DOCSLIB.ORG

Na Pr Tržište Dostignuća Istorijat Proizvodi/Usluge

Total Page：16

File Type：pdf, Size：1020Kb

Download full-text PDF Read full-text
Na Pr Tržište Dostignuća Istorijat Proizvodi/Usluge TRŽIŠTE ja svetska imena. Kvalitetan program gradi se go- ISTORIJAT Od kada je počela sa radom, Prva televizija u dinama, iz sezone u sezonu radi se pažljiv odabir Prva srpska televizija prvi put se predstavila mnogome je oblikovala i redefinisala medijsku emisija čija popularnost i vek trajanja pokazuje da svojim gledaocima pod ovim nazivom scenu Srbije. Tržišna konkurencija postala je izra- tim Prve poznaje ovo tržište, osluškuje želje svoje septembra 2010. godine. Bila je to prekretnica ženija, što je dovelo do toga da se emiteri rapidno publike i hrabro pomera granice. Prva je dokaz da za TV kuću koja je 2006. kao Fox televizija prilagođavaju i šire programsku ponudu da bi za- kvalitet ima publiku. „Dosije”, „Exploziv” i „Exkluziv” od Republičke radio-difuzne agencije dobila NAJNOVIJI PODUHVATI Prvu je publika, a zbog toga i kvalitet i sadržaj, na reprezentativcima Srbije. Veoma uspešan ID držali svoju publiku. Prva je vrlo brzo postala jedna takođe se godinama upisuju na listu najgledanijih nacionalnu frekvenciju. Promena imena, Savremeno doba nosi sa sobom konstantne prvom mestu. Promocija je imala ključnu ulogu spot „Gledaj bez daha!” još jednom je potvrdio od vodećih stanica u Srbiji. Zahvaljujući visoko- sadržaja čija aktuelnost, autentični pristup pričama uvođenje najsavremenijih tehničkih standarda promene. Prva spremno odgovara izazovu današ- u neraskidivoj vezi televizije sa publikom koja je nedvosmislenu vladavinu originalnih ideja koje kvalitetnom i raznovrsnom programu, kvaliteta slike, visokobudžetnih njeg načina života i sve većim zahtevima publike. na najbolji način morala biti upoznata sa novim Prva pruža u svojim promotivnim kampanjama. vrhunskoj produkciji i veoma specifič- i potpuno novih, modernih Uz postojeći popularni kablovski kanal Prva PLUS, vizuelnim izgledom stanice. Novi slogan „Gledaj noj komunikaciji sa publikom, uspela je programskih sadržaja bili su presudni uskoro će biti lansirana još dva tematska kanala bolje!” i nova vizuelna i grafička rešenja ispunila VREDNOSTI BRENDA da se pozicionira kao moderna TV sta- da vrtoglavom brzinom Prva srpska čime će se etar značajno obogatiti novim, kvalitet- su očekivanja modernog gledaoca i trendove U uslovima izražene konkurencije i pregršt pro- nica sa dobrim imidžom i jakim kredibi- televizija krene uzlaznom linijom, što nim sadržajima. Prva spremno ulazi u novu sezo- medijskih kuća 21. veka. Na svim poljima ova gramskih sadržaja nije lako biti drugačiji, ali Prva je litetom kako kod gledalaca, tako i kod su svakodnevno potvrđivali sve bolji nu 2016. sa mnogim novim programskim forma- televizija ima svoj poseban vizuelni identitet, u verovala u svoju viziju i uspeh. Kroz velika ulaganja, klijenata. U uslovima ekonomske krize, rejtinzi. Gledaoci su brzo prepoznali tima. Uz popularne emisije koje okupljaju čitavu štampanim medijima, outdoor kampanjama, na temeljno planiranje, trud, energiju i veštinu u prona- Prva nastoji da i dalje ulaže u najbolji kvalitetni program, kreiran po svojoj porodicu poput „Tvoje lice zvuči poznato” internet stranici, u promotivnim blokovima ili kroz laženju i kreiranju novih formata, Prva je stvorila jak program i opravda poverenje svoje pu- meri i presudili. Vlasnici Prve uvek su prikazivaće se veliki broj noviteta koja će brend i zadobila poverenje gledalaca i poslovnih blike i zato ne pristaje na kompromise imali sluha za nove tržišne izazove biti pravo iznenađenje, i za publiku i za saradnika. Karl Luis, Sting, Armand Asante, Boris u programskom sadržaju koji nije pri- te je tako 2015. godine Antena konkurenciju. Nove emisije, nova TV lica Beker, Novak Đoković, Mariza, Marina Abramovič, meren i ne odražava prave vrednosti. Grupa uvrstila u svoju TV porodicu i deo su načina poslovanja Prve i potrebe Bili Ajdol, LaPalja, Brajan Feri, Spanulis, samo su Izlazeći u susret zahtevima tržišta, Prva B92. Obe televizije udružile su tako da se unese svežina u programsku ponu- neka od zvučnih imena sa svetske scene koji su je pokrenula i svoj kablovski kanal Prva svoju snagu u kreiranju drugačijeg du. Kreativnost i inovacije su deo svakog poklonili poverenje Prvoj i uz najveće domaće zvez- PLUS koji je zahvaljujući zanimljivom i, pre svega, i informacijama zadržava pažnju publike sa velikim televizijsko-radijskog koncepta koji će pratiti uspeha, a Prva želi da pruži svojoj publici de bili ekskluzivni gosti televizije. zabavnom programu, u top-pet najgledanijih ka- uspehom. Prva ulaže u najbolje, sarađuje sa više svetske trendove s jedne i negovati najbolje iz najkvalitetnije. Najuspešnije domaće se- Odgovorno poslovanje te izuzetna angažovanost blovskih kanala u zemlji. od 10 domaćih produkcijskih kuća. Na ovaj način domaćeg programa s druge strane. rije nastavljaju svoj život na Prvoj - „Lud, u humanitarnim akcijama samo su dalje jačali Prva umnogome doprinosi opstanku domaće zbunjen, normalan”, „Kud puklo da puklo”, snagu i poziciju kompanije. Moja Prva – snažna i DOSTIGNUĆA produkcije. Jedan od poslednjih primera pravog PROIZVODI/USLUGE kao i treća sezona omiljene porodice „Sin- emotivna poruka, učvrstila je vezu televizije i pu- blike. Brend se ne stvara preko noći, poverenje u Od svog nastanka Prva srpska televizija je imala prepoznavanja jeste ultimativni hit koji je osvojio Prva ima sve! Jedinstven spoj zabavnog, đelići”. Prva se ponosi svojim projektima kompaniju se gradi i obnavlja iz dana u dan. Zato jasne viziju i cilj – da promeni i modernizuje medij- ne samo publiku u Srbiji već širom regiona – serija informativnog i igranog programa koji odgovara jer su odraz napornog rada, velikih ulaga- se Prva ne uljuljkuje svojim uspehom već vredno sku scenu Srbije kroz uvođenje najviših standarda „Andrija i Anđelka”. Učinjen je ponovo veliki iskorak zahtevu savremenog gledaoca. Svaka sezona nja i želje da se Srbija predstavi na način radi na novim projektima, priprema se izuzetan kako u programskom, tako i u produkcijskom u ovom segmentu. donosi nove emisije i osveženje u etru. Domaći na koji ona zaslužuje. serijski, filmski, autorski, zabavni, informativni i segmentu. Najsavremenija oprema i profesionalni Osim informativnog i zabavnog pristupa, Prva serijski program jedan je od omiljenih segmenata dokumentarni sadržaj, među kojima se nalaze i tim kreirali su televiziju koja stoji rame uz rame sa svoju misiju ostvaruje kao izuzetno društveno gledalaca Prve. Tako su „Andrija i Anđelka” vrlo PROMOCIJA sopstvene programe, Prva koristi najbolje što odgovorna kompanija. Snagu svog programa najskuplji produkcijski TV projekti u regionu. svetskim vodećim TV kućama. Sa ponosom se brzo osvojili srca publike. Jedan od zapaženijih Moja Prva. Identitet Prve od samog početka ima, a to je kreativnost mladog i uvek inspirisanog iskoristila je nebrojeno puta za dobrobit zajed- može pohvaliti vrhunskim emisijama u sopstvenoj noviteta Prve u protekloj sezoni jeste i emisija je kreiran kroz jasan plan promocije i precizno tima. Poigravanje tematikom, improvizacija sa nice. Zahvaljujući proaktivnom pristupu „Život priča” koja je pažljivo odabranim temama, usmerene on air i outdoor aktivnosti. voditeljima i licima, preciznost i doslednost rešavanju problema, u saradnji sa građa- temeljnom istraživačkom pristupu uspela da S obzirom na to da se u sferi medija očekuje grafičkih ideja, uvek inovativne kampanje, nima, institucijama i brojnim donatorima, privuče veliku pažnju javnosti i otkrije veo tajni mnogo od vizuelnog identiteta i da je važno stvoriti poigravanje širokim mogućnostima audio- ONO ŠTO NISTE ZNALI Prva je pomogla mnogima koje su snašle sa događaja koji su ostavili duboke tragove na jasnu sliku brenda među bogatom konkurencijom, vizuelnog sadržaja na nama svojstven način. nedaće života. Samo kroz emisiju „Rad- živote pojedinaca, ali i na celu zajednicu. Prva svoju poziciju uvek predstavlja na sebi Prva je pionir u jakom i direktnom promotivnom na akcija”, obnovljeno je više od 80 do- svojstven i prepoznatljiv način. Održati poverenje, PRVA SRPSKA TELEVIZIJA Prva se trudi da uvek ide korak dalje. Ekipa planu među TV stanicama u Srbiji. Prati zahteve mova, domaćin emisije „Veče s Ivanom kvalitet i standard kroz šest uspešnih sezona popularne emisije „Dosije” snimila je priču o naj- širokog spektra programa koji televizija emituje. Prva TV je dobila svoje polje na tabli jedne Ivanovićem” svake sezone učestvuje u nije bio lak zadatak, ali je svakako bio izazov za čuvenijem agentu 007 u igrano-dokumentarnoj Postavljajući sebi uvek veće ciljeve, Prva od najpoznatijih igara u svetu - Monopol. obnovi i pomoći najugroženijih zdravstve- kreativni tim koji u svemu vidi mogućnost za nove formi i pobrala odlične kritike stručne javnosti. U podržava i medijski prati događaje i koncerte koji nih klinika širom Srbije, a humanitarnim ideje. Prva je 2015. imala hrabrosti da napravi Bogata je juniorima – iz godine u godinu muzičkim i šou emisijama Prva i dalje slovi za naj- obeležavaju istoriju muzičke i kulturne scene, akcijama i kroz volontiranje zaposlenih novi, veliki korak i redizajnom promeni i obogati uvećava se porodica Prve, koja trenutno profesionalniju televiziju. Cilj proizvoda i poslovanja pomaže i promoviše humanost, trudeći se da Prve obnovljena su mnoga igrališta, svoj identitet . Kao moderna, inovativna, evropska broji 135 mališana. Prve jeste da menja budućnost televizije u skladu predstavi Srbiji ono što svet čini boljim mestom odigrane predstave za mališane bez rodi- TV kuća ona želi da uvek bude korak ispred. Za sa potrebama društva. Tako je nastao još jedan za život. Cilj promocije nije samo osvajanje telja, podeljena garderoba i
Load more

Recommended publications
  • „Radnički“ MONOGRAFIJA 90 Godina Kluba
    Mladen Kecman Stanko Bogdan Milan Krunić Rvački klub „Radnički“ MONOGRAFIJA 90 godina kluba Beograd, 2013. Mladen Kecman Stanko Bogdan Milan Krunić Rvački klub „Radnički“ MONOGRAFIJA 90 godina kluba Mladen Kecman, Stanko Bogdan, Milan Krunić Rvački klub „Radnički“ MONOGRAFIJA 90 godina kluba Izdavač RK Radnički, Beograd Recenzent Momir Kecman Lektor Vesna Piperski - Cucić Štampa Grafolik, Beograd Tiraž 500 Ovom prilikom bismo želeli da se zahvalimo svima koji su omogućili pisanje ove knjige, bivšim članovima RK „Radnički“ i njihovim potomcima, kao i ljudima koji su svojim prisustvom obogatili istoriju ovog sporta i upotpunili ovu monografiju. Izvinjavamo se za sve eventualne i nenamerne propuste koje ćemo, nadamo se, ispraviti u sledećem izdanju. Autori MONOGRAFIJA 90 godina kluba PREDGOVOR 7 Hiljadu puta sam čuo kako To treba uraditi… Kako je sada poslednja generacija od koje se nešto može saznati… Kako treba napisati barem uvod u To... Makar izdati brošuru, pa je kasnije doraditi… Pisati do zadnjeg dana, pa tek onda videti… Kako je malo vremena... Kako je to težak i obiman posao... E pa ne može, mora se uraditi i ima vremena...!!! Nije to bauk... Samo treba početi, zvati, juriti, tražiti i prikupiti iz svih onih fascikli u kojima se godinama skupljalo. Kako reče moj legendarni profesor: “Stavljaj svaki dan po jedan listić u fasciklu i za dvadeset godina, eto ti knjiga koja puno vredi”. Tako i bi... Samo ne dvadeset, već devedeset... Devedeset dugih, uspešnih, lepih i manje lepih godina, prekrivenih vedrim nebom, suzama, trnjem, ponekad krvlju, radošću, osmesima i mnogim drugim pomešanim osećanjima i događajima koji su krasili moj Radnički sve ovo vreme, punih devedeset godina.
    [Show full text]
  • Kultura Kao Deo Programskog Sadržaja Televizije Beograd – Javnog Medijskog Servisa Srbije
    T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Niš DOI 10.5937/kultura1237328V UDK 654.197:008(497.11) istraživački rad KULTURA KAO DEO PROGRAMSKOG SADRŽAJA TELEVIZIJE BEOGRAD – JAVNOG MEDIJSKOG SERVISA SRBIJE Sa­že­tak:­Od­2006.­go­di­ne­ka­da­je­Ra­dio–te­le­vi­zi­ja­Sr­bi­je­po­če­la­pro­ ces­tran­sfor­ma­ci­je­u­jav­ni­me­dij­ski­ser­vis,­pred­Te­le­vi­zi­ju­Be­o­grad­po­ sta­vlje­ni­su­pro­gram­ski­zah­te­vi­ka­rak­te­ri­stič­ni­za­vi­so­ke­stan­dar­de­jav­ nog­ser­vi­sa.­U­ovom­ra­du­ana­li­zi­ra­se­pro­gram­o­kul­tu­ri,­kao­je­dan­od­ po­ka­za­te­lja­uspe­šno­sti­tran­sfor­ma­ci­je­Te­le­vi­zi­je­Be­o­grad­u­jav­ni­ser­vis,­ s­ ob­zi­rom­da­ je­ reč­o­pro­gra­mu­ ko­ji­je­ zna­ča­jan­ za­ši­re­nje­zna­nja­ i­ ostva­ri­va­nje­obra­zov­ne­funk­ci­je­me­di­ja,­kao­i­za­oču­va­nje­kul­tur­ne­ba­ šti­ne­i­kul­tur­nog­iden­ti­te­ta­na­ro­da.­Vi­še­od­po­la­ve­ka­kul­tur­ni­pro­gram­ je­za­u­zi­mao­zna­čaj­no­me­sto­u­pro­gra­mu­Ra­dio­te­le­vi­zi­je­Sr­bi­je,­ko­ja­je­ po­sta­vi­la­ka­ko­autor­ske­ta­ko­i­pro­duk­cij­ske­stan­dar­de­vred­ne­pa­žnje.­ Cilj­ ovog­ ra­da­ je­ da­ se­ usta­no­vi­ me­sto­ i­ ulo­ga­ sa­dr­ža­ja­ po­sve­će­nih­ kul­tu­ri­na­Te­le­vi­zi­ji­Be­o­grad.­Po­la­zna­hi­po­te­za­je­da­te­ma­ma­iz­kul­tu­re­ da­nas­ni­je­po­sve­će­no­do­volj­no­pro­sto­ra­na­Te­le­vi­zi­ji­Be­o­grad.­Kon­cep­ ci­ja­for­ma­ta­po­zna­tog­kao­„Kul­tur­no­obra­zov­ni­pro­gram“,­či­ni­se,­ni­je­ naj­bo­lje­re­še­nje­jer­se­i­u­„kon­glo­me­ra­tu“­ra­zno­vr­snih­pro­gram­skih­ sa­dr­ža­ja­me­sto­za­kul­tu­ru­na­la­zi­na­mar­gi­na­ma.­ Ključ­ne­re­či:­Ra­dio–te­le­vi­zi­ja­Sr­bi­je,­jav­ni­ser­vis,­pro­gram­o­kul­tu­ri,­ Kul­tur­no­obra­zov­ni­pro­gram,­pro­gram­ski­stan­dar­di 328 T.
    [Show full text]
  • Raport Media 10-2014.Indd
    Hate speech in online media in South East Europe Albanian Media Institute Instituti Shqiptar i Medias HATE SPEECH IN ONLINE MEDIA IN SOUTH EAST EUROPE Publisher: Albanian Media Institute Albanian Media Institute Instituti Shqiptar i Medias Dz dzǡǤͺǡ´ TelFax: ++355 4 2229800 Ǧǣ̷Ǥ ǤǤ © Copyright: Albanian Media Institute 2014 ISBN: 978-9928-172-38-9 With the support of Communication and Information Sector United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization This book has been produced with the support of UNESCO in the framework of the Project “Media accountability in SouthEast Europe”, ϐ Ǥ the South East European Network for Proffesionalization of the Media (SEENPM), Albanian Media Institute (Tirana), Media Center (Sarajevo), Press Council of Kosovo (Pristina), Macedonian Institute for Media (Skopje), Montenegro Media Institute (Podgorica) and ȋȌǤ The designations employed and the presentation of material throughout this publication do not imply the expression of any opinion whatsoever on the part of UNESCO, the European Union and other donors and partners concerning the legal status of any country, territory, city or area or of its authorities, or concerning Ǥ ǡ the reference made to Kosovo* is understood as in the UN Security Council Resolution 1244, and the reference made to Macedonia is Ǥ The ideas and opinions expressed in this publication are those of the authors; they are not necessarily those of UNESCO, the European Ǥ The publishing of the book has Ǥ Editor: Remzi Lani Layout: Bujar Karoshi Table of Contents Introduction
    [Show full text]
  • 01 Uvodne Strane.Indd
    Naučni časopis za ekonomiju - 02/15 Milorad Telebak Kr(i)tički osvrt Bata je pendrečio Nekada su mediji bili otvoreni za najveće pisce i naučnike, vrhun- sevima za manekene i glumu, te sa gimnazijom, jedva je završila ske intelektualce. – Danas, međutim, živimo pod okupacijom me- trgovačku školu. dija (televizija, tabloida) koji su otvoreni za samozvane voditeljke, Vera Matović je učiteljica. – Vesna Vukelić Vendi završila je eko- pjevačice, manekenke, starlete, koje promovišu prostakluk, vulgar- nomsku školu i, navodno, jednu godinu na pravu. – Ceca Ražna- nost (dovoljno je da uključite televizor i da vam prostitutke dođu u tović je završila srednju veterinarsku školu – smjer svinjarstvo! kuću), nudeći nam najnižu zabavu u vidu raznih rijalitija („Veliki – Mile Kitić ima diplomu saobraćajne tehničke škole. – Željko Sa- brat“, „Farma“, „Parovi“; neki to zovu parenjem!). Neshvatljivo je, mardžić je upravni tehničar, a upisao se i u srednju muzičku školu. međutim, kako smo svi tako brzo svikli i srasli sa tom vrstom or- velovske zabave i moralnog posrnuća. Svi smo postali jedan veliki Gimnaziju su završile Ana Bekuta, Goca Tržan, Nataša Bekvalac, rijaliti! Marina Tucaković i Dragan Kojić Keba. – Željko Šašić je završio mašinsku školu i upisao se na DIF. Istina, i u bivšem sistemu su na estradnoj sceni vršljali polupisme- ni folk umjetnici, ali su oni bili obučeni, pjevali su stojeći i licem Lepa Brena i Gordana Lazarević završile su višu turističku školu. okrenuti publici. Umjetnost je božji dar, ali on mora biti nadograđen Nekada velika zvijezda Olivera Katarina samo se upisala na Fa- obrazovanjem. Osim toga, teško da uzori mogu biti oni od kojih kultet dramskih umetnosti u Beogradu.
    [Show full text]
  • Monitoring Informativnih Emisija Komercijalnih Televizija Sa Nacionalnom Frekvencijom
    prof. dr Dubravka Valić Nedeljković prof. Siniša Isakov MONITORING INFORMATIVNIH EMISIJA KOMERCIJALNIH TELEVIZIJA SA NACIONALNOM FREKVENCIJOM prof. dr Dubravka Valić Nedeljković prof. Siniša Isakov ANALIZA SADRŽAJA CENTRALNO-INFORMATIVNIH EMISIJA KOMERCIJALNIH TELEVIZIJA SA NACIONALNOM FREKVENCIJOM Novi Sad, 10.02.2020. godina Napomena: Objavljivanje ovog istraživanja pomogla je Misija OEBS-a u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom istraživanju pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju zvaničan stav Misije OEBS-a u Srbiji. Sadržaj Uvod........................................................................................................................................6 1. Analiza centralno-informativne emisije televizije Pink......................................................8 1.1. Metod i korupus...........................................................................................................9 1.2. Kontekst formata emisije.............................................................................................9 1.3. Analiza.........................................................................................................................9 1.3.1. Povod za izveštavanje........................................................................................9 1.3.2. Tema.................................................................................................................10 1.3.3. Subjekat...........................................................................................................13 1.3.3.1. Polna
    [Show full text]
  • Regular Report to the Permanent Council for the Period from 9 November 2017 to 5 July 2018
    FOM.GAL/3/18/Rev.1 5 July 2018 ENGLISH only Organization for Security and Co-operation in Europe The Representative on Freedom of the Media Harlem Désir 5 July 2018 Regular Report to the Permanent Council for the period from 9 November 2017 to 5 July 2018 Introduction Monsieur le Président, Mesdames et messieurs les Ambassadeurs, C’est un honneur pour moi de présenter aujourd’hui devant vous mon deuxième rapport au Conseil Permanent presque un an, jour pour jour, après avoir été nommé Représentant pour la Liberté des Médias de l’OSCE. Je veux aujourd’hui, devant vous, tirer un signal d’alarme face à la gravité et à la détérioration de la situation de la liberté des médias à laquelle nous avons assisté au cours de la dernière période. Au cours de cette année, les emprisonnements de journalistes se sont poursuivis, de nouveaux journaux ont été interdits, davantage de sites d’information en ligne ont été bloqués, les restrictions d’accès à l’Internet se sont multipliées, les attaques contre les journalistes ont continué et des journalistes ont été assassinés, en plus grand nombre encore. Il y a une semaine aux Etats-Unis, Gerald Fischman, Robert Hiaasen, John McNamara, Rebecca Smith et Wendi Winters – quatre journalistes et une membre de l’équipe du quotidien Capital Gazette à Annapolis, Maryland, un des plus anciens journaux des Etats- Unis, étaient tués au travail, dans les locaux du journal. Tués pour avoir fait leur travail. Leurs noms sont venus s’ajouter à ceux de Daphne Caruana Galizia assassinée à Malte, de Jan Kuciak abattu en Slovaquie avec sa fiancée, de Kim Wall, journaliste suédoise tuée au Danemark, de Halla Barakat et de sa mère Ourouba Barakat, syriennes, tuées en Turquie et Zachary Stoner tué par balles aux Etats-Unis.
    [Show full text]
  • Turbofolk U Dubrovniku: Mladi, Tranzicija I Životni Stilovi
    CORE Metadata, citation and similar papers at core.ac.uk Provided by University of Zagreb Repository Sveučilište u Zagrebu Fakultet političkih znanosti Diplomski studij novinarstva Marin Kalauz TURBOFOLK U DUBROVNIKU: MLADI, TRANZICIJA I ŽIVOTNI STILOVI DIPLOMSKI RAD Zagreb, 2018. Sveučilište u Zagrebu Fakultet političkih znanosti Diplomski studij novinarstva TURBOFOLK U DUBROVNIKU: MLADI, TRANZICIJA I ŽIVOTNI STILOVI Mentor: doc.dr.sc. Zlatan Krajina Student: Marin Kalauz DIPLOMSKI RAD Zagreb, Rujan, 2018. Izjava o autorstvu rada i poštivanju etičkih pravila u akademskom radu: Izjavljujem da sam diplomski rad Turbofolk u Dubrovniku: Mladi, tranzicija i životni stilovi, koji sam predao na ocjenu mentoru doc. dr. sc. Zlatanu Krajini, napisao samostalno i da je u potpunosti riječ o mom autorskom radu. Također, izjavljujem da dotični rad nije objavljen ni korišten u svrhe ispunjenja nastavnih obaveza na ovom ili nekom drugom učilištu, te da na temelju njega nisam stekao ECTS bodove. Nadalje, izjavljujem da sam u radu poštivao etička pravila znanstvenog i akademskog rada, a posebno članke 16-19. Etičkoga kodeksa Sveučilišta u Zagrebu. Marin Kalauz SAŽETAK 1. UVOD................................................................................................................................................. 1 2. NASTANAK I RAZVOJ TURBOFOLKA ...................................................................................... 2 2.1. Pojmovno određenje i nastanak turbofolka .............................................................................
    [Show full text]
  • Media-Sustainability-Index-Europe-Eurasia-2013-Full.Pdf.Pdf
    tajikistan bosnia & herzegovina bulgaria uzbekistan albania croatia romania azerbaijan russia kyrgyzstan turkmenistan montenegro kazakhstan serbia kosovo macedonia ukraine belarus moldova georgia armenia DEVELOPMENT MEDIA OF SUSTAINABLE SUSTAINABILITY INDEPENDENT MEDIA IN INDEX EUROPE AND EURASIA 2013 MEDIA SUSTAINABILITY INDEX 2013 The Development of Sustainable Independent Media in Europe and Eurasia MEDIA SUSTAINABILITY INDEX 2013 The Development of Sustainable Independent Media in Europe and Eurasia www.irex.org/msi Copyright © 2013 by IREX IREX 1275 K Street, NW, Suite 600 Washington, DC 20005 E-mail: [email protected] Phone: (202) 628-8188 Fax: (202) 628-8189 www.irex.org Managing editor: Leon Morse Project manager: Myles G. Smith IREX project and editorial support: Robert Zabel Editorial support: Donna Brutkowski, Dayna Kerecman Myers, Rick Spencer Copyeditors: Carolyn Feola de Rugamas, Carolyn.Ink; Kelly Kramer, WORDtoWORD Editorial Services Translation support: Ultra Translate, LLC Design and layout: OmniStudio Printer: Westland Enterprises, Inc. Notice of Rights: Permission is granted to display, copy, and distribute the MSI in whole or in part, provided that: (a) the materials are used with the acknowledgement “The Media Sustainability Index (MSI) is a product of IREX with funding from USAID.”; (b) the MSI is used solely for personal, noncommercial, or informational use; and (c) no modifications of the MSI are made. Acknowledgment: This publication was made possible through support provided by the United States Agency for International Development (USAID) under Cooperative Agreement No. DGS-A-00-99-00015-00. Disclaimer: The opinions expressed herein are those of the panelists and other project researchers and do not necessarily reflect the views of USAID or IREX.
    [Show full text]
  • Model Sistema Podrške Odlučivanju Programskog Menadžmenta U Medijima Na Primeru Javnog Medijskog Servisa U Srbiji
    UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU Iva Beleslin MODEL SISTEMA PODRŠKE ODLUČIVANJU PROGRAMSKOG MENADŽMENTA U MEDIJIMA NA PRIMERU JAVNOG MEDIJSKOG SERVISA U SRBIJI DOKTORSKA DISERTACIJA Novi Sad, 2015. УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА 21000 НОВИ САД, Трг Доситеја Обрадовића 6 КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА Редни број, РБР: Идентификациони број, ИБР: Тип документације, ТД: Монографска публикација Тип записа, ТЗ: Текстуални штампани материјал Врста рада, ВР: Докторска дисертација Аутор, АУ: Ива Белеслин, мастер Ментор, МН: Др Биљана Ратковић Његован, ванр. проф. Наслов рада, НР: МОДЕЛ СИСТЕМА ПОДРШКЕ ОДЛУЧИВАЊУ ПРОГРАМСКОГ МЕНАДЖМЕНТА У МЕДИЈИМА НА ПРИМЕРУ ЈАВНОГ МЕДИЈСКОГ СЕРВИСА У СРБИЈИ Језик публикације, ЈП: Српски Језик извода, ЈИ: Српски Земља публиковања, ЗП: Србија Уже географско подручје, УГП: АП Војводина Година, ГО: 2015 Издавач, ИЗ: Ауторски репринт Место и адреса, МА: Факултет техничких наука, Трг Доситеја Обрадовића бр. 6, Нови Сад Физички опис рада, ФО: 12/320/155/69/23/43/2/ (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога) Научна област, НО: Индустријско инжињерство и инжењерски менаџмент Научна дисциплина, НД: Менаџмент медија Предметна одредница/Кqучне речи, ПО: jавни медијски сервис, Радио-телевизија Србије, програмски менаџмент, модел система подршке одлучивању УДК Чува се, ЧУ: Библиотека факултета техничких наука у Новом Саду Важна напомена, ВН: Извод, ИЗ: Програмски менаџмент у медијима, као креативно-комуникациони центар, у фокусу је ове докторске дисертације. Одлуке које доноси утичу на успешност пословања медијског предузећа, и представљају могућност за превазилажење проблема у којима су се нашли јавни медијски сервиси. У раду је приказан концептуални модел система подршке одлучивању програмског менаџмента у медијима. Његовом дизајнирању је претходила анализа посматрања домена проблема с једне стране и истраживање аудиторијума, с друге стране.
    [Show full text]
  • NEM 2014 Attending Companies
    NEM 2014 attending companies Eutelsat (diamond sponsor of NEM 2014) 9 channel Al Jazeera Balkans AMC/Sundance Channel Global Ansat d.o.o. Antenna Group Antenna International APAW BiH Applicon Armoza Formats Art company d.o.o. AXN AXN Poland A+E Networks B net d.o.o. Balkanika Music Television Banijay International Limited Base79 BBC Worldwide b92 bTV Cable Direct CBS Centrade Chello Central Europe Chello Zone Cinema Design Cisco Systems ComHem Croatian Radiotelevision Crnogorski Telekom CS Computer Systems d.o.o. d-rights Inc. deMENSEN Discovery Networks SEE Digi Plus Multimedia DOGTV Dori Media NEM 2014 attending companies Dreamworks DRG Dubai Media Incorprated Echo Bridge Entertainment eFILM CITY STUDIO Electric Sky Emotion Production Endemol EuroNews Eurosport Eyeworks International Evo TV Fox International Channels FremantleMedia Ginx TV Global Agency Global Screen Google/YouTube H1 Telekom Hasbro Studios HBO Adria HBO Europe HP Produkcija Hrvatski Telekom IECom Icons & Images IHS IMImobile Europe Ltd Iskon Internet d.o.o. ITN Source Kapetanović Sistemi Kimera Produzioni s.r.l. Lagardère Active Level 3 Liberty Global Europe Marchar International - Access Premiere Marcon AG NEM 2014 attending companies MATADOR Markiza Media Acquisitions MediaHUB d.o.o. MRM MTG MTV MYD SPORTS SA NADCON Nagra nangu.tv New Perspective Nielsen Audience Measurement Nielsen Media Research NOA Productions Nova TV Nova.rs O3 Productions/MBC Group Octapixx Odašiljači i veze d.o.o. Off The Fence OT - Optima Telekom d.d Pickbox Playboy Plus Polsat Television S.A. PORT Data d.o.o. Pro Plus PRO TV Prva srpska televizija Publicis d.o.o. Red Arrow International GmbH RT channel RTL Televizija RTV Slovenia Sapphire Media International B.V.
    [Show full text]
  • Media Sustainability Index 2012
    tajikistan bosnia & herzegovina bulgaria uzbekistan albania croatia romania azerbaijan russia kyrgyzstan turkmenistan montenegro kazakhstan serbia kosovo macedonia ukraine belarus moldova georgia armenia DEVELOPMENT MEDIA OF SUSTAINABLE SUSTAINABILITY INDEPENDENT MEDIA IN INDEX EUROPE AND EURASIA 2012 MEDIA SUSTAINABILITY INDEX 2012 The Development of Sustainable Independent Media in Europe and Eurasia MEDIA SUSTAINABILITY INDEX 2012 The Development of Sustainable Independent Media in Europe and Eurasia www.irex.org/msi Copyright © 2012 by IREX IREX 2121 K Street, NW, Suite 700 Washington, DC 20037 E-mail: [email protected] Phone: (202) 628-8188 Fax: (202) 628-8189 www.irex.org Project manager: Leon Morse Assistant editor: Dayna Kerecman Myers IREX project and editorial support: Robert Zabel Copyeditors: Carolyn Feola de Rugamas, Carolyn.Ink; Kelly Kramer, WORDtoWORD Editorial Services Design and layout: OmniStudio Printer: Westland Enterprises, Inc. Notice of Rights: Permission is granted to display, copy, and distribute the MSI in whole or in part, provided that: (a) the materials are used with the acknowledgement “The Media Sustainability Index (MSI) is a product of IREX with funding from USAID.”; (b) the MSI is used solely for personal, noncommercial, or informational use; and (c) no modifications of the MSI are made. Acknowledgment: This publication was made possible through support provided by the United States Agency for International Development (USAID) under Cooperative Agreement No. DGS-A- 00-99-00015-00. Disclaimer: The opinions expressed herein are those of the panelists and other project researchers and do not necessarily reflect the views of USAID or IREX. ISSN 1546-0878 ii USAID USAID is the principal U.S.
    [Show full text]
  • Koga Su Mediji Izabrali... a Šta Su Partije Nudile?
    Medijska sfera Koga su mediji izabrali... a šta su partije nudile? monitoring medijskog izveštavanja, promotivnih političkih TV spotova i partijskih sajtova u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske, republičke i izbore za predsednika Srbije 2012 sa uputstvima za bolju praksu Novosadska novinarska škola Novi Sad, 2012 broj 6 Izdavač Ova Publikacija realizovana je uz fi nansijsku pomoć i Novosadska novinarska škola podršku Fondacije za otvoreno društvo i Pokrajinskog Daničićeva 3, Novi Sad sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Izneti stavovi tel/fax: (021)424-164 pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati e-mail: offi [email protected] zvaničan stav donatora. http://www.novinarska-skola.org.rs Objavljivanje ove publikacije omogućili su: Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković i doc. dr Dejan Pralica Izvršno veće AP Vojvodine, Sekretarijat za kulturu i javno „Koga su mediji izabrali... a šta su partije nudile?“ informisanje i Fondacija za otvoreno društvo, Beograd. Prevod na engleski © Sva prava zadržava izdavač. Agneš Ćurčić Asodi Za svako korišćenje, umnožavanje i stavljanje u promet dela teksta ili teksta u celini potrebna je saglasnost Novosadske Dizajn korica i kompjuterska priprema novinarske škole. M-Tec Štampa Maxima graf, Petrovaradin Tiraž 800 primeraka Novi Sad, 2012. Sadržaj Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković Uvodnik .......................................................................................................................................................... 4 Prof. dr Duško Radosavljević
    [Show full text]