Kultura Kao Deo Programskog Sadržaja Televizije Beograd – Javnog Medijskog Servisa Srbije
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Niš DOI 10.5937/kultura1237328V UDK 654.197:008(497.11) istraživački rad KULTURA KAO DEO PROGRAMSKOG SADRŽAJA TELEVIZIJE BEOGRAD – JAVNOG MEDIJSKOG SERVISA SRBIJE Sažetak:Od2006.godinekadajeRadio–televizijaSrbijepočelapro cestransformacijeujavnimedijskiservis,predTelevizijuBeogradpo stavljenisuprogramskizahtevikarakterističnizavisokestandardejav nogservisa.Uovomraduanaliziraseprogramokulturi,kaojedanod pokazateljauspešnostitransformacijeTelevizijeBeogradujavniservis, s obziromda je rečoprogramu kojije značajan zaširenjeznanja i ostvarivanjeobrazovnefunkcijemedija,kaoizaočuvanjekulturneba štineikulturnogidentitetanaroda.Višeodpolavekakulturniprogram jezauzimaoznačajnomestouprogramuRadiotelevizijeSrbije,kojaje postavilakakoautorsketakoiprodukcijskestandardevrednepažnje. Cilj ovog rada je da se ustanovi mesto i uloga sadržaja posvećenih kulturinaTelevizijiBeograd.Polaznahipotezajedatemamaizkulture danasnijeposvećenodovoljnoprostoranaTelevizijiBeograd.Koncep cijaformatapoznatogkao„Kulturnoobrazovniprogram“,činise,nije najboljerešenjejerseiu„konglomeratu“raznovrsnihprogramskih sadržajamestozakulturunalazinamarginama. Ključnereči:Radio–televizijaSrbije,javniservis,programokulturi, Kulturnoobrazovniprogram,programskistandardi 328 T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ Uvod1 PrevišeoddvedecenijejednaodemisijaProgramaokulturi TelevizijeBeograd2bilaje„Kulturabede,bedakulture”.Ured nicaemisijebilajeIsidoraSekulić,avoditeljDraganBabić.U emisijisegovorilooposrnućusocijalizmaiaktuelneideologije posle pada Berlinskog zida, samoupravljanju kao kvazidemo kratskomsistemu,obedikulturelišeneslobodeiautonomije. Emisi ja je emito va na u vre me sa mo u pra vljanja! U vre me ka da se dičimodemokratskim tekovinama, veku u kome svaki dan donosi nove tehničkotehnološke standarde koji prevazilaze mogućnostistarih,uvremenukadaživimonekadafuturistički zamišljenoMakluanovo(MarshallMcLuhan)“globalnoselo”, dobudigitalnihplatformikadanamjeumetnik,umetnostidelo dostupnodagadoživimo,tumačimosadaiodmah,kulturapre življavanamarginamamedijskihsadržaja.Dalijenazivemisije “Kulturabede,bedakulture”proročkinajaviomestoprogramao kulturiugodinamakadajeRadiotelevizijaSrbijepočelaproces transformacijeujavnimedijskiservis? PričaokulturinaTelevizijiBeogradnajčešćeizgledaovako:o srpskom romanopiscu u 60 sekundi gledaoci Drugog dnevni kaTelevizije Beograd biće informisani samo ukoliko postane dobitnikNINovenagrade,iliosvetskomukolikodobijeNo belovu nagradu. O kulturnim događajima, manifestacijama, o umetnostiiumetnicimamestauinformativnimemisijamaimau blokuokulturisamoukolikosudnevnoaktuelniiliznačajnina medijskojsceni.Opet,tojeuslovljenoaktuelnimvestimakoje pristižuuredakcijutakoda,ukolikopredsamoemitovanjeiliu tokustigneaktuelnavest,prvoštose„skraćuje“jekulturnaru brika.NeretkosedogađadaseuDrugomdnevnikuneemituje nijednarubrikaizkulturejerjednostavno„ponestalojeminuta“. Utržišnimikomercijalnimuslovimaposlednjihdecenijačinise dajenajvišestradalakultura.Nauštrbkulturnihrubrikaemituju sereklamniblokovi,dokseminutiposvećenidobitnicimapre stižnihknjiževnihnagradaustupajupopularnimfolkipopzve zdamaudovoljavajućinatajnačin(ne)ukusupublike.Dalise kulturidogodiladecenijaukojojsuje„pojeliskakavci“tražeći svojemestouneravnopravnojkonkurencijisapopularnimfor matimapoputrialitiprograma(realityshows)ilisazahtevima publikezaštovišesatizabavnogprograma.Osiminformativ neizabavne,jednaodnajvažnijihfunkcijanovinarstvajestei 1 RadjeuokviruProjektaMinistarstvanaukeRepublikeSrbije“Civilnodru štvoireligija”broj179008. 2 TelevizijaBeograddeojeRTSa,odnosnoJavnogmedijskogservisaSrbije. TelevizijuBeogradčinePrviiDrugiprogram.DeonjesuiRTSSATiRTS Digitalkojinisupredmetovogradajerjerečosatelitskomieksperimental nomprogramu. 329 T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ edukativnafunkcija.Ukolikobiseopredeljivaliprema(ne)uku sunajširepublikenevodećiračunaokulturnimvrednostimado šlibiuopasnostda:„Prilagođavajućiseopštevažećimdruštve nim normama, kulturnim obrascima i kulturnoj industriji, bez moćidautičenastvaranjeautentičnihljudskihpotreba,pojedi nacjeprimorandasnižavasvojukusiodreknesesopstvenog izbora.Oslanjajućisenanajšireslojevenekultivisanepublike, sveopštakomercijalizacijačinidaseserijskiproizvodisveono štojedobrobudeprihvaćenonatržištu“3.