Scena3-2010 Layout 1
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
3 Scena, YU ISSN 0036‐5734 Časopis za pozorišnu umetnost NOVI SAD 2010. Broj 3 Godina XLVI jul–septembar 55. Sterijino pozorje JELENA TODOROVIĆ TIČE NAS SE, NE TIČE, BRIGA NAS JE, NIJE NAS BRIGA – PITANJE JE SAD! – 5 LUKA KURJAČKI OSNOV ZA NADU – 9 TAMARA BARAČKOV U ZNAKU DOMAĆIH PISACA – 19 KSENIJA KRNAJSKI – MAJA PELEVIĆ ČEZNEM ZA SVAKOM NAREDNOM ČEŽNJOM – 27 NORA KRSTULOVIĆ TEATAR.HR – 34 Kriza je zavičaj kritike; ALEKSANDAR MILOSAVLJEVIĆ kuda je otišla kritika kada POZORIŠNA KRITIKA U SRBIJI, DANAS (JUČE, SUTRA) – 39 je napustila svoj zavičaj? IVAN MEDENICA „INTER-KRITIČAR” NIJE U SUKOBU INTERESA – 45 GORAN INJAC – NATAŠA GOVEDIĆ KRITIKA ZADIRE U LJUDE, A TO JE ETIČKA KATEGORIJA – 52 KRISTIJAN LUPA KRITIČAR I STVARALAC (TREBA DA) DELE „UZBUĐENJE ZAJEDNIČKE AVANTURE” – 57 DUŠANA TODOROVIĆ JERMENSKI POZORIŠNI SUSRETI – 59 Festivali JELENA KOVAČEVIĆ STVAR JE GENERACIJE – 62 IGOR BURIĆ U ZNAKU INTIMNOG – 68 MARINA MILIVOJEVIĆ-MAĐAREV SOPSTVENA PRODUKCIJA ZASAD SAMO ŽELJA – 73 JAN LAUERS KAKO/ZAŠTO JE DIŠANOV PISOAR PONOVO POSTAO – SAMO PISOAR – 77 > 2 Sinteze RADIVOJE DINULOVIĆ „PROŠIRENA SCENOGRAFIJA” ILI ŠTA JE SCENSKI DIZAJN – 81 IZ ISTORIJE POLJSKE MEĐURATNE POZORIŠNE AVANGARDE (1917–1939) – 85 Teatralije SAŠA GOLDMAN ČITAV SVET U TRENU – 94 Diskursi MAJA PELEVIĆ – ANDREJ NOSOV SAMOORGANIZOVANJE, ODGOVORNOST I PROSTOR ZA NOVE GENERACIJE – 100 Godišnjice MILIVOJE MLAĐENOVIĆ GORDANIN PUT DO POZORNICE – 109 IN MEMORIAM – 114 BEKIM FEHMIU (1936 – 2010) FELIKS PAŠIĆ (1939 – 2010) RADE MARKOVIĆ (1921–2010) DOBRILA ŠOKICA (1934–2010) TOMISLAV GOTOVAC (1937– 2010) BOŽIDAR OREŠKOVIĆ (1942 – 2010) MIA OREMOVIĆ (1918 – 2010) MIODRAG ĐUKIĆ (1938 – 2010) ŽARKO KOMANIN (1935–2010) LORAN TERZIJEF (Laurent Terzieff, 1935–2010) KNJIGE / ZBORNICI – 141 VESTI – 156 Drame TANJA ŠLJIVAR POŠTO JE PAŠTETA? – 161 ŽANINA MIRČEVSKA ŽDRELO – 181 3> 55. Sterijino pozorje Nikita Milivojević otvara 55. Sterijino pozorje JELENA TODOROVIĆ TIČE NAS SE, NE TIČE, BRIGA NAS JE, NIJE NAS BRIGA – PITANJE JE SAD! Selekcija „Drugo Vi” U okviru ovogodišnje internacionalne selekcije Sterijinog po‐ sredovečnosti, starosti, odnosno prema dobu koje više ne pri‐ zorja, izmenjenog naziva „Drugo Vi” – imali smo priliku da po‐ pada kategoriji mladosti i o poremećenim vrednostima sa‐ gledamo pet predstava koje dolaze iz Mađarske, Rumunije, vremenog društva. Čini se i da ne postoji ništa logičnije nego Slovenije, Hrvatske i jednu srpsko‐holandsku produkciju. Po‐ savremenu Fedru, ženu u menopauzi, koja žudi za duplo mla‐ red osnovne zamisli da se na Festivalu prikaže drugačiji pozo‐ đim muškarcem, smestiti u fitnes centar. Ovim rediteljskim po‐ rišni izraz od onog koji publika ima priliku da vidi u domaćoj stupkom dobija se i na simboličkom planu: zatvoreni prosto‐ produkciji, ove godine selekcija je osmišljena tako da se di‐ ri gde se besomučno radi na fizičkoj kondiciji i oblikovanju rektno obraća publici. Predstave su dovedene s idejom da se tela, danas su mesta koja nedvosmisleno označavaju hramo‐ tiču svakog gledaoca ponaosob. Četiri od pet predstava ima‐ ve očuvanja mladosti po svaku cenu. Kult tela i težnja da se po‐ ju evidentan društveni angažman i progovaraju ili o istorij‐ stigne savršeni izgled, pritisak je koji indirektno ili direktno do‐ skim temama ili, na nesvakidašnji način, tretiraju problemati‐ lazi sa svih strana i mnogi mu podležu. Tašnadijeva Fedra je ku savremenog društva. Međutim, ono što, nažalost, mora toga svesna. Ona zna da neće biti prihvaćena ili primećena ta‐ da se primeti, iako nije pristojno govoriti u ime drugih, jeste kva kakva je, te se priključuje mehaničkim vežbama da bi da je većina predstava naišla na mlak prijem kod publike. preoblikovala sebe. Ispočetka smatra da je dovoljno priključi‐ Ostvarenje koje bi svakako trebalo izdvojiti je Fedra Fitnes, au‐ ti se i da je moguće prikloniti se, ali ne i pokloniti se, međutim, tora i reditelja Ištvana Tašnadija, KoMa & ALKA.T Companies ubrzo shvata da je u zabludi. Iako je uzeta mitološka građa, tra‐ iz Budimpešte. Autor je iskoristio mit o Fedri i njenoj ne‐ gičnost ove Fedre (Ester Čakanji) nije u njenoj neostvarenoj lju‐ ostvarenoj ljubavi da ispriča priču o današnjem odnosu prema bavi, već u njenoj „odbačenosti”, jer je stara. Fedra dolazi po 5> emociju, po ljubav, a ulazi u začarani krug hladnog čelika, sistiranje na pesmama dobro poznate folk pevačice i žene rat‐ opruga i strunjača i, na kraju, to je sve što dobija. Naša em‐ nog zločinca da se oboje crne godine naše skore istorije, do‐ patija ili prepoznavanje „lepi” se upravo za to – „najstrašniji” vodi do granica strpljenja. Jasna je autorkina namera da ispro‐ trenutak u predstavi je kada Hipolit (Balint Jaško) kaže Fedri vocira, da se oseti nelagoda, ali gaženje po opštim i, pre sve‐ da neće seks s njom, ne zato što mu je maćeha, ne zato što bi ga, iritantnim mestima devedesetih ne stvara katarzu – na‐ to povredilo oca ili neka moralna načela, već samo zato što je protiv! Postavlja se pitanje zašto danas postaviti ovu pred‐ „matora”. stavu? Da je rađena pre deset godina, kada je bila potrebna Fizička radnja glumaca ograničava se spravama za vežbanje. hrabrost progovoriti o toj temi, imala bi efekta. Ovako, osta‐ Nema ni čestog kontakta među glumcima, ako to nije pridr‐ je utisak – sve to je zanimljivo, ali već se puno puta ispričalo, žavanje tegova, pomoć pri vežbanju ili očuvanje „teritorije”, sve se zna... I nije zaboravljeno ili, ako jeste, ova predstava nije odnosno dominantnosti. U ambijentu teretane, gde se odi‐ način da se na to podseti i ponovo ne zaboravi. grava drama jedne žene, sve je hladno, u koracima proraču‐ Predstava 20/20 autorke i rediteljke Đanine Karbunariu, pro‐ nato, drsko. Emocija postaje stvar koja se nikog ne tiče. Ester govara o takozvanom „Crnom martu”, sukobu Mađara i Ru‐ Čakanji je maestralno odigrala lik koji, kada ga prvi put vidimo, muna u Rumuniji. U programu postoji napomena da zvanična deluje superiorno i samouvereno, da bi kasnije kliznuo u očaj verzija ovog događaja nikad nije napisana ili rečena. I u ovoj i nezaštićenost uvređene i povređene žene. Glumački ansambl predstavi koristi se dokumentarna građa (sećanja učesnika je dobro uigran, scenski pokret tačan, ostaje zaključak da ovo obe strane), koja se prepliće s pozorišnim elementima. Akce‐ jeste zanimljiva postavka mita, koja na inteligentan i ironičan nat je na težnji da se ispriča priča obe strane, i da se ne donosi način kritikuje ono što današnje društvo smatra vrednim i sud. Naravno da se od iole inteligentnog gledaoca očekuje da čemu daje prednost. sam zaključi. Problemi prezentovani u ovoj predstavi: višeje‐ Will you ever be happy again?, autorsko delo (ideja, koncept, zičnost, predrasude jednog naroda o drugom, ksenofobičnost režija) Sanje Mitrović (Centar za kulturnu dekontaminaciju & i politička manipulacija, zajednički su i bliski svim multietničkim Hetven theatre Amsterdam & Stend Up Tall Productions Am‐ zemljama. Mizanscenskom postavkom nespremnost za ko‐ sterdam), kroz igru, lična sećanja (sveska iz osnovne škole) i munikaciju i uski pogledi ljudi pokušavaju i plastično da se ona zajednička (istorijska fudbalska utakmica), glasno poku‐ prikažu: glumci sede na stolicama u zatvorenom krugu, pravih šava da utvrdi koliko uticaja na pojedinca imaju nacionalni leđa gledaju ispred sebe. U sceni rođendana, mizanscen osta‐ identitet i burna istorijska dešavanja kojima je bio izložen. je gotovo isti, ali sada su glumci upućeni jedni na druge. Me‐ Isto, samo kroz sopstveno životno iskustvo i balast koji je na đutim, iako među akterima postoji dijalog, dvosmislenim, iro‐ njega ostavila njegova istorija, pokušava da uradi i Johen Šteh‐ ničnim i kulturno intoniranim razlikama u shvatanju, obo‐ man prisećajući se Nemačke osamdesetih godina prošlog strano neshvatanje dolazi do izražaja. U drugom delu pred‐ veka. Predstava kombinuje dokumentarnu građu sa scenskom stave ritam drastično pada i postaje gotovo neizdržljivo do‐ igrom. Svojom razigranošću, brzom smenom duhovitih, setnih čekati kraj. Po završetku, publika je pozvana na razgovor. Niko i efektnih skečeva održava pažnju dosta dugo. Međutim, kako se nije odazvao. se predstava primiče kraju, priča mladog Nemca ostaje u dru‐ Na nešto drugačiji način Zagrebački pentagram govori o da‐ gom planu a naglasak se stavlja na ličnu priču Sanje Mitrović našnjem društvu. Predstavu čini pet priča (Zona snova Filipa i devedesete. Uporno ponavljanje nacionalističkih parola, in‐ Šovagovića, Pljačka Igora Rajkija, Javier Nine Mitrović, Zoo > 6 , režija Paolo Mađeli, ZKM, Zagreb Zagrebački pentagram Ivana Vidića, Skoro nikad ne zaključavamo Damira Karakaša), kretnje čine još nezgrapnijim. Ne sme se zaboraviti i da je koje je dramaturški povezala Željka Udovičić a scenski uobli‐ osnovna uloga strunjače da ublaži pad, što bi na idejnom čio Paolo Mađeli. Iako žanrovski, tematski i stilski različite, planu moglo da znači da svi likovi, takvi kakvi jesu – opsesi‐ rediteljskim i dramaturškim potezima priče u određenoj meri vni, depresivni, očajni, zlostavljani, čak patološki – nikada ne čine celinu. Teme koje se provlače su: problem umetničkog mogu da padnu ili propadnu do kraja; uvek je tu nešto da im stvaranja, nemaština odnosno besparica u doba ekonomske ublaži pad. Dakle, takvi likovi žive i uvek će nastaviti da žive krize, usamljenost, mračna strana i devijantno ponašanje u po‐ (u priči Karakaša to je pomirenje, emotivno i mentalno okr‐ rodici, odsustvo komunikacije. Prisustvujemo smeni jedno‐ njene Djevojke (Nina Violić) koju zlostavlja brat (Milivoj Bea‐ činki s grotesknim likovima, čiji postupci i