Glasilo Matice Srpske Za Kulturu Usmene I Pisane Reåi

NOVI SAD 2005. Godina ¡H Broj 21—22

GLASILO MATICE SRPSKE ZA KULTURU USMENE I PISANE REÅI

SADRŸAJ Tvrtko Prãiã Da li je sve ovo samo borba s vetrewaåama? 1 Pavle Ãosiã Uticaj novih sredstava komunikacija na srpski jezik ...... 5 Milan Šipka Brend i brendomanija ...... 8 Danko Šipka Ocewivawe vladawa jezikom — skale i procedure ...... 12 Boris Hlebec Varijante vokativa imenica muškog roda na suglasnik...... 15 Jovan Vuksanoviã Mesto enklitike u reåenici ...... 19 Jovica Mikiã Podela reåi na kraju reda ...... 22 Milan Bakovqev Proizvoqno transkribovawe maðarskih imena ...... 27 Jeziåke nedoumice ...... 29 Odluke Odbora za standardizaciju srpskog jezika br. 45—51 ...... 32 Dokumenti Udruÿewa za zaštitu ãirilice srpskog jezika „Ãirilica" ...... 46 Pisci o jeziku ...... 50 UREDNIŠTVO

Dr IVAN KLAJN (glavni i odgovorni urednik) Dr RADOJICA JOVIÃEVIÃ Dr MATO PIŸURICA Dr MILORAD RADOVANOVIÃ (sekretar) Mr MILOSAV TEŠIÃ Dr MILAN ŠIPKA

Adresa Uredništva: 21000 Novi Sad, ul. Matice srpske br. 1 Telefon: 021/420-199, lok. 123 Izdavaå: Matica srpska Cena: 150,00 dinara

Tehniåki sekretar Katarina Sunajko

Korektor Vera Vasiliã

Tehniåki urednik Vukica Tucakov

Korice Oskar Štefan

Kompjuterski slog Mladen Mozetiã, GRAFIÅAR, Novi Sad

Štampa „Ideal", Novi Sad

Jezik danas na Internetu: www.maticasrpska.org.yu/jezikdanas e-mail: [email protected]

Rukopisi se ne vraãaju

YU ISSN 0354-9720

Ministarstvo kulture i medija Republike Srbije finansijski je pomoglo štampawe ovog glasila Matice srpske NOVI SAD 2005. Godina ¡H Broj 21—22

GLASILO MATICE SRPSKE ZA KULTURU USMENE I PISANE REÅI

Tvrtko Prãiã

DA LI JE SVE OVO SAMO BORBA S VETREWAÅAMA?

Ovaj prilog predstavqa neizmewen tekst završnog poglavqa autorove nedavno objavqene kwige Engleski u srpskom (Zmaj, Novi Sad, 2005).

Svi tekstovi u ovoj kwizi bavili su ši, kaÿe svojoj devojci Ma, pusti me, ta- se, na ovaj ili onaj naåin, uticajem engle- ko sam konfuzan*(odeng.I AM SO CONFUSED) skog jezika na srpski jezik i wegovu kultu- umesto …tako sam zbuwen; kada jedan drugi ru. Osnovni ciq kwige bio je, prvo, da se mladiã u istoj seriji kaÿe da je ovde sreo konkretnim primerima pokaÿe i dokaÿe svoju devojku (od eng. I MET HER HERE), ume- poraÿavajuãe i zabriwavajuãe stawe naše sto da ju je ovde upoznao; kada voditeq svoju svakodnevne jeziåke prakse, koje se, narav- emisiju poåiwe reåima Dobrodošli opet! no, ne odnosi samo na haotiåno korišãe- (od eng. WELCOME AGAIN!); kada se veãi deo we reåi i imena iz engleskog jezika, nego pitawa u „najpopularnijem kvizu na svetu" znatno šire — na upotrebu srpskog jezika ne završava bilo kakvim znakom inter- u celini, na svim nivoima; i drugo, da se punkcije, dok se u osvojenim iznosima hi- predloÿe sistematska teorijska, metodolo- qade razdvajaju engleskim zarezom: 3,000 itd. ška i praktiåna rešewa za prevazilaÿe- dinara; kada decimalni zarez sve više uz- we, ublaÿavawe ili otklawawe tog nevese- miåe pred naletom engleske decimalne taå- log stawa. Meðutim, åovek koji paÿqivo ke, koja se bez izuzetka izgovara kao /zape- posmatra i kritiåki sagledava ono što se ta/, /zarez/ i /koma/ (prosto da se åovek u našoj svakodnevnoj praksi redovno de- ukomi od toga); kada se u medijima Rezolu- šava ne moÿe a da ne zapita — sebe i dru- cija 1244 Ujediwenih nacija gotovo iskqu- ge: da li sve ovo uopšte ima smisla, da li sve ovo uopšte ima svrhe i da li je sve åivo izgovara po engleskom /dvanaest åe- ovo samo borba s vetrewaåama? A 'sve ovo' trdeset åetiri/ ili /jedan dva åetiri åe- obuhvata zalagawe za pravilan odnos prema tiri/, a ne /hiqadu dvesta åetrdeset åeti- jeziku i za wegovo vaqano znawe i osmi- ri/; kada na poåetnoj strani vebsajta Fi- šqeno korišãewe. Kako sada stvari stoje, lozofskog fakulteta u Novom Sadu poseti- åini se da sve ovo, naÿalost, jeste samo borba s vetrewaåama. * Oblici u srpskom jeziku štampani su kurzivno,iz- vorni engleski i drugi oblici MALIM VERZALOM, dok se Štareãikadamladiãudomaãoj(!)„pre- izvorno pisani engleski i drugi oblici preuzeti u srp- vedenoj" televizijskoj seriji, ne trepnuv- ski prikazuju KURZIVNIM MALIM VERZALOM.

1 oce saåekuje natpis Filozofski Fakultet MARRY HIM) umesto da ih zaprose; kada se u Novom Sadu; kada se broj onih koji u pi- sve åešãe prireðuje neki film festival, sawu i latiniåkih i ãiriliåkih tekstova što se izgovara kao da piše filmski fe- ne koriste oblike E-MAIL i WEB sajt ili stival; kada se u prodavnicama mogu kupi- WEB sajt, nego oåekivane imejl i vebsajt, ti višwa pita i nana åaj, a samo je pitawe moÿe izraziti u milipromilima; kada se dana pojava jabuka, meso, sir bureka (ako se na televiziji cele nedeqe zvuåno najavqu- to veã i nije dogodilo); kada televizije je Klinton intervju (od eng. THE CLINTON bez prestanka prikazuju hispanofone te- INTERVIEW), koji tek na dan emitovawa po- lenovele (od španskog TELENOVELA), a ne staje Intervju s Klintonom; kada se wegova teleromane, kako bi vaqalo, pošto špan- bivša prijateqica MONICA LEWINSKY ne- ska NOVELA u srpskom nije novela nego ro- gde spomiwe kao Luinski, a negde kao Le- man; kada na jednom aerodromskom šalteru vinski; kada se film THE DAY AFTER TO- stoji natpis poslovna clasa; kada se naiðe MORROW prvo pojavi u „prevodu" kao (THE) na natpis poluauto put, pa nije jasno da DAY AFTER TOMORROW, a potom u drugom „pre- li je posredi pola auta ili pola puta; ka- vodu" kao Dan posle sutra (da je bar Dan da se na benzinskim pumpama nudi auto- posle sutrašweg), a nikako kao Prekosu- -karta Srbije i Crne gore; kada moÿemo ku- tra, što je potrebno; kada se na plakati- povati u buticima mesa, sladoleda i auto- ma najavquje 4ti film (od eng. 4TH FILM) mobila, a kompjutere, belu tehniku i au- Kventina Tarantina; kada se na film KILL dio-video opremu u šopovima i SHOPovima; BILL:VOL. 2, „preveden", ništa neoåeki- kada nas mediji obaveštavaju da Sjediwe- vano, kao KILL BILL, upuãuje kao volumen 2 ne Ameriåke Drÿave ohrabruju demokratske (od eng. VOL. odnosno VOLUME), a ne kao izbore, te da je drÿavni sekretar ohrabrio drugi deo ili drugi nastavak; kada se u te- izraelsko-palestinski dijalog; kada je pri- levizijskim reklamama istiåe da taj i taj likom hapšewa Sadama Huseina izjava ta- šampon popravqa volumen ÿenske kose (opet dašweg ameriåkog administratora na kon- od eng. VOLUME), a nikako wenu bujnost; ferenciji za štampu “LADIES AND GENTLE- kada se u reklamama tvrdi da je ovo najbo- MEN, WE'VE GOT HIM!" „prevedena" kao Dame qi blagi balzam ikada (od eng. EVER), a i gospodo, imamo ga!, a ne kao …uhvatili nikako svih vremena; kada se u reklamama smo ga!; kada mediji izveštavaju o ukinu- gledaocima poruåuje da pre upotrebe pred- tim prelevmanima, o takmiåewu u sprint metnog sredstva za åišãewe proåitaju uput- orijentiringu, o Papinoj traheotomiji,o stva (od eng. INSTRUCTIONS), a nikako uput- revolving-kreditima,oacidofilnim i pro- stvo; kada se osiguravajuãe društvo WIE- biotskim napicima, bez ikakvog objašwe- NER STÄDTISCHE izgovara /viner štediše/, wa tih, velikoj veãini publike sasvim ne- kao da se radi o nekim štedišama, a ne poznatih, reåi (kome li se ti qudi obra- /viner štetiše/, kako bi trebalo; kada se ãaju?!); kada se u jednoj prodavnici kom- kozmetiåka kompanija GARNIER izgovara /gar- pjuterske opreme nude HP REFILL kitovi / nijer/, umesto /garnije/; kada se na uni- REPLACEMENT kertridÿi / Mastila za sve štampa- verzitetu odskora osnivaju departmani (od åe u BULK pakovanjima / Veliki izbor origi- eng. DEPARTMENT, ali po francuskom izgo- nalnih kertridÿa i tonera; kada se naziv nove voru), kao da su katedre i odseci odradili evropske valute i daqe izgovara i piše i svoje; kada se na televiziji emituje serija kao evro i kao euro, dok se cene, naravno, Put za Ejvonli, iako se u dijalozima jasno izraÿavaju u EUR-ima; kada jedan lik u „pre- åuje da toga /ej/ nigde nema, nego da je u vedenom"filmukaÿedajeboraviona Aqa- pitawu Avonli; kada se na televiziji i ra- skoj; kada štampa piše o španskom more- diju govori o novoj GPRS tehnologiji u plovcu italijanskog porekla Kristoferu Ko- mobilnoj telefoniji, gde se taj akronim lumbu; kada se izveštava o tome da se cene izgovara kao /xi-pi-er-es/, a ne /xi-pi- prikazuju s ukquåenim PDV,dasenaCD -ar-es/, po engleskom, ili, još boqe, /ge- našla nova verzija neåije pesme, da je za- -pe-er-es/, po srpskom, nego se malo rimu- pleweno 20.000 piratskih DVD idajemost je odnatrag, a malo odnapred; kada muškar- bio pod zaštitom UNESKO, a ne s ukqu- ci u „prevedenim" filmovima pitaju ÿe- åenim PDV-om,nenaCD-u, ne 20.000 pi- ne da se udaju za wih (od eng. ASK HER TO ratskih DVD-a i ne pod zaštitom Uneska

2 ili UNESKa; kada se na vinskim kartama Paolo i Los Anðelos,aneMiki Rork, Sao veãine kafiãa, kafana i restorana nalazi Paulo, Los Anðeles, kako bi trebalo; kada vodka,anevotka, koja je, uz to, moÿda se uåenicima u kwiÿarama i papirnica- proizvedena baš u Sent Petersburgu, Sent ma nude Matematiåka PUZZLa, zidna Tablica Peterburgu, Sankt Petersburgu i, jedino Mnoÿewa, priruånici Uåimo Slova, Da li pravilnom, Sankt Peterburgu; kada se is- znate Engleski? i Enciklopedija Pitawa i pred jednog frizerskog salona ugleda tabla Odgovora, te kwiga Alisa u Zemqi Åuda;ka- s natpisom muško ÿensko šišawe i brija- da se u novinama prenosi izjava osobe koja we, dok se u jednoj prodavnici, prema re- je ACTING DEPUTY ASSISTANT SECRETARY OF klami, moÿe nabaviti muško-ÿenska ode- STATE, a da ta funkcija uopšte nije pre- ãa; kada se na televiziji i radiju saop- vedena; kada se u novinama donosi tekst štavaju rezultati koje su postigli engle- autora koji je vanredni profesor LONDON ski fudbalski timovi Åelzi, Blekburn i SCHOOL OF ECONOMICS, takoðe bez ponuðe- Wukastl,aneÅelsi, Blekbern i Wukasl, nog prevoda, a ukoliko se naziv ove insti- kako bi trebalo; kada se u novinama moÿe tucije i prevede, onda je to po pravilu åitati o zvezdama poput Marlon Branda i Londonska ekonomska škola ili Londonska Xejmsa Dina (prvo ime bez padeÿnog su- škola ekonomije, a nikako Londonski eko- fiksa, a drugo sa wim), potom da ãe neki nomski fakultet (uzgred, jedan od najpre- izveštaj biti stavqen na uvid lord Hato- stiÿnijih u svetu); kada je u autobusima nu, onda se donose rezultati ankete Dejli istaknut natpis EMERGENCY EXIT, ali ne i telegraf, preuzima tekst iz TIME i navode izlaz za sluåaj opasnosti ili izlaz u sluåa- reåi nadleÿnih u Parking servis; kada na ju opasnosti ili izlaz u sluåaju nuÿde (ma- dostavnom vozilu jedne firme stoji da joj da se vrlo instruktivnim moÿe smatrati se prostorije nalaze u Ulici Arsenije Åar- natpis izlaz za nuÿdu, uoåen u jednom me- nojeviãa (šta li se to dogaða s naši pade- ðugradskom autobusu); kada se objavquje da ÿi?!); kada se na modnim revijama prika- se priprema domaãi poslovni telefonski zuju novi modeli ne Versaåea nego Versaãi- imenik pod naslovom YELLOW PAGES;ka- ja (italijansko ime VERSACE proåitano po da nas obaveštavaju da se virus u sklopu engleskom i onda, kao da je italijansko, elektronske poruke nalazi u ATTACHMENTu; adaptirano pogrešno); kada se predstavqa- kada se na jednoj školskoj kajdanci ugle- ju novi modeli automobila iz DACIA-e i da natpis MUSIC NOTE BOOK (inaåe, u ovom novi modeli NVIDIA-inih video-kartica; ka- smislu nepostojeãa reå u engleskom), ali da jedan lik u „prevedenoj" seriji kaÿe I ne i kajdanka; kada je na televiziji naja- jesam, nisam li? (od eng. AND I AM, AREN'T vqena Patrijarhova boÿiãna proslavnica, I?), a ne I jesam, zar ne?; kada se holandska aneposlanica; kada se o Boÿiãu u izlo- imena SCHEVENINGEN,SCHIPHOL i SCHEFFER zima domaãih prodavnica najavquje CHRIST- uporno izgovaraju i pišu Ševeningen, Ši- MAS SALE ili CHRISTMAS SALE iÿeliHAPPY pol i Šefer, kao da su nemaåka, a ne She- NEW YEAR ili HAPPY NEW YEAR, ali se ne veningen, Shipol i Shefer, kako bi treba- spomiwu boÿiãna rasprodaja i Sreãna No- lo; kada se u adresi jedne fabrike navo- va godina; kada se u jednom titlovanom „pre- di wen poštanski fax (fah ili faks?); kada vodu" filma za patent-olovku kaÿe, van se u jednoj istoj televizijskoj reklami ka- svake pameti, da je — paÿwa! — olovka ÿe da se najnoviji film moÿe dobiti i s propelerima (od eng. PROPELLING PENCIL)?! na /ve-ha-esu/, prema srpskom izgovoru, i Ovo posledwe nije ništa drugo do bezo- na /di-vi-diju/, prema engleskom izgovoru, åan napad na zdrav razum publike. NO COM- iako su i VHS i DVD anglicizmi, koje MENT!, rekli bi oni koji ovu uzreåicu vo- treba izgovarati po srpskim vrednostima le. Pa ipak, komentar jeste i te kako poslova; kada saznajemo da ãe neka odluka bi- treban! ti doneta uz ili bez podrške Odeqewa nau- Ovakvih primera ima bezbroj i svaki ka i umetnosti, da ãe se novim ureðajem paÿqiv i jeziåki osetqiv posmatraå (u li- moãi snimati sa i na kameru, te da tre- ku åitaoca, slušaoca ili gledaoca) moÿe ba poboqšati bezbednost uåenika u i oko ih bez problema pronaãi „svuda i na sva- osnovnih i sredwih škola; kada se u mediji- kom mestu". Gorwe ilustracije, kao i sve ma spomiwu „rimovani" Miki Rurki, Sao wima sliåne u ovoj kwizi, svedoåe o na-

3 šoj sumornoj jeziåkoj svakodnevici, o ne- tima (pravopis, fonetika i gramatika), dok zainteresovanosti, nemaru i nebrizi pre- onih sadrÿinskih (semantika, stilistika, ma jeziku i jezicima, posebno srpskom kao pragmatika, diskurs) gotovo da i nema. materwem i engleskom kao odomaãenom stra- — Sve dok ne sazri svest o tome da nom, te o nastavi jezika i jezikâ u na- je neprihvatqivo da se u okviru predmeta šem celokupnom obrazovnom sistemu, koja Srpski jezik u sredwoj školi predaje go- je glavni krivac za zapuštenost naše jeziå- tovo iskquåivo domaãa i strana kwiÿev- ke kulture. A ta zapuštenost, treba to otvo- nost, te da je zbog toga neophodno što hit- reno reãi, predstavqa prvorazrednu kul- nije uvesti dva odvojena predmeta — Srp- turnu sramotu. Pismewaci, iz naslova kwi- ski jezik i kultura izraÿavawa, i Kwi- ge I. Klajna Pisci i pismewaci (1994), u ÿevnost, koja bi predavala dva profesora. sve su veãoj prednosti, åvrsto rukovoðeni — Sve dok ne sazri svest o tome da je geslom 'Piši kako hoãeš, åitaj kako ti engleskim jezikom nemoguãe vaqano ovla- odgovara, s gramatikom kako ti voqa, a sa dati ukoliko se on samo spontano usvaja znaåewem šta bude!', koje ima sve izglede maloekranski i velikoekranski — preko da uskoro postane (preãutno) pravilo. Su- televizije, filmova, muzike, kompjutera i deãi prema dosad uoåenim tendencijama, interneta. sva je prilika da ãe se sadašwe stawe nastaviti i daqe — štaviše, da ãe se sve — Sve dok ne sazri svest o tome da je brÿe i sve nesputanije pogoršavati, po- nedopustivo da engleski jezik predaju oni tvrðujuãi kako sve ovo jeste samo borba s koji nemaju odgovarajuãe diplome filolo- vetrewaåama, sve dok… škog, filozofskog ili pedagoškog fakul- — Sve dok ne sazri svest o tome da ne- teta. hajan, nipodaštavajuãi i potcewujuãi od- — Sve dok ne sazri svest o tome da je nos koji u našem društvu vlada prema je- neophodno proširiti fakultetski, sred- ziku, dobrom jeziku i lingvistici uopšte woškolski i delimiåno osnovnoškolski predstavqa uvredu za našu kulturu i nauku. nastavni plan i program za predmete En- — Sve dok ne sazri svest o tome da je gleski jezik i Srpski jezik kontaktnim i nedopustivo da se posebni korisnici je- kontrastivnim sadrÿajima, s posebnim na- zika, naroåito u obrazovnoj, medijskoj i glaskom na izgraðivawu stavova prema an- izdavaåkoj delatnosti, srpskim jezikom slu- glicizmima i na osmišqenom i dosled- ÿe po sopstvenom nahoðewu, bez obaveze nom korišãewu reåi i imena iz engleskog poštovawa vaÿeãih jeziåkih normi i bez jezika. posezawa za jeziåkim priruånicima, pri — Sve dok ne sazri svest o tome da je åemu se wihovi tekstovi pre štampawa ili nedopustivo da s engleskog jezika prevode objavqivawa vrlo retko podvrgavaju lektor- oni koji nemaju odgovarajuãe diplome fi- skom pregledu. lološkog ili filozofskog fakulteta, te — Sve dok ne sazri svest o tome da je adekvatno usvojeno, pokazano i oceweno zna- neophodno da naša škola, naroåito sredwe srpskog jezika. wa, kod uåenika razvije osetqivost prema — Sve dok ne sazri svest o tome da je jeziåkoj normi, ukquåujuãi i nuÿnost we- neophodno uvesti drÿavni prevodilaåki is- nog poznavawa i redovnog primewivawa u pit, s opštim, nauåno-struånim i kwi- praksi. ÿevno-umetniåkim usmerewima, nakon ko- — Sve dok ne sazri svest o tome da je ga bi se sticalo svedoåanstvo primenqivo srpskim kao materwim jezikom nemoguãe pri zapošqavawu ili honorarnom anga- vaqano ovladati ukoliko se on uåi samo u ÿovawu svih prevodilaca, koji prethodno osnovnoj školi, pošto je u sredwoj školi moraju imati diplomu filološkog ili fi- zastupqen minimalno, dok ga na fakulte- lozofskog fakulteta. tima, naroåito onim nejeziåkim, uopšte i — Sve dok ne sazri svest o tome da je nema. neophodno uvesti drÿavni ispit poznava- — Sve dok ne sazri svest o tome da je u wa engleskog (ili bilo kog drugog stranog) nastavi srpskog jezika nedovoqno obraði- jezika, na osnovnom, višem i visokom ni- vati samo jeziåki sistem, ne uzimajuãi u vou, nakon koga bi se sticalo svedoåanstvo obzir i upotrebu tog sistema, pošto se primenqivo pri zapošqavawu ili hono- sada teÿište nalazi na formalnim aspek- rarnom angaÿovawu svih onih za koje je

4 konkursom predviðeno znawe datog stranog ukazivawa na mnogobrojne pogrešne upo- jezika, a koji nemaju diplomu filološkog trebe jezika i wihovo ispravqawe, a sve u ili filozofskog fakulteta. ciqu preko potrebnog podizawa naše sve- — Sve dok ne sazri svest o tome da je opšte jeziåke kulture. neophodno izraditi iscrpan i sveobuhva- Pored gore navedenih petnaest mini- tan jeziåki savetnik, iskquåivo u formi malnih uslova, u zakquåku ovog poglavqa i reånika, åija bi upotreba, uz Pravopis srp- åitave ove kwige treba dodati i jednu za- skoga jezika, postala obavezujuãa za sve po- vršnu opasku: sve dok ne sazri svest o to- sebne korisnike jezika. me da je svako laÿno znawe, pa tako i la- — Sve dok ne sazri svest o tome da je ÿno jeziåko znawe, opasnije od neznawa, neprihvatqivo da sastavqawe reånika, jed- kako mudro upozorava Xorx Bernard Šo, nojeziånih i dvojeziånih, te opštih, spe- sve ovo uistinu ãe biti samo borba s ve- cijalizovanih i terminoloških, bude pre- trewaåama. U toj borbi, svi oni koji se pušteno ÿeqi i voqi zainteresovanih en- zalaÿu za pravilan odnos prema jeziku i tuzijasta, mahom vukova-samotwaka. jezicima, te za vaqano znawe i osmišqe- — Sve dok ne sazri svest o tome da je u no korišãewe i srpskog i engleskog i svih štampanim i elektronskim medijima, a na- drugih jezika — svi oni, ukquåujuãi i au- roåito na nacionalnoj televiziji, neop- tora ove kwige, oseãaãe se ne kao bespo- hodno hitno pokrenuti opseÿnu i osmi- moãni idealista Don Kihot, nego sve vi- šqenu akciju popularizacije jeziåkih pi- še kao wegov isluÿeni kow Rosinante. tawa, razrešavawa jeziåkih nedoumica, te

Pavle Ãosiã

UTICAJ NOVIH SREDSTAVA KOMUNIKACIJA NA SRPSKI JEZIK

Kraj dvadesetog veka je obeleÿila ko- „Ko beše pisao 'Vadisrce'?" Ili: „To ãe munikacijska revolucija. Komunikacijska u znati Miãa, ali on je u Bostonu." To više tehnološkom smislu. Pravi bum desio se nije nikakva prepreka. praktiåno istovremenom pojavom mobilnih No, nas ovde zanima koliko je ova ko- telefona i interneta. Mnogi se slaÿu da munikacijska eksplozija uticala na naše su te dve stvari najznaåajniji dogaðaj dva- drago sredstvo za komunicirawe — jezik. desetog veka. Priseãajuãi se nekih dogaða- ja iz prošlosti, onaj koji ih prepriåava *** gotovo uvek mora da napomene „… a tad ni- Ono što prvo primeãujemo jeste da je je bilo mobilnih telefona", ili „… tad pisani jezik preuzeo mnoge funkcije go- još nije bilo interneta", jer su ta dva vornog jezika, a opšte je poznato, bar su izuma, a oba su nekako prirodno proiza- nas tako uåili u školi, da pisani i go- šla tehnološkim napretkom na drugim po- vorni jezik nisu isto. Kad govorimo, mi qima, kao da su iznuðeni, umnogome prose drugaåije izraÿavamo nego kad pišemo. menila naše ponašawe. Više nije moguãe Isti dogaðaj drukåije ãemo ispriåati pi- izgubiti se na vašaru ili u luna-parku, šuãi nego govoreãi. Iste misli drukåije ne znati gde vam je dete, ne moãi doãi do ãemo izloÿiti u društvu nego obraãajuãi nekih trivijalnih informacija tipa: „Ni- se zamišqenom åitaocu. U pismu ãemo se kako ne mogu da se setim kako se zove ona prijatequ sasvim drukåije obraãati nego glumica koja je igrala u tom i tom filmu". u kafani. Ali u sredstvima komunikacije

5 kao što su elektronska pošta, internet- ka slova koriste se u pisanom jeziku i wi- -forumi, direktno ãaskawe poznatije kao hova upotreba je sasvim jasna i taåno de- ået (tj. chat) ili SMS poruke preko mo- finisana u svakom pravopisu, dok u go- bilnih telefona, u stvari samo simulira- vornom jeziku nijednu od tih funkcija ve- ju govorni jezik. Nešto sliåno tome rani- liko slovo nema. Åemu onda velika slova je smo imali jedino putem ostavqawa po- u pisanom jeziku koji simulira govorni? ruka ukuãanima na stolu ili, eventualno, Istina, koriste se, ali im je upotreba sa- u dopisivawu na papiriãima na åasu ili svim drukåija. Kad nam neko na åetu ili u sastanku. Elektronska pošta je u nekim seg- poruci preko i-mejla ili es-em-esa nešto mentima zamenila regularnu, onu sporu po- napiše velikim slovima znaåiãe da se de- štu na papiru u koverti, ali je mnogo vi- re, da viåe na nas. Da se mnogo iznervi- še zamenila telefon. Obiåan telefon, ko- rao. Åesto obraãawe velikim slovima u ta- ji se danas paradoksalno zove fiksni ili kvim sluåajevima znaåi i da je neko neote- stacionarni (da li je neko mogao da pret- san, nevaspitan. Internet i mobilna te- postavi da ãemo jednog dana revolucionar- lefonija doneli su nam nova pravila le- ni beÿiåni telefon koji nam omoguãuje da pog ponašawa, digitalni bonton da ga ta- se šetamo kuãom i po dvorištu dok razgo- ko nazovemo (gde je pridev digitalan do- varamo jednog dana prozvati stacionarnim bio svoje nikad taånije znaåewe, od latin- telefonom?) sluÿio je, a sluÿi još uvek, ske reåi digitus — prst, jer ova se komuni- za razmenu nekih konkretnih informacija, kacija ne odvija govornim aparatom, nego dogovarawe, pozivawe na otvarawe izlo- iskquåivo prstima, onoliko brzo koliko ÿbi, predavawa i sliåno, ali i-mejl je brzo tipkamo). Koliko je neko lepo vaspi- mnogo praktiåniji za tu namenu. Isto va- tan, moÿemo primetiti veã na prvi po- ÿi i za SMS poruke (to je skraãenica za gled. Na primer, izuzetno åesta pojava me- short message system, sistem kratkih poru- ðu digitalno nevaspitanim qudima jeste ka, tako da nije dobro zvati ih SMS poru- da ne prave razmak posle zareza i taåke. ke, ali na to smo se veã navikli). Telefon Ovaj teÿak prekršaj, koji tekst ume da uåi- sluÿi i da ukratko ispriåamo šta se de- ni gotovo neåitqivim, razotkriva nam da silo. naš sagovornik ne samo da se ranije nije Ta pisana reå mnogo ãe više liåiti mnogo susretao s pisaãom mašinom nego na govorni jezik nego na pisani. On ãe u da nije ni sa štampanim tekstom, jer ta- stvari simulirati govor. Treba da stvori kvi tekstovi, koliko god nepismeni bi- utisak obiånog razgovora. Kliktawem na li, nikad neãe sadrÿati tu grešku. Ta gre- dugme, odmah ãemo dobiti odgovor ili re- ška je bolest moderne ere komunikacija. O akciju na napisano, ali to svakako neãe dijakritiåkim znakovima da i ne govori- biti odgovor koji bi glasio nekako ovako: mo. Iako novi UNICODE kodni rasporedi „Dragi moj, u potpunosti omoguãuju korišãewe naših primio sam danas od tebe elektronsko slova, mnogi su se veã navikli da ih ne pismo u kojem mi javqaš da si sreo Mari- koriste. Tek tu i tamo umesto š ubace sh, ju i da ste se tom prilikom dogovorili da umesto å — ch, åisto da ne bi izazivalo (…), pa u bih u to ime izrazio svoje odu- zabunu, na primer da se ne bi brkale reåi ševqewe tom idejom, i u skladu s tim ti strasno i strašno. javqam da pristajem na dogovor koji… itd. Pošto se takva komunikacija ili zai- itd." sta odvija u realnom vremenu ili bar imi- Ne, prirodniji i primereniji odgovor tira realno vreme, u woj nema vremena za glasiãe: „Ok, vidimo se!". Ako i tako, jer opisivawe raspoloÿewa govornika, ni za osim ove, ta vrsta komunikacije donela nam gestove i grimase karakteristiåne za raz- je još neke promene od kojih se nama lin- govor uÿivo. Nema ni onog suptilnog me- gvistima diÿe kosa na glavi, ali moramo wawa tona, ni govora tela. Ali to ne zna- ih razumeti. Na primer, u takvim poruka- åi da nema naåina da se i to izrazi. Od- ma uobiåajeno je potpuno odsustvo velikih mah s pojavom elektronske pošte su se poslova. Na poåetku teksta, iza taåke, kod javili takozvani emotikoni (neki ih zovu imena qudi, gradova, svuda, veãina neãe i smajliji, što nije dovoqno taåan naziv, staviti veliko slovo. A i zašto bi? Veli- buduãi da ne simbolišu samo lepa raspo-

6 loÿewa koja ukquåuju smeškawe i smeja- snim kako je došlo do zbrke. To je bio na- we). Neko se dosetio da kombinacijom zna- rativni prezent: oblik koji se ranije åe- kova za interpunkciju imitira izraze li- sto koristio, a danas je u fazi odumirawa. ca. Åoveka koji se smeje, koji je tuÿan, koji Ona me je zamislila kako sedim u kupeu sa namiguje… Npr. J je :-) ili prosto :). U laptopom u krilu i pišem poruke i ša- poåetku su nam svi ovi znakovi delovali qem preko GPRS-a. Takva zabuna preko mo- nebulozno i krajwe nerazumqivo, a danas bilnog telefona bila bi još verovatnija. su nam jasni na prvi pogled. Poboqšawem U stvari, to više ne bi ni bila zabuna. grafiåkih svojstava kompjutera, omoguãe- Niko tako ne bi rekao jer bi to znaåilo no je i mnogo suptilnije gestikulirawe i baš to što znaåi. Da je na putu, na po- izraÿavawe emocija uz pomoã emotikona. vratku iz Zagreba. Najåešãe pored sebe imamo åitavu paletu Upotreba prezenta u sluÿbi futura sad moguãih izraza lica, gestova, pokreta, pa je još skuåenija od ovog narativnog. Ako åak i nekih sloÿenijih radwi koje obavqa danas na mobilni kaÿete „Dolazim", to ne åoveåuqak Smajli (interesantno je da je znaåi „Doãi ãu" kao što je ranije znaåi- ovaj lik nastao mnogo pre pojave personal- lo, nego je verovatnije da ÿelite da kaÿete nih kompjutera, a kamoli interneta; bio je da upravo dolazite, vozite se kolima ili u modi sedamdesetih godina prošlog ve- u autobusu, baš ste na putu. Ranije preko ka kao simbol mladosti, veseqa i optimi- telefona to nikako nije moglo to da zna- zma). Svaki iole iskusan korisnik inter- åi, jer je telefon bio vezan za kuãu. Da- neta primetiãe koliko je neko šarmantan nas kao da nam nedostaje još jedan prezent, iako ga u ÿivotu nikad nije video. Oni onaj kojeg u ostalim indoevropskim jezi- mawe iskusni i neiskusni probaãe pone- cima uglavnom ima. kad da urade tipiånu poåetniåku grešku — Ni neformalno pitawe „Gde si?" koje da se laÿno predstave. Biãe proåitani ono- je znaåilo nešto kao „Nisam te dugo vi- liko brzo koliko bi bili i u stvarnom deo", ili je prosto predstavqalo poštapa- ÿivotu.Ovasintagmastvarni ÿivot (real licu pri susretu bliskih poznanika, da- life) poåela je spontano da se koristi da nas više ne moÿe da se koristi na taj na- oznaåi komunikaciju na koju smo ranije na- åin. Ako vas neko zove na mobilni i po- vikli. Tako su i poznanstva poåela da se stavi vam to pitawe, on zaista ÿeli da dele na stvarna i virtuelna. I prijateq- zna gde ste. Odgovor: „Pa eto, nije loše… stva, pa åak i qubavne veze. Da li je to gura se", nema više nikakvog smisla. A uopšte potrebno komentarisati? ako vas neko zove na stacionarni telefon i postavi vam to pitawe, samo ãe vas zbu- *** niti: „Pa kod kuãe sam! Zvao si me na ku- No, ova komunikacijska revolucija nije ãu. Kakvo je to pitawe?". Moÿda je tako uzrokovala samo promene u pisanom nego i i boqe. Srpski jezik ionako pati od tih u govornom jeziku. Neke situacije koje su nezgodnih, ponekad i neprijatnih pitawa ranije bile nemoguãe, sada su sasvim real- tipa „Šta radiš?", „Šta ima?" i sliåno. ne i moramo zbog toga preciznije da se iz- raÿavamo da ne bi dolazilo do nesporazu- *** ma. Jedna od tih stvari je šarolika upo- Kakve ãe daqe posledice na jezik biti, treba prezenta, koja je ranije bila prak- moÿemo samo da nagaðamo. Pisani jezik tiåno neograniåena. Åini se da sad više poåiwe sve više da podseãa na stenogra- nije tako. fiju. Naroåito kad se radi o es-em-esu, jer Desilo mi se nedavno da od jedne pri- je u tim porukama i broj slovnih znakova jateqice na i-mejl dobijem poruku koja se ograniåen. Kod nas qudi vole i da razgo- završava pitawem: „Šta ti inaåe radiš?", varaju slawem takvih poruka, i na daqinu na šta joj ja odgovorim: „Evo, baš se vra- i na blizinu, a to je jeftinije od tele- ãam iz Zagreba". U sledeãoj poruci ona mi fonskog razgovora. Nekoliko puta sam do- kaÿe: „Dobro, javi se kad se vratiš". bio i ekstremno štedqive poruke. Jedna A ja sam se u stvari veã bio vratio. Za- reå malim slovima, druga velikim, bez raz- to je odmah pozovem telefonom da joj obja- maka. TOizgledaOVAKOiSTVARNOmozeDA-

7 izludiONOGkoNAtoILInijeNAVIKAOili- barem do pretpostavqenog nivoa razumqi- NEzeliDAnavikne. Skraãenice i sigle su vosti. Nije tešk pogod da ãe neke reå qud priåa za sebe. Svaka duÿa reå ostaãe nedo- tako poået i da izgovar, kao što veã i åi- vršena. Biãe ispisana onoliko koliko je ne, zasad u ÿarg i neform govoru, ali ne to neophodno, do nivoa razumqivosti ili verujem da ãe se na tome završ.

Milan Šipka

BREND I BRENDOMANIJA

U opštoj najezdi tuðica, u novije vreme zmu, trend ka promenama. Uvek, dakle, trend. uglavnom anglicizama, dešava se da neka Postoji i izraz biti u trendu, sa znaåe- od takvih reåi prosto uðe u modu, poåne da wem: „biti moderan, pratiti zbivawa, teh- se upotrebqava u svakoj prilici, i gde tre- niåka dostignuãa itd.", kako to objašwa- ba i gde ne treba, pa tako potiskuje iz vaju Aniã i Goldštajn u svome Rjeåniku upotrebe druge naše, ili strane, sinonim- stranih rijeåi (2002, na str. 1338). U skla- ne reåi, odavno veã odomaãene s jasnim i du s tim izrazom moÿe se reãi da je danas korisnim nijansama u znaåewu. Na taj na- u trendu, tj. u modi — brend. åin nova strana reå postaje svojevrsni xo- Iako i u engleskom jeziku ima razli- ker — univerzalna zamena za više razli- åita znaåewa: najåešãe trade mark („trgo- åitih reåi sliånoga, ili pak potpuno is- vinska marka", „fabriåki zaštitni znak") toga znaåewa. Ne tako davno u modi je bio, ili samo mark („obeleÿje", „marka") odre- i još jeste, anglicizam trend. Leksikogra- ðenog proizvoda i sl., što se sve moÿe fi su jedva stigli da ga registruju i obra- naãi u velikim reånicima, kakav je, na de, prvo u Reåniku srpskohrvatskoga kwi- primer, Vebsterov (v. Webster's Third New ÿevnog jezika Matice srpske (1976), a po- International Dictionary of the English Lan- tom i u novijim izdawima reånika stra- guage, 1976) ili reånik engleskog jezika nih reåi: Aleksiãevom (1978); Vujakliji- „ameriåke baštine" (The American Herita- nom, Klaiãevom i Aniã-Goldštajnovom (iz ge Dictionary of the English Language. Fourth 2002), a veã se pojavio brend, koji još nije Edition, 2000), reå brend (izvorno engleski: ni zabeleÿen, pa ga nema ni u recentnom brand) ušla je u naš jezik kao marketin- i temeqito uraðenom Reåniku novijih an- ški termin, sa znaåewem: „meðunarodna glicizama Vere Vasiã, Tvrtka Prãiãa i Gor- robna marka" ili „proizvod overen (i pri- dane Nejgebauer (izd. „Zmaj", Novi Sad, 2001). znat) na svetskom trÿištu". U tom znaåe- Preuzet iz engleskog znatno pre reåi wu on se moÿe prihvatiti, jer nemamo svo- brend, negde polovinom prošloga stoleãa, je odgovarajuãe reåi koja bi pokrila mar- trend se brzo udomaãio u našem jeziku za- ketinški pojam definisan ovde u navod- mewujuãi reåi tendencija, sklonost, teÿ- nicima. Osim toga, taj je termin ušao i u wa, smer, pravac, orijentacija i druge. Pre druge (åak i velike) evropske jezike, po- se, na primer, govorilo: tendencija rasta stao je tako internacionalni izraz, pa ga cena (ili porasta vodostaja), kao i nove veã i stoga ne treba progoniti i traÿiti teÿwe (ili pravci, smerovi) u savremenoj mu domaãe zamene. Nevoqa je, meðutim, u umetnosti, sklonost ka modernizmu, orijen- tome što je brend poåeo da se upotrebqava tacija ka promenama i sl., a onda su svi i u drugim znaåewima, umesto više naših poåeli da govore i pišu: trend rasta ce- ustaqenih, i sasvim dobrih, reåi i izra- na (ili porasta vodostaja), novi trendovi za, kao što su: proizvod, vrsta, tip, mar- u savremenoj umetnosti, trend ka moderni- ka, zaštitni znak,paåakiproizvoðaå (fir-

8 ma, preduzeãe) i sl. Tih reåi i izraza ne- ketinški termin sa znaåewem: „meðuna- ma više ni u ukrštenicama: sve je samo rodna robna marka" ili „proizvod overen brend. Traÿi se, na primer, odgovor kako i priznat na svetskom trÿištu", još ne- glasi „brend automobila iz Juÿne Koreje" kako moÿemo shvatiti da su Andriã, Cr- (rešewe je KIA), ili „brend nemaåkih au- wanski,Kusturica,Kiš,iliPaviãidru- tomobila" (to je AUDI), ili „brend sato- gi naši pisci koji su svojim delima pre- va" (DOKSA), „brend revolvera (TT)" (TE- šli granice zemqe i stekli svetsku slavu TEJAC), „brend terenskih vozila" (XIP), nekakav „brend" (u prenesenom smislu), tj. „brend votke" (SMIRNOV), „prehrambeni proverena i potvrðena vrednost na „svet- brend iz Vrbasa" (KARNEKS) itd. Ovde su skom trÿištu duha". To, u neku ruku, mogu uzeti samo primeri iz Politike (novem- biti åak i bosanski vicevi o Suqi i Ha- bar 2004. i mart-april 2005), ali je tako i si, kad postanu zaštiãena robna marka na u drugim listovima. Svugde je samo brend. svetskom trÿištu (ovaj put duhovitosti), Ranije su KIA i AUDI bili marke auto- makar samo i u okolnim zemqama. Tako se mobila,DOKSAtakoðepoznatamarka (švaj- jedan novinar sarajevskog Osloboðewa vajka carskog) sata; za XIP smo govorili da je kako su „te naše junake uzeli Slovenci, snimili sa 63 skeåa". „I za kratko" to vrsta (ili tip) terenskog vozila, kao DVD — kaÿe taj novinar (Ibrahim Prohiã) što je i SMIRNOV vrsta votke, dok je — postao natraÿeniji u regionu (Slo- KARNEKS bio (a, vaqda, i danas jeste) pre- „DVD venija, Hrvatska), ali zovu iz Australije, ili hrambeno-industrijski kombinat predu- Kanade, Wemaåke. Prodaja raste svaki dan. zeãe i sl. Sintagma „brend revolvera (TT)" Ludnica. Vlasnik marketinške agencije pokazuje da se ta najnovija pozajmqenica (producent) kliåe: ne radi se samo o do- upotrebqava i bez ikakvog smisla i potre- broj prodaji, veã o stvarawu brenda." Tako be, jer TETEJAC je, jednostavno — „revol- su „poslovni Slovenci junake bosanskih ver TT", a brend bi, u krajwoj liniji, mo- viceva zaštitili kao meðunarodnu robnu gao biti sam taj proizvod vojne industri- marku". Sve to još moÿe stati pod mar- je, traÿen, potvrðen i priznat na svet- ketinški termin brend, pa ima nekakvog skom trÿištu oruÿja. Inaåe je TETEJAC smisla. Ali pitawe je kako to ãirilica — vrsta (ili marka) revolvera, revolver mar- moÿe biti naš brend, jer pismo se ne mo- ke TT i sl. ÿe marketinški valorizovati; ono pripa- Evo još primera koji pokazuju da je u da samo nama i ne izvozi se na svetsko tr- nas zavladala prava brendomanija. U na- ÿište. Nije takoðe jasno šta bi brend tre- slovima (najviše u Politici, i to samo balo da znaåi u naslovima Brend Srbija, prvih meseci 2005) åitamo: Brend Srbija Francuska kao brend, ili Beogradski uni- (15. januara), ili Francuska kao brend (14. verzitet je srpski brend, Beograd je moãan mart), Beogradski univerzitet je srpski brend brend i sl. (12. marta), pa onda: Ãirilica treba da bu- Tvrdwa u veã navedenom naslovu iz Po- de srpski brend (sarajevsko Osloboðewe, 24. litike kako je „Metalac" iz Gorweg Mi- mart, preneseno iz beogradskih Veåerwih lanovca „treãi srpski brend" pokazuje da novosti), što naš glavni grad veã jeste, je i brend, baš kao ranije trend, postao barem sudeãi po naslovu u Politici (26. „xoker", koji se upotrebqava umesto dru- maja), koji glasi: Beograd je moãan brend. gih naših reåi i izraza. U ålanku pod Povodom 45. godišwice kompanije „Meta- tim naslovom piše, pored ostalog, da je ta lac" iz Gorweg Milanovca Politika (5. kompanija dobitnik „treãe nagrade Mini- aprila) krupnim slovima u naslovu istiåe starstva trgovine, turizma i usluga za naj- da je to Treãi srpski brend. U tome ugled- boqi korporativni brend u Srbiji za pro- nom listu veã duÿe vreme izlazi i stalna šlu godinu". Sad, evo, imamo i korpora- rubrika pod naslovom Brend u srpskoj kul- tivni brend!? Moglo se reãi da je treãa turi. A „brend" su ne samo Ivo Andriã i nagrada „Metalcu" dodeqena kao jednom od Miloš Crwanski, Emir Kusturica i Da- najboqih preduzeãa u Srbiji, ili, ako je nilo Kiš, Milorad Paviã, ili vizantij- tako, kao treãem (po obimu i kvalitetu ro- ska umetnost, nego i Duo Jelena, pa åak i be) izvozniku na svetsko trÿište i sl. U Kruna (to ãe reãi: Monarhija ili Kraq) tom smislu trebalo je sroåiti i odgovara- itd. Ako je brend, kako je veã reåeno, mar- juãi naslov. Ali, åemu razmišqawe i trud

9 oko toga kad imamo na raspolagawu brend, narodi i narodnosti bivše Jugoslavije ima- kojim se moÿe sve (is)kazati, pa bilo to ju pravo na wega, što bi znaåilo da Tito åitaocima jasno ili ne?! moÿe biti i „srpski brend". U anketi koju Naši qudi s istanåanijim oseãawem je proveo NIN meðu starijim Beograðani- za jezik poåeli su reagovati na (zlo)upo- ma znatan broj, åak jedna treãina ispita- trebu marketinškog termina brend uštam- nika smatra da nisu dovoqno „sigurni da pi i drugde. Govoreãi o brendu u srpskoj li åovek, i to pokojnik, moÿe uopšte da kulturi (u Politici, 8. marta 2005), kwi- bude brend". Ovome se moÿe dodati da nije ÿevnik i slikar Momo Kapor zgraÿa se sigurno je li tu reå o brendu kao marke- (istina, uzgred) na tu reå. On kaÿe: „Znam tinškom pojmu, ili tek o vrednovawu Ti- da neãu biti mnogo originalan, ali ipak tovih zasluga za Srbe i druge narode i na- reskiraãu i reãi da je trenutno naš naj- rodnosti socijalistiåke Jugoslavije. U ce- traÿeniji i najboqi brend (kakva uÿasna lom tekstu govori se, u stvari, o ovom dru- reå!) u svetu svakako Emir Kusturica." gom. To pokazuje da se u nas brend upotre- Mnogo više o toj „uÿasnoj reåi" napi- bqava i umesto reåi vrednost, pa bi, onda, sano je u istom listu (Politici), i to umesto Brendovawe Tita u naslovu moglo upravo istoga dana, samo u stalnoj rubri- stajati i Vrednovawe Tita, jer je u osvrtu ci „Meðu nama". Tu, pod naslovom Crti- upravo o tome reå. Istina, tu se, veã na ca u vezi sa brendom, åitalac Milenko Ma- poåetku, citira i mišqewe slovenaåkog nigodiã iz Beograda piše: istraÿivaåa javnog mwewa Zenela Batege- „Volimo strane reåi, jer visokonauåno qa, koji razmišqa marketinški, pa, sme- zvuåe, mada ne znamo wihovo znaåewe ni štajuãi „najveãeg sina naših naroda i na- tamo odakle potiåu, niti vodimo raåuna rodnosti" u taj kontekst, kaÿe da bi Tito šta kod nas znaåe. odliåno prošao „kao luksuzni brend s vi- Govori se o brendu tako da on ima ra- sokim identitetom pri prodaji automobi- zne konotacije, ali koje se tek naziru, te je la, kozmetike, parfema i cigareta". U tom sve još više sloÿeno i bez jasne predsta- smislu moglo bi se govoriti o Titu i kao ve, kao onozemaqski svet." „brendu", tj. zaštitnom znaku pomenutih Ove tvrdwe najboqe ilustruju naši pri- (naših) proizvoda na svetskom trÿištu. meri. Dodajmo im još jedan, ovaj put iz Nedovoqno odreðen åak i kao marke- NIN-a. U tome nedeqniku (12. maja 2005) tinški termin, posebno prema drugim ter- objavqen je opširan osvrt Zore Latino- minima srodnoga znaåewa (robna marka, za- viã povodom „sociopatologije jubileja" pod štitni znak i sl.), brend je u opšteupo- naslovom Brendovawe Tita. Pošto je kon- trebnom leksiku ÿilava korovska biqka, statovano da je Tito „brend, pop-ikona, koja se širi i proÿdire sve oko sebe. Ta- kemp i simbol beskrajnog blagostawa", po- ko je ne samo u srpskoj standardnojeziåkoj stavqena je dilema je li on „srpski brend" praksi, koja, kao što je poznato, nema (na- ili„brendbivšeSFRJ",ilijepak„SFRJ ÿalost!) ama baš nikakvih rezervi prema bila Titov brend, koji je kao svaki proiz- preuzimawu reåi iz drugih jezika, pa u tom vod sumwivog porekla trajao po sistemu: smislu ne poznaje i ne priznaje nikakva 'drÿi bure vodu dok majstori odu' ". Su- ograniåewa, nego i u hrvatskoj, gde se za- protstavqena su mišqewa uglednog isto- zire åak i od reåi kao što su ekonomija, riåara Milana St. Protiãa, „poreklom an- buxet, komisija, štampa, moral, patrola, tikomuniste", i generala u penziji Steva- telefon, telegram, tastatura, discipli- na Mirkoviãa, predsednika Jugoslovenskog na, disciplinski i sl., uobiåajenih inaåe centra za nacionalnu ravnopravnost, sa- iunekimdrugim(velikimimalim)evrop- moupravqawe i nesvrstanost. Nije teško skim jezicima, dakle internacionalizama, zakquåiti koje je teze zastupao jedan, a koje a umesto wih se forsiraju domaãe kovani- drugi oponent. Protiã smatra da „Tito ne ce i prevedenice (kalkovi) gospodarstvo, moÿe da bude srpski brend, jer Tito nije proraåun, povjerenstvo, tisak, ãudoreðe, op- Srbin i nema nikakve veze sa Srbijom". hodwa, brzoglas, brzojav, tipkovnica, stega Nasuprot tome, Mirkoviã istiåe da je „Sr- i stegovni. I tu se, eto, brend (samo u iz- bija i te kako tu, i da je Broz najviše Sr- vornom engleskom obliku brand), provukao bima dao", pa stoga i oni, kao i svi drugi i ukorenio, pa se moÿe åesto sresti na

10 stranicama „dnevnog tiska", kao npr. u Slo- vorno brand), kako pokazuju naši primeri, bodnoj Dalmaciji (19. srpwa/jula 2005, na ima mnogo razliåitih znaåewa, koja je pre- str. 8) u naslovu Splitski sport je neiskorište- uzeo (boqe reãi — preoteo) od drugih nani brand, u kome Mihovil Rismondo, struå- ših reåi, istiskujuãi ih potpuno iz upo- wak za marketing i promociju, kaÿe kako trebe. Po tome ispada da je svako vrednova- „splitski sport kao brand treba materijalizirati we i ocewivawe — brendovawe. Ako se tako pojedinim natjecanjima, poput Mrdujske rega- nastavi, moÿemo oåekivati da i nastavni- te, treba ga definirati, zaštititi kao trgovaåku ci u našim školama, umesto da ocewuju marku, a tada se moÿe i oploditi". Prema mi- (kao dosad), poånu brendovati svoje uåeni- šqewu toga struåwaka za marketing i pro- ke, pa bi tako najboqi uåenik škole bio mociju, „i Maruliã je jaki brand, Dioklecija- proglašen „školskim brendom", a najbo- nova palaåa je jaki brand. Samo je pitanje jesu qa škola „korporativnim brendom u pro- li oploðeni." Nešto ranije (24. lipwa/juna sveti"!? 2005, na str. 5) u istom listu åitamo na- O brendomaniji u nas govori još jedan slov Rijeka kao brand. Ispod tako sroåe- (relativno sveÿ) podatak. U Beogradu je, u nog naslova stoji i objašwewe: „Struånjaci strogom centru, u Ulici Ðure Jakšiãa 7, za city branding s oduševljenjem istiåu kako je otvorena Menjaånica / Exchange Office „Brend". u Rijeci, koja ima najjeftiniju potrošaåku koša- Kako je krenulo, nije iskquåeno da uskoro ricu od svih veãih gradova u Hrvatskoj, kvali- dobijemoinekupåelarskuzadrugu„Brend", teta ÿivota osjetno bolja nego u drugim grado- ili kafanu „Brend", i sl. A, moÿda, ta- vima." Oåigledno je da se i u ovom sluåaju kvi nazivi firmi veã negde i postoje. Jer, radi o vrednovawu (kvaliteta ÿivota u po- brend je u našem narodu — kako bi se to jedinm gradovima, meðu kojima je, bar u danas reklo — „in" (da ne kaÿemo starin- Hrvatskoj, Rijeka na prvom mestu). Nije, ski „u modi"). meðutim, jasno kakve to veze ima sa mar- Šta na kraju reãi o znaåewu i upotre- ketingom i „brendovawem" i zašto se ti- bi nove, pomodne reåi brend u našem je- me bave „struånjaci za city branding" umesto ziku? analitiåara kvaliteta ÿivota u gradovi- Mislim da je zakquåak jasan i da se sam ma. Prema odreðenim kriterijumima (pre po sebi nameãe. Anglicizam brend (izvor- svega troškovima ÿivota, ali i uslovima no brand) treba precizno definisati kao stanovawa, moguãnostima školovawa, ste- marketinški termin i s tom definicijom penu zdravstvene zaštite i dr.), ti struå- ga uneti u marketinški terminološki reå- waci porede i vrednuju pogodnosti ÿivota nik, pa i u reånike stranih reåi i reåni- u ovom ili onom (veãem) mestu i u tom ke savremenog kwiÿevnog (i standardnog) smislu prave rang-liste (u okviru jedne jezika. U isto vreme — intervecijama lin- zemqe ili u globalnim razmerima, kada se gvista u åasopisima i novinskim kolum- uzimaju u obzir samo megapolisi). Stoga se nama, ali i lektora, urednika listova i moglo napisati: Rijeka — najpogodniji grad svih drugih koji mogu da utiåu na kulturu za ÿivot, ili: Rijeka — grad s najvišom kvali- javnoga govora — treba stati na put šire- tetom ÿivota u Hrvatskoj i sl. I bilo bi sawu „xokerske" upotrebe te reåi i tako zau- vršeno jasno o åemu je reå. Ovako je, s nastaviti nepoÿeqnu i po jeziåku kulturu slovom Rijeka kao brand, sve ispalo „zaku- štetnu brendomaniju u našoj savremenoj kuqeno i zamumuqeno", jer brend (ili iz- govornoj praksi.

11 Danko Šipka

OCEWIVAWE VLADAWA JEZIKOM — SKALE I PROCEDURE

Svi smo se, makar jednom u ÿivotu, na- Sa velikim zadovoqstvom moÿemo pri- šli u situaciji da slušamo stranca koji metiti nicawe novih škola gde se preda- govori naš materwi jezik. U takvim sije srpski kao strani jezik. Uz dugogodi- tuacijama skloni smo ocewivawu stepena šwi rad Meðunarodnog slavistiåkog cen- vladawa jezikom te osobe — da govori jako tra (http://www.fil.bg.ac.yu/msc.html), tu su dobro, proseåno, da natuca, itd. Åesto smo i novosadski Azbukum bili i u prilici da nekoliko stranaca (http://www.azbukum.org.yu), koji navršava rangiramo po tome kako vladaju našim je- deset godina, pa vaqevska Letwa škola srp- zikom, pa recimo verujemo da Hans govori skog jezika i kulture (http://srpskijezik.edu.yu). boqe od Xona. Takve ocene donesene su ne- Tu je i novosadska Meðunarodna letwa ško- svesno, na ograniåenom uzorku govora, bez la Srpski jezik, kultura i istorija postojanih kriterijuma primewenih na sve (http://www.letnjaskolasrpskogjezika.com)aod- strance koje ocewujemo, itd. Ovakvo je po- nedavno i bawaluåka Serbika našawe sasvim prirodno. Svakodnevno smo (http://www.serbica.org). Svi ovi centri a i suoåeni sa koliåinom informacija neu- brojni naši lektori širom sveta svakako poredivo veãom od one koju moÿemo da u bi najviše profitirali od uvoðewa stan- potpunosti obradimo, pa smo primorani dardizovanih testova. Prirodno telo pod da se sluÿimo misaonim preåicama, ste- åijim bi se okriqem takvi testovi i pro- reotipima, itd. Ova je åiwenica dobro po- cedure razvijali bio bi Odbor za stan- znata u socijalnoj psihologiji i objašwe- dardizaciju unutar jedne od postojeãih ili na takozvanom teorijom kognitivnog škr- unutar nove komisije koja bi se bavila srp- tiåluka (Fiske i Taylor, 1991). skim kao stranim jezikom (predavawem kod Dok je pomenuti naåin ocewivawa ra- nas i u inostranstvu, uxbenicima i na- zumqiv u funkcionisawu kognitivne sfe- stavnim sredstvima, testirawem, itd.) a i re liånosti, on je svakako neprimewiv u Ministarstvo prosvete. sluåajevima gde neåiji profesionalni i/ Ovde ãemo, kao poticaj standardizaci- ili egzistencijalni status zavisi od re- ji, predstaviti postojeãe skale vladawa je- zultata ocene vladawa jezikom. Tu su po- zikom, procedure ocewivawa na tim ska- trebni ozbiqniji merni instrumenti. Po- lama i odreðene parametre koje testovi tre- treba ocewivawa vladawa jezikom u vreme- ba da zadovoqe. nu globalizacije raste iz dana u dan. Vla- Postoje dva osnovna tipa jeziåkih te- dawe stranim jezikom neophodna je vešti- stova. S jedne strane imamo testove koji na u širokom rasponu aktivnosti, od tr- mere postignuãe u uåewu jezika a s druge govinske i kulturne razmene do špijuni- one koji mere vladawe jezikom. Prvi tip rawa. testova obiåno se primewuje tokom i na Postoje takvi jezici gde su dostupni kraju jeziåkog kursa. Tu ÿelimo da vidimo standardizovani testovi koji se primewu- da li je student savladao gradivo preðeno ju godinama i na velikom broju ispitani- tokom kursa, pa se testira samo to gradi- ka. Tako je u sluåaju britanskog engleskog, vo. Drugi tip teksta, a to je onaj kojim se gde postoji test ESOL Kembriåkog univer- ovde bavimo, nije zainteresovan time gde, ziteta (http://www.cambridgeesol.org/index.htm) kada, kako i šta je ispitanik uåio, nego ili ameriåkog engleskog, gde je dostupan iskquåivo time kako vlada jezikom u raz- TOEFL organizacije ETS liåitim segmentima. (http://www.ets.org/toefl/index.html). Naš je- Jeziåki testovi moraju da zadovoqe od- zik, meðutim, u takve ne spada, pa treba reðene parametre vaqanosti. Po Weir-u (2005), raditi na razvijawu standardizovanih te- postoje dokazi o vaqanosti pre i posle testova. stirawa. Predtestna vaqanost obuhvata te-

12 orijsku validaciju (da je test u skladu sa ideja te skale jeste postojawe tzv. dobro opštim teorijskim postavkama) i kontekst- obrazovanog izvornog govornika. Tom do- nu vaqanost. Kontekstnu vaqanost autor vi- bro obrazovanom izvornom govorniku pri- di kao „…meru u kojoj je izbor zadataka u pisuje se nivo 5, najviša vrednost na ska- tekstu reprezentativan za širi krug zada- li, dok se osobi bez ikakvog znawa jezika taka kojima je test uzorak" (Weir, 2005:19). pripisuje 0, najniÿa vrednost. Svi ostali Posttestna vaqanost obuhvata vaqanost oce- nivoi vladawa jezikom smeštaju se izme- wivawa (ova kategorija obuhvata razliåite ðu te dve krajwe taåke na skali. Smatra se aspekte pouzdanosti, npr. da test proizvoda je za uspešno profesionalno funkcio- di iste rezultate za istu osobu, itd.), kri- nisawe u odreðenom jeziku potreban nivo terijsku vaqanost (korelacija izmeðu re- tri ili viši. Od tog nivoa osoba moÿe, zultata testa i relevantnog spoqweg kri- recimo u razumevawu pisanog teksta, da se terijuma vladawa) te konsekvencijalnu va- nosi s tekstovima koji izraÿavaju stav i qanost (koja obuhvata društvene posledi- mišqewe autora, ironiju, da åita izmeðu ce testirawa). redova, itd. Na primer, ako osoba sa mo- Na globalnom nivou postoje åetiri usto- guãnošãu razumevawa govora našeg jezika liåene skale merewa vladawa jezikom, dve na nivou dva gleda „Ko to tamo peva" ili ameriåke i dve evropske. „Maratonce" sa osobom na nivou tri ili U Americi postoji skala ILR (skraãe- višem, onda ãe se ova prva osoba dosaði- nica za Interagency Language Roundtable 'me- vati a druga uÿivati u filmovima. Osoba ðuagencijski jeziåki okrugli sto'), ranije na nivou dva moÿe da razume samo åiwe- poznata kao FSI (skraãenica za Foreign Ser- nice i ništa više. Zanimqivo je napo- vice Institute 'Institut sluÿbe spoqnih pomenuti da veãina izvornih govornika nije slova'). Ova skala nastala je za potrebe nana nivou 5. Najviša vrednost na skali pod- stave jezika u ameriåkim drÿavnim slu- razumeva odreðene receptivne i produktiv- ÿbama i tamo se i koristi. Više infor- ne jeziåke moguãnosti koje se veÿu s viso- macija o organizaciji koja koristi ovu ska- kim obrazovnim stepenom i širokim kul- luiopissameskalemoÿesenaãinaadre- turno-civilizacijskim horizontom. Skala si http://www.govtilr.org. Druga skala, ACTFL (skraãenica od ima osnovne stepene i polustepene, npr. American Council on the Te- 1, 1+, 2, 2+ itd. aching of Foreign Languages 'Ameriåki savet predavawa stranih jezika'), namewena Druga ameriåka skala, ACTFL, zapravo je prvenstveno akademskom okruÿewu. Stra- je modifikacija skale ILR prilagoðena uni- na organizacije je na adresi verzitetskoj i sredwoškolskoj nastavi. http://www.actfl.org, a skala je opisana na Osnovna razlika u odnosu na ILR je to što strani http://www.gwu.edu/~slavic/actfl.htm. su niÿe vrednosti na skali preciznije po- U Evropi postoji skala ALTE (skra- deqene (ne oåekuje se da ãe neko u škol- ãenica od Association of Language Testers skoj nastavi nauåiti jezik tako da dostig- in Europe 'Asocijacija ispitivaåa jezika u ne izvornog govornika, pa su vaÿniji ti Evropi'), opisana na strani http://www.al- niÿi nivoi skale). Nivoi jedan i dva iz te.org/can_do/framework/index.cfm,teCEF skale ILR podeqeni su u tri osnovna ni- (skraãenica od Common European Frame- voa od kojih svaki ima tri podnivoa, pa work 'Zajedniåki evropski okvir'), opisa- dobijamo vrednosti: poåetno vladawe jezi- na na strani http://www.coe.int/T/E/Cultu- kom na niskom, sredwem i visokom pod- ral_Cooperation/education/Languages/Langua- nivou, sredwe vladawe, takoðe na niskom, ge_Policy/Common_Framework_of_Reference/ sredwem i visokom podnivou, te napred- default.asp. no vladawe na niskom, sredwem i visokom Uz neke varijacije, sve ove navedene ska- podnivou. Za razliku od toga nivoi tri, le odreðuju vladawe jezikom u åetiri obla- åetiri i pet iz skale ILR sabijeni su u je- sti: razumevawu govorenog teksta, razume- dan jedini nivo koji se naziva vrhunsko vawu pisanog teksta, govorewu i pisawu. vladawe jezikom. Ameriåka drÿavna skala ILR postoji od Korespondencija izmeðu navedene dve pedesetih godina prošlog veka. Osnovna ameriåke skale izgleda ovako:

13 3, 3+, 4, 0 0+ 1 1+ 2 2+ ILR 4+, 5 0, poåetni sredwi, napredni, niski, poåetni, niski sredwi, niski napredni, vrhunski ACTFL poåetni visoki sredwi, visoki napredni, visoki sredwi sredwi sredwi

Kako se vidi, skala ACTFL u odnosu na celosti. Ispitivaåi prolaze rigoroznu pro- ILR znatno je preciznija na niÿim nivoi- ceduru licencirawa. Moraju na istom tom ma a sasvim neprecizna na višem kraju razgovoru dobiti najvišu ocenu, prolaze skale, koji je za nastavu u školama i na petodnevni seminar, predaju šesnaest in- univerzitetima nebitan. tervjua koje su sami saåinili, a koji se ocewuju, zatim kroz duÿi period potvrðuju Evropska skala ALTE ima šest nivoa: najniÿi, tzv. poåetni nivo, te pet viših ocene drugog ispitivaåa i tek nakon što nivoa od jedan do pet (najviša vrednost zadovoqe kriterijume na svakom od tih sta- na skali). Za ovu skalu karakteristiåan je dija procesa mogu voditi razgovor. Svaki detaqan opis sposobnosti u oblasti funk- rezultat moraju istom ocenom da potvrde cionisawa na poslu, u uåewu, u socijal- ispitivaå i dodatni ocewivaå koji ne zna nim kontaktima i statusu turiste, itd. Ove kakva je bila ocena ispitivaåa. Sliåno je sposobnosti opisane su na strani i sa testirawem drugih oblasti. Recimo, http://www.alte.org/can_do/alte_cando.pdf. testovi za razumevawe pisanog i govorenog Zajedniåki evropski okvir, CEF,izdvaja teksta razvijaju se u dugom procesu koji tri osnovna nivoa sa dva podnivoa, vi- ukquåuje niz specijalista koji u razliåi- šim i niÿim, za svaki od osnovnih ni- tim stadijima rade nezavisno jedni od dru- voa. Prvi nivo obeleÿen je slovom A i gih i na neki naåin kontrolišuãi jedni naziva se nivo osnovnog korisnika. Pod- druge. Jedan tim priprema tekstove, drugi nivoi su poåetni (A1, niÿi) i nivo pre- pitawa koja proveravaju razumevawe, treãi ÿivqavawa (A2, viši). Drugi nivo, obele- testira radnu verziju testa, åetvrti admi- ÿen slovom B, jeste nivo nezavisnog kori- nistrira test, peti ocewuje, itd. snika i ima podnivo praga (B1) i sredwi Skale vladawa jezikom ne vezuju se samo (B2). Treãi nivo, obeleÿen slovom C, je- za testove i procedure testirawa, nego i ste nivo korisnika koji vlada jezikom, sa za utvrðivawe plana i programa nastave, naprednim podnivoom (C1) i nivoom pu- pripremawe uxbenika i nastavnih sredsta- nog vladawa jezikom (C2). va itd. Postoji sledeãa jasna korespondencija Ako pogledamo primere slovenskih na- izmeðu dvije evropske skale: roda koji veã imaju implementirane skale vladawa jezikom, vidimo da se oni uglav- CEF A1 A2 B1 B2 C1 C2 nom vezuju za evropske skale. Tako su, na ALTE poåetni 1 2345 primer, Rusi usvojili skalu TRKI (skra- ãenica ruskog test po russkomu kak ino- Za svaku od ovih postojeãih skala po- strannomu 'test ruskog kao stranog jezi- stoje i procedure testirawa i uputstva za ka'), sa osnovnim nivoom i åetiri sledeãa samoocewivawe. Na primer, sposobnost go- (TRKI-1, TRKI-2, TRKI-3, TRKI-4), koji vorewa, kako na skali ILR, tako i na skali je ukquåen u sistem ALTE. Primeri kon- ACTFL, meri se testom pod nazivom OPI kretnih zadataka iz ovih testova mogu se (skraãenica engleskog Oral Proficiency Inter- naãi na strani: http://www.joensuu.fi/fld/rus- view 'Razgovor za utvrðivawe vladawa go- sian/kirilka/testit/index. html. Poqaci su, opet, vornim jezikom'). Radi se o obiåno dvade- u popunosti implementirali zajedniåki setominutnom razgovoru gde licencirani evropski okvir. Ovo je regulisano odgova- ispitivaå nizom standardnih postupaka na- rajuãim zakonima i uredbom ministra pro- stoji da utvrdi najviši nivo na kome oso- svete, koji je 2003. formirao komisiju koja ba funkcioniše bez problema i najniÿi se bavi ovom problematikom (uredba je do- nivo na kome ne moÿe da funkcioniše u stupna na strani: http://www.abc.com.pl/ser-

14 wis/du/2003/1870.htm). U oba sluåaja, ruskom kih elemenata ameriåkih smernica evalua- i poqskom, radi se o drÿavnim standar- cije vladawa jezikom. dima, kojima odgovarajuãe drÿavne institucije prilaze sa duÿnom paÿwom. LITERATURA Mada primeri drugih slovenskih naroda, kao i trenutna geopolitiåka konjunktu- Fiske, S.iS. Taylor (1991), Social Cognition. McGraw- ra, gotovo da presuðuju o upuãenosti naše -Hill. skale na evropski sistem, moÿda bi bilo Weir, C. (2005), Language Testing and Validation: An Evidence-Based Approach. London: Palgrave Mac- korisno razmisliti o uvoðewu makar ne- millan.

Boris Hlebec

VARIJANTE VOKATIVA IMENICA MUŠKOG RODA NA SUGLASNIK

Kaonajopštijutendencijuugraðewuvo- tal. Na primer, priruånici beleÿe voka- kativa jednine imenica muškog roda koje tivne oblike kowicu i Francuzu,ane??kose završavaju na suglasnik moramo, narav- wiåe i*Francuÿe od nominativa kowic i no, pomenuti dodavawe samoglasnika -e.U Francuz (npr. Laleviã 1963: 18), dok ãe se skladu sa dobro poznatim asimilacionim najåešãe govornici nekome ubogom ili oja- pravilima, imenice muškog roda koje na ðenom åoveku obratiti sa E, moj siroma- kraju nominativnog oblika imaju suglasnik šku!, a mnogo reðe sa ?E moj siromašåe! -k ili -c dodavawem -e u vokativu jednine Ima i imenica åijim se oblikom nomina- te suglasnike mewaju u å, završno -h me- tiva govornici sluÿe u funkciji padeÿa waju u š,a-g i-z u ÿ. Otuda: bezdušnik : za dozivawe. Bilo bi zanimqivo i kori- bezdušniåe, šaqivac : šaqivåe, duh : duše, sno sa stanovišta lingvistiåke nauke, ko- vrag : vraÿe. ja treba da popiše, opiše i objasni, a i Meðutim, ako se imenica završava na iz praktiånih razloga nastave strancima, predwonepåani suglasnik, u padeÿu za do- utvrditi principe na kojima poåiva pozivawe dobija nastavak -u (kowu, Milošu, menuti izbor oblika za vokativ. Miliãu, maåu i sl.; up. Laleviã 1963: 18; U jednu grupu imenica koje u vokativu Stanojåiã et al. 1989: 74). Ovo potowe pra- åuvaju nominativni završni suglasnik spa- vilo vodi razjednaåavawu — samoglasnik daju etnici, imena i prezimena i geograf- predweg reda e zamewuje se samoglasnikom ski nazivi, što je srbistima odranije po- zadweg reda u neposredno iza predwonep- znato. U sluåaju liånih imena osnovni ob- åanog suglasnika, kako bi se ta dva susedna lik je åesto nepredvidqiv i ne zavisi od glasa više razlikovala. U isto vreme, na konteksta, a kada se radi o nazivima pri- ovaj naåin delimiåno se poništava nega- padnika naroda, to su osim retkih izuzeta- tivan uticaj palatalizacije na prepozna- ka kada je reå o vlastitom narodu, sve sami vawe osnovnog oblika. Završetak -åe signa- stranci. Ni geografska imena åesto nisu liše da u nominativu ista imenica ima opštepoznata. Koliko je samo sela i reåi- završetak -k ili -c,a-åu da se završava ca u Srbiji za koje veãina govornika ni- na -å,-še ukazuje na -h,a-šu na -š,-ÿe kada nije åula! Dakle, takve imenice nije na -g ili -z,a-ÿu na -ÿ. uvek lako s potpunom sigurnošãu identi- Pa ipak, kod nekih imenica govornici fikovati, pa je zbog toga potreba za oåuva- savremenog srpskog jezika koriste oblike wem u vokativu glasova koji ulaze u wihov sa -u iako samoglasniku ne prethodi pala- sastav još veãa. Stoga se redovno åuje gore

15 pomenuto Francuzu, a isto tako Kinezu, Kir- NA)). Vokativ od imena grada Grac neãe gizu i Grku (od Kinez, Kirgiz i Grk)iRa- glasiti *Graåe nego Gracu,odPrag — Pra- mirezu (od Ramirez). Dodavawem samogla- gu pre nego ??Praÿe,aodPariz — Parizu. snika -u, koji ne utiåe na promenu pret- Kako kaÿe Fekete, kada govori o utica- hodnog suglasnika, umesto -e, koje bi iza- ju osobnosti vlastitih imenica na izosta- zvalo palatalizaciju, obezbeðeno je prepo- nak uobiåajenih glasovnih varijacija: „vla- znavawe citatnog (nominativnog) oblika stita imena … teÿe oåuvawu svog izvornog datog liånog imena ili etnika. U govoru oblika; osobito ako je ime nedovoqno po- se tako dobijeni oblici na -u åesto razli- znato ili bi preozvuåavawe moglo 'zama- kuju od odgovarajuãih oblika dativa buduãi gliti' prepoznatqivost osnove imena" (Fe- da im nije uvek isti akcenat kao u dativu. kete 2005: 46—47). Prema tome, za sada mo- Pa ipak, mada oblici *Francuÿe i*Gråe ÿemo izdvojiti jedan åinilac (sa tri pot- nisu prihvatqivi, osoba koja doziva Nem- åinioca) koji utiåe na izbor vokativnog ca, Poqaka ili Irca kazaãe Nemåe, Poqa- oblika pomenutih imenica, a to je (1) mo- åe i Iråe i neãe joj smetati što je izme- guãnost rekonstrukcije osnovnog oblika,ko- nila dva glasa (-ac i-aå). A ako se obra- ji, opet, zavisi od ãamo Kamboxancu ili Manxurcu, imamo (a) duÿine imenice (što je reå duÿa izbor: Kamboxanåe, Kamboxancu (kolokvijal- no i Kamboxanac), Manxuråe, Manxurcu,od- lakše je rekonstruisati wen citatni ob- nosno Manxurac. lik); U istom smislu, govornici ãe prezime (b) porekla imenice (domaãa imena je Åanak u petom padeÿu svakako nastojati da lakše rekonstruisati nego strana); što mawe izmene, pa ãe se najradije odlu- (v) uåestalosti upotrebe (što je ime uåe- åiti za Åanak! ili Åanku! Pisac ovih re- stalije i poznatije, lakše je doãi do we- dova sa svojim kajkavskim prezimenom nije govog citatnog oblika). Faktori (b) i (v) doÿiveo da mu se neko (osim u šali) obra- delimiåno se poklapaju. ãa sa ??Hlebeåe! ili *Hlepåe!, veã samo Hle- Osvrnimo se sada na jedan drugi sluåaj bec! ili Hlebecu!, mada se rimovana imeni- — vokativ imenica muškog roda na neki ca mesec ponaša sasvim drukåije: Meseåe nepalatal, recimo -n, kao u mason ili mo- srebrni! Pretpostavqamo da se isto doga- ron. Uobiåajeni dozivni oblik prve ime- ða s prezimenom Dodig (Dodig! ili Dodigu! nice je masone. Gotovo da je nezamislivo pre nego ?Dodiÿe!). Isti je sluåaj s mu- upotrebiti nominativni oblik ove ime- slimanskim imenima (Salih!, Salihu!, a ne nice u sluÿbi vokativa, a da to bude pri- *Sališe!; Refik!, Refiku!, a ne *Refiåe!). rodno i prihvatqivo, a i oblik masonu Zbog reðe upotrebe i wihovog ogromnog bro- bio bi nepravilan. Nije isto s drugom ime- ja, strana imena ne smeju biti promewena nicom, ma koliko one bile sliåne graðe. (Dag!, Dagu!; Bah, Bahu!; Kac!, Kacu!; Xek!, Normalno je kazati Moronu!, a ne Morone! Xeku!; Ÿak!, Ÿaku!; Franc!, Francu!; Abdu- ili Moron! Pošto su obe imenice reåi lah!, Abdulahu!; Stanojåiã et al. 1989: 74; stranog porekla, razliku u wihovom pona- Klajn 1992: s. v. vokativ). Inaåe bi, na pri- šawu kada se radi o vokativu, treba po- mer, oblik Franåe! mogao biti shvaãen kao traÿiti u stilskoj upotrebi. Za razliku od vokativ åitavog niza nominativa: Franc, imenice mason, imenica moron je opšte Franac, Franec, Frank, Franek ili Fra- poznata kao moderni afektivni kolokvija- nak. Duÿa prezimena, koja je zbog duÿine lizam na granici slenga i s uvredqivim lakše identifikovati, dopuštaju i pala- potencijalom. U starijem znaåewu 'odrasla talizovane oblike (Kolarac: Kolaråe!, Ibro- osoba umno razvijena kao dete od 8—12 go- vac: Ibrovåe!; Klajn 1992: s. v. vokativ), kao dina' ovu imenicu koriste skoro iskquåi- i Vrhovec: Vrhovåe!, Cesarec: Cesaråe!, pa i vo psiholozi. Dakle, oblik na -u vezuje se Gupåe! (od Gubec, bar kad se misli na voðu za kolokvijalni, govorni stil. Seqaåke bune, o kome se uåi u školi). Ovo Prema tome, u vezi s imenicama mu- stawe veoma podseãa na situaciju koju je škog roda koje se završavaju na palatal opisao Ivan Klajn govoreãi o imenima na moÿemo zakquåiti da su oblici na -e stan- -ec i-ek (Klajn 1992: s. v. -ec i-ek (IME- dardni, da se oblici na -u vezuju za kolo-

16 kvijalni stil, dok su oblici bez nastavka vojåurak, siromašak, mekušac, patuqak, ður- supstandardni. Isti se ovaj zakquåak mo- ðevac (koji slavi Ðurðevdan), kowic, pajac, ÿe preneti na mnoge palatalizovane obli- sudac, veštac, veštak. Za wih je zajedniå- ke na -e (radniåe, zemqaåe), pa åak i na ko da su palatalizovani oblici saobraãaj- imenice na -r. Priruåici navode duble- åe, devojåuråe itd., za razliku od prethod- te: gospodare i gospodaru, pisare i pisa- nih sluåajeva, stilski obeleÿeni. To zna- ru, pastire i pastiru, govedare i govedaru, åi da wihovi palatalizovani oblici zah- poštare i poštaru, ribare i ribaru (La- tevaju podršku veoma ozbiqnog, zvaniånog leviã 1963: s. v. vokativ; Stanojåiã et al. diskursa da bi se opravdala wihova upo- 1989: 74; Klajn 1992: s. v. vokativ). Vidimo treba. Naravno, najteÿe je takav povod nada su to sve imenice koje oznaåavaju stara ãi za imenice kowic i veštac. Kao neobe- zanimawa, odnosno jedan stari društveni leÿeni ovde se javqaju oblici na -u,au status (gospodar). Ali zašto jeziåki pri- kolokvijalnom i nestandardnom govoru ob- ruånici navode samo oblike care (Stanoj- lici jednaki nominativu (npr. Hej, prcvo- åiã et al. 1989: 74; Klajn s. v. vokativ)iLa- qak!). Formalna, fonološka osobina svih zare (Stanojåiã et al. 1989: 74) bez alterna- ovih imenica jeste da primenom palatal- tivnog caru i Lazaru? Jedino objašwewe nog vokativa palatal å dolazi uz druge pa- moÿemo naãi u tipiånom registru koji je latale — ã, j, q, å ili š, ili je neki pala- rezervisan za ove imenice. Imenica car je tal na malom rastojawu (od jedne, dve ili samim svojim znaåewem predodreðena da se tri foneme) ispred å. Tako dolazimo do javi u visokom stilu, a Lazar je ime više treãeg åinioca od koga zavisi upotrebna istorijskih liånosti (up. primedbu uz Gu- vrednost vokativne varijante: bec). Dodavawem -u umesto -e nanosi se na- (3) Ako bi se palatal å pojavio u vokati- truna kolokvijalnog, koja je u veãini kon- vu, a tom prilikom došao u blizinu palata- teksta ovde nepoÿeqna. Ali zato bi se Ca- la, takav se vokativ ne koristi u neutralnoj ru! moglo lako upotrebiti u kolokvijal- stilskoj upotrebi. no-slengovskoj upotrebi u znaåewu 'sjajna Pravilo (3) spada u istu kategoriju fo- osoba', iako bi i Care! u tom sluåaju bilo notaktiåkih pravila kao i opštepoznato prihvatqivo. pravilo pomenuto na poåetku ovoga ålan- Dakle, drugi åinilac od koga zavisi iz- ka, o disimilaciji predwonepåanog sugla- bor oblika za vokativ imenica muškog ro- snika i samoglasnika predweg reda. Do raz- jednaåavawa na blizinu dolazi i u sluåaju da na suglasnik jeste: -ãåe. Ova, za izgovor teška skupina tako- (2) uklapawe u stil diskursa, a on zavi- ðe se izbegava zahvaqujuãi upotrebi obli- si od toga ko se kome obraãa (u kojoj dru- ka na -u, kao u vraÿiãak:*vraÿiãåe, vra- štvenoj ulozi) kome i u kojoj situaciji. ÿiãku; muãak: muãåe, muãku. Sliåni pa- Meðutim, kao što je dobro poznato, ka- rovi slivenih glasova — ãc i åc (kao u da bi primenom palatalizacije došlo do noãca, ÿeãca, steãci, gaåci) prihvatqivi izopaåewa citatnog oblika, govornici pri- su, pa stoga verujemo da se i ovde radi o begavaju nastavku -u uvek, i u zvaniånom i izbegavawu nezgodnog spoja palatalizovane u neobeleÿenom stilu. Otuda: maåku, pat- („meke") i velarizovane („tvrde") afrika- ku, pretku, gusku, muãku, a ne *maåe,*paåe, te, a ne o apsolutno neprihvatqivoj fono- *preåe,*gušåe, muãåe . To je åinilac s ko- taktiåkoj kombinaciji. jim smo se veã sreli — potreba da se osnov- Sa -e i-u u vokativu u zavisnosti od ni oblik ne iskvari i ne pobrka s nekim stila alterniraju i domaãa geografska ime- drugim; maåe, paåe i gušåe se veã upotre- na sastavqena od više od jednog sloga, ko- bqavaju u funkciji nominativa imenica ja se završavaju na -k: Majdanpek: Majdan- sredweg roda, a preåe je komparativ pride- peku, Majdanpeåe, Leskovac: Leskovcu, Le- va ili priloga (mada se u izgovoru razli- skovåe; Uvac: Uvcu, Uvåe. kuju). Denotacija je preåa od stila. Da bismo rezimirali o åiniocima od Pri kraju ove rasprave pogledajmo još kojih zavisi izbor vokativnog oblika po- jednu grupu imenica koje imaju uslova da sluÿiãemo se sledeãom preglednom tabe- se palatalizuju u vokativu: saobraãajac, delom:

17 hiperkorektno neobeleÿen stil kolokvijalni veoma zvaniåno standardna primeri stil sveåani stil varijanta A jednosloÿno strano ime na Xek, Franc, -u -u/= nominativ = nominativ -k/c/g/h Dag, Bah B dvosloÿno kajkavsko/muslim. Zebec, Refik, ime na -k/c/g/h; strano ime na Montew, Merå, palatal; jednosloÿni strani -u -u = nominativ Jurij, Grk, etnik na -k; izvedenica na -c pašiãevac od imena, s pal. u blizini V imenica na -k >*-ååe,-*tåe; kow, goniå, -ãåe; srpsko ime na palatal; ime maåak, patak, ili str. etnik na -z; strani muãak, Miliã, -u -u -u geogr. naziv na -k/c/g/h; Janez, Francuz, imenica na -c s palat. u Vladivostok, blizini; zajed. im. na pal. kowic, veštac G srpsko ime ili Novak, Vlasac, višesloÿ./åuveno kajkavsko ime Kolarac, Dodig, ili izvedenica bez palat. u Gubec, Vrhovec, blizini, na -k/c/g/h; dvosl. str. draÿinovac, -e -u = nominativ etnik na -k; dvosl. str. etnik na Franak, Poqak, -c s, pal. u blizini; Španac, dvo-/višesloÿno strano ime na Abdulah, Erik, -k/c/g/h Gutenberg D strano ime na -k duÿe od jednog sloga; str. etnik sa dva e; Šafarik, Åeåen, str. etnik duÿi od dva sloga na Kromawonac, -c s pal. u blizini, imenica na prcvoqak, -k/c s palatalom u blizini; -e -u -u mekušac, prasac, srpski geog. naziv na -k/c/g/h; Majdanpek, Uvac, strana im. na -z; reða im. na -c virtuoz, kosac, > šå; reða jednosl. im. na -k; bak, Vlah, moron domaãi etnik na -h; kolokvijalizam Ð imenica na -r -e -e/-u -u car, Mortimer E str. etnik na -k/c/g/h duÿi od jednog sloga bez pal. u blizini; Finac, Nemac, åešãa dvosl. im. na -c >-*tå: Nizozemac, -e -e -u str. zajedn. imenica na -g; svetac, hirurg, višesloÿna im. na -c s pal. u šaqivac blizini Ÿ veoma åesta domaãa im. na -c >-*tåe; zajedn. im. na -g/h; otac, vrag, duh, -e -e -e srpski etnik na -c; u svim Sremac, Dragan ostalim sluåajevima

Iz gorwe tabele proizlazi da se oblici ðe dogoditi kod kategorije Ÿ i kod imena -e koriste kada god je identifikacija nica koje se završavaju na palatal. osnovnog imeniåkog oblika relativno la- Autoru je u zakquåivawu o varijantama ka. Dakle, kada -*tåe potiåe od -ak (pa- delimiåno pomogla anketa u kojoj su kao tak), -e ne dolazi u obzir, a kada potiåe ispitanici uåestvovali dvanaest studena- od -ac (svetac, svitac) prihvata se uz uo- ta Odseka za anglistiku Filološkog fa- biåajenu primenu palatalizacije. To znaåi kulteta u Beogradu, kojima se on ovom pri- da govornici oseãaju da je razlika izmeðu likom zahvaquje. Proširewem ispitaniå- k i å veãa nego izmeðu c i å, što potvrðu- kog korpusa i daqim pomnim ispitivawem je i fonetska nauka. razliåitih sluåajeva ovih varijacija mo- U supstandardnoj varijanti srpskog je- gli bi se postiãi još pouzdaniji podaci zika u svim sluåajevima moguãe je u funk- i tumaåewa nego što se to moglo u ovom ciji vokativa upotrebiti oblik koji je jed- istraÿivawu. nak nominativu, s tim što ãe se to najre-

18 LITERATURA: Stanojåiã et al. 1989: Stanojåiã, Ÿivojin, Qubomir Popoviã i Stevan Miciã, Savremeni srpskohr- Klajn 1992: Klajn, Ivan, Reånik jeziåkih nedoumica.Beo- vatski jezik i kultura izraÿavawa. Beograd, Za- grad, Nolit. vod za uxbenike i nastavna sredstva i Novi Sad: Laleviã 1963: Laleviã, Miodrag S., Srpskohrvatski Zavod za izdavawe uxbenika. u mom xepu. Naš pravopis. Beograd, Branko Ðo- Fekete 2005: Fekete, Egon, Jeziåke doumice novije i noviã. starije. Beograd, Beogradska kwiga.

Jovan Vuksanoviã

MESTO ENKLITIKE U REÅENICI

IZMEÐU NORME, KOLEBAWA I GREŠAKA

Enklitike su u gramatici oblici reåi åeniåne taåke, pa stoga enklitikom ne za- koje ne mogu samostalno stajati jer struk- poåiwe reåenica. Npr.: Marija, moja naj- turno zavise od susednih reåi u konstruk- boqa drugarica, je ÿivela u Baåkoj; U tom cijama. Enklitike imaju takav status zbog ålanu (ål. 28) je napisano… ispravno je je- toga što nisu akcentovane (naglašene) pa dino: Marija, moja najboqa drugarica, je- se onda naslawaju na akcentovane reåi is- ste ÿivela/ÿivela je… U tom ålanu (ål. pred sebe. 28) jeste napisano/napisano je…; Enklitike mogu biti a) zameniåke — me, — enklitika se vezuje za prvi deo reåe- te, mu, ti, ga, w, je, ju, joj, vas, vam, ih, se i nice, za wen prvi jaåe naglašeni deo, pa b) glagolske — sam, si, je, smo, ste, su, ãu, stoga stoji iza prve reåi ili prve akcen- ãeš, ãe, ãemo, ãete, ãe, bih, bi, bismo, bi- tovane celine; npr. Sva su vrata zatvore- ste, bi. Svim enklitikama, osim bih, bi na i Sva vrata su zatvorena (razgovor); itd., odgovaraju puni (naglašeni, akcento- Toliko se trudio da ubije osu (štampa). vani) oblici reåi u srpskom jeziku (jesam, Postoje i izuzeci od prethodnih pra- mene, tebe, sebe, wemu itd.). vila. Izuzeci su, takoðe, neka vrsta pra- Poloÿaj enklitika, kao i drugih reåi u vila, pa stoga treba znati i sledeãe polo- srpskom jeziku, delimiåno je slobodan. To ÿaje enklitika: znaåi da enklitike mogu stajati na raznim — Enklitika moÿe doãi i u poåetni mestima u reåenici — na poåetku reåe- poloÿaj reåenice, koji jeste naglašen, ali nice, bliÿe poåetku reåenice, u sredini i tada se oslawa na reåcu li, funkcional- ili pri kraju reåenice, ali od toga ima i no i akcenatski, pa onda imamo: Je li on odstupawa. došao? (razgovor); Je li otac tata? (stih), Gramatiåko uåewe o poloÿaju enklitike ali nemamo Su li oni došli i sl.; u stan- u reåenici podrazumeva poštovawe odre- dardnom jeziku, naravno, enklitika ne mo- ðenih pravila — od kojih se najåešãe na- ÿe stajati na poåetku reåenice kada je ona vode sledeãa: upitna za buduãnost — ãe li on doãi?; mo- — enklitike ne mogu stajati na poået- ÿe samo: Da li ãe on doãi? ku reåenice; — Enklitika moÿe „razbiti" imensko- — enklitike ne mogu stajati na poåetku -prezimensku sintagmu, onako kako je to åi- samostalnih reåeniånih delova — recimo nio i Vuk Stefanoviã Karaxiã: Jovo je u zavisnim reåenicama, kao i onda kada se Protiã znao razgovarati turski i gråki; ispred wih, umetawem i na drugi naåin, sliåno tome, odredba i imenica takoðe se prekida reåeniåni tok; drugim reåima, en- razdvajaju enklitikom — Toga je dana Vuk klitike ne mogu stajati iza zapete ili re- Isakoviå prelazio sa pukom… preko jednog

19 uskog brvna (M. Crwanski: Seobe); Velika vilno kada se u takvim sluåajevima gubi je opasnos, åiåa Milutine (D. Popoviã: Kwi- enklitika je: Åesto te åekao; Marko me za- ga o Milutinu); Ono je društvo bilo ideo- molio, u åemu se takoðe mnogo greši u prak- loški optereãeno (štampa); Ovaj je åovek si. preterao sa šalom (razgovor); Moji su ÿed- Poloÿaj enklitika gramatiåki je odre- ni starci mnogo voleli (O. Daviåo: Hana). ðen i u sledeãim sluåajevima: Neki gramatiåari (dr Ÿivojin Stanoj- — Enklitika dolazi odmah iza veznika åiã) smatraju da je poloÿaj enklitike iza u zavisnim reåenicama, i odmah iza upitnih dve reåi završen proces u današwem srpskom odnosnih zamenica i upitnog veznika zar; jeziku. To znaåi da Vukov primer i drugi npr. Reãi ãu vam kada me na to podsetite; navedeni primeri s enklitikama izmeðu dve Što nas tim problemima toliko muåite?; reåi (razdvajawe imena i prezimena, od- Zar nas zaista niste åuli? (razgovor). redbe i wene imenice) postaju stileme ili, — Pouzdan je i poloÿaj enklitike utvr- åak, arhaizmi srpskog jeziåkog standarda. Na- ðen ovim redosledom: LI + glagolska en- ša istraÿivawa kazuju nešto drugo — enklitika JE/SU + zameniåka enklitika VAM: klitika se, kako u kwiÿevnoumetniåkom sti- Krasne li su vam devojke! (razgovor). lu tako i drugim stilovima, ÿurnalistiå- — Pouzdan je i poloÿaj enklitike: gla- kom i razgovornom, pre svega, åesto nalazi golska enklitika JE stoji iza zameniåke na mestima bliÿim Vukovom primeru. To enklitike GA: Pobedio ga je ubedqivo. pokazuju i primeri savremenog srpskog je- — Pouzdan je i sledeãi raspored: prvo zika — izdvojeni opet iz razliåitih regi- je enklitika u dativu, pa tek u akuzativu stara (funkcionalnih stilova). Zbog toga — Drugovi su mu ga poklonili; prvo je en- smatramo da je tu pre reå o kolebawima ne- klitika u dativu pa tek onda u genitivu: go o nepoštovawu norme ili završenom Ÿao mi ga je. procesu u modernom srpskom jeziku. Prava — Utvrðen je i poloÿaj enklitike u ras- na individualni stil ne podleÿu grama- poredu dativ +SE+akuzativ: On joj se tiåkoj normi, iako je reå o dve norme u je- radovao. ziku — o opštoj, kolektivnoj i individu- — Ako u reåenici ima još jedno JE (npr. alnoj, stilistiåkoj. Priroda i karakter tek- glagol.), onda se umesto toga JE (jedn. ak.. sta, mirno ili dinamiåko priåawe, odre- ÿ. r.) upotrebqava starija enklitika JU: diãe i mesto enklitike u tim primerima. On ju je video, a ne: On JE JE video. Još je jedan poloÿaj enklitike u reåe- — Enklitika se nastavqa i na predlog, nici nesporan — a to je u sluåaju kada po- ali tako što se, u obiånom govoru najåe- vratni glagol sa se ima skraãeni oblik je (od naglašenog oblika jeste): radovati se, šãe, nalaze puni oblici zamenica: pò me- naãi se, zaleteti se… onda se ta dva obli- ne, nàd wega, podà sebe, zà tebe, u sebe, pò ka SE + JE saÿimaju a pri tome ostaje sa- wega… U kwiÿevnom jeziku i dijalektima mo se, jer se prethodno gubi J u intervo- (kada je reå o akuzativu i o zamenicama za kalnom poloÿaju. Npr.: On se radovao po- m. i s. rod i povratnom se) predlog je no- bedi; Kada se zaleteo, pao je na klizavici; silac akcenta kome se doda pokretno â (du- Našao mu se u pomoãi. Na to saÿimawe go), a ostaju enklitike: predà me, uzâ me, ukazao je, još pre vek i više, Vuk Stefa- nadâ w, po w, podâ se. noviã Karaxiã, a posle wega na to ukazuju Ukazali bismo još na jedno obeleÿje mnogobrojni gramatiåari i jeziåki savet- mesta enklitike: semantiåka sfera je mawa nici. Meðutim, u praksi nije redak sluåaj nego stilistiåka kada enklitika pokazuje da se govori i piše: On se je radovao; Kada sklonost da se probije na drugo mesto u se je zaleteo… Setio se je itd. To je, ina- reåenici ili, åak, obavezno se probija na åe, protivno normi. To je supstandardni drugo mesto. govor. Ta je sklonost nasleðena iz prajezika Od prethodnih primera treba razliko- — utvrdio je nemaåki slavista Delbrik (Del- vati spoj zameniåkih enklitika ME, TE i brück, Syntaktische Forschungen, Altindische glagolske enklitike JE. Npr.: Åesto te je Syntax, Halle a. S., 1888, prema Ljudevit Jon- åekao; Marko me je zamolio i sl. Nije pra- ke, Knjiÿevni jezik u teoriji i praksi, 274).

20 U upitnim reåenicama s povratnim gla- Dogaðaji su mi obesmislili prva tri po- golom sa se,tose dolazi odmah iza upitne glavqa romana Suvišan åovek koja sam obja- reåi: Kada se Ivanov brat vraãa iz vojske? vio u „Poletu" i primorali me da napustim (Gramatika srpskog jezika za sredwu školu taj rukopis (D. Ãosiã, Vreme vlasti). Ÿ. Stanojåiãa i Q. Popoviãa). Sliåno je i u pasivnim reåenicama (pasivu prezen- Pomenutim mestom enklitike zapoåiwe ta): To se djelo mnogo åita (Kratka pre- drugo poglavqe Ãosiãevog romana Suvišan gledna gramatika srpskog jezika B. Ostoji- åovek, a to je uslovqeno stilistiåkim raz- ãa, Unireks, Podgorica, 1997, s. 87). lozima, što ih nameãu situacija i kon- Probijawa tog se na drugo mesto u reåe- tekst. nici ima i u tekstovima srpskih pisaca: Takvih je primera mnogo i u pismenom Ovo se drugo vrlo retko dešava (R. Doma- izraÿavawu uåenika, a nastavnici nasil- noviã); Celo se društvo povaqalo od gro- no utiåu na promenu gramatiåkog ili sti- hota (V. Petroviã). listiåkog poloÿaja enklitike a da pri to- Stilistiåki je zanimqiva i sledeãa va- me ne poštuju pravo na individualni na- rijanta: enklitika je iza glavnog glagola u åin izraÿavawa. Mirnom, neuzbudqivom reåenici: priåawu, odgovara mesto enklitike u re- Za kratko vrijeme navela je ona wega da åenici koje je odredio uåenik: Prokleta laÿe, da vara, da mu sve polazi za rukom avlija nalazi se u centru Carigrada. (Laliã, Hajka); Magloviti vrbaci ispara- Nastavnik je smatrao da enklitiku tre- vaju se još od prošlog dana, oblaci se kovi- ba pomeriti ka poåetku, pa je uåeniku su- tlaju sve naniÿe (M. Crwanski, Seobe). gerisao sledeãe: Prokleta avlija se nalazi Navedeno mesto enklitike, sa stilskim u centru Carigrada, stavqajuãi enkliti- karakteristikama, moÿe se napisati i s ku ispred glagola. Takvu intervenciju na- pomerawem enklitike ka poåetku: stavnik nije obrazloÿio. Za kratko je vrijeme navela ona wega… Magloviti se vrbaci isparavaju… ZAKQUÅAK U futuru se zbiva još nešto: glavni glagol se krwi, tj. otpada sufiks -ti aen- 1. Mesto enklitike u reåenici u sa- klitike ãu, ãeš itd. stapaju se s krwim vremenom srpskom jeziåkom standardu gra- glagolom. Npr. Ministar ãe otputovati u matiåki i stilski je odreðeno. Vašington, ali Naš ministar spoqnih po- 2. U radu su razmotreni razliåiti aspek- slova otputovaãe u Vašington. To, meðu- timestaenklitikeureåeniciidatipri- tim, samo poloviåno vaÿi za glagole na meri za diskusiju. -ãi: i oni mogu doãi pre enklitike, ali 3. U praksi se pokazuje da je mesto en- ostaju celi, neokrweni, i pišu se odvoje- klitike još uvek aktuelno i za laike i za no od enklitike. Na primer: Mi ãemo iãi struåwake. na pravni fakultet, ali Svi moji bliski 4. U pristupu problemu koji smo poku- prijateqi iãi ãe na pravni fakultet. šali ukratko osvetliti izdvojili smo: Lektori, a to åine i nastavnici is- — primere pouzdano odreðenog mesta en- pravqajuãi školske pismene zadatke, åe- klitike u reåenici, sto „prevode" jedan naåin pisawa na dru- — primere u kojima postoji kolebawe i gi naåin izraÿavawa, a da se pri tome ne namerno i neopravdano „prevoðewe" jed- pitaju — šta je tu stilistiåka/individu- nog naåina izraÿavawa u drugi, iako se alna norma,aštajegramatiåka/opšta nor- mesto enklitike u takvim sluåajevima mo- ma. Mirnom, neuzbudqivom priåawu, kao ÿe nazvati netipiånim ili zbog sintak- na poåetku poglavqa romana M. Crwan- siåke hijerarhije realizovawa neodreðenim, skog, odgovara poloÿaj enklitike iza gla- a to znaåi neodreðenim na stilistiåkom gola. A kada je reå o priåawu koje je uzbu- i funkcionalnom planu koji dopušta slo- dqivo, nemirno, kada se åitalac ubacuje u bodu u izboru mesta enklitike u reåenici, središte zbivawa (in medias res), onda se — primere u kojima je ukazano na gre- stilski obeleÿava i naglašava enklitika ške u odreðivawu mesta enklitike u reåe- koja se prebacuje ispred glagola: nici.

21 5. Ovaj rad pokreãe i neka pitawa do- 7. Jonke, Lj., Red rijeåi sa sintaktiåkog i stilistiåkog slednije i potpunije standardizacije me- gledišta (u knjizi KNJIŸEVNI JEZIK U TEORIJI I PRAKSI, prvo izdanje, Zagreb, 1964, s. 273—282). sta enklitike u reåenici. Autor se nada 8. Maretiã, Tomo, Red reåi u reåenici (u kwizi da ãe Odbor za standardizaciju srpskog je- SRPSKA ILI HRVATSKA GRAMATIKA ZA zika o tome doneti posebnu odluku. SREDWE ŠKOLE, Izdavaåka kwiÿarnica Gece Kona, Beograd, 1928, s. 140—148). 9. Mrazoviã, P., — Vukadinoviã, Z., Gramatika LITERATURA srpskohrvatskog jezika za strance, Sremski Kar- lovci — Novi Sad, 1990, s. 561—564. 1. Aleksiã, R., On se je radovao, Naš jezik, god. ¡, 10. Ondrus, P., Zur Stellung der Enklitika im serbischen sv. 2, 1932, s. 48—50. Satz, Zeitschrift für Slawistik, Bd. II, Heft 4, 1957, s. 2. Babiã, S., Enklitika izmeðu imena i prezimena, Jezik, 513—522. 11. Pešikan, M., O mestu enklitike u reåenici, Naš god. XI, sv. 2, 1963, s. 63—64. 3. Vuksanoviã, J., Red reåi u srpskom kwiÿevnom je- jezik, n. s. kw. ¡H, sv. 7—16, 1959, s. 305—311. ziku i pismeno izraÿavawe (u kwizi METODI- 12. Popoviã, Q., Red reåi u srpskohrvatskom jeziku, KA NASTAVE SRPSKOG JEZIKA, Uåiteqski Društvo za srpski jezik i kwiÿevnost Srbije, fakultet, Beograd, 1995, s. 353—359). Beograd, 1997. 4. Vuksanoviã, J., Gramatiåki red reåi u reåenici s 13. Stanojåiã, Ÿ., Morfologija, sintaksa i frazeo- posebnim osvrtom na poloÿaj enklitike (u kwi- logija (u kwizi SRPSKI JEZIK NA KRAJU VE- zi: PRILOZI IZ LINGVISTIKE I NASTA- KA, Institut za srpski jezik SANU i Sluÿbeni VE SRPSKOG JEZIKA, Klub NT, Beograd, 2000, glasnik, Beograd, 1996, s. 132—133). s. 82—113). 14. Hamm, J., Kratka gramatika hrvatskosrpskoga jezika . 5. Gortan, V., O mjestu enklitike u nezavisnoj reåenici, za strance, Školska knjiga, Zagreb, 1967, s. 109 15. ., Srpskohrvatske enklitike u svetlu Jezik, god. V, 1956, s. 14—16. Corin, A. P današwe lingvistiåke teorije, Nauåni sastanak 6. Gorup R., The Motivation for the Fixed Order for slavista u Vukove dane, Referati i saopštewa, Clitics in Serbo-Croatian, Juÿnoslovenski filo- 20/2, Beograd, 1991, s. 165—179. log, XLVIII, str. 25—34.

Jovica Mikiã

PODELA REÅI NA KRAJU REDA

1. Uvod Odgovor moÿemo potraÿiti na poåetku podtaåke b taåke 235 Pravopisa: „Poÿeq- Nisam siguran, moram još da raz- no je poåiwati red stvarnim slogom pre- Pad Istoånog rimskog car- lomqene reåi, a ne dometati na wegov po- Predstavu je reÿirao Qubomir Draš- åetak i suglasnik iz prethodnog sloga, ma- Išao je na pijacu da kupi bres- kar time dobijali i poåetnu grupu koja je U odeqewu ima 15 deåaka i 12 devoj- izgovoriva, ali malo svojstvena i slabo Voda za kafu vri u xez- zastupqena u našem sistemu. Isto tako, To je najpoznatiji roman Franca Kaf- narušavamo glasovni sklad ako okrwuje- On je veoma pronic- mo slog na poåetku reda, ostavqajuãi jedan Ubo ga je strš- wegov deo u gorwem redu. Preporuka je, da- Da li vas zanima kako glase cele reåi kle, da reåi delimo na granici sloga, ono- åiji nastavak mora da se prenese u drugi liko koliko se ona jasno ispoqava u na- šem sistemu, jer ãe takva podela ostavqa- red? Da li je to u ovim primerima lako ti prirodan i skladan utisak".1 A po gra- pretpostaviti? Na osnovu åega? Da li samo na osnovu preseåenog dela, ili pak za- 1 Mitar Pešikan — Jovan Jerkoviã — Mato Piÿuri- hvaqujuãi i prethodnom delu reåenice? A ca, Pravopis srpskoga jezika, Matica srpska, Novi Sad, jesu li reåi pravilno preseåene? 1994, str. 307.

22 matici „ako grupu suglasnika åine praska- Na pisanoj stranici margina je obiåno vi suglasnik na prvom mestu i neki drugi ista i na poåetku i na kraju reda, osim na suglasnik osim sonanata j, v, l, q i r, gra- kraju pasusa. To je, barem u štampanim tek- nica sloga dolazi izmeðu suglasnika".2 stovima, standard — konvencija koja ima Odeqak navedenog pravopisa, pod na- pre svega vanjeziåko opravdawe. Tako orga- slovom PODELA REÅI NA KRAJU SLO- nizovani redovi deluju doterano i uredno, GA, poåiwe ovako: a štedi se i prostor. Pitawe koje ima „230. Pristup. Kad u pismu nemamo me- bliÿe veze sa jezikom jeste sledeãe: da li sta za celu reå na kraju reda, treba teÿiti ravnomerni, ujednaåeni pokreti oåiju, ko- da taj prinudni presek (prelom) reåi bude jiprateredoveisteduÿine,doprinoseteå- što prirodniji."3 nijem åitawu i boqem razumevawu? Postavqamo još dva retoriåka pitawa: Jer, mi moÿemo da pišemo ne preseca- — Da li pravila postoje zbog teksta, juãi reåi — tako što ne prelazimo u nov ili tekst zbog pravila? red na kraju zapoåetog, veã na kraju reåi. — Moÿe li ono što je prirodno da bu- Druga moguãnost — i ona je pri pisawu na de i jednostavno — dostupno svima, a ne kompjuteru sasvim lako izvodqiva — jeste samo struåwacima? da uvek pišemo do kraja reda, ali da po Zakquåak je da komplikovana pravila, potrebi ostavqamo veãe razmake izmeðu re- konvencije i standardi, ono što se mora, åi. No i tu su kriterijumi isti: izgled, treba, sme, ne sme, što je dopušteno, pre- ušteda prostora i najbrÿe shvatawe. Mo- poruåeno ili prihvatqivo — sve to moÿe ÿda i veliki razmaci izmeðu reåi oteÿa- da zamagli ono što je prirodno. Od sil- vaju praãewe teksta. nog drveãa ne vidimo šumu, a pogotovu za- Uski stupci u novinama i, recimo, en- boravqamo ono što se stvarno dešava. Za- ciklopedijama dodaju još neka pitawa, ali to razdvajawe reåi na kraju sloga moramo osnovni problem ostaje isti. A mogu se da smestimo u širi kontekst, i razmotri- pisati i pisma, razglednice, dnevnici, momo u sklopu aktivnosti åitawa i pisawa. gu se hvatati beleške i tako daqe. Pošto veã mnogo razliåitih qudi pi- še na mnogo razliåitih naåina, u toliko 2. Praktiåni aspekt problema razliåitih situacija i u tako razliåite svrhe, pravila o razdvajawu reåi na kraju Pri åitawu mi pratimo pisani oblik reda treba da budu što jednostavnija, tako reåi da bismo shvatili wihovo znaåewe. da moÿe lako da ih upamti svako. Treba ih Isto tako, kada pišemo, pisanim reåima znaåewe izraÿavamo. (Ne treba smetnuti s pribliÿiti oseãawu za jezik koje imaju svi, uma da nisu primarne pojedinaåne reåi, a ne ravnati ih prema saznawima, za neu- nego šire celine.) Ove dve aktivnosti, puãene åesto komplikovanim, fonetiåara åitawe i pisawe, jedna produktivna a dru- i lingvista. Pravopis ne treba da bude ga receptivna, razlikuju se po mentalnim strogo dosledna teorijska nauka, veã da re- procesima aktera. Sa našeg stanovišta šava probleme. vaÿno je to što onaj ko piše ima na umu Zato nudimo pravila koja, naravno, ne reå kao celinu unapred, a onaj ko åita ne- treba shvatiti kao strogi zakon, veã kao ma. Åitalac, naime, dobija tekst koji je smernice, ili pak „uputstvo za upotrebu". uobliåio pisac, štampar, lektor, slovo- slagaå ili neko drugi — svakako ne on sam. Ali, ove dve osobe (a ponekad je to i 3. Praktiåno rešewe problema ista osoba) mogu pri razdvajawu reåi na kraju reda slediti ista naåela. Drugim re- Onaj ko piše treba da upamti sledeãe: åima, ista naåela pomaÿu i teånijem pi- Naåelo sawu i teånijem åitawu. Reå na kraju reda treba razdvajati tako da åitalac što pre shvati weno znaåewe u 2 Ÿivojin Stanojåiã — Qubomir Popoviã, Gramati- sklopu reåenice i teksta. ka srpskoga jezika. Uxbenik za ¡, ¡¡, ¡¡¡ i ¡¢ razred sredwe Uputstvo škole, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 36—37. Kada niste sigurni gde je boqe da raz- 3 Str. 303. dvojite reå, izgovorite je naglas, sporo i

23 razdeqeno. Crticu moÿete da stavite tamo (a) umesto fonetske: ra-zqu-ti-ti, o-du- gde ste napravili pauzu. -ze-ti, i-ste-ra-ti Pravilo br. 1 biti (b) psihološka: raz-qu-ti-ti, od-u- Ako prepoznate mesto gde se završava -ze-ti, is-te-ra-ti. ili poåiwe deo koji ima svoje znaåewe, Tome je razlog åiwenica da se prefik- podelite reå na tom mestu. Primeri: iz- si raz-, od-, iz- (is)- oseãaju kao posebni -beãi, iza-zvati. delovi sloÿenih reåi, koji imaju svoje zna- Pravilo br. 2 åewe. Ako to mesto ne prepoznate, reå raz- Pravila podela reåi na slogove data dvojte tako da se pre i posle pauze ne poja- u fonetici samo su o p i s s l o g a k a o vi glas „šva" (poluglas, neutralni vokal, g l a s o v n e j e d i n i c e u jeziku, dakle u Meðunarodnoj fonetskoj azbuci obeleÿen wegove glasovne i komunikacijske (fono- simbolom [Í]). Primeri: deå-ji, ban-kar. loške) prirode i ne treba ih mešati sa Pravilo br. 3 pravilima koja daje pravopis. Pravopis, Ako je moguãe više kombinacija, izabe- prirodno, uzima u obzir prirodu glasova rite sami onu koja vam zvuåi najprirod- i sloga opisanu u fonetici. Ali kako pi- nije. sawe (i naroåito štampawe teksta) zavisi od tehniåkih moguãnosti, Pravopis iz 4. Obrazloÿewe 1993. (sa školskim izdawem) za podelu re- åi na slogove i prenošewe delova reåi u Pravila smo formulisali tako da po- sledeãi red daje mnogo slobodnija reše- maÿu u pojedinaånim sluåajevima. Jer, naj- wa."5 bliÿe je stvarnosti da se jedna reå u jed- Upravo zato što ne treba mešati fo- nom redu razdvaja jedanput. A ako nas zani- netiku i fonologiju sa pravopisom, daãe- ma gde sve moÿe da se podeli reå, moÿemo mo objašwewa naša dva pravila. Po se- ih primeniti na više mesta. Taåno je da mantiåkom, za efikasnije åitawe nije va- više osoba moÿe na razliåitim mestima ÿan samo prefiks koji ostaje ceo u prvom da oseti pauzu, ali mahom tamo gde i pra- redu, nego i to da li prepoznatqivo zna- vopis dozvoqava više moguãnosti. Najzad, åewe ima deo reåi prenet u drugi red. A uz malo voqe lako se stekne rutina u pre- fonološko-fonetsko objasniãemo pomoãu poznavawu najveãe pauze. A sa lingvistiå- reåi srpski. Naime, u woj mi ne „doÿi- kogstanovištatoodgovaraprelaskusaim- vqavamo" glas [Í], jer je za nas suviše slab plozije na eksploziju.4 i nevaÿan, nema komunikacijsku vrednost; Pravilo br. 1 nazvaãemo semantiåko a zato ga i ne beleÿimo. To je fonološki br. 2 fonetsko-fonološko,jer,naravno,ima- nivo. Ali se to [Í], tako slabo i za naš je- ju veze sa podelom reåi na slogove. Evo zik nevaÿno, ipak izgovara (pa i åuje, po- šta se o tome kaÿe u pomenutoj gramatici, gotovu u sporom izgovoru), jer fiziåki dru- u taåki 77: gaåije i ne moÿe da bude. To je fonetski „Data podela reåi na slogove zasnovana nivo. Na osnovu ova dva nivoa izvodimo je na prirodi sloga i suglasnika. Grani- jedno naåelo, po kome se navedena reå raz- ca meðu slogovima zavisi od te prirode i dvaja ovako: srp-ski. ona je g l a s o v n a ( f o n e t s k a). Slogo- ve jedne reåi, meðutim, moÿe uslovqavati i z n a å e w e. Granica sloga koju je uslo- 5. Primeri sa komentarima vilo znaåewe ne mora se poklapati sa onom glasovnom. Takva granica naziva se s e - Sada ãemo rešewa, odnosno pravila i mantiåkom ili psihološkom, a preporuke iz Pravopisa, uporediti sa oni- najåešãe se vidi u sloÿenim reåima. Ta- ma koje smo ponudili (wih ãemo pisati ko ãe, na primer, u sloÿenim glagolima s kurzivom). Da bismo uštedeli prostor, ne- prefiksom razqutiti, oduzeti, isterati ãemo citirati pet taåaka u celini: pola- granica prvog sloga ziãemo od navedenih primera, a sama pravila i preporuke ãemo komentarisati.

4 Ferdinand de Saussure, Cours de linguistique générale, Payot, Paris, 1995, str. 86. 5 Str. 36—37.

24 231. a. — be-zakowe, be-stidan, beza-zlen, iza- — sku-pi-ti, zgo-mi-la-ti, splav, mla- -zvati -dost, bi-cikl, Sartr, Wutn, Åarls; po- Komentar -sao, Fran-soa Odgovara Pravilu br. 1. Mada je „na Pravopis: „Ne ostavqa se u gorwem re- šavu sloÿenice došlo do glasovnih pro- du sam suglasniåki deo reåi. Takav deo ne mena", znaåewe drugog dela je prepozna- prenosi se ni u dowi red, pa ni onda kad tqivo, što åitaocu itekako pomaÿe da br- se suglasnik (sonant) u izgovoru donekle ÿe shvati znaåewe cele reåi. vokalizuje. Ne prenosi se u dowi red ni — o-teti, o-tvoriti, u-zeti, ra-zuman, sam jedan samoglasnik (wegovo slovno mera-zarati, ra-zoriti, i-zum, o-blak sto trošilo bi se tada na crticu)." Pravopis: „Merilo smisaone sloÿeniå- Komentar ke granice ne primewuje se, meðutim, kada Delom bi ovo moglo da se podvede pod se svest o dvodelnosti sloÿenice i grani- Naåelo, a delom i pod Pravilo br. 2. No ci delova zamaglila ili zatrla. [U navede- ovo zasniva više na logici i „vizuelnoj nim reåima] neãe se postavqati granica skladnosti" nego na semantici ili fone- iza prefiksa ot- (sada od-), raz-, uz-, iz-, tici. Naime, åitalac ãe zaista napraviti ob- (nego po glasovnim merilima) […]." nepotrebnu pauzu (glas [Í] teško se moÿe Komentar izbeãi) ako na poåetku novog reda zatekne O o-teti, o-tvoriti, u-zeti, i-zum mo- grupu -kl ili -tn; a ako na kraju reda za- ÿe se reãi isto što i o primerima iz tekne jedan suglasnik, pre ãe ga u teånom 231. a. Primewivalo bi se ili naåelo ili åitawu vezati za prethodnu reå nego za na- pravilo br. 2. U reåi oblak granica izmeðu stavak. implozije i eksplozije nalazi se izmeðu b — Svja-to-plk, sa-tr i l, te bi se moralo dozvoliti i ob-lak. Komentar Znaåi, pravilo br. 2. Za ostale primere naj- Pomenimo genitiv prve reåi: Svjato- boqe je primeniti pravilo br. 3. pl-ka, gde se primewuje Pravilo br. 2. — i-zostaviti, iz-ostaviti, ra-spon, ras- b. -pon — o-stati, u-vreti; o-gled, o-spa Komentar Pravopis: „U paÿqivoj štamparskoj prak- Odgovara Pravilu br. 3. si, radi vizuelne skladnosti, nerado se — raza-znati, ra-zaznati, razazna-ti ostavqa u gorwem redu i sam jedan samo- Pravopis: „Naravno, podela reåi moÿe glasnik […], ali nema potrebe da se ovo iãi i levo i desno od sloÿeniåke granice merilo širi izvan štamparstva, u opšti kad ima više slogova […]." pravopis. Pogotovu ga ne treba primewi- Komentar vati na štetu prirodne podele […]." Potpuno razumqivo. Komentar b. Moÿe se ponoviti ono što je reåeno u — dis-proporcija, dis-kontinuitet komentaru za 231. a. Podela o-gled odgova- Komentar ra pravilu br. 1, jer se znaåewe drugog de- Kada se u tuðicama prepozna smisaona la lako prepoznaje. Posledwa reå moÿe se granica, primewuje se, naravno, Pravilo razdvajati i os-pa, jer je na tom mestu pre- br. 1: laz sa implozije na eksploziju, te odgovara — Port-land, Šet-land, Ajs-leben, Ašers- pravilu br. 2. No ne treba biti krut, te bi -leben, Åang-li, Heng-jang onaj ko piše mogao da odluåi sam. Komentar U ovim reåima, i ako za nas su nemoti- 232. a. visane, moÿe se primeniti Pravilo br. 2. — od-biti, pot-pred-sednik, Zelen-gora, Na mestu gde je crtica prelazi se sa im- pan-slovenski; iz-lomiti, Pod-veleÿje, is- plozije na eksploziju. -tuãi, pred-uslov, pred-vidiv, inter-akci- ja, is-tkati, super-aktivan, iz-gnati, ra- 233. a. zno-åtenije — va-qa-ti, de-voj-åi-ca Komentar Komentar Potpuno odgovara Pravilu br. 1. Potpuno se poklapa sa Pravilom br. 2.

25 b. hvatiti i gus-to, gus-ka, åas-no, Las-tva, — ÿi-vjeti, ÿiv-jeti, go-rjeh, ko-rije- bis-tro, goz-ba, Draš-ko, baš-ta, kup-qen; ni, korije-ni mnoš-tvo. Pravopis: „Neobavezna je ali opravda- s. (1) na preporuka da ijekavsku zamenu jata ne — vaf-disti treba niti odvajati od prethodnih sugla- Komentar snika niti je deliti kad je dvosloÿna". Odgovara Pravilu br. 2. Komentar — Ruš-di, Ru-ÿdi Ne mora svako da poznaje istoriju na- Sama nelogiånost da se prihvata pisa- šeg jezika, a onome ko je poznaje ne treba we Rušdi åini komentar nepotrebnim. da smeta što neko ne zna. Sa stanovišta — gu-sto, gu-ska, wu-ška, la-sta, ga-zda, brÿeg shvatawa cele reåi moralo bi se do- Gora-ÿde, go-zba, slu-ÿba, pi-smo, åi-zma, zvoliti i ÿiv-jeti, gor-jeh, kori-jeni.Tim ja-sno, pra-zna, stra-šno, viš-wa, pa-ÿwa, pre što se tako izbegava glas [Í], to jest bije-sweti, pra-sci, opu-šci, li-šãe, gvo- poklapa se sa prelazom sa implozije na -ÿðe, ko-šåat eksploziju. Pravilo br. 3. — bu-kva, åi-gra, me-tla, de-blo, ko-pqe, du-bqi, le-tjeh, ÿi-vjeti, gr-mjeti, li-hva, 234. a Zu-hra, Bija-fra, su-fler, Ma-åva, Bo-cva- — ha-dÿija, po-lje, ko-nji, A-thanas, Poly- na, usa-hlo, Dona-hju, go-rjeti, gor-je -phÊmos; nad-ÿivjeti, Fen-jang, in-jekcija — åe-svina, xe-zva, La-šva, gu-ÿva, Pri- Komentar -zren, O-zren, gu-sle, smr-zlo, do-šlo, po- Odgovara Pravilu br. 2. -sqedica, o-zqeda, ka-šqe, pro-sjak b. — A-vram, Pa-vle, da-vqen, ze-mqa, pa- — Pau-lus, Hua-nita, Lavoa-zje, Qao- -mjat. -ning, pneu-matik, åeo-ni Komentar Komentar Pravilo br. 2 Umesto komentara nedoslednih komen- Preporuka da se u nov red moÿe preno- tara iz Pravopisa, podsetiãemo na Naåe- siti suglasniåka grupa koja dolazi i na lo i na Pravilo br. 3. poåetku reåi zaista je praktiåna. Podse- ãamo, meðutim, da je u åitawu najvaÿnije 235. a. shvatiti reå kao celinu, i to u kontekstu. — umrt-vqen, ukot-vqen, brat-ski, bo- Zato bi svakako trebalo dozvoliti i gus- gat-stvo, sud-ski, golf-ski, ban-kar, run- -to, jas-no, buk-va, xez-va, kaš-qe, itd. Tim -dov pre što crtica dolazi na mesto gde je gra- Komentar nica izmeðu implozije i eksplozije. Ovde se svakako moÿe primeniti Pra- — krako-vjak vilo br. 2. Ali nije iskquåeno da se u Komentar nekim reåima prepoznaju sastavni delovi, Moÿda i Pravilo br. 1. što odgovara Pravilu br. 1. — bor-je, mramor-je, Mir-jana; ko-rjenit, — se-stra, ses-tra, sest-ra, dru-štvo, go-rjeti druš-tvo, društ-vo, jed-na, je-dna, steg-no, Komentar ste-gno, ast-ma, as-tma, Harib-da, Hari- Pogledati komentar za 233. b. -bda, la-sta, las-ta (2) Komentar — oraš-je, vraÿ-ji, boÿ-jak, vuå-jak, maå- Odgovara Pravilu br. 2. Doduše, u -tma, -ji, gušå-ji, prašå-ji; pronic-qiv, boc-qiv, -bda, -gno teško je izbeãi glas [Í], ali ne priå-qiv, ÿuå-qiv; cuc-la, šnic-la, špic- treba cepidlaåiti. -lov, faå-lovati, Fic-roj b. Komentar — gu-sto, gu-ska, åa-sno, La-stva, bi- Odgovara Pravilu br. 2. -stro,go-zba,Dra-ško,ba-šta,ku-pqen;mno- (3) -štvo — Eš-ref, hix-ra, Šuã-rija, mex-lis, Komentar Pas-ha, As-hab, Aš-habad, as-falt, Is-fa- Po Pravilu br. 2, zbog granice izmeðu han, Aš-fork, Meh-med, Mah-fuz, of-sajd, implozije i eksplozije, moralo bi se pri- naf-ta, jah-ta, Kaf-ka, Ah-bar

26 Komentar ti da zamene pravopis, jer se iz komentara Odgovara Pravilu br. 2. vidi da se pravila mahom podudaraju. Kon- (4) sultovawe pravopisa, kao i nekih drugih — Rast-ko, strikt-no, rot-kva, mno- priruånika, predstavqa deo opšte jeziåke -štvo, car-stvo kulture. Meðutim, pravila u wemu nisu ni Komentar idealna ni jednostavna. Uostalom, nepo- Po Pravilu br. 3 moÿe se prihvatiti i trebno je i nemoguãe drÿati otvoren pra- mnoš-tvo. vopis kad god se piše. Prednost ponuðenih pravila jeste u to- 6. Zakquåak me što su laka za pamãewe i primenu, ne oslawaju se na znawe o jeziku veã na znawe Rešewa koja smo ponudili nazvali smo jezika — na jeziåko oseãawe. A ono je naj- praktiånim. Namera im nije da ospore ni- åešãe pouzdano.

Milan Bakovqev

PROIZVOQNO TRANSKRIBOVAWE MAÐARSKIH IMENA

U „Pravopisu srpskoga jezika" — koji Reåeno objašwava zašto se dešava da je publikovan 1993. godine, a kasnije i ozva- se, recimo, prezime Anuš kod nas preo- niåen — precizirano je kako vaqa tran- blikuje u Anus, a toponimi Šopron, Šal- skribovati imena iz stranih jezika. Naÿa- gotarjan ili Mošonmaðarovar u Sopron, lost, to ili ne znaju ili ignorišu mnogi Salgotarjan i Mosonmaðarovar; zašto ma- od onih koji pri pisawu na srpskom jezi- ðarsko prezime Sabo postaje Šabo, naziv ku spomiwu maðarska imena, kao i mnogi pozorišta Kamerasinhaz — Kamerašinhaz, lektori koji doteruju rukopise na srpskom a toponim Tisasentmikloš — Tiszaszent- jeziku u kojima se navode i maðarska ime- miklos, i zašto prezimena Nað i Lenðel na. Da nije tako, maðarska imena (posebno kod nas postaju Nagi i Lengiel. To obja- prezimena i toponimi) korektnije bi se šwava i zašto se Kodaq transkribuje u transkribovala nego što je uobiåajeno. Kodaqi ili Korbuq u Korbuli; zašto to- Maðarska imena se pogrešno transkri- ponim Tatabawa postaje Tatabania, i za- buju uglavnom zato što se ne zna (iako se što se Maãaš kod nas prekrštava u Ma- iz spomenutog pravopisa moÿe saznati) ka- tias. Takoðe i zašto se prezimena Ÿol- ko treba transkribovati maðarska slova S, nai ili Boÿik transformišu u Zolnai i SZ, GY, LY, NY, TY i ZS, tj. zato što se Bozik, a ime grada Poÿowa (danas je to misli da maðarskom S odgovara naše S, Bratislava) u Pošowi. maðarskom SZ naše slovo Š ili grupa Ukoliko se nastavi s ovakvom nemarno- slova SZ, maðarskom GY naša grupa slova šãu, moglo bi se dešavati i da se, reci- GI, maðarskom LY naša grupa slova LI mo, i List preimenuje u Lišt ili Liszt, ili QI, maðarskom NY naša grupa slova Puškaš — u Puskas, Košut u Kosut, Se- NI, maðarskom TY naša grupa slova TI, kešfehervar u Šekesfehervar, Ðer u Gi- a maðarskom ZS naše slovo Z ili slovo er, a Seged (Segedin) u Šeged. Uostalom, Š. A u „Pravopisu srpskoga jezika" pre- kompozitor Zoltan Kodaq veã je u jednom cizirano je da navedenim maðarskim slo- tekstu preimenovan u Zoltana Kodaqija, a vima odgovaraju naša slova Š, S, Ð, Q, åuveni fudbaler Boÿik u Bozika. Ako su W, Ã i Ÿ. to uåinili oni koji nikada nisu ni åuli

27 za Kodaqa i Boÿika — gde je garancija da liånosti. Spomenimo samo kwiÿevnike Pe- tako nešto neãe uåiniti neko ko nikad tefija, Arawa, Jokaija, Madaåa, Adija, Jo- nije åuo ni za, recimo, Lista ili Košu- ÿefa Atilu; kompozitore Lista, Lehara, ta? Bartoka, Kalmana, Kodaqa; slikara Mun- Postoje i ovi razlozi zašto je nedopu- kaåija; Sentðerðija i ostalih desetak na- stivotakoneznalaåkiinebriÿqivotran- uånika-nobelovaca; filozofa Ðerða Luka- skribovati maðarska imena: åa; filmske poslenike Cukora, Kertesa, bra- — Maðari su ne samo brojna veã i eko- ãu Vidor, braãu Korda, Janåoa, Pitera Lo- nomski i civilizacijski veoma znaåajna rea, Belu Lugošija; sportiste Puškaša, nacionalna mawina u našoj zemqi. Koåiša, Papa, Nemeta, Moniku Seleš. — Maðarska je jedna od susednih drÿa- Da li bi nama bilo po voqi kad bi va Srbije. Maðari preimenovali, recimo, Ãosiãa u — Maðari su narod s mnogo znameni- Cošica, Ÿagubicu u Zagubicu, Ðinðiãa u tih, u åitavom svetu poznatih i cewenih Dindica ili Smederevo u Šmederevo?

28 JEZIÅKE NEDOUMICE

Svratih nedavno u jedan ŠOP s namerom vopisnom reåniku i Reåniku srpskohrvat- da u štampaåu mog kompjutera zamenim je- skog kwiÿevnog i narodnog jezika SANU dan potrošni deo za koji sam naivno mislio ne postoji ova reå, verovatno zato što je da se zove kartrix, kad ono nije tako, nego novijeg porekla. — kertrix! Pošto sam do tog trenutka Ako Pravopis dopušta ove oblike, onda mislio da znam engleski jezik i da je to se pitam: Na osnovu kojih kriterijuma na- što ÿelim da kupim kartrix, probudio se u ši struåwaci kojima je dodeqena odgovorna meni bes, pa samouverenom mladiãu rekoh da duÿnost normirawa i standardizacije srp- nema razloga za smeh. Iz predavawa kojim me skog leksikona ovako olako i aqkavo usvajaju je potom nagr(a)dio saznao sam: prvo, da on nakaradno izgovorene reåi, pogotovo dok još „odliåno govori engleski"; drugo, da se „to" ima vremena da ne dozvolimo da se ukorene, tako kaÿe na engleskom; treãe: i ako se ne ukrute, „prime"…? kaÿe — mi tako kaÿemo! Kako da svoje uåenike nauåim da pravilno Pred onima koji „perfektno" govore en- govore engleski jezik ako svaki put treba gleski jezik odavno sam, na ÿalost, polo- da im objašwavam da Englezi „to" TAKO ÿio oruÿje. Rekao sam mu samo da ONI ko- izgovaraju, ali da MI pravimo dozvoqenu (?) ji sebe zovu MI mogu i daqe da govore o grešku u transkripciji, jer poštujemo NE- „kertrixu". Mi, pak, koji predajemo engle- KO NEDEFINISANO PRAVILO KOJE NA- ski jezik, a usput vodimo raåuna i o svom STAJE TAKO ŠTO SE NEKO PRVI „SE- materwem jeziku, molimo ih da ne diraju na- TI" KAKO TREBA REÃI? še krugove. Ako je pogrešna transkripcija strane re- Utehu sam našao u Reåniku novijih an- åi utoliko mawe opravdana ukoliko je wen glicizama: Du yu speak anglosrpski?, „Zmaj", izgovor lak za govornika srpskog jezika, ne Novi Sad, 2001, u kom autori Vera Vasiã, vidim zašto ne bismo usvojili oblik kar- Tvrtko Prãiã i Gordana Nejgebauer na stra- trix umesto potpuno neprihvatqivog ker- ni 131 pod odrednicom KARTRIX (štampa- trix, buduãi da govornici srpskog jezika bez no latinicom) navode: engl. cartridge,NE: teškoãe mogu da izgovore kartrix. Upravo KERTRIX, NE: KETRIX. Zbuwuje me, meðu- zbog toga, åak ni obrazovani Englezi pone- tim, to što profesor Prãiã u kwizi En- kad nisu sigurni o åemu ili o kome govori gleski u srpskom („Zmaj", Novi Sad, 2005) „prevodilac" kada u usmenom prevodu izgo- na strani 162, u poglavqu „Anglosrpsko-srp- vori Sidnej, Prisli, Vat, Halejeva (kome- ski sinonimi" uopšte ne navodi oblik KAR- ta)… Sluåaj moÿe biti i obrnut. U pozna- TRIX, veã oblike KERTRIX, KETRIX i tom Sveznawu Microsoft Encarta Encyclope- KERTIX kao „objektivno nepotrebne angli- dia Deluxe 2003, pod odrednicom Andriã, Ivo cizme u srpskom jeziku" umesto leksema KA- saznajemo da je naš nobelovac, citiram: „born SETA ili PATRONA. Da li to znaåi da in Doc, near Travnik, Bosnia (then part of Pravopis, ipak, dopušta ove oblike?! U Pra- Austria-Hungary)". Zbog ove oåigledne greške

29 prevodioca, koji, po svoj prilici, nije znao ne u pisawu. Što se tiåe Prãiãeve kwige da je oblik u Docu u srpskom originalu u „Engleski u srpskom", na mestu koje vi stvari lokativ toponima Dolac,stranipo- citirate dat je spisak suvišnih „anglo- klonici dela našeg kwiÿevnika lišeni su srpskih" izraza nastalih bukvalnim pre- taånog podatka o pravom imenu Andriãevog voðewem, u onom obliku u kome se stvarno rodnog mesta. Ovo, naravno, opet samo nama javqaju. Autorov ciq nije da im ispravi ide na štetu, jer, åak i da je ovakav pro- izgovor, nego da se oni zamene postojeãim pust u prevodu napravio ameriåki prevodi- našim terminom (u ovom sluåaju kaseta lac, sama åiwenica da jedna od najpoznati- ili patrona). Da pomenemo samo tehniåke jih svetskih enciklopedija daje bilo kakav izraze, u istom spisku dati su i eksterni, netaåan podatak o našem velikanu, dovo- interni (modem) umesto spoqni odnosno unu- qan je razlog da se „moãni i nadleÿni" ma- trašwi, konekcija umesto veza, kuler ume- kar potrude da naprave ispravku. sto ventilator ili hladwak, pasvord ume- Zanimqivo je i izmišqawe „novih" kuli- sto lozinka ili šifra, ribon umesto tra- narskih specijaliteta i napitaka poput ka… Inaåe, i u nedavno objavqenoj studiji hemendeksa, steka i ðusa, od kojih ovaj po- mr Sowe Filipoviã, „Izgovor i pisawe sledwi samo kod nas znaåi iskquåivo sok od raåunarskih anglicizama u srpskom jezi- pomoranxe. Uåenici mi kaÿu da su i Engle- ku", Beograd 2005, beleÿe se za srpski sa- zi „mutavi", pa ne znaju da je „Belgrejd" u mo oblici kertrix i ketrix, uz napomenu stvari Beograd, „Šabaå" — Šabac, a „Sre- da su pogrešni. breniåa" ili „Šrebrenica" — Srebrenica. Ime grada Sidnej (umesto Sidni kako Po svoj prilici, Englezi ova dva potowa bi bilo po engleskom izgovoru) uklapa se toponima zaista ne umeju da izgovore kako meðu primere kao Melburn, Glazgov, Bal- treba, ali se pitam da li je wihova „muta- timor, Los Anðeles, koje smo još u H¡H vost" opravdawe za našu prepotentnu aq- veku usvojili u takvom obliku, mada bi pre- kavost. ma izvornom izgovoru bilo taånije „Mel- bern", „Glazgou", „Boltimor", „Los Enxe- Vladimir Vukoviã, profesor engleskog jezika i kwiÿevnosti les". Svima znanu Halejevu kometu teško bismo mogli sada da prekrstimo u „Hali- jevu" ili „Helijevu". Prezime Xejmsa Va- U pravu ste za kartrix, koji se od nas ta, pronalazaåa parne mašine, moÿda bi i proširio u potpuno pogrešnom obliku sa moglo da se popravi u Vot — ali onda bi e. Engleska ortografija jeste haotiåna i se izgubila veza s mernom jedinicom vat, nepredvidqiva, ali je sigurno da se slovo nazvanom po wemu. Takve odavno ustaqene a ispred r kome ne sledi vokal izgovara oblike više ne moÿemo mewati. Setimo kao a, nikad kao e. Znamo to iz mnogih po- se, uostalom, da imamo i reåi klovn, to- zajmqenih reåi kao što su karting, marke- mahavk, tunel, rum, tramvaj i druge, pri- ting, bar, barmen, farma, jarda, åarter itd., mqene prema pisanom obliku, iako danas znamo da Åarls Darvin nije „Åerls Der- znamo da je engleski izgovor „klaun", „to- vin", pravilno izgovaramo Karter, Par- mehok" i tako daqe. S druge strane, kada je ker, Armstrong, Margaret i niz drugih ime- Sidney liåno ime ili prezime, ili kad se na. Sliåna greška, istina, javila se veã neki naš savremenik preziva Halley, sva- jednom pre sedamdesetak godina, kad je ho- kako treba transkribovati Sidni, Hali, livudski glumac kod nas prozvan „Klerk prema izgovoru. Iz istih razloga trebalo Gebl" umesto ispravnog Klark Gejbl (Clark bi i pogrešno (Elvis) Prisli, nastalo Gable). U to vreme, meðutim, malo ko je u verovatno usled brkawa s drugim prezime- Srbiji znao engleski. Danas engleski uåe nom, Pristli (Priestley), ispraviti u Pre- svi školovani qudi, a posebno bi treba- sli, kako je i u Prãiãevom Transkripcio- lo da ga znaju oni koji se bave kompjuter- nom reåniku engleskih liånih imena. skom tehnikom — ali eto, oni su se obru- Granicu izmeðu „odavno usvojenog" i „no- kali, jer misle da se cartridge izgovara „ker- vog", istina, nemoguãe je precizno odre- trix"! diti. Ipak, kada Pravopis, u taåki 103b, Pravopis verovatno ni ubuduãe neãe be- kaÿe da „ne treba… mewati likove imena leÿiti ovu reå, jer je problem u izgovoru a koja su veã ušla u postojani izraÿajni obi-

30 åaj, a onda i u struånu i drugu literatu- Kada neki Englez ili Amerikanac iz- ru", moÿemo biti sigurni da pod tim ne govori „Srebreniåa" ili „Šabaå" (na ne- podrazumeva prezimena rok pevaåa. koj stranoj radio-stanici åuli smo i „Kra- Hemendegz je naziv posebnog jela („šun- gujevaå"), jasno je da greši. Ne treba, me- ka prÿena s jajima, šunka u kajgani" defi- ðutim, pod istu vrstu greške podvoditi i niše ga Vujaklija) i zato ga moÿemo pri- englesko standardno Belgrade, izgovoreno hvatiti, ali ne u pogrešnom obliku he- „Belgrejd". Naprotiv, greše oni naši tu- mendeks. Stek smo primili preko francu- ristiåki poslenici koji u prospektima ili skog, kao i biftek (od beefsteak) ili kok- natpisima na engleskom jeziku pišu „Beo- tel (od cocktail), i zato moÿda nije neop- grad". Stari i poznati evropski gradovi, hodno da ga izgovaramo stejk kao Englezi. poåev od sredweg veka, dobili su posebne Reå ðus je pogrešna i po izgovoru i po adaptirane oblike u jezicima drugih zema- znaåewu, buduãi da englesko juice (izg. xus) qa. Kao što italijansko Napoli kod nas znaåi naprosto 'sok'. Ako moramo da upo- postaje Napuq a u engleskom Naples, kao trebimo tri reåi da bismo naruåili sok što se francusko Paris (izg. Parî) u en- od grejpfruta, sok od jabuke, sok od bre- gleskom izgovara „Peris" a kod nas Pa- skve i sve ostale voãne sokove, nema raz- riz, tako i Beograd ima svoje prevodne ob- loga da samo za sok od naranxe pozajmquje- like u drugim jezicima: Belgrado u itali- mo, ili boqe reåeno izmišqamo, posebnu janskom i španskom, Belgrad u nemaåkom i reå. tako daqe.

31 ODLUKE ODBORA ZA STANDARDIZACIJU SRPSKOG JEZIKA

Odluka br. 45

VAŸNOST REŠAVAWA I SITNICA 4. Kada treba pisati poåetnim velikim JEZIKOSLOVNIH slovom reåi „vlada" (Srbije) i „skupšti- na" i „parlament" (Srbije)? Uvodne napomene 5. Kako treba pisati dokument Saveta bezbednosti UN „rezolucija 1244"? Odgo- Odboru za standardizaciju srpskog jezi- vor koji ja nudim glasi „Rezolucija 1244", ka obratio se Jugoslav Peroviã, novinar ali åesto nalazim „rezolucija 1.244", pa Tanjuga, koji redovno prisustvuje sednica- vas molim za razjašwewe oko upotrebe ve- ma Odbora i prati wegov rad. Gospodin likog slova i taåke posle brojke 1. Peroviã postavqa pet pitawa i moli da mu se razjasni nekoliko dilema s kojima se sreãe u svakodnevnom radu. Odgovori Evo tih pitawa: 1. Da li je neophodna upotreba predlo- U vezi s postavqenim pitawima i navedenim konstatacijama dajemo sledeãe odgo- ga ZA u sluåajevima: … Ovogodišwi pri- vore i komentare: nosi jagoda veãi su za pet odsto nego pro- 1. Nije neophodno upotrebiti predlog šle godine… Industrijska proizvodwa u za u navedenim reåenicama, ali wegova upo- Srbiji poveãana je u januaru za dva odsto? treba tu nije nepravilna. U administra- 2. Da li je boqe reãi … „sednica ãe se tivnom i publicistiåkom stilu takva upo- odrÿati" nego „sednica ãe biti odrÿana", treba predloga ZA sasvim je uobiåajena i tj. da li je ovde opravdana upotreba po- predstavqa jedan od naåina funkcionalne vratne zamenice se? Takoðe, u primerima stilizacije teksta. … „navodi se u saopštewu", „istiåe se u U prvonavedenom primeru sintagmu pro- saopštewu" ili je boqe „navedeno je u sa- šle godine moguãe je zameniti vremenskim opštewu", s obzirom na to da je saopšte- prilogom lane (ekavski), odnosno lani (ije- we veã napisano, tj. radwa je završena. kavski izgovor). 3. U jednoj od odluka jedne Odborove ko- 2. Pravilna su sva tri navedena prime- misije navedeno je „… slobodna je upotre- ra (navodi se u saopštewu, istiåe se u sa- ba domaãih i stranih jezika, usmenih i opštewu, navedeno je u saopštewu), ali me- PISMENIH". Molim vas ubedite me da ðu wima postoji izvesna znaåewska raz- to nije greška. lika.

32 U prvom sluåaju radwa se predstavqa od oblika pridevskog vida — pismen ili tako kao da traje kada se o woj govori iako pismeni. je završena pre toga. Takva upotreba pre- Pridev pisani (npr. pisane poruke, a ne zentskih oblika sasvim je uobiåajena, bilo usmene poruke) ponekad se koristi da bi se da je konstrukcija aktivna (npr. On to na- izbegla dvosmislenost i moguãnost shvata- vodi u svom saopštewu) bilo da je kon- wa pismenih poruka samo kao poruka koje su strukcija pasivna (npr. To se navodi u we- ispravno zapisane. Ipak, u mnogim kon- govom saopštewu)iakoijednoidrugozna- tekstima takvih dvosmislenosti nema pa åi On je to naveo u saopštewu, ali sa efek- tada nema ni potrebe da se umesto pismeni tom veãe ÿivosti i aktuelnosti. kaÿe pisani. Pridev pisani novijeg je po- Razlika izmeðu prvog i drugog primera rekla i mogao je uãi u srpski pod uticajem svodi se na znaåewsku razliku izmeðu gla- stranih jezika (npr. nem. geschrieben). gola navoditi i isticati, a znaåewa tih 4. Vlada jedne od dve ålanice naše dr- glagola opisana su u boqim reånicima. ÿavne zajednice zove se (u punom iskazu) Izmeðu drugog i treãeg primera, pored Vlada, a wena skupština — Narodna skup- pomenute razlike izmeðu znaåewa glagola ština, s tim što se åesto uz obe dodaje navoditi i isticati, postoji razlika iz- genitivna sintagma Republike Srbije. Kad meðu nesvršenog i svršenog vida, kao i se te nazivne sintagme upotrebe u punom razlika izmeðu aktivnog i pasivnog obli- (zvaniånom) iskazu, i treba da stoje liko- kovawa reåenice (up. Navodi se u saopšte- vi Vlada i Narodna skupština, s velikim wu, navedeno je u saopštewu), kada se izbo- poåetnim slovom. Upotrebe li se ti iska- rom odgovarajuãeg sintaksiåkog oblika ista zi apelativno ili skraãeno (npr. On radi situacija osmišqava na jedan od dva naåi- u vladi Srbije; Nije se pojavio na sednici na, aktivni ili pasivni. skupštine), veliko poåetno slovo nije obavezno ni za Vladu ni za Skupštinu, a kad 3. U ovom sluåaju najverovatnije je reå o se npr. kaÿe srpska vlada ili srbijanska izvesnom previdu Jugoslava Peroviãa. Na- vlada, åak je i boqe ako veliko slovo izo- ime, u Odluci Odbora br. 34 (Ustavne od- stane. Naravno, to vaÿi i za Vladu Repu- redbe o jeziku), stavqenoj, kao preporuka blike Crne Gore izaSkupštinu Crne Gore. Odbora, na raspolagawe ustavnim komisi- I tu su moguãe transformacije uz upotre- jama Srbije i Crne Gore i objavqenoj u bu malog poåetnog slova — crnogorska vla- novosadskom åasopisu Jezik danas, kaÿe se: da i crnogorska skupština. Razume se, mo- „U Republici Srbiji / Republici Crnoj guãa je upotreba i imenica kneÿevina i Gori, u skladu sa zakonom i s prihvaãenim kraqevina kada su posredi konteksti u ko- meðunarodnim konvencijama i standardi- jima je reå o prošlim vremenima, s istom ma, slobodna je upotreba domaãih i stranih varijacijom velikih i malih slova. Za Vla- jezika, usmena i pismena." Ne podleÿe ni- du i Narodnu skupštinu (Republike) Srpske kakvoj sumwi da upotreba (svakog) jezika vaÿi isto, s tim što u prošlosti na te- moÿe biti usmena i pismena, bez obzira na ritoriji te naše današwe republike nije to što pridev pismen ima šire znaåewsko bilo ni kneÿevine ni kraqevine, a slobod- poqe nego pridev usmen, tj. oba su pride- no odabrani kontekst omoguãuje da se i ov- va u konkretnoj reåenici sasvim umesno i de upotrebi sintagma srpska vlada sa zna- pravilno upotrebqeni. åewem koje se ne odnosi na Srbiju, nego Pridev pismen(i) moÿe, pored ostalog, na Srpsku. Reå parlament, naravno, moÿe znaåiti: 1. „koji se odnosi na pismo", npr. se upotrebiti samo apelativno, te mu obiå- pismeni i usmeni oblik izraÿavawa,2.„opi- no ne prethode atributi srpski i crnogor- smewen" (u nom. jedn. m. r. samo pismen), ski s velikim poåetnim slovom. kao i 3. „(tekst) koji je napisan u skladu s 5. I Odbor svoje odluke, kada ih donosi pravopisom, ili (åovek) koji piše u skla- ili spomiwe pojedinaåno, obiåno piše (s) du sa pravopisom". velikim poåetnim slovom (i ovde, u pret- U prvom znaåewu u nominativu jednine hodno kurziviranoj sintagmi, predlog s mo- muškog roda oblik moÿe biti samo pisme- ÿe se upotrebiti ili izostaviti, bez poni, a u drugom samo pismen, dok u treãem sledicapopravilnostkonstrukcije,jerni- znaåewu postoji moguãnost izbora jednog je reå o åistom instrumentalu ni o åi-

33 stom socijativu, ni o oruðu kojim se rad- roåito uz petocifrene i višecifrene bro- wa vrši ni o društvu subjekata koji je vr- jeve), niti tu brojku treba åitati kao tele- še). Meðutim, veliko slovo nije obavezno fonski broj — dvanaest åetrdeset (i) åe- kada se kaÿe Odluka Odbora br. 22 ili Od- tiri, nego hiqadu dv(j)esta åetrdeset (i) luka Odbora br. 35, jer je uvek moguãa ape- åetiri. Istina, to je malo duÿe nego kada lativna upotreba (ona s malim poåetnim se isto kaÿe na ameriåki naåin, ali je u slovom). Takva se upotreba i preporuåuje boqem skladu sa srpskim obiåajima i nor- kada se ne zna kako baš glasi sluÿbeni mama, bez obzira na to što su naše norme naziv konkretne stvari, ustanove, teme, do- najåešãe nekodifikovane. gaðaja i sl. i kada je jasno na šta se misli bez obzira na utvrðeni sluÿbeni naziv, tj. *** kada je i govoriocu i slušaocu nebitno kako se štogod sluÿbeno naziva. Moguãe Iz svega ovoga vaqa zakquåiti da nisu je, na primer, napisati On radi u školi uvek moguãi jednoznaåni i odseåni odgo- „Karaðorðe", ali u ovom sluåaju reå škola vori, jer ni jeziåka stvarnost nije uvek vaqa napisati malim poåetnim slovom ka- jednostavna i jednoznaåna, pa se na wu sto- da nije bitno niti se mora znati da se ta ga i ne moÿe odseåno reagovati. škola, recimo, sluÿbeno naziva — Osnov- Odbor zahvaquje Jugoslavu Peroviãu na na škola „Voÿd Karaðorðe" (kada se i reå inspirativnim pitawima koja su zasluÿi- voÿd ima napisati velikim poåetnim slo- la paÿwu dveju komisija Odbora. Wegova vom pošto stoji na poåetku uÿe sintagme, supitawaiznetanasedniciOdboroveKo- stavqene pod navodnike). misije za odnose s javnošãu i rešavawe Što se pak tiåe rezolucije i rezolucija neodloÿnih pitawa (Kom. br. 7) odrÿanoj Sav(j)eta bezb(j)ednosti UN, wihov broj ne- 31. marta 2004. godine, a obraðena je u Ko- zadrÿivo raste, te je stoga i moguãe i raz- misiji za sintaksu (Kom. br. 3). borito pisati ih malim poåetnim slovom. Te rezolucije mogu se, dakle, pisati bi- P. S. Na sednici Komisije br. 7 od 30. lo malim bilo velikim poåetnim slovom, marta 2004. godine odluåeno je da se nacrt ali se internacionalizam rezolucija uta- odluke uputi i Komisiji za praãewe i is- kvim sluåajevima ne prevodi u odluka. traÿivawe pravopisne problematike, a s Meðutim, brojku 1244 nije nuÿno pisa- wim ãe biti upoznati svi ålanovi Odbo- ti s taåkom posle brojke 1 (osim kad je pora, predsednici komisija koji nisu ålano- sredi bankarstvo ili raåunovodstvo, navi Odbora i sekretari komisija.

Odluka br. 46

GOTOVO UVEK — PRVO IME mo su ðaci u dnevniku poreðani po prezi- PA PREZIME menima. Verovatno ih zato i veãina na- stavnika oslovqava prezimenom. Tako je, Sredinom aprila 2004. godine predsed- naÿalost, i u sredwim školama, u šta sam niku Odbora za standardizaciju srpskog je- imao prilike da se i sam uverim, jer, kao zika obratio se dr Dragan Blagojeviã, s spoqni saradnik, drÿim neke åasove u Ma- Matematiåkog instituta SANU, e-poštom tematiåkoj gimnaziji. Ako za pisawe ime- sledeãeg sadrÿaja: na takvim redosledom u dnevniku i ima nekog opravdawa, onda za isti redosled u Poštovani profesore Klajn, svedoåanstvima i diplomama takvog oprav- Svojevremeno ste pisali o lošoj navi- dawa baš i nema. ci da se prvo piše prezime pa ime (Mar- No, da ne lamentiramo nego da pokuša- koviã Marko, na primer). Ta navika ne- mo da stvar popravimo. Predlaÿem Vam da sumwivo potiåe još iz osnovne škole. Ta- vaš Odbor za standardizaciju pošaqe je-

34 dan zvaniåni dopis Ministarstvu prosve- mena (npr. Našem dragom i nikad nepre- te i da predloÿi da se ðaci u dnevnicima ÿaqenom ocu Marku Petroviãu dajemo še- i drugim dokumentima (matiånim kwigama, stomeseåni pomen u subotu… itd.). svedoåanstvima, diplomama) upisuju prvo imenom pa prezimenom. A redosled moÿe Komentar da bude na osnovu prezimena. Za ovo je potrebno da se malo prome- Reå je o obiåaju koji sledi ogromna ve- ne odgovarajuãi obrasci. Za to je ipak po- ãina evropskih jezika zemaqa i naroda, s trebna inicijativa autoritativnijeg tela, izuzetkom nama bliskih suseda — Maðara, na primer vašeg Odbora. S obzirom na to koji u svome jeziku po vlastitoj tradiciji da neko meni blizak radi na odgovarajuãem åine suprotno, ali se izvan maðarskog je- mestu u Ministarstvu i da moÿe da nešto zika redosled saobraÿava u skladu s obi- takvo pogura, usuðujem se da prognoziram åajima veãine naroda i jezika, bez obzira da bi to prošlo. A verujem da bi za neko- na to da li su posredi veliki ili mali liko godina pomenuta loša navika posta- narodiijezici—uEvropi,SevernojAme- la retka … a i ministarka je lingvista, pa rici, Juÿnoj Americi i Australiji, dok bi imala razumevawa za inicijativu. nemamo podataka kako se postupa u broj- S poštovawem, nim azijskim i afriåkim jezicima. Dragan Blagojeviã Meðutim, kada je reå o kineskom jeziku, u wemu je obiåaj istovetan onome u maðar- Slaÿuãi se sa dr Draganom Blagojevi- skom, ali, kad se kineska imena prenesu u ãem, kome zahvaqujemo na dragocenoj ini- druge jezike, zadrÿava se kineski naåin cijativi, utvrðujemo sledeãi stav, s kojim pisawa, dakle Mao Cedung, Xou Enlaj (ra- ãemo upoznati ne samo ministra prosvete nije Mao Ce Tung, Åu En Laj), Ðijang Ce- i sporta nego, preko dnevnih listova i min itd., gde su Mao, Xou i Ðijang prezi- radijsko-televizijskih kuãa, i najširu jav- mena, a ne imena. nost. Kada je reå o domaãim imenima i pre- zimenima, nama je poznato da se u „Poli- Imena i prezimena ÿena i muškara- tici", u wenim višestraniånim åituqa- ca, domaãa i strana, vaqa u srpskom je- ma, ispravqaju pravopisne i druge greške, ziku govoriti i pisati tako da gotovo leksiåko-stilske i sintaksiåke (ukquåuju- uvek prvo doðe ime pa prezime: Marko ãi i zamenu sati — åasovima, što inaåe Markoviã, Marija Stankoviã, Frawo Si- nije u skladu s Odlukom Odbora br. 1, gde liã, Izet Sarajliã, Elizabet(a) Tejlor, je preporuåena upotreba sati, na åemu je Xon Lenon, Bela Hamvaš, Dagmara Ci- insistirao svojevremeno i sam Vuk Kara- rankijeviå itd. xiã), ali se zadrÿava redosled imena i Izuzetak su telefonski imenici, az- prezimena koji navode stranke, ukquåujuãi buåni katalozi u bibliotekama, platni i nedeklinirana muška prezimena (npr. spiskovi, školski dnevnici i sl., mada u prazniånom broju „Politike", 1—3. maj bi u školskim dnevnicima, da bi se od- 2004. godine, str. DZ, dvaput stoji Rajiåiã negovala vaqana navika, trebalo pisati Vladimira, a jednom, pravilno, Vladimi- prvo ime pa onda prezime, s tim što bi ra Rajiåiãa; Radiã Anki, isto, str. DZ; redosled navoðewa mogao biti i daqe po Babiã Zagorka i Korica Vojna [tj. Vojni, u prezimenu. Kada se navede prvo prezime, dativu], isto, str. D4). treba iza wega staviti zapetu. Premda ovo nije pravopisni, nego sin- U svim drugim situacijama i u svim taksiåko-stilski problem, neãe biti zgo- standardnojeziåkim stilovima trebalo bi reg da se poduka za wegovo rešavawe nave- se drÿati normalnog redosleda — prvo de i u buduãim izdawima Pravopisa srp- ime pa onda prezime. To je neophodno i skoga jezika, makar u Reåniku uz Pravopis, u åituqama dnevnih listova bez obzira tj. da se navede više domaãih i stranih na to kakav je redosled u podnescima oÿa- primera koji bi ukazivali na preskrip- lošãenih porodica, što za sobom povla- tivnu normu, ukquåujuãi i izuzetak od we åi i obavezno deklinirawe muških prezi- kad je posredi govorewe i pisawe kine-

35 skih imena i prezimena, za koje ne vaÿi viãu, Uvaÿeni kolega Radovanoviãu, Ceweni prilagoðavawe. doktore Bogdanoviãu i sl.), mada iza ape- Obaveznost ove norme, pored ostalog, lativa moÿe doãi i ime u poluzvaniånoj obezbeðuje jasno razaznavawe šta je ime a upotrebi. šta prezime, jednako vaÿno i za domaãa i za strana imena. Ako to ne bismo pošto- *** vali, ne bismo npr. znali šta je ime a Predlog ove odluke saåinili su Ivan šta prezime u ovakvim sluåajevima: Miliã Klajn, predsednik Odbora, i Branislav Br- Mišiã, Anka Dutina, Šandor Pal, Xorx boriã, sekretar Odbora. Ona se dostavqa Stjuart, Metju Arnold i sl. ostalim ålanovima Odbora s molbom da u Kad je posredi oslovqavawe, intimnija roku od mesec dana saopšte imaju li pri- komunikacija iskquåuje prezime, a javna ga medaba pa ãe Odluka biti usvojena na pr- podrazumeva, s odgovarajuãim atributima i voj narednoj sednici Komisije br. 7. apelativima (Poštovani gospodine Petro-

Odluka br. 47

BOQE ÃIRILIÅKI I LATINIÅKI našem jeziku prvenstveno grade pomoãu NEGO ÃIRILIÅNI I LATINIÅNI sufiksa -ski, dok oblik na -ni ne donosi nikakvu razliku u znaåewu. Sredinom septembra meseca 2004. godine Odboru za standardizaciju srpskog jezi- Obrazloÿewe ka obratio se dipl. inÿ. Tomislav Radoj- koviã, savetnik u Ministarstvu prosvete Reå je o dilemi izmeðu dva naša najra- i sporta, dopisom sa sledeãim sadrÿajem: sprostrawenija pridevska sufiksa: sufik- „Iako sam po struci elektroinÿewer, sa -an (s nepostojanim a, u odreðenom vidu nastojim da se pravilno izraÿavam i da -ni) i sufiksa -ski (koji ima samo odreðe- poštujem normu srpskog jezika. To od mene ni vid, s alomorfima -åki, -ški, -ki). U zahteva i posao koji sada obavqam u Mi- principu, onaj prvi sluÿi za tvorbu opi- nistarstvu prosvete i sporta. Åesto imam snih prideva (npr. mir-an, radost-an)a dileme u vezi s jeziåkim pitawima pa ih drugi za tvorbu odnosnih (relacionih) pri- rešavam konsultujuãi jeziåke priruånike deva, tj. onih koji izraÿavaju vezu s ime- i jeziåke struåwake. U jednom primeru ostao nicom u osnovi: sportski — koji se odno- sam zbuwen — jer sam dobio razliåite od- si na sport, vojniåki — koji se odnosi na govore na pitawe: Šta je pravilnije — ãi- vojnike i sl. riliåki ili ãiriliåni?! Kao i mnoge podele u jeziku, i ova u Molim vas da mi odgovorite kako da praksi postaje mutna i neodreðena, iz vi- razrešim ubuduãe ta ili sliåna kolebawa še razloga od kojih su najvaÿniji sledeãi: kada je u pitawu upotreba prideva i pri- (a) Odnosni pridevi mogu se graditi i loga na -åki/-åni ili da o tome donesete sa sufiksom -ni, i to u prvom redu oni posebnu odluku." koji nemaju neodreðenog vida na -an, npr. kuãni (koji se odnosi na kuãu), nedeqni, Odgovor drÿavni, trbušni, istoåni i mnogi drugi. (b) Prvobitno odnosni pridevi mogu Likovi ãiriliåki i ãiriliåni (kao i dobiti i opisno znaåewe, npr. junaåki 'ko- likovi latiniåki i latiniåni) u skladu ji se odnosi na junaka" ® 'junaåan, hra- su s pravilima tvorbe reåi u srpskom bar', carski 'koji se odnosi na cara' ® jeziåkom standardu. Meðutim, prednost 'veliåanstven, raskošan', astronomski 'ko- treba dati oblicima ãiriliåki i lati- ji se odnosi na astronome ili astronomi- niåki, buduãi da se odnosni pridevi u ju' ® 'ogroman, neizmeran'.

36 (v) Pridevi stranog porekla kod nas se rotiåan, neuralgiåan, hroniåan, flegmati- najåešãe adaptiraju tako što se stranom åan, apatiåan, paranoiåan, nostalgiåan i pridevskom sufiksu dodaje naš sufiks -an sl. Moÿemo tome dodati i veãinu prideva (-ni), a meðu tim pridevima veãina su od- izvedenih od imenica na -ija, kao melodi- nosni, npr. kolonij-al-an, monet-ar-ni, re- åan, harmoniåan, ironiåan, histeriåan, ener- pres-iv-an, tendenci-oz-an, tip-iå-an itd. giåan, alergiåan, simetriåan, zatim poneke Pošto bi rasprava o svim pridevima izvedene od imenica muškog roda na su- na -an/ni i-ski zahtevala previše pro- glasnik, kao tipiåan, simboliåan, cilin- stora, u daqem izlagawu ograniåiãemo se driåan, feleriåan, a naravno i one od dona prideve sa završetkom -iåan/-iåni od- maãih priloga sa završetkom na -ce: hoti- nosno -iåki. Pri tom pod „završetkom" miåan, d(j)elimiåan, m(j)estimiåan, letimi- podrazumevamo dve moguãnosti: åan, naizmeniåan, nasumiåan, nehotiåan i — Prave sufikse -iåan, -iåni, -iåki ima- dr. mo u reåima kao što je upravo navedeno (¡¡) Samo na -iåki izvode se pridevi od tipiåan, ili u dinastiåki, turistiåki i imenica na -ika (tehniåki, fiziåki, gim- sl., gde je prvi deo (-iå-) nastao fonet- nastiåki, botaniåki, muziåki, fabriåki, kli- skom alternacijom od gråkog sufiksa -ikós, niåki, keramiåki, optiåki itd.). Izuzetno ili odgovarajuãih sufiksa u zapadnoevrop- se javqa poneki opisni na -an, kao pani- skim jezicima, na šta je dodato naše -an åan, liriåan; naspram odnosnog politiåki odnosno -ski. (Samo izuzetno ovakvi su- (koji se odnosi na politiku) imamo opi- fiksi se javqaju u reåima s domaãom osno- sno apolitiåan (koji se ne zanima za po- vom, npr. seb-iåan.) litiku), a pored tradicionalnog gramatiå- — Naprotiv, u primerima kao što su ki (koji se odnosi na gramatiku) u novijoj ãiriliåni i ãiriliåki, ili dvojeziåan, li- lingvistici javili su se opisni termini riåan, parniåni, uskliåni, mornariåki, fi- gramatiåan i negramatiåan, za konstruk- ziåki i sl., sufiks je samo -an/-ni, odno- cije koje jesu, odnosno koje nisu, moguãe sno samo -ski. Segment -iå- u tom sluåaju prema pravilima gramatike datog jezika. ne pripada sufiksu nego osnovi, pri åemu (¡¡¡) Za prideve izvedene od ostalih vr- je glas å nastao od k ili c na kraju osnove sta osnova javqa se i -iåki i-iåan, prema (jezik, lirik-a, mornaric-a itd.). Treba na- tome da li su preteÿno odnosni ili opi- pomenuti da je za mnoge prideve teško od- sni. Od imenica na -ik, recimo, veãinom luåiti da li imaju neodreðeni vid (na -an) su odnosni kao katoliåki, arktiåki, radniå- ili samo odreðeni (na -ni). U tome ni ki, svešteniåki, pesniåki, kowaniåki, prav- leksikografi ne uspevaju uvek da budu do- niåki itd., ali imamo i opisne ciniåan, sledni, o åemu nam svedoåe mnogi parovi skeptiåan, riziåan, bezobliåan,aodprazniå- odrednica u Reåniku Matice srpske (RMS). ki (zabeleÿenog u RMS) obiånije je pra- Tako je u odreðenom vidu dato crnogoriåni, zniåan, što pokazuje da se pored odnosnog ali u neodreðenom b(j)elogoriåan; sferiåni znaåewa 'koji se odnosi na praznik' pro- je dato u odreðenom vidu a cilindriåan u bilo znaåewe 'sveåan, veseo'. Od imenica neodreðenom, iako oba prideva izraÿavaju na -ist(a) po pravilu imamo prideve na oblik geometrijskog tela. -iåki, kao u turistiåki, budistiåki, fa- Što se tiåe odnosa izmeðu -iåan/-iåni šistiåki, biciklistiåki, urbanistiåki, kri- s jedne strane i -iåki s druge, na šta se minalistiåki, humanistiåki, feministiå- svodi pitawe inÿ. Radojkoviãa, moÿemo ki itd., ali tamo gde preovlaðuje opisno razlikovati tri sluåaja. znaåewe javqaju se i dublete na -iåan,za (¡) Samo u obliku na -iåan (-iåni)ja- koje ãemo primere videti niÿe. vqaju se opisni pridevi kao fantasti- Od imenica na -ica gotovo svi pridevi åan, autentiåan, haotiåan, arhaiåan, ka- su odnosni i javqaju se samo u odreðenom rakteristiåan, fotogeniåan, problemati- vidu, ali je sufiks za neke -iåki a za neke åan i sliåni. U jednom radu u åasopisu -iåni. Tako imamo s jedne strane izb(j)e- „Naš jezik" (kw. HH¢¡¡¡, 1990, sv. 4—5, gliåki, podmorniåki, mornariåki, kowiåki, str. 214—233) Irena Grickat posebno je bolniåki, zam(j)eniåki, subotiåki, åukariå- izdvojila podgrupu prideva „sa znaåewem ki, domaãiåki, udoviåki,paikukaviåki i iz oblasti fiziologije, psihologije, pato- udvoriåki, mada su ova dva prideva po zna- loških stawa i sl.", kao rahitiåan, skle- åewu opisna pre nego odnosna. S druge stra-

37 ne imamo porodiåni, graniåni, staniåni, pše- namiåni i drugo. Stvar se još komplikuje niåni, m(j)eniåni, gqiviåni, poslediåni (po- kada se od iste osnove javi i varijanta na sqe-), kugliåni, karliåni itd., uz poneki -ski odnosno -ijski, kao u estetiåki — opisni s neodreðenim vidom, kao bezgra- estetiåan — estetski (sve pod istom od- niåan ili praviåan. (RMS daje i odred- rednicom u RMS) ili alegoriåki — alego- nicu kriviåan, ali samo u neuobiåajenom riåan — alegorijski. Kantov filozofski ter- znaåewu 'nepravedan', dok za pravno znaåe- min kategoriåki imperativ (tako u Enci- we [kao u kriviåni zakonik i sl.] napomi- klopediji Prosvete i u reånicima stra- we da ima samo odreðeni vid.) nih reåi) u RMS je zabeleÿen kao katego- Najzad, ima i sluåajeva gde se od jedne riåni, kategoriåki ili kategorijski impe- iste osnove pridev izvodi i pomoãu su- rativ. fiksa -iåki i pomoãu -iåni odnosno -iåan. Ovakva dvojstva i trojstva neizbeÿna su Negde razlika u sufiksima podrazumeva raz- u jeziku, s obzirom na razliåite puteve liku izmeðu odnosnog i opisnog prideva, npr. logiåki (koji se odnosi na logiku) — dolaska reåi i wihove meðusobne uticaje, logiåan (koji nuÿno proizlazi iz neåega), ali je oåigledno da ne obavqaju nikakvu etiåki (koji se odnosi na etiku) — etiåan korisnufunkcijukadanisupovezanasraz- (moralan, åestit), akustiåki (koji se od- likom u znaåewu niti u pridevskom vidu. nosi na akustiku) — akustiåan (koji dobro Jezik nastoji, koliko je moguãe, da ih eli- prima i prenosi zvuk), statiåki (koji se miniše. Vidimo to kada u RMS naðemo odnosi na statiku) — statiåan (nepokre- odrednice kao kukaviåan, fiziåan, muzi- tan, koji se ne mewa), realistiåki (koji åan, mehaniåan, kosmiåan, nacionalistiåan, pripada realizmu) — realistiåan (koji re- teroristiåan, obliåni, fabriåni, matema- alno gleda na stvari) itd. Pridev jeziåki tiåni, monarhiåni i sliåne, koje su delom odnosi se na jezik (govor), a jeziåni (osim potvrðene kod starijih pisaca, ali su da- u hrvatskom) na jezik kao organ. nas napuštene za qubav oblika na -iåki. Takva opozicija, meðutim, nije nikada Sliåno tome ali obrnuto, I. Grickat je dosledno sprovedena. Irena Grickat u po- konstatovala (nav. d., str. 221) da „neobiå- menutom radu (str. 220) istiåe da bi se no deluju" pridevi ironiåki, klasiåki, ko- prema znaåewu moglo oåekivati da uz laiå- miåki, paniåki, plastiåki, romantiåki, tra- ki i stoiåki postoje i opisni pridevi giåki, histeriåki i drugi koje je našla u *laiåan i*stoiåan, ali takvih nema. Na Matešiãevom obratnom reåniku, a umesto istom mestu ona navodi niz primera „kod kojih su danas ostali u upotrebi samo ob- kojih se ne zapaÿa, ili se tek u neznatnoj lici na -iåan. meri zapaÿa, razlika u znaåewima izmeðu izvedenica na -iåki … i na -iå(a)n". Ta- Vraãajuãi se na pitawe od koga smo kvi su parovi apodiktiåki — apodikti- zapoåeli ovo razmatrawe, moramo reãi åan, eklektiåki — eklektiåan, jeretiåki da RMS daje samo oblike ãiriliåki (s — jeretiåan, metaforiåki — metafori- dva akcenta) i latiniåki, a jednako je i åan, skeptiåki — skeptiåan, toksiåki — u Pravopisnom reåniku iz 1960. U prak- toksiåan, fanatiåki — fanatiåan, herme- si, meðutim, bar su isto toliko uobiåa- tiåki — hermetiåan, hidrauliåki — hidra- jeniiobliciãiriliåni (ãiriliåni tekst, uliåan, humoristiåki — humoristiåan, ego- ãiriliåno izdawe, ãiriliåna verzija isl.) istiåki — egoistiåan, optimistiåki — op- odnosno latiniåni. Buduãi da su oba pri- timistiåan, pesimistiåki — pesimisti- deva nesumwivo odnosna a ne opisna (ne åan i mnogi drugi. postoji oblik na -iåan, ne moÿe se reãi Wima moÿemo dodati istoznaåne paro- *Ovo izdawe je vrlo ãiriliåno i sl.), ja- ve na -iåki i-iåni (bez neodreðenog vida). sno je da i ovi parovi spadaju u red is- RMS daje pod zajedniåkom odrednicom, ili toznaånih, nefunkcionalnih dubleta ti- upuãujuãi znakom jednakosti s jedne odred- pa vodeniåki = vodeniåni. Otuda zakqu- nice na drugu, vodeniåki i vodeniåni, vodo- åak da su oba oblika prihvatqiva, ali niåki i vodoniåni, åiweniåki i åiweniåni, da prednost treba dati sufiksu -iåki,s reåeniåki i reåeniåni, zam(j)eniåki i za- obzirom na wegovu primarnu funkciju m(j)eniåni, parniåki i parniåni, heraldiåki graðewa odnosnih prideva. i heraldiåni, termodinamiåki i termodi-

38 *** odluke br. 47, koji ãe biti uvršten u dnevni red osme godišwe sednice Odbora pla- Nacrt odluke br. 47 pripremio je Ivan nirane za sredinu februara meseca 2004. Klajn, predsednik Odbora, i on je, s ma- godine. wim doterivawem, prihvaãen kao predlog

Odluka br. 48

NE VIDIMO RAZLOGA ZA LATINICU ono svakako posredniåko ÿarište svih triju evropskih pisama, nije napustila Uvodne napomene svoju helenicu, tromilenijumsko pismo gråkog jezika (gråkih jezika, staroga i no- Zahvalni smo Narodnoj kwizi što je vog). prihvatila našu redakciju poznatog upo- zorewa koje se tiåe autorskog prava (Ova publikacija […] ne sme se umnoÿavati i Komentar nekih aspekata revije preštampavati niti prenositi […] bez odo- Klub åitalaca brewa izdavaåa). Naše upozorewe i naša redakcija te znaåajne poruke sadrÿani su u Ålanovi Odbora, ukquåujuãi i one koji našem dopisu br. 7 od 4. februara 2004. su ålanovi Komisije br. 7 (za odnose s jav- godine. Umesto dopisom, Narodnoj kwizi nošãu i rešavawe neodloÿnih pitawa), Odbor se ovog puta obraãa s Odlukom br. imali su prilike da listaju reviju Klub åi- 48, åiji je predmet komentar nekih aspeka- talaca, koja se besplatno dostavqa ålano- ta serijske publikacije tog izdavaåa pod vima Kluba. naslovom Klub åitalaca, koja povremeno do- Pred oåima nam se našao posledwi tro- speva u ruke pojedinih ålanova Odbora. broj publikacije 4/2004 (oktobar-novembar- Pre nego što prokomentarišemo neke -decembar). Revija je dragocena jer donosi aspekte revije Klub åitalaca, izdvajamo deo niz informacija o kwigama koje objavquje pripremqenog teksta kojem smo dali na- ili ih je objavila Narodna kwiga — Alfa, slov Oåekivawe i upozorewe. najveãi izdavaå na govornom prostoru srpskog jezika. Strogo uzev, azbuåno ponašawe Narod- Oåekivawe i upozorewe ne kwige nije protivustavno (u Ustavu Sr- bije iz 1990. godine i daqe stoji srpskohr- Odbor oåekuje da ãe Narodna kwiga vatski jezik, mada je Zakonom o sluÿbenoj prihvatiti naše upozorewe da nema smi- upotrebi jezika i pisama iz 1991. godine sla istrajavati ne samo na tome da svi data izriåita prednost nazivu srpski jezik propratni tekstovi revije budu na lati- i wegovom ãiriliåkom pismu). Reå je o nici nego da se i veãina kwiga koje ob- ålanu 1. Osnovnih odredaba Zakona:„URe- javquje ovaj eminentni izdavaå štampa publici Srbiji u sluÿbenoj upotrebi je na latinici. Imali smo prilike da se srpskohrvatski jezik, koji se, kada pred- odlukama Odbora br. 18, br. 20 i br. 26 stavqa srpski jeziåki izraz, ekavski ili odredimo prema prekomernoj latiniza- ijekavski, naziva i srpskim jezikom (u da- ciji govornog prostora srpskog jezika na- qem tekstu: srpski jezik)." Reå je i o åla- lazeãi da se wome poriåe hiqadugodi- nu 2: „U Republici Srbiji u sluÿbenoj je šwa tradicija srpske jeziåke kulture, što upotrebi ãiriliåko pismo, a latiniåko pi- se ne zbiva ni u jednoj zemqi evropskog smo na naåin utvrðen ovim zakonom." Iz (zapravo slovenskog) istoka. Uostalom, ålanova 8, 9. i 10. Zakona, koji je još na ni Gråka, koja je ako ne rodno mesto a snazi, vidqivo je, zapravo, da se sluÿbena

39 upotreba latiniåkog pisma, kako glasi i izvan wega, koji ãe odbiti srpsku kwigu naslov poglavqa ¡¡ Zakona, odnosi na Hr- zato što je štampana ãirilicom. Ako ima vate i Muslimane (tada, 1991, još neime- i takvih, i koliko ih ima, ne treba nego- novane nekonfesionalnim nazivom — Bo- vati wihovu odbojnost prema ãirilici ne- šwaci), åije primarno pismo jeste lati- go kvalitetom kwige uticati na to da se ta nica, a iz ålana 1. Zakona vidi se da se odbojnost ublaÿi i odstrani. wima ne nameãe srpski jeziåki izraz,asled- Dostavqajuãi Narodnoj kwizi — Alfi stveno tome ni naziv srpski jezik. ranije donete odluke Odbora br. 18, 20 i Osim toga, svi ustavni projekti koji su 26, koje upotpuwavaju našu argumentaciju, izišli u javnost posledwih godina polaze Odbor se nada da ãe za wih kao i za argu- od toga da je srpski jezik nacionalni slu- mente iznete u ovoj kwizi, ovaj izdavaå, ÿbeni jezik, a ãirilica — wegovo matiå- drugi izdavaåi i šira javnost imati razu- no pismo. I nezavisno od ustava i zakona, mevawa. koji se mogu mewati i naboqe i nagore, *** trebalo bi da ustanove kulture (a Narodna kwiga — Alfa, makar bila preduzeãe koje Nacrt ove odluke Odbora pripremio je sledi trÿišne izazove, jeste i ustanova wegov sekretar Branislav Brboriã. Nacrt kulture) slede i kulturnu tradiciju naro- je s mawim doterivawem prihvaãen na tre- da kojem se prvenstveno obraãaju. Naravno, ãoj ovogodišwoj sednici Komisije br. 7, kwige i druge publikacije koje proizvodi odrÿanoj 14. decembra 2004. godine. Nacrt Narodna kwiga razlivaju se i preko srp- je tako postao predlog, koji ãe biti uvr- skih kulturnih meða, ali, po našem sazna- šten u dnevni red osme godišwe sedni- wu, malo je onih što znaju i razumeju srp- ce Odbora, planirane za sredinu februara ski jezik, i na prostoru bivše SFRJ i 2005. godine.

Odluka br. 49

SITNICE JEZIKOSLOVNE TAKOÐE tivnom lako moÿe doãi do zabune ili bar JE POŸEQNO STANDARDIZOVATI usporenog razumevawa pri komunikaciji. Još mawe sumwam da bi takva pravila trebalo Odboru za standardizaciju srpskog jezi- uvesti ako ih nema. ka obratio se, još krajem marta 2004. godi- Kada åujete kako drugi izgovaraju broj vašeg vlastitog telefona ili kad taj broj ne, Dragoslav Graoåankiã, ålan Komisije ugledate zapisan na naåin u kojem je grupi- br. 8 (za standarni jezik u školstvu, admi- sawe cifara drugaåije od onog koji vi pri- nistraciji, izdavaštvu i javnim glasili- mewujete, moÿe se dogoditi da ni svoj tele- ma) pismom sledeãeg sadrÿaja: fonski broj (odmah) ne prepoznate. Moguãe su kombinacije: „Poštovani ålanovi Odbora, 1) 2-6-2-2-9-7-5, Dostavqam vam predlog za standardiza- 2) 26-22-975, ciju åitawa, izgovarawa i zapisivawa (tele- 3) 262-297-5 i fonskih) brojeva na srpskom jeziku. 4) ostale. Ispisujem ove redove u odsustvu znawa Åini se da bi od sadašwe razdešeno- da je nešto od onog što ãu ovde reãi veã sti, tj. proizvoqnog razdeqivawa pri za- regulisano — kakvim srpskim telefonskim pisivawu, izgovarawu i åitawu telefon- pravilnikom, svetskim standardom ili ko- skih brojeva na srpskom jeziku, boqa bila jim globalnim kodom. — standardizacija ove materije radi kvali- Najåešãi brojevi koje åita, izgovara ili tetnije (brÿe i pouzdanije) komunikacije. zapisuje proseåan graðanin ili govorilac Ovo pitawe (i wegovo regulisawe) mo- srpskog jezika jesu moÿda telefonski broje- ÿe podstaãi i neka druga pitawa: ona, još vi. Liåno ne sumwam u potrebu da za ove sitnija, „telefonska", npr. da li koristi- radwe postoje pravila, standardi, jer u proti crticu ili crtu pri zapisivawu cifar-

40 skih segmenata, pa i ona koja se tiåu op- tici" i poštanskim imenicima. Radili šteg zapisivawa brojeva pismom, gde pogo- smotonekolikomesecipasmoizvelisle- tovu nije poÿeqno da standard bude dvozna- deãe zakquåke. åan s obzirom na matematiåku osobinu broja da mu i najmawa promena pri ispisu, i to ne samo cifarskom nego i „slovnom", Zakquåci moÿe nesluãeno izmeniti sadrÿinu. Uzmi- mo kao primer — grub nesklad izmeðu srp- 1. Telefonski brojevi mawi od troci- skog pravopisnog standarda i (prinudnog, frenih retki su bilo kao lokali u mawim zapravo represivnog) „standarda" u opšte- novåanom saobraãaju (bankarstvo, poštan- firmama ili dvocifreni brojevi u posto- ski saobraãaj i sl.) pri ispisivawu broje- jeãem poštanskom saobraãaju. Oni se pi- va (tj. novåanih iznosa) pismom, reåima, tj. šu i izgovaraju jednako i jednodelno: 0 (nu- slovima, kako te institucije vele, odnosno la), 7 (sedam), 9 (devet). Obiåno sluÿe za kako pismeno upozoravaju, zapravo prisi- izlaz iz lokalne mreÿe u gradsku. Dvoci- qavaju, na spojeno pisawe — protivno va- freni i trocifreni brojevi obiåno slu- ÿeãem srpskom jeziåkom standardu! ÿe kao lokali u mawim firmama i kao na- Moramo li veã duÿe od veka ÿrtvovati roåito vaÿni telefoni u Beogradu i dru- srpski jeziåki standard da bismo smawili gim veãim gradovima. Na primer, u Beo- opasnost od kriminala!? — vaqa upitati i gradu imamo: 92 (devet-dva), deÿurna slu- zaåuditi se istovremeno. ÿba SUP-a; 93 (devet-tri), vatrogasci Be- Iako se ovo pitawe pokreãe moÿda u ograda; 94 (devet-åetiri), hitna pomoã;95 zadwi åas, pa sve liåi na šalu u kojoj aspi- (devet-pet), taåno vreme; i 96 (devet-šest), rin treba što pre popiti jer glavoboqa telegrami. samo što nije minula (moÿda uskoro ništa neãemo morati ni odvojeno ni zajedno pi- 2. Trocifreni i åetvorocifreni bro- sati kad poÿelimo da uåestvujemo u nov- jevi, opet u poštanskom saobraãaju i lo- åanom saobraãaju), — trebalo bi da Odbor kalnim vezama, pišu se zajedno u Politi- interveniše pre nego što nas prognozira- kinoj rubrici VAŸNI TELEFONI i u ni (elektronski, digitalni) napredak za- poštanskim imenicima: 977 (devet-sedam- skoåi. To je utoliko potrebnije ukoliko ima -sedam), prijava smetwi na telefonskim ve- sasvim jednostavnih grafijskih rešewa ko- zama; 901 (devet-nula-jedan), meðunarodni razja, bez narušavawa srpskog jeziåkog stan- govori; 988 (devet-osam-osam), brojevi pret- darda i wegovog dostojanstva, mogu odrÿa- platnika; 9811 (devet-osam-jedan-jedan), bu- ti postojeãi preventivno-bezbednosni ni- ðewe; 9860 (devet-osam-šest-nula), Vojna po- vo zaštite neelektronskog ispisa u sada- šwem novåanom saobraãaju." licija; 9823 (devet-osam-dva-tri), meteoro- loški podaci; 9822 (devet-osam-dva-dva), cr- kveni kalendar; 9844 (devet-osam-åetiri-åe- Uvodne napomene tiri), loto i sportska prognoza; 9862 (devet-osam-šest-dva), humanitarni telefon. Kolega Dragoslav Graoåankiã javqa se Nama se i osobama koje smo anketirali, Odboru s uverewem da ima smisla standar- ipak, åini da bi åetvorocifrene brojeve dizovati i sitnice jezikoslovne s kojima trebalo pisati s crticom izmeðu prvih i se susreãemo u svakodnevnom ÿivotu. To potowih dveju brojki, jer na to upuãuje i uverewe zasluÿuje podršku Odbora. „podeqeni" izgovor posle prvih dveju. U U ovom sluåaju posredi su dve stvari: tome, åini se, malo se qudi koleba, bez 1)Kakoåitatiipisatitelefonskebro- obzira na to što su se i „Politika" i jeve, kako ih „deliti" i „spajati" da bi se Pošta opredelile za pisawe bez crtice. lakše pamtili i prepoznavali? i 3. Petocifrenih brojeva u Beogradu vi- 2) Kako zapisivati brojne vrednosti i še nema, ali ih ima u drugim gradovima: pismom kad se to traÿi u bankama i po- 018/51-026 (nula-jedan-osam-pet-jedan-nula- štama? -dva-šest) ili 021/59-623 (nula-dva-jedan- -pet-devet-šest-dva-tri). U pisawu gotovo Da bismo na ova pitawa odgovorili, nema kolebawa, åak ni oko pisawa kose izvršili smo malu anketu s prijateqima, crte posle pozivnog broja za grad, s tim na poslu i izvan wega a proverili smo i što „Politika" stavqa crticu posle pr- kako se pišu telefonski brojevi u „Poli- vih dvaju brojeva, kao i osobe koje smo mi

41 anketirali, a Pošta ne stavqa crticu ne- platnik), 991/708/48-44-757 (SAD, Åikago, go pravi pauzu posle prvih dvaju brojeva. pretplatnik) itd. 4. Šestocifrene brojeve svi pišu i 7. Nema kolebawa u pogledu pisawa cr- pisali bi s crticom posle prve tri ci- tice izmeðu grupisanih brojki, a ne crte. fre, što åini i „Politika": 064-789 (nu- Mada to nije izriåito regulisano u Pra- la-šest-åetiri-sedam-osam-devet), Mobil- vopisu srpskoga jezika (a moglo bi biti!), na telefonija Srbije — korisniåki servis; pisawe crtice sledi analogiju, jer se po- 649-467 (šest-åetiri-devet-åetiri-šest-se- lusloÿenice pišu sa crticom (spomen-plo- dam), Centar za neuroze i graniåna stawa åa, crno-ÿut za dve odvojene boje, crve- itd. no-plavo-belo srpsko je zacelo i sl.), kao 5. Pri åitawu i pisawu sedmocifre- što se i reåi razdvajaju na slogove pomoãu nih brojeva ima najviše kolebawa, i u Po- crtice (npr. la-sta-vi-ca, ÿe-nid-be-ni i litikinoj rubrici i inaåe, dok se u Po- sl.) i kao što se razliåiti oblici iste šti ne piše crtica nego se, posle prve reåi kad se navode zajedno pišu s crticom åetiri brojke, pravi mawi razmak, ali oso- (budem-budeš-bude-budemo-budete-budu). Jed- be koje smo mi anketirali golemom veãi- nostavno, razloga za crtu nema, a crtica nom pisali bi dve crte, prvu izmeðu pr- je, i inaåe, dostupnija na kompjuterima. vih dveju i drugih dveju brojki, a drugu po- 8. Åini se da spojeno slovno pisawe sle drugih dveju brojki, ispred potowih brojeva u bankarstvu: 7.816 (sedamhiqada- triju. U „Politici" preovladava treãi obra- osamstošesnaest), 29.455 (dvadesetdevethi- zac: 3618-444, 3617-777 i sl. kod taksi pre- qadaåetiristotinepedesetipet) 5.782.655 duzeãa, dok u poštanskim imenicima re- (petmilionasedamstoosamdesetdvehiqade- dovno stoji jedna crtica ili mawi razmak, šeststopedesetpet)višenijeobavezno.Ni- posle prvih åetiriju, odnosno pre posled- ti je bilo niti ima opravdanog razloga za wih triju brojki. kršewe pravopisne norme, koja propisuje Mi se opredequjemo za pisawe dveju cr- i odvojeno i spojeno pisawe, zavisno od ta (36-18-444, 36-17-777, s izgovorom svake veliåine broja (600 — šeststo ili šest brojke ponaosob, uz mawi zastanak onde gde stotina; 990 — devetsto devedeset ili de- se pišu crtice), uvereni da bi to prihva- vet stotina devedeset;5.800—pet hiqada tile i „Politika" i Pošta, kojima ãemo osamsto ili pet hiqada osam stotina) itd. se obratiti ako ovaj predlog bude prihva- ãen. *** 6. Po istom obrascu pisaãe se i pred- Nacrt odluke br. 49 pripremili su Bra- brojevi za ulazak u mreÿu drugog grada ili nislav Brboriã, sekretar Odbora, Radojko druge drÿave. Tako, na primer, pisaãemo Gaåeviã, sekretar Komisije br. 8, i Jovan na sledeãi naåin ove brojeve: 018/530-923 Vuksanoviã, sekretar Komisije br. 4. Tekst (Niš), 021/583-681 (Novi Sad), 99-387/51/ nacrta je doteran na treãoj sednici Komi- 465-140 (BiH, Bawa Luka, pretplatnik), 99- sije br. 7, odrÿanoj 14. decembra 2004. go- -38/61/43-80-109 (Slovenija, Qubqana, pret- dine.

Odluka br. 50

BOQE JE REÃI DODATNA VREDNOST „Molim vas da mi razjasnite jednu di- lemu, u koju sam 'zapao' nakon donošewa Uvodne napomene jednog od najvaÿnijih zakona u nas u posledwe vreme. Odboru za standardizaciju srpskog jezi- Reå je o uvoðewu 'Poreza na dodatnu ka, krajem septembra 2004. godine, obratio vrednost', koji pola naših medija naziva se Jugoslav Peroviã, novinar Tanjuga, do- 'Porez na dodatu vrednost', kako je obja- pisom sledeãe sadrÿine: vqeno i u Sluÿbenom glasniku.

42 Meðutim, na sajtu Ministarstva finan- nom, dok bi sintagma dodata vrednost,od- sija Srbije piše 'Porez na dodatnu vred- nosno porez na dodatu vrednost, vukla k nost', što i ja smatram da je ispravno, ali tome da vaqa precizirati åemu je vrednost polovina mojih kolega novinara misli i dodata. piše drukåije. Obavili smo razgovor i u Ministar- Smatram da je pojavu ovakvih i sliånih stvu finansija i u Republiåkom sekreta- dilema potrebno hitno rešiti, kako se ne rijatu za zakonodavstvo. I wima je u uhu bi, eventualno, 'odomaãio' pogrešan ter- pridev dodatni, odnosno dodatna. Podse- min, jer se on kasnije znatno teÿe ispra- vqa. tili smo i jedne i druge na to da je Odbor Unapred zahvaqujem i molim za brzo re- svojevremeno, još u avgustu 1998, odgovara- agovawe." juãi na pitawe ZOIL „Dunava" u vezi s nedoumicom oko akcionarskog/deoniåarskog/ deoniåkog društva, doneo (u Odluci br. 3) Reagovawe Odbora preporuku da se da prednost deoniåarskom društvu. Naime, smatralo se da je sintag- U Komisiji br. 7 konsultovali smo se ma deoniåarsko društvo najboqerešewesto- telefonom a konsultovali smo još neke ga što je stilski opravdanije uzeti preve- kolege u Odboru. Svima je u uhu pridev do- denicu deoniåar/dioniåar nego pozajmqeni- datni (verovatno samo s odreðenim vidom, cu akcionar, dok je izmeðu kraãeg deoniå- koji je u ÿenskom i sredwem rodu, ako se ko/dioniåko iduÿegoblikadeoniåarsko/dio- zanemari naglasak, istovetan s odreðenim), niåarsko boqi duÿi oblik, jer se, ipak, i svi smatraju da je za termin boqe iza- udruÿuju qudi, vlasnici deonica, a ne sa- brati sintagmu porez na dodatnu vrednost. me deonice/dionice. I u drugim sintagmama åuje se samo do- U svakom sluåaju, sintagma koja oliåava datni (dodatne teškoãe, dodatni proble- termin treba da bude ustaqena i, ako je mi, dodatna buka itd.), a u obrazloÿewu moguãe, jednoznaåna. Prema tome, bez ob- predloga mnogih zakona åesto se kaÿe da za zira na to što je sintagma porez na dodatu wihovo sprovoðewe nisu potrebna dodat- vrednost moguãi prevod engleske sintagme na sredstva u buxetu Republike Srbije. U value added tax (gde je added particip, s naåelu je boqi „åist" pridev (izveden, u osnovnim znaåewem dodat[i/a/o]), u srp- ovom sluåaju, pomoãu sufiksa -an/-ni)ne- skom je boqe reãi dodatni, dakle boqe je go trpni pridev upotrebqen atributivno, ustaliti sintagmu porez na dodatnu vred- osim ako ne postoje razlozi za uspostavqa- nost nego sintagmu porez na dodatu vred- we semantiåke razlike, kakva npr. postoji nost. izmeðu prideva radan i radni ili prideva *** smrtan i smrtni (Radni åovek nije morao biti radan iako se tako zvao; Svaki je åo- Na ovu molbu novinara Jugoslava Pero- vek smrtan i svaki moÿe napraviti smrt- viãa najpre je odgovoreno dopisom br. 17 ni greh). U naåelu, takoðe, trpni pridev — Komisije br. 7, a na treãoj sednici Komi- mada ni to nije obavezno — traÿi vezu s sije odluåeno je da se sadrÿaj tog odgovo- kim ili s åim. ra predloÿi Odboru, na wegovoj godišwoj U konkretnom sluåaju, nije, razume se, sednici koja se planira sredinom februa- nepravilno ni jedno ni drugo, ali nam se ra 2005. godine, da taj odgovor usvoji kao sintagma dodatna vrednost åini mawe upit- odluku Odbora br. 50.

43 Odluka br. 51

PRIDEV NEMATERIJALAN NIJE kulturnom nasleðu prevodile kod nas po- PODESAN ZA PREVOÐEWE TAKO moãu ekvivalenta za engleski pridev intan- VAŸNIH SINTAGMI gible — neopipqiv (dakle neopipqivo nasle- ðe åoveåanstva i sl.) mada su i meðu kon- Uvodne napomene sultovanim lingvistima spomiwani mogu- ãi pridevi netvaran i onotvaran (potowi Odboru za standardizaciju srpskog jezi- skrojen po modelu veã postojeãih pride- ka obratio se, 1. septembra 2004. godine, va onostran i ovostran, uz sugestiju da bi Andrej Vujnoviã, predsednik Muzejskog dru- onotvaran sadrÿao ne baš prozirno zna- štva Srbije, dopisom sledeãe sadrÿine: åewe „koji stoji s one strane tvari" kao što pridev onostran znaåi „koji stoji s „Na struånom skupu odrÿanom u Etno- one strane ovog sveta", „koji nije pristu- grafskom muzeju u Beogradu, povodom Meðu- paåan åulima"). narodnog dana Muzeja, 18. i 19. maja 2004. Pošto je u naåelu boqa domaãa (= slo- godine, pokrenuto je, izmeðu ostalog, i pi- venska, srpska) reå kad se veã ima (a u srp- tawe odgovarajuãeg termina za onaj deo kul- skome jeziku, zaista, i u filozofskoj i u turnog nasleða koji se do sada nazivao du- hrišãanskoj terminologiji postoji pridev hovna baština, nematerijalna baština, netvaran, izveden od imenice tvar, koja je materijalna kulturna dobra i sl. Na anglo- kao osnovna morfema oploðena u mnogo- saksonskom govornom podruåju koristi se brojnim reåima, kao što su zatvarati, otva- pridev , npr. intangible the intangible heritage rati, stvarati, pretvarati, ukquåujuãi i of humanity, prevoðeno obiåno sintagmom nematerijalno nasleðe åoveåanstva. svakodnevni pridev stvaran i od wega iz- Na navedenom skupu izraÿeno je mišqe- vedene druge reåi, ali i glagolske imeni- we da tako vaÿnu terminološku sintagmu ce zatvarawe, otvarawe i sl., ali i mno- u srpskom jeziku ne bi trebalo obeleÿiti štvo potvrda prideva neopipqiv u razli- negativnim, odriånim, pridevom, koji po- åitim sintagmama), — ne vidimo zašto bi åiwe prefiksom ne. intangible bilo dobro u engleskom, a neopi- Obraãamo se Odboru s molbom da da svo- pqiv loše u srpskom, niti pak zašto bije struåno mišqewe o tome kako bi najpri- smo izbegavali tvar kao povremeni prevod kladnije bilo terminološki oznaåavati ovu za imenicu materija i izvedenice tvaran, vrstu kulturnog nasleða." tvarnost i druge. Kad je reå o pridevu neopipqiv, nije bitno što je on odriåan jer takvi pridevi ulaze u sastav termino- Reagovawe Odbora loških sintagmi (npr. nepostojano a).

Konsultujuãi se u Komisiji za odnose s Bitno je, meðutim, ovo: kada se tuði- javnošãu i rešavawe neodloÿnih pitawa ca moÿe prevesti, treba je prevesti, i (Kom. br. 7) Odbora za standardizaciju srp- treba, u naåelu, aktivirati potencijale skog jezika pa i izvan we, zakquåili smo (= oÿiviti, makar zapretane, moãi) vlada pridev nematerijalni zaista nije sre- stitog jezika i ne podavati se tvorbenoj ãan prevod za engleski pridev intangible = lewosti (ijek. lijenosti), koja se oprav- neopipqiv (koji se razlikuje od prideva un- dava starom floskulom o narodu (Åega touchable = nedodirqiv, u nas prevoðen i nema u narodu, ne sme se naãi ni u kwi- kao nesalomqiv u svojevremeno emitovanoj ÿevnom jeziku). Naime, i kwiÿevni i seriji The Untouchables). I u engleskom po- standardni jezik (i kad znaåe isto i kad stoji reå non-material, ali nema sintagme ne znaåe sasvim isto) odavno su osamo- the non-material heritage of humanity nego sa- staqene tvorevine, koje se uvek mogu na- dahwivati izvornim narodnim govorimo the intangible heritage of humanity. Kako je reå o vaÿnom pojmu meðunarod- ma, ali je pravo i pisaca svih struka i nog karaktera, mislimo da bi sreãnije re- jezikoslovaca da tvore (prave, stvaraju) šewe bilo ako bi se engleske sintagme u nove reåi kad se ukaÿe potreba da se nov kojima se govori o kulturnim dobrima i pojam „pokrije" odgovarajuãom reåi.

44 U konkretnom sluåaju, biãe da je ipak baština i kulturna dobra koji su opi- ponajboqe prihvatiti doslovni prevod en- pqivi, kao što postoje i pokretna i ne- gleskog prideva srpskim neopipqiv(a/o),ko- pokretna kulturna dobra,kojasu,bašza- ji je sasvim razumqiv, bez obzira na to da to što su pokretna ili nepokretna, i li je uvek moguãe razluåiti je li štogod vidqiva i opipqiva, raznim åulima — konkretno ili apstraktno, opipqivo ili dostupna. neopipqivo, stvarno i tvarno, odnosno ne- stvarno ili netvarno, duhovno i „neduhov- *** no". Pridev duhovni, koji se katkad javqa u prevoðewu ovih pojmova, ima znaåewe koje Na ovu molbu predsednika Muzejskog dru- se obiåno vezuje za religijsku sferu, što štva Srbije najpre je odgovoreno dopisom vredi i za izvedenicu duhovnost, koja se br. 15 Komisije br. 7, 12. oktobra 2004. go- uåestalo javqa posledwih godina uz odgo- dine, a na treãoj sednici Komisije, odr- varajuãu terminologizaciju i uÿih i ši- ÿanoj 14. decembra 2004. godine, odluåeno rih sintagmatskih sklopova. je da se sadrÿaj tog odgovora pretoåi u predlog odluke, koji bi na godišwoj sed- Prema tome, sintagme neopipqiva ba- nici Odbora, koja se planira sredinom fe- ština åoveåanstva i neopipqivo kultur- bruara meseca 2005. godine, postao odluka no dobro, makar bile previše prozraåne, Odbora br. 51. same po sebi ukazuju na to da postoje i

45 DOKUMENTI UDRUŸEWA ZA ZAŠTITU ÃIRILICE SRPSKOG JEZIKA „ÃIRILICA"

Zakquåak uåesnika meðunarodnog 1. Srpska ãirilica svedena je danas na simpozijuma „Današwi poloÿaj pisma celom podruåju srpskog jezika, naroåito u srpskoga jezika i kako (sa)åuvati ãirilicu javnoj upotrebi, na zanemarqiv procenat, u srpskom narodu i wegovom jeziku", uz oåigledne pokazateqe da ãe se weno smi- odrÿanog 30. juna 2005. g. u Matici šqeno i organizovano zatirawe nastaviti. srpskoj u Novom Sadu 2. Potpuno neodgovorna i nebriÿna vlast u sprovoðewu ustavnih i zakonskih reše- Uåesnici Meðunarodnog simpozijuma wa o upotrebi pisma u srpskom jeziku i „Današwi poloÿaj pisma srpskog jezika i nejedinstvo lingvista u vezi sa struånim kako (sa)åuvati ãirilicu u srpskom naro- rešewem pitawa pisma — osnovni su uzro- du i wegovom jeziku", odrÿanog 30. juna ci današweg najubrzanijeg pogubnog izgo- 2005. u Matici srpskoj u Novom Sadu pod na ãirilice iz srpskog jezika. pokroviteqstvom Ministarstva kulture Sr- 3. Uz dosadašwi odnos drÿavnih in- bije, Pokrajinskog sekretarijata za obra- stitucija — pre svega ministarstava pro- zovawe i kulturu APV, Gradskog sekreta- svete — prema srpskom pismu na celom rijata za obrazovawe u Novom Sadu, Grad- podruåju sluÿbenog srpskog jezika, više je skog sekretarijata Beograda za kulturu i nego oåigledno da se ãirilica meðu Srbi- Skupštine opštine Vrbasa, a u organiza- ma, kao wihovo milenijumsko pismo u sva- ciji Udruÿewa za zaštitu ãirilice „Ãi- kodnevnoj upotrebi, i pored vaÿeãih po- rilica", posle celodnevne rasprave i kom- voqnih ustavnih i zakonskih rešewa, ne- promisa, jednoglasno su doneli Zakquåak:* ãe moãi (sa)åuvati.

* Sadrÿaj Zakquåka jednoglasno su podrÿali uåesni- ci simpozijuma: prof. dr Drago Ãupiã (Beograd), dr Sr- bislav Bukumiroviã (Beograd), prof. dr Miloš Kovaåe- viã (Filološki fakultet, Beograd), prof. dr Predrag Pi- per (Filološki fakultet, Beograd; na vreme je poslao iz- dan Todorov (Beograd), dr Ivan Åarota (Filološki fa- lagawe, a spreåen je bio da liåno izloÿi svoja gledišta, kultet,Minsk,Belorusija),drAleksandrGronski(Insti- ali je uåestvovao sa svim ostalim uåesnicima u prethod- tut za parlamentarizam i preduzetništvo, Minsk, Beloru- nom sastavqawu i usaglašavawu Predloga zakquåka), dipl. sija), dipl. inÿ. Nemawa Vidiã (Kalenderovci, Republi- inÿ. Vladimir Lepojeviã (poverenik „Ãirilice" za Beo- ka Srpska), Divna Bijeliã (Novi Sad), Radiša Daåiã (stu- grad), dr Bogdan L. Dabiã (Institut za srpski jezik SANU, dent, Kosovska Mitrovica), Stanko Maziã (Smederevo), Beograd), Dragoqub Zbiqiã (Novi Sad), dr Zoran Milo- Vladimir Cvijin Spremo (Kaã), Ðorðe Panzaloviã (Ptuj, ševiã (Filozofski fakultet, Istoåno Sarajevo), dr Svje- Slovenija) — zamolili su organizatora ovog meðunarodnog tlana Rzjanova (viši nauåni saradnik, Permska filijala skupa Udruÿewe za zaštitu ãirilice srpskog jezika „Ãi- Instituta filozofije i prava Uralskog odeqewa Ruske rilica" da ovaj zakquåak dostavi odgovarajuãim drÿavnim akademije nauka Perm, Ruska Federacija), dr Drago Teša- organima, poåev od skupština republika i vlada u kojima noviã (Filozofski fakultet, Bawaluka), akademik Nedeq- je u sluÿbenoj upotrebi srpski jezik, ministarstvima pro- ko Šipovac (Bawaluka), dr Nada Todorov (Uåiteqski fa- svete, kulture i pravde, kao i Odboru za standardizaciju kultet, Sombor), mr Mara Kneÿeviã (Uåiteqski fakultet, srpskog jezika i drugim institucijama i školama kojima Sombor), Vera Stojšiã-Gašparovski (Novi Sad), mr Bog- je srpski jezik i pismo struka ili je u tešwoj vezi s wom.

46 Vaÿno i neophodno obraãawe udruÿewa masovnom ustavnom, zakonskom i osnovno- „Ãirilica" kquånim i izvršnim qudskom kršewu prava Srba na svoj jezik drÿavnim, nauånim i kulturnim sa svojim pismom u svojoj drÿavi. institucijama za srpski jezik 2. Drÿavne sluÿbe, drÿavne nauåne i i srpsku ãirilicu kulturne institucije i drÿavnici i po- litiåari, a pre svega školstvo i prosve- Poštovani i uvaÿeni, ta, nisu gotovo ništa uåinili za povratak prava Srba na svoj jezik sa svojim pismom Prošlo je više od åetiri godine otka- u posledwih pet godina. Åak je uåiweno ko je osnovano i po propisima registro- naopako: iz tzv. srpskohrvatskog jezika pre- vano Udruÿewe za zaštitu ãirilice srp- neto je jedinstveno i nepoznato drugima u skog jezika „Ãirilica" u Novom Sadu za Evropi dvoazbuåje, sada i kroz preimeno- celinu srpskog jezika i podruåja na kome vawe i skandalozno preuzimawe (nesumwi- veãinski srpski narod ima pravo (ustav- vo u svetu poznate hrvatske) — gajevske lano, zakonsko i osnovno qudsko) na sluÿbe- tinice! nu upotrebu srpskog jezika i pisma srpske 3. Od svih kojima smo se javqali (a ja- ãirilice. vqali smo se na hiqade adresa s molbom Za sve åetiri godine našeg postojawa i na razgovor o ovom pitawu) jedino smo na- rada, i pored naših svakodnevnih aktiv- išli na razumevawe, pa i na skromniju nosti, srpsko pismo (srpska ãirilica) sve (ali nama dragocenu) novåanu pomoã iz Mi- se više i brÿe svodi na izuzetke. Tako, na nistarstva kulture Srbije, zatim u gradu primer, u javnim ispisima u gradu Beogra- Novom Sadu, gradu Beogradu, opštini Vr- du srpsko pismo svedeno je samo od 2000. basu i u Matici srpskoj (za korišãewe godine do 2005. sa 38,1 odsto na desetak sale u vreme naših skupova) i na Filolo- procenata. A u Novom Sadu sa 18,5 na ne- škom fakultetu u Beogradu (za dopuštewe puna 2 procenta. U drugim mestima Srbi- u korišãewu sale u vreme dok je bio na je, ali i izvan Srbije, stawe je tek nešto åelu Fakulteta divan åovek i struåwak prof. boqe, a åesto i mnogo gore. Ni u ostalim dr Rade Boÿoviã). Današwi ministar kul- oblastima sluÿbene upotrebe srpskog jezi- ture, gradonaåelnici Novog Sada i Beo- ka i pisma stawe nije mnogo boqe. Posle grada, kao i predsednik opštine Vrbas (po- raznih obmana jedan broj Srba misli da ãe sledwi åak i bez naše molbe, samoinici- ga ceo svet „razumeti" åak i ako svoje (srp- jativno) iskazali su preko svojih sluÿbi ske) reåi ispiše hrvatskim (gajevskim) pi- razumevawe i za skromnu (ali, kako veã re- smom, kao da ta ili bilo koja druga la- kosmo, vrlo znaåajnu) novåanu pomoã u pro- tinica utiåe na razumevawe nekog jezika. jektima „Ãirilice" (kasnije ãemo vam na- Kad bi neko pismo imalo takvu moã, onda vesti i deo nauånostruåne dokumentacije bi se sastavio jedan alfabet za ceo svet. koja potvrðuje da nam pismo praktiåno ne- Tog pisma, meðutim, nema. Zato svaki je- staje). zik i svaki narod obiåno ima svoje pismo 4. Ako ne ÿelimo da se naše pismo za- koje, bez veãe potrebe, ne napušta. (Zane- tre i istisne hrvatskim abecednim (gajev- marujemo u ovom sluåaju one koji nemaju ni skim sastavom) do posledweg slova i po- svoga jezika ni svoga pisma, pa pozajmquju sledwih procenata, neophodan je istinski i usvajaju tuðe. Srbi nemaju nikakve potre- opštenacionalanispravanodnospremana- be da napuštaju svoj jezik i svoje pismo i šem pismu. Treba videti kako drugi negu- svakako ãe nas napuštawe ãirilice skupo ju i åuvaju svoj jezik i pismo. (Videli ste koštati, a da nismo ni svesni te cene u i, verovatno, åuli ili proåitali kako je ovom åasu.) u Pokrajini Vojvodini ovih dana ÿestoko reagovao gospodin Horhec kada je sluåajno, Iz toga se samo od sebe zakquåuje: zbog greške u kompjuteru, neki Maðar dobio svoj tekst na maðarskom jeziku, a na 1. Udruÿewe „Ãirilica" (kao nevladi- ãiriliåkom pismu. Kompjuteristi je naja- na neprofitna organizacija, sa osirotelim vqena suspenzija s posla zato što je slu- ålanstvom) ne moÿe samo i ne moÿe nika- åajno pritisnuo pogrešnu tipku, a daj bo- ko biti dovoqno za neophodan preokret u ÿe da ne ostane i zauvek bez posla. Srp-

47 ski narod masovno trpi veã pedeset godi- našim oåima) ne ãutite, nego da pozovete na nasilno ubacivawe u srpski jezik hr- što pre na neophodan i neizbeÿan razgo- vatskog pisma i u Srbiji, pa nikom ni- vor našu Struånu grupu „Ã-pet više", u šta. Ne postoji ni jedan jedini opravdan kojoj je preko 160 profesora srpskog jezika razlog da Srbi jedini u Evropi danas u i još oko 750 struåwaka svih vrsta koji treãem milenijumu u svom jeziku napuštaju izvrsno shvataju, i struåno i nacionalno, svoje pismo i da preuzimaju mawe savršen u åemu je srpski problem u vezi s jezikom hrvatski abecedni sastav za svakodnevno i pismom i imaju standardni u Evropi, pa svoje pisano opštewe.) i u svim prestiÿnijim jezicima u svetu, 5. Pravopisno preimenovawe posle odo- primewiv predlog rešewa tog pitawa. (Qu- brewazaupotrebuuškolamaPravopisa srp- to se varaju oni koji misle da Srbima nije skog jezika (2001), tj. preotimawe hrvatske vaÿno da li ãe pisati svojim, ãiriliå- latinice kroz weno prekrštavawe prvi put kim, ili tuðim, hrvatskim, gajevskim, abe- u „srpsku latinicu" u tom pravopisu — cednim pismom, jer se, spomenusmo, veã naÿalost, još nedovoqno primeãeno od onih desetak godina ono što Srbi objave na svom koji je to trebalo da primete — jeste jedan jeziku s hrvatskim abecednim sastavom „kwi- od retkih naših zajedniåkih srpskih an- ÿi" u svetu u „hrvatsku kulturnu bašti- ticivilizovanih i antikulturnih skanda- nu". Tamo odliåno znaju koje je naše, a kola koji se dogodio u celoj dosadašwoj is- je hrvatsko pismo, samo još ne diÿu „gala- toriji naše kulture i trajawa. mu". Ne nadajte se da ãemo to nekad, kasnije, uspeti da ispravimo. Zapamtili smo 6. Drugi su preuzimali tuðe pismo sa- dobro kako smo uspevali da ispravimo u mo onda kada nisu imali svoje ili nisu svetu bilo koju nepravdu koja nam je nane- umeli da saåine svoje; Vuk je za Srbe sata. Zato bar ne dopuštajmo da te nepravde stavio najsavršenije srpsko ãiriliåko pi- izazivamo zbog svojih grešaka. A i toga je, smo na svetu ili, svakako, jedno od neko- naÿalost, dosad previše bilo.) liko najsavršenijih, pa nemaju nikakvog 10. Molimo naroåito ministra prosve- razloga da preotimaju od drugoga za svoj je- te dr Slobodana Vuksanoviãa da ovim po- zik tuðe pismo najpre u alternativnoj, a vodom prvi primi predstavnike naše spo- onda u ulozi istiskivawa svog savršenog menute struåne grupe na razgovor, jer je je- i sasvim dovoqnog i potpuno podesnog (iz- dini koji nam nije hteo ništa odgovoriti raz Pavla Iviãa) pisma za srpski jezik. ni na našu 12. molbu da nas primi na raz- 7. Srbima je ãirilica hiqadugodišwa govor o ovom pitawu, ali ni posle JAVNE nacionalna kulturna tradicija i odredni- OPOMENE koju smo mu izrekli u åetvr- ca, nacionalna braniteqka i dika na koju tak, 25. avgusta 2005. godine u 13.45 sati su neprijateqi nasrtali svih desetak ve- ispred Ministarstva prosvete u Beogradu kova wenog trajawa — katkad ÿestoko i na- zbog takvog wegovog odnosa prema svojim silno (kao u okviru NDH, Austrougarske sunarodnicima koji su se propisno udru- okupacije tokom Prvog svetskog rata i sl.), ÿili da, najveãim delom na svoj raåun i katkad NAOKO blaÿe a politikantski i na raåun svog vremena, uåine ono što ni- antisrpski (kao u vreme politiåke brozo- su uåinili za naše pismo oni koji su za vijade koja, sasvim oåigledno, kod nas u to dobro plaãeni. (Ne ÿelimo da verujemo mnogo åemu još traje). nekim priåama u kojima je Åisto Lice Sr- 8. Posledwe je vreme da sve srpske kquå- bije, u stvari, Arogantno Lice.) ne institucije o ovom pitawu ne samo su- 11. Niko, pa ni Srbi, a pogotovo svi vislo i eksplicitno progovore, nego i da vi kojima se ovoga puta obraãamo, nema praktiåno uåine sve neophodno da (sa)åu- prava da ãuti dok iz svakodnevne upotrebe vamo svoje pismo, jer su åim ãemo u Evro- tako sistematski, pod nasiqem i obmana- pu — s hrvatskim pismom zbog kojeg veã ma, nestaje srpsko milenijumsko pismo. deceniju i duÿe sve što je srpsko objavqe- no na tom pismu zvaniåno u meðunarodnim Uz srdaåne pozdrave, molimo vas sve na institucijama postaje „hrvatska kulturna ovaj sveti dan (Velika Gospojina) da nas — baština"?! dok ste na vlasti i poåasti — pojedinaåno 9. Molimo vas sve, stoga, da više o ili zajedniåki, što bi bilo još boqe — po- pitawu srpske ãirilice (koja nestaje pred zovete na razgovor o ovom vrlo ozbiqnom

48 problemu, uz nadu da ãemo sve što je nuÿno še uveravawe da nam nije bila namera niko- i potrebno u vezi s ovim uraditi iako u toga da vreðamo, nego da, pre svega, izazovemo me svi veã previše kasnimo. i podstaknemo na zajedniåki posao u vezi s Za moguãu teÿu reå, koja se i tako moÿe našim pismom koje, bez ikakvog razloga, ne- shvatiti, unapred upuãujemo izviwewe uz na- staje pred našim oåima.

Novi Sad, Za Udruÿewe „Ãirilica" Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 2005. Vera Davidoviã (predsednica Skupštine „Ãirilice")

Dragoqub Zbiqiã (predsednik Izvršnog odbora „Ãirilice")

49 PISCI O JEZIKU

(…) Meðutim, veliåina naše „koine" ali koja nije više neukrotiva stihija na- — našeg beogradskog narodnog govora, u šeg jezika. U današwe dane, kada naši ak- tome je što su se, sliåno onome što je bi- centi gube svoju preteranu krutu otpornost lo i u Atini, kod nas, u Beogradu, zadrÿa- — kwiÿevnost zahteva velike jeziåne maj- li i mnogi stari oblici, a došli do va- store, koji ãe se umeti ophoditi sa svojim ÿnosti i sasvim novi. Mi imamo i razgo- veliåanstvenim i tako dragocenim mate- vetan „epski govor" sa akcentima na goto- rijalom. Još nešto. Ona nekadašwa jed- vo svakoj reåi. Svaki od nas dolazi u pri- noobrazna glasnost, ono rasipniåko har- liku da tako i govori. Pa imamo i brÿe, åewe vazduha, davno su se prestavili sa „stegnute oblike" (kako ih naziva Andriã ovoga sveta. Sporedne reåenice ispadaju mno- u Gospoðici). A, naravno, pravimo i veli- go mawe glasne, a umetnute grupe reåi go- ke reåenice sa brzim tempom i mnogim vore se niÿim glasovnim registrom; va- promenama u intonaciji, koja sluÿi spoju ÿne pak reåi vezuju se, kao da se dovikuju, i razdvoju. Pa je tu još i cezura, i govor u i kao umetnute u svoju gorwu melodiju. Ne- dva i tri talasa, koji su kod nas åesti i što je sliåno moglo biti i u latinskom, izraziti. Pa ipak: ne samo da je ta mno- ali u mawoj meri, i samo kao åisto umet- ÿina i obiqe reåi, gipkost gramatike i niåko sredstvo. sintakse — kao i u drugim znaåajnijim kwi- Dakle, nije sve podjednako vaÿno kao u ÿevnim jezicima, nego tu je i obiqe i åu- epskoj govornoj stilizaciji. Nije sve jed- desna raznolikost ritmova i melodije. Ras- noobrazno, jednako, jednoglasno, jednosmi- polaÿemo i najarhaiånijim i najmoderni- sleno. I, sada, glasne ÿice ne „zateÿu se" jim melodijama i ritmovima. U tome nam svaki put na isti blagonakloni naåin. Pa izgleda naša neizmerna i izraÿajna sna- i naši mnogobrojni rezonatori poåeli su ga, naše privremeno jeziåno preimuãstvo. da se „orijentišu" prema smislu, slutwi Pa, dokle veliki moderni jezici izgubiše i åuvstvu. Govor je veãma naš no nekada. mnogo od snage ili bar od smera u svojim Kad prelistavamo istoriju francuskog akcentima, naši jedri, jezgroviti akcenti jezika od Brinoa (naroåito posledwi H¡¡ još uvek imaju ÿivotnoga soka, imaju ga i tom, izdat 1948) ostajemo zapaweni: kako suviše. U engleskom, gde su akcenti krep- tamo pisci izmewuju jeziånu izraÿajnost, ki po snazi, smer im je sav iskruwen, oni prosto time što (kako misli Brino i we- su gipki i podloÿni vlasti onoga ko se gova škola) ovako ili onako rasejavaju i wima sluÿi: moÿemo ih izvrtati po voqi razmeštaju po reåenici delove jedne raz- govornika, u ovom ili onom pravcu, nago- vejane slike, metafore ili uporeðewa; ili re nadole, talasavo i sloÿeno, isti vokal pak åestice jedne misli, ili åuvstva koje u istoj reåi. Kod nas pak to ne ide bez ot- daje boju, zamah, val. Pa ipak — rekli bi- pora. Vokali imaju svoj ÿivot i svoju in- smo — to je sve u tolikoj meri samo zato tonaciju, koja se mora i lomiti i krotiti, moguãe što je snaga jeziåka oslabila, što

50 je otpor reåi smawen, pa je spisatequ lak- sastavni deo našeg govornog poslovawa, še da sa reåima barata. Kod nas je to teÿe, naše jeziåne svesti. zadatak je odgovorniji, pobede su mawe slu- Ko zna koliko još ima takvih ÿivih åajne. Jezik je ÿivqi, koåoperniji i osor- moguãnosti! Pa koliko tek samo ima, u to- niji. Seãi wegove ÿive ÿilice i nerve — me pravcu, slutwi i anticipacije! One sa- to nisu mrtve rašqike — izvitoperavati åiwavaju neiscrpni majdan svakog jezika. akcente, podrhtavati usponima i padovima Pisci o wima moraju povesti raåuna, pre — sve je to kod nas problem za umetnika, gramatiåara, koji vazda dolaze post festum. problem koji traÿi da prodremo u zdra- Ali pre svega naš jezik, stasao za mo- vac, u samu dušu govora, i da vidimo šta derne zadatke i pre pisaca, morao je da se smemo, koliko smemo i dokle smemo. pozabavi ekonomijom: duÿine glasa, daha, (…) vazduha, vremena. Nemilosrdno se briše Prosto me je zapawilo kad sam åuo abe- sve što je izlišno. Ogroman je to prelom. -Rusloa u wegovom Fonetiånom Institu- Akcentiveomauzrujavajuigovornikaislu- tu u Parizu gde izjavquje: da moÿda åak i šaoca. I suviše su krepak zaåin. Oni tra- francuski ima sve one akcentske odseve i ÿe znaåajan i stalni napor, uzrujano iÿi- prelive koje i naš srpski. Samo — mi- vqavawe. Epska dikcija borila se protivu slio sam ja — sve je to slabije, sve je to wih: sporošãu tempa. Borila se sa uspe- savladano, pa se gotovo i ne primeti. Ali, hom. Koliki je napor u akcentima, naroåi- da je tu, — tu je! (…) Ako je ova pretpostav- to kad su prisno skopåani sa visinom — ka taåna, ona podvlaåi åiwenicu: da svaki vidimo veã i u tome što postoji gorwi jezik raspolaÿe, pored poznatih i od sva- registar za visinu: non plus ultra. Ako pre- kog primeãenih tvoraåkih snaga, još i dru- ðemo preko te granice — to nam se sve- gim ÿivim silama, koje uopšte ne padaju u ti, zaleteli smo se u patetiku krajwu kojoj oåi, i koje su u stawu da doðu do delawa, preti laÿ i falseto, u onaj åuveni nemu- do izraÿaja, kad im prispe vreme i kad ih ÿanski ton kojim se, za svrhe krajwe komi- za govorno dejstvo probudi kakav jeziåki ke, sluÿio još Aristofan, još Šekspir, umetnik. Tako, Grci i Latini zvaniåno u svojim „budalama", a u naše dane najveãi nisu u metrici obraãali paÿwu na akce- cirkuski komiåar Grok, i ona dva nenad- nat, kao da ga i nema. A on je bio, svakako mašna Åeha-klauna, Verih i Voskovec. u jezgru, u srÿi govora. Docnije, u istim Meðutim, duÿina uopšte nije vezana sa tim jezicima, paÿwa je, i te kako, obraãe- izriåitim naporom. Åak daje na mahove i na na akcenat: on se nešto dopunio i iz- utisak spokojstva i nepomuãene bezbriÿno- menio, ali pre svega, postao je elemenat o sti. Pa kad smo veã morali da skratimo duÿine (one su podlegle prve), kako bismo kome se više vodi raåuna prilikom sve- izgledali da je još ostao i napor svih ak- snog isticawa onoga što hoãe da se kaÿe. cenata!Tobibilostrahovitouzbuðenopti- Efekti koji su postizavani naoko neznat- åije kliktawe! Eto još jednog razloga no- nom promenom u duÿini (recimo jednim voj i krajwe paÿqivoj štedwi, i u obla- -om u kakvom horu Sofoklovom, Auflösung sti samih akcenata. tj. mesto jednog oåekivanog dugog vokala do- ðu dva kratka, i uznemire åitavu dušu i sve wene odjeke u narodu) — ti efekti sad Promewena melodija se traÿe u dejstvu ovog ili onog naglaska. Pa tako isto i mnogi efekti koje smo Promewena melodija (i promewen psi- mi pobrojali: cezura, veza ili nevezivawe hološki govorni postupak prilikom rada slogova, tamniji ili jasniji slogovi, za- sa govornom melodijom), u beogradskom usme- stanci, agogika, niz stalnih melodiåkih nom opštewu, ne donosi samo sliku pro- korekcija, usponi, padovi, razvejavawa, po- mewenoga mentaliteta. Ona omoguãava taj merawa i preinaåewa oåekivanih akcenata mentalitet tj. moderniji mentalitet iz — i druge pojave, postojali su odvajkada u doba tehnike, mašina, planirawa. Ona omo- našem jeziku. Ali u naše doba sve je to guãava: više nijansi (na koje se ranije ni- došlodosvesnijeupotrebe.Nawihjeobra- je toliko obraãala paÿwa), više humora, ãena danas veãa paÿwa, i oni su ušli u više igre odnosa, više rekvizita iz naj-

51 novijih psiholoških tekovina åoveåanstva, izvijawe ne odgovara uvek vijugama samoga koje mora da se snalazi u slutwama i intu- teksta, kad se ovaj govori), pretpostavqa icijama, brÿe i spretnije. Ona omoguãava jednu tipiånu našu reåenicu. Uveren sam podrobnije analize, oštrije sinteze, ne- da je sliåan zadatak imala i svaka narodna minovnija saznawa (mesto sporih doÿivqaj- popevka: da nas nauåi da se izraÿavamo no-starinskih), ona omoguãava periode, vi- reåenicama. Prva reåenica, nalik na sa- sprenija grupisawa, iznenadne prelaze, na- dašwe, bila je formulisana melodijom, a glo kretawe svesnijih kategorija, orijen- ne govorom. Treba samo pomisliti na obra- tisawe (lišeno preteranog taloga doÿi- sce iz crkvene liturgije svih moguãih kul- vqajnosti, svuda i na svakome koraku), grup- tova: sanskritskih, starohebrejskih, sirskih, ne deobe, sudbonosne uzlete i domete, upo- vizantijskih, katoliåkih pa i na naše pje- reðewe grupa izmeðu sebe (mesto doÿivqa- nije. Pjenije se izvodilo i uz izvesne te- ja svake reåi napose, kao kakve velike re- lesne pokrete i ritmiåka wihawa koji pred- åeniåne magline u kojoj ima svega i svaåe- stavqaju prvobitnu interpunkciju (gestovi ga); analize su tananije, sinteze åak i mu- su i danas veãma interpunkcija, no sam wevite (pomerawem akcenata i akcenatskog izraz åuvstava — mislim da se to nije do- pretega), svakako su neodoqive itd. itd. Bez nove melodije (i rukovawa sa wome, voqno shvatilo u pozorištu). Dakle, naša igre u wu, svesti o woj), bez wena zraåe- deseteraåka završena reåenica koristila wa, nema ni razumevawa za novoveko raz- se onim što joj je ijekavsko nareåje dalo i dobqe tehnike i izukrštanih oseãajnih i moglo dati. logiåkih odnosa. Nema, u dovoqnoj meri, 1) Reåenica se tu završava nenaglaše- åak ni ispoqavawa svih tih naših novih nim slogom, prigušenim vokalom. (U tom, i najÿivqih sadrÿaja. „mlaðem" nareåju i nema akcenta na kraju (…) reåi od više slogova; ako li se pak po- A pošto nismo izgubili (s druge stra- sledwi slog pewe posle uzlaznih akcena- ne) onu iskonsku vezu (prekinutu kod ve- ta, on se pewe blago, a izgovara se tamno i ãine drugih, koji su se oteli iz drevne si- prigušeno; åesto se posledwi deseteraåki rovosti) sa epskim, sa nabrajawem, sa la- slog prebacuje i u naredni stih, jer je i ganim doÿivqajem, sa merakom i pijanstvom suviše slab u svome stihu, na kraju: pro- zamršenih reåi, sa svima tromim i moã- sto nije tu bilo mesta za w.) nim izraÿajnim moguãnostima pamtiveka, 2) Takozvani enjambement (prekoraåewe), to naš jezik raspolaÿe, u svome poslova- tj. da reåenica ne bude završena posled- wu: i romonima nemuštim, i šapatima wim desetim slogom nego da uzima u obzir sudbinskim, i gromovima i milozvucima, još i sledeãe slogove iz narednog stiha — kao retko koji jezik u istoriji svetske kwi- novija je pojava. Prekoraåewa nema u na- ÿevnosti. šem desetercu, štaviše on je apsolutno Mislim da se mi nismo pokazali do- protivan wegovome duhu: duhu završene re- voqno svesni svih tih novih, izvanrednih åenice. Prekoraåewe se javqa kao bitno moguãnosti koje dolaze od te mešavine, od kod Homera — iz åega se vidi da je Home- toga plodnoga izraÿajnoga spoja. One su stvo- rova poezija, kako i misli Berar, evolu- rene istorijom, ali je tu uåinio preteÿni isana poezija. Prekoraåewem se, kod Ho- napor sam narod i naš Beograd, a mawe mera, postiÿu veliåanstveni efekti: pli- „kwiÿevnici i fariseji", dosledni i kle- me od strasti koja preplavquje uske okvire tveniåki verni iskquåivo starijem i kru- prvobitne reåenice. Sliåno je u docnijem ãem jeziåkom šablonu, koji je zastareo, ne- francuskom aleksandrincu (posle moderan, pa moÿda åak i suprotan savre- chansons menim naporima i podvizima. de geste), a naroåito kod Viktora Igoa (…) Naša pak deseteraåka reåenica, mudro, pri- brano, ograniåava se na dopuštenu i izbo- Naša tipiåna stara reåenica renu meru. Uostalom, najviši talas i nije kod we na sasvim posledwim slogovima, Muški deseterac, onako pevan uz gusle nego negde potkraj. Na samom kraju on je, (dakle sa karakteristiånim napevom, åije åesto, veoma vrletan tj. posledwi slog ve-

52 oma pada. Iz ovih teÿwi (koje su u srÿi i gradu ostalo pri: u Š pcu, sa velikim ra- jezika) i namere da se napravi reåenica, sponom. Uostalom, veliki je raspon vazda potiåu i mnoge didaktiåke osobine naše- kod mawe uobiåajenih veza, a åim je veza i ga junaåkoga stiha. Didaktika je uvek u pra- suviše familijarna, stvara se jedinstvena poåetku. Te pak ukorewene osobine, u svi- reå, uz izbegavawe raspona.) ma kwiÿevnostima, krune se polako. Kod (…) U našim starijim govorima (sa ve- nas su moãne, pa su dejstvovale ogromnom ãim vrludawem i izvijawem, zbog akcenata snagom i na Dubrovåane, i na Vojislava pred kraj reåi) ne oseãa se tragedija u ovoj Iliãa, kad je pokušao reformu stihovane borbi, a i suviše je mnogo tu vijuga i reåenice. Stih se, nekako, kod nas skame- krivudawa. Wima je prikladniji osmerac, wuje u poslovicu, u nešto gotovo i nemi- sa lepršom i lelujawem ritma. U wima novno. Samo to nije okamenelost potowa, je uostalom mawe tragedije: tragedija je u veã okamenelost prvobitna, poåetna. Jer pravome desetercu što se stalno mora da kamen nije samo na kraju, wega ima i u po- hvata u koštac sa nekadašwim izvijenim åetku: borba je s wime stalna. On je veåita teÿwama, sa neåim arabesknim i nedovoq- pretwa ÿivoga izraza. (…) no odreðenim, neåim neodredqivim. To le- 3) U sarajevskim Pitawima savremenoga lujawe pobeðeno je u desetercu. Reåenica je kw. jezika (kw. ¡ sv. 2) Milija Staniã daje kamenitija, åvršãa, preglednija (…) reåe- praktiånauputstvakakoda„ovlada"kwi- nica krepka, saÿeta, mudra, izrazita i na- ÿevnim akcentom onaj koji pripada kom pregnuta. Osmerac (åak i u mlaðim govo- starijem govoru (gde su akcenti bliÿi kra- rima) dopušta mnogo veãa lelujawa, neod- ju). Wegov je zakquåak: da se silazni ak- redqiva, i sa mawe prkosa i inata, a više centi (…) „prenose" (struåan termin) za srameÿqive krotkosti. Uostalom, tu je i jedan slog ka poåetku reåi, i to bilo kao ÿenski deseterac da se ublaÿi što je i kratkouzlazni, bilo kao dugouzlazni. Iz ovo- suviše osiono, da se izbegne na mahove ga zakquåka vidi se i teÿwa ijekavskoga neizdrÿqiva napetost govornoga tkiva. deseterca: da ne dozvoli velika i nepre- Ali, i pored svih ovih ogromnih teko- gledna vijugawa i vrludawa, te nagore te vina epskoga, mudroga i opreznoga govora, nadole, kao u starim govorima, gde na pri- sadašwe vreme nametnulo nam je nove za- mer u reåi: djevôjka — prvi slog ima nizak datke, i samu promenu melodije, kao nešto ton, pa se veoma visoko pewe ka drugom neophodno da bismo izrazili i sebe, i svet slogu da naglo padne na treãem slogu. U oko nas. Ako tome ne budemo naredni — novijem govoru akcenat je došao na prvi izgubiãemo našu vezu sa buduãnošãu, s tim slog (blagi uzlazni akcenat) pa se vrlo da ipak ne vaskrsnusmo staro, epsko, dog- malo pewemo ka drugom slogu i tek onda matiåko, patrijarhalno i duÿinsko. padamo. Dakle, u starom govoru: dva velika U gråkoj literaturi, najdivnijoj lite- intervala i pri usponu i pri padu; u no- raturi sveta, došao je bio momenat kada je vom govoru samo jedan interval, i to pad, niz pisaca imitovao klasiåare iako je ÿi- koji je lakši, beznaporniji. A ista ta psi- vi ÿivot bio sasvim drugaåiji. Javili su hiåka neodoqiva teÿwa (da se arhaiåna za- se i puristi koji su smatrali da je sva vijawa što više izbegnu, mada se ne mogu kwiÿevnost posle Demostena — åista izo- sasvim uništiti — to dolazi tek docnije, paåenost, izroðivawe. I tada je na ceni ukoliko se uopšte dade izvesti) — vlada bilo — veli Willamowitz u svojoj Griechi- ne samo u pojedinaånoj reåi, ona vlada i u sche Literatur des Altertums (uvod, na str. 4) åitavoj reåenici. Naroåito se izbegavaju samo ono što je puka imitacija. Daqe do- skokovi: svode se na najmawu meru (Beo- kazuje i Vilamovic i åitav niz nauånika grad je tu stao na pola puta: on, u grupi od koji se wega drÿe: da je kwiÿevnost izgu- predloga i imenice gde bi nagon zahtevao bila vezu sa ÿivotom, bar ta i takva kwi- akcenat na predlogu, vrlo åesto ostavqa ÿevnost. Ako ova saznawa proširimo na akcenat na imenici, i tako se ÿrtvuje pra- govornu melodiju, javqa se pitawe: moÿe- vilo, za qubav boqe preglednosti. Na pri- mo li imitovati, i u kojoj meri, danas, mer u Šapcu vele: u Šapcu, dok se u Beo- epski slog i epsku govornu melodiju a da

53 ostanemo u vezi sa ÿivim ÿivotom i we- trinu, nagle sinteze, apstrakcije, doÿi- govim neodoqivim potrebama? Beogradska vqajnu ekonomiju itd. — koji su joj se uåi- govorna melodija rešava to pitawe na svoj nili neophodni u doba industrije, maši- naåin: ne napušta staro do kraja, ostaje u na, i smisaone brzine u svemu i svaåemu. vezi i sa wim, ali ostvaruje gipkost, hi- Stanislav Vinaver, Jezik naš nasušni

54 S neizmernim ÿaqewem beleÿimo da smo izmeðu prošlog i ovog broja ostali bez jednog od najdragoce- nijih saradnika. U maju prošle godine preminuo je mr Branislav Brboriã, istaknuti sociolingvista, sekretar Odbora za standardizaciju srpskog jezika i autor nekoliko zapaÿenih radova u našem åasopisu. I sve Odluke (ranije Zakquåci) Odbora za standardizaciju, koje je naš åasopis redovno objavqivao poåev od 1999. godine, nastajale su pod budnim okom i u konaånoj re- dakciji Branka Brboriãa. Wegov odlazak predstavqa nenadoknadiv gubitak kako za „Jezik danas" tako i za celokupnu srpsku lingvistiku.

55 Uredništvo vas poziva na saradwu — sa zadovoqstvom ãe objaviti vaše priloge, odgovoriti na vaša pitawa, nastojati da razjasni jeziåke nedoumice. Priloge i pitawa šaqite na adresu Uredništva: Ma- tica srpska, 21000 Novi Sad, ul. Matice srpske br. 1.

Pretplatu za 2006. godinu u iznosu od 200,00 dinara moÿete uplatiti u svakoj po- šti na ÿiro raåun broj 295-1234397-90, sa naznakom da je svrha doznake „pretplata na Jezik danas" a primalac: Matica srpska, Novi Sad.