklih meseci premijeru u Beogra- du. Dalje, s obzirom na to da je nedavno navršeno sto go- dina od rođenja kostimografkinje Milice Babić, na delo ove umetnice podseća nas njena koleginica i učenica Ljiljana Dragović. Kritike već pomenutih predstava po delima Kušnera objavljujemo u rubrici Savremena scena, u kojoj se, pored toga, uobičajeno bavimo i drugim novim premijerama u drami, baletu i operi. Posebno mesto u ovoj rubrici ima i 54. Sterijino pozorje, kojem su posvećena tri teksta naših kriti- čara: takođe, podsećamo i na to da je ovogodišnje izdanje vodećeg nacionalnog festivala proteklo u duhu oštrih pole- mika vezanih za koncept i umetnička vrednost programa. U rubrici Međunarodna scena naša operska kritičar- ka Gorica Pilipović piše o osobenoj i uspešnoj operi Aura španskog kompozitora Verdua (1968), izvedenoj u okviru Venecijanskog bijenala, a Slavica Vučković predstavlja me- đunarodni pozorišni festival Teatro a Corte, pokrenut u Tori- nu pre nekoliko godina. 6 TEATRON 148/149 JESEN/ZIMA 2009 EDITORIAL he fi rst topical issue that this editorial team (albeit with slightly diff erent membership) conceived eight years ago referred to an important anni- Tversary of Bitef, one of the two most prominent theatre festivals in Serbia. The occasion to revisit