Koga Su Mediji Izabrali... a Šta Su Partije Nudile?

Medijska sfera Koga su mediji izabrali... a šta su partije nudile?

monitoring medijskog izveštavanja, promotivnih političkih TV spotova i partijskih sajtova u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske, republičke i izbore za predsednika Srbije 2012 sa uputstvima za bolju praksu

Novosadska novinarska škola Novi Sad, 2012 broj 6 Izdavač Ova Publikacija realizovana je uz ﬁ nansijsku pomoć i Novosadska novinarska škola podršku Fondacije za otvoreno društvo i Pokrajinskog Daničićeva 3, Novi Sad sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Izneti stavovi tel/fax: (021)424-164 pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati e-mail: ofﬁ [email protected] zvaničan stav donatora. http://www.novinarska-skola.org.rs Objavljivanje ove publikacije omogućili su: Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković i doc. dr Dejan Pralica Izvršno veće AP Vojvodine, Sekretarijat za kulturu i javno „Koga su mediji izabrali... a šta su partije nudile?“ informisanje i Fondacija za otvoreno društvo, Beograd.

Prevod na engleski © Sva prava zadržava izdavač. Agneš Ćurčić Asodi Za svako korišćenje, umnožavanje i stavljanje u promet dela teksta ili teksta u celini potrebna je saglasnost Novosadske Dizajn korica i kompjuterska priprema novinarske škole. M-Tec

Štampa Maxima graf, Petrovaradin

Tiraž 800 primeraka

Novi Sad, 2012. Sadržaj

Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković Uvodnik ...... 4

Prof. dr Duško Radosavljević Partijska ponuda javnosti Srbije u izborima 2012. godine ...... 10 doc. dr Dejan Pralica KOGA SU MEDIJI IZABRALI? ...... 15 Koga je izabrala vojvođanska televizija ...... 16 Koga je izabrala televizija u Srbiji ...... 38 Koga je izabrala štampa u Srbiji ...... 53 prof. dr Dubravka Valić Nedeljković …A KOJE SU PORUKE POLITIČKE PARTIJE SLALE BIRAČIMA? ...... 67 Da li su partije i njihovi lideri nešto naučili u protekle četiri godine? ...... 68 Internetska kampanja 2012: šta su partije poručivale korisnicima sajber prostorvremena? ...... 89 prof. dr Dubravka Valić Nedeljković PREPORUKE ZA BOLJU PRAKSU ...... 107 u kampanji (kandidatima, grupama, partijama, građanima) Uvodnik biti omogućeno da slobodno izraze svoje mišljenje, da pri- maju i daju informacije, budu obrazovani o temama u vezi sa Uloga medija u predizbornoj kampanji izbornim procesom, kao i informisani o programima partija i stavovima svih kandidata i kandidatkinja na verifi kovanim Kampanja je, prema Velikom rečniku stranih reči i izraza izbornim listama, ali bez diskriminacije, mešanja sa strane i Ivana Klajna i Milana Šipke (2006) reč latinskog porekla i pretnji kaznama i zatvorima. označava polje. U francuskom to polje prerasta u bitku (campagne) što je razumljivo jer se vojevalo na ledinama, ali je U Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka UN član ovo značenje prošireno i na intenzivni vojni pohod i nešto ma- 19. defi niše da „svako ima pravo na slobodu mišljenja i nje agresivno vojni manevar. Kako su to bili ozbiljni, odnosno izražavanja“ i to je jedan od najcitiranijih delova ovog temelja „važni zadaci“ razumljivo je novo značenje reči kampanja koja demokratije. Ređe se navodi veoma važan, upravo za novinar- se sada upotrebljava i kao intenzivna priprema za ostvarivanje ski posao, nastavak člana 19. koji glasi „što obuhvata i pravo nekog važnog zadatka, kao i organizovana akcija za ili protiv (koga da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da ili čega, naročito putem štampe). traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvom i bez obzira na granice“. Takođe u članu 19, ali Međunarodnog Ima li i u jednom dekmokratskom društvu „važnijeg pakta o građanskim i političkim pravima se dodatno precizira da zadatka“ od parlamentarnih i izbora za predsednika države? se ideje i informacije svih vrsta mogu širiti „usmeno, pisano, Dakako ne. Priprema građana za to veliko „polje“ aktivnosti štampom ili u umetničkom obliku ili bilo kojim drugim sred- podrazumeva organizovanu akciju za ili protiv koju javnom čine stvom po vlastiom izboru“. Kako ova prava podrazumevaju i masovni mediji i to ne samo štampa, već i elektronski i in- i odgovornost nadalje se u članu 19. navode ograničenja „za ternetski medij. Pošto izbori predstavljaju slobodnu volju poštovanje prava i ugleda drugih, kao i za zaštitu državne naroda ulaze u korpus osnovnih ljudskih prava defi nisanih sigurnosti, ili javnog poretka, ili javnog zdravlja ili morala“. u Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka Ujedinjenih nacija Ova odredba ne znači da država može da ograniči predi- (1948), kao i u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima koja je zbornu kampanju. Svako ometanje slobode izražavanja mora stupila na snagu 3. septembra 1953. godine. biti zakonski utvrđeno i sa jasnim argumentima da je reč o ozbiljnoj pretnji javnom poretku. Međutim svaka država Nekoliko prava je povezano sa učestvovanjem u izbo- može prema Međunarodnoj povelji o građanskim i političkim pravi- rima. Posebno se tu izdvajaju ona koja se odnose na slobodu ma da zakonom ograniči mogućnost upotrebe jezika mržnje izražavanja, nediskriminacije i poštovanje medijskih sloboda. i diskriminatornog govora i ponašanja koji širi nacionalnu, 4 Osnovno je da se obezbedi klima u kojoj će svim učesnicima rasnu ili versku mržnju i podstiče nasilje i netrpeljivost pre- posebnim informativnim programima, vladinim aktivnostima drugom i drugačijem, svih učesnika u izbornom procesu ma u vreme kampanje, izbornoj tišini i plaćenom političkom uključujući i medije. oglašavanju. Dakle posebnan zadatak u kampanjama imaju upravo Savet za štampu nije doneo nikakva uputstva jer se ovo mediji. Njihova uloga je dvostruka. U vreme dok se još ne nezavisno telo bavi predstavkama i prigovorima na konkre- raspišu izbori: prvo da obrazuju birače o samom izbornom tne uređivačke odluke, odnosno kršenjima etičkog kodeksa. sistemu, pravilima, pravima i obavezama svih učesnika. Dru- To praktično znači da ako dođe do kršenja pravila ponašanja ga, još značajnija, je da otvore javnu debatu o samom izbor- Savet za štampu će reagovati. Dok kampanja traje uređivačke nom sistmu, kako bi se testiralo koliko odgovara demokrat- politike se, uopšteno posmatrano, rukovode odredbama iz skim zahtevima. Zakona o javnom informisanju, kao i odredbama novinarskog etičkog kodeksa, jer u oba dokumenta nije posebno Izveštavanje o predizbornoj kampanji počinje, po defi nisano kako pratiti izbore. pravilu, na sam dan proglašenja izbora i traje do okončanja procesa. Mediji imaju pravo na nezavisnost uređivačke politike, ali i obavezu da na nepristrasan, kritički, tolerantan i nedi- Kampanju mediji prate po dva osnova, jedan se odnosi skriminatoran način izveštavaju o izbornom procesu. Isto- na obavezno, besplatno praćenje aktivnosti svih učesnika koji vremeno moraju imati na umu da su upravo izbori dobar test su zvanično verifi kovani (predali svoje kandidature odnosno o kvalitetu uređivačke politike, posebno onih medija čiji su liste kandidata koje su ocenjene kao validne), a drugi na osnivači građani, koje fi nansiraju građani, dakle javnih servi- plaćeno oglašavanje. sa, pa tako imaju pravo i da ih kontrolišu. Elektronski mediji u Srbiji su u praćenju kampanja Medijski monitoring po službenoj dužnosti i u vreme obavezni da se pridržavaju Opšte obavezujućeg uputstva koje je kampanje obavlja Republička radiodifuzna agencija kojoj su donela Republička radiodifuzna agencija i sadrže pravila koja emiteri dužni da u toku predizborne kampanje, u određenim se odnose na sve emitere, zatim ona koja su specifi čna za vremenskim razmacima, šalju snimke celokupnog progra- javne servise, odnosno za komercijalne medije. Uputstvo ma. Na to ih obavezuje Zakon o radiodifuziji (2002). Osim sadrži pravila koja su saobražena međunarodnim standardi- navedenog mnoge domaće i strane nevladine organizacije, ma za medije u vreme predizborne kampanje i samih izbora zatim agencije za istraživanje javnog mnjenja i prikupljanje kako bi se obezbedila ravnopravnost svim učesnicima, za- pres-klipinga, naučno-istraživački centri i instituti analiziraju tim pravila o izveštavanju o istraživanjima javnog mnjenja, medijske sadržaje tokom predizborne kampanje. 5 Jedina nevladina organizacija koja se medijskim moni- Medijska kampanja bila je duga, iscrpljujuća i za partije i toringom sistematično bavi više od decenije je Novosadska za građane, ali i za partijske i državni budžet. Počela je još pre novinarska škola (NNŠ) koja se specijalizovala za anlizu zvaničnog proglašenja izbora, a završila se nakon završetka sadržaja kako na srpskom, tako i na jezicima nacionalnih za- drugog kruga. Praktično je intenzivno trajala više od pola jednica. Stalni monitoring tim realizuje longitudinalnu analizu godine što implicitno, što eksplicitno. Ovaj monitoring je sadržaja javnog servisa Vojvodine što je jedinstveno kontinu- zabeležio samo poslednji mesec kampanje, april, i prva tri irano istraživanje transformacije jednog državnocentričnog dana maja do predizborne ćutnje 2012. Obuhvatio je štampu medija u javni servis, možemo slobodno reći, na teritoriji za- (predizborni blok) i centralne informativne emisije nacional- padnog Balkana. Rezultati se objavljuju u ediciji Medijska sfera nih i regionalnih televizijskih stanica u domenu besplatnog dostupnoj i na sajtu NNŠ. Novosadska novinarska škola je od predstavljanja partija i kandidata. Zatim TV spotove, kao 2000. monitorovala sve predizborne kampanje. Ovoga puta naj prisutnije plaćeno političko oglašavanje, i na kraju sajtove (2012.) u saradnji sa studentima Odseka za medijske studije vodećih političkih stranaka, ali i onih markiranih pripadnošću Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu monitoro- nacionalnim zajednicama, čime je delimično pokrivena i vala je štampane i elektronske medije, kao i sajtove vodećih kampanja na Internetu. stranaka u Srbiji. Projekat monitoringa su podržali Pokrajin- ski sekretarijat za kulturu i informisanje i Fond za otvoreno Najznačajniji rezultati objavljeni su u ovoj publikaciji. društvo. Jedan deo podataka korišćenih u ovom monitoringu prikupljeni su u sklopu projekta Manjine i mediji na zapadnom Balkanu podržanog od strane Programa podrške društvenim Novi Sad, jul 2012. istraživanjima u regiji zapadnog Balkana (Regional Research Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković Promotion Programme – RRPP). Da podsetimo, građani Srbije su u nedelju, 6. maja, deveti put od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine, birali poslanike za Skupštinu Srbije, za šta se nadmetalo 18 lista. Takođe, građani su istoga dana, deseti put od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine birali šefa države, za šta se nadmetalo 12 kandidata. Osim rečenog birali su i poslanike za Skupštinu AP Vojvodine i odbornike u gradskim i 6 opštinskim skupštinama. Several rights are related to participation in elections. Summary In particular, those that stand out are related to freedom of expression, non-discrimination and respect for media free- The role of media in the election campaign dom. It is essential that a climate is ensured, in which all participants of the campaign (candidates, groups, parties, According to the “Great dictionary of foreign words citizens) will be able to freely express their opinions, receive and phrases” by authors Milan Klajn and Milan Šipka (2006), and impart information, to be educated on issues related to campaign is a word of Latin origin and it means fi eld. In the the electoral process and informed about the programs of French language, fi eld turned into battle (campagne), which is all parties and attitudes of candidates on verifi ed electoral understandable because they fought on the fi elds, but this lists, but without discrimination, interference from side and meaning extended to intensive military campaign and to the little without threats with punishments and prisons. less aggressive military maneuver. As these were serious, or “important tasks”, it is understandable that the new meaning The Universal Declaration of Human Rights of the UN, Ar- of the word campaign that is now used as an intense prepara- ticle 19 provides that: “Everyone has the right to freedom of tion for the exercise of an important task, and organized campaign opinion and expression” and this is one of the most quoted for or against (something or someone, especially through the parts of the foundations of democracy. Less often stated, press). but not less important, especially for journalistic work, is the continuation of Article 19, which reads “... this right includes Is there any more “important task” in a democratic so- the right to hold opinions without interference and to seek, ciety then the parliamentary elections and the elections for receive and impart informa tion and ideas through any media the president? Of course not. Preparing the citizens for this and regardless of frontiers.” In Article 19 of the International great “fi eld” of activities involves “an organized campaign Covenant on Civil and Political Rights it is further specifi ed that for or against” which is made public by mass media that in- the information and ideas of all kinds be can spread “orally, cludes not just “print”, but also electronic and internet me- in writing or in print, in the form of art, or through any other dia. Since elections represent the free will of the people, they media of his choice.” Since these rights involve responsibility, are considered to be a part of basic human rights defi ned by the limits are further stated in the Article 19: “For respect of the Universal Declaration of Human Rights of the United Na- the rights or reputations of others” and “For the protection tions (1948), as well as by the European Convention on Human of national security or of public order (ordre public), or of Rights, which entered into force on 3rd September 1953. public health or morals.” This provision does not mean that the state may limit the election campaign, any interference with freedom of expression must be legally established with 7 a clear argument that this is a serious threat to public order. cial media. These Guidelines include rules that conform to However, each state may by the International Covenant on Civil international standards for the media during election cam- and Political Rights restrict by law the ability of all participants paigns and the elections to ensure the equality of all partici- in the electoral process, including the media, to use discrimi- pants, but also rules on reporting on opinion polls, special natory language, hate speech and behavior that spreads na- news programs, government activities during the campaign, tional, racial or religious hatred and encourages violence and election silence and paid political advertising . intolerance towards the other and the different. The Press Council has not issued any instructions since The above said bring us to the conclusion that the me- this independent body is only dealing with complaints and dia has a special task in the campaign. They have a double objections to specifi c editorial decisions or ethics code vio- role: at the time when the elections are still not called, their lations. This means that if violations of rules of conduct role is to educate the voters about the electoral system, rules, occur, the Press Council will respond. While the campaign rights and obligations of all participants. The second, more is on, the editorial policy is guided by the provisions of the important, is to open a public debate on the electoral sys- Law on Public Information and the Journalistic Code of tem as a whole and to test how appropriate the democratic Ethics on a general level, because neither one of these docu- demands are. ments does specifi cally defi ne how the elections should be monitored. Reporting on the election campaign begins, as a rule, on the day of declaration of the election and lasts until the end The media has a right to independence from editorial of the process. policies, but also a commitment to an impartial, critical, tolerant and non-discriminatory way of reporting on the elec- Media campaign is followed by the media on two bases, tion process. At the same time they must bare in mind that one is related to the compulsory, free monitoring of activi- elections are a good test of the quality of editorial policies, ties of all election participants who are offi cially verifi ed (or particularly those meadia which are established by citizens, handed in their nomination list of candidates that is verifi ed funded by the citizens and because of this, the citizens have as valid), and the other one is the paid advertising. the right to control them, so in this case, the public services Electronic media in Serbia are obliged when reporting are analyzed. on campaigns to adhere to the “General binding instruc- Media monitoring is being conducted by the RBA be- tions” adopted by the Republic Broadcasting Agency (RBA) cause it is in their line of duty. All broadcasters are obliged which contains rules that apply to all broadcasters. Another to send recordings of their entire program at certain inter- 8 set of rules apply specifi cly to public services and commer- vals to the RBA during the campaign. They are bound by the Broadcasting Law (2002). In addition to this monitoring, ninth time since the introduction of the multiparty system in many local and international non-governmental organiza- 1990. 18 lists competed for the Assembly. Also, on the same tions, agencies for research on public opinion and collection day citizens have for the tenth time since the introduction of press-clipping, scientifi c research centers and institutes of a multiparty system in 1990, elected the head of state, analyze media content during the election campaign. a position for which 12 candidates competed. In addition to the said, members of parliament were elected to the As- The only non-governmental organization that is sys- sembly of the Autonomous Province of Vojvodina and also tematically engaged in media monitoring for more than a de- councilors in local communities. cade is the Novi Sad School of Journalism (NSSJ), which is specialized in the analysis of content both in Serbian and in The media campaign has been long and exhausting for languages of ethnic communities. A permanent monitoring both the parties and the citizens, but also for the parties` and team carried out a longitudinal content analysis of the Public the states budgets. It started even before the offi cial declara- Service of Vojvodina and monitored its transformation from tion of the elections, and ended after the second round. It a state-centered media into a public service. This is a unique practically lasted intensively for more than half a year both research in the territory of the Western Balkans. Results are implicitly and explicitly. This monitoring covered only the continuously published in the Media sphere edition and is ac- last month of the campaign, April, and the fi rst three days of cessible on the website of NSSJ. The Novi Sad School of May before the election silence of 2012. It included printed Journalism has monitored every election campaign since media (election block) and the central news programmes 2000. This time (2012), in cooperation with students of the of national and regional television stations in the fi eld of Department of Media Studies of the Faculty of Philosophy free representation of parties and candidates. Besides this in Novi Sad, NSSJ carried out a monitoring of print and it covered TV spots as a form of paid political advertising electronic media, as well as the web-sites of the leading par- and websites of main political parties, but also of those ones ties in Serbia. This monitoring project was supported by the marked by belonging to national communities were moni- Provincial Secretariat of Culture and Public Information of tored, which means that the campaign on the Internet has Vojvodina and the Foundation for an Open Society. Some of also been partly covered. the data used in this monitoring were collected in the frame- work of the Minority and Media in Western Balkan project, sup- The main results are published in this publication. ported by the Regional Research Promotion Programme. Just to remind, citizens of Serbia have, on Sunday, 6th Novi Sad, July 2012 Associate Professor Dubravka Valic Nedeljkovic, PhD May, elected delegates to the Assembly of Serbia for the 9 Prof. dr Duško Radosavljević

Partijska ponuda javnosti Srbije u izborima 2012. godine1

Sažetak: Sa čime su, odnosno, sa kakvom su ponudom izašle političke partije pred birače u republici Srbiji, tema je ovoga teksta. Takođe, nastojaćemo i da utvrdimo pozicije glavnih takmaca u ovim aktivnostima i na različitim nivoima izborne utrke. Ključne reči: Političke partije, izbori, ponuda, kampanja

1 Tekst je nastao na osnovu uvodnog obraćanja u Novosadskoj novinarskoj školi, 22. maja 2012. godine na okruglom stolu „Koga su mediji izabrali“; tema 10 obraćanja „Partijsko-politička ponuda javnosti u trenutku kada je krenula kampanja“. Prof. dr Duško Radosavljević

Offer of political parties to the public on the 2012 Serbian elections2

Abstract: Topic of this paper is the question, with what did, or more precisely, with what kind of offer did the political parties present themselves to voters in Republic of Serbia. Also, we will try to determine the positions of the main competitors in these activities at different levels of the race. Keywords: political parties, elections, offer, campaign

2 The text is based on the opening note at the Novi Sad School of Journalism, on 22nd May 2012; topic of the opening remarks was “Offer of political parties at the time when the campaign started.” 11 1. Uvod 2. Izbori na parlamentarnom nivou – podela uloga Za političke partije nikada nije povoljno vreme za izbo- a. Pozicija DS i satelita - Tadić i njegova vlada: suviše re! Onima koji su na vlasti uvek nedostaje još samo malo vre- pridikovanja i popovanje svih ovih godina, sa mena, pa da se vide očigledni benefi ti vladavine, onima nasuprot, podeljenim ulogama - čestiti Rasim (Ljajić), dosle- isto toliko, da pokažu svu pogubnost te i takve blagodeti. dno-neugodni (Nenad od Vojvodine) Čanak, Zeleni Nesrećom, u izborni ciklus 2012. godine, Srbija je ušla sa (fantomska partija), odgovorni manjinci); sindromom neuspešne vlasti i neubedljive opozicije.3 Bilo je jasno da posle pet godina neupitne vlasti Demokratske stranke i b. Pozicija SNS i satelita - kalif umesto kalifa sindrom, Borisa Tadića, na čuveno pitanje sa čime ćemo pred Miloša, Nikolića u državi i Aleksandra Vučića u Beogradu, nećemo dobiti zadovoljavajući odgovor, posebno ne, od pojačana šarolikom grupom eksperata poštene Srbije; napred pomenutih. Takođe, kvalitet koalicije oko face-liftingo- vanih radikala, od milja nazvanih naprednjaci (u odnosu na šta c. Fenomen Ivice Dačića, profi tera istorijskog pomirenja su napred, koga, čega?), nije pružao ni promil šanse da nam (SPS sa DS), Supermena u kilavoj vladi Mirka nada bude dublja od strepnje, odnosno, većina tih novokom- Cvetkovića; ponovanih transformersa (promene, nego šta!) je više ličila na ekipu zbog koje zabranjujete deci zadržavanje na ulici, držite d. Ostali – specifi čnosti: novčanike na sigurnom, a, određeni deo tela uza zid! Svesni Desni spektar (ulaženje u lik usnule kraljevne – DSS; jail- šta imaju, posebno šta nemaju, pripadnici od naroda odrođene house-rock – SRS); političke klase, dosetili su se da bi izbori bili dobro začinjeni posebnom mirođijom – duelom večitih rivala, već pominjanog Regionalno-manjinski kompleks (MAO-izacija via Or- Tadića i Tomislava Nikolića, za predsednika Srbije. U čemu banizacija – SVM; biti Bošnjak bez podrške Bosne – SDA; imam je prevara? Sa ovako zamišljenim derbijem, unapred se kal- sve, posebno izgovor ako izgubim - Muftija4; dolina ni na nebu ni na kulisalo sa time da će ovi lideri, ostvariti presudan uticaj na zemlji – PDP - Riza Halimi; LSV – vidi pod: DS i jataci); biračko telo, povući svoje partije za koji izborni procentni poen naviše, a zabašuriti sve ostale izbore, jer isti, naravno, - Kako da misionari prerastu u čimbenik mobilizacijom kada se sudaraju titani srpske političke scene nisu ni bitni! Ukratko NVO-sektora - LDP; ćemo prokomentarisati pozicije partija za ove (ne)bitne izbore, u rock-maniru, kako ih je autor ovoga teksta video (i ose- - URS – najveća rokenrol prevara u gradu; tio). 3 Ovu efektnu i bolnu dijagnozu preuzimam od dr Zorana Stojiljkovića, 4 Ruku na srce, većina partija se i ponela kao Muftija, svi su drugi krivi što 12 profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu. su loše prošli. Posebno su krivi intelektualci. - NOPO – manipulacija (vlaškim) manjinskim izbornim pija predsedničkih i parlamentarnih izbora. Koliko su bili pravom; važni, odnosno, shvaćeni kao utešna nagrada za pojedince, ilustrovaćemo kroz biser beogradskog Subotičanina, Olivera - Dveri – o njima smo odavno rekli svoju dilemu – ko Dulića – Ako nema ništa za mene – biću gradonačelnik Subotice7; ih lansira? S kime sarađuju? Ko ih fi nansira? Hm, hm, Lokalni su izbori bili poligon za određene marifetluke, tako hm, ... se – Romska demokratska partija i Dveri u Novom Sadu8 3. Izbori za predsednika Republike5 obreše u lokalnom parlamentu, pravo, niotkuda; Dveri9 isto tako, i u Čačku.10 Fenomen bilbordizacije kampanje – infantilne Nije bilo razloga, osim sitnostranačkih, da se oni raspišu. poruke sa imbecilno-neprepoznatljivim fotografi ja (sa ciljem Objašnjenja za taj čin su bila demagoška, providna i cinična. da se ulepšaju protagonisti na lokalu); zloupotreba dece i Elem, svesno se išlo na to da kandidati povuku svoje partije na državnih institucija za kampanju. svim nivoima izbora6. U ovim izborima je viđen povišen stepen političke nekulture, prljavštine, ostrašćenosti i marifet- 5. Pokrajinski izbori: luka svake vrste, što je negativno uticalo na recipijente izbor- Ovi su izbori bili totalno pokriveni višim i važnijm izbo- ne kampanje. Tako se izgubila i tanka nada da bi izabrani rima. Izuzetno su važni samo za partijske birokratije, jer se u kandidat mogao da poradi na uspostavljanju međusobnog organima, institucijama i ustanovama od pokrajinskog značaja poverenja svih građana, jačanju socijalne kohezije društva, udomljava veliki broj partijskih aparatčika. U njima se vidi te usvajanju istinskih sadržaja mulitikulturalizma, poštovanja koliko je, u stvari, moćna, dobro organizovana i disciplinova- ljudskih i manjinskih prava, ideja evropeizacije, vladavine na DS u Vojvodini, gde je dosta ubedljivo i pobedila. Ostalo prava, itd. nije vredeno spomena. Iznenađenje je LSV11 – pozitivno za 4. Lokalni izbori nju, mali efekti za dalje jačanje autonomije Vojvodine; SPS –

7 Osim nekoliko izuzetaka, kako dobrih (Beograd, Subotica je sa 100.000 stanovnika, ubedljivo, peti grad u državi!!!! 8 Takođe smo stava i da u Vojvodini lakše prolaze mnoge retrogradne Inđija, Kragujevac), tako i loših (Jagodina, Novi Sad, Su- pojave, što ima svoje objašnjenje i zahteva ozbiljnu diskusiju, ne samo u botica, Čačak), totalno su bili u drugom planu; bleda ko- Vojvodini. 9 U jednom tekstu s kraja 2011. godine smo naglasili fenomen Dveri, sa 5 Autor ovoga teksta je od ranije iznosio tezu da B. Tadić nije imao pravo potpitanjem njihovih veza sa određenim institucijama, te znatiželju u vezi da se po treći put kandiduje za dužnost predsednika Republike Srbije. ﬁ nansiranja istih. 6 Takođe smo i stava da se preklapanjem svih izbora gubi na kvalitetu 10 U Čačku je otvoreno pričano o uticaju prosvetnih radnika na decu rodi- demokratskih procesa u društvu, jer se na ovaj način favorizuju izbori na telja da se glasa za ovaj politički projekat. višim nivoima vlasti. 11 LSV je prvi put izišla samostalno na izbore! 13 takođe; podbacio SVM – zato što je njegova kampanja bila protivrečna – za Vojvodinu uz pomoć Viktora Orbana, a kontra vodećih mađarsko-vojvođanskih intelektualaca? LDP ne može da prekorači krug BG-dvojke, zaljubljen u svoju sudbinu misionara, sa slabim radom, kadrovima i idejama u Vojvodini i Novom Sadu; ostale partije deja vu. 6. Za kraj (kraja nema – izbora ima!) Šta se promenilo? Na žalost ovi izbori nisu ponudili NIJEDNU NOVU POLITIČKU IDEJU, NITI REŠENJE NA BILO KOJEM NIVOU POLITIČKE VLASTI. Gura- njem pod tepih političkih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih, i mnogih drugih problema, sakrivajući ih iza kulisa borbe dva Titana srpske politečke scene, politički akteri su zanemarili interese građana ove zemlje, a rešenja ostavili za neku (nedogled- nu) budućnost. Zbog takve strategije, Demokratska stranka je već kažnjena.12 Nikolićeva pobeda trenutno zasenjuje činjenicu da su i naprednjaci izuzetno loše prošli na izborima. Ostali vidaju rane i čekaju. Birači bojkotuju. Srbija rapidno stari i biva sve siromašnija – Vojvodina takođe. Doviđenja do sledećih izbora. Dogodine? Vrlo moguće.

12 Već smo ranije naveli da je Demokratska stranka žrtvovala karljicu za partiju. Videćemo koliko će još ljudskog materijala morati da bude potro- 14 šeno, da bi se ova politička građevina mogla sanirati. doc. dr Dejan Pralica

KOGA SU MEDIJI IZABRALI? Dejan Pralica 81’42:324(497.11)”2012”

Koga je izabrala vojvođanska televizija13

Sažetak: Cilj ovog istraživanja bio je da pokaže na koji način pokrajinski javni medijski servis u informativnim emisijama na srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku izveštava o predizbornoj kampanji 2012. Kvantitativno-kvalitativni metod analize medijskog diskursa ovog istraživanja, pokazao je kako su novinari televizije pokrajinskog javnog servisa predizbornu kampanju 2012. pratili „tradicionalno pasivno“. Televizija Vojvodine najviše prostora ustupila je aktivnostima Demokratske stranke, Srpske napredne stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine, dok je premijer Vojvodine (DS) Bojan Pajtić, u informativnim emisijama svih redakcija markiran kao političar koji je najčešće „zloupotrebljavao svoju funkciju na vlasti u svrhu predizborne kampanje svoje stranke“. Analiza je pokazala simboličku zastupljenost predstavnika manjinskih zajednica u programima na srpskom jeziku, i gotovo potpunu izostavljenost predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina u dnevnicima na manjinskim jezicima. Ključne reči: analiza medijskog diskursa, izbori, predizborna kampanja, javni servis, Radio-televizija Vojvodine.

13 Zahvaljujem se koleginicama i kolegama koji su uradili kvantitativno-kvalitativnu analizu po redakcijama: članovima monitoring tima Novosadske novinarske škole: doc. dr Lauri Spariosu (rumunski), Norbertu Šinkoviću (mađarski), Vladimiri Dorčovoj-Valtnerovoj (slovački), Ivanu Sabadošu (rusinski) i Davoru Marko (hrvatski), kao i studentkinjama III godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Kristini Koprivica, Vesni Rabuzin, Suzani 16 Stojićević i Ivani Fišić (srpski). Dejan Pralica 81’42:324(497.11)”2012”

Who has been chosen by the Vojvodinian television

Abstract: Aim of this research was to show how the provincial Public Service reported on the pre-election campaign in the informative programmes in Serbian, Hungarian, Slovak, Rumanian, Ruthenian and Croatian languages. The qualitative-quantitative method of media discourse analysis, which was used during this research, has shown that the journalists of the provincial Public Service have reported on the 2012 election campaign in a “traditionally passive” way. TV Vojvodina has dedicated the most space to activities of the Democratic Party, the Serbian Pro- gressive Party and the League of Social Democrats of Vojvodina, while the Vojvodinian prime minister, Bojan Pajtic (DS) has been highlighted in all news programmes as the politician, who has “misused his own function in the government and position of power for the election campaign of his party”. The analysis revealed a very symbolic representation of minorities in the Serbian language programmes, and the fact that representatives of national councils of national minorities are almost entirely omitted in news in minority languages. Keywords: analysis of media discourse, elections, pre-election campaign, public broadcaster, Radio Television of Vojvodina.

17 1. Kontekst medija i emisija Generalni direktor pokrajinskog javnog medijskog servisa je Siniša Isakov, v.d. glavnog i odgovornog urednika Javni servis je medij koji uvek treba da bude u službi Televizije Vojvodine je Slobodan Arežina, a odgovorni urednici građana. Po defi niciji, javni servis osnivaju građani, fi nansiraju informativnog programa su: Biljana Vorkapić (srpski jezik), građani i kontrolišu građani (prema Veljanovski 2005: 24-26). Hajnalka Buda (mađarski jezik), Jan Čeman (slovački jezik), U ovom istraživanju analizirali smo kako vojvođanski javni medijski servis izveštava o predizbornoj kampanji 2012. Mirko Kanjuh (rusinski jezik), Jon Baba (rumunski jezik) i Dragan Jurakić (hrvatski jezik). Radio-televizija Vojvodine (RTV) jeste javni servis građana Vojvodine koji proizvodi i emituje televizijski i radijski pro- Sve redakcije koja rade u okviru Radio-televizije Vojvodine gram na sprskom i na jezicima devet nacionalnih manjina: imaju informativni program. Informativne emisije na srp- mađarskom, slovačkom, rusinskom, rumunskom, romskom, skom jeziku Dnevnik i Vojvođanski dnevnik emituju se svakog bunjevačkom, ukrajinskom, hrvatskom i makedonskom. dana na Prvom programu Televizije Vojvodine od 17.00 do 17.20 Pojedine emisije mogu da se prate i na znakovnom jeziku. h, odnosno 22.00 do 22.30 h. Za ovo istraživanja odabran je Putem zvaničnog sajta (www.rtv.rs) mogu se pratiti radio i Vojvođanski dnevnik budući da sadrži sve bitne informacije u televizijski programi, a za pojedine emisije omogućeno je i vezi sa događajima tog dana u Pokrajini, dok je Dnevnik u 17 odloženo gledanje. Radio Novi Sad, kao preteča RTV-a, počeo h drugačije koncipiran s obzirom na to da se može pratiti i na je da emituje program 29. novembra 1949. Televizija Novi Sad nacionalnom nivou, to jest u celoj zemlji, pošto ga preuzima svoj program emituje od 26. novembra 1975. Od 1992. Radio- Radio-televizija Srbije. Glavna informativna emisija redakcije televizija Novi Sad prestaje da bude matični pokrajinski medij na mađarskom jeziku jeste TV Dnevnik (mađ. Híradó) koji se i postaje deo državnocentrične medijske kuće Radio-televizije emituje svakodnevno na Drugom programu Televizije Vojvodine Srbije (RTS). To je ujedno bio i period kada je novosadska od 19.00 do 19.20 h. Na istom programu emituju se i TV radio-televizija doživela veliku devastaciju. U NATO bom- dnevnici na preostalim manjinskim jezicima, ali šest dana u bardovanju 1999. u potpunosti je porušena zgrada Televizije na Mišeluku i od tada se program emituje u iznajmljenim sedmici, sem nedelje: na slovačkom (slov. Denník) od 18.00 prostorijama zgrade Naftne industrije Srbije u ulici Maksima do 18.10 h, na rusinskom (rusin. Дњовник) od 18.15 do 18.25 Gorkog. Godine 2006, prema Zakonu o radiodifuziji, Radio- h, na rumunskom (rum. Telejurnal) od 18.30 do 18.40 h i na televizija Novi Sad ponovo postaje samostalna medijska kuća hrvatskom (hr. Dnevnik) od 17.45 do 17.55 h. pod imenom Radiodifuzna ustanova Vojvodine Radio-televizija Vojvodine. Program emituje na dva televizijska kanala, kao 18 i na tri radijske mreže. 2. Metod, jedinica analize, korpus i kodni list tativan i objektivan način dolazimo do podataka o sadržaju poruke, pošiljaocu i primaocu poruke, kao i o efektima Metode korištene u ovom istraživanju bile su kvantita- poruke (prema Milić 1978: 571; Šušnjić: 1973: 247). tivno-kvalitativna analiza sadržaja medijskog diskursa i komparativna metoda. Predmet istraživanja komparativne metode su „identičnost, sličnost i različitost iste pojave u raznim vre- Diskurs posmаtrаm kаo veću jedinicu od rečenice (go- menima i na raznim prostorima određenim adekvatnim me- vorne ili pisаne poruke) kojа je ostvаrenа između sаgovornikа rilima, istovrsnih ili raznovrsnih pojava u defi nisanom pros- u nekom kontekstu (Sаvić 1993: 29-33). Diskurs obuhvаtа i toru i vremenu“ (Miljević 2007:189). pisаnu komunikаciju, čаk i pisаnu interаkciju, s tim dа čitаlаc i аutor nisu u interаkciji licem u lice (Van Dijk 1998: 2-3). Jedinicа аnаlize jeste informаtivni prilog unutаr emisije koji Medijski diskurs jeste širok pojаm koji može dа se odnosi nа sаdrži govor voditeljа/novinаrа, odnosno tonski snimаk sа sveukupnu stvаrnost kojа je predstavljenа kroz štаmpаne i terenа ili glаs sаgovornikа i u vezi je sa predizbornom kam- elektronske medije (O’ Keeffe 2006: 1). panjom. Tom prilikom posmatra se kompletan medijski sadržaj od jedne do druge najave prezentera-urednika (prema Struktura novinarskog diskursa, zbog potrebe da Matić, 2007: 21; prema Valić Nedeljković 2008: 286-287). se informacija nedvosmisleno razume, pripada najjače šematizovanim i automatizovanim iskazima. Van Dijkova su- Istrаživаčki korpus predstаvljа pregledanih oko 800 perstruktura jeste složeno razgranata i uključuje elemente od minuta (48.000 sekundi) materijala, odnosno 44 centrаlne vesti, preko delova vesti, do konteksta (Zgrabljić-Rotar 2007: informаtivne emisije, u periodu od 26. aprila do 3. maja 34-35). Medijski diskurs kruži unutar institucija i među njima (osam dana) 2012. godine. U ukupnom korpusu uočeno je i duboko je ukorenjen u svakodnevici i interackciji gotovo 272 priloga u vezi sa predizbornom kampanjom, od toga: svakog čoveka. Zbog toga se kaže da diskurs nije gotov 81 tematski prilog na srpskom jeziku, 55 na rusinskom, 40 proizvod, već proces, odnosno stalna promena, a da je tekst na mađarskom, 39 na rumunskom, 35 na slovačkom i 32 na deo diskursnog procesa i nema svrhe izučavati ga van kon- hrvatskom jeziku (Grafi kon 1). teksta (Talbot 2007: 5-10). Analiza sadržaja nastala je kao rezultat praktičnih i teorijskih potreba da se pojedinačnim oblicima društvene komunikacije dobiju objektivniji i precizniji podaci. To je istraživački metod pomoću kojeg na sistematičan, kvanti- 19 Broj informativnih priloga različit je od broja subjekata i objekata budući da je u okviru jednog priloga moguće uočiti više tema o kojima govori jedan isti subjekat ili više subjekata, odnosno objekata o kojima se govori. Svi subjekti i objekti registrovani su funkcijom i imenom i prezimenom, kao i stranačkom pripadnošću, ako je to bilo moguće utvrditi. Osnovni kvantitativni sadržaji su u vezi sa brojem priloga, njihovim trajanjem, zatim brojem priloga koji sadrže aktuelni tonski i video snimak sagovornika (subjekta). Kvalitativni sadržaj odnosi se na vrednosni kontekst u koji subjekat smešta Grafi kon 1: Broj predizbornih priloga po redakcijama u informa- objekat, kao i na žanrovsku strukturu priloga. tivnim emisijama na Televiziji Vojvodine. 3. Analiza i rezultati Za potrebe analize sadržaja medijskog diskursa kreiran je poseban kodni list (kodeks) koji sadrži 18 kategori- Žanr 14 ja . Svaka kategorija obuhvata elemente na osnovu kojih Žanrovski posmatrano, kada su u pitanju informa- je jedinica analizirana i klasifi kovana. Kodeks je sastavljen tivni prilozi u vezi sa predizbornom kampanjom, uočena od kategorija po sledećem redosledu: 1) datum, 2) trajanje je dominacija trivijalnih žanrova, poput vesti, izveštaja i iz- priloga, 3) žanr, 4) oprema priloga, 5) povod, 6) lokacija, 7) jave, u odnosu na kompleksne forme kao što su TV paket, autorstvo, 8) subjekat, 9) personalizacija subjekta, 10) ob- reportaža, hibridna forma i slično. Novinari svih redakcija, jekat, 11) personalizacija objekta, 12) stranačka pripadnost sa izuzetkom na srpskom jeziku, kao najčešći žanr koriste subjekta (predsednički, parlamentarni i pokrajinski izbori), vesti i izveštaje, što se donekle i moglo očekivati, budući da 13) stranačka pripadnost objekta (predsednički, parlamen- su tematski informativni prilozi nešto što se u okviru prediz- tarni i pokrajinski izbori), 14) stav subjekta prema objektu, borne kampanje emituje svakodnevno, najčešće u okviru 15) subjekat kao funkcioner nacionalnog saveta manjine, 16) posebnog dela centralne informativne emisije, te su na taj subjekat kao pripadnik nacionalne manjine, 17) zloupotreba način izdvojeni od ostalih priloga u emisiji. Relativno kratko pozicije vlasti i 18) napomene. trajanje TV dnevnika (10 minuta)15 objektivno ni ne pruža veće mogućnosti novinarima kako bi u okviru složenijih formi pristupili navedenoj temi o izborima (Grafi kon 2). 14 Kompletan kodni list sa svim kategorijama i potkategorijama dat ja na 20 kraju članka u Prilozima. 15 TV dnevnik na srpskom traje 30, a na mađarskom 20 minuta. Drugom programu Televizije Vojvodine, u okviru emisija TV dnevnika na srpskom, mađarskom, slovačkom, rusinskom, rumunskom i hrvatskom jeziku, uočićemo da su novinari pokrajinskog javnog servisa svoju publiku najviše izveštavali putem vesti (136 puta), izjava (50) i izveštaja (37), a daleko manje kroz složenije žanrove TV paket (osam), intervju (tri) (Grafi kon 3).

Grafi kon 2: Vrste žanrova po redakcijama u informativnim emisijama na Televiziji Vojvodine. Za razliku od ostalih redakcija, redakcija na srpskom jeziku u Vojvođanskom dnevniku žanrovski je najviše upotre- bljavala izjavu 58%, u odnosu na sve ostale žanrove. Ovo je ujedno i (ne)očekivani podatak budući da je u svim prethodnim istraživanjima (uporediti sa Matić 2007: 15-31; Pralica 2009: 83-94; Pralica 2010: 70-72) i u informativnom programu na srpskom jeziku dominantan žanr bila vest, odnosno Grafi kon 3: Vrste žanrova (zbirno) u informativnim emisijama na izveštaj. Analizirajući predizborne priloge na srpskom jeziku Televiziji Vojvodine. moglo se zapaziti da je novinarima najjednostavnije bilo da samo puste izjavu političara, što je ujedno zahtevalo i najma- Nedostatak analitičkih, odnosno složenijih formi prilo- nje profesionalnog angažmana, što svakako nije za pohvalu. ga samo ukazuje na to da Televizija Vojvodine, očigledno, nije Dominatno prenošenje izjava političara u okviru informa- imala kapacitet da na kvalitetniji medijski način prati izbore. tivne emisije može ukazati na to da se javni servis od svoje Iz ovoga može da sledi i konstatacija da pokrajinski javni me- osnovne uloge da, između ostalog, informiše građane, pret- dijski servis nije u potpunosti ispunio svoju ulogu da bude vara u propagandno sredstvo u službi političara. aktivan učesnik u društvu i da zastupa interese građana, jer u ime građana treba da postavlja pitanja i traži odgovore, što je Ipak, ukoliko saberemo sve tematske informativne pril- tokom kampanje 2012, kako je pokazala analiza, bilo veoma oge koji su u nedelji monitoringa bili u ponudi na Prvom i retko. 21 Povod izveštavanja Kategorija povod izveštavanja ukazuje nam na to koliko su novinari određenog medija, odnosno u ovom slučaju redakcija, angažovani prilikom izveštavanja sa nekog događaja. Najvećom angažovanošću i doprinosu izveštavanju za svoju medijsku kuću/ redakciju smatra se kategorija medijska inicijativa, a najmanje pseudodogađaj, koji predstavlja prenošenje stavova sa konferencije za novinare. Izveštavanje sa aktuelnog događaja smatra se nekim vidom tekućeg posla u redakciji za koji je novinaru potrebno više truda od izveštavanja sa Grafi kon 4: Povod izveštavanja po redakcijama u informativnim pseudodogađaja, ali manje truda od medijske inicijative ko- emisijama na Televiziji Vojvodine jom se, između ostalog, može i promovisati neki medij, jer se pretpostavlja da je određena ličnost nešto (ekskluzivno) Analiza je pokazala da su (zbirno) novinari Televizije Voj- izjavila samo za taj medij. vodine predizbornu kampanju u posmatranih osam dana pratili uglavnom pasivno (163 priloga, odnosno 60%), izveštava- Najveću posvećenost praćenju predizborne kampanje, jući sa pseudodogađaja koji su pripremale službe za odnose odnosno bez izveštavanja sa pseudodogađaja imali su novi- s javnošću političkih stranaka (bilo u stranačkim centralama, nari rumunske TV redakcije, gde je svih 36 priloga markirano bilo na terenu, ali opet u režiji tih istih političkih stranaka). kao aktuelni događaj, kao i novinari slovačke TV redakcije gde Oko 37%, odnosno 102 priloga novinari su napravili izve- je kao aktuelni događaj markirano 77% priloga u povodu štavajući sa aktuelnih događaja, dok je medijska inicijativa bila izveštavanja. Najviše pasivne angažovanosti zabeleženo je u u zastupljena samo sedam puta (3%). I kada je ima, medijska rusinskoj (91%) i u mađarskoj TV redakciji (90%), dok su inicijativa se (u Vojvođanskom dnevniku, na primer) svodi na in- novinari srpske TV redakcije imali 72% priloga sa pseudo- serte iz emisije Jedan na jedan. S obzirom na to da je u pitanju događaja, a novinari hrvatske redakcije 50%. Medijska ini- intervju-emisija, kao autorska forma, i da sama po sebi nije cijativa markirana je u TV dnevniku na hrvatskom (9%), u pravom smislu reči sastavni deo Vojvođanskog dnevnika, već Vojvođanskom dnevniku (srpski jezik) 5%, i u TV dnevniku na su iskoršćeni inserti radi bolje ilustracije pojedinih priloga, to rusinskom 2% (Grafi kon 4). se i ne bi moglo smatrati pravom medijskom inicijativom već jedino nekom vrstom samopromocije te emisije unutar TV dnevnika (Grafi kon 5). 22 Autorstvo U prilog gorepomenutom jeste i kategorija autorstva gde je istraživanje pokazalo, bez većih odstupanja po redakcijama, kako su novinari vrlo retko potpisani kao izveštači sa mesta događaja. Tako, na primer, u TV dnevniku na rusinskom jeziku udeo nepotpisanih, odnosno anonimnih novinara-izveštača je čak 93%, na mađarskom jeziku 87%, u emisiji na hrvatskom 86%, a u Vojvođanskom dnevniku 75%. U emisiji na srpskom jeziku uočeno je da novinari nisu pot- Grafi kon 5: Povod izveštavanja (zbirno) u informativnim emisi- pisani kada izveštavaju sa stranačkih konvencija lociranih u jama na Televiziji Vojvodine. Novom Sadu, pa se stiče utisak kao da su preuzeli priloge od novinskih agencija, što nije dobra praksa. Novinari bi, u Dakle, možemo da konstatujemo da je Televizija Voj- svakom slučaju, trebalo da budu potpisani ispod svakog pri- vodine uglavnom pasivno pratila predizborna dešavanja. To loga koji je njihov, jer bi samim tim njihovo izveštavanje, ali i znači da su novinari dominantno imali neangažovani pristup izveštavanje samog pokrajinskog medija, bilo kredibilnije. izveštavanju. Budući da je ovo javni servis, očekuje se da sam stvara priče, a ne da pasivno izveštava sa stranačkih konfe- U dnevnicima na manjinskim jezicima problem nepotpi- rencija. Sa druge strane, izbori su bili održani na svim nivo- sanosti novinara može imati drugačiju konotaciju. Tako novi- ima16, te je to dodatno komplikovalo medijsku prezentaciju nari umesto da istražuju i analiziraju izjave političara, postaju kampanje. samo posrednici u prenosu sadržaja, odnosno prevodioci priloga koje je neko drugi već napravio na srpskom jeziku. Međutim, bez obzira na te otežavajuće okolnosti, od javnog Ovo je izuzetno loše pošto je u nerazdvojivoj vezi sa kvali- servisa očekuje se veća angažovanost novinara, a ne domi- tetom informativne emisije. Emisije su zbog ovakvog pristu- nantno pasivno izveštavanje sa stranačkih konvencija. Sva- pa izgubile mogućnost da poprave kvalitet sadržaja. Jedino ki javni medij, pa samim tim i Radio-televizija Vojvodine ima eventualno opravdanje za ovakvu politiku nepotpisivanja obavezu da razjasni nedoumice svojim gledaocima, kako bi može se tražiti u tome da manjinske redakcije imaju pro- oni, u krajnjoj instanci, mogli da donesu racionalnu odluku blema sa nedostatkom kadra, te su, na neki način, primorane za koga da glasaju na izborima. da se snalaze na taj način da preuzimaju i prevode gotove 16 Predsednički, republički parlamentarni, pokrajinski parlamentarni i informativne priloge. lokalni. 23 Lokacija Prilozi u kojima se kao lokacija navodi Beograd uglavnom su u vezi sa izveštavanjima o aktivnostima Republičke Kategorija lokacija u prethodnim istraživanjima poseb- izborne komisije, Republičke radiodifuzne agencije i jednim no je bila podložna kritici budući da je vojvođanski javni ser- delom političkih stranaka, odnosno predsedničkih kandidata, vis kvantitativno veliki broj priloga posvećivao izveštavanju što je opet dobra praksa, jer su novinari prepoznali nameru iz Beograda i drugih gradova centralne Srbije, u odnosu na političara da tokom kampanje posete Vojvodinu, pa nije bilo Novi Sad i Vojvodinu (uporedi sa Matić 2007: 22-23). Na potrebe da izveštavaju sa stranačkih konvencija u glavnom osnovu istraživanja iz predizborne kampanje 2012, može gradu Srbije. se tvrditi da je pokrajinski javni medijski servis najveći broj priloga imao iz Novog Sada i Vojvodine, sa izuzetkom dve Urednici Televizije Vojvodine su posle dužeg vremena18 redakcije. U TV dnevniku na rumunskom jeziku najveći broj shvatili da se o događajima na državnom i svetskom nivou priloga 56% je iz Beograda i centralne Srbije, a u TV dne- Vojvođani i Vojvođanke mogu informisati i prvenstveno vniku na rusinskom, takođe najveći broj priloga (22%) je sa posredstvom medija, koji imaju nacionalnu pokrivenost, a da istih lokacija. Informacije iz Novog Sada i Vojvodine bile su novinari vojvođanskog javnog servisa treba da se usredsrede najviše zastupljene u dnevnicima na srpskom jeziku (75%), na događanja u mestima širom Pokrajine i da daju šansu da mađarskom (50%), hrvatskom (41%) i slovačkom (30%). se glas i slika čuju i vide i iz najmanjih mesta. Ovi podaci17 ukazuju nam na to da su novinari Televizije Oprema priloga Vojvodine izveštavajući o predizbornoj kampanji akcenat sta- Televizija Vojvodine učinila je napredak kada je u pitanju i vili na događaje iz Pokrajine, što je primer dobre prakse koju kategorija oprema priloga. Kvalitet priloga vrednuje se na osno- treba i dalje unapređivati. Ono što se može problematizova- vu toga da li u sebi sadrži aktuelne tonske ili video snimke, ti jesu određene lokacije u Vojvodini i kriterijum za njihov odnosno da li ih čita spiker. Što je više priloga sa aktuelnim odabir. Tako je na primer TV dnevnik na slovačkom jeziku snimcima, to je snimak autentičniji, a kvalitet programa da- delimično ispunio svoj zadatak da najviše izveštava iz Vojvo- leko bolji u odnosu na to kad spiker u studiju čita vest. Sve dine, ali u analiziranim prilozima nema naselja u kojima žive redakcije potrudile su se da obezbede aktuelni snimak. Slovaci, niti se pratila predizborna kampanja u mestima gde je slovačka zajednica značajnije zastupljena, što je svakako Kao primeri, izdvajaju se dve redakcije s obzirom na propust prvenstveno urednika redakcije. to da reprezentuju različite tipove aktuelnih snimaka. Re- dakcija na srpskom jeziku pripremila je 78% priloga sa ak-

24 17 Sa izuzetkom redakcija na rumunskom i rusinskom jeziku. 18 Na osnovu prethodnih istraživanja o kojima je već bilo reči. tuelnim video-snimkom, a od manjinskih redakcija, aktuelni nemi kadrovi zabeleženi su u 65% primera. Slična situacija je i u ostalim manjinskim redakcijama koje su se za takav način opremanja priloga opredelilie zbog prevođenja izjava sa većinskog jezika, što je i opravdano. Sa druge strane, vidljiv je napor tih redakcija da i pored malog broja sopstvenih priloga na maternjem jeziku ipak emisiju osveže aktuelnim snimicima, pa makar oni bili i samo pokrivalice. Subjekat i stranačka pripadnost subjekta Grafi kon 6: Odnos političara kao subjekta prema ostalima, po Subjekat u ovom istraživanju je osoba kojoj se u emisiji redakcijama, u procentima daje određeni medijski prostor kako bi se predstavila, iznosila svoje stavove i pokušala da ubedi potencijalne birače da U jednom broju prilologa postoji više subjekata, što glasaju za određenu opciju. Mediji u ovom smislu mogu biti nije iznenađujuće. Na primer, na mitingu Srpske napredne blagonalkloni, odnosno diskriminacioni prema nekom. Na ovoj stranke, program su predstavljali Tomislav Nikolić, Aleksan- kategoriji ogleda se koliki mehanizam moći imaju urednici, dar Vučić i Jorgovanka Tabaković. Na ovom primeru novi- kao čuvari kapija, koji su ti koji dozvoljavaju pojedincima da nari Televizije Vojvodine pokazali su kako neracionalno koriste se vide i čuju na televiziji. prostor i vreme, jer se podrazumeva da predstavnici jedne partije isto ili slično misle i govore. Očekivano, budući da je reč o tematskim prilozima, u ulozi subjekta, u svim redakcijama najčešće se javljaju upravo Političar, odnosno funkcioner koji se najčešće pominje političari i to od 43% u slovačkoj, do 95% u mađarskoj re- jeste Bojan Pajtić i to osam puta za osam dana u Vojvođanskom dakciji (Grafi kon 6). Na drugom mestu u svim redakcijama19, dnevniku, dakle svaki dan za vreme trajanja monitoringa po ali sa daleko manje pojavljivanja, su državni/pokrajinski i lo- jedan put. Pajtić je od toga šest puta najavljen kao premijer kalni funkcioneri, a na trećem mestu Republička, odnosno Vojvodine, a svega dva puta kao nosilac liste Demokratske Pokrajinska izborna komisija. stranke Izbor za bolju Vojvodinu. U TV dnevniku na hrvatskom jeziku Pajtić je markiran pet puta, a pominje se i u ostalim redakcijama, ali u neznatno manjem broju. Ovaj podatak, na osnovu monitoringa ilustruje kako je pokrajinski javni 19 Sem mađarske gde je 95% političara, a 5% pod opcijom ostali. medijski servis u dobroj meri tokom kampanje dao prilično 25 prostora i vremena za aktivnosti Pajtića u odnosu na druge funkcionere i političare. Zanimljivo je i da Pajtić ni u jednom prilogu nije predstavljen u negativnoj konotaciji. Rezultati analize stranačke pripadnosti subjekta pokazu- ju da je najviše pažnje, u svim redakcijama, sem na srpskom jeziku, posvećeno kandidatima na predsedničkim izborima, nešto manje kandidatima na republičkim parlamentarnim izbo rima, dok je zabeležena samo minimalna vidljivost kandidata na pokrajinskim parlamentarnim izborima, što svakako nije primer dobre prakse budući da je reč o izveštavanju pokrajinskog javnog servisa. Samo u emisijama na srpskom jeziku najviše pažnje je bilo posvećeno pokrajinskim izborima. Ali tada se uglavnom govorilo o pravilima za pokrajinske Grafi kon 7: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na srpskom. izbore koja se razlikuju od izbora za poslanike u Skupštinu Srbije, zbog čega u najvećem broju priloga nije bilo moguće odrediti stranačku pripadnost subjekta. Ukoliko saberemo subjekte koji su se pojavljivali na tri nivoa izbora20 dobijamo rezultate koji nam ukazuju da je svih šest posmatranih redakcija Televizije Vojvodine najviše pažnje posvetilo informisanju o kandidatima i kampanji koalicije oko Demokratske stranke i to: u emisiji na hrvatskom jeziku 58% subjekata pripadalo je Demokratskoj stranci, na slovačkom 31%, na srpskom 29%, na rumunskom i rusinskom po 28% i na mađarskom 21%. U grafi konima 7-12 mogu se videti procentualno odnosi zastupljenosti stranaka, odnosno njihovih kandidata i nosilaca lista u centralnim informativnim emisijama šest redakcija Televizije Vojvodine Grafi kon 8: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na mađarskom.

26 20 Predsedničkom, republičkom i pokrajinskom. Graﬁ kon 9: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na slovačkom. Graﬁ kon 11: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na rumunskom.

Grafi kon 10: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na rusinskom. Grafi kon 12: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na hrvatskom. Za razliku od Demokratske stranke kojoj su sve redakcije ustupile najviše prostora, situacija sa ostalim strankama razlikuje se od redakcije do redakcije. Dakle, pored DS-a, 27 koja je bila najčešće zastupljena u TV dnevnicima svih šest redakcija, na drugom mestu u dve redakcije (rusinska i slovačka) je SNS, kod rumunske redakcije LSV, hrvatske Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV), srpske SPS i mađarske SVM. Ovi podaci iz istraživanja mogu da nam ukažu da su novinari Televizije Vojvodine favorizovali kandidate Demokratske stranke na svim nivoima izbora i u svim informativnim emisijama javnog servisa, što nikako nije dobro za medij koji je u vlasništvu svih građana i građanki Vojvodine, a ne jedne vladajuće partije u Pokrajini. Grafi kon 13: Najzastupljenije stranke u dnevnicima po redakci- Time je javni servis Vojvodine prekršio odredbu iz jama. Opšteg obavezujućeg uputstva RTV stanicama (emiterima) u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske i republičke skupštinske Iz Grafi kona 13 možemo da primetimo i da se među izbore, izbore za predsednika Republike i izbore za nacionalne savete prve tri stranke samo u dve redakcije pojavljuju stranke na- nacionalnih manjina, gde je, pored ostalog navedeno da je i Ra- cionalnih manjina – kod hrvatske redakcije Demokratski dio-televizija Vojvodine dužna da obezbedi „besplatno i ravno- savez Hrvata u Vojvodini (DSHV) i kod mađarske redakcije merno, bez diskriminacije, emitovanje promocije političkih Savez vojvođanskih Mađara (SVM). Iako bi javni medij- stranaka, koalicija i kandidata koji imaju prihvaćene izborne ski servis trebalo da izveštava i o aktivnostima manjinskih liste“ (II deo, tačka 1)21 . U Grafi konu 13 prikazan je odnos stranaka, to se vrlo retko dešavalo. Osim pomenute dve najzastupljenijih stranaka po redakcijama. stranke, istraživanje je pokazalo da se od manjinskih stranaka SVM pojavljuje još jedino u rusinskoj redakciji na četvrtom mestu (11%). Ostalih manjinskih stranaka, ako ih i ima, to je u zane- marljivom broju, daleko ispod 5%. Treba napomenuti i da se predstavnici rumunske nacionalne zajednice ne pojavljuju u kategorji subjekat. Oni se jedino spominju u vestima koje 21 Dostupno na: http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/ su emitovane 30. aprila i 1. maja, u najavi emisije Kontakt PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stani- gde se govori o učešću predstavnika rumunske zajednice cama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno 28 8.7.2012). na izborima. Međutim, njihova imena, kao ni stranačka pripadnost nisu specifi kovana. Takođe je uočeno da na primer stavljeni funkcioneri, odnosno članovi nacionalnih saveta, ni slovačka redakcija nijedan prilog nije posvetila koaliciji što je vrlo dobar pristup, jer se na taj način izbegavaju ste- Sve zajedno u kojoj se nalazi i Slovačka stranka. Predstavnici reotipi i pritisci na pripadnike nacionalnih manjina u vezi sa rusinske zajednice, za javni servis Vojvodine, takođe su ostali izborima. nevidljivi. Objekat i stranačka pripadnost objekta U Vojođanskom dnevniku na srpskom predstavnici manjinskih zajednica kao subjekat pojavljuju se u oko 15% Političari se u dnevnicima svih redakcija najčešće poja- priloga, što je vrlo malo. Čak i kada se pojave u dnevnicima vljuju kao objekti. Na primer, u Vojvođanskom dnevniku u čak na srpskom na Televiziji Vojvodine, stranke nacionalnih ma- 90% slučajeva, dok su u TV dnevniku na rumunskom jeziku njina nalaze se, gotovo uvek, na kraju izbornog bloka. To su političari objekti u 36% slučajeva. Ako bismo ih posmatrali zajedno (objekti za predsedničke, republičke i pokrajinske uglavnom vesti koje čita spiker, a neke su opremljene samo 22 pokrivalicom. Subjekat kao funkcioner nacionalnog saveta izbore) , predstavnici koalicije oko Demokratske stranke manjina pojavljuje se u jednom slučaju, gde nosilac liste Saveza pojavljuju se kao objekat u 36% slučajeva, Srpske napredne bačkih Bunjevaca Mirko Bajić govori o svojoj stranci. Ostale stranke u 8%, a Demokratske stranke Srbije u 5%. Predstav- stranke koje se spominju su koalicija Sve zajedno, Crnogor- nici ostalih partija pominju se, ali ispod 5%. ska partija, Stranka mađarskog jedinstva i Demokratski savez Jedino kandidat demokrata za predsednika Boris Tadić Hrvata u Vojvodini. One su uglavnom samo spomenute, bez izdvaja se kao ličnost o kojoj se govori, a da je u gotovo svim izjava njihovih lidera. Na osnovu ovih primera, može se kon- ostalim slučajevima reč o političkim partijama i koalicijama statovati da je javni servis formalno nastojao da ispuni svoju uopšteno. O Tadiću su govorili njegovi stranački članovi i misiju o informisanju o aktivnostima manjinskih stranaka, ali simpatizeri na mitinzima Demokratske stranke, a samo u jed- bez uloženog napora, jer je u primerima očigledno da se te nom slučaju ga lider Nove Srbije, Velimir Ilić optužuje da je stranke samo pominju, bez citiranja ili aktuelnog snimka. njegov kabinet osnova kriminala, komentarišući borbu protiv Na osnovu navedenog može se konstatovati da je kriminala koju je dan pre najavio Tadić. prekršena još jedna odredba iz Opšteg obavezujućeg upustva U ulozi objekta najčešće se pojavljuju isti akteri kao i Republičke radiodifuzne agenicije (deo II, član 3), u kome u ulozi subjekta, jer stranke uglavnom koriste prostor koji se navodi da „Radiodifuzna ustanova Vojvodine – Radio- im mediji daju za samopromociju. Političari su uglavnom televizija Vojvodine ima posebne obaveze koje se odnose na govorili o svom programu i u tim primerima se njihove adekvatnu zastupljenost kandidata nacionalnih manjina“. U posmatranom periodu ni u jednom prilogu nisu bili pred- 22 Ovi podaci odnose se za dnevnik na srpskom jeziku. 29 stranke pojavljuju kao objekti sa pozitivnom konotacijom. Demokratska stranka Srbije negativno govore o vladajućoj Ipak, predstavnici dve najveće partije Demokratske i Srpske Demokratskoj stranci. napredne stranke vodili su negativnu kampanju jedni protiv drugih, i to na svim nivoima izbora, što je bilo očigledno u Takođe su i predstavnici stranke na vlasti kritikovali predizbornim spotovima tih stranaka. Kako je predizborna opozicione stranke. Primer za to je deo intervjua iz emisije kampanja bila pri samom kraju, zanimljivo je da su političari Jedan na jedan koji je emitovan i u Vojvođanskom dnevniku kada koristili svaku priliku da govore o sebi i svojim planovima, ali je funkcioner demokrata Bojan Pajtić kritikovao politiku koju ne toliko i o političkim oponentima iako je, bar prema pre- promoviše Srpska napredna stranka. Bilo je i primera kada dizbornoj antikampanji, bilo očekivano da će se refl ektovati i opozicija kritikuje opoziciju – Srpska radikalna stranka je kri- na informativni program, to se nije desilo. tikovala Srpsku naprednu stranku. Neutralan odnos subjekta prema objektu (13%) primećuje se samo u onim primerima Stav subjekta prema objektu u kojima nema izjava političara (Grafi kon 14). S obzirom na to da objekat predstavlja kategoriju o kojoj subjekat iznosi neki stav, na osnovu nje moguće je proceniti u kojoj meri je kampanja koja se vodi bila pozitivna, odnosno usmerena na promociju sopstvenih kvaliteta, ili negativna, odnosno koliko su subjekti kritikovali svoje političke oponente vodeći antikampanju. Političari, odnosno stranke koji se nađu u ulozi objekata nemaju pravo glasa, odnosno o njima jedino govore subjekti.

Političari su tokom osam dana analize informativnog Grafi kon 14: Stav subjekta prema objektu u Vojvođanskom dnev- programa nastojali da predstave svoju stranku na što bolji niku način i zbog toga u više od dve trećine priloga (67%) subjekti imaju pozitivan stav prema objektu, koji je u tom slučaju Rezultati istraživanja pokazali su kako su primeri pozi- njihova stranka odnosno stranački kolega. Negativan stav se tivnog stava subjekta prema objektu dominantni upravo iz pojavljuje (20%) u slučajevima kada stranke govore o svo- razloga što su stranke pozitivno govorile same o sebi, od- jim političkim protivnicima, bez razlike da li su na vlasti ili u nosno na taj način žele da se u fi nišu predizborne kampa- opoziciji. Na primer, negativan stav prema objektu primećen nje što bolje predstave svojim simpatizerima i potencijalnim 30 je najviše u prilozima u kojima Srpska napredna stranka i biračima. Zloupotreba pozicije vlasti Najviše zloupotreba funkcije na vlasti bilo je u dnevnicima na rusinskom (58%) i na hrvatskom jeziku (20%). Ova kategorija posebno je zanimljiva i kao takva prvi Daleko manje u ostalim redakcijama: na mađarskom 10%, put je uvedena u ovakvo istraživanje kako bi se videlo koli- srpskom 8%, i na slovačkom i rumunskom (po 3%). ko su novinari odgovorno politički senzitivni da (ne)dozvole političarima (na vlasti) da kroz medije, a u vreme predizborne kampanje, zloupotrebljavaju svoje pojavljivanje i u ulogama državnih/pokrajinskih fukcionera čiji je cilj nekada prikrive- na, a nekada i otvorena podrška svojoj stranci na izborima ili sopstvena promocija u predizbornoj kampanji, ali s pozicije funkcionera. Takvo pozicioniranje u medijima, s funkcije na vlasti, u vreme predizborne kampanje možemo posmatra- ti kao deo nekorektnog uticaja na potencijalne birače. Re- publička radiodifuzna agencija je u svom Opštem obavezujućem uput stvu radio i televizijskim stanicama emiterima u predizbornoj Grafi kon 15: Zloupotreba funcije na vlasti u procentima. kampa nji, pored ostalog predočila da „u toku predizborne kampanje emiteri treba da ... izbegavaju ... oblike indire ktne U sedam od osam primera kada je markiran propust političke propagande u redovnim emisijama“ (poglavlje I, 24 23 novinara , odnosno kada je neki političar na vlasti zloupo- tačka 10) , što se, dakle, odnosi i na TV dnevnike. trebio svoju funciju u vreme predizborne kampanje kako bi Analiza je pokazala (Grafi kon 15) da su urednici/no- reklamirao sopstvenu stranku, u pitanju je bio potpredsednik vinari kao čuvari kapija uglavnom dobro obavljali posao i u Demoratske stanke Bojan Pajtić, a u jednom primeru pred- najvećoj meri nisu dopuštali funkcionerima na vlasti da sa te sednik iste stranke Boris Tadić. Iako se uvek pojavljivao i pozicije ulaze u predizbornu kampanju, već su takve priloge oslo vljavao kao predsednik Vlade Vojvodine, Pajtić je u fi nišu svrstali u okvire predizbornog bloka. Ipak, zabeleženo je i da kampanje potpisivao sporazume, obećavao veću zaposlenost je svaka redakcija imala određenih propusta. i otvarao fabrike, sportske hale i druge objekte. On ne samo da je prisustvao različitim otvaranjima, već je koristio priliku da podseti građane šta je urađeno za vreme njegovog man- 23 Kompletno upustvo dostupno na: http://www.rra.org.rs/uploads/ data i samim tim se implicitno samopreporučivao i za sledeći useruploads/PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizij- mandat, što je primer za indirektnu političku propagandu. skim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno 6.7.2012). 24 Misli se na Vojvođanski dnevnik. 31 Drugi primer ne može se smatrati klasičnom zloupotre- događaj ne smatra predizbornom kampanjom, ako poziv za bom funckije, budući da Boris Tadić 29. aprila 2012. više nije izveštavanje medija stigne iz kabineta nekog državnog funk- bio predsednik, već samo kandidat za predsednika države. U cionera. pitanju je vest o tome da je Tadić na beogradskoj tvrđavi Ka- lemegdan popio kafu sa pevačem Zdravkom Čolićem. Ova- kva vest nema nikakvu informativnu vrednost, te je pitanje 4. Zaključne napomene koji je bio razlog da javni medijski servis Vojvodine ovaj su- sret okarkteriše kao informaciju koja je bitna auditorijumu. Analiza predizbornih priloga u centralnim informativnim emisijama televizijskih redakcija na šest jezika Radio-te- I u programima na manjinskim jezicima kao funkcioner levizije Vojvodije pokazala je kako je pokrajinski javni servis koji je najčešće sa pozicije na vlasti učestvovao u predizbor- uložio napor da svoj auditorijum blagovremeno i kvalitetno noj kampanji markiran je Bojan Pajtić. Od ostalih se pominju informiše o aktivnostima stranaka u predizbornoj kampanji još i neki funkcioneri Saveza vojvođanskih Mađara koji su u za opšte izbore 2012. pokrajinskoj vlasti, gradonačelnik Novog Sada i republički ministar za prostorno planiranje, inače kadrovi Demokratske Činjenica je da su novinari Televizije Vojvodine o predi- stranke. zbornoj kampanji dominantno trivijalno izveštavali kroz izjave i vesti, a da je vrlo malo bilo analitičkih žanrova i kritičkog Postoje tri mogućnosti zbog kojih je ipak dolazilo do novinarstva. Povod izveštavanja bio je najčešće aktuelni do- propuštanja zloupotrebe pozicije funkcionera na vlasti. Prva gađaj ili konferencija za medije, što je i očekivano budući da mogućnost za to je da je postojao prikriveni pritisak političa- je u pitanju bila predizborna kampanja. Ipak medijska inici- ra na vlasti na urednike redakcija da emituju takve priloge. jativa koja ni u jednoj redakciji nije prelazila 5% od ukupnog Druga mogućnost je nedovoljna senzibilisanost novinara povoda za izveštavanje ide u prilog činjenici da su novinari da prepozna situacije u kojima političar na vlasti učestvuje ovu kampanju pratili tradicionalno pasivno. Nije dobro što u u predizbornoj kampanji, ali ne kao član svoje stranke nego većini priloga u vezi sa predizbornom kampanjom novinari kao reprezent države, odnosno pokrajine. Treća mogućnost nisu potpisani. Samim tim auditorijum nikada ne može da je povezana sa drugom i u vezi je sa uputstvom Republičke bude siguran da li su prilog pripremali novinari TV Vojvodine, 25 radiodifuzne agencije o praćenju izbora, po kome se neki ili su prilozi preuzeti od drugih medija ili agencija. Vidljivost 25 Dostupno na: http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/ novinara i novinarki koji pripremaju priloge u značajnijoj PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stani- meri doprineli bi povećanju kredibiliteta javnog servisa, cama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno budući da ima kapaciteta za tako nešto. 32 8.7.2012). Novinari Televizije Vojvodine izveštavajući o predizbornoj Literatura kampanji akcenat su stavili na događaje iz Pokrajine, što je primer dobre prakse koju treba i dalje unapređivati. Oprema 1. Matić, Jovanka (2007). Monitoring radio i TV pro- priloga takođe je na zadovoljavajućem nivou, jer najveći broj grama javnog servisa Vojvodine. Medijska sfera – ima aktuelni video snimak u kome se akter priloga vidi i u mediji o svakodnevici (monitoring javnog servisa Vojvodine kome govori. Političar, odnosno funkcioner koji se najčešće i regionalnih televizija) – zbornik. Novi Sad: Novosad- pominje jeste potpredsednik Demokratske stranke i premijer ska novinarska škola. 2: 15-31. Vojvodine, Bojan Pajtić kome su gotovo sve redakcije posvetile najviše vremena i pažnje. Pajtić ni u jednom prilogu 2. Milić, Vojin (1978). Sociološki metod. Beograd: Nolit. nije predstavljen u negativnoj konotaciji. Takođe je markiran Miljević, Milan I. (2007). Metodologija naučnog rada i kao funkcioner na vlasti koji se najviše puta pojavljivao u – skripta. Pale: Filozofski fakultet Univerziteta u ulozi zloupotrebe funkcije na vlasti, odnosno nastupao je kao Istočnom Sarajevu. premijer Vojvodine, a učestvovao je u predizbornoj kampa- 3. O’Keeffe, Anne (2006). Investigating Media Discourse. nji. Istovremeno, stranka kojoj je najviše prostora ustupljeno New York: Routledge. u dnevnicima svih šest redakcije jeste Demokratska stranka. 4. Pralica, Dejan (2009). Analiza medijskog diskursa Ukratko, analiza centralinh informativnih emsija redakci- informativnog programa javnog radijskog servisa ja na šest jezika Televizije Vojvodine pokazala je da je pokrajinski Vojvodine. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom javni medijski servis uložio vidljiv trud u način izveštavanja u vezi sa predizbornom kampanjom 2012. Međutim, podaci o Sadu. XXXIV-2. Novi Sad: Filozofski fakultet. 83- stranačkim referencama mogu da budu indicija da je pokrajin- 94. ski javni servis pod uticajem Demokratske stranke. Urednici i 5. Pralica, Dejan (2010). Diskurs radija. Novi Sad: Me- novinari Radio-televizije Vojvodine treba da odolevaju pritiscima dia Art Service International. političara i rade jedino u interesu građana i građanki Vojvo- dine, koji su (nominalno) i osnivači ovog medija. 6. Republička radiodifuzna agencija (2012). Opšte obavezujuće uputstvo radio i televizijskim stanicama (emiterima) u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske, republičke skupštinske i izbore za predsednika Repu- blike i izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina. Beograd: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 33 18/2012. (dostupno i na: http://www.rra.org.rs/ uploads/useruploads/PDF/4741-opste_obavezu- juce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stanicama_ emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne. pdf (posećeno 8.7.2012). 7. Savić, Svenka (1993). Diskurs analiza. Novi Sad: Filozofski fakultet. 8. Šušnjić, Đuro (1973). Kritika sociološke metode. Niš: Gradina. Talbot, Mary (2007). Media Discourse – Representation and Interaction. Edinburgh: Edinburgh University Press. 9. Valić Nedeljković, Dubravka (2008). Slika Kosova u dnevnim novinama u Srbiji. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Novi Sad: Filozofski fakultet XXXIII-1. 281-299. 10. Van Dijk, Teun A. (1998). The Study of Discourse. Discourse as Structure and Process – Discourse Studies: A Multidisciplinary Introduction. London: Sage Publica- tions. Volume 1: 1-34. 11. Veljanovski, Rade (2005). Javni RTV servis u službi građana. Beograd: Clio. 12. Zgrabljić-Rotar, Nada (2007). Radio mit i informacija, dijalog i demokracija. Zagreb: Golden marketing- Tehnička knjiga. 34 Prilozi 5. POVOD Kodeks za predizbornu kampanju 2012. (elektronski 5. aktuelni događaj mediji) 6. pseudo događaj (konferencija za medije) 1. DATUM 7. medijska inicijativa (specijalna izjava, nešto što je medij sam napravio) 2. TRAJANJE PRILOGA (u sekundama) 8. nešto drugo (navesti šta u napomenama)

3. ŽANR 6. LOKACIJA 1. vest, saopštenje (agencijsk a ili redakcijska) 1. Beograd 2. izveštaj 2. Novi Sad 3. izjava 3. druga mesta u SRB 4. intervju 4. druga mesta u APV 5. reportaža 5. Kosovo 6. anketa 6. region (bivša YU + okolne zemlje) 7. komentar 7. svet 8. TV paket 8. nešto drugo (navesti šta u napomenama) 9. hibridna forma 10. xxx (ako se nešto pojavi više od tri puta uvesti kao 7. AUTORSTVO novu kategoriju) 1. poznato (puno ime i prezime ili makar inicijal imena 11. nešto drugo (navesti šta) i celo prezime) 2. nepoznato (sve ostalo, npr. oba inicijala, potpisana 4. OPREMA PRILOGA redakcija i slično) 1. samo spiker čita tekst 2. aktuelni video/audio snimak tonski 8. SUBJEKAT 3. video snimak – nemi („pokrivalica“) 1. državni funkcioner (predsednik, premijer, predsed- 4. arhivski snimak nik Skupštine, ministar, državni sekretar, guverner i 5. nešto drugo (u napomeni šta konkretno) slično, Vlada, Narodna banka...) 2. direktori javnih preduzeća 35 3. biznismeni 3. Boris Tadić - Izbor za bolji život – DS 4. subjekti iz sveta kulture, nauke, obrazovanja 4. Vojislav Koštunica – DSS 5. subjeti iz sveta sporta 5. Zoran Dragišić - GG Pokret radnika i seljaka 6. političari, kao takvi 6. Jadranka Šešelj – SRS 7. predstavnici udruženja građana, sindikata i NVO 7. Muamer Zukorlić – GG 8. građani u anketama 8. Danica Grujičić - Socijaldemokratski savez 9. verski lideri i službenici 9. Ivica Dačić - SPS-PUPS-JS 10. pokrajinski funkcioneri 10. Č edomir Jovanović - Preokret (LDP, SPO) 11. lokalni funkcioneri 11. Ištvan Pasotr - SVM 12. novinar, medij 12. Tomislav Nikolić – SNS 13. stranac 14. Republička radiodifuzna agencija (kao takva ili 12a. STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA neki član RRA) (republički izbori –Skupština RSRB) 15. Republička/Pokrajinska izborna komisija 1. Izbor za bolji život DS Boris Tadić 16. neko drugi (navesti u napomenama ko) 2. SRS Vojislav Šešelj 3. URS Mlađan Dinkić 9. PERSONALIZACIJA SUBJEKTA (ime i pre- 4. Preokret (LDP-SPO,...) Čedomir Jovanović zime i funkcija) 5. Pokrenimo Srbiju (SNS-NS,...) Tomislav Nikolić 6. DSS Vojislav Koštunica 10. OBJEKAT (pojedinac, ustanova o kojoj govori 7. SPS-PUPS-JS Ivica Dačić subjekat; redosled isto kao kod subjekta) 8. Dveri za život Srbije 9. SVM Ištvan Pastor 11. PERSONALIZACIJA OBJEKTA (ime i pre- 10. Reformistička stranka Milan Višnjić zime i funkcija) 11. SDA Sulejman Ugljanin 12. Pokret radnika i seljaka 12. STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA 13. Socijaldemokratski savez Nebojša Leković (predsednički izbori) 14. Sve zajedno (DSHV, DZVM, Slovačka stranka) 1. Zoran Stanković – URS Emil Elﬁ ć 36 2. Vladan Glišić, GG Dveri 15. Koalicija Albanaca Preševske doline 12b. STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA 15. SUBJEKAT KAO FUNKCIONER NACION- (pokrajinski izbori Skupština APV) ALNOG SAVETA MANJINA 1. Izbor za bolju Vojvodinu DS Bojan Pajtić 1. da 2. LSV Nenad Čanak 2. ne 3. URS Mlađan Dinkić 4. SRS Vojislav Šešelj 16. SUBJEKAT KAO PRIPADNIK NACION- 5. Pokrenimo Vojvodinu (SNS-NS,...) Tomislav ALNE MANJINE Nikolić 1. da 6. DSS Vojislav Koštunica 2. ne 7. Vojvođanski preokret (LDP-SPO...) Čedomir Jovanović 17. ZLOUPOTREBA DRŽAVNIH VLASTI (kada se neki državni funkcioner u vreme predizborne kampanje 8. SPS-PUPS-JS-SDP Dušan Bajatović nađe i u ulozi stranačkog funkcionera pa otvara neke objekte 9. SVM Ištvan Pastor i slično) 10. Dveri za srpsku Vojvodinu 1. da 11. Sve zajedno (DSHV, DZVM, Slovačka stranka) 2. ne 12. Pokret mađarske nade Laslo Balint 13. Crnogorska partija Nenad Stevović 18. NAPOMENE

13. (13a, 13b) STRANAČKA PRIPADNOST OB- JEKTA (po modelu kao za subjekat)

14. STAV SUBJEKTA PREMA OBJEKTU 1. pozitivan 2. negativan 3. i pozitivan i negativan 4. neutralan 37 Dejan Pralica 81’42: 324(497.11)”2012” Koga je izabrala televizija u Srbiji26

Sažetak: Cilj ovog istraživanja bio je da odgovori na pitanje na koji način televizije sa nacionalnom pokrivenošću u Sr- biji izveštavaju o predizbornoj kampanji 2012. Kvantitativno-kvalitativni metod analize medijskog diskursa ovog istraživanja, pokazao je kako su novinari četiri komercijalne televizije Pink, B92, Avala i Prve srpske, kao i republičkog javnog servisa RTS o učesnicima u predizbornoj kampanji uglavnom izveštavali u dovoljnoj meri, i to kroz posebne rubrike unutar svojih centralnih informativnih emisija. Najoriginalniji pristup izveštavanju o izborima zabeležen je na Prvoj srpskoj koja je u svoju emisiju uvela redovno prikazivanje raspoloženja javnog mnjenja, po ugledu na neke komercijalne medije iz regiona. Žanrovski, među posmatranim televizijama, najviše je bilo izjava. Analiza je pokazala i da su nacionalne televizije najviše vremena ustupile izveštavanju o predizbornim aktivnostima članova Demokratske stranke. Kao ličnosti koje su se najčešće pojavljivale na državničkoj funkciji, a u svrhu promocije svoje partije, prema ovom istraživanju, bio je tadašnji predsednik Republike Boris Tadić (DS) i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas (DS). Informacije o pokrajinskim izborima u Vojvodini, čak i na RTS-u, bile su samo simbolički zastupljene.

Ključne reči: analiza medijskog diskursa, izbori, predizborna kampanja, televizija.

26 Zahvaljujem se studentkinjama i studentima III godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu koji su obavili kodiranje predizbornih priloga 38 u okviru predmeta Analiza medijskog diskursa. Dejan Pralica 81’42: 324(497.11)”2012” Who did the television in Serbia choose

Abstract: The aim of this study was to demonstrate how televisions with national coverage in Serbia covered the 2012 election campaign. Quantitative and qualitative methods of analysis of media discourse used in this study has shown that journalists of four commercial televisions: Pink, B92, Avala and Prva srpska TV but also the Republic Public Service RTS covered activities of participants in the election campaign generally sufﬁ ciently through a special section within their central informative shows. The most original approach to reporting on the elections was shown by the Prva srpska TV who introduced presentation of results of public opinion polls in their programme, a model taken from some commercial media in the region. As for the genre, on the observed televisions, most common were statements. The analysis showed that these national televisions ceded most of the time to reporting on election activities of members of the Democratic Party. The person who appeared the most in a function of state ofﬁ cials in order to promote their party, according to the study, was the President of the Republic at the time, Boris Tadic (Democratic Party), and Mayor of Belgrade, Dragan Djilas (DP). Information about the provincial elections in Vojvodina, even in the RTS, were represented only symbolically.

Key words: analysis of media discourse, elections, election campaigns, television.

39 1. Kontekst medija i emisija kao i gledanjem/slušanjem velikog broja emisija odloženo ili na zahtev. Preteča RTS-a je Radio Beograd koji je redovno U Srbiji su za predizbornu kampanju podjednako bili počeo da emituje program 24. marta 1929. Televizija Beograd zainteresovani i birači i mediji. Prema zvaničnim podacima počela je eksperimentalno da emituje program 23. avgusta iz izveštaja Republičke izborne komisije27, na izbore za po- 1958. Radio-televizija Beograd, kao republički matični medij slanike Narodne skupštine izašlo je oko 58% upisanih birača. postojao je do 1992. Prema Zakonu o radio-televiziji iz 1991, „Srbija je od uspostavljanja višepartijskog sistema gotovo u „od tri medijska centra RTVBG, RTVNS i RTVPR stvoren stalnoj izbornoj kampanji – bilo da su u pitanju redovni, bilo je jedan glomazni, centralizovan i nadasve politizovan medij- vanredni izbori“ (Lutovac 2007: 7; uporediti sa Matić 2007a: ski sistem, koji je režimu služio kao udarni propagandni 169-232). Predizbornu kampanju 2012. u svojim informa- mehanizam za ratne i ostale političke ciljeve“ (Veljanovski tivnim emisijama redovno su pratile sve televizijske stanice 2007: 37). Krajem 2005. RTS započinje transformaciju iz koje imaju nacionalnu pokrivenost, dakle i republički javni državnocentričnog medija u javni servis. U 2006. iz sastava servis i komercijalne televizije. Zbog toga nam je bilo inte- RTS-a izlazi Radio-televizija Novi Sad, koja ponovo počinje resantno da istražimo da li je bilo sličnosti, odnosno razlika u samostlano da posluje kao javni servis Vojvodine i (for- načinu izveštavanja, kao i da li je bilo favorizacije određenih malno) Radio-televizija Priština (RTVPR), koja je faktički od političkih stranaka i indirektne političke propagande državnih povlačenja srpske vojske i administracije iz južne pokrajine funkcionera, van predizbornih blokova. U istraživanjima 1999. promenila naziv u Radio-televizija Kosova i pod kontro- koja su, po sličnom modelu, rađena 2008. u fokusu je bilo lom je albanskih vlasti u Prištini. Generalni direktor RTS-a je (ne)prisustvo kandidatkinja u medijima tokom predizborne Aleksandar Tijanić, a glavni i odgovorni urednik Nenad Lj. kampanje za pokrajinske i lokalne izbore (Baćanović, Pralica Stefanović. i dr. 2008: 24-66). B92 je privatni, komercijalni medij koji emituje radio i Radio-televizija Srbije jeste republički javni servis koji televizijski program sa nacionalnom pokrivenošću. U okviru emituje svoj program na četiri televizijska kanala (Prvi, Drugi, kompanije postoji i internet sajt www.b92.net. B92 je akcio- RTS Digital i RTS Satelit), kao i na četiri radijske mreže (Radio narsko društvo čiji je većinski vlasnik fi rma Stefanosa Papa- Beograd 1, 2, 3 i Radio Beograd 202). RTS ima i svoju internetsku dopulosa Astonko D.O.O Beograd (sa 85% udela), kao i B92 stranicu (www.rts.rs) sa brojnim multimedijalnim sadržajima, Trast 11% (akcionar kojim upravljaju osnivači i menadžeri B92) i mali akcionari 4%. Uređivačka politika informativnog 27 Detaljnije dostupno na: http://www.rik.parlament.gov.rs/latinica/pro- programa je pod kontrolom B92 Trasta. B92 osnovan je kao 40 pisi_frames.htm (posećeno 10.7.2012). omladinska radio-stanica 1989, da bi vrlo brzo postao medij koji se otvoreno svrstao u oštre kritičare režima tadašnjeg News Corporation (49%)28. Merdokova kompanija je 2009. predsednika Slobodana Miloševića tokom devedesetih go- prenela svoja osnivačka prava na grčku „Antenna Group“, dina XX veka, zbog čega je i zabranjivan. Televizija B92 osno- koja tako postaje novi vlasnik ove medijske kuće.29 Republička vana je posle petooktobarskih promena 2000. i svrgavanja radiodifuzna agencija Televiziji Foks nakon promene vlasnika dotadašnjeg režima. RTV B92 je jedan od retkih elektronskih dala je dozvolu za korišćenje akronima PST (skraćenica od medija u Srbiji koji se bavi analitičkim i istraživačkim novi- Prva srpska televizija) ili imena Prva TV za on i ofskrin pro- narstvom i neguje informativni program. Predsednik Uprav- mociju, dok je zvanično ime medijske kuće ostalo Preduzeće nog odbora, direktor i glavni i odgovorni urednik ovog ko- za proizvodnju i emitovanje TV programa Fox televizija. Nakon mercijalog medija je Veran Matić. promene vlasnika, menja se i koncepcija ove televizije koja postaje znatno modernija, unapređuje informativni program Pink je takođe privatna komercijalna medijska kom- i beleži porast gledanosti. Direktor Prve TV je Dejan Jocić, a panija koja emituje televizijski program sa nacionalnom glavni i odgovorni urednik Dragan Nenadović. Prva TV ima pokrivenošću i radio-program na području Beograda, kao i svoj sajt: www.prva.rs. i sajt www.rtvpink.com, zatim ima još četiri televizijska kanala sa nacionalnom pokrivenošću u Crnoj Gori, Bosni i Televizija Avala jeste privatna komercijalna medijska kuća Hercegovini, Makedoniji i Sloveniji, desetak specijalizo- sa nacionalnom pokrivenošću koja je počela da radi 2006. vanih satelitskih i kablovskih programa, a poseduje fi lmsku i Televizija ima četiri vlasnika: austrijsku kompaniju Greenberg muzičku produkciju, kao i avio-kompaniju. Svi ovi segmenti Invest Gmbh (48%), Danko Đunić (46%), Željko Mitrović predstavljaju kompaniju Pink Media Group u vlasništvu Željka (5%) i Ekonomski institut Beograd (1%).30 Televizija ima fi lm- Mitrovića. Muzički Radio Pink osnovan je 1993, a televizija ski, zabavni i informativni program. Zbog velikih dugovanja, 1994. Sve do petooktobarskih promena režima 2000. Tele- plate zaposlenima kasnile su više meseci, te je krajem 2011. vizija Pink emitovala je isključivo zabavni program. Tada najveći broj radnika stupio u generalni štrajk. Vlasnici su na- pokreće i informativni program. Generalni direktor RTV javili konsolidaciju poslovanja, te je štrajk delimično prekinut. Pinka je Svetislav Milićević, a glavni i odgovorni urednik Željko Mitrović. 28 Zakonski nije moguće da strana kompanija bude vlasnik više od 50 % televizije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji. Prva srpska televizija jeste privatni komercijalni medij sa 29 Detaljnije na : http://www.prva.rs/sr/oNama/saopstenja/story/1815/ nacionalnom pokrivenošću, osnovana pod imenom Foks tele- News+Corporation+prenosi+osniva%C4%8Dka+prava+u+Fox+televizij i.html (posećeno 10.7.2012). vizija 2006. Prvi vlasnici Foks televizije bili su beogradska fi rma 30 Podaci o vlasništvu dostupni na: http://www.rra.org.rs/pages/view_per- Nova Broadcasting d.o.o. (51%) i kompanija Ruperta Merdoka mit/latinica/10 (posećeno 10.7.2012). 41 Jedno vreme na Televiziji Avala glavni i odgovorni urednik i pojedinačnim oblicima društvene komunikacije dobiju obje- direktorka bili su poznati fi lmski urednik i poznata novinarka ktivniji i precizniji podaci. To je istraživački metod pomoću Robert Nemeček i Bojana Lekić. Trenutni direktor i glavni i kojeg na sistematičan, kvantitativan i objektivan način dola- odgovorni urednik je Dušan Pančić. TV Avala ima i svoj sajt: zimo do podataka o sadržaju poruke, pošiljaocu i primaocu www.tvavala.rs. poruke, kao i o efektima poruke (prema Milić 1978: 571; Šušnjić: 1973: 247). Diskurs posmаtrаm kаo veću jedinicu od Prilozi za analizu na temu predizborne kampanje 2012. rečenice (u ovom slučaju govorne poruke) kojа je ostvаrenа posmatrani su u okvirima centralnih informativnih emisija između sаgovornikа u nekom kontekstu (Sаvić 1993: 29- pet pomenutih televizija sa nacionalnom pokrivenošću (upo- 33). redi sa Pralica 2009: 42-43). Na Radio-televiziji Srbije, to je Dnevnik u 19.30 h na Prvom programu (traje oko 35 minuta), Predmet istraživanja komparativne metode su zatim na Televiziji B92 to je emisija Vesti u 18.30 h koja traje „identičnost, sličnost i različitost iste pojave u raznim vre- oko 35 minuta; na Televiziji Pink Nacionalni dnevnik od 18.30 menima i na raznim prostorima određenim adekvatnim me- h (traje oko 30 minuta); na Prvoj TV Vesti od 19 h (traju 20 rilima, istovrsnih ili raznovrsnih pojava u defi nisanom pro- minuta) i na TV Avala Vesti od 18 h (traju oko 30 minuta). storu i vremenu“ (Miljević 2007:189). Sve emisije imale su posebne delove koji su bili posvećeni predizbornoj hronici, a Prva TV svakodnevno je i predstav- Jedinicа аnаlize jeste informаtivni prilog unutаr emisije koji ljala rezultate istraživanja agencije Ninamedia u rubrici Glas sаdrži govor voditeljа/novinаrа, odnosno tonski snimаk sа Srbije 2012, koja se emitovala u Vestima. terenа ili glаs sаgovornikа i u vezi je sa predizbornom kampanjom. Tom prilikom posmatra se kompletan medijski 2. Metod, jedinica analize, korpus i kodni list sadržaj od jedne do druge najave prezentera-urednika (prema Matić, 2007: 21)31. Metode korištene u ovom istraživanju bile su kvantitativno-kvalitativna analiza sadržaja medijskog diskursa i kom- Istrаživаčki korpus predstаvljа pregledanih oko 450 parativna metoda. minuta (27.000 sekundi) materijala, odnosno 15 centrаlnih informаtivnih emisija – tri po svakoj medijskoj kući, tri Analiza sadržaja je kvantitativno-kvalitativna tehnika uzastopna dana: 4, 5. i 6. aprila 2012. U ukupnom korpusu kojom se beleži učestalost i sadržaj poruka u procesu komunikacije. Pogodna je za analizu novinskih priloga. Na- 31 Detaljnije o metodologiji u tekstu Koga je izabrala vojvođanska televizija, 42 stala je kao rezultat praktičnih i teorijskih potreba da se o unutar ove knjige. uočeno je 115 priloga u vezi sa predizbornom kampanjom, cionalne manjine, 17) zloupotreba pozicije vlasti i 18) na- od toga najviše je emitovano u dnevnicima RTS-a 45, zatim pomene.32 B92 – 23, Pinka – 22, Avale 18 i najmanje u Vestima Prve TV 3. Analiza i rezultati – sedam (Grafi kon 1). Žanr Rezultati analize predizbornih priloga na pet televizija sa nacionalnom pokrivenošću pokazali su da u Srbiji dominira takozvano izjavno novinarstvo, odnosno novinarstvo bez kritičkog i analitičkog pristupa temi. Analiza je pokazala da je žanr izjava najzastupljeniji kod četiri od pet televizija i to u odnosu na ostale žanrove: na Pinku 86%, RTS-u 77%, Avali 72% i B92 35%. Žanr izjave jedino nije zapažen na Prvoj TV, gde dominira TV paket (100%). Na drugom mestu, na tri televizije, jeste žanr vesti (Avala 22%, RTS 16% i Pink 14%), Grafi kon 1: Broj predizbornih priloga u informativnim emisijama a na B92 izveštaj (22%), dok je vest na trećem mestu sa 17% televizija sa nacionalnom pokrivenošću. učešća (Grafi kon 2).

Za potrebe analize sadržaja medijskog diskursa kreiran je poseban kodni list (kodeks) koji sadrži 18 kategorija. Svaka kategorija obuhvata elemente na osnovu kojih je jedinica analizirana i klasiﬁ kovana. Kodeks je sastavljen od kategorija po sledećem redosledu: 1) datum, 2) trajanje priloga, 3) žanr, 4) oprema priloga, 5) povod, 6) lokacija, 7) autorstvo, 8) subjekat, 9) personalizacija subjekta, 10) objekat, 11) personalizacija objekta, 12) stranačka pripadnost subjekta (republički parlamentarni i pokrajinski izbori), 13) stranačka pripadnost 32 Ovaj kodeks ne sadrži potkategoriju predsednički izbori jer su na početku objekta (republički parlamentarni i pokrajinski izbori), 14) monitoringa tek raspisani predsednički izbori pa se još nije znalo koje stav subjekta prema objektu, 15) subjekat kao funkcioner će stranke istaći kandidate. Ostale kategorije ne razlikuju se od kodeksa nacionalnog saveta manjine, 16) subjekat kao pripadnik na- koji je dat u prilozima uz prikaz istraživanja Koga je izabrala vojvođanska televizija. 43 broj prisutnih građana, povod za posetu, i slično). Političari građanima od početka predizborne kampanje nisu rekli ništa novo, a žanrovi izjava sveli su se isključivo na prenošenje obećanja političkih partija, promovisanje njihovih programa i na omalovažavanje političkih protivnika.

Povod izveštavanja

Povod izveštavanja nije se razlikovao kod četiri od pet posmatranih televizija. Sa izuzetkom Prve TV koja je imala Grafi kon 2: Najzastupljeniji žanrovi predizbornih priloga u najviše medijskih inicijativa, kod preostale četiri podjednako dnevnicima na nacionalnim televizijama. je bilo zastupljeno izveštavanje sa pseudodogađaja i aktuelnih događaja, što reprezentuje slabu angažovanost novina- Istraživanje je pokazalo da se od složenijih žanrovskih ra na samoj sadržini priloga. Novinarima većine redakcija, formi pojavljuje jedino TV paket, dok intervjua ili reportaže očigledano je bilo daleko lakše da odlaze na konferencije uopšte nema. S jedne strane delimično je opravdana predomi- za medije ili prate političare u kampanji i prenose šta oni nacija trivijalnih žanrova budući da su u pitanju tematski in- poručuju, nego da se analitički bave obećanjima koja su do- formativni prilozi, da su bili smešteni unutar rubrike Izbori, minirala kod izjava aktera u kampanji. da ih je bilo relativno mnogo, te da nisu smeli da budu duži kako bi novinari mogli da izveštavaju o što više različitih Tako je, na primer, analiza postupaka koje su neki stranaka. političari činili u prošlosti i obećanja koja su već ranije davali, a nisu ispunili, u velikoj meri bila od koristi građanima Srbije Sa druge strane, prikazivanje kratkih izjava političara sa da verodostojnije sagledaju političku scenu. Jedino su se no- predizbornih skupova, konvencija ili prilikom predizbornih vinari Prve TV opredelili da umesto klasičnih izveštaja naprave poseta različitim ustanovama ili domaćinstvima, nije u sebi ankete, pribave mišljenja analitičara i komentatora. Tako je donosilo nikakvu novost, jer su političari svakodnevno slali na primer, nakon što je aktuelni šef države Boris Tadić sebi slične ili identične poruke, i tako iz dana u dan. Primereni- skratio mandat, Prva TV sprovela anketu među gledaocima da je bi bilo da su mediji češće svoju publiku informisali, na li je ta odluka racionalna, kao i šta je najbolje i najgore što primer, kroz forme izveštaja ili TV paketa, koji bi pored iz- je uradila Vlada Srbije. Prikazali su i rezultate istraživanja o 44 java političara imali i još neke podatke o događaju (na primer objektivnosti medija u prenošenju predizborne kampanje i to iskoristili kao samopromociju, jer je istraživanje pokazalo TV i Avale, uglavnom poznat kod RTS-a 84%, delimično na da Prva TV od svih medija najobjektivnije prati predizbornu B92, dok je na Pinku autor ostao anoniman u čak 96% prilo- kampanju. ga. Kod Prve TV, po ugledu na svetske medijske kuće, postoji pravilo da autor čak sam sebe odjavi na kraju priloga. Oprema priloga Autor se nikada ne potpisuje kada su u pitanju kratke Istraživanje je pokazalo da su u posmatrana tri dana go- vesti, odnosno one informacije koje čita prezenter u studiju. tovo sve televizije svoje priloge opremile aktuelnim video i Nepoznanica autorstva može da znači i da je informacija tonskim snimcima ili aktuelnim snimcima – pokrivalicama, preneta od agencije ili iz nekog drugog medija, što ako se te u ovoj kategoriji nije bilo većih primedaba na angažman događa često, svakako nije pohvalno ni za jednu nacional- novinara. Najviše aktuelnih audio-video snimaka imali su nu televiziju koja pretenduje da ima kvalitetan informativni RTS 80% i Avala 61%, a najmanje Pink 5%. Sa druge strane program. Pink je, verovatno u skladu sa svojom koncepcijom Naciona- Lokacija lnog dnevnika, najviše imao aktuelnih nemih snimaka – pokrivalica 81%. Političari i kandidati na izborima tokom celokupnog trajanja kampanje obilazili su celu zemlju i razgovarali sa Snimke iz arhive za svoje priloge koristili su novinari građanima i u velikim gradovima i opštinama, ali i u malim Prve TV – 22% i B92 – 13%. Iako se arhivski snimci uglav- sredinama. Međutim, sudeći prema izveštavanju pet televi- nom koriste kada redakcije iz određenih razloga ne mogu zija, Srbija je i dalje centralizovana država gde se gotovo svi da obezbede aktuelne snimke, u ovim primerima to nije bio događaji održavaju u Beogradu. Tako je Prva TV sve svoje slučaj, pošto su ih ove televizije koristile za složenije forme - priloge (100%) locirala u Beograd, Pink 82%, Avala 67%, TV pakete kako bi ilustrovale određene događaje ili ličnosti dok nešto izbalansiraniji odnos Beograda prema drugim de- iz prošlosti. lovima zemlje imaju RTS, gde je glavni grad Srbije markiran Autorstvo kao lokacija za 49% priloga, i B92 sa 35% priloga. U skoro svim televizijama duga mesta u Srbiji su na drugom mestu po zastupljenosti, dok se Vojvodina javlja na trećem ili četvrtom Potpisivanje autora na određeni prilog u emisijama zavi- mestu po zastupljenosti priloga (Grafi kon 3). si od koncepta informativnog programa za koji se određena televizija opredelila, ali i od žanra priloga. Tako je, na primer, autor u 100% slučajeva poznat kod predizbornih priloga Prve 45 dominiraju političari i to: na Avali 91%, na Pinku 77%, na RTS-u 76%, na Prvoj 75% i na B92 75%. Na dugom mestu po učestalosti, takođe na svim televizijama su državni funkcioneri, u čijim ulogama opet dominiraju političari – Boris Tadić i Slavica Đukić Dejanović, koja je zadužena da raspiše predsedničke izbore i koja vrši dužnost predsednice Repu- blike nakon što je Tadić podneo ostavku. Daleko ređe od političara i funkcionera mestimično se u ulozi subjekta pojavljuju na primer novinari i građani u anketama (B92), eksperti i analitičari (Prva TV, Avala, RTS). Budući da subjekti imaju Grafi kon 3: Lokacija predizbornih priloga u informativnim emisi- mogućnost da se vide i čuju u medijima, ovu svojevrsnu moć jama televizija. da budu viđeni, kao što je i istraživanje pokazalo, najčešće su iskoristili stranke i političari, što je i očekivano jer su u pitanju U većini priloga za koje je lokacija Beograd, u pitanju tematski prilozi o izborima. Kako su građani ti koji svojim su institucije sistema (Skupština, Vlada, Republička radiodi- glasom odlučuju koje će političare poslati u vlast, a koje u fuzna agencija, Republička izborna komisija i slično). Za je- opoziciju, možda je neočekivano tako malo učešće potenci- dan broj priloga, na primer kod B92 (26%), nije rečeno gde jalnih birača u tematskim prilozima. su snimljeni, što ostavlja nedoumicu da li se podrazumeva da su snimljeni u Beogradu ili lokacija nije važna za samu Kada smo posmatrali stranačku pripadnost subjeka- priču. Kad političari u kampanji obilaze druga mesta to se u ta, zabeležili smo da su članovi Demokratske stranke bili prilogu obično i naglasi jer je bitno za promociju stranke u najčešći subjekti na B92 30%, Avali sa 20% i RTS-u sa 16%, određenom kraju zemlje. dok su jednako bili zastupljeni sa članovima Srpske napredne stranke na Pinku i Prvoj TV sa po 27%, odnosno 15%. Subjekat i stranačka pripadnost subjekta Najizbalansiraniju zastupljenost stranaka imala su Prva Skraćivanje mandata predsednika Republike Borisa TV i RTS. Na Prvoj pozicije od trećeg do petog mesta sa 14% Tadića u određenoj meri doprinelo je da se poveća prisutnost dele Demokratska stranka Srbije, Ujedinjeni regioni Srbije, Demokratske stranke u emisijama svih posmatranih televi- Liberalno demokratska partija, Socijalistička partija Srbije i zija. Analiza je pokazala da u ulozi subjekta, bez izuzetka, Savez vojvođanskih Mađara. U Dneviku RTS-a na drugom 46 mestu sa 12% je Socijalistička partija Srbije, a treće mesto sa 11% dele Ujedinjeni regioni Srbije, Srpska napredna stranka i Liberalno demokratska partija. U grafi konima 4-8 dat je prikaz najzastupljenijih stranka u emisijama za svih pet televizija.

Graﬁ kon 6: Stranačka pripadnost subjekta na Pinku.

Graﬁ kon 4: Stranačka pripadnost subjekta na RTS-u.

Graﬁ kon 7: Stranačka pripadnost subjekta na Prvoj

Graﬁ kon 5: Stranačka pripadnost subjekta na B92. 47 demokratskoj partiji i Demokratskoj stranci Srbije (po 11%). Naše istraživnje, koje je obuhvatilo tri dana tog perioda, po- tvrdilo je gotovo identične rezutate sa ustupljenim prostorom za Demokratsku stranku i Liberalno demokratsku partiju. Kada je u pitanju B92, ta medijska kuća najviše pažnje posvetila je, prema monitoringu RRA, Demokratskoj stranci (23%), Srpskoj naprednoj stranci (20%) i Ujedinjenim re- gionima Srbije (13%), što se samo donekle poklapa sa našim istraživanjem i to kada je u pitanju primat demokrata nad ostalim strankama.

Graﬁ kon 8: Stranačka pripadnost subjekta na Avali. Izveštaj RRA o nadzoru emitera za Pink pokazao je da je ova medijska kuća najviše izveštavala o Srpskoj naprednoj Sa druge strane, Republička radiodifuzna agenicija stranci (23%), zatim o Demokratskoj stranci (20%), pa Li- (RRA) obavila je monitoring nacionalnih televizija tokom beralno demokratskoj partiji (11%). Ovi rezultati ne pokla- predizborne kampanje za period od 14.3 do 3.5.2012.33 U paju se sa našim istraživanjem ni za jednu stranku, budući delu koji se odnosi na zastupljenost izbornih lista u dnevnim da su u tri posmatrana dana demokrate i naprednjaci bili informativnim emisijama dobijeni su rezultati koje možemo identično zastupljeni sa po 27%. uporediti sa našim istraživanjem.34 Kada je u pitanju Prva TV, izveštaj RRA ukazuje da Tako je u posmatranom periodu RRA zabeležila da je su u informativnim emisijama te medijske kuće načešće bili RTS najviše prostora ustupio Demokratskoj stranici (oko prikazivani kadrovi Demokratske stranke (21%), zatim Srp- 17%), Srpskoj naprednoj stranici (15%), kao i Liberalno ske napredne stranke (18%), pa Ujedinjenih regiona Srbije (13%), što se donekle poklapa sa našim istraživanjem i pro- 33 Izveštaj o nadzoru nad radom emitera tokom predizborne kampanje centualnom zastupljenošću Ujedinjenih regiona (oko 14%). za period 14.3-3.5.2012. dostupan na: http://www.rra.org.rs/uploads/ useruploads/PDF/3655-Struktura_predizbornog_programa_14.03-03 Na Avali su se u dnevnom informativnom programu, .05.2012.pdf (posećeno 10.7.2012). prema izveštaju RRA, najviše čuli i videli Demokratske stran- 34 Zbog ograničenog prostora prikazaćemo samo prve tri izborne liste u informativnim programima pet televizija koje smo i mi analizirali: RTS, ka i Srpska napredna stranka (oko 17%), kao i Ujedinjeni 48 B92, Pink, Prva i Avala. regioni Srbije (14%), što odsupa od 2-3% u odnosu na naše istraživanje za Demokratsku stranku i Ujedinjene regione zije pridržavale Opšteg obavezujućeg uputstva radio i televizijskim Srbije. Nijedna od pet posmatranih nacionalnih televizija stanicama emiterima u predizbornoj kampanji, gde je Republička nije značajniji prostor (više od 5%) ustupila izveštavanju o radiodifuzna agencija pored ostalog predočila da „u toku manjinskim partijama i kandidatima. Kada su i izveštavale o predizborne kampanje emiteri treba da ... izbegavaju ... obli- nacionalnim manjinama, onda se isključivo pominjao Savez ke indirektne političke propagande u redovnim emisijama“ vojvođanskih Mađara, i to iz razloga što je bilo najavljeno (poglavlje I, tačka 10)35, što se, dakle odnosi i na TV dnevni- da će se predsednik te stranke Ištvan Pastor kandidovati za ke. predsednika države. Najbolji čuvari kapija bili su urednici i novinari na Prvoj i Objekat i stranačka pripadnost objekta Pinku gde nije zabeležen nijedan takav primer, odnosno RTS sa 98% predizbornih priloga koji su koretno markirani kao U najvećem broju slučajeva (oko 50%) za svih pet tele- politička promocija. Sa druge strane najviše propusta imali vizija nije bilo moguće identiﬁ kovati živi objekat, s obzirom su novinari B92 (30%) i Avale (22%) kada je markirano da je na to da su stranke najviše pažnje posvetile promovisanju u informativnim emisijama došlo do indirektne političke propa- sopstvenih programa. Od ostalih kategorija u objektu, najzastupljeniji su političari i stanke koji su se međusobno gande državnih funkcionera i to kadrova Demokratske stranke: optuživali ili hvalili svoje kandidate na svim nivoima izbora. aktuelnog gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, aktuelnog ministra odbrane Dragana Šutanovca, kao i samog lidera I u kategoriji objekta Demokratska stranka, ili njeni demokrata Borisa Tadića. Najinteresantnije je bilo kako je kadrovi, najčešće se pojavljivala i to u proseku između 20% B92 propratio poslednji predsednički dan Borisa Tadića, kada i 25%, na svim televizijama. Demokrate su se pominjale više je otišao u posetu Smederevu. U toku ove posete, predsed- od svih i zahvaljujući tome što je lider te partije i predsednik nica Narodne skupštine Slavica Đukuć Dejanović preuzela države Boris Tadić podneo ostavku i otvorio put raspisivanju je vršenje dužnosti predsednika države, tako da je kraj svoje vanrednih predsedničkih izbora, što su onda sve političke posete u Smederevu Tadić dočekao samo kao lider stranke. opcije (osim delom vladajućih partija) pominjale, odnosno Svi slučajevi u kojima je bilo zloupotrebe funkcije vlasti u kritikovale. medijima imali su tretman informacije od značaja za javnost i van rubrike Izbori. Zloupotreba pozicije vlasti 35 Kompletno upustvo dostupno na: http://www.rra.org.rs/uploads/ U ovom delu istraživanja želeli smo da proverimo useruploads/PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizij- koliko su se javni servis i nacionalne komercijalne televi- skim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno 6.7.2012). 49 4. Zaključne napomene Demokratska i Srpska napredna stranka (na dve televizije). Uočljivo je i značajno odustvo priloga koji bi izveštavali o Analiza izveštavanja pet televizija sa nacionalnom aktivnostima stranaka nacionalnih manjina, te se mogao frekvencijom u Srbiji na temu predizborne kampanje pokaza- steći utisak da su nacionalne televizije procenile da je ma- la je kako najmoćniji mediji u Srbiji neizbalansirano izveštavaju njinama mesto na pokrajinskim i lokalnim medijima, a ne o aktivnostima političkih stranaka. Žanrovski, novinari nana tako zvanim velikim, što nikako ne može biti primer dobre cionalnih televizija u najvećoj meri opredelili su se za uzi- prakse. manje izjave političara, što nam može ukazati na to da u Sr- biji polako počinje dominacija takozvanog izjavnog novinarstva, Zloupotreba funkcije vlasti, odnosno indirektna odnosno novinarstva bez kritičkog i analitičkog pristupa politička propaganda bila je prisutna na tri od pet televizija, a temi. Izuzetak je Prva TV koja je imala najoriginalniji pristup akteri takve propagande bili su kadrovi Demokratske stanke izborima i kompleksnije novinarske žanrove – TV pakete. na funkcijama predsednika države, ministra i gradonačelnika. Urednici dnevnika Prve i Pinka u svojim emisijama nisu do- U povodu izveštavanja takođe se izdvaja Prva TV koja pustili takav vid propagande u posmatrana tri dana. je imala najviše medijskih inicijativa, dok je kod preostale četiri televizije podjednako bilo zastupljeno izveštavanje sa Ukratko, nacionalne televizije, bile javni servis ili ko- pseudodogađaja i aktuelnih događaja, što reprezentuje slabu mercijalni emiteri, na sličan način, bez mnogo originalnosti angažovanost novinara na samoj sadržini priloga. i uloženog napora izveštavali su o predizbornoj kampanji 2012, kroz identične žanrove i dajući najviše vremena istim Za razliku od opreme priloga koja je bila aktulena i re- strankama. Izuzetak ovog puta jeste Prva TV koja je, bar levatna za sve televizijske stanice, poznatost autora priloga prema ovoj analizi, bila najoriginalnija i koja je podjednak jedino je u potpunosti poštovana kod Prve TV i Avale, a ne- prostor ustupila većem broju stranaka. Prva TV svakodnev- poznanica autorstva nije pohvalna ni za jednu televiziju koja no je predstavljala rezultate istraživanja agencije Ninamedia u pretenduje da ima kvalitetan informativni program na nacio- rubrici Glas Srbije 2012, koja se emitovala u Vestima, što ovu nalnom nivou. medijsku kuću izdvaja u odnosu na preostale četiri.

Analiza je pokazala da na svim televizijama u ulozi subjeka i objekta dominiraju političari, a da je od stranaka naj- zastupljenija bila Demokratska (na tri televizije), odnosno 50 Literatura: 5. Pralica, Dejan (2009). Centralna informativna emisija. Link – časopis za profesionalce u medijima, br. 76. Novi Sad: 1. Baćanović, Višnja; Pralica, Dejan i ostali (2008). Zastu- Media Art Service International. 42-43. pljenost žena političarki u predizbornoj kampanji u maju 2008. godine u elektronskim i pisanim medijima na srp- 6. Savić, Svenka (1993). Diskurs analiza. Novi Sad: Filozof- skom jeziku. Kandidatkinje : monitoring prisustva žena kandi- ski fakultet. datkinja u medijima tokom predizbornih kampanja za lokalne i pokrajinske izbore u 2008 – zbornik radova. (Edicija Medijska 7. Šušnjić, Đuro (1973). Kritika sociološke metode. Niš: Gra- sfera, br. 3). Novi Sad: Novosadska novinarska škola i dina. Veljanovski, Rade (2007). Javni RTV servis – savre- Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova. 24-66. meni značaj i uloga, Medijska sfera – Javni servis Vojvodine; monitoring transformacije Radio-televizije Novi Sad u javni servis 2. Lutovac, Zoran (2007). Birači i apstinenti u Srbiji – Vojvodine – zbornik br. 1 (ur. Dubravka Valić Nedeljković), zbornik radova. Beograd: Fondacija Fridrih Ebert, Fakultet Novi Sada: Novosadska novinarska škola.31-45. političkih nauka, Institut društvenih nauka. 7-8. Internet izvori: 3. Matić, Jovanka (2007). Monitoring radio i TV programa 1. http://www.prva.rs/sr/oNama/saopstenja/story/1815/ javnog servisa Vojvodine. Medijska sfera – mediji o svakodn- News+Corporation+prenosi+osniva%C4%8Dka+prava evici (monitoring javnog servisa Vojvodine i regionalnih televizija) +u+Fox+televiziji.html (posećeno 10.7.2012). – zbornik. Novi Sad: Novosadska novinarska škola. 2: 15- 31. 2. http://www.rra.org.rs/pages/view_permit/latinica/10 (posećeno 10.7.2012). 4. Matić, Jovanka (2007a). Televizija protiv birača – Televi- zijska kampanja za parlamentarne izbore u Srbiji 1990-2000. 3. http://www.rik.parlament.gov.rs/latinica/propisi_ Beograd: IP Dobar naslov. Milić, Vojin (1978). Sociološki frames.htm (posećeno 10.7.2012). http://www.rra.org. metod. Beograd: Nolit. Miljević, Milan I. (2007). Metodologi- rs/uploads/useruploads/PDF/3655-Struktura_predi- ja naučnog rada – skripta. Pale: Filozofski fakultet Univer- zbornog_programa_14.03-03.05.2012.pdf ( posećeno ziteta u Istočnom Sarajevu. 10.7.2012). 51 4. http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/ PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_tele- vizijskim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kam- panji_za_lokalne.pdf (posećeno 6.7.2012).

52 Dejan Pralica 81’42: 070.15(497.11)”2012” 4:316.77(497.11)”2012” Koga je izabrala štampa36 u Srbiji

Sažetak: Cilj ovog istraživanja bio je da pokaže na koji način dnevne novine u Srbiji izveštavaju o predizbornoj kampanji 2012. Kvantitativno-kvalitativni metod analize medijskog diskursa u ovom istraživanju, pokazao je kako su novinari pet analiziranih listova (Politika, Dnevnik, Blic, Danas, i Kurir) o učesnicima u predizbornoj kampanji uglavnom izveštavali na objektivan način, bez senzacionalizma, uključujući i tabloidnu štampu, kod koje se mogao očekivati takav pristup temi. Stavovi novinara u vezi sa radom političara bili su zastupljeni u posebnim tekstovima u vidu komentara ili kolumni. Analiza je pokazala da su štampani mediji najviše prostora ustupili izveštavanju o predizbornim aktivnostima članova Demokratske stranke. Kao ličnost koja se najčešće pojavljivala na državničkoj funkciji, a u svrhu promocije svoje partije, prema ovom istraživanju, bio je tadašnji predsednik Republike Boris Tadić. Ključne reči: analiza medijskog diskursa, izbori, predizborna kampanja, dnevne novine/štampa.

36 Zahvaljujem se studentkinjama i studentima III godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu koji su obavili kodiranje predizbornih priloga u okviru predmeta Analiza medijskog diskursa. 53 Dejan Pralica 81’42: 070.15(497.11)”2012” 4:316.77(497.11)”2012” Who did the Serbian print media choose

Abstract: The aim of this study was to demonstrate how daily newspapers in Serbia are covering the 2012 election campaign. Quantitative and qualitative methods of media discourse analysis used in this study showed that journalists of the ﬁ ve analyzed media (Politika, Dnevnik, Blic, Danas, and Kurir) covered activities of the participants in the election campaign mostly in an objective manner, without sensationalism, including the tabloid press, in which one would expect such an approach to the topic. Personal views of journalists that concern the work of politi- cians were represented in separate articles in the form of comments or columns. Analysis showed that the print media ceded most of space the pre-election reporting activities of members of the Democratic Party. According to this study, the person who most often misused their function of state ofﬁ cials, in order to promote their party was the state president at the time, Boris Tadic. Key words: analysis of media discourse, elections, election campaigns, print media.

54 1. Kontekst medija austrijske fi rme Ost holding OMBH.37 Politika je namenjena obrazovanijoj publici, sadrži veliki broj analitičkih tekstova Uticaj štampe na formiranje javnog mnjenja jednog iz domena politike i društva, ima bogatu kulturnu rubriku i društva oduvek je bio velik. Delimično je oslabljen pojavom danas važi za list od ugleda, ali sa reputacijom (tradicionalno) najpre radija, potom i televizije, ali nakon ekspanzije interne- provladinog lista. Generalna dirketorka Politike je Mira Glišić ta i internetskih izdanja dnevnih novina, za štamu se danas Simić, a glavni i odgovorni urednik Dragan Bujošević. List nikako ne može reći da je prestala da ima uticaja na događaje ima internet stranicu www.politika.rs, koja je samo jednim u društvu i život ljudi (prema Pralica 2010: 28). „Izgleda da se delom besplatna. kroz vreme u zemlji Srbiji nije mnogo toga promenilo i da su političari pre više od stotinu godina imali manir da menjaju Dnevnik je najstarija novinsko-izdavačka ustanova u načela ... Izveštavanje sa predizbornih skupova u ondašnjoj Vojvodini, a sam list, pod imenom Slobodna Vojvodina, osno- štampi je dosta uniformisano i prilagođeno partijskoj orijen- vali su u Novom Sadu antifašisti 1942. List od 1953. menja taciji lista“ (Barović 2012: 30-31). ime u Dnevnik. Većinski vlasnik preduzeća Dnevnik Vojvodina pres danas je formalno38 nemačka medijska kompanija West- Na koji način danas srpska štampa izveštava o predi- deutsche Allgemeine Zeitung (WAZ) (55%), a manjinski Dnevnik zbornoj kampanji istražićemo na osnovu analize tekstova u pet dnevnih novina koje smo odabrali za monitoring. 37 U vreme pripreme za štampu ove publikacije došlo je do promene vlasničke strukture. Kompanija East Media Group iz Moskve kupila je od Poltika je najstariji dnevni list na Balkanu koji je 1904. u WAZ-a 50% Politike za ukupno 4,7 miliona evra. Promena vlasništva Beogradu osnovao Vladislav Ribnikar. Nekoliko puta u isto- u Politici registrovana je 16. jula, a vest o tome obelodanjena je 17. jula. Ova informacija izazvala je burne reakcije kako političke, tako i riji bilo je prekinuto izlaženje ovog lista i to za vreme Drugog stručne javnosti. Dostupno na: http://www.b92.net/info/vesti/index. svetskog rata i 1992. kada su novinari i zaposleni štrajkovali php?yyyy=2012&mm=07&dd=18&nav_category=12&nav_id=627760 zbog namere vlasti da novinsku kuću pretvori u javno pre- (posećeno 18.7.2012). duzeće. Za vreme vladavine Slobodana Miloševića Politika 38 Vlada Vojvodine je u jesen 2010. prihvatila ponudu WAZ-a da pokloni je otvoreno podržavala režim, a naslovi i tekstovi bili su u svoj vlasnički udeo od 55% zaposlenima u listu Dnevnik, uz nekoliko uslova, među kojima je i taj da Dnevnik Vojvodina pres (DVP) preuzme funkciji propagande u periodu raspada Jugoslavije. Politika obavezu da i ubuduće Dnevnik - Holding predlaže glavnog i odgovornog je danas list koji je 50% u vlasništvu Republike Srbije, preko urednika lista i zamenika generalnog direktora DVP-a. Novi vlasnici preduzeća Politika AD, a 50% u vlasništvu nemačkog me- neće moći da prodaju svoje udele u DVP-u drugim privatnim ili fi zičkim dijskog koncerna Westdeutsche Allgemeine Zeitung (WAZ) preko licima narednih deset godina, kako bi bili stvoreni stabilni uslovi za nesmetan rad i poslovanje tog preduzeća i onemogućene zloupotrebe. http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/dnevniku-po-pet-miliona-dinara- mesecno_236833.html (posećeno 10.7.2012). 55 Holding AD (45%), odnosno Autonomna Pokrajina Vojvo- Sonja Jauković 5,08%, Ludnjik Njincenty Gadomski 5,08%, dina, koja ima 52% vlasništva akcija u Holdingu (uporedi sa Gordana Logar 4,63%, Vesna Ninković 12,38%, Grujica Pralica 2011: 45-56). Prosečan čitalac ovih dnevnih novi- Spasović 13,87%, Branislav Čanak 4,63% i Rade Radovano- na je građanin Vojvodine, srednjih godina. Dnevik je 2000. vić 4,03%40. Čitalačku publiku čine intelektualci. Tekstovi su posle petooktobarske promene vlasti i uređivačke politike, opširniji i analitičniji u odnosu na najveći broj dnevnih novi- delimično zahvatio trend tabloidizacije, što se jasno može na u Srbiji. List Danas naklonjen je građanskoj, demokratskoj uočiti preko naslovne strane. Najpopularnija rubrika u listu opciji. Ima svoj sajt www.danas.rs. Direktor je Željko Pantić, je Novosadska hronika. Generalni direktor Dnevnika je Dušan a glavni i odgovorni urednik Zoran Panović. Vlaović, a glavni i odgovorni urednik Aleksandra Đivuljskij. Dnevnik ima svoju internet stranicu www.dnevnik.rs. Dnevni list Kurir je visokotiražni tabloid koji je 2003. osnovao Radisav Rodić. Sadašnji vlasnik lista je Aleksandar Blic su visokotiražne privatne dnevne novine, sa se- Rodić, sin osnivača. Aleksandar je na čelo Kurira došao nakon dištem u Beogradu, osnovane 1996. Osnivač i izdavač lista hapšenja oca zbog zloupotrebe službenog položaja. Radisav je multinacionalna kompanija Ringier39. Blic ima nacionalnu Rodić je osim Kurira bio vlasnik i ugašenih listova dnevnika pokrivenost i izdanja za Beograd, Srbiju, Vojvodinu i Novi Glas javnosti i nedeljnika Grom, nekoliko preduzeća i kafane.41 Sad, i Republiku Srpsku. Po sadržaju je između tabloida i oz- Kurir pretežno objavljuje senzacionalističke priče pa je često biljnih dnevnih novina. Kompanija Ringier Axel Springer Me- na udaru kritike državnih organa, novinarskih udruženja, ali dia AG pokrenula je u jesen 2010. prvu integrisanu redakciju i onih o kojima na svojim stranicama piše. Kurir ima svoj sajt u regionu. Integrisana redakcija nastala je spajanjem redakcij- www.kurir-info.rs. Direktor Kurira je Nebojša Rosić, a glavni skih timova dnevnih novina Blic, besplatnih dnevnih novina i odgovorni urednik Saša Milovanović. 24 sata i internet izdanja Blic online (www.blic.rs) i Žena online. Generalna direktorka kompanije je Jelena Drakulić Petrović, 2. Metod, jedinica analize, korpus i kodni list a glavni i odgovorni urednik Veselin Simonović. Metodi korišćeni za ovo istraživanje su kvaltatitivno- Dnevni list Danas osnovan je u Beogradu 1997. nakon kvantitativna analiza medijskog diskursa, odnosno analiza gašenja opozicionog lista Naša borba. Pokrenuli su ga novinari koji su radili u Našoj borbi. Izdavač Danasa je Dan graf. d.o.o, u 40 Prema podacima dostupnim na sajtu Media centra: http://www.mc.rs/ čijoj vlasničkoj strukturi učestvuju pojedinci: Radomir Ličina ko-su-vlasnici-stampanih-medija.6.html?eventId=57122 (posećeno 10.7.2012). 16,32%, Zdravko Huber 15,73%, Dušan Mitrović 18,18%, 41 Prema podacima dostupnim na sajtu Media centra: http://www.mc.rs/ ko-su-vlasnici-stampanih-medija.6.html?eventId=57122 (posećeno 56 39 Od 2010. kompanija menja ime u Ringier Axel Springer d.o.o. 10.7.2012). sadržaja i komparativna analiza. Medijski diskurs jeste širok pojam koji može da se odnosi na sveukupnu stvarnost koja je predstavljena, u ovom slučaju, kroz štampane medije i sadrži dve ključne komponente - vesti ili napisan tekst i proces koji je uključen u nastajanje tekstova (O’Keeffe 2006:1 Cotter 2006: 416-417). Analiza sadržaja tekstova usredsređena je na nekoliko elemenata predstavljanja predizborne kampanje u dnevnoj štampi: strukturu sadržaja u pogledu subjekata i objekata o kojima se piše, povoda izveštavanja, vrstu žanra, utvrđivanje Grafi kon 1: Broj predizbornih tekstova. prisustva ili odsustva prikrivene političke kampanje, odnosno zloupotrebe funkcije na vlasti zarad promocije sopstve- Ovi dnevni listovi odabrani su na osnovu višedecenijske ne stranke i tako dalje. tradicije (Politika i Dnevnik), stepena tabloidizacije (Blic i Kurir) i koncepcije intelektualnog elitizma (Danas). Jedinica analize jeste samostalni odsečak - novinski tekst koji kao pretežnu temu sadrži informacije u vezi sa izborima u Poruke koje političari šalju svojim potencijalnim biračima Srbiji, a kao formu podrazumeva zaokruženi pisani sadržaj kroz medije imaju velikog uticaja na to za koga će oni glasati. novinarskog žanra, te obuhvata naslov, sam tekst, potpis au- Moć takve poruke je da nam „diktira za koga ćemo glasati“, tora, ali i dodatnu opremu, kao što su: okvir, fotografi ja, ka- ali i može da nam razjasni situaciju „i to nesumnjivo više kan- rikatura ili neki dodatni crtež (prema Valić Nedeljković 2008: didatu nego biraču, služeći mu poput upravne linije, kičme 286-287). odakle polaze kosti njegove kampanje“ (Segela 2009: 9). Korpus predstavlja ukupno 175 novinskih tekstova čija Za potrebe analize sadržaja medijskog diskursa kreiran je tematika predizborna kampanja, i to u Politici (35 tekstova), je poseban kodni list (kodeks) koji sadrži 18 kategorija, od Dnevniku (36 tekstova), Blicu (35 tekstova), Danasu (53 teksta) kojih su neke identične sa kodeksom za elektronske medije, a i Kuriru (16 tekstova) praćenih uzastopno tri dana, na početku neke specifi čne za štampu. Kodeks je sastavljen od kategorija kampanje 16, 17. i 18. marta 2012. (Grafi kon 1). po sledećem redosledu: 1) naziv medija, 2) dužina teksta, 3) žanr, 4) oprema teksta, 5) povod, 6) lokacija, 7) autorstvo, 8) subjekat, 9) personalizacija subjekta, 10) objekat, 11) personalizacija objekta, 12) stranačka pripadnost subjekta, 13) 57 stranačka pripadnost objekta, 14) stav subjekta prema objek- Kada je oprema teksta u pitanju, evidentno je da više tu, 15) stav novinara prema tekstu, 16) zloupotreba funkcije fotografi ja uz tekstove, pa i one najkraće (vesti i izjave) imaju vlasti, 17) tip naslova, 18) napomene.42 Blic i Danas, spram Politike, kod koje, opet zbog velikog broja kraćih formi (vesti 63%) nema mnogo fotografi ja, dok su 3. Analiza i rezultati članci (20%) uglavnom propraćeni manjim fotografi jama aktera događaja. Izuzetak je članak koji govori o tome šta koja Žanr i oprema teksta stranka dobija, odnosno gubi raspisivanjem izbora, u kojem U svim posmatranim dnevnim novima kao dominan- karikatura u obliku šahovske table oslikava njegovu temu. I u tni žanr koji se javlja u tekstovima u vezi sa predizbornom Blicu su članci bogatije opremljeni u odnosu na jednostavnije kampanjom preovladavaju jednostavniji novinarski žanrovi. forme, te uz fotografi je ima i antrfi le, tabele i slično. U Kuriru Najčešći žanr u Politici (63%) i Kuriru (38%) jeste vest, u Dnev- su skoro svi predizborni tekstovi (94%) propraćeni fotogra- niku (42%) i Danasu (33%) izveštaj, a u Blicu (46%) i opet u fi jom, koja je često velikog formata, a u prvom planu su još Kuriru (38%) izjava. i eksplozivni naslovi (EU štetna; Neću s Čedom, hoću s Tomom; Ceo svet će nositi čarape iz Srbije). U listu Danas uz dve trećine tek- Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da su, bar stova (66%) nalazi se slika, a grafi koni i tabele nisu zabeleženi u prvim danima predizborne kampanje, novinari bili nešto ni uz jedan tekst. slabije angažovani, te da su preovladavale informacije koje su preuzimane od agencija. Od zahtevnijih žanrova, na primer, Povod izveštavanja intervju se javlja u svim novinama, osim kod Politike, što je Povod izveštavanja razlikuje se od novina do novina, ali pomalo neočekivano, budući da je Politika list koji tradicio- je za sve karakteristično da je medijska inicijativa najmanje nalno neguje ovaj žanr. Inače u odnosu na sve posmatrane zastupljena u odnosu na pseudo ili aktuelni događaj. Ipak, štampane medije, Politika je imala najskromniju žanrovsku novinari Politike imali su najviše medijske inicijative (27%), razuđenost (na primer bez izjava, intervjua, anketa i slično). a novinari Danasa (6%) najmanje. Predizborne tekstove Komentar je, na primer, prisutan kod svih novina, osim kao aktuelne događaje najčešće su propratili novinari Dana- Kurira, a najzastupljeniji je u listu Danas (23%). Ove novine sa (85%) i Politike (70%), a najmanje Blica (34%) i Dnevnika inače su poznate po svojim kolumnistima, te nije iznenađu- (31%) (Grafi kon 2). juće što neguju oblik žanra komentara. Praćenje aktuelnih događaja ukazuje nam na to koliko su novinari sveprisutni, ali sa druge strane i na to koliko tu 42 Kompletan kodni list sa svim kategorijama i potkategorijama dat ja na sveprisutnost političari mogu da iskoriste u svojoj kampanji. 58 kraju rada u Prilozima. One stranke koje imaju više novca ili su na vlasti, češće su zbornih tekstova iz Novog Sada i Vojvodine. Vojvodina je pristune na više aktuelnih događaja. Najčešće izveštavanje sa markriana sa 19% tekstova u Kuriru, 14% u Blicu, a svega 9% konferencija za novinare, kojim se odlikuje nepopularno pa- u Politici, dok vesti iz Vojvodine u listu Danas uopšte nema. sivno novinarstvo zabeleženo je u Dnevniku (61%), a najmanje u Politici (3%). Vrlo retko u tekstovima se eksplicitno navodi Sa druge stane predominacija tekstova u kojima je Beo- da je u pitanju konferencija za novinare, ali se u kontekstu to grad markiran kao lokacija sreće se u više od dve trećine može zapaziti. Novinari bez angažovanog, istraživačkog rada dnevnih listova, i to u Blicu (74%), Kuriru (69%), Danasu samo prenose informacije koje im političari plasiraju što ne (66%) i Politici (63%). može biti pohvalno ni za jednu redakciju. U Grafi konu 2 dat Kada je u pitanju izveštavanje novinara iz drugih grado- je prikaz povoda izveštavanja po novinama: va Srbije, na osnovu rezultata možemo da konstatujemo da ni u jednim dnevnim novinama takve lokacije ne zauzimaju više od 14% priloga, što, kao i za lokaciju Vojvodina, nije opravdano budući da se politička kampanja svih stranaka vodila od vrata do vrata i u drugim mestima, sem Beograda (Grafi kon 3):

Graﬁ kon 2: Povod izveštavanja tematskih priloga u procentima.

Lokacija Na osnovu ove kategorije možemo saznati, između osta log, koliko je neka zemlja centralizovana ili ne. Od posmatranih novina jedino Dnevnik ima sedište u Novom Sadu i jedino Dnevnik ne posvećuje najveću pažnju događajima iz Grafi kon 3: Lokacija tematskih priloga u procentima. Beograda. Za većinu tekstova u Dnevniku novinari eksplicitno ne navode lokaciju (67%), dok je jedna četvrtina predi- 59 Subjekat i stranačka pripadnost subjekta S obzirom na to da su u pitanju tekstovi u vezi sa predizbornom kampanjom, nije neočekivano što su u svim novinama političari najzastupljeniji kao subjekti nekog događaja. Političari su najčešće subjekti u Dnevniku (75%), a najmanje u Politici i Danasu (po 34%). Na drugom mestu po učestalosti iza političara su, u če- tiri od pet novina, državni funkcioneri (oko 20% u proseku za sve novine). Izuzetak jeste list Danas gde se jedino na dru- Grafi kon 4: Stranačka pripadnost subjekta u Politici. gom mestu javljaju novinari (25%) kao subjekat priloga. Taj podatak ističe sklonost ovih novina ka komentarima, odnosno analizama iz ugla poznatih novinara ili eksperata za odre- đenu oblast, što je pohvalno i originalno. Subjekat je u svim novinama najčešće kadar Demo- kratske stanke i to s najvećim procentom u Danasu (32%), Politici (31%), Kuriru (29%), Blicu (25%), a najmaje u Dne- vniku (15%). Zanimljivo je da su novinari Dnevnika jednako prostora kao i demokratama, ustupile i Srpskoj naprednoj i Srpskoj radikalnoj stranici (po 15%). Politika je, na primer, duplo manje prostora ustupila drugoplasiranoj Liberalno demokratskoj partiji (15%), Danas Srpskoj radikalnoj stranici Grafi kon 5: Stranačka pripadnost subjekta u Dnevniku. (12%), Kurir Srpskoj naprednoj stranci (24%) i Blic Socijali- stičkoj partiji Srbije (11%). U grafi konima 4-8 može se po- gledati procentualna zastupljenost stranaka (sa ostvarenih minimum 5% prostora) po dnevnim novinama:

60 Grafi kon 6: Stranačka pripadnost subjekta u Blicu. Grafi kon 8: Stranačka pripadnost subjekta u Kuriru. Na osnovu ovih podataka, možemo konstatovati da su gotovo sve novine, sa delimičnim izuzetkom Dnevnika, u posmatrana tri dana prednost davale kandidatima Demokratske stranke, što je često bilo i duplo više u odnosu na drugopla- sirane stranke. Čini se da novinari nisu dovoljno vodili raču- na da na stranicma svojih listova stranke budu podjednako zastupljene, odnosno da preispitaju da li je bilo potrebno da prenose baš svaku izjavu i izveste o svakoj poseti učesnika u predizbornoj aktivnosti, ako se zna da su političari na ra- zličitim lokacijama ponavljali svoje stavove i po nekoliko puta (na primer o Kosovu, evropskim integracijama, povećanju Grafi kon 7: Stranačka pripadnost subjekta u Danasu. zaposlenosti i slično). Objekat i stranačka pripadnost objekta Kako se na mestima objekta, takođe, najčešće javljaju političari i državni funkcioneri i kako su najčešće zastupljeni kadrovi Demokratske stranke, bez značajnijih procentualnih odstupanja, detaljnije se nećemo baviti ovom kategorijom. 61 Ovo je bio sam početak predizborne kampanje, te su stranke bima iz regiona; Tadić u ime vlasti poziva strane kompani- uglavnom predstavljale svoje političke programe i promovi- je da i u budućnosti ulažu u Srbiju; intervju sa Draganom sale kandidate, a samo u manjoj meri kritikovale svoje politič- Šutanovcem kao ministrom odbrane, a koji napada političke ke oponente, što će se kasnije tokom kampanje promeniti. oponente; najava ministra poljoprivrede Dušana Petrovića o usvajanju uredbe za subvencije poljoprivrednicima; najava Zloupotreba pozicije vlasti premijera Mirka Cvetkovića da će predložiti ukidanje poreza Ova kategorija ukazuje nam na to koliko su novinari na dečju opremu i tako dalje). politički senzibilisani i profesionalno odgovorni da ne do- I u Blicu (14%) i Politici (8%) kao ličnost koja sa pozicije zvole prikrivenu političku kampanju sa državne funkcije. državnog funkcionera propagira stranački program markiran Istraživanje je pokazalo da novinari pet dnevnika uglavnom je Boris Tadić, a Tadić se takođe pominje i u jednom prime- prepoznaju takve namere političkih aktera, u ovom slučaju ru u Dnevniku (3%), gde je takođe zabeležena zloupotreba funkcionera koji su na vlasti (Grafi kon 9): predsedničke funkcije u korist agitovanja za Demokratsku stranku.

4. Zaključne napomene Analiza izveštavanja pet dnevnih novina na temu predizborne kampanje u Srbiji pokazala je da štampani mediji kao dominantni žanr koriste jednostavnije forme poput vesti i izjava. Formu komentara dominantno neguje jedino list Danas.

Graﬁ kon 9: Procentualni udeo zloupotrebe položaja vlasti u poli- Povod izveštavanja razlikovao se od novina do novina, tičkoj kampanji. ali je za sve bilo identično da je medijska inicijativa najmanje zastupljena u odnosu na pseudo ili aktuelni događaj, što znači Ipak, najviše propusta, kao što se može videti iz gra- da novinari nisu uložili veći napor da dođu do informacija, ﬁ kona 9, imali su novinari Kurira (25%) i Danasa (23%). U nego su, ili pratili političare po mitinzima i posetama različi- tim medijima su se, van predizbornih stranica/rubrika, našle tim lokacijama, ili su do informacija dolazili pasivno, čekajući izjave državnih funkcionera – kadrova Demokratske stranke da im političari nešto kažu na konferencijama za medije, što 62 BorisaTadića (Tadić u Kragujevcu; Tadić na sastanku sa Sr- nikako ne može da bude primer dobre prakse. Analiza je takođe pokazala predominaciju informacija 3. O’Keeffe, Anne (2006). Investigating Media Discourse. New iz Beograda nad vestima iz Vojvodine i drugih gradova Sr- York: Routledge. bije, što opet može da znači i to da novinari ne vode dovoljno računa o ravnomernijoj zastupljenosti i drugih mesta u 4. Pralica, Dejan (2010). Štampa iz regiona o multikulturali- novinama koje imaju sedište u Beogradu. Izuzetak za ovu zmu. Mesto i značaj medijskih studija za međuregionalnu saradn- kategoriju je Dnevnik, koji jedini od analizirane štampe nema ju- zbornik radova I. Novi Sad: Filozofski fakultet. 25-34. sedište u glavnom gradu Srbije. 5. Pralica, Dejan (2011). Analiza medijskog diskursa voj- Kada su u pitanju konkretni podaci o izborima, najviše vođanske dnevne štampe o aktuelnim temama u zemlja- prostora sve novine ustupile su izveštavanju o predizbor- ma regiona. Mesto i značaj medijskih studija za međuregionalnu nim aktivnostima članova Demokratske stranke. Kao ličnost saradnju- zbornik radova II. Novi Sad: Filozofski fakultet. koja se najčešće pojavljivala na državničkoj funkciji, a u svr- 45-56. hu promocije svoje partije, prema ovom istraživanju, bio je tadašnji predsednik Republike Boris Tadić koji je, dok nije 6. Segela, Žak (2009). Izborna vrtoglavica. Beograd: Clio. skratio mandat, funkciju šefa države koristio za promociju stavova stranke čiji je lider.

internet izvori: Literatura 1. http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/dnevniku-po- 1. Barović, Vladimir (2012). Predizborno izveštavanje u pet-miliona-dinara-mesecno_236833.html (posećeno prošlosti – stara tema, novi izazovi. Link – časopis za pro- 10.7.2012). fesionalce u medijima, god XI, br. 97. Novi Sad: Media Art Content. 30-31. 2. http://www.mc.rs/ko-su-vlasnici-stampanih- medija.6.html?eventId=57122 (posećeno 10.7.2012). 2. Colleen, Cotter (2006). Discourse and Media. The Hand- book of Discourse Analysis (Deborah Schiffrin,Deborah 3. http://www.b92.net/info/vesti/index. Tannen, Heidi Ehernberger Hamilton). Oxford: Black- php?yyyy=2012&mm=07&dd=18&nav_ well Publishing. category=12&nav_id=627760 (posećeno 18.7.2012). 63 Prilozi 3. tekst sa graﬁ konom, tabelom 4. tekst sa «bogatijom» opremom (bar dve kate- Kodeks za predizbornu kampanju 2012. (štampani go rije: npr i slika i graﬁ kon) mediji) 5. foto vest 1. NAZIV MEDIJA 6. nešto drugo (u napomeni šta konkretno)

2. DUŽINA TEKSTA (računa se površina koju zau- 5. POVOD zima ceo tekst uključujući i slike) 1. aktuelni događaj 1.kratak (zauzima nekoliko pasusa ili rečenica samo) 2. pseudo događaj (konferencija za medije) 2.srednji (zauzima bar četvrtinu stranice) 3. medijska inicijativa (specijalna izjava, nešto što 3. dugi (zauzima trećinu i više od trećine stranice) je medij sam napravio) 4. nešto drugo (navesti šta u napomenama) 3. ŽANR 1. vest, saopštenje (agencijska ili redakcijska) 6. LOKACIJA 2. izveštaj 1. Beograd 3. izjava 2. Novi Sad 4. intervju 3. druga mesta u SRB 5. reportaža 4. druga mesta u APV 6. anketa 5. Kosovo 7. komentar 6. region (bivša YU + okolne zemlje) 8. članak 7. svet 9. strip 8. nešto drugo (navesti šta u napomenama) 10. hibridna forma 11. nešto drugo (navesti šta) 7. AUTORSTVO 1. poznato (puno ime i prezime ili makar inicijal 4. OPREMA TEKSTA imena i celo prezime) 1. samo tekst 2. nepoznato (sve ostalo, npr. oba inicijala, potpi- 2. tekst sa slikom sana redakcija i slično) 64 8. SUBJEKAT 2. Ujedinjeni regioni Srbije (G17 plus sa koalicionim 1. državni funkcioner (predsednik, premijer, strankama + Maja Gojković) predsednik Skupštine, ministar, državni sekre- 3. Socijalistička partija Srbije (PUPS + Jedinstvena Sr- tar, guverner i slično) bija) 2. direktori javnih preduzeća 4. Liberalno demokratska partija + Srpski pokret ob- 3. biznismeni nove 4. subjekti iz sveta kulture, nauke, obrazovanja 5. Srpska napredna stranka 5. subjeti iz sveta sporta 6. Srpska radikalna stranka 6. političari, kao takvi 7. Demokratska stranka Srbije 7. predstavnici udruženja građana i NVO 8. Nova Srbija 8. građani u anketama 9. Liga socijaldemokrata Vojvodine 9. verski lideri i službenici 10. SDP Rasima Ljajića 10. pokrajinski funkcioneri 11. SDA Sulejmana Ugljanina 11. lokalni funkcioneri 12. Savez vojvođanskih Mađara 12. novinar 13. neko drugi (ko navesti u napomenama) 13. stranac 14. neko drugi (navesti u napomenama ko) 13. STRANAČKA PRIPADNOST OBJEKTA (po modelu kao za subjekat) 9. PERSONALIZACIJA SUBJEKTA (ime i prezi- 14. STAV SUBJEKTA PREMA OBJEKTU me i funkcija) 1. pozitivan 2. negativan 10. OBJEKAT (pojedinac, ustanova o kojoj govori 3. i pozitivan i negativan subjekat; redosled isto kao kod subjekta) 4. neutralan

11. PERSONALIZACIJA OBJEKTA (ime i prezi- 15. STAV NOVINARA PREMA TEKSTU me i funkcija) 1. pozitivan 2. negativan 12. STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA 3. i pozitivan i negativan 1. Demokratska stranka 4. neutralan 65 16. ZLOUPOTREBA DRŽAVNIH VLASTI (kada se neki državni funkcioner u vreme predizborne kampanje nađe i u ulozi stranačkog funkcionera pa otvara neke objekte i slično) 1. da 2. ne

17. TIP NASLOVA 1. informativni (npr. „Demokratska stranka očekuje pobedu na izborima“) 2. metaforički (nejasan van konteksta npr. „Preokret ih zaokrenuo“)

18. NAPOMENE (navesti naslov i ukratko reći o čemu se radi u tekstu)

66 prof. dr Dubravka Valić Nedeljković

…A koje su poruke političke partije slale biračima? Dubravka Valić Nedeljković 316.774:342.849.2(497.11)”2012” Da li su partije i njihovi lideri nešto naučili u protekle četiri godine?

uporedna analiza TV spotova predizborne kampanje 2007/8-2012

Sažetak: Predmet analize diskursa predstavljene u ovom tekstu je predizborni TV spot. U ovom članku je teorijski deﬁ nisana diskursna struktura predizbornog TV spota i analizirana su 92 različita politička TV spota u kampanji 2012. godine za sva četiri nivoa izbora uključujući samo prvi krug predsedničkih izbora. Od ukupnog broja analizirinah spotova, 91 spot je bio na srpskom jeziku i jedan na mađarskom jeziku (LDP). Rezultati su pokazali da je i ova, kao i prethodne kampanje u Srbiji na televiziji promovisana plaćenim oglašavanjem u kojem je prevladavao TV promotivni politički spot. Spotovi su promovisali samo partijske lidere i bili fokusirani na predsedničku kampanju. Poruke koje su upućivali građanima odnosile su se na rešavanje ekonomskih problema, otvaranje novih radnih mesta i ulaganja u poljoprivredu. Pitanje iz prethodne kampanje 2007/2008 „Kosovo ili EU“ gotovo je u potpunosti izostalo. Ovo je bila naglašeno negativna kampanja. Ključne reči: predizborni televizijski spot, plaćeno partijsko oglašavanje, partijski lideri, antikamopanja

68 Dubravka Valić Nedeljković 316.774:342.849.2(497.11)”2012” Have parties and their leaders learned anything in the past four years?

comparative analysis of TV spots in election campaigns from 2007/2008 and 2012

Abstract: The subject of the discourse analysis presented in this paper is a pre-election TV spot. The paper deﬁ nes a theoretical structure of the discourse of TV election spots. 92 different political TV spots were analyzed during the campaign in 2012 for all four levels of elections, including only the ﬁ rst round of presidential elections. From the total number of analyzed spots, 91 spots were in Serbian language and one in Hungarian (LDP). The results showed that in this campaign, just like in the previous ones in Serbia, paid advertizing on television in form of a political TV spot was the prevailing method of promotion. The videos promoted only the party leaders and focused on the presidential campaign. Messages that were addressing the citizens referred mainly to the resolution of economic problems, job creation and investments in agriculture. The key question from the previous, 2007/2008 campaign “Kosovo or the EU” was almost entirely absent. This was a strongly emphasized negative campaign. Key words: pre-election television spot, paid party advertisement, party leaders, anti-campaign

69 1. Uvodna razmatranja • tipom kampanje (liderska, partijska); Politički TV spot • izbornim ciljevima partije/kandidata (maksimalistički, umereni, minimalni, neizborni Predmet analize diskursa predstavljene u ovom tekstu ciljevi (Slavujević 2007:18)), kao i je predizborni TV spot. Prema Velikom rečniku stranih reči i izraza (Šipka, Klajn 2006: 1167) TV spot je „kraća plaćena • karakteristikama biračkog tela (mlađa ili starija reklama ubačena u TV program“. popu lacija; obrazovanija ili manje obrazovana; pretežno zaposleni ili veliki broj nezaposlenih i Predizbornim TV spotom se, na osnovu ove osnovne defi nicije, u kontekstu predizborne kampanje može smatrati, penzionera); vid komercijalnog političkog reklamiranja čiji je cilj da najširu • efektom koji želi da postigne kod birača (forma- publiku u kratkoj kreativnoj TV formi informiše o naj- tivni efekat – izgrađivanje stava o do tada nepozna- osnovnijim ciljevima i programu partije, odnosno kandidata. toj pojavi, osobi i događaju, osnažujuće efekte – „Najbolji su oni TV spotovi, smatra Zoran Slavujević učvršćivanje i pojačavanje već postojećih stavova, (2007: 237), koji su u stanju da emotivno oboje stav parti- efekte promene stava – potpuni preokret, (J. Klap- je ili kandidata o problemu na koji se odnose, o izbornom per 1960)). obećanju, dosadašnjim uspesima, njihovim kvalitetima i TV spot u kontekstu forme čine: slogan i telo spota. slično, i istovremeno isprovociraju izjašnjavanje publike o oponentu“. U kontekstu sadržaja slogan je „poruka, diktira nam za koga ćemo glasati, ona nam samo razjašnjava situaciju, i to TV spotovi su markirane kratke forme. To znači da su nesumnjivo više kandidatu nego biraču, služeći mu poput kontekstualno uslovljeni: upravne linije, kičme odakle polaze kosti njegove kampanje“ • društveno-političkim kontekstom (situacijom u tvrdi Žak Segela (2009:9) jedan od vodećih kreatora i ruko- zemlji, njenom pozicijom u svetu, preovlađujućom vodilaca predizbornih kampanja za veoma poznate svetske ideologijom); političare. • tipom političkog sistema; Veliki rečnik stranih reči i izraza (Šipka, Klajn 2006: 1150) slogan defi niše kao: „2. reč ili rečenica smišljena u pro- • pozicijom partije/kandidata na skali odnosa „levo- pagandne svrhe; parola, deviza, geslo“ i navodi da je tako desno“ (ultra levo, levo, levi centar, centar, desni nazivan ratni poklič gorštaka u Škotskoj koji je izvođen u 70 centar, desno, ultra desno); određenom ritmu. Zoran Slavujević (2007: 153) ga defi niše kao „sinteti- Telo spota je mnogo kreativniji njegov deo. Prema zovane, kratke, atraktivne poruke koje plasiraju partije i modelu Zorana Slavujevića (1999) sačinjena je proširena ka- kandidati da bi publici prezentovali, učinili shvatljivim i pri- tegorizacija predizbornih TV spotova u odnosu na sadržaj i hvatljivim svoje ključne političke sadržaje, odnosno sadržaje kreativna rešenja (Valić Nedeljković 2008: 156-162): sa kojima nastupaju u kampanji“. 1) Lik, lider partije ili kandidat, koji govori: Slogan mora biti jednostavan i lak za pamćenje kako bi (a) kandidat se direktno obraća publici iznoseći svoju ušao u javnost čak i kao uzrečica da bi asocijativnim putem političku poruku; profunkcionisao u izbornom danu i motivisao birače da (b) kandidat govori poruku, a dokumentarni snimci su zaokruže određeni broj na listi. pokrivalica. Primer: 1 2) Lik iz života koji govori o svojim potrebama i kako vidi rešenje određenih problema u društvu Zato što živimo ovde, LSV Nenad Čanak 3) Poznate ličnosti zagovaraju stranku Slogan čine tri dela: a) tekst kreiran po modelu „naslo- 4) Dokumentarni spot va“ agencijske vesti43, b) imena kandidata odnosno nosioca 5) Produkcioni liste; c) broja koji na biračkom listiću ima partija/koalicija/ 6) Animacija kandidat. Slogan najčešće čita narator na kraju spota i on je pisani tekst sa zaokruženim brojem. Sastavni deo spota je muzika. Nekada je to samo veoma prepoznatljiva muzička fraza kao lajtmotiv (Primer 3), a Primer 2: nekada je reč o specijalno za spot komponovanom songu koji i muzički i tekstualno ima direktnu vezu sa partijom/ a) Za Koštunicu znaš zašto liderom/programom koji se promoviše spotom u kampanji (Primer 4). b) Koštunica c) 4 DSS Primer: 3 Spot LSV, bez ikakvog teksta, u kojem lider stranke Nenad Čanak stoji i svira na tamburici veoma poznatu parti- 43 Agencijska vest se sastoji od sažetka/uvoda (naslov i lid), epizode, posle- zansku pesmu „Mlada Vojvođanka...“. dice reakcije, komentara (Gruhonjić 2011 : 27-28). 71 Primer: 4 Plaćeno oglašavanje „URS song koji u sebi sadrži slogan partije „Jaki regio- U „Uputstvima za sve radio i televizijske stanice ni, jaka Srbija“. (emitere)44“ Republička radiodifuzna agencija, između osta- „Sa juga i sa severa/Regioni – Jaka Srbija/Istoka, a i log, u tački 5 defi niše sledeće: zapada/Regioni – Jaka Srbija/Čuje se pesma naroda/Jedna „Emiter nije dužan da emituje predizborni plaćeni je Srbija“. termin. U slučaju da odluči da emituje predizborni Pesma žanrovski defi nitivno spada u rok, mada, pošto plaćeni termin, emiter je dužan da svim zainteresovanim izbornim listama, odnosno kandidatima obezbedi pod se obraća svima, tu i tamo ima i narodnjačkih trilera. Javnost jednakim programskim, tehničkim i fi nansijskim uslovi- i mediji ovih dana spekulišu ko je autor pesme. Donekle je ma emitovanje njihovog priloga u okviru predizbornog već potvrđeno da je tekstopisac Mlađan Dinkić, dok je kao plaćenog termina. kompozitor potpisan izvesni Orfej. Nagađanja trenutno idu u smeru po kom se iza ovog imena krije Željko Joksimović, Emiter je dužan da u svojoj programskoj šemi ali od njega zasad nema ni potvrde ni demantija. una pred odredi termine namenjene emitovanju predi- z bornog plaćenog termina i ne može ih proizvoljno Pesma i spot Ujedinjenih regiona neodoljivo podsećaju menjati tokom predizborne kampanje. na jednu davnu pesmu koja je u kolektivnoj svesti neraskidivo povezana sa Miloševićevom vladavinom i režimskom propa- Emiter ne može bitno menjati svoj programski gandom iz vremena bombardovanja 1999. Malo je poznato da koncept u nameri da obezbedi dodatno vreme za emito- je Volimo te, otadžbino naša, kompozicija Radeta Radivojevića, vanje predizbornih plaćenih termina, pri čemu naročito zapravo nastala još 1997. godine i da je namenski napravljena nije dozvoljeno emitovati predizborni plaćeni termin za proslavu Dana Vojske Jugoslavije. Otpevali su je Leontina umesto emisije koja ima svoj ustaljeni dnevni ili nedeljni Vukomanović i Milan Šćepović Šćepa. Naručioci su hteli da termin i po svojoj prirodi je namenjena informisanju javnosti o događajima u određenoj sferi društvenog to izvode operski pevači, ali ih je kompozitor ubedio da „ako života (npr. politika, ekonomija, obrazovanje, kultura i treba da se sluša po kasarnama i na vojnim priredbama, to sl.). mora da pevaju mladi ljudi“. Tokom bombardovanja, Radio- televizija Srbije pesmu je vrtela besomučno, do te mere da i Predizborni plaćeni termin mora biti odvojen od dan-danas izaziva osećaj neposredne vazdušne opasnosti, a u ostatka programa zvukom i slikom (najavna i odjavna međuvremenu je postala sinonim za političko-propagandnu 72 pesmu“ (Gligorijević 2012). 44 „Sl. glasnik RS“, br. 18/2012 špica). U televizijskom programu tokom celog svog tra- časa ne može emitovati predizborni plaćeni termin. U janja mora biti jasno označen kao „predizborni plaćeni okviru radijskog programa emiter u periodu od 6,00 do termin“, dok u radijskom programu mora biti označen 9,00 časova i u periodu 15,00 do 19,00 časova ne može kao takav na svakih pet minuta svog trajanja. emitovati predizborni plaćeni termin. Predizborni plaćeni termin emituje se bez prekida Vreme trajanja sadržaja emitovanog u vidu pre- i ne sme biti duži od 30 minuta, s tim što se dnevno dizbornog plaćenog termina ne uračunava se u uku- može emitovati najviše do 90 minuta. pno vreme trajanja TV oglašavanja, odnosno radijskog U slučaju emitovanja predizbornih plaćenih ter- oglašavanja. mina emiter je dužan da pod jednakim uslovima svim Emiter ne može učestvovati u proizvodnji sadržaja izbornim listama, odnosno predsedničkim kandidatima, namenjenih emitovanju u vidu predizbornog plaćenog odnosno listama nacionalnih saveta, obezbedi prostor termina, izuzev ako je to učešće isključivo tehničke u trajanju do najviše pet minuta jednokratno tokom prirode“. dana po izbornoj listi, odnosno predsedničkom kandidatu. Ukoliko neka izborna lista, odnosno predsednički Problem sa plaćenim oglašavanjem je to što je ovaj vid kandidat nije zainteresovana za termin koji joj je ovim promovisanja partijskih programa i kandidata veoma skup te uputstvom obezbeđen pod jednakim uslovima, emiter tako nije podjednako dostupan svim učesnicima u izbornoj nema pravo da isti ustupi nekoj drugoj izbornoj listi, kampanji. Partije na vlasti su uvek u prilici da obezbede više odnosno predsedničkom kandidatu. sredstava. „Većina postkomunističkih zemalja opredelila se Izuzetno, u okviru predizbornog plaćenog ter- da dozvoli plaćeno političko oglašavanje (zemlje bivšeg So- mina može se emitovati jedan poseban prilog u tra- vjetskog saveza, Mađarska, Poljska, Češka, Hrvatska, Make- janju do 30 minuta (tridesetominutni prilog) posvećen donija, Srbija; dok nije dozvoljeno u Bosni i Hercegovini). jednoj izbornoj listi, odnosno kandidatu (npr. prenos Ovo se opravdava velikim brojem stranaka u ovim zemlja- ili snimak predizbornog skupa, odnosno konvencije). ma, pa su neke stranke u ovom kontaktu sa biračima videle Određena izbor na lista, odnosno kandidat ima pravo na mogućnost da skrenu pažnju na sebe, kao i da birače direk- samo jedan tridesetominutni prilog tokom predizborne tno upoznaju sa svojim ponudama bez posredovanja novi- kampanje, s tim što u danu emitovanja takvog priloga nara. U prilog dozvoli komercijalnog reklamiranja isticano nema pravo na petominutni prilog. je da mogućnost slobodnog reklamiranja neke stranke sma- njuje pritisak za njeno prikriveno reklamiranje u redovnom U okviru televizijskog programa emiter u periodu novinarskom izveštavanju, kao i da obezbeđuje prihod inače od 6,00 do 9,00 časova i u periodu od 19,00 do 23,00 siromašnim medijima (Lange, 2002, 27)“, (Matić 2007: 271). 73 U plaćenom političkom oglašavanju osnovno je pitanje se vrši na mesečnom nivou kao podrška „redovnom radu“ na koji način stranke i kandidati dolaze do novca, odnosno da strankama koje imaju političke predstavnike (redovan rad se o utrošenom novcu za kampanju u utvrđenom roku moraju defi niše novim Zakonom kao „politička aktivnost političkog da obaveste javnost, što znači da stranke moraju budžet pre- subjekta koja se ne odnosi na izbornu kampanju“). Ukupni dizborne kampanje da učine javnim. Tačnije, trošenja tokom obezbeđeni iznos je kao što je to odredila prethodna zakon- kampanje kao „troškovi političkih aktivnosti u toku izborne ska regulativa u iznosu od 0.15% od Vladinog budžeta, što kampanje“ moraju biti plaćani sa posebnih bankovnih računa je u 2010. godini iznosilo dodeljenih €6.600.000, prema po- i mora se voditi posebna evidencija o svim donacijama, podacima GREKO-a. Korišćeni kriterijum za dodelu je pomalo klonima i pruženim uslugama bez naknade, defi nisano je u neuobičajen zbog toga što se prvih pet procenata osvojenih članovima 18, 34, 24 i 27 Zakona o fi nansiranju političkih ak- glasova množi sa kvotom od 1.5, a ostali sa kvotom 1 (prag za tivnosti iz 2011. osvajanje poslaničkih mandata je 5% za nacionalne stranke). Politički subjekti u Srbiji koji učestvuju na izborima takođe Zakon u članu 3. precizira da se „Politički subjekti fi nan- imaju na raspolaganju javnu pomoć u političkim kampanjama. siraju iz javnih i privatnih izvora“, pri čemu su nedozvoljeni „U ovim slučajevima, odvaja se 0.1% budžeta Vlade, a 20% izvori: strane donacije, javne ustanove, kompanije koje imaju ovih sredstava se ravnomerno dodeljuju svim subjektima koji ugovore sa vladom, sindikati, crkva, neprofi tne organizacije, dostave izborne liste na proporcionalnim izborima, dok se organizatori igara na sreću, uvoznici i izvoznici i proizvođači preostalih 80% raspoređuje prema osvojenim glasovima. Za akciznih proizvoda, preduzeća koja nisu izmirila poreske većinske izbore, polovina sredstava se raspoređuje ravno- obaveze. Fizička lica ne mogu donirati više od 20 prosečnih merno svim kandidatima, a preostalih 50% ide pobedničkom mesečnih zarada na godišnjem nivou za redovan rad i isto to- kandidatu“ (Ohman 2011 : 2-4). liki iznos za izbornu kampanju. Pravna lica su ograničena na 100 prosečnih mesečnih zarada. Prosečnu mesečnu zaradu GREKO procenjuje da je u Srbiji političkim strankama određuje Zavod za statistiku Republike Srbije, a u maju na raspolaganju tokom jedne izborne godine oko 12 miliona 2011. godine je iznosila 35,362 dinara (približno 358 evra). evra. Stranke moraju detaljno voditi evidenciju o fi nansijama To znači da ako je približno ukupno €4,500,000 raspoloživo uključujući sve „prihode i rashode“, a kontrolu vrši Agen- kroz javno fi nansiranje za izbornu kampanju, bilo bi potreb- cija za borbu protiv korupcije. GREKO u svom izveštaju no oko maksimalnih 630 priloga od privatnih pojedinaca iz 2010. daje procenu da 70-80% stranačkih fi nansijskih da se pokrije taj iznos, a maksimalnih 922 priloga bi bilo sredstava potiče iz javnih izvora. „Uopšteno poimanje u Sr- potrebno da se pokrije javno fi nansiranje koje se obezbeđuje biji je da političke stranke dobijaju i troše mnogo više novca 74 za redovan rad u 2010. godini. Direktno javno fi nansiranje nego što se zaista pojavljuje na njihovim računima i knjigo- vodstvenim beleženjima. Ovakva situacija dobija na velikoj biljna kampanja mora da košta oko 4 miliona evra, a osrednja važnosti tokom perioda kampanje. Naročito nakon što je od dva do tri. Od procenjene svote 80% novca troši se na GREKOovom evaluacionom timu rečeno da su se troškovi političko oglašavanje pošto u proseku sekunda u udarnom kampanje u Srbiji povećali poslednjih godina i da zvanični terminu staje između 30 i 200 evra u zavisnosti od gledanosti, podaci o prihodima i rashodima koje iznose političke stranke dok 40 sekundi partijskog oglašavanja u terminu pre, u ok- predstavljaju u stvari samo deo stvarnih troškova“ (GREKO viru, ili odmah nakon večernje centralno-političke emisije, 2010:13). posebno na RTS, košta oko 5.000 evra. Nevladina organizacija Transparentnost Srbija je moni- „Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja torovala plaćeni deo kampanje i pre nego što su stranke Nenadić rekao je na konferenciji za novinare da postoji predale svoje izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije o „očigledan jaz“ između proklamovanih prihoda i rashoda, pa utrošku novca (rok je istekao krajem juna 2012.) izašla je sa čak i da su stranke uspele da obezbede popust za reklamira- svojim preliminarnim ocenama. U izveštaju Transparentnost nje na televizijama u izbornoj kampanji od 50 odsto. „Po- Srbija se navodi između ostalog da je „najviše novca na par- stoji mogućnost da su stranke imale mnogo malih donacija, lamentarnim izborima za televizijsko oglašavanje potrošio koje ne moraju da prijave, što je malo verovatno. Možda URS (620 miliona dinara), zatim Koalicija „Za bolji život“ su stranke imale neka zaostala sredstva od ranije, što je još (425 miliona dinara), Koalicija „Pokrenimo Srbiju“ (oko manje verovatno. Onda ostaju još samo krediti“, rekao je 210 miliona), „Preokret“ (196,5 miliona), Srpska radikalna Nenadić i dodao da tu postoje brojna pitanja na koja treba odgovoriti. Nenadić je rekao da nije svejedno kako se i pod stranka (53,6 miliona), Pokret radnika i seljaka (57,8 miliona) kojim uslovima uzimaju ti krediti i kako će se vraćati, jer to i Demokratska stranka Srbije (oko 40 miliona). ostavlja mogućnost za razne uticaje na donosioce političkih Na predsedničkim izborima najviše novca za televi- odluka“ (11.05.2012. Beta). zijsko oglašavanje, odnosno 338 miliona dinara, potrošila je Sve rečeno ukazuje na značaj političkog TV spota kao lista „Za bolji život“ čiji je kandidat Boris Tadić. Koalicija najraširenijeg formata komercijalnog oglašavanja u predi- „Preokret“, čiji je kandidat bio Čedomir Jovanović, potrošila zbornoj kampanji. je oko 166 miliona dinara, koalicija oko socijalista čiji je kandidat bio Ivica Dačić potrošila je 151 milion dinara, a koalici- 2. Metod korpus i kodni protokol ja „Pokrenimo Srbiju“, čiji je kandidat Tomislav Nikolić oko 71 milion dinara“ (11. 05. 2012. Beta). Metod je kritička analiza diskursa na osnovu kvantitativno-kvalitativne analize sadržaja. Jedinica analize je predi- Prema medijskim istraživanjima (Blic 01.04.2012) oz- zborni TV spot u celini. 75 Analizirani predizborni TV spotovi snimani su na svim Antispotovi komercijalnim nacionalnim televizijama, oba javna servisa, lokalnoj televiziji Panonija i kablovskoj televiziji Koperni- U celom korpusu od 92 spota bilo je 11 direktnih an- kus. tispotova. Još ih se nekoliko moglo smatrati delimično anti- spotom, ali oni nisu u ovoj analizi navedeni. Korpus obuhvata 24 različita spota DS; 14 SNS; 12 LDP; 10 URS; 7 DSS; 7 SPS; 5 LSV; 5 SRS; 2 Pokret radnika i se- Prvi emitovani su bili DS dokumentarni spotovi koji su ljaka; 2 Dveri; 1 SVM; 1 Zajedno. ukazivali na kontroverzne izjave i ponašanja lidera SNS. Ukupan korpus iznosi 92 različita politička TV spota Kao odgovor SNS je pustila (a) spot sa dokumentarnim u kampanji 2012. za sva četiri nivoa izbora uključujući samo snimkom lidera pobedničkih stranaka na izborima 2008. prvi krug predsedničkih izbora, 91 na srpskom jeziku, jedan kako slave uz šampanjac i pozvao birače da ih ovoga puta na mađarskom jeziku (LDP). bojkotuju; zatim (b) animirani spot sa konkretnim podacima koji svedoče o neuspehu koalicije na vlasti i na kraju (c) spot Spotovi su snimani tokom aprila i u maju do predi- kojim se upozoravaju birači da ne glasaju za male, nekarak- zborne tišine, pošto je uočeno da su se tokom kampanje terne, stranke jer time glasove daju DS. Lider naprednjaka je spotovi DS, LDP, URS, SPS, SNS menjali. tvrdio u medijima da njihove antispotove javni servisi nisu Kodni protokol je sadržao 14 kategorija za kvantitativnu hteli da emituju. analizu i četiri za kvalitativnu analizu. Antispot LSV je bio „skinut“ sa programa jer je RRA 3. Analiza smatrala da izaziva netrpeljivost. Nenad Čanak je u spotu tvrdio: „Milošević nam je oteo Naftagas, Koštunica ga je prodao Plaćeno predizborno televizijsko reklamiranje u 2012. kao NIS, tražimo samo ono što je naše, vratićemo oteto“. je sadržalo televizijske spotove koji su kao osnovnu karakte- ristiku imali iznošenje negativnih podataka/izjava/dokumen- SRS je optužio SNS za izdaju i prevaru. tarnih snimaka o suparničkim učesnicima u kampanji – anti- U kampanji 2012. je bilo mnogo više antispotova sa spot i one koji su afi rmisali partiju/kandidata koji su u fokusu porukama koje se mogu smatrati veoma netolerantnim dis- TV spota – afi rmativni spot. kursom u odnosu na kampanju 2008. Ono što je slično jeste da su antispotovi produkovani protiv najdirektnijeg oponenta 76 u kampanji, 2012. DS protiv SNS i obrnuto, SRS protiv SNS. U prethodnoj kampanji, 2008, SRS je emitovala spotove pro- Afi rmatrivni spotovi tiv DS. Ono što se razlikuje u ove dve kampanje je polemika putem spotova karakteristična za 2012, kao i obračun između 1) Lik, lider partije ili kandidat, koji govori : autohtone partije SRS sa krilom koje se izdvojilo u samo- (a) kandidat se direktno obraća publici iznoseći svoju stalnu stranku SNS. Iako su se cepanja dešavala i unutar DS, političku poruku; tako otvorenih napada na izdvojeni deo nikada u predizbornoj kampanji u spotovima nije bilo. U 60,8% spotova lider se direktno obraća televizijskom biračkom auditorijumu iako je u ovom korpusu za kam- U kampanji 2008, podsetimo, najupečatljivije antispo- panju 2012. pravih predsedničkih spotova bilo ukupno 20 tove je imala SRS uperene protiv DS. SRS je iskoristila insert, (21,73%). To znači da je i za lokalne, pokrajinske i republičke istrgnut iz konteksta, iz govora prethodnog ministra za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Slobodana Milosavlje- parlamentarne izbore partijski lider bio dominantni akter u vića (DS), koji govori šta sve nije urađeno u toku mandata; TV spotovima. u spotu „šibicarenje“ takođe je navedeno šta je sve obećala „Personalizacija politike predstavlja identifi kaciju od- DS a nije ispunila. ređene politike sa određenim političarem, odnosno dovođe- DSS je imao nekoliko ovakvih spotova u kojima su nje u neraskidivu vezu određenog političkog programa, stava prikazani senzacionalistički članci iz novina, kao i inserti sa ili akcije za jednu ili više sasvim konkretnih ličnosti kao nji- događaja u kojima najčešće lider LSV Nenad Čanak i predse- hovim nosiocem“ (Slavujević 2007:49). Ovo je jedan od naj- dnik skupštine Vojvodine, iz iste partije Bojan Kostreš, veo- starijih propagandnih modela jer se javnost fokusira na oso- ma tolerantno govore o Kosovu, odnosno zagovaraju pomi- bu kojoj pridaje značaj kako za uspehe celog društva, tako i renje sa Hrvatskom i širu autonomiju Vojvodine. za neuspehe. Lične osobine dominiraju u političkoj kampanji i čine partiju prepoznatljivom po konkretnoj osobi. Antikampanja putem antispotova se u teorijskim ra- zmatranjima ne smatra (up. Slavujević, 1999 i 2007) dobrom Liderske kampanje osobito pogoduju tradicionalnim praksom i ne donosi ozbiljniji učinak. Tako da se većina društvima (pater familijas), društvima sa izraženim podanič- stranaka nije 2012. opredilila za taj tip kampanje. Samo dva kim mentalitetom, autoritarnih obrazaca ponašanja, fokusi- najjača učesnika, oponenta, u izbornom procesu 2012. (DS i ranih na nacionalnu i versku pripadnost, bez višepartijske, SNS) su praktikovala ovaj vid međusobnog urušavanja ugle- građanske tradicije. da. Sasvim sporadično je to radila i SRS za „frakciju koja se odcepila“ i postala SNS. Niti DS i SNS niti SRS od antikam- I u prethodnim kampanjama se pokazalo da su samo panje nisu imali posebne koristi. partije sa prepoznatljivim liderima imale kakvog-takvog 77 uspeha. Pri tome broj prepoznatljivih kandidatkinja ni u je- (b) kandidat govori poruku, a dokumentarni snimci su dnoj od upoređivanih kampanja 2007/8-2012 nije bio zna- pokrivalica. čajan. „Kampanja 2008. ni po čemu se nije razlikovala od prethodne iz 2007, jer su sve značajnije partije odabrale kao Ovo je jedna od veoma često korišćenih strategija i u jednu od ponuda da njihov lider direktno u kameru objasni u 2007/8 i u 2012. U 30 (32,6%) spotova u kojima govori lider TV spotu misiju stranke i pozove glasače da izađu na izbore. stranke dati su i dokumentarni snicimi, ili same osobe koja Uobičajeno je da uz ime stranke u svim promo materijalima, govori na mitingu, ili miting u totalu sa glasom lidera u po- pa tako i TV spotu, ravnopravno stoji i ime lidera, kao da je zadini. Dokumentarne snimke rado koriste partije koje imaju stranka praktično vlasništvo njenog lidera DS Boris Tadić; tradiciju i mogu da okupe masu sledbenika. LDP Čedomir Jovanović; G17+ Mlađan Dinkić; DSS Voji- 2) Lik iz života koji govori o svojim potrebama i kako vidi slav Koštunica“ (Valić Nedeljković 2008: 156). rešenje određenih problema u društvu Predsednik partije koji je personifi kacija programa, Ovaj tip spota nije bio prisutan u kampanji 2012. U po- sledbenika i celog članstva je u svim spotovima pomenutih smatranom korpusu bilo ih je svega 4 (4,34%), što je zane- kampanja vizuelno predstavljen kao državnik koji govori u marljivo. Stranke su se ovoga puta opredelile da potpisuju prostoru bez mizanscena (nedefi nisanom kulturološki, geo- osobe koje govore o partijskom programu, kandidatu, odno- grafski i vremenski), u krupnom ili ameriken planu i „kreće sno svojim očekivanjima i potrebama koje bi želeli da im se se“ ka auditorijumu izgovarajući sudbonosne reči. ostvare pobedom određene stranke na izborima.

Primer 5: 2012. U kampanji 2008. SRS je insistirala na ovoj vrsti spota. Prototipičan spot je promocija Aleksandra Vučića (SRS) za Boris Tadić „Učiniću sve da tvoja budućnost bude sigurna“; gradonačelnika Beograda i spot za gradonačelnika Novog „Uradili smo dosta `ajde da završimo ono što smo započeli“. Sada, Igora Mirovića.

Primer 6. 2008. 3) Poznate ličnosti zagovaraju stranku Boris Tadić „Hajde da učinimo sve da našoj deci ostvarimo Ovu vrstu spota u 2012. koristila je i za parlamentarne bolju budućnost“; „Do sada smo se uvek ujedinjavali oko stvari iz i za predsedničke i za pokrajinske izbore LDP (5 spotova). prošlosti, àjde sada da se ujedinimo oko budućnosti zato što život ne Ugledne ličnosti iz javnog života Srbije i posebno iz Vojvo- može da čeka“. dine govorile su u prepoznatljvom prostoru (ispred Doma 78 omladine u Beogradu i u novosadskoj Zmaj Jovinoj ulici koja je centar gradskog jezgra) o lideru partije. Ovo je direktan Koreografi ja mitinga je ista za sve stranke pa su tako odgovor na spinovane nepovoljne glasine koje se već duže i spotovi koji donose ovaj dokumentarni materijal gotovo šire o lideru LDP i urušavaju mu kredibilitet. identični. Smenjuju se total (masa) sa amerikenom u kojem dominiraju zastave, baloni, konfete da bi kulminirao sa krup- DSS i SRS su imali takođe ovakav spot, ali strategija u nim planom lidera koji na mitingu govori egzaltiranim sled- njihovoj kampanji se nije oslanjala na takvu vrstu spota. benicima. Ni u kampanji iz 2008. nije bilo ovakvih spotova, samo Nije bilo čisto dokumentarnih spotova. Oni su uglav- je u prilog Stranke Socijalne pravde govorila glumica Mira nom bili deo jedne miksovane „ponude“, odnosno, praktič- Banjac. no su kratka verzija izveštaja sa skupa sa dominantnom ulo- 4) Dokumentarni spot gom partijskog lidera. U ovim spotovima jedino je partijski lider dobio šansu da govori, jer je i na mitingu njegov govor, Kao što je već rečeno dokumentarne spotove su kori- iz kojeg je za spot izvađen najupečatljiviji insert, imao ulogu stile stranke koje imaju bogatu partijsku tradiciju i veliki broj da uzburka mase i motiviše ih da izađu na izbore i glasaju za sledbenika. „njega“/„njegovu“ partiju. U kampanji 2012. ovu vrstu spotova koristili su DS, 5) Produkcioni spot SPS, URS, LDP. Stranke su u kampanji 2012. imale veoma raznovrsnu Za razliku od kampanje 2008. ovoga puta su korišćeni ponudu spotova. Kako je navedeno u Korpusu, čak 24 raz- dokumentarni materijali sa završnih skupova kampanje 2012, ličita spota imao je DS; 14 spotova SNS; 12 spotova LDP; a ne iz prethodnih, kako je to bilo ranije. Tačnije u doku- 10 URS; 7 DSS; 7 SPS i najmanje, po jedan spot, imale su mentarnim spotovima nije predstavljan arhivski, već novi manjinske stranke SVM i koalicija manjinskih partija „Za- materijal. jedno“. U tim spotovima ključni su lideri stranaka. Za kandidate U kampanji 2007. LDP je imao najviše, 14 spotova, i svi sa lista, a posebno žene, gotovo da i nema mesta. Jedina žena, su bili modelirani tako da su razvijeni iz jednog produkcio- kandidatkinja, koja se u dokumentarnom spotu ravnopravno nog spota. I tada i 2012. u suštini sačinjeno je samo nekoliko pojavila uz lidera je Jorgovanka Tabaković u spotu SNS. U produkcionih/osnovnih/temeljnih spotova i iz njih su izvla- spotu SPS uz lidera stranke na mitingu se pojavio i njegov čene varijacijacije sa dodatnim elementima, koji su samo jače maloletni sin. osvetljavali jednu od ponuda iz partijskog programa. 79 Takvim spotom je, na primer SNS, promovisala nova crtanog fi lma Linea, vidi se ruka crtača i olovka kojom crta radna mesta, bolje uslove za građevinarstvo, zalaganje protiv na beloj podlozi). partijskog zapošljavanja i tako dalje. Ranije su ovakve spotove koristile isključivo nove i male SPS je kombinacijom animacije i lidera, koji direktno stranke, jer nisu imale dovoljno dokumentarnog materijala, daje objašnjenje kako da se postigne željeni cilj u različitim niti u javnosti poznate lidere. U kampanjni 2012. to nije bio oblastima društvenog života: razvoj malih poljoprivred- slučaj. nih gazdinstava, mali i srednji biznis itd, suštinski od jednog demo spota napravio još nekoliko po istom modelu. Po istom modelu gotovo sve stranke su završavale svoje Ovom strategijom postižu se najmanje dva cilja: (a) spot se spotove na sledeći način: zastava koja se viori i zatim „smi- ponaša kao partijski lajtmotiv, prepoznatljiv već nakon prvih ruje“ u dnu ekrana, kao animacija, a ne deo dokumentar- kadrova. Auditorijum uvek direktno asocira na tu određenu nog snimka i cifra (redni broj stranke, odnosno kandidata na partiju jer je model upamćen. (b) Iako je model isti ovakvi izbor nom listiću) koja je zaokružena crvenom olovkom. Uz spotovi unose dinamiku u plaćeno predizborno reklamiranje, taj animirani deo spota uvek je narator izgovarao ime lidera koje zna da, stalnim ponavljanjem istih spotova, dovede do i naziv stranke, te osnovni slogan kampanje. Animacija je u zasićenja auditorijum. Učinak tada izostaje. U ovom slučaju, suštini samo u funkciji mizanscena za glas koji poziva na ak- nasuprot tome, učinak se povećava. ciju „glasajte za nas“. LSV je ovakav spot iskoristila tako da je lider stranke 7) Spotovi kao odgovor u dva spota svirao na tamburici različite pesme (Mlada Ovaj model je korišćen dominantnije prvi put u izbor- Vojvođanka bombe bacala i Salaš u malom ritu), bez ikakvog nara- noj kampanji 2012. i to ne samo u antispotovima, već i u tivnog teksta. promotivnim afi rmativnim spotovima i to LDP i SNS. Kao U kampanji 2007/8 ovakvi spotovi osim LDP nisu bili što je rečeno u (3) poznate ličnosti su opovrgavale sve što se prisutni u meri u kojoj se beleže u kampanji 2012. govori i piše negativno o lideru LDP već duže vreme posebno u senzacionalističkoj štampi. 6) Animacija Na osude lidera SNS u javnosti zbog navodne izdaje Različiti vidovi animacije korišćeni su u mnogim spoto- SRS ova stranka je odgovorila spotom u kojem Tomislav Ni- vima, uglavnom kao deo spota, a ne spot u celini (SPS, Dve- kolić sedi neformalno obučen i neformalnim pokretom skida ri). Neka rešenja su bila veoma kreativna (Dveri), druga su naočare dok govori setnog izraza, kao da se nekom poverava, 80 se oslanjala na „citat“ (SPS spotovi su animirani po modelu u intimi svog doma, o tome da je stvorio pre četiri godine novu stranku i kako mu je bilo teško. Zatim se nasmeši i kaže Slogani „Ali to je bila prava odluka za bolju budućnost građana Sr- bije“. Slede dokumentarni snimci susreta u Briselu sa kome- Prema sadržaju Zoran Slavujević (2007 : 156-158) sarom EU za proširenje unije, koji bi trebalo da potvrde da slogane klasifi kuje na: a) slogan-temu koji sažeto daje suštinu je novostvorena partija prihvaćena u Evropi kao relevantan partijskog programa ili zalaganja kandidata; b) imidž slogani politički partner sa kojim se da pregovarati. Dakle nije više naglašavaju opšte ili pojedinačne karakteristike partije i kan- DS jedina stranka koja ima legitimitet evropskog partnera. didata i c) slogani pozivi koji pozivaju na akciju. Ovo je ujedno i odgovor na prethodnu kampanju u kojoj je dominirala dihotomija ili EU ili Kosovo. Građani su 2007/8 izabrali koaliciju evropskog puta. Poruka lidera SNS u ovom spotu je da se više ne postavlja pitanje na koje građani treba da odgovore sa ili-ili, već da je suština u putu za ekonomski oporavak zemlje. Ko ponudi bolja rešenja taj je pobednik.

PARTIJA 2007 2008 2012

Izbor za bolji život Za sigurnu budućnost Boris Tadić predsednik Izbor za bolji Beograd Zato što život ne može da DS Plan za bolji život čeka Izbor za bolju Vojvodinu Bojan Pajtić - Bolje tebi i tvojoj porodici Izbor za bolji Novi Sad Bojan Pajtić

Verna Srbiji Jadranka Šešelj za predsednika Napred Srbijo Za interes naroda, a ne tajkuna, za časnu i snažnu Srbiju, SRS Da već danas bude bolje Sve za Novi Sad radikalno dosledni SRS Vučić na tvojoj strani Za inters naroda, a ne tajkuna, za Vojvodinu u Srbiji, radikalno dosledni SRS 81 Podrži Srbiju Podrži Ko- Za Srbiju znaš zašto Vojislav Koštunica sovo DSS Živela Srbija Ovog proleća glasam za različak Aleksandar Popović za Narod najbolje zna gradonačelnika jer nisu svi isti Živela Srbija

SPO Vredi se boriti

SPS Srbijo, glavu gore! Počnimo ljubav iz početka

G17 PLUS Stručnost ispred politike

LDP- GSS- Od nas zavisi SDU-LSV DS-G17 PLUS Za evropsku Srbiju -SDP- SPO-LSV Širi dalje LDP Nova godina, a ne novi po- raz

Jasno, čvrsto, odlučno Dačić za predsednika Da stvaramo za promene. Kad jedan radi i drugi oko njega SPS- Pobedi nepravdu imaju posla SPS PUPS-JS Ustani Srbijo Za razvijenu i socijalno pravednu Vojvodinu Da stvaramo za promene Socijalistička partija Srbije 82 DSS-NS Podrži Srbiju

Vlast jednako opozicija svi su isti DVERI Ako ti smeta znaj prvi put imaš za koga za Dveri i tačka

Rešenje je preokret Čedomir Jovanović LDP- Pobeda je preokret Čedomir Jovanović SDU-VP Rešenje je vojvođanski preokret Čedomir Jovanović, Istina

POKRET Pobedićemo jer narod ne može da izgubi Pokret radnika i RADNI- seljaka KA I SE- Dosta je bilo priče mora nešto i da niče Pokret radnika i LJAKA seljaka

Za bolji život biraj promene Poštena i uspešna Srbija Da – moguće je Pokrenimo Srbiju SNS Radna mesta za beograđane: stručni tim za beograđane SNS Vučić Svi želimo isto svi želimo promene poštena i uspešna Srbija - da moguće je Jedine šanse za prave promene da moguće je SNS

Za Vojvodinu u normalnoj Srbiji Savez vojvođanskih SVM Mađara

Predsednik svih građana profesor doktor Zoran Stanković Za jake regione za jaku Srbiju Ujedinjeni regioni Srbije URS Jaki regioni jaka Srbija Ujedinjeni regioni Srbije, Odmah! Iskreno za Novi Sad Maja Gojković 83 4. Zaključak modelu razvijali drugi spotovi prilagođavani predsedničkim i izborima za gradonačelnike. Istovremeno, spotovi su bili Predizborna kampanja 2012. je bila veoma duga i vremenski pozicionirani u odnosu na kampanju (početak, iscrpljujuća kako za stranke i kandidate, tako i za TV audi- sredina i fi nale kampanje; odnosno novi spot kao odgovor torijum. na antispot) i prilagođeni geografskom području (Vojvodina, Plaćeno političko reklamiranje je ispunilo sve termine Novi Sad, Srbija, Beograd). utvrđene „Uputstvima za sve radio i televizijske stanice (emi- Prvi put u ovoj kampanji 2012. partije su polemisale tere)“ Republičke radiodifuzne agencije na svim televizijama spotovima. Tačnije negativno markiranim spotom su odgo- tokom celog perioda. varale na antispot koji je o njihovoj stranci/lideru kreirala Dominantne partije su u okviru istog EPP bloka imale suparnička stranka. po nekoliko spotova. Zabeležen je izuzetno veliki broj emito- Svi spotovi za predsednike su bili „državnički“, uglav- vanja, kao da je „orkestrirani fi niš“ bio strategija tokom celog predizbornog perioda, a ne samo u poslednjih 10 dana kako nom pravljeni po istom modelu. Sadržali su analizu stanja u ovaj model kampanje predviđa. Stoga se, sa razlogom može zemlji i predlog šta će uraditi kandidat da se takvo pogubno pretpostaviti da je u 2012. kampanja bila izuzetno skupa. stanje prevaziđe (opozicija), odnosno da se nastavi uspešna politika iz prethodnog mandata (pozicija). Vizuelno kandi- Analizirani spotovi nisu zadovoljavali kriterijume čiste dati su predstavljani po modelu „portreta“ iz „čitanke“. forme prema kategorizaciji Zorana Slavujevića i proširenoj varijanti D. Valić Nedeljković, već su u sebi sadržali često Teme svih spotova, svih partija su iste: poljoprivreda i elemente različitih modela. Tačnije, svi su imali malo doku- zapošljavanje. Glavna ciljna grupa je bio „seljak“. Nije bilo mentarnog, malo igranog, obavezno slogan u formi uvoda u polarizacije na EU i Kosovo kao u kampanji iz 2008. Ko- vest, zatim muziku kao lajtmotiv zajednički svim spotovima sovo je bila sasvim sporedna tema, a EU je predstavljena kao iste stranke. „završen posao“. U ovoj kampanji stranke su se opredelile i za pre- Za razliku od 2008. Vojvodina je prepoznata kao važan poznatljive boje dosledno ih primenjujući u spotovima: LDP izdvojeni region. Spotovi velikih stranaka (DS, DSS, SNS, – lila, SPS - crvena, DSS - svetlo plava boja različka, DS - SRS), ali i nekih drugih koje u prošloj kampanji nisu pre- žuto-plava, LSV - zeleno-žuto-plava, Dveri - crvena itd. poznate od vojvođanskih glasača (LDP), pravljeni su poseb- Ponuda raznovrsnih spotova je bila mnogo veća nego u no za žitelje Pokrajine i to sa prepoznatljivim osobama iz Vojvodine (DS, LDP, SPS), kao promoterima vojvođanske 84 kampanji 2008. Iz jednog produkcionog spota su se po istom politike i napretka. Vojvodina je više viđena kao uspešna, Vojvodinu LDP nije prešao cenzus ni u Novom Sadu, ni u ekonomski jaka (DS, SPS, SNS), nego kao široka autonomija Pokrajinskoj skupštini po proporcionalnom sistemu. sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlasti (samo LDP). URS je po mnogim analitičarima dobio iznenađujuće Nije uočeno da je količina emitovanog komercijalnog mnogo glasova i osvojio 16 mandata u republičkom parla- političkog oglašavanja u značajnoj meri u direktnoj korelaciji mentu, ali nije prešao cenzus u Beogradu, Novom Sadu niti sa izbornim rezultatima u kampanji prema podacima koje je za skupštinu Vojvodine, iako je u predizbornim spotovima saopštila Republička izborna komisija45. ove stranke insistirano upravo na ravnomernom razvoju regiona. Iako su imali značajnu plaćenu TV spot kampanju za Istovremeno Dveri sa relativno skromnim oglasnim 45 Republička izborna komisije proglasila je konačne rezultate izbora za potencijalom (2 spota) prešli su cenzus u Novom Sadu, a za predsednika Srbije, po kojima u drugi krug predsedničkih izbora 20. Pokrajinsku skupštinu im je nedostajalo samo nekoliko stotih maja ulaze kandidat koalicije „Izbor za bolji život - Boris Tadić“ i kan- delova procenta da bi zdovoljili propisanih 5 odsto (Dveri za didat koalicije „Pokrenimo Srbiju - Tomislav Nikolić“. Procenat neva- srpsku Vojvodinu 4,565 procenata glasova) u poređenju sa žećih glasčkih listića na predsedničkim izborima je 4,47 %. Za izveštaj na primer URSom kojem je nedostajalo mnogo više (osvojili o konačnim rezultatima predsedničkih izbora glasalo je 16 članova 3,853 procena glasova), iako je imao snažniju kampanju u RIK-a, dok je protiv bilo 11 i to iz DS S, SRS, SNS, Dveri i Pokreta radnika i seljaka. Na parlamentarnim izborima lista „Pokrenimo Srbiju Vojvodini. - Tomislav Nikolić“ osvojila je 73 mandata, lista „Izbor za bolji život Kada Agencija za borbu protiv korupcije izanalizira - Boris Tadić“ 67, a treća koalicija SPS-PUPS-JS, 44 mandata. Slede lista DSS, koja je osvojila 21 mandat, lista „Preokreta“ sa 19 osvojenih izveštaje koje su stranke podnele o realizovanom budžetu mandata, dok je URS osvojio 16 mandata. „Savez vojvođanskih Mađara za kampanju 2012, i kada nezavisni analitičari iznesu - Ištvan Pastor“ osvojio je pet mandata, „Stranka demokratske akcije svoje viđenje, moćiće mnogo tačnije da se proceni učinak Sandžaka - Sulejman Ugljanin“ dva poslanička mandata, a lista „Sve za- utrošenog u odnosu na dobijene mandate, pa će se tada znati jedno“ i „Nijedan od ponuđenih odgovora“ po jedan. Prema konačnim i cena svakog glasa. Za sada mediji su objavili samo osnovne rezultatima, „Koalicija Albanaca Preševske doline“ dobila je jedan man- podatke. Na kraju ovog teksta citiramo, kao ilustraciju, deo dat. Ispod cenzusa ostali su SRS, Dveri, Reformistička stranka - Milan teksta Stranke dostavile fi nansijske izveštaje Agenciji za borbu protiv Višnjić, Pokret radnika i seljaka, Socijaldemokratski savez, Crnogorska partija i Komunistička partija. Protiv izveštaja konačnih rezultata korupcije objavljenog u Politici na dan kada ovaj tekst ulazi u parlamentarnih izbora bilo je 12 članova RIK-a i to iz SRS, DS S, SNS, štampu. Dveri i Pokret radnika i seljaka. Za izveštaj glasalo je 20 članova RIK-a iz ostalih stranaka. „Rok za podnošenje izveštaja istekao je minulog utorka, http://paragraf.rs/dnevne-vesti/110512/110512-stampa1.html a većina stranaka, koje su dostavile izveštaje čekala je poslednji čas da to učini. Ipak, većina parlamentarnih stranaka 85 se potrudila da izveštaji stignu u roku, a među njima su DS, Stranka G 17 plus navela je sve donacije, a ne samo SNS, SPS, PUPS, JS, SDPS, SDU, LSV, SPO, ZZŠ, ali, za obavezne iznad 6.000 dinara, pa se tako mogu naći prilozi od sada, nema izveštaja SRS-a i LDP-a. (…) Kompletne izveštaje 500 pa do 300.000 dinara. Ova stranka dobila je od beograd- podnele su skoro sve stranke iz sadašnje vlasti, osim LSV-a ske fi rme „Zero trejd d.o.o.“ 848.993 dinara, a od fi rme (nedostaje mišljenje revizora i donatori) i PUPS-a (nedostaje „Todor DOO“ iz Vrnjačke Banje 3.549.130 dinara. izveštaj o promenama na kapitalu), dok opozicioni SDU nije dostavio izveštaj ovlašćenog revizora. Demokratska stranka Srbije ima, kako je navedeno, samo fi zička lica kao donatore, a to su stranački funkcioneri, Prema izveštaju Demokratske stranke, fi zička lica a prilozi se kreću od 35.000 do 100.000 dinara. donirala su od 30.000 do 500.000 dinara, a najviše novca stranka je dobila od fi rme iz Subotice BUS Group Handling Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS) Rasima – 2.535.000 dinara, dok je beogradska fi rma RRC D O O Ljajića, sudeći prema onome što je objavila na sajtu, ima više donirala dva miliona dinara. fi rmi nego fi zičkih lica među donatorima, a najveća donacija iznosi 825.000 dinara od fi rme „Dženeral grup multikom- Prema izveštaju Srpske napredne stranke, fi zička lica pani“ iz Novog Sada, koja je, nešto kasnije, poklonila još donirala su od 5.520 dinara do 350.000. Na primer, brat za- 550.000 dinara. Subotički „Dra grup“ dao je 100.000 dinara, menika predsednika SNS-a Andrej Vučić donirao je 305.000 novosadski „General auto“ 213.000, beogradska „Zekstra“ dinara. SNS je dobio 500.000 od fi rme „Lider PRO D O O“ 200.000, beogradski Veterinarski zavod 100.000, novosadski iz Sremske Mitrovice. „Novitet“ 100.000, beogradski „Sagal“ 327.618 dinara“ (M. Sudeći prema onome što se može videti na sajtovima Čekerevac 1. jull 2012). stranaka, SPS je dobio najviše donacija od fi rmi, pa je tako negotinski „Zidar“ poklonio 936.000 dinara, TV Most iz Novog Sada 1,2 miliona, „Tehno Delta“ 510.000, beogradski Literatura „Vočaut“ dva miliona, a „Ve grupa“ 1,95 miliona dinara. So- 1. Č ekerevac, M (1. jul 2012). Stranke dostavile fi nan- cijalisti su od 24 fi zička lica dobili 6,4 miliona dinara. sijske izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije. Prema izveštaju Jedinstvene Srbije, stranka je od 16 Politika onlajn. http://www.politika.rs/rubrike/Poli- osoba dobila iznose u visini od pet hiljada do 650.000 di- tika/Stranke-dostavile-fi nansijske-izvestaje-Agenciji- nara. Zanimljivo je da je Dragan Marković Palma jedini lider za-borbu-protiv-korupcije.lt.html. Posećeno 1. jula stranke koji je dao prilog i to 90.000 dinara. JS nema fi rme 2012. 86 među donatorima. 2. Gligorijević, Jovana (1.03.2012). Pesma nas je odr- ske i republičke skupštinske izbore, izbore za predsednika žala. Vreme br. 1104. http://www.vreme.com/cms/ republike i izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina view.php?id=1038277. Pregledano 12.05.2012. (2012). “Sl. glasnik RS“, br. 18/2012 3. Gruhonjić, Dinko (2011). Diskurs agencijskog novinar- 11. Segela, Žak (2009). Izborna vrtoglavica. Beograd: stva. Novi Sad: Odsek za medijske studije, Novinar- Clio. ska biblioteka knjiga 9. 12. Slavujević, Đ. Zoran (1999). Politički marke- 4. Grupa država protiv korupcije (2010). Izveštaj o pro- ting. Beograd : Fakultet političkih nauka. Stranke ceni za Republiku Srbiju, Transparentnost o fi nansiranju potrošile više nego što su prijavile da imaju (11. 05. 2012. političkih stranaka ( Tema II). Usvojio GREKO na 15:10h). Beta http://www.vesti-online.com/Vesti/ svojoj 48. plenarnoj sednici (u Strazburu, 27. septem- Srbija/224153/Stranke-potrosile-vise-nego-sto-su- bra – 1. oktobra 2010). prijavile-da-imaju 5. Kampanja partiju košta do 4 miliona evra (1.04.2012). Blic. 13. Slavujević, Đ. Zoran (2007). Izborne kampanje: Pohod http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/214994/ na birače, Slučaj Srbije od 1990. do 2007. godine. Beograd Kampanja-partiju-kosta-do-4-miliona-evra. Pregle- : Institut društvenih nauka. dano 10.05.2012. 14. TANJUG (2012). Republička izborna komisije proglasila 6. Klajn, Ivan i Milan Šipka (2006). Veliki rečnik stranih konačne rezultate izbora http://paragraf.rs/dnevne- reči i izraza. Novi Sad: Prometej. vesti/110512/110512-stampa1.html 7. Klapper, J. (1960). The Effects of Mass Communication. 15. Valić Nedeljković, Dubravka (2008). (Ne)vidlji- New York: Free Press. vost žena u političkom TV spotu? Analiza diskursa političkog TV spota u predizbornoj kampanji 8. Matić, Jovanka (2007). Televizija protiv birača. Beograd: 2008 u Srbiji. U Kandidatkinje, ur. Dubravka Valić Dobar naslov. Nedeljković. Novi Sad: Novosadska novinarska 9. Ohman, Magnus (2011). Zakon Republike Srbije iz škola, 147-163. 2011. godine o fi nansiranju političkih aktivnosti - Zakonske 16. Valić Nedeljković, Dubravka (2008). Analiza sadržaja odredbe i preporuke za sprovođenje. Washington: IFES. političke TV reklame u predizbornoj kampanji u Sr- 10. Opšte obavezujuće uputstvo radio i televizijskim stanicama biji 2008. U MIOKO 002-003/ (UR.) Mirko Sebić. (emiterima) u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajin- str. 49-63. Novi sad: FORIN. 87 17. Valić Nedeljković, Dubravka (2010). Multijezični javni servis Vojvodine – izazovi i ograničenja. U Susretu kultura, Zbornik radova, knjiga 1. Novi Sad: Univerzitet u Novom sadu Filozofski fakultet str. 83-91. 18. Valić Nedeljković, Dubravka (2010). Strategije ne- tolerantnog govora u medijima. Medijska kultura: međunarodni naučno-stručni časopis, br 01, Novi Sad – Nikšić - Dubrovnik: Civilni forum, str.199- 213, 19. Valić Nedeljković, Dubravka (2011). Rod i mediji. Uvod u rodne teorije, ur. Ivana Milojević i Slobodanka Markov. Novi Sad: Univerzitet u novom sadu, Cen- tar za rodne studije ACIMSI I Меditera Publishing. Str. 447-461

88 Dubravka Valić Nedeljković 004.738.5:32.019.5(497.11)”2012” Internetska kampanja 2012: šta su partije poručivale korisnicima sajber prostorvremena?

Sažetak: U ovom članku se predstavljaju rezultati analize sajtova 11 uticajnih političkih stranaka u Srbiji u vreme predizborne kampanje (april-maj 2012). Istraživanje se temelji na teorijskim postavkama prema kojima je Internet „kompjuterski posredovana javna sfera“, dakle sajber prostorvreme u kojem se formira javno mnjenje, što je za učesnike u predizbornoj kampanji od suštinskog značaja. Cilj ovog istraživanja je bio da se analizom sajtova stranaka, koje su se u ovom izbornom ciklusu nadmetale za glasove birača, utvrdi koliko informacije, ali i uređenje stranačkog veba, zadovoljava komunikativne potrebe internetskih korisnika u vreme predizborne kampanje. Rezultati su pokazali da se ova predizborna kampanja nije „vodila“ na Internetu, ali da jeste, za razliku od prethodnih kampanja, u ovoj Internet aktivno korišćen. Ključne reči: Internet, predizborna kampanja, sajtovi političkih stranaka

89 Dubravka Valić Nedeljković 004.738.5:32.019.5(497.11)”2012” Internet campaign 2012: what messages did the parties send to users of cyber space-time?

Abstract: In this paper we present the results of the analysis of 11 inﬂ uential political parties web-sites during the election campaign (April-May 2012) in Serbia. The study is based on theoretical principles, due to which, the Internet is a “computer-mediated public sphere”, i.e. a cyber space-time in which public opinion is formed, which is essential for the participants in the election campaign. The aim of this study was to analyze the sites of parties, which were competing for the votes of citizens in this election cycle, and based on this analysis, to determine how much the placed information and the way of editing of the party web-site, meets the communication needs of Internet users during the election campaign. The results showed that this campaign was not “run” on the Internet, but in this one, unlike previous campaigns, the Internet was actively and widely used. Keywords: Internet, campaign, political party web-sites

90 1. Uvodna razmatranja se defi niše i proučava kroz analizu odnosa između korisnika i stvaraoca veb sadržaja i samog sadržaja. Fut daje sledeću Kontekst medija: Internet defi niciju: „ veb mnjenje je skup dinamički defi nisanih digi- Internet je prema Robu Shieldsu (2001 : 23, 26) „kompju- talnih resursa koji obuhvata mnogobrojne vebsajtove, uzete terski posredovana javna sfera“ (…) „opšteprihvaćeno mesto kao relevantne ili vezane za centralnu temu ili predmet“ za probno objavljivanje članaka, iznošenje stajališta i testi- (Vesnić Alujević 2011: 87). Pri tome valja imati na umu da ranje ideja“, tako da bi se „na Internetu formirana zajednica je sajber prostorvreme, za razliku od prostora ili vremena u klasičnim medijima, infi nitno i nestabilno. To praktično znači „prelivala“ i „širila“ i van Interneta u društvo neposrednog da su sadržaji na Internetu podložni neprestanim promena- korisnika“ (Shields 2001 : 33), dakle u lokalnu zajednicu in- ma i prostorno i vremenski i sadržajno. Jednom objavljeni terpersonalne interakcije. Što podrazumeva da polemika sadržaji u klasičnim medijima su nepromenljivi kako pro- pokrenuta na Internetu „živi“ još određeno vreme i kroz storno (santimeri teksta u štampi), tako i vremenski (sekunde interpersonalnu/grupnu privatnu komunikaciju. Na to i objavljenog materijala u elektronskim medijima). računaju političke partije postavljajući sadržaje na svojim veb stranicama koji će na neposredan (direktni korisnici sadržaja na Drugi važni pojmovi koje donose novi mediji su „inter- Internetu) i posredan način (indirektni korisnici, oni van In- akcija“ i „participacija“. Karpentije (Carpentijer 2007) ističe terneta, iz društva neposrednog korisnika) dospeti do mno- da je participatorni proces vezan za balansirane odnose moći go većeg broja osoba nego sadržaji distribuirani štampom, i zajedničko donošenje odluka. Ova odlika internetskog ko- odnosno elektronskim medijima. municiranja partija sa potencijalnim biračima dovela bi do participativne demokratije u punom smislu te reči, ali samo „Razvoj informciono-komunikacionih tehnologija ukoliko bi se stranke na vebu otvorile za potpunu interakciju mogao bi lako da doprinese razvoju (elektronske) demokrati- sa korisnicima. U tom slučaju političke elite bi donekle izgu- je“ (Vesnić Alujević 2011: 85). Ova demokratija podrazume- bile u svojoj društvenoj nadmoći, ali bi istovremeno i dobile va uključivanje internetskih korisnika u javni dijalog sa dono- jer bi stvaranjem onlajn konsenzusa o pitanjima od javnog siocima javnih politika i/ili predstvnicima centara političke interesa, koja su kontroverzna, na primer testirale svoja moći, a ne samo informisanje o njihovom javnom delovanju, stanovišta, pa bi tako mogle i da ih delimično koriguju/mo- što je bio osnovni zadatak klasičnih medija. deliraju pre debate u skupštini ili u klasičnim medijima. Ak- Nove digitalne tehnologije ne samo što su dovele do tivni građani bi tako kroz onlajn interakciju imali mogućnost društvenih promena, već su te promene defi nisane novim delimične ili potpune participacije u kreiranju javnih politika, pojmovima poput na primer „izborno veb mnjenje“. Ono a stranke i njihovi lideri uporište za svoje odluke u već kreira- nom mnjenju kroz internetsku interakciju. 91 Stepen angažovanja građanina na Internetu poznaje preferencijala, obrazovanja, ukusa, ideoloških pogleda, infor- različite nivoe u participiranju, od najneobaveznije posete mativnih i kulturnih, odnosno komunikativnih potreba. Ali sajtu neke partije (partije revnosno beleže takav tip „inte- ono što se danas već smatra najosnovnijom podelom jeste resa“), preko mogućnosti za korišćene linka ka partijskom da li pripadaju internet urođenicima ili internet pridošlicama (Pren- Fejsbuk profi lu (DS u Srbiji na svom sajtu pruža takvu op- ski 2005). Onim prvima je svojstvena upotreba Interneta u ciju) i defi nisanja „prijatelja“, odnosno narednog nivoa „laj- najrazličitije svrhe. Ta generacija rođena uz računar sasvim kovanja“, pa do postavljanja tekstualnih ili ikoničkih komen- „udobno“ sve komunikativne potrebe zadovoljava u sajber tara (smajlovi i slično), čemu stranke u Srbiji nerado otvaraju prostorvremenu. Ovim drugima, koji su Internet savladavali svoje vebove. „u hodu“, sajber prostorvreme je samo jedna od dnevnih ponuda u zadovoljavanju komunikativnih potreba. Partijski Najvažnije funkcije veba su: „informisanje, uključivanje, sajtovi računaju na obe korisničke grupe. interaktivnost, mobilizacija“ (Vesnić Alujević 2011: 89) pri čemu bi za političke stranke najvažnije trebalo da budu inter- Kontekst formata: partijski sajt aktivnost i mobilizacija (reprezentacija, pripadanje i akcija). Upućeni korisnici sajtova najpre obrate pažnju na in- U stvari najčešće stranke u Srbiji baštine informativnu funk- ternet adresu. Prema Tapavički Duronjić (2008:99) najkredi- ciju pružajući korisnicama svoju verziju partijski iniciranih bilnijima se smatraju oni koji imaju oznaku .edu jer pripadaju pseudo događaja posebno kreiranih u vreme predizborne akademskim i uopšte obrazovnim institucijama čije infor- kampanje. macije su lako proverljive i smatraju se službenim. Sve što Ukupni broj internet korisnika 2011. u Srbiji je bio se tiče obrazovanja i inače ima predznak odgovornosti. Pro- 4 107 00046 dakle gotovo 60%, stanovništva je onlajn. Ovak- verljive, ozbiljne i odgovorne su i informacije na sajtovima vim potencijalnim auditorijumom se pojedinačno ni jedan sa oznakom .gov jer pripadaju vladinim institucijama. Oznaku medij ne može nadati. .org nose organizacije civilnog društva. Ugled organizacije ga- rant je kredibilitetu informacija postavljenih na ovim sajtovi- Iako predstavljaju virtuelnu zajdnicu, internet korisnici ma. Veb strane sa oznakom .com pripadaju komercijalnim fi r- se ipak grupišu u virtuelne zajednice koje okupljaju pripad- mama. Istinitost informacija direktno zavisi od ugleda fi rme, nike različitih uzrasta, etničke, verske i druge pripadnosti, korporacije, konzorcijuma… čiji je sajt. Najnepouzdanije 46 Podatak se množe naći na http://www.hugemedia.rs/blog/2011/07/29/ su informacije sa sajtova čija je oznaka .net jer informacije konacna-analiza-internet-marketing-u-srbiji-i-hrvatskoj pregledano može da postavi bilo ko i vlasnik odnosno administrator saj- 23.05.2012. ta nije obavezan da dokazuje istinitost, pouzdanost i tačnost 92 pruženih informacija. Kako proceniti kredibilnost sajta i oceniti njegov auto- U ovu analizu uključeni su sajtovi 11 političkih partija koje ritet pitanje je koje postavlja svaki korisnik Interneta. Istovre- su učestvovale na izborima 2012. u Srbiji i jedan politički por- meno autori i administratori kreirjući sajt teže da „unapred“ tal sa juga Srbije: BDSS, DS, DSS, LDP, LSV, SDAS, SDPS, odgovore na to pitanje budućih korisnika kako bi poseta sajta SNS, SPS, SVM, URS i portal presheva.com. Odabrani su bila što veća, jer to i jeste cilj svakog ko postavlja informacije sajtovi stranaka koje su bile veoma aktivne u predizbornoj u sajber prostorvremenu. kampanji i pokazale se učinkovitima i u ranijim izbornim ci- klusima. Najednostavnije je potražiti odgovor na 5 novinarskih pitanja u proceni sajta: ko ga je postavio; kada je poslednji Sajtovi i portal praćeni su od aprila do 6. maja 2012. da put ažuriran; šta sve obuhvata; kako i gde pronaći na sajtu bi se uočile promene nastale u različitim periodima predi- podatke koji se traže? University of Wisconsin - Eau Clare zborne kampanje. je sačinio uputstva za ocenu valjanosti podataka na sajtovi- ma47. Za praćenje sajtova je urađen poseban kodni protokol koji je sadržao dve osnovne kategodije: vizuelni sadržaj sajta Osnovni zahtev za dobro uređen sajt jeste njegova do- (osam potkategorija sa varijablama) i tekstualni sadržaj sajta bra preglednost, lako manipulisanje i pretraživanje, brzina (osam potkategorija sa varijablama). učitavanja, jasni izvori informacija, bez puno banera i ne- upotrebljivih linkova, reklamnih poruka, animiranih gifova, Kontekst istraživačke teme: predizborna kampanja fl eševa i drugih pokretnih i zahtevnih elementa koji ometaju 2012. rad korisnika. Izbore na lokalnom, pokrajinskom i republičkom ni- Važna je i koloristika sajta, ne više od tri boje, osnovna vou raspisala je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić bela podloga koja ne zamara čitaoca. Naravno postoji još niz Dejanović 13. marta 2012, a za predsednika države 4. aprila. dizajnerskih pravila i zahteva koji karakterišu dobar sajt. Kampanja je bila duga i scrpljujuća, trajala je do predi- Ono što se očekuje od sajtova namenjenih komunikaci- zborne ćutnje 4. maja. Izborni dan bio je 6. maj 2012. ji sa korisnicima, a tome teže sve stranke, je interaktivnost, o čemu je već detaljnije diskutovano u ovom radu. Tačnije Rezultati izbora 2012: Predsednik republike je Tomis- mogućnost ostavljanja komentara, postavljanja pitanja i dobi- lav Nikolić (SNS). U republičkom parlamentu 250 mesta je janja, u pristojnom vremenu, i odgovora na njih bez obaveze raspoređeno na sledeći način: Pokrenimo Srbiju (SNS) 73, da se ostave lični podaci. Izbor za bolji život (koalicija oko DS) 68, SPS-PUPS-JS 45, DSS 20, Preokret (LDP, SPO i Bogata Srbija), URS 16, SVM 47 www.neutralbay-p.schools.nsw.edu.au/library/infoeval.htm. 93 5, NOPO 1, Svi zajedno 1 i SDA 1. Pokrajinsku skupštinu svoje kandidate na predsedničkim izborima (SNS, DS, URS, čine 120 poslanika: DS 59, SNS 22, SPS-PUS-JS- SDPS 12, SVM, DSS, SPS, LDP). LSV 10, SVM 7, SRS 5, DSS 4, LDP 1. Osnovna metoda je bila kvantitativno-kvalitativna analiza 2. Cilj istraživanja sadržaja. Za analizu je defi nisan poseban kodni protokol koji za osnovu ima kodne protokole za elektronske i štampane Cilj ovog istraživanja je bio da se analizom sajtova medije date u prilogu tekstova poglavlja „Koga su mediji stranaka koje su se u ovom izbornom ciklusu nadmetale izabrali”, s tim što je za kodiranje sajtova u kodnom pro- za glasove birača utvrdi koliko informacije, ali i uređenje tokolu jasno izdvojen vizuelni sadržaj sajta (pet kategorija) i stranačkog veba, zadovoljava komunikativne potrebe inter- 48 tekstualni sadržaj sajta (10 kategorija od kojih je u ovom radu netskih korisnika . predstavljeno pet). 3. Korpus i metod istraživanja Za prezentaciju i diskusiju podataka korišćena je kom- Korpus: tokom aprila i do samog dana izbora (6. maja) parativna metoda. ciklično su praćeni sajtovi 11 relevantnih stranaka u Sr- biji http://www.ds.org.rs, http://istina.ldp.rs/Liberalno- 4. Rezultati demokratska-partija/, http://www.dss.rs/, http://www.svm. Imenovanje sajta org.rs/, http://lsv.org.rs/, http://sps.org.rs/, http://ujedin- jeniregionisrbije.rs/, http://dss.rs/, http://bdssandzaka.rs/, Kako je već u uvodnom delu napomenuto, oznaku .org http://www.sda.rs/, http://www.sdpsrbije.org.rs/ čije kan- nose organizacije civilnog društva. Kako su partije do no- didatske liste je potvrdila Republička izborna komisija te se vog zakona o neprofi tnom sektoru spadale pod NGO nije tako mogu smatrati učesnicima u izbornom ciklusu na sva tri neobično što je deo partijskih sajtova sa tom oznakom (DS, nivoa 2012. SVM, SŠS, SDP Srbije). Ostale imaju nakon skraćenice imena još samo oznaku države „rs“. Sedam od 11 stranaka, čiji su sajtovi praćeni, imale su i Odabirajući ovu mogućnost partije su poslale koris- 48 Istraživanje rađeno i u okviru interdisciplinarnog projekta 47020 Digitalne nicima implicitnu poruku da je reč o „subjektima“ političke medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene fi nansiranog od strane Mi- prakse koji se bave kreiranjima javnih politika i da im je cilj nistarstva za obrazovanje i nauku. Zahvaljujem se spoljnim saradnicima vršenje vlasti, odnosno participiranje u vlasti, što sigurno nije Agneš Asodi Čurčić, Marini Grnja, Jeleni Jovović i Tijani Femić koje su pomogle u kodiranju materijala i svojim kreativnim sugestijama pomogle misija udruženja građana. 94 da ovaj tekst dobije svoj fi nalni oblik. Vizuelni sadržaj sajta formata i visoke rezolucije (LDP, DS) kako bi se i medijima omogućilo da ih koriste. Sajtovi stranaka su uglavnom zadovoljili vizuelne standarde. Sajt SNS se izdvaja po tome što se na naslovnoj strani sa leve margine na plavoj pozadini nalazi fotografi ja Tomislava Najviše pažnje posvećuju fotoalbumima. Istraživanja su Nikolića, cela fi gura u pokretu, a sa desne, po istom mo delu, pokazala da korisnici najčešće upravo pregledaju fotoal- Aleksandra Vučića. Između dva lidera je na beloj podlozi bum, pa tek onda ostale sadržaje na sajtovima. Stoga se na crnim slovima ispisan tekst i postavljeni ostali multimedijalni stranačkim sajtovima odabir fotografi ja može tumačiti kao sadržaj sajta. Dakle vizuelno, dve dominantne ličnosti, dva implicitna poruka korisnicima. lidera ove stranke, „objedinjuju“ sve stranačke aktivnosti i Na fotografi jama je najčešće predsednik stranke nameću se kao kreatori ciljeva, misije, aktivnosti i svega što (Bošnjačka demokratska stranka, DSS, DS, SNS, Socijal- jeste SNS. Ova stranka je jedina u Srbiji koja ima dve ličnosti demokratska partija Rasima Ljajića). Ovu strategiju koriste ravnopravne po snazi, koje vode stranku i fotografi je na sajtu one partije koje imaju prepoznatljive predsednike/lidere, to na to jasno ukazuju. jest one koje poistovećuju partiju sa liderom – lidera sa parti- Neke stranke imaju moderniji pristup pa su sajtovi jom. multimedijalni što znači da partije ili proizvode videoklipove Zatim, stranke na svojim sajtovima objavljuju i fo- i stavljaju ih na sajt (DS, URS i SVM/ video klipovi sa tografi je kao ilustracije događaja o kojem se informiše Inter- Jutjuba nalze se na naslovnoj stranici sajta; DSS, Sandžačka netska javnost (Stranka demokratske akcije Sandžaka, SNS). demokratska stranka), ili postave link na Jutjub na kojem se Na ovaj način implicitno se ukazuje da je stranka prisutna u video sadržaj nalazi (SVM, LSV). svakodnevnom životu zajednice. U ovome je posebno ažuran Sajt DS se izdvaja od drugih i po novini na odeljku mul- bio URS koji je redovno objavljivao fotografi je sa svih pre- timedija. To je mogućnost direktnog prenosa. DS je „uživo“ dizbornih skupova. Sajt je obnavljan fotografi jama na svaka emitovao konferencije stranke preko svog sajta. Ova opcija dva-tri sata tokom kampanje. je pokrenuta prvi put početkom 2012, pre predizborne kam- Fotoalbum se i na sajtovima drugih stranaka veoma panje, kada je prenošen deo jedne od sednica glavnog od- često obnavlja (SVM, DS, URS) što ukazuje na to da stranka bora stranke. Time DS pokazuje da je moderna stranka koja želi svog lidera i najaktivnije članove da načini vidljivim i pre- mlađu generaciju targetira savremenim pristupima prezen- poznatljivim u zajednici. Tome u prilog govori i činjenica da tacije delatnosti partije. Ova stranka ima i ikonice za Fliker na sajtovima nekih stranaka preovlađuju fotografi je velikog i za RSS fi d koja se koristi za Gugl rider. DS na svom sajtu 95 jedina primenjuje standarde W3 Konzorcijuma (W3C) koje čija je zastava slična vojvođanskoj zastavi, zbog izraženo se odnose na pristupčnost svih sadržaja za osobe sa invali- autonomaškog programa te stranke. ditetom. Interaktivnost je najvažnija prednost Internetske predi- Na sajtu URS su kontinuirano objavljivani video klipovi zborne promocije u odnosu na promociju u klasičnim mediji- sa snimcima sa promotivnih predizbornih skupova, kao i in- ma. Ni jedan od praćenih i analiziranih sajtova nije omogućio tervju sa stranačkim kandidatom za predsednika Srbije. korisnicima/potencijalnim biračima potpunu, svakodnevnu, personalizovanu (čet sa liderom ili kandidatima, postavljanje Boje na partijskim sajtovima prate boje stranke. Sajt DS pitanja lideru/kandidatima i ažurirano odgovaranje na njih) je žuto-belo-plavo-ciklama, DSS plava (boja različka) i bela, interaktivnost. SDA Sandžak oker žuto, bela i zelena (iako su slova logo stranke zelena, plava i oker); LSV dominira bela što doprino- Izuzetak je SNS čiji sajt je u aprilu redizajniran si čitljivosti sajta uz primese boja stranke plave, žute i zelene; i omogućeno je korisnicima da Tomislavu Nikoliću, SVM bela i zelena; LDP belo, lila, crveno; SPS dominantno predsedničkom kandidatu i Aleksandru Vučiću, viđenom za crvena i bela; URS svetlo (golubije) plava i bela i SNS u bo- gradonačelnika Beograda korisnici mogu da postavljaju pi- jama srpske trobojke (crveno, belo, plavo). Dominiraju dve tanja. Podsetimo da je SNS imao sve elemente dobro vođene boje: bela (podsećamo da ona suštinski i nije boja jer u sebi kampanje, njihovi TV spotovi su takođe insistirali na dijalogu sadrži ceo spektar), što jeste najčitljivije za onlajn prezentaci- kandidata sa „pretpostavljenim“ biračem (na primer u jed- je sadržaja i plava u različitim nijansama. Dakle, hladne boje nom od spotova Tomislav Nikolić sedi na sofi i u direktnom (plava i zelena) su dominantne na srpskoj političkoj sceni. govoru se vrlo intimizirajuće obraća zamišljenom biraču, up. Tople (crvena, žuta) su retke, uz napomenu da nismo uvrstili analizu tv spotova). srpku trobojku, koja sadrži i crvenu boju, kao „boju sajta”. Interaktivnost na sajtovima praćenih političkih stranaka Logo, zastava i slična obeležja su najčešće deo sajta. Tako je je ili (a) posredna, upućivanje na društvene mreže Fejsbuk na sajtu BDSS postavljen logo stranke, a drugih stranačkih i i Tviter (DS, LDP, SPS, SVM, LSV), odnosno Jutjub (SPS, državnih obeležja nema; SNS ima logo stranke, SPS takođe, SVM, LSV) ili (b) postoji (LDP, SNS) u određenom, kontroli- ali za razliku od pomenutih DSS na sajtu drži državni grb i sanom obimu, zatim (c) postoji ali nije aktivna (Bošnjačka zastavu što na implicitnom nivou korisnicima šalje poruku da demokratska stranka Sandžalka), ili (d) uopšte ne postoji je reč o „državotvornoj“ stranci. Neke stranke imaju slična (Sajt demokratske stranke Sandžaka). obležja kao geografska područja što može uneti zabunu kod Povezivanje, upućivanje (linkovanje) ukazuje sa kim je 96 korisnika, ili poistovećenje regiona i partije, kao kod LSV-a stranka bliska, ko su prijatelji stranke, koji su sajtovi re- levantni za tu partiju. Neke, kao Bošnjačka demokratska ostvarivanju svojih programskih ciljeva, kao i da li je i koliko stranka Sandžaka, uopšte nemaju linkove pema drugim saj- okrenuta velikim silama i nacijama. tovima. Drugi imaju prema srodnim strankama, ličnostima, organizacijama i tome slično, kao na primer DSS, čiji je sajt Najčešća ponuda je srpski jezik, ćirilično i latinično pi- linkovan na sajtove Единаја Русија (Rusija), SDS (Srpska smo (LSV); ili srpski jezik i samo latinično pismo (LDP, URS) demokratska stranka – Republika Srpska), Fond Slobodan koje na implicitnom nivou ukazuje na globalističko opre- deljenje stranke. Zatim DSS kao jedna nacionalno orijenti- Jovanović, Ekonomski savet DSS-a, Gradski odbor Beograd sana stranka, potpuno predvidljivo, ima sajt dominantno na DSS-a, Omladina DSS-a, Gradski odbor Novi Sad DSS-a, iz ćirilici, ali postoji i mogućnost čitanja sadržaja i na latinici. čega se vidi se da se stranka linkuje uglavnom sa sopstvenim ograncima, odnosno da je zatvorena u samu sebe. Nasuprot tome neke stranke su odlučile da se interna- cionalizuju uključivši i jedan od svetskih jezika kao ponuđeni Sajt Socijaldemokratske partije Srbije ima linkove koji jezik sajta. Tako je DS (sajt je inače na ćirilici, sa mogućom vode ka internet stanici predizborne koalicije „Izbor za bolji opcijom latinice) uključio mogućnost čitanja sadržaja na en- život“ (http://www.izborzaboljizivot.rs/ ). Osim ovog, na gleskom, a SPS je dostupan na srpskom, ruskom i engleskom sajtu postoje i linkovi prema: PES-u (Party of European So- jeziku, na ćirilici i latinici. Ruski jezik je veoma važna infor- cialists), Vladi Srbije, Skupštini Srbije, Socijalističkoj interna- macija jer se zna da je ova stranka u tradicionalnom pri- cionali i Ujedinjenim nacijama i ličnom sajtu Rasima Ljajića. jateljstvu sa Rusijom, i da značajni članovi stranke žive u toj Takođe postoje i linkovi prema Fejsbuk i Tviter stranici zemlji. No kako bi pokazala da je moderna stranka okrenuta stranke kao i prema Jutjub kanalu stranke (i poseban seg- evropskim integracijama, na kojima gradi svoj novi imidž od ment Video gde se nalaze linkovi prema video materijalima kada je postala 2008. koalicioni partner u vladi DS, sajt je postavljenim na Jutjubu). dostupan i na engleskom. Mnoge stranke imaju direktan link samo prema Stranke nacionalnih zajednica sadržaje na svojim saj- društvenim mrežama. tovima objavljuju na maternjem jeziku i pismu i većinskom jeziku, ali uglavnom latiničnom pismu (npr. SVM). Na saj- Tekstualni sadržaj sajta tu Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka svi tekstovi su pisani latinicom, ijekavicom. Reč je o partiji koja je izrazito Jezik/jezici i pismo/pisma sajta su elementi koji daju važnu okrenuta Bosni i Hercegovini. Podsetimo na primer na reak- informaciju o temeljnom opredeljenju stranke. Pre svega o ciju lidera ove stvarnke u januaru 2012. kada je u saopštenju tome koliko je zatvorena u svoje geografsko područje, naciju za javnost osudio obeležavanje dvadesetogodišnjice po nje- i veru, zatim sa kim želi da sarađuje i na koga da se oslanja u govim rečima „takozvane Republike Srpske“. 97 „Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka oštro pro- kampanje i bili su potpisani kao „sektor za odnose testvuje zbog prisustva cjelokupnog državnog i crkvenog vrha sa javnošću“. Republike Srbije u Banjaluci i veličanja jednog paradržavnog entiteta, tzv. „republike srpske“, nastale na politici etničkog b. SPS u većini slučajeva (73,08% ) ne spominje ko je čišćenja, najstrašnijih ratnih zločina i zločina genocida nad autor teksta, tek daljim upoređivanjem teksta na In- bošnjačkim narodom u Republici Bosni i Hercegovini od ternetu se može naći medij koji je tekst originalno strane srpske vojske komandovane i naoružavane iz Beogra- objavio. da. Sa tog dijela Bosne protjerano je ili pobijeno cjelokup- c. Na DSS sajtu u nekim slučajevima je potpisana no bošnjačko stanovništvo, a njihova imovina uništena ili stranka i istovremeno je naglašeno da je tekst opljačkana i na najvarvarskiji način su uništeni svi objekti preuzet iz nekog drugog medija. Može se sma- bošnjačkog kulturnog-historijskog i urbanog nasljeđa, koji je trati da je u medijima objavljen tekst pripremljen 49 taj narod stvarao stoljećima“ . u stranci. Što nije neuobičajena praksa iako se to Autorsvo/izvor sadržaja ne može smatrati dobrim uređivačkim modelom. Na sajtu SVM-a, objavljeni su isključivo tekstovi Na sajtovima stranaka izvori informacija su trojaki: a) preuzeti od drugih medija, i to od dnevnog lista autorstvo stranke; b) bez navedenog autorstva; c) sadržaj Mađar So i u samo jednom slučaju, od mađarskog preuzet iz klasičnih medija; d) agencija kao izvor; e) mešovito, internet portala VajdasagMa.info. nedoslednost u navođenju izvora. d. DS je 92% svojih sadržaja preuzeo od agencija, a. Autorstvo stranke je izrazito na sajtu LSV koja ima najčešće od državne agencije TANJUG. Ova stranka svoj Biro za informisanje, koji je potpisan ispod na svom sajtu nema nepotpisanih sadržaja. Na sajtu svakog teksta koji je LSV objavio u monitorova- SNS 6. maja, na dan izbora, pojavljuju se tekstovi za nom periodu, skraćenicom BILSV. Na sajtu SNS u čiji izvor piše da su preuzeti od Bete i TANJUG-a. 100% slučajeva autori tekstova su osobe zadužene Ovi tekstovi su bili o izbornim rezultatima. Kako za odnose sa javnosću iz Srpske napredne stranke se agencije smatraju najneutralnijim izvorom, tako i potpisani su kao „stranka“. Na sajtu URS autori je implicitna poruka korisnicima da je sve što se na tekstova su u 95% slučajeva bili ljudi iz stranke sajtu nalazi istinito i bez partijskog spinovanja. zaduženi za odnose sa javnošću u toku predizborne e. Mešovito, nedoslednost u navođenju izvora. Na 49 http://www.sandzakinfo.net/info/politika/4247-bds-sandaka-osuuje- sajtu DSS, kako je već navedeno, tekstovi su ili ne- 98 velianje-genocida-u-bosni potpisani, ili se kao autor navodi stranka. U nekim socijalnog statusa, pozicije u zajednici i kontekst internetskog slučajenima je potpisana stranka i istovremeno je iskustva. naglašeno da je tekst preuzet iz nekog drugog medija. Na sajtu Stranke demokratske akcije Sandžaka Pokazalo se da iskusniji „surferi“ po Internetu i te objavljuju se sadržaji čiji su autori osobe iz stranke kako obraćaju pažnju na autorstvo objavljenih tekstova, jer i oni su potpisani, kao i sadržaji koji se o stranci je to jedan od činilaca kredibiliteta informacija koje se na objavljuju u medijima. U tom slučaju je naveden određenom sajtu mogu naći. Autorstvo će ih motivisati da se medij kao izvor i skeniran je tekst u pdf formatu i na stranici zadrže duže ukoliko procene da je verodostojno. stavljen na sajt. Oni koji se zadržavaju na stranicama tek nekoliko sekundi o tome ne vode računa. Takva „publika“ i nije preferentna Autorstvo sadržaja ukazuje na to koliko se stranka os- za političke stranke čiji je cilj da se korisnici podrobnije lanja na sopstveni kadar u kreiranju sajta, odnosno koliko informišu, eventualno postanu „prijatelji“ i „lajkuju“ stranku je press biro stranke ozbiljno postavljen. Uobičajeno je da kasnije na Fejsbuku. uredništvo sajta odabira sadržaje iz medija u kojima je o Nivo kampanje stranci pisano na pozitivan način jer je to dodatno prikriveno reklamiranje delovanja posvećenog članstva i lidera. Izbori 2012. odvijali su se na tri nivoa (lokalni, pokrajin- Mnogo je učinkovitije kada je korisnicima sajta dostu- ski i republički) uz izbore za predsednika Republike. pan pres kliping jer će te sadržaje internetski auditorijum Opšti zaključak monitoringa predizbornih kampanja50 prihvatiti kao neutralne, van uticaja partije, a time su oni i je da su se mediji fokusirali na parlamentarne i predsedničke delotvorniji. izbore. Pokrajinski i lokalni izbori su ostali u senci. Kada je stranka potpisana pod tekst, auditorijum te Pošto je ova kampanja suštinski bila liderska, a lideri sadržaje smatra, sa jedne strane da su propagandni, odnosno vodećih stranaka su bili ujedno i predsednički kandidati, da je reč o spinovanju inormacija za široki korisnički internetski auditorijum; ili, sa druge strane, da je stranka sposobna 50 Tri najveća monitoringa ove kampanje radili su Biro za društvena istraživa- samostalno da „pokriva“ sve događaje relevantne za partiju nja, Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Novosadska novinarska i lidera, što opet znači da ima jaku infrastrukturu. Kako će škola, Novi Sad. Rezultati su predstavljeni 19. 05. 2012. na skupu „Izbor- korisnik sajta dekodirati informaciju o autorstvu sadržaja na noć“ Medija centar u Beogradu; 22. 05. 2012. na okruglom stolu uslo vljeno je različitim kontekstima. Najznačajni su: kontekst „Koga su mediji izabrali“ u Nezavisnom udruženju novinara Vojvodine ličnih preferencija svakog pojedinca, kontekst obrazovanja, u Novom Sadu i 24. 05. 2012. na konferenciji „Monitoring izbornog procesa 2012. “ u Beogradu. 99 teško je bilo razlučiti kada je lider u funkciji parlamentarnih Inače ova stranka se promovisala i na nepartijskim izbora, a kada u funkciji predsedničke kampanje. sajtovima kao što je na primer portal Aladin koji informiše detaljno o televizijskom programu u Srbiji. Na Aladinu su Partijski sajtovi su se ponašali na sličan način. se lideri ove stranke (Nikolić i Vučić) promovisali i u vreme SNS je veliku pažnju posvetila virtuelnoj zajednici na predizborne ćutnje. Internetu. U toku predizborne kampanje 2012. godine, veb Na sajtu DS u fokusu su bili republički (42%) i sajt Srpske napredne stranke unapredjen je i poboljšan tako predsednički (30%) izbori. Zanemareni su lokalni (15% da informacije budu lako dostupne svim građanima, onima sadržaja), a pokrajinski još više (13% sadržaja) (Grafi kon koji se vešto služe Internetom, ali i onima koji se na Internetu 2.). Rezultati izbora su pokazali da sajt DS nije imao dobru slabije snalaze. Na naslovnoj strani sajta nalazi se osnovni strategiju, jer je upravo na izborima za Skupštinu Vojvodine meni gde su informacije i tekstovi grupisani po datumima. osvojio najviše mandata ukupno 59 od 120 (16 od 60 po Pored aktuelnih tekstova koji su ažurirani svakodnevno nalazi proporcionalnom izbornom sistemu i 43 poslanika od 60 se i arhiva starijihih tekstova i izjava. U 80% slučajeva na sajtu po većinskom izbornom sistemu) i lako formirao Vladu je vođena kampanja na republičkom nivou, u 15% slučajeva Vojvodine. na predesničkom nivou i u 5% slučajeva na lokalnom nivou (Grafi kon 1. ).

Graﬁ kon 2: Sajt DS zastupljenost vrsta predizbornih kampanja

Grafi kon 1: Sajt SNS zastupljenost vrsta predizbornih kampanja 100 SPS se fokusirao na republičke izbore 47%, a duplo Teme manje pažnje na sajtu ove partije je posvećeno predsedničkim (24%), a nešto malo više od toga lokalnim izborima (29% Predizborna kampanja 2012. za sve nivoe vlasti, kao i sadržaja) (Grafi kon 3.). za mesto predsednika države u središtu je imala ekonomiju sa fokusom na poljoprivredu i sa tim u najneposrednijoj vezi rešavanje problema nezaposlenosti. Ovo nije bila kampanja, poput prethodnih, u kojima su se rešavala pitanja statusa države kao takve (granice), odnosa prema svetu (EU, SAD, Rusija, NATO) i drugih tema na koje je bivao ponuđen isključiv izbor po modelu „ili ste za ovo…ili ste za ono…“. Srednje rešenje nije bilo moguće. Polarizacija je bila potpuna. U najkraćem tema tih kampanja je bila „mi i drugi“. Taj odnos nije najdirektnije, iako u suštini jeste, pogađao svakog pojedinačnog građanina i birača. Isto- vremeno građani ipak nisu mogli baš jasno da procene da li Grafi kon 3: Sajt SPS zastupljenost vrsta predizbornih kampanja su obećanja ispunjena ili ne. Na primer da li je odnos sa EU zaista takav kavim se u medijima predstavlja i da li je to plod Na sajtu URS su u najvećoj meri praćeni izbori na dobre politike vladajuće koalicije, ili dobre volje EU. republičkom nivou (60%), zatim izbori na lokalnom nivou u 30% slučajeva i predsednički u samo 10% tekstova. Tema ove kampanje, sudeći prema porukama koje su stranke slale biračima u političkim TV spotovima plaćenog Nasuprot svim navedenim, sajt Bošnjačke demokratske predizbornog oglašavanja51, je bila veoma teška za stranke stranke Sandžaka postavljen je pre kampanje (9. marta 2012) jer je doticala svakog birača. U najkraćem se može defi ni- i skromna ponuda sadržaja se tokom kampanje uopšte nije sati kao „mi o nama samima“. Znači sve stranke su se bavile menjala. To je primer potpunog ignorisanja Interenta kao istom temom, nudile su slična rešenja i morale su znati da sajberprostor vremena u kojem se formira virtuelna zajednica će ovoga puta birači veoma brzo osetiti koliko su ponuđena podrške partijskim ciljevima u „pohodu“ na mesta u vlasti rešenja ispunjena i koliko se to odnosi na svakog pojedinca na različitim nivoima. Ova partija, podsetimo, i nije ostavrila svoje predizborne ciljeve. 51 Videti tekst „ Da li su partije i njihovi lideri nešto naučili u protekle četiri godine? - uporedna analiza tv spotova predizborne kampanje 2007/8- 2012“ 101 i njegov lični status u zajednici. Ima posla ili nema posla, i ništa drugo. Jedino je DSS napravio iskorak iz postojane ponude, vraćajući se na dihotomiju iz 2007/08 Kosovo ili EU, NATO ili nezavisnost i ponudio umesto „ili...ili“ opciju „i…i“. Re- zultat na izborima je pokazao da je reč o pogršnoj dilemi u odnosu na ciljnu grupu ove stranke, u pogrešno vreme, sa pogrešnom idejom za rešenje. Kako su partijski sajtovi prepoznali društveno politički kontekst izbora u proleće 2012? Šta je za njih bila tema? Grafi kon 4: Dominantne teme na sajtu SNS u vreme predizborne Za ovu priliku izdvajamo sajtove samo onih stranaka kampanje koje su na izborima 2012. bile praktično nosioci kampanje. Osim navedenih glavnih, opštih, tema za sve građane SNS kao stranka koja je na ovim izborima dosegla cilj birače, sajt je imao i jednu personalnu. Reč je o najavi (mesto predsednika države i određeni broj mesta u Vladi, tužbe koju će podići SNS protiv Aleksandre Jerkov (LSV) i najveći broj poslanika u Skupštini) je imala svega nekoliko pojedinih medija zbog iznošenja neistine, kako se tvrdi, u vezi ključnih tema i njima se bavila dosledno, bilo da je u pitanju „visiokog školovanja“ (autentičnosti diplome) lidera stranke bila afi rmativna ili negativna kampanja, kako u tv spotovi- i predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića. Ova tema je ma, tako i na sajtu. Poruka je bila jasna i jednoznačna. Na veoma kratko bila u fokusu javnosti Srbije u predizbornom sajtu su se većinski nalazili tekstovi o investicijama (60%), periodu i veoma brzo je nestala kako iz medija, tako i sa sajtova. gotovo duplo manje o društveno-političkoj situaciji u zemlji Nakon nekoliko meseci javnost nije dobila objašnjenje da li (35 %), i sasvim malo o zdravstvu (3%) i ljudskim pravima je zaista diploma, sada već, predsednika Republike Tomislava (2%) (grafi kon 4.). Lideri SNS su shvatili da su ljudska prava Nikolića pod znakom pitanja. „akademsko pitanje“, a da običnom građaninu treba nada da će vrlo brzo dobiti posao iako nema nikakvu „vezu“. Podsetimo samo da su negde u istom periodu u Mađarskoj i Nemačkoj otvorene afere o prepisanim doktoratima. Javnost je veoma brzo dobila rezultat - ostavka 102 najviših državnih funkcionera upletenih u aferu. Tema „obrazovanje“ nije bila u središtu sajta niti delimično posledica i politike te stranke. Nije se bavila kampanje SNS, niti drugih učesnika u ovom izbornom ni važnim pitanjima kao što je korupcija (5%), čak ni kao ciklusu. Očito da je ona nisko pozicionirana uopšte u Srbiji odgovor na napade drugih uičesnika u kampanji koji su ovu 2012. U tom kontekstu posmatrano, moć političkih partija stranku optuživali za nedoslednost u borbi protiv korupcije da postavljaju društvenu agendu tema od javnog interesa je i nezavidno mesto Srbije na listi veoma korumpiranih takva da, bez obzira na značaj i opštedruštvene vrednosti, zemalja u svetu. Isto toliko tekstova bilo je posvećeno i mogu da zanemare i jedno izrazito moralno pitanje. zdravstvu (5%), a prblemi u ovoj sferi su izuzetni i dotiču svakog pojedinačnog građanina Srbije. Partija nije iskoristila DS kao direktno oponentna stranka SNS koja je pomake koje su u ovoj sferi učinjeni, osim što je u Novom ujedno i najveći gubitnik kampanje 2012. (izgubila mesto Sadu u vreme kampanje otvoreno novo krilo dečije bolnice. predsednika države, nije uspela da formira koaliciju za Može se smatrati da su podaci o stanju u zdravstvu toliko Vladu, ima sa koalicionim partnerima 68 poslaničkih mesta, zabrinjavajući da DS nije hteo da pokreće pitanje na koje a SNS 73) odabrala je identične teme. Prva po važnosti svaki građanin zna da da odgovor, a taj odgovor ne bi išao u tema o kojoj se najviše govorilo jesu investicije u zemlji, prilog stranci. kao i na sajtu SNS. Ovakvi izveštaji na sajtu DS čine 39% ukupnog monitorovanog sadržaja (Grafi kon 5.). Akcenat Na sajtu DS bilo je veoma malo tekstova o EU se stavljao na investicije koje su do sada uložene u Srbiju, integracijama (7%) uprkos velikom uspehu obelodanjenom i po tome se razlikuje od pristupa temi SNS, ali i na one tek nekoliko sedmica pre raspisivanja izbora. Tačnije, Srbija koje se obećavaju ukoliko DS ponovo uđe u vladu u čemu je 2. marta 2012. zvanično dobila status kandidata za članstvo su identični sa SNS. Druga po redu tema o kojoj se govorilo u EU. Odluku je u noći između 1. i 2. marta saopštio pred- jesu nova radna mesta i o njoj se pisalo u 22% od ukupnog sednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Neizvesnosti monitorovanog sadržaja, o čemu je i SNS svoje internetske je i ovoga puta bilo do samog kraja, iako u nešto manjoj meri korisnike informisao, ali kroz temu investicije. Tema rada i nego u prethodnim koracima. Rumunija je tražila garancije za socijalne politike na sajtu DS se obrađivala samo u okviru status vlaške manjine i taj problem rešen je ekspresnim potpi- otvaranja novih radnih mesta, ali ne i dosadašnje situacije o sivanjem protokola o tom pitanju. Status kandidata ne pruža broju nezaposlenih, neprijavljenih i radnika koji su ostajali nikakve rokove za dalje korake u pridruživanju, što naj bolje bez posla usled privatizacije državnih preduzeća. U okviru teme koja se odnosila na društveno-političku situaciju u ilustruju primeri zemalja koje su već prošle ovu stepenicu - zemlji bilo je podjednako mnogo kampanje i antikampanje. Makedonije, Crne Gore i Hrvatske. To je možda i glavni razlog što se ova tema nije, novinarskim žargonom rečeno, više DS kao partija na vlasti nije se dovoljno bavila društveno- eksploatisala na sajtu DS iako je to bio najvidljiviji rezultat političkom situacijom (15%) jer je jasno da je ta „situacija“ vladavine koalcije DS u prethodnom mandatu. 103 Dakle u slučaju sajta SPS mnogo je signifi kantnije čime se nije bavio, nego teme koje je obrađivao. Uprkos ovim nalazima SPS je po mnogim analitičarima ostvario izvanre- dan uspeh na izborima 2012. sa 45 osvojenih mandata. Od potpuno devastirane partije 2000. sa izrazito lošim imidžom, u samo dva izborna ciklusa, dosegla je tek za trećinu mesta manje u parlamentu od DS, do ovih izbora najomiljenije, vodeće partije u Srbiji.

Grafi kon 5: Dominantne teme na sajtu DS u vreme predizborne kampanje SPS - stranka koja je na osnovu svojih rezultata ostvarenih na izborima odlučila kako će izgledati nova Vlada i nametnula svog predsednika za mandatara, u kampanji na sajtu se bavila prevalentno društveno-političkom situacijom u zemlji (50,01% tekstova), tako kao da nije bila deo vla- dine koalicije i vodila jedno od vrlo važnih ministarstava od 2008. do 2012. (Grafi kon 6.). Druga po značaju tema na sajtu Grafi kon 6: Dominantne teme na sajtu SPS u vreme predizborne ove stranke je bila regionalizacija i decentralizacija (26,93%), kampanje tema u suštini vezana za imidž jedne sasvim druge partije „Ujedinjeni regioni Srbije“. Istovremeno teme koje bi trebalo 5. Zaključak da brinu koaliciju oko SPS (PUPS i JS) kao što su nova radna Političke parije u Srbiji su razumele značaj Interneta mesta (3,84%) ili penzije (0%) ili zdravstvo (0%) uopšte im kao novog prostorvremna za promovisanje svojih političkih nisu bile u fokusu. SPS kao partija socijalističke provinijen- ideja, stavova i lidera. Svi posmatrani sajtovi su profesio nalno cije nije se bavila ni ljudskim pravima (0%), što bi trebalo da kreirani i pružali su relevantne informacije u toku predi- joj bude jedan od značajnih zadataka. zborne kampanje, osim sajta Bošnjačke demokratske stranke 104 Sandžaka. Političke partije u Srbiji nisu se pokazale spremnima i kreativni, laki za pristup i korišćenje, odnosno pretragu. da odgovore na izazove kako negativne (da sajt bude or- Stranke su se trudile da postavljeni tekstovi budu informativ- ganizovano „napadnut“ pitanjima i stavovima političkih ni, a ne persuazivni, tačnije da ne budu vidljivo propagandni, neistomišljenika), tako i pozitivne, da omoguće direktan već su koristili strategiju prikrivenog oglašavanja, što je kod onlajn dijalog sa kadidatima i kandidatkinjama (osim sajta auditorijuma uvek učinkovitije. SNS na kojem je postojala mogućnost da se korisnici obrate Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću sa pitanjima) i tako Neka naredna istraživanja bi valjalo da u središte pažnje omoguće potencijalnim biračima da se kroz polemiku odluče stave korelaciju izbornih rezultata sa sadržajima sajtova za koga da glasaju. stranaka kako bi se utvrdio učinak Internetske predizborne kampanje u Srbiji. Podsetimo da je naša zemlja među pr- Nepredvidljivost korišćenja sajta političkih stranaka vima u Evropi po broju Fejsbuk profi la, a sve stranke su jeste ograničavajuća okolnost, ali istovremeno Internet sa biračima komunicirale upravo preko Fejsbuka, Tvitera i pruža više mogućnosti za vođenje predizbornih kampanja od Jutjuba. klasičnih medija koji su regulisani različitim pravilima kada je političko prezentovanje i reklamiranje u pitanju. Podsetimo da je RRA propisala jasna uputstva za elektronske medije o Literatura tome kako da prate kampanju 2012. i kontrola njihovog rada je bila veoma stroga. 1. Bell, David (2001). An introduction to cyberc ultures. Lon- don and New York: Routledge. Fotogalerija i multimedija su važan činilac na sajtovima vodećih partija, posebno onih koje su veliku pažnju posvetile 2. Carpentijer, Nico (2007). Rescuing Participation. Visual mladima. Podsetima da su u Srbiji preovlađujući korisnici In- essey. The Visual Sociology Study group. Retrieved terneta upravo mladi, a ujedno su oni i bili ciljna grupa kojoj March 5, 2009, from http://hompeages.vub.ac.be/ su preovlađujuće teme kampanje (investicije i zapošljavanje) ncarpent/ar_pub.html bile namenjene. 3. Creeber Glen and Royston Martin ed. (2009). Digital Sajtovi su sledili logiku medija koji su u fokus stavili cultures, Anderstanding New Media. New York: Open republičke i predsedničke izbore, a ostavili po strani pokra- University Press. jinske i lokalne. 4. Kluver, Randolf, Nicholas W. Jankowski, Kirsten A. Foot and Steven M Schneider ed. (2007). The Internet I na kraju valja ukazati na to da su svi sajtovi moderni 105 and National Elections, a comparative study of web cam- 11. Valić Nedeljković, Dubravka (2010). Izveštaj za paigning. London and New York: Routledge. Srbiju. U Interupcija korupcije: Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija i Srbija nacionalni izveštaji i 5. Nguyen, Dan Thu i Jon Alexander (2001). Dolazak monitoring političkih magazina; ur. Dubravka Valić kiberprostorvremena i kraj političkog poretka. U Nedeljković. Edicija Medijska sfera, knjiga 5. Novi Kulture interneta, uredio Rob Shields. Zagreb: Naklada Sad: NNŠ, str. 10-34. Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Str. 147-184. 12. Valić Nedeljković, Dubravka (2011). Digitalizacija u Srbiji počinje od Vojvodine. Medijski dijalozi, 6.Prensky, Marc (2005). Digitalni urođenici, digitalni Podgorica, Vol. IV, N 9, str. 9-20. pridošlice. Edupoint časopis: časopis o primjeni in- 13. Vesnić Alujević, Lucia ( 2011). Političko komu- formacijskih tehnologija u obrazovanju. Godina V. niciranje i sajtovi društvenih mreža. Godišnjak Pregledano 27.01.2012. http://edupoint.carnet.hr/ fakulteta za kulturu i medije. God. III: str 81-100. casopis/40/clanci/3 7. Shields, Rob (uredio), (2001). Kulture interneta. Za- greb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. 8. Tapavički Duronjić, Tatjana (2008). Kompjuterska kultura i novi mediji. Banja Luka: Filozofski fakultet. 9. Valić Nedeljković, Dubravka (2002). Praktikum novinarstva, drugo dopunjeno izdanje, Beograd: Privredni pregled. 10. Valić Nedeljković, Dubravka (2010). Internetski radio i radio na internetu: globalizacija lokalnog medija. Medijski dijalozi, Podgorica: MEDIA DIA- LOGUES journal for researching of media and society; ur. Mimo drašković. Godina III, broj 6. str 81-97. 106 prof. dr Dubravka Valić Nedeljković

PREPORUKE ZA BOLJU PRAKSU Dubravka Valić Nedeljković 659.3:342.849.2(083.132) Preporuke za bolju praksu u izveštavanju o predizbornoj kampanji

Sažetak: Polazište za ove preporuke je da mediji imaju pravo na nezavisnost uređivačke politike, ali i obavezu da na nepristrasan, kritički, tolerantan i nediskriminatoran način izveštavaju o izbornom procesu kao jednom od naznačajnijih pokazatelja koliko je društvo demokratično. U tekstu se deﬁ nišu 24 pravila koja bi valjalo medijima da pomognu u pripremi i realizaciji praćanje izbornog ciklusa, jer je ovaj, veoma komplikovani zadatak, najbolji test kvaliteta uređivačke politike, posebno onih medija čiji su osnivači građani, koje ﬁ nansiraju građani, pa tako imaju pravo i da ih kontrolišu - javnih servisa. Ključne reči: mediji, uputstva za bolju praksu, izborni ciklus

108 Dubravka Valić Nedeljković 659.3:342.849.2(083.132) Recommendations for a better practice in the coverage of an election campaign

Abstract: The starting point for these recommendation is that the media have a right to independence of editorial policy, but also a commitment to an impartial, critical, tolerant and non-discriminatory manner of reporting on the electoral process which is one of the most signifi cant indicators of how democratic a society actually is. This paper defi nes 24 rules that are intended to serve as assistance to media in the preparation and implementa- tion of reporting on the elections, because this is a very complicated task, the best test of editorial policy quality, which is especially important in case of media that is founded by the citizens, fi nanced by citizens, and thus they have a right to control this media - the public service. Keywords: media, guidelines for better practice, the electoral cycle

109 Izbori su najbolji test kvaliteta uređivačke politike, predsedničke izbore mediji moraju planirati balan- posebno onih medija čiji su osnivači građani, koje fi nansira- sirano izveštavanje u odnosu na zonu pokrivanja i ju građani, pa tako imaju pravo i da ih kontrolišu - javnih distribucije medija. To znači da nacionalni mediji servisa. prevalentno prate predsedničku i republičku kampanja, donekle i pokrajinsku. Pokrajinski mediji se O čemu bi novinari i urednici trebalo posebno da vode fokusiraju na pokrajinske i delimično predsedničke računa u vreme predizborne kampanje. izbore, regionalni mediji prate lokalne i pokrajin- - Mediji imaju pravo na: nezavisnost uređivačke ske izbore, a lokalni prate samo ono što je bitno politike, ali i obavezu da na nepristrasan, kritički, za njihovu užu zajednicu. Ako svi prate samo tolerantan i nediskriminatoran način izveštavaju o predsedničke kandidate tada će građani ostati izbornom procesu. uskraćeni za veoma značajne informacije. - Mediji bi valjalo da pre početka kampanje sačine - Kampanja u elektronskim medijima se deli na (a) plan praćenja i izdvoje novinare koji će se pre- besplatno medijsko predstavljanje partija i kandi- vashodno baviti izbornim ciklusom. Ekipu za data i na (b) plaćeno, ukoliko je to predviđeno u praćenje izbornog ciklusa u komercijalnim medi- Uputstvima koje pre početka kampanje objavljue jima koji imaju nacionalnu pokrivenost, i u javnim RRA. Stoga elektronski mediji moraju redizajnirati servisima, treba da čine novinari izveštači i novinari programsku šemu pre početka kampanje, ali tako istraživači. Jedan od učinkovitih modela za medije da bitno ne naruše programsku strukturu u vreme skromnijeg kadrovskog potencijala je da za vreme predizborne kampanje. izbornog ciklusa sarađuju pa i da se umreže. - Za plaćeno oglašavanje pravila su veoma stroga. - Ciklus podrazumeva predizbornu kampanju, sam Osnovno je da: dan izbora, postizborno vreme do formiranja • Predizborni plaćeni termin mora biti odvojen Skupštine i Vlade, i na kraju analiza fi nansijskog od ostatka programa zvukom i slikom izveštaja partija/kandidata koje predaju Agenciji za borbu protiv korupcije o načinu na koji su stekli i • Predizborni plaćeni termin emituje se bez trošili sredstva za kampanju. prekida i ne sme biti duži od 30 minuta, s tim što se dnevno može emitovati najviše do 90 - Ukoliko se, kao u Srbiji 2012, u isto vreme vode minuta. 110 kampanje za lokalne, pokrajinske, republičke i • Pod jednakim uslovima svim izbornim listama i donesu odluku. To znači da je osnovni zadatak i kandidatima se mora obezbedi prostor u tra- medija da se više usredsrede na analitičke žanrove, janju do najviše pet minuta jednokratno tokom a faktografski (vest i izveštaj) žanrovi da zauzimaju dana po izbornoj listi, odnosno predsedničkom najmanje prostora u štampi, odnosno vremena u kandidatu elektronskim medijima. - Za besplatno promovisanje partija i kandida- - Novi formati su pravi izazov za novinare. Poka- ta takođe postoje pravila, ali unutar njih mediji zalo se da su mediji olako shvatili period kampanje bi trebalo da se ponašaju kreativno i da neguju i uglavnom se zadržali na tradicionalnim forma- medijsku inicijativu, a ne samo da prate aktuelne tima, pre svih radio i televizija. Medijski auditori- događaje. jum zahteva mnogo složeniji i raznovrsniji pristup od samog praćenja događaja koje, naravno, ne - Prateći kampanju medij bi trebalo da zadovolji i in- sme izostati. Kampanja zahteva više kreativnosti u formativne i obrazovne potrebe auditorijuma. To pristupu sadržaju. znači da medijska ponuda mora da se odnosi (a) na izveštavanje o aktivnosti kandidata i partija, i na (b) - Od novinara se traži da analitički pristupe kako sam proces izbornog ciklusa, izborno zakonodavst- partijama tako i kandidatima i da ne zanemare rod- vo, prava i obaveze građana, uputstva o tome kako nu perspektivu pošto je i zakon prepoznao da bi građani da ostvare svoje glasačko pravo, ponašanje svaka četvrta osoba na listi a i u parlamentu trebalo u vreme predizborne ćutnje kao i na dan izbora. da bude žena. Valjalo bi i da uporede prakse u svetu sa našom - praksom i ponudi biračima uvid u sve dosadašnje Mediji prateći kampanju treba da budu u službi različite modele izbora i ukaže na to koji se model građana, a ne partija. To znači da je istraživačko pokazao kao najprihvatljiviji. novinarstvo jedna od formi za praćenje kampanja. Aktivnost partija i kandidata između dva izborna - Najsloženiji posao medija je kako formatirati ciklusa su važan element u praćenju kampanje. praćenje kampanje. Rezultati monitoringa su uka- Upoređivanje obećanja iz prethodne kampanje i zali na to da suštinski, iako su mediji posvetili mno- delovanja tokom perioda između izbora zahteva go prostora i vremena praćenju kampanje, medijska analitički pristup u pripremi materijala u koji je prezentacija nije bila niti dovoljno informativna, niti uključen čitav tim, pre svega u javnim servisima. je osnažila na pravi način birače da izađu na izbore 111 - Jednak odnos prema svim učesnicima u kampanji Panel diskusija, Portret. U nekim zemljama su čak podrazumeva pošten i uravnotežen pristup i tradi- zakonom defi nisana pravila o ovim formatima. cionalnim i novim strankama. - Debata je uobičajeno sučeljavanje dva predsednička - Načelo jednakosti podrazumeva: kandidata. Nije dobra praksa preregulisati tok debate. Novinar gubi funkciju i pretvara se u merača • Zastupljenost u centralnim informativnim vremena. Debata treba da bude izazovna i da se emisijama. bavi suštinskim i provokativnim pitanjima, a ne • Zastupljenost u specijalnim programima. protokolarnim davanjem reči i iznošenjem predizbornog programa. • Uravnoteženost izveštavanja u odnosu na pol. - Intervju može biti pojedinačan i grupni. Pojedinačni • Dokumentarni snimci i fotografi je moraju su u našoj medijskoj tradiciji imali više učinka. odraziti suštinu skupa. Grupni su se pretvarali u haotičnu raspravu su- • Posebno obratiti pažnju na broj učesnika, parnika, a ne argumentovano sučeljavanje mišljenja ne predimenzionirati odnosno smanjiti broj i projekata. Novinar mora da raspolaže ozbiljnom prisutnih. arhivom podataka za predizborni intervju. U elektronskim medijima je dobra praksa pripremiti do- • Događaj diktira mesto i način izveštavanja, a ne kumentarni materijal o istupima političara koji su odnos prema stranci. u intervjuu između dva izborna ciklusa. Dokumen- tarni materijal koristiti kao podatak i argument. • Mora se meriti vreme koje je dato svakom učesniku, ne sme biti izuzetno velikih razlika, - Žanr Portret je izuzetno učinkovit u predizbornoj pre svega u posebnim emisijama informa- kampanji za predsednika države, kao i u neposred- tivnog programa (intervjui, debate, panel di- no postizborno vreme za, na primer, mandatara skusije). Vlade. Podrazumeva se istraživačko novinarstvo, a u elektronskim medijima i ozbiljno prikupljanje - Posebni informativni programi osvežavaju dokumentarne audiovizuelne građe. Elementi: izveštavanje o predizbornoj kampanji i omogućuju živopisno oslikani detalji, zanimljivi autentični cita- 112 analitički i fokusirani pristup: Debata, Intervju, ti, pažljivo odabran dokumentarnin arhivski materijal, mnogo sagovornika i svedočanstava, sliko- skih domaćinstava i tome sliučno). Podsetiti da li to viti primeri, anegdote, kreativan pristup u realizaciji rade i u vreme između dva izborna ciklusa. prikupljenog materijala. - Svaki diskriminatorni diskurs kako u odnosu na - Izveštaji agencija koje ispituju javno mnjenje mogu formu tako i u odnosu na sadržaj nedopustiv je u se objavljivati uz uslov da se imenuje naručilac praćenju kampanje. To se odnosi na diskrimina- ankete, uzorak na kome je objavljeno ispitivanje torno izveštavanje novinara, ali i na prenošenje di- i način i vreme trajanja istraživanja. Navedeni skriminatornih poruka učesnika u kampanji. izveštaji agencija za ispitivanje javnog mnjenja ne mogu se objavljivati u udarnim terminima infor- - Izborni ciklus je veliki izazov za partije i kandidate, mativnih emisija (naslovi, vesti dana i sl.). Rezultati ali još veći za medije i treba ga shvatiti kao šansu da ispitivanja javnog mnjenja se moraju predstavljati se po svojim kreativnim kapacitetma medij izdvo- vrlo kritično. ji od svih ostalih. Stoga su neophodne veoma te- meljne pripreme za praćenje predizborne kampanje - Ulične, telefonske i slične ankete sa građanima ne koje uključuju i novinarske treninge ekipe koja je mogu se smatrati reprezentativnim. U ovakvim predviđena za taj posao. slučajevima emiter treba da upozori slušaoce ili gledaoce, jer je ovakvim anketama moguće favorizo- vanje određenih lista i kandidata i time narušavanje principa objektivnosti izveštavanja. - Najstrože voditi računa da se u kampanji ne pokla- paju uobičajene dužnosti vršilaca vlasti sa promoci- jom partije kojoj političar pripada. Ukoliko to nije jasno defi onisalo samoregulatorno telo ili Zakon, medij mora sam postaviti standarde. - Kritički odnos prema pseudo događajima koje stranke i kandidati priređuju u vreme predizborne kampanje (deljenje paketića, suvenira, obilazak ustanova za stare i za napuštenu decu, obilazak seo- 113 Beleške

______

______114 Beleške

______

______115 CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

6659.3/.4:324(497.11)”2012”59.3/.4:324(497.11)”2012”

VVALIŒALIŒ NNedeqkoviœ,edeqkoviœ, DDubravka,ubravka, 11952-952- KKogaoga ssuu mmedijiediji iizabrali?zabrali? ------a šštata ssuu ppartijeartije nnudileudile : mmonitoringonitoring mmedijskogedijskog iizveštavanja,zveštavanja, ppromotivnihromotivnih ppolitiækiholitiækih TTVV sspotovapotova i ppartijskihartijskih ssajtovaajtova u ppredizbornojredizbornoj kkampanjiampanji zzaa llokalne,okalne, ppokrajinske,okrajinske, rrepubliækeepubliæke i iizborezbore zzaa ppredsednikaredsednika SSrbijerbije 22012012 ssaa uuputstvimaputstvima zzaa bboljuolju ppraksuraksu / [[DubravkaDubravka VValiœaliœ NNedeljkoviœ,edeljkoviœ, DDejanejan PPralicaralica ; pprevodrevod nana engleskiengleski AAgnešgneš ŒŒuræiœuræiœ AAsodi].sodi]. - NNoviovi SSadad : NNovosadskaovosadska nnovinarskaovinarska škola,škola, 20122012 (Petrovaradin(Petrovaradin : MMaximaaxima ggraf).raf). - 111515 sstr.tr. : iilustr.lustr. ; 1144 x 2200 ccm.m. - ((MedijskaMedijska ssferafera ; br.br. 66))

PPodatakodatak aautorimautorima ppreuzetreuzet s ppoleðineoleðine nnasl.asl. iista.sta. - TTiraþiraþ 8800.00. - RRezimeiezimei nnaa eengl.ngl. jjezikueziku uuzz ssvakivaki rradad - BBibliograﬁibliograﬁ jaja uzuz svakisvaki rad.rad.

IISBNSBN 978-86-912419-3-3978-86-912419-3-3 11.. PPralica,ralica, Dejan,Dejan, 1975-1975- [[autor]autor] aa)) MMasovniasovni mmedijiediji - IIzborizbori - SSrbijarbija - 22012012 116 CCOBISS.SR-IDOBISS.SR-ID 273373447273373447