Prva Srpska Televizija

Total Page:16

File Type:pdf, Size:1020Kb

Prva Srpska Televizija zvezde čije će karijere nadmašiti okvire emisije komercijalne televizije u Srbiji. Visokokvalitetnim, iz koje su potekle, putem dokumentarnih rijaliti raznovrsnim i modernim programom, osvojila programa menja živote učesnika i daje im šansu je mesto broj 1 u srcu svojih gledalaca, ali se za bolji život, kroz talk show emisije omogućava time samo obavezala na razvijanje inovacija koje da se život i televizija potpuno sjedine jer je cilj zašto će to biti Prva srpska televizija. Predstavila publika očekuje od Prve. Osvežila je svaki deo proizvoda i poslovanja Prve da menja budućnost se kao moderna, evropska televizijska kuća programa, bilo da je to sportski i informativni, TRŽIŠTE je emitovanju domaćih serija među kojima televizije u skladu sa potrebama društva i da u kojoj su publika, a zbog toga i kvalitet i sadržaj, filmski i serijski, dokumentarni i zabavni. U izboru U svetu koji se neprestano menja, gde događaji „Otvorena vrata”, „Parada”, „Budva na pjenu od svakom koraku prevaziđe uobičajeni cilj ostalih na prvom mestu. Ono što čini nezamenljivu emisija insistira se na kvalitetu, kreativnosti i širom planete zahvaljujući televiziji daju utisak mora”, „Šešir profesora Koste Vujića”, „Folk”, komercijalnih televizija, a to je profit. Zahvaljujući kariku u tako jakoj promociji su lica, osobe koje originalnosti kako u pogledu produkcije, tako i kao da nam se dešavaju u samom domu, „Žene sa Dedinja”, „Pevaj, brate!”, „Drug Crni u dobroj ideji sa početka osnivanja, Prvoj su uvek zapravo predstavljaju Prvu. To su lica kojima se u sadržaju. U uslovima izražene konkurencije povezanost gledalaca sa svetom informacija NOB-u” vraćaju Srbiji već zaboravljenu i vrednu neophodni mladi, talentovani ljudi i oni koji su mora verovati i lica sa kojima svaki dan publika i pregršti programskih sadržaja nije lako biti i zabave nikada nije bila snažnija. Tako su i tradiciju uživanja u popularnim serijama i filmovima se dokazali u svom poslu. Iz dana u dan, Prva provodi sate koji moraju biti izuzetni. Uz lica kao drugačiji, ali se Prva srpska televizija pokazala komercijalne TV kuće postale sve jače, i stižu domaće produkcije kakva je nekada bila srpska televizija je jača i bogatija za novu ideju, poseban kvalitet, izdvaja se i kvalitet sadržaja koji veoma veštom u pronalaženju i kreiranju novih do više ljudi nego ikad. Od kada je počela sa rezervisana isključivo za državnu televiziju. Brend novi proizvod, novog profesionalca. Zato je publika uvek ceni. Nove tehnologije, savršena formata koji su naišli na odličan prijem kod radom u septembru 2010. godine, Prva srpska Prva obogaćen je i novim tržišnim kategorijama. spremna da odgovori na potrebe publike, otkrije slika, snažne priče i emocije, sve ono što čini gledalaca. Tako se Prva definisala kao trendseter televizija je za samo jednu godinu osvojila Zahvaljujući aplikaciji Prva Droid, program ove nove vidove komunikacije i proizvede program život savremenog čoveka Prva je uzela kao na medijskoj sceni Srbije, čije su ideje prihvatile i lidersko mesto među konkurencijom i već 2011. televizije moguće je pratiti i putem mobilnih po svetskom standardu. Prva je poslovanjem u ključne činioce u promovisanju onoga što je druge TV stanice. Serije na Prvoj postale su deo godinu završila kao najgledanija komercijalna uređaja. Srbiji postavila standarde koji do sada nisu bili svakodnevice svakog trećeg gledaoca u zemlji, televizija među publikom od 18 do 49 godina svojstveni domaćem medijskom tržištu i približila „Veče sa Ivanom Ivanovićem” najpopularniji gledaocima ono što se zove moderna, evropska starosti. U 2011. na nivou celog dana Prva beleži ISTORIJAT šou, „Dosije” najgledanija dokumentarna televizijska produkcija. Razvila je i sveobuhvatnu emisija, koja osvaja nagrade na prestižnim rast udela u gledanosti od 35 odsto (17,6 odsto Prva srpska televizija prvi put se predstavila ponudu korisnicima veb-sajta na kome se beleži međunarodnim manifestacijama, a emisije kao SHR 2011. vs 13,2 odsto SHR u 2010, TG svojim gledaocima pod ovim nazivom septembra neverovatan rast posećenosti iz meseca u „Exkluziv”, „Exploziv”, „Žene”, „Radna akcija”, All 18–49), dok je u udarnom terminu rast još 2010. godine. Bila je to prekretnica za TV mesec. Takođe, razvijanjem Prva Droid aplikacije „Srpski top-model”, „Paklena kuhinja”, „Survivor”, značajniji – iznosi čak 50 odsto (22,6 odsto SHR kuću koja je 2006. godine kao Fox televizija korisnici Prva Droid paketa mogu putem mobilnih „Domaćine, oženi se!” pomeraju granice kada 2011. vs 14,9 SHR 2010, TG All 18–49). Pošto od Republičke radiodifuzne agencije dobila telefona uvek da budu u toku sa najnovijim je reč o ovakvim TV formatima. Svetski trendovi je za tako kratko vreme utvrdila stabilnu poziciju nacionalnu frekvenciju. Promena imena, epizodama serija, najpopularnijih emisija i vesti. se stalno menjaju, i to veoma brzo. Prva srpska na TV nebu Srbije, Prva nastavlja sa rastom. U menadžmenta, uvođenje najsavremenijih danas najgledaniji komercijalni program u Srbiji. Gde god da su, Prva je sa njima. televizija osluškuje ritam modernog doba i na 2012. proslavlja kraj godine sa 19 odsto udela u tehničkih standarda kvaliteta slike, Na svim poljima ova televizija ima svoj poseban vreme postavlja standarde u srpskom medijskom gledanosti na nivou celog dana, odnosno sa 23 visokobudžetnih i potpuno novih, modernih vizuelni identitet, u štampanim medijima, na programskih sadržaja bili su presudni da NAJNOVIJI PODUHVATI prostoru. Iza svakog rezultata stoji tim koji čine odsto u udarnom terminu među publikom od 18 internet stranici, u promotivnim blokovima ili kroz vrtoglavom brzinom Prva srpska televizija krene Za Prvu srpsku televiziju svaki novi dan je novi vrhunski profesionalci, od tehničkog kadra, preko do 49 godina starosti. sopstvene programe, Prva koristi najbolje što uzlaznom linijom, što su svakodnevno potvrđivali poduhvat. Ponosna što je realizovala projekte ima, a to je kreativnost mladog i uvek inspirisanog novinarskog, voditeljskog i uređivačkog. Svaki koji su je pozicionirali kao komercijalnu televiziju pojedinac, vođen jasnom vizijom, zaslužan je DOSTIGNUĆA sve bolji rejtinzi. Gledaoci su brzo prepoznali tima. Poigravanje sa tematikom, improvizacija sa kvalitetan program, kreiran po njihovoj meri i broj jedan, Prva se ne zaustavlja. Ne živi od voditeljima i licima, preciznost grafičkih ideja, uvek za napredak, jer mi znamo da je naša snaga u Prva srpska televizija sa razlogom može da kaže: presudili. Zato Prva srpska televizija sa ponosom jednog uspeha, nego spremno prihvata nove inovativne kampanje – jednostavno volimo da se našim ljudima i idejama. Vredno se radi na novim Prva je 1. Sa ponosom može da se pohvali može da saopšti da je ostvarila cilj. Osvojila je izazove. Uz pomoć “Prvog glasa Srbije”, najvećeg igramo na nama svojstven način. Prva je pionir u projektima, priprema se izuzetan serijski, filmski, vrhunskim emisijama u sopstvenoj produkciji 1. mesto u srcu gledalaca, koje su i potvrdila muzičkog šou programa koji već dve sezone jakom i direktnom promotivnom planu među TV autorski, zabavni, informativni i dokumentarni koje su naprečac osvojile srca publike. Emisija istraživanja agencije Nilsen. Prva srpska televizija traga za pevačkim talentima širom zemlje, Prva stanicama u Srbiji. Prati zahteve širokog spektra sadržaj, među kojima se nalaze i najskuplji „Prvi glas Srbije” je već od početka dočekana je opravdala svoje ime postavši najgledanija je uspela da lansira i afirmiše zvezde čiji će programa koji televizija emituje. Postavljajući sebi produkcijski TV projekti u regionu. Ipak, u Prvoj kao najpopularniji muzički show u zemlji, a komercijalna televizija u Srbiji. Prva je 1. se glasovi tek čuti! Već su finalistkinje upravo uvek veće planove, Prva podržava i medijski najviše vole da govore delima i da rezultati „Veče sa Ivanom Ivanovićem” je bez sumnje ovog šou-programa pobedile na takmičenju prati događaje i koncerte koji obeležavaju istoriju, govore više nego reči. Ono što je sasvim izvesno najgledaniji late night talk show. „Survivor”, PROIZVODI/USLUGE za srpskog predstavnika na Evroviziji. Reč je pomaže i promoviše humanost i trudi se da jeste to da sa Prvom medijska scena Srbije više „Top model”, „Paklena kuhinja”, „Radna akcija”, Prva srpska televizija je započela svoje poslovanje ne samo o zvezdama koje su rođene na Prvoj predstavi Srbiji ono što svet čini boljim mestom nikada neće biti ista. „Domaćine, oženi se!”, „Ja volim Srbiju”, „Moje sa namerom da postavi nove standarde. Kao vrlo sprskoj televiziji, nego i osobama koje će poslati za život. Cilj promocije nije samo osvajanje novo ja”, „Galileo” samo su neke od uspešnih mlada, ali i vrlo perspektivna televizija, Prva ima jedinstvenu sliku Srbije u celu Evropu. Time se publike za program televizije nego i pozicioniranje adaptacija globalno popularnih TV formata o sve! Kroz jedinstven spoj zabavnog, informativnog Prva naročito ponosi, jer predstavlja Srbiju na Prve kao kompanije koja ima širok pogled na kojima se priča. Posebna pažnja poklonjena i igranog programa objedinila je sve ono što način na koji ona zaslužuje. U isto vreme, Prva ONO STO NISTE ZNALI zahteva savremeni gledalac, i nastavlja dalje: nastoji da usluge moderne tehnologije što više PRVA SRPSKA TELEVIZIJA trudi se da svojoj publici uvek pruži više, i prikaže približi domaćoj publici, pa je dizajnirala i primenila ono što do sada u Srbiji nije bilo moguće videti. posebnu aplikaciju Prva Video On Demand, U sopstvenoj proizvodnji ili pomoću projekata koja će biti dostupna korisnicima „pametnih” m Prvo finalno veče druge sezone
Recommended publications
  • „Radnički“ MONOGRAFIJA 90 Godina Kluba
    Mladen Kecman Stanko Bogdan Milan Krunić Rvački klub „Radnički“ MONOGRAFIJA 90 godina kluba Beograd, 2013. Mladen Kecman Stanko Bogdan Milan Krunić Rvački klub „Radnički“ MONOGRAFIJA 90 godina kluba Mladen Kecman, Stanko Bogdan, Milan Krunić Rvački klub „Radnički“ MONOGRAFIJA 90 godina kluba Izdavač RK Radnički, Beograd Recenzent Momir Kecman Lektor Vesna Piperski - Cucić Štampa Grafolik, Beograd Tiraž 500 Ovom prilikom bismo želeli da se zahvalimo svima koji su omogućili pisanje ove knjige, bivšim članovima RK „Radnički“ i njihovim potomcima, kao i ljudima koji su svojim prisustvom obogatili istoriju ovog sporta i upotpunili ovu monografiju. Izvinjavamo se za sve eventualne i nenamerne propuste koje ćemo, nadamo se, ispraviti u sledećem izdanju. Autori MONOGRAFIJA 90 godina kluba PREDGOVOR 7 Hiljadu puta sam čuo kako To treba uraditi… Kako je sada poslednja generacija od koje se nešto može saznati… Kako treba napisati barem uvod u To... Makar izdati brošuru, pa je kasnije doraditi… Pisati do zadnjeg dana, pa tek onda videti… Kako je malo vremena... Kako je to težak i obiman posao... E pa ne može, mora se uraditi i ima vremena...!!! Nije to bauk... Samo treba početi, zvati, juriti, tražiti i prikupiti iz svih onih fascikli u kojima se godinama skupljalo. Kako reče moj legendarni profesor: “Stavljaj svaki dan po jedan listić u fasciklu i za dvadeset godina, eto ti knjiga koja puno vredi”. Tako i bi... Samo ne dvadeset, već devedeset... Devedeset dugih, uspešnih, lepih i manje lepih godina, prekrivenih vedrim nebom, suzama, trnjem, ponekad krvlju, radošću, osmesima i mnogim drugim pomešanim osećanjima i događajima koji su krasili moj Radnički sve ovo vreme, punih devedeset godina.
    [Show full text]
  • Kultura Kao Deo Programskog Sadržaja Televizije Beograd – Javnog Medijskog Servisa Srbije
    T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Niš DOI 10.5937/kultura1237328V UDK 654.197:008(497.11) istraživački rad KULTURA KAO DEO PROGRAMSKOG SADRŽAJA TELEVIZIJE BEOGRAD – JAVNOG MEDIJSKOG SERVISA SRBIJE Sa­že­tak:­Od­2006.­go­di­ne­ka­da­je­Ra­dio–te­le­vi­zi­ja­Sr­bi­je­po­če­la­pro­ ces­tran­sfor­ma­ci­je­u­jav­ni­me­dij­ski­ser­vis,­pred­Te­le­vi­zi­ju­Be­o­grad­po­ sta­vlje­ni­su­pro­gram­ski­zah­te­vi­ka­rak­te­ri­stič­ni­za­vi­so­ke­stan­dar­de­jav­ nog­ser­vi­sa.­U­ovom­ra­du­ana­li­zi­ra­se­pro­gram­o­kul­tu­ri,­kao­je­dan­od­ po­ka­za­te­lja­uspe­šno­sti­tran­sfor­ma­ci­je­Te­le­vi­zi­je­Be­o­grad­u­jav­ni­ser­vis,­ s­ ob­zi­rom­da­ je­ reč­o­pro­gra­mu­ ko­ji­je­ zna­ča­jan­ za­ši­re­nje­zna­nja­ i­ ostva­ri­va­nje­obra­zov­ne­funk­ci­je­me­di­ja,­kao­i­za­oču­va­nje­kul­tur­ne­ba­ šti­ne­i­kul­tur­nog­iden­ti­te­ta­na­ro­da.­Vi­še­od­po­la­ve­ka­kul­tur­ni­pro­gram­ je­za­u­zi­mao­zna­čaj­no­me­sto­u­pro­gra­mu­Ra­dio­te­le­vi­zi­je­Sr­bi­je,­ko­ja­je­ po­sta­vi­la­ka­ko­autor­ske­ta­ko­i­pro­duk­cij­ske­stan­dar­de­vred­ne­pa­žnje.­ Cilj­ ovog­ ra­da­ je­ da­ se­ usta­no­vi­ me­sto­ i­ ulo­ga­ sa­dr­ža­ja­ po­sve­će­nih­ kul­tu­ri­na­Te­le­vi­zi­ji­Be­o­grad.­Po­la­zna­hi­po­te­za­je­da­te­ma­ma­iz­kul­tu­re­ da­nas­ni­je­po­sve­će­no­do­volj­no­pro­sto­ra­na­Te­le­vi­zi­ji­Be­o­grad.­Kon­cep­ ci­ja­for­ma­ta­po­zna­tog­kao­„Kul­tur­no­obra­zov­ni­pro­gram“,­či­ni­se,­ni­je­ naj­bo­lje­re­še­nje­jer­se­i­u­„kon­glo­me­ra­tu“­ra­zno­vr­snih­pro­gram­skih­ sa­dr­ža­ja­me­sto­za­kul­tu­ru­na­la­zi­na­mar­gi­na­ma.­ Ključ­ne­re­či:­Ra­dio–te­le­vi­zi­ja­Sr­bi­je,­jav­ni­ser­vis,­pro­gram­o­kul­tu­ri,­ Kul­tur­no­obra­zov­ni­pro­gram,­pro­gram­ski­stan­dar­di 328 T.
    [Show full text]
  • Na Pr Tržište Dostignuća Istorijat Proizvodi/Usluge
    TRŽIŠTE ja svetska imena. Kvalitetan program gradi se go- ISTORIJAT Od kada je počela sa radom, Prva televizija u dinama, iz sezone u sezonu radi se pažljiv odabir Prva srpska televizija prvi put se predstavila mnogome je oblikovala i redefinisala medijsku emisija čija popularnost i vek trajanja pokazuje da svojim gledaocima pod ovim nazivom scenu Srbije. Tržišna konkurencija postala je izra- tim Prve poznaje ovo tržište, osluškuje želje svoje septembra 2010. godine. Bila je to prekretnica ženija, što je dovelo do toga da se emiteri rapidno publike i hrabro pomera granice. Prva je dokaz da za TV kuću koja je 2006. kao Fox televizija prilagođavaju i šire programsku ponudu da bi za- kvalitet ima publiku. „Dosije”, „Exploziv” i „Exkluziv” od Republičke radio-difuzne agencije dobila NAJNOVIJI PODUHVATI Prvu je publika, a zbog toga i kvalitet i sadržaj, na reprezentativcima Srbije. Veoma uspešan ID držali svoju publiku. Prva je vrlo brzo postala jedna takođe se godinama upisuju na listu najgledanijih nacionalnu frekvenciju. Promena imena, Savremeno doba nosi sa sobom konstantne prvom mestu. Promocija je imala ključnu ulogu spot „Gledaj bez daha!” još jednom je potvrdio od vodećih stanica u Srbiji. Zahvaljujući visoko- sadržaja čija aktuelnost, autentični pristup pričama uvođenje najsavremenijih tehničkih standarda promene. Prva spremno odgovara izazovu današ- u neraskidivoj vezi televizije sa publikom koja je nedvosmislenu vladavinu originalnih ideja koje kvalitetnom i raznovrsnom programu, kvaliteta slike, visokobudžetnih njeg načina života i sve većim zahtevima publike. na najbolji način morala biti upoznata sa novim Prva pruža u svojim promotivnim kampanjama. vrhunskoj produkciji i veoma specifič- i potpuno novih, modernih Uz postojeći popularni kablovski kanal Prva PLUS, vizuelnim izgledom stanice.
    [Show full text]
  • Raport Media 10-2014.Indd
    Hate speech in online media in South East Europe Albanian Media Institute Instituti Shqiptar i Medias HATE SPEECH IN ONLINE MEDIA IN SOUTH EAST EUROPE Publisher: Albanian Media Institute Albanian Media Institute Instituti Shqiptar i Medias Dz dzǡǤͺǡ´ TelFax: ++355 4 2229800 Ǧǣ̷Ǥ ǤǤ © Copyright: Albanian Media Institute 2014 ISBN: 978-9928-172-38-9 With the support of Communication and Information Sector United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization This book has been produced with the support of UNESCO in the framework of the Project “Media accountability in SouthEast Europe”, ϐ Ǥ the South East European Network for Proffesionalization of the Media (SEENPM), Albanian Media Institute (Tirana), Media Center (Sarajevo), Press Council of Kosovo (Pristina), Macedonian Institute for Media (Skopje), Montenegro Media Institute (Podgorica) and ȋȌǤ The designations employed and the presentation of material throughout this publication do not imply the expression of any opinion whatsoever on the part of UNESCO, the European Union and other donors and partners concerning the legal status of any country, territory, city or area or of its authorities, or concerning Ǥ ǡ the reference made to Kosovo* is understood as in the UN Security Council Resolution 1244, and the reference made to Macedonia is Ǥ The ideas and opinions expressed in this publication are those of the authors; they are not necessarily those of UNESCO, the European Ǥ The publishing of the book has Ǥ Editor: Remzi Lani Layout: Bujar Karoshi Table of Contents Introduction
    [Show full text]
  • 01 Uvodne Strane.Indd
    Naučni časopis za ekonomiju - 02/15 Milorad Telebak Kr(i)tički osvrt Bata je pendrečio Nekada su mediji bili otvoreni za najveće pisce i naučnike, vrhun- sevima za manekene i glumu, te sa gimnazijom, jedva je završila ske intelektualce. – Danas, međutim, živimo pod okupacijom me- trgovačku školu. dija (televizija, tabloida) koji su otvoreni za samozvane voditeljke, Vera Matović je učiteljica. – Vesna Vukelić Vendi završila je eko- pjevačice, manekenke, starlete, koje promovišu prostakluk, vulgar- nomsku školu i, navodno, jednu godinu na pravu. – Ceca Ražna- nost (dovoljno je da uključite televizor i da vam prostitutke dođu u tović je završila srednju veterinarsku školu – smjer svinjarstvo! kuću), nudeći nam najnižu zabavu u vidu raznih rijalitija („Veliki – Mile Kitić ima diplomu saobraćajne tehničke škole. – Željko Sa- brat“, „Farma“, „Parovi“; neki to zovu parenjem!). Neshvatljivo je, mardžić je upravni tehničar, a upisao se i u srednju muzičku školu. međutim, kako smo svi tako brzo svikli i srasli sa tom vrstom or- velovske zabave i moralnog posrnuća. Svi smo postali jedan veliki Gimnaziju su završile Ana Bekuta, Goca Tržan, Nataša Bekvalac, rijaliti! Marina Tucaković i Dragan Kojić Keba. – Željko Šašić je završio mašinsku školu i upisao se na DIF. Istina, i u bivšem sistemu su na estradnoj sceni vršljali polupisme- ni folk umjetnici, ali su oni bili obučeni, pjevali su stojeći i licem Lepa Brena i Gordana Lazarević završile su višu turističku školu. okrenuti publici. Umjetnost je božji dar, ali on mora biti nadograđen Nekada velika zvijezda Olivera Katarina samo se upisala na Fa- obrazovanjem. Osim toga, teško da uzori mogu biti oni od kojih kultet dramskih umetnosti u Beogradu.
    [Show full text]
  • Smedia Pregled
    PRETRAGA PRIJATELJI SAJTA PROMENI POZADINU KAKO DA KORISTITE S MEDIA SAJT OSTALO NASLOVNA VESTI SPORT NOVAC I KARIJERA ZABAVA ŽIVOTNI STIL VIDEO OPŠTINE S PRESS | Najnovije vesti Politika Hronika Zanimljivosti Društvo Ekonomija Beograd Region Svet Ostalo Press presek OSTALO NAJNOVIJE VESTI: Poginuo u 03.03.2011 19:06:22 Smanji tekst Povećaj tekst eksploziji gasa VESTI: Pritvor zbog napada na policajca BIZNIS: Jedan rob košta oko 90 dolara BIZNIS: Od „C marketa“ i „Pekabete“ ... POPULARNO 5 10 15 Najčitanije Najnovije Komentarisano TOP Rast popularnosti kupovine putem Blog Interenta Ivica pronašao dijamant! (FOTO) Dijete EKSKLUZIVNO: Koncert Željka Samardžića uživo na S media portalu! Hronika Anketa portala banke.online.rs potvrdjuje rast popularnosti kupovine Nole i Nataša: Jedna zabranjena ljubav Muzika i Film proizvoda i usluga putem Interneta i u Srbiji, a rezultati pokazuju da Spašavala drugaricu iz ledenog Dunava! Opštine 73 odsto gradjana podržava taj vid kupovine. PAROVI: Đani ponovo izbačen! Politika Prema mišljenju samih gradjana, taj vid kupovine još uvek nije dovoljno promovisan na domaćem tržištu, tako da ni sami gradjani uglavnom nisu Tenis dovoljno upoznati sa mogućnostima onlajn kupovine, ali i rizicima koje ona TV i Radio nosi. S media sajtovi Skoro polovina od ukupnog broja ispitanika koji su pristalice kupovine putem S press interneta na prvo mesto stavlja sigurnost obavljanja same transakcije, a tek nakon toga brine o povoljnosti i brizini usluge. Sex i veze Srpski fudbal Kada je u pitanju vrsta proizvoda, na taj način se najčešće kupuju knjige, VRUĆE TEME tehnički proizvodi, garderoba i slično i to uglavnom preko proverenih Video prodavaca - sajtova, odnosno onih koji poseduju sertifikate izdavalaca kartica.
    [Show full text]
  • Monitoring Informativnih Emisija Komercijalnih Televizija Sa Nacionalnom Frekvencijom
    prof. dr Dubravka Valić Nedeljković prof. Siniša Isakov MONITORING INFORMATIVNIH EMISIJA KOMERCIJALNIH TELEVIZIJA SA NACIONALNOM FREKVENCIJOM prof. dr Dubravka Valić Nedeljković prof. Siniša Isakov ANALIZA SADRŽAJA CENTRALNO-INFORMATIVNIH EMISIJA KOMERCIJALNIH TELEVIZIJA SA NACIONALNOM FREKVENCIJOM Novi Sad, 10.02.2020. godina Napomena: Objavljivanje ovog istraživanja pomogla je Misija OEBS-a u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom istraživanju pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju zvaničan stav Misije OEBS-a u Srbiji. Sadržaj Uvod........................................................................................................................................6 1. Analiza centralno-informativne emisije televizije Pink......................................................8 1.1. Metod i korupus...........................................................................................................9 1.2. Kontekst formata emisije.............................................................................................9 1.3. Analiza.........................................................................................................................9 1.3.1. Povod za izveštavanje........................................................................................9 1.3.2. Tema.................................................................................................................10 1.3.3. Subjekat...........................................................................................................13 1.3.3.1. Polna
    [Show full text]
  • UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU Centar Za Interdisciplinarne Studije
    UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU Centar za interdisciplinarne studije UNESCO-va katedra za Kulturnu politiku i menadžment u kulturi Master teza: Reality show kao fenomen 21. veka; Vrednosne orijentacije srednjoškolaca koji prate reality 1 programe i živote estradnih ličnosti Autor: Marija Jegdić Mentor: dr Divna Vuksanović Beograd, Septembar 2011. 1 Istraživački deo master teze rađen je pod stručnim nadzorom dr. Ivane Stepanović. Korišćeni su podaci Instituta za psihologiju nastali kao rezultat projekta “Svakodnevica mladih u Srbiji: Snimak budžeta vremena” i projekta “Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompetencija važnih društvu orijentisanom na evropske integracije”, evidencioni broj: 179018. Sadržaj: Apstrakt ...................................................................................................................... 4 1. Uvod ..................................................................................................................... 6 2. Teorijski okvir ..................................................................................................... 6 2.1. Društveno-ekonomski okvir .................................................................. 7 2.2. Mediji ...................................................................................................... 10 2.3. Televizija ................................................................................................. 12 3. Reality show kao fenomen 21. veka ...................................................................
    [Show full text]
  • Regular Report to the Permanent Council for the Period from 9 November 2017 to 5 July 2018
    FOM.GAL/3/18/Rev.1 5 July 2018 ENGLISH only Organization for Security and Co-operation in Europe The Representative on Freedom of the Media Harlem Désir 5 July 2018 Regular Report to the Permanent Council for the period from 9 November 2017 to 5 July 2018 Introduction Monsieur le Président, Mesdames et messieurs les Ambassadeurs, C’est un honneur pour moi de présenter aujourd’hui devant vous mon deuxième rapport au Conseil Permanent presque un an, jour pour jour, après avoir été nommé Représentant pour la Liberté des Médias de l’OSCE. Je veux aujourd’hui, devant vous, tirer un signal d’alarme face à la gravité et à la détérioration de la situation de la liberté des médias à laquelle nous avons assisté au cours de la dernière période. Au cours de cette année, les emprisonnements de journalistes se sont poursuivis, de nouveaux journaux ont été interdits, davantage de sites d’information en ligne ont été bloqués, les restrictions d’accès à l’Internet se sont multipliées, les attaques contre les journalistes ont continué et des journalistes ont été assassinés, en plus grand nombre encore. Il y a une semaine aux Etats-Unis, Gerald Fischman, Robert Hiaasen, John McNamara, Rebecca Smith et Wendi Winters – quatre journalistes et une membre de l’équipe du quotidien Capital Gazette à Annapolis, Maryland, un des plus anciens journaux des Etats- Unis, étaient tués au travail, dans les locaux du journal. Tués pour avoir fait leur travail. Leurs noms sont venus s’ajouter à ceux de Daphne Caruana Galizia assassinée à Malte, de Jan Kuciak abattu en Slovaquie avec sa fiancée, de Kim Wall, journaliste suédoise tuée au Danemark, de Halla Barakat et de sa mère Ourouba Barakat, syriennes, tuées en Turquie et Zachary Stoner tué par balles aux Etats-Unis.
    [Show full text]
  • Turbofolk U Dubrovniku: Mladi, Tranzicija I Životni Stilovi
    CORE Metadata, citation and similar papers at core.ac.uk Provided by University of Zagreb Repository Sveučilište u Zagrebu Fakultet političkih znanosti Diplomski studij novinarstva Marin Kalauz TURBOFOLK U DUBROVNIKU: MLADI, TRANZICIJA I ŽIVOTNI STILOVI DIPLOMSKI RAD Zagreb, 2018. Sveučilište u Zagrebu Fakultet političkih znanosti Diplomski studij novinarstva TURBOFOLK U DUBROVNIKU: MLADI, TRANZICIJA I ŽIVOTNI STILOVI Mentor: doc.dr.sc. Zlatan Krajina Student: Marin Kalauz DIPLOMSKI RAD Zagreb, Rujan, 2018. Izjava o autorstvu rada i poštivanju etičkih pravila u akademskom radu: Izjavljujem da sam diplomski rad Turbofolk u Dubrovniku: Mladi, tranzicija i životni stilovi, koji sam predao na ocjenu mentoru doc. dr. sc. Zlatanu Krajini, napisao samostalno i da je u potpunosti riječ o mom autorskom radu. Također, izjavljujem da dotični rad nije objavljen ni korišten u svrhe ispunjenja nastavnih obaveza na ovom ili nekom drugom učilištu, te da na temelju njega nisam stekao ECTS bodove. Nadalje, izjavljujem da sam u radu poštivao etička pravila znanstvenog i akademskog rada, a posebno članke 16-19. Etičkoga kodeksa Sveučilišta u Zagrebu. Marin Kalauz SAŽETAK 1. UVOD................................................................................................................................................. 1 2. NASTANAK I RAZVOJ TURBOFOLKA ...................................................................................... 2 2.1. Pojmovno određenje i nastanak turbofolka .............................................................................
    [Show full text]
  • Media-Sustainability-Index-Europe-Eurasia-2013-Full.Pdf.Pdf
    tajikistan bosnia & herzegovina bulgaria uzbekistan albania croatia romania azerbaijan russia kyrgyzstan turkmenistan montenegro kazakhstan serbia kosovo macedonia ukraine belarus moldova georgia armenia DEVELOPMENT MEDIA OF SUSTAINABLE SUSTAINABILITY INDEPENDENT MEDIA IN INDEX EUROPE AND EURASIA 2013 MEDIA SUSTAINABILITY INDEX 2013 The Development of Sustainable Independent Media in Europe and Eurasia MEDIA SUSTAINABILITY INDEX 2013 The Development of Sustainable Independent Media in Europe and Eurasia www.irex.org/msi Copyright © 2013 by IREX IREX 1275 K Street, NW, Suite 600 Washington, DC 20005 E-mail: [email protected] Phone: (202) 628-8188 Fax: (202) 628-8189 www.irex.org Managing editor: Leon Morse Project manager: Myles G. Smith IREX project and editorial support: Robert Zabel Editorial support: Donna Brutkowski, Dayna Kerecman Myers, Rick Spencer Copyeditors: Carolyn Feola de Rugamas, Carolyn.Ink; Kelly Kramer, WORDtoWORD Editorial Services Translation support: Ultra Translate, LLC Design and layout: OmniStudio Printer: Westland Enterprises, Inc. Notice of Rights: Permission is granted to display, copy, and distribute the MSI in whole or in part, provided that: (a) the materials are used with the acknowledgement “The Media Sustainability Index (MSI) is a product of IREX with funding from USAID.”; (b) the MSI is used solely for personal, noncommercial, or informational use; and (c) no modifications of the MSI are made. Acknowledgment: This publication was made possible through support provided by the United States Agency for International Development (USAID) under Cooperative Agreement No. DGS-A-00-99-00015-00. Disclaimer: The opinions expressed herein are those of the panelists and other project researchers and do not necessarily reflect the views of USAID or IREX.
    [Show full text]
  • Model Sistema Podrške Odlučivanju Programskog Menadžmenta U Medijima Na Primeru Javnog Medijskog Servisa U Srbiji
    UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU Iva Beleslin MODEL SISTEMA PODRŠKE ODLUČIVANJU PROGRAMSKOG MENADŽMENTA U MEDIJIMA NA PRIMERU JAVNOG MEDIJSKOG SERVISA U SRBIJI DOKTORSKA DISERTACIJA Novi Sad, 2015. УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА 21000 НОВИ САД, Трг Доситеја Обрадовића 6 КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА Редни број, РБР: Идентификациони број, ИБР: Тип документације, ТД: Монографска публикација Тип записа, ТЗ: Текстуални штампани материјал Врста рада, ВР: Докторска дисертација Аутор, АУ: Ива Белеслин, мастер Ментор, МН: Др Биљана Ратковић Његован, ванр. проф. Наслов рада, НР: МОДЕЛ СИСТЕМА ПОДРШКЕ ОДЛУЧИВАЊУ ПРОГРАМСКОГ МЕНАДЖМЕНТА У МЕДИЈИМА НА ПРИМЕРУ ЈАВНОГ МЕДИЈСКОГ СЕРВИСА У СРБИЈИ Језик публикације, ЈП: Српски Језик извода, ЈИ: Српски Земља публиковања, ЗП: Србија Уже географско подручје, УГП: АП Војводина Година, ГО: 2015 Издавач, ИЗ: Ауторски репринт Место и адреса, МА: Факултет техничких наука, Трг Доситеја Обрадовића бр. 6, Нови Сад Физички опис рада, ФО: 12/320/155/69/23/43/2/ (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога) Научна област, НО: Индустријско инжињерство и инжењерски менаџмент Научна дисциплина, НД: Менаџмент медија Предметна одредница/Кqучне речи, ПО: jавни медијски сервис, Радио-телевизија Србије, програмски менаџмент, модел система подршке одлучивању УДК Чува се, ЧУ: Библиотека факултета техничких наука у Новом Саду Важна напомена, ВН: Извод, ИЗ: Програмски менаџмент у медијима, као креативно-комуникациони центар, у фокусу је ове докторске дисертације. Одлуке које доноси утичу на успешност пословања медијског предузећа, и представљају могућност за превазилажење проблема у којима су се нашли јавни медијски сервиси. У раду је приказан концептуални модел система подршке одлучивању програмског менаџмента у медијима. Његовом дизајнирању је претходила анализа посматрања домена проблема с једне стране и истраживање аудиторијума, с друге стране.
    [Show full text]