Frazeologie V Srbském Mediálním Diskurzu (Se Zaměřením Na Audiovizuální Média)

Total Page:16

File Type:pdf, Size:1020Kb

Frazeologie V Srbském Mediálním Diskurzu (Se Zaměřením Na Audiovizuální Média) Masarykova univerzita Filozofická fakulta Ústav slavistiky Sdružená jihoslovanská studia Bc. Denisa Šušlíková Frazeologie v srbském mediálním diskurzu (se zaměřením na audiovizuální média) Magisterská diplomová práce Vedoucí práce: Mgr. Pavel Krejčí, Ph. D. 2019 Prohlašuji, že jsem diplomovou práci vypracovala samostatně s využitím uvedených pramenů a literatury. Zde bych chtěla poděkovat vedoucímu práce Mgr. Pavlovi Krejčímu, Ph. D. za cenné rady a připomínky, které mi poskytl, a také za jeho vstřícný přístup. Obsah Úvod .......................................................................................................................................................... 6 1. Teoretická část ............................................................................................................................. 8 1.1. Úvod o frazeologii .............................................................................................................. 8 1.1.1. Frazeologie na srbochorvatském území ........................................................... 9 1.2. Definice pojmů frazém a idiom ................................................................................... 10 1.3. Klasifikace frazémů podle Vinogradova .................................................................. 11 1.4. Konstrukční třídění frazémů podle Mlacka ........................................................... 12 1.5. Vlastnosti frazeologické jednotky .............................................................................. 13 1.6. Vlastnosti frazeologické jednotky podle Mlacka .................................................. 14 1.7. Původ frazémů .................................................................................................................. 15 1.7.1. Klasifikace dle původu frazému podle Mlacka ............................................. 17 1.8. Tvar frazému ...................................................................................................................... 18 1.9. Styl frazému........................................................................................................................ 19 1.10. Časové ohraničení frazémů ...................................................................................... 21 1.11. Regionální ohraničení frazeologie ........................................................................ 21 1.12. Další dělení frazémů dle Mlacka ............................................................................ 22 1.12.1. Dělení frazémů podle funkce .......................................................................... 22 1.12.2. Slovnědruhové dělení frazémů ...................................................................... 23 1.12.3. Dělení podle vztahu frazémů k spisovnému jazyku .............................. 23 1.12.4. Rozdělení frazémů podle vztahu mezi jejich ustáleností a variantností ................................................................................................................................. 24 1.13. Varianty a aktualizace frazémů .............................................................................. 25 1.13.1. Morfologické varianty frazému ..................................................................... 25 1.13.2. Syntaktické varianty frazému ........................................................................ 26 1.13.3. Lexikální varianty frazémů ............................................................................. 27 1.13.4. Komplexní varianty frazeologické jednotky ............................................. 27 1.14. Aktualizace frazeologické jednotky ...................................................................... 28 1.14.1. Morfologické aktualizace ................................................................................. 28 1.14.2. Syntaktické aktualizace .................................................................................... 29 1.14.3. Kontextová aktualizace frazému ................................................................... 29 1.15. Žurnalistika a televizní zpravodajství .................................................................. 31 1.15.1. Specifika televizního zpravodajství .................................................................. 31 1.15.2. Jazyk televizního zpravodajství ..................................................................... 33 1.16. Typologie televizní zpravodajské produkce ..................................................... 33 1.17. Televizní zpráva ........................................................................................................... 35 1.17.1. Druhy televizní zprávy ...................................................................................... 35 1.18. Žurnalistika mluvená a psaná ................................................................................. 38 1.19. Vybrané srbské televizní stanice a pořady ........................................................ 42 2. Praktická část ............................................................................................................................. 45 2.1. Dělení frazémů dle obsažených komponentů ....................................................... 46 2.1.1. Frazémy obsahující komponenty označující barvu ................................... 46 2.1.2. Frazémy s komponenty označujícími přírodní jevy a elementy ........... 48 2.1.3. Somatické frazémy .................................................................................................. 52 2.1.4. Frazémy obsahující komponent označující násilí ....................................... 57 2.1.5. Frazémy s komponenty vyjadřujícími mentální pochody člověka ...... 59 2.1.6. Frazémy s numerickými komponenty ............................................................ 62 2.1.7. Frazémy obsahující komponenty označující jevy živé přírody ............. 64 2.1.8. Frazémy obsahující biblické komponenty ..................................................... 66 2.1.9. Frazémy obsahující komponenty obsahující termíny umění ................. 67 2.1.10. Frazémy obsahující komponenty označující hru .................................... 68 2.1.11. Frazémy obsahující komponenty označující vybavení domácnosti 69 2.1.12. Frazémy obsahující komponenty označující oblečení .......................... 72 2.1.13. Frazémy obsahující komponenty vyjadřující termíny z finančnictví 72 2.1.14. Frazémy obsahující grafické útvary ............................................................. 74 2.1.15. Frazémy metajazykové ..................................................................................... 76 2.1.16. Frazémy obsahující komponent označující pohyb a pozici ................ 76 2.1.17. Ostatní nezařazené frazémy ........................................................................... 77 Závěrečné shrnutí .............................................................................................................................. 79 Резиме ................................................................................................................................................... 83 Seznam použité literatury, pramenů a zdrojů ........................................................................ 85 Primární prameny ......................................................................................................................... 85 Sekundární prameny ................................................................................................................... 89 5 Úvod Tématem naší práce je frazeologie v srbském mediálním diskurzu se zaměřením na audiovizuální média. Naším cílem je shromáždění frazémů použitých v srbských zpravodajských pořadech, jejich rozdělení do skupin podle podobného znaku, v našem případě podle komponentů, které tyto frazémy obsahují, a jejich další analýza z hlediska jevu, který vyjadřují – negativní, pozitivní nebo neutrální. Dále se také zabýváme četností výskytu těchto frazémů. V první polovině teoretické části naší práce se zabýváme frazeologií. Uvádíme základní informace, například kdy se začali lingvisti o frazeologii zajímat a jaká byla situace na srbochorvatském území. Dále definujeme pojmy frazém a idiom. Protože teoretické základy frazeologie představil Viktor V. Vinogradov, zmiňujeme jeho klasifikaci frazémů na základě sémantické spojitosti (korelace mezi globálním významem frazémů a jejich komponentů). Také uvádíme konstrukční dělení frazémů podle Jozefa Mlacka. Důležité jsou vlastnosti frazémů, proto jsme pro porovnání uvedli dva výčty jejich vlastností, v kterých můžeme vidět, jak předpokládáme, velkou podobnost. Poté se věnujeme původu frazémů a tuto část doplňujeme klasifikací podle původu od Jozefa Mlacka. V této práci zmiňujeme více klasifikací z knihy Slovenská frazeológia Jozefa Mlacka. Dále navazujeme rozpravou o tvarech frazémů, kdy frazém může představovat pouze jedno fonetické slovo nebo mohou svým tvarem odpovídat celé větě. Frazémy se dají zkoumat i ze stylistického hlediska, tedy do jakého funkčního stylu připadají. Lze je najít ve všech funkčních stylech. Frazémy se mohou ohraničovat časově – existují frazeologické archaismy, historismy, ale i neologismy. A v neposlední řadě lze frazémy ohraničit i územně – uvádíme na jakém jazykovém teritoriu se používají. Různé užití frazémů nemusí být regionálně ohraničené, ale mohou se používat na velkém území. V druhé polovině teoretické části se přesouváme k žurnalistice a televiznímu zpravodajství, jelikož frazémy sbíráme ze srbských televizních zpravodajských a informativních
Recommended publications
  • „Radnički“ MONOGRAFIJA 90 Godina Kluba
    Mladen Kecman Stanko Bogdan Milan Krunić Rvački klub „Radnički“ MONOGRAFIJA 90 godina kluba Beograd, 2013. Mladen Kecman Stanko Bogdan Milan Krunić Rvački klub „Radnički“ MONOGRAFIJA 90 godina kluba Mladen Kecman, Stanko Bogdan, Milan Krunić Rvački klub „Radnički“ MONOGRAFIJA 90 godina kluba Izdavač RK Radnički, Beograd Recenzent Momir Kecman Lektor Vesna Piperski - Cucić Štampa Grafolik, Beograd Tiraž 500 Ovom prilikom bismo želeli da se zahvalimo svima koji su omogućili pisanje ove knjige, bivšim članovima RK „Radnički“ i njihovim potomcima, kao i ljudima koji su svojim prisustvom obogatili istoriju ovog sporta i upotpunili ovu monografiju. Izvinjavamo se za sve eventualne i nenamerne propuste koje ćemo, nadamo se, ispraviti u sledećem izdanju. Autori MONOGRAFIJA 90 godina kluba PREDGOVOR 7 Hiljadu puta sam čuo kako To treba uraditi… Kako je sada poslednja generacija od koje se nešto može saznati… Kako treba napisati barem uvod u To... Makar izdati brošuru, pa je kasnije doraditi… Pisati do zadnjeg dana, pa tek onda videti… Kako je malo vremena... Kako je to težak i obiman posao... E pa ne može, mora se uraditi i ima vremena...!!! Nije to bauk... Samo treba početi, zvati, juriti, tražiti i prikupiti iz svih onih fascikli u kojima se godinama skupljalo. Kako reče moj legendarni profesor: “Stavljaj svaki dan po jedan listić u fasciklu i za dvadeset godina, eto ti knjiga koja puno vredi”. Tako i bi... Samo ne dvadeset, već devedeset... Devedeset dugih, uspešnih, lepih i manje lepih godina, prekrivenih vedrim nebom, suzama, trnjem, ponekad krvlju, radošću, osmesima i mnogim drugim pomešanim osećanjima i događajima koji su krasili moj Radnički sve ovo vreme, punih devedeset godina.
    [Show full text]
  • Kultura Kao Deo Programskog Sadržaja Televizije Beograd – Javnog Medijskog Servisa Srbije
    T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Niš DOI 10.5937/kultura1237328V UDK 654.197:008(497.11) istraživački rad KULTURA KAO DEO PROGRAMSKOG SADRŽAJA TELEVIZIJE BEOGRAD – JAVNOG MEDIJSKOG SERVISA SRBIJE Sa­že­tak:­Od­2006.­go­di­ne­ka­da­je­Ra­dio–te­le­vi­zi­ja­Sr­bi­je­po­če­la­pro­ ces­tran­sfor­ma­ci­je­u­jav­ni­me­dij­ski­ser­vis,­pred­Te­le­vi­zi­ju­Be­o­grad­po­ sta­vlje­ni­su­pro­gram­ski­zah­te­vi­ka­rak­te­ri­stič­ni­za­vi­so­ke­stan­dar­de­jav­ nog­ser­vi­sa.­U­ovom­ra­du­ana­li­zi­ra­se­pro­gram­o­kul­tu­ri,­kao­je­dan­od­ po­ka­za­te­lja­uspe­šno­sti­tran­sfor­ma­ci­je­Te­le­vi­zi­je­Be­o­grad­u­jav­ni­ser­vis,­ s­ ob­zi­rom­da­ je­ reč­o­pro­gra­mu­ ko­ji­je­ zna­ča­jan­ za­ši­re­nje­zna­nja­ i­ ostva­ri­va­nje­obra­zov­ne­funk­ci­je­me­di­ja,­kao­i­za­oču­va­nje­kul­tur­ne­ba­ šti­ne­i­kul­tur­nog­iden­ti­te­ta­na­ro­da.­Vi­še­od­po­la­ve­ka­kul­tur­ni­pro­gram­ je­za­u­zi­mao­zna­čaj­no­me­sto­u­pro­gra­mu­Ra­dio­te­le­vi­zi­je­Sr­bi­je,­ko­ja­je­ po­sta­vi­la­ka­ko­autor­ske­ta­ko­i­pro­duk­cij­ske­stan­dar­de­vred­ne­pa­žnje.­ Cilj­ ovog­ ra­da­ je­ da­ se­ usta­no­vi­ me­sto­ i­ ulo­ga­ sa­dr­ža­ja­ po­sve­će­nih­ kul­tu­ri­na­Te­le­vi­zi­ji­Be­o­grad.­Po­la­zna­hi­po­te­za­je­da­te­ma­ma­iz­kul­tu­re­ da­nas­ni­je­po­sve­će­no­do­volj­no­pro­sto­ra­na­Te­le­vi­zi­ji­Be­o­grad.­Kon­cep­ ci­ja­for­ma­ta­po­zna­tog­kao­„Kul­tur­no­obra­zov­ni­pro­gram“,­či­ni­se,­ni­je­ naj­bo­lje­re­še­nje­jer­se­i­u­„kon­glo­me­ra­tu“­ra­zno­vr­snih­pro­gram­skih­ sa­dr­ža­ja­me­sto­za­kul­tu­ru­na­la­zi­na­mar­gi­na­ma.­ Ključ­ne­re­či:­Ra­dio–te­le­vi­zi­ja­Sr­bi­je,­jav­ni­ser­vis,­pro­gram­o­kul­tu­ri,­ Kul­tur­no­obra­zov­ni­pro­gram,­pro­gram­ski­stan­dar­di 328 T.
    [Show full text]
  • Na Pr Tržište Dostignuća Istorijat Proizvodi/Usluge
    TRŽIŠTE ja svetska imena. Kvalitetan program gradi se go- ISTORIJAT Od kada je počela sa radom, Prva televizija u dinama, iz sezone u sezonu radi se pažljiv odabir Prva srpska televizija prvi put se predstavila mnogome je oblikovala i redefinisala medijsku emisija čija popularnost i vek trajanja pokazuje da svojim gledaocima pod ovim nazivom scenu Srbije. Tržišna konkurencija postala je izra- tim Prve poznaje ovo tržište, osluškuje želje svoje septembra 2010. godine. Bila je to prekretnica ženija, što je dovelo do toga da se emiteri rapidno publike i hrabro pomera granice. Prva je dokaz da za TV kuću koja je 2006. kao Fox televizija prilagođavaju i šire programsku ponudu da bi za- kvalitet ima publiku. „Dosije”, „Exploziv” i „Exkluziv” od Republičke radio-difuzne agencije dobila NAJNOVIJI PODUHVATI Prvu je publika, a zbog toga i kvalitet i sadržaj, na reprezentativcima Srbije. Veoma uspešan ID držali svoju publiku. Prva je vrlo brzo postala jedna takođe se godinama upisuju na listu najgledanijih nacionalnu frekvenciju. Promena imena, Savremeno doba nosi sa sobom konstantne prvom mestu. Promocija je imala ključnu ulogu spot „Gledaj bez daha!” još jednom je potvrdio od vodećih stanica u Srbiji. Zahvaljujući visoko- sadržaja čija aktuelnost, autentični pristup pričama uvođenje najsavremenijih tehničkih standarda promene. Prva spremno odgovara izazovu današ- u neraskidivoj vezi televizije sa publikom koja je nedvosmislenu vladavinu originalnih ideja koje kvalitetnom i raznovrsnom programu, kvaliteta slike, visokobudžetnih njeg načina života i sve većim zahtevima publike. na najbolji način morala biti upoznata sa novim Prva pruža u svojim promotivnim kampanjama. vrhunskoj produkciji i veoma specifič- i potpuno novih, modernih Uz postojeći popularni kablovski kanal Prva PLUS, vizuelnim izgledom stanice.
    [Show full text]
  • Raport Media 10-2014.Indd
    Hate speech in online media in South East Europe Albanian Media Institute Instituti Shqiptar i Medias HATE SPEECH IN ONLINE MEDIA IN SOUTH EAST EUROPE Publisher: Albanian Media Institute Albanian Media Institute Instituti Shqiptar i Medias Dz dzǡǤͺǡ´ TelFax: ++355 4 2229800 Ǧǣ̷Ǥ ǤǤ © Copyright: Albanian Media Institute 2014 ISBN: 978-9928-172-38-9 With the support of Communication and Information Sector United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization This book has been produced with the support of UNESCO in the framework of the Project “Media accountability in SouthEast Europe”, ϐ Ǥ the South East European Network for Proffesionalization of the Media (SEENPM), Albanian Media Institute (Tirana), Media Center (Sarajevo), Press Council of Kosovo (Pristina), Macedonian Institute for Media (Skopje), Montenegro Media Institute (Podgorica) and ȋȌǤ The designations employed and the presentation of material throughout this publication do not imply the expression of any opinion whatsoever on the part of UNESCO, the European Union and other donors and partners concerning the legal status of any country, territory, city or area or of its authorities, or concerning Ǥ ǡ the reference made to Kosovo* is understood as in the UN Security Council Resolution 1244, and the reference made to Macedonia is Ǥ The ideas and opinions expressed in this publication are those of the authors; they are not necessarily those of UNESCO, the European Ǥ The publishing of the book has Ǥ Editor: Remzi Lani Layout: Bujar Karoshi Table of Contents Introduction
    [Show full text]
  • 01 Uvodne Strane.Indd
    Naučni časopis za ekonomiju - 02/15 Milorad Telebak Kr(i)tički osvrt Bata je pendrečio Nekada su mediji bili otvoreni za najveće pisce i naučnike, vrhun- sevima za manekene i glumu, te sa gimnazijom, jedva je završila ske intelektualce. – Danas, međutim, živimo pod okupacijom me- trgovačku školu. dija (televizija, tabloida) koji su otvoreni za samozvane voditeljke, Vera Matović je učiteljica. – Vesna Vukelić Vendi završila je eko- pjevačice, manekenke, starlete, koje promovišu prostakluk, vulgar- nomsku školu i, navodno, jednu godinu na pravu. – Ceca Ražna- nost (dovoljno je da uključite televizor i da vam prostitutke dođu u tović je završila srednju veterinarsku školu – smjer svinjarstvo! kuću), nudeći nam najnižu zabavu u vidu raznih rijalitija („Veliki – Mile Kitić ima diplomu saobraćajne tehničke škole. – Željko Sa- brat“, „Farma“, „Parovi“; neki to zovu parenjem!). Neshvatljivo je, mardžić je upravni tehničar, a upisao se i u srednju muzičku školu. međutim, kako smo svi tako brzo svikli i srasli sa tom vrstom or- velovske zabave i moralnog posrnuća. Svi smo postali jedan veliki Gimnaziju su završile Ana Bekuta, Goca Tržan, Nataša Bekvalac, rijaliti! Marina Tucaković i Dragan Kojić Keba. – Željko Šašić je završio mašinsku školu i upisao se na DIF. Istina, i u bivšem sistemu su na estradnoj sceni vršljali polupisme- ni folk umjetnici, ali su oni bili obučeni, pjevali su stojeći i licem Lepa Brena i Gordana Lazarević završile su višu turističku školu. okrenuti publici. Umjetnost je božji dar, ali on mora biti nadograđen Nekada velika zvijezda Olivera Katarina samo se upisala na Fa- obrazovanjem. Osim toga, teško da uzori mogu biti oni od kojih kultet dramskih umetnosti u Beogradu.
    [Show full text]
  • Monitoring Informativnih Emisija Komercijalnih Televizija Sa Nacionalnom Frekvencijom
    prof. dr Dubravka Valić Nedeljković prof. Siniša Isakov MONITORING INFORMATIVNIH EMISIJA KOMERCIJALNIH TELEVIZIJA SA NACIONALNOM FREKVENCIJOM prof. dr Dubravka Valić Nedeljković prof. Siniša Isakov ANALIZA SADRŽAJA CENTRALNO-INFORMATIVNIH EMISIJA KOMERCIJALNIH TELEVIZIJA SA NACIONALNOM FREKVENCIJOM Novi Sad, 10.02.2020. godina Napomena: Objavljivanje ovog istraživanja pomogla je Misija OEBS-a u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom istraživanju pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju zvaničan stav Misije OEBS-a u Srbiji. Sadržaj Uvod........................................................................................................................................6 1. Analiza centralno-informativne emisije televizije Pink......................................................8 1.1. Metod i korupus...........................................................................................................9 1.2. Kontekst formata emisije.............................................................................................9 1.3. Analiza.........................................................................................................................9 1.3.1. Povod za izveštavanje........................................................................................9 1.3.2. Tema.................................................................................................................10 1.3.3. Subjekat...........................................................................................................13 1.3.3.1. Polna
    [Show full text]
  • Regular Report to the Permanent Council for the Period from 9 November 2017 to 5 July 2018
    FOM.GAL/3/18/Rev.1 5 July 2018 ENGLISH only Organization for Security and Co-operation in Europe The Representative on Freedom of the Media Harlem Désir 5 July 2018 Regular Report to the Permanent Council for the period from 9 November 2017 to 5 July 2018 Introduction Monsieur le Président, Mesdames et messieurs les Ambassadeurs, C’est un honneur pour moi de présenter aujourd’hui devant vous mon deuxième rapport au Conseil Permanent presque un an, jour pour jour, après avoir été nommé Représentant pour la Liberté des Médias de l’OSCE. Je veux aujourd’hui, devant vous, tirer un signal d’alarme face à la gravité et à la détérioration de la situation de la liberté des médias à laquelle nous avons assisté au cours de la dernière période. Au cours de cette année, les emprisonnements de journalistes se sont poursuivis, de nouveaux journaux ont été interdits, davantage de sites d’information en ligne ont été bloqués, les restrictions d’accès à l’Internet se sont multipliées, les attaques contre les journalistes ont continué et des journalistes ont été assassinés, en plus grand nombre encore. Il y a une semaine aux Etats-Unis, Gerald Fischman, Robert Hiaasen, John McNamara, Rebecca Smith et Wendi Winters – quatre journalistes et une membre de l’équipe du quotidien Capital Gazette à Annapolis, Maryland, un des plus anciens journaux des Etats- Unis, étaient tués au travail, dans les locaux du journal. Tués pour avoir fait leur travail. Leurs noms sont venus s’ajouter à ceux de Daphne Caruana Galizia assassinée à Malte, de Jan Kuciak abattu en Slovaquie avec sa fiancée, de Kim Wall, journaliste suédoise tuée au Danemark, de Halla Barakat et de sa mère Ourouba Barakat, syriennes, tuées en Turquie et Zachary Stoner tué par balles aux Etats-Unis.
    [Show full text]
  • Turbofolk U Dubrovniku: Mladi, Tranzicija I Životni Stilovi
    CORE Metadata, citation and similar papers at core.ac.uk Provided by University of Zagreb Repository Sveučilište u Zagrebu Fakultet političkih znanosti Diplomski studij novinarstva Marin Kalauz TURBOFOLK U DUBROVNIKU: MLADI, TRANZICIJA I ŽIVOTNI STILOVI DIPLOMSKI RAD Zagreb, 2018. Sveučilište u Zagrebu Fakultet političkih znanosti Diplomski studij novinarstva TURBOFOLK U DUBROVNIKU: MLADI, TRANZICIJA I ŽIVOTNI STILOVI Mentor: doc.dr.sc. Zlatan Krajina Student: Marin Kalauz DIPLOMSKI RAD Zagreb, Rujan, 2018. Izjava o autorstvu rada i poštivanju etičkih pravila u akademskom radu: Izjavljujem da sam diplomski rad Turbofolk u Dubrovniku: Mladi, tranzicija i životni stilovi, koji sam predao na ocjenu mentoru doc. dr. sc. Zlatanu Krajini, napisao samostalno i da je u potpunosti riječ o mom autorskom radu. Također, izjavljujem da dotični rad nije objavljen ni korišten u svrhe ispunjenja nastavnih obaveza na ovom ili nekom drugom učilištu, te da na temelju njega nisam stekao ECTS bodove. Nadalje, izjavljujem da sam u radu poštivao etička pravila znanstvenog i akademskog rada, a posebno članke 16-19. Etičkoga kodeksa Sveučilišta u Zagrebu. Marin Kalauz SAŽETAK 1. UVOD................................................................................................................................................. 1 2. NASTANAK I RAZVOJ TURBOFOLKA ...................................................................................... 2 2.1. Pojmovno određenje i nastanak turbofolka .............................................................................
    [Show full text]
  • Media-Sustainability-Index-Europe-Eurasia-2013-Full.Pdf.Pdf
    tajikistan bosnia & herzegovina bulgaria uzbekistan albania croatia romania azerbaijan russia kyrgyzstan turkmenistan montenegro kazakhstan serbia kosovo macedonia ukraine belarus moldova georgia armenia DEVELOPMENT MEDIA OF SUSTAINABLE SUSTAINABILITY INDEPENDENT MEDIA IN INDEX EUROPE AND EURASIA 2013 MEDIA SUSTAINABILITY INDEX 2013 The Development of Sustainable Independent Media in Europe and Eurasia MEDIA SUSTAINABILITY INDEX 2013 The Development of Sustainable Independent Media in Europe and Eurasia www.irex.org/msi Copyright © 2013 by IREX IREX 1275 K Street, NW, Suite 600 Washington, DC 20005 E-mail: [email protected] Phone: (202) 628-8188 Fax: (202) 628-8189 www.irex.org Managing editor: Leon Morse Project manager: Myles G. Smith IREX project and editorial support: Robert Zabel Editorial support: Donna Brutkowski, Dayna Kerecman Myers, Rick Spencer Copyeditors: Carolyn Feola de Rugamas, Carolyn.Ink; Kelly Kramer, WORDtoWORD Editorial Services Translation support: Ultra Translate, LLC Design and layout: OmniStudio Printer: Westland Enterprises, Inc. Notice of Rights: Permission is granted to display, copy, and distribute the MSI in whole or in part, provided that: (a) the materials are used with the acknowledgement “The Media Sustainability Index (MSI) is a product of IREX with funding from USAID.”; (b) the MSI is used solely for personal, noncommercial, or informational use; and (c) no modifications of the MSI are made. Acknowledgment: This publication was made possible through support provided by the United States Agency for International Development (USAID) under Cooperative Agreement No. DGS-A-00-99-00015-00. Disclaimer: The opinions expressed herein are those of the panelists and other project researchers and do not necessarily reflect the views of USAID or IREX.
    [Show full text]
  • Model Sistema Podrške Odlučivanju Programskog Menadžmenta U Medijima Na Primeru Javnog Medijskog Servisa U Srbiji
    UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU Iva Beleslin MODEL SISTEMA PODRŠKE ODLUČIVANJU PROGRAMSKOG MENADŽMENTA U MEDIJIMA NA PRIMERU JAVNOG MEDIJSKOG SERVISA U SRBIJI DOKTORSKA DISERTACIJA Novi Sad, 2015. УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА 21000 НОВИ САД, Трг Доситеја Обрадовића 6 КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА Редни број, РБР: Идентификациони број, ИБР: Тип документације, ТД: Монографска публикација Тип записа, ТЗ: Текстуални штампани материјал Врста рада, ВР: Докторска дисертација Аутор, АУ: Ива Белеслин, мастер Ментор, МН: Др Биљана Ратковић Његован, ванр. проф. Наслов рада, НР: МОДЕЛ СИСТЕМА ПОДРШКЕ ОДЛУЧИВАЊУ ПРОГРАМСКОГ МЕНАДЖМЕНТА У МЕДИЈИМА НА ПРИМЕРУ ЈАВНОГ МЕДИЈСКОГ СЕРВИСА У СРБИЈИ Језик публикације, ЈП: Српски Језик извода, ЈИ: Српски Земља публиковања, ЗП: Србија Уже географско подручје, УГП: АП Војводина Година, ГО: 2015 Издавач, ИЗ: Ауторски репринт Место и адреса, МА: Факултет техничких наука, Трг Доситеја Обрадовића бр. 6, Нови Сад Физички опис рада, ФО: 12/320/155/69/23/43/2/ (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога) Научна област, НО: Индустријско инжињерство и инжењерски менаџмент Научна дисциплина, НД: Менаџмент медија Предметна одредница/Кqучне речи, ПО: jавни медијски сервис, Радио-телевизија Србије, програмски менаџмент, модел система подршке одлучивању УДК Чува се, ЧУ: Библиотека факултета техничких наука у Новом Саду Важна напомена, ВН: Извод, ИЗ: Програмски менаџмент у медијима, као креативно-комуникациони центар, у фокусу је ове докторске дисертације. Одлуке које доноси утичу на успешност пословања медијског предузећа, и представљају могућност за превазилажење проблема у којима су се нашли јавни медијски сервиси. У раду је приказан концептуални модел система подршке одлучивању програмског менаџмента у медијима. Његовом дизајнирању је претходила анализа посматрања домена проблема с једне стране и истраживање аудиторијума, с друге стране.
    [Show full text]
  • NEM 2014 Attending Companies
    NEM 2014 attending companies Eutelsat (diamond sponsor of NEM 2014) 9 channel Al Jazeera Balkans AMC/Sundance Channel Global Ansat d.o.o. Antenna Group Antenna International APAW BiH Applicon Armoza Formats Art company d.o.o. AXN AXN Poland A+E Networks B net d.o.o. Balkanika Music Television Banijay International Limited Base79 BBC Worldwide b92 bTV Cable Direct CBS Centrade Chello Central Europe Chello Zone Cinema Design Cisco Systems ComHem Croatian Radiotelevision Crnogorski Telekom CS Computer Systems d.o.o. d-rights Inc. deMENSEN Discovery Networks SEE Digi Plus Multimedia DOGTV Dori Media NEM 2014 attending companies Dreamworks DRG Dubai Media Incorprated Echo Bridge Entertainment eFILM CITY STUDIO Electric Sky Emotion Production Endemol EuroNews Eurosport Eyeworks International Evo TV Fox International Channels FremantleMedia Ginx TV Global Agency Global Screen Google/YouTube H1 Telekom Hasbro Studios HBO Adria HBO Europe HP Produkcija Hrvatski Telekom IECom Icons & Images IHS IMImobile Europe Ltd Iskon Internet d.o.o. ITN Source Kapetanović Sistemi Kimera Produzioni s.r.l. Lagardère Active Level 3 Liberty Global Europe Marchar International - Access Premiere Marcon AG NEM 2014 attending companies MATADOR Markiza Media Acquisitions MediaHUB d.o.o. MRM MTG MTV MYD SPORTS SA NADCON Nagra nangu.tv New Perspective Nielsen Audience Measurement Nielsen Media Research NOA Productions Nova TV Nova.rs O3 Productions/MBC Group Octapixx Odašiljači i veze d.o.o. Off The Fence OT - Optima Telekom d.d Pickbox Playboy Plus Polsat Television S.A. PORT Data d.o.o. Pro Plus PRO TV Prva srpska televizija Publicis d.o.o. Red Arrow International GmbH RT channel RTL Televizija RTV Slovenia Sapphire Media International B.V.
    [Show full text]
  • Media Sustainability Index 2012
    tajikistan bosnia & herzegovina bulgaria uzbekistan albania croatia romania azerbaijan russia kyrgyzstan turkmenistan montenegro kazakhstan serbia kosovo macedonia ukraine belarus moldova georgia armenia DEVELOPMENT MEDIA OF SUSTAINABLE SUSTAINABILITY INDEPENDENT MEDIA IN INDEX EUROPE AND EURASIA 2012 MEDIA SUSTAINABILITY INDEX 2012 The Development of Sustainable Independent Media in Europe and Eurasia MEDIA SUSTAINABILITY INDEX 2012 The Development of Sustainable Independent Media in Europe and Eurasia www.irex.org/msi Copyright © 2012 by IREX IREX 2121 K Street, NW, Suite 700 Washington, DC 20037 E-mail: [email protected] Phone: (202) 628-8188 Fax: (202) 628-8189 www.irex.org Project manager: Leon Morse Assistant editor: Dayna Kerecman Myers IREX project and editorial support: Robert Zabel Copyeditors: Carolyn Feola de Rugamas, Carolyn.Ink; Kelly Kramer, WORDtoWORD Editorial Services Design and layout: OmniStudio Printer: Westland Enterprises, Inc. Notice of Rights: Permission is granted to display, copy, and distribute the MSI in whole or in part, provided that: (a) the materials are used with the acknowledgement “The Media Sustainability Index (MSI) is a product of IREX with funding from USAID.”; (b) the MSI is used solely for personal, noncommercial, or informational use; and (c) no modifications of the MSI are made. Acknowledgment: This publication was made possible through support provided by the United States Agency for International Development (USAID) under Cooperative Agreement No. DGS-A- 00-99-00015-00. Disclaimer: The opinions expressed herein are those of the panelists and other project researchers and do not necessarily reflect the views of USAID or IREX. ISSN 1546-0878 ii USAID USAID is the principal U.S.
    [Show full text]